UDESNI IVOT I UENJA

RI SAI BABE

RI SAI SAARITA

Autor izvorne knjige na marati jeziku:

Govind Ragunat Dabolkar, alijas Hemadpant

Preveo na engleski jezik: Nage Vasudev Gunai

Preveo na srpski jezik: Milan Boji
 POSVETA

Ko god ponudi Meni, sa ljubavlju ili posveenou, list, cvet, voku ili
vodu, ta ponuda ljubavi istog i uzdranog oveka, rado je i spremno
prihvaena kod Mene.

~ Gospod ri Krina
Bagavad gita, IX-26

RI SAI BABI
SVEZNAJUEM
Ovaj rad posveujem
 RI SAI SAARITA

SADRAJ

Poglavlje Stranica

1. udesni svetac koji melje ito Potovanje Pria o filozofskom znaenju mlevenja ita 1

2. Cilj pisanja ove knjige Nesposobnost i hrabrost u preduzimanju ovog poduhvata Uzavreli 4
razgovori Dobijanje znaajnog i prorokog naziva Hemadpant Potreba za guruom

3. Sai Babino odobrenje i obeanje Dodeljivanje zadataka poklonicima Babine prie kao 9
svetionik Njegova majinska ljubav Rohilina pria Njegove rei slatke kao nektar

4. Misija svetaca Sveto mesto irdi Linost Sai Babe Izjava Golibua Pojavljivanje 13
Vitala Kirsagarova pria Das Ganuovo kupanje u Prajagu Bezgreno zaee
Sai Babe i Njegov prvi dolazak u irdi Tri rezidencije (vade)

5. Babin povratak sa and Patilovom svadbenom povorkom Pozdravljen i oslovljen kao Sai 19
Kontakt sa drugim svecima Njegova nonja i dnevna rutina Pria o padukama
Rvanje sa Mohidinom i promena naina ivota Pretvaranje vode u ulje Lani guru
avhar Ali

6. Efikasnost dodira guruove ruke Ram Navami festival Poreklo, transformacija itd. 26
Popravke na damiji

7. Predivna inkarnacija Ponaanje Sai Babe Njegova jogijska praksa Njegova 32

sveprisutnost i milost Sluenje gubavog poklonika Sluaj sa kugom g. Kaparda
Odlazak u Pandarpur

8. Vanost ljudskog raanja Sai Baba prosi hranu Sluenje Baiabai Sai Babina 37
spavaonica Njegova naklonost prema Kualandu

9. Efekti povinovanja i nepovinovanja Babinim uputstvima pred neiji odlazak 41

Nekoliko primera Prosjaenje i njegova neophodnost Iskustva poklonika iz Tarkad
porodice Kako je Baba obilno nahranjen

10. Sai Babin stil ivota Njegova daska za spavanje Njegov boravak u irdiju Njegova 46
uenja Njegova poniznost Nanavali, najlaka staza

11. Sai kao Sagun Brama Dr Panditovo bogosluenje Hai Sidik Falke Kontrola 51
nad elementima

12. Saijeve lile Iskustva (1) Kaka Mahaani, (2) Dumal Pleader, (3) ga Nimonkar, 54
(4) Mule astri, (5) Doktor
13. Jo Saijevih lila Isceljenje bolesti kod (1) Bimai Patil, (2) Bala impi, 57
(3) Bapusahib Buti, (4) Alandi Svami, (5) Kaka Mahaani, (6) Datopand iz grada Harda

14. Ratani Vadia iz grada Nanded Sveti Mulisahib Dakina 61

15. Naradija kirtan padati G. olkarov nezaeereni aj Dva gutera 65

16-17. Brzi Brama-dnan 68

18-19. Kako je Hemadpant primljen i blagoslovljen Prie g. Sate i ge Desmuk 72

Ohrabrivanje dobrih misli da se ostvare Raznovrsnosti u upadeu Uenja u vezi sa
klevetanjem i nadoknadom za rad

20. Kako je Das Ganuov problem reila Kakaova sluavka 80

21. Prie o (1) V.H. Takuru, (2) Anantrao Patankaru, i (3) pravobraniocu iz Pandarpura 110

22. Spaavanje od ujeda zmije (1) Balasahib Mirikara, (2) Bapusahib Butija, (3) Amir akara, 115
(4) Hemadpanta Babino miljenje u vezi ubijanja zmija

23. Joga i luk Izleenje ame od ujeda zmije Uredbe u vezi kolere su prekrene 120
Teka iskuenja posveenosti uitelju

24. Babina duhovitost i humor udo sa leblebijama (1) Hemadpant, (2) Sudama, 125
(3) Ana inanikar protiv ujne (mauibai)

25. Damu Ana Kasar iz Ahmednagara (1) pekulacije, (2) Amra lila 130

26. Prie o (1) Bakta Pant, (2) Hariandra Pitale, (3) Gopal Ambadekar 135

27. Milost prikazana kroz davanje Bagvata i Vinu sahasranama Diksitova 140
vizija boga Vitala Gita Rahasja Gospodin i ga Kapard

28. Vrapci koje je privukao irdi (1) Lakmiand, (2) dama iz Burhanpora, (3) Mega 146

29. Prie o (1) Baan grupi iz enaja, (2) Tendulkarovi (otac i sin), (3) Kapetan Hate, 153
(4) Vaman Narvekar

30. Privueni u irdi (1) Kakai Vaidja iz Vanija, (2) Ramlal Punabi iz Bombaja 159

31. Umiranje u Babinom prisustvu (1) Sanjasi Viajanand, (2) Balaram Mankar, (3) Nulkar, 164
(4) Mega, (5) tigar

32. U potrazi za guruom i Bogom Post koji nije odobren 169

33. Velianstvenost svetog pepela (udi) Kako su izleeni ubod korpiona i sluaj kuge 175
udo u amneru Bolest Narajana Raoa Balabua Sutar Apasahib Kulkarni
Haribau Karnik
34. Velianstvenost svetog pepela udi (nastavak) - Doktorov neak Dr Pilej 182
amina svastika Devojka Iranka Gospodin iz Harda Dama iz Bombaja

35. Testiran i potvren Kaka Mahaanijev prijatelj i gazda Bandrin sluaj insomnije 187
Bala Patil Nevaskar

36. udesne prie o (1) dva dentlmena iz Goe, (2) gospoi Aurangabadkar 192

37. avadi povorka 197

38. Babin handi Nepotovanje svetilita olja neobranog mleka 201

39. Babino znanje sanskrita Njegova interpretacija stiha iz Gite 206

Izgradnja Samadi mandira

40. Prie o Babi: (1) Prisustvovanje Udjapan ceremoniji ge Dev u formi sanjasina 212
uz pratnju jo dvoje, (2) Poseta Hemadpantovoj kui u formi Njegove slike

41. Pria o slici Kraa starih krpa i itanje Dnjanevari 216

42. Babina smrt Prethodne naznake Spreavanje smrti Ramandra Dada Patila i 220
Tatja Kote Patila Milosre prema Lakmibai inde Poslednji trenutak

43-44. Babina smrt (nastavak) Pripreme Samadi mandir Lomljenje cigle 225
Sedamdeset dvosatni samadi ogova sanjasa Babine rei kao nektar

45. Kakasahibova sumnja i Anandraova vizija Drvena daska Babino postolje kreveta, 231
a ne poklonikovo

46. Babin put u Gaju Pria o dve koze 235

47. Babina priseanja Pria o Virbadrapi i enbasapi (zmija i aba) 239

48. Suzbijanje nesree kod poklonika Prie o (1) g. evade, (2) Sapatnekar 244

49. Prie o (1) Hari Kanoba, (2) Somadev Svami, (3) Nanasahib andorkar 249

50. Prie o (1) Kakasahib Diksit, (2) ri Tembe Svami, (3) Balaram Durandar 253

EPILOG 258

ARATI 260
Manje poznati pojmovi:

Vital - Bog Vinu

Prajag - drugo ime za grad Alahabad u Indiji
Paduke - drvene sandale, u ovom sluaju predstavljaju otisak guruovih stopala
Pandarpur - poznato mesto hodoaa u Indiji, grad u dravi Maharatra
Sagun Brama - manifestovani Brama, Bog koji se manifestovao
Lile - poigravanje, spontano igranje sa udima, prie o udima nekog sveca ili gurua
Dakina - donacija za gurua, sveca ili sveteno lice
Brama-dnan - znanje o pravom sopstvu, o dui, samorealizacija
Upade - instrukcija, usmerenje na duhovnom putu
Amra lila - udo sa mango drvetom
Bagvat - indijski religijski spis koji sadri znanje i mudrost o Bogu
Vinu sahasranam - spis u kome je napisano 1000 imena boga Vinua
avadi - seoska kancelarija gde se skupljao porez, vodila seoska arhiva i primali zvaninici
Handi - posuda za spremanje hrane, limena erpa
Samadi mandir - mauzolej, grobnica ili hram koji moe ili ne mora sadrati telo pokojnika
Sanjasin - asketa, lutajui monah koji ivi u odricanju i askezi
Dnjanevari - komentar na Bagavad gitu koji je pisao svetac i pesnik Dnjanevar u 13. veku
 RI SAI SAARITA
POGLAVLJE I
Potovanje Pria o filozofskom znaenju mlevenja ita

Prema drevnim i potovanim obiajima, Hemadpant poinje svoj rad ri Sai Saarita, sa
razliitim pozdravima.

(1) Prvo, on odaje potovanje bogu Ganei kako bi uklonio sve prepreke i uinio njegov rad
uspenim, pritom govorei da je ri Sai bog Ganea lino.

(2) Zatim boginji Sarasvati kako bi ga inspirisala da napie svoj rad, govorei da je ri Sai jedno
sa boginjom i da On lino ispevava svoj ivot.

(3) Potom bogovima Brami, Vinu i ankaru boanstvima stvaranja, odravanja i unitavanja, i
govori da je Sainat jedno sa njima i da e nas On, veliki uitelj, preneti preko reke svetovnog
postojanja.

(4) Zatim se obraa njegovom zatitnikom boanstvu Narajan Adinatu, koji se manifestovao u
Konkanu zemlji koju je od mora otrgao Paraurama (Rama u hindi verziji), i Adi (prvobitnom)
puruu porodice.

(5) Potom Baradva Muniju, u ijem se klanu rodio, kao i raznim riijima (svecima): Jagnjavalki,
Brugu, Paraaru, Naradu, Vedavjasi, Sanaki, Sanandanu, Sanatkumaru, uki, ounaku, Vivamitri,
Vasiti, Valmikiju, Vamadevu, Jaimini, Vaiampajanu, Nava Jogindri itd.;
kao i modernim svecima poput Nivruti, Dnjanadev, Sopan, Muktabai, Janardan, Eknat, Namdev,
Tukaram, Kana, Narahari itd.

(6) Zatim odaje potovanje njegovom dedi, Sadaivu, ocu Ragunatu, njegovoj majci koja ga je
napustila u ranom detinjstvu, tetki po ocu koja ga je odgajila, i njegovom voljenom starijem bratu.

(7) Potom pozdravlja itaoce i moli im se da ukau potpunu i nepodeljenu panju njegovom radu.

(8) Na kraju, odaje potovanje svom guruu ri Sainatu inkarnaciji ri Datatreje, koji je njegovo
jedino utoite i koji e uiniti da spozna kako je Brama jedina realnost, a svet iluzija. Uzgred se
obraa i svim biima u kojima Gospod stanuje.

Nakon to je opisao ukratko razliite modele poklonitva koje pominju sveci Paraar, Vjasa,
andilja i drugi, autor se nadovezuje sa sledeom priom:

Bilo je to neto pre 1910. godine kada sam, jednog lepog jutra, otiao u damiju (masid) u irdiju
da dobijem daran Sai Babe. Bio sam zadivljen kada sam video sledei fenomen. Nakon to je
oprao Svoja usta i lice, Sai Baba je poeo da priprema sve to je potrebno za mlevenje ita. Rairio
je vreu na podu i na nju postavio runi mlin. Ubacio je odreenu koliinu ita u pletenu korpu za
protresanje i nakon toga zasukao rukave, hvatajui ruku od mlina i zapoinjui mlevenje tako to
je ubacio nekoliko aka ita u gornji otvor mlina. Pomislio sam ta to Baba ima sa mlevenjem ita
kada On ne poseduje nita, i ne skladiti nita, i kada je iveo samo od milostinje! Neki ljudi koji su

1
doli u tom trenutku pomislili su isto, ali niko nije imao hrabrosti da pita Babu ta je to radio.
Odmah se ova vest o Babi kako melje ito proirila po selu, i smesta su mukarci i ene pohitali u
damiju i sjatili se da vide Babin rad. etiri hrabre ene iz grupe su se probile kroz masu i
odgurujui Babu u stranu, na silu uzele ruku u svoje ruke, i pevajui o Babinim udima, poele su
da melju. U poetku, Baba je bio razjaren, ali videvi ljubav i posveenost kod ena, bio je veoma
zadovoljan i poeo je da se smei. Dok su mlele, one su poele da misle kako Baba nema kuu, ni
imanje, niti decu, nikoga da brine o njemu, i kako On ivi od milostinje, i stoga Njemu nije
potrebno penino brano za pravljenje hleba ili rotija, ta e onda On da uradi sa ovako velikom
koliinom brana? Moda e, zbog toga to je Baba veoma plemenit, On razdeliti brano meu
nama. Razmiljajui na taj nain dok su pevale, zavrile su mlevenje i nakon to su odloile mlin u
stranu, podelile su brano na etiri porcije, uzevi svaka za sebe po jednu. Baba, koji je do tada bio
miran i tih, razbesneo se i poeo je da ih grdi govorei ene, da li ste poludele? Od ijeg oca vi
pljakate ovu imovinu? Da li sam ja pozajmio neko brano od vas, pa da vi moete sa sigurnou
da uzmete brano? Sada, uradite ovo! Uzmite brano i bacite ga po obodu sela! Nakon to su to
ule, ene postadoe zbunjene i apui meu sobom, odoe na periferiju sela i prosue brano kao
to je Baba naredio.

Ja sam pitao narod u irdiju ta je ovo Baba uradio? Oni su odgovorili da je epidemija kolere
poela da se iri po selu, i da je ovo bio Babin lek za to; nije ito ono to je bilo mleveno, ve je to
kolera bila samlevena u komadie i proterana iz sela. Od tog trenutka, epidemija kolere je opala i
ljudi iz sela su bili sreni. Ja sam bio veoma zadovoljan to sam to sve saznao, ali je istovremeno i
moja radoznalost narasla. Poeo sam da se pitam... Kakva je to zemaljska veza bila izmeu
peninog brana i kolere? Koja je uzrona relacija izmeu to dvoje i kako ih pomiriti? Sluaj je
izgledao neobjanjiv. Trebao bih da napiem neto o tome i da pevam o Babinim udima dok god
mi to dua ite. Razmiljajui tako o ovom udu, moje srce se ispunilo radou i ja sam tako bio
inspirisan da zapiem Babin ivot Sai Saarita.
I kao to znamo, uz Babin blagoslov i milost, ovaj rad je uspeno obavljen.

Filozofsko znaenje mlevenja

Osim znaenja koje su ljudi iz irdija dali ovom sluaju mlevenja ita, postoji takoe, prema naem
miljenju, i filozofsko znaenje. Baba je iveo u irdiju oko ezdeset godina i tokom ovog dugog
perioda, On je obavljao posao mlevenja skoro svakog dana naravno, ne samo ita, ve i grehova,
mentalnih i fizikih tegoba, i patnji Njegovih bezbrojnih poklonika. Dva kamena njegovog mlina
sainjavali su karma i bakti; ovo prvo je bilo donji kamen, a ovo poslednje je bilo gornji. Ruka
kojom je Baba pokretao mlin bila je sainjena od kontemplacije i meditacije (djan). Babino vrsto
ubeenje bilo je da mudrost ili samorealizacija nije mogua, ukoliko pre toga ne obavimo posao
mlevenja svih naih impulsa, elja, grehova, i tri gune - satva, radas i tamas, kao i ahankara (ega),
koji je veoma suptilan i stoga je veoma teko otarasiti ga se.

Ovo nas podsea na slinu Kabirovu priu, koji je videvi enu kako melje kukuruz, rekao svom
guruu Nipatniranjanu: Ja plaem zato to oseam agoniju ruenja pod tokom svetovnog
postojanja, kao kukuruz u runom mlinu. Nipatniranjan mu je odgovorio: Nemoj se plaiti, dri se
vrsto za drku znanja ovog mlina, kao to ja to radim, i nemoj odlutati daleko od nje, ve se usmeri
unutra, ka centru, i sigurno e biti spaen.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

2
Manje poznati pojmovi:

Bog Ganea sin Gospoda ive, ima glavu slona i telo oveka. Na poetku svakog rada, njemu
se mole Indusi
Sarasvati boginja uenja
Parauram jedan od avatara ili inkarnacija Boga (pre Gospoda Rame)
Puru ovek
Daran prilika da se vidi sveti ovek, statua ili slika Boga
Roti hleb okruglog i spljotenog oblika
Bakti posveenost, ljubav prema Bogu i guruu
Gune tri kvaliteta prirode (satva istota, harmonija; radas akcija, strast; tamas inercija,
tama)

3
 POGLAVLJE II
Cilj pisanja ove knjige Nesposobnost i hrabrost u preduzimanju ovog poduhvata
Uzavreli razgovori Dobijanje znaajnog i prorokog naziva Hemadpant
Potreba za guruom

U prethodnom poglavlju, autor je u izvornoj knjizi na marati jeziku spomenuo da e navesti razlog
koji ga je podstakao da preduzme ovaj poduhvat, kao i da e rei neto o ljudima koji su podobni da
itaju ovu knjigu, i jo o slinim zapaanjima. Sada, u ovom poglavlju, on to i navodi.

Cilj pisanja ove knjige

U prvom poglavlju, opisao sam Sai Babino udo sa zaustavljanjem i unitavanjem epidemije kolere
putem mlevenja ita i bacanjem brana na periferiju sela. uo sam i za druga uda Sai Babe na
moje veliko zadovoljstvo, i upravo je to zadovoljstvo iznedrilo ovaj poetski rad.
Takoe sam mislio da e opisivanje tih uda Sai Babe biti interesantno i pouno za Njegove
poklonike, te da e ukloniti njihove grehe, i tako sam poeo da piem o svetom ivotu i uenjima
Sai Babe. ivot sveca nije ni logian, niti dijalektian. On nam pokazuje istinitu i velianstvenu
stazu.

Nesposobnost i hrabrost u preduzimanju ovog poduhvata

Hemadpant je mislio da nije prava osoba da preduzme ovakav rad. On je rekao: Ja ne poznajem
ivot mog bliskog prijatelja, niti poznajem moj sopstveni um, kako bih ja onda mogao da piem o
ivotu sveca, ili opiem prirodu inkarnacija, koje ak ni Vede nisu uspele da zapiu? ovek mora
sam biti svetac da bi spoznao druge svece, u suprotnom, kako bih ja mogao da piem o njihovoj
slavi? Pisati o ivotu sveca je najtee, onaj koji se prihvati toga mora biti u stanju da izmeri dubinu
sedam mora, ili da ogradi nebo komadima tkanine. Znao sam da je ovo najopasniji poduhvat, koji
me moe izvrgnuti ruglu. Stoga sam prizvao Sai Babinu milost.

Veliki pesnik svetac iz Maharatre, ri Dnjanevar Maharad je izjavio da Gospod voli one koji
piu o ivotima svetaca, a sveci takoe imaju svoj naroit metod dodeljivanja slube za kojom
poklonici eznu. Svetac nadahnjuje rad, a poklonik postaje samo neposredan uzrok ili instrument za
njegovo ostvarenje. Na primer, u 1700. aka godini, pesnik Mahipati je udeo da pie o ivotima
svetaca. Sveci su ga inspirisali i pomogli mu da to sprovede u delo, a tako je i u 1800. aka godini,
Das Ganuovo sluenje prihvaeno. Prvi je napisao 4 knjige Bakta Viaj, Sant Viaj, Bakta
Lilamrut i Sant Lilamrut, dok je drugi napisao dve knjige Bakta Lilamrut i Sant Katamrut,
u kojima su opisani ivoti modernih svetaca. U poglavljima 31, 32, 33 iz Bakta Lilamrut, i u
poglavlju 57 u Sant Katamrut, ivot i uenja Sai Babe su veoma dobro predstavljeni. Ova
poglavlja su zasebno objavljena u Sai Lila magazinu, broj 11 i 12, u sedamnaestom izdanju;
itaocima se preporuuje da proitaju ova poglavlja. Isto tako, Sai Babina predivna uda su opisana
u maloj knjizi g. Savitribai Ragunat Tendulkara iz Bandre, pod nazivom ri Sainat Baan Mala.
Das Ganu Maharad je takoe sastavio razne lepe pesme o Sai Babi. Poklonik po imenu Amidas
Bavani Mehta je objavio nekoliko pria o Sai Babi u Guaratu, a nekoliko brojeva Sainat Praba
magazina, koji je izdavao Dakina Bika Sansta iz irdija, takoe je objavljeno. Postavlja se pitanje
prigovora, poto ve postoji toliko radova koji govore o Sai Babi, zato bi ovaj (Saarita) bio
napisan, i gde je potreba za tim?

4
Odgovor je jasan i jednostavan. ivot Sai Babe je irok i dubok kao beskrajni okean, i svi mogu u
njega da zarone i izvuku dragocene dragulje (znanje i bakti), i podele ih meu ljudima koji gaje istu
tenju. Prie, parabole i uenja Sai Babe su udesni. To e pruiti mir i sreu ljudima koji su
pogoeni tugom i optereeni patnjom svetovnog postojanja, ali i darovati znanje i mudrost u
svetovnoj i duhovnoj oblasti. Ako se ova uenja Sai Babe, koja su zanimljiva i pouna kao vedsko
znanje, sluaju, i ako se na njih meditira, poklonici e dobiti ono za im ude, a to je jedinstvo sa
Bramom, majstorstvo nad osmostrukom jogom, blaenstvo meditacije itd. Stoga, mislio sam da
treba prikupiti ove prie i da e to biti moja najbolja upasana. Ova kolekcija e biti najdraa onim
jednostavnim duama, ije oi nisu bile blagoslovljene Sai Babinim daranom (prisustvom,
pogledom). I tako sam se namerio da prikupim Sai Babina uenja i izreke - rezultat Njegove
bezgranine samorealizacije. Sai Baba je bio taj koji me nadahnuo po ovom pitanju, u stvari, ja sam
predao svoj ego pred Njegova stopala i mislio da je moja staza ista, i da e me On uiniti prilino
srenim u ovom, i u narednom svetu.

Nisam mogao sam da pitam Sai Babu za dozvolu u vezi ovog rada, pa sam zamolio Babinog
najintimnijeg poklonika, g. Madavrao Depandea poznatijeg kao ama, da razgovara sa Njim u
moje ime. On je izneo moju stvar i rekao Sai Babi: Ovaj Anasahib eli da pie Tvoju biografiju,
nemoj rei da si Ti siromani fakir i da nema potrebe za pisanjem, ve ako se sloi i pomogne mu,
on e je napisati, ili tanije, Tvoja milost e obaviti posao. Kada je Sai Baba uo ovaj zahtev, bio je
dirnut i blagoslovio me tako to mi je dao udi (sveti pepeo), i stavljajui Njegovu blagosiljajuu
ruku na moju glavu, rekao: Neka napravi zbirku pria i iskustava, neka vodi beleke i memoare, Ja
u mu pomoi. On je samo spoljanji instrument. Ja treba da napiem svoju autobiografiju sam,
i tako zadovoljim elje Mojih poklonika. On treba da se otarasi svog ega i preda ga pred Mojim
stopalima. Onaj koji ini tako u ivotu, njemu Ja pomaem najvie. A ta je sa Mojim ivotnim
priama? Ja ga sluim u njegovoj kui na sve mogue naine. Kada njegov ego bude u potpunosti
uniten i kada ne ostane ni traga od njega, Ja u lino ui u njega i lino pisati o sopstvenom
ivotu. Sluanje mojih pria i uenja e stvarati veru u srcima poklonika i oni e lako dostii
samorealizaciju i blaenstvo. Neka ne bude navaljivanja na uspostavljanju neijeg stava, niti
pokuaja da se opovrgnu tua miljenja, nikakvih diskusija za i protiv po pitanju bilo koje teme.

Znaajan i proroki naziv

Re diskusija me podsetila na obeanje da u ispriati priu kako sam dobio naziv Hemadpant,
i sada u vam je ispriati. Bio sam u prisnim prijateljskim odnosima sa Kakasahib Diksitom i
Nanasahib andorkarom. Oni su me pritiskali da odem u irdi i dobijem Babin daran, i ja sam im
obeao da u to uraditi. Ali, u meuvremenu je neto iskrslo i spreilo me da odem u irdi. Sin od
mog prijatelja u mestu Lonaval se razboleo. Moj prijatelj je probao sve mogue naine, fizike i
duhovne, ali groznica nije spadala. Tanije, on je doveo svog gurua da sedi pored kreveta njegovog
sina, ali je ak i to bilo uzalud. uvi to, pomislio sam: Kakva je korist od gurua, ako on ne moe
da spasi sina mog prijatelja? Ako guru ne moe nita da uini za nas, zato bih ja uopte iao u
irdi? Razmiljajui na ovaj nain, odloio sam put u irdi, ali ono to je neizbeno mora da se
dogodi, a u mom sluaju dogodilo se ovako: g. Nanasahib andorkar, koji je bio okruni inovnik,
iao je na put u Basein. Iz mesta Tana je doao u Dadar i ekao je voz koji ide za Basein. U
meuvremenu, lokalni voz iz Bandre se pojavio. On je seo u njega i doao u Bandru, poslao je po
mene i iskritikovao me to sam odloio put u irdi. Nana je imao tako ubedljiv i divan argument za
moj put u irdi, da sam odluio da poem u irdi iste veeri. Spakovao sam kofer i krenuo za irdi.
Planirao sam da odem u Dadar i odatle uhvatim voz za Manmad, i tako rezervisah kartu za Dadar i
sedoh u voz. Dok se voz spremao da krene, jedan muhamedanac je brzo priao mom kupeu i videvi
moje stvari, upitao me gde sam se zaputio. Ispriao sam mu za moj plan. On mi je onda predloio

5
da idem pravo u Boribunder, i da ne ekam u Dadaru, jer potanski voz za Manmad ne staje u
Dadaru. Da se ovo malo udo (lila) nije dogodilo, ja ne bih stigao u irdi narednog dana, kao to
sam planirao, i mnoge sumnje bi me saletale. Ali to se nije dogodilo. Kako me je srea posluila,
stigao sam u irdi narednog dana pre 9 ili 10 asova ujutro. Bausahib (Kaka) Diksit me je ekao
tamo. Ovo je bilo 1910. godine, kada je postojalo samo jedno mesto, Sateova rezidencija (vada), za
primanje poklonika koji su doli na hodoae. Nakon silaenja iz dvokolice bio sam nestrpljiv da
dobijem daran, kada se utom, veliki poklonik Tatjasahib Nulkar vratio iz damije i rekao da se Sai
Baba nalazi iza ugla rezidencije (vada), i da bih ja prvo trebao da odem i primim preliminarni
daran, a onda nakon to se okupam, mogu ga videti tokom Njegovog slobodnog vremena. uvi
to, otrao sam i poklonio se ispred Babe, i mojoj srei nije bilo kraja. Uvideo sam mnogo vie nego
to mi je Nana andorkar rekao. Sva moja ula bila su zadovoljena i ja sam zaboravio na e i glad.
U trenutku kada sam dodirnuo Sai Babina stopala, poeo sam novo poglavlje ivota. Osetio sam se
dunim svima koji su me podstakli i pomogli da dobijem daran; smatram ih za moju pravu
porodicu i nikada ne mogu otplatiti taj dug. Uvek ih se setim i mentalno poklonim pred njima.
Jedinstvenost Sai Babinog darana je da se, kako sam to ustanovio, nakon njega menjaju nae misli,
sila prethodnih akcija se stiava, i postepeno narastaju nevezivanje i neostraenost prema
svetovnim predmetima. Ovaj daran se dobija zaslugom dobrih dela u mnogim prolim ivotima; a
kada samo ugledate Sai Babu, itav svet preuzima formu Sai Babe. Prvog dana po mom dolasku u
irdi, povela se diskusija izmeu mene i Balasahib Bate o neophodnosti gurua. Ja sam tvrdio:
Zato bismo gubili svoju slobodu i predavali se drugome? Kada svakako moramo da ispunimo
svoju dunost, emu potreba za guruom? Svako treba da uradi najbolje to moe i spasi sebe. ta
guru moe da uradi za oveka koji samo bezobrazno spava? Tako sam se ja izjasnio o slobodnoj
volji, dok je g. Bate zastupao drugu stranu, tj. sudbinu, i tada rekao: ta god da je sueno da se
desi, mora da se dogodi, ak su i veliki ljudi padali; ovek predlae jedan put, a Bog uredi
drugaije. Ostavimo po strani tvoju pamet, ali ponos i egoizam ti nee pomoi. Ova diskusija, sa
svim prilozima za i protiv, nastavila se vie od sat vremena, i po obiaju, nikakav zakljuak nije
donet. Na kraju smo morali da zaustavimo raspravu jer smo bili iscrpljeni. Ukupan rezultat ovoga
bio je da sam izgubio svoj umni mir i zakljuio da ukoliko ne postoji snana telesna svest i
egoizam, ne bi postojala ni diskusija; drugim reima, egoizam je taj koji stvara diskusiju.

Zatim, kada smo otili u damiju sa ostalima, Baba je upitao Kakasahib Diksita sledee:
ta se deavalo u Sateovoj rezidenciji? O emu je bila diskusija? i gledajui u mene, Baba je
dodao, ta je ovaj `Hemadpant` rekao?

uvi ove rei, bio sam veoma iznenaen. Damija je bila na pristojnoj udaljenosti od Sateove
rezidencije u kojoj sam odseo i gde se odvijala diskusija. Kako je Baba mogao da zna za nau
diskusiju, osim ako nije sveprisutan i unutranji vladar svih nas?

Poeo sam da razmiljam zato me je Sai Baba nazvao imenom Hemadpant. Ova re je iskrivljeni
oblik rei Hemadripant. Taj Hemadripant je bio poznati ministar kod kraljeva Mahadev i
Ramdeva iz Devgirija, iz Jadava dinastije. Bio je veoma uen, prijatne udi i autor radova kao to su
aturvarga intamani (bavljenje duhovnim temama) i Rapraasti. On je izmislio i zapoeo
novi metod raunovodstva i bio tvorac Mudi rukopisa (o stenografiji na marati jeziku). Ali ja sam
bio potpuno suprotno od njega, neznalica sa osrednjim intelektom. Nisam mogao da razumem zato
mi je dodeljeno ime ili titula, ve razmiljajui ozbiljno o tome, pomislio sam da je to bila strelica
usmerena da uniti moj ego, kako bih uvek ostao krotak i skroman. To je takoe bio i kompliment
koji mi je udeljen zbog vinosti u diskusiji.
Gledajui istorijski, mislimo da su Babine rei (nazivajui g. Dabolkara imenom Hemadpant) bile
znaajne i proroke, jer kao to znamo, on je vodio rauna o upravljanju Sai Sanstan organizacije

6
veoma inteligentno, drao je sve raune propisno i bio autor tako znaajnog rada kao to je Sai
Saarita, koja se bavi veoma vanim i duhovnim temama poput meditacije, posveenosti,
nepristrasnosti, predaje i samorealizacije.

O neophodnosti gurua

Hemadpant nije ostavio beleke niti memoare o tome ta je Baba rekao u vezi ove teme, ali je
Kakasahib Diksit objavio svoje beleke u vezi sa tim. Narednog dana, nakon Hemadpantovog
sastanka sa Sai Babom, Kakasahib je otiao kod Babe i pitao: Baba kuda da idem? Baba je rekao:
Gore visoko. Onda je ovek upitao: Gde je put? Baba je odgovorio: Postoji mnogo puteva koji
vode tamo; jedan put vodi i odavde takoe (irdi). Put je teak. Ima tigrova i vukova u dungli na
putu. Ja (Kakasahib) sam upitao: Ali, Baba, ta ako povedemo vodia sa sobom? Baba je
odgovorio: Onda nema tekoa. Vodi ete odvesti pravo do cilja, izbegavajui vukove, tigrove,
kanale itd., na putu. Ukoliko nema vodia, postoji opasnost da se izgubi u dungli ili upadne u
jarak. G. Dabolkar je bio prisutan tom prilikom, shvativi da je to odgovor koji je Baba dao
povodom pitanja o neophodnosti gurua (Sai Lila, prvo izdanje, broj 5, strana 47), pa je stoga
izveo zakljuak da nijedna diskusija o tome da li je ovek slobodan ili uslovljen, nije ni od kakve
koristi u duhovnim okvirima, ve naprotiv, istinska paramarta (najvii smisao) je mogua samo uz
uenje gurua. Kao to se navodi u ovom poglavlju, u izvornoj knjizi, u sluajevima velikih avatara
poput Rame i Krine, koji su morali da se povinuju svojim guruima Vasiti i Sandipaniju kako bi
dostigli samorealizaciju, jedina neophodna vrlina potrebna za takav progres jesu vera i strpljenje.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

Manje poznati pojmovi:

1700 aka (shaka) godina 1700 SA + 78 = 1778 A.D

1800 aka godina 1878 A.D
Upasana bogosluenje, oboavanje

7
 POGLAVLJE III
Sai Babino odobrenje i obeanje Dodeljivanje zadataka poklonicima Babine
prie kao svetionik Njegova majinska ljubav Rohilina pria Njegove rei
slatke kao nektar

Sai Babino odobrenje i obeanje

Kao to je opisano u prethodnom poglavlju, Sai Baba je dao svoj potpuni pristanak za pisanje
Saarite i rekao: U potpunosti se slaem sa tobom u vezi pisanja Saarite. Izvri svoju dunost,
nemoj se plaiti ni najmanje, umiri svoj um i imaj vere u Moje rei. Ako se Moja uda zapiu,
avidja (neznanje) e nestati, a ukoliko se sa panjom i posveenou sluaju, svesnost o
ovozemaljskom postojanju e se polako smanjiti i snani talasi posveenosti i ljubavi e narasti, pa
ako neko duboko zaroni u moja uda, on e dobiti dragocene dragulje mudrosti.

uvi to, autor je bio veoma zadovoljan, i smesta postade neustraiv i pun samopouzdanja, mislivi
da je ovaj rad osuen na uspeh. Zatim, okrenuvi se ka ami (Madavrao Depande), Sai Baba je
rekao: Ako neko izgovori moje ime sa ljubavlju, Ja u ispuniti sve njegove elje i uveati
posveenost. Ukoliko peva iskreno o Mom ivotu i Mojim delima, njega u pokrivati spreda i
otpozadi, i sa svih strana. Oni poklonici koji su privreni Meni srcem i duom, prirodno e
oseati sreu kada uju ove prie. Veruj mi, ako neko peva o Mojim udima, Ja u mu
podariti beskrajni uitak i veno zadovoljstvo. Moja posebna karakteristika je da oslobodim
svaku osobu koja se potpuno preda Meni, i koja Me oboava verno, koja Me pamti i meditira
na Mene redovno. Kako oni mogu biti svesni ovozemaljskih predmeta i senzacija, ako
izgovaraju Moje ime, oboavaju Me, misle o Mojim priama i Mom ivotu, i ako Me se uvek
seaju! Ja u izvui Moje poklonike iz ralja smrti. Ako se Moje prie sluaju, sve bolesti e
nestati. Zato, ujte Moje prie sa potovanjem, mislite i meditirajte o njima, usvojite ih. Ovo
je put sree i zadovoljstva. Ponos i egoizam Mojih poklonika e nestati, umovi slualaca e se
umiriti, i ako neko ima svesrdnu i potpunu veru, on e biti jedno sa Vrhovnom Sveu. Jednostavno
podseanje na Moje ime kao `Sai, Sai` oistie grehove govorenja i sluanja.

Razliiti zadaci dodeljeni poklonicima

Gospod poverava razliite zadatke razliitim poklonicima. Nekima je dato da rade na pravljenju
hramova i manastira, ili gatova (stepenice koje ine obalu svetih reka); neki pevaju o slavi
Gospoda, drugi su poslati na hodoaa, ali meni je dodeljen rad na pisanju Sai Saarite. Bivajui
sveznalica, ali majstor ni u emu, bio sam prilino nekvalifikovan za ovaj posao. Stoga, zato bih ja
preduzeo tako teak zadatak? Ko moe da opie pravi ivot Sai Babe? Samo Sai Babina milost
moe omoguiti nekome da ostvari ovaj zadatak. I zaista, kada sam uzeo olovku u ruku, Sai Baba je
oduzeo moj egoizam i On lino je napisao Njegove prie. Zasluga u vezi sa ovim priama, dakle,
odlazi Njemu, a ne meni. Iako bramin po roenju (svetenika kasta u Indiji), nedostajala su mi dva
oka (vienja) ruti i Smruti, pa stoga nisam bio sposoban da napiem Saaritu, ali milost
Gospoda uini da glup ovek pria i omogui da hrom ovek pree planinu. On jedini zna nain na
koji se neto ostvaruje, onako kako On eli. Ni flauta, ni harmonika ne znaju kako se proizvodi
zvuk. To je zadatak sviraa. Sjaj kristala meseevog kamena i talasanje mora se ne deavaju zbog
dragulja i mora, ve zbog narastanja meseca.

Babine prie kao svetionik

8
Svetionici se podiu na razliitim mestima na moru kako bi omoguili mornarima da izbegnu stenje
i opasnosti, i omogue im bezbednu plovidbu. Sai Babine prie imaju slinu svrhu u okeanu
ovozemaljskog postojanja. One premauju nektar u slasti i ine da naa svetovna staza bude glatka i
laka za prolazak. Blagoslovene su prie svetaca. Kada oni uu u naa srca kroz ui, telesna svest ili
egoizam, i oseaj dualnosti, nestanu; a kada se pohrane u srcu, sumnje e nestati, telesni ponos e
pasti, a mudrost biti skladitena u izobilju. Opis Babine iste slave i sluanje o njoj sa ljubavlju,
unitie grehove poklonika, i stoga, ovo je prosta sadana (duhovna praksa) za postizanje
spasenja. Sadana za Krita doba bila je sama-dama (spokoj uma i tela), za Treta doba rtvovanje,
za Dvapara doba bogosluenje, a za Kali doba (trenutno vladajue) to je pevanje o imenu i slavi
Gospoda. Poslednja sadana je dostupna za ljude iz sve etiri kaste. Ostale sadane, poput joga tjaga
(rtvovanje), djan (meditacija) i djan-darana (koncentracija), su veoma teke za praksu, ali pevanje
i sluanje pria o slavi Gospoda (Sai Baba) je veoma lako. Sve to je potrebno jeste da usmerimo
nau panju ka tome. Sluanje i pevanje pria e ukloniti vezanost za ula i objekte, i uinie
poklonike nepristrasnim, i naposletku e ih odvesti ka samorealizaciji. Imajui ovo na umu, Sai
Baba je uinio da napiem Njegove prie pod imenom Saarita. Poklonici sada mogu lako da
proitaju i uju ove prie o Sai Babi, i da dok to rade, meditiraju na Njega, Njegovu formu, i tako
postignu odanost guruu i Bogu (Sai Baba), dobiju obestraenost i samorealizaciju. U pripremanju i
tokom pisanja ovog rada, Saarita, Sai Babina milost je sve ostvarila, koristei mene samo kao
puki instrument.

Majinska ljubav Sai Babe

Svi znaju kako krava voli svoje tele. Njeno vime je uvek puno, a kada tele poeli mleko i povue
vime, mleko izlazi u neprekidnom mlazu. Slino, i ovekova majka zna potrebe svog deteta
unapred, i stavlja ga na svoje dojke na vreme. U sluaju oblaenja i ulepavanja deteta, majka
posebno vodi rauna da se to obavi kako treba. Dete ne zna nita o tome i ne brine ni o emu, ali
majino zadovoljstvo ne poznaje granice kada ugleda svoje dete dobro obueno i ukraeno. Ljubav
majke je udna, neobina i nezainteresovana, i nema paralelu. Sadgurui (prosvetljeni uitelji)
oseaju ovu majinsku ljubav prema svojim uenicima. Sai Baba je gajio istu takvu ljubav prema
meni i ja u navesti primer ovde:

U 1916. ja sam se povukao iz dravne slube. Penzija, koja je odreena u mom sluaju, nije bila
dovoljna da pristojno izdrava moju porodicu. Na dan Guru purnime (festival posveen duhovnim
uiteljima koji pada na 15. dan meseca aada / jun-jul) te godine, otiao sam u irdi sa ostalim
poklonicima. Tamo se, g. Ana inanikar, svojevoljno molio Babi za mene na sledei nain:
Molim te, ljubazno ga pogledaj, penzija koju dobija nije dovoljna, njegova porodica se uveava.
Podari mu neko dodatno postavljenje, ukloni njegovu nervozu i uini ga srenim! Baba je
odgovorio: On e dobiti neki drugi posao, ali sada, on treba da me slui i bude srean! Njegovi
tanjiri e uvek biti puni i nikada prazni. On treba da usmeri svu svoju panju na Mene i da
izbegava drutvo nevernika, nereligioznih i pokvarenih ljudi. Treba da bude skroman i ponizan
prema svima, i da Me oboava srcem i duom. Ako to bude radio, dobie venu sreu.

Pitanje ko je to On ije oboavanje se propagira, ve je odgovoreno u zapisu Ko je Sai Baba, u

prologu, na poetku ovog rada.

Rohilina pria

Pria o Rohili ilustruje Sai Babinu sveobuhvatnu ljubav. Jedan Rohila, visok i dobro graen, jak kao

9
bik, doao je u irdi nosei dugi kafni (ogrta) i bio je zaljubljen u Saija koji je tu obitavao.
Dan i no, on bi recitovao glasnim i grubim tonom Kalmu (stihove iz Kurana), i vikao ALAH HO
AKBAR (Bog je veliki). Veina ljudi u irdiju je radila na svojim poljima tokom dana, a kada bi se
vratili svojim kuama uvee, bili bi pozdravljeni Rohilinim grubim kricima i vikom. Nisu mogli da
spavaju i oseali su se uznemireno i neugodno. Podnosili su ovu smetnju nekoliko dana u tiini, ali
kada vie nisu mogli da izdre, doli su kod Babe i zatraili od Njega da opomene Rohilu i zaustavi
smetnju. Baba nije izaao u susret njihovim albama. Naprotiv, Baba je poslao seljane nazad na
posao i rekao im da gledaju svoja posla. Rekao im je da Rohila ima veoma lou enu koja je
pokuala da uznemirava Rohilu i Njega, ali uvi Rohiline molitve nije se usudila da prie, pa su
bili u miru. U stvari, Rohila nije imao enu, a pod njegovom enom Baba je mislio na durbudi (loe
misli). Poto je Baba voleo molitve i vapaje upuene Bogu vie nego bilo ta drugo, On je stao na
stranu Rohile i zamolio seljane da saekaju i podnesu teret smetnje, koja e se smanjiti u dogledno
vreme.

Babine rei slatke kao nektar

Jednog dana u podne, nakon aratija, dok su se poklonici vraali u svoje iznajmljene sobe, Baba je
dao sledei divan savet:

Budite gde god elite, radite ta god izaberete, ali zapamtite ovo dobro, sve to radite Meni je
poznato. Ja sam Unutranji Vladar svih i postavljen sam u vaim srcima. Ja obuhvatam sva
bia, pokretni i nepokretni svet. Ja sam Kontrolor onaj koji vue konce u predstavi ovog
Univerzuma. Ja sam Majka poreklo svih bia, harmonija tri gune (kvaliteta prirode), pokreta svih
ula, Stvoritelj, Odritelj i Unititelj. Nita ne moe da povredi onoga ko se okrene ka Meni, ali
maja (iluzija) e ibati i bievati onoga koji Me zaboravi. Svi insekti, mravi, vidljivi, pokretni i
nepokretni svet, su Moje telo ili forma.

uvi ove predivne i dragocene rei, ja sam smesta odluio u mom umu da neu sluiti nijednog
oveka osim mog gurua; ali Babin odgovor na Ana inanikarovu molbu (koja je u stvari bila
moja), da u dobiti neki posao, poeo je da se vrti u mom umu, i ja sam poeo da mislim hoe li se
to zaista dogoditi. Kao to su budui dogaaji pokazali, Babine rei su se obistinile i ja sam dobio
dravni posao, ali on je bio kratkog trajanja. Nakon toga, bio sam slobodan i potpuno sam se
posvetio sluenju mog gurua Sai Babe.

Pre nego to zakljuimo ovo poglavlje, zahtevam od italaca da napuste razne prepreke, poput
lenjosti, spavanja, lutanja uma, vezanosti za ula itd., i da usmere svoju potpunu i nepodeljenu
panju na ove prie o Sai Babi. Neka njihova ljubav bude prirodna, neka znaju tajnu posveenosti,
neka se ne iscrpe raznim sadanama (duhovnim praksama), neka se dre ovog jednostavnog leka
sluanja Sai Babinih pria. To e unititi njihovo neznanje i osigurati njihovo spasenje. krtica
moe biti na raznim mestima, ali on uvek misli o svom zakopanom blagu. Dakle, neka Sai Baba
bude ustolien u srcima svih.

U narednom poglavlju, govoriu o Sai Babinom dolasku u irdi.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

10
Manje poznati pojmovi:

ruti drevno znanje koje se usmeno prenosilo generacijama, smatra se da je boanskog

porekla i ukljuuje sve drevne religijske tekstove koji ine okosnicu hinduizma (etiri vedska spisa
Rigveda, Jaurveda, Samaveda, Atarvaveda )
Smruti verski tekstovi iji su autori ljudi od znanja, imaju manji autoritet od ruti spisa za
koje se smatra da su boanskog porekla. Mahabharata i Ramajana pripadaju Smruti tekstovima.
Juge vremenski ciklusi koji se dele u etiri dela: Krita ili Satja juga (vreme harmonije i
spokoja, zlatno doba), Treta juga (vreme kada se pojavljuju prve negativnosti, srebrno doba),
Dvapara juga (vreme jo veeg pada oveka, bronzano doba), Kali juga (vreme haosa i stradanja,
sadanje vreme oveanstva, gvozdeno doba)
Kaste hijerarhijski sistem u Indiji. Razlikuju se 4 kaste: bramani (svetenici); katrije (vladari,
administratori, ratnici); vajije (zanatlije, trgovci, farmeri); udre (radnika klasa).
Arati ritual oboavanja i bogosluenja odreenom boanstvu ili guruu.

11
 POGLAVLJE IV
SAI BABIN PRVI DOLAZAK U IRDI

Misija svetaca Sveto mesto irdi Linost Sai Babe Izjava Golibua
Pojavljivanje Vitala Kirsagarova pria Das Ganuovo kupanje u Prajagu
Bezgreno zaee Sai Babe i Njegov prvi dolazak u irdi Tri rezidencije

U poslednjem poglavlju opisao sam okolnosti koje su me dovele do toga da napiem Sai Saaritu.
Sada u opisati prvi dolazak Sai Babe u irdi.

Misija svetaca

Gospod Krina kae u Bagavad giti (poglavlje IV, str. 7-8): Kad god se dogaa propadanje darme
(pravednosti) i uspon nepravde, Ja se manifestujem zbog zatite vrlih i unitenja zlih; i zbog
uspostavljanja pravednosti, Ja se manifestujem iz veka u vek.

To je misija Gospoda, i mudraca i svetaca, koji su Njegovi predstavnici i koji se pojavljuju u

prikladno vreme, radei na sebi svojstvene naine da ispune tu misiju. Na primer, kada ponovo
roeni bramani, katrije i vajije zapostave svoje dunosti, i kada udre (najnia kasta, obini
radnici) pokuaju da prisvoje dunosti drugih kasti, kada su duhovni uitelji poniavani umesto
potovani, kada niko ne mari za religijska uputstva, kada svako misli o sebi kao sveznajuem, kada
ljudi ponu da konzumiraju zabranjenu hranu i opojna pia, kada ispod plata religije ljudi ponu da
upranjavaju nesavesne radnje, kada ljudi koji pripadaju razliitim sektama ponu da se bore
meusobno, kada bramini ne potuju sandja (svakodnevna) bogosluenja, a pravoslavni napuste
svoje religijske obiaje, kada jogiji zapuste svoju meditaciju, kada ljudi ponu da misle kako su
bogatstvo, potomstvo i ene, njihova jedina briga, i usled toga skrenu sa staze istine i spasenja, tada
se sveci pojavljuju i pokuavaju da isprave stvari svojim reima i delima. Oni nam slue kao
svetionici i pokazuju nam put, ispravnu stazu koju treba da pratimo. Na ovaj nain mnogi sveci, kao
to su Nivruti, Dnjandev, Muktabai, Namdev, Gora, Gonaji, Eknat, Tukaram, Narahari, Narsi Bai,
Sajan Kasai, Savata, Ramdas, i mnogi drugi, pojavili su se u razliita vremena da bi pokazali
ispravan put ljudima, i tako, ovog puta, pojavio se Sai Baba iz irdija.

irdi sveto mesto

Obale Godavari reke, u oblasti Ahmednagar, veoma su taline jer su podarile roenje i utoite za
mnoge svece, meu kojima je najistaknutiji Dnjanevar (svetac i pesnik iz 13. veka).
irdi takoe pripada Kopargaon Taluka oblasti, u Ahmednagar distriktu. Kada se pree Godavari
reka kod Kopargaona, stie se u irdi. Nakon 43 kilometra dolazi se u Nimgaon, odakle je irdi
vidljiv. irdi je poznat i uven kao i druga sveta mesta, poput Gangapura, Nrisinhavadija,
Audumbara, na obali Krina reke. Kao to je poklonik Damoi procvetao i blagosiljao mesto
Mangalveda (blizu Pandarpura), i Samart Ramdas u Saangadu, i ri Nrisimha Sarasvati u
Sarasvativadiju, tako je i Sainat procvetao u irdiju i blagoslovio ga.

Linost Sai Babe

Na raun Sai Babe, irdi je dobio na vanosti. Pogledajmo kakva je linost Sai Baba bio. On je

12
pokorio ovaj sansar (ovozemaljski ivot), kroz koji je veoma teko proi. Krasili su ga mir i
mentalna smirenost i bio je riznica mudrosti. On je bio dom za vainava (Vinuove) poklonike,
najdareljiviji od svih (kao kralj Karna iz epa Mahabharata), kvintesencija svake sutine. On nije
gajio ljubav prema prolaznim stvarima i bio je uvek uronjen u samorealizaciju, koja je bila jedino o
emu je brinuo. On nije oseao zadovoljstvo u stvarima ovog sveta, ili sveta izvan ovog. Njegov
antarang (srce) bio je ist kao ogledalo, a Njegov govor uvek je obasipao nektarom. Bogati i
siromani bili su jednaki za njega. Nije znao niti mario za ast ili beae. Bio je Gospodar svih
bia. Govorio je slobodno i meu svim ljudima, gledao je predstave i plesove devojaka i sluao
gazal pesme (arapske pesme o ljubavi i rastanku). Uprkos tome, ni za centimetar se nije pomerio od
samadija (mentalnog ekvilibrijuma). Alahovo ime je uvek bilo na Njegovim usnama. Dok se svet
budio, On je spavao, a kada je svet spavao, On je bio na oprezu. Njegovo unutranje sebstvo bilo je
mirno kao duboko more, Njegov aram (hram) se nije mogao odrediti, niti su se Njegova dela
mogla odrediti, pa iako je sedeo i iveo na jednom mestu, znao je sve to se deava u svetu. Njegov
sud je bio zadivljujui. Priao je stotine pria dnevno i uprkos tome nije se pomerio ni centimetar od
svog zaveta na tiinu. Uvek je bio naget na zid damije, ili je hodao ujutro, u podne i uvee ka
esmi i avadiju (seoskoj kancelariji), pa ipak je sve vreme boravio u Sebi. Iako je bio Sida
(prosvetljeni Majstor), ponaao se kao sadaka (duhovni tragalac). Bio je krotak, skroman i bez ega,
i udovoljavao je svima. Takav je bio Sai Baba, i poto je tlo irdija bilo utabano Sai Babinim
stopalima, i ono je dobilo izuzetnu vanost. Kao to je Dnjanevar uzdigao Alandi, a Eknat isto to
uradio sa mestom Paitan, tako je i Sai Baba podigao irdi. Blagoslovene su vlati trave i kamenje
irdija, jer oni su mogli da ljube sveta stopala Sai Babe i prime Njegovu prainu na svoje glave.
irdi je za nas poklonike postao novi Pandarpur, aganat, Dvarka, Benares (Kai) i Ramevar,
Badrikedar, Nasik, Trjambakevar, Uain i Maha Kalevar, ili Mahabalevar Gokarn. Kontakt sa
Sai Babom u irdiju bio je za nas kao uenje Veda ili tantre; umirio je na sansar (ovozemaljsku
svesnost) i doneo samorealizaciju. Daran ri Saija bio je naa joga-sadana, a razgovor sa Njim
uklanjao je nae grehove. Pranje Njegovih nogu bilo je za nas kupanje u Triveni Prajag (ue reka
Jamuna i Gang), a pijenje svete vode kojom su prana Njegova stopala, unitavalo je nae grehove,
Njegove zapovesti bile su Vede, a primanje (jedenje) Njegovog svetog pepela (udi) i prasada
(posveene hrane), bilo je proiujue. On je bio na ri Krina i ri Rama, pruao nam je utehu i
bio na Para Brama (apsolutna realnost). Bio je izvan parova suprotnosti (dvandvas), nikada utuen
ili ushien. Uvek je bio zadubljen u Svoje sebstvo - postojanje, znanje i blaenstvo. irdi je bio
Njegov centar, ali se Njegovo polje delovanja prualo u nedogled, do Punaba, Kalkute, severne
Indije, Guarata, Dake (sada u Bangladeu) i Konkana. Tako se slava Sai Babe irila nadaleko i
nairoko, i ljudi iz svih oblasti su dolazili da dobiju Njegov daran i budu blagoslovljeni. Samo uz
daran, umovi ljudi, bilo da su isti ili neisti, postali bi smireni napreac. Dobijali su ovde ono isto
zadovoljstvo bez premca koje poklonici dobijaju u Pandarpuru vianjem Vital Rakumaija (bog
Vinu). Ovo nije preterivanje. Razmotrite ta poklonici kau po ovom pitanju,

Izjava Golibua

Stari poklonik po imenu Golibua, koji je imao oko 95 godina, bio je varkari (potovalac boga Vitala
- Vinua) iz Pandarija (skraeni naziv za Pandarpur). On je boravio 8 meseci u Pandarpuru i etiri
meseca od aada do kartika (jul novembar), na obali Gange. Vodio je magarca sa sobom koji
mu je nosio prtljag i uenika kao svog saputnika. Svake godine obavljao je svoj vari, ili putovanje u
Pandarpur, i doao bi u irdi da vidi Sai Babu koga je najvie voleo. Zurio bi u Babu, govorei:
Ovo je Pandarinat Vital koji se inkarnirao, milostivi Gospod siromanih i bespomonih. Ovaj
Golibua je bio stari poklonik Vitobe (bog Vinu), iao je mnogo puta u Pandari (mesto Pandarpur
poznato po boanstvu Vitoba); i on je posvedoio da je Sai Baba istinski Pandarinat (drugo ime za
boga Vitobu Vital Vinu, kome je posveeno mesto Pandari).

13
Vital se pojavio

Sai Baba je bio veoma sklon podseanju i pevanju bojeg imena. Uvek je izgovarao Alah malik
(Bog je Kralj), i u njegovom prisustvu nagovarao druge da pevaju boje ime kontinuirano, dan i
no, svih sedam dana u nedelji. To se zove namsaptah. Jednom je On traio od Das Ganu
Maharada da radi namsaptah. Ovaj je odgovorio da e to uraditi ako mu bude garantovano da e se
na kraju sedmog dana pojaviti bog Vital. Tada je Baba poloio ruku na njegove grudi uveravajui ga
da e se Vital sigurno pojaviti, ali da poklonik mora biti ozbiljan i predan. Dakurnat iz mesta
Dankapuri (Takore), Vital iz mesta Pandari, Ranod (Krina) iz grada Dvarka, su ovde (irdi). Ne
mora se ii daleko da bi se video grad Dvarka (drevno mesto, kraljevstvo Krine). Da li e Vital
(bog Vinu ili njegov avatar Krina) doi ovde iz nekog udaljenog mesta? On je ovde! Samo kada
poklonik puca od ljubavi i posveenosti, Vital e se manifestovati ovde (u irdiju).*

Nakon to se sedmica zavrila, Vital se manifestovao na sledei nain. Kakasahib Diksit je, kao i
obino, sedeo u meditaciji nakon kupanja. Video je Vitala u viziji. Kada je otiao u podne na Babin
daran, Baba ga je pitao odluno: Da li je Vital Patil doao? Da li si ga video? On je veliki
zabuant, uhvati ga vrsto, u suprotnom, on e pobei ak i ako si samo malo nepaljiv. Ovo se
dogodilo ujutro, a u podne se desio jo jedan daran Vitala. Jedan piljar se pojavio i prodavao oko
25 ili 30 slika Vitobe (drugo ime za Vitala). Ove slike su se tano podudarale sa figurom koja se
pojavila u Kakasahibovoj viziji. Videvi ovo i priseajui se Babinih rei, Kakasahib Diksit je bio
veoma iznenaen i oduevljen. Kupio je jednu sliku Vitobe i stavio je na njegov oltar za molitvu.

Bagavantrao Kirsagarova pria

Koliko je Baba bio sklon oboavanju Vitala, prikazano je u Bagavantrao Kirsagarovoj prii.
Bagavantraov otac je bio posveenik Vitobe i iao je na varis (godinje putovanje) u Pandarpur
(grad posveen Vitobi). On je takoe drao sliku Vitobe, kojoj se molio kod kue. Nakon njegove
smrti, sin je prekinuo sve varis, molitvu i rada ceremoniju (proslavu, slavu). Kada je
Bagavantrao doao u irdi, seajui se njegovog oca, Baba je smesta rekao: Njegov otac je bio moj
prijatelj, pa sam ga (sina) zato dovukao ovde. Nikada nije ponudio hranu (obiaj po imenu
naivaidja) ili neto drugo, izgladnjivao je Vitala i Mene. Zato sam ga doveo ovde. Sada u ga
opomenuti i uiniti da opet pone da se moli.

Das Ganuovo kupanje u Prajagu

Hindusi smatraju da kupanje na svetom mestu Prajag (Alahabad), gde se reke Ganga i Jamuna
sreu, donosi velike zasluge i hiljade hodoasnika povremeno ide tamo da bi obavili sveto kupanje.
Jednom, Das Ganu je pomislio da bi trebalo da ode u Prajag na kupanje, pa je doao kod Babe kako
bi dobio Njegovu dozvolu za to. Baba mu je rekao: Nije neophodno da se ide tako daleko. Na
Prajag je ovde, veruj Mi! Zatim, udo nad udima! Kada je Das Ganu poloio glavu na Babina
stopala, potekli su mlazovi Ganga-Jamuna vode iz oba Babina nona palca. Videvi ovo udo, Das
Ganu je bio preplavljen oseanjima ljubavi i divljenja, a suze su navirale u oi. Iznutra se oseao
inspirisano i njegov govor se pretvorio u pesmu hvale o Babi i Njegovim udima (lilama).

Bezgreno zaee Sai Babe i Njegov prvi dolazak u irdi

Niko nije poznavao roditelje, datum roenja ili mesto roenja Sai Babe. Mnogi upiti su postavljani,

14
mnoga pitanja su upuena Babi i drugima u vezi ovoga, ali nijedan zadovoljavajui odgovor ili
informacija jo uvek nisu dobijeni. Praktino, mi ne znamo nita o ovoj temi. Namdev i Kabir nisu
roeni kao obini smrtnici. Oni su pronaeni kao odojad u sedefu koljke; Namdeva je na obali
Bimrati reke pronala Gonaji, a Kabira je na obali reke Bagirati pronala Tamal. Slian je bio sluaj
i sa Sai Babom. On je prvo manifestovao Sebe kao mladog deaka od esnaest godina ispod nim
drveta u irdiju, zarad svojih bakti (posveenika). ak i tada, inilo se da je On pun znanja o Brami
(Bogu). Nije imao elje za ovozemaljskim predmetima, ak ni u snovima. On je izbacio maju
(iluziju), i mukti (osloboenje) je slueno kod Njegovih stopala. Jedna stara ena iz irdija, majka
Nana opdara, opisala Ga je ovako: Ovaj mladi, poten, pametan i veoma zgodan, prvi put je
vien kako ispod nim drveta sedi u asani (joga poloaju). Ljudi iz sela bili su veoma zaueni kada
su videli tako mladog momka kako praktikuje teko podvinitvo, ne marei za toplotu ili hladnou.
Danju se ne bi druio ni sa kim, nou se ne bi plaio nikoga. Ljudi su se udili i pitali odakle se
pojavio ovaj mladi momak? Njegova forma i karakteristike bili su tako lepi, da je samo jedan
pogled na Njega inio da bude omiljen svima. Nije iao ni na ija vrata, uvek je sedeo blizu nim
drveta. Spolja, izgledao je veoma mlad, ali po Njegovim delima bio je zaista velika dua. Bio je
olienje nepristrasnosti i bio je enigma za sve. Jednog dana, dogodilo se to da je bog Kandoba
zaposeo telo jednog posveenika i ljudi su poeli da ga pitaju: Devo (Boe), molimo te da istrai
od kog blagoslovenog oca je ovaj mladi sin i odakle On dolazi? Bog Kandoba je zatraio od njih
da donesu pijuk i da kopaju na odreenom mestu. Kada je otkopano, pronaene su cigle ispod
jednog ravnog kamena. Kada je kamen uklonjen, ukazao se hodnik, u kom su gorela etiri svetla.
Hodnik je vodio do podruma gde su pronaene strukture u obliku kravljih usta, drvene ploe i
brojanice. Kandoba je rekao: Ovaj mladi je ovde praktikovao podvinitvo 12 godina.
Onda su ljudi poeli da ispituju mladia o tome. On im je izvrdao govorei da je to mesto Njegovog
gurua, njegov sveti dom (vatan), i zatraio je od njih da ga dobro uvaju. Ljudi su potom zatvorili
hodnik, kao to je bio u preanjem stanju. Kao to se avata i audumbar drvee smatra svetim,
Baba je smatrao nim drvo jednako svetim i voleo ga je najvie. Malsapati i drugi poklonici iz irdija
smatraju ovu lokaciju kao mesto odmora (samadi-stan) Babinog gurua, i klanjaju se ispred njega.

Tri rezidencije

(1) Lokacija gde je nim drvo i pripadajua okolina, kupljeni su od strane g. Hari Vinajak Sate, i na
tom mestu je podignuta velika zgrada nazvana Sateova rezidencija (vada rezidencija). Ova
rezidencija (vada) bila je jedino mesto za odmor hodoasnika koji bi se tu sjatili. Platforma je
napravljena oko nim drveta i konstruisani su stanovi u potkrovlju sa stepenicama. Ispod stepenica
nalazi se nia okrenuta ka jugu, a poklonici mogu da sede na platformi okrenuti ka severu. Veruje se
da onaj ko tu zapali tamjan etvrtkom i petkom uvee, bojom milou e postati veoma srean.
Ova rezidencija je bila stara i trona, i bile su potrebne popravke. Neophodne popravke, dodaci i
promene, uraeni su sada od strane Sanstana (Sai organizacije).
(2) Zatim, nakon nekoliko godina, jo jedna rezidencija, Diksitova rezidencija (vada), je
konstruisana. Kakasahib Diksit, pravni zastupnik Bombaja, otiao je u Englesku. On je povredio
nogu u nesrei tamo. Povreda se nije mogla srediti ni na koji nain. Nanasahib andorkar mu je
savetovao da poseti Sai Babu. Tako je on otiao kod Sai Babe 1909. godine, i zatraio od Njega da
mu izlei opavost uma, umesto opave noge. On je bio toliko zadovoljan daranom Sai Babe, da je
odluio da ostane u irdiju. I tako je on napravio rezidenciju za sebe i druge poklonike. Temelji ove
graevine su poloeni 10.12.1910.
Na ovaj dan, dva druga vana dogaaja su se desila:
- G. Dadasahib Kaparde je dobio dozvolu da se vrati kui;
- No kada je arati (ritual sa vatrom) zapoeo u avadiju (seoskoj kancelariji).
Rezidencija je zavrena i useljena na Ram Navami dan 1911. godine (hindu festival posveen

15
roenju boga Rame), sa prateim obredima i formalnostima.
(3) Potom, jo jedna rezidencija, ili velianstvena palata, podignuta je od strane poznatog milionera,
g. Butija iz Nagpura. Mnogo novca je potroeno na ovu graevinu, ali je veoma dobro iskoriena,
jer Sai Babino telo poiva u ovoj rezidenciji i ona se sada naziva Samadi mandir. Na mestu ovog
Mandira nekada je bila bata koju je zalivao i negovao Baba. Tri rezidencije su nikle na mestima
gde ih nije bilo pre toga. Od njih, Sateova rezidencija bila je najkorisnija svima u ranim danima.

Pria o bati koju je negovao Sai Baba uz pomo Vaman Tatje, privremeno odsustvo Sai Babe iz
irdija i Njegov ponovni dolazak u irdi sa svadbenom povorkom and Patila, drutvo Devadasa,
ankidasa i Gangagira, Babin rvaki me sa Mohidinom Tambolijem, boravak u damiji, ljubav g.
Denglea i ostalih poklonika, i drugi dogaaji, bie opisani u sledeem poglavlju.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

* G. B.V. Deo, izvrni sudija i slubenik iz mesta Tana, dokazao je na osnovu svog istraivanja da
irdi potpada u granice Pandarpura, koji je najjuniji centar Dvarka oblasti (drevno Krinino
kraljevstvo Dvarka), pa samim tim se i irdi moe smatrati Dvarkom (pogledati Sai Lila, izdanje
14, broj 1-2-3). Ja sam lino naiao na jo jednu definiciju Dvarke, citiranu iz Skanda Purane, od
K. Narajana Ajvara, u njegovoj Trajnoj istoriji Baratvare, izdanje 2, deo 1, str. 90, koja kae:

Mesto gde su vrata otvorena za sve ljude, iz sve etiri kaste (bramane, katrije, vajije i udre), za
ostvarenje etiri puruarte - darma (dunost, ispravnost), arta (bogatstvo), kama (elja) i moka
(osloboenje) se zove Dvarka od strane mudrih filozofa. Babina damija u irdiju ne samo da je
bila otvorena za sve etiri kaste, ve i za ugnjetavane, nedodirljive, gubave poput Bagoi indea
(gubavac koji je bio uz Babu), i stoga se veoma zaslueno naziva Dvarka.

16
 POGLAVLJE V
Babin povratak sa and Patilovom svadbenom povorkom Pozdravljen i oslovljen
kao Sai Kontakt sa drugim svecima Njegova nonja i dnevna rutina Pria o
padukama Rvanje sa Mohidinom i promena naina ivota Pretvaranje vode u
ulje Lani guru avhar Ali

Babin povratak sa and Patilovom svadbenom povorkom

Kao to je nagoveteno u prethodnom poglavlju, sada u prvo opisati kako se, nakon svog nestanka,
Sai Baba vratio u irdi.

U Aurangabad okrugu (drava Nizam), u selu po imenu Dup, iveo je dobrostojei muhamedanski
gospodin po imenu and Patil. Na putu ka Aurangabadu izgubio je svoju kobilu. Tokom dva duga
meseca marljivo je traio, ali od kobile nije bilo ni traga. Razoaran, vratio se iz Aurangabada sa
sedlom na svojim leima. Nakon to je preao oko 15 kilometara, naiao je na mango drvo pod
kojim je sedeo fakir (udan ovek). Imao je kapu na glavi, nosio je kafni (dugaak ogrta) i imao
kratak tap pod rukom, i upravo se spremao da popui ilim (lulu). Videvi and Patila kako
prolazi, pozvao ga je da se malo odmori i da zajedno popue lulu. Fakir ga je upitao za sedlo. and
Patil je odgovorio da pripada njegovoj kobili koja je izgubljena pre nekog vremena. Fakir mu je
rekao da je potrai oko mesta Nala, koje se nalazi u blizini. On je otiao i udo nad udima!
Pronaao je kobilu tamo. Pomislio je da ovaj fakir nije obian ovek, ve da je Avalia (veliki
svetac). Vratio se kod fakira sa kobilom. Lula (ilim) je bila spremna za puenje, ali nedostajale su
dve stvari: (1) vatra da se lula pripali i (2) voda da se pokvasi api (pare tkanine kroz koju se
uvlai dim). Fakir je vrhom tapa silovito ubo u zemlju i odatle je ispao upaljeni ar, koji je on onda
stavio u lulu. Zatim je bacio tap na zemlju i na tom mestu je poela da curi voda. Krpa je
pokvaena, potom isceena i obmotana oko lule. Kada je sve obavljeno, fakir je puio lulu, a zatim
je prosledio and Patilu. Videvi sve ovo, and Patil je bio u udu. Zatraio je od fakira da poseti
njegov dom i prihvati njegovo gostoprimstvo. Narednog dana, on je otiao u Patilovu kuu i ostao
tamo neko vreme. Patil je bio seoski stareina Dupa. Njegov neak je trebao da se oeni, a mlada je
bila iz irdija. Zbog toga se Patil pripremao na put u irdi. Fakir je takoe iao uz svadbenu
povorku. Svadba se obavila bez ikakvih zastoja i svatovi su se vratili u Dup, osim fakira koji je
ostao u irdiju i tamo boravio zauvek.

Kako je fakir dobio ime Sai

Kada je svadbena povorka stigla u irdi, zaustavila se pod banjan drvetom u polju Bagat
Malsapatija, pored hrama posveenog bogu Kandobi. Teretna kola su razvezana u dvoritu Kandoba
hrama i lanovi povorke su silazili jedan po jedan, pa je i fakir siao. Bagat Malsapati je video
mladog fakira kako silazi i obratio mu se sa JA SAI (Dobrodoao Sai)! Ostali su ga takoe
oslovili kao Sai, i od tada je On postao Sai Baba.

Kontakt sa drugim svecima

Sai Baba je poeo da boravi u naputenoj damiji. Jedan svetac, po imenu Devidas, iveo je u
irdiju ve mnogo godina pre nego to je Baba doao. Baba je voleo njegovo drutvo. Odsedao je sa
njim u Maruti hramu, u avadiju (seoskoj kancelariji), a neko vreme je iveo sam. Zatim je doao

17
jo jedan svetac po imenu Jankidas. Baba je provodio veinu svog vremena u razgovoru sa njim, ili
bi Jankidas dolazio tamo gde Baba boravi. Isto tako, jedan vaija svetac domain (slavi boga
Vinua i ivi porodinim ivotom) iz Puntambea, po imenu Gangagir, esto je poseivao irdi. Kada
je prvi put video Sai Babu kako nosi krage vode u obe ruke da bi zalio batu, bio je zadivljen i
rekao je otvoreno: Blagosloven je irdi jer je dobio ovaj dragoceni dragulj. Ovaj ovek danas
nosi vodu, ali on nije obian ovek. Kako je ovo tlo (irdi) sreno i zasluno, obezbedilo je sebi
ovaj dragulj. Jedan poznati svetac po imenu Anandnat, iz Jevala manastira, uenik Akalkot
Maharada, doao je u irdi sa nekim ljudima i kada je video Sai Babu, javno je rekao: Ovo je
dragoceni dijamant u stvarnosti. Iako izgleda kao obian ovek, on nije obian kamen, ve
dijamant. Uveriete se u to u bliskoj budunosti. Rekavi to, vratio se u Jevalu. Ovo je sve reeno
dok je Sai Baba jo uvek bio mladi.

Njegova nonja i dnevna rutina

U svojim mladalakim danima, Sai Baba je gajio kosu i nikada nije brijao svoju glavu. Oblaio se
kao atleta. Kada bi otiao do Rahata (oko 5km od irdija), nosio bi sa Sobom sadnice nevena i
jasmina, i nakon to bi ih oistio, sadio bi ih i zalivao. Poklonik po imenu Vaman Tatja,
svakodnevno bi mu donosio dva nepeena zemljana kraga. Sa njima je Baba zalivao biljke.
Izvlaio bi vodu iz bunara, i nosio bi krage na ramenima. Uvee, krazi su ostavljani pod nim
drvetom. im bi se ostavili tamo, pukli bi jer su pravljeni od blata i nisu peeni. Narednog dana,
Tatja bi doneo dva nova kraga. Ovo se odvijalo 3 godine i uz Sai Babin teak rad i napor nikla je
bata. Na ovoj lokaciji danas se nalazi velika rezidencija Babin Samadi mandir, koji poseuje
veoma mnogo poklonika.

Pria o padukama (otiscima stopala) pod nim drvetom

Poklonik Akalkot Maharda, po imenu Bai Krinai Alibakar, klanjao se fotografiji Akalkot
Maharada. Jednom je pomislio da ode u grad Akalkot (okrug Solapur), kako bi imao daran
paduka (video otiske stopala) Maharada, i tamo se iskreno pomolio, ali pre nego to je mogao da
krene, dobio je viziju u snu. Akalkot Maharad se pojavio u viziji i rekao mu: Sada je irdi moje
odmorite, idi tamo i ponudi svoje molitve. I tako je Bai promenio svoj plan i doao u irdi,
klanjao se Babi, ostao tu est meseci i bio srean. Kao seanje na ovu viziju, on je napravio paduke
(drvene sandale, otiske stopala) i postavio ih na povoljan dan ravan, 1912. godine, pod nim
drvetom, sa svim prateim ceremonijama i formalnostima, sprovedenim od strane Dada Kelkara i
Upasani. Jedan Diksit Bramin je bio zaduen za molitvu, a rukovoenje je povereno pokloniku
Sagunu.

18
 Govind Ragunat Dabolkar, alijas Hemadpant

(1856 1929)

19
Kompletna verzija ove prie

G. B.V. Dev, penzionisani izvrni sudija i slubenik iz mesta Tana, i veliki poklonik Sai Babe,
raspitivao se o ovoj temi kod Sagun Meru Naika i Govind Kamlakar Diksita, i potom objavio punu
verziju prie o padukama u magazinu Sai Lila, izdanje 11, broj 1, strana 25. Ona glasi ovako:

U 1912. godini, jedan doktor po imenu Ramrao Kotare iz Bumbaja, doao je u irdi da dobije Babin
daran. Njegov farmaceutski tehniar i jedan prijatelj po imenu Bai Krinai Alibagkar, doli su sa
njim. Farmaceutski tehniar i Bai su postali bliski sa Sagun Meru Naikom i G.K. Diksitom. Dok su
razgovarali o raznim stvarima, oni su pomislili da mora postojati neki spomen na Sai Babin prvi
dolazak u irdi i njegovo sedenje pod svetim nim drvetom. Razmiljali su o postavljanju Babinih
paduka na tom mestu, i eleli su da ih naprave od nekog jakog kamena. Baijev prijatelj,
farmaceutski tehniar, predloio je da se ova namera izloi njegovom efu, dr Ramrao Kotareu, jer
bi on pripremio dobre paduke za ovu svrhu. Svima se dopao ovaj predlog i obavestili su dr Kotarea.
On je doao u irdi i nacrtao skicu paduka. Otiao je kod Upasani Maharada u Kandoba hram i
pokazao mu skicu. Ovaj je dodao mnoga poboljanja, nacrtao lotos, cvee, koljku, disk, buzdovan
itd. i predloio da bude uklesan sledei stih koji opisuje velianstvenost nim drveta i Babine
jogijske moi. Stih je bio ovakav:

Sada Nimbavrikshasya mooladhiwasaat,

Sudhastravinam tiktamapiapriyam tam,
Tarum Kalpavrikshadhikam sadhayantam,
Namameeshvaram Sadgurum Sai Natham.

Prevod:
Klanjam se Gospodu Sai Natu, koji je svojim svakodnevnim boravkom pod nim
drvetom, uprkos tekoama i neprijatnostima, uinio da njegov nektar (nektar nim
drveta se naziva amrita zbog svojih isceljujuih svojstava) bude superiorniji i od kalpavruka
drveta (drvo koje ispunjava elje).

Upasanijev predlog je prihvaen i izvren. Paduke su napravljene u Bombaju i poslate u irdi

farmaceutskom tehniaru. Baba je rekao da treba da budu postavljene na dan purnime (punog
meseca) u ravan mesecu (prva polovina avgusta). Na taj dan, u 11 asova pre podne, G.K. Diksit
ih je preneo na svojoj glavi iz hrama Kandoba u damiju, uz prateu povorku. Baba je dodirnuo
paduke, rekavi da su to stopala Gospoda, i zatraio je od ljudi da ih postave pod nim drvo.

Dan ranije, Parsi vernik (Persijanac, poklonik iranskog proroka Zoroastera) iz Bombaja, po imenu
Pasta et, poslao je 25 rupija novanom doznakom. Baba je dao ovu sumu za postavljanje paduka.
Ukupni trokovi postavljanja su izali na 100 rupija, a od toga je 75 rupija prikupljeno od donacija.
Tokom prvih 5 godina, G.K. Diksit se klanjao svakodnevno padukama, a onda je to nastavio da radi
Lakman Kaevar akadi. U toku prvih 5 godina, dr Kotare je slao 2 rupije meseno za trokove
paljenja lampe, a takoe je poslao i ogradu da se postavi oko paduka. Trokovi prenoenja ograde sa
eleznike stanice u irdi (dananje vrednosti oko 7.5 rupija) i natkrivanje, plaeni su od strane
Sagun Meru Naika. Sada, akadi (Nana Puari), obavlja bogosluenje, a Sagun Meru Naik donosi
ponudu u hrani (naivaidja) i pali veernje lampe.

Bai Krinai je prvobitno bio poklonik Akalkot Maharada. On je doao u irdi na postavljanje

20
paduka 1912. godine, na svom putu ka Akalkotu. eleo je da ode u Akalkot nakon dobijanja
Babinog darana. Pitao je Babu za dozvolu po tom pitanju. Baba mu je odgovorio: Oh, ta je to u
Akalkotu? Zato ide tamo? Maharad iz tog mesta je ovde, to sam Ja lino. uvi to, Bai nije
otiao u Akalkot. Dolazio je u irdi redovno nakon postavljanja paduka.

G. B.V. Dev je zakljuio da Hemadpant nije bio upoznat sa ovim detaljima. Da ih je poznavao, ne bi
propustio priliku da ih opie u svojoj Saariti.

Rvanje sa Mohidinom Tambolijem i promena naina ivota

Vratimo se ostalim priama o Babi. Bio je jedan rva u irdiju, po imenu Mohidin Tamboli. Baba i
on se nisu slagali oko nekih stvari i potukli su se. Baba je tom prilikom poraen. Nakon toga, Baba
je promenio svoju odoru i nain ivota. Obukao je kafni (dugi ogrta), stavio langot (povez oko
struka) i pokrio svoju glavu paretom tkanine. Uzeo je komad grubog platna za svoj krevet i bio je
zadovoljan sa noenjem pocepanih i iznoenih rita. Uvek je govorio: Siromatvo je bolje nego
kraljevstvo i mnogo bolje nego gospodstvo. Gospod je uvek brat i prijatelj siromanih. Gangagir je
takoe bio veliki ljubitelj rvanja. Jednom dok se rvao, poznati oseaj bestraa ga je obuzeo i u
odreenom trenutku, uo je glas majstora koji mu je rekao da bi trebalo da troi svoje telo igrajui
se sa Bogom. Tako je i on napustio samsaru (svet iluzije) i okrenuo se ka bogo-realizaciji. Osnovao
je manastir na obali reke, u blizini Puntambea, i iveo tamo sa svojim uenicima.

Sai Baba se nije meao, niti govorio sa ljudima. Samo je davao odgovore kada bi mu postavili
pitanja. Tokom dana, uvek bi sedeo pod nim drvetom, a ponekad i u senci babol drveta pored reice,
na obodu sela. Popodne bi hodao nasumino i povremeno iao do mesta Nimgaon. Tamo bi esto
poseivao kuu Balasahib Denglea. Baba je voleo g. Balasahiba. Njegov mlai brat, po imenu
Nanasahib, nije imao sina iako je oenio drugu enu. Balasahib je poslao Nanasahiba da dobije
daran od Sai Babe i posle nekog vremena, uz Njegovu milost, Nanasahib je dobio sina. Od tada pa
nadalje, ljudi su poeli da dolaze u velikom broju da bi videli Sai Babu i Njegova slava se proirila,
stigavi do Ahmednagara, a odatle, Nanasahib andorkar i Keav idamber i mnogi drugi, poeli
su da dolaze u irdi. Baba je bio okruen svojim poklonicima tokom dana, a nou je spavao u staroj
i tronoj damiji. Babini lini predmeti su se u to vreme sastojali od ilima (lula), duvana, limenog
suda, dugakog ogrtaa, pareta krpe oko Njegove glave, i kratkog tapa (satka) koji je uvek nosio
sa sobom. Pare bele tkanine na Njegovoj glavi bilo je uvijeno kao kosa u rep, i sputalo se od
Njegovog levog uveta niz lea. Ono nije bilo oprano nedeljama. Nije nosio nikakve cipele, niti
sandale. Pare grubog platna koristio je za sedenje tokom veeg dela dana. Nosio je povez oko
struka, a za odbranu od hladnoe uvek bi sedeo ispred dunija (svete vatre) okrenut ka jugu, dok bi
Mu se leva ruka odmarala na drvenoj ogradi. U tom duniju (svetoj vatri), on bi vrio rtvovanje
egoizma, elja i uvek bi izgovarao Alah malik (Bog je jedini gospodar; Bog je Kralj). Damija u
kojoj je sedeo bila je velika kao dve sobe, ali svi poklonici su dolazili tu da ga vide. Posle 1912.
godine dolo je do promene. Stara damija je popravljena i napravljen je trotoar. Pre nego to je
Baba doao da ivi u ovu damiju, On je iveo u mestu Takia, gde je sa zvoniima vezanim oko
lanaka, Baba igrao prelepo i pevao neno sa ljubavlju.

Pretvaranje vode u ulje

Sai Baba je veoma voleo svetla. Pozajmljivao bi ulje od prodavaca i drao upaljene lampe tokom
itave noi u damiji i hramu. Ovo se odvijalo ve neko vreme. Prodavci koji su besplatno davali
ulje, sastali su se jednom prilikom i odluili da Mu vie ne daju ulje. Kada je, kao uobiajeno, Baba
otiao da trai ulje, svi su Mu odgovorili jasno Ne. Neuznemiren, Baba se vratio u damiju,

21
ostavivi suve fitilje u lampama. Prodavci su ga posmatrali sa radoznalou. Baba je uzeo metalnu
posudu u kojoj se nalazilo veoma malo (nekoliko kapi) ulja, sipao vodu u to, a onda popio, pa zatim
snano ispljunuo nazad u posudu. Nakon to je osvetao metalnu posudu na ovaj nain, ponovo je
uzeo vodu iz posude, napunio lampe sa njom, i zapalio ih. Na iznenaenje i zaprepaenje
prodavaca koji su sve to posmatrali, lampe su poele da gore i nastavile su da gore tokom itave
noi. Prodavci su se pokajali i izvinili i Baba im je oprostio, zatraivi od njih da budu iskreniji u
budunosti.

Lani guru avhar Ali

Pet godina nakon gorepomenutog rvanja koje se dogodilo, jedan fakir iz Ahmednagara, po imenu
avhar Ali, doao je u Rahatu sa svojim uenicima i smestio se u prostranu sobu pored Virabadra
hrama. Fakir je bio uen, mogao je da ponovi ceo Kuran i bio je slatkoreiv. Mnogi religiozni i
posveeni ljudi iz sela doli su kod njega i poeli su da ga potuju. Uz pomo ljudi, poeo je da
gradi idgah (zidovima ograen prostor u kom se muhamedanci mole na dan Id), u blizini Virabadra
hrama. Dogodila se neka svaa oko ovog posla i nakon toga avhar Ali je morao da napusti Rahatu.
On je potom doao u irdi i nastanio se u damiju kod Babe. Ljudi su bili oarani njegovim slatkim
reima i on je poeo da naziva Babu njegovim uenikom. Baba se nije protivio i pristao je da bude
njegov uenik. Zatim, i guru i uenik odluie da se vrate u Rahatu i da ive tamo. Guru uopte nije
prepoznavao vrednost svog uenika, ali je uenik znao mane gurua, pa ipak ga nije omalovaavao,
pridravajui se paljivo svojih dunosti. ak je i sluio uitelja na razliite naine. Oni bi dolazili u
irdi povremeno, ali njihovo stalno boravite postalo je Rahata. Dobri posveenici Babe u irdiju
nisu voleli to se Baba nalazi daleko od njih, u Rahati. Stoga su poslali izaslanstvo kako bi vratili
Babu nazad u irdi. Kada su sreli Babu pored idgaha i rekli mu svrhu svog dolaska, Baba im je
odgovorio da je fakir ljutit ovek sa nezgodnim temperamentom i da ga On nee napustiti, te da je
bolje za njih da se vrate u irdi, pre nego to se fakir pojavi. Dok su oni tako priali, fakir se vratio i
veoma se naljutio na njih zbog pokuaja da odvedu njegovog uenika. Desila se veoma ustra
diskusija i prepirka, i na kraju je odlueno da se i guru i uenik vrate u irdi. I tako su se oni vratili i
ponovo nastanili u irdiju. Meutim, nakon nekoliko dana, guru je bio testiran od strane Devidasa i
otkrilo se da on i dalje ima elje. Dvanaest godina nakon to je Baba doao u irdi sa svadbenom
povorkom, ovaj Devidas, koji je tada imao 10 ili 11 godina, doao je u irdi i nastanio se u Maruti
hramu. Devidas je imao dobre osobine i sjajne oi, i bio je inkarnacija neostraenosti i uenosti.
Mnogi ljudi, a posebno Tatja Kote, Kainat i drugi, smatrali su ga svojim guruom. Oni su doveli
avhar Alija kod njega i u diskusiji koja je usledila avhar je pobeen, nakon ega je napustio
irdi. On je otiao i nastanio se u Biapuru i nakon mnogo godina ponovo se vratio u irdi,
poklonivi se ispred Sai Babe. Obmana da je on guru, a Sai Baba njegov uenik, raiena je, a
poto se on pokajao, Sai Baba ga je tretirao sa potovanjem. U ovom sluaju Sai Baba je pokazao
svojim ponaanjem kako se treba otarasiti egoizma i ispunjavati dunosti uenika kako bi se
dostiglo ono najvie samorealizacija. Ova pria je opisana ovde prema verziji datoj od strane
Malsapatija (velikog Babinog poklonika).

U narednom poglavlju - Ram Navami festival (festival koji se odrava u ast Gospoda Rame), bie
opisana damija, njeno preanje stanje i kasnija poboljanja na njoj.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

22
 POGLAVLJE VI
RAM NAVAMI FESTIVAL I POPRAVKE NA DAMIJI

Efikasnost dodira guruove ruke Ram Navami festival Poreklo, transformacija

itd. Popravke na damiji

Pre opisivanja Ram Navami festivala i popravki na damiji, autor iznosi neka prethodna opaanja o
Sadguruu (naziv za prosvetljenog uitelja), na sledei nain:

Efikasnost dodira guruove ruke

Kada je Sadguru kormilar, on e nas sigurno i lako preneti preko okeana ovozemaljskog ivota. Re
Sadguru priziva u um Sai Babu, Savrenog Majstora. On se pojavljuje predamnom, kao da stoji
ispred mene i utrljava udi (sveti pepeo) na moje elo, i polae blagosiljajue ruke na moju glavu.
Tada mi zadovoljstvo ispuni srce i ljubav preplavi oi. Predivna je mo dodira guruove ruke.
Suptilno telo (sastavljeno od misli i elja), koje ne moe biti spaljeno zemaljskom vatrom, unitava
se pukim dodirom guruove ruke i grehovi mnogih prolih ivota e tako biti oieni i oprani. ak i
glas onih koji su uzrujani, nakon to uju religiozne i boanske razgovore, postaje smiren. Prizor
Sai Babine lepe forme pravi knedlu zadovoljstva u naem grlu i ini da se oi napune suzama, a srce
preplavi emocijama. To budi Ja sam On (Soham) Brama svest, manifestuje uitak samorealizacije
i rastvarajui razliku izmeu ja i ti, ini da postanemo jedno sa Najuzvienijim (Jednou).
Dok itam svete spise, na svakom koraku se podseam na svog Sadgurua, Sai Babu, koji uzima
formu Rame, ili Krine, i ini da sluam o Njegovom ivotu. Na primer, kada sednem da sluam
Bagvat, Sai postaje Krina od glave do pete i ja tada mislim da on peva Bagvat ili Udav gitu (pesma
o uenjima Gospoda ri Krine), za dobrobit svojih poklonika. Kada ja ponem neto da piem, ne
mogu da sklopim ni par rei ili reenica; ali kada me On svojevoljno natera da piem, ja tada
piem... i tome nema kraja. Kada se pojavi egoizam uenika, On ga pritisne nadole svojom rukom i
podari ueniku sopstvenu mo, pomaui mu da ostvari svoj cilj i na taj nain ga zadovolji i
blagoslovi. Ako se neko pokloni ispred Saija i preda svoje srce i duu Njemu, tada se svi
najvaniji ciljevi u ivotu darma (pravednost), arta (bogatstvo), kama (elja) i moka
(osloboenje) postiu lako i sami od sebe. etiri staze, karma, znanje (dnjan, gjan), joga i bakti
(posveenost, ljubav), vode nas svaka svojim putem do Boga. Staza baktija (posveenosti, ljubavi)
je trnovita i puna jama i kanala, pa je teka za prelazak; ali ako se oslanja na svog Sadgurua da
izbegne jame i trnje i da hoda pravo, ona e te odvesti do tvoje destinacije (Boga), tako kae Sai
Baba.

Nakon filozofskih razgovora o samopostojeem Brami, o njegovoj moi (maji iluziji) da kreira
ovaj svet i o svetu koji je stvoren, i tvrdei da su sva ova tri naposletku jedno te isto, autor citira Sai
Babine rei koje garantuju dobrobit za bakte (tragaoce koji idu stazom bakti):

Nikada nee biti nestaice ili oskudice po pitanju hrane i odee u domu Mojih poklonika.
Moja posebna karakteristika je da Ja uvek brinem i obezbeujem dobrobit za poklonike koji
Me oboavaju celim srcem, sa umom stalno usmerenim na Mene. Gospod Krina je rekao isto u
Giti (Bagavad gita). Stoga, ne stremi mnogo ka hrani i odei. Ako neto eli, moli se Gospodu,
odreci se ovozemaljskih poasti, probaj da dobije boju milost i blagoslove, i da bude potovan u
Njegovom dvoru. Nemoj biti zaveden ovozemaljskim poastima. Forma Gospoda treba da bude
vrsto fiksirana u umu. Neka sva ula i um budu uvek posveeni oboavanju Gospoda, neka ne

23
postoji vezanost ni za ta drugo. Uvrsti um u podseanju na Mene tako da ne luta unaokolo prema
telu, bogatstvu i domu. Tada e on biti smiren, miroljubiv i bezbrian. To je znak uma koji se
ukljuio u dobro drutvo. Ako je um skitnica, ne moe se smatrati spojenim sa Njim (Bogom).

Nakon citiranja ovih rei, autor nastavlja sa kazivanjem prie o Ram Navami festivalu u irdiju.
Kako je Ram Navami festival koji se najvie slavi u irdiju, naveden je jo jedan potpuniji izvetaj,
kao to je objavljen u ri Sai Lila magazinu iz 1925. godine (strana 197), a rezime o festivalu, na
osnovu oba ova izvetaja, pokuae da se iznese ovde.

Poreklo

Jedan g. Gopalrao Gund bio je geometar u geodetskoj (katastarskoj) slubi u Kopergaonu. On je bio
veliki Babin posveenik. Imao je tri ene i nije imamo nikakvih problema sa njima. Uz Sai Babine
blagoslove, rodio mu se sin. U radosti koju je oseao usled takvog dogaaja, pojavila mu se ideja o
proslavljanju vaara, ili Urusa*, u godini 1897. i on je izneo taj predlog na razmatranje pred druge
poklonike iz irdija, kod Tatja Patila, Dada Kote Patila i Madavrao Depandea (ama).
* (Urus se proslavlja na grobnicama muslimanskih svetaca. Iznenaujue je kako je g. Gund, inae hindus,
dobio ovu ideju).
Svi oni su odobrili ideju i pridobili Sai Babinu dozvolu i blagoslov za to. Potom je predat zahtev da
bi se dobila dozvola okrunog sudije za proslavljanje Urusa, ali poto se selo Kulkarni izjasnilo
protiv odravanja vaara, dozvola je odbijena. Ali, poto je Sai Baba blagoslovio poduhvat, oni su
pokuali jo jednom i naposletku uspeli u dobijanju dozvole kod okrunog sudije. Dan za Urus bio
je odreen na Ram Navami praznik, nakon konsultacija sa Sai Babom. Izgleda da je on imao neki
motiv iza toga, na primer ujedinjenje dva festivala, Urus i Ram Navami, i ujedinjenje dve zajednice
hindusa i muhamedanaca. Kao to je budunost pokazala, ovaj cilj je potpuno ostvaren.

Iako je dozvola dobijena, neke druge potekoe su iskrsle. irdi je selo u kom se deavala nestaica
vode. Postojala su dva bunara u selu, onaj koji se koristio uskoro je presuio, a voda iz drugog bila
je slankasta. Ovu slankastu vodu Sai Baba je pretvorio u slatku, tako to je ubacio cvee u nju.
Kako je voda iz tog bunara bila nedovoljna, Tatja Patil je morao da dobavi vodu na drugoj strani.
Trebalo je konstruisati i privremene duane i organizovati rvaka takmienja. Gopalrao Gund je
imao prijatelja po imenu Damu Ana Kasar iz Ahmednagara. On je takoe bio nesrean po pitanju
potomstva, iako je imao dve ene. Njega je Sai Baba blagoslovio sa sinovima i g. Gund je uticao na
svog prijatelja da pripremi i obezbedi jednu zastavu za povorku na vaaru. On je takoe uspeo da
navede g. Nanasahib Nimonkara da obezbedi jo jednu zastavu. Obe ove zastave su noene u
povorci kroz selo i na kraju su postavljene na dva oka damije, koju je Sai Baba zvao
dvarkamai. To se sprovodi ak i danas.

Povorka sa sandalovinom

Jo jedna sveana povorka je zapoeta na ovom vaaru. Ideja o povorci sa sandalovinom potekla je
od g. Amira akara Dalala, muhamedanskog bakte iz mesta Korhla. Ova povorka se odrava u ast
velikih muslimanskih svetaca. Pasta i strugotine od sandalovine (vrsta mirisnog drveta) se stavljaju
u tali (okrugli metalni tanjir na koji se postavlja nekoliko vrsta jela) sa upaljenim mirisnim
tapiima koji gore ispred, nosei se u pratnji orkestra i muzike kroz selo, a potom, nakon povratka
u damiju, sadraj svih jela se baca na nie i zidove damije. Ovim dogaajem je rukovodio g. Amir
akar u toku prve tri godine, a nakon toga, nastavila je njegova ena. I tako, u istom danu, dve
povorke hindusi sa zastavama i muslimani sa sandalovinom odigrale su se jedna pored druge, i
nastavljaju da se odravaju i danas bez ikakvih problema.

24
Ureenje

Ovaj dan je bio veoma drag i sveti poklonicima Sai Babe. Veina njih bi se pojavila tom prilikom i
uzela uee u rukovoenju vaarom. Tatja Kote Patil je vodio rauna o svim spoljanjim
poslovima, dok je unutranje rukovoenje u potpunosti ostavljeno Radakrinamai, eni koja je bila
poklonik Babe. Njena rezidencija bila je puna gostiju tom prilikom i ona je morala da vodi rauna o
njihovim potrebama, a takoe i da se pobrine za sve to je potrebno za vaar. Jo jedan posao, koji
je ona drage volje obavljala, bio je ienje i kreenje celokupne damije, njenih zidova i podova,
koji su pocrneli i bili puni garea usled Sai Babine svete vatre (duni) koja je neprestano gorela.
Ona je to radila tokom noi, kada bi Sai Baba svake druge veeri iao da spava u avadi (seosku
kancelariju). Morala je da izvadi sve stvari, ukljuujui duni, i nakon temeljnog ienja i kreenja,
da ih vrati nazad na svoje mesto. Hranjenje siromanih, koje je bilo tako omiljeno Sai Babi, bilo je
takoe bitna stavka na ovom vaaru. U tu svrhu, kuvanje na veliko i pripremanje raznoraznih slatkih
jela, obavljano je u domu kod Radakrinamai, a razni bogati i uspeni poklonici uzimali su glavno
uee u tome.

Transformacija Urusa u Ram Navami festival

Stvari su se odvijale na ovaj nain i vaar je postepeno dobijao na vanosti, sve do 1912. godine,
kada se dogodila jedna promena. Te godine, jedan poklonik, g. Krinarao Jogevar Bim (autor Sai
Sagunopasana), doao je na vaar sa Dadasahib Kapardeom iz Amaravatija i odseo (prethodnog
dana) u Diksitovoj rezidenciji (vadi). Dok je leao na verandi, i dok je g. Lakmanrao alijas Kaka
Mahaani prolazio pored sa materijalima za puu (verski obred) na putu ka damiji, pojavila se
misao u njegovom umu i on se obratio ovom drugom: Ima nekog provienja u injenici da se Urus,
ili vaar, proslavlja u irdiju na Ram Navami; Ram Navami je veoma drag svim hindusima, zato
onda ne zapoeti Ram Navami festival proslavu roenja ri Rame, ovde na ovaj dan? Kaka
Mahaaniju se dopala ideja i on je uspeo da dobije Babino odobrenje po ovom pitanju. Glavna
potekoa bila je kako pronai Haridasa (poklonika Gospoda Harija naziv za aspekt boga Vinua i
njegove inkarnacije Ramu i Krinu) koji bi izveo kirtan (molitvene pesme, uglavnom o ivotu
Krine) i pevao o slavi Gospoda u toj prilici. Ali Bim je reio tu potekou rekavi da je njegova
Ram Akjan kompozicija o Raminom roenju spremna, a on e sam izvesti kirtan, dok bi Kaka
Mahaani mogao da svira na harmonijumu. Takoe je ureeno da dobiju suntavadu (meavinu
praha od umbira i eera) kao prasad (posveena hrana kao ponuda boanstvu ) spremljenu kod
Radakrinamai. Oni su odmah otili u damiju kako bi dobili Babino odobrenje. Baba, koji je znao
sve i bio svestan toga ta se dogaa, upitao je Mahaanija ta se to dogaa u rezidenciji. Poto je bio
uznemiren, Mahaani nije mogao da razume smisao ovog pitanja i ostao je da uti. Zatim je Baba
pitao Bima ta on ima da kae o tome. Ovaj je objasnio ideju proslavljanja Ram Navami festivala i
zatraio je Babinu dozvolu za to, koju je Baba rado dao. Svi su se razveselili i nastavili sa
pripremama za ajanti festival (roendan Gospoda Rame). Narednog dana damija je bila ukraena
barjacima i raznim ukrasima, a kolevka koju je obezbedila Radakrinamai postavljena je ispred
Babine stolice i protokol je zapoeo. Bim je ustao da bi pevao kirtan, a Mahaani je poeo da svira
na harmonijumu. Sai Baba je poslao jednog oveka da pozove Mahaanija. Ovaj je oklevao da se
odazove, sumnjajui da li e Baba dozvoliti da se festival nastavi, ali kada je doao kod Babe, on ga
je upitao ta se dogaa i zato je kolevka postavljena. Ovaj je odgovorio da je Ram Navami festival
otpoeo, i da je kolevka postavljena sa tom svrhom. Zatim je Baba uzeo venac od cvea iz nie i
stavio ga oko svog vrata, a drugi venac je poslao Bimi. Potom je otpoelo izvoenje kirtana. Kada
se to privodilo kraju, snani povici Pobeda Rami! su se zauli, i gulal (obojeni prah) je bacan
svuda naokolo, meu orkestar i muziku. Svi su bili presreni, kada se odjednom zauo urlik. Crveni

25
prah koji se svuda bacao, uleteo je nekako u Babine oi. Baba se razbesneo i poeo glasno da grdi.
Ljudi su se uplaili i klekli dole. Bliski poklonici koji su dobro poznavali Babu, shvatili su ove
grdnje i izlive besa kao preruene blagoslove. Oni su verovali da kada je Rama roen, bilo je
prikladno da Baba pobesni i razjari se da ubije Ravanu i njegove demone, u formi egoizma i loih
misli itd. Osim toga, oni su znali da kad god bi se neki novi poduhvat sprovodio u irdiju, bilo je
uobiajeno da Baba pobesni i postane ljut, tako da su ostali mirni i utljivi. Radakrinamai je bila
prilino uplaena i pomislila je da Baba moe izlomiti njenu kolevku, pa je upitala Mahaanija da je
skloni. Kada je on otiao da odvee kolevku, Baba je doao kod njega i rekao mu da je ne pomera.
Nakon nekog vremena, Baba se smirio i program planiran za taj dan, ukljuujui mahapuu i arati
(verski obredi sa vatrom ), je zavren. Malo kasnije, g. Mahaani je zatraio Babinu dozvolu da
odnese kolevku, ali Baba je odbio rekavi da festival jo uvek nije gotov. Narednog dana, jo jedan
kirtan i Gopal-kala ceremonija su obavljeni (zemljani lonac koji sadri suvi pirina pomean sa
surutkom, okai se da visi kako bi se razbio nakon to se zavri kirtan, a njegov sadraj se razdeli
svima, kao to je to radio Gospod Krina meu svojim prijateljima) i onda je Baba dozvolio da se
kolevka ukloni. Dok se Ram Navami festival odvijao, povorka sa zastavama tokom dana, i povorka
sa sandalovinom tokom noi, obavljene su uz svu uobiajenu pompu. Od tog dana, pa nadalje,
Babin Urus je transformisan u Ram Navami festival.

Od naredne godine (1913), stavke u Ram Navami programu su poele da se uveavaju.

Radakrinamai je zapoela nam saptah (molitveno pevanje o slavi Bojeg imena, kontinuirano
tokom sedam dana i noi), od jedanaestog dana meseca aitra (mart/april). U ovome su uestvovali
svi poklonici naizmenino, a ona bi im se ponekad takoe pridruila rano ujutro. Kako se Ram
Navami festival proslavlja u mnogim mestima irom zemlje, potekoe oko pronalaenja Haridasa
su se ponovo dogaale. Ali pet ili est dana pre poetka festivala, Mahaani je sluajno sreo
Balabua, koji je bio poznat kao moderni Tukaram (svetac pesnik iz 17. veka), i dogovorio sa njim
izvoenje kirtana za tu godinu. Naredne godine (1914), drugi Balabua Satarkar iz Birhad
Sidakavate, okrug Satara, nije mogao da bude Haridas u sopstvenom mestu jer je kuga besnela u
njemu, pa je doao u irdi. Uz Babin blagoslov, koji je osiguran uz pomo Kakasahib Diksita, on je
izveo kirtan i bio prilino nagraen za svoj rad. Potekoe oko pronalaenja Haridasa svake godine
konano su reene nakon 1914. godine, tako to je Sai Baba trajno poverio ovu funkciju Das Ganu
Maharadu i od tada on uspeno i verodostojno obavlja tu funkciju sve do dananjih dana. Od 1912.
godine, ovaj festival je poeo da raste postepeno iz godine u godinu. Od 8. do 12. dana u mesecu
aitra (mart/april), irdi je izgledao kao konica puna ljudi. Poeo je da se poveava broj
prodavnica. Slavni rvai su nastupali u rvakim takmienjima. Hranjenje siromanih je sprovoeno
u mnogo veoj meri. Naporan rad i iskreno zalaganje Radakrinamai pretvorilo je irdi u Sanstan
(dobrotvornu javnu organizaciju). Opremljenost se poboljala. Prelep konj, palankin (nosiljka za
jednog putnika), koija i brojni srebrni ukrasi, posue, krazi, kofe, slike, ogledala itd., bili su
prikazani. Slonovi su takoe uestvovali u povorkama. Iako se opremljenost drastino poveala, Sai
Baba je ignorisao sve ove stvari i zadrao je svoju jednostavnost i skromnost kao i pre. Treba
napomenuti da su hindusi i muhamedanci radili u slozi prilikom odravanja obe povorke, tokom
itavog festivala, i nije bilo nikakvog suprotstavljanja ili svae meu njima do dananjih dana. U
poetku, od 5000 do 7000 ljudi bi se skupilo, ali je ta brojka narastala sve do 75.000 tokom nekih
godina, pa ipak nije dolo do izbijanja nikakvih epidemija, ili nereda vrednih pomena, tokom svih
ovih godina.

Popravke na damiji

Jo jednu vanu ideju dobio je Gopal Gund. Taman to je zapoeo Urus, ili vaar, pomislio je da bi
trebao da popravi i renovira damiju. Kako bi izveo popravke, on je prikupio i pripremio kamenje.

26
Ali ovaj zadatak nije bio dodeljen njemu. To je bilo rezervisano za Nanasahib andorkara, a
poploavanje trotoara za Kakasahib Diksita. U poetku Baba nije bio voljan da im dozvoli radove,
ali uz intervenciju Malsapatija, lokalnog Babinog poklonika, Njegova dozvola je obezbeena. Baba
je uzeo mali gadi za sedenje (tron sa duekom ili jastukom za sedenje), odbacujui uobiajeni
komad grubog platna koji je koristio do tada. U 1911. godini, sabha mandap (dvorite damije) je
takoe ureeno uz ulaganje velikog rada i truda. Otvoreni prostor ispred damije bio je veoma mali
i nezgodan. Kakasahib Diksit je eleo da ga proiri i natkrije krovom. Uz velike trokove, on je
pribavio gvozdene ipke, stubove i skele, i poeo sa radovima. Tokom noi, svi poklonici su radili
naporno da bi fiksirali stubove, ali ih je Baba, kada se vratio narednog jutra iz avadija, sve iupao
i pobacao. Jednom se dogodilo da se Baba toliko uzbudio, da je uhvatio ipku sa jednom rukom i
poeo da je trese kako bi je iupao, dok je sa drugom rukom uhvatio Tatja Patila za vrat. Na silu je
uzeo Tatjin turban, zapalio ga ibicom i bacio u jamu. U tom trenutku Babine oi su gorele kao
upaljeni ar. Niko se nije usuivao da ga pogleda. Svi su postali veoma uplaeni. Baba je izvadio
jedan rupi (novi) i bacio ga tamo, kao da vri darovanje povodom ostvarivanja povoljnih
okolnosti. Tatja je takoe bio veoma uplaen. Niko nije znao ta e se dogoditi Tatji i niko se nije
usudio da se umea. Bagoi inde, Babin poklonik koji je imao gubu, pokuao je hrabro da prie,
ali ga je Baba odgurnuo u stranu. Madavrao je slino proao, bio je gaan komadima cigle. Svi oni
koju su pokuali neto da uine, proli su na isti nain. Ali, posle nekog vremena, Babin bes je
utihnuo. Pozvao je prodavca i od njega nabavio izveeni turban, i lino ga vezao na Tatjinu glavu,
kao da mu odaje posebnu poast. Svi prisutni ljudi su bili u udu gledajui udno Babino ponaanje.
Nisu mogli da znaju ta je tako iznenada razjarilo Babu i dovelo do toga da napadne Tatja Patila, i
zato je njegov bes nestao ve narednog trenutka. Baba je nekada bio veoma smiren i tih, govorei
lepe rei sa ljubavlju, ali iznenada, sa razlogom ili bez njega, postao bi razjaren. Mnogi takvi
incidenti se mogu opisati, ali ja ne znam koji da odaberem, a koji da izostavim. Stoga, navodim ih
onako kako su se meni zbivali.

U narednom poglavlju bie obraeno pitanje da li je Baba bio hindus ili muhamedanac i
pozabaviemo se Njegovom jogijskom praksom i moima, kao i drugim stvarima.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

27
 POGLAVLJE VII
Predivna inkarnacija Ponaanje Sai Babe Njegova jogijska praksa Njegova
sveprisutnost i milost Sluenje gubavog poklonika Sluaj sa kugom g. Kaparda
Odlazak u Pandarpur

Predivna inkarnacija

Sai Baba je poznavao sve jogijske prakse. Bio je dobro upuen u est procesa ukljuujui dauti
(ienje stomaka sa vlanim paretom tkanine irine 7cm i duine 55cm), kandajog (razdvajanje
udova od trupa i njihovo ponovno spajanje), samadi (stanje svesti jedinstva sa Bogom) itd.
Ako biste pomislili za Njega da je hindus, On bi izgledao kao Javan (izraz koji oznaava ljude
grkog porekla i govora). Ako biste pomislili za Njega da je Javan, On bi izgledao kao poboni
hindus. Niko sa sigurnou nije znao da li je On hindus ili muhamedanac. Proslavljao je hindu
festival Ram Navami sa svim formalnostima, a u isto vreme je dopustio muhamedancima povorku
sa sandalovinom. Podsticao je rvaka takmienja na festivalu. Kada je Gokul atami dan doao
(proslava Krininog roendana), propisno je izvedena Gopal-kala ceremonija, a prilikom
proslavljanja Id festivala, dozvolio je muhamedancima da izvedu svoje molitve (namaz) u Njegovoj
damiji. Jednom prilikom, tokom Muharam festivala, neki muhamedanci su predloili da se izgradi
tazija ili tabut u damiji (replika Huseinove grobnice, Muhamedovog sina muenika, koja se nosi u
povorci tokom Muharam festivala), da je dre neko vreme u damiji, a potom pronesu u povorci
kroz selo. Sai Baba je dozvolio dranje tabuta tokom etiri dana, a petog dana ga je uklonio iz
damije bez i najmanje grie savesti. Ako bismo rekli da je On bio muhamedanac, Njegove ui su
bile probuene (prema obiaju hindusa). Ako biste pomislili da je bio hindus, On je propagirao
praksu obrezivanja (iako prema reima g. Nanasahib andorkara, koji Ga je paljivo posmatrao, On
sam nije bio obrezan pogledati lanak u Sai Lila magazinu, pod naslovom Baba Hindu ki
Javan, autor B.V. Dev, strana 562). Ako ga nazovete hindusom, On je uvek iveo u damiji; ako je
muhamedanac, On je tamo uvek odravao svetu vatru (duni) i sline stvari koje su u suprotnosti sa
muhamedanskom religijom poput mlevenja runog mlina, duvanja u koljku i udaranja u zvona,
rtvovanje u vatri, pevanje baana (molitvenih pesama), davanje hrane i klanjanje Babinim
stopalima putem upotrebe vode (argja ritual), tu su bile dozvoljene. Ako bi pomislili da je
muhamedanac, najuvaeniji bramini i agnihotriji (svetenici), ostavljajui po strani svoje
ortodoksne uloge, padali bi i klanjali se pred Njegovim stopalima. Oni koji su se raspitivali o
Njegovoj kasti, ostali bi zapanjeni i oarani Njegovim daranom. Dakle, niko nije mogao
definitivno da utvrdi da li je Sai Baba bio hindus ili muhamedanac. To nije nikakvo udo za onog
koji se u potpunosti preda Gospodu, otarasivi se svog egoizma i telesne svesnosti, postajui tako
jedno sa Njim i nemajui nita sa bilo kakvim pitanjima o kasti, ili nacionalnosti. Baba nije video
nikakvu razliku izmeu kasti, pa ak ni izmeu bia. Uzimao bi meso i ribu sa fakirima, ali nije
gunao kada bi psi dotakli posue svojim ustima.

Tako jedinstvena i predivna inkarnacija bio je Sai Baba. Zahvaljujui zaslugama iz mojih prolih
ivota, imao sam veliku sreu da sedim pored Njegovih stopala i uivam u Njegovom
blagoslovljenom drutvu. Zadovoljstvo i uitak koje sam odatle izvlaio bili su neuporedivi sa bilo
im. U stvari, Sai Baba je bio ista ananda (ekstremna srea, blaenstvo) i svest. Ja ne mogu
dovoljno da ga opiem, Njegovu velianstvenost i jedinstvenost. Onaj koji bi pronaao uitak pored
Njegovih stopala bio je ustanovljen u Njegovom sebstvu. Mnogi sanjasini, sadake (duhovni
tragaoci, askete) i razne vrste ljudi u potrazi za spasenjem dolazili su kod Sai Babe. On je uvek
hodao, priao i smejao se sa njima, i uvek bi izgovarao Alah malik (Bog je Kralj, Bog je jedini

28
Gospodar). Nikada nije voleo diskusije i rasprave. Uvek je bio smiren i pod kontrolom, iako
povremeno razdraljiv, uvek je propovedao Vedantu i niko do kraja nije znao ko je Baba. Prinevi i
siromani su bili tretirani na isti nain kod Njega. Poznavao je najdublje tajne kod svih i kada bi ih
izrekao, svi bi bili iznenaeni. Bio je riznica svakog znanja, pa ipak se pretvarao da ne zna nita.
Takoe je prezirao poasti. Takve su bile karakteristike Sai Babe. Iako je imao ljudsko telo, Njegova
dela su svedoila o Njegovoj boanskosti. Svi ljudi su Ga smatrali za Boga u irdiju.

Ponaanje Sai Babe

Neznalica poput mene ne moe opisai Babina uda. On je uspeo da popravi skoro sve hramove u
irdiju. Kroz Tatja Patila, hramovi posveeni aniju (Saturnu), Ganapatiju (Ganei), ankar-Parvati
(iva-akti), seoskom boanstvu i Marutiju (Hanumanu) su svi dovedeni u red. Njegovo milosre
bilo je takoe izuzetno. Novac koji bi skupio od donacija (dakina) distribuirao bi svima; nekome
20 rupija, nekome 15, drugima 50 rupija i tako svakog dana. Oni koji bi primili novac mislili su da
je to ist, dobrotvorni novac, a Baba je eleo da ga upotrebe na koristan nain.

Ljudi su imali silne koristi od dobijanja Babinog darana (prisustva, pogleda). Neki bi postali krepki
i srdani, a loi ljudi bi postajali dobri. Lepra je isceljena u nekim sluajevima, mnogi su dobili
ostvarenje svojih elja, bez ikakvog leka stavljenog u oi neki ljudi su povratili svoj vid, a neki
hromi su povratili svoje udove. Niko nije mogao da nazre kraj Njegovoj izvanrednoj
velianstvenosti. Njegova slava se proirila nadaleko i nairoko i hodoasnici sa svih strana su se
sjatili u irdi. Baba je imao svoje mesto pored svete vatre i uvek je odmarao tamo. Tu je sedeo u
meditaciji, ponekad i bez kupanja.

Vezivao bi mali, beli turban na glavi i nosio ist dotar (dugaak komad tkanine koji Indijci
obmotavaju oko struka) i koulju na sebi. To je bilo Njegovo ruho u poetku. On je prvo
praktikovao leenje u selu, pregledao bi pacijente i davao lekove. Uvek je bio uspean u tome i
postao je poznat kao hakim (doktor). Interesantan sluaj se moe navesti u vezi toga. Jedan
poklonik je imao veoma crveno i oteklo oko. Nijedan doktor nije postojao u irdiju. Drugi
poklonici su ga odveli kod Babe. U takvim sluajevima doktori bi koristili masti, kapi za oi,
kravlje mleko i kamforisane lekove itd. Babin lek bio je veoma jedinstven. On je izdrobio nekoliko
indijskih oraha (lat. Carpus Ana Cardium, u Indiji poznat i kao biba) i napravio dve loptice od
njih, pritisnuo ih je na oba oka od pacijenta i obmotao zavojem. Narednog dana zavoj je skinut i
obavljeno je ispiranje vodom. Upala se smirila i beonjae su bile bele i iste. Iako su oi veoma
delikatne, indijski orah nije naneo tetu, ve je uklonio bolest oiju. Mnogi slini sluajevi su
izleeni, ovo je samo jedan primer u vezi sa tim.

Babina jogijska praksa

Baba je poznavao sve procese i prakse joge. Dve od njih e biti ovde opisane:

(1) DAUTI KRIJA ili PROCES IENJA: Svakog treeg dana, Baba bi iao do bunara u blizini
banjan drveta i na prilinoj udaljenosti od damije prao usta i kupao se. Jednom prilikom je vien
kako povraa svoju utrobu, isti je iznutra i spolja, i stavlja je na jamb drvo na suenje. Postoje ljudi
u irdiju koji su zaista videli to i koji su svedoili o tome. Obian dauti se izvodi uz pomo vlane
tkanine irine 7cm i duine 55cm. To pare se guta kroz grlo i ostavlja se da bude u stomaku oko
pola sata kako bi reagovalo, a potom se vadi napolje. Ali Babin dauti je bio veoma jedinstven i
neobian.
(2) KANDA JOGA: Kroz ovu praksu Baba bi odvajao udove od Svog tela i ostavljao ih odvojeno

29
na razliitim mestima u damiji. Jednom je ovek uao u damiju i video Babine ekstremitete kako
lee na razliitim mestima. Bio je prestravljen, prvo je pomislio da otri kod seoskih stareina i
obavesti ih da je neko Babu ubio i isekao na komade. Palo mu je na pamet da bi moda njega
osumnjiili, jer je prvi koji je doneo tu vest i znao neto o tome. Stoga je odluio da uti. Ali
narednog dana kada je otiao u damiju, bio je veoma iznenaen jer je video Babu ilog i vedrog
kao i pre. Pomislio je da je ono to je video prethodnog dana bio samo san.

Baba je praktikovao jogu od Svog detinjstva i niko nije znao niti pretpostavljao vetinu koju je
dostigao u njoj. On nije naplaivao za leenje, postao je uven i slavan po svojim zaslugama, pruio
je zdravlje mnogim siromanim ljudima u patnji. Ovaj uveni doktor nad doktorima nije mario za
svoje interese, ve je uvek radio za dobrobit i boljitak drugih, lino stradajui od nepodnoljivih i
stravinih bolova mnogo puta u tim procesima. Jedan takav sluaj u navesti ovde, koji e prikazati
sveprisutni i milostivi karakter Sai Babe.

Babina sveprisutnost i milost

U godini 1910, Baba je sedeo pored svete vatre na praznik Divali (festival svetlosti) i grejao se.
Ubacivao je drva u svetu vatru (duni) i ona su gorela bljetavo. Neto kasnije, umesto da ubaci
cepanicu drveta, Baba je ubacio Svoju ruku u svetu vatru. Njegova ruka bila je spaljena i ispeena.
Ovo je spazio deak potrko Madav i takoe Madavrao Depande (ama). Oni su odmah otrali kod
Babe i Madavrao je uhvatio Babu za Njegov struk otpozadi i na silu ga povukao unazad, pitajui:
Devo, zato si uradio ovo? Tada je Baba doao sebi i odgovorio: Kovaeva ena, u jednom
dalekom mestu, radila je ispod pei; njen mu ju je pozvao zaboravljajui da joj je dete krilu, ona je
uurbano ustala i dete je ispalo u pe. Ja sam smesta poloio Moju ruku u vatru i spasao dete. Ja ne
marim to je Moja ruka izgorela, ve sam srean to je ivot slatkog deteta spaen.

Sluenje gubavog poklonika

uvi vest od Madavrao Depandea (ame) da je Babina ruka izgorela, g. Nanasahib andorkar je
u pratnji uvenog doktora Parmananda iz Bombaja, sa njegovim medicinskim priborom koji se
sastojao od masti, gaze i zavoja itd., pourio u irdi i zamolio Babu da dozvoli dr Parmanandu da
ispita ruku i previje opekotine. To je bilo odbijeno. Od tog trenutka, opeena ruka bila je previjana
od strane Bagoi indea, gubavog poklonika. Njegov tretman se sastojao od masiranja opeenih
delova gijem (istopljeni, prokuvani i filtrirani buter), a zatim postavljanjem liske preko toga i
vrstim zavijanjem. G. Nanasahib andorkar je mnogo puta traio od Babe da odvee zavoje da bi
dr Parmanand ispitao, previo i leio ranu, sa primedbom da e tako brzo zarasti. Dr Parmanand je
pravio sline zahteve, ali je Baba to odlagao govorei da je Alah Njegov doktor i nije dozvoljavao
da mu ruka bude pregledana. Lekovi dr Parmananda nisu bili izloeni vazduhu irdija i ostali su
netaknuti, ali je on imao dobru sudbinu da dobije Babin daran. Bagoiju je dozvoljeno da tretira
ruku svakog dana. Nakon nekoliko dana ruka je bila izleena i svi su bili sreni. Ipak, mi jo uvek
ne znamo da li je ostao neki zaostatak bola, ili ne. Svakog jutra, Bagoi je sprovodio svoj program
odvezivanja zavoja, masiranja ruke gijem i ponovnog previjanja. Ovo je nastavilo da se odigrava
sve do Sai Babinog samadija (smrti). Sai Baba, kao savreni Sida (prosvetljeni Majstor) nije zaista
eleo ovaj tretman, ali iz ljubavi prema svom pokloniku On je dozvolio upasanu (oboavanje,
bogosluenje) - Bagoijevu slubu da se odvija neometano sve vreme. Kada je Baba poao u Lendi
(batu koju je svakodnevno poseivao), Bagoi je drao kiobran iznad Njega i pratio Ga. Svakog
jutra kada bi Baba seo na svoje mesto pored svete vatre, Bagoi je bio prisutan i otpoinjao bi svoju
slubu. Bagoi je bio grenik u svom prolom ivotu. On je patio od lepre, njegovi prsti su se
smanjili, telo mu je bilo puno gnoja i strano je smrdelo. Iako je spolja izgledao veoma nesreno, on

30
je u stvari bio veoma srean i radostan, jer je bio glavni Babin sluga i imao je veliku korist od
Njegovog drutva.

Sluaj sa kugom g. Kaparda

Sada u navesti jo jedan primer Babinog predivnog uda (lila). Gospoa Kaparde, ena od g.
Dadashib Kapardea iz Amaravatija, odsela je u irdiju sa svojim mlaim sinom na nekoliko dana.
Jednog dana, sin je dobio visoku temperaturu koja se kasnije razvila u bubonsku kugu (najei i
najpoznatiji oblik kuge). Majka je bila uplaena i oseala se veoma uznemireno. Pomiljala je da
napusti mesto i vrati se u Amaravati, pa je otila kod Babe uvee da ga upita za dozvolu, dok je on
bio kod rezidencije (sadanji Samadi mandir) u sklopu Njegovog veernjeg obilaska. Obavestila ga
je drhtavim tonom da je njen voljeni sin pogoen kugom. Baba je govorio ljubazno i prijatno sa
njom, rekavi joj da je nebo prekriveno oblacima, ali da e oni ispariti i proi i sve e postati mirno i
vedro. Rekavi to, On je podigao svoj kafni (ogrta) do struka i pokazao svim prisutnima etiri
potpuno razvijena bubona (oteene lezde) veliine jajeta i dodao: Vidi kako Ja patim za moje
poklonike, njihove nevolje su Moje. Videvi ovo jedinstveno i nesvakidanje udo (lilu), ljudi su
bili uvereni u to da sveci pate zarad svojih poklonika. Srca svetaca su meka od voska, ona su meka
unutra i spolja kao puter. Oni vole svoje poklonike bez ikakve ideje o nekoj dobiti i smatraju ih za
svoju pravu porodicu.

Odlazak u Pandarpur

Sada u zakljuiti ovo poglavlje sa navoenjem prie koja ilustruje kako je Sai Baba voleo svoje
poklonike i nasluivao njihove elje i stremljenja. G. Nanasahib andorkar, koji je bio veliki Babin
poklonik, bio je poreski slubenik (mamlatdar) u Nandurbaru, u Kandeu. On je dobio premetaj u
Pandarpur. Njegovo klanjanje Sai Babi urodilo je plodom jer je dobio nareenje da ode i ostane u
Pandarpuru, koji se smatra za Buvaikuntu - raj na zemlji. Nanasahib je morao smesta da krene,
tako da je otiao bez ikakve pisane poruke ili informisanja nekoga u irdiju. eleo je da napravi
iznenadnu posetu irdiju njegovom Pandarpuru, da vidi i pozdravi Vitobu (Babu) i nakon toga
produi dalje. Niko nije znao za Nanasahibov polazak za irdi, ali je Sai Baba znao sve o tome, jer
su Njegove oi svuda (sveprisutne). im je Nanasahib doao blizu Nimgaona, nekoliko kilometara
od irdija, nastalo je komeanje u damiji u irdiju. Baba je sedeo i razgovarao sa Malsapati, Apa
indeom i Kairamom, kada je odjednom rekao: Hajde da nas etvoro izvedemo neke baane
(molitvene pesme), vrata Pandarija su otvorena, hajde da pevamo veselo! Zatim su poeli da
pevaju u glas, a smisao pesme je bio: Ja moram da idem u Pandarpur i moram da ostanem tamo,
jer to je dom mog Gospoda.
Baba je pevao i poklonici su ga pratili. Ubrzo je stigao i Nanasahib sa svojom porodicom, poklonio
se ispred Babe i zamolio Ga da mu se pridrui na putu do Pandarpura i da ostane tamo sa njima.
Ovaj zahtev nije bio potreban jer su ostali poklonici rekli Nanasahibu da je Baba ve bio raspoloen
da ide u Pandarpur i da ostane tamo. uvi to, Nanasahib je bio dirnut i pao je pred Babina stopala.
Nakon to je dobio Babino odobrenje, udi (sveti pepeo) i blagoslove, Nanasahib je otiao za
Pandarpur.
Nema kraja priama o Babi, ali dozvolite mi da se zaustavim ovde, uvajui za naredno poglavlje
druge teme, poput vanosti ljudskog ivota, Babinog preivljavanja na milostinji, Baiabainom
sluenju, i drugim priama.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

31
 POGLAVLJE VIII
Vanost ljudskog raanja Sai Baba prosi hranu Sluenje Baiabai Sai Babina
spavaonica Njegova naklonost prema Kualandu

Kao to je nagoveteno u prethodnom poglavlju, Hemadpant sada objanjava opirno u uvodnim

napomenama o vanosti ljudskog roenja, a potom nastavlja sa priom kako je Sai Baba molio za
hranu; kako ga je Baiabai sluila; kako je spavao u damiji sa Tatja Kote Patilom i Malsapatijem i
kako je voleo Kualanda iz Rahate.

Vanost ljudskog raanja

U ovom predivnom Univerzumu, Bog je stvorio milione (84 miliona prema kalkulacijama iz hindu
svetih spisa) bia (ukljuujui bogove, polu-bogove, insekte, zveri i ljude) koja naseljavaju raj,
pakao, zemlju, okean, nebo i ostale meuregione. Ona bia, ili due, kod kojih preovlauju zasluge,
odlaze u raj i ive tamo sve dok ne potroe plodove svojih dela, a kada se to dogodi, ponovo su
baeni dole; dok one due kod kojih grehovi i nedostaci preovlauju, odlaze dole u pakao i snose
posledice svojih nedela sve dok to zasluuju. Kada se njihove zasluge i nedela meusobno
izbalansiraju, raaju se na zemlji kao ljudska bia i dobijaju ansu da rade na svom spasenju.
Konano, kada se njihove zasluge i nedela u potpunosti istroe, oni dobijaju osloboenje i postaju
slobodni. Da rezimiramo u kratkim crtama, due dobijaju svoja roenja, ili transmigraciju, prema
svojim delima i stepenu evolucije.

Posebna vrednost ljudskog tela

Kao to svi znamo, etiri stvari su zajednike za sva stvorenja: hrana, san, strah, i seks. U sluaju
oveka, tu je i obdarenost posebnom sposobnou znanjem, uz pomo kog on moe postii
vienje Boga, to je nemogue kod ijedne druge vrste. Iz tog razloga i bogovi zavide ljudskoj vrsti i
tee da budu roeni kao ljudi na zemlji, kako bi dobili svoje konano osloboenje.

Neki kau da ne postoji nita gore od ljudskog tela, jer je puno prljavtine, sluzi i neistoe, i
podlono je propadanju, bolesti i smrti. To je tano u odreenoj meri, ali uprkos ovim nedostacima i
manama, posebna vrednost ljudskog tela je u tome to ovek ima kapacitet da stekne znanje. Samo
zahvaljujui ljudskom telu, ili na osnovu njega, neko moe razmiljati o propadljivoj i prolaznoj
prirodi samog tela i sveta uopte, i stei odbojnost prema ulnim uicima, razlikovati izmeu
nestvarnog i stvarnog, i na taj nain ostvariti vienje Boga. Dakle, ako odbacimo ili zanemarimo
telo zbog toga to je prljavo, mi gubimo ansu bogo-ostvarenja, a ukoliko uivamo u njemu i trimo
za ulnim uicima, zbog traenja njegove dragocenosti, mi odlazimo u pakao. Ispravan smer kojim
treba da idemo je sledei: telo ne treba ni zanemarivati, ni milovati, ve treba pravilno brinuti o
njemu, kao to putnik koji jae na konju vodi rauna o svom konju dok je na putu, sve dok ne stigne
na svoje odredite i vrati se kui. Stoga, telo treba uvek koristiti i upotrebljavati za dostizanje Boga
ili samorealizaciju, koja je vrhovni kraj ivota.

Reeno je da, iako je Bog stvorio razna stvorenja, On nije bio zadovoljan, jer nijedno od njih nije
moglo da spozna i ceni Njegov rad. Zbog toga je morao da stvori posebno bie oveka, i obdari ga
posebnom sposobnou znanjem; i kada je video da je ovek u stanju da ceni Njegova uda,
velianstveni rad i inteligenciju, On je bio veoma zadovoljan (Bagavat, str. 11 9 28). Zaista je
srea dobiti ljudsko telo, jo je bolje biti roen u braminskoj porodici, a najbolje je dobiti priliku da

32
se bude u blizini Sai Babinih stopala, predajui se Njemu.

ovekovo nastojanje

Shvatajui koliko je dragocen ljudski ivot i znajui da je smrt sigurna i da nas moe odneti svakog
trenutka, mi treba da smo uvek spremni da ostvarimo cilj naih ivota, ne treba da pravimo ni
najmanja odlaganja, ve da veoma urno radimo na tome da ostvarimo svoj cilj, kao to kralj ne
ostavlja ni jedan kamen neprevrnut dok trai svog izgubljenog sina. Sa svom ozbiljnou, mi treba
da stremimo postizanju naeg kraja samorealizaciji. Odbacujui lenjost, suzbijajui dreme, mi
treba i dan i no da meditiramo na sebstvo. Ako ne uradimo tako, svodimo se na nivo zveri.

Kako postupiti?

Najefektniji i najbri nain da postignemo na cilj, jeste da priemo dostojnom svecu ili mudracu
Sadguruu, koji je ve postigao bogo-ostvarenje. Ono to se ne moe postii sluanjem religijskih
rasprava i prouavanjem religijskih tekstova, sa lakoom se postie u drutvu takvih, dostojnih
dua. Kao to sunce daje samo svetlost koju sve zvezde zajedno ne mogu da proizvedu, tako i
Sadguru prua samo duhovnu mudrost, koju sve svete knjige i propovedi ne mogu da prue.
Njegovi pokreti i jednostavne prie daju nam tihi savet. Uenici posmatraju vrline opratanja,
smirenosti, odsustvo koristoljublja, dareljivost, dobroinstvo, kontrolu uma i tela, odsustvo ega
itd., dok se praktikuju u tako istom i svetom drutvu. To prosvetljuje njihove umove i uzdie ih
duhovno. Sai Baba je bio takav svetac i Sadguru. Iako se ponaao kao fakir (prosjak), uvek je bio
uronjen u Sebstvo. Uvek je voleo sva bia i u njima je video Boga ili boanstvenost. Uici ga nisu
inili ushienim. Nevolje ga nisu inile depresivnim. Kralj i siromah pred Njim bili su isti. On, iji
je pogled mogao da pretvori prosjaka u kralja, molio je za hranu od vrata do vrata u irdiju, a sada
emo da vidimo kako je On to radio.

Baba moli za hranu

Blagosloveni su ljudi u irdiju ispred ijih kua bi Baba stao kao prosjak i uzviknuo: Oh Majko,
daj Mi komad hleba!, a potom rairio ruke da bi primio taj hleb. U jednoj ruci je nosio metalni
sud/ajnik, a u drugoj pravougaono pare tkanine (krpu). On je poseivao odreene kue
svakodnevno. Tene ili polu-tene stvari poput supe, povra, mleka ili maslaca, primao je u metalni
sud, dok je kuvani pirina, hleb i ostale vrste stvari primao u krpu. Babin jezik nije poznavao ukus,
jer On je postigao kontrolu nad njim. Zar bi onda On mario za ukus razliitih stvari koje se
pomeaju zajedno? tagod bi dobio u Svoju krpu i limeni sud, Baba bi pomeao zajedno i pojeo uz
veliko zadovoljstvo. Bez obzira da li su neke stvari bile ukusne ili ne, Baba to ne bi primetio, jer
Njegov jezik bio je lien svakog ula ukusa. Baba bi prosio do podne, ali Njegovo prosjaenje bilo
je veoma neredovno. Nekim danima napravio bi nekoliko tura, a drugim danima radio je to samo do
podne. Hrana koju bi tako skupio drana je u kundiju (zemljanom loncu). Psi, make i vrane su
slobodno jeli iz toga, a Baba ih nikada nije terao. ena koja je istila pod damije odnela je nekih
10 ili 12 paradi hleba svojoj kui i niko je nije spreio da to uradi. Kako bi On, koji ni u svojim
snovima nije terao make i pse grubim reima i pokretima, mogao da odbije davanje hrane
siromanim, bespomonim ljudima? Blagosloven je zaista ivot tako plemenite osobe! Ljudi u
irdiju gledali su na Njega u poetku kao na ludog fakira. U selu je bio poznat pod tim imenom.
Kako bi Onaj, koji ivi od milostinje prosei mrvice hleba, mogao da bude potovan i oboavan?
Ali ovaj fakir bio je veoma popustljivog srca, nevezan i dareljiv. Iako je izgledao nemirno spolja,
bio je vrst i stabilan iznutra. Njegov put bio je zagonetan. Ipak, u tom malom selu, postojalo je
nekoliko dobrih i blagoslovenih ljudi koji su Njega prepoznali i uvaavali kao veliku duu. Pria o

33
jednoj takvoj osobi bie sada navedena.

Briljantno sluenje Baiabai

Tatja Koteova majka, Baiabai, ila je svakog popodneva u umu sa korpom na glavi u kojoj su bili
hleb i povre. Ona bi lutala kroz dunglu kilometrima, gazei kroz bunje i ipraje u potrazi za
ludim fakirom, a kada bi Ga pronala, klanjala bi se Njegovim stopalima. Fakir je sedeo miran i
nepokretan u meditaciji, a ona bi rairila list ispred Njega i poloila hranu, hleb, povre itd., i
hranila Ga. Predivna je bila njena vera i sluba. Svakog dana bi lutala kroz dunglu oko podneva i
insistirala da Baba pojede ruak. Njeno sluenje, upasana ili ispatanje, kako god mi to nazvali,
nikada nije bilo zaboravljeno od strane Babe, do samog kraja. Znajui u potpunosti kakvo je
sluenje ona obavljala, Baba je znaajno nagradio njenog sina. Oboje, i sin i majka, imali su snanu
veru u fakira koji je bio njihov Bog. Baba im je esto govorio: Prosjaenje je stvarno,
gospodarenje (bogatstvo) je prolazno. Nakon nekoliko godina, Baba je prestao da odlazi u umu i
poeo je da ivi u selu, a hranu da uzima u damiji, pa je tako Baiabaina nevolja sa lutanjem po
dungli prestala.

Spavaonica za troje
Zauvek su blagosloveni sveci u ijim srcima stanuje Gospod Vasudeva (Krina) i zaista su sreni
poklonici koji imaju dobrobiti od druenja sa takvim svecima. Dva tako srena oveka, Tatja Kote
Patil i Bagat Malsapati, podjednako su uivali Sai Babino drutvo. Baba ih je takoe obojicu voleo.
Njih trojica su spavali u damiji sa glavama okrenutim ka istoku, zapadu i severu, i sa stopalima
koja su se dodirivala u sredini. Nakon to bi rairili svoje krevete, legli bi na njih, razgovarajui i
avrljajui do kasno u no. Ako bi neko od njih pokazao znake pospanosti, ovi drugi bi ga probudili.
Na primer, ako bi Tatja poeo da hre, Baba bi smesta ustao, protresao ga i pritisnuo njegovu glavu.
Ako bi to uradio Malsapati, On bi ga privukao Sebi blizu, udario po nogama i pljesnuo po leima.
Na ovaj nain, tokom 14 godina, Tatja je ostavljao roditelje kod kue i spavao u damiji zbog svoje
velike ljubavi prema Babi. Kako su bili sreni ti dani koji se nikada nee zaboraviti! Kako izmeriti
takvu ljubav i kako proceniti Babinu milost! Nakon smrti svoga oca, Tatja je preuzeo upravljanje
domainstvom i poeo je da spava kod svoje kue.

Kualand iz Rahate

Baba je voleo Ganpat Kote Patila iz irdija. On je podjednako voleo i andrabanset Marvadija iz
Rahate. Nakon smrti tog oveka, Baba je voleo njegovog neaka Kualanda, podjednako ili ak i
vie, i brinuo je o njegovom blagostanju dan i no. Nekada u volovskim kolima, drugi put u konjoj
zaprezi, Baba bi sa najbliim uenicima iao u Rahatu. Ljudi iz tog sela bi izali sa orkestrom i
muzikom kako bi doekali Babu na kapiji sela i poklonili se pred Njim. Potom bi Ga uveli u selo sa
velikim poastima i ceremonijom. Kualand bi vodio Babu u svoju kuu, postavio Ga na udobno
mesto i servirao Mu dobar obrok. Onda bi leerno i razdragano razgovarali neko vreme, nakon ega
bi se Baba vratio u irdi, darujui ushienje i blagoslove svima.

irdi se nalazi na pola puta i podjednakoj udaljenosti od Rahate na jednoj strani (jug) i Nimgaona
na drugoj strani (sever). Baba nikada nije iao van tih granica u toku Svog ivota. Nikada nije video
nijedan voz, niti je putovao sa njim. Pa ipak, znao je tano vreme dolazaka i polazaka svih vozova.
Poklonici koji su potovali uputstva koja bi im Baba dao u trenutku dok su odlazili od Njega
putovali su dobro, dok su oni koji su ih zanemarivali, prolazili kroz mnoge nesree i nezgode. Vie
o tome i drugim pitanjima bie reeno u narednom poglavlju.

34
 Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

NAPOMENA:

Sluaj naveden na kraju ovog poglavlja koji pokazuje Babinu ljubav prema Kualandu i kako je
On pitao jednog prepodneva Kakasahib Diksita da ode u Rahatu i dovede mu Kualanda, a u isto
vreme se pojavio pred Kualandom u njegovoj popodnevnoj dremci traei od njega da doe u
irdi, nije ovde navedeno, jer e biti opisano kasnije u poglavlju 30.

35
 POGLAVLJE IX
Efekti povinovanja i nepovinovanja Babinim uputstvima pred odlazak Nekoliko
primera Prosjaenje i njegova neophodnost Iskustva poklonika iz Tarkad
porodice Kako je Baba obilno nahranjen

Na kraju prethodnog poglavlja ukratko je reeno da bakte (posveeni poklonici) koji se povinuju
Babinim zapovestima u trenutku kada kreu na put, putuju dobro, a oni koji ih ne potuju, doive
mnoge nezgode. Ova tvrdnja e biti proirena i ilustrovana uz nekoliko upeatljivih primera i sa
njom emo se, pored ostalih stvari, baviti u ovom poglavlju.

Karakteristika irdija hodoae

Jedna posebna osobenost hodoaa u irdi bila je da niko nije mogao da napusti irdi bez Babine
dozvole, a ukoliko bi to neko uradio, prizvao bi nevolje; ali ako je nekome reeno da napusti irdi,
on vie nije mogao tu ostati. Baba je davao odreene sugestije ili nagovetaje kada bi poklonici
doli da se oproste i krenu na put. Te sugestije su trebale da se potuju. Ukoliko se nisu ispotovale,
ili se od njih odstupilo, nesree su sigurno stizale. Naveemo nekoliko primera u nastavku.

Tatja Kote Patil

Tatja Kote je iao jednom u tongi (koiji) na bazar u Kopargaon. U urbi je doao u damiju,
pozdravio Babu i rekao da ide u Kopargaon na bazar. Baba mu je odgovorio: Nemoj da uri, stani
malo, zaboravi na bazar, ne izlazi iz sela. Videvi njegovu uznemirenost da ide, Baba ga je zamolio
da povede amu (Madavrao Depande) sa sobom. Ne marei za ovo uputstvo, Tatja Kote je odmah
seo i odvezao svoju koiju. Jedan od konja, koji je kotao 300 rupija, bio je veoma aktivan i
nemiran. Nakon prolaska sela Savli Vihir, on je poeo naglo da tri, uganuo je zglob i pao. Tatja nije
bio mnogo povreen, ali se setio uputstva Majke Sai. Jednom drugom prilikom, na putu ka Kolhar
selu, on je zanemario Babino uputstvo i odvezao se koijom sa kojom je doiveo slinu nezgodu.

Evropski gospodin

Jedan evropski gospodin iz Bombaja doao je u irdi sa pismom preporuke od Nanasahib

andorkara, sa jednom temom na umu. Bio je komforno smeten u ator. eleo je da klekne pred
Babu i poljubi Mu ruku. Stoga, pokuao je tri puta da kroi u damiju, ali ga je Baba spreio da to
uradi. Od njega je zatraeno da sedi u otvorenom dvoritu koje se nalazilo ispod i da odatle dobije
Babin daran. Nezadovoljan prijemom koji je dobio, poeleo je da smesta napusti irdi i otiao je da
se pozdravi. Baba ga je zamolio da ide narednog dana i da ne uri. Drugi ljudi su takoe traili od
njega da se povinuje Babinim uputstvima. Ne sluajui nikoga, napustio je irdi u koiji. Konji su
trali kako treba, ali kada je proao selo Savli Vihir, naiao je biciklista i ugledavi ga, konji se
uplaie i potrae brzo. Koija se okrenula naopako, gospodin je ispao i bio vuen do neke
udaljenosti. Odmah je bio spaen, ali je morao da odlei u bolnici u Kopargaonu zbog leenja
povreda. Bilo je mnotvo ovakvih iskustava i ljudi su nauili lekciju da oni koji ne posluaju Babina
uputstva, zapadaju u nevolje, na ovaj ili onaj nain, a oni koji su se povinovali savetima, bili su
sigurni i sreni.

Neophodnost prosjaenja

36
Vratimo se sada na pitanje prosjaenja. Pitanje moe narasti u neijim umovima da ako je Baba bio
tako velika linost manifestovani Bog, zato je pribegavao prosjaenju tokom Svog ivota? Ovo
pitanje se moe razmotriti i na njega odgovoriti iz dva stanovita.
(1) Ko su ljudi koji imaju pravo da ive od inije za prosjaenje?
Nae astre (sveti spisi) kau da osobe koje se oslobode od tri glavne elje: 1) za potomstvom, 2) za
bogatstvom, 3) za slavom, i prihvate sanjasu (asketizam, monatvo), pogodne su osobe da ive
prosei milostinju. Oni ne mogu spremati hranu i jesti kod svoje kue. Dunost da ih hrane pada na
lea domaina. Sai Baba nije bio ni domain ni vanaprata (po vedskom aramskom sistemu, to je
trea faza ljudskog ivota u kojoj ovek predaje domainstvo i povlai se od sveta. To je tranziciona
faza izmeu domaina i askete). On je bio sanjasin u celibatu, tj. sanjasin od detinjstva. Njegovo
vrsto uverenje bilo je da je univerzum Njegov dom. On je bio Gospod Vasudeva odritelj
univerzuma i veni Brama. Dakle, On je imao puno pravo da pribegne prosjaenju.
(2) Sada, sa stanovita panasune pet grehova i njihovih iskupljenja.
Svi znamo da u cilju spremanja hrane i obroka, domaini moraju da prou kroz pet aktivnosti ili
procesa: 1) kandani lupanje, 2) peani mlevenje, 3) udakumbi pranje sudova, 4) marjani
brisanje i ienje, 5) uli paljenje ognjita. Ovi procesi ukljuuju unitavanje mnogo sitnih
insekata i bia, i stoga, domaini ine greh. Kako bi se iskupili za svoje grehove, nae astre (sveti
spisi) propisuju est vrsta rtvovanja: 1) Brama jagnja, 2) Vedadjajan ponuda Bramanu ili uenje
Veda, 3) Pitri jagnja ponuda precima, 4) Dev jagnja ponuda bogovima, 5) Buta jagnja ponuda
svim biima, 6) Manuja Atiti jagnja ponuda ljudima ili nepozvanim gostima. Ukoliko se ova
rtvovanja naloena u astrama propisno izvedu, dobija se efekat proienja uma i to im pomae
da dobiju znanje i samorealizaciju. Baba, idui od kue do kue, podseao je ukuane na njihovu
svetu dunost i sreni su bili ljudi koji su dobili tu lekciju u svojim domovima od Babe.

Iskustva poklonika

Vratimo se sada na druge, interesantnije teme... Gospod Krina je rekao u Bagavad giti (9-26):
Ko god ponudi Meni, sa ljubavlju ili posveenou, list, cvet, voku ili vodu, od tog oveka
istog srca, Ja rado primam tu pobonu ponudu. U sluaju Sai Babe, ukoliko je poklonik zaista
nameravao da pokloni neto Sai Babi, i ako bi kasnije zaboravio da to uradi, Baba bi podsetio njega
ili njegovog prijatelja o tome i uinio bi da Mu on to donese, a onda bi to prihvatio i blagosiljao
poklonika. Nekoliko takvih sluajeva se navodi u nastavku.

Tarkad porodica (otac i sin)

G. Ramaandra Atmaram, alijas Babasahib Tarkad, bivi prartana samaist (pripadnik pokreta za
religijsku i drutvenu reformu u Bombaju), bio je odani poklonik Sai Babe. Njegova ena i sin
voleli su Babu podjednako, ako ne i vie od njega. Jednom je predloeno da mladi Tarkad ode sa
svojom majkom u irdi i provede letnji odmor tamo, ali sin nije bio raspoloen da ide mislei da
ako napusti svoj dom u Bandri, oboavanje Sai Babe u kui nee biti pravilno izvoeno, jer kako je
njegov otac prartana samaist, on nee mariti za oboavanje Sai Babine slike. Ipak, na oevo
uveravanje pod zakletvom da e izvoditi oboavanje potpuno isto kao to to njegov sin radi, majka i
sin su krenuli za irdi u petak uvee.

Narednog dana (subota), g. Tarkad se probudio rano, okupao se i pre nego to je zapoeo sa puom
(verskim obredom), poklonio se ispred svetilita i rekao: Baba, izveu puu tano kao to je to
radio moj sin, ali molim te da to ne bude samo formalna rutina. Rekavi to, izveo je puu i ostavio
nekoliko kocki eera kao ponudu u hrani (naivaidja ritual). eer je razdeljen u vreme ruka.

37
Te veeri i narednog dana, u nedelju, sve je ilo kako treba. Sledei dan, ponedeljak, bio je radni
dan i takoe je protekao dobro. G. Tarkad, koji nikada u svom ivotu nije sprovodio puu na ovaj
nain, osetio je veliko samopouzdanje u sebi da se sve odvija veoma zadovoljavajue, ba kao
prema obeanju koje je dao sinu. Narednog utorka, on je izveo jutarnju puu kao i obino, i otiao
na posao. Kada je doao kui u podne, uvideo je da nema ponuenog eera koji bi iskoristio kada
se bude servirao obrok. Upitao je slugu kuvara o tome, a on mu je rekao da ponuda nije ostavljena
tog jutra i da je potpuno zaboravio da obavi taj deo pue (ponuda u hrani naivaidja ritual). uvi
ovo, ustao je sa svog mesta i poklonio se isped svetilita, izrazivi svoje aljenje i kukajui
istovremeno na Babu zbog elje da bude voen u sprovoenju cele stvari tako da ne bude samo
rutina. Potom je napisao pismo sinu navodei sve injenice i zatraio od njega da se pokloni pred
Babinim stopalima i zamoli za oprost zbog svog nemara.

To se dogodilo u Bandri, u utorak, oko podne.

Otprilike u isto vreme, kada je podnevni arati trebao da zapone u irdiju, Baba je rekao gospoi
Tarkad: Majko, bio sam u tvojoj kui u Badri traei neto da pojedem. Zatekao sam zakljuana
vrata. Nekako sam pronaao ulaz i otkrio, na Moju alost, da Bau (g. Tarkad) nije ostavio nita za
Mene da jedem. I tako sam se vratio sa neutoljenom glau.

Gospoa nije razumela ovo, ali sin, koji se nalazio u blizini, shvatio je celu stvar, tj. da neto nije u
redu sa puom u Bandri, pa je stoga zamolio Babu da mu dozvoli da se vrati kui. Baba je odbio, ali
mu je dozvolio da tu izvede puu. Potom, sin je napisao pismo svom ocu navodei sve to se
dogodilo u irdiju, preklinjui oca da ne zanemaruje puu kod kue.

Oba ova pisma su se mimoila i dostavljena su onima kojima su namenjena narednog dana. Zar to
nije udesno?

Gospoa Tarkad

Razmotrimo sada sluaj gospoe Tarkad. Ona je ponudila tri stvari: 1) barit (peeni patlidan
pomean sa sirom i zainima), 2) kaarju (okrugli komadi patlidana peeni na giju), 3) pedu
(slatke kugle). Pogledajmo kako je Baba prihvatio sve to.

Jednom prilikom je g. Raguvir Baskar Purandare iz Bandre, veliki Babin poklonik, krenuo put
irdija sa porodicom. Gospoa Tarkad je otila kod ge Purandare i odnela joj dva patlidana
zamolivi je da kada stigne u irdi pripremi barit od jednog patlidana i kaarju od drugog, i da
poslui Babu. Po dolasku u irdi, ga Purandare je odnela jelo barit u damiju, ba u trenutku kada
se Baba spremao da jede. Babi je barit bio veoma ukusan. On ga je razdelio svima i rekao da sada
eli jelo kaarju. Poslato je obavetenje Radakrinamai da Baba eli kaarju. Ona se nala u kripcu
jer nije bila sezona patlidana. Postavilo se pitanje kako nabaviti patlidane? Kada su postavili
pitanje onome ko je doneo barit, saznali su da je gi Purandare bila poverena i dunost serviranja
kaarje. Svi su tada spoznali znaaj Babinog zahteva vezano za kaarju i bili su u udu zbog
Babinog sveproimajueg znanja.

U decembru 1915, jedan Govind Balaram Mankar eleo je da ode u irdi kako bi sproveo sahranu
svog oca. Pre nego to je otiao, doao je da vidi g. Tarkada. Tada je ga Tarkad poelela da poalje
neto Babi po njemu. Pretraila je celu kuu, ali nije pronala nita osim pedu (vrsta slatkia), koja
je ve bila ponuena kao naivaidja. Deak Govind je bio u alosti. Iz velike posveenosti prema
Babi ona je poslala pedu po njemu, nadajui se da e Baba to prihvatiti i pojesti. Govind je otiao u

38
irdi i video Babu, ali je zaboravio da ponese pedu sa sobom. Baba je prosto ekao. Kada je ovaj
opet otiao kod Babe popodne, doao je praznih ruku, bez pede. Baba vie nije mogao da eka i
smesta ga upita: ta si doneo za Mene?
Nita, bio je odgovor. Baba ga je opet upitao. Isti odgovor je ponovo usledio. Zatim mu je Baba
postavio pitanje: Zar ti nije majka (ga Tarkad) dala neke slatkie za mene pri polasku? Deak se
tada setio cele stvari. Oseao se zbunjeno, zamolio je Babu za oprost, otrao u svoj smetaj, doneo
pedu i dao je Babi. im je Baba dobio u ruke, stavio ju je u usta i progutao. Tako je posveenost
ge Tarkad prepoznata i prihvaena.
Kao to ljudi veruju u mene, tako ih Ja i prihvatam, (Gita 4-11) bilo je dokazano u ovom sluaju.

Baba obilno nahranjen, kako?

Jednom je ga Tarkad odsela u odreenoj kui u irdiju. U podne je hrana bila spremna i servirana,
kada se izgladneli pas pojavio i poeo da laje. Ga Tarkad je smesta ustala i bacila pare hleba, koje
je pas progutao u slast. Popodne, kada je dola u damiju i sela podalje, Sai Baba joj je rekao
Majko, nahranila si Me obilno, Moje izgladnele prane (ivotne sile) su zadovoljene. Uvek tako
postupaj i to e ti donositi korist. Sedei u ovoj damiji Ja nikada, nikada neu govoriti neistinu.
Saali se na Mene kao sad! Prvo daj hleb gladnima, a onda ti jedi. Zapamti ovo dobro! Isprva ona
nije mogla da razume znaenje Babinih rei. Zato je odgovorila: Baba, kako ja mogu da Te
nahranim? Ja sam i sama zavisna od drugih i uzimam hranu od njih plaanjem. Tada je Baba
odgovorio: Jedui taj divni hleb Ja sam od srca zadovoljen i jo uvek podrigujem. Pas koga si
videla tokom ruka i kome si dala pare hleba je jedno sa Mnom, kao i sva druga bia
(make, svinje, muve, krave itd.) to su jedno sa Mnom. Ja tumaram u njihovim formama.
Onaj koji Me vidi u svim tim biima je Moj voljeni. Dakle, odbaci oseaj dualnosti i
razdvajanja, i slui me kao to si to uradila danas. Pijui ove rei od nektara, ona je bila
dirnuta, oi su joj se napunile suzama, grlo joj se steglo i njena radost nije poznavala granice.

Pouka

Vidi Boga u svim biima! je poruka ovog poglavlja. Upaniade, Gita i Bagavat nas podstiu da
vidimo Boga ili boanskost u svim biima. Kroz primer dat na kraju ovog poglavlja i mnoge druge
pomenute, Sai Baba nam je praktino prikazao kako da primenimo uenja iz Upaniada u praksi.
Na taj nain, Sai Baba stoji kao najbolji predstavnik, ili Uitelj, doktrina iz Upaniada.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

39
 POGLAVLJE X
Sai Babin stil ivota Njegova daska za spavanje Njegov boravak u irdiju
Njegova uenja Njegova poniznost Nanavali, najlaka staza

Pamtite Ga (Sai Babu) uvek sa ljubavlju, jer On je uvek bio zadubljen u injenje dobra svima i uvek
uronjen u Njegovo Sebstvo. Samo pamtei Ga, moe se reiti zagonetka ivota i smrti. To je
najbolja i najlaka sadana (duhovna praksa), jer ne zahteva nikakve trokove. Mali napor ovde
donosi velike nagrade. Dakle, dok god su naa ula ispravna, mi bi trebali, iz minuta u minut, da
vebamo ovu sadanu. Svi ostali bogovi su iluzorni, guru je jedini Bog. Ukoliko verujemo u
Sadguruova sveta stopala, On moe promeniti nau sudbinu na bolje. Ako ga sluimo iskreno,
reavamo se ovozemaljskih nesrea. Nije potrebno da uimo nijednu filozofiju, poput njaje
(pravde) i mimanse (kritiko miljenje). Kao to verujemo kormilaru da e nas prevesti preko
reka i mora, tako treba da verujemo i Sadguruu da e nas prevesti preko okeana
ovozemaljske egzistencije. Sadguru trai intenzivno oseanje i posveenost u svojim poklonicima,
a daruje ih znanjem i venim blaenstvom.

U prethodnom poglavlju bili su obraeni Babino prosjaenje i iskustva poklonika, kao i druge teme.
Neka itaoci sada proitaju gde je i kako Baba iveo, kako je spavao i kako je poduavao itd.

Babino udesno postolje za krevet

Hajde prvo da vidimo gde je i kako Baba spavao. G. Nanasahib Dengle doneo je za Sai Babu
drvenu dasku za spavanje, duine kao etiri ruke i irine kao jedan raspon ruke. Umesto da dri
dasku na podu i spava na njoj, Baba ju je zavezao kao ljuljaku komadima starih krpa za krovne
grede damije i poeo da spava na njoj. Krpe su bile toliko tanke i istroene, da je bilo pravo udo
kako su mogle da nose i dre teinu same daske, a kamoli jo i Babinu teinu. Ali, ovako ili onako,
bila je to ista Babina igrarija (lila) da su istroene krpe mogle da izdre dasku, zajedno sa Babinom
teinom na njoj. Na etiri ugla ove daske, Baba je palio panatis (zemljane lampe), po jednu na svaki
oak i drao ih je upaljene tokom cele noi. Bio je to prizor za bogove, videti Babu da sedi ili
spava na ovoj dasci! Bilo je udo za sve kako se Baba penjao i silazio sa ove daske. Iz radoznalosti,
mnogi posmatrai gledali su proces penjanja i silaenja, ali niko od njih nije to uspeo da ponovi.
Kako je publika poela da narasta da bi posvedoila ovom udesnom fenomenu, Baba je jednog
dana razbio dasku u parie i bacio je. Baba je imao svih osam maha sidija (moi) pod svojom
komandom. On ih nije praktikovao, niti je udeo za njima. Doli su mu prirodno, kao rezultat
Njegove duhovne savrenosti.

Manifestacija Brame

Iako je Sai Baba izgledao kao mukarac, visok tri i po lakta (oko 177cm), ipak je stanovao u svim
srcima. Unutra, On je bio nevezan i indiferentan, ali spolja, On je udeo za masovnim blagostanjem.
Iako je iznutra bio prebivalite mira, spolja je izgledao nemirno. Unutra, bio je u stanju Brame, dok
se spolja inio kao uronjen u svet. Nekada bi na svakoga gledao sa ljubavlju, a nekada bi bacao
kamenje na njih; nekada bi ih grdio, dok bi ih drugi put prigrlio i bio miran, suzdran, tolerantan i
dobro izbalansiran. Uvek je potovao i bio uronjen u sebstvo, i naklonjen svojim baktama
(poklonicima). Uvek je sedeo na jednom mestu i nije putovao. Njegov satka je mali tap koji je
uvek nosio u ruci. Bio je smiren i osloboen od misli. Nikada nije mario za bogatstvo i slavu, i
iveo je od milostinje. Takav je ivot On vodio. Uvek je izgovarao Alah malik (Bog je Kralj, Bog

40
je jedini Gospodar). Celovita i nesalomiva bila je Njegova ljubav prema baktama. Bio je rudnik ili
skladite znanja o sebstvu i pun boanskog blaenstva. Takva je bila boanska forma Sai Babe,
bezgranina, beskrajna i nepodeljena. Jedan princip koji obavija ceo univerzum (od kamena do
Brame), inkarnirao se u Sai Babi. Istinski zasluni i sreni ljudi dobili su ovo blago da im raste u
rukama, dok su oni ljudi koji su Ga, ne znajui pravu vrednost Sai Babe, smatrali za obino ljudsko
bie, bili zaista nesreni.

Njegov ostanak u irdiju i pretpostavka o datumu roenja

Niko nije poznavao roditelje i taan datum roenja Sai Babe, ali to se moe priblino utvrditi prema
Njegovom boravku u irdiju. Baba je prvi put doao u irdi kada je bio mlad momak od esnaest
godina i ostao je tu tri godine. Zatim, sasvim iznenada, nestao je na neko vreme. Posle nekog
vremena, ponovo se pojavio u dravi Nizam, u blizini Aurangabada, a onda opet doao u irdi sa
svadbenom povorkom and Patila, kada je imao oko dvadeset godina. Od tada, On je ostao u
irdiju narednih ezdeset godina bez prekida, nakon ega je Baba doiveo svoj mahasamadi
(konano naputanje tela, smrt i prelazak u veno sjedinjenje sa Bogom) 1918. godine. Na osnovu
svega, moemo rei da je Baba roen priblino 1838. godine.

Babina misija i savet

Svetac Ramdas (1608-1681.) delovao je u 17. veku i u velikoj meri je ispunio svoju misiju zatite
krava i Bramina od javana (muhamedanaca); ali nakon dva veka posle njega, razdor izmeu te dve
zajednice hindusa i muhamedanaca, se proirio i Sai Baba je doao da premosti taj jaz. Njegovo
stalno savetovanje bilo je u ovom smislu: Rama (Bog hindusa) i Rahim (Bog muhamedanaca) su
jedno te isto; ne postoji ni najmanja razlika izmeu njih, zato bi onda njihovi poklonici pali u
svau izmeu sebe? Vi neuki ljudi, spojite ruke i ujedinite obe zajednice, ponaajte se razborito i
tako ete dobiti svoj cilj nacionalnog jedinstva. Nije dobro da se raspravljate i svaate. Dakle, ne
svaajte se, ne imitirajte druge. Uvek mislite o svom interesu i blagostanju. Gospod e vas zatititi.
Joga, rtvovanje, pokajanje i znanje su sredstva da se dostigne Bog. Ukoliko ne uspete u tome po
svaku cenu, uzalud je vae roenje. Ako vam neko uini kakvo zlo, ne svetite se. Ako ve treba da
uradite neto, inite samo dobro drugima. Ovo je ukratko bio Sai Babin savet svima, i to e nam
doneti dobrobit i u materijalnim, i u duhovnim pitanjima.

Sai Baba kao Sadguru

Postoji mnogo takozvanih gurua koji idu od kue do kue sa cimbalima i vinom (iani instrument)
u rukama, i prave ou od svoje duhovnosti. Oni duvaju mantre u ui svojih uenika i izvlae novac
od njih. Izjanjavaju se da svoje uenike ue pobonost i religiju, ali oni sami nisu poboni i
religiozni. Sai Baba nikada nije pomiljao da pravi ni najmanji ou od svoje vrednosti (pobonosti).
On nije imao svest o telu, ali je imao ogromnu ljubav prema svojim uenicima. Postoji dve vrste
gurua: 1) nijat (postavljen ili ustaljen) i 2) anijat (nepostavljen ili opti). Ovaj drugi kroz
savetovanje razvija dobre kvalitete u nama, proiuje naa srca i postavlja nas na stazu spasenja;
ali kontakt sa prvim otklanja na doivljaj dualnosti (oseaj razlikovanja) i uspostavlja nas u
Jedinstvu, inei da shvatimo Ti si To. Postoje razliiti gurui koji nam prenose razne vrste
ovozemaljskih znanja, ali onaj koji nas uvrsti u naoj prirodi (Sebstvu) i koji nas nosi izvan okeana
svetovne egzistencije, naziva se Sadguru. Sai Baba je bio takav Sadguru. Njegova velianstvenost je
neopisiva. Ako bi neko otiao da dobije Njegov daran, On bi, bez da je bio upitan, opisao svaki
detalj njegove prolosti, sadanjosti i budunosti. Video je boanstvo u svim biima. Prijatelji i
neprijatelji bili su isto za Njega. Nezainteresovan i izbalansiran, obavezivao se i zlobnima i

41
pobonima. Bio je isti u blagostanju i u nedaama. Nikakva sumnja nije mogla da Ga dotakne. Iako
je delovao kroz telo, ni najmanje nije bio vezan za svoje telo ili kuu. Iako je izgledao otelovljen,
On je uistinu bio neutelovljen, tj. osloboen od teke (ovozemaljske, materijalne) egzistencije.

Blagosloveni su ljudi iz irdija koji su se klanjali Saiju kao svom Bogu. Dok su jeli, pili, radili u
svojim dvoritima i poljima, i inili razliite kune poslove, uvek su mislili na Saija i pevali u
Njegovu slavu. Nisu poznavali nijednog drugog Boga osim Saija. ta rei o slatkoi ljubavi ena iz
irdija! One su bile prilino neuke, ali njihova ista ljubav inspirisala ih je da komponuju poeme i
pesme na svom rustinom jeziku. Nisu imale znanje iz knjievnosti, pa ipak ovek moe prepoznati
pravu poeziju u njihovim jednostavnim pesmama. Nije inteligencija, ve ljubav ta koja stvara pravu
poeziju. Prava poezija je manifestacija istinske ljubavi i ona se moe videti i potovati od strane
inteligentnih slualaca. Kolekcija ovih narodnih pesama je poeljna i uz Babinu elju, neki sreni
poklonik moe preduzeti poduhvat prikupljanja i objavljivanja tih narodnih pesama, bilo u Sai
Lila magazinu, ili odvojeno u knjizi.

Babina poniznost

Reeno je da Gospod ili Bagavan poseduje est kvaliteta, a to su: 1) slava, 2) bogatstvo, 3)
nevezanost, 4) znanje, 5) velianstvenost, 6) dareljivost. Baba je posedovao sve ovo u sebi. On se
inkarnirao u telo zbog bakti (posveenika). Predivna je Njegova milost i dobrota, jer on je privlaio
poklonike Sebi, a kako drugaije bi neko saznao za Njega. Zbog dobrobiti Svojih bakti, Baba je
govorio takve rei kakve ni boginja govora nije mogla da izgovori. Evo ga primer Baba je govorio
veoma skromno, sledee: Robe nad robovima, Ja sam tvoj dunik. Ja sam zadovoljan tvojim
daranom. Velika je zasluga to sam video tvoja stopala. Ja sam insekt u tvojoj izluevini. Ja se zato
smatram blagoslovenim. Kakva poniznost je to!

Iako je spolja izgledalo da Baba uiva u ulnim predmetima, On nije oseao ni najmanje njihovog
ukusa, niti je imao svest da uiva u njima. Iako je jeo, On nije oseao ukus, iako je video, On nije
oseao ni najmanju zainteresovanost za ono to je video. to se tie strasti, bio je u savrenom
celibatu, kao Hanuman. Nije bio vezan ni za ta. Bio je ista svest i grobnica za poudu, bes, zavist i
druga oseanja. Ukratko, On je bio nepristrasan, slobodan i savren. Upeatljiv primer se moe
navesti da bi ilustrovao ovu tvrdnju.

Nanavali

Bio je u irdiju jedan veoma udan i neobian ovek po imenu Nanavali. On je vodio rauna o
Babinim radovima i poslovima. Jednom je priao Babi koji je sedeo na svom gadiju (tron sa
duekom ili jastukom za sedenje) i zatraio od Njega da ustane, jer je on eleo da zauzme to mesto.
Baba je smesta ustao i napustio svoje mesto. Nakon to je posedeo tu neko vreme, Nanavali je ustao
i zatraio od Babe da se vrati na svoje mesto. Zatim je Baba seo, a Nanavali je pao pred Njegova
stopala. Baba nije pokazao ni najmanje nezadovoljstvo zbog nareivanja ili pomeranja sa mesta.

Ovaj Nanavali je toliko voleo Babu, da je ispustio duu trinaestog dana nakon Babinog
mahasamadija.

Najlaka staza: Sluanje pria svetaca i boravljenje u njihovom drutvu

Iako je Sai Baba delao izvana kao obian ovek, Njegova dela su prikazivala vanserijsku mudrost i
vetinu. ta god bi radio, bilo je raeno za dobrobit Njegovih poklonika. On nikada nije

42
preporuivao neku asanu, regulaciju disanja ili obrede svojim baktama, niti je aputao neke mantre
u njihove ui. Govorio im je da napuste svaku lukavost i da se uvek priseaju Sai, Sai.
On im je rekao da ako to budu radili, svi okovi e biti uklonjeni i postae slobodni. Prolaenje
kroz pet vatri, rtvovanja, mantranja, osmostruka joga, su mogui samo za bramine, to nije od
koristi za druge kaste. Funkcija uma je da misli, on ne moe biti bez razmiljanja ni minut. Ako mu
date ulni predmet, on e misliti o tome. Ako mu date gurua, on e misliti o guruu. Vi ste sluali
veoma paljivo o velianstvenosti Saija. To je prirodno seanje na Saija. Sluanje pria o svecima
nije toliko teko kao druge, gorenavedene sadane. Te prie uklanjaju sve strahove ovozemaljskog
postojanja i vode vas ka duhovnoj stazi. Stoga, sluajte ove prie, meditirajte na njih i usvojite ih.
Moe se baviti svojim ovozemaljskim dunostima, ali daj svoj um Saiju i Njegovim priama, a
onda ete On sigurno blagosloviti. To je najlaki put, ali zato svi ne idu njime? Razlog je u tome
to bez boanske milosti, mi ne dobijamo elju da sluamo prie svetaca. Uz boansku milost sve je
glatko i lako. Sluanje pria o svecima je, u neku ruku, boravak u njihovom drutvu. Vanost
boravka u drutvu sveca je ogromna. On uklanja nau svest o telu i egoizam, unitava u potpunosti
lanac naeg roenja i smrti, see napola sve vorove uma i vodi nas ka Bogu, koji je ista svest. To
svakako uveava nau nevezanost za ulne predmete i ini nas prilino ravnodunim prema
zadovoljstvima i patnjama, i vodi nas dalje na duhovnoj stazi. Ukoliko nemate nijednu drugu
sadanu (duhovnu praksu) poput izgovaranja boijeg imena, oboavanja ili posveenosti itd., ve
ako svim srcem pronaete utoite u svecima, oni e vas preneti bezbedno preko okeana
ovozemaljske egzistencije. Iz tog razloga se sveci manifestuju na ovom svetu. ak i svete reke kao
to su Ganga, Godavari, Krina i Kaveri itd., koje spiraju grehove oveanstva, ele da sveci dou
do njih na kupanje i proiste ih. Takva je velianstvenost sveca. Na raun zasluga u prolim
ivotima, mi smo stigli do stopala Sai Babe.

Zavriemo ovo poglavlje sa meditacijom na Saijevu formu. On, milostivi i prelepi Sai, koji stoji na
obodu damije i udeljuje udi svakom bakti sa brigom o njegovom blagostanju, On, koji smatra svet
za iluziju i koji je uvek uronjen u vrhovno blaenstvo pred Njim se mi klanjamo skrueno.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

43
 POGLAVLJE XI
Sai kao Sagun Brama Dr Panditovo bogosluenje Hai Sidik Falke Kontrola
nad elementima

U ovom poglavlju opisaemo manifestovanog (Sagun) Bramu Saija, kako je oboavan i kako je
kontrolisao elemente.

Sai kao Sagun Brama

Postoje dva aspekta Boga ili Brame: 1) nemanifestovan (Nirgun), i 2) manifestovan (Sagun). Nirgun
je bez forme, dok je Sagun sa formom, pa ipak, oba oznaavaju istog Bramu. Neko vie voli da se
klanja prvom, a neko drugom. Kao to je navedeno u Giti (poglavlje XIII), oboavanje ovog drugog
je lake i poeljnije. Zbog toga to ovek ima formu (telo, ula itd.), prirodno je i lako za njega da
se klanja Bogu sa formom. Naa ljubav i posveenost se ne razvijaju ukoliko ne oboavamo Sagun
Bramu jedan odreeni period, a kako napredujemo, to nas vodi ka oboavanju (meditaciji) Nirgun
Brame. Stoga, hajde da ponemo sa oboavanjem Saguna. Slika, oltar, vatra, svetlo, sunce, voda i
Brama, su sedam predmeta oboavanja; ali Sadguru je bolji od svega. Prizovimo ovom prilikom u
na um Saijevu formu, koji je bio inkarnacija nevezanosti i odmorite za svoje poklonike.
Naa vera u Njegove rei je asana, a naa sankalpa (odlunost da ispunimo puu akt
bogosluenja) predstavlja naputanje svih naih elja. Neki kau da je Sai bio Bagavad bakta
(posveenik Gospoda), drugi kau da je bio Maha Bagvat (veliki posveenik), ali za nas On je
inkarnirani Bog. On je uvek opratao, nikada razdraljiv, iskren, blag, tolerantan i zadovoljan bez
premca. Iako je izgledao utelovljen (jer je imao formu), bio je uistinu neutelovljen, bez emocija,
nevezan i slobodan iznutra. Ganga na svom putu ka moru hladi i osveava bia pogoena vruinom,
udahnjuje ivot usevima i drveu, i gasi e mnogima. Slino, sveci (due) kao to je Sai, dok ive
svoj ivot, pruaju utehu i olakanje svima. Gospod Krina je rekao: Svetac je Moja dua, Moja
iva slika, Ja sam On, ili, On je Moja ista forma (Bie). Ova neopisiva akti, ili mo Boga, znana
kao isto postojanje, znanje i blaenstvo, inkarnirala se u formi Saija, u irdiju. ruti (Taitirija
Upaniada) opisuje Bramu kao isto blaenstvo. O tome itamo ili sluamo svakodnevno u
knjigama, ali posveeni ljudi su iskusili tog Bramu, ili blaenstvo, u irdiju. Baba, Podritelj svih,
nije traio nikakvu potporu ni od koga. Uvek je koristio odrpanu vreu (dak) za sedenje, koji su
Njegove bakte pokrili malim duekom i postavili jastui kao podupira kako bi odmorio lea.
Baba je potovao oseanja svojih poklonika i dozvoljavao im da ga oboavaju kako god su eleli.
Neki su mahali lepezama oko Njega, drugi su svirali muzike instrumente, neki su prali Njegove
ruke i stopala, drugi su ga mazali mirisima i sandalovinom, neki su mu davali orahe i lie betela
(vrsta palme), a drugi su davali ponudu u hrani. Iako je izgledalo da ivi u irdiju, On je bio svuda
prisutan. Ovu Njegovu sveprisutnost su svakodnevno doivljavali Njegovi poklonici. Skromno se
klanjamo ovom sveprisutnom Sadguruu.

Dr Panditovo bogosluenje

Jedan dr Pandit, prijatelj Tatjasahib Nulkara, doe jednom prilikom u irdi po Babin daran. Nakon
to je pozdravio Babu, sedeo je u damiji neko vreme. Baba je zatraio od njega da ide kod Dadabat
Kelkara. On je otiao kod Dadabata, koji ga je primio veoma lepo. Potom je Dadabat napustio svoju
kuu i otiao da obavi puu, a dr Pandit mu je pravio drutvo. Dadabat je oboavao Babu. Niko se
do tada nije usuivao da namae pastu od sandalovine na Babino elo. Samo je Malsapati imao
obiaj da je mae na Njegov vrat. Ali, ovaj prostoduni dr Pandit je uzeo Dadabatov posluavnik na

44
kom su se nalazili materijali za puu i uzevi pastu od sandalovine odatle, nacrtao je tripund (tri
horizontalne linije) na Babinom elu. Na iznenaenje svih Baba je utao, ne izgovarajui nijednu
jedinu re. Potom je Dadabat te veeri upitao Babu: Kako to da se Ti protivi da ti neko drugi mae
pastu od sandalovine na elo, a dozvolio si dr Panditu da to uradi? Baba je odgovorio da je dr
Pandit verovao da je On isti kao i njegov guru, Ragunat Maharad iz Dopevara, poznat i kao Kaka
Puranik, pa je namazao pastu na Njegovo elo isto kao to to radi svom guruu. Zbog toga nije
mogao da se usprotivi. Na Dadabatovo ispitivanje, dr Pandit je odgovorio da je posmatrao Babu kao
svog gurua Kaka Puranika i da ga je doiveo kao istog, pa je zbog toga iscrtao tripund na Babinom
elu, kao to to radi i svom guruu.

Iako je Baba dozvoljavao poklonicima da ga oboavaju kako god to ele, ipak se poneki put
ponaao na udne naine. Nekada bi bacio posluavnik sa puom i bio kao da se sam gnev
inkarnirao, i ko bi tada mogao da mu prie? Nekada bi prekorevao svoje poklonike, a drugi put bi
bio meki od voska, olienje mira i opratanja. Iako je delovao kao da se trese od besa, a Njegove
crvene oi kotrljaju, iznutra On je bio okean naklonosti i majinske ljubavi. Pozvao bi svoje
poklonike i rekao da nije znao da je ikada bio ljut na njih. Ako bi bilo mogue da majka utne svoje
dete i da more vrati reku natrag, i On bi tada mogao da zanemari dobrobit svojih poklonika; On,
koji je rob svojih posveenika, koji je uvek stajao kraj njih i odgovarao im kad god bi Ga pozvali,
On, koji je uvek udeo za njihovom ljubavlju.

Hai Sidik Falke

Nikada se nije znalo kada e Baba prihvatiti nekoga da mu bude poklonik. To je zavisilo od
Njegove volje. Sidik Falkeova pria govori o tome. Jedan gospodin muhamedanac, po imenu Sidik
Falke iz Kaljana, nakon to je obavio hodoae u Meku i Medinu, doao je u irdi. iveo je u
avadiju (seoskoj kancelariji) i sedeo je u dvoritu damije okrenut severu. Devet meseci ga je Baba
ignorisao i nije mu dozvoljavao da ue u damiju. Falke se oseao beznadeno i nije znao ta da
radi. Neko ga je posavetovao da ne oajava, ve da proba da prie Babi preko ame (Madavrao
Depande), koji je bio blizak i intiman Babin poklonik. Reeno mu je da kao to prilazimo Gospodu
ivi preko njegovog sluge i poklonika Nandija, tako treba prii i Babi preko ame. Falkeu se dopala
ideja i preklinjao je amu da se zaloi za njega. ama se sloio i prvom pogodnom prilikom obratio
se Babi u vezi ovoga: Baba, zato ne dozvoljava starom hadiji (tako se naziva onaj koji je obavio
hodoae) da ue u damiju, dok svi ostali slobodno prolaze da dobiju Tvoj daran; zato ga ne
blagoslovi jednom? Baba je odgovorio: ama, ti si nezreo da bi shvatio stvari. Ako Fakir (Alah)
ne dozvoljava, ta Ja tu mogu? Bez Njegove milosti, ko sme da ue u damiju? Ali dobro, idi kod
njega i pitaj ga da li bi doao kod uske staze blizu Barvi bunara. ama je otiao i vratio se sa
potvrdnim odgovorom. Jo jednom, Baba je rekao ami: Pitaj ga da li je voljan da Mi plati sumu
od 40.000 rupija u etiri rate. ama je otiao i vratio se sa odgovorom da je ovaj voljan da plati i 4
miliona. Baba je ponovo rekao ami: Zaklaemo jarca u damiji, idi i pitaj ga da li bi eleo meso
sa bedra, ili testise jarca. ama se vratio sa odgovorom da bi hadija bio srean da dobije ak i
mrvicu iz Babine zemljane inije. uvi to, Baba se uzbudio, bacio zemljane posude i inije, i
smesta otiao kod hadije, pa dohvatajui njegov ogrta za rukave, ree: Zato se hvalie i
predstavlja sebe kao starog hadiju? Da li i Kuran ita na taj nain? Ponosan si na svoje
hodoae u Meku, ali ti Me ne poznaje. Tako prekoren, hadija je ostao zbunjen. Baba je potom
otiao nazad u damiju, kupio korpu mangoa i poslao ih hadiji. Zatim je Baba opet otiao kod
hadije, izvadio je 55 rupija iz svog depa i dao ih hadiji u ruku. Od tada, Baba je voleo hadiju,
pozivao ga je na jelo, a hadija je dolazio u damiju kad god bi to hteo. Baba mu je povremeno
davao poneku rupiju (indijska novana valuta), pa je tako hadija bio upisan u Babin darbar (najui
krug posveenika).

45
Babina kontrola nad elementima

Zavriemo ovo poglavlje nakon to opiemo dve situacije koje prikazuju Babinu kontrolu nad
elementima.
(1) Jedne veeri dogodila se stravina oluja u irdiju. Nebo je bilo prekriveno gustim, crnim
oblacima. Vetar je poeo silovito da duva, oblaci su grmeli i munje su poele da sevaju, a kia je
poela da lije u bujicama. Za kratko vreme, celo mesto je bilo poplavljeno. Sva bia, ptice, zveri i
ljudi, veoma su se uplaili i svi su se sjatili u damiju, kao u sklonite. Postoji mnogo lokalnih
boanstava u irdiju, ali nijedno od njih nije dolo da im pomogne. Zbog toga, svi su se molili Babi
svome Bogu koji je voleo njihovu posveenost, da uini neto i umiri oluju. Baba je bio veoma
dirnut. Izaao je napolje i stojei na pragu damije, obratio se oluji jakim i grmeim glasom: Stani,
stani ti furijo i smiri se! Kroz par minuta, kia je stala, vetar je prestao da duva i oluja je
zaustavljena. Potom je mesec izaao na nebu i ljudi su se razili kuama veoma zadovoljni.
(2) Drugom prilikom, oko podneva, sveta vatra (duni) poela je da gori snano i njeni plamenovi su
vieni kako dostiu krovne grede. Ljudi koji su sedeli u damiji nisu znali ta da rade. Nisu se
usudili da pitaju Babu da sipa vodu ili da uini neto kako bi ugasio buktinju. Ali Baba je ubrzo
shvatio ta se dogaa. Uzeo je svoj kratki tap (satku) i tresnuo ga o stub ispred sebe, govorei:
Silazi dole, smiri se! Svakim udarom tapa, plamenovi su poeli da opadaju i kroz par minuta
sveta vatra je postala mirna i normalna.

To je na Sai, inkarnacija Boga. On e blagosloviti svakog oveka koji Mu se pokloni i preda. Onaj
koji ita prie iz ovih poglavlja svakodnevno, sa verom i posveenou, ubrzo e biti slobodan od
svih nesrea, i ne samo to, ve ako je uvek povezan i posveen Saiju, on e ubrzo dobiti boansku
viziju, sve njegove elje bie ispunjene i kada na kraju postane bezeljan, ostvarie Najuzvienije.
Amin!

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

46
 POGLAVLJE XII
Saijeve lile (uda) Iskustva (1) Kaka Mahaani, (2) Dumal Pleader, (3) ga
Nimonkar, (4) Mule astri, (5) Doktor

Sada, pogledajmo u ovom poglavlju kako su poklonici bili primljeni i tretirani kod Babe.

Misija sveca

Videli smo ranije da je svrha i cilj boanske inkarnacije da zatiti dobro i uniti zlo. Ali, misija
svetaca je sasvim drugaija. Za njih, dobro i zlo su isto. Oni prvo privlae one koji ine zlo i
postavljaju ih na ispravan put. Oni su kao Agastja (poznati indijski svetac) koji unitava okean
ovozemaljskog postojanja (Bava-sagar), ili sunce koje unitava mrak neznanja. Bog ivi u svecima.
U stvari, oni nisu drugaiji od Njega. Na Sai je jedan od takvih koji se inkarnirao za dobrobit
poklonika. Vrhovni u znanju i okruen boanskom aurom, voleo je sva bia podjednako. Bio je
nevezan. Neprijatelji i prijatelji, kraljevi i siromasi, svi su bili jednaki za Njega. ujte o Njegovim
udima! Za dobrobit poklonika, On je dao zalihe svojih zasluga i bio je uvek spreman da im
pomogne. Ali, poklonici nikada nisu mogli da Mu priu ukoliko On nije nameravao da ih primi.
Ako nije bilo pravo vreme za njih, oni se ne bi setili Babe i Njegova uda ne bi stigla do njihovih
uiju. Kako su onda mogli da razmiljaju o dolasku kod Njega? Neki ljudi su eleli da vide Sai
Babu, ali nisu imali nijednu priliku da dobiju Njegov daran, sve do Njegovog mahasamadija.
Postoji mnogo osoba ija elja da dobiju Babin daran nije ispunjena. Ukoliko te osobe,
verujui u Njega, sluaju o Njegovim udima, potraga za daranom bie u velikoj meri
zadovoljena tim udima. ak iako su neke osobe putem iste sree otile i dobile Babin daran, da
li su bili sposobni da ostanu tamo malo due? Ne. Niko nije mogao da ode tamo na svoju ruku i
niko nije mogao da ostane due ukoliko Baba tako nije eleo. Mogli su da ostanu sve dok bi Baba to
dozvoljavao i morali su da napuste mesto kada bi On to rekao, dakle, sve je zavisilo od Babine
boanske volje.

Kaka Mahaani

Jednom, Kaka Mahaani doao je u irdi iz Bombaja. eleo je da ostane tu tokom jedne nedelje i
uiva u Gokul atami festivalu (proslava Krininog roendana). im je dobio Babin daran, Baba ga
je upitao: Kada se vraa kui? On je bio prilino iznenaen ovim pitanjem, ali morao je da
odgovori. Rekao je da e otii kui kada mu On to naredi. Zatim je Baba rekao: Idi sutra! Babina
re je bila zakon i morala se potovati. Kaka Mahaani je stoga odmah napustio irdi. Kada je
stigao u svoju kancelariju u Bombaju, zatekao je svog radnika kako ga nestrpljivo eka. Njegov
menader se iznenada razboleo i Kakino prisustvo bilo je apsolutno neophodno. Ovaj je poslao
pismo Kaki u irdi, a ono je onda preusmereno njemu u Bombaj.

Bausahib Dumal

Sada, poujte jo jednu priu. Jednom prilikom, Bausahib Dumal iao je u Nipad zbog jednog
pravnog sluaja. Usput, svratio je u irdi, dobio Babin daran i poeleo da nastavi odmah ka
Nipadu. Ali, Baba mu to nije dozvolio. Naterao ga je da ostane u irdiju vie od nedelju dana. U
meuvremenu, sudija za prekraje u Nimadu patio je intenzivno od bolova u abdomenu i sluaj je
bio odloen. G. Dumalu je zatim dozvoljeno da ode i pobrine se za svoj sluaj. To je trajalo
nekoliko meseci i uestvovalo je etiri sudije za prekraje. Na kraju, g. Dumal je dobio sluaj i

47
njegov klijent bio je osloboen.

Ga Nimonkar

G. Nanasahib Nimonkar, zemljoposednik iz Nimona i poasni sudija, odseo je u irdiju sa svojom

enom. Gospodin i ga Nimonkar provodili su veinu svog vremena u damiji sa Babom, sluei
Ga. Dogodilo se to da se njihov sin razboleo u Belapuru i majka je odluila, uz Babin pristanak, da
ode u Belapur i poseti svog sina i ostalu rodbinu, pa da ostane tamo nekoliko dana, ali je g.
Nanasahib traio od nje da se vrati narednog dana. ena je bila u kripcu i nije znala ta da uradi, ali
je njen bog Sai doao da joj pomogne. Dok je odlazila iz irdija otila je kod Babe, koji je stajao
ispred Sateove rezidencije sa g. Nanasahibom i ostalima, poklonila se pred Njegovim stopalima i
zatraila dozvolu da ide. Baba joj je rekao: Idi, idi brzo, budi smirena i bez brige. Ostani slobodno
u Belapuru etiri dana. Vidi svu svoju rodbinu, a onda se vrati u irdi! Kako su podesne bile
Babine rei! G. Nanasahibov predlog bio je odbijen Babinom odlukom.

Mule astri iz Nasika

Ortodoksni agnihotri bramin (svetenik, bramin koji pazi na svetu vatru tokom religijskih obreda)
iz Nasika, Mule astri, koji je prouavao est astri (svetih spisa) i bio dobro upuen u astrologiju i
hiromantiju, doao je jednom prilikom u irdi da vidi g. Bapusahib Butija, poznatog milionera iz
Nagpura. Nakon to ga je video, on i ostali otili su u damiju da vide Babu. Baba je svojim novcem
kupio razno voe i ostale stvari od prodavaca i razdelio ih prisutnim ljudima u damiji. Baba bi
pritisnuo mango sa svih strana tako veto, da kada bi ga posisao, imao bi svu pulpu u ustima, a seme
je mogao da baci. Baba bi oljutio banane i podelio ih poklonicima, dok bi kore zadravao za Sebe.
Mule astri, bivajui hiromant, eleo je da ispita Babin dlan i zamolio Ga je da isprui Njegovu
ruku. Baba je ignorisao njegov zahtev i dao mu je etiri banane. Nakon toga su se ovi vratili u
rezidenciju i Mule astri se okupao, obukao novu odeu i zapoeo svoje uobiajene dunosti
agnihotru itd. Baba je kao i obino krenuo u Lendi (batu koju je svakodnevno poseivao) i rekao:
Nabavite geru (crvena blatnjava supstanca sa kojom se farbala odea u boju afrana zlatno uta),
danas emo obui odeu boje afrana. Niko nije razumeo ta je Baba pod tim mislio. Zatim, posle
nekog vremena, kada se Baba vratio a pripreme za podnevni arati bile obavljene, Bapusahib og
upitao je Mule astrija da li bi krenuo sa njim na arati. Ovaj je odgovorio da e videti Babu kasnije
popodne. Baba je sedeo na svom mestu, poklonici su Mu se klanjali i arati je obavljen. Zatim je
Baba rekao: Uzmite dakinu od novog bramina (iz Naika).
Buti je lino otiao do rezidencije da pokupi dakinu (prilog) i kada je preneo Babinu poruku Mule
astriju, ovaj je bio krajnje zbunjen. Mislio je u svom umu ovako: Ja sam ist agnihotri bramin,
zato bih ja plaao dakinu? Baba je moda veliki svetac. Ja nisam zavisan od Njega. Ali, poto je
veliki svetac poput Babe traio dakinu preko milionera kao to je Buti, on nije mogao da odbije. I
tako, ostavljajui svoju dunost neobavljenu, krenuo je sa Butijem u damiju. Mislei o sebi kao
svetom, a o damiji suprotno, zadrao se na distanci i nakon sklapanja svojih dlanova, bacio je
cvee na Babu odatle. I tada, sasvim iznenada, nije ugledao Babu, ve svog pokojnog gurua Golap
Svamija. Bio je u udu. Da li je to bio san? Ne, nije, jer bio je potpuno budan, ali kako je njegov
pokojni guru Golap mogao da bude ovde? Nije nita progovorio neko vreme. Utinuo se i razmislio
jo jednom, ali nije mogao da se pomiri sa injenicom da je njegov pokojni guru Golap bio u
damiji. Konano, ostavljajui svaku sumnju po strani, doao je i pao pred guruova stopala, a onda
stajao tu sa sklopljenim rukama. Drugi ljudi su pevali Babin arati, dok je Mule astri glasno pevao
ime njegovog gurua. Zatim, odbacujui svaki ponos koji je imao zbog kaste i svetosti, pao je pred
guruova stopala i zatvorio oi. Kada je ustao i otvorio oi, ugledao je Babu kako mu trai dakinu.
Videvi Babinu blaenu formu i Njegovu nezamislivu mo, Mule astri je zaboravio na sebe. Bio je

48
ekstremno zadovoljan, a njegove oi bile su pune suza radosnica. Jo jednom je pozdravio Babu i
dao Mu dakinu. Rekao je da je njegova sumnja uklonjena i da je video svog gurua. Videvi ovo
prekrasno Babino udo, svi ljudi, ukljuujui Mule astrija, bili su veoma dirnuti i shvatili su
znaenje Babinih rei: Ponesite geru, obui emo odeu boje afrana. Tako je prekrasno Babino
udo.

Doktor

Jednom je poreski slubenik doao u irdi sa svojim prijateljem doktorom. Doktor je rekao da je
njegovo boanstvo Rama i da se on nee pokloniti pred muhamedancem, pa zbog toga nije bio
voljan da ide u irdi. Poreski slubenik je odgovorio da ga niko nee primoravati da se pokloni.
Dakle, trebao bi da krene i omogui zadovoljstvo da se bude u njegovom drutvu. Prema tome, oni
su stigli u irdi i otili u damiju da dobiju Babin daran. Svi su bili u udu kada su videli kako
doktor ide napred i pozdravlja Babu. Upitali su ga kako je zaboravio na svoju odluku i poklonio se
muslimanu. Doktor je, potom, rekao da je ugledao svoje boanstvo Ramu kako sedi na tom mestu i
da se zbog toga poklonio pred Njim. Zatim, dok je to govorio, ugledao je Sai Babu na tom mestu.
Poto se uznemirio, ponovo je rekao: Da li je ovo san? Kako On moe biti muhamedanac? On je
veliki Jogasampana (ispunjen jogom) avatar.

Narednog dana, on se zavetovao i otpoeo post. Udaljio se iz damije sa odlukom da vie ne ide
tamo, sve dok ga Baba ne blagoslovi. Tri dana su prola i etvrtog dana pojavio se njegov blizak
prijatelj iz Kandea, pa je sa njim otiao u damiju da dobiju Babin daran. Nakon klanjanja, Baba
ga je upitao da li je neko dolazio da ga pozove da doe ovamo. uvi ovo kljuno pitanje, doktor je
bio dirnut. Iste noi bio je blagoslovljen od strane Babe i iskusio je najuzvienije blaenstvo u
svom snu. Potom, vratio se u svoj grad gde je ostao u tom stanju dve nedelje. Zbog toga se njegova
posveenost Sai Babi viestruko poveala.

Pouka gorenavedenih pria, posebno one o Mule astriju, jeste da treba da imamo vrstu veru u
svog gurua i ni u koga vie. Jo Sai Babinih uda bie opisano u narednom poglavlju.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

49
 POGLAVLJE XIII
Jo Saijevih uda (lila) Isceljenje bolesti kod (1) Bimai Patil, (2) Bala impi, (3)
Bapusahib Buti, (4) Alandi Svami, (5) Kaka Mahaani, (6) Datopant iz grada
Harda

Nedokuiva mo maje (iluzije)

Babine rei su uvek bile kratke, duboke, pune smisla, efektne i dobro izbalansirane. Bio je uvek
zadovoljan i nikada nije mario ni za ta. Govorio je: Iako sam fakir i nemam kuu ni enu, iako
boravim na jednom mestu ostavivi sve brige iza sebe, neizbena maja me esto zadirkuje. Iako
sam Ja zaboravio Sebe, ona ne moe da Me zaboravi. Ona Me uvek obavija. Ova maja (mo iluzije)
od Gospoda (ri Harija) uznemirava ak i Gospoda Bramu i druge, pa ta onda da pria siroti fakir
poput Mene? Oni koji pronau utoite u Bogu, bie osloboeni iz njenih kandi uz pomo Njegove
milosti.

Na ovaj nain Baba je govorio o moi maje. Gospod ri Krina je rekao Udavi u Bagavadu da su
sveci njegove ive forme, a pogledajte ta je Baba rekao za dobrobit svojih poklonika: Oni koji su
sreni i oni ije su negativnosti nestale, dolaze da Me oboavaju. Ako uvek govorite Sai, Sai,
Ja u vas prevesti preko sedam mora, verujte u ove rei i sigurno ete imati dobrobit od toga.
Meni nisu potrebni nikakvi rekviziti ili klanjanje bilo da je osmostruko ili esnaeststostruko.
Ja poivam tamo gde je potpuna posveenost. Sada, proitajte ta je Sai radio za dobrobit onih
koji su se predali Njemu.

Bimai Patil

Jedan Bimai Patil iz Narajangaona, Taluka Junar, distrik Puna, patio je u godini 1909. od ozbiljne i
hronine bolesti grudnog koa koja se naposletku razvila u tuberkulozu. On je probao sve vrste
lekova, ali bez efekta. Izgubivi svaku nadu, na kraju se molio Bogu: O Gospode Narajana,
pomozi mi sada! Dobro je poznata injenica da kada su nae okolnosti dobre, mi se ne seamo
Boga, ali kada nesree i nevolje prevladaju, onda se podsetimo Njega. Tako se i Bimai sada
okrenuo Bogu. Palo mu je na pamet da bi po ovom pitanju trebao da konsultuje g. Nanasahib
andorkara, velikog Babinog posveenika. Stoga mu je napisao pismo navodei sve detalje njegove
bolesti i pitajui za njegovo miljenje. U odgovoru, g. Nanasahib je napisao da je ostao samo jo
jedan lek a to je da potrai spas pod Babinim stopalima. Oslanjajui se na g. Nanasahibov savet
obavio je pripreme za odlazak u irdi. Doveden je u irdi, odveden u damiju i smeten ispred
Babe. G. Nanasahib i ama (Madavrao Depande) bili su prisutni. Baba je naglasio da je bolest
nastala usled preanje zle karme i da nije raspoloen da se mea u to. Ali bolesnik je plakao u
oaju i molio za milost, govorei da je bespomoan, traei utoite u Njemu, jer On mu je bio
poslednja nada. Babino srce se istopilo i odgovorio je: Ostani, odbaci svoj strah, tvoje patnje su
dole do kraja. Koliko god neko bio ugnjetavan i muen, onog trenutka kada stupi u damiju,
on e biti na putu ka srei. Ovaj fakir ovde je veoma dobar i On e isceliti bolest i zatititi sve
ljubavlju i dobrotom. Bolesnik je do tada povraao krv na svakih pet minuta, ali nije bilo
povraanja u Babinom prisustvu. Od trenutka kada je Baba izgovorio milosrdne rei, bolest se
preokrenula ka pozitivnom smeru. Baba je zatraio od njega da ostane u Bimabainoj kui, koja nije
bila pogodno i odgovarajue mesto, ali Babine naredbe morale su da se potuju. Dok je boravio tu,
Baba ga je iscelio uz pomo dva sna. U prvom snu, on je video sebe kao deaka koji pati od tekih
bolova posle ibanja koje je dobio jer nije izrecitovao svoj zadatak iz poezije pred uiteljem.

50
U drugom snu, neko mu je naneo intenzivan bol kotrljajui kamen gore-dole po njegovim grudima.
Uz bolove koje je pretrpeo u snovima, njegovo izleenje bilo je zavreno i on je otiao kui. Nakon
toga, on je esto dolazio u irdi, sa zahvalnou se seao ta je Baba uinio za njega i klanjao se
pred Njim. Baba nita nije oekivao od poklonika osim pamenja, postojane vere i posveenosti.
Ljudi u Maharatri uvek proslavljaju Satja-Narajan puu (obred potovanja boga Vinua) u svojim
domovima svake druge nedelje ili meseca, ali upravo ovaj Bimai Patil je zapoeo novu Sai Satja
puu (obred potovanja Saija) umesto Satja-Narajan pue u svojoj kui, kada se vratio u selo.

Bala Ganpat impi

Jedan drugi Babin poklonik, po imenu Bala Ganpat impi, mnogo je patio od zloudnog tipa
malarije. Isprobao je sve vrste lekova i tinktura, ali uzalud. Groznica se nije smanjila ni za jotu, pa
je on odjurio u irdi i pao pred Babina stopala. Baba mu je dao udan recept, koji je glasio ovako:
Daj crnom psu komadie pirina pomeanih sa surutkom ispred Lakmi hrama! Bala nije znao
kako da primeni ovaj recept, ali im je otiao kui, pronaao je pirina i surutku. Nakon to ih je
pomeao, doneo je smesu u blizinu hrama Lakmi (boginja prosperiteta, ena boga Vinua), gde je
pronaao crnog psa koji je mahao repom. Stavio je surutku i pirina ispred psa. Pas je to pojeo, i
udno e zvuati, ali Bala se otarasio svoje malarije.

Bapusahib Buti

riman Bapusahib Buti je patio jednom prilikom od dizenterije i povraanja. Njegov kredenac bio
je pun patentiranih lekova, ali nijedan od njih nije delovao. Bapusahib je postao veoma slab zbog
proliva i povraanja, i stoga nije mogao da odlazi u damiju da dobije Babin daran. Baba je onda
poslao ljude da ga dovedu i stavio ga je da sedi ispred Njega, rekavi: Sada vodi rauna, vie nee
imati proliv, a onda je gestikulirao svojim kaiprstom, Povraanje mora takoe da prestane.
Pogledajte sada mo Babinih rei. Obe bolesti su nestale i Buti se oseao dobro.

Drugom prilikom, on je dobio napad kolere i patio je od teke ei. Dr. Pilaj je probao sve vrste
lekova, ali nije mogao da mu pomogne. Onda je on otiao kod Babe i konsultovao se sa Njim ta da
pije to bi moglo da utoli njegovu e i izlei bolest. Baba mu je prepisao infuziju od badema, oraha
i pistaa prokuvanih u zaeerenom mleku. Svaki doktor ili lekar bi smatrao da to vodi ka
pogoranju bolesti, ali infuzija je pripremljena prema jasnim Babinim uputstvima i za divno udo,
bolest je izleena.

Alandi Svami

Svami iz Alandija sa eljom da dobije Babin daran, doao je u irdi. On je patio od nesnosnog bola
u uvetu koji ga je spreavao da se naspava. Operisan je zbog toga, ali to niemu nije posluilo. Bol
je bio snaan i on nije znao ta da radi. Dok se spremao za povratak, doao je da uzme Babino
doputenje, kada je ama (Madavrao Depande) zamolio Babu da uini neto po pitanju bola u
Svamijevom uvetu. Baba ga je teio govorei: Alah Akha Karega! (Bog e uiniti dobro). Svami
se potom vratio u Punu i nakon nedelju dana poslao je pismo u irdi u kom je napisao da se bol u
uvetu smirio, iako je otok jo uvek bio prisutan, pa kako bi uklonio i otok, otiao je u Bombaj na
operaciju, ali mu je hirurg nakon ispitivanja uveta rekao da operacija nije potrebna. Tako udesan i
potentan efekat imale su Babine rei!

Kaka Mahaani

51
Jedan drugi poklonik, po imenu Kaka Mahaani, patio je jednom prilikom od dijareje. Kako ne bi
postojale pauze u njegovoj slubi kod Babe, Kaka je drao lonac sa vodom u jednom uglu damije i
kada god bi ga poterala nuda, on bi izaao napolje. Poto je Sai Baba znao sve, Kaka ga nije
obavestio o svojoj bolesti, mislei da e ga Baba uskoro izleiti. Radovi na izgradnji trotoara ispred
damije su odobreni od strane Babe, ali kada su radovi zaista poeli, Baba je podivljao i glasno
vikao. Svi su pobegli, pa je i Kaka poeo da bei, ali ga je Baba uhvatio i naterao da sedne. U
konfuziji koja je nastupila, neko je ostavio malu torbu kikirikija na tom mestu. Baba je uzeo punu
aku kikirikija, protrljao ih u rukama, oduvao ljuske i dao ist kikiriki Kaki da ga pojede. Grdnja,
ienje kikirikija i teranje Kake da ih jede, odvijali su se simultano. Baba je takoe pojeo neto od
toga. Potom, kada je kikiriki pojeden, Baba ga je zamolio da donese vodu jer je oedneo. Kaka je
doneo bokal pun vode. Baba je popio vodu, a onda naterao i Kaku da je popije. Zatim je Baba
objavio: Sada, tvoja dijareja je zaustavljena i moe da se posveti radu na pravljenju trotoara. U
meuvremenu, drugi ljudi koji su bili pobegli, vratili su se i poeli sa radovima, a Kaka im se
pridruio, jer su mu pranjenja prestala. Da li je kikiriki lek za dijareju? Prema vaeim
medicinskim miljenjima, kikiriki bi pogorao bolest ne izleivi je. Pravi lek u ovom sluaju, kao i
u ostalim sluajevima, bile su Babine rei.

Datopant iz grada Harda

Gospodin iz grada Harda, po imenu Datopand, patio je od bolova u stomaku skoro etrnaest godina.
Nijedan od lekova nije mu pomogao. Nakon to je uo za Babinu slavu i da On lei pogledom,
dojurio je u irdi i pao pred Babina stopala. Baba ga je pogledao dobroudno i dao mu blagoslov.
Kada je Baba poloio ruku na njegovu glavu i dao mu sveti pepeo kao blagoslov, on je osetio
olakanje i vie nije imao problema sa tom boleu.

Pri kraju ovog poglavlja, tri sluaja e biti navedena u fusnotama:

1. Madavrao Depande je patio od hemoroida. Baba mu je dao tinkturu od mahuna biljke sene. To
mu je pomoglo. Zatim, nakon dve godine, problem se ponovo pojavio i Madavrao je uzeo istu
tinkturu bez konsultovanja sa Babom. Rezultat je bio takav da se bolest pogorala, ali kasnije je bila
izleena uz Babinu milost.

2. Kaka Mahaanijev stariji brat, Gangadarpant, patio je dugo godina od bolova u stomaku. uvi
za Babinu slavu, doao je u irdi i zatraio od Babe da ga isceli. Baba je dodirnuo njegov stomak i
rekao: Bog e izleiti. Od tog trenutka vie nije bilo bolova u stomaku i on je u potpunosti
izleen.

3. Nanasahib andorkar je takoe jednom imao akutne bolove u stomaku, bio je uznemiren ceo dan
i no. Doktori su prepisali injekcije, ali one nisu postigle nikakav efekat. On je zatim doao kod
Babe koji mu je rekao da jede burfi (vrsta slatkia) pomean sa gijem. Ovaj recept mu je doneo
potpuni oporavak.

Sve ove prie pokazuju da su pravi lek, koji je permanentno izleio sve bolesti, bile Babine rei i
milost, a ne medicina i lekovi.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

52
 POGLAVLJE XIV
Ratani Vadia iz grada Nanded Sveti Mulisahib Dakina

U prethodnom poglavlju opisali smo kako su Babina re i milost izleili mnoge neizleive bolesti.
Sada emo opisati kako je Baba blagoslovio g. Ratanija Vadija i podario mu potomstvo.

ivot sveca je prirodno sladak. Njegova razna dela, jedenje, etanje i njegova spontana kazivanja su
takoe slatka. Njegov ivot je inkarnirano blaenstvo. Sai je pruao blaenstvo svojim poklonicima
kao sredstvo za pamenje. On im je podario razne prie o dunosti i delanju koje su ih naposletku
dovele do istinske religije. On ukazuje na to da ljudi treba da ive sreno u ovom svetu, ali da budu
uvek na oprezu i da ostvare cilj svog ivota samorealizaciju.
Mi dobijamo ljudsko telo kao rezutat zasluga iz prolih ivota i vredno je truda da uz pomo njega
postignemo posveenost i osloboenje u ovom ivotu. Dakle, ne bi trebali nikada da budemo lenji,
ve uvek spremni da ostvarimo cilj svog ivota.

Ukoliko svakodnevno slua prie o Saiju, uvek e Ga videti. Dan i no pamtie Ga u svom umu.
Kada se stopite sa Saijem na ovaj nain, va um e izgubiti svoju nestalnost, a ukoliko nastavite na
ovaj nain, on e se konano spojiti sa istom sveu.

Ratani iz Nandeda

Sada, hajde da preemo na glavnu priu u ovom poglavlju. U Nandedu, u dravi Nizam, iveo je
Parsi (stanovnik iranskog porekla, Persijanac, zoroastrianac nastanjen u Indiji) graevinac i trgovac,
po imenu Ratani apuri Vadia. On je nagomilao veliku sumu novca i posedovao poljane i livade.
Imao je stoku, konje i prevozna sredstva, i bio je veoma prosperitetan. Po spoljanjem izgledu
delovao je veoma srean i zadovoljan, ali unutra nije bilo tako. Boanski zakoni provienja su takvi
da niko u ovom svetu nije potpuno srean, a bogati Ratani nije bio izuzetak po tom pitanju. On je
bio otvoren i dareljiv, delio je hranu i odeu siromanima i pomagao na razliite naine. Ljudi su
smatrali da je dobar i srean ovek, ali Ratani je mislio o sebi da je nesrean, jer nije imao
potomka, ni mukog ni enskog, ve dugo vremena. Kao to su kirtan (pevanje o slavi Gospoda)
bez ljubavi i posveenosti pesma bez ritmike pratnje, bramin bez svetog konca, spretnost u svim
umetnostima bez zdravog razuma, hodoae bez pokajanja i ukras bez ogrlice uzaludni i
beskorisni, tako je i domain bez naslednika. Ratani je uvek razmiljao o tome i govorio u sebi:
Da li e Bog ikada biti zadovoljan sa mnom i podariti mi sina? Zbog toga je izgledao zlovoljno i
nije uivao u svojoj hrani. Dan i no bio je obavijen nervozom pitajui se da li e ikada biti
blagoslovljen sinom. Gajio je veliko potovanje prema Das Ganu Maharadu. Video ga je i otvorio
svoje srce pred njim. Das Ganu ga je posavetovao da ode u irdi, dobije Babin daran, padne pred
Njegova stopala i zamoli za blagoslov i pomoli se da dobije naslednika. Rataniju se svidela ideja i
odluio je da ode u irdi. Nakon nekoliko dana otiao je u irdi, dobio Babin daran i poklonio se
pred Njegovim stopalima. Zatim, otvorio je korpu i izvadio predivan venac cvea, stavio ga oko
Babinog vrata i ponudio mu korpu voa. Sa potovanjem je seo blizu Babe i molio Mu se govorei:
Mnogi ljudi koji se nau u tekoj situaciji dolaze kod Tebe i Ti ih odmah izbavi. uvi to, ja sam
nestrpljivo traio Tvoja stopala, molim te nemoj me razoarati. Sai Baba je onda od njega traio
dakinu u vrednosti od pet rupija, koje je Ratani nameravao da urui, ali je Sai dodao da je od
njega ve primio 3,14 rupija i da bi trebalo da mu urui samo ostatak. uvi to, Ratani je bio
veoma zbunjen. Nije mogao da shvati ta je Baba mislio pod tim. Ovo je bio prvi put da je on doao
u irdi i kako je mogue da je Baba rekao da je ve dobio 3,14 rupija od njega. On nije mogao da

53
rei tu zagonetku. Ali, seo je pored Babinih stopala i uruio ostatak dakine koji mu je traen,
objasnivi Babi u potpunosti zbog ega je doao, traei Njegovu pomo i molei se da ga Baba
blagoslovi sa sinom. Baba je bio dirnut i rekao mu je da ne brine i da su njegovi loi dani zavreni.
Potom mu je dao udi (sveti pepeo), stavio je ruku na njegovu glavu i blagoslovio ga rekavi da e
Alah (Bog) usliiti elju njegovog srca.

Nakon to je dobio dozvolu za odlazak od Babe, Ratani se vratio u Nanded i rekao Das Ganuu sve
to se dogodilo u irdiju. Rekao je da je sve dobro prolo, da je dobio Babin daran i blagoslov uz
prasad (ponuda Bogu u hrani), ali da ima jedna stvar koju nije mogao da razume. Baba mu je rekao
da je ve dobio 3,14 rupija od njega. Molim te objasni mi ta je Baba mislio pod tim? Obratio se
Das Ganuu: Ja nikada nisam otiao u irdi pre toga, pa kako sam Mu mogao dati sumu koju Baba
pominje? Za Das Ganua je ovo takoe bila zagonetka i dugo je mislio o tome. Neko vreme nakon
toga, sinulo mu je da je Ratani primio pre nekog vremena muhamedanskog sveca po imenu
Mulisahib u svoju kuu i da je potroio odreeni novac da bi ga ugostio. Ovaj Mulisahib bio je
poznati svetac iz Nandeda i radio je kao nosa. Kada je Ratani odluio da ide u irdi, ovaj
Mulisahib se pojavio pred Ratanijevom kuom. Ratani ga je poznavao i voleo. Tada je upriliio
malu sedeljku u njegovu ast. Das Ganu je dobio od Ratanija dopis o trokovima te sedeljke i svi
su bili u udu kada su videli da je potroena suma bila tano 3,14 rupija, ni vie, ni manje od toga.
Svi su tada spoznali da je Baba sveprisutan i da je uprkos tome to je iveo u irdiju poznavao ta
se dogaalo izvan, daleko od irdija. U stvari, On je znao prolost, sadanjost i budunost, i mogao
je da se poistoveti sa bilo kim. U ovom posebnom sluaju, kako je On mogao da zna za prijem
uprilien Mulisahibu i sumu koja je tom prilikom potroena, osim ako On nije bio u stanju da se
identifikuje sa njim i bude jedno sa njim?

Ratani je bio zadovoljan ovim objanjenjem i njegova vera u Babu se potvrdila i uveala. U
dogledno vreme, bio je blagoslovljen sinom i njegova radost nije poznavala granice. Kau da je na
kraju imao na desetine potomaka, od kojih je samo etvoro preivelo.

U fusnoti, na kraju ovog poglavlja, izjavljeno je da je Baba rekao Rao Bahadur Hari Vinajak Sateu
nakon smrti njegove prve ene, da se ponovo oeni i da e dobiti sina. R.B. Sate se oenio po drugi
put. Prvo dvoje dece od te ene bile su devojice i on se zbog toga oseao potiteno. Ali tree dete
bilo je sin. Babine rei su se obistinile i on je bio zadovoljan.

Dakina

Sada emo zavriti ovo poglavlje sa nekoliko napomena o dakini. Dobro je poznata injenica da je
Baba uvek traio dakinu (novani prilog) od ljudi koji su dolazili da Ga vide. Neko bi mogao da
upita: Ako je Baba bio fakir i savreno nevezan, zato bi traio dakinu i mario za novac?
Razmotriemo ovo pitanje sada u potpunosti.

Prvo, dugo vremena Baba nije uzimao nita, skupljao je izgorele ibice i punio Svoje depove sa
njima. Nikada nita nije traio ni od koga, bilo da je u pitanju poklonik ili neko drugi. Ukoliko bi
neko stavio pred Njega koju paru, On bi kupio ulje ili duvan. On je veoma voleo duvan i uvek je
puio bidi ili ilim (zemljanu lulu). Zatim su neki ljudi mislili da ne treba ii praznih ruku kod
svetaca, pa su ostavljali bakrene novie ispred Njega. Ako bi jedna para bila stavljena ispred
Njega, On bi je stavio u dep, ako bi to bio novi koji vredi vie, bio bi odmah vraen. Potom,
nakon to se Babina slava proirila nadaleko i nairoko, ljudi su poeli da dolaze u velikom broju i
Baba je zapoeo sa traenjem dakine od njih. Reeno je u ruti Vedi da pua (ritual oboavanja)
bogovima nije kompletna, dok se zlatni novi ne ponudi. Ako je novi bio neophodan u pui

54
bogovima, zato ne bi bio potreban i u pui koja se radi svecima? Naposletku, astre (sveti spisi)
napominju da kada neko ide da poseti kralja, sveca ili gurua, ne treba da ide praznih ruku. On bi
trebao da ponudi neto, a poeljno je da to bude novac. S tim u vezi moemo pogledati i pouke koje
preporuuju Upaniade. U Brihadaranjak Upaniadi pie da je Gospod Praapati savetovao
bogove, ljude i demone sa jednim slovom - da. Bogovi su razumeli iz ovog slova da treba da
praktikuju damu, iliti samokontrolu; ljudi su mislili i razumeli da treba da praktikuju danu, iliti
milosre; a demoni su razumeli da treba da praktikuju daju, iliti saoseanje. Za ljude je
preporueno milosre i davanje. Uitelj u Taitirija Upaniadi podstie svoje uenike da vebaju
milosre i druge vrline. U vezi sa milosrem, on kae: Dajte sa verom ili ak i bez nje, dajte sa
velikodunou slobodno, dajte sa skromnou, strahopotovanjem i naklonou. Kako bi nauio
poklonike lekciju milosra i da bi uklonio njihovu vezanost za novac i tako proistio njihove
umove, Baba je uzimao dakinu od njih, ali je postojala jedinstvenost u tome jer je Baba govorio da
On mora da vrati stotinu puta vie nego to je dobio. Postoji mnogo sluajeva u kojima se to
dogodilo. Naveemo jedan takav sluaj gde g. Ganpatrao Bodas, poznati glumac, kae u svojoj
autobiografiji na marati jeziku, da je zbog toga to ga je Baba esto primoravao na dakinu, on
ispraznio svoju vreicu sa novcem pred Njim. Rezultat ovoga je bio, kako navodi g. Bodas, da mu
kasnije u ivotu nikada nije nedostajalo novca, jer mu je pristizao u izobilju.

Postojala su takoe i druga znaenja dakine u mnogim sluajevima, u kojima Baba nije eleo
nikakvu novanu sumu. Naveemo dva takva sluaja:
1) Baba je zatraio 15 rupija kao dakinu od profesora G.G. Narkea, koji je odgovorio da nema
novac. Zatim je Baba rekao: Znam, ti nema novac, ali ita Joga Vasitu (drevni filozofski tekst).
Daj mi dakinu iz toga. Davanje dakine u ovom sluaju znailo je izvlaenje lekcija iz knjige i
njihovo smetanje u srce, gde Baba obitava.
2) U drugom sluaju, Baba je traio od jedne ene (ga R. A. Tarkad) kao dakinu 6 rupija. ena se
osetila nelagodno jer nije imala nita za davanje. Zatim joj je njen mu objasnio da Baba eli est
unutranjih neprijatelja (poudu, bes, pohlepu itd.) da Mu se predaju. Baba se sloio sa ovim
objanjenjem.

Treba napomenuti da iako je Baba skupljao dosta novca od dakine, On bi razdelio itavu sumu
istog dana i narednog jutra bi postao siromani fakir, kao i obino. Kada je Baba otiao u
mahasamadi, ak i nakon dobijanja hiljada i hiljada rupija kroz dakine tokom deset godina, On je
imao samo nekoliko rupija u svom posedu.

Ukratko, Babin glavni cilj u uzimanju dakine od svojih sledbenika bio je da ih naui lekcijama
odricanja i proienja.

Postskriptum

Gospodin B.V. Dev iz Tane, penzionisani poreski slubenik i veliki Babin poklonik, napisao je
lanak na ovu temu (dakina) u ri Sai Lila magazinu, tom II, str. 6-26, u kojem kae sledee:
Baba nije traio dakinu od svih. Ako bi neko dao dakinu bez pitanja, On bi je nekada prihvatio, a
nekada odbio. Zahtevao ju je samo od pojedinih poklonika. Nikada je nije traio od onih poklonika
koji su mislili u svojim umovima da bi Baba trebao da trai i da bi oni tada trebali da plate. Ako bi
neko ponudio dakinu protiv Njegove volje, nikada je ne bi dotakao, a ukoliko bi je taj ostavio tu,
On bi traio da je odnese odatle. Traio je male ili velike sume od poklonika, prema njihovoj elji,
posveenosti i mogunostima. Traio ju je ak i od ena i dece. Nije uvek traio od svih bogatih,
niti od svih siromanih.

55
Baba se nikada nije ljutio na one od kojih je traio dakinu, a koji mu je nisu dali. Ako bi neka
dakina bila poslata preko prijatelja koji bi zaboravio da je preda Babi, On bi ga podsetio na to i
traio od njega da plati. U odreenim prilikama Baba bi vraao neki deo od sume ponuene za
dakinu i traio bi od donatora da je uva ili da je dri u svom oltaru za molitve. Ovakva procedura
je neizmerno koristila donatoru ili posveeniku. Ako bi neko ponudio vie nego to je prvobitno
nameravao da plati, On bi vratio viak novca. Nekada bi traio veu dakinu nego to su ljudi
nameravali da daju, pa ako ne bi imali novac, zahtevao je od njih da prose ili pozajme od drugoga.
Od nekih je zahtevao dakinu tri ili etiri puta na dan.

Od sume prikupljene kroz dakinu, Baba je troio veoma malo za Svoje potrebe, npr. kupovanje
ilima (lule za puenje) i goriva za Njegovu svetu vatru (duni), a sve ostalo bi razdelio kao
milostinju, u razliitim iznosima za razliite ljude. Sve potreptine za irdi Sanstan donosili su
razni bogati poklonici na zahtev i predlog Radakrinamai. Baba bi uvek pobesneo i prekorevao one
koji bi doneli neke preskupe i dragocene predmete. Rekao je g. Nanasahib andorkaru da se sva
Njegova imovina sastoji od jedne vreice, jednog starog pareta tkanine, jednog ogrtaa i metalne
posude, i da ga mue svi ovi ljudi koji donose nepotrebne skupocene predmete.

ene i bogatstvo su dve glavne prepreke na putu naeg duhovnog ivota (paramarta) i Baba je
obezbedio u irdiju dve institucije dakinu i Radakrinamai pa kada god bi Mu ljudi doli, On bi
zahtevao dakinu od njih i traio da odu u kolu (Radakrinamainu kuu). Ako bi savladali ova
dva testa, tj. ako bi pokazali da su slobodni od vezanosti za ene i novac, njihov napredak u
duhovnosti bio je brz i osiguran Babinom milou i blagoslovima.

G. Dev je takoe citirao pasuse iz Gite i Upaniada, i pokazao da dobrovoljni prilog dat na svetom
mestu ili svetoj osobi, doprinosi dobrobiti donatora. Ima li ta svetije od irdija i njegovog
predsedavajueg boanstva Sai Babe!

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

56
 POGLAVLJE XV
Naradija kirtan padati G. olkarov nezaeereni aj Dva gutera

itaoci se moda seaju da je u estom poglavlju pomenut Ram Navami festival u irdiju; kako je
festival nastao i kako je u ranim godinama bilo veoma teko pronai dobrog Haridasa za izvoenje
kirtana (poklonik Gospoda Harija iliti Vinua, koji izvodi molitvene pesme uglavnom o ivotu
Krine) u tim prilikama, i kako je Baba zauvek poverio ovu dunost (kirtan) Das Ganu, a on je od
tada to uspeno obavljao. Sada, u ovom poglavlju, opisaemo na koji je nain Das Ganu izvodio
kirtan.

Naradija kirtan padati

Uglavnom na Haridas dok izvodi kirtan nosi galu i dugaku haljinu. Na glavu stavljaju turban,
dugi ogrta sa kouljom iznutra, uparani (kratki dotar) na ramenima i uobiajeni dugaki dotar od
struka nadole. Nakon to se jednom prilikom obukao na ovaj nain za kirtan u irdi selu, Das Ganu
je otiao kod Babe da bi se poklonio ispred Njega. Baba ga je upitao: Pa, mladoenja! Gde si se
zaputio tako lepo obuen?
Na izvoenje kirtana, usledio je odgovor. Zatim je Baba rekao: Zato eli svu tu opremu
ogrta, uparani, turban itd., poloi sve to ispred Mene, zato bi to nosio na telu? Das Ganu je
smesta sve skinuo i stavio pred Babina stopala. Od tada, Das Ganu vie nikada nije nosio ove stvari
dok je izvodio kirtan. Uvek je bio nag od struka nagore, par iplija bilo je u njegovim rukama i
venac oko vrata. To nije u skladu sa uobiajenom praksom koju potuju svi Haridasi, ali ovo je
najbolji i najistiji nain. Svetac Narada, od koga potie kirtan padati (ritual ili procedura), nije
nosio nita na svom torzou i glavi. Nosio je vinu (iani instrument) u svojoj ruci i lutao od mesta
do mesta, pevajui o slavi Gospoda.

G. olkarov nezaeereni aj

U poetku, Baba je bio poznat samo u distriktima Puna i Ahmednagar, ali su Nanasahib andorkar
usmenim putem i Das Ganu kroz njegove divne kirtane, irili slavu Babe u Konkanu (Bombaj). U
stvari, Das Ganu Bog ga blagoslovio je kroz njegove prelepe i jedinstvene kirtane uinio Babu
dostupnim velikom broju tamonjih ljudi. Publika koja dolazi da slua kirtane ima razliite ukuse.
Neki vole erudiciju ili uenost Haridasa, drugi njegove pokrete, neki vole njegovo pevanje, drugi
visprenost i duhovitost, neki vole njegove preliminarne disertacije o Vedanti, a neki njegovu glavnu
temu itd.; ali meu njima je veoma malo onih koji od sluanja kirtana dobiju veru i posveenost, ili
ljubav prema Bogu ili svecima. Efekat Das Ganuovih kirtana na umove publike bio je, meutim,
elektrian. Naveemo jedan primer ovde:

Das Ganu je jednom prilikom izvodio svoj kirtan i pevao o slavi Sai Babe, u Kupinevar hramu, u
Tani. Jedan g. olkar, siromaan ovek koji je bio privremeno zaposlen u graanskim sudovima u
Tani, bio je meu publikom. On je sluao Das Ganuove kirtane veoma paljivo i bio je zaista dirnut.
S vremena na vreme bi se mentalno poklonio i zaklinjao Babi, govorei: Baba, ja sam siromaan
ovek nesposoban da izdravam svoju porodicu. Ako uz Tvoju milost proem ispit na svom odseku
i dobijem stalno zaposlenje, otii u u irdi, pasti pred Tvoja stopala i razdeliti slatkie u Tvoje
ime. Sluaj je hteo da g. olkar poloi ispit i dobije stalni posao, i sada je ostalo na njemu da
ispuni svoj zavet, to pre to bolje. G. olkar je bio siromaan ovek sa velikom porodicom koju je
morao da izdrava i nije mogao da priuti da plati trokove puta u irdi. Kao to kau: ovek

57
moe sa lakoom da pree preko Nahne Gata u Tani (najvii prolaz na planinskom vencu zapadni
Gatovi, blizu Tane), ili ak preko Sahjadri venca, ali je veoma teko siromanom oveku da pree
Umbar Gat prag svoje kue. Kako je g. olkar bio nervozan da ispuni svoj zavet to je pre
mogue, odluio je da smanji svoje trokove i utedi novac. Odluio je da ne koristi eer u svojoj
ishrani i poeo je da pije nezaslaeni aj. Nakon to je uspeo da pritedi odreeni novac na ovaj
nain, doao je u irdi, dobio Babin daran, poklonio se pred Njegovim stopalima, ponudio kokos,
razdelio ga sa istom saveu uz slatkie kao to se zavetovao i rekao je Babi da je veoma
zadovoljan Njegovim daranom i da su njegove elje ispunjene na ovaj dan. G. olkar je bio u
damiji sa svojim domainom Bapusahib ogom. Kada su domain i gost ustali i spremali se da
napuste damiju, Baba je rekao sledee ogu: Daj mu (svom gostu) oljicu aja napunjenu skroz
sa eerom. uvi ove znaajne rei, g. olkar je bio veoma dirnut, potpuno u udu, njegove oi su
orosile suzama i on je opet pao pred Babina stopala. G. og je takoe bio znatieljan u vezi sa
ovom naredbom. Baba je eleo da svojim reima stvori veru i posveenost u olkarovom umu. On
mu je stavio do znanja da je dobio slatki prema zavetu koji je obeao i da je znao u potpunosti za
njegovu tajnu odluku da ne koristi eer u svojoj ishrani. Baba je hteo da kae: Ukoliko rairi
dlanove sa posveenou preda Mnom, Ja sam odmah sa tobom, dan i no. Iako sam ovde
fiziki, Ja i dalje znam ta radi preko sedam mora. Idi gde god eli, preko celog sveta, Ja
sam sa tobom. Moje prebivalite je u tvom srcu i Ja sam unutar tebe. Uvek Me voli, jer Ja sam
smeten u tvom srcu, kao i u srcima svih bia. Zaista, blagosloven je i srean onaj koji Me
tako poznaje.

Kako predivnu i vanu lekciju je Baba pruio g. olkaru!

Dva gutera

Sada emo zavriti ovo poglavlje sa priom o dva gutera. Jednom je Baba sedeo u damiji. Jedan
poklonik je sedeo ispred Njega i u tom trenutku je guter zalupkao (ispustio zvuk kuckanja). Iz
radoznalosti, poklonik je upitao Babu da li ovo kuckanje gutera predstavlja dobro ili loe
predskazanje. Baba je odgovorio da je enka gutera presrena jer njena sestra iz Aurangabada
dolazi da je vidi. Poklonik je sedeo utke, ne tumaei znaenje ovih Babinih rei. U tom trenutku,
gospodin iz Aurangabada je stigao jaui na konju sa eljom da vidi Babu. On je eleo da nastavi
dalje, ali njegov konj nije hteo da ide jer je bio gladan i eleo je hranu. On je izvadio vreu sa
zrnevljem iz naramka i tresnuo je o zemlju kako bi odvojio prljavtinu od zrnevlja. enka gutera
izala je iz vree i u prisustvu svih, popela se na zid. Baba je zatraio od poklonika koji je postavio
pitanje da je pomno prati. Ona je odmah ponosno otila ka svojoj sestri. Sestre su se srele posle
dugo vremena, poljubile se i prigrlile, i sa ljubavlju plesale i kovitlale se! Gde se nalazi irdi, a gde
Aurangabad za gutera? Kako je mogao ovek jaui na konju da donese gutera iz Aurangabada? I
kako je Baba mogao da predvidi susret dve sestre? Sve ovo je zaista udesno i dokazuje sveprisutnu
i sveznajuu prirodu Babe.

Postskriptum

Onaj koji sa puno potovanja ita ovo poglavlje i prouava ga svakodnevno, postii e uklanjanje
svih patnji kroz milost Sadgurua Sai Babe.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

58
 POGLAVLJA XVI & XVII
Brzi Brama-dnan

Ova dva poglavlja navode priu o bogatom gospodinu koji je eleo da na brzinu dobije Brama-
dnan (samorealizacija) od Sai Babe.

Uvod

U poslednjem poglavlju je opisano kako je g. olkarov mali zavet ispunjen i prihvaen. U toj prii,
Sai Baba je pokazao da bi prihvatio sa zahvalnou ak i najmanju stvar ponuenu sa ljubavlju i
posveenou, ali ako bi ista stvar bila ponuena sa ponosom i oholou, On bi je odbio. Kako je
On u potpunosti bio sat-it-ananda (ista svest, znanje i blaenstvo), tako nije previe mario za
puke formalnosti, ve ukoliko je ponuda data u duhu skromnosti, On bi je prihvatio sa
zadovoljstvom i radou. U stvari, ne postoji osoba koja je dareljivija i dobroudnija od Sadgurua
poput Sai Babe. On se ne moe porediti sa intamani draguljom (kamen koji ispunjava elje),
kalpataru drvetom (nebesko drvo koje ispunjava elje) ili kamadenu (nebeska krava koja raa ono
to poelimo); oni nam daju samo ono to poelimo, ali Sadguru nam daruje najvredniju stvar
nedokuivu i nedostinu stvarnost. Poujmo sada kako je Sai Baba postupio sa bogatim ovekom
koji Mu je doao i preklinjao Ga da dobije Brama-dnan (samorealizaciju).

Bio je jedan bogati gospodin (naalost njegovo ime i prebivalite nisu spomenuti), koji je bio veoma
uspean u ivotu. On je nagomilao veliku koliinu bogatstva, kue i zemlju, i imao je mnogo sluga.
Kada je Babina slava stigla do njegovih uiju, on je rekao prijatelju da njemu vie nita nije
potrebno i da e otii u irdi kako bi pitao Babu da mu podari Brama-dnan, koji e ga, ako ga
bude dobio, uiniti jo srenijim. Njegov prijatelj ga je odvraao, govorei: Nije lako spoznati
Bramu, a to pogotovo vai za tako pohlepnog oveka kao to si ti, koji je uvek zadubljen u
bogatstvo, ene i decu. Ko e zadovoljiti tvoju potragu za Brama-dnanom kada ti nikada nisi dao
ni jednu paru u dobrotvorne svrhe?

Ne marei za prijateljev savet, on je organizovao povratno putovanje u koiji i doao je u irdi.

Otiao je u damiju, ugledao Sai Babu, pao pred Njegova stopala i rekao: Baba, uvi da Ti
pokae Bramu svakome ko ti doe, ja sam takoe doao iz mog dalekog mesta. Veoma sam
umoran od putovanja i ako dobijem Brama-dnan od Tebe, moje nevolje e se dobro isplatiti i
nagraditi. Baba je tada odgovorio: Oh, moj dragi prijatelju, nemoj se brinuti, Ja u ti pokazati
Bramu. Mnogi ljudi dolaze kod Mene i trae bogatstvo, zdravlje, mo, slavu, poziciju, lek za bolesti
i ostale prolazne stvari. Retki su oni koji dolaze kod Mene i trae Brama-dnan. Nema nestaice
ljudi koji trae ovozemaljske stvari, ali ljudi koji se interesuju za duhovna pitanja su veoma retki; Ja
mislim da je veoma srean i povoljan trenutak kada osobe kao ti dou i trae od Mene Brama-
dnan. Odmah u, sa zadovoljstvom, da ti pokaem Bramu, sa svim sloenostima i onim to ga
prati.

Rekavi to, Baba je poeo da mu pokazuje Bramu. Naterao ga je da sedne i okupirao ga je nekim
drugim razgovorom i tako uinio da je ovaj zaboravio na svoje pitanje za to vreme. Zatim je pozvao
nekog deaka i rekao mu da ode do jednog Nandu Marvadija i donese od njega pozajmicu od pet
rupija. Deak je otiao i odmah se vratio, rekavi da je Nandu bio odsutan i da mu je kua
zakljuana. Zatim, Baba je rekao deaku da ode do piljara po imenu Bala i uzme od njega traenu
pozajmicu. I ovog puta deak je bio neuspean. Ovaj eksperiment je ponovljen dva ili tri puta sa

59
istim rezultatom.

Sai Baba je, kao to znamo, bio ivi i postojei inkarnirani Brama. Stoga, neko moe upitati: Zato
bi On eleo triavu sumu od pet rupija i zato je tako arko pokuavao da je dobije? U stvarnosti,
On nije uopte eleo taj novac. On je zasigurno znao da su Nandu i Bala bili odsutni, ve izgleda da
je tu proceduru koristio kao test za tragaoca za Bramom. Taj gospodin je imao sveanj novanica u
svom depu i da je zaista bio ozbiljan, on ne bi utke sedeo kao puki gledalac dok je Baba mahnito
pokuavao da nabavi triavu sumu od pet rupija. On je znao da e Baba odrati svoju re i otplatiti
dug, kao i da je traena suma bila zanemarljiva. Pa ipak, on nije mogao da se odlui i prui novac.
Takav ovek je eleo od Babe najdragoceniju stvar na svetu, Brama-dnan. Svaki drugi ovek koji
je zaista voleo Babu dao bi Mu odmah pet rupija, umesto da sedi kao posmatra. Ali to nije bilo
tako sa ovim ovekom. On nije pruio nikakav novac, pa ak nije ni utke sedeo, ve je postao
nestrpljiv jer mu se urilo da se vrati, te je preklinjao Babu govorei: Oh Baba, molim te, daj mi
Brama-dnan uskoro! Baba je odgovorio: Oh, moj dragi prijatelju, zar nisi razumeo celokupnu
proceduru kroz koju sam proao sedei na ovom mestu, kako bih ti omoguio da vidi Bramu?
Ukratko, radi se o sledeem: Kako bi video Bramu, ovek treba da se odrekne pet stvari, tj. da preda
pet stvari, a to su - 1) pet prana (ivotnih sila), 2) pet ula, 3) um, 4) intelekt, i 5) ego. Ovaj put
Brama-dnana, ili samorealizacije, je teak poput hodanja po ivici brijaa.

Sai Baba je zatim odrao jedno due predavanje o toj temi, iji smisao navodimo u nastavku:

Kvalifikacije za Brama-dnan ili samorealizaciju

Ne uspeju sve osobe da vide ili ostvare Bramu za vreme svog ivota. Odreene kvalifikacije su
apsolutno neophodne.

1. Mumuku ili snana elja za osloboenjem. Onaj koji misli da je zarobljen/vezan i eli da se
oslobodi od vezanosti i radi ozbiljno i odluno na tome, i ne mari ni za ta drugo, kvalifikovan je za
duhovni ivot.

2. Virakti ili oseaj nevezanosti za ovozemaljske stvari. Sve dok ovek ne osea gaenje prema
stvarima, zaradi i poastima koje njegove akcije proizvode u trenutnom i narednim ivotima, on
nema pravo da ue u duhovni svet.

3. Antarmuka (introvertnost). Bog je kreirao naa ula sa tendencijom da idu ka spolja i zbog toga
ovek uvek gleda ka spolja, a ne unutra. Onaj koji eli samorealizaciju i besmrtnost, mora okrenuti
svoj pogled ka unutra i pogledati u svoje unutranje sebstvo.

4. Katarza (eliminacija svih osnovnih ideja i emocija). Sve dok se ovek ne okrene od zla i
prestane da ini pogrena dela, dok se potpuno ne sredi i dok se njegov um ne umiri, on ne moe
dobiti samorealizaciju, ak ni pomou znanja.

5. Ispravno ponaanje. Ukoliko ovek ne vodi ivot u istini, pokajanju i spoznavanju, ivot u
celibatu, on ne moe postii bogoostvarenje.

6. Preferiranje dobrog, ispravnog (rejas), umesto prijatnog (prejas). Postoji dve vrste stvari,
ispravne i prijatne; prve se bave duhovnim pitanjima, a druge svetovnim. Oba ova puta su dostupna
oveku da ih prihvati. On mora da razmisli i odabere jedan od njih. Mudar ovek bira ispravno
umesto prijatnog, ali onaj bez mudrosti, kroz pohlepu i vezanost bira prijatno.

60
7. Kontrola uma i ula. Telo je koija, a sebstvo je njen gospodar, intelekt je koija, a um
predstavlja uzde, ula su konji, a ulni predmeti su njihov put. Onaj koji ne poseduje razumevanje i
iji um je neoubuzdan, ija su ula nekontrolisana kao zalutali konj bez koijaa, ne dostie svoju
destinaciju (samorealizaciju), ve prolazi kroz cikluse raanja i umiranja. Ali, onaj koji poseduje
razumevanje i iji um je zauzdan, koji dri svoja ula pod kontrolom kao koija poslunog konja,
stie na svoju destinaciju, tj. postie stanje samorealizacije, nakon ega se vie ne raa. ovek koji
ima razumevanje poput svog koijaa (vodia) i u stanju je da vlada svojim umom, stie na kraj
putovanja, to predstavlja uzvieno prebivalite sveproimajueg Vinua (Gospoda).

8. Proienje uma. Sve dok ovek nezainteresovano i uspeno ne odbaci dunosti svoje ivotne
pozicije, njegov um se nee proistiti, a dok se um ne proisti, on ne moe postii samorealizaciju.
Samo u proienom umu moe izrasti nevezanost od iluzije (vivek) i odvesti ga ka samorealizaciji.
Dok se ne odbaci egoizam, dok se ne otarasimo pohlepe i um ne uinimo bezeljnim (istim),
samorealizacija nije mogua. Ideja ja sam telo je velika varka i vezanost za ovu ideju je uzrok
ropstva. Odbacite ovu ideju i vezanost za nju ukoliko elite da postignete cilj samorealizacije.

9. Neophodnost gurua. Znanje o sebstvu je toliko suptilno i mistino, da niko ne moe oekivati da
e ga postii sopstvenim naporima. Zbog toga je pomo druge osobe uitelja, koji je ve postigao
samorealizaciju, apsolutno neophodna. Ono to drugi ne mogu da vam prue uprkos velikom trudu i
patnji, moe se lako dobiti uz pomo takvog uitelja; jer on je ve sam proao tim putem i moe sa
lakoom povesti uenika, korak po korak, uz merdevine duhovnog napretka.

10. I najzad, milost Gospoda je najvanija stvar. Kada je Bog zadovoljan sa nekim, On mu
daruje nevezanost i bestrasnost (vivek i vairagja) i vodi ga bezbedno izvan okeana ovozemaljskog
postojanja. Sebstvo se ne moe postii uenjem Veda, niti intelektom, ni uenjem. Onaj koga
Sebstvo izabere, dobija ga. Njemu Sebstvo otkriva svoju prirodu, kae se u Kata Upaniadi.

Nakon to je disertacija zavrena, Baba se okrenuo ka gospodinu i rekao: Pa gospodine, u tvom

depu se nalazi Brama u obliku pedeset puta po pet rupija (250 rupija), molim te izvadi ih.
Gospodin je izvadio iz svog depa sveanj novanica i na svoje veliko iznenaenje otkrio, brojei
ih, da se tu nalazilo 25 novanica od po 10 rupija. Videvi ovo Babino sveznanje, on je bio dirnut i
pao je pred Babina stopala, udei za Njegovim blagoslovima. Tada mu je Baba rekao: Smotaj svoj
sveanj Brame, iliti novanica. Ukoliko se u potpunosti ne oslobodi od svoje krtosti i pohlepe,
nee dobiti pravog Bramu. Kako moe onaj iji je um zaokupljen bogatstvom, potomstvom i
prosperitetom, oekivati da spozna Bramu bez uklanjanja vezanosti za to. Iluzija vezanosti ili ljubav
prema novcu je duboki vrtlog (vir) bola, pun krokodila koji dolaze u formi tatine i ljubomore.
Samo onaj koji je bezeljan moe prei ovaj vrtlog. Pohlepa i Brama su razdvojeni kao polovi, oni
su veno suprotstavljeni jedno drugom. Tamo gde je pohlepa, tu nema mesta za misli ili meditaciju
o Brami. Kako onda moe pohlepan ovek dobiti bestrasnost i spasenje? Za pohlepnog oveka
nema mira, niti zadovoljenja, ni postojanosti. Ukoliko postoji makar i traak pohlepe u umu, svaka
sadana (duhovna praksa) je uzaludna. ak i znanje dobro naitanog oveka koji nije osloboen od
elje za plodovima ili nagradom za svoja dela, je uzaludno i ne moe mu pomoi da dobije
samorealizaciju. Uenje gurua nije od koristi za oveka koji je pun egoizma i koji uvek razmilja o
ulnim objektima. Proienje uma je apsolutno neophodno, bez toga, svi nai duhovni napori su
nita do beskoristan ou i pompa. Zbog toga je najbolje za oveka da uzme samo ono to moe da
svari i usvoji. Moja riznica je puna i Ja mogu dati svakome ono to eli, ali ja moram da vidim
da li je on podoban da primi Moj dar. Ako Me slua paljivo, svakako e imati koristi. Dok
sedim u ovoj damiji, Ja nikada ne govorim neistinu.

61
Kada se gost pozove u kuu, svi lanovi domainstva i ostali prijatelji i roaci koji su tada prisutni,
zabavljaju se zajedno sa gostom. Pa tako i svi oni koji su bili prisutni u damiji u to vreme, mogli su
uestvovati u duhovnoj gozbi koju je servirao Baba za bogatog gospodina. Nakon to su svi dobili
Babine blagoslove, od prvog do poslednjeg, ukljuujui i gospodina, napustili su mesto veoma
sreni i zadovoljni.

Posebne Babine karakteristike

Postoji mnogo svetaca koji napustivi svoje domove, borave u umi, peinama ili isposnicama, u
samoi, kako bi postigli osloboenje i sopstveno spasenje. Oni ne mare za druge ljude i uvek su
zadubljeni u sebe. Sai Baba nije bio tog tipa. On nije imao dom, enu, potomke, niti bilo kakvu
familiju, bliu ili dalju. Pa ipak, On je iveo u svetu (drutvu). On je molio za hleb u etiri ili pet
kua, uvek je iveo u podnoju nim drveta, obavljao je svetovne poslove i uio sve ljude kako da
delaju i da se ponaaju ivei u ovom svetu. Retki su sadui (sveti ljudi) i sveci koji nakon postizanja
boanske vizije tee ostvarenju blagostanja ljudi. Sai Baba je bio najistaknutiji od njih i zbog toga
Hemadpant kae:

Blagoslovena je zemlja, blagoslovena je porodica i blagosloveni su estiti roditelji kojima se ovaj

izvanredni, transcendentni, dragoceni i preisti dragulj (Sai Baba) rodio.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

62
 POGLAVLJA XVIII & XIX
Kako je Hemadpant primljen i blagoslovljen Prie g. Sate i ge Desmuk
Ohrabrivanje dobrih misli da se ostvare Raznovrsnosti u upadeu Uenja u vezi
sa klevetanjem i nadoknadom za rad

U prethodna dva poglavlja Hemadpant je opisao kako je bogati gospodin koji je eleo da dobije
Brama-dnan na brzinu bio tretiran od strane Babe, a sada u ova dva poglavlja on opisuje kako je
Hemadpant lino bio primljen i blagoslovljen kod Babe, kako je Baba ohrabrivao dobre misli i inio
ih plodnim, kao i Njegova uenja o samounapreivanju, klevetanju i nadoknadi za rad.

Uvod

Dobro je poznata injenica da Sadguru prvo gleda kvalifikacije svojih uenika, a potom im izdaje
odgovarajue instrukcije, bez i najmanjeg uznemiravanja njihovih umova i vodi ih ka postizanju
cilja samorealizacije. U vezi sa tim, neki kau da ono to Sadguru poduava ili nalae ne bi trebalo
otkrivati drugima. Oni smatraju da njihova uputstva postaju beskorisna ukoliko se objave. Taj stav
nije taan. Sadguru je kao monsunski oblak. On sipa obilato, tj. rasipa iroko svoj nektar uenja. Mi
bi trebali da uivamo u tome i da to usvojimo u svoje srce, a zatim da podelimo to sa drugima bez
ikakve zadrke. Ovo pravilo bi trebalo primeniti ne samo na ono emu nas On ui u budnom stanju,
ve i na vizije koje nam daje u snovima. Naveemo jedan primer, Budakauik Rii (svetac) objavio
je svoju uvenu Ram-raka stotru (kolekciju stihova koja priziva zatitu Gospoda Rame), koju je
video u svom snu.

Kao to brina majka na silu stavlja gorak, ali koristan lek, u grlo svoje dece zarad njihovog
zdravlja, tako Sai Baba saoptava duhovna uputstva svojim poklonicima. Njegov metod nije
prekriven velom, niti je tajan, ve potpuno otvoren. Poklonici koji su pratili njegova uputstva
ostvarili su svoje ciljeve. Sadgurui poput Sai Babe otvaraju nae oi intelekta i pokazuju nam
boansku lepotu sebstva i ispunjavaju nau nenu udnju posveenosti. Kada se to dogodi, naa
elja za ulnim predmetima nestaje, dvostruki plodovi diskriminacije (vivek) i bestrasnosti ili
nevezanosti (vairagja) padaju u nae ruke i znanje klija ak i u snu. Sve ovo se dobija kada stupimo
u kontakt sa svecima (Sadguruom), sluimo ih i zadobijemo njihovu ljubav. Gospod koji ispunjava
elje svojih poklonika dolazi nam u pomo, uklanja nae nevolje i patnje i ini nas srenim. Ovaj
progres, ili razvoj, se dogaa samo zbog pomoi Sadgurua koji se smatra samim Gospodom. Stoga,
mi bismo uvek trebali da pratimo Sadgurua, da sluamo Njegove prie, padamo pred Njegova
stopala i sluimo Ga. Sada smo doli do nae glavne prie.

Gospodin Sate

Bio je jedan gospodin po imenu g. Sate, koji je stekao publicitet pre dosta godina tokom
Krofordovog reima, koji je smenjen od strane lorda Reja, guvernera Bombaja. On je doiveo jako
velike gubitke u trgovini. I druge nesrene okolnosti zadale su mu mnogo nevolje i uinile ga
tunim i potitenim. U svom nespokoju, pomiljao je da napusti dom i ode u neko nepoznato mesto.
ovek uglavnom ne razmilja o Bogu, ali kada ga tekoe i nevolje savladaju, on mu se okree i
moli za spasenje. Ukoliko su posledice njegovih loih dela svrene, Bog ureuje susret sa svecem
koji mu daje pravilno usmerenje po pitanju njegovog blagostanja. G. Sate je imao slino iskustvo.
Njegovi prijatelji su ga savetovali da ode u irdi gde se ogroman broj ljudi skupljao kako bi dobio
Sai Babin daran zarad smirenja uma i zadovoljenja svojih elja. Njemu se dopala ideja i istog

63
trenutka je doao u irdi, 1917. godine. Videvi Babinu formu koja je bila kao veni Brama,
samoprosvetljen, besprekoran i preist, njegov um je prestao da bude nemiran i postao je smiren i
sabran. On je mislio da je zahvaljujui prikupljenim zaslugama u svojim prolim ivotima doao do
Babinih svetih stopala. On je bio ovek jake volje. Smesta je poeo da izuava Guru aritru (knjiga
koja se bavi ivotom ri Narasimhe Sarasvatija, drugog avatara Gospoda Datatreje). Kada je
zavrio itanje u roku od sedam dana (saptah), Baba mu je podario viziju te iste noi. Ona je bila u
ovom smislu: Baba je, sa Guru aritrom u ruci objanjavao njen sadraj g. Sateu koji je sedeo pred
Njim i paljivo sluao. Kada se probudio, seao se sna i bio je veoma srean. Mislio je da je veoma
brino od strane Babe da probudi duu poput njegove koja je hrkala u neznanju i uini da okusi
nektar Guru aritre. Narednog dana je obavestio Kakasahib Diksita o njegovoj viziji i zatraio od
njega da konsultuje Sai Babu u vezi znaenja - da li je jedna nedelja itanja bila dovoljna, ili je
potrebno da pone opet? Kada je dobio prikladnu priliku, Kakasahib Diksit je upitao Babu: Devo,
ta si poruio g. Sateu sa ovom vizijom? Da li on treba da prestane ili nastavi sa sedmodnevnim
itanjem (saptah)? On je prost posveenik, njegova elja treba da se ispuni. Tada je Baba
odgovorio: On bi trebao da obavi jo jedan saptah (sedmodnevno itanje), ako se delo proui
paljivo, posveenik e postati ist i imae koristi od toga, Gospod e biti zadovoljan i spasie ga iz
ropstva ovozemaljske egzistencije.

U tom trenutku Hemadpant je bio prisutan tamo. On je prao Babine noge. Kada je uo Babine rei,
pomislio je: ta! G. Sate je itao samo nedelju dana i dobio je nagradu, a ja itam etrdeset godina
bez ikakvog rezultata! Njegov sedmodnevni boravak ovde je urodio plodom, a moj sedmogodinji
boravak (1910 1917) nita ne vredi. Kao atak ptica ja veno ekam milostivi oblak (Baba) da
prospe svoj nektar na mene i blagoslovi me Njegovim uputstvima. Pre nego to je ova misao i
prola kroz njegov um, Baba ju je znao. Iz iskustva, bakte (posveenici) su znale da je Baba
razumeo sve njihove misli i da je guio zle misli, a ohrabrivao one dobre. Proitavi Hemadpantov
um, Baba je smesta zatraio od njega da ustane, da ode kod ame (Madavrao Depande), uzme od
njega 15 rupija kao dakinu, sedne i proaska sa njim neko vreme i da se onda vrati. Milost se
prokazala u Babinom umu i On je izdao ovu naredbu. A ko bi mogao da se usprotivi Babinoj
naredbi?

Hemadpant je smesta napustio damiju i otiao u aminu kuu. Ovaj se tek okupao i nosio je dotar
(indijsko platno koje se povezuje kao pantalone). Izaao je i upitao Hemadpanta: Otkud to da si
doao ovde? Izgleda da dolazi iz damije. Zato izgleda uznemireno i potiteno? Zato si sam?
Molim te sedi i odmori se dok ja obavim moju molitvu. U meuvremenu, molim te poslui se sa
betel orasima i liem (pan-bida - vrsta hrane koja se dobija od palme), a onda emo lepo
popriati. Nakon to je to izgovorio otiao je unutra i Hemadpant je sedeo sam na verandi. Kroz
prozor je ugledao dobro poznatu knjigu na marati jeziku pod nazivom Nat Bagvat. To je komentar
sveca Eknata na jedanaesto poglavlje jednog veeg dela na sanksritu, koje se zove Bagvat. Na
sugestiju i preporuku Sai Babe, Bapusahib og i Kakasahib Diksit su svakodnevno itali Bagavad
gitu sa komentarima na marati jeziku, pod nazivom Bavarta Depika ili Dnjanevari (dijalog izmeu
Krine i njegovog prijatelja-poklonika Ardune), i Nat Bagvat (dijalog izmeu Krine i njegovog
sluge posveenika Udava), kao i jo jedno Eknatovo veliko delo, Bavarta Ramajan. Kada bi
poklonici dolazili kod Babe i postavljali Mu odreena pitanja, On bi ponekad odgovorio delimino,
a onda zatraio od njih da odu i sluaju itanja gorenavedenih dela koja predstavljaju glavne
rasprave Bagvat Darme. Kada bi poklonici otili i odsluali, dobili bi potpune i zadovoljavajue
odgovore na svoja pitanja. Hemadpant je takoe svakodnevno itao odreene delove Nat Bagvata.

Tog dana on nije zavrio svoj dnevni odlomak za itanje, ve ga je ostavio nedovrenim kako bi
otpratio neke poklonike koji su ili u damiju. Kada je uzeo knjigu kroz amin prozor i nasumice je

64
otvorio, na svoje iznenaenje video je da se knjiga otvorila ba na delu koji nije zavrio sa itanjem.
Pomislio je da ga je Baba veoma ljubazno poslao u aminu kuu kako bi mu omoguio da zavri
svoje dnevno itanje. Stoga je proao kroz neproitani odlomak i zavrio ga. im je to obavio,
ama je izaao nakon zavrenog bogosluenja i meu njima se razvila sledea konverzacija.

Hemadpant: Doao sam sa porukom od Babe. Zatraio je od mene da se vratim sa 15 rupija kao
tvojom dakinom i da posedim sa tobom neko vreme, da prijatno proaskamo i da se nakon toga
vratim u damiju sa tobom.

ama (iznenaeno): Nemam novac koji bih mogao da dam. Uzmi mojih 15 klanjanja (namaskara,
pozdrav potovanja dubokim klanjanjem kao ispruenim leanjem na zemlji) umesto rupija kao
dakinu za Babu.

Hemadpant: U redu, tvoja klanjanja su prihvaena. Hajde sada da proaskamo. Reci mi neke prie
o Babinim udima (lila) koje e unititi nae grehe.

ama: Onda sedi ovde jo neko vreme! udesan je rad ovog Boga (Baba). Ti ve to zna. Ja sam
rustini seljak, dok si ti prosveeni graanin. Video si dosta uda (lila) od tvog dolaska ovde. Kako
da ti ih ja opiem? Uzmi ovo lie, betel orahe (pan-bida) i prah od limete (una) i poslui se dok ja
odem i obuem se.

U roku od nekoliko minuta ama je izaao i seo da razgovara sa Hemadpantom. Rekao je: udo
ovog Boga (Babe) je zagonetno; nema kraja Njegovim udesima. Ko moe da ih vidi? On se igra i
zabavlja sa svojim udima, pa ipak je izvan njihovog uticaja. ta mi seljani znamo? Zato Baba sam
ne pria prie? Zato alje uenog oveka poput tebe kod budale kao to sam ja? Njegovi putevi su
neshvatljivi. Sve to mogu da kaem jeste da oni nisu ljudski. Nakon ovog uvoda, ama je dodao:
Sada se seam prie koju u ti ispriati. Lino sam je doiveo. Kada je posveenik reen i
odluan, tada i Baba daje momentalni odgovor. Nekada Baba stavi posveenike na estoke
testove, a onda im udeli instrukcije (upade).

im je Hemadpant uo re upade, munja je proletela kroz njegov um. Odmah se setio prie o g.
Sateovom itanju Guru aritre i pomisli da ga je Baba moda poslao kod ame kako bi umirio
njegov uznemireni um. Pa ipak, obuzdao je ovo oseanje i poeo je da slua amine prie. Sve one
su govorile kako je Baba dobar i nean prema svojim poklonicima. Hemadpant je poeo da osea
radost dok ih je sluao. Zatim je ama poeo da pripoveda sledeu priu.

Ga Radabai Demuk

Postojala je jedna stara ena po imenu Radabai. Ona je bila majka od Kaaba Demuka. uvi za
Babinu slavu, dola je u irdi sa ljudima iz Sangamnera. Dobila je Babin daran i bila je veoma
zadovoljna. Prisno je volela Babu i u svom umu je odluila da prihvati Babu kao svog gurua i da od
Njega dobije usmerenje (upade). Odluila je da posti do smrti, sve dok je Baba ne prihvati i podari
joj upade ili mantru. Ostala je u svom smetaju i prestala da uzima hranu i vodu tokom tri dana. Ja
sam bio uplaen ovim tekim iskuenjem stare ene i zaloio sam se kod Babe u njeno ime. Rekao
sam: Devo, ta si ovo zapoeo? Doveo si toliko puno ljudi ovde. Zna za tu staru enu. Ona je
veoma tvrdoglava i zavisna od Tebe. Odluila je da posti do smrti ukoliko je ne prihvati i daruje
joj usmerenje. Ako se desi neto loe, ljudi e Tebe kriviti i rei da joj Baba nije dao savet, a kao
posledica toga, ona e otii u smrt. Smiluj joj se, blagoslovi je i podari joj usmerenje. Videvi
njenu odlunost, Baba je poslao ljude da je dovedu i naterao je da promeni svoje miljenje

65
obraajui joj se na sledei nain:

Oh majko (Baba se uvek ljubazno obraao enama sa `majko`, a mukarcima sa `Kaka, Bapu`
itd.), zato se podvrgava bespotrebnim mukama? Ti si Moja majka, a Ja sam tvoje dete. Saali se
na Mene i pouj Me. Ispriau ti Moju linu priu koja e ti dobro posluiti ako je bude paljivo
sluala. Ja sam imao gurua. On je bio veliki svetac i veoma milostiv. Dugo sam ga sluio, veoma
dugo, pa ipak Mi nije apnuo nijednu mantru na uvo. Imao sam arku elju da ga nikada ne
napustim, ve da ostanem sa njim i sluim ga i da po svaku cenu dobijem neke instrukcije od njega.
Ali on je imao svoje metode. Prvo mi je obrijao glavu i traio mi dve pare kao dakinu. Smesta sam
mu to dao. Moe se zapitati, ako je moj guru bio savren, zato je traio novac i kako bi mogao
onda da se nazove bezeljnim. Odgovor je da on nikada nije mario za novie. ta bi on radio sa
njima? Njegove dve pare su bile: 1) vrsta vera i 2) strpljenje ili istrajnost. Ja sam mu dao te dve
pare i on je bio zadovoljan.

Ja sam boravio kod Mog gurua 12 godina. On Me je odgajio. Nije bilo nestaice hrane ili odee.
Bio je pun ljubavi, ili takorei, bio je inkarnirana ljubav. Kako mogu to da opiem? Voleo Me je
najvie. Redak je guru poput njega. Kada bih pogledao u njega, izgledao je kao da je u dubokoj
meditaciji, a onda bismo obojica bili ispunjeni blaenstvom. No i dan gledao sam u njega, bez
ikakve pomisli na glad ili e. Bez njega, oseao sam se uznemireno. Nisam imao nijednu drugu
temu na koju bih meditirao, niti sam imao bilo gde drugde da prisustvujem osim kod mog gurua. On
je bio Moje jedino utoite. Moj um je uvek bio fiksiran na njega. Ova vrsta vera (nita)
predstavlja jednu paru dakine. Strpljenje ili istrajnost (saburi) predstavlja drugu paru. ekao sam
strpljivo i sluio Mog gurua. Saburi (strpljenje, istrajnost) e vas preneti preko mora
ovozemaljskog postojanja. Saburi uklanja sve grehove i tekoe, otklanja nedae na razliite
naine, odbacuje sve strahove i naposletku daruje vam uspeh. Saburi je izvor vrlina i pratilac
dobrih misli. Vera (nita) i strpljenje (saburi) su kao sestre bliznakinje, vole jedna drugu veoma
prisno.

Moj guru nije oekivao nijednu drugu stvar od Mene. Nikada Me nije zanemarivao, ve Me uvek
titio. iveo sam sa njim i ponekad bio razdvojen od njega, pa ipak nikada nisam osetio nedostatak
njegove ljubavi. Uvek Me titio njegovim pogledom, kao to kornjaa pogledom punim ljubavi
hrani svoje mladunce bilo da su blizu nje, ili daleko od nje na drugoj strani obale. Oh majko, Moj
guru Me nije nauio nijednu mantru, pa kako u Ja da apnem neku mantru u tvoje uvo? Samo
zapamti da nam guruov pogled, poput kornjainog pogleda punog ljubavi, daruje sreu. Ne
pokuavaj da dobije mantru ili upade ni od koga. Naini od Mene jedini predmet svojih
misli i dela i bez sumnje e postii duhovni cilj ivota (paramarta). Gledaj u Mene svojim
srcem, a Ja u zauzvrat da gledam u tebe. Dok sedim u ovoj damiji, Ja govorim istinu i nita
osim istine. Nikakva sadana ili vinost u est astri (sveti spisi) nije neophodna. Imaj veru i
poverenje u svog gurua. Veruj da je guru jedini delatnik i initelj. Blagosloven je onaj koji zna
veliinu svog gurua i misli o njemu kao o Hariju (Gospod Vinu), Hari (Gospod iva) i Brami
(Gospod Brama) Trimurti inkarniranima.

Posavetovana na ovaj nain, starica je bila ubeena, poklonila se Babi i odustala od svog posta.
Sluajui ovu priu paljivo i beleei njen znaaj i podesnost, Hemadpant je bio prijatno
iznenaen. Videvi ovo predivno Babino udo, bio je dirnut od glave do pete i toliko preplavljen
zadovoljstvom, da se njegovo grlo steglo i nije bio u stanju da izgovori nijednu re. Videvi ga u
takvom stanju, ama ga je upitao: ta je sa tobom, zato si utljiv? Kako bih onda ja trebao da
opiem bezbrojna Babina uda?

66
Ba u tom trenutku, zvono u damiji poelo je da zvoni, proglaavajui da su podnevno
bogosluenje i arati ceremonija poeli. Stoga su ama i Hemadpant pourili u damiju. Bapusahib
og je upravo zapoeo bogosluenje. ene su bile gore u damiji, a mukarci su stajali ispod u
otvorenom dvoritu i svi su pevali arati u horu uz pratnju bubnjeva. ama je poao gore vodei
Hemadpanta sa sobom. On je seo sa desne strane, a Hemadpant ispred Babe. Videvi ih, Baba je
zatraio od Hemadpanta dakinu koju je ovaj uzeo od ame. On je odgovorio da je ama dao
pozdrave klanjanja (namaskar) umesto rupija i da se sada nalazi tu lino. Baba je rekao: U redu,
sada Mi recite da li ste obojica proaskali i ako jeste, recite Mi sve o emu ste priali. Ne marei za
zvuk zvona, bubanj i horsko pevanje, Hemadpant je bio voljan da ispria Babi o emu su oni priali
i poeo je da govori o tome. Baba je takoe bio nestrpljiv da uje, pa se pomerio sa jastuka (na kom
je sedeo) i nageo se napred. Hemadpant je ispriao sve o emu su razgovarali, bio je veoma
zadovoljan, posebno mu je pria o starici bila udesna, jer nakon to je nju uo, pomislio je da su
Njegova uda neobjanjiva i da ga je pod maskom te prie On zaista blagoslovio. Baba je zatim
rekao: Predivna pria. Kako si bio blagoslovljen? elim da saznam sve detalje od tebe, reci Mi sve
o tome! Zatim je Hemadpant ispriao u potpunosti priu koju je malopre uo, a koja je ostavila
dugotrajan utisak u njegovom umu. uvi to, Baba je bio veoma zadovoljan i upitao ga je: Da li te
je pria pogodila i da li si uhvatio njen smisao? On je odgovorio: Da Baba, uznemirenost mog
uma je nestala i ja sam dobio istinski mir i odmor i spoznao sam pravi put.

Zatim je Baba izgovorio sledee: Moja metoda je veoma jedinstvena. Zapamti dobro ovu priu i
bie ti veoma korisna. Da bi dobio znanje (realizaciju) o sebstvu, meditacija (djan) je neophodna.
Ukoliko je praktikuje u kontinuitetu, suptilne misli (vritiji - mentalni, misaoni vrtlozi) e biti
umirene. Kada si u stanju bezeljnosti, treba da meditira na Boga koji je u svim biima i kada je
um koncentrisan, cilj e biti postignut. Meditiraj uvek na Moju bezformnu prirodu koja je
inkarnirano znanje, svest i blaenstvo. Ako ne moe to da radi, meditiraj na Moju formu od glave
do pete, kao to je vidi ovde i nou i danju. Dok to bude radio, tvoje misli (vriti) e postati
fokusirane, a razlika izmeu meditanta (djata), ina meditacije (djana) i onoga na ta se meditira
(djeja) e se izgubiti i meditant e postati jedno sa sveu i stopiti se sa Bramom. Majka kornjaa je
na jednoj obali reke, a njeni mladunci su na drugoj obali. Ona im ne daje ni mleko ni toplotu. Oni se
hrane samo njenim pogledom punim ljubavi. Mladunci ne rade nita drugo osim to pamte
(meditiraju na) svoju majku. Kornjain pogled je za mladunce jedini izvor podrke i sree. Slian je
i odnos izmeu gurua i uenika.

Kada je Baba izgovorio ove rei, horsko pevanje arati pesama je prestalo i svi su povikali uglas:
Pobeda naem Sadguruu Sai Maharadu, koji je ista svest, znanje i blaenstvo. Dragi itaoci,
zamislimo da u ovom trenutku stojimo meu ljudima u damiji i pridruimo im se u ovom pokliu
slavljenja (ai ai Kar).
Nakon to se arati ceremonija zavrila, distribuirana je posveena hrana (prasad). Bapusahib og
je istupio napred kao i obino i nakon to je pozdravio Babu, stavio je na Njegov dlan punu aku
slatkia. Baba je sve to gurnuo u ruke Hemadpantu i rekao mu: Ako bude ovu priu primio k srcu
i dobro je zapamtio, tvoje stanje e biti slatko kao eerni slatkii, sve tvoje elje e se ispuniti i
bie srean. Hemadpant se poklonio pred Babom, preklinjui: Budi naklonjen prema meni,
blagoslovi me i uvaj me uvek! Baba je odgovorio: uj ovu priu, meditiraj na nju i usvoji njen
duh. Tada e uvek pamtiti i meditirati na Gospoda, a On e ti se lino manifestovati.

Dragi itaoci! Hemadpant je dobio prasad od eernih slatkia, a mi sada dobijamo prasad u vidu
slatkoe i nektara ove prie. Ispijmo je naim srcem, meditirajmo na nju i usvojimo je i budimo
snani i sreni uz Babinu milost. Amin!

67
Pri kraju devetnaestog poglavlja, Hemadpant se bavio nekim drugim stvarima o emu se navodi u
nastavku.

Babin savet u vezi naeg ponaanja

Sledee Babine rei su od opte dobrobiti i neprocenjive su. Ako se uvaju u umu i ako se prema
njima dela, one e uvek donositi dobrobit. Sve dok nema nekog odnosa ili povezanosti, niko nigde
ne ide. Ukoliko ti neki ovek ili bie doe, nemoj ga nepristojno oterati, ve ga doekaj dobro i
tretiraj ga sa potovanjem. ri Hari (Bog) e sigurno biti zadovoljan ako ednom da vodu, gladnom
hleb, nagom odeu, a svoju verandu strancima za odmor. Ako neko eli novac od tebe, a ti nisi
sklon da da, ne mora mu dati, ali nemoj ni lajati na njega kao pas. Neka svako pria stotine stvari
protiv tebe, nemoj vreati davanjem unog odgovora. Ako tolerie takve stvari, svakako e biti
srean. Neka svet ode naglavake, ti ostani tu gde jesi. Dok stoji na svom mestu, gledaj smireno
ou svega to prolazi ispred tebe. Uniti zid razlike koji te odvaja od Mene i onda e put ka naem
susretu biti ist i otvoren. Oseaj razlikovanja poput ja i ti, predstavlja barijeru koja dri podalje
uenika od svoj Majstora i dok se ona ne uniti, stanje jedinstva nije mogue. `Alah malik`, tj. Bog
je jedini gospodar, niko drugi nije na zatitnik. Njegov nain rada je izvanredan, neprocenjiv i
neobjanjiv. Njegova volja e biti sprovedena i On e nam pokazati put i zadovoljiti elje naeg
srca. Na raun preanjih odnosa (rinanuband) mi smo se ponovo spojili, volimo se i sluimo jedni
druge i budimo sreni. Onaj koji postigne najuzvieniji cilj ivota je besmrtan i srean, svi ostali
jedva da postoje, tj. ive samo dokle i diu.

Ohrabrivanje dobrih misli da se ostvare

Interesantno je pomenuti kako je Sai Baba ohrabrivao dobre misli. Potrebno je da se potpuno preda
Njemu sa ljubavlju i posveenou i onda e videti kako ti On pomae u svemu. Pojedini sveci su
rekli da kada dobijete dobru misao neposredno nakon buenja iz sna, i kada je negujete tokom dana,
va intelekt e se razviti i va um e postii smirenost. Hemadpant je eleo da to isproba. Jedne
srede uvee, pre nego to je otiao u krevet, pomislio je: Sutra je etvrtak, povoljan dan, i irdi je
tako sveto mesto, pa hajde da provedem ceo dan u priseanju i slavljenju Ram-nam (ime Gospoda
Rame, njegova mantra), a onda je legao da spava. Narednog jutra kada je ustao, sa lakoom se
seao imena Ram i bio je veoma zadovoljan. Nakon obavljanja svojih jutarnjih obaveza, otiao je da
poseti Babu i odnese Mu cvee. Kada je napustio Diksitovu rezidenciju i prolazio pored Butijeve
rezidencije (sadanji Samadi mandir), uo je predivnu pesmu koju je lepo pevao ovek po imenu
Aurangabadkar, u damiji pred Babom. Bila je to pesma Guru kripanjan pajo mere bai, od
Eknata, u kojoj on kazuje kako mu je pogled ispran putem milosti njegovog gurua koji mu je
otvorio viziju i uinio da ugleda Ramu, unutra i spolja, dok spava, u snu, u budnom stanju i
posvuda. Ima toliko mnogo pesama, ali zato je Aurangabadkar, Babin poklonik, izabrao ba ovu?
Zar to nije udna koincidencija koju je Baba udesio kako bi ojaao Hemadpantovu odlunost da
peva neprestano Ram-nam tokom dana?

Svi sveci se slau i naglaavaju efikasnost izgovaranja Raminog (Bojeg) imena u ispunjavanju
ambicija bakti (posveenika) i u njihovoj zatiti i spaavanju od svih nevolja.

Raznovrsnosti u upadeu osueni klevetnik

Sai Baba nije zahtevao nikakvo posebno mesto niti vreme za davanje saveta. Kada god je to
situacija zahtevala, On ih je velikoduno delio. Jednom se dogodilo da je Babin bakta psovao
nekoga iza njegovih lea pred drugim ljudima. Ostavljajui po strani zasluge, on se uhvatio za mane

68
svog brata i govorio tako sarkastino da su sluaoci bili zgaeni. Uglavnom vidimo da ljudi imaju
tendenciju da bespotrebno skandalizuju druge i to dovodi do loih oseanja. Sveci gledaju na
skandal u drugaijem svetlu. Oni kau da postoje razliiti naini ienja i uklanjanja prljavtine
uz pomo vode i sapuna itd., ali onaj koji ogovara ima svoj nain za to. On uklanja prljavtinu
(grehe) drugih uz pomo svog jezika, pa se na neki nain, on zalae za osobu koju ogovara i za to
mu treba zahvaliti. Sai Baba je imao svoj nain za korigovanje onih koji ogovaraju. On je uz pomo
svoje sveprisutnosti znao ta je klevetnik uradio i kada ga je sreo u podne, blizu Lendija (bata koju
je svakodnevno poseivao), Baba mu je pokazao svinju koja je jela blato blizu ograde i rekao mu:
Pogledaj uz kakvu slast ona jede prljavtinu. Tvoje ponaanje je slino. Ti ide i blati svog brata
po srcu. Nakon to si uinio mnoga dobra dela, rodio si se kao ovek, a ukoliko se bude ovako
ponaao, kako ti irdi uopte moe pomoi? Suvino je rei da je bakta primio lekciju k srcu i
otiao dalje.

Baba je na ovaj nain davao savete kada god je to bilo potrebno. Ako ih nosimo u svom umu i
delamo prema njima, duhovni cilj (realizacija) nije daleko. Postoji poslovica koja kae: Ako je tu
moj Hari (Gospod), On e me hraniti i u krevetu. Ova poslovica je tana samo po pitanju hrane i
odee, ali ako neko verujui u ovo sedi besposleno i ne ini nita po pitanju duhovnog rada, on e
propasti. ovek treba da se napregne do krajnjih granica da bi postigao samorealizaciju. to je vei
poduhvat, bolje je za njega.

Baba je rekao da je On sveprisutan, da transcendira zemlju, vazduh, svet, svetlost i raj, i da

nije ogranien. Da bi uklonio nerazumevanje onih koji su mislili da je Baba samo Njegovo telo
visine tri i po lakta (177 centimetara), On se inkarnirao u ovoj formi i ako bi neki posveenik
meditirao na Njega dan i no, sa potpunom samopredajom, on bi iskusio potpuno jedinstvo sa
Njim, kao slatkoa i eer, talasi i more, oko i njegov pogled. Onaj koji eli da se oslobodi
ciklusa raanja i umiranja treba da vodi pravedan ivot, sa smirenim i staloenim umom. On ne
treba nikome da se obraa grubo kako bi ga povredio. Uvek bi trebalo da se zaokupi dobrim delima,
da izvrava svoje dunosti i da Njemu preda sebe, srce i duu. Tada ne treba da se plai nikoga.
Onaj koji Mu veruje u potpunosti, slua i tumai Njegova uda i ne misli ni o emu drugom,
zagarantovano e postii samorealizaciju. Baba je od mnogih traio da pamte Njegovo ime i da Mu
se predaju, ali onima koji su eleli da saznaju ko su (Ko sam ja?), On je savetovao uenje
(ravan) i kontemplaciju (manan). Nekima je savetovao pamenje Bojeg imena, drugima da
sluaju o Njegovim udesima; nekima klanjanje Njegovim stopalima, drugima itanje i uenje
Adjatma Ramajan, Dnjanevari i drugih svetih spisa. Nekoga je stavio da sedi pored Njegovih
stopala, a druge je slao u hram Kandoba, nekoga je savetovao da ponavlja hiljadu imena Vinua, a
druge da prouavaju andogja Upaniadu i Gitu. Nije postojalo nikakvo ogranienje, niti zabrana
za Njegove savete. On ih je davao lino, ili kroz vizije i snove. Jednoj osobi koja je bila zavisnik od
alkohola pojavio se u snu, seo na njegove grudi, pritisnuo ga i nije hteo da ga pusti sve dok Mu nije
obeao da vie nee dotai pie. Nekima je u snovima objanjavao mantre poput Gurur Brama.
Jednom pokloniku koji je vebao Hata jogu poslao je poruku da treba da prekine praksu Hata joge i
da sedi u tiini i eka (saburi)! Nemogue je opisati sve njegove naine i metode. U obinim
svakodnevnim poslovima On je postavljao primere svojim delima, a jedan primer e biti naveden u
nastavku.

Nadoknada za rad

Jednog dana, u podne, Baba je doao blizu Radakrinamaine kue i rekao: Donesite Mi
merdevine! Neki ljudi su ih doneli i namestili ih na zid kue kako je Baba naloio. On se popeo na
krov kue Vaman Gondkara, preao preko krova Radakrinamaine kue, a zatim siao na drugom

69
kraju. Niko nije mogao da zna koji je cilj Baba imao. Radakrinamai je u tom trenutku drhtala od
malarije. Moda se popeo gore da bi oterao groznicu. Odmah nakon to je siao, Baba je platio dve
rupije osobama koje su donele merdevine. Neko je upitao Babu zato je toliko platio. On je
odgovorio da niko ne treba da preuzima posao drugog uzalud. Radnik treba da dobije svoju
nadoknadu brzo i dareljivo. Ako bi se primenjivao princip koji je Baba poduavao, tj. ako bi
nadoknada za rad bila plaena brzo i zadovoljavajue, radnici bi postali bolji, a obe strane, i radnici
i poslodavci, bi profitirali.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

70
 POGLAVLJE XX
Kako je Das Ganuov problem reila Kakaova sluavka

U ovom poglavlju, Hemadpant opisuje kako je Das Ganuov problem reila sluavka Kakasahib
Diksita.

Uvod

Bog je izvorno bez forme. On je uzeo formu zarad svojih bakti. Uz pomo maje, On je kao glumac
odigrao ulogu u velikoj drami univerzuma. Setimo se i vizualizujmo ri Saija. Otiimo u irdi i
paljivo pogledajmo program nakon podnevnog aratija. Nakon to bi se arati ceremonija zavrila,
Sai bi izaao iz damije i stojei na pragu, razdelio bi udi (sveti pepeo) posveenicima sa nenim i
milostivim izrazom punim ljubavi. Bakte bi poskoile sa istim zanosom, vrsto se hvatajui za
Njegova stopala i uivajui u blaenstvu udija. Baba bi sipao pune ake udija u ruke poklonika i
obeleavao njihova ela Svojim rukama. Ljubav koju je gajio u Svom srcu prema njima bila je
bezgranina. Zatim bi se obratio baktama: O Bau, idi svojoj kui na ruak, ti Ana, idi u svoju
iznajmljenu sobu, ti Bapu, uivaj u svom jelu. Na ovaj nain, On bi oslovio svakog poklonika
ponaosob i poslao ih kui. ak i sada moete uivati u tim prizorima ako upotrebite svoju matu.
Sada, dovodei Saija u svoju mentalnu viziju, meditirajmo na Njega, od Njegovih stopala do lica,
klanjajui se pred Njim skromno, sa ljubavlju i potovanjem.

Ia Upaniada

Jednom prilikom, Das Ganu je zapoeo da pie komentar na marati jeziku na Ia Upaniadu. Hajde
prvo da ukratko predstavimo ovu Upaniadu pre nego to nastavimo dalje. Ona se jo naziva
Mantropaniada, jer je predstavljena u mantrama vedske Sanhite. Ona sainjava poslednje, ili
etrdeseto poglavlje Vaasaneji Sanhite (Jaurveda) i zbog toga se naziva i Vaasaneji
Sanhitopaniada. Poto je predstavljena u vedskoj Sanhiti smatra se superiornijom u odnosu na sve
ostale Upaniade koje se nalaze u Bramanjakama i Aranjakama (objanjenja i rasprave o mantrama
i ritualima). I ne samo to, ostale Upaniade se smatraju samo komentarima o istinama i kratko se
pominju u Ia Upaniadi. Na primer, najveu od Upaniada Brihadaranjaka Upaniadu Pandit
Satavalekar smatra za opisni komentar Ia Upaniade.

Profesor R.D. Ranade kae: Iopaniada je prilino mala Upaniada, pa ipak sadri mnoge
injenice koje prikazuju neverovatno duboke spoznaje. Unutar samo 18 stihova ona daje vredne,
mistine opise atme (due), opise idealnog sveca koji stoji neuznemiren usred iskuenja i patnji, to
e kasnije postati formulisano kao doktrina karma joge. Najvrednija ideja koja lei u osnovi
Upaniade, jeste o loginoj sintezi izmeu dva opozita znanja i rada, koji su oboje potrebni prema
Upaniadi, kako bi se ponitili u jo vioj sintezi. (Stranica 24, Konstruktivnog pregleda filozofije
Upaniada). Na drugom mestu, on kae da: Poezija Iopaniade meavina je morala, mistinog i
metafizikog znanja. (Stranica 41)

Iz kratkog opisa koji je dat o ovoj Upaniadi, moe se zakljuiti koliko bi bilo teko da se ona
prevede na kolokvijalni, svakidanji jezik, pritom zadravajui njeno tano znaenje. Das Ganu ju
je preveo na marati ovi metriku, stih po stih; meutim, poto nije poimao sutinu i sr ove
Upaniade, nije bio zadovoljan svojim uinkom. Bivajui nezadovoljan, on je konsultovao neke
uene ljude u vezi svojih sumnji i potekoa i opirno je diskutovao sa njima o tome. Oni nisu doli

71
do reenja niti su mu ponudili neko racionalno i zadovoljavajue objanjenje. Zbog toga je Das
Ganu bio pomalo uznemiren po ovom pitanju.

Sadguru je jedini kompetentan i kvalifikovan da ponudi objanjenje

Kao to smo videli, ova Upaniada je kvintesencija Veda. To je nauka o samorealizaciji, to je seivo
ili oruje koje moe raspoloviti stege ivota i smrti, i podariti nam slobodu. Stoga, on je pomislio da
samo onaj koji je lino postigao samorealizaciju, moe da mu podari istinitu i tanu interpretaciju
Upaniade. Poto niko nije mogao da zadovolji Das Ganua, on je odluio da konsultuje Sai Babu.
Kada je dobio priliku da ode u irdi, video je Sai Babu, poklonio se pred Njim i naveo potekoe
koje ima u vezi Ia Upaniade, i zamolio Ga da iznese pravo objanjenje. Sai Baba ga je
blagoslovio i rekao: Nemoj biti nervozan, nema potekoa u vezi ovoga, sobarica Kakasahib
Diksita e reiti tvoje nedoumice u mestu Vile Parle, kada bude na putu ka svojoj kui. Ljudi koji
su tu bili prisutni pomislili su da se Baba ali kada su uli sve i rekli su: Kako nepismena sobarica
moe da razrei nedoumice koje su mistine prirode?, ali Das Ganu je mislio drugaije. On je bio
siguran da ta god Baba kae mora da se obistini, jer Babina re je ukaz Brame (Svemogueg).

Kakina sobarica
Potpuno verujui u Babine rei, on je napustio irdi i doao u Vile Parle (predgrae Bombaja),
odsevi kod Kakasahib Diksita. Narednog dana, dok je Das Ganu uivao u jutarnjoj dremci (neki
kau da je obavljao molitvu), on je uo sirotu devojku kako peva predivnu pesmu jasnim i
melodinim tonom. Tema pesme bio je tamno crveni sari (enski odevni predmet), njegova lepota,
kvalitet veza, lepota ivica itd. Njemu se toliko dopala pesma, da je izaao i ugledao mladu devojku
kako peva, Namjinu sestru, koja je bila Kakasahibova sobarica. Devojka je istila posude i na sebi
je nosila samo poderanu tkaninu. Videvi njeno siromano stanje i veseo temperament, Das Ganu se
saalio; i kada mu je Rao Bahadur M.V. Pradan uruio par dotija (tradicionalni muki odevni
predmet, vrsta pantalona), on ga je zamolio da takoe podari sari siromanoj devojci. Rao Bahadur
je kupio dobar irdi (mali sari) i uruio ga devojci. Poput izgladnele osobe koja je dobila ukusnu
hranu, njena radost nije znala za granice. Narednog dana je obukla novi sari i uz veliku radost i
veselje igrala, vrtela se naokolo i plesala fugadi (narodni ples) sa ostalim devojkama. Sledeeg
dana je ostavila novi sari u kutiju kod kue i dola ponovo u starim i poderanim ritama, ali je
izgledala sreno kao i prethodnog dana. Videvi to, Das Ganuovo saaljenje se pretvorilo u
divljenje. Pomislio je kako je devojka zbog siromatva morala da nosi pocepane rite, a sada kada je
dobila novi sari, koji je ostavila po strani i ponovo obukla stare rite, paradirala je, ne pokazujui ni
traak tuge ili utuenosti. Na taj nain on je shvatio da sva naa oseanja bola i uivanja zavise od
stava naeg uma. Duboko razmiljajui o ovoj situaciji, on je shvatio da ovek treba da uiva u
svemu to mu Bog dodeli, u vrstoj veri da On opseda sa svih strana, i da ta god mu je Bog
dodelio, mora biti za njegovo dobro. U ovom posebnom sluaju, siromana devojka, njene poderane
rite, novi sari, donator, primalac poklona i itav dogaaj su, u stvari, delovi Gospoda i proeti su
Njim. Tako je Das Ganu dobio praktinu demonstraciju lekcije iz Upaniada lekciju o
zadovoljstvu sopstvenom sudbinom, sa verom da sve to se dogodi, ureeno je od Boga, i
naposletku je dobro po nas.

Jedinstveni metod poduavanja

Iz gorenavedene situacije, italac moe uvideti da su Babine metode bile jedinstvene i raznovrsne.
Iako Baba nikada nije napustio irdi, On je slao ljude u Maindragad, a neke u Kolhapur ili Solapur
da praktikuju sadanu (duhovnu praksu). Nekima se pojavljivao u svojoj uobiajenoj formi, a

72
drugima se ukazivao na javi ili u snu, danju ili nou, i ispunjavao njihove elje. Nemogue je opisati
sve metode koje je Baba koristio kako bi preneo instrukcije Svojim baktama. U ovom specifinom
sluaju, On je poslao Das Ganua u Vile Parle gde je ovaj reio svoj problem uz pomo sobarice.
Onima koji bi rekli da nije bilo neophodno poslati Das Ganua i da je Baba mogao lino da ga
podui, mi kaemo da je Baba pratio pravilan, ili najbolji smer, jer kako bi drugaije Das Ganu
nauio veliku lekciju da su sirota sobarica i njen sari proeti Bogom.

Sada emo zavriti poglavlje sa jo jednim predivnim odlomkom o Upaniadi.

Etika Ie

Jedna od glavnih karakteristika Ia Upaniade jeste etiko savetovanje koje ona nudi, a zanimljivo
je primetiti da je etika Upaniade definitvno bazirana na metafizikoj poziciji izloenoj u njoj. Ve
same uvodne rei Upaniade govore nam da Bog proima sve. Kao posledicu ove metafizike
pozicije, etiki savet koji ona nudi jeste da ovek treba da uiva u svemu to mu Bog podari, sa
vrstim uverenjem da poto On proima sve, tagod da je poslato od Boga, mora biti dobro. Iz toga
prirodno sledi da Upaniada zabranjuje da udimo za imovinom drugih ljudi. U stvari, mi smo
dobili prikladnu lekciju o zadovoljstvu sopstvenom sudbinom, u veri da ta god da se dogodi dolazi
od boanskog i stoga je dobro za nas. Jo jedan moralni savet govori da ovek treba da posveti svoj
ivot radu, posebno karmama navedenim u astrama (svetim spisima), sa prihvatanjem da je sve
Njegova volja. Neaktivnost, prema ovoj Upaniadi, predstavlja kancer za duu. Samo kada ovek
provede ivot obavljajui dunosti na ovaj nain, moe se nadati da e postii ideal naikarmje
(stanje neinjenja). Konano, tekst u nastavku govori da ovek koji sva bia prepoznaje u sebi i vidi
sebe kako postoji u svim biima, u stvari, onaj za koga su sva bia i sve to postoji postali Sebstvo
takav ovek ne moe patiti od zaluenosti. Kakvu bi osnovu takav ovek imao za tugu? Gnusnost,
zaluenost i tuga proizilaze iz nae nesposobnosti da vidimo atmu (duu) u svim stvarima. Ali,
ovek koji spozna jedinstvo svega, za koga je sve postalo Sebstvo, mora ipso facto prestati da bude
izloen uticaju uobiajenih nedostataka oveanstva. (Stranice 169-70, iz Kreativni period od
gospode Belvalkara i Ranadea).

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

73
 POGLAVLJE XXI
Prie o (1) V.H. Takuru, (2) Anantrao Patankaru, i (3) pravobraniocu iz
Pandarpura

U ovom poglavlju, Hemadpant navodi prie o Vinajak Hariandra Takuru, B.A., Anantrao
Patankaru iz Pune i pravobraniocu iz Pandarpura. Sve ove prie su veoma interesantne i ukoliko se
sa panjom proitaju i razumeju, odvee itaoca na duhovnu stazu.

Uvod

Opte je poznato da nam srea u formi akumuliranih zasluga iz prolih ivota omoguava da
pronaemo drutvo svetaca i tako ostvarimo dobrobit za sebe. Hemadpant navodi sopstveni sluaj
kao ilustraciju za ovo pravilo. On je dugo vremena bio sudija u Bandri, predgrau Bombaja. uveni
muhamedanski svetac po imenu Pir Mulana iveo je tamo i mnogi hindusi, parsiji (persijanske
veroispovesti) i drugi koji su pripadali razliitim religijama, dolazili su kod njega da dobiju daran.
Njegov muavar (svetenik) po imenu Junus, esto je pritiskao Hemadpanta da ode i poseti ga, ali
zbog ovog ili onog razloga, on nije mogao da ga poseti. Nakon dosta godina, doao je red na njega i
pozvan je u irdi, gde je trajno upisan u Sai Babin darbar (najui krug poklonika). Ljudi koji
nemaju sree, ne dobijaju takav kontakt sa svecima. Samo oni koji su sreni mogu da ga dobiju.

Institucija svetaca

Jo od pamtiveka u ovom svetu postoji institucija svetaca. Razni sveci se pojavljuju (inkarniraju) na
raznim mestima kako bi sproveli misije koje su im dodeljene, pa iako deluju na razliitim
lokacijama, oni su kao jedan. Oni rade u jedinstvu pod zajednikim autoritetom Svemogueg
Gospoda i znaju jako dobro ta svaki od njih radi u svom mestu, i nadopunjuju se kada je to
potrebno. Primer koji to opisuje naveden je u nastavku.

G. Takur

G. V.H. Takur, B.A., bio je slubenik u Upravi prihoda i jednom je posetio grad po imenu Vadgaon,
u blizini Belgaona (drava Juni Misore), zajedno sa grupom geometara. Tu je ugledao kanarskog
sveca po imenu Apa (stanovnik Kanare, oblast u jugozapadnoj Indiji) i poklonio se pred njim.
Svetac je objanjavao pred publikom deo iz knjige Viar Sagar od Nisal Dasa (standardan rad o
Vedanti). Kada je Takur polazio nazad, on mu je rekao: Trebalo bi da proui ovu knjigu, a ukoliko
to uradi, tvoje elje e biti ispunjene i kada se vrati na sever nakon otputanja sa svojih dunosti,
naii e na velikog sveca zahvaljujui svojoj srei i on e ti pokazati tvoj budui put, umiriti um i
uiniti te srenim.

Potom je dobio premetaj u unar do koga se dolazilo prelazei preko Nane Gata (planinski venac).
Ovaj Gat je bio veoma strm i teak i nijedno drugo sredstvo prevoza osim bivola nije moglo da se
koristi pri njegovom prelasku. Stoga je on morao da krene jaui na bivolu i to mu nije bilo nimalo
ugodno. Po dolasku, dobio je unapreenje i premeten je u Kaljan, a tamo se upoznao sa Nanasahib
andorkarom. Od njega je uo puno toga o Sai Babi i poeleo je da Ga vidi. Narednog dana,
Nanasahib je trebao da poe u irdi i upitao je Takura da krene sa njim. Ovaj to nije mogao da uradi
jer morao je da prisustvuje u graanskom sudu Tane zbog jednog sluaja. Stoga je Nanasahib otiao
sam. Takur je otiao u Tanu, meutim sluaj je bio odloen. Tada se pokajao jer nije krenuo sa

74
Nanasahibom. Ipak, krenuo je u irdi i kada je stigao, saznao je da je Nanasahib napustio mesto
prethodnog dana. Neki od prijatelja koje je upoznao na licu mesta odveli su ga do Babe. Ugledao je
Babu, pao pred Njegova stopala i doiveo ushienje. Oi su mu bile pune suza, a kosa se podigla na
glavi. Nakon nekog vremena, sveznajui Baba mu je rekao: Put do ovog mesta nije tako lak kao
uenje kanarskog sveca Ape, ili jahanje na bivolu preko Nane Gata. Na ovom duhovnom putu ti
mora uloiti svoj najvei napor, to je veoma teko. Kada je Takur uo ove znaajne rei, koje su
samo za njega imale smisao, bio je preplavljen ushienjem. Spoznao je da su se rei kanarskog
sveca obistinile. Potom, sklapajui ruke i stavljajui glavu na Babina stopala, molio se da bude
prihvaen i blagoslovljen. Zatim je Baba rekao: To to ti je Apa rekao je tano, ali ove stvari treba
da se praktikuju i ive. Samo puko itanje nee mnogo delovati. Potrebno je da razmilja i
sprovodi ono to ita, u suprotnom od toga nema koristi. Knjiko znanje bez milosti gurua i
samorealizacije niemu ne vredi. Takur je proitao teorijski deo iz knjige Viar Sagar, ali mu je
praktian put pokazan u irdiju. Jo jedna pria e znaajno naglasiti ovu istinu.

Anantrao Patankar

Jedan gospodin iz Pune, po imenu Anantrao Patankar, poeleo je da vidi Babu. Doao je u irdi i
dobio Babin daran. Njegove oi bile su zadovoljene i bio je veoma srean. Poklonio se pred
Babinim stopalima i nakon to je obavio propisno potovanje, rekao je Babi: Puno sam itao,
prouavao sam Vede, Vedantu i Upaniade i uo sam sve Purane, ali jo uvek nisam zadobio
smirenje uma i mislim da je svo moje itanje bilo uzalud. Obini posveenici koji nita ne znaju su
bolji nego ja. Dok um ne postane miran, knjiko znanje je bezvredno. uo sam od mnogih ljudi da
Ti sa lakoom daruje smirenost uma mnogima, samo Svojim pogledom i monim reima, te sam
doao ovde, molim Te saali se na mene i blagoslovi me. Zatim mu je Baba ispriao simbolinu
priu koja glasi ovako:

Pria o devet gomilica balege (nava-vida bakti)

Jednom je trgovac doao ovde. Pred njim je kobila izbacila balegu (devet gomilica balege).
Trgovac zaokupljen svojom namerom, rairio je krajeve svog dotara (odee) i prikupio svih devet
gomilica, i tako je zadobio koncentraciju (mir) uma.

G. Patankar nije mogao da razume znaenje ove prie, pa je upitao Gane Damodara, alijas Dada
Kelkar: ta je Baba hteo ovim da kae? Ovaj je odgovorio: Ja takoe ne razumem sve to Baba
pria i misli, ali inspirisan Njime, rei u ono to znam. Kobila predstavlja boansku milost, a devet
gomila balege predstavljaju devet tipova bakti i to su: (1) ravan sluanje, (2) kirtan molitva, (3)
smaran priseanje, (4) padasevan potovanje stopala, (5) aran bogosluenje, (6) namaskar
klanjanje, (7) dasja sluenje, (8) sakjam prijateljstvo, (9) atmanivedan predaja sebstva. Ovo je
devet tipova bakti. Ukoliko se bilo koji od ovih tipova svesrdno ispunjava, Gospod Hari e biti
zadovoljan i manifestovae se u domu poklonika. Sve sadane (duhovne prakse), poput dape
(mantranja), tapasa (pokajanja), joge i prouavanja i tumaenja spisa, prilino su beskorisne
ukoliko nisu praene sa bakti posveenou. Znanje Veda ili ugled velikog uenjaka, ili formalni
baani (slavljenje Boga kroz pesmu i muziku), nisu ni od kakve koristi. Ono to se trai jeste
potpuna posveenost. Posmatraj sebe kao trgovca, ili tragaoca za istinom, i budi uurban i spreman
poput njega da prikupi i kultivie devet tipova poveenosti. Tada e postii stabilnost i miran
um.

Narednog dana, kada je Patankar otiao kod Babe da Mu se pokloni, bio je upitan da li je prikupio
devet gomila balege. On je tada odgovorio da je on siroti ovek i da prvo Baba treba da ga

75
blagoslovi kako bi mogao da ih prikupi. Zatim ga je Baba blagoslovio i teio, govorei mu da e
ostvariti mir i blagostanje. uvi to, Patankar je postao ushien i srean.

Pravobranilac iz Pandarpura

Zavriemo ovo poglavlje sa kratkom priom koja prikazuje Babinu sveprisutnost i kako je On to
koristio da bi korigovao ljude i postavio ih na pravi put. Jednom prilikom, pravobranilac iz
Pandarpura doao je u irdi, otiao u damiju, video Sai Babu, pao pred Njegova stopala i bez da je
to traeno od njega, ponudio dakinu i seo u ugao eljan da uje razgovor koji se odvijao. Baba se
okrenuo prema njemu i rekao: Kako su ljudi lukavi! Klanjaju se pred stopalima, nude dakinu, ali
se bave zloupotrebama iza lea. Zar to nije neverovatno? Ova opaska odnosila se na pravobranioca
i on je morao da je primi. Niko drugi nije razumeo tu opasku. Pravobranilac je shvatio sve, ali je
utao. Kada su se vratili u rezidenciju, pravobranilac je rekao Kakasahib Diksitu: Ono to je Baba
rekao u potpunosti je tano. Opaska je bila namenjena meni, to je bila sugestija za mene da ne bih
smeo da se uputam u huljenje i opanjkavanje drugih. Kada je sudija iz Pandarpura (g. Nulkar)
doao i odseo ovde kako bi popravio svoje zdravstveno stanje, u kafani u Pandarpuru odvijala se
diskusija o tom njegovom potezu. Raspravljalo se o tome da li se bolesti od kojih sudija pati mogu
otkloniti bez lekova, ve samo uz pomo Sai Babe i da li je prikladno za obrazovanog oveka poput
sudije da se prihvati takvih metoda. Sudija je tada bio kritikovan, isto kao i Sai Baba. Ja sam takoe
uestvovao u tom deavanju i sada mi je Sai Baba pokazao neprikladnost mog ponaanja. To za
mene nije prekor, ve usluga i lekcija da ne smem uestvovati ni u kakvom skandalu ili ogovaranju
drugih, niti se bespotrebno meati u ono to drugi ljudi rade.

irdi je oko 240 kilometara udaljen od Pandarpura, pa ipak, Baba je uz pomo Svoje sveprisutnosti
znao ta se tamo desilo u kafani. Predeli poput reka, dungli i planina nisu prepreka za Njegov
sveproimajui pogled i On je mogao da vidi i proita srca svih, nita pred Njim nije bilo tajno ili
skriveno. Sve, bilo da je daleko ili blizu, pred Njim je bilo otvoreno i jasno kao dan. Bilo da je
ovek daleko ili blizu, on nije mogao izbei sveproimajui pogled Sai Babe. Iz ovog sluaja,
pravobranilac je dobio lekciju da nikada ne treba da govori loe o drugima, ili da bespotrebno
kritikuje. Na taj nain, njegova loa tendencija je u potpunosti uklonjena i on je postavljen na pravi
put.

Iako se ova pria odnosi na pravobranioca, ona se moe primeniti na sve. Svi bi, stoga, trebalo da
prime ovu lekciju k srcu i usvoje njenu pouku.

Sai Babina veliina je nepojmljiva, kao i Njegove lile (uda). Njegov ivot je takav, jer On je
inkarnirani Para Brama (Svemogui Gospod).

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

76
 POGLAVLJE XXII
Spaavanje od ujeda zmije (1) Balasahib Mirikara, (2) Bapusahib Butija, (3) Amir
akara, (4) Hemadpanta Babino miljenje u vezi ubijanja zmija

Uvod

Kako da meditiramo na Babu? Niko nije u stanju da pojmi prirodu ili formu Svemogueg. ak ni
Vede, ni ea sa hiljadu jezika ne mogu u potpunosti da Ga opiu, poklonici takoe ne mogu znati
ve mogu samo da gledaju u formu Gospoda, jer oni znaju da su Njegova stopala njihovo jedino
utoite. Oni ne znaju nijedan drugi metod za ostvarenje najuzvienijeg cilja, osim meditiranja na
Njegova sveta stopala. Hemadpant preporuuje lak nain poklonitva i meditacije na sledei nain:

Kao to dve mrane nedelje svakog meseca polako nestaju, svetlost meseca takoe opada istom
brzinom i na dan mladog meseca, mi ga uopte ne vidimo. Stoga, kada zaponu dve svetle nedelje,
ljudi su veoma nestrpljivi da vide mesec. Prvog dana mesec ne moe da se vidi, a drugog dana on se
pojavljuje kao tanak srp. Tada se od ljudi trai da pogledaju u mesec kroz prostor izmeu dve grane
drveta, pa kada ponu da gledaju kroz taj otvor, udaljeni srp mladog meseca postaje vidljiv. Vodei
se ovim primerom, pogledajmo Babinu formu. Pogledajte kako je prelep Babin poloaj! On sedi sa
prekrtenim nogama, sa desnom nogom preko levog kolena. Prsti Njegove leve ruke su raireni
preko desnog stopala. Preko nonog palca rairena su dva prsta kaiprst i srednji prst. Ovom
pozom, Baba kao da poruuje ako eli da vidi Moju pravu formu, budi bez ega i veoma
skroman, meditiraj na Moj noni palac kroz otvor izmeu kaiprsta i srednjeg prsta, i tada e biti u
stanju da vidi Moje svetlo.

Vratimo se sada Babinom ivotu. irdi je postao mesto hodoaa zbog Babinog boravka u njemu.
Ljudi iz svih krajeva poeli su da dolaze, i bogati i siromani, i dobijali su velike koristi na razne
naine. Ko moe da opie Babinu bezgraninu ljubav, predivno znanje i Njegovu sveprisutnost?
Blagosloven je onaj koji je to iskusio. Nekada bi Baba praktikovao dugotrajnu tiinu, koja je na neki
nain bila Njegova disertacija o Brami; drugi put, bio je ista svest inkarnirano blaenstvo,
okruen Svojim poklonicima. Nekada bi On govorio u parabolama, a ponekad bi se preputao
humoru. Povremeno je bio prilino smiren, a nekada se inio razjaren. Ponekad je davao svoja
uenja ukratko, a nekada je obrazlagao nairoko. Mnogo puta bio je veoma direktan. Na taj nain,
davao je razliite instrukcije mnogima, prema njihovim potrebama. Njegov ivot je stoga bio
zagonetan, izvan vidokruga uma, intelekta i govora. Naa udnja da vidimo Njegovo lice, da
razgovaramo sa Njim i sluamo o Njegovim udima nikada nije bila zadovoljena, pa ipak, bili smo
preplavljeni radou. Moemo izmeriti koliinu kinice, zauzdati vetar sa konom vreom, ali ko
moe izmeriti Njegova uda? Sada, pozabaviemo se jednim aspektom toga, tj. kako je On
predviao i spreavao nevolje poklonika i upozoravao ih na vreme.

Balasahib Mirikar

Balasahib Mirikar, sin Sardara Kakasahib Mirikara, bio je poreski slubenik (mamlatdar) u
Kopergaonu. On je krenuo na putovanje u itali. Na putu je svratio u irdi da vidi Sai Babu. Kada
je otiao u damiju i poklonio se pred Babom, uobiajena konverzacija o zdravlju i ostalim
pitanjima poela je da se odvija, kada je Baba izjavio sledee upozorenje: Da li zna za nau
Dvarakamai (milostivu Majku)? Poto Balasahib nije razumeo, ostao je da uti, a Baba je nastavio:
Ovo je naa Dvarakamai, upravo tu gde sedi. Ona titi decu koja joj sede u krilu od svih opasnosti

77
i uznemirenosti. Ova Majka damija (Masidmai, vladajue boanstvo u damiji) je veoma
milostiva, ona je milostiva majka prostih posveenika koje spaava od svih nevolja. Kada ovek
jednom sedne u njeno krilo, svi njegovi problemi su okonani. Onaj koji se odmara u njenoj
hladovini, postie blaenstvo. Zatim mu je Baba dao udi i poloio ruku na njegovu glavu. Kada se
Balasahib spremao da poe, On je ponovo rekao: Da li poznaje `Lamba Babu` (dugakog
gospodina), iliti zmiju? A zatim, stiskajui Svoju levu pesnicu postavio ju je ispod desnog lakta i
pomerajui ruku poput tela zmije, rekao: On je tako straan, ali ta on moe da uini deci od
Dvarakamai! Kada Dvarakamai (vladajue boanstvo u damiji) titi, ta zmija moe da uradi?

Svi prisutni bili su radoznali da saznaju znaenje svega izreenog i na koji nain se to odnosi na
Mirikara, ali niko nije imao hrabrosti da upita Babu o tome. Potom je Balasahib pozdravio Babu i
napustio damiju sa amom. Baba je pozvao amu nazad i rekao mu da se pridrui Balasahibu i
uiva u putovanju do italija. ama je otiao kod Balasahiba i rekao mu da e krenuti sa njim,
prema Babinoj elji. Balasahib je odgovorio da nije potrebno da krene, jer bi bilo neprikladno.
ama se vratio kod Babe i saoptio mu ta je Balasahib odgovorio. Baba je rekao: U redu, nemoj
ii. Mi treba da mislimo dobro i radimo dobro. ta god je sueno da se dogodi, dogodie se.

U meuvremenu, Balasahib je promislio ponovo i pozvao amu da mu se ipak pridrui. Zatim je

ama opet otiao kod Babe i nakon to je dobio doputenje za odlazak, krenuo je sa Balasahibom u
tongi (koiji koju vuku konji). Stigli su u itali u 21 i odseli u Maruti hramu. Slubenici se nisu
pojavili i oni su nastavili da sede u hramu, razgovarajui o kojeemu. Balasahib je sedeo na
prostirci i itao novine. Njegov uparani (gornji deo nonje dotar) bio mu je rairen oko struka i
neopaena zmija sedela je na njemu. Poela je da se pomera isputajui utavi zvuk i jedan radnik
je to uo. On je doneo fenjer, ugledao zmiju i povikao: Zmija, zmija! Balasahib je bio preplaen i
poeo je da drhti. ama je takoe ostao zaprepaen. Potom su se tiho pomerili i uzeli tapove i
toljage u ruke. Zmija je polako sila sa struka i udaljila se od Balasahiba i smesta je ubijena. Na taj
nain je nesrea koju je Baba prorekao bila izbegnuta, a Balasahibova posveenost Babi bila je
osnaena.

Bapusahib Buti

uveni astrolog po imenu Nanasahib Dengle rekao je Bapusahib Butiju, koji se tada nalazio u
irdiju, sledee: Danas nije povoljan dan za tebe, postoji opasnost po tvoj ivot. To je uznemirilo
Bapusahiba. Kada su, kao i obino, doli u damiju, Baba je rekao Bapusahibu: ta je rekao taj
Nana? On prorie smrt za tebe. Pa, nema potrebe da se plai. Reci mu: `Hajde da vidimo kako smrt
ubija.` Zatim, kasnije te veeri, Bapusahib je otiao u toalet da se olaka i tu je ugledao zmiju.
Njegov sluga ju je takoe ugledao i uzeo je kamen da je pogodi. Bapusahib ga je zamolio da uzme
veliki tap, ali pre nego to se sluga vratio sa tapom, zmija je otila i nestala iz vidokruga.
Bapusahib se tada setio Babinih rei o neustraivosti.

Amir akar

Amir akar bio je starosedelac u selu Korhale, u Kopergaonu, Taluka. Pripadao je mesarskoj kasti.
Radio je kao prodavac na proviziju u Bandri (Bombaj) i bio je veoma poznat tamo. Jednom
prilikom oboleo je od reumatizma koji mu je izazivao velike bolove. Tada se setio Alaha (Boga),
napustio je svoj posao, otiao u irdi i molio se Babi da ga oslobodi od bolesti. Baba ga je smestio u
avadi (seosku kancelariju). avadi je tada bio memljivo i nezdravo mesto, neprikladno za takvog
pacijenta. Bilo koje drugo mesto u selu, ili samom Korhaleu, bilo bi bolje za Amira, ali Babina re
bila je zapovest glavnog doktora. Baba mu nije dozvoljavao da dolazi u damiju, ve ga je smetao

78
u avadi svakog jutra i veeri; svakog drugog dana Baba je odlazio u avadi sa povorkom i tamo
ostajao da prespava, tako da je Amir imao kontakt sa Babom veoma esto. Amir je ostao tu punih
devet meseci, a onda mu se mesto smuilo. Stoga je jedne noi neprimetno napustio mesto i otiao u
Kopergaon, smestivi se u darmaalu (javno odmorite za hodoasnike i putnike). Tu je ugledao
starog fakira na samrti koji mu je zatraio vodu. Amir je doneo vodu i dao mu je. im je ovaj popio
vodu, preminuo je. Sada je Amir bio u kripcu. Mislio je da ako bude otiao da obavesti vlasti bie
smatran odgovornim za smrt, jer bio je prvi i jedini koji zna neto o tom sluaju. Pokajao se zbog
svoje odluke da napusti irdi bez Babinog doputenja i poeo je da se moli Babi. Tada je odluio da
se vrati u irdi, pa je iste veeri umakao, pamtei i izgovarajui Babino ime tokom celog puta,
stigavi u irdi pre zore i oslobodivi se uznemirenosti. Potom je nastavio da ivi u avadiju
savreno potujui Babinu elju i naredbu i tako je uspeo da se izlei. Jedne veeri se dogodilo da je
u pono Baba zavapio: Oh Abdule, neko avolsko stvorenje udara u moj krevet. Abdul je doao
sa fenjerom, pregledao Babin krevet i nije nita pronaao. Baba ga je zamolio da paljivo pregleda
celu prostoriju i poeo je da udara u pod Svojim tapom (satka). Videvi ovo Babino udo, Amir je
pomislio da Baba sumnja da tu ima zmija. Amir je mogao da razume smisao Njegovih rei i dela,
zbog bliskog kontakta sa Babom.. Baba je tada ugledao da se neto pomera pored Amirovog
jastuka. Zatraio je od Abdula da prinese svetlo i tada je ugledao sklupanu zmiju koja je pomerala
glavu gore-dole. Zmija je odmah ubijena na licu mesta. Tako je Baba dao pravovremeno upozorenje
i spasao Amirov ivot.

Hemadpant (korpion i zmija)

(1) Prema Babinoj preporuci, Kakasahib Diksit je svakodnevno itao dve knjige od ri Eknat
Maharada Bagvat i Bavarta Ramajanu, a Hemadpant je imao tu sreu da bude u publici kada se
odvijalo itanje tih dela. Jednom prilikom, svi sluaoci bili su opinjeni dok se itao odlomak iz
Ramajane koji opisuje kako je Hanuman, prema uputstvima svoje majke, testirao Raminu
velianstvenost. Hemadpant je bio jedan od slualaca. Veliki korpion (niko nije znao odakle se
pojavio) je poskoio i pao na Hemadpantovo desno rame, na njegov uparani (gornji deo odore). On
ga u prvi mah nije primetio, ali poto Gospod titi one koji sluaju Njegove prie, on je bacio
pogled na svoje desno rame i primetio ga. Nastupila je mrtva tiina i nita se nije pomeralo.
Izgledalo je da i on uiva u sluanju itanja. Potom, uz Boiju milost, Hemadpant je, ne
uznemiravajui publiku, uhvatio svoj dotar za dva kraja, presavio ih i spojio, i tako zarobio
korpiona unutra. Zatim je izaao napolje i izbacio ga u batu. (2) Jednom drugom prilikom, neki
ljudi su u predveerje sedeli na gornjem spratu Kakasahibove rezidencije, kada se zmija provukla
kroz rupu na okviru prozora i tu se sklupala. Doneto je osvetljenje. Iako je isprva bila zaslepljena,
ipak je sedela mirno i pomerala glavu gore-dole. Tada su ljudi dojurili sa tapovima i toljagama, ali
poto je sedela na nezgodnom mestu, nijedan udarac nije mogao da je dohvati. Meutim, zbog buke
koja je nastala, zmija je izjurila kroz istu rupu. Svi su tada osetili olakanje.

Babino miljenje

Jedan posveenik, po imenu Muktaram, tada je rekao da je dobro to je jadno stvorenje uspelo da
pobegne. Hemadpant ga je izazvao rekavi da je bolje ako se zmije ubiju. Povela se otra rasprava
izmeu njih prvi je tvrdio da zmije i slina stvorenja ne treba ubijati, a ovaj drugi je govorio da
treba. No je pala, a diskusija se zavrila bez konane odluke po tom pitanju. Narednog dana,
pitanje je izneseno pred Babu, koji je dao Svoje konano miljenje na sledei nain: Bog ivi u
svim biima i stvorenjima, bilo da su zmije ili korpioni. On je Taj koji povlai strune sveta i sva
bia, zmije, korpije itd., pokoravaju se Njegovoj komandi! Ukoliko On to ne eli, niko ne moe
uiniti nita naao drugome. Svet potpuno zavisi od Njega i niko nije nezavisan. Stoga bi trebalo da

79
se saalimo i volimo sva stvorenja, da prestanemo sa ubijanjem i budemo strpljivi. Gospod (Bog) je
zatitnik svih.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

Manje poznati pojmovi:

ea sa hiljadu jezika prema hinduizmu, zemlja stoji na glavi zmije enag, koja ima hiljadu
glava.

80
 POGLAVLJE XXIII
Joga i luk Izleenje ame od ujeda zmije Uredbe u vezi kolere su prekrene
Teka iskuenja posveenosti uitelju

Uvod

U stvarnosti, diva (ljudska dua) transcendira tri kvaliteta satvu, radas i tamas, ali poto je
zavedena majom, ona zaboravlja svoju prirodu koja je ista svest znanje blaenstvo i misli da je
ona ta koja neto radi, zarobljavajui se tako u beskrajnim patnjama i ne spoznajui put spasenja.
Jedini nain za spasenje je posveenost u ljubavi prema guruovim stopalima. Veliki Igra ili
Glumac, Gospod Sai, oduevljavao je Svoje bakte i transformisao ih u Sebe (Svoju prirodu).

Mi smatramo Sai Babu za inkarnaciju Boga zbog razloga koji su ve navedeni, ali On je uvek
govorio za Sebe da je posluni Boji sluga. Iako je bio inkarnacija, On je pokazao ljudima pravilan
nain na koji treba da se ponaaju i da izvravaju svoje dunosti, u zavisnosti od svojih ivotnih
pozicija (kasti). On nikada nije imitirao druge ni na koji nain, niti je traio od drugih da urade
neto umesto Njega. Za Njega, koji je video Boga u svim pokretnim i nepokretnim stvarima ovog
sveta, poniznost je bila vrlina. Nikoga nije odbacivao ili omalovaavao, jer video je Narajana
(Gospoda) u svim biima, nikada nije rekao Ja sam Bog, ve da je ponizni sluga, i uvek je imao
Njega na umu i uvek je izgovarao Alah malik (Bog je jedini Gospodar).

Mi ne znamo ta rade razliiti tipovi svetaca, kako se ponaaju itd. Znamo samo da se uz Boiju
milost oni manifestuju u ovaj svet kako bi oslobodili due zarobljene neznanjem. Ukoliko na naem
raunu postoji bilo kakva zaliha zasluga, mi dobijamo elju ili interesovanje da sluamo prie o
udima svetaca, u suprotnom, to se nee desiti. Posvetimo se sada glavnim priama u ovom
poglavlju.

Joga i luk

Dogodilo se jednom da je sadak (duhovni tragalac, praktikant) joge doao u irdi sa Nanasahib
andorkarom. On je prouio sve radove u vezi joge, ukljuujui i Joga sutre od Patanalija, ali nije
imao praktinog iskustva. Nije mogao da fokusira svoj um i postigne samadi ak ni na kratko.
Mislio je da ako Sai Baba bude zadovoljan sa njim, On e mu pokazati kako da postigne samadi
koji due traje. Sa ovom namerom on je doao u irdi i kada je otiao u damiju, ugledao je Sai
Babu kako jede apati (vrsta tortilje) sa lukom. Videvi to, jedna misao prola mu je kroz um:
Kako ovaj ovek koji jede bajati hleb sa sirovim lukom moe da mi pomogne i rei moj problem?
Sai Baba je proitao njegov um i obratio se Nanasahibu: Oh Nana, onaj koji ima mo da svari luk
treba i da ga jede, a ne neko drugi. uvi ovaj komentar, jogi je bio u udu i pao je pred Babina
stopala sa potpunom predanou. Otvorenog i istog uma, objasnio je potekoe koje ga mue i
dobio je reenje od Babe. I tako, zadovoljan i srean, napustio je irdi sa Babinim udijem (svetim
pepelom) i blagoslovima.

Izleenje ame od ujeda zmije

Pre nego to je Hemadpant zapoeo priu, on govori da se diva sa lakoom moe uporediti sa
papagajem jer su oboje zarobljeni, jedna u telu, a drugi u kavezu. Oboje misle da je njihovo
trenutno stanje ropstva dobro za njih. Tek kada pomo, iliti guru, doe i uz Boiju milost otvori

81
njihove oi, oslobaajui ih od ropstva, otvaraju se njihove oi za velianstveniji i bolji ivot prema
kom je preanje ropstvo i ogranienost nitavno.

U prethodnom poglavlju prikazano je kako je Baba preduhitrio nesreu koja je trebala da se dogodi
g. Mirikaru, spasivi ga na taj nain. Neka sada itaoci pouju priu koja je interesantnija od te.
Jednom prilikom, amu je ujela otrovna zmija. Bio je ujeden za mali prst i otrov je poeo da se iri
telom. Bol je bio neizdriv i ama je mislio da e ubrzo umreti. Njegovi prijatelji su eleli da ga
odvedu do Gospoda Vitobe (Vinu) gde su ljudi u takvim situacijama esto ili, meutim ama je
odjurio u damiju kod njegovog Vitobe (Sai Babe). Kada ga je Baba ugledao, poeo je da ga grdi i
zlostavlja. Razjario se i rekao: Oh odvratni baturdja (svetenik), ne penji se gore. Pazi se ako to
bude uradio!, a zatim je urliknuo, Idi, odlazi, silazi dole! Videvi Babu crvenog od gneva, ama
je bio veoma zbunjen i razoaran. On je mislio da je damija njegov dom i Sai Baba jedino utoite,
ali poto je bio najuren na ovaj nain, gde je mogao da ode? Izgubio je svaku nadu u ivot i zautao
je. Posle nekog vremena, kada je Baba postao normalan i smiren, ama je ustao i seo kraj Njega.
Tada mu je Baba rekao: Ne plai se, nemoj da brine ni jotu (mala koliina), milostivi Fakir e te
spasiti, idi i sedi u tiini u svojoj kui, ne izlazi napolje, veruj u Mene i ostani neustraiv i
neuznemiren. Tada ga je poslao kui. Odmah nakon toga, Baba je poslao Tatja Patila i Kakasahib
Diksita kod njega sa instrukcijama da moe jesti ta god poeli, da se moe kretati po kui, ali ni u
kom sluaju ne sme lei i zaspati. Nije potrebno napominjati da su ova uputstva ispotovana i ama
je ozdravio nakon kratkog vremena. Ono to bi trebalo upamtiti vezano za ovu priu je da Babine
rei (ili mantra od pet slogova - idi, odlazi, silazi dole) nisu bile upuene ami kao to je to u prvi
mah izgledalo, ve su bile direktno nareenje zmijskom otrovu da se ne podigne i ne pone da
cirkulie kroz amino telo. On nije koristio bajanje, energizovani pirina ili vodu poput iskusnih
poznavalaca mantraastri (znanje o upotrebi mantri), ve su Njegove rei bile najefikasnije u
spaavanju aminog ivota.

Ko god da uje ovu priu, ili neku slinu njoj, stvorie vrstu veru u stopala Sai Babe, a jedini nain
da se pree okean maje jeste da uvamo Babina stopala u svom srcu.

Epidemija kolere

Jednom prilikom, kolera je besnela u irdiju. Stanovnici su bili veoma uplaeni i prekinuli su
komunikaciju sa ljudima izvan sela. Seoski pan (vee od pet stareina) se sastao i odluio da se
donesu dve uredbe kako bi se obuzdala epidemija. To su (1) zabrana da u selo ue vozilo za
snabdevanje gorivom (ogrevom) i (2) da se nijedna koza ne sme ubiti. Ukoliko neko ne bi
ispotovao uredbe, bio bi kanjen od strane seoske vlasti i pana. Baba je znao da su to samo
praznoverja i stoga ni malo nije mario za uredbe o koleri. Dok su uredbe bile na snazi, vozilo za
snabdevanje gorivom je stiglo i trebalo je da ue u selo. Svi su znali da u selu vlada nedostatak
ogreva/goriva, pa ipak su ljudi poeli da teraju vozilo nazad. Baba je saznao za to. Doao je na lice
mesta i zatraio od vozaa da odveze vozilo za snabdevanje u damiju. Niko se nije usudio da digne
glas protiv ovog Babinog poteza. On je eleo gorivo za svoj duni (svetu vatru) i zato ga je kupio.
Poput agnihotrija (posveenici vatri) kod kojih sveta vatra uvek gori, tako je i kod Babe Njegov
duni uvek goreo, ceo dan i celu no, pa je zbog toga on uvek skladitio ogrev (drva). Babin dom, tj.
damija, bila je otvorena za sve. Na njoj nije bilo brave, niti kljua, a neki siromani ljudi odneli su
drva za svoju upotrebu. Baba nije gunao zbog toga. On je video da je itav univerzum proet
Svemoguim i stoga nikada nije gajio neprijateljstvo ili zlu volju prema nekome. Iako je bio
savreno nevezan, On se ponaao kao uobiajeni domain kako bi dao primer ljudima.

Teka iskuenja guru-bakti (posveenosti uitelju)

82
Pogledajmo sada kako je druga uredba o koleri prola kod Babe. Dok je ona bila na snazi, neko je
doveo kozu u damiju. Bila je slaba, stara i ve na samrti. U tom trenutku, fakir Pir Mohamad iz
Malegaona, alijas Bade Baba, nalazio se u blizini. Sai Baba je zatraio od njega da je obezglavi
jednim udarcem i ponudi je kao rtvu. Sai Baba je veoma potovao ovog Bade Babu. On je uvek
sedeo sa desne strane Sai Babe. Nakon to bi pripalio ilim (lulu), ponudio bi je dalje Babi i
drugima. Kada bi hrana bila posluena u vreme ruka, u podne, Baba bi pozvao Bade Babu i stavio
ga da sedne sa Svoje leve strane, a zatim bi zajedno jeli. Baba mu je takoe davao svakog dana 50
rupija od sume koju bi skupio od dakine. Pratio bi ga sto koraka kad god bi ovaj odlazio iz
damije. Takva je bila njegova pozicija kod Babe. Meutim, kada je Baba od njega zatraio da
obezglavi kozu, on je glatko odbio rekavi: Zato da je ubijemo bez razloga? Tada je Baba upitao
amu da je ubije. Ovaj je otiao kod Radakrinamai i doneo no iz njene kue i stavio ga pred
Babu. Znajui za kakvu svrhu je no uzet od nje, ona ga je uzela natrag. Potom je ama otiao da
donese drugi no, ali je ostao u kui i nije se odmah vratio. Zatim je red doao na Kakasahib
Diksita. On je bio zlatan, bez sumnje, ali trebalo je da bude testiran. Baba je zatraio od njega da
nabavi no i ubije kozu. On je otiao u Sateovu rezidenciju i vratio se sa noem. Bio je spreman da
je ubije na Babin zahtev. On je bio roen u istoj braminskoj porodici i nikada u ivotu se nije
susreo sa ubijanjem. Iako je imao averziju prema bilo kakvom inu nasilja, ipak je skupio hrabrost
da ubije kozu. Svi ljudi su se udili situaciji u kojoj Bade Baba, muhamedanac, nije eleo da ubije, a
ovaj bramin se spremao da to uini. On je pritegao svoj dotar i polukrunim pokretom podigao ruku
sa noem, gledajui u Babu za poslednji signal. Baba je rekao: O emu razmilja? Hajde, udari!
Meutim, taman kada je ruka trebalo da se spusti, Baba je rekao: Stani, kako si toliko okrutan!
Iako si bramin, ubie kozu? Kakasahib je posluao i spustio no, rekavi Babi: Tvoja re je
zakon za nas, mi ne znamo ni za jednu drugu uredbu. Mi uvek mislimo na Tebe, meditiramo na
Tvoju formu i pokoravamo Ti se dan i no, mi ne znamo i ne razmatramo da li je dobro ili loe
ubiti, mi ne elimo da prosuujemo ili raspravljamo o stvarima, ve apsolutno i brzo povinovanje
guruovim naredbama naa je dunost i darma.
Zatim je Baba rekao Kakasahibu da e On lino obaviti rtvovanje. Odlueno je da koza bude
odneta blizu mesta po imenu Takija, gde su fakiri imali obiaj da sede. Dok su vodili kozu ka tom
mestu, ona je pala mrtva na put.

Hemadpant zavrava ovo poglavlje sa klasifikacijom uenika. On kae da postoji tri vrste: (1) prvi
ili najbolji, (2) drugi ili proseni i (3) trei ili obini. Najbolja vrsta uenika je ona koja pogaa ta
njihovi gurui ele i smesta to izvravaju i slue ih, ne ekajui naredbu od njih. Proseni uenici su
oni koji izvravaju nareenja uitelja do detalja, bez ikakvog odlaganja, a trea vrsta uenika su oni
koji odlau obavljanje nareenja i prave greke na svakom koraku.

Uenici treba da imaju vrstu veru, potkrepljenu inteligencijom, a ukoliko tome dodaju i strpljenje,
njihov duhovni cilj nee biti daleko. Kontrola udisaja i izdisaja, ili Hata joga i druge teke prakse
nisu uopte neophodne. Kada uenici dobiju gorenavedene kvalitete, oni postaju spremni za dalja
uputstva i uitelji se pojavljuju i vode ih putem njihove staze ka savrenstvu. U narednom
poglavlju, pozabaviemo se Babinom interesantnom dovitljivou i smislom za humor.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

83
 POGLAVLJE XXIV
Babina duhovitost i humor udo sa leblebijama (1) Hemadpant, (2) Sudama,
(3) Ana inanikar protiv ujne (mauibai)

Ukoliko ne predamo svoj ego pred stopala Sadgurua, ne moemo uspeti u svojim nastojanjima.
Kada se oslobodimo ega, tada je na uspeh zagarantovan.

Klanjajui se Sai Babi, mi postiemo oba cilja svetovni i duhovni, i uspostavljamo se u svojoj
istinskoj prirodi, zadobijajui mir i sreu. Stoga, oni koji ele da ostvare blagostanje treba sa
potovanjem da sluaju prie o Sai Babi i da meditiraju na njih. Ako budu to inili, sa lakoom e
postii ivotni cilj i ostvariti blaenstvo.

Uglavnom svi ljudi vole duhovitost i humor, ali ne vole da se ale prave na njihov raun. Meutim,
Babin metod je bio pomalo udan, a ljudi nisu marili ak ni kada bi bili ismejani, jer to je bilo
raeno iz dobre namere i uvek je bilo interesantno i uputno. Hemadpant u nastavku opisuje
sopstveni sluaj.

udo sa leblebijama
U irdiju se nedeljom odravao poseban bazar kada bi doli ljudi iz okolnih sela, podizali bi tezge i
tandove na ulici i prodavali svoju robu. Svakog dana u podne damija je bila puna ljudi, ali
nedeljom bi bila toliko puna da nije moglo da se die. Jedne takve nedelje, Hemadpant je seo ispred
Babe, sapunjao je Njegove noge i pevao Boje ime. ama je bio sa Babine leve strane, a Vamanrao
sa desne. Tu su bili prisutni i riman Buti i Kakasahib Diksit, kao i ostali. Tada se ama nasmejao i
rekao Anasahibu: Izgleda da se neko zrnevlje zakailo na rukavu od tvog kaputa! Rekavi to,
uhvatio ga je za rukav i pronaao neko zrnevlje. Hemadpant je ispravio levu podlakticu da vidi o
emu se radi i na iznenaenje svih, niz ruku mu se skotrljalo neko zrnevlje od leblebije, a ljudi koji
su tu sedeli pokupili su ga.
Ova situacija je postala predmet ale. Svi prisutni poeli su da se ude, komentariui kako je
zrnevlje pronalo svoj put u rukav od kaputa i tu ostalo toliko dugo. Hemadpant takoe nije mogao
da pretpostavi nita o tome. Poto niko nije mogao da prui zadovoljavajue objanjenje po ovom
pitanju, i svi su se udili takvoj misteriji, Baba je rekao sledee:

Ovaj ovek (Anasahib) je stvorio lou naviku da jede sam. Danas je pijani dan i on je doao ovde
vaui leblebije. Ja znam za tu njegovu naviku i ovo zrnevlje je dokaz tome. Kakvo je sada to
udo?

Hemadpant: Baba, ja nikada ne jedem sam, zato bi mi onda pripisao ovu lou naviku? Ja nikada
nisam ni video bazar u irdiju. Danas nisam iao na bazar, pa kako sam onda mogao da kupim
leblebije i kako sam mogao da ih jedem, ako ih nisam kupio? Ja nikada ne jedem dok to ne podelim
sa drugima oko sebe.

Baba: Istina je, ti daje ljudima koji su tada prisutni, ali ta kada nema nikoga u blizini, ta tada
moemo ti ili Ja da uinimo? Da li se seti Mene pre nego to pone da jede? Zar Ja nisam uvek
sa tobom? Da li si mi neto ponudio pre nego to pone da jede?

Naravouenije

84
Zapamtimo i ubeleimo paljivo ta nas je Baba nauio kroz ovu situaciju. On nas je posavetovao
da pre nego to se ula, um i intelekt prepuste uivanju u svojim predmetima, prvo bi trebalo da se
setimo Njega, a kada se to uradi, onda na neki nain mi Njemu ukazujemo ast. ula itd., nikada ne
mogu da budu bez svojih predmeta, ali ukoliko se ti predmeti prvo ponude guruu, vezanost za njih
prirodno e nestati. Na taj nain, sve vritije (suptilne misli) po pitanju poude, besa, pohlepe itd.,
prvo treba ponuditi i predati guruu, i ukoliko se pridravamo ove prakse, Bog e nam pomoi da
uklonimo sve vritije. Kada zamislimo da je Baba prisutan, pre nego to se prepustimo uivanju u
neemu, odjednom e se ukazati pitanje da li je to podesno da se u njemu uiva, ili nije. Tada e
predmet koji nije podesan za uivanje biti odbaen i na taj nain loe navike i poroci e nestati, a
karakter e se poboljati. Ljubav prema guruu e narasti, a isto znanje e procvetati. Kada to
znanje naraste, vezanost za telesnu svest (mi smo telo) e popustiti i intelekt e se spojiti sa
duhovnom sveu (mi smo duh). Tada emo ostvariti blaenstvo i zadovoljenje. Nema razlike
izmeu gurua i Boga. Onaj koji u njima vidi razliku, ne moe nigde pronai Boga. Ostavljajui sve
predstave o razliitostima, treba da smatramo gurua i Boga za isto; pa ako sluimo svog gurua kao
to je navedeno ranije, Bog e sigurno biti zadovoljan i kroz proienje naih umova, podarie nam
samorealizaciju. Ukratko, ne bi trebalo da se preputamo uivanju nijednom predmetu kroz naa
ula, a da se prvo ne prisetimo svog gurua. Kada se um istrenira na ovaj nain, mi emo se uvek
podseati na Babu i naa meditacija na Njega brzo e napredovati. Babina Sagun (manifestovana)
forma uvek e biti pred naim oima i tada e posveenost, nevezanost i spasenje biti postignuti.
Kada je Babina forma fiksirana pred naom mentalnom vizijom, mi zaboravljamo na glad, e i
ovaj sansar (svet), svest o svetovnim zadovoljstvima nestaje i na um postie mir i sreu.

Sudamina pria

Dok je gorenavedena pria kazivana, Hemadpant se podsetio sline prie o Sudami koja ilustruje
isti princip i stoga e biti navedena ovde.

ri Krina i njegov stariji brat Balaram, iveli su sa cimerom po imenu Sudama koji je bio uenik u
aramu njihovog gurua Sandipanija. Jednom prilikom, Krina i Balaram su poslati u umu da
donesu ogrev. Zatim je Sandipanijeva ena poslala Sudamu na isti zadatak, ali sa odreenom
koliinom leblebija za svu trojicu. Kada je Krina ugledao Sudamu u umi, rekao mu je: Dada,
treba mi voda, edan sam. Sudama je odgovorio: Ne treba piti vodu na prazan stomak, bilo bi
bolje da se odmori malo. Nije rekao da je doneo leblebije i da bi Krina trebalo da uzme malo.
Poto je Krina bio umoran, legao je na Sudamino krilo da se odmori i uskoro je zahrkao. Videvi
to, Sudama je izvadio leblebije i poeo da ih jede. Tada ga je Krina iznenada upitao: Dada, ta to
jede, kakav je to zvuk mljackanja? Ovaj je odgovorio: ta tu ima da se jede? Ja drhtim od
hladnoe i moji zubi cvokou. Ne mogu ak ni da ponovim Vinu sahasranam. uvi to,
sveznajui Krina je rekao: Upravo sam imao san u kom sam video kako ovek jede ono to
pripada drugome, a kada je upitan u vezi toga, odgovorio je: `Koju prainu bi to trebalo da jede`,
aludirajui time da nema nita za jelo. Drugi ovek je onda rekao: `Neka ti bude.` Dada, ovo je
samo san. Ja znam da ti nee jesti nita bez mene, ali pod uticajem sna upitao sam te ta jede. Da
je Sudama znao za sveznanje ri Krine i za njegova uda, ne bi se tako ponaao. Stoga, on je
morao da pati zbog onoga to je uinio. Iako je bio ri Krinin prijatelj, on je morao da provede
naredni ivot u tekom siromatvu. Ali, kada je kasnije ponudio Krini aku suvog pirina, koji je
sopstvenim radom zaradila njegova ena, Krina je zadovoljen i podario mu je bogato imanje da
uiva u njemu. Ovu priu treba da upamte oni koji imaju naviku da jedu sami, bez deljenja sa
drugima.

85
ruti (drevno znanje koje se prenosilo usmenim putem, Vede) takoe naglaavaju ovu lekciju i ue
nas da prvo stvari ponudimo Bogu, a tek onda uivamo u njima, nakon to ih se On odrekao. Baba
je takoe poduavao ovu lekciju na Svoj duhovit i jedinstven nain.

Ana inanikar protiv ujne (mauibai)

Hemadpant sada opisuje jo jedan duhovit incident u kom je Baba izigravao mirotvorca. Bio je
jedan poklonik po imenu Damodar Ganajam Babare, alijas Ana inanikar. On je bio jednostavan,
rustian i direktan. Nije mario ni za koga, uvek je govorio otvoreno ta misli i obavljao je sve
poslove u gotovini. Iako je spolja izgledao grubo i beskompromisno, bio je dobre prirode i bezazlen.
I Baba ga je voleo. On je prepisao svu svoju imovinu ri Sai Sanstanu u irdiju. Jednog
uobiajenog dana, Ana je sluio Babu na njegov nain tako to mu je prao levu ruku, koja je bila
oslonjena na ogradu. Sa desne strane, na svoj nain je Babu sluila jedna stara udovica po imenu
Venubai Koualgi, koju je Baba oslovljavao sa majka, a svi ostali su je zvali ujna (mauibai).
Ova mauibai je bila stara ena istog srca. U tom trenutku, ona je obavila ruke oko Babinog trupa i
masirala je Njegov abdomen. Ona je to radila toliko snano, da su se Babina lea i stomak spojili, a
Baba se klatio sa jedne na drugu stranu. Ana je sa druge strane bio miran, ali mauibaino lice se
pomeralo gore-dole pratei njene pokrete. U jednom trenutku, njeno lice je dolo veoma blizu
Aninog lica. Poto je bila duhovite prirode, prokomentarisala je: Oh, ovaj Ana je nepristojan
ovek, on bi hteo da me poljubi. Iako sam ovako stara i seda, njega nije sramota da me poljubi.
Ove rei su razbesnele Anu i on je zavrnuo rukave, rekavi: Kae da sam ja lo ovek, da li ti ja
liim na budalu? Ti si ta koja je zapoela svau. Svi prisutni su uivali posmatrajui ovaj njihov
dvoboj. Baba, koji ih je oboje podjednako voleo i eleo je da ih umiri, reio je situaciju na veoma
vet nain. Uz puno ljubavi, rekao je: Oh Ana, zato bespotrebno die dreku? Ne razumem kakva
je teta i nepristojnost u tome da se poljubi majka? uvi ove Babine rei, oboje su bili zadovoljni,
a svi prisutni su se veselo smejali i uivali u Babinom humoru.

Babine karakteristike Njegova zavisnost od bakti (poklonika)

Baba je dozvoljavao poklonicima da Ga slue svako na svoj nain i nije voleo da se drugi ljudi u to
meaju. Da bismo ilustrovali primerom, pomenuemo kako je ista mauibai drugom prilikom
gnjeila Babin abdomen. Videvi silu koju je upotrebljavala, svi ostali poklonici su postali nervozni
i uznemireni. Rekli su: Oh majko, budi malo obzirnija i umerenija, u suprotnom, pokidae Babine
arterije i vene. Na to je Baba smesta ustao i udario tapom u zemlju. Postao je razjaren, a oi su
Mu se zacrvenele kao ar. Niko se nije usudio da stane pred Babu. Zatim je uhvatio jedan kraj tapa
(satka) sa obe ruke i pritisnuo ga o Svoj stomak. Drugi kraj je uvrstio na stub i poeo je da ga gura
stomakom. tap koji je bio skoro metar dugaak izgledao je kao da e ui u stomak, i ljudi su se
uplaili da e abdomen ubrzo biti probijen. Stub je bio fiksiran i Baba je poeo sve vie da mu se
pribliava, obuhvatajui ga vrsto Svojim rukama. Proboj stomaka se oekivao svakog trena i ljudi
su bili uznemireni, ne znajui ta da rade, stajali su nemo u udu i strahu. Poklonici su eleli samo
da napomenu mauibai da bude umerena u svom sluenju i da ne izazove Babi nevolju ili bol. Bili
su iznenaeni da vide kako se njihova dobra namera pretvorila u krizu i nije im preostalo nita
drugo osim da ekaju i posmatraju. Sreom, Babin bes se uskoro primirio. Ostavio je tap i vratio se
na Svoje mesto. Od tada pa nadalje, poklonici su prihvatili lekciju da ne treba da se meaju ve
treba da dozvole svakome da slui Babu na svoj nain, jer On je bio u stanju da odmeri zasluge i
vrednost sluenja koje Mu je neko namenio.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

86
 POGLAVLJE XXV
Damu Ana Kasar iz Ahmednagara (1) pekulacije, (2) Amra lila

Uvod

Zapoinjemo ovo poglavlje klanjanjem Sai Babi sa svih osam udova, jer on je okean milosti,
inkarnirani Bog, Para Brama i veliki Jogevara (Bog joge). Pobeda Sai Babi, koji je krunski dragulj
svetaca i prebivalite svih dobrih stvari, nae Sebstvo (Atmaram) i jedino utoite poklonika.
Klanjamo se pred Njim, koji je postigao krajnji cilj ivota.

Sai Baba je uvek pun milosti. Ono to se trai na naem putu jeste svesrdna posveenost Njemu.
Kada poklonik stekne vrstu veru i posveenost, njegove elje se ubrzo ispunjavaju. Kada je u
Hemadpantu narasla elja da pie o ivotu i udima Sai Babe, On je odmah uinio da ovaj to napie.
Kada je data zapovest da se uvaju beleke, Hemadpant je odmah bio inspirisan i njegov intelekt
je skupio snagu i hrabrost da zapone i zavri taj rad. On, prema svom kazivanju, nije bio
kvalifikovan da napie to delo, ali Babini milostivi blagoslovi omoguili su mu da zavri poduhvat i
tako vi sada imate Saaritu, koja je cisterna, ili somakant dragi kamen (kamen koji orosi kada je
izloen meseevoj svetlosti) iz kog curi nektar u formi Saijevih lila (uda), otiui ka itaocima da
piju svojim srcima.

Kad god poklonik ima potpunu i svesrdnu posveenost Sai Babi, sve njegove nevolje i opasnosti su
spreene i osigurano je njegovo blagostanje zahvaljujui Babi. U nastavku se navodi pria koja to
ilustruje o Damodar Savalaram Rasan Kasaru iz Ahmednagara (sadanja Puna), alijas Damu Ana.

Damu Ana

itaoci znaju da se ovaj gospodin spominjao u estom poglavlju, koje se odnosilo na proslavu Ram
Navami festivala u irdiju. On je otiao u irdi oko 1895. godine, kada je Ram Navami proslava
otpoela i od tada je nabavljao ukrasne zastave svake godine za tu priliku. Takoe je hranio
siromane i fakire koji bi dolazili na festival.

Njegove pekulacije: (1) trgovanje pamukom

Damu Anin prijatelj iz Bombaja pisao mu je da bi trebalo zajedno da uu u pekulantski posao sa

pamukom, koji bi im doneo oko dvesta hiljada rupija profita. (Damu Ana je naveo u njegovoj izjavi,
nainjenoj 1936. godine g. B. V. Narsimha Svamiju, da je predlog o pekulacijama sa pamukom u
Bombaju iznesen od strane brokera koji nije trebao da bude partner u poduhvatu i da je on - Damu
Ana - trebalo da bude jedini investitor; videti str. 75, Iskustva poklonika, drugi deo). Broker je
napisao da je posao dobar i da ne ukljuuje rizik, pa prilika ne bi trebalo da se propusti. Damu Ana
se kolebao. Nije mogao odmah da se odlui po pitanju ulaenja u pekulaciju. Razmiljao je o
svemu, a poto je bio Babin posveenik, napisao je detaljno pismo ami, navodei sve injenice i
zamolio ga je da konsultuje Babu i dobije Njegov savet po tom pitanju. ama je dobio pismo
narednog dana i kada je u podne otiao u damiju i stavio pismo pred Babu, On je upitao amu o
emu se radi i u vezi ega je pismo. Ovaj je odgovorio da Damu Ana iz Nagara eli da Ga
konsultuje u vezi neega. Tada je Baba rekao: ta on to pie i ta planira? Izgleda da bi eleo da
dohvati nebo i da nije zadovoljan sa onim to mu je Bog dao, proitaj njegovo pismo! ama je
zatim rekao: Pismo sadri upravo to to si rekao. Oh Devo, Ti sedi ovde miran i staloen i

87
protresa poklonike, pa kada postanu uznemireni, Ti ih privlai ovde, neke lino a druge kroz
pisma. Ako ti je poznat sadraj pisma, zato me onda tera da ga itam? Baba je odgovorio: Oh
ama, itaj, Ja nasumino priam, ko bi Meni verovao.

Zatim je ama proitao pismo, a Baba je paljivo sluao i saoseajno rekao: Ovaj eti (Damu Ana)
je poludeo, napii mu odgovor da u njegovoj kui niega ne nedostaje i da bude zadovoljan sa
polovinom vekne hleba, ne zamarajui se stotinama hiljada. ama je poslao odgovor koji je Damu
Ana nestrpljivo oekivao. Kada ga je proitao, sva njegova nadanja i planovi u vezi stotina hiljada
rupija profita pali su u vodu. Pomislio je da je napravio greku to je konsultovao Babu. Meutim,
ama je u odgovoru nagovestio da uvek postoji razlika izmeu gledanja i sluanja, te da bi stoga on
trebao lino da doe u irdi i vidi Babu. Pomislio je da bi bilo pametno otii u irdi i posavetovati
se lino sa Babom po ovom pitanju. I tako je otiao u irdi, video Babu, poklonio se pred Njim i
poeo da pere Njegove noge. Nije imao hrabrosti da otvoreno upita Babu o pekulacijama, ali je
pomislio kako bi bilo dobro da se jedan udeo u poslu dodeli Babi, pa je u svom umu izgovorio da e
Mu predati deo profita ukoliko mu Baba pomogne u ovoj transakciji. Tako je Damu Ana tajno
razmiljao u svom umu, ali nita ne moe biti skriveno od Babe; Njemu je sve jasno - prolost,
sadanjost i budunost. Dete eli slatkie, ali njegova majka daje mu gorke pilule; ovo prvo mu
kvari zdravlje, dok mu ovo drugo popravlja. Majka, brinui za dobrobit svog deteta, ubeuje ga i
daje mu gorke pilule. Baba, mila Majka kakva je uvek bio, poznavao je sadanjost i budunost
svojih poklonika i stoga, itajui Damu Anin um, otvoreno mu se obratio: Bapu, Ja ne elim da
budem uvuen ni u kakve svetovne stvari (deljenje profita). Videvi Babino neslaganje, Damu Ana
je napustio poslovni poduhvat.

(2) Posao sa itaricama

Zatim je on pomislio da trguje sa pirinem, penicom i drugim itaricama. Baba je takoe proitao
ovu misao i rekao mu: Kupovae deset kilograma za rupiju, a prodavae etrnaest za isti novac!
Tako je odustao i od ovog posla. Rast cena itarica se nastavljao neko vreme, pa je izgledalo da je
Babino proroanstvo pogreno, meutim, za samo mesec ili dva, pala je obilna kia i sve cene su
odjednom pale, a svi koji su skladitili itarice pretrpeli su velike gubitke. Damu Ana je bio spaen
od takve sudbine. Nije potrebno napominjati da je i posao sa pamukom, u koji je uao broker uz
pomo jo jednog trgovca, takoe propao sa velikim gubicima za sve uesnike. Nakon to je video
da ga je Baba spasao od dva velika gubitka sa pamukom i itaricama, Damu Anina vera u Babu je
ojaala i on je ostao istinski poklonik sve do Njegove smrti.

Amra lila (udo sa mangom)

Jednom prilikom je u irdi pristigla poiljka u kojoj se nalazilo oko trista dobrih mangoa. Bila je
poslata Sai Babi sa Goe od strane jednog poreskog slubenika po imenu Rale, na amino ime. Kada
je otvorena, sav mango je bio u dobrom stanju. Sve je predato ami na uvanje, a samo su etiri
stavljena u Babinu posudu (kolambu). On je rekao: Ove etiri voke su za Damu Anu, neka stoje
ovde!

Damu Ana je imao tri ene. Prema njegovoj gorenavedenoj izjavi, on nije imao tri, ve dve ene.
On nije imao potomstvo. Konsultovao je mnoge astrologe, a i on sam je prouavao astrologiju u
nekoj meri, i otkrio je da se u njegovom horoskopu nalazi jedna nepovoljna planeta (Papi), te nije
imao izgleda da dobije potomstvo u ovom ivotu. Ali, imao je vrstu veru u Babu. Kada je otiao da
se pokloni Babi u irdi, dva sata nakon prijema poiljke sa mangom, Baba je rekao: Iako drugi
ljudi gledaju u mango, oni pripadaju Damji. Onaj kome pripadaju treba da ih `pojede i umre`.

88
uvi ove rei, Damu Ana je isprva bio okiran, ali mu je Malsapati (posveenik iz irdija) objasnio
da smrt oznaava smrt ega i da je veliki blagoslov da se to dogodi pred Babinim stopalima. Damu
Ana je rekao da e prihvatiti voe i pojesti ga. Ali Baba mu je odgovorio: Nemoj ti da ga pojede,
ve ga daj mlaoj eni. Ova amra lila (udo sa 4 manga) e joj podariti etiri sina i etiri erke.
Tako je uraeno i u dogledno vreme Babine rei su se obistinile, a ne one od astrologa.

Babin govor je bio efikasan i velianstven dok je iveo u telu, ali je tako ostalo i posle Njegove
smrti. Baba je rekao: Veruj u Mene i kada umrem, Moje kosti e govoriti iz Moje grobnice,
kretae se i komunicirati sa onima koji Mi se predaju svim srcem. Nemoj biti uznemiren to
neu biti pored tebe. ue Moje kosti kako govore i raspravljaju o tvojoj dobrobiti. Uvek Me
pamti, veruj u Mene srcem i duom, tako e ostvariti veliku korist.

Molitva

Hemadpant zavrava ovo poglavlje molitvom: Oh Sai Sadguru, ispunjavajue drvo svih bakti,
molimo Ti se da nikada ne zaboravimo i izgubimo Tvoja stopala; mi smo namueni ulaenjem i
izlaenjem (raanjem i smru) u ovom sansaru (svetu); oslobodi nas sada od ciklusa raanja i smrti.
Obuzdaj naa ula da ne idu za predmetima, vrati nas unutra i dovedi nas licem u lice sa Sebstvom
(atmom). Sve dok se ulna i umna orijentisanost ka spolja ne zaustave, nema izgleda za
samorealizaciju. Ni sin, ni ena, niti prijatelj, na kraju nee biti od koristi. Samo si Ti taj koji nam
moe podariti spasenje i blaenstvo. Uniti u potpunosti nau tendenciju za raspravom i drugim
loim delima, neka na jezik razvije elju za mantranjem Tvog imena. Povedi nae misli, uini da
zaboravimo na tela i da odstranimo na egoizam. Uini da uvek pamtimo Tvoje ime, a zaboravimo
sve ostalo. Ukloni uznemirenost uma i uini ga stabilnim i smirenim. Ako nas samo prigrli, nestae
tama noi i naeg neznanja, a mi emo iveti sreno u Tvojoj svetlosti. To to si nam dao da pijemo
nektar Tvojih uda (lila) i probudio nas iz dremea, dogodilo se zahvaljujui Tvojoj milosti i naim
zaslugama iz prolih ivota.

Napomena: U vezi sa gorenavedenim tekstom, sledei odlomak iz Damu Anine izjave vredan je
pregledanja (stranica 76).

Jednom prilikom, dok sam sedeo pred Njegovim stopalima zajedno sa drugima, imao sam dva
pitanja na umu i On je dao odgovor na oba.
(1) Tako puno ljudi dolazi kod Sai Babe. Da li svi oni imaju neku korist od Njega?
Na to je On usmeno odgovorio: Pogledaj mango drvo kada je u cvatu. Kako bi to sjajan rod bio
kada bi svi cvetovi postali voke. Ali, da li je tako? Veina otpadne (ili kao cvet ili kao nezreli plod)
pod uticajem vetra itd., samo nekolicina preostane.

(2) Drugo pitanje bilo je o meni samom. Ako Baba premine, ja u beznadeno biti preputen sluaju
i kako u se onda izboriti sa tim? Na ovo, Baba je odgovorio da e On biti sa mnom kad god i gde
god pomislim na Njega. On je obeanje potovao pre 1918, a potuje ga i nakon 1918. godine. On
je jo uvek sa mnom. On me jo uvek vodi. Negde oko 1910 1911. godine, moja braa su me
napustila, a sestra je preminula, dogodila se neka kraa i policijsko ispitivanje, i svi ti incidenti su
me veoma uznemirili.
Kada je moja sestra umrla, um mi je bio veoma uznemiren. Nisam mario za ivot i njegove uitke.
Otiao sam kod Babe, a On me je umirio Njegovim savetima (upade) i dao mi je da jedem puran
poli (vrsta kolaa) u Apa Kulkarnijevoj kui.

Dogodila se kraa u mojoj kui. Jedan prijatelj, tridesetogodinjak, ukrao je eninu kutiju sa

89
nakitom, ukljuujui i njen omiljeni nat (nosnu minuu). Ja sam plakao pred Babinom slikom.
Narednog dana ovek je vratio kutiju sa nakitom i pitao me da mu oprostim.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

90
 POGLAVLJE XXVI
Prie o (1) Bakta Pant, (2) Hariandra Pitale, (3) Gopal Ambadekar

Uvod

Sve stvari, sve to vidimo u univerzumu nije nita drugo do igra maje (iluzije) kreativne moi
Gospoda. Te stvari ne postoje zaista. Ono to istinski postoji jeste Apsolut. Kao to u mraku
pomislimo od konopca ili ogrlice da je zmija, tako mi uvek vidimo fenomen i pojavu onako kako
izgledaju spolja, a ne noumen (u Kantovoj dualistikoj filozofiji stvar po sebi koja se ne moe
spoznati i primiti ulima) koji proima sve vidljive stvari. Jedino Sadguru otvara nae oi spoznanja
i omoguava nam da vidimo stvari u svom pravom svetlu, a ne onako kako se prikazuju. Klanjajmo
se, stoga, Sadguruu i molimo se da nam podari istinsku viziju, koja je nita drugo do Boja vizija.

Unutranje bogosluenje

Hemadpant nam je podario novu formu bogosluenja. On kae da koristimo vodu u obliku suza
radosnica i da njima operemo Sadguruova stopala, da maemo Njegovo telo sandalovinom iste
ljubavi, da prekrijemo Njegovo telo tkaninom istinske vere, da ponudimo osam lotosa u formi naih
osam satvinih emocija i voe u obliku naeg koncentrisanog uma, da utrljamo crni prah (buka) na
Njegovu glavu u formi posveenosti i veemo Mu pojas od bakti, i poloimo svoju glavu pred
Njegova stopala.

Nakon to okitimo Sadgurua svim ovim ukrasima, ponudimo Mu i sebe, maui amarom (lepeza
od ivotinjske dlake) posveenosti da oteramo vruinu. Nakon tako blaenog bogosluenja,
pomolimo se na sledei nain: Usmeri na um na unutra, podari nam razluivanje izmeu
nerealnog i realnog, nevezanost za sve ovozemaljske stvari i omogui nam da postignemo
samorealizaciju. Mi predajemo sebe, telo i duu (telesnu svest i ego) Tebi. Uini da nae oi postanu
Tvoje, kako vie nikada ne bismo osetili zadovoljstvo i bol. Kontrolii nae telo i um prema Svojoj
elji. Neka na um odmara pred Tvojim stopalima.

Posvetimo se sada priama u ovom poglavlju.

Bakta Pant

Dogodilo se jednom da je posveenik po imenu Pant, uenik nekog drugog gurua, imao sree da
poseti irdi. On nije nameravao da ide u irdi, meutim ovek predlae jedan put, a Bog nalae
drugi. Putovao je sa B.B & C.I. vozom (sadanja Zapadna eleznica), gde je upoznao mnogo
prijatelja koji su ili za irdi. Svi oni su ga pitali da krene sa njima i on nije mogao da im kae ne.
Iskrcali su se u Bombaju, a Pant je siao u Viraru. Tu je dobio odobrenje od svog gurua da ide u
irdi i nakon to se pobrinuo oko trokova, krenuo je sa grupom. Stigli su ujutro i otili u damiju
oko 11 prepodne. Svi su bili zadovoljni kada su videli masu poklonika koja se okupila oko Babe,
ali Pant je iznenada dobio napad i pao u nesvest. Svi su se uplaili, ali su ipak pokuali da mu
povrate svest. Uz Babinu milost, on je povratio svesnost nakon to je poprskan vodom po glavi i seo
je uspravno kao da se tek probudio iz sna. Sveznajui Baba, znajui da je ovaj uenik kod drugog
gurua, uverio ga je i potvrdio njegovu veru u gurua, obraajui mu se na sledei nain: ta god da
se dogodi, ne odlazi, ve se vrsto dri za svoj oslonac (podrku, gurua) i uvek ostani stabilan sa
njim. Pant je odmah prepoznao znaenje ovih rei i na taj nain se podsetio na svog gurua. On

91
nikada nije zaboravio tu Babinu ljubaznost.

Hariandra Pitale

U Bombaju je iveo gospodin po imenu Hariandra Pitale. On je imao sina koji je bolovao od
epilepsije. On je iao kod mnogih alopatskih i ajurvedskih terapeuta, ali nije pronaao lek. Preostao
je samo jedan lek, a to je odlazak kod svetaca. U poglavlju 15 navedeno je da je Das Ganu, svojim
jedinstvenim i divnim kirtanima, irio slavu Sai Babe na podruju Bombaja. G. Pitale je uo neke
od ovih kirtana (molitvene pesme, pevanje o slavi Gospoda) 1910. godine i saznao je iz kirtana, a i
od drugih ljudi, da je Baba izleio mnoge neizleive bolesti Svojim dodirom ili pogledom. Tada se u
njegovom umu pojavila elja da vidi Sai Babu. Nakon to je obavio sve pripreme i spremio darove i
korpe sa voem, g. Pitale je doao u irdi sa enom i decom. Otiao je u damiju sa njima, poklonio
se pred Babom i postavio svog bolesnog sina pred Babinim stopalima. im je Baba ugledao dete,
dogodila se loa stvar. Sin je smesta prevrnuo oima i pao u nesvest. Na usta je poela da mu izbija
pena, a celo telo se obilato znojilo, izgledalo je kao da e skonati svakog trena. Videvi ovo,
roditelji su postali veoma nervozni i uznemireni. Deak je esto dobijao ovakve napade, ali ovog
puta izgledalo je da traje due. Nepresune suze poele su da se slivaju niz majino lice i ona je
poela da jadikuje, njeno stanje bilo je kao kod osobe koja se uplaila pljakaa pa pobegla u kuu,
a kua se sruila na nju; ili kao kod krave koja se uplaila od tigra pa pobegla mesaru pravo u ruke;
ili kao kod putnika koji se, izmuen suncem, sklonio u hladovinu pod drvo, a ono je palo na njega;
ili kao kod poklonika koji je otiao u hram, a hram se sruio na njega. Baba ju je teio govorei: Ne
kukaj, saekaj malo, imaj strpljenja, odvedi deaka u va smetaj, on e se povratiti u roku od pola
sata. Oni su uradili kako im je Baba rekao i ispostavilo se da su Njegove rei bile istinite. im je
odveden u rezidenciju, deak se oporavio i celokupna Pitale porodica, a i svi drugi, bili su veoma
sreni, i sve njihove sumnje su nestale. Potom je g. Pitale otiao sa enom da vidi Babu, poklonio se
pred Njim ponizno i sa potovanjem poeo da Mu pere noge, mentalno se zahvaljujui Babi za
Njegovu ljubaznu pomo. Baba je, zatim, sa osmehom rekao: Zar se nisu sve tvoje misli, sumnje i
strahovanja sada primirili? Hari (Gospod) e tititi onog koji ima veru i strpljenje. G. Pitale bio je
bogat i dobrostojei gospodin. On je razdelio slatkie naveliko i ponudio Babi vrhunsko voe i pan
(lie betela, vrsta palme). Ga Pitale bila je veoma pobona ena, jednostavna, ljupka i verna.
Sedela bi pokraj stuba i gledala u Babu sa suzama radosnicama koje su tekle iz njenih oiju. Videvi
njenu dobroudnu i ljubaznu narav, Baba je bio veoma zadovoljan. Poput bogova, sveci su takoe
zavisni od poklonika koji im se predaju i klanjaju srcem i duom. Nakon to su proveli ugodno
vreme u Babinom drutvu, Pitale porodica je dola u damiju da dobije Babino odobrenje za
odlazak. Baba im je dao udi (sveti pepeo), blagoslovio ih i pozvao g. Pitalea blizu Sebe, rekavi:
Bapu, ve sam ti dao dve rupije ranije, a sada ti dajem jo tri; uvaj ih na svom oltaru i imae
dobrobiti od toga. G. Pitale je to prihvatio kao prasad, poklonio se ponovo pred Babom i molio se
za Njegove blagoslove. U njemu se pojavila misao poto je ovo bila njegova prva poseta irdiju,
nije mogao da razume ta je Baba mislio kada je rekao da mu je ranije ve dao dve rupije. Bio je
radoznao da odgonetne ovu misteriju, ali Baba je utao. Kada se g. Pitale vratio u Bombaj, ispriao
je staroj majci sve to se dogodilo u irdiju, kao i misteriju o tome kako mu je Baba dao dve rupije
jo ranije. Majka takoe nije shvatala tu misteriju, ali razmislivi ozbiljno o svemu, prisetila se
jedne davne situacije koja je odgonetnula tajnu. Tada je rekla sinu: Kao to si ti otiao u irdi sada
sa svojim sinom, tako je i tvoj otac uradio kada te je odveo u Akalkot na daran kod tamonjeg
Maharada, pre mnogo godina. Taj Maharad je takoe bio Sida, savreni jogi, sveznajui i
milostiv. Tvoj otac je bio posveenik i njegovo klanjanje je prihvaeno. On je tada dao tvom ocu
dve rupije i rekao da ih uva na oltaru i potuje. Tvoj otac ih je potovao do svoje smrti, ali nakon
toga bogosluenje je zanemareno i rupije su nestale. Nakon nekoliko godina, nestalo je i seanje na
te dve rupije, a sada, poto si veoma srean, Akalkot Maharad ti se pojavio u formi Sai Babe kako

92
bi te podsetio na tvoje dunosti i bogosluenje kojim e oterati sve opasnosti. Budi paljiv
ubudue, napusti sve sumnje i loe misli, sledi svoje pretke i nastavi sa klanjanjem porodinim
bogovima i rupijama, ponosnim blagoslovima svetaca. Sai Samarta je ljubazno oiveo duh baktija u
tebi, kultivii ga zarad svoje dobrobiti. uvi majine komentare, g. Pitale je bio presrean.
Spoznao je i bio uveren u Babinu sveprisutnost i znaaj Njegovog darana. Od tog dana, postao je
veoma paljiv u vezi svog ponaanja.

G. Ambadekar

G. Gopal Narajan Ambadekar iz Pune bio je Babin poklonik. Deset godina je radio u sekretarijatu
za akcize u oblasti Tana, drava avhar, odakle je trebao da se penzionie. Pokuao je da dobije
neki drugi posao, ali bez uspeha. Spopale su ga i druge nevolje i njegovo stanje je prelo iz loeg u
gore. U takvoj situaciji proteklo je sedam godina, a on bi svake godine poseivao irdi iznosei
svoje albe pred Babu. Njegove nevolje su kulminirale 1916. godine i on je odluio da poini
samoubistvo u irdiju. Doao je tu sa enom i boravio dva meseca. Jedne veeri, dok je sedeo na
volovskim kolima pred Diksitovom rezidencijom, odluio je da okona svoj ivot tako to e se
baciti u oblinji bunar. Ali, Baba je eleo da se dogodi neto drugo. Nekoliko koraka odatle, nalazio
se hotel i njegov vlasnik g. Sagun, Babin poklonik, izaao je i obratio mu se: Da li si nekada itao
o ivotu Akalkot Maharada? Ambadekar je uzeo knjigu od Saguna i poeo da je ita. Sluajno, ili
moemo rei, sudbonosno, naiao je na priu koja je govorila o sledeem: Dok je Akalkot Maharad
bio iv, jedan poklonik je puno patio od neizleive bolesti i kada vie nije mogao da izdri agoniju i
bol, postao je oajan, pa se jedne noi bacio u bunar kako bi okonao svoju patnju. Maharad je
smesta doao i izvadio ga sopstvenim rukama, savetujui ga sledee: Mora podneti dobre ili
loe plodove svojih preanjih dela; ako se to ne okona, ubistvo ti nee pomoi. Morae
ponovo da se rodi i pati; umesto da se ubije, zato ne bi patio jo neko vreme i otplatio
plodove svojih preanjih dela, zavrivi sa tim jednom za svagda?

Proitavi ovu prikladnu i pravovremenu priu, Ambadekar je bio veoma iznenaen i dirnut. Da nije
dobio Babin savet kroz ovu priu, ne bi vie bio meu ivima. Videvi Babinu sveprisutnost i
dobrotu, njegova vera se osnaila i on je postao veliki posveenik. Njegov otac je bio poklonik
Akalkot Maharada i Sai Baba je eleo da on hoda oevim stopama i nastavi njegovu posveenost.
Potom je dobio Sai Babine blagoslove i njegova situacija je poela da se poboljava. Prouavao je
astrologiju i postao vian u njoj, pa je na taj nain unapredio svoja poslovanja. Bio je u stanju da
zaradi dovoljno novca i proveo je starost lagodno i komforno.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

93
 POGLAVLJE XXVII
Milost prikazana kroz davanje Bagvata i Vinu sahasranama Diksitova vizija
boga Vitala Gita Rahasja Kapardovi

Ovo poglavlje opisuje kako je Sai Baba darivao Svoje poklonike religijskim knjigama za parajan
(redovno itanje) nakon to bi ih dodirnuo i posvetio, kao i druge teme.

Uvod

Kada ovek uroni u more, on dobije zasluge kao da se okupao na svim svetim mestima i u svetim
rekama. Isto tako, kada ovek pronae utoite pod stopalima Sadgurua, on dobija zasluge kao da se
poklonio Trojstvu, tj. Brami, Vinuu i Maheu (ivi), iliti Para Brami (Bog izvan forme,
nemanifestovan). Pobeda za ri Saija, drvo koje ispunjava elje i okean znanja koji nam podaruje
samorealizaciju. Oh Sai, stvori u nama potovanje prema Tvojim priama. Neka ih publika i itaoci
prodiru u slasti, kao to atak ptica pije vodu iz oblaka i postaje srena. Dok sluaju Tvoje prie,
neka oni i njihove porodice razviju sve istinite i pobone emocije, neka se njihova tela oznoje, neka
njihove oi budu pune suza, njihovo disanje smireno, um sabran, njihova kosa podignuta, neka
plau, jecaju i drhte, neka njihova ravost nestane. Kada se te stvari dogode, to je znak da milost
gurua svie nad njima. Kada te emocije narastu u vama, guru e biti veoma zadovoljan i svakako e
vas voditi putem samorealizacije. Stoga, najbolji nain da se oslobodimo okova maje, jeste potpuna
i svesrdna predaja Babi. Vede vas ne mogu preneti preko okeana maje. Jedino Sadguru to moe da
uradi i uini da vidite Boga u svim biima.

Darovanje osveenih knjiga

U prethodnim poglavljima ve su opisani razliiti naini na koje je Baba davao uputstva. U ovom
poglavlju pozabaviemo se jednim aspektom toga. Neki poklonici su imali naviku da donesu Babi
odreene religijske knjige koje su eleli da prouavaju i da ih uzmu natrag od Njega nakon to bi ih
On dodirnuo i osvetao. Dok su svakodnevno itali knjige, oseali su da je Baba sa njima. Jednom
je Kaka Mahaani doao u irdi sa primerkom Eknati Bagvat. ama je uzeo tu knjigu da je ita u
damiji. Tamo je Baba uzeo knjigu od njega, dodirnuo je i nakon to je prelistao neke stranice,
vratio ju je nazad ami rekavi mu da je uva kod sebe. Kada je ama odgovorio da knjiga pripada
Kaki i da treba da mu je vrati, Baba je odgovorio: Ne, ne. Poto sam je dao tebi, bolje je ti zadri,
bie ti od koristi. Na isti nain ama je dobio mnoge knjige. Kaka Mahaani je nakon nekoliko
dana doao sa novim primerkom knjige Bagvat i dao je Babi u ruke. Potom ju je Baba vratio nazad
kao prasad i rekao mu da je dobro uva, uverivi ga da e mu biti od velike koristi. Kaka ju je
prihvatio sa potovanjem.

ama i Vinu sahasranama

ama je bio veoma blizak Babin poklonik i Baba je poeleo da mu ukae ast na poseban nain,
darujui mu primerak knjige Vinu sahasranam kao prasad. To je uinjeno na sledei nain:
Jednom prilikom u irdi je doao Ramadasi (poklonik sveca Ramadasa) i ostao tu neko vreme. On
je svakodnevno pratio sledeu rutinu: ustao bi rano ujutro, umio se, okupao, i nakon to bi obukao
odoru boje afrana (zlatno utu) i namazao se svetim pepelom, pobono bi itao Vinu sahasranam
(knjiga u kojoj se navodi hiljadu imena Vinua, smatra se za drugu po vanosti odmah iza Bagavad
Gite) i Adjatma Ramajan (ezoterijska verzija prie o Rami). On je itao veoma esto te dve knjige.

94
Nakon nekoliko dana, Baba je poeleo da ukae ast ami tako to e ga inicirati u Vinu
sahasranam. Stoga, On je pozvao Ramadasija i rekao mu da pati od jakih bolova u stomaku i
ukoliko ne uzme mahune od biljke sene (blago laksativno sredstvo) bol nee prestati, pa ga je
zamolio da ode na bazar (pijac) i pribavi lek. Potom je Baba napustio mesto na kom je sedeo i
otiao tamo gde je Ramadasi itao, uzeo jedan primerak Vinu sahasranam i nakon to se vratio na
svoje mesto, rekao ami: ama, ova knjiga je veoma vredna i delotvorna, Ja ti je poklanjam, a ti je
proitaj. Jednom sam ozbiljno bolovao i Moje srce nije radilo kako treba, a ivot Mi se nalazio u
opasnosti. U tom kritinom trenutku, Ja sam privio ovu knjigu na Moje srce, a onda ama, ona mi je
podarila ogromno olakanje! Pomislio sam da je Alah lino doao i spasao Me. I zato ti je dajem,
itaj je polako, malo po malo, itaj bar jedno ime svakog dana i to e ti doneti dobrobit. ama je
odgovorio da je ne eli i da e njen vlasnik Ramadasi, koji je imao lo temperament i bio tvrdoglav i
razdraljiv ovek, sigurno zapoeti svau sa njim; pored toga, poto je i sm primitivan tip, on nee
moi jasno da ita sanksritske (devanagari pismo) tekstove u knjizi.

ama je mislio da Baba eli ovim potezom da ga zavadi sa Ramadasijem, ali nije imao predstavu ta
je Baba oseao u vezi njega. Baba je verovatno eleo da stavi ogrlicu od Vinu sahasranam oko
aminog vrata i tako ga spasi od patnji svetovnog postojanja, jer iako primitivan, bio je blizak
posveenik. Delotvornost Bojeg imena je dobro poznata. Ono nas izbavljuje od svih grehova i
loih sklonosti, oslobaa nas od ciklusa raanja i smrti. Nema lake sadane od ove. To je
najbolji ista uma. Ne zahteva nikakve rekvizite i nema ogranienja. Veoma je lako i
delotvorno. Baba je eleo da ama praktikuje ovu sadanu, iako ovaj to nije nameravao. Stoga mu
je Baba to nametnuo. Poznato je i da je nekada davno, Eknat Maharad na slian nain nametnuo
itanje Vinu sahasranam sirotom komiji braminu i tako ga spasao. itanje i prouavanje Vinu
sahasranama je najlaki put proienja uma i stoga je Baba to poverio Svom pokloniku ami.

Ramadasi se uskoro vratio sa mahunama sene. Ana inanikar, koji je bio prisutan, elei da odigra
ulogu Narade (nebeski rii koji je poznat po tome to nameta sukobe izmeu bogova i demona),
obavestio ga je o tome ta se dogodilo. Ramadasi je odjednom prasnuo. Istog trenutka se obruio na
amu svom silinom besa. Rekao je da je ama nagovorio Babu da ga poalje po lekove pod
izgovorom bola u stomaku, kako bi uzeo knjigu. Poeo je da grdi i zlostavlja amu, rekavi da e
mu razbiti glavu ukoliko knjiga ne bude vraena. ama se smireno raspravljao sa njim, ali uzalud.
Potom mu se Baba ljubazno obratio: Oh Ramadasi, ta je sa tobom? Zato si tako turbulentan? Zar
ama nije na deak? Zato ga grdi bespotrebno? Kako to da si tako svadljiv? Zar ne moe da
govori nene i umilne rei? Svakodnevno ita svete knjige, pa opet tvoj um je uzrujan, a strasti
nekontrolisane. Kakav si ti to Ramadasi! Ti tei da bude indiferentan prema svim stvarima. Zar
nije udno to udi tako jako da poseduje ovu knjigu? Pravi Ramadasi ne bi trebao da ima
vezanosti (mamata), ve jednakost (samata) prema svemu. Svaa se sa amom oko obine knjige.
Idi sedi, moe kupiti mnogo knjiga novcem, ali ne i ljude; razmisli dobro i budi obziran. Koliko
vredi tvoja knjiga? ama nije bio zainteresovan za nju. Ja sam je lino uzeo i dao mu je. Ti to zna.
Mislio sam da bi bilo korisno da je ama proita i zato sam mu je dao.

Kako su slatke bile ove Babine rei! Nene, umilne, poput nektara. Njihov efekat bio je predivan.
Ramadasi se smirio i rekao ami da e od njega zauzvrat uzeti Panratni Gitu. ama je bio veoma
zadovoljan i rekao je: Zato jednu, dau ti deset primeraka zauzvrat.

Na kraju je to pitanje reeno. Pitanje o kom treba razmisliti je sledee: Zato je Ramadasi traio
Panratni Gitu, knjigu za koju nije mario, i zato se on koji svakodnevno ita religijske knjige u
damiji pred Babom, svaao sa amom pred Njim? Mi ne znamo kako da odredimo krivicu i koga
da okrivimo. Da se ovaj incident nije dogodio, moemo rei da ama ne bi usvojio vanost teme o

95
delotvornosti Bojeg imena i znaaju Vinu sahasranam. Iz ovoga vidimo da je Babin nain
poduavanja i iniciranja bio jedinstven. U ovom sluaju, ama je postepeno prouavao knjigu i
savladao njen sadraj u toj meri da je bio u stanju da ga objasni profesoru G.G. Narkeu sa Koleda
za mainstvo, Puna, koji je bio sestri riman Butija, Babinog poklonika.

Vizija Vitala

Jednog dana, dok je Kakasahib Diksit bio u meditaciji nakon jutarnjeg kupanja u svojoj kui, u
irdiju, ugledao je viziju Vitala (avatar boga Vinua). Kada je kasnije otiao da vidi Babu, On ga je
upitao: Da li je doao Vital Patil? Zar ga nisi video? On je neuhvatljiv, vrsto ga dri, u suprotnom
e ti izmai i pobei. Potom, u podne, pojavio se jedan piljar sa dvadeset, ili dvadeset pet slika
Vitala iz Pandarpura koje su bile na prodaju. G. Diksit je bio iznenaen da vidi sliku Vitala koja se
tano podudarala sa onom koju je video u meditaciji, i odmah se prisetio Babinih rei. Stoga je
odmah kupio jednu sliku i stavio je na svoj oltar za molitvu.

Gita Rahasja

Baba je uvek voleo i ohrabrivao one koji su prouavali Brama vidju (metafiziku). Naveemo jedan
primer kada je Bapusahib og primio potanski paket. U njemu se nalazio primerak Gita Rahasje
od Lokamanja Tilaka. On je uzeo paket pod ruku, doao u damiju i poklonio se pred Babom, a
paket je ispao pred Babina stopala. Baba je upitao ta je to. Paket je otvoren i knjiga je predata u
Babine ruke. On je prelistavao stranice nekoliko minuta, zatim je izvadio jednu rupiju iz depa,
stavio je na knjigu i tako predao ogu, rekavi: Proitaj sve i to e ti koristiti.

G. i ga Kaparde

Zavriemo ovo poglavlje sa opisom Kapardeovih. Jednom je Dadasahib Kaparde doao u irdi sa
porodicom i tu proveo nekoliko meseci. Dnevnik o njegovom boravku objavljen je na engleskom
jeziku u ri Sai Lila magazinu, prvi tom. Dadasahib nije bio obian ovek. On je bio bogat i
veoma uticajan advokat u Amaravatiju (Berar) i lan dravnog vea u Delhiju. Bio je inteligentan i
veoma dobar govornik. Pa ipak, nije se usuivao da otvori usta pred Babom. Veina poklonika je
razgovarala i raspravljala se sa Babom, ali samo trojica Kaparde, Nulkar i Buti, uvek su utali.
Oni su bili krotki, skromni, ponizni i dobre prirode. Dadasahib, koji je bio u stanju pred drugima da
izloi Panadai (poznati rad na sanskritu o filozofiji advaite, nedualnosti, od uvenog Vidjaranje),
nije izgovarao ni re kada bi doao u damiju pred Babu. Ma koliko ovek da je uen u Vedama,
izbledee pred onim koji je spoznao Bramu i postao jedno sa Njim. Uenost ne moe imati prednost
pred samorealizacijom. Dadasahib je ostao etiri meseca, ali je ga Kaparde ostala sedam. Oboje su
bili veoma zadovoljni svojim boravkom u irdiju. Ga Kaparde je bila odana i posveena i mnogo
je volela Babu. Svakog podneva bi donosila hranu u damiju i nakon to bi je Baba prihvatio,
vratila bi se da i ona rua. Videvi njenu stabilnu i vrstu posveenost, Baba je poeleo da to prikae
i drugima. Jednog podneva, ona je u damiju donela jelo koje sadri sanzu (penini puding), puri,
pirina, supu, kir (slatki pirina) i jo neke osuene namirnice. Baba, koji je obino ekao satima pre
nego to jede, smesta je ustao i priao, sklonio je poklopac sa jela i poeo halapljivo da jede. ama
ga je tada upitao: Otkud ova pristrasnost? Nekada baca jela koja ti drugi pripreme i ne mari ni da
ih pogleda, ali ovo ti se iskreno dopada. Zbog ega je hrana koju je donela ova ena toliko ukusna?
To nas sve zanima. Baba je zatim objasnio: Ova hrana je zaista izvanredna. U prolom ivotu ova
ena je bila krupna krava jednog trgovca i davala je puno mleka. Zatim je nestala i rodila se u
porodici batovana, a potom u porodici katrija i udala se za trgovca. Nakon toga je roena u
braminskoj porodici. Ugledao sam je posle dugo vremena, dozvolite Mi da uzmem jo zalogaja

96
punih ljubavi iz njenog jela. Nakon to je to izgovorio, Baba je sve pojeo, oprao je usta i ruke,
podrignuo kao da je veoma zadovoljan i vratio se na Svoje mesto. ena se tada poklonila i poela
da pere Babine noge, a On je razgovarao sa njom masirajui joj ruke kojima je prala Njegove noge.
Videvi to uzajamno sluenje, ama je poeo da se ali, rekavi: Sve se odvija jako lepo, predivno
je videti Boga i Njegovog baktu kako slue jedno drugo. Nakon to je ostao zadovoljan njenim
iskrenim sluenjem, Baba joj je rekao tihim i opinjavajuim tonom da uvek mantra Raaram,
Raaram i jo dodao: Ako to bude radila, tvoj ivotni cilj bie dostignut, tvoj um e postii mir i
imae ogromne dobrobiti. Ljudima koji su neupueni u duhovne stvari ovo se moe initi kao gest
ljubaznosti, ali nije to u pitanju. Ovo je sluaj koji se tehniki naziva aktipat, tj. transfer moi sa
gurua na uenika. Koliko su samo bile delotvorne Babine rei! One su odmah probile u njeno srce i
tu ostale.

Ovaj sluaj ilustruje prirodu odnosa koji treba da postoji izmeu gurua i uenika. Oboje treba da
vole i slue jedno drugo, kao da su Jedno. Nema razlike izmeu njih. Oboje su Jedno i ne mogu
iveti jedno bez drugog. Kada uenik poloi glavu pred guruova stopala, to samo tako izgleda
spolja, ali iznutra, oni su zaista jedno te isto. Oni koji vide bilo kakve razlike meu njima, jo uvek
nisu zreli i usavreni.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

97
 POGLAVLJE XXVIII
Vrapci koje je privukao irdi
(1) Lakmiand, (2) dama iz Burhanpora, (3) Mega

Uvod

Sai nije ogranien ili konaan. On prebiva u svim biima, od mrava i insekata do Gospoda Brame.
On proima sve. Sai je bio dobro upoznat sa znanjem Veda, kao i sa naukom o samorealizaciji.
Poto je bio vian u obe oblasti, pristajalo Mu je da bude Sadguru. Ako je neko veoma uen, ali nije
u stanju da probudi uenika i uspostavi ga u samorealizaciji, on ne zasluuje da bude nazvan
Sadguru. Uopteno govorei, svetovni roditelji daruju roenje telu, ali smrt neminovno ide uz ivot;
ali Sadguru zaobilazi i ivot i smrt i stoga je on bolji i milostiviji od bilo koga drugog.

Sai Baba je esto govorio da Njegov ovek (poklonik) moe biti na bilo kojoj udaljenost,
hiljadama kilometara daleko od Njega, ali e biti privuen u irdi poput vrapca kome je
vezana noga koncem. Ovo poglavlje opisuje prie o tri takva vrapca.

(1) Lala Lakmiand

Ovaj gospodin je prvo radio u ri Venkatevar novinama u Bombaju, potom na eleznici, a nakon
toga kao slubenik u firmi Rali braa & Co. Doao je u kontakt sa Babom 1910. godine. Jedan ili
dva meseca pre Boia, video je u snu starog oveka sa bradom u Santakruzu (predgrau Bombaja),
kako stoji okruen svojim baktama (poklonicima). Nekoliko dana kasnije, otiao je u kuu svog
prijatelja g. Datatreje Manunat Biura da slua kirtan koji je izvodio Das Ganu. Das Ganuova
praksa je uvek bila da dri Babinu sliku pred publikom dok izvodi kirtan. Lakmiand je bio
iznenaen jer se izgled starca koga je video u snu identino podudarao sa slikom, pa je zakljuio da
je stari ovek koga je video u snu niko drugi do Sai Baba. Prizor ove slike, Das Ganuov kirtan i
ivot sveca Tukarama o kom je Das Ganu pevao, ostavili su snaan utisak na njegov um i on je
odluio da ode u irdi. Iskustvo bakti (poklonika) pokazuje da im Bog uvek pomae u njihovoj
potrazi za Sadguruom i u drugim duhovnim poduhvatima. Iste te veeri, prijatelj po imenu
ankararao pokucao je na vrata i upitao ga da li bi krenuo sa njim u irdi. Njegovoj radosti nije bilo
kraja i smesta je odluio da krene u irdi. Pozajmio je 15 rupija od roaka i nakon obavljanja
priprema za put, krenuo je u irdi. U vozu, on i njegov prijatelj ankararao pevali su baane
(religijske pesme) i raspitivali se o Sai Babi kod nekih putnika etvorice muhamedanaca koji su se
vraali u mesto blizu irdija. Svi su im rekli da je Sai Baba veliki svetac koji godinama ivi u
irdiju. Kada su stigli u Kopergaon, on je poeleo da kupi dobre guave (voe) kao poklon Babi, ali
je toliko bio ushien prizorima da je zaboravio da ih kupi. Dok su se pribliavali irdiju, setio se
guava i ba u tom trenutku ugledao je staru enu koja je nosila korpu punu guava i trala za
koijom. Koija se zaustavila i on je sa zadovoljstvom kupio voe, a ena mu je rekla: Uzmi i sve
ostalo i ponudi Babi u moje ime. injenica da je nameravao da kupi guave, ali je zaboravio na to,
pa zatim susret sa staricom i njena posveenost Babi, bili su prijatno iznenaenje za obojicu
prijatelja i Lakmiand je pomislio da starica ima neke veze sa starim ovekom koga je video u snu.
Potom su nastavili sa vonjom i kada su stigli blizu irdija, ugledali su zastave na damiji i
otpozdravili ih. Otili su u damiju nosei u rukama materijale za puu (verski obred) i obavili su
propisno bogosluenje pred Babom. Lakmiand je bio veoma dirnut i neverovatno srean jer je
video Babu. Obmotao se oko Babinih stopala, kao pela oko mirisnog lotosa. Tada je Baba rekao
sledee:

98
Lukav ovek, on peva baane usput i raspituje se kod drugih, zato pitati druge? Mi treba sve da
vidimo sopstvenim oima, odakle potreba da pitamo druge? Razmisli da li je tvoj san taan ili ne.
Zato si morao da pozajmljuje novac od Marvarija (osoba poreklom iz Raastana) da bi dobio
daran? Da li je elja tvog srca sada zadovoljena?

Kada je uo ove rei, Lakmiand je bio zapanjen Babinim sveznanjem. Bio je zbunjen kako je
Baba mogao da zna sve to se dogaalo na putu ka irdiju. Glavna stvar koju treba zapamtiti u
ovom sluaju je da Baba nikada nije voleo da ljudi pozajmljuju novac da bi dobili Njegov daran,
ili proslavljali neki praznik, ili otili na hodoae.

Penini puding (sanza)

Dok je Lakmiand sedeo za rukom, u podne, od jednog poklonika je dobio penini puding
(sanzu) kao prasad. Bio je srean zbog toga. Narednog dana oekivao je isto to, ali nije dobio nita.
Zato je postao nestrpljiv da ga opet dobije. Treeg dana u podne, u vreme aratija, Bapusahib og je
upitao Babu koju naivaidju (ponudu u hrani) da donese. Baba mu je rekao da donese penini
puding. Potom su bakte donele dve pune inije sanze. Lakmiand je bio veoma gladan, a oseao je
i odreeni bol u leima. Tada mu je Baba rekao: Dobro je da si gladan, uzmi sanzu i neke lekove
za bol u leima. Ponovo je bio zapanjen videvi kako je Baba proitao njegov um i rekao ono to
mu je prolazilo kroz glavu. Kako je sveznajui On bio!

Urokljivo oko

Tokom ove posete, Lakmiand je jedne noi svedoio povorci koja je ila u avadi. Baba je tom
prilikom puno kaljao. On je pomislio da taj Babin problem moda dolazi zbog neijih urokljivih
oiju. Kada je otiao u damiju narednog jutra, Baba je govorio ami sledee: Sino sam patio od
kalja, da li je to zbog neijih urokljivih oiju? Mislim da su neije loe namere (urokljive oi)
usmerene na Mene i zbog toga patim. U ovom sluaju, Baba je izgovorio ono to se nalazilo u
Lakmiandovom umu.

Videvi ove dokaze Babinog sveznanja i dobrote prema baktama, on se poklonio pred Babinim
stopalima i rekao: Veoma sam srean zbog tvog darana. Budi uvek dobar i milostiv prema meni i
zauvek me titi. Za mene na ovom svetu nema drugog Boga osim Tebe, neka moj um uvek bude u
zanosu Tvojih baana i stopala, neka me Tvoja milost titi od nesrea ovog sveta i neka uvek pevam
Tvoje ime i budem srean.

Nakon to je dobio Babin udi (sveti pepeo) i blagoslove, vratio se kui sa svojim prijateljem, bio je
veoma zadovoljan i pevao je o Babinoj slavi tokom puta. Ostao je verni Babin poklonik od tada i
uvek je slao vence od cvea, kamfor i dakinu po prijateljima koji su putovali u irdi.

(2) Dama iz Burhanpora

Vratimo se sada na drugog vrapca (poklonika). Jedna ena iz Burhanpora je u snu videla Sai Babu
kako dolazi pred njena vrata i moli za kiadi (kuvani slani pirina sa dalom). Kada se probudila,
pred vratima nije bilo nikoga. Ipak, bila je zadovoljna sa vizijom koju je imala i ispriala je to
svima, ukljuujui i mua. On je bio zaposlen u poti i kada je premeten u Akolu, i mu i ena su
odluili da odu u irdi jer su bili pobone osobe. Jednog dana su otili u irdi i tamo ostali dva
meseca, a na putu ka irdiju posetili su sveto mesto Gomati. Svakog dana su odlazili u damiju,

99
klanjali se Babi i provodili vreme u srei. Oni su doli u irdi da ponude kiadi kao naivaidju, ali
tokom prvih etrnaest dana nije se ukazala prilika za to. eni se nije svialo to odlaganje i sporost.
Stoga je petnaestog dana, u podne, dola u damiju nosei kiadi. Tamo je zatekla sputene zavese,
jer su Baba i ostali ve sedeli za rukom. Niko se nije usuivao da ue dok su zavese bile sputene,
ali ena vie nije mogla da eka. Podigla je zavese i ula. Bilo je udno da se Babi tog dana ba jeo
kiadi i kada je ena ula nosei to jelo, Baba je bio oduevljen i poeo je odmah da ga jede.
Videvi Babinu ozbiljnost po tom pitanju, svi su bili zapanjeni, a oni koji su uli priu o kiadiju
bili su uvereni u Njegovu izuzetnu ljubav prema poklonicima.

(3) Mega

Preimo sada na treeg vrapca. Mega iz Viramgaona bio je prost i nepismen braminski kuvar kod
Rao Bahadur H.V. Satea. On je bio ivin posveenik i uvek je pevao mantru od pet slogova
Namah ivaja. On nije poznavao sandju (jutarnja i veernja religijska meditacija i pevanje
mantre), niti glavnu mantru Gajatri. Rao Bahadur Sate se zanimao za njega i nauio ga je sandju i
Gajatri. Sate mu je rekao da je Sai Baba iz irdija otelotvorenje boga ive i ubedio ga je da poe u
irdi. Na eleznikoj stanici Baruk, on je saznao da je Sai Baba musliman i njegov prost i
ortodoksan um je bio veoma uznemiren idejom da e se pokloniti muslimanu, pa se molio svom
uitelju da ga ne alje tamo. Njegov uitelj je insistirao da poe i dao mu je pismo kojim e se
predstaviti (Sateovom) tastu u irdiju, Ganeu Damodaru, alijas Dada Kelkar, koji e ga odvesti kod
Sai Babe. Kada je stigao u irdi i otiao u damiju, Baba je bio veoma ljut i nije mu dozvolio da
ue. Izbacite bitangu!, grmeo je Baba, a potom rekao Megi, Ti si bramin iz visoke kaste, a ja
sam obian musliman, izgubie svoju kastu ako doe ovde. Odlazi! uvi ove rei, Mega je
poeo da se trese. udio se kako je Baba mogao da zna ta mu je prolazilo kroz misli. Ostao je
nekoliko dana sluei Babu na svoj nain, ali i dalje nije bio siguran u sve. Zatim se vratio kui, a
potom je otiao u Trjambak (okrug Nasik) i tu ostao godinu i po dana. Nakon toga se ponovo vratio
u irdi. Ovog puta, uz zalaganje Dade Kelkara, bilo mu je dozvoljeno da ue u damiju i ostane u
irdiju. Sai Babina pomo Megi nije bila kroz obraanje reima. On je iznutra (mentalno) radio na
Megi i rezultat je bila njegova znaajna promena i dobrobit. Od tada je Mega poeo da gleda na Sai
Babu kao na inkarnaciju ive. Da bi se klanjalo ivi, potrebno je imati lie biljke bel (ivino sveto
drvo) i Mega je prelazio kilometre svakog dana kako bi ga ubrao i obavio bogosluenje njegovom
ivi (Babi). Njegova praksa se sastojala u klanjanju svim boanstvima u selu, nakon ega bi doao u
damiju, poklonio se pred mestom gde je Baba sedeo (gadi) i obavio bogosluenje pred Babom, a
nakon to bi oprao Njegova stopala, popio bi tu vodu (tirt) koja je ostala. Jednom se dogodilo da je
doao u damiju a da se nije poklonio bogu Kandobi, jer su vrata tog hrama bila zatvorena. Baba
nije prihvatio njegovo sluenje i poslao ga je nazad rekavi mu da su vrata sada otvorena. Mega je
zaista zatekao otvorena vrata, poklonio se pred boanstvom i vratio se kod Babe kao i uobiajeno.

Kupanje u Gangi

Na Makar Sankranti dan (festival posveen bogu Sunca), Mega je poeleo da namae Babino telo
pastom od sandalovine i okupa Ga vodom iz Gange. Baba prvobitno nije bio voljan da to radi, ali
nakon vie ponovljenih zahteva, na kraju se sloio. Mega je trebao da pree udaljenost od oko
etrdeset kilometara (da ode i da se vrati) kako bi doneo svetu vodu iz Godavari reke. Doneo je
vodu, obavio sve pripreme za kupanje u podne i rekao Babi da se pripremi. Tada ga je Baba jo
jednom upitao da Ga potedi tog kupanja, rekavi da kao Fakir, On nema nita sa vodom iz Gange,
ali Mega nije eleo da Ga slua. Znao je da se milost ive zadobija abiekom (svetim kupanjem) na
povoljan dan. Baba je pristao, siao je sa svog mesta i seo na drvenu dasku, isturio glavu i rekao:
Oh, Mega, uini mi bar ovo, glava je najvaniji deo tela i sipaj vodu samo preko nje, to je isto kao

100
da si me celog okupao. U redu, ree Mega, pa podie up sa vodom i poe da sipa preko glave,
ali dok je to radio postao je toliko obuzet ljubavlju da je plaui povikao Har Har Ganga (ivela
boginja Ganga) i ispraznio je up po celom telu. Sklonio je up sa strane i pogledao u Babu, ali na
njegovo iznenaenje, video je da je samo Babina glava bila pokvaena, dok je telo ostalo suvo.

Trozubac i pindi

Mega se klanjao Babi na dva mesta: u damiji je lino slavio Babu, a u rezidenciji (vada) se klanjao
Babinoj velikoj slici koju mu je poklonio Nanasahib andorkar. Tako je radio dvanaest meseci.
Tada mu je Baba podario viziju kako bi iskazao potovanje njegovoj posveenosti i uvrstio mu
veru. Jednog jutra, dok je Mega jo uvek leao u krevetu sa zatvorenim oima, ali budan, jasno mu
se ukazala Babina forma. Baba je, znajui da je ovaj budan, bacio akatu (zrnevlje pirina obojeno
u crveno) i rekao: Mega, nacrtaj trozubac!, a potom nestao. uvi Babine rei, radosno je otvorio
oi, ali nije ugledao Babu ve samo razbacan pirina. Zatim je otiao kod Babe, ispriao mu o viziji
i zamolio za odobrenje da nacrta trozubac. Baba je rekao: Zar nisi uo moje rei da nacrta
trozubac? To nije bila vizija ve direktno nareenje, Moje rei uvek nose znaenje, nikada nisu
isprazne. Mega je rekao: Ja sam pomislio da si me probudio, ali su sva vrata bila zatvorena, pa
sam posumnjao i mislio sam da je to bila vizija. Baba je odgovorio: Meni nisu potrebna vrata da
bih uao. Ja nemam formu, Ja ivim svuda. Kao onaj koji povlae konce, Ja izvravam sva dela
onih koji Mi veruju i stapaju se sa Mnom.

Mega se vratio u rezidenciju (vadu) i nacrtao crveni trozubac na zidu pored Babine slike. Narednog
dana, Ramadasi bakta se vratio iz Pune, poklonio se Babi i predao Mu pindi (falusni simbol ive).
U tom trenutku se pojavio i Mega. Baba mu je rekao: Vidi, ankar je doao, zatiti ga (pokloni
mu se) sada! Mega je bio prijatno iznenaen da vidi pindi. U rezidenciji, Kakasahib Diksit je stajao
sa pekirom na glavi nakon kupanja i priseao se kada je video pindi u mentalnoj viziji. Dok je tako
razmiljao, Megao se pojavio i pokazao mu pindi koji mu je Baba poklonio. Diksit je bio srean
kada je video da se taj pindi identino poklapa sa onim koga je video pre par minuta u svojoj viziji.
Nakon par dana od kako je zavren crte trozupca, Baba je postavio pindi pokraj velike slike kojoj
se Mega klanjao. Mega se klanjao ivi i uz pomo crtanja trozupca i postavljanja pindija, Baba je
uvrstio njegovu veru jo vie.

Nakon kontinuiranog sluenja Babe tokom mnogo godina, obavljajui redovna bogosluenja i
aratije svakog podneva i veeri, Mega je preminuo 1912. godine. Tada je Baba postavio Svoje ruke
preko njegovih posmrtnih ostataka i rekao: Ovo je bio Moj istinski poklonik. Baba je takoe
zahtevao da On lino plati trokove ruka za bramine na sahrani i taj zahtev je u delo sproveo
Kakasahib Diksit.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

101
 POGLAVLJE XXIX
Prie o (1) Baan grupi iz enaja, (2) Tendulkarovi (otac i sin), (3) Kapetan Hate,
(4) Vaman Narvekar

Ovo poglavlje opisuje jo interesantnih i udesnih pria o Sai Babi.

(1) Baan grupa iz enaja

Bila je 1916. godina kada je grupa koja izvodi baane iz enaja (grupa Ramdasi Panta) krenula na
hodoae u sveti grad Benares. Grupa se sastojala od mukarca, njegove ene, erke i sestriine.
Naalost, njihova imena nisu zabeleena. Tokom putovanja, lanovi grupe su saznali da u irdiju,
okrug Ahmednagar, ivi veliki svetac po imenu Sai Baba koji je bogoostvaren i koji svakog dana
dareljivo deli novac Svojim baktama i talentovanim ljudima koji se pokau pred Njim. Svakog
dana bi se kod Sai Babe skupilo dosta novca od dakine i od te sume On je davao jednu rupiju
trogodinjoj devojici Amani, erki bakte Kondaija, od dve do pet rupija je davao drugima, est
rupija je davao amali, Amaninoj majci i od deset do dvadeset rupija, pa ak nekada i pedeset,
davao bi ostalim baktama, kako mu je bilo po volji. uvi sve to, grupa je dola i irdi i tu poela
da boravi. Grupa je veoma lepo izvodila baane (religijske pesme) i pevala jako lepe pesme, ali
iznutra oni su eleli novac. Troje iz grupe bilo je veoma pohlepno, ali ena, ili gazdarica, bila je
drugaije prirode. Ona je gajila potovanje i ljubav prema Babi. Jednom, dok se odvijao podnevni
arati, Baba je bio veoma zadovoljan njenom verom i posveenou, pa joj je darovao viziju njenog
ita boanstva (porodino, izabrano boanstvo). Pred njom se Baba pojavio kao Sitanat (bog
Rama), dok je pred drugima bio kao i obino Sainat. Videvi svoje voljeno boanstvo, bila je veoma
dirnuta. Suze su joj se slivali niz lice i poela je da tape rukama od radosti. Ljudi su se udili
njenom radosnom raspoloenju, ali nisu mogli da odgonetnu razlog tome. Kasnije, tokom
popodneva, ispriala je to svom muu. Rekla mu je kako je videla ri Ramu u Sai Babi. On je
mislio za nju da je prosta i posveena ena i da je njena vizija Rame bila kreacija uma. Ignorisao je
njenu priu, rekavi da nije mogue da je samo ona videla Ramu, dok su svi ostali tamo videli Sai
Babu. Ona se nije uvredila na to, jer bila je dovoljno srena da dobije Ramin daran, a njen um je
bio miran, staloen i bez pohlepe.

Predivna vizija

Stvari su se odvijale kao to je navedeno, a onda je mu dobio udnu viziju jedne noi: Nalazio se u
velikom gradu, a policija ga je uhapsila, vezala ruke konopcem i smestila ga u zatvor (iza reetki).
Dok je policija stezala okove, on je ugledao Sai Babu kako utke stoji napolju, blizu reetaka.
Videvi Babu tako blizu, alosnim tonom je izgovorio: Kada sam uo za Tvoju slavu, doao sam
pod Tvoja stopala, zato me je onda zadesila nesrea kada Ti lino ovde stoji? Baba je odgovorio:
Mora da plati posledice svojih dela. Ovaj je rekao: Nisam uinio nita u ovom ivotu to bi mi
donelo ovakve posledice. Baba je rekao: Ako nisi u ovom ivotu, mora da si poinio neki greh u
prethodnom ivotu. ovek je odgovorio: Ne znam nita o mom grehu iz prolog ivota, ali ak i
da jesam poinio neki greh, zato on nije spaljen i uniten u Tvom prisustvu, kao suva trava u
vatri? Baba: Da li ima toliku veru? On: Da. Baba mu je tada zatraio da zatvori oi. im ih je
zatvorio, uo je glasan zvuk neega to pada i nakon to je otvorio oi, video je da je slobodan, a
policija je pala dole i krvarila. Bio je veoma uplaen i okrenuo se ka Babi, koji mu je rekao: Sada
si gotov, policajci e doi da te uhapse. On je poeo da moli: Nema drugog spasitelja osim Tebe,
spasi me ako je ikako mogue! Tada mu je Baba zatraio da ponovo zatvori oi. On je to uradio i

102
kada ih je otvorio, video je da nije u zatvoru, ve je bio slobodan a Baba je stajao pored njega.
Odmah je pao pred Babina stopala. Baba ga je potom upitao: Ima li neke razlike izmeu ovog
namaskara (pozdrav klanjanjem) i onih prethodnih? Razmisli dobro i odgovori Mi. On je rekao:
Postoji velika razlika, moji prethodni namaskari (nakloni) su davani sa ciljem da dobijem novac
od Tebe, ali ovaj namaskar je upuen Tebi kao Bogu, osim toga, ranije sam uvredljivo mislio da Ti,
bivajui muhamedanac, kvari nas hinduse.
Baba: Zar ti u svom umu ne veruje u muhamedanske bogove? Odgovorio je: Ne. Zatim je
Baba rekao: Zar nema panu (simbol otvorene ake) u svojoj kui i zar mu se ne klanja na Tabut
(Moharum festival, prvi mesec muhamedanske godine). Takoe, u tvojoj kui se nalazi jo jedno
boanstvo po imenu Kadbibi kome se moli i kome udovoljava kada su svadbe i drugi festivali.
Zar nije tako? On je sve to priznao. Tada je Baba rekao: ta jo eli? U njemu je narasla elja
da dobije daran svog gurua Ramdasa, a Baba mu je rekao da se okrene i pogleda. Kada se okrenuo,
gle! Ramdas je stajao pred njim. Nije stigao ni da se sagne da se pokloni pred Njegovim stopalima,
a guru Ramdas je nestao. Tada je radoznalo upitao Babu: Izgleda staro, da li zna koliko ima
godina? Baba: ta! Da li si to rekao da sam star! Hajde trkaj se sa Mnom pa e da vidi!
Rekavi to, Baba je poeo da tri a ovaj ga je pratio. Baba je nestao u praini koja se podigla od
Njegovog tranja i u tom trenutku ovek se probudio.

Nakon to se probudio, poeo je ozbiljno da razmilja o simbolinom snu. Njegov mentalni sklop se
potpuno promenio i on je shvatio Babinu velianstvenost. Nakon ovoga, njegova sklonost ka sumnji
je nestala, a u njegovom umu razvila se ista posveenost prema Babinim stopalima. Vizija je bila
obian san, ali pitanja i odgovori u njoj bila su zanimljivi i od velike vanosti. Narednog jutra, kada
su se svi okupili u damiji za arati, Baba mu je dao prasad slatkie u vrednosti od dve rupije i
takoe dve rupije iz Svog depa, i blagoslovio ga. Nagovorio ga je da ostane jo nekoliko dana i
blagoslovio ga, rekavi: Alah (Bog) e ti puno dati i uinie ti svakog dobra. On nije dobio jo
novca tada, ali je dobio neto mnogo vrednije Babin blagoslov koji e mu biti od koristi zauvek.
Grupa je zaradila obilje novca nakon toga, njihovo hodoae bilo je uspeno i nisu doiveli
nikakve neprijatnosti tokom putovanja. Svi su se bezbedno vratili kui, razmiljajui o Babinim
reima i blagoslovima, i anandi (blaenstvu) koje su iskusili zahvaljujui Njegovoj milosti.

Ova pria ilustruje jedan od metoda koje je Baba upranjavao u nekim sluajevima kako bi
poboljao i preobratio Svoje poklonike.

(2) Porodica Tendulkar

U Bandri (predgrau Bombaja) ivela je porodica Tendulkar u kojoj su svi lanovi bili Babini
poklonici. Ga Savitribai Tendulkar objavila je knjigu na marati jeziku ri Sainat baan mala ,
koje je sadrala 800 stihova (abanga i pada) koji su opisivali Babina uda. To je dragocena knjiga
za one koji su zainteresovani za Babu. Sin Babu Tendulkar je naporno uio dan i no, i eleo je da
polae prijemni ispit za Medicinsku kolu. Konsultovao je u vezi toga i neke astrologe. Nakon to
su prouili njegov horoskop, rekli su da mu zvezde nisu naklonjene ove godine i da treba da izae
na prijemni ispit naredne godine, kada e zasigurno biti uspean. To ga je uinilo sumornim i
uznemirenim. Nekoliko dana nakon toga, njegova majka je otila u irdi i videla je Babu. Izmeu
ostalih stvari, pomenula je i sumorno, turobno stanje njenog sina koji bi trebao da izae na ispit
kroz nekoliko dana. Kada je to uo, Baba joj je rekao: Reci tvom sinu da veruje u Mene, da odbaci
horoskope i predvianja astrologa i hiromanta, i da nastavi sa svojim uenjem. Neka izae smirenog
uma na prijemni ispit, sigurno e poloiti ove godine. Reci mu da Mi veruje i da ne bude
razoaran. Majka se vratila kui i prenela Babinu poruku svom sinu. On je potom prionuo na
uenje i u dogledno vreme izaao na ispit. U pismenim radovima je dobro proao, ali poto je bio

103
ophrvan sumnjama, mislio je da nee obezbediti dovoljan broj bodova za prolazak. Stoga nije mario
da se pojavi na usmenom delu ispita. Ali, ispitiva ga je traio. On je poslao poruku preko kolege
studenta da je poloio pismeni deo ispita i da treba da se pojavi na usmenom. Tako ohrabren, sin se
pojavio na usmenom polaganju i takoe ostvario uspeh. Tako je, uz Babinu milost, on poloio
prijemni ispit te godine, iako su zvezde bile protiv njega kako je ve naznaeno. Ovde treba
napomenuti da nas sumnje i potekoe okruuju samo kako bi nas pokrenule i utvrdile u
naoj veri. One nas testiraju. Ako se vsto drimo Babe uz potpunu veru i nastavimo sa
svojim poduhvatima, nai napori e naposletku biti krunisani uspehom.

Deakov otac, Ragunatrao, radio je u nekoj stranoj trgovakoj firmi, u Bombaju. Kako je postajao
sve stariji, nije vie bio u stanju da propisno obavlja svoj posao i morao je da uzima odsustva i
odmore. Poto se njegov uinak nije popravio nakon perioda odsustva, dalji produetak odsustva ili
prevremena penzija bili su neizbeni. Glavni menader firme odluio je da ga penzionie jer je ve
bio star, ali i pouzdan radnik. Razmatralo se pitanje o visini penzije. On je do tada dobijao 150
rupija, a penzija bi bila polovina zarade, iliti 75 rupija, to ne bi bilo dovoljno za izdravanje
porodice. Stoga su svi bili uznemireni po tom pitanju. Petnaest dana pre konane odluke, Baba se
pojavio u snu ge Tendulkar i rekao: Ja bih eleo da 100 rupija bude odreeno za penziju, da li e
vas to zadovoljiti? Ona je odgovorila: Baba, zato me to pita? Mi potpuno verujemo u Tebe.
Iako je Baba rekao 100 rupija, on je ipak dobio deset rupija vie, iliti 110, kao poseban sluaj. Tako
predivnu ljubav i brinost je Baba ispoljavao prema Svojim baktama.

(3) Kapetan Hate

Kapetan Hate, koji je boravio u Bikaneru, bio je veliki Babin poklonik. Jednom mu se u snu pojavio
Baba i rekao: Da li si me zaboravio? Hate je smesta zgrabio Babina stopala i rekao: Ako dete
zaboravi svoju majku, kako onda moe biti spaeno? Zatim je Hate otiao u batu i ubrao sve
graak i nakon to je pripremio idu (gi, brano i dal) i dakinu, spremao se da to sve ponudi Babi,
ali utom se probudio i shvatio da je to bio samo san. Ipak, odluio je da sve te stvari poalje Babi u
irdi. Kada je stigao u Gvalior par dana kasnije, poslao je dvanaest rupija prijatelju putem novane
uputnice, uz instrukciju da dve rupije budu utroene na pribavljanje potreptina kako bi se napravilo
jelo ida i kupio graak, i da se to preda Babi uz deset rupija kao dakina. Prijatelj je otiao u irdi i
obavio kupovinu navedenih namirnica, ali graak nije mogao da pronae. U kratkom roku, pojavila
se ena sa korpom na glavi u kojoj se, gle uda, nalazio graak. To je kupljeno, a onda je sve
ponueno Babi u ime kapetana Hatea. G. Nimonkar je narednog dana pripremio naivaidju (pirina i
graak) i to ponudio Babi. Svi ljudi su bili iznenaeni kada su videli kako je Baba tokom obeda
uzimao samo graak, a pirina i druge stvari nije ni dotakao. Hateova radost nije imala kraja kada je
to saznao preko svog prijatelja.

Osvetana rupija

Jednom prilikom, kapetan Hate je poeleo da u kui ima rupiju koju je Baba osvetao svojim
dodirom. Naiao je na prijatelja koji je kretao za irdi. Preko njega, Hate je poslao rupiju. Prijatelj
je doao u irdi i nakon uobiajenog klanjanja, prvo je dao svoju dakinu koju je Baba prihvatio.
Zatim je pruio Hateovu rupiju koju je Baba uzeo u ruku i poeo da gleda u nju. Drao ju je, bacao
uvis desnim palcem i igrao se sa njom. Potom je rekao prijatelju: Vrati ovo vlasniku zajedno sa
prasadom svetog pepela i reci mu da Meni ne treba nita od njega; reci mu da ivi u miru i
spokoju! Prijatelj se vratio u Gvalior, predao osvetanu rupiju Hateu i rekao mu ta se dogodilo u
irdiju. Ovog puta Hate je bio veoma zadovoljan i shvatio je da Baba uvek ohrabruje dobre misli, a
ono to je poeleo, Baba je i ispunio.

104
(4) Vaman Narvekar

Sada, neka itaoci uju drugaiju priu. Gospodin po imenu Vaman Narvekar puno je voleo Babu.
Jednom prilikom doneo je rupiju. Na jednoj strani rupije bili su ugravirani likovi Rame, Lakmana i
Site, a na drugoj lik Maruti sa sklopljenim rukama. Ponudio je Babi novi u nadi da e ga On
osvetati Svojim dodirom i vratiti mu ga zajedno sa udijem (svetim pepelom). Ali, Baba ga je
smesta stavio u dep. Zatim je ama razgovarao sa Babom o Vamanraovoj nameri i zatraio od
Njega da mu vrati novi. Tada se Baba obratio u Vamanraovom prisustvu: Zato bih mu ga
vratio? Treba da ga zadrimo za sebe. Ako bude dao 25 rupija za njega, vratiemo ga. Potom, kako
bi dobio tu rupiju, Vamanrao je skupio 25 rupija i stavio ih pred Babu. Baba je rekao: Vrednost ove
rupije uveliko prelazi 25 rupija. ama, uzmi ovu rupiju i ostavi je kod nas, dri je na svom oltaru i
klanjaj joj se! Niko nije imao hrabrosti da pita Babu zato je doneo tako udnu odluku. On jedini
zna ta je najbolje i najprikladnije za svakoga od nas.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

105
 POGLAVLJE XXX
Privueni u irdi
(1) Kakai Vaidja iz Vanija, (2) Ramlal Punabi iz Bombaja

U ovom poglavlju govori se o jo dvoje poklonika koji su bili privueni u irdi.

Uvod

Poklonite se pred dobrim Saijem koji je prebivalite milosti i koji je naklonjen Svojim poklonicima.
Samo uz pomo darana On otklanja njihove strahove od ovozemaljskih iluzija (sansar) i unitava
njihove nesree. On je isprva bio Nirgun (bez forme), ali je zbog posveenosti bakti bio u obavezi
da uzme formu. Podariti osloboenje i samorealizaciju baktama jeste misija svetaca, a za Saija, koji
je najvei od njih, ta misija je neizbena. Grehovi onih koji pronau utoite pred Njegovim
stopalima bivaju uniteni, a njihov napredak je zagarantovan. Mislei na Njegova stopala, bramini
sa svetih mesta dolaze kod Njega i itaju spise i pevaju Gajatri mantru u Njegovom prisustvu. Mi
koji smo slabi i bez ikakvih zasluga ne znamo ta je bakti, ali znamo da iako nas svi ostali napuste,
Sai nas nee ostaviti. Oni koje On voli dobijaju ogromnu snagu i znaju da razlikuju izmeu lanog i
pravog znanja.

Sai u potpunosti zna elje Svojih poklonika i On ih ispunjava. Stoga, oni dobijaju ono to ele i
zahvalni su zbog toga. Mi Ga zato prizivamo i klanjamo se pred Njim. Zaboravljajui na sve svoje
mane, dopustimo Mu da nas oslobodi od briga. Onaj ko u trenutku velikih nesrea misli i moli se
Saiju, dobie smiren um kroz Njegovu milost.

Ovaj Sai okean milosti, voleo je Hemadpanta prema njegovim reima, a rezultat toga je ovo delo
Sai Saarita. Inae, kakve je on kvalifikacije imao pa da preduzme takav poduhvat? Meutim,
kada je Sai preuzeo odgovornost, Hemadpant nije oseao optereenje niti bilo kakvu brigu o tome.
Kada je svetlost znanja bila tu da inspirie njegove rei i olovku, zato bi imao sumnje i brinuo? Sai
je dobio njegovo sluenje u formi ove knjige; to je zbog prikupljenih zasluga iz prolih ivota i
stoga on se moe smatrati srenim i blagoslovenim.

Pria koja sledi nije obino kazivanje, ve ist nektar. Onaj koji ga popije, razumee Saijevu
velianstvenost i sveproimajuu prirodu. Oni koji ele da se raspravljaju i kritikuju, ne bi trebalo
da itaju dalje. Ovde se ne trai rasprava, ve beskrajna ljubav i posveenost. Ueni poklonici i
odani vernici, ili oni koji sebe smatraju slugama svetaca, volee i potovae ove prie, dok e ih
drugi posmatrati kao bajke. Srene Saijeve bakte gledae na Saijeva uda kao na kalpataru (drvo
koje ispunjava elje). Pijenje i uivanje u nektaru Saijevih lila (uda) podarie osloboenje divama
(duama) koje borave u neznanju, zadovoljenje domainima i sadanu (duhovnu praksu) tragaocima.
Sada, doli smo do prie u ovom poglavlju.

Kakai Vaidja

U Vani, okrug Nasik, iveo je ovek po imenu Kakai Vaidja. On je bio svetenik tamonje boginje
Saptaringi. On je toliko bio ophrvan loim okolnostima i nesreama, da je izgubio smirenost uma i
postao je veoma nespokojan. Pod takvim okolnostima, jedne veeri otiao je u hram Boginje i molio
se iz dubine srca, prizivajui njenu pomo kako bi ga oslobodila od briga. Boginja je bila
zadovoljna njegovom posveenou i iste noi mu se pojavila u snu, rekavi: Idi kod Babe i tvoj

106
um e postati smiren i staloen. Kakai je bio nestrpljiv da sazna od nje ko je taj Baba, ali pre nego
to je mogao da dobije neko objanjenje, probudio se. Tada je poeo da se pita ko bi mogao biti
Baba kod koga mu je Boginja rekla da ide. Nakon to je promislio, zakljuio je da bi Baba mogao
biti Trjambakevar (bog iva). Stoga je otiao na sveto mesto Trjambak (okrug Nasik) i ostao tamo
deset dana. Tokom boravka kupao se svakog jutra, pevao Rudra himne (posveene bogu ivi),
obavljao abiek (polivanje vode preko pindija) i druge religijske rituale, ali uprkos svemu, bio je
uznemiren kao i pre. Potom se vratio u svoje mesto i ponovo, sa aljenjem, prizvao Boginju. Te
veeri ona mu se pojavila u snu i rekla: Zato si uzalud iao u Trjambakevar? Kada sam rekla
Baba, mislila sam na ri Sai Samarta iz irdija. Sada se pred Kakaijem otvaralo novo pitanje -
Kako i kada otii u irdi da bi se video Baba? Kada neko zaista ima iskrenu elju da vidi sveca, ne
samo svetac, ve sam Bog ispunjava njegovu elju. U stvari, sant (svetac) i anant (Bog) su jedno te
isto, nema ni najmanje razlike meu njima. Ukoliko neko misli da moe otii kad poeli i videti
sveca, to je puko razmetanje. Ako svetac to ne dozvoli, niko nee biti u stanju da doe i vidi ga. ak
se ni list na drvetu nee pomeriti bez njegovog odobrenja. to je bakta zabrinutiji u vezi svoje
posete svecu, to je posveeniji i odaniji, a elja e mu biti bre i efikasnije ispunjena na njegovo
veliko zadovoljstvo. Onaj koji poziva nekoga u posetu, takoe ureuje sve i za njegov prijem, pa je
tako bilo i sa Kakaijem.

amini zaveti
Dok je Kakai razmiljao o svojoj nameri da putuje u irdi, u njegovu kuu je doao gost koji ga je
odveo u irdi. To nije bio niko drugi do ama, veoma blizak i intiman Babin posveenik. Kako je
on doao u mesto Vani ba u tom trenutku, tek emo da vidimo. ama je bio ozbiljno bolestan kada
je bio mlad i njegova majka je dala zavet porodinom boanstvu, Saptaringi u Vaniju, da e ga
ukoliko njen sin ozdravi, doneti i posvetiti njenim stopalima. Zatim, nakon nekoliko godina, majka
je dobila teko gljivino oboljenje na grudima. U tom trenutku, ona je dala jo jedan zavet svom
boanstvu da ukoliko bude ozdravila, poklonie joj dve srebrne dojke. Ova dva zaveta su ostala
neispunjena. Kada je bila na samrtnoj postelji, ona je pozvala svog sina amu i skrenula mu panju
na zavete, a kada je dobila njegovo obeanje da e ih ispuniti, izdahnula je. Posle nekog vremena
ama je zaboravio na ove zavete i tako je prolo trideset godina. U tom periodu, poznati astrolog je
doao u irdi i tu proveo mesec dana. Njegova predvianja u vezi riman Butija i ostalih bila su
tana i ljudi su bili zadovoljni. amin mlai brat Bapai ga je konsultovao i reeno mu je o
zavetima njegove majke i obeanju starijeg brata da e ih ispuniti, datog na njenoj samrtnoj postelji,
ali oni jo uvek nisu bili ispunjeni; zbog toga Boginja nije bila zadovoljna sa njima i to im je
donosilo nevolje. Bapai je to ispriao bratu ami, a ovaj se zatim prisetio neispunjenih zaveta.
Razmiljajui da e svako dalje odlaganje biti opasno, on je pozvao juvelira i naruio da se uradi
par srebrnih dojki. Potom je otiao u damiju, poklonio se pred Babom i stavljajui pred Njega dve
srebrne dojke, zamolio Ga da ih prihvati i oslobodi ga od datih zaveta, jer On je za njega bio
Saptaringi boginja. Baba je, meutim, insistirao da ovaj ode lino u hram Saptaringe i pokloni ih
pred stopalima Boginje. Nakon to je dobio Babino odobrenje i udi, otiao je u Vani, a dok je tragao
za svetenikom, stigao je u Kakaijevu kuu. Kakai je u tom trenutku bio veoma nestrpljiv da
poseti Babu, a ama je ba tada doao da ga vidi. Kako je to udesna sluajnost!

Kakai ga je upitao ko je on i odakle dolazi, a kada je uo da ovaj dolazi iz irdija, smesta ga je

zagrlio. Bio je preplavljen ljubavlju! Potom su razgovarali o Saijevim udima i nakon to su obavili
rituale vezane za amine zavete, obojica su krenuli za irdi. Kada su stigli, Kakai je otiao u
damiju i pao pred Babina stopala. Oi su mu uskoro bile pune suza, a njegov um je postao smiren.
Kao to je reeno u viziji Boginje, im je ugledao Babu, njegov um je izgubio uznemirenost i
postao je smiren i staloen. Kakai je razmiljao: Kako je ovo divna mo! Baba nita nije rekao,

107
nije bilo pitanja ni odgovora, niti izreenog blagoslova; sm daran je toliko doprineo srei,
uznemirenost mog uma je nestala samo uz pomo Njegovog darana, obuzela me je svest radosti
to se naziva `velianstvenost darana`. Njegov pogled bio je fiksiran na Saijeva stopala i nije
mogao da izgovori ni re. Sluajui o Babinim lilama, njegova radost nije znala za granice. U
potpunosti se predao Babi, zaboravio je na svoje nevolje i brige i postigao nepomuenu sreu.
Proveo je radosno tu dvanaest dana i nakon to je dobio Babino odobrenje za odlazak, udi i
blagoslove, vratio se kui.

Kualand iz Rahate

Kae se da snovi koje imamo u jutarnjim satima, uglavnom budu tani i na javi. To moe biti tano,
ali kada su u pitanju Babini snovi, ne postoji vremensko ogranienje. Naveemo jedan primer:
Baba je rekao Kakasahib Diksitu jednog popodneva da ode u Rahatu i dovede Kualanda u irdi,
jer ga ve dugo nije video. Kakasahib je u skladu sa tim uzeo koiju i otiao u Rahatu. Pronaao je
Kualanda i preneo mu Babinu poruku. uvi to, Kualand je bio iznenaen i odgovorio je da mu
se Baba pojavio u snu tokom podnevne dremke i rekao mu da smesta doe u irdi, pa je ve bio
nestrpljiv da krene. Poto nije imao konja u blizini, poslao je svog sina da obavesti Babu. U
trenutku kada je sin izlazio van okruga sela, pojavila se Diksitova koija. Diksit je tada rekao da je
poslat samo da bi njega doveo. Zatim su obojica koijom otili nazad u irdi. Kualand je video
Babu i svi su bili zadovoljni. Videvi ovo Babino udo, Kualand je bio duboko ganut.

Ramlal Punabi iz Bombaja

Jednom prilikom, Panabi bramin iz Bombaja po imenu Ramlal, usnio je san u kom se Baba
pojavio i zatraio od njega da doe u irdi. Baba se pojavio kao mahant (svetac), ali ovaj nije znao
nita o njemu. Pomislio je da bi trebao da ode i poseti Ga, ali poto nije imao Njegovu adresu, nije
znao ta da radi. Ali, onaj koji poziva u goste takoe obavlja i sve druge neophodne pripreme za
gosta. Isto se dogodilo i u ovom sluaju. Tog popodneva, dok je etao ulicom, ugledao je Babinu
sliku u jednoj radnji. Osobine mahanta koga je video u snu, identino su se poklapale sa slikom.
Nakon to je ispitao sve, saznao je da je u pitanju slika Sai Babe iz irdija. Vrlo brzo posle toga
otiao je u irdi i tamo ostao sve do svoje smrti.

Na ovaj nain, Baba je dovodio Svoje poklonike u irdi kako bi dobili daran, a onda bi zadovoljio
sve njihove potrebe, materijalne i duhovne.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

108
 POGLAVLJE XXXI
Umiranje u Babinom prisustvu (1) Sanjasi Viajanand, (2) Balaram Mankar, (3)
Nulkar, (4) Mega, (5) tigar

U ovom poglavlju Hemadpant opisuje umiranje odreenih poklonika i tigra u Babinom prisustvu.

Uvod

Poslednja elja ili misao koju ovek ima u asu smrti, odreuje njegov budui pravac. ri Krina je
rekao u Giti (VIII-5-6): Onaj koji me se seti u poslednjem asu, sigurno dolazi kod Mene; a onaj
koji drugaije meditira, u tom trenutku odlazi tamo za im udi. Mi ne moemo biti sigurni da
emo u poslednjim trenucima imati ba dobru misao, tavie, vei su izgledi da emo biti uplaeni i
prestravljeni od smrti. Stoga je neophodna kontinuirana praksa kako bismo bili u stanju da
usmerimo na um ka eljenim, dobrim mislima, u bilo kom trenutku. Svi sveci zbog toga
preporuuju da mislimo na Boga i uvek pevamo Njegovo ime, kako ne bismo postali uznemireni i
zbunjeni kada doe vreme za odlazak. Posveenici se u potpunosti predaju svecima, uvek verujui
da e ih oni voditi i pomoi im u poslednjim trenucima ivota. Nekoliko takvih sluajeva bie
opisano ovde.

(1)Viajanand

Sanjasin (asketa, monah) iz enaja po imenu Viajanand, krenuo je na hodoae na Mansarovar.

Usput je uo o Babinoj slavi, pa je svratio u irdi. Tu je sreo jednog Somadevai Svamija iz
Haridvara i raspitao se o putu do Mansarovara. Svami mu je rekao da je Sarovar 800 kilometara
iznad Gangotrija i opisao mu je potekoe tog putovanja veliki sneg i promenu dijalekta na svakih
100 kilometara, kao i sumnjiavu prirodu lokalnih stanovnika koji zadaju dosta problema
hodoasnicima. uvi sve to, sanjasin je bio utuen i otkazao je putovanje. Potom, kada je otiao
kod Babe i poklonio se pred Njim, Baba se razbesneo i rekao: Odvedite ovog beskorisnog
sanjasina, od njegovog drutva nema nikakve koristi. Sanjasin nije poznavao Babinu prirodu.
Osetio se nelagodno, ali je ostao da sedi i posmatra stvari koje su se tu odvijale. Trajao je jutarnji
darbar (skup poklonika) i damija je bila puna ljudi. Izraavali su potovanje Babi na razliite
naine. Neki su Mu prali noge, drugi su uzimali svetu vodu (tirt) i pili je punog srca, a neki su
ispirali oi sa njom; pojedini su ga mazali pastom od sandalovine ili mirisima po telu. Dok je to
raeno, svi bi zaboravili na razlike izmeu kasti i veroispovesti. Iako se Baba razbesneo na njega,
on je bio ispunjen ljubavlju prema Babi i nije eleo da napusti mesto.

Ostao je u irdiju dva dana, a onda je dobio depeu iz enaja u kojoj je pisalo da mu je majka
veoma bolesna. Oseao se veoma utueno i poeleo je da bude pored majke, ali nije mogao da ode
kui dok ne dobije Babino odobrenje. Sveznajui Baba, poznajui budunost, rekao mu je: Ako si
toliko voleo svoju majku, zato si postao sanjasin (asketa, monah)? Vezanost predstavlja
zloupotrebu ute (monake) odore. Idi i sedi u tiini u svom smetaju, ekaj strpljivo nekoliko dana.
U rezidenciji ima puno lopova, zabravi sva vrata i budi veoma oprezan, lopovi e odneti sve.
Bogatstvo i prosperitet su prolazni, a telo podlee propadanju i smrti. Znajui to, obavi svoju
dunost ostavljanja vezanosti za ovaj svet, ali i za naredni. Onaj koji tako uradi i preda se stopalima
Harija (Gospoda), oslobodie se svih nevolja i postii e blaenstvo. Gospod tri i pomae onome
koji misli i meditira na Njega sa ljubavlju i panjom. Tvoje zasluge iz prolih ivota su znaajne,
zbog toga si doao ovde. Sada uini ono to sam ti rekao i ostvari cilj svog ivota. Od sutra zaponi

109
prouavanje Bagvata. Uradi tri saptaha (tri itanja knjige) tokom tri nedelje, savesno. Gospod e
biti zadovoljan sa tobom i unitie tvoje patnje, tvoje iluzije e nestati i zadobie veni mir.
Videvi da se primie njegov kraj, Baba mu je prepisao lek i nagovorio ga da ita Ramaviaju, koja
moe da umilostivi boga smrti. Narednog jutra, nakon kupanja i ostalih obreda za proienje,
zapoeo je da ita Bagvat na izolovanom mestu u Lendi bati. Zavrio je dva itanja i nakon toga se
osetio veoma iscrpljenim. Vratio se u rezidenciju i proveo u svojoj sobi dva dana, a treeg dana je
izdahnuo na krilu fakira Babe. Baba je sa razlogom zatraio od ljudi da sauvaju telo na jedan dan.
Policija je dola ubrzo i nakon propisnog ispitivanja, dala dozvolu da se telo pokopa. Sahranjen je
na prikladnom mestu, uz sve obiaje. Na ovaj nain, Baba je pomogao sanjasinu i osigurao mu da
postigne sadgati (spasenje).

(2) Balaram Mankar

Postojao je jedan domain koji je bio Babin poklonik, po imenu Balaram Mankar. Kada mu je ena
preminula, on je postao utuen i nakon to je poverio domainstvo svom sinu, napustio je dom i
doao u irdi da ivi sa Babom. Poto je bio zadovoljan sa njegovom posveenou, Baba je
poeleo da mu preokrene ivot na bolje i to je uradio na sledei nain. Dao mu je dvanaest rupija i
rekao mu da ode da ivi u Maindragadu (okrug Satara). Mankar isprva nije eleo da se odvoji od
Babe, ali ga je Baba ubedio da je to najbolje za njega i rekao mu da praktikuje meditaciju tri puta na
dan u Gadu (tvrava - Maindragad). Verujui u Babine rei, Mankar je otiao u Gad. Bio je veoma
zadovoljan mirnim okruenjem, istom vodom, zdravim vazduhom i okolinom, i poeo je da
praktikuje meditaciju istrajno, kao to mu je Baba preporuio. Nakon nekoliko dana, doiveo je
otkrovenje. Uglavnom bakte dobijaju otkrovenja (spoznaje) kada su u samadiju ili stanju transa, ali
u Mankarovom sluaju, to se dogodilo kada se povratio u normalno stanje svesti nakon transa.
Pojavio mu se Baba lino. Ne samo da Ga je Mankar video, ve ga je i upitao zato je poslat ba na
ovo mesto. Baba je odgovorio: U irdiju su poele da ti nadolaze mnoge ideje i misli, pa sam te
poslao ovde da bih ti umirio um. Mislio si da se moje telo nalazi u irdiju, sazdano od pet
elemenata i visoko tri i po lakta (oko 177cm). Sada sm odlui da li je osoba koju vidi ispred sebe,
ona ista koju si video u irdiju. Zato sam te poslao ovde. Nakon to se period boravka zavrio,
Mankar je napustio Gad i produio u svoje rodno mesto Bandru. eleo je da putuje vozom od Pune
do Dadara, ali kada je doao do biletarnice, video je da vlada velika guva. Nije mogao da nabavi
kartu na vreme, ali se u tom trenutku pojavio seljanin sa komadom tkanine oko struka (langoti) i
kambalijem (pokriva, tkano ebe) na ramenu, upitavi ga: Kuda si se zaputio? U Dadar,
odgovorio je Mankar. Potom je ovaj rekao: Molim te uzmi ovu moju kartu za Dadar, jer moram da
obavim neki hitan posao ovde, pa sam otkazao put za Dadar. Mankar je bio veoma srean to je
dobio kartu i dok je vadio novac iz depa, shvatio je da je seljanin nestao u guvi. Mankar je
pokuao da ga pronae u masi, ali uzalud. ekao ga je sve dok voz nije napustio stanicu, ali nije
bilo ni traga od njega. Ovo je bilo drugo otkrovenje koje je Mankar dobio na udan nain. Nakon
to je posetio svoj dom, ponovo se vratio u irdi i tu ostao kod Babinih stopala, pratei Njegovo
vostvo i savete. Na kraju, bio je veoma srean da napusti ovaj svet u Babinom prisustvu.

(3) Tatjasahib Nulkar

Hemadpant ne navodi posebne detalje o Tatjasahib Nulkaru, osim kratke napomene da je ispustio
svoju duu u irdiju. Prikaz ovog sluaja objavljen je u Sai Lila magazinu i naveemo ga ovde.

Tatjasahib je bio sudija u Pandarpuru 1909. godine, dok je Nanasahib andorkar bio poreski
slubenik tamo. Njih dvojica su se esto sretali i razgovarali. Tatjasahib nije verovao u svece, dok ih
je Nanasahib potovao. Nanasahib mu je esto govorio o udima Sai Babe i nagovarao ga da ode u

110
irdi i vidi Babu. Nulkar je konano pristao, ali pod dva uslova: (1) mora dobiti braminskog kuvara
i (2) mora pribaviti dobre pomorande iz Nagpura kao poklon. Oba ova uslova su, naravno,
ispunjena. Bramin je doao kod Nanasahiba u slubu i bio je poslat kod Tatjasahiba, a vona korpa
sa sto prelepih pomorandi poslata je Tatjasahibu od nepoznatog poiljaoca. Poto su uslovi
ispunjeni, Tatjasahib je morao da poe u irdi. Baba je u poetku bio veoma besan na njega.
Meutim, malo po malo, Tatjasahib je doiveo iskustva koja su ga uverila da je Baba inkarnirani
Bog. On je postao zaljubljenik u Babu i ostao je sa Njim do svoje smrti. Kada mu se pribliio kraj,
itali su mu svete spise, a u poslednjim asovima doneli su svetu vodu (tirt) od pranja Babinih
stopala i dali mu da je pije. Kada je uo za njegovu smrt, Baba je rekao: Oh, Tatja je otiao pre nas,
on se nee ponovo roditi.

(4) Mega

Pria o Megi je ve ispriana u poglavlju 28. Kada je Mega preminuo, svi seljani su doli na
pogrebnu povorku. Baba je takoe bio prisutan i bacao je cvee na Megino telo. Kada je pogreb
obavljen, suze su tekle niz Babino lice i poput obinog smrtnika On je pokazao da je ophrvan tugom
i alom. Nakon to je prekrio telo cveem, Baba se vratio u damiju plaui poput najblieg lana
porodice.

Mnogo je svetaca koji su podarili sadgati (spasenje) ljudima, ali Babina veliina je jedinstvena. ak
je i ivotinja poput tigra dola pred Babina stopala kako bi bila izbavljena iz nevolje. Upravo tu
priu emo sada navesti.

(5) Tigar

Sedam dana pre nego to je Baba preminuo, desio se predivan dogaaj u irdiju. Pred damijom se
zaustavila jedna zaprega. Na zaprenim kolima, vezan gvozdenim lancima, nalazio se tigar
izmuenog izgleda. Patio je od neke ozbiljne bolesti. Njegovi uvari tri dervia vodili su ga od
mesta do mesta i zaraivali su novac na njegovom prikazivanju. To je bio nain na koji su se
izdravali. Oni su probali sve mogue lekove kako bi ga izleili od bolesti, ali uzalud. Tada su uli
za Babinu slavu i doli su pred Njega sa ivotinjom. Spustili su tigra u lancima i doveli ga pred
vrata. Iako bolestan, bio je prirodno estok. Dakle, bio je uznemiren. Ljudi su ga posmatrali sa
strahom i oduevljenjem. Dervii su ispriali Babi sve o ivotinji i uz Njegov pristanak, doveli su ga
pred Njega. Dok je prilazio, povukao se par koraka zbog strahopotavanja prema Babi i spustio
svoju glavu do poda. Kada su ugledali jedan drugog, tigar je priao do stepenika i privreno se
zagledao u Babu. Odmah je zamahnuo krajem repa i udario njime tri puta o zemlju, a zatim pao na
zemlju bez svesti. Kada su videli da je mrtav, dervii su postali veoma utueni i tuni, ali uz
pravilno pojanjenje, pomirili su se sa tim. Smatrali su da je ivotinja bila bolesna i da joj se kraj
pribliio, tako da je veoma dobro po njih to je skonao pred Babinim stopalima. On je bio njihov
dunik, a kada je dug otplaen, osloboen je i skonao je pod Saijevim stopalima. Kad god neko
bie pokloni glavu pred stopalima sveca i umre na tom mestu, smatra se da je postiglo osloboenje.
Zar bi mogli da doekaju takav kraj, da nisu imali zasluge i dobra dela iza sebe?
*Tigar je sahranjen u irdiju ispred Mahadev hrama.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

111
 POGLAVLJE XXXII
U potrazi za guruom i Bogom Post koji nije odobren

U ovom poglavlju Hemadpant opisuje dve stvari: (1) Kako je Baba sreo Svog gurua u umi i kroz
njega spoznao Boga; i (2) Kako je Baba nagovorio gu Gokale, koja je odluila da posti tri dana, da
pojede puranpolis (slatki kola).

Uvod

Na poetku Hemadpant opisuje sansar (vidljivi svet) alegorijom avate (drveta banjan), koje se
pominje u Giti gde se kae da ima koren iznad, a grane ispod zemlje. Njegove grane se ire nadole i
nagore, hrane ih gune (kvaliteti), a njihovi izdanci su ulni predmeti. Njegov koren, koji predstavlja
akciju, prua se nadole u ljudski svet. Njegova forma se ne moe spoznati u ovom svetu, niti njegov
kraj, poetak ili oslonac. Nakon to posee drvo avatu koje ima jako korenje, koristei otro oruje
nevezivanja, ovek treba da pronae put koji vodi izvan, stupajui tamo odakle nema povratka.

Da bi se preao taj put, apsolutno je neophodna pomo dobrog vodia (guru). Ma koliko ovek bio
uen, i ma koliko njegovo poznavanje Veda i Vedante (svete literature) bilo veliko, on ne moe stii
bezbedno na odredite. Ako je vodi tu da mu pomogne i pokae pravi smer, on e izbei zamke i
divlje zveri koje vrebaju usput.

Babino iskustvo po ovom pitanju je zaista prelepo, a predstavio ga je kroz linu priu, i ukoliko se
ona paljivo usvoji, podarie vam veru, posveenost i spasenje.

Potraga

Jednom smo nas etvoro prouavali religijske spise i druge knjige, i postavi tako prosvetljeni,
poeli smo da raspravljamo o prirodi Brame. Jedan od nas je rekao da bismo trebali ostvariti
Sebstvo sopstvenim trudom, ne zavisei od drugih. Na to je drugi odgovorio da je blagosloven onaj
koji kontrolie svoj um i da bismo trebali da se oslobodimo od misli i ideja, jer nita na ovom svetu
ne postoji bez nas. Trei je rekao da se svet (pojavni) stalno menja, a bezformno je veno; stoga
bismo trebali da razluujemo izmeu nestvarnog i stvarnog. etvrti je (Baba lino) naglaavao da je
knjiko znanje beskorisno i dodao: Ispunimo nae propisane dunosti i predajmo telo, um i pet
prana (ivotnih sila) pred guruova stopala. Guru je Bog, On sve proima. Da bismo zadobili to
ubeenje, neophodna je snana i neograniena vera.

Dok smo tako nas etvorica uenih ljudi diskutovali, poeli smo da lutamo umom u potrazi za
Bogom. Troje je elelo da krene u potragu sa svojim slobodnim i samostalnim intelektom. Na putu,
sreo nas je vanari (ovek koji trguje raznim stvarima i nosi ih na volovskim kolima) i upitao:
Vruina je, kuda i koliko daleko ste se zaputili? U umu, odgovorili smo. On je upitao: U
kakvu ste potragu krenuli? Izvrdali smo i odgovorili mu dvosmisleno. Videvi nas kako besciljno
tumaramo, bio je dirnut i rekao je: Ne biste trebali nasumice da lutate ukoliko ne poznajete umu
dobro. Ako elite da hodate kroz ume i dungle, treba da povedete vodia sa sobom. Zato se
bespotrebno napreete za vreme vrelog podnevnog sunca? Ne morate mi otkriti svoju tajnu potragu,
ali svakako moete da sednete, pojedete hleb, popijete vodu, odmorite se i onda nastavite dalje.
Uvek budite strpljivi u srcu! Iako nam se neno obraao, mi smo odbacili njegovu sugestiju i
nastavili dalje. Mislili smo da smo samostalni ljudi i da nam nije potrebna niija pomo. ume su

112
ogromne i nema utabanih staza, drvee je raslo tako visoko i blizu jedno drugog, da sunce nije
moglo da se probije kroz kronje; i tako smo se izgubili i lutali naokolo dugo vremena. Naposletku,
istom sreom, vratili smo se na mesto odakle smo i krenuli. Vanari nas je opet sreo i rekao:
Oslanjajui se na sopstvenu pamet, promaili ste put; vodi je uvek neophodan da bi nam pokazao
pravi put, bilo da je u pitanju mali ili velianstveni poduhvat, a takoe, nijedna potraga ne moe
uspeno da se obavi na prazan stomak. Osim ako Bog to ne eli, niko nas nee sresti na naem putu.
Ne odbijajte ponuenu hranu, poslueno jelo ne bi trebalo bacati. Ponuenu hranu treba posmatrati
kao povoljne znake uspeha. Rekavi to, ponovo nam je ponudio hranu i zamolio da budemo
smireni i strpljivi. Mojim saputnicima se nije dopalo gostoprimstvo koje nisu ni traili, pa su odbili
njegovu ponudu. Bez uputanja u dalju potragu i bez uzimanja hrane, troje ljudi je otilo. Bili su
toliko tvrdoglavi. Ja sam bio gladan i edan, i dirnula me je vanarijeva neobina ljubav; mi smo
smatrali da smo veoma ueni ljudi, ali nam ljubaznost nije bila poznata. Vanari je bio nepismen i
nekvalifikovan ovek i pripadao je niskoj kasti. Pa ipak, gajio je ljubav u srcu i ponudio nam je da
jedemo hleb. Na taj nain, onaj koji voli druge bez ikakvog interesa, zaista se moe smatrati
prosvetljenim; a Ja sam pomislio da bi prihvatanje njegove gostoljubivosti bio najbolji poetak za
sticanje znanja. I tako sam, sa velikim potovanjem, prihvatio veknu hleba koja mi je ponuena,
pojeo je i napio se vode.
Zatim gle! Guru je doao i stao pred nas. O emu se vodi rasprava?, upitao je, a Ja sam mu
ispriao o svemu to se dogodilo. Tada je rekao: Da li bi eleo da poe sa mnom? Ja u ti pokazati
ono to eli, ali samo onaj koji veruje u ono to ja govorim, ostvarie uspeh. Ostali se nisu sloili
sa njim i otili su, ali Ja sam se poklonio sa potovanjem i prihvatio njegov uslov. Potom Me je
odveo do bunara, vezao Me za stopala i obesio naglavake o drvo koje se nalazilo pored bunara.
Visio sam oko metar iznad vode i nisam mogao da je dohvatim rukama, niti ustima. Nakon to me
je tako ostavio vezanog, otiao je, a niko nije znao kuda. Vratio se posle etiri ili pet sati i nakon to
Me je na brzinu oslobodio, upitao Me kako se oseam. Nalazim se u najveem blaenstvu. Kako
budala poput Mene moe da opie zadovoljstvo koje sam iskusio?, odgovorio sam. uvi Moj
odgovor, guru je bio veoma zadovoljan, privukao Me je k sebi i udarivi Me rukom po glavi,
zadrao Me kraj sebe! Brinuo se o Meni paljivo kao to ptica brine o svojim ptiima. Bio sam u
njegovoj koli, o kako je to lepo bilo! Tu sam zaboravio svoje roditelje, sve Moje vezanosti su pukle
i sa lakoom sam se oslobodio. Mislio sam da bi trebalo da ga prigrlim i uvek gledam u njega.
Radije bih bio slep, nego da Mi njegova slika nije uvek pred oima. Takva je to kola bila! Ko je u
nju jednom kroio, nije mogao da se vrati praznih ruku. Moj guru je postao sve za Mene, Moj dom,
majka i otac, sve. Moja ula su me napustila i fokusirala se u oima, a Moj vid bio je usmeren na
njega. Tako je guru bio jedini objekat Moje meditacije i ja niega drugog nisam bio svestan. Dok
sam meditirao na njega, Moj um i intelekt su utihnuli i stoga sam morao da utim i klanjam mu se u
tiini.*

* (Smatramo da opis obeenosti naglavake u bunaru od 4 ili 5 sati, ne bi trebalo shvatiti previe
bukvalno, jer niko se ne bi oseao prijatno i bio u blaenstvu da je satima vezan konopcem, glavom
okrenutom na dole, u bunaru. Izgleda da je to figurativni opis transa ili samadi stanja. Postoji dve
vrste svesnosti (1) ulna i (2) duhovna. Kada naa ula i um, od Boga stvoreni sa usmerenjem ka
spolja, pronau svoj predmet, mi dobijamo ulnu svesnost u kojoj oseamo zadovoljstvo ili bol,
isto ili pomeano, ali ne doivljavamo uzvieno blaenstvo. Kada se ula i um povuku od svojih
predmeta i dobiju suprotno usmerenje, tj. kada su introvertni i fiksirani na Sebstvo, tada dobijamo
duhovnu svesnost u kojoj oseamo nepomuenu radost ili blaenstvo, to je neopisivo. Rei: Bio
sam u najveem blaenstvu i kako bih mogao da opiem radost koju sam oseao?, verovatno
znae da Ga je guru stavio u trans i drao ga iznad povrine uznemirenih ula i uma.)

Postoje druge kole u kojima se mogu videti drugaiji prizori. Uenici tamo odlaze da dobiju znanje

113
i troe svoj novac, vreme i rad, ali naposletku ne dobijaju mnogo. Tu se guru razmee svojim tajnim
znanjem i direktnim pristupom. On pravi ou od svoje svetosti. Govori puno i peva o sopstvenoj
slavi, ali njegove rei ne dotiu srca uenika i oni nisu uvereni. On nije dostigao samorealizaciju.
Kako takve kole mogu da budu od koristi za uenike, gde je tu dobrobit za njih? Uitelj (guru) koji
je prethodno pomenut, bio je drugaijeg tipa. Njegovom milou, realizacija je sama od sebe
bljesnula u Meni, bez truda ili uenja. Nisam morao ni za im da tragam, sve je postalo jasno kao
dan. Samo guru zna kako obrnuti poloaj, sa glavom na dole, a stopalima na gore, moe da donese
sreu!

Meu etvoricom, jedan je bio karmkandi (ritualni tip) koji je znao samo da posmatra i uzdrava se
od pojedinih obreda; drugi je bio dnjani, koji je bio naduvan ponosom svog znanja, a trei je bio
bakta, koji se potpuno predao Bogu, verujui da je On jedini delatnik. Dok su oni tako diskutovali i
raspravljali, iskrslo je pitanje o Bogu, i oni su, oslanjajui se na svoje znanje, otili u potragu za
Njim. Sai, koji je bio inkarnirana sposobnost razluivanja i obestraenosti, bio je jedan od te
etvorice. Bivajui ve inkarnirani Brama, neko moe upitati: Zato se On meao sa njima i
ponaao budalasto? On je to uinio kako bi postavio primer koji treba slediti. Iako je bio
inkarnirani Bog, On je potovao nierazrednog vanarija, prihvatajui njegovu hranu sa vrstim
uverenjem da hrana je Brama, pokazujui kako su proli oni koji su odbili gostoljubivu
vanarijevu ponudu, i da je nemogue postii dnjan (znanje) bez gurua. ruti (Taitirija Upaniada)
nas podstie da potujemo i slavimo majku, oca i uitelja, i da uimo (prouavamo i predajemo)
svete spise. To su sredstva za proienje uma i sve dok se to proienje ne postigne,
samorealizacija nije mogua. ula, um i intelekt ne mogu da dostignu Sebstvo. Oblici dokazivanja,
poput posmatranja i zakljuivanja, nee nam pomoi po ovom pitanju. Delotvorna je jedino milost
gurua. ivotni ciljevi poput darme (ispravan, pravedan ivot), arte (blagostanje, bogatstvo) i kame
(ostvarenje elja) se mogu postii naim trudom, ali etvrti cilj moka (osloboenje), moe se
postii samo uz pomo gurua.

U ivotnoj prii ri Saija, pojavljuju se mnoge linosti da bi odigrale svoju ulogu; astrolozi dolaze i
iznose svoja predvianja; prinevi, gospoda, obini i siromani ljudi, sanjasini, jogiji, pevai i drugi
dolaze da dobiju daran. ak i mahar (kasta odbaenih) dolazi i klanja se, govorei: Sai je mai-
bap (pravi roditelj), koji e okonati nae cikluse raanja i smrti. I mnogi drugi, poput onglera,
gondalija (oni koji pevaju posveenike pesme), slepih i hromih, pripadnika Natpanti pokreta
(zalau se za sintezu hinduizma i sufizma, osniva je svetac Maindranat), plesaa i drugih figura,
dolazili su i bili prikladno primljeni. Vanari se takoe pojavio u pravom trenutku i odigrao ulogu
koja mu je dodeljena. Osvrnimo se sada na drugu priu.

Post i ga Gokale

Baba nikada nije postio, niti je to dozvoljavao drugima. Um osobe koja posti nikada nije oputen,
kako e onda ta osoba da postigne svoj ivotni cilj (paramarta)? Bog se ne moe spoznati praznog
stomaka; prvo treba zadovoljiti duu. Da nema hrane u stomaku, kojim oima bismo mogli da
vidimo Boga, kojim jezikom bismo mogli da opiemo Njegovu velianstvenost i kojim uima
bismo to mogli da ujemo? Ukratko, kada su svi nai organi zdravi i dobijaju pravilnu ishranu, tada
moemo praktikovati posveenost i druge sadane (duhovne prakse) kako bismo spoznali Boga.
Stoga, ni post ni prejedanje nisu dobri. I za telo i za um, najsvrsishodnija je umerenost u jelu.

Jedna ga Gokale dola je u irdi kod Dade Kelkara sa pismom preporuke od ge Kaibai Kanitkar
(Babine poklonice). Dola je kod Babe odluna da sedi pokraj Njegovih stopala i provede tri dana u
postu. Prethodnog dana, Baba je rekao Dadi Kelkaru da nee dozvoliti Svojoj deci da gladuju

114
tokom festivala Holi (drugi naziv imga, festival boja), jer u suprotnom, zato je On tu, ako
moraju da gladuju? Narednog dana, kada je ena dola sa Dada Kelkarom i sela pred Babina
stopala, Baba je odmah rekao: Odakle potreba da se posti? Idi u Dadabatovu kuu i spremi
puranpolis (slatki kola), nahrani njegovu decu i sebe. imga festival je bio u toku. Ga Kelkar je
u tom periodu imala svoj meseni ciklus (menstruaciju) i osim nje, u Dadabatovoj kui nije bilo
nikoga da kuva. Babin savet je doao u pravom trenutku. Ga Gokale je otila u Dadabatovu kuu i
spremila jelo kako joj je reeno. Tog dana je kuvala, nahranila je druge, ali i sama jela. Kako je to
lepa pria, sa divnom poukom!

Babin Sarkar (gazda)

Baba je ispriao priu o svom detinjstvu i ona glasi ovako: Kada sam bio dete, tragao sam za
hranom i otiao sam u grad Bid. Tu sam dobio posao na tkanju. Radio sam naporno, ne tedei se.
Poslodavac je bio veoma zadovoljan sa mnom. Tri deaka su tu radila pre mene. Prvi je dobio 50
rupija, drugi 100, a trei je dobio 150 rupija. Ja sam dobio duplo od te ukupne sume 600 rupija.
Uvidevi moju vinost, poslodavac Me je voleo, hvalio i poklonio Mi kompletnu odoru, turban za
glavu i elu (halja, odora) za telo. Ja sam uvao tu odoru nedirnutu, nisam je koristio. Mislio sam da
ono to ovek daruje, to ne moe potrajati dugo i uvek je nesavreno. Ali ono to moj Sarkar (Bog)
podari, to traje do kraja vremena. Nijedan dar dobijen od nekog oveka, ne moe se porediti sa
Njegovim. Moj Sarkar kae: Uzmi, uzmi, ali svi dolaze kod Mene i kau, Daj, daj! Niko
paljivo ne slua znaenje onoga to govorim. Riznica (duhovno bogatstvo) Mog Sarkara je puna,
ona preliva. Ja kaem: Iskopajte i odnesite ovo bogatstvo u tovarima, blagosloveni sin prave majke
treba da se napuni ovim bogatstvom. Vetina Mog Fakira, uda Mog Gospoda i sposobnost Mog
Sarkara su veoma jedinstvene. A ta je sa Mnom? Telo (zemlja) e se pomeati sa zemljom, dah sa
vazduhom. Ovo vreme nee ponovo doi. Bez obzira gde odem i gde sednem, maja Mi uvek stvara
nevolje, pa ipak, Ja uvek brinem za Moje ljude. Onaj koji uini duhovni poduhvat ponjae svoje
plodove, a onaj koji zapamti ove Moje rei, dobie neprocenjivu sreu.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

115
 POGLAVLJE XXXIII
Velianstvenost svetog pepela (udi)
Kako su izleeni ubod korpiona i sluaj kuge udo u amneru Bolest Narajana
Raoa Balabua Sutar Apasahib Kulkarni Haribau Karnik

U prethodnom poglavlju opisana je velianstvenost gurua; u ovom poglavlju emo opisati

velianstvenost udija (svetog pepela). Meutim, oboje su povezani. Snaga udija je takva zbog
Babine duhovne veliine.

Uvod

Poklonimo se sada pred velikim svecima. Njihovi milostivi pogledi unitie planine naih grehova i
odagnati nedostatke naeg karaktera. Njihov govor daruje korisna uenja i prenosi nam
neprocenjivu sreu. Njihovi umovi ne poznaju razlike, poput ovo je nae, a ono je tvoje. Takvo
razdvajanje nikada ne nastaje u njihovim umovima. Na dug prema njima ne moe biti isplaen u
ovom ivotu, kao ni u mnogim buduim ivotima.

Udi

Dobro je poznato da je Baba uzimao dakinu od svih, a onda bi prikupljenu sumu troio u
dobrotvorne svrhe i na kupovinu goriva (drva i ulje). Drvima je loio duni (svetu vatru), koju je
odravao da stalno gori. Pepeo iz te vatre zvao se udi i on je besplatno davan poklonicima u
trenutku kada bi odlazili iz irdija.

ta nas je Baba uio uz pomo udija? Baba nas je uio da su svi vidljivi fenomeni u univerzumu,
prolazni poput pepela. Naa tela, sastavljena od materije pet elemenata, nestae nakon to se zavre
svi nai uici i pretvorie se u pepeo. Kako bi podseao poklonike na injenicu da e njihova tela
postati pepeo, Baba im je davao udi. Baba je takoe uz pomo udija poduavao da je Brama jedina
realnost, dok je univerzum efemeran (kratkotrajan), i da niko na ovom svetu, bilo da je to sin, otac
ili ena, zapravo ne pripada nama. Mi na ovaj svet dolazimo sami i sa njega moramo da odemo
sami. Dokazano je da je udi izleio mnoge fizike i mentalne bolesti, ali Baba je eleo da ponavlja
poklonicima principe diskriminacije izmeu nestvarnog i stvarnog, On je poduavao nevezanost za
nestvarno uz pomo udija i dakine. Udi nas je uio diskriminaciji (razluivanju), a dakina nas je
uila o nevezanosti. Ukoliko ne posedujemo te dve osobine, nije mogue prei preko mora
ovozemaljskog postojanja. Stoga je Baba traio dakinu, a kada bi poklonici odlazili, On je davao
udi kao prasad (dar, ponuda), utrljao bi ga na njihova ela i stavljao Svoju udesnu ruku na njihove
glave. Kada je Baba bio dobro raspoloen, tada bi veselo pevao. Jedna takva pesma bila je o udiju.
Znaenje ove pesme bilo je: Oh, razigrani Ramo, doi, doi i donesi sa sobom vree udija. Baba
je pevao veoma jasnim i nenim tonovima.

Pored duhovnog, udi je imao i materijalni znaaj. Darovao je zdravlje, prosperitet, slobodu od briga
i jo mnogo drugih svetovnih dobrobiti. Dakle, udi nam je pomogao da postignemo oba cilja
materijalni i duhovni. Sada emo poeti sa priama o udiju.

Ubod korpiona

Narajan Motiram ani iz Nasika bio je Babin posveenik. On je sluio kod drugog Babinog

116
poklonika koji se zvao Ramandra Vaman Modak. Jednom prilikom je otiao u irdi sa majkom da
vidi Babu. Tada je Baba lino rekao majci da njen sin treba da zapone samostalan posao. Nekoliko
dana nakon toga, ovo proroanstvo se ispostavilo tano. Narajan ani je napustio slubu i otvorio
pansion Anand aram, koji je uspeno poslovao. Jednom prilikom je Narajanrovog prijatelja ubo
korpion i bol je bio estok i nepodnoljiv. Udi je najefikasniji u takvim situacijama i treba ga
utrljati na mesto bola. Narajanrao je traio udi, ali nije mogao da ga pronae. Tada je stao pred
Babinu sliku i pomolio se za Njegovu pomo, pevao je Babino ime i uzeo prstohvat pepela sa
miriljavog tapia koji je goreo pred slikom, a potom, mislei da je to Babin udi, utrljao ga na
bolno mesto uboda. im je sklonio prste, bol je nestao i obojica su bili oduevljeni.

Sluaj bubonske kuge

Jednom je poklonik iz Bandre saznao da mu se erka, koja je boravila u drugom mestu, razbolela od
bubonske kuge. On nije imao udi sa sobom, pa je poslao poruku Nanasahib andorkaru da mu ga
poalje. Nanasahib je dobio poruku dok je bio na putu ka eleznikoj stanici u Tani, dok je putovao
sa enom u Kaljan. Ni on nije imao udi kod sebe. Tada je pokupio neto praine sa puta, meditirao
je na Sai Babu, prizvao Njegovu pomo i utrljao to na enino elo. Poklonik je bio veoma srean
kada je uo da je njegova erka, koja je bolovala tri dana, poela da se oporavlja od istog trenutka
kada je Nanasahib prizvao Babinu pomo u blizini eleznike stanice u Tani.

udo u amneru

Godine 1904-05, Nanasahib andorkar je radio kao poreski slubenik (mamlatdar) u amneru,
okrug Kande, koji je udaljen vie od 160 kilometara od irdija. Njegova erka Mainatai bila je
trudna i pred poroajem. Bio je to ozbiljan sluaj i patila je od bolnih trudova ve dva ili tri dana.
Nanasahib je probao sve vrste leenja, ali uzalud; tada se setio Sai Babe i prizvao je Njegovu
pomo. U tom trenutku u irdiju, jedan Ramgirbua, koga je Baba zvao Bapugirbua, kretao je ka
svom rodnom mestu u Kandeu. Baba ga je pozvao i rekao mu da na putu ka kui stane u amneru
i da preda udi i arati Nanasahibu. Ramgirbua je odgovorio da kod sebe ima samo dve rupije i da je
ta suma jedva dovoljna za voznu kartu do algaona, te da nije u mogunosti da ode od algaona do
amnera, jer u pitanju je udaljenost od oko 50 kilometara. Baba ga je uverio da ne treba da brine i
da e mu sve biti obezbeeno. Tada je Baba zatraio od ame da zapie poznatu arati pesmu koju je
komponovao Madav Adkar (prevod arati pesme je naveden na kraju ove knjige) i taj primerak je
zajedno sa udijem dao Ramgirbui, kako bi ga isporuio Nanasahibu. Oslanjajui se na Babine rei,
Ramgirbua je napustio irdi i stigao u algaon oko 2.45 ujutro. Kod sebe je imao samo dve ane (u
tadanje vreme 16 ana vredelo je jednu rupiju) i nalazio se u neprilici. Na svoje veliko olakanje,
uo je kako neko doziva: Ko je Bapugirbua iz irdija? Otiao je do tog oveka i saoptio mu da je
on Bapugirbua. Tada ga je ovek, objanjavajui da ga je poslao Nanasahib, smestio u izvrsnu
koiju koju su vukla dva dobra konja. Obojica su se vozili u njoj. Koija se kretala brzo i u rano
jutro stigli su do jednog potoia. ovek je odveo konje da se napoje i potom upitao Ramgirbua da
mu se pridrui u jelu. Videvi bradu, brkove i nonju tog oveka, Ramgirbua je posumnjao da je
musliman i nije eleo da uzme nita od njega, ali ovaj je odobrovoljio Ramgirbua rekavi da je
hindus, katrija iz Garvala, i da Nanasahib alje hranu i pie, te da moe slobodno da ih prihvati.
Tada su se obojica osveili i potom nastavili dalje. Stigli su u amner u zoru. Ramgirbua je izaao
da obavi nudu i vratio se kroz par minuta, ali nije zatekao koiju ni koijaa. Bio je zapanjen.
Otiao je u oblinji sud (kaehri) i raspitujui se, saznao da je poreski slubenik kod svoje kue.
Otiao je u Nanasahibovu kuu i predao mu Babin udi i arati pesmu. U tom trenutku, Mainataino
stanje bilo je veoma ozbiljno i svu su bili duboko uznemireni zbog nje. Nanasahib je pozvao enu i
rekao joj da pomea udi sa vodom i d erki da to popije. Smatrao je da je Babina pomo dola

117
blagovremeno. Kroz nekoliko minuta stigla je vest da se poroaj odvija bezbedno i da je kriza
prola. Kada je Ramgirbua izrazio zahvalnost Nanasahibu to je poslao slugu, koiju i osveenje,
ovaj je bio veoma iznenaen jer nije nikoga slao na elezniku stanicu, niti je uopte znao da neka
osoba dolazi iz irdija.

G. B.V. Dev iz Tane, penzionisani poreski slubenik, raspitivao se o ovom sluaju kod Bapurao
andorkara, Nanasahibovog sina, i Ramgirbue iz irdija, pa nakon to je dobio sve informacije,
napisao je detaljan tekst, delom kroz prozu a delom kroz poeziju, u ri Sai Lila magazinu (tom
13. brojevi 11, 12. i 13). B.V. Narsimhasvami je takoe zapisao izjave od (1) Mainatai (broj 5, str.
14), (2) Bapusahib andorkar (broj 20, str. 50) i (3) Ramgirbua (broj 27, str. 83), izdatih 1. juna
1936, 16. septembra 1936. i 1. decembra 1936, i objavio ih u svojoj knjizi Iskustva poklonika, 3.
deo. Sledei odlomak je citiran iz Ramgirbuove izjave:

Jednog dana, Baba me pozvao i predao mi paket udija i primerak pesme za arati. Trebalo je tada da
idem u Kande. Baba me je uputio u amner i rekao mi da predam arati pesmu i udi Nanasahib
andorkaru u amneru. Rekao sam Babi da kod sebe imam samo dve rupije i da to nije dovoljno za
voz od Kopergaona do algaona, a potom od algaona do amnera. Baba je rekao: Bog e dati.
Bio je petak i ja sam smesta krenuo. Stigao sam u Manmad u 19.30, a u algaon 2.45 ujutro. U to
vreme, na snazi su bile mere protiv kuge i to mi je izazvalo potekoe. Morao sam da otkrijem ta
treba da uradim kako bih otiao u amner. Oko 3 ujutro, pojavio se dobro obueni sluga, u
izmama, turbanu i opremljen drugim lepim detaljima, i povezao me u koiji. U Baguru smo stali i
osveili se. Stigli smo u amner rano ujutro i dok sam ja izaao da obavim nudu, koija i njen
voza su nestali (str. 83).

Narajanrao

Bakta Narajanrao (oevo ime i prezime nisu navedeni) imao je sreu da vidi Babu dva puta tokom
Njegovog ivota. Tri godine nakon to je Baba preminuo u 1918, on je poeleo da doe u irdi, ali
nije mogao. U godini nakon Babinog mahasamadija on se razboleo i prolazio kroz veliku patnju.
Nijedan lek nije mogao da mu olaka muku. Stoga je meditirao na Babu i danju i nou. Jedne noi
dobio je viziju. Baba je doao iz podruma i uteio ga rekavi: Nemoj biti zabrinut, od sutra e ti
biti bolje, a za sedam dana bie na nogama. Narajanrao se sasvim oporavio u vremenskom roku
koji je pomenut u viziji. Ono o emu treba razmisliti je sledee: Da li je Baba bio iv zato to je
imao telo, ili je bio mrtav zato to ga je napustio? Ne, Baba je veno iv, jer On transcendira i ivot
i smrt. Onaj koji Ga voli celim svojim srcem, dobie odgovor od Njega bila kada, bilo gde. On je
uvek kraj nas i uzee bilo koju formu da se pojavi pred posveenim baktom i uslii mu elju.

Apasahib Kulkarni

Apasahib Kulkarni je 1917. godine preao u Tanu i tada je poeo da se klanja Babinoj slici koju mu
je poklonio Balasahib Bate. Iskreno je obavljao svoje bogosluenje. Ostavljao je cvee, pastu od
sandalovine i naivaidju (ponudu u hrani) svakodnevno pred Babinom slikom i arko je udeo da Ga
vidi. U vezi sa tim, moe se rei da je iskreno gledanje u Babinu sliku identino kao da Ga vidite
uivo. Sledea pria ilustruje ovu tvrdnju.

Balabua Sutar

Svetac iz Bombaja po imenu Balabua Sutar, koji je zbog svoje pobonosti, posveenosti i stila
prozvan moderni Tukaram, prvi put je doao u irdi 1917. godine. Kada se poklonio pred Babom,

118
On je rekao: Ja poznajem ovog oveka ve etiri godine. Balabua je u udu razmiljao kako je to
mogue, kada je ovo bila njegova prva poseta irdiju. Meutim, razmiljajui ozbiljnije o tome,
prisetio se da se pre etiri godine prvi put poklonio pred Babinim portretom u Bombaju, i to ga je
uverilo u znaaj Babinih rei. Rekao je sebi: Kako su sveznajui i sveprisutni sveci, i tako ljubazni
prema svojim poklonicima! Jedva da sam se poklonio pred Njegovom slikom, ali On je to primetio i
u kratkom roku uinio da shvatim kako je videti Njegovu sliku, isto to i videti Njega lino!

Vratimo se sada Apasahibovoj prii. Dok je boravio u Tani, trebalo je da ode na put u Bivandi i da
se vrati kroz sedam dana. U njegovom odsustvu, sledei divan dogaaj se desio treeg dana. U
podne, pred Apasahibovom kuom pojavio se fakir. Njegov izgled podseao je na onaj sa Babine
slike. Ga Kulkarni i deca su ga upitali da li je on Sai Baba iz irdija. On je odgovorio Ne, ali je
rekao da je Njegov posluni sluga i da je po Njegovoj naredbi doao da se raspita o dobrobiti
porodice. Tada je zatraio dakinu. ena mu je dala jednu rupiju. On joj je uruio mali paket udija i
rekao joj da ga dri na svom oltaru. Potom je napustio kuu i otiao. Sada, poujte divnu Saijevu
lilu (udo, igru)!

Apasahib nije mogao da nastavi sa putovanjem, jer mu se konj razboleo u Bivandiju. Tog
popodneva se vratio kui i od ene saznao za fakirovu posetu. Postao je veoma uznemiren to nije
dobio fakirov daran (to ga nije lino video), tavie, nije mu se dopalo ni to to je samo jedna
rupija data kao dakina. Rekao je da je on bio prisutan, ne bi dao manje od deset rupija. Potom je
smesta krenuo u potragu za fakirom, traio ga je u damiji i na drugim mestima, a da nije nita jeo
pre toga. Njegova potraga je bila uzalud. Tada se vratio kui i seo da jede. itaoci se mogu prisetiti
Babine izreke iz poglavlja 32, da se u potragu za Bogom ne moe ii praznog stomaka. Nakon
obroka, on je izaao u etnju sa prijateljem g. itreom. Nakon to su malo odmakli, ugledali su
oveka kako im se brzo pribliava. Apasahib je pomislio da to mora biti fakir koji je tog podneva
posetio njegovu kuu, jer izgledao je kao Baba na slici. Fakir je odmah ispruio ruku i traio
dakinu. Apasahib mu je dao jednu rupiju. On je zahtevao iznova i iznova, pa mu je Apasahib dao
jo dve rupije. Jo uvek nije bio zadovoljan. Tada je pozajmio tri rupije od g. itrea i dao ih fakiru.
On je i dalje traio jo. Apasahib mu je rekao da poe sa njim do njegove kue. Tada su se svi vratili
kui i Apasahib mu je dao jo tri rupije, ukupno dakle devet. Fakir je i dalje izgledao
nezadovoljno i traio je jo. Apasahib mu je rekao da ima novanicu od deset rupija. Fakir ju je
zatraio, uzeo je i vratio onih devet rupija, a zatim otiao. Apasahib je ranije izjavio da bi dao deset
rupija i ta suma je uzeta od njega, a vraeno mu je devet rupija, osvetanih Babinim dodirom. Broj 9
je veoma znaajan. On predstavlja devet tipova posveenosti (videti poglavlje 21). Moemo ovde
jo pomenuti i da je Baba dao devet novia jednom Lakmibai indeu, u Njegovim poslednjim
trenucima.

Apasahib je ispitao paketi sa udijem i otkrio je da se u njemu nalazi i malo cvea i pirina. Posle
nekog vremena, od Babe je dobio i Njegovu dlaku prilikom susreta u irdiju. Stavio je paketi sa
udijem i dlaku u tabiz (amajliju) i nosio ga uvek oko ruke. Apasahib je spoznao snagu udija. Iako je
bio vredan, on je dobio poetnu platu od 40 rupija, ali nakon to je nabavio Babinu sliku i udi,
dobio je mnogo vie od toga, a takoe je stekao dosta moi i uticaja, te pored ovih prolaznih
dobrobiti, ostvario je i brz duhovni napredak. Oni koji su imali sree da dobiju Babin udi, treba da
ga utrljaju na elo nakon kupanja i da pomeaju malo sa vodom i to popiju kao svetu vodicu.

Haribau Karnik

Haribau Karnik iz Dahanua (okrug Tana), doao je u irdi 1917. na dan Guru purnime (festival
posveen duhovnim uiteljima koji pada na 15. dan meseca aada / jun-jul) i iskazao potovanje

119
Babi na sve formalne naine. Ponudio je odeu i dakinu, a nakon to je dobio Babino odobrenje,
napustio je damiju. Tada je pomislio da bi mogao Babi da ponudi jo jednu rupiju i taman se
spremao da se vrati, kada mu je ama signalizirao da, poto je ve dobio Babin dopust za odlazak,
treba da nastavi kuda je krenuo i da ne ulazi natrag. Stoga je krenuo kui. Na putu je svratio u hram
Kala Ram, u Nasiku, kako bi dobio daran, i tada ga je svetac koji je sedeo u hramu, po imenu
Narsing Maharad, uhvatio za zglob i rekao: Daj mi moju rupiju. Karnik je bio iznenaen; vrlo
rado je dao rupiju i pomislio da je kroz sveca Narsing Maharada, Sai uzeo rupiju koju je on
nameravao da mu podari.

Ova pria prikazuje da su svi sveci jedno i ilustruje kako oni rade u slozi.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

120
 POGLAVLJE XXXIV
Velianstvenost svetog pepela (udi) - nastavak
(1) Doktorov neak (2) Dr Pilej (3) amina svastika (4) Devojka Iranka (5)
Gospodin iz Harda (6) Dama iz Bombaja

U ovom poglavlju nastavljamo sa temom velianstvenost svetog pepela i opisujemo sluajeve u

kojima je upotreba udija bila od pomoi.

Doktorov neak

U Malegaonu (okrug Nasik), iveo je doktor. Njegov neak bolovao je od neizleive bolesti
tuberkuloznog kotanog apscesa. Doktor je zajedno sa svojim roacima i lekarima probao razne
vrste leenja, pa ak i operaciju. Nije bilo pomoi niti olakanja muka za tog deaka. Prijatelji i
porodica savetovali su deakove roditelje da potrae boansku pomo i preporuili su im da odu
kod Sai Babe, koji je bio poznat da lei neizleive sluajeve samo svojim pogledom. Roditelji su
stoga doli u irdi. Poklonili su se pred Babom, postavili deaka pred Njega i skromno Ga zamolili
i preklinjali da spasi njihovog sina. Milostivi Baba ih je teio govorei: Oni koji pronau utoite u
ovoj damiji nikada nee patiti u svom ivotu sve do kraja vremena, nemojte brinuti! Utrljajte udi
na apsces i u roku od sedam dana on e se oporaviti. Verujte u Boga! Ovo nije damija, ve
rezidencija, dom. Onaj koji zakorai ovde dobie zdravlje i sreu, a njegovim patnjama doi e
kraj. Deak je sedeo pred Babom, a On je pomerao ruke preko obolelog dela tela i gledao ga
pogledom punim ljubavi. Pacijent je bio veoma zadovoljan i uz primenu udija, poeo je da se
oporavlja i nakon nekoliko dana je ozdravio. Roditelji su otili iz irdija sa deakom nakon to su se
zahvalili Babi za lek, koji delovao kroz udi i Babin milostivi pogled.

Nakon to je saznao za ovo, doktor, deakov ujak, ostao je u udu i poeleo je da vidi Babu. Dok je
putovao ka Bombaju zarad nekog posla, u Malegaonu i Manmadu neko mu je govorio protiv Babe i
tako mu zatrovao ui. Zbog toga je napustio ideju da ode u irdi i produio je pravo za Bombaj.
eleo je da ostatak vremena provede u Alibagu, ali u Bombaju je tokom tri uzastopne noi uo glas:
Jo uvek Mi ne veruje? Tada je doktor promenio svoje miljenje i odluio da ode u irdi. Prvo je
morao da se pobrine za sluaj infektivne groznice u Bombaju, koja nije pokazivala znake
povlaenja. Stoga je mislio da e njegov odlazak u irdi biti odloen. Meutim, odluio je da
napravi test i u sebi je pomislio: Ako se stanje pacijenta danas pobolja, sutra u da krenem za
irdi. udo je u tome to se, ba od trenutka kada je on to pomislio i odluio, groznica poela
smanjivati i temperatura se vratila u normalu. Potom je otiao u irdi kako je prethodno i odluio,
dobio je Babin daran i poklonio se pred Njim. Baba mu je podario takva iskustva da je on odmah
postao Njegov poklonik. Ostao je tu etiri dana i vratio se kui sa Babinim udijem i blagoslovima.
U roku od dve nedelje, dobio je unapreenje i premetaj u Biapur. Sluaj njegovog neaka
posluio je kao prilika da upozna Babu i ta poseta je u njemu iznedrila beskompromisnu ljubav
prema stopalima sveca.

Dr Pilej

Dr Pilej bio je blizak Babin poklonik. Baba ga je veoma voleo i uvek ga je zvao Bau (brat). Baba je
esto razgovarao sa njim i konsultovao ga po pitanju raznih stvari, uvek elei da ovaj bude kraj
Njega. Pilej je jednom prilikom teko oboleo od gvinejskih crva. Poalio se Kakasahib Diksitu:
Bol je muan i neizdriv. Radije bih umro. Ja znam da je ovaj bol plaanje moje prole karme, ali

121
molim te, idi kod Babe i reci mu da mi odagna bol i prebaci dugovanje prole karme u deset
buduih ivota. G. Diksit je otiao kod Babe i preneo mu zahtev. Tada je Baba, dirnut njegovim
zahtevom, rekao Diksitu: Reci mu da bude neustraiv! Zato bi patio deset narednih ivota? U roku
od deset dana odradie posledice i patnju iz svoje prole karme. Dok sam Ja ovde da mu podarim
zemaljsko i duhovno blagostanje, zato bi molio za smrt? Dovedi ga ovde na neijim leima, pa
emo jednom za svagda da okonamo njegove patnje.

Doktor je donet u takvom stanju i postavljen je sa Babine desne strane. Baba mu je dao svoj jastuk i
rekao: Lezi ovde polako i umiri se. Pravi lek je da se posledice prolih dela moraju odbolovati i
prevazii. Naa karma je uzrok nae sree i tuge, te stoga, pomiri se sa onim to ti doe. Alah (Bog)
jedini je svedritelj i zatitnik, uvek misli na Njega. On e brinuti o tebi. Predaj mu se telom, umom
i govorom, pa e tada videti ta On radi. Dr Pilej je rekao da mu je Nanasahib stavio zavoj preko
noge, ali to nije pomoglo. Nana je budala, odgovorio je Baba. Skini taj zavoj inae e umreti.
Sada e se pojaviti vrana i kljucnue te, a nakon toga e se oporaviti.

Dok se odvijala ova konverzacija, pojavio se Abdul, koji je uvek istio damiju i nametao lampe.
Dok je obavljao svoj posao, njegova noga sluajno je stala na ispruenu nogu dr Pileja. Noga je ve
bila otekla, a kada je Abdul stao na nju i pritisnuo je, svih sedam gvinejskih crva je odjednom
istisnuto. Bol je bio nepodnoljiv i dr Pilej je naglas zakukao. Nakon nekog vremena, on se smirio i
poeo je da peva i plae naizmenino. Tada je Pilej upitao kada e doi vrana da ga kljucne. Baba je
odgovorio: Zar nisi video vranu? On nee ponovo doi. Abdul je bio vrana. Idi sada i odmaraj u
kui, uskoro e biti oporavljen.

Uz pomo utrljavanja udija i njegovim pijenjem sa vodom, bolest je potpuno izleena u roku od
deset dana kao to je Baba i rekao, bez upotrebe drugih lekova ili tretmana.

amina svastika

amin mlai brat, Bapai, boravio je u blizini Savlivihira. Jednom je njegova ena obolela od
bubonske kuge. Imala je visoku temperaturu i na preponama su joj se pojavila dva bubona (otekline
lezda). Bapai je odjurio kod ame i zamolio ga da doe i pomogne. ama je bio uplaen, ali
prema svom obiaju, otiao je kod Babe, poklonio se pred Njim i zamolio za pomo oko isceljenja
bolesti. Takoe je zatraio dozvolu da ode u kuu njegovog brata. Tada je Baba rekao: Ne idi tamo
ovako kasno, poalji joj udi. Zato brinuti oko groznice i bubona? Bog je na otac, ona e se lako
oporaviti. Ne idi sada, otii ujutro i odmah se vrati nazad.

ama je imao punu veru u Babin udi. Poslao ga je po Bapaiju. Utrljali su ga po oteklinama, a jedan
deo je pomean sa vodom i dat pacijentkinji da popije. im je popila udi, nastalo je obilato
znojenje, groznica se smanjila i ona je mogla vrsto da zaspi. Sledeeg jutra Bapai je bio
iznenaen da vidi svoju enu oporavljenu, bez temperature i oteklina. Kada je ama stigao
narednog jutra uz Babino doputenje, takoe je bio iznenaen da je vidi u kuhinji kako priprema
aj. Ispitujui brata, saznao je da ju je Babin udi potpuno iscelio za samo jednu no. Tada je ama
shvatio znaenje Babinih rei: Idi tamo ujutro i odmah se vrati nazad.

Nakon to je popio aj, ama se vratio, pozdravio Babu i rekao: Devo, kakva je to igra Tvoja?
Prvo digne buru i uznemiri nas, a posle nas smiri i utei. Baba je odgovorio: Vidi, tajnoviti su
putevi delanja. Iako Ja ne inim nita, oni Me smatraju odgovornim za dogaaje koji nastaju zbog
prarabde (sudbine). Ja sam samo svedok. Gospod je jedini delatnik i inspirator. On je najmilostiviji.
Niti sam Ja Bog, niti sam uitelj. Ja sam njegov posluni sluga i mislim na njega konstantno. Onaj

122
koji ostavi po strani svoj egoizam i zahvali Mu se, i onaj koji Mu u potpunosti veruje, skinue svoje
okove i postii osloboenje.

erka od Iranca

Proitajte sada iskustvo jednog gospodina Iranca. Njegova mlaa erka imala je napade svakog
sata. Kada bi nastupilo grenje, izgubila bi mo govora, njeni udovi bi se zgrili i pala bi u nesvest.
Nijedan lek nije pomagao. Jedan prijatelj je njenom ocu preporuio Babin udi i rekao mu da ga
nabavi od Kakasahib Diksita, u Vile Parleu (predgrau Bombaja). Iranski gospodin je dobio udi,
pomeao ga je sa vodom i dao erki da to svakodnevno pije. U poetku, grevi koji su dolazili
svakog sata, sada su se pojavljivali svakih sedam sati, a posle nekoliko dana erka se u potpunosti
oporavila.

Gospodin iz Harda

Stariji gospodin iz Harda bolovao je od kamena u bubregu. Takvo kamenje se obino uklanja uz
pomo operacije i ljudi su mu predlagali da se podvrgne zahvatu. On je bio star i slab, nedostajala
mu je snaga uma i nije mogao da zamisli da se podvrgne hirurkoj operaciji. Njegova patnja e se
uskoro okonati na drugaiji nain. Pojavio se gradski slubenik (inamdar) iz tog mesta. On je bio
Babin poklonik i uvek je sa sobom nosio odreenu koliinu svetog pepela. Po preporuci prijatelja,
sin od obolelog starca je uzeo udi od njega, pomeao ga sa vodom i dao svom starom ocu da popije.
Nakon pet minuta poto je udi apsorbovan u telu, kamen se rastvorio i izaao kroz urin, a starac je
konano ozdravio.

Dama iz Bombaja

ena iz kajata prabu kaste iz Bombaja (visoka kasta pismenih, uvari javnih zapisa, pisci,
administratori i savetnici u vlasti), uvek je patila od nesnosnih bolova tokom poroaja. Svaki put
kada bi ostala trudna, bila bi veoma uplaena i nije znala ta da radi. ri Ramamurti iz Kaljana, koji
je bio Babin poklonik, posavetovao je njenog mua da je odvede u irdi. Kada je ponovo ostala u
drugom stanju, mu i ena su otili u irdi i ostali tamo nekoliko meseci, klanjajui se Babi. Posle
nekog vremena, kucnuo je as poroaja i kao i obino, postojao je zastoj u prolazu koji vodi iz
materice. ena je oseala jake bolove, nije znala ta da radi i poela je da se moli Babi da joj
pomogne. U meuvremenu, jedna kominica se pojavila i nakon to se pomolila za Babinu pomo,
dala joj da popije udi pomean sa vodom. U roku od pet minuta ena se porodila bezbedno i
bezbolno. Problem je bio to se dete rodilo mrtvo, usled svoje sudbine, ali majka je uspela da se
oslobodi straha i bolova, i zahvaljivala je Babi zbog bezbednog poroaja, ostavi Mu zauvek
privrena.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

123
 POGLAVLJE XXXV
Testiran i potvren
Kaka Mahaanijev prijatelj i gazda Bandrin sluaj insomnije Bala Patil
Nevaskar

U ovom poglavlju nastavljamo sa temom o vanosti i efektnosti svetog pepela; takoe se navode
dva sluaja u kojima je Baba bio testiran i potvren. Ovi sluajevi bie prvi navedeni.

Uvod

U duhovnim pitanjima i poduhvatima, sektatvo je najvea prepreka napretku. Oni koji veruju da je
Bog bez forme govore da je verovanje da je Bog u formi iluzija, a da su sveci samo obina ljudska
bia. Zato bi onda klanjali glave pred njima i nudili dakinu? Osobe koje pripadaju drugaijim
sektama, takoe prigovaraju i kau: Zato bi se klanjali i nudili vernost drugim svecima,
ostavljajui svoje sopstvene gurue? Slini prigovori uli su se i u vezi Sai Babe, i nekada, a i sada.
Neki su priali da kada su bili u irdiju, Baba je traio dakinu od njih; zar je dobro da sveci
prikupljaju novac na taj nain? Ako to ine, gde je njihova svetost? Meutim, postoje mnogi
sluajevi kada su ljudi dolazili u irdi da se rugaju, a ostajali su posle da se mole. Dva takva sluaja
naveemo u nastavku.

Kaka Mahaanijev prijatelj

Prijatelj Kaka Mahaanija bio je potovalac Nirguna, Boga bez forme, i gajio je averziju prema
idolatriji. On se iz radoznalosti sloio da ode u irdi sa Kakom, ali pod dva uslova: (1) da se ne
klanja pred Babom, (2) da Mu ne plati dakinu. Kaka je prihvatio te uslove i krenuli su iz Bombaja
u subotu uvee, a stigli u irdi sledeeg jutra. im su zakoraili na stepenice damije, Baba je,
gledajui u prijatelja sa male udaljenosti, otpozdravio slatkim reima: Oh, dobrodoao gospodine.
Ton sa kojim je izgovorio ove rei bio je veoma udan. To je bio identian ton glasa prijateljevog
oca. On se odmah setio pokojnog oca i uzbuenje je prolo kroz njegovo telo. Glas je imao
oaravajuu mo! Iznenaen, prijatelj je rekao: Ovo je bez sumnje glas mog oca. Tada je smesta
priao i zaboravljajui na svoju odluku, poloio glavu pred Babina stopala. Baba je zatim dva puta
traio dakinu u vreme njihovog odlaska, jednom ujutro, potom i u podne, ali samo od Kake, a ne i
od njegovog prijatelja. Ovaj je proaputao Kaki: Baba je traio dakinu dva puta od tebe. Ja sam sa
tobom, zato je mene ignorisao?
Upitaj sam Babu, bio je Kakin odgovor. Baba je tada upitao Kaku ta je to aputao njegov
prijatelj, a onda je prijatelj sam pitao Babu da li bi trebalo da plati neku dakinu? Baba je
odgovorio: Ti nisi nameravao da plati, zbog toga nisi ni pitan, ali ako sada eli to da uradi,
moe slobodno. Prijatelj je tada platio 17 rupija dakinu, isto koliko je i Kaka platio. Baba mu se
potom obratio, savetujui ga: Uniti zid izmeu nas (oseaj razliitosti), tako da se moemo videti
i sastati licem u lice. Zatim je Baba dozvolio da odu. Iako je vreme bilo loe i oblano, Baba ih je
uverio da e putovati sigurno i oni su stigli u Bombaj bez problema. Kada je stigao kui i otvorio
vrata i prozore, zatekao je dva mrtva vrapca na podu, a trei je izleteo kroz prozor. Pomislio je da bi
dva vrapca bila spasena da je ostavio otvoren prozor, ali onda je zakljuio da ih je stigla njihova
sudbina i da ga je Baba poslao tano na vreme kako bi spasao treeg vrapca.

Kaka Mahaanijev gazda

124
Kaka je bio zastupnik u firmi Takara Daramseja etabaija, pravnog zastupnika iz Bombaja. Gazda i
menader bili su u dobrim odnosima. G. Takar je znao da Kaka esto ide u irdi i provodi tamo
nekoliko dana, pa se vraa nakon to mu to Baba odobri. Iz radoznalosti, g. Takar je odluio da ode
u irdi sa Kakom tokom imga praznika (festival boja - Holi). Poto Kakin povratak nije bio
siguran, on je pozvao jo jednog oveka da mu pravi drutvo. Njih trojica su krenuli zajedno, a
Kaka je kupio oko dva kilograma suvog groa kao poklon Babi. Stigli su u irdi u planiranom
roku i otili su u damiju da dobiju Babin daran. Tu se nalazio Bapasahib Tarkad i g. Takar ga je
upitao zbog ega je on doao. Zbog darana, odgovorio je Tarkad. G. Takar je upitao da li su se
dogodila neka uda na ovom mestu. Tarkad je rekao da to nije bitno, ve da se ovde baktama
ispunjavaju iskrene elje. Tada se Kaka poklonio pred Babom i ponudio mu groe. Baba je traio
da se to razdeli svima. G. Takar je takoe dobio nekoliko groica. On nije eleo da ih pojede, jer
mu je doktor savetovao da ih ne konzumira pre nego to ih opere i oisti. Zbog toga se naao u
kripcu. Nije eleo da ih pojede, a nije mogao ni da ih odbije. Da bi ispotovao formalnosti, on ih je
stavio u usta, meutim nije znao ta da radi sa semenkama. Nije mogao da ih pljune na pod damije,
pa ih je stavio u dep, protivno svojoj volji. Tada je pomislio u sebi, da ako je Baba svetac, kako je
mogao da zanemari njegovo odbijanje groa i da ga natera da ih pojede. im se ta misao pojavila u
njegovom umu, Baba mu je dao jo groa, ali on nije mogao da ga jede ve ga je drao u ruci.
Meutim, Baba je zatraio da ga pojede. On je posluao i na veliko iznenaenje, shvatio je da su
groice bile bez semenki. eleo je da vidi uda i sada je dobio jedno. Znao je da je Baba proitao
njegov um i da je prema njegovoj elji pretvorio groe sa semenom, u groe bez semenki. Kako
divna mo! Da bi nastavio svoje testiranje, upitao je Tarkada, koji je sedeo pored i drao svoje
groe: Kakvo si ti groe dobio? Ovaj je odgovorio: Razno, sa semenkama. G. Takar se jo
vie iznenadio kada je to uo. Da bi jo vie potvrdio svoju veru, Takar je pomislio da, ukoliko je
Baba pravi svetac, groe bi sada prvo trebalo da se ponudi Kaki. Proitavi i tu misao, Baba je
naredio da deljenje groa treba da zapone od Kake. Ovi dokazi bili su dovoljni za Takara.

Potom je ama predstavio g. Takara kao Kakinog gazdu, a Baba je na to rekao: Kako on moe da
bude njegov gazda? On ima potpuno drugaijeg Gazdu. Kaki se svideo ovaj odgovor. Nakon to je
zaboravio na svoju odluku, Takar je pozdravio Babu i vratio se u rezidenciju.

Kada je podnevni arati zavren, oni su otili u damiju da bi dobili Babinu dozvolu za odlazak.
ama se obratio umesto njih, a Baba je tom prilikom rekao: Postojao je jedan ovek promenljivog
uma. Imao je zdravlje i bogatstvo, i bio je slobodan od fizikih i mentalnih problema, ali je stvarao
nepotrebnu patnju i terete i lutao tamo-amo, izgubivi tako svoj mir. Nekada bi odbacio svoje terete,
ali drugi put bi ih opet poneo. Njegov um nije poznavao postojanost. Videvi njegovo stanje, saalio
sam se i rekao: `Sada dri svoju veru na mestu koje voli, zato luta ovoliko?`

Takar je smesta razumeo da je to bio njegov taan opis. On je poeleo da se i Kaka vrati natrag sa
njim, ali niko nije oekivao da e Kaki biti dozvoljeno da tako brzo ode iz irdija. Baba je proitao
ove misli i dozvolio je Kaki da se vrati zajedno sa svojim gazdom.

Potom je Baba zatraio od Kake 15 rupija kao dakinu, to je i dobio. Rekao je: Ako uzmem jednu
rupiju od nekoga kao dakinu, Ja moram da mu vratim desetostruko. Ja nita ne uzimam za dabe.
Nikada nikoga ne pitam nasumice. Pitam i uzimam samo od onih na koje Fakir (moj Guru) pokae.
Ukoliko je neko duan Fakiru, od njega se uzima dakina. Darodavac daruje, tj. seje svoje seme
kako bi dobio bogatu etvu u budunosti. Bogatstvo treba da bude sredstvo ispunjavanja darme.
Ako se koristi za lino uivanje, onda je to traenje. Ukoliko prethodno niste dali, neete sada
dobiti. Dakle, najbolji nain da neto dobijete, jeste da date. Davanje dakine pospeuje nevezanost

125
(vairagja), a time i bakti i dnjan (znanje). Daj jedno i dobie desetostruko!
uvi ove rei, g. Takar je lino dao 15 rupija u Babinu ruku, zaboravljajui na svoju prethodnu
odluku da to ne uini. Smatrao je da je dobro to je doao u irdi, jer su sve njegove sumnje
otklonjene i puno je nauio.

Babina vetina u ophoenju sa ovakvim sluajevima bila je jedinstvena. Iako je On sve obavljao i
inio, bio je potpuno nevezan za to. Njemu je bilo isto da li Mu se neko poklonio i dao dakinu, ili
ne. Nije oseao zadovoljstvo kada su ga potovali, niti je oseao bol kada su ga zanemarivali. On je
transcendirao parove suprotnosti zadovoljstvo i bol itd.

Sluaj insomnije

Gospodin iz Bandre koji je pripadao kajata prabu kasti (via kasta pismenih ljudi), dugo je patio
od insomnije. im bi legao da spava, u snu bi mu se pojavio njegov preminuli otac i poeo bi da ga
grdi i zlostavlja. To mu je kvarilo spavanje i inilo da bude uznemiren tokom cele noi. Situacija se
ponavljala svake noi i ovek nije znao ta da radi. Jednog dana je upitao za savet Babinog
poklonika. On mu je preporuio udi kao jedini nepogreivi lek koji poznaje. Dao mu je neto udija i
rekao da ga utrlja na elo pre odlaska na spavanje, a da paketi sa svetim pepelom dri pod
jastukom. Ovaj je isprobao lek i na veliko iznenaenje, imao je vrst san, bez ikakvih
uznemiravanja. Nastavio je da primenjuje lek i uvek je mislio na Saija. Potom je dobio Sai Babinu
sliku koju je okaio na zid blizu svog jastuka, i poeo je svakodnevno da se klanja pred njom, a
etvrtkom bi je kitio vencem od cvea i iznosio ponudu u hrani (naivaidja) itd. Naposletku je
ozdravio i u potpunosti zaboravio na svoju nevolju.

Balai Patil Nevaskar

Ovaj ovek bio je veliki Babin posveenik. Obavljao je izvrsno i nesebino sluenje. Svakog dana
bi istio i odravao prolaze i ulice u irdiju, kuda je Baba prolazio tokom svoje svakodnevne rutine.
Nakon njega, ovaj posao je, jednako dobro, obavljao drugi poklonik, Radakrinamai, a posle nje,
Abdula. Kada bi Balai obrao kukuruz svake godine, on bi celokupnu koliinu odneo i poklonio
Babi. Vratio bi se kui sa onim to mu je Baba ostavio da ponese natrag i time bi izdravao sebe i
porodicu. On je ponavljao ovaj postupak mnogo godina, a posle njega, to je nastavio i njegov sin.

Mo i delotvornost udija

Jednom prilikom, na Balaijevu godinjicu smrti, pozvan je odreeni broj gostiju i za njih je
pripremljena veera. Ali, u vreme veere pojavilo se tri puta vie ljudi nego to je pozvano. Ga
Nevaskar se nala u nevolji. Mislila je da nee biti dovoljno hrane za ljude koji su se okupili i da e
tako biti naruen ugled porodice. Njena svekrva ju je teila reima: Ne boj se, to nije naa, ve
Saijeva hrana; prekri svaku posudu sa krpom, stavi u njih malo udija i serviraj iz posuda ne
podiui krpe; Sai e nas spasiti od sramote. Ona je uradila kako joj je savetovano i ne samo da je
bilo dovoljno hrane za sve, na njihovu radost i iznenaenje, ve je i ostalo dosta hrane nakon
posluivanja. Dobija onoliko koliko si arko verovao i oseao, dokazano je u ovom sluaju.

Slian sluaj mi je prijavio i prijatelj g. B.A. ogule, prvoklasni sudija i veliki Babin poklonik. U
februaru 1943, u Karatu (okrug Ahmednagar), odravala se pua ceremonija i veera. Pojavilo se
pet puta vie ljudi nego to je pozvano i svi su bili nahranjeni. Na iznenaenje svih, uz Babinu
milost, ispostavilo se da hrane nije nedostajalo.

126
Sai se pojavio kao zmija

Jednom je Ragu Patil iz irdija, otiao kod Balai Patila u Njuvas. Te veeri je zatekao zmiju kako
sikui ulazi u staju. To je uplailo i uznemirilo svu stoku. Ukuani su takoe bili uplaeni, ali je
Balai mislio da je to Sai koji se pojavio kod njega u kui kao zmija. Ne plaei se ni najmanje,
izneo je posudu sa mlekom i stavio je pred zmiju, rekavi: Baba, zato sike? Da li eli da nas
uplai? Uzmi ovo mleko i popi ga smirenog uma. Rekavi to, seo je pored. Ostali ukuani su se
veoma uplaili i nisu znali ta da rade. Za kratko vreme, zmija je nestala sama od sebe i niko nije
znao kuda je otila. Nisu uspeli da je pronau iako je staja temeljno pretraena.

Balai je imao dve ene i nekoliko dece. Oni su povremeno dolazili u irdi iz Njuvasa kako bi
dobili Babin daran. Baba bi kupio sarije i ostalu odeu, i predao im uz Svoje blagoslove.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

127
 POGLAVLJE XXXVI
udesne prie o
(1) Dva dentlmena iz Goe, (2) Gospoi Aurangabadkar

U ovom poglavlju naveemo divne prie o dvojici dentlmena sa Goe i gi Aurangabadkar iz

Solapura.

Dva gospodina

Jednom su dva gospodina dola iz Goe kako bi dobili Sai Babin daran i poklonili se pred Njim.
Iako su doli njih dvojica, Baba je samo od jednog traio da plati dakinu 15 rupija, to je ovaj rado
uinio. Drugi ovek je dobrovoljno ponudio 35 rupija, ali je to Baba odbio, na iznenaenje svih.
ama, koji se tu nalazio, upitao je Babu: ta je ovo? Obojica su doli zajedno, od jednog prihvata
dakinu, a od drugog, iako je dobrovoljno ponudio, odbija da primi. Zbog ega takvo
razdvajanje? Baba je odgovorio: ama, ti nita ne zna. Ja nita ne uzimam ni od koga.
Masidmai (glavno boanstvo u damiji) zahteva dug, dunik plati i postane slobodan. Da li Ja
imam neki dom, imanje ili porodicu o kojima se brinem? Meni ne treba nita. Ja sam uvek
slobodan. Dugovanje, zavist i ubistvo moraju da se iskupe, jer od toga nema begstva. Baba je
potom nastavio u svom maniru, na sledei nain:
Isprva je bio siromaan i dao je zavet svom Bogu da e mu darivati svoju prvu platu ako dobije
posao. Dobio je posao koji se plaao 15 rupija meseno. Potom je napredovao. Od 15 rupija doao
je do 30, 60, 100, 200 i na kraju do 700 rupija meseno. Ali u svom napretku, potpuno je zaboravio
na zavet koji je dao. Sila karme ga je dovela ovde i ja sam traio sumu od 15 rupija od njega kao
dakinu.

Druga pria: Dok sam lutao morskom obalom, naiao sam na veliku palatu i tu sam seo na verandu.
Vlasnik, bramin, me je dobro ugostio i obilato nahranio. Pokazao mi je uredno i isto mesto za
spavanje pored jednog kredenca. Tu sam legao da spavam. Dok sam bio u vrstom snu, ovek je
probio zemljani zid, uunjao se i makazama izrezao moj dep, uzevi sav novac. Kada sam se
probudio video sam da mi je ukradeno trideset hiljada rupija. Bio sam strano oaloen i poeo
sam da plaem i kukam. Mislio sam da mi je bramin ukrao sve novanice. Izgubio sam
interesovanje za jelo i pie, i sedeo sam dve nedelje na verandi, oplakujui moj gubitak. Nakon dve
nedelje, fakir koji je prolazio video je da plaem i upitao me je o razlogu mog tugovanja. Ispriao
sam mu sve. On je rekao: Ako bude radio po mojim uputstvima, povratie svoj novac. Idi kod
jednog fakira, ja u ti dati njegove podatke, predaj mu se i on e ti vratiti novac; u meuvremenu,
odreci se svoje omiljene hrane dok ne povrati novac. Ja sam posluao fakirov savet i povratio sam
novac. Potom sam otiao do obale, gde je stajao parobrod, ali nisam mogao da se ukrcam na njega
jer ve je bio pun. Tu se naao dobroudni slubenik koji se zaloio za mene i ja sam se sreom
ukrcao. To me je dovelo do druge obale gde sam uhvatio voz i doao kod Masidmai.

Pria je zavrena i Baba je zatraio od ame da odvede goste i nahrani ih. ama ih je odveo svojoj
kui i posluio jelom. Tokom veere, ama je rekao gostima da je Babina pria bila veoma
misteriozna, jer On nikada nije bio na obali mora, nikada nije imao toliki novac (30.000 rupija), nije
putovao, nije izgubio novac niti ga posle povratio, pa ih je upitao da li su oni razumeli i uhvatili
smisao prie. Gosti su bili duboko dirnuti i poeli su da plau. Grcajuim glasom, iste sekunde su
rekli da je Baba sveznajui, beskrajan i najuzvieniji (Para Brama). Prie koje je pomenuo su
upravo nae prie. Sve to je rekao, nama se i dogodilo. Kako je On to mogao da zna, ostaje udo

128
nad udima! Ispriaemo sve detalje, nakon to obavimo veeru.

Potom, nakon jela, dok su vakali lie betela (vrsta palme), gosti su poeli da priaju svoje prie.
Jedan od njih je rekao:
Moje rodno mesto je Hil Stejn (gradi u indijskim brdima). Ja sam otiao u Gou kako bih zaradio
za ivot i pronaao posao. Dao sam zavet svom boanstvu, Gospodu Dati, da ukoliko dobijem
posao, podariu Mu svoju prvu platu. Njegovom milou dobio sam posao koji je bio plaen 15
rupija meseno, a onda sam napredovao kako je Baba opisao. Zaboravio sam na svoj zavet. Baba
me je podsetio na njega i naplatio 15 rupija. To nije dakina, kao to bi neko mogao da pomisli, ve
otplata starog duga i ispunjenje davno zaboravljenog zaveta.

Naravouenije

U stvari, Baba nikada nije molio za novac, niti je dozvoljavao Njegovim baktama da mole. On je
posmatrao novac kao opasnost ili prepreku duhovnom napretku, i nije dozvoljavao da Njegove
bakte upadnu u te kande. Bagat Malsapati moe biti primer u ovom sluaju. On je bio veoma
siromaan i jedva je sastavljao kraj sa krajem. Baba mu nikada nije dozvolio da zaradi neto novca,
niti mu je ikada udelio deo od prikupljene dakine. Jednom prilikom je dobroduni i slobodoumni
trgovac, po imenu Hansra, poklonio veliku sumu novca Malsapatiju u Babinom prisustvu,
meutim Baba mu nije dozvolio da to prihvati.

Potom je drugi gost poeo svoju priu: Moj kuvar me verno sluio 35 godina. Naalost, krenuo je
stranputicom, promenio se i opljakao mi uteevinu. Probuio je rupu u zidu na mestu gde je stajao
na kredenac i uao dok smo svi bili u dubokom snu, odnevi sve to smo utedeli, 30.000 rupija.
Ne znam kako je Baba znao da pomene tanu sumu. Plakao sam tada dan i no. Moja ispitivanja me
nigde nisu odvela. Proveo sam dve nedelje u velikoj patnji. Dok sam tako tuan i potiten sedeo na
verandi, naiao je fakir i videvi moje stanje, upitao me za razlog, a ja sam mu sve ispriao. Tada mi
je rekao da svetac (avalia) po imenu Sai ivi u irdiju, okrug Kopargaon. Savetovao me da Mu se
zavetujem i odreknem hrane koju najvie volim, te da Mu se mentalno obratim: `Odrekao sam se
jela, sve dok ne dobijem Tvoj daran.` Ja sam se tada zavetovao i odrekao jedenja pirina, rekavi:
`Baba, poeu da jedem nakon to povratim moj novac i kada dobijem Tvoj daran.`

Od toga je prolo petnaest dana. Kuvar se vratio, doao je kod mene, vratio novac, izvinio se i
rekao: `Poludeo sam i tako sam postupio; sada stavljam glavu na tvoja stopala, molim te oprosti
mi.` I tako se sve dobro zavrilo. Vie nisam video fakira koji mi je pomogao. U meni je narasla
arka elja da vidim Babu o kom je fakir govorio. Pomiljao sam da je fakir koji je doao kod mene
kui, niko drugi do Sai Baba. Da li e On, koji me video i pomogao mi, ikada udeti za 35 rupija?
Naprotiv, bez ikakvog oekivanja, On nas uvek vodi stazom duhovnog napretka.

Bio sam presrean kada sam povratio ukradeni novac i u neznanju, zaboravio sam na svoj zavet.
Meutim, kada sam jednom prilikom bio u Kolabi (deo Bombaja), jedne noi sam video Sai Babu u
snu. To me je podsetilo na obeanje da u posetiti irdi. Otiao sam u Gou i odatle sam planirao da
krenem za irdi parobrodom, preko Bombaja. Meutim, kada sam stigao u luku, shvatio sam da je
parobrod krcat i da nema mesta. Kapetan mi nije dozvolio da uem, ali uz zalaganje jednog
slubenika, koga nisam poznavao, dozvoljeno mi je da uem na parobrod i tako doem do
Bombaja. Odatle sam doao vozom. Naravno, ja mislim da je Baba sveznajui i sveproimajui. ta
smo mi i gde je na dom? Koliko smo sreni to je Baba vratio na novac i dozvao nas k Sebi?
Narod iz irdija mora da je beskrajno superiorniji i sreniji od nas, jer Baba je igrao, smejao se,
priao i iveo sa vama toliko godina. Mislim da je koliina vaih dobrih dela i zasluga beskonana.

129
Sai je na Data (Gospod Datatreja). On mi je omoguio mesto u parobrodu i doveo me ovde,
dokazavi tako Svoje sveprisustvo i svemo.

Ga Aurangabadkar

Gospoa iz Solapura, ena Sakaram Aurangabadkara, nije stvorila potomstvo tokom perioda od 27
godina. Ona je dala bezbroj zaveta bogovima i boginjama kako bi dobila dete, ali uzalud. Tada je
postala skoro beznadena. Kako bi napravila poslednji pokuaj, dola je u irdi sa svojim
pastorkom Vivanatom i ostala tu dva meseca sluei Babu. Kada god bi dola u damiju, zatekla bi
Babu okruenog poklonicima. Ona je elela da vidi Babu nasamo, da padne pred Njegova stopala i
otvori srce molei za potomstvo, ali nije mogla da dobije prikladnu priliku. Naposletku, zamolila je
amu da se zauzme kod Babe za nju, kada Baba bude sam. ama je rekao da je Babin darbar
(prostor za poklonike) otvoren i da e ipak pokuati, te da e je Gospod moda blagosloviti. Rekao
joj je da sedi spremna u dvoritu, drei kokos i miriljave tapie u vreme Babinog obedovanja, pa
kada joj on da signal, tada moe da ue. Jednog dana, nakon veere, dok je ama pekirom brisao
Babine mokre ruke, Baba ga je utinuo za obraz. ama je, pretvarajui se da je ljut, rekao: Devo,
da li Ti pristaje da me ovako utine? Mi ne elimo nestanog Boga koji nas tipa. Zar mi ne
zavisimo od Tebe, da li je ovo plod nae intimnosti? Baba je odgovorio: Oh ama, tokom 72
generacije bio si sa Mnom i Ja te do sada nikada nisam utinuo, a ti se sada vrea to sam te
dodirnuo. ama je rekao: Meni treba Bog koji e nas uvek voleti i davati nam nova jela da
jedemo. Mi ne elimo nikakvu nagradu od Tebe, ili raj itd. Neka naa vera u Tvoja stopala bude
uvek budna. Baba ree: Da, Ja sam uistinu doao zbog toga. Ja te hranim i negujem, i dajem ti
ljubav i panju.

Zatim je Baba ustao i vratio se na Svoje mesto. ama je dao signal eni. Ona je ula, poklonila se i
darovala kokos i miriljave tapie. Baba je protresao kokos i on je bio suv unutra. ulo se jezgro
kako proizvodi zvuk dok se prevre. Baba je rekao: ama, pogledaj, ovo se prevre unutra, ta
kae? ama ree: ena se moli da se dete isto tako prevre u njenoj utrobi. Molim te, daj joj
kokos sa tvojim blagoslovom.
Baba odgovori: Da li e joj kokos podariti potomstvo? Kako su ljudi budalasti da veruju u takve
stvari!
ama ree: Ja znam mo Tvojih rei i blagoslova, Tvoja re podarie joj mnogobrojnu decu. Ti
sada polemie i ne daje joj pravi blagoslov.

Pregovaranje se nastavilo jo neko vreme. Baba je vie puta eleo da polomi kokos, a ama se
zalagao da se eni podari cela voka. Konano, Baba je popustio i rekao: Imae potomstvo.
Kada?, upitao je ama. Za dvanaest meseci, glasio je odgovor. U tom trenutku, kokos je
polomljen na dva dela, jedan deo su pojeli njih dvojica, a drugi deo je poklonjen eni.
Tada se ama okrenuo ka eni i rekao: Draga gospoo, ti si svedok mojih rei. Ako u roku od
dvanaest meseci ne dobije potomstvo, ja u razbiti kokos o glavu ovog Deve i izbaciu ga iz
damije. Ako to ne uinim, vie se neu zvati Madav. Uskoro e shvatiti ta ti priam.

Ona je rodila u roku od godinu dana i sin je donet pred Babu kada je napunio pet meseci. Mu i
ena su se poklonili pred Babom, a zahvalni otac (g. Aurangabadkar) platio je sumu od 500 rupija
koja je utroena za izgradnju barake za Babinog konja jam karne.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

130
 POGLAVLJE XXXVII
avadi povorka

U ovom poglavlju, nakon to je zavrio uvodne opservacije o nekim pitanjima Vedante, Hemadpant
opisuje avadi povorku.

Uvod

Blagosloven je Saijev ivot posveen poklonicima, blagoslovena je Njegova dnevna rutina. Njegovi
putevi i dela su neopisivi. Nekada bi bio opijen bramanandom (boanskim blaenstvom), a drugi
put potpuno uronjen u Sebe. Dok je obavljao toliko stvari istovremeno, On nije mario za njih. Iako
se nekada inilo da je neaktivan, on nije dremao ili mirovao; On je uvek boravio u Sebstvu. Iako je
izgledao miran i tih kao more, bio je dubok i nepojmljiv. Ko moe opisati Njegovu neopisivu
prirodu? Smatrao je ljude za brau, ene za sestre i majke. Bio je u savrenom celibatu, kao to svi
znaju. Neka znanje koje smo dobili u Njegovom drutvu potraje dugo, sve do smrti. Neka Ga
zauvek sluimo posveeni celim srcem Njegovim stopalima. Neka Ga (Boga) vidimo u svim biima
i uvek mislimo na Njegovo ime.

Nakon to je izneo obimnu disertaciju o nekim temama Vedante koje je samostalno razmatrao,
Hemadpant pravi digresiju i opisuje avadi povorku (povorka koja ide do seoske kancelarije).

avadi povorka

Babina spavaonica je ranije ve opisana. Jednog dana On je spavao u damiji, a drugog u avadiju
(zajednikoj seoskoj prostoriji), koji se nalazio blizu damije. Naizmenino je spavao u damiji i
avadiju. Ovakvo naizmenino spavanje na dva mesta odvijalo se sve do Babinog mahasamadija.
Od 10. decembra 1909, poklonici su poeli regularno da se klanjaju Babi i u avadiju. Uz Njegovu
milost, sada emo to opisati. Kada bi doao dan za povlaenje u avadi, ljudi bi se sjatili u damiju i
u dvoritu bi izvodili baane nekoliko sati. Iza njih bi bio predivan palankin (nosiljka za jednog
putnika), sa desne strane saksija sa bosiljkom, a ispred bi Baba krasio Svoje mesto, dok bi poklonici
pevali baane okolo.
Mukarci i ene koji su voleli baane doli bi na vreme. Neki bi u ruke uzeli tal, iplis, kartal,
mridang, kaniri i gol (sve muziki instrumenti) i izvodili bi baane. Sai Baba je bio magnet koji je
privlaio poklonike ka Sebi. Napolju, neki bi doterivali svoje baklje (divatje), drugi bi ukraavali
palankin, neki bi stajali sa tapovima od trske u rukama i uzvikivali pobedu Babi. U okovima su
postavljene utovoljke (ptice pevaice). Redovi upaljenih lampi su osvetljavali unutranjost
damije. Babin konj jam karna stajao je napolju, potpuno ukraen. Tada bi Tatja Patil doao sa
grupom ljudi pred Babu i rekao Mu da se pripremi. Baba je sedeo mirno na svom mestu, sve dok
Tatja ne doe i pomogne Mu da ustane tako to bi Ga uhvatio pod ruku. Tatja je Babu zvao Mama
(ujak po majci). Zaista, njihov odnos bio je veoma intiman. Baba je na sebi nosio uobiajeni kafni,
uzeo bi Svoj tap (satku) pod ruku i nakon to bi uzeo ilim (lulu) i duvan, stavio bi maramu preko
ramena i bio spreman za polazak. Tada bi Tatja prekrio Njegovo telo predivnim, zlatno veenim
alom. Nakon toga, Baba bi ubacio nekoliko drva u duni (svetu vatru) da je odri upaljenom, a
desnom rukom bi ugasio lampu pored vatre i potom bi krenuo u avadi. Tada bi razni muziki
instrumenti, orkestri i horovi proizvodili razliite melodije, a vatromet je prikazivao obilje boja.
Mukarci i ene su pevali Babino ime, hodali i izvodili baane uz pratnju mridanga i vine (muziki
instrumenti). Neki bi radosno plesali, a drugi su nosili razliite zastave. Uniformisana pratnja

131
(baldari) bi najavila Babino ime kada bi On zakoraio iz damije. Sa obe Babine strane stajale su
osobe koje su drale amare (sveanj ivotinjske dlake uvren za tap) i oni koji su ga hladili. Na
putu su razastrte platnene prostirke po kojima je Baba koraao, dok su ga za ruke drali poklonici
Tatja Patil je drao levu ruku, a Malsapati desnu, dok je Bapusahib og drao kiobran (atra)
iznad Njegove glave. Na ovaj nain Baba je iao ka avadiju. Bogato ukraen konj po imenu
jamkarna predvodio je povorku, a iza njega hodali su nosai, sluge, svirai i masa poklonika.
Hari- nam (ime Gospoda) se pevalo uz pratnju muzike, kao i ime Sai. U ovom stilu, povorka bi
stigla do oka, a svi koji su uestvovali u skupu izgledali su zadovoljno i oduevljeno.

Stigavi do oka, Baba je stajao okrenut ka avadiju, isijavajui neobinu auru. Izgledalo je kao da
je Babino lice poprimilo nebeski sjaj izlazeeg sunca. Baba je stajao okrenut ka severu, fokusiranog
uma, kao da je neto signalizirao. Svi instrumenti bi svirali dok je Baba pomerao desnu ruku gore-
dole neko vreme. Kakasahib Diksit bi u tom trenutku priao sa srebrnim posluavnikom na kom se
nalazilo cvee posuto crvenim prahom (gulal), i neprekidno bi bacao cvee po Babi. U tom
momentu, muziki instrumenti su svirali najbolje to mogu, a Babino lice bi zrailo sjajem i
lepotom, dok bi svi ljudi na sveopte zadovoljstvo svedoili tom bljetavilu. Rei nisu u stanju da
opiu divotu ovog prizora. Nekada bi Malsapati poeo da plee kao da je zaposednut od nekog
boanstva, a svi su iznenaeno svedoili kako Babina koncentracija time ni najmanje nije
poljuljana. Tatja Patil je hodao sa Babine leve strane, drei fenjer u ruci, a sa desne strane iao je
Bagat Malsapati, drei u ruci krajeve Babine odore. Kako je to predivna povorka bila i izraz
posveenosti! Da bi tome svedoili, skupljali su se i mukarci i ene, siromani i bogati. Baba je
hodao veoma sporo. Bakte su ga pratile sa obe strane, s ljubavlju i posveenou. Uz radost koja je
proimala celokupnu atmosferu, povorka bi stigla do avadija. Ti dani su sada prolost. Niko ih
nee videti u budunosti, ali pamtei i zamiljajui taj prizor, moemo doneti utehu i ekstazu u
svoje umove.

avadi je takoe bio ukraen lepim, belim tavanicama, ogledalima i raznim lampama. Kada bi
stigli, Tatja bi uao prvi i postavio jastuk za sedenje, namestio bi podlogu i smestio Babu da tu
sedne, ogrnuvi Ga kaputom (angarka). Poklonici su Mu se klanjali i izraavali potovanje na
razliite naine. Stavili bi Mu krunu sa uperkom na glavu, stavljali bi ogrlice od cvea i dragog
kamenja oko vrata i obeleavali elo sa mousnom meavinom kojom su crtali vertikalne linije (kao
to rade vainavski poklonici), gledali bi dugo u Njega, koliko im srce ite. Promenili bi Mu
maramu i postavili je visoko na glavi, plaei se da bi je Baba mogao zbaciti. Baba je znao ta su
bakte elele i krotko se potinjavao njihovim stremljenima, bez prigovora. Ovako okien, izgledao
je divno i prelepo.

Nanasahib Nimonkar je drao kiobran ukraen lepim privescima, koji se okretao u krug oko drke.
Bapusahib og je prao Njegove noge u srebrnoj posudi, priestio bi se (argja) i obavio propisane
rituale, zatim bi utrljao pastu od sandalovine na Njegove ruke i ponudio Mu lie betela (tambul).
Baba je sedeo na svom mestu (gadi) dok su Tatja i ostali stajali. Kada bi Baba seo na duek,
oslanjajui se na jastuk, poklonici bi sa obe strane zamahnuli amarima i lepezama. ama bi tada
pripremio ilim i predao ga Tatja Patilu, koji bi razgoreo ar udiui punim pluima, a zatim bi
dodao Babi. Kada bi Baba povukao dim, prosledio bi dalje Bagat Malsapatiju, a onda dalje do svih.
Blagosloven da je neivi ilim. Morao je prvo da proe kroz mnoga iskuenja, poput meenja od
strane grnara, suenja na suncu i peenja u vatri, da bi na kraju imao sreu da doe u kontakt sa
Babinom rukom i Njegovim poljupcem. Kada bi se ova priredba zavrila, poklonici bi stavili cvetne
vence oko Njegovog vrata i darovali Mu mirise i bukete cvea. Baba, koji je bio inkarnacija
bestrasnosti, nimalo nije mario za ogrlice od dragog kamenja, vence od cvea i druge dekoracije,
ve je zbog istinske ljubavi prema Svojim poklonicima, dozvoljavao da se na svoj nain iskau i

132
zadovolje. Naposletku, Bapusahib og bi izveo arati oko Babe, ispunjavajui sve formalnosti, a
muziki instrumenti su izvodili prigodne melodije. Kada bi se arati zavrio, poklonici bi jedan po
jedan pozdravili Babu i uz Njegov dopust, vratili bi se kui. Kada je Tatja Patil, nakon to je
ponudio ilim, miris (atar) i ruinu vodicu, doao da se oprosti, Baba mu je rekao uz puno topline:
uvaj Me propisno, idi ako eli, ali vrati se ponekad tokom noi i pitaj Me kako sam. Kada je
potvrdno odgovorio, Tatja Patil je napustio avadi i otiao kui. Tada bi Baba pripremio svoj krevet.
Poreao bi nekoliko prekrivaa jedan preko drugog, pravei tako Sebi krevet, a onda bi otiao na
poinak.

Mi emo se takoe sada odmoriti i zavriti ovo poglavlje, uz molbu itaocima da pomisle na Babu i
Njegovu avadi povorku svakog dana pre nego to odu u krevet.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

133
 POGLAVLJE XXXVIII
Babin handi Nepotovanje svetilita Kala ili meavina olja neobranog mleka

U prethodnom poglavlju opisali smo Babinu avadi povorku. U ovom emo razmotriti Babin handi
(sud za kuvanje) i neke druge teme.

Uvod

Oh, blagosloveni Sadguru Sai, klanjamo se Tebi koji si podario sreu celom svetu, doneo si
blagostanje poklonicima i uklonio patnje onima koji su pronali utoite pred Tvojim stopalima.
Bivajui slobodan, ali takoe zatitnik i spasitelj bakti koji su Ti se predali, Ti si se inkarnirao na
ovaj svet obavezujui se da e pomoi oveanstvu. Tena sr istog Sebstva ulila se u kalup
Brame (boga kreacije) i odatle je iznikao dragulj svih svetaca Sai. Ovaj Sai je Atmaram (Sebstvo)
lino. On je prebivalite savrenog boanskog blaenstva. Nakon to je lino ostvario sve ivotne
ciljeve, On je i svoje poklonike uvrstio na stazi.

Babin handi

U svetim spisima propisane su razliite sadane (duhovne prakse) u zavisnosti od istorijskih perioda.
Tapas (pokajanje, ispatanje) se preporuuje za Krita ili Satja jugu (vreme harmonije i spokoja,
zlatno doba), dnjan (znanje) za Treta jugu (vreme kada se pojavljuju prve negativnosti, srebrno
doba), jagnja (rtvovanje) za Dvapara jugu (vreme jo veeg pada oveka, bronzano doba) i dn
(dareljivost, nesebino davanje) za Kali jugu (vreme haosa i stradanja, sadanje vreme
oveanstva, gvozdeno doba). Od svih davanja, najbolje je davanje hrane. Mi smo veoma
uznemireni ako ne dobijemo hranu u podne. I druga bia se slino oseaju u takvim okolnostima.
Kada se to ima u vidu, onaj koji daruje hranu siromanom ili gladnom, je najbolji darodavac ili
humanista. Taitirija Upaniada kae: Hrana je Brama; iz hrane su roena sva bia i od hrane ive,
a kada preminu, u hranu se ponovo vraaju. Kada se na naim vratima pojavi gost (atiti) u podne,
naa je dunost da ga ugostimo i ponudimo hranom. Druge vrste dobrotvornog rada, poput davanja
bogatstva, imovine i odee itd., zahtevaju odreeni nivo diskriminacije, ali po pitanju hrane takva
razmatranja nisu potrebna. Ukoliko se neko pojavi pred naim vratima u podne, on mora biti odmah
posluen, a ukoliko nam doe hroma, osakaena, slepa ili bolesna osoba, ona mora biti prva
nahranjena, pa tek onda sposobni ljudi i naa porodica. Zasluga hranjenja takvih osoba je vea nego
ako se nahrani sposoban ovek. Druge vrste dobrotvornog rada su nepotpune bez doniranja hrane
(ana-dan), kao to su zvezde nepotpune bez meseca, ogrlica bez priveska, kruna bez dragulja,
jezerce bez lotosa, baan bez posveenosti, udata ena bez kum-kum simbola, pesma bez umilnog
glasa i neobrano mleko bez soli. Kao to varan (orba od mahunarki) nadmauje sva ostala jela,
doniranje hrane (ana-dan) donosi najvee zasluge. Pogledajmo sada kako je Baba pripremao hranu i
delio je drugima.

Ve je navedeno da je Babi trebalo vrlo malo hrane, a ono malo to je eleo, dobavljao bi prosei u
nekoliko kua. Ali kada bi poeleo da svima podeli hranu, onda bi lino obavio sve pripreme. Ni od
koga nije zavisio po ovom pitanju, niti je nekoga optereivao. Prvo je iao na pijac da pribavi sve
potreptine kukuruz, brano, zaine itd., plaajui u gotovini. On je obavljao i mlevenje. U
dvoritu damije napravio bi veliko ognjite, upalio bi vatru i postavio handi (sud za kuvanje) sa
propisno odmerenom koliinom vode. Postojale su dve vrste handija, jedan mali i jedan veliki. Prvi
je bio dovoljan da se pripremi hrana za 50 ljudi, a drugi za 100 ljudi. Nekada je kuvao slatki pirina

134
(mite aval), a ponekad birjani (jelo od pirina) sa mesom. Katkada je u kljualu supu ubacivao
male kugle debelog ili pljosnatog hleba, ili brana. Samleo bi zaine na kamenoj ploi i u obliku
praha ih je sipao u posudu za kuvanje. Veoma se trudio da napravi ukusna jela. Spremao je ambil
(kisela cicvara) kuvajui brano durum penice u vodi, meao ga sa neobranim mlekom, a onda to
kuvao sjedinjeno. Uz hranu je svima delio i ambil. Kada je eleo da proveri da li je hrana dovoljno
kuvana, Baba bi zavrnuo rukav i stavio golu ruku bez straha u kljuajuu vodu, a onda bi promeao
jelo sa strane na stranu i gore-dole. Nije bilo opekotina na Njegovoj ruci, niti straha na licu. Kada bi
se kuvanje zavrilo, Baba je unosio kotlove u damiju, a muslimanski svetenik (moulvi) bi sve
propisno osvetao. Prvo je slao porcije kao prasad (dar iz potovanja) Malsapatiju i Tatja Patilu, a
onda je posluivao preostalu koliinu Svojim rukama svim siromanim i bespomonim ljudima, na
sveopte zadovoljstvo. Zaista su sreni i blagosloveni ljudi koji su dobili hranu spremljenu i
posluenu Babinim rukama. Neko bi ovde mogao da upita: Da li je Baba delio vegetarijansku ili
nevegetarijansku hranu kao prasad Svojim poklonicima? Odgovor je prost i jednostavan. Oni koji
su bili naviknuti na nevegetarijansku hranu, dobijali su nevegetarijanski obrok iz handija, a oni koji
nisu bili priviknuti na takva jela, dobijali su vegetarijanski obrok. On nikada kod njih nije stvarao
elju ili strast da uivaju u toj hrani. Postoji princip da kada guru lino ponudi neto kao prasad,
uenik koji se dvoumi i sumnja da li je to prihvatljivo, pada u nevolje. Kako bi video da li su
uenici usvojili taj princip, Baba ih je povremeno stavljao na testove. Na primer, na ekadai dan
(jedanaesti dan meseevog ciklusa) On je dao neto rupija Dadi Kelkaru i zamolio ga da ode u
Korhalu i tamo nabavi meso. Dada Kelkar je bio ortodoksni bramin i pridravao se svih
pravovernih manira u svom ivotu. On je znao da nije dovoljno pokloniti Sadguruu bogatstvo, ito,
odeu itd., ve da je potpuna poslunost i hitro izvravanje Njegovih naredbi prava dakina koja Mu
najvie godi. Stoga se Dada Kelkar obukao i krenuo u to mesto. Tada ga je Baba pozvao i rekao mu:
Nemoj ti da ide, ve poalji nekog drugog. Dada je onda poslao svog slugu, Pandu, kako bi
obavio taj zadatak. Kada je Baba video da je ovaj krenuo, rekao je Dadi da ga vrati nazad i otkazao
je taj zahtev. Drugom prilikom, Baba je zatraio od Dade da proveri kako je ispao slani birjani (jelo
sa ovetinom). Ovaj je leerno odgovorio da je ispalo dobro. Tada mu je Baba rekao: Niti si ga
video svojim oima, niti okusio jezikom, kako onda moe rei da je dobro? Samo podigni
poklopac i pogledaj! Dok je to govorio, Baba ga je uhvatio za ruku i gurnuo je u lonac, rekavi:
Uzmi neto od ovoga, ostavi po strani svoj ortodoksni put i probaj malo. Kada talas istinske
ljubavi naraste u majinom umu, ona utine svoje dete, a kada ono pone da plae, ona ga jo
prisnije zagrli i privije na svoja nedra. Slino je i Baba, na majinski nain, utinuo Dadu Kelkara.
Zaista, nijedan svetac ili guru nee primorati ortodoksnog uenika da jede hranu koja je zabranjena
u njegovoj religiji.

Ove aktivnosti spremanja hrane su se odvijale neko vreme, sve do 1910. godine, a onda su
prekinute. Kao to je ranije navedeno, Das Ganu je irio Babinu slavu svojim kirtanima nadaleko i
nairoko u oblasti Bombaja, i ljudi iz svih delova zemlje poeli su da pristiu u irdi, koji je vrlo
brzo postao mesto hodoaa. Poklonici su sa sobom donosili razne stvari kao poklone i nudili
mnoga jela kao naivaidju. Koliina donete hrane bila je toliko velika, da su fakiri i siromasi mogli
da jedu do mile volje, ostavljajui i viak iza sebe. Pre nego to opiemo kako je naivaidja
(ponuena, darivana hrana) distribuirana, upoznaemo se sa Nanasahib andorkarovom priom
koja prikazuje Babinu brigu o lokalnim svetilitima i boanstvima.

Nanasahibovo nepotovanje svetilita

Izvlaei zakljuke ili nagaajui na svoj nain, neki ljudi su govorili da je Sai bramin, a drugi da je
musliman. U stvarnosti, On nije pripadao nijednoj kasti. Niko sa sigurnou nije znao kada je roen,
u kojoj zajednici i ko su Mu bili roditelji. Kako onda On moe biti bramin ili musliman? Da je bio

135
musliman, zar bi drao svetu vatru duni da neprestano gori u damiji, zar bi imao saksiju sa
bosiljkom, kako bi dozvoljavao duvanje u koljku i zveckanje zvoniima, zar bi doputao razne
forme hindu rituala? Da je bio musliman, zar bi imao probuene ui i da li bi troio novac iz
sopstvenog depa za popravku hindu hramu? Naprotiv, On nikada nije tolerisao ni najmanje
nepotovanje svetilita i boanstava.

Jednom je Nanasahib andorkar doao u irdi sa svojim saduom muem od enine sestre, g.
Binivaleom. Kada su uli u damiju i seli pred Babu, On se iznenada naljutio na Nanasahiba i
rekao: Toliko dugo si ve u mom drutvu, zato se tako ponaa? Nanasahib isprva nita nije
razumeo i ponizno je zamolio Babu da objasni o emu je re. Baba ga je upitao kada je stigao u
Kopergaon i kako je odatle doao u irdi. Nanasahib je u tom trenutku smesta shvatio svoju greku.
On se obino na putu ka irdiju klanjao u svetilitu posveenom Gospodu Dati, na obalama reke
Godavari, u Kopergaonu, ali ovog puta on je odvratio svog paenoga, koji je bio Data bakta
(poklonik Gospoda Date), od odlaska u svetilite kako bi produili pravo i izbegli kanjenje. On je
sve to priznao Babi i dodao da mu se veliki trn zabio u stopalo dok se kupao u reci Godavari, i tako
izazvao velike probleme. Baba je rekao da je to blaga kazna i upozorio ga da ubudue bude
paljiviji.

Kala (meavina)
Osvrnimo se sada na deljenje naivaidje: Kada bi se zavrio arati i nakon to bi Baba ispratio ljude
sa udijem i blagoslovima, uao bi unutra i seo iza zavese da jede, leima okrenut nimbaru (nia u
zapadnom zidu damije), a najblii poklonici sedeli bi kraj njega u dva reda. Bakte bi donele
naivaidju (ponudu u hrani) koja je sadrala obilje razliitih jela poput: purija, mande, polija,
basundija, sanze, finog pirina itd., i ostali bi da ekaju napolju da dobiju prasad blagoslovljen od
Babe. Sva hrana bi se izmeala i postavila pred Babu. On bi je ponudio Bogu i osvetao je. Zatim su
porcije hrane davane ljudima koji su ekali napolju, a ostatak je serviran grupi poklonika koja je
sedela unutra, sa Babom u sredini. Bakte koje su sedele u dva reda su zatim veerale na sveopte
zadovoljstvo. Baba je traio od ame i Nanasahiba Nimonkara da svakog dana serviraju osvetanu
hranu svim ljudima koji su sedeli unutra i da se pobrinu za njihove potrebe i udobnost. Oni su to
obavljali veoma paljivo i drage volje. Svaki zalogaj unete hrane pruao im je ispunjenje i
zadovoljstvo. Bila je to slatka, divna i osvetana hrana! Zauvek blagotvorna i sveta!

olja neobranog mleka

Jednom prilikom, u tom drutvu, Hemadpant se najeo do punog stomaka, a Baba mu je tada
ponudio olju neobranog mleka. Belina mleka mu je izgledala primamljivo, ali u njemu vie nije
bilo mesta za to. Ipak, uzeo je samo gutljaj, a videvi njegovo nesigurno ponaanje, Baba je rekao:
Popij sve, nee vie dobiti takvu priliku. On je tada sve iskapio i ubrzo shvatio da su Babine rei
bile proroke, jer On je vrlo brzo nakon toga preminuo.
Dragi itaoci, mi sada treba da zahvalimo Hemadpantu. On je popio neobrano mleko, ali nas je
snabdeo dovoljnom koliinom nektara u formi Babinih lila (uda). Popijmo taj nektar na sveopte
zadovoljstvo i budimo sreni i zadovoljni.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

136
 POGLAVLJE XXXIX
Babino poznavanje sanskrita
Njegova interpretacija stiha iz Gite Izgradnja Samadi mandira

Ovo poglavlje (39) bavi se Babinom interpretacijom stiha iz Bagavad Gite. Poto su neki ljudi
verovali da Baba nije dobro poznavao sanskrit, kroz interpretaciju pitanja koje je postavio
Nanasahib andorkar, Hemadpant je opovrgnuo tu tvrdnju u poglavlju 50, a poto se obrauje ista
tematika, uvrstili smo je i u ovo poglavlje.

Uvod

Blagosloven je irdi i blagosloveno je mesto (dvarkamai, damija) gde je Baba iveo i boravio, sve
do Svog mahasamadija. Blagosloveni su ljudi iz irdija kojima se On obavezao i zbog kojih je
iveo tu. irdi je isprva bio malo selo, ali je dobio vanost na raun Njegovog prisustva i postao je
tirta, sveto mesto hodoaa. Jednako su blagoslovene i ene iz irdija, blagoslovena je njihova
potpuna i nepodeljena vera u Njega. One su pevale o Babinoj slavi dok su se kupale, mlele, krunile
kukuruz i obavljale druge poslove u domainstvu.

Babina interpretacija

Niko nije verovao da Baba poznaje sanskrit. Jednog dana je iznenadio sve prisutne dajui
Nanasahib andorkaru interpretaciju stiha iz Gite. Kratak prikaz ovog sluaja opisao je g. B.V. Dev,
penzionisani poreski slubenik, a objavljen je na marati jeziku u ri Sai Lila magazinu, tom IV,
strana 563. Kratke verzije istog sluaja objavljene su u Sai Babine povelje i izreke, strana 61, i u
udesni svetac Sai Baba, strana 36 obe pisane od strane B.V. Narsimha Svamija. G. B.V. Dev je
takoe dao i englesku verziju u svojoj izjavi, objavljenoj na strani 66, u Iskustva poklonika, trei
deo, od Narsimha Svamija, 22.9.1936. Poto je g. Dev dobio informacije iz prve ruke o ovom
sluaju, od Nanasahiba lino, navodimo njegovu verziju u nastavku.

Nanasahib andorkar je bio dobar poznavalac Vedante. Proitao je Gitu i komentare na nju.
Smatrao je da Baba nije poznavao sanskritske tekstove. Stoga je Baba jednog dana probuio balon.
To su bili dani pre nego to je narod dolazio kod Babe, dok je On imao individualne susrete u
damiji sa poklonicima. Nana je sedeo kraj Babe, masirajui Njegove noge i mrmljajui neto sebi
u bradu.
Baba: Nana, ta to mrmlja?
Nana: Recitujem stih (loku).
Baba: Koji stih?
Nana: Iz Bagavad Gite.
Baba: Izgovori ga naglas.
Nana je potom izrecitovao stih iz Bagavad Gite, IV-34, koji glasi:
Tadvidi pranipatena paripranena sevaja,
upadekjanti te gnjanam gnjaninatatvadarinah.
Baba: Nana, da li ga razume?
Nana: Da.
Baba: Ako je tako, reci mi onda njegovo znaenje!
Nana: On znai sledee raditi satanga namaskar, tj. klanjanje, pitati gurua, sluiti ga, uiti o
tome ta je pravo znanje. Tada e oni koji su ostvarili pravo znanje o Brami, podariti upade

137
(instrukciju, uput) o znanju.
Baba: Nana, Ja ne elim tu vrstu uoptenog znaenja celog stiha. Objasni mi svaku re, njenu
gramatiku silu i smisao.
Tada je Nana objasnio sve re po re.
Baba: Nana, da li je dovoljno samo uraditi klanjanje?
Nana: Ja ne poznajem nijedno drugo znaenje rei pranipat, osim uiniti klanjanje.
Baba: ta je pariprana?
Nana: Postavljati pitanja.
Baba: ta prana oznaava?
Nana: Isto to ispitivanje.
Baba: Ako pariprana znai isto to i prana (pitanje), zato je Vjasa dodao prefiks pari? Da li
Vjasa nije znao ta radi?
Nana: Ja ne poznajem nijedno drugo znaenje rei pariprana.
Baba: Seva na koju vrstu seve se misli?
Nana: Upravo ono to mi radimo za Tebe.
Baba: Da li je dovoljno obavljati samo takvo sluenje?
Nana: Ne znam, ta re seva jo oznaava?
Baba: U drugom redu `upadekjanti te gnjanam`, da li moe upotrebiti neku drugu re umesto
gnjanam?
Nana: Da.
Baba: Koju re?
Nana: Agnjanam (neznanje).
Baba: Ako bismo stavili tu re (umesto gnjan), da li stih i dalje ima smisao?
Nana: Ne, ankara Baja ne koristi takvu konstrukciju.
Baba: Nema veze to je ne koristi. Da li postoji neka prepreka da se iskoristi re agnjan, ukoliko
daje bolji smisao?
Nana: Ne razumem kako da protumaim ako ubacim re agnjan.
Baba: Zato Krina upuuje Ardunu kod tatvadarija (poznavaoci tatvi, samorealizovani uitelji)
da im se klanja, propituje ih i slui im? Zar nije Krina bio tatvadari, tj. olieno znanje gnjan?
Nana: Da, bio je. Ali ja ne razumem zato je slao Ardunu kod gnjanija (uitelja, poznavalaca
istinskog znanja)?
Baba: Zar nisi to shvatio?

Nana je bio ponien, Njegov ponos je bio sruen. Tada je Baba poeo da objanjava.

(1) Nije dovoljno samo se pokloniti pred gnjanijima. Moramo uiniti potpunu predaju (sarvasva
aranagati) svom Sadguruu.
(2) Puko ispitivanje nije dovoljno. Pitanja ne smeju biti postavljena sa neprikladnim motivom ili
stavom, ili da bi se hvatale greke u guruovom odgovoru, ili iz iste radoznalosti. To mora biti
iskren motiv kako bi se postigao duhovni napredak i osloboenje.
(3) Seva nije obavljanje sluenja sa oseanjem da si slobodan da ponudi ili odbije sluenje. Osoba
mora oseati da ona nije gospodar svog tela, ve da je telo guruovo i da postoji samo kako bi njemu
sluilo.
Ako se tako postupa, Sadguru e ti pokazati ta je znanje o kom se govori u pomenutom stihu. Nana
nije razumeo ta se misli kada se kae da guru poduava agnjan.

Baba: Kako se gnjan upade, tj. pruanje realizacije odvija? Unitenje neznanja je gnjan (u stihu
1396. Dnjanevarijevog komentara na Gitu 18-66, kae se: `Uklanjanje neznanja je, oh Arduna,
kada san i spavanje nestanu, tada postaje ono to jesi. Tako to izgleda.` Takoe, iz komentara 83.

138
na Gitu V-16, kae se: `Ima li neto drugaije ili nezavisno u gnjanu, osim unitenja neznjanja?`).
Proterivanje mraka oznaava svetlost. Unitenje dualnosti (dvaita) oznaava nedualnost (advaita).
Kada god govorimo o unitenju dualnosti, mi govorimo o nedualnosti. Kada god priamo o
unitenju mraka, mi govorimo o svetlu. Ako elimo da realizujemo stanje advaite (nedualnosti),
oseanje dvaite (dualnosti) mora da se ukloni iz nas. To je realizacija advaita stanja. Ko moe
govoriti o advaiti, dok boravi u dvaita stanju? Ukoliko ovek ne ue u stanje nedualnosti, kako ga
on moe spoznati i realizovati?

Pa ipak, ija (uenik) je kao i Sadguru olienje gnjana (znanja, mudrosti). Razlika meu njima lei
u ponaanju, visokoj realizaciji Sadgurua i njegove udesne, nadljudske satve (stanja bivanja,
balansa), kapaciteta bez premca i aivara joge (boanskih moi). Sadguru je Nirgun
(nemanifestovan), sat-it-ananda (bivanje, svest-znanje-blaenstvo). On je uzeo ljudsku formu kako
bi uzdigao oveanstvo i svet. Ali njegova istinska Nirgun priroda se time ne naruava, ak ni
najmanje. Njegovo postojanje (ili stvarnost), boanske moi i mudrost, ostaju neumanjene. Uenik
je, u stvari, od iste prirode (svarupe). Ali on je prekriven efektima sanskara (impresija) bezbrojnih
ivota u neznanju, to zaklanja njegov pogled da uvidi kako je i on ista svest (uda aitanja)
videti Bagavad Gita, poglavlje V, str. 15. Kao to smo rekli, on stie utisak: `Ja sam diva,
stvorenje, pokorno i siroto.` Guru mora da iskoreni ove stavove neznanja i podari mu upade, ili
uputstvo. Ueniku, koji je generacijama zaaran idejom da je diva (ivo bie, stvorenje), guru
saoptava znanje: `Ti si Bog, ti si moan i raskoan.` Tada on spoznaje da je, u stvari, Bog. Vena
obmana zbog koje uenik veruje da je telo, da je ivo bie (diva) ili ego, i da su Bog (Paramatma)
i svet razliiti od njega, je neznanje nasleeno od bezbrojnih prolih ivota. Iz postupaka koji su bili
bazirani na tome, on je dobijao radost, tugu, ili oboje pomeano. Da bi uklonio ovu obmanu, tu
greku i koren neznanja, on mora zapoeti potragu. Kako je neznanje nastalo? Gde se nalazi? Kada
mu guru pokae odgovor, to se naziva guru upade. Sledei navodi su primeri za agnjan (neznanje):

1 Ja sam diva (ivo bie, stvorenje).

2 Telo je dua (ja sam telo).
3 Bog, svet i diva su razliiti.
4 Ja nisam Bog.
5 Neznanje da telo nije dua.
6 Neznanje da su Bog, svet i diva jedno.

Osim ako se ove greke ne razotkriju i obelodane, uenik ne moe da naui ta je Bog, diva, svet,
telo itd., kako su oni isprepletani i da li se razlikuju jedno od drugog, ili su jedno te isto. Da bi se
tome nauio i da bi se unitilo neznanje, koristi se instrukcija gnjan ili agnjan. Zato bi se gnjan
(znanje) saoptilo divi (koja je olienje ili forma gnjana gnjan murti)? Upade slui samo da bi
se ukazalo na greku i unitilo neznanje.
Baba je dodao: (1) Pranipata predstavlja kompletnu predaju, (2) Mora da se preda telo, um i
bogatstvo, (3) Zato Krina upuuje na druge gnjanije? Sadbakata smatra da su svi Vasudeva
(Krina) B.G. VII-19 svaki guru e biti Krina ueniku, a guru smatra da je i uenik Vasudeva
B.G. 7-18. Poto Krina zna da postoje takvi gurui i uenici, on upuuje Ardunu na njih kako bi se
saznalo za njihovu velianstvnost.

Izgradnja Samadi mandira

Baba nikada nije dizao paniku oko stvari koje je eleo da obavi, ve je tako veto ureivao
okolnosti da su ljudi bili iznenaeni sporim, ali sigurnim rezultatima koji su se postizali. Izgradnja
Samadi mandira predstavlja takav primer. riman Bapusahib Buti, poznati multimilioner iz

139
Nagpura, iveo je u irdiju sa svojom porodicom. Jednom prilikom se u njemu rodila ideja da bi
trebalo da poseduje sopstvenu zgradu. Neko vreme nakon toga, dok je spavao u Diksitovoj
rezidenciji, dobio je viziju. Baba mu se pojavio u snu i naredio mu da napravi zgradu sa hramom.
ama, koji je takoe spavao tu, dobio je slinu viziju. Kada se Bapusahib probudio, ugledao je
amu kako plae i upitao ga zato je u suzama. ama je odgovorio da se Baba pojavio u njegovoj
viziji i izriito mu naredio: Izgradi rezidenciju sa hramom! Ja u ispuniti elje svima. uvi slatke
i ljubazne Babine rei, savladale su me emocije, grlo mi se steglo, oi se napunile suzama i poeo
sam da plaem. Bapusahib je bio iznenaen kada je video da se njihove vizije podudaraju. Poto je
bio bogat i sposoban ovek, odluio je da napravi graevinu i nacrtao je plan sa amom
(Madavrao). Kakasahib Diksit se takoe sloio. Kada je plan predstavljen Babi, On ga je smesta
odobrio. Radovi su zapoeti u propisanom vremenskom roku i pod aminim nadzorom izgraeni su
prizemlje, tavanica i bunar. Dok je obilazio svoju batu (Lendi), Baba je usput sugerisao neka
poboljanja. Dalji radovi su povereni Bapusahib ogu i dok su se odvijali, Bapusahib Buti je dobio
ideju da treba da postoji i otvoreni prostor, ili platforma, a u centru treba postaviti sliku Murlidara
(Gospod Krina sa flautom). Zamolio je amu da se obrati Babi po ovom pitanju i zatrai Njegov
pristanak. Ovaj je upitao Babu dok je On prolazio kraj rezidencije. Kada je uo amu, On je dao
svoj pristanak, rekavi: Kada se hram zavri, ja u doi da boravim u njemu, a onda je gledajui u
rezidenciju, dodao, kada se graevina zavri, mi emo je koristiti, tu emo iveti, kretati se i igrati,
grliti jedni druge i biti sreni. Tada je ama upitao da li je povoljan trenutak da se zaponu radovi
na temelju centralne prostorije hrama. Baba je odgovorio potvrdno. ama je zatim razbio kokos na
tom mestu i otpoeli su radovi. U propisanom roku radovi su okonani i poslata je narudbina da se
napravi dobra slika Murlidara. Meutim, pre nego to je zavrena, iskrsla je nova situacija. Baba se
ozbiljno razboleo. Bapusahib je postao veoma tuan i utuen, mislei da ako Baba umre, njegova
graevina nee biti osvetana svetim dodirom Babinih stopala i sav novac (oko sto hiljada rupija) e
propasti. Ali rei Stavite me u vadu (rezidenciju), koje su izale iz Babinih usta pre nego to je
preminuo, uteile su ne samo Bapusahiba, ve i sve ostale. U dogledno vreme, Babino sveto telo je
postavljeno u centralnom svetilitu koje je bilo namenjeno za Murlidara, a Baba je lino postao
Murlidar, dok je vada (zgrada, rezidencija) postala Sai Babin Samadi mandir. Njegova udesna lila
je nedokuiva.

Blagosloven je i srean Bapusahib Buti, u ijoj zgradi poiva sveto i isto Babino telo.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

140
 POGLAVLJE XL
Prie o Babi
(1) Prisustvovanje Udjapan ceremoniji ge Dev u formi sanjasina uz pratnju jo
dvoje, (2) Poseta Hemadpantovoj kui u formi Njegove slike

U ovom poglavlju naveemo dve prie: (1) Kako je Baba prisustvovao Udjapan ceremoniji koju je
organizovala majka g. B.V. Deva, u njegovoj kui u Dahanu; (2) Kako je Baba posetio gozbu
prilikom proslave imge (praznik Holi), u Hemadpantovoj kui u Bandri.

Uvod

Blagosloven je ri Sai Samarta koji daje uputstva Svojim poklonicima o svetovnim i duhovnim
pitanjima, i usreuje ih tako to im omoguava da ostvare svoje ivotne ciljeve. Kada Sai stavi ruku
na njihove glave, On prenosi Svoje moi na njih, unitavajui tako oseaj razliitosti, inei da
postignu nedostine stvari. On, koji grli sve bakte koji se poklone pred Njim bez oseaja dualnosti i
razlikovanja. On postaje jedno sa baktama, kao to more postane jedno sa rekama. Sada, osvrnimo
se na prie u ovom poglavlju.

Udjapan ceremonija kod ge Dev

G. B.V. Dev bio je poreski slubenik u Dahanu (okrug Tana). Njegova majka je potovala 25 ili 30
zaveta i trebalo je da se odri Udjapan (zavrna) ceremonija u vezi sa tim zavetima. Ceremonija je
ukljuivala hranjenje 100 ili 200 bramina. G. Dev je odredio datum za ceremoniju i napisao je
pismo Bapusahib ogu, pitajui ga da u njegovo ime zamoli Sai Babu da poseti ceremonijalnu
veeru, jer bez Njegovog prisustva, obred nee biti potpun. Bapusahib og je proitao pismo Babi.
Baba je paljivo primio poziv istog srca i rekao: Ja uvek mislim na onog koji misli na Mene.
Meni nije potrebna poruka, koija, voz ili avion. Ja se manifestujem pred onim koji Me
ljubazno pozove. Napii mu odgovor da emo nas troje, Ja, ti i trea osoba, doi i posetiti ga. G.
og je obavestio g. Deva ta je Baba rekao. G. Dev je bio veoma zadovoljan, ali on nije znao da
Baba nikada lino nije otiao na neko drugo mesto, osim u Rahatu, Rui i Nimgaon. On je takoe
znao da sa Babom nita nije nemogue, jer bio je sveprisutan, pa bi se mogao iznenada pojaviti u
bilo kojoj formi i tako ispuniti Svoje rei.

Nekoliko dana pre ovoga, sanjasin (asketa, monah) u bengali odori je doao kod efa stanice u
Dahanu, kako bi prikupio donacije za misiju u oblasti zatite krava. ef stanice mu je rekao da ode u
grad i pronae poreskog slubenika (g. Dev) i uz njegovu pomo prikupi sredstva. Ba u tom
trenutku, slubenik je naiao. ef stanice je tada upoznao sanjasina sa njim. Njih dvojica su zatim
seli da razgovaraju na platformi. G. Dev mu je rekao da je istaknuti graanin Rao Saheb Narotam
eti ve sastavio donatorsku listu povodom jednog drugog projekta, te da ne bi bilo uputno praviti
jo jednu donatorsku listu, ve da je bolje da on ponovo doe nakon dva ili etiri meseca. uvi to,
sanjasin je napustio grad.

Nakon mesec dana, sanjasin je doao u koiji koja se zaustavila pred kuom g. Deva, oko 10
ujutro. Dev je pomislio da je doao zbog donacija. Videvi ga zauzetog oko pripreme ceremonije,
sanjasin je rekao da nije doao zbog novca, ve zbog obroka. Dev je rekao: U redu, dobrodoao si
u nau kuu. Sanjasin je odgovorio: Dva momka su sa mnom. Dev ree: Pa, dovedi ih onda.
Poto je ostalo jo dva sata do serviranja hrane, Dev je upitao odakle treba da ih doveze. Ovaj je

141
odgovorio da to nee biti potrebno, jer e sami doi u dogovoreno vreme. Dev mu je rekao da dou
u podne. Tano u podne, njih trojica su doli, pridruili se slavlju i nakon to su jeli, otili su.

Kada je ceremonija zavrena, Dev je napisao pismo Bapusahib ogu, alei se da je Baba prekrio
obeanje. og je otiao kod Babe sa pismom, ali pre nego to ga je i otvorio, Baba je rekao: Ah,
kae da sam obeao da u doi, ali sam ga prevario. Reci mu da sam bio na ruku sa jo dvojicom,
ali on nije uspeo da Me prepozna. Zato Me je onda uopte i zvao? Mislio je da su sanjasini doli da
trae novac za donacije, ali zar mu Ja nisam uklonio tu sumnju i zar nisam rekao da u doi sa jo
dvojicom, a onda, zar nije trojac doao na vreme i pridruio se gozbi? Vidi, da bi odrao Svoju
re, Ja bih rtvovao Svoj ivot, nikada ne bih izneverio Svoje rei. Ovaj odgovor je zadovoljio
oga i on je u celosti preneo sve Devu. im je proitao, zaplakao je od radosti, ali poeo je da se
preispituje zato to je nepravedno okrivio Babu. Pitao se kako je mogue da je ostao zavaran
sanjasinovom prethodnom posetom i dolaskom zbog donacija, i kako je propustio da shvati
znaenje sanjasinovih rei da e doi sa jo dvojicom na gozbu.

Ova pria jasno prikazuje da kada se poklonici potpuno predaju svom Sadguruu, On e se pobrinuti
da verski obredi u njihovim kuama budu pravilno obavljeni i da ispune sve potrebne formalnosti.

Hemadpantova gozba povodom praznika imga

Pogledajmo sada drugu priu koja govori o tome kako se Baba pojavio u formi Njegove slike i
ispunio elju Svog poklonika.

Jednog jutra, na dan punog meseca, 1917. godine, Hemadpant je imao viziju. Baba mu se pojavio u
snu u formi lepo odevenog sanjasina, probudio ga i rekao da e doi kod njega na gozbu tog dana.
Ova vizija je inila samo jedan deo sna. Kada se probudio, pred sobom nije video ni Saija ni
sanjasina. Ali, kada je poeo da razmilja o snu, prisetio se svake rei koju je sanjasin izgovorio.
Iako je ve sedam godina bio u kontaktu sa Babom i uvek meditirao na Njega, nikada nije oekivao
da bi Baba doao u njegovu kuu na gozbu. Meutim, bivajui veoma zadovoljan zbog Babinih
rei, otiao je kod ene i obavestio je da e na gozbu doi sanjasin, jer se proslavlja praznik Holi, i
da zbog toga pripremi vie pirina. Ona se raspitala o gostu, ko je on i odakle dolazi. Da ne bi
izazvao neki nesporazum, on joj je saoptio istinu i ispriao o svom snu. Ona je sumnjiavo upitala
da li je mogue da Baba doe kod njih (u Bandru) iz irdija, ostavljajui tamo ukusnu hranu, kako
bi prihvatio njihova jednostavna jela. Hemadpant joj je tada objasnio da Baba moda nee doi
lino, ve moe uzeti formu gosta, te da nee nita izgubiti ako budu skuvali malo vie pirina.

Nakon toga, obavljene su pripreme za gozbu i sve je bilo spremno ve u podne. Holika
bogosluenje je bilo zavreno, raireno je lie (veliko lie se povee drvetom i na tome se servira
hrana, slue kao jednokratni tanjiri) i ukraeno rangolijem (vrsta dizajna, ara koja se pravi od
obojenog praha). Postavljena su dva reda za sedenje i centralno mesto za poasnog gosta. Svi
lanovi porodice sinovi, unuci, erke, zetovi itd., su doli i zauzeli svoja mesta, i otpoelo je
serviranje razliitih jela. Dok se to obavljalo, svi su isekivali gosta, ali niko se nije pojavio iako je
prolo podne. Tada su zatvorili ulaz i serviran je gi (ana-udi, preieni maslac). To je bio znak da
se otpone sa jelom. Zavreno je i formalno rtvovanje Vaivadevi (vatri) i naivaidja ri Krini, i
lanovi porodice su se spremali da ponu sa jelom, kada su se zauli glasni koraci na stepenitu.
Hemadpant je smesta otiao i otvorio vrata, ugledavi dva oveka: (1) Ali Mohameda i (2) Moulana
Ismu Muavara. Njih dvojica su se izvinili Hemadpantu i zamolili ga da im oprosti na smetnji, jer
su videli da je hrana ve postavljena i da se porodica spremala da otpone sa jelom. Rekli su:
Ustao si sa mesta i dotrao do nas, ostali te ekaju, molimo te uzmi ovo, a mi emo ti posle

142
objasniti sve. Rekavi to, jedan od njih izvadi paket koji je drao ispod mike, uvijen u staru
novinu, i stavi ga na sto. Hemadpant je otvorio paket i na veliko iznenaenje i radost, ugledao
veliku i lepu sliku Sai Babe. Videvi to, bio je duboko dirnut, poeo je da plae, dlake su mu se
najeile na celom telu i on se sageo i stavio svoju glavu na Babina stopala na slici. Znao je da ga je
Baba blagoslovio ovim udom. Iz radoznalosti, upitao je Ali Mohameda kako je dobio ovu sliku.
Ovaj je odgovorio da ju je kupio u radnji i da e mu ispriati sve detalje kasnije, jer ostali lanovi
porodice ekaju na njega i on bi trebao da im se pridrui. Hemadpant mu je zahvalio, oprostio se od
njih i vratio se u trpezariju. Slika je postavljena na poasno mesto rezervisano za gosta i nakon to
je obavljeno nuenje hrane iz potovanja (naivaidja), cela porodica je otpoela sa jelom. Videvi
Saijevu predivnu formu na slici, svi su bili ushieni i pitali su se kako se sve ovo dogodilo.

Na ovaj nain Sai Baba je obistinio Svoje rei koje je izgovorio Hemadpantu u snu. Pria o slici i
svim prateim detaljima kako ju je Ali Mohamed nabavio, zato ju je kupio i poklonio
Hemadpantu, ostavljena je za sledee poglavlje.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

143
 POGLAVLJE XLI
Pria o slici Kraa starih krpa i itanje Dnjanevari

Kao to je reeno u prethodnom poglavlju, ovde nastavljamo sa priom o slici.

Devet godina nakon to se dogodio sluaj opisan u prethodnom poglavlju, Ali Mohamed je ponovo
sreo Hemadpanta i ispriao mu sledeu priu.

Jednog dana, dok je lutao ulicama Bombaja, on je kupio sliku od ulinog prodavca, uramio je i
postavio na zid u kui, u Bandri (predgrae Bombaja). Poto je voleo Babu, svakodnevno je dolazio
po daran (da vidi sliku u ovom sluaju). Tri meseca pre nego to je poklonio sliku Hemadpantu, on
je bolovao od gnojnog otoka na nozi, obavljena je operacija i on se nakon toga oporavljao u kui
svoga zeta, g. Nur Mohamed Pirboja, u Bombaju. Tokom tri meseca, njegova kua bila je zatvorena
i niko u njoj nije boravio. Jedino su slike Babe Abdul Rehmana, Moulanasahib Mohamed Husaina,
Sai Babe, Babe Taudina i jo nekih svetaca, bile u kui. Toak vremena nije potedeo ak ni slike.
On je leao bolestan i patio je u Bombaju. Zato bi slike patile tamo, u Bandri? Sve slike su
doekale svoj kraj, samo je Sai Babina slika ostala netaknuta, a niko nije u stanju da objasni kako je
to mogue. To prikazuje sveproimajuu i sveprisutnu osobinu Saija i Njegove zagonetne moi.
Pria glasi ovako:

On je pre mnogo godina imao malu sliku sveca Babe Abdul Rehmana od Mohamed Husain
Tarijatopana. Poklonio ju je zetu Nur Mohamed Pirboju i slika je leala na njegovom stolu osam
godina. Jednom prilikom, Pirboj je odneo sliku kod fotografa, uveliao je do stvarnih dimenzija i
podelio kopije porodici i prijateljima, ukljuujui i Ali Mohameda, koji ju je postavio u svojoj kui
u Bandri. Nur Mohamed bio je uenik sveca Abdul Rehmana i kada je otiao da pokloni sliku svom
guruu tokom jednog okupljanja poklonika, guru je pobesneo i pojurio da ga bije i istera napolje. On
se oseao tuno i utueno. Razmiljao je kako je potroio puno novca, a proizveo je guruovo
nezadovoljstvo i prokletstvo, jer slika se nije dopala njegovom guruu Babi Abdul Rehmanu.
Poneo je uveanu sliku sa sobom u Apolo Bunder (pristanite) i nakon to je unajmio amac, bacio
je sliku u more. Zatraio je od prijatelja i roaka da mu vrate njihove kopije i nakon to ih je sve
prikupio (ukupno est), bacio ih je u more kod Bandre. Za to vreme, Ali Mohamed je bio u kui
njegovog zeta. Ovaj mu je rekao da e njegovim patnjama doi kraj ako bude bacio sve slike
svetaca u more. uvi to, Ali Mohamed je poslao Mehtu (svog upravitelja) u kuu u Bandri kako bi
pobacao sve slike svetaca u more.

Kada se Ali Mohamed vratio kui nakon dva meseca, bio je iznenaen kada je video sliku Sai Babe
na zidu, kao to je i ranije stajala. Nije mu bilo jasno kako je Mehta odneo sve slike osim ove. On ju
je smesta skinuo i stavio u kredenac, plaei se da bi je njegov zet mogao videti i baciti. Dok je
razmiljao kako da se rei slike i ko bi je mogao brino uvati, Sai Baba mu se lino obratio i
predloio da konsultuje Moulana Ismu Muavara, i da prihvati njegovo miljenje. On se sastao sa
Moulanom i sve mu ispriao. Nakon dugih konsultacija, obojica su zakljuili da sliku treba
pokloniti Anasahibu (Hemadpantu) i da e je on dobro uvati. Zatim su obojica otili kod
Hemadpanta i poklonili mu sliku u pravom trenutku.

Ova pria pokazuje kako je Baba znao prolost, sadanjost i budunost, i kako je veto povlaio
ice, ispunjavajui elje Svojih posveenika. Naredna pria govori o tome kako je Baba voleo one
koji su se ozbiljno zanimali za duhovna pitanja, te im je uklanjao sve potekoe i inio ih srenim.

144
Kraa starih krpa i itanje Dnjanevari

G. B.V. Dev, koji je bio poreski slubenik u Dahanu (okrug Tana), dugo vremena je eleo da proita
Dnjanevari (poznati komentar Bagavad Gite na marati jeziku, pisao ga je Dnjanevar), kao i druge
svete spise. On je svakodnevno itao po jedno poglavlje Bagavad Gite, ali kada je uzeo u ruke
Dnjanevari, iskrsle su neke potekoe i on je bio onemoguen da ita. Uzeo je odmor na tri
meseca, otiao u irdi, a nakon toga se vratio svojoj kui u Poud, kako bi se odmorio. Mogao je da
ita druge knjige, ali kada bi otvorio Dnjanevari, neke zle i nastrane misli bi navalile u njegov um i
spreile ga u tom pokuaju. Koliko god da se trudio, nije bio u stanju da proita ak ni nekoliko
reenica u knjizi. Stoga je odluio da kada mu Baba bude stvorio ljubav prema toj knjizi i kada mu
naredi da je proita, on e to i uiniti, ali ne pre toga. Potom, u mesecu februaru 1914. godine, on je
otiao sa porodicom u irdi. Tamo ga je og upitao da li svakodnevno ita Dnjanevari? Dev je
odgovorio da je eleo da pone sa itanjem, ali da nije uspeo u tome i da e zapoeti samo kada mu
Baba bude naredio da ita. og ga je tada posavetovao da uzme primerak knjige i pokloni je Babi,
pa da otpone sa itanjem nakon to je On osveta i vrati mu je nazad. Dev je odgovorio da ne eli
da pribegne takvoj metodi, jer Baba ve poznaje njegovo srce. Zar On nee onda znati njegovu elju
i zadovoljiti je tako to e mu pruiti jasnu naredbu da pone sa itanjem?

Utom je Dev ugledao Babu i ponudio jednu rupiju kao dakinu. Baba je zatraio dvadeset rupija i
on ih je dao. Te veeri, sreo je Balakrama i upitao ga kako je uspeo da osigura Babinu naklonost i
milost. Balakram je odgovorio da e mu ispriati sve sutradan nakon aratija. Kada je Dev otiao po
daran narednog dana, Baba je ponovo zatraio dvadeset rupija i on ih je drage volje dao. Poto je
damija bila puna ljudi, Dev se sklonio u stranu i seo u jedan ugao. Baba je zatraio da prie i sedne
smirenog uma, to je Dev i uinio. Potom, kada je podnevni arati obavljen, a ljudi se razili, Dev je
ugledao Balakrama i upitao ga o njegovim prethodnim iskustvima, ta mu je sve Baba rekao i kako
ga je nauio da meditira. Dok se Balakram spremao da odgovori, Baba je poslao andru, poklonika
koji je imao gubu, da pozove Deva k Njemu. Kada je Dev doao kod Babe, On ga je upitao sa kim
je priao i o emu. Ovaj je odgovorio da je bio sa Balakramom i da je od njega sluao o Babinoj
slavi. Tada je Baba ponovo zatraio dakinu od 25 rupija i Dev je dao novac drage volje. Zatim ga
je Baba odveo unutra i dok su sedeli pokraj stuba, optuio ga je rekavi: Ti si ukrao Moje prnje
(stare krpe ili odoru) bez Mog znanja. Dev je poricao da zna bilo ta o starim krpama, ali Baba je
zatraio da ih potrai. On je pretraio sve, ali nita nije pronaao. Baba se potom naljutio i rekao:
Ovde nema nikog drugog, ti si jedini lopov, ima sedu kosu i mator si, a doao si ovde da krade!
Nakon ovoga, Baba je izgubio strpljenje, postao je razjaren i izgovorio je razne grdnje i prekore.
Dev je ostao da uti i strahovao je da e moda dobiti i batine. Nakon neto vie od sat vremena,
Baba mu je rekao da ode u rezidenciju. On se vratio u rezidenciju i sve ispriao ogu i Balakramu.
Tog popodneva Baba ih je pozvao da dou i saoptio da su Njegove rei moda bile bolne za starog
oveka (Deva), ali poto je poinio krau, On je morao da sprovede kaznu. Potom je Baba ponovo
zatraio dvanaest rupija, Dev je prikupio sumu, platio i poklonio se pred Njim. Baba je zatim rekao:
Poni da ita Poti (Dnjanevari) svakodnevno, sedi u rezidenciji (vadi), itaj redovno svakog
dana i dok bude itao, objanjavaj svima ono to si proitao sa ljubavlju i posveenou. Ja ovde
sedim spreman da ti podarim najbolji, zlatom veeni al, zato onda ide kod drugih da im krade
stare prnje, i zato bi stvarao naviku krae?

Dev je bio veoma zadovoljan kada je uo Babine rei, jer mu je direktno rekao da pone sa itanjem
Potija (Dnjanevarija). Smatrao je da je dobio ono to je traio i da e ubudue moi da ita knjigu
sa lakoom. Poklonio se pred Babom i rekao da Mu se predaje, molei da ga On tretira kao dete i da
mu pomogne tokom itanja. Tada je shvatio ta je Baba mislio pod kraom starih krpa. Ono to je

145
pitao Balakrama bile su u stvari stare krpe i Baba nije voleo takvo ponaanje. Poto je Baba ve
bio spreman da odgovori na sva njegova pitanja, nije Mu se dopalo da ide i pita druge ljude o
nepotrebnim stvarima, pa ga je stoga i prekorio. Dev je shvatio da ga Baba u stvari nije izgrdio, ve
nauio da je uvek spreman da mu ispuni elje, te da nema potrebe uzalud pitati druge ljude. Dev je
prihvatio ove prekore kao blagoslove i otiao je kui zadovoljan i smiren.

Ovaj sluaj se tu nije zavrio. Baba se nije zaustavio samo na izdavanju naredbe da se otpone sa
itanjem. U roku od godinu dana, On je otiao kod Deva i raspitao se o njegovom napredovanju. U
etvrtak ujutro, 2. aprila 1914. godine, Baba mu je podario san. Sedeo je na gornjem spratu i upitao
ga da li je razumeo Poti. Ne, odgovorio je Dev. Baba je rekao: Kada e onda razumeti? Dev je
briznuo u pla i odgovorio: Sve dok me ti ne okupa Svojom milou, itanje je puki teret, a
razumevanje jo tee. Baba je rekao: Ti uri dok ita, itaj preda Mnom, u Mom prisustvu.
Dev je upitao: ta treba da itam? Babin odgovor je glasio: itaj adjatmu (duhovnost). Dev je
zatim poao da donese knjigu, ali je tada otvorio oi i probudio se. Ostavljamo itaocima da zamisle
kakvu neopisivu radost i blaenstvo je Dev oseao nakon te vizije.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

146
 POGLAVLJE XLII
Babina smrt
Prethodne naznake Spreavanje smrti Ramandra Dada Patila i Tatja Kote Patila
Milosre prema Lakmibai inde Poslednji trenutak

Ovo poglavlje opisuje Babinu smrt.

Uvod

Prie navedene u prethodnom poglavlju pokazale su da svetlost gurua uklanja strah ovozemaljskog
postojanja, otvara put ka spasenju i pretvara patnju u sreu. Ukoliko uvek mislimo na Sadguruova
stopala, nae nevolje e biti okonane, smrt gubi svoj stisak i patnja ovozemaljskog postojanja e
biti izbegnuta. Stoga, oni koji brinu o svom blagostanju, treba paljivo da sluaju prie o Sai
Samartu, jer one e proistiti njihove umove.

U poetku, Hemadpant izlae bogosluenje dr Pandita i njegovo obeleavanje Babinog ela

tripunda simbolom tri horizontalne linije; ali to je ve opisano u poglavlju XI i ovde e biti
izostavljeno.

Prethodne naznake

itaoci su, sve do sada, sluali prie o Babinom ivotu. Neka sada paljivo sluaju o Babinoj smrti.
Baba je dobio blagu groznicu 28. septembra 1918. Groznica je trajala dva ili tri dana, ali je nakon
toga Baba odustao od uzimanja hrane i postajao je sve slabiji iz dana u dan. Sedamnaestog dana,
utorak, 15. oktobra 1918, Baba je napustio zemaljsko postojanje u 14.30 (videti pismo profesora
G.G Narkea, poslatog 5. novembra 1918. Dadasahib Kapardeu, a objavljenog u Sai Lila
magazinu, str. 78, prva godina). Dve godine pre toga, tanije 1916, Baba je dao nagovetaj Svoje
smrti, ali to niko u tom trenutku nije razumeo. To se dogodilo na sledei nain: Na Viajadaami
dan (Dasara, festival koji proslavlja pobedu Gospoda Rame nad Ravanom), Baba je iznenada uvee
postao razjaren, dok su se ljudi vraali sa simolangana (prelaenje granice sela). Skidajui svoju
maramu, kafni i langotu itd., On ih je pocepao i bacio u svetu vatru (duni). Primivi ovu ponudu,
vatra je poela da gori snanije, a i Baba je zasijao jae. Stajao je tu go golcat, crvenih, plamteih
oiju, uzvikujui: Vi ljudi, sada pogledajte i konano odluite da li sam musliman ili hindu. Svi su
drhtali od straha i niko se nije usudio da prie Babi. Nakon nekog vremena, Bagoi inde, Babin
poklonik koji je imao gubu, hrabro Mu je priao i uspeo da privee langotu (pojas) oko Njegovog
struka, rekavi: Baba, ta predstavlja sve ovo? Danas je simolangan, tj. Dasara praznik. Baba je,
udarivi Svojim tapom (satkom) o zemlju, odgovorio: Ovo je Moj simolangan (prelaenje
granice). Baba se nije smirio sve do 23 te veeri i ljudi su ve sumnjali da li e se avadi povorka
uopte i odigrati te noi. Nakon sat vremena, Baba je povratio normalno stanje, obukao se kao i
obino, i obavio avadi povorku kao to je ranije opisano. Kroz ovaj incident, Baba je nagovestio
da je Dasara prikladno vreme za Njega da pree granicu ivota, ali u tom trenutku to niko nije
razumeo. Baba je dao jo jedan nagovetaj na sledei nain:

Spreavanje smrti Ramandra i Tatja Patila

Neko vreme nakon navedenog dogaaja, Ramandra Patil se ozbiljno razboleo. Puno je patio.
Isprobao je sve lekove, ali bezuspeno, oajavao je nad svojim ivotom i ekao poslednji trenutak.

147
Tada, jedne veeri oko ponoi, Baba je iznenada stao kraj njegovog kreveta. Patil Ga je uhvatio za
stopalo i rekao: Izgubio sam svaku nadu u ivot, molim Te, reci mi kada u umreti? Milostivi
Baba je odgovorio: Ne budi uznemiren, tvoj hundi (nalog za smrt) je povuen, uskoro e se
oporaviti, ali Ja se brinem za Tatja Patila. On e umreti na Viajadaami 1918. godine. Ne otkrivaj
ovo nikome, niti njemu, jer e se stravino uplaiti. Ramandra Dada je ozdravio, ali bio je
uznemiren zbog Tatjinog ivota, znajui da je Babina re nepromenljiva i da e Tatja izdahnuti za
dve godine. On je uvao tu tajnu, nije je nikome rekao osim Bala impi (krojau). Samo ove dve
osobe Ramandra Dada i Bala impi, bile su u strahu i neizvesnosti u vezi Tatjinog ivota.

Ramandra Dada je uskoro napustio krevet i stao na noge. Vreme je brzo prolazilo. Mesec
badrapad (esti mesec hindu kalendara, avgust-septembar) 1918. godine se zavravao, a mesec
avin (sedmi mesec hindu kalendara, oktobar) se pribliavao. Kao to je Baba i rekao, Tatja se
razboleo i pao u postelju, te nije mogao da doe po Babin daran. Baba je takoe bolovao od
groznice. Tatja je imao punu veru u Babu. Tatjina bolest poela je da se pogorava i on vie nije
mogao ni da se pomera, ali uvek je mislio na Babu. Babina situacija poela je isto tako da se
pogorava. Predvieni dan, Viajadaami se primicao, a Ramandra Dada i Bala impi bili su
stravino uplaeni zbog Tatje; njihova tela su se tresla i znojila od straha, znajui da je, prema
Babinom predvianju, Tatjin kraj blizu. Viajadaami je osvanuo, a Tatjin puls je poeo da kuca
veoma sporo i oekivalo se da e uskoro i preminuti. Meutim, dogodila se udnovata stvar. Tatja je
preiveo, njegova smrt je izbegnuta, a Baba je preminuo umesto njega. Izgledalo je kao da se desila
razmena. Ljudi su govorili da je Baba dao Svoj ivot za Tatju. Zato je On to uradio? Samo On to
zna, jer Njegovi putevi su nedokuivi. Ipak, izgleda da je u ovom sluaju Baba dao nagovetaj svoje
smrti, menjajui Tatjino ime Svojim.

Narednog jutra (16. oktobra), Baba se pojavio u snu Das Ganua, u Pandarpuru, i rekao mu:
Damija se sruila, svi prodavci ulja i piljari iz irdija su Me puno maltretirali, pa sam napustio to
mesto. Stoga sam doao da te obavestim o tome. Idi brzo tamo i prekrij me cvetovima mumule
(bakal)! Das Ganu je takoe dobio informaciju iz pisama koja su stigla iz irdija. On je doao u
irdi sa svojim uenicima i poeo da izvodi baan i kirtan, i da peva Gospodovo ime tokom celog
dana pred Babinim samadijem. Lino je napravio prelepu ogrlicu od imena Gospoda Harija, stavio
je na Babin samadi i odrao masovnu gozbu u Babino ime.

Milosre prema Lakmibai inde

Dasara ili Viajadaami se smatra od strane svih hindusa kao najpovoljnije vreme, te stoga pristaje
to je Baba odabrao taj momenat za Svoj prelazak granice. On je bolovao neko vreme pre toga, ali
je sve vreme bio svestan iznutra. Tik pred poslednji trenutak, On je ustao bez iije pomoi,
izgledajui bolje. Ljudi su pomislili da je opasnost prola i da se oporavlja. On je znao da e uskoro
preminuti i stoga je eleo da donira neto novca Lakmibai inde.

Baba proima sva bia

Lakmibai inde bila je dobra i bogata ena. Ona je i danju i nou sluila u damiji. Osim Bagat
Malsapatiju, Tatji i Lakmibai, nikome drugom nije bilo dozvoljeno da nou kroi u damiju. Jedne
veeri, dok je Baba sedeo u damiji sa Tatjom, Lakmibai je ula i pozdravila Babu. Baba joj se
obratio: Oh Lakmi, Ja sam veoma gladan. Ona je odmah otila, govorei: Baba, saekaj malo,
vratiu se brzo sa hlebom. Potom se vratila sa hlebom i povrem, i sve postavila pred Babu. On je
to uzeo i dao psu. Lakmibai je tada upitala: ta je ovo Baba, ja sam otrala urno, spremila hleb
sopstvenim rukama za Tebe, a Ti si ga bacio psu a da nisi uzeo ni zalogaj. Nepotrebno si me

148
namuio. Baba je odgovorio: Zato se ali ni zbog ega? Utoliti glad psa je isto kao utoliti Moju
glad. Pas ima duu, bia se mogu razlikovati, ali glad je ista kod svih; iako neki govore, a drugi su
nemi. Znaj zasigurno da onaj ko nahrani gladnog, uistinu je Meni servirao hranu. Upamti ovo kao
istinu. Ovo je bio uobiajeni incident, ali je Baba uz pomo njega izloio veliku duhovnu istinu i
prikazao kako se ona praktino primenjuje u svakodnevnom ivotu, bez povreivanja oseanja
drugih ljudi. Od tog dana pa nadalje, Lakmibai je poela svakodnevno da Mu donosi hleb i mleko,
uz ljubav i posveenost. Baba je to prihvatao i jeo sa zahvalnou. On bi uzeo samo deo toga, a
ostatke je preko Lakmibai slao Radakrinamai, jer ona je uvek uivala da jede Babine ostatke
hrane kao prasad. Ova pria o hlebu ne treba da se posmatra kao digresija, ve pokazuje kako je Sai
proimao sva bia i transcendirao ih. On je sveprisutan, neroen i besmrtan.

Baba je upamtio sluenje Lakmibai. Kako bi mogao da je zaboravi? Pre nego to je napustio Svoje
telo, On je stavio ruku u dep i izvadio za nju pet rupija, a onda jo etiri rupije sveukupno devet.
Ovaj broj devet simbolie devet tipova posveenosti koji su opisani u poglavlju 21, ili to moe biti
dakina koja je ponuena u trenutku simolangana (prelaska granice izmeu ivota i smrti).
Lakmibai je bila bogata ena i njoj novac nije bio potreban. Baba je moda sugerisao i skrenuo joj
panju na devet osobina dobrog uenika, koje se pominju u estom stihu, desetog poglavlja,
jedanaeste skande (tom) u Bagvatu, gde se prvo navodi pet, a potom etiri karakteristike, u prvom i
drugom stihu koji se rimuju. Ona e zauvek pamtiti ovaj Babin poklon.

Poto je bio veoma paljiv i svestan, On je svima naredio da se raziu. Kakasahib Diksit, Bapusahib
Buti i ostali, bili su u damiji nervozno ekajui Babu, ali on je zatraio da odu u rezidenciju i da se
vrate nakon jela. Oni nisu mogli da napuste Babino prisustvo, niti su mogli da Ga ne posluaju.
Ipak, tekog srca i tekih stopala otili su u rezidenciju. Znali su da je Babino stanje veoma ozbiljno
i da ne mogu da ga ostave. Seli su da jedu, ali njihovi umovi bili su na drugom mestu kod Babe.
Pre nego to su zavrili, do njih je stigla vest da je Baba napustio ovozemaljsko postojanje.
Ostavljajui hranu, otrali su u damiju i ugledali kako Baba poiva na Bajainom krilu. On se nije
sruio na pod, niti je leao na Svom krevetu, ve je napustio ovaj svet tiho sedei na Svom mestu i
delei rukom milostinju. Sveci se utelovljuju i dolaze na ovaj svet sa odreenom misijom, a kada je
ispune, oni umiru, tiho i lako kao to su i doli.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

149
 POGLAVLJE XLIII
Babina smrt (nastavak)
Pripreme Samadi mandir Lomljenje cigle Sedamdeset dvosatni samadi
ogova sanjasa Babine rei kao nektar

Poglavlja 43 i 44 nastavljaju priu o Babinoj smrti i stoga se izlau odjednom.

Prethodne pripreme

Meu hindusima je uobiajena praksa da se umiruem oveku itaju neki dobri religiozni spisi, sa
ciljem da se njegov um povue od svetovnih stvari i usmeri na duhovna pitanja, kako bi njegov
budui napredak bio prirodan i lak. Svi znaju da je, kada je kralj Parikit proklet od strane sina
bramina riija da umre za sedam dana, veliki svetac ukadev izloio uvenu Bagvat Puranu u toj
nedelji. Ta praksa se potuje ak i sada, a Gita, Bagvat i druge svete knjige itaju se osobama koje
umiru. Baba je bio inkarnacija Boga i Njemu takva pomo nije bila potrebna, ali kako bi dao primer
ljudima, On je ispotovao ovu praksu. Kada je osetio da e uskoro umreti, On je zamolio g. Vazea
da Mu ita Ramviaj (sveta knjiga). G. Vaze je proitao knjigu za nedelju dana. Tada je Baba
zatraio da ponovo ita knjigu, i danju i nou, pa je ovaj zavrio drugo itanje za tri dana. Tako je
prolo jedanaest dana. Potom je opet proitao knjigu za tri dana i postao je veoma iscrpljen. Tada ga
je Baba pustio da ide, a On je nastavio da uti. Boravio je u Svom Sebstvu i ekao poslednji
trenutak.

Dva ili tri dana ranije, Baba je obustavio Svoje jutarnje izlaenje i obilaske u potrazi za
milostinjom, i tiho je sedeo u damiji. Bio je svestan do poslednjeg trenutka i savetovao je
poklonike da ne izgube svoje srce. Nikome nije dozvolio da sazna tano vreme Njegovog odlaska.
Kakasahib Diksit i riman Buti su svakog dana obedovali sa Njim u damiji. Tog dana (15.
oktobra), nakon aratija, On ih je zamolio da odu u rezidenciju kako bi jeli. Ipak, nekolicina njih, tj.
Lakmibai inde, Bagoi inde, Bajai, Lakman Bala impi i Nanasahib Nimonkar, ostali su tu.
ama je sedeo dole na stepenicama. Nakon to je dao devet rupija Lakmibai inde, Baba je rekao
da se ne osea dobro tu (u damiji) i da bi trebalo da Ga odvedu do Butijeve dagadi (kamene)
rezidencije, te da e Mu tamo biti bolje. Dok je izgovarao ove poslednje rei, naslonio se na
Bajaino telo i izdahnuo. Bagoi je primetio da je Njegovo disanje stalo i smesta je to saoptio
Nanasahib Nimonkaru koji je sedeo pored. Nanasahib je doneo vodu i sipao je u Babina usta. Ona
je izala. Tada je glasno zaplakao: Oh Devo! Izgledalo je da je Baba otvorio oi i izgovorio Ah
tihim glasom. Meutim, uskoro je postalo jasno da je Baba napustio svoje smrtno telo zauvek.

Vest o Babinoj smrti se pronela poput poara kroz selo irdi i svi ljudi, mukarci, ene i deca,
dotrali su u damiju i poeli da oplakuju gubitak na razliite naine. Neki su plakali naglas, drugi
su se valjali po zemlji, a neki su pali u nesvest na ulici. Suze su svima tekle iz oiju i svi su bili
ispunjeni tugom.

Ljudi su poeli da se priseaju Sai Babinih rei. Neko je rekao da je Maharad (Sai Baba) saoptio
svojim poklonicima da e se u vremenu koje dolazi, On pojaviti kao deak od osam godina. Krina
avatar, akrapani (Gospod Vinu) je uinio to delo. Krina se pojavio pred Devaki u zatvoru kao
deak od osam godina, sjajnog tena i drei oruje u svoje etiri ruke. U toj inkarnaciji On je
(Gospod Krina) olakao zemaljski teret. Ova inkarnacija (Sai Baba) imala je za cilj da uzdigne
poklonike. Kada je tako, gde je onda razlog za sumnju? Putevi svetaca su zaista nedokuivi.

150
Kontakt koji je Sai Baba ostvario sa Svojim poklonicima nee trajati samo jednu generaciju, ve
sedamdeset dve generacije. Posmatrajui tako snanu povezanost u ljubavi, izgleda kao da je
Maharad (Sai Baba) samo otiao na putovanje, a poklonici imaju vrstu veru da e se uskoro
vratiti.

Potom, pojavilo se pitanje kako postaviti Babino telo da poiva? Muhamedanci kau da bi telo
trebalo zakopati na otvorenom mestu, a preko toga izgraditi grobnicu. ak su i Kualand i Amir
akar bili pri tom miljenju. Meutim, Ramaandra, seoski zvaninik, obratio se seljanima vrstim i
odlunim glasom: Vaa zamisao nam nije prihvatljiva. Babino telo ne sme biti postavljeno nigde
drugde osim u vadu (rezidenciju). Ljudi su se podelili po ovom pitanju i diskusija je trajala 36 sati.

U sredu ujutro, Baba se ukazao Lakman Mama oiju u snu i crtajui rukom, rekao: Ustani
odmah, Bapusahib misli da sam mrtav pa nee doi, ti obavi bogosluenje i jutarnji arati (kakad)!
Lakman Mama je bio seoski astrolog i amin ujak po majci. On je bio ortodoksni bramin i svakog
dana bi ujutro prvo odao potovanje Babi, a zatim i ostalim seoskim boanstvima. Imao je punu
veru u Babu. Nakon to je dobio viziju, on je doao sa svim potrebnim materijalima za puu i ne
marei za protivljenja moulvija (muslimanskih svetenika), obavio je puu i jutarnji arati prema
svim formalnostima, a potom otiao. U podne je doao Bapusahib og sa ostalima i obavio
podnevnu arati ceremoniju kao i uobiajeno. Nakon to su odluili da ispotuju Babine rei, ljudi su
odluili da poloe Njegovo telo u vadi (rezidenciji) i poeli su da kopaju centralno mesto. U utorak
uvee, doao je inspektor iz Rahate, pojavili su se i ljudi iz drugih mesta, i svi su se sloili sa
predlogom. Narednog jutra, Amirbai je doao iz Bombaja sa poreskim slubenikom iz Kopergaona.
Izgledalo je da su ljudi podeljeni u svojim miljenjima. Neki su insistirali da se Njegovo telo
pokopa na otvorenom prostoru. Poreski slubenik je stoga obavio javno glasanje i utvrdio da
predlog za sahranjivanje u vadi ima duplo vie glasova. On je ipak eleo da izloi stvar efu
okrune administracije i Kakasahib Diksit se spremao da krene u Ahmednagar. U meuvremenu,
usled Babine inspiracije, dogodila se promena miljenja kod ljudi i sada su svi jednoglasno glasali
za taj predlog. U sredu uvee, Babino telo je sprovedeno u povorci, doneeno u vadu i pokopano uz
sve formalnosti u garbu, tj. centralnom delu rezervisanom za Murlidara. U stvari, Baba je postao
Murlidar, a vada (rezidencija) je postala hram i svetilite u koji su mnogi poklonici odlazili i tamo
pronalazili mir i spokoj. Svi pogrebni obiaji su prikladno obavljeni od strane Balasahib Batea i
Upasani, velikih Babinih poklonika.

Treba naglasiti da, prema opservaciji profesora Narkea, Babino telo nije postalo ukoeno ak ni
posle 36 sati, da su udovi ostali elastini i da je Njegov kafni mogao da se skine bez cepanja.

Lomljenje cigle

Nekoliko dana pre Babinog naputanja, ukazalo se predskazanje koje je najavilo taj dogaaj. U
damiji je postojala stara cigla na kojoj je Baba sedeo ili odmarao Svoju ruku. Tokom noi bi se
oslonio na nju i tako zauzeo Svoj poloaj. To se odvijalo tokom mnogo godina. Jednog dana, dok je
Baba bio odsutan, deak koji je istio pod podigao je ciglu, a ona je iskliznula iz njegove ruke, pala
dole i polomila se na dva dela. Kada je Baba saznao za to, oplakivao je njen gubitak, govorei: To
nije cigla, ve Moja sudbina koja se polomila u delove. Ona je bila Moj dugogodinji ivotni
saputnik, uz nju sam uvek meditirao na Sebstvo, bila Mi je draga kao Moj ivot, a danas Me je
napustila. Neko bi ovde mogao da se zapita: Zato bi Baba izraavao tugu nad neivim objektom
poput cigle? Na to Hemadpant odgovara da se sveci inkarniraju na ovaj svet kako bi spasili jadne,
bespomone ljude, te kada se utelove i ponu da deluju meu ljudima, ponaaju se isto kao i oni, tj.
spolja izgleda da se smeju, igraju i plau, kao i ostali ljudi, ali iznutra su uvek budni za svoje

151
dunosti i misiju.

Sedamdeset dvosatni samadi

Trideset dve godine pre ovog dogaaja, tanije 1886, Baba je pokuao da pree granicu. Na dan
punog meseca (Margaira purnima), Baba je dobio snaan napad astme. Da bi ga se reio, On je
odluio da podigne Svoju pranu (vitalna, ivotna energija) veoma visoko i ode u samadi. Rekao je
Bagat Malsapatiju: uvaj Moje telo tri dana! Ako se vratim, sve e biti u redu, ako se ne vratim,
pokopaj Moje telo na istini (pokazao je na mesto) i postavi tu dve zastave kao znak! Nakon to je
to izgovorio, Baba se sruio oko 22. Njegovo disanje i puls su se zaustavili. Izgledalo je kao da je
prana napustila Njegovo telo. Okupili su se svi seljani elei da obave istragu i pokopaju telo na
mesto koje je Baba odredio. Ali Malsapati je to spreio. Drao je Babino telo u krilu tri dana i uvao
Ga. Kada su prola tri dana, Baba je pokazao znake ivota oko 3 ujutro. Poeo je da die i
abdomen je poeo da se pomera. Otvorio je oi, protegao udove i povratio svest (ivot).

Iz ovog, ali i iz drugih sluajeva, neka itaoci sami zakljue da li je Sai Baba imao telo visoko tri i
po lakta (oko 177cm) koje je koristio neko vreme, a posle ga napustio, ili je bio Sebstvo. Telo
sainjeno od pet elemenata je prolazno i nepostojano, ali Sebstvo unutar njega je Apsolutna
Realnost, koja je besmrtna i neprolazna. Ovo isto bie, svest ili Brama, vladar i kontrolor ula i
uma je Sai. Ono proima sve stvari u univerzumu, ne postoji prostor bez Njega. Da bi ispunio svoju
misiju, On uzima telo, a nakon to je ispuni, On ga odbacuje (ogranieni aspekt) i preuzima Svoj
beskonani aspekt. Sai ivi zauvek, kao i prethodna inkarnacija Gospoda Datatreje, ri Narsimha
Sarasvati iz Gangapura. Njegova smrt je samo spoljanji aspekt, ali u stvarnosti On proima sve
ive i neive stvari, i njihov je unutranji kontrolor i vladar. To i danas mogu da iskuse oni koji su
Mu se predali u potpunosti i potuju Ga i slave celim svojim srcem.

Iako, od sada pa nadalje, nije mogue da vidimo Babinu formu, ipak, ako odemo u irdi, pronai
emo Njegov predivan portret u prirodnoj veliini kako ukraava damiju. Portret je nacrtao amrao
ajkar, poznati umetnik i veliki Babin poklonik. Posveenom i matovitom gledaocu, ovaj portret
ak i danas moe da prui zadovoljstvo dobijanja Babinog darana. Iako Baba sada nema grubo
telo, On ivi svuda i brine se o dobrobiti poklonika ak i sada, kao to je radio nekada, dok je bio
utelovljen. Sveci poput Babe nikada ne umiru, iako izgledaju kao ljudi, oni su u stvarnosti Bog
lino.

Bapusahib ogova sanjasa

Hemadpant zavrava ovo poglavlja sa priom o ogovoj sanjasi. Sakaram Hari, alijas Bapusahib
og, bio je ujak poznatog Varkari Vinubua oga iz Pune. On nije imao naslednika. Nakon
penzionisanja iz dravne slube (bio je supervizor u odeljenju javnih radova) 1909. godine, on je
doao da ivi u irdi sa svojom enom. I mu i ena su veoma voleli Babu i provodili su svoje
celokupno vreme potujui Ga i sluei. Nakon Megine smrti, Bapusahib je svakog dana obavljao
arati ceremoniju u damiji i avadiju, sve do Babinog mahasamadija. On je takoe bio zaduen da
ita i objanjava Dnjanevari i Eknati Bagvat publici u Sateovoj rezidenciji. Nakon dugogodinjeg
sluenja, og je upitao Babu: Sluio sam te toliko dugo, moj um jo uvek nije smiren i staloen,
kako je to mogue da me kontakt sa svecima nije poboljao? Kada e me blagosloviti? uvi
molitvu Svog bakte, Baba je odgovorio: U kratkom roku plodovi tvojih loih dela bie uniteni,
tvoje zasluge i nedostaci e biti spaljeni u pepeo, a Ja u te smatrati blagoslovenim kada se odrekne
svih vezanosti, pokori poudu i ulo ukusa, rei se svih prepreka i slui Boga celim srcem,
prihvatajui se inije za proenje (da ue u sanjasu). Nakon nekog vremena, Babine rei su se

152
obistinile. ogova ena je umrla pre njega i poto on nije imao drugih vezanosti, postao je slobodan
i uao je u sanjasu (asketski, monaki nain ivota) pre svoje smrti, ostvarivi cilj svog ivota.

Babine rei kao nektar

Dobri i milostivi Sai Baba, izgovorio je puno puta u damiji sledee, slatke rei: Onaj koji Me
voli, uvek Me vidi. Za onoga ko ne pria druge prie osim Mojih, ceo svet je pustara bez
Mene; on neprestano meditira na Mene i uvek peva Moje ime. Ja se oseam dunim prema
onome ko Mi se u potpunosti preda i uvek misli na Mene. Ja u se oduiti tako to u mu
podariti spasenje (samorealizaciju). Ja zavisim od onoga ko gladno misli na Mene i ne jede
nita pre nego to prvo ponudi Meni. Onaj ko Mi tako pristupi, postaje jedno sa Mnom, isto
kao to se reka uliva u more i postaje jedno sa njim. Ostavljajui po strani ponos i egoizam, da
ni trunka od njih ne ostane, treba da se predate Meni, onom koji boravi u vaem srcu.

Ko je taj JA?

Sai Baba je mnogo puta obrazloio ko je taj JA. Rekao je: Ne treba da idete daleko da biste Me
pronali. Osim vaeg imena i forme, u vama, kao i u svim drugim biima, postoji oseaj
bivanja, ili svesti o postojanju. To sam Ja. Znajui to, videe me u sebi, kao i u drugim
biima. Ako to praktikuje, realizovae sveproimanje i tako postii jednost sa Mnom.

Hemadpant stoga zahteva od italaca da skromno i privreno vole i potuju sve bogove, svece i
posveenike. Zar nije Baba esto govorio: Onaj koji zanoveta i sitniari drugima, probada Me
u srce i povreuje Me, a onaj koji podnosi svoju patnju, najvie Me zadovoljava. Baba dakle
proima sva bia i stvorenja. On voli sva bia. Takav nektar, ista blagosiljajua ambrozija, uvek je
tekla sa Babinih usana. Stoga emo zakljuiti oni koji uz puno ljubavi pevaju o Babinoj slavi i oni
koji to sluaju sa istom posveenou, postae jedno sa Saijem.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

153
 POGLAVLJE XLV
Kakasahibova sumnja i Anandraova vizija Drvena daska Babino postolje
kreveta, a ne poklonikovo

Uvod

U prethodna tri poglavlja opisali smo kako je Baba preminuo. Njegova fizika ili ograniena forma
je, bez sumnje, nestala iz naeg vidokruga, ali beskonana ili duhovna forma (Babin duh) zauvek
ivi. uda koja su se doagala za vreme Njegovog ivota su opirno prikazana. Od trenutka
Njegove smrti, brojna uda su se dogodila, a dogaaju se ak i sada. To jasno pokazuje da je Baba
zauvek iv i da pomae Svojim poklonicima kao i pre. Ljudi koji su doli u kontakt sa Babom dok
je jo uvek bio iv, zaista se mogu smatrati srenicima, ali ako neki od njih nisu uspeli da razviju
bestrasnost prema svetovnim uicima, ili nisu okrenuli svoje umove Gospodu, onda je to njihova
loa srea. Ono to se tada trailo i to se jo uvek trai, jeste svesrdna posveenost Babi. Sva naa
ula, organi i um treba da sarauju u potovanju i sluenju Babe. Nema koristi od toga da se neki
organi koriste za bogosluenje, a drugi da se neprikladno upotrebljavaju. Kada se obavlja
bogosluenje ili meditacija, onda to treba da se obavlja celokupnim umom i duom.

Ljubav koju edna ena osea prema svom muu, nekada se poredi sa ljubavlju koju uenik gaji
prema svom uitelju (guruu). Ipak, prva vrsta ljubavi dosee manje nego druga, one su neuporedive.
Niko, bili to otac, majka, brat ili neki drugi lan porodice, ne priskae nam u pomo kako bismo
ostvarili smisao svog ivota (samorealizaciju). Mi moramo da iscrtamo i preemo stazu
samorealizacije samostalno. Moramo da razlikujemo izmeu stvarnog i nestvarnog, da se
odreknemo stvari i uitaka ovog sveta i narednog, i da ovladamo svojim ulima i umom, teei
jedino ka osloboenju. Umesto da zavisimo od drugih, potrebno je da razvijemo potpunu veru u
sebe. Kada ponemo da praktikujemo diskriminaciju (razluivanje), spoznajemo da je svet prolazan
i nestvaran, te nae strasti prema ovozemaljskim stvarima slabe i naposletku postiemo bestrasnost i
nevezanost za njih. Kada spoznamo da je Brama jedina realnost, a to je niko drugi do na guru, i da
On transcendira i ispunjava itav pojavni univerzum, mi poinjemo da Mu se klanjamo u svim
biima. To je baan ili potovanje jedinstva. Kada iz sveg srca na taj nain potujemo Bramu ili
gurua, tada postajemo jedno sa Njim i postiemo samorealizaciju. Ukratko, ako uvek pevamo ime
gurua i meditiramo na njega, biemo u stanju da ga vidimo u svim biima i tako emo zadobiti
veno blaenstvo. Sledea pria to ilustruje.

Kakasahibova sumnja i Anandraova vizija

Dobro je poznato da je Sai Baba naloio Kakasahib Diksitu da svakog dana ita ri Eknatova dela:
(1) Bagvat i (2) Bavarta Ramajana. Kakasahib je svakodnevno itao dok je Baba bio iv, a nastavio
je sa tom praksom i nakon Njegove smrti. Jednom prilikom, u kui Kake Mahaanija u oupati,
Bombaj, Kakasahib je ujutro itao Eknatov Bagvat. Tu su bili prisutni Madavrao Depande, alijas
ama, i Kaka Mahaani, te su paljivo sluali odlomak koji se itao, tanije drugo poglavlje,
jedanaesti stih (skanda). U tom delu se govorilo o devet Nata ili Sida (prosvetljenih uitelja), iz
Riaba porodice Kavi, Hari, Antarika, Prabuda, Pipalajan, Avirhotra, Drumil, amas i Karabaan
koji su izloili principe Bagvat darme (pravednog naina ivota) kralju anaku. Kralj je upitao
svih devet Nata najvanija pitanja, a svaki od njih dao je zadovoljavajui odgovor. Prvi, Kavi, je
objasnio ta je Bagvat darma; Hari je opisao karakteristike bakte (poklonika); Antarika je
odgovorio ta je maja; Prabuda kako da se prevazie maja; Pipalajan je objasnio ta je Para Brama;

154
Avirhotra je obrazloio ta je karma; Drumil je pojasnio inkarnacije Boga i njihova dela; amas je
govorio o tome ta se dogaa sa neposveenikom nakon smrti; Karabaan je objasnio razliite
naine potovanja Boga kroz istorijska razdoblja. Sutina svih izlaganja bila je da u Kali dobu
(jugi), jedini nain spasenja jeste razmiljanje o Harijevim (Gospodovim) ili guruovim stopalima.
Nakon to je itanje zavreno, Kakasahib je rekao utuenim tonom Madavrau i ostalima: Kako je
lepa rasprava devet Nata (svetaca, uitelja) o baktiju i posveenosti. Ali, u isto vreme, kako je teko
da se sprovede u praksi! Nat uitelji bili su savreni, ali, da li je mogue za glupake poput nas da
razvijemo posveenost koju su oni opisali? Mi je neemo ostvariti ni kroz nekoliko ivota, kako
onda da postignemo osloboenje? Izgleda da nema nade za nas. Madavrau se nije dopao
Kakasahibov pesimistian stav. Odgovorio je: teta je da onaj koji je svojom dobrom sreom
dobio takav dragulj (gurua) poput Babe, jadikuje tako beznadeno; ako ima nepokolebljivu veru u
Babu, zato bi se oseao uznemireno? Bakti kod Nat uitelja je moda jak i moan, ali zar na nije
pun ljubavi i privrenosti? I zar nam Baba nije jasno stavio do znanja da razmiljanje i pevanje
Harijevog i guruovog imena donosi spasenje? Gde je onda razlog za strah i nervozu? Kakasahib
nije bio zadovoljan Madavraovim objanjenjem. On je nastavio da se ponaa nervozno i uznemireno
tokom itavog dana, razmiljajui kako da postigne snaan bakti Nat uitelja. Narednog jutra,
dogodilo se sledee udo:

Doao je jedan gospodin po imenu Anandrao Pakade, traei Madavraoa. U tom trenutku odvijalo
se itanje Bagvata. G. Pakade je seo kraj Madavraoa i neto mu aputao. Govorio je tihim glasom o
svojoj viziji iz sna. Poto je aputanje izazvalo prekid u itanju, Kakasahib je prestao da ita i upitao
je Madavraoa o emu se radi. Ovaj je odgovorio: Jue si izrazio sumnju, a sada, evo ga
objanjenje; pouj g. Pakadovu viziju koja opisuje karakteristike posveenosti i pokazuje da je
posveenost u formi klanjanja ili potovanja guruovih stopala, sasvim dovoljna. Svi su bili
nestrpljivi da uju o kakvoj se viziji radi, a posebno Kakasahib. Na njihov nagovor, g. Pakade je
poeo da opisuje svoju viziju na sledei nain:

Stajao sam u dubokom moru, u vodi do struka. Odjednom, tu sam ugledao Sai Babu. On je sedeo
na prelepom tronu optoenom dijamantima, sa stopalima uronjenim u vodu. Bio sam veoma srean i
zadovoljan sa takvom formom Babe. Vizija je bila toliko stvarna, da nisam ni pomiljao da je u
pitanju san. Za divno udo, Madavrao je takoe stajao pored. On mi je oseajno rekao: `Anandrao,
padni pred Babina stopala.` Ja sam uzvratio: `I ja to elim da uradim, ali Njegova stopala su u vodi,
kako da stavim glavu na njih? Bespomoan sam.` uvi to, on je rekao Babi: `Oh Devo, izvadi
Tvoja stopala iz vode.` Tada je Baba smesta izvukao stopala. Ja sam ih odmah uhvatio i poklonio
se. Videvi to, Baba me je blagoslovio: `Idi sada, ostvarie svoje blagostanje, nema razloga za strah
i uznemirenost.` I jo je dodao: `Pokloni dotar opiven svilom (dugaak komad tkanine koji Indijci
obmotavaju oko struka) Mom ami, tako e ostvariti dobrobit.`

U skladu sa Babinim zahtevom, g. Pakade je doneo dotar i zamolio je Kakasahiba da ga preda

Madavraou, meutim ovaj je odbio da ga primi, rekavi da osim ukoliko mu Baba ne pokae znak
ili nagovetaj da ga prihvati, on ga nee prihvatiti. Posle krae diskusije, Kakasahib je odluio da se
izvlae kartice. Kakasahib je praktikovao izvlaenje kartica u svim ozbiljnim situacijama i
prihvatao je ishod koji bi pisao na izvuenoj kartici. U ovom sluaju, dve kartice, na jednoj je pisalo
da prihvati, a na drugoj da odbije, su stavljene pred Babina stopala i zamolili su dete da odabere
jednu od njih. Izabrana je da prihvati kartica, te je stoga Madavrao prihvatio dotar. Na taj nain, i
Anandrao i Madavrao bili su zadovoljni, a Kakasahibova potekoa je razreena.

Ova pria nas podstie da potujemo rei drugih svetaca, ali istovremeno trai od nas da imamo
punu veru u svoju Majku, tj. gurua, i da se pridravamo njegovih instrukcija, jer on brine o naem

155
blagostanju bolje od bilo koje druge osobe. Ureite na svom srcu sledee Babine rei: Postoje
nebrojeni sveci na ovom svetu, ali `na otac` (guru) je na Otac (pravi guru). Drugi mogu rei
mnoge lepe stvari, ali mi nikada ne bi trebalo da zaboravimo rei naeg gurua. Ukratko, volite svog
gurua celim srcem, predajte mu se u potpunosti i poklonite se pred njim sa potovanjem; tada ete
videti da pred vama nema okeana ovozemaljskog postojanja koji treba da preete, jer za sunce, ne
postoji tama.

Drvena daska Babino postolje kreveta, a ne poklonikovo

U svojim mlaim danima, Baba je spavao na drvenoj dasci duine 4 ruke i irine jednog pedlja, a na
sva etiri oka bile su postavljene upaljene zemljane lampe. Kasnije, On je razbio dasku i bacio je
(pogledati poglavlje X). Jednom prilikom, Baba je opisivao Kakasahibu vanost i dobrobit ove
daske. uvi to, ovaj je rekao: Ako i dalje voli drvenu dasku, ja u privezati jednu u damiji kako
bi mogao lagodno da spava. Baba je odgovorio: Ne bih eleo da spavam na visini, ostavljajui
Malsapatija dole na podu. Zatim je Kakasahib rekao: Postaviu jo jednu dasku za Malsapatija,
takoe. Baba ree: Kako bi on mogao da spava na dasci? Nije lako spavati na dasci. Samo onaj
koji ima mnogo dobrih kvaliteta u sebi, to moe da radi. Onaj koji moe da spava sa otvorenim
oima, moe to da izvede. Kada idem na poinak, Ja esto zamolim Malsapatija da sedne kraj
Mene, postavi ruku na Moje srce i slua `pevanje Gospodovog imena` koje dopire odatle, te ako
vidi da padam u san, da Me odmah probudi. On ak ni to ne moe da uradi. On postane pospan i
pone da klima glavom. Kada osetim da mu je ruka teka kao kamen na Mojim grudima, ja
poviem `O Bagate`, a on se pomeri i otvori oi. Kako on, koji ne moe da spava dobro na podu,
iji poloaj nije stabilan i koji je rob snu, moe da spava na visoko podignutoj dasci? U mnogim
drugima prilikama, Baba je iz ljubavi prema poklonicima govorio: Ono to je nae (bilo dobro ili
loe) je sa nama, a ono to je tue, je sa njima.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

156
 POGLAVLJE XLVI
Babin put u Gaju Pria o dve koze

Ovo poglavlje opisuje amin put u Kai, Prajag i Gaju, i kako je Baba (u formi Svog portreta) bio
tamo pred njim; takoe je opisano Babino priseanje o prolom ivotu dve koze.

Uvod

Blagoslovena su, oh Sai, Tvoja stopala, blagoslovena je uspomena na Tebe i blagosloven je Tvoj
daran, koji nas oslobaa od okova karme. Iako je Tvoj forma sada nevidljiva za nas, ako poklonici
veruju u Tebe, i dalje e imati iskustva kao da si iv. Uz pomo nevidljive i suptilne niti, Ti privlai
poklonike iz daleka ka Svojim stopalima i grli ih kao dobra i privrena majka. Poklonici ne znaju
gde se nalazi, ali Ti tako veto povlai strune, da oni naposletku spoznaju da si iza njih, pruajui
im pomo i podrku. Inteligentni, mudri i ueni ljudi padaju u jamu sansara (ovozemaljskog ivota)
zbog svog egoizma, ali Ti uz pomo Svoje moi spaava sirote, jednostavne i posveene osobe.
Iznutra, nevidljivo, Ti igra sve igre, ali ne pokazuje da si zabrinut zbog toga. Dok dela, Ti Sebe
predstavlja kao onoga koji ne ini nita. Niko ne zna Tvoj ivot. Stoga, najbolji put za nas je da
predamo svoje telo, govor i um pred Tvoja stopala, i da uvek pevamo Tvoje ime kako bismo unitili
grehove. Ti ispunjava elje poklonicima, a onima koji su bez elja, Ti podaruje najuzvienije
blaenstvo. Pevanje Tvog imena je najlaka sadana za poklonike. Uz ovu sadanu nai gresi i radas
i tamas kvaliteti, e nestati; satva kvaliteti i pravednost e preovladati, a uz to e slediti i
razluivanje, bestrasnost i znanje. Tada emo boraviti u svom Sebstvu i guruu (koji su jedno te isto).
To je ono to se naziva potpuna predaja guruu. Jedini siguran znak da se to dogodilo, jeste smiren
um. Veliina ove predaje, posveenosti i znanja je unikatna, jer mir, nevezanost, slava i spasenje
itd., dolaze uz to.

Ako Baba prihvati poklonika, On ga prati i stoji kraj njega i dan i no, kod kue ili u inostranstvu.
Poklonik moe otii gde god poeli, Baba e biti pred njim u nekoj formi, na nedokuiv nain.
Sledea pria govori o tome.

Put u Gaju

Neko vreme nakon to se Kakasahib Diksit upoznao sa Sai Babom, on je odluio da obavi
upanajan ceremoniju za svog najstarijeg sina Babua, u Nagpuru (ritual koji oznaava prihvatanje
uenika kod gurua i njegovo ulaenje u svet duhovnosti i hinduizma, tom prilikom se vezuje konac
preko grudi uenika). Otprilike u isto vreme, Nanasahib andorkar je odluio da organizuje
svadbenu ceremoniju za svog najstarijeg sina, u Gvalioru. Obojica, Diksit i andorkar, doli su u
irdi i ljubazno pozvali Babu na svoje sveane dogaaje. Baba im je rekao da povedu amu kao
Njegovog predstavnika. Kada su Ga pritisli da ipak doe On lino, Baba im je rekao da povedu
amu sa sobom, dodavi: Nakon to odemo u Benares i Prajag, biemo ispred ame. Sada
upamtite ove rei, jer one prikazuju Babinu sveprisutnost.

Nakon to je dobio Babinu dozvolu, ama je odluio da ode u Nagpur i Gvalior na ceremonije, a
posle toga u Kai, Prajag i Gaju. Apa Kote je odluio da ide sa njim i pravi mu drutvo. Obojica su
prvo otili u Nagpur na upanajan ceremoniju. Kakasahib Diksit je dao ami dvesta rupija za
njegove trokove. Potom su otili u Gvalior na svadbenu ceremoniju. Tu je Nanasahib andorkar
dao ami sto rupija, a njegov roak, g. atar, dao mu je jo sto. Potom je ama otiao u Kai, a

157
nakon toga u Ajodaju. Bio je dobro primljen u prelepom hramu posveenom Lakmi Narajani, u
Kaiju, (Varanasi ili Benares), i u Ram mandiru u Ajodaji, od strane atar upravnika (naziv za
stanovnike Utar Pradea, Punaba i Raputana). Njih dvojica (ama i Kote) su ostali 21 dan u
Ajodaji i dva meseca u Kaiju (Benaresu). Potom su otili u Gaju. Po noi su sili na Gaja stanici i
odseli u darmali (prihvatilite za hodoasnike). Ujutro, Gajavala (svetenik koji se brine o
smetaju i ukrcavanju putnika) doao je i rekao: Hodoasnici su ve krenuli, bolje vam je da
pourite. ama ga je leerno upitao da li je u Gaji izbila kuga. Ne, odgovorio je Gajavala,
izvolite, doite bez straha i nervoze i uverite se lino. Potom su otili sa njim i odseli u njegovoj
kui, koja je bila velika i prostrana vada (rezidencija). ama je bio zadovoljan sa smetajem koji je
dobio, ali ono to ga je najvie usreilo bio je prelep, veliki Babin portret koji je bio postavljen na
prednjem, centralnom delu graevine. Videvi ovaj portret, amu su preplavile emocije. Prisetio se
Babinih rei Nakon to obiemo Kai i Prajag, biemo ispred ame, i briznuo je u pla. Dlake su
mu se najeile, grlo steglo i poeo je da jeca. Gajavala je pomislio da se uplaio kuge koja je
vladala u toj oblasti, pa zbog toga plae. Ali, ama ga je upitao kako je nabavio Babin portret. On je
odgovorio da je za njega radilo dvesta ili trista agenata u Manmadu i Puntambeu, koji su se brinuli
za udobnost hodoasnika koji su poseivali Gaju, pa je od njih uo o Babinoj slavi. Zatim, pre
dvanaest godina, on je otiao u irdi i dobio Babin daran. Tu mu se veoma dopao Babin portret
koji je visio u aminoj kui, i uz Babino doputenje, ama mu ga je poklonio. Ovo je bio taj isti
portret. ama se onda setio celokupnog dogaaja. Gajavalinoj srei nije bilo kraja kada je shvatio
da je njegov gost isti ama koji ga je tada zaduio. Potom su obojica ukazali ljubav i potovanje
jedan drugom i bili su oduevljeni i sreni. Gajavala mu je priredio kraljevski doek. On je bio
veoma bogat ovek. Vozio ga je u palankinu (koiji), omoguio mu da jae slona i uiva u svim
pogodnostima i komforu.

Pouka ove prie je da se Babine rei obistinjuju doslovce, a Njegova ljubav prema poklonicima je
bezuslovna. Ali, ostavimo to po strani. On je isto tako voleo sva bia podjednako, jer oseao je
jednost sa njima. Sledea pria govori o tome.

Dve koze

Baba se jednom prilikom vraao iz Lendija (gde mu je bila bata), kada je ugledao stado koza. Dve
koze su privukle Njegovu panju. On im je priao, mazio ih je i milovao, i kupio ih za 32 rupije.
Poklonici su bili iznenaeni ovim Babinim postupkom. Smatrali su da je Baba bio prevaren u toj
kupovini, jer su koze kotale svaka po dve rupije, ili najvie tri ili etiri, dakle ukupno za obe je
mogao da plati osam rupija. Poeli su da ispituju Babu o tome, ali On je bio smiren i hladan. ama i
Tatja Kote su upitali Babu za objanjenje. On je odgovorio da ne mari za uvanje novca, jer nije
imao ni dom ni porodicu o kojima bi brinuo. Zatraio je od njih da kupe o Njegovom troku etiri
kilograma leblebija i nahrane koze. Nakon to je to obavljeno, Baba je vratio koze vlasniku stada i
priseajui se, izloio je sledeu priu o kozama.

Oh ama i Tatja, mislite da sam prevaren u ovoj trgovini. Ne. Posluajte njihovu priu! U prolom
ivotu oni su bili ljudska bia i imali su sreu da budu sa Mnom i sede kraj Mene. Bili su braa, u
poetku su se voleli, ali kasnije su postali neprijatelji. Stariji brat je bio pasivan ovek, a mlai je
bio aktivan i zaradio je dosta novca. Stariji brat je postao pohlepan i ljubomoran, eleo je da ubije
mlaeg brata i prisvoji njegov novac. Zaboravili su na svoju porodinu pripadnost i poeli su da se
svaaju. Stariji brat je pribegao mnogim nainima da ubije mlaeg brata, ali svi pokuaji su propali.
Tako su postali smrtni neprijatelji i konano, stariji je zadao smrtni udarac mlaem bratu tapom po
glavi, dok je istovremeno mlai udario starijeg sekirom, to je dovelo do toga da su obojica pali
mrtvi na istom mestu. Rezultat njihovih dela bio je da su se obojica rodili kao koze. Kada su proli

158
pored Mene, odmah sam ih prepoznao. Setio sam se njihove prolosti. Saalio sam se i poeleo sam
da ih nahranim i pruim utehu i odmor, stoga sam potroio sav novac za koji Me vi krivite. Poto
vam se nije dopala Moja trgovina, vratio sam ih nazad pastiru.
Takva je bila Saijeva ljubav prema kozama!

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

159
 POGLAVLJE XLVII
Babina priseanja
Pria o Virbadrapi i enbasapi (zmija i aba)

U prethodnom poglavlju opisano je Babino priseanje na dve koze. Ovo poglavlje opisuje jo jedno
takvo seanje, navodei priu o Virbadrapi i enbasapi.

Uvod

Blagosloveno je Saijevo lice. Ako samo na trenutak bacimo pogled na Njega, On e unititi patnju
mnogih prolih ivota i preneti veliko blaenstvo na nas; a ukoliko nas pogleda milostivo, naa
karmika vezanost odmah puca i mi idemo ka srei. Reka Ganga spira prljavtinu i grehove svih
ljudi koji dou da se okupaju u njoj, ali ona udi za svecima da joj dou i blagoslove je dodirom
svojih stopala, otklanjajui tako prljavtinu (grehe) koji su se nakupili u njoj. Ona sa sigurnou zna
da se to moe ukloniti samo uz pomo svetih stopala svetaca. Sai je krunski dragulj svih svetaca, a
sada poujte od Njega sledeu proiujuu priu.

Zmija i aba

Sai Baba je ispriao: Jednog jutra, nakon obavljenog doruka, etao sam naokolo sve dok nisam
stigao do male obale na reci. Poto sam bio umoran, stao sam da se tu odmorim, oprao sam ruke i
stopala, okupao sam se i osveio. Tu se nalazila staza i kolski put, zasenjen hladovinom drvea.
Povetarac je neno duvao. Dok sam se pripremao da popuim ilim (lulu), zauo sam kreketanje
abe. Kresao sam kremen i palio vatru, kada se pojavio putnik, seo je kraj Mene, poklonio se i
pozvao Me u njegovu kuu na ruak i odmor. Upalio je lulu i predao Mi je. Kreketanje se opet
zaulo i on je poeleo da zna ta je to bilo. Rekao sam mu da se aba nalazi u nevolji i da kua
gorke plodove svoje karme. Mi moramo da poanjemo plodove onoga to smo posejali u prolom
ivotu i nema koristi od plakanja nad tim. ovek je puio i predao Mi lulu, rekavi da eli lino da
se uveri i vidi ta se dogaa. Rekao sam mu da je abu uhvatila velika zmija, te da zbog toga sada
plae. Oboje su bili veoma zli u prethodnom ivotu, pa u sadanjim telima otplauju plodove svojih
dela iz prolosti. On je otiao i ugledao kako ogromna crna zmija dri veliku abu u ustima.

Vratio se i rekao da e kroz deset ili dvanaest minuta zmija pojesti abu. Ja sam odgovorio: NE, to
ne moe biti. Ja sam njen Otac (zatitnik) i Ja sam sada tu. Kako da dozvolim da je zmija pojede,
zar sam ovde za dabe? Gledaj kako u da je oslobodim.

Nakon to smo povukli po dim, otili smo do tog mesta. ovek je bio uplaen i zamolio Me da ne
prilazim, jer bi zmija mogla da nas napadne. Ne marei, produio sam napred i obratio se
stvorenjima: `Oh Virbadrapa, zar se tvoj neprijatelj Basapa nije iskupio tako to se rodio kao aba, a
i ti takoe, iako si roen kao zmija i dalje gaji gorko neprijateljstvo prema njemu? Sram da te bude,
odreci se svoje mrnje i poivaj u miru.`

uvi ove rei, zmija je brzo ispustila abu, zaronila u reku i nestala. aba je odskakutala i sakrila
se u bunje.

Putnik je bio veoma iznenaen, rekao je da ne moe da razume kako je zmija ispustila abu i otila
kada je ula te rei. Ko je bio Virbadrapa? A ko Basapa? I ta je bio uzrok njihovog neprijateljstva?

160
Vratili smo se pod drvo i nakon to smo razmenili nekoliko dimova, objasnio sam mu celokupnu
misteriju:

Drevno sveto mesto, osveeno hramom Mahadeva (Gospoda ive), nalazilo se sedam ili osam
kilometara od Mog mesta. Hram je bio star i razruen. Stanovnici iz tog mesta prikupili su novac za
njegovo renoviranje. Kada je skupljena velika suma novca, obavljene su pripreme za bogosluenje i
spremili su se planovi oko procene popravki. Lokalni bogata je odreen kao blagajnik i celokupan
posao bio je poveren njemu. Trebalo je da vodi redovne obraune i bude poten u svojim
poslovanjima. On je bio prvoklasna tvrdica i potroio je veoma malo novca na popravke, ne
proizvodei nikakav napredak u radovima. On je potroio celokupnu sumu, neto je uzeo za sebe, a
iz svog depa nije nita dao. Bio je slatkoreiv i veoma lukav u davanju verodostojnih objanjenja u
vezi slabog i sporog napretka u radovima. Ljudi su otili kod njega i saoptili mu da ukoliko ne
prui ruku pomoi i ne pokua najbolje to moe, radovi nee biti zavreni. Zatraili su da napravi
plan radova i ponovo su prikupili donacije, i poslali mu celokupnu sumu. On je primio novac, ali je
sedeo mirno kao i pre, bez injenja bilo kakvog napretka. Nakon nekoliko dana, Bog (Mahadev) se
pojavio njegovoj eni u snu i rekao: `Ustani i napravi kupolu na hramu, ja u ti dati stostruko od
onoga to potroi.` Ona je prenela viziju svom muu. On se uplaio da e mu to stvoriti trokove i
stoga je ismejao njenu priu, rekavi da je to samo obian san na koji se ne treba osloniti i po njemu
delati, jer da je tako, zato se Bog nije pojavio njemu u snu i rekao mu sve? Da li je on to drugaiji
od nje? To mu je izgledalo kao lo san koji je za cilj imao da stvori loa oseanja izmeu mua i
ene. Ona je na takve tvrdnje morala da uti.

Bog ne voli velike donacije i pretplate skupljene protivno volji donatora, ve On voli sitne sume
koje su date sa ljubavlju, posveenou i zahvalnou. Nekoliko dana kasnije, Bog se opet pojavio u
njenom snu i rekao: `Ne optereuj se svojim muem i prikupljenim novcem koji je kod njega.
Nemoj ga pritiskati da potroi novac na hram. Ono to ja elim je bava, posveenost. Stoga, daj ako
eli ti lino.` Ona je konsultovala supruga u vezi ove vizije i odluila je da pokloni Bogu svoj nakit
koji je dobila od oca. Tvrdica se osetio uznemireno i odluio je da prevari Boga ak i u ovom
sluaju. On je potcenio nakit na hiljadu rupija i kupio ga za sebe, a umesto novca, dao je Bogu
jalovu zemlju. ena je pristala na to. Meutim, zemlja nije bila u njegovom vlasnitvu, ve je
pripadala sirotoj eni po imenu Dubaki, koja mu je bila duna dvesta rupija za hipoteku. Ona nije
bila u stanju da mu vrati dug. I tako je lukavi tvrdica prevario sve svoju enu, Dubaki, pa ak i
Boga. Zemlja je bila jalova, neobradiva i bezvredna, jer na njoj nita nije raalo ak ni u najboljoj
sezoni.

Ova transakcija je okonana tako to je zemlja data u posed sirotom sveteniku, koji je bio
zadovoljan poklonom. Neto kasnije, dogodila se udna stvar. Naila je strana oluja i pala je obilna
kia, grom je udario u kuu tvrdice i mu i ena su poginuli. Dubaki je takoe izdahnula. U
narednom ivotu, bogati krtica roen je u Maturi, u braminskoj porodici, i dobio je ime
Virbadrapa. Njegova pobona ena roena je kao erka svetenika u hramu i dobila je ime Gouri.
ena Dubaki (hipotekarni dunik) roena je kao mukarac u porodici uvara (gurav) hrama i dobila
je ime enbasapa. Svetenik je bio Moj prijatelj. esto Mi je dolazio, askao i puio sa Mnom.
Njegova erka Gouri je takoe bila posveena Meni. Ona je brzo rasla i njen otac je traio dobrog
mua za nju. Rekao sam mu da ne brine o tome, jer e mladoenja doi sam i traiti nju. Tada je u
svetenikovu kuu doao siromani deak po imenu Virbadrapa, lutajui i molei za hleb. Uz Moju
saglasnost, Gouri je udata za njega. On je takoe u poetku bio Moj posveenik, jer sam ga
preporuio za brak sa Gouri, ali je kasnije postao krtica. ak i u ovom novom ivotu, on je udeo
za novcem i molio Me da mu pomognem da ga dobije, jer vodio je porodian ivot.

161
udna stvar se dogodila. Desio se iznenadni skok u cenama. Nastala je velika potranja za zemljom
i zbog Gourine sree, imanje je prodato za sto hiljada rupija (sto puta vea cena od one koju je
dobila za nakit). Polovina sume je isplaena u gotovini, a ostatak je trebalo da se plati u 25 rata od
po 2000 rupija svaka. Svi su se sloili u vezi ove transakcije, ali poeli su da se svaaju oko novca.
Doli su kod Mene da se posavetuju. Ja sam im rekao da je imanje pripadalo Bogu i da ga je stekao
svetenik, te da je Gouri jedina naslednica i vlasnica, da novac ne sme biti troen bez njenog
pristanka, a da njen suprug nema nikakvo pravo na taj novac. uvi Moje miljenje, Virbadrapa se
naljutio na Mene i rekao da Ja elim da zastupam Gouri i proneverim njeno imanje. Kada sam uo
njegove rei, pomislio sam na Boga i ostao da utim. Virbadrapa je izgrdio enu (Gouri), a ona je
dola kod Mene u podne i zamolila Me da ne marim za rei drugih ljudi i da je ne odbacim, jer bila
je Moja erka. Poto je na taj nain zatraila Moju zatitu, Ja sam joj se zakleo da u prei sedam
mora kako bih joj pomogao. Te noi, Gouri je imala viziju. Mahadev (Gospod iva) joj se pojavio u
snu i rekao: `Celokupan novac je tvoj, nemoj da ga daje drugima, potroi jedan deo na potrebe
hrama u konsultaciji sa enbasapom, a ukoliko eli da ga koristi i u druge svrhe, posavetuj se sa
Babom u damiji.` Gouri Mi je ispriala viziju i Ja sam joj dao pravilan savet po tom pitanju. Rekao
sam joj da uzme vei deo novca za sebe, da polovinu od profita pokloni enbasapi, a da Virbadrapa
ne dobije nita. Dok sam tako razgovarao, Virbadrapa i enbasapa su doli svaajui se. Ja sam dao
sve od Sebe da ih umirim i ispriao sam o Gourinoj viziji Boga. Virbadrapa je pobesneo i ljutito je
pretio enbasapi da e ga ubiti i isei na komade. Ovaj drugi se uplaio, uhvatio Me za stopala i
potraio utoite u Meni. Ja sam se zakleo da u ga spasiti od gneva njegovog neprijatelja. Potom,
nakon nekog vremena, Virbadrapa je preminuo i roen je ponovo kao zmija, a enbasapa je umro i
roen je ponovo kao aba. Kada sam uo enbasapino kreketanje, setio sam se Svog zaveta, priao
sam, spasao ga i tako odrao Svoju re. Bog priskae svojim poklonicima u pomo u trenucima
opasnosti. On je spasao enbasapu (abu) tako to Me je poslao ovde. Sve je ovo Boja lila (udo) i
razonoda.

Naravouenije

Pouka prie je da svako mora da poanje plodove onoga to je posejao i da nema begstva od toga,
osim ako se ne proe kroz ispatanje i poravnanje starih dugova i odnosa sa drugima; kao i da
pohlepa za novcem odvlai pohlepnog oveka na najnii nivo, te naposletku donosi unitenje i
njemu i drugima.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

162
 POGLAVLJE XLVIII
Suzbijanje nesree kod poklonika
Prie o (1) evadeu, (2) Sapatnekeru

Na poetku ovog poglavlja, neko je upitao Hemadpanta da li je Sai Baba bio guru ili Sadguru. Da bi
odgovorio na to pitanje, Hemadpant opisuje znakove ili obeleja Sadgurua na sledei nain:

Obeleja Sadgurua

Onaj koji poduava Vede i Vedantu, ili est astri (sistema), onaj koji kontrolie dah ili oznai svoje
telo sa mudrama (metalna obeleja ili Vinuovo oruje), ili odrava prijatne govore o Brami; onaj
koji daje mantre (svete rei) uenicima i upuuje ih na njihovo ispevavanje odreeni broj puta, ali
im ne obeava nikakav rezultat u odreenom vremenskom roku, onaj koji uz pomo svog opirnog,
velikog znanja, lepo objanjava najuzvienije principe, ali lino nema iskustvo u tome, niti je
postigao samorealizaciju taj nije Sadguru. Meutim, onaj koji svojim govorom stvara u nama
odbojnost prema uicima ovog sveta i narednog, i koji nam daruje ukus samorealizacije, onaj koji je
dobro upuen u teorijsko i praktino znanje (samorealizacija), zasluuje da se naziva Sadguru. Kako
onaj koji je lien samorealizacije, moe da je podari uenicima? Sadguru, ak ni u snu, ne oekuje
neku uslugu ili korist od uenika. Naprotiv, on eli da slui njima. On ne misli da je veliki, a da je
uenik mali. Ne samo da ga voli kao sina, ve ga smatra jednakim sebi, ili poput Brame. Glavna
karakteristika Sadgurua je da on predstavlja prebivalite mira. On nikada nije uznemiren ili uzrujan.
On nije ponosan na svoje znanje. Siromani i bogati, mali i veliki, svi se jednaki pred njim.

Hemadpant misli da je zahvaljujui nagomilanim zaslugama iz prolih ivota, on dobio srenu

priliku da bude blagoslovljen i da upozna Sadgurua poput Sai Babe. On ak ni u Svojoj mladosti
nije nita skupljao (osim moda ilima). Nije imao porodicu, prijatelje, dom, niti podrku. Od
osamnaeste godine, Njegova kontrola uma bila je savrena i vanserijska. iveo je bez straha u
zabaenim mestima, uvek boravei u Sebstvu. Kada bi video vezanost Svojih poklonika, On bi uvek
delovao u njihovom interesu, pa je stoga, na neki nain, bio zavisan od njih. Oni koji su povezani sa
Njim, ak i danas, nakon Njegovog mahasamadija, mogu da osete kakva je iskustva darovao
Svojim poklonicima dok je iveo u telu. Ono to poklonici treba da urade je sledee oni treba da
ukrase verom i posveenou svoju lampu od srca, da u njoj sagore fitilje od ljubavi, pa kada je to
uraeno, plamen znanja (samorealizacije) bie upaljen i zasijae jarko. Puko znanje bez ljubavi je
suvoparno, niko ne eli takvo znanje. Bez ljubavi nema zadovoljstva, stoga bi trebalo da
posedujemo neogranienu i nesalomivu ljubav. Kako moemo da veliamo ljubav? Sve je
beznaajno pred njom. Bez ljubavi, nae itanje, sluanje i prouavanje su uzalud. Kroz ljubav
dolaze posveenost, bestrasnost, mir i osloboenje, sa svim svojim darovima. Mi neemo dobiti
ljubav osim ako nismo iskreni po tom pitanju. Dakle, tamo gde je iskrena enja, Bog se lino
manifestuje. To ukljuuje ljubav i ona je sredstvo za postizanje osloboenja.

Sada, osvrnimo se na glavnu priu ovog poglavlja. ovek treba da ide kod pravog sveca sa praznim
umom, pa ak i suprotno (sa loom namerom), i da prigrli njegova stopala naposletku, on e
sigurno biti spasen. To je prikazano u narednim priama.

G. evade

G. Sapatnekar iz Akalkota (okrug Solapur) studirao je pravo. Kolega student, g. evade, sastao se sa

163
njim. Ostali studenti su se takoe sastali i uporedili beleke sa svojih predavanja. Ispostavilo se na
osnovu pitanja i odgovora koje su meusobno postavljali, da je g. evade najloije pripremljen za
ispit od svih studenata, pa su ga zbog toga ostali ismevali. Meutim, on je izjavio da je, bez obzira
to nije pripremljen, sasvim siguran da e poloiti ispit jer e ga njegov Sai Baba uspeno provesti
kroz to. G. Sapatnekar je bio iznenaen ovom izjavom. Odveo je g. evadea u stranu i upitao ga:
Ko je taj Sai Baba koga toliko velia? Ovaj je odgovorio: U damiji u irdiju (okrug
Ahmednagar) ivi Fakir. On je veliki Satpuru (pravi guru, Sadguru). Moda postoje drugi sveci, ali
ovaj je jedinstven. Niko ne moe da Ga upozna, osim ukoliko nema veliku zalihu dobrih dela na
svom karmikom raunu. Ja potpuno verujem u Njega i ta On kae, nikada nee biti netano. On
me je uverio da u sigurno poloiti sledee godine i ja sam ubeen da u proi konani ispit uz
Njegovu milost. G. Sapatnekar je ismejao samopouzdanje svog prijatelja i rugao se njemu i Babi.
Kada je kasnije evade poloio ispit, Sapatnekar je bio veoma iznenaen.

Sapatnekarovi

G. Sapatnekar je poloio ispit, nastanio se u Akalkotu i zaposlio se tu kao pravobranilac. Deset

godina kasnije, 1913, izgubio je svog sina jedinca zbog bolesti grla. To mu je slomilo srce. Potraio
je utehu krenuvi na hodoae u Pandarpur, Gangapur i druga sveta mesta. Meutim, nije postigao
smirenje uma. Potom je itao Vedantu, ali ni to mu nije pomoglo. U meuvremenu, prisetio se g.
evadeove izjave o njegovoj veri u Babu i pomislio je da bi i on trebalo da ode u irdi i vidi Babu.
Otiao je u irdi sa mlaim bratom Panditraom i bio je veoma srean to je mogao da vidi Babu
izdaleka. Kada je priao blizu i poklonio se pred Njim, stavljajui kokos pred Babu sa oseanjem
posveenosti, ovaj je smesta uzviknuo: Odlazi! Sapatnekar je oborio glavu, pomerio se unazad i
seo sa strane. eleo je da se konsultuje sa nekim ko bi ga posavetovao kako da postupi dalje. Neko
je pomenuo ime Bala impija. Sapatnekar ga je ugledao i zamolio za pomo. Kupili su Babine slike
i doli sa njima u damiju. Bala impi je uzeo fotografiju u ruke, pruio je Babi i upitao Ga ija je
to slika. Baba je rekao da slika pripada Njegovom jaru (zaljubljeniku), pokazujui na Sapatnekara.
Rekavi to, Baba je poeo da se smeje i svi ostali su se prikljuili. Bala je upitao Babu u vezi
znaenja smeha, istovremeno signalizirajui Sapatnekaru da prie i dobije daran. Kada je
Sapatnekar krenuo da se pokloni, Baba je ponovo uzviknuo: Napolje! Sapatnekar nije znao ta da
radi. Potom su se obojica uhvatili za ruke i seli pred Babu da se mole. Baba je konano naredio
Sapatnekaru da smesta izae. Obojica su bili tuni i utueni. Poto je Babino nareenje moralo da se
potuje, Sapatnekar je napustio irdi teka srca, molei se da mu bude dozvoljeno da dobije daran
sledei put.

Ga Sapatnekar

Prolo je godinu dana. Njegov um jo uvek nije bio smiren. Otiao je u Gangapur, ali tu se oseao
jo vie uznemireno. Potom je otiao u Madegaon na odmor, a zatim odluio da ode u Kai. Dva
dana pre polaska, njegova ena je imala viziju. U snu, ila je sa kragom do bunara Lakad aha. Tu
joj je priao fakir koji je nosio pare tkanine vezano oko glave i sedeo pod nim drvetom, rekavi joj:
Moja draga devojko, zato se umara bespotrebno? Ja u ti napuniti krag najistijom vodom.
Ona se uplaila od fakira i odjurila je nazad praznog kraga. Fakir ju je pratio. Utom se probudila i
otvorila oi. Prepriala je viziju svom muu. Pomislili su da je to povoljan znak, pa su oboje otili u
irdi. Kada su stigli u damiju, Baba je bio odsutan. Otiao je u Lendi (batu). Oni su ekali do
Njegovog povratka. Kada je doao, ena je bila iznenaena jer je fakir koga je videla u viziji
izgledao potpuno identino. Ona se poklonila sa potovanjem pred Babom i sela da gleda u Njega.
Videvi njenu poniznost, Baba je bio veoma zadovoljan i poeo je da pripoveda priu treoj osobi,
na Svoj karakteristian i neuobiajen nain. Rekao je: Moje ruke, trup i kukovi bole me ve dugo

164
vremena. Probao sam mnoge lekove, ali bolovi se nisu povukli. Razboleo sam se od lekova jer mi
nisu pomogli, ali sam sada iznenaen jer su svi bolovi odjednom nestali. Iako nijedno ime nije
pomenuto, to je bila pria o gi Sapatnekar lino. Njeni bolovi koje je Baba opisao ubrzo su nestali i
ona je bila veoma srena zbog toga.

Tada je g. Sapatnekar pristupio da bi dobio daran. On je ponovo bio doekan sa poznatim Izlazi
napolje. Ovog puta ponaao se pokajniki i bio je istrajan. Rekao je da je Babino nezadovoljstvo
proizvod njegovih prolih nedela i reio je da se iskupi za to. Odluio je da nasamo vidi Babu i
zamoli za Njegov oprost prolih nedela. Stavio je glavu na Babina stopala i Baba je stavio ruku na
njega, a Sapatnekar je sedeo i mazio Babinu nogu. Utom je dola jedna obanica i poela je da
masira Babina lea. On je, na Svoj karakteristian nain, poeo da pripoveda priu o jednom
trgovcu. Navodio je razne preokrete iz ovekovog ivota, ukljuujui i smrt njegovog sina jedinca.
Sapatnekar je bio iznenaen kada je video da se pria koju Baba pripoveda, u stvari odnosi na njega
i udio se kako je Baba poznavao svaki detalj. Shvatio je da je On sveznajui i da poznaje svaije
srce. Kada je ta misao prola kroz njegov um, Baba je, obraajui se obanici i pokazujui na
Sapatnekara, rekao: Ovaj ovek Me optuuje i krivi za ubistvo svog sina. Da li Ja ubijam neiju
decu? Zato je ovaj ovek doao u damiju i sada plae? Sada u uiniti sledee ponovo u vratiti
to isto dete u utrobu njegove ene. Izgovarajui ove rei, On je poloio Svoju blagosiljajuu ruku
na njegovu glavu i uteio ga reima: Ova stopala su stara i svetaka, budi bez brige sada;
poloi celokupnu veru u Mene i uskoro e ostvariti svoj cilj. Sapatnekar je bio veoma dirnut
emocijama i okupao je Babina stopala svojim suzama, nakon ega se vratio u svoju rezidenciju.

Potom je obavio pripreme za bogosluenje i naivaidju, i otiao sa enom u damiju. Ponudio je sve
Babi i primio prasad od Njega. U damiji je bila velika guva i Sapatnekar se iznova i iznova
klanjao Babi. Videvi glave koje se meusobno sudaraju, Baba je rekao Sapatnekaru: Oh, zato
Mi se klanja neprestano? Jedan namaskar (pozdrav naklonom) uraen iz ljubavi i poniznosti
je dovoljan. Te veeri, Sapatnekar je prisustvovao avadi povorci, koja je ranije ve opisana. U
povorci, Baba je izgledao kao stvarni Panduranga (bog Vital).

Narednog dana, pri odlasku, Sapatnekar je pomislio da bi prvo trebalo da plati jednu rupiju kao
dakinu, a ukoliko bi Baba ponovo zatraio umesto da odbije, on bi platio jo jednu rupiju,
ostavljajui za sebe dovoljno novca za trokove putovanja. Kada je otiao u damiju i ponudio
jednu rupiju, Baba je zatraio jo jednu, kao to je ovaj i mislio, i nakon to je to plaeno, Baba ga
je blagoslovio rekavi: Uzmi kokosov orah, stavi ga u gornji deo eninog sarija (odore) i kreni bez
brige. On je tako i uradio i kroz godinu dana rodio mu se sin, a njih dvoje su doli sa bebom od
osam meseci u irdi, stavili je pred Babina stopala i poeli da se mole: Oh Sainat, mi ne znamo
kako da Ti se oduimo, stoga se klanjamo pred Tobom, blagoslovi nas sirote i bespomone, neka
Tvoja sveta stopala budu nae jedino utoite. Mnoge misli i ideje nas uznemiravaju na javi i u snu,
odvrati nae umovi od toga i usmeri ih na Tvoj baan i blagoslovi nas.

Sin je dobio ime Murlidar. Jo dvoje dece je roeno nakon toga (Baskar i Dinkar). Sapatnekar
porodica je shvatila da su Babine rei uvek istinite i da se uvek obistine.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

165
 POGLAVLJE XLIX
Prie o (1) Hari Kanoba, (2) Somadev Svami, (3) Nanasahib andorkar

Uvod

Kada ak ni Vede ni Purane ne mogu sveobuhvatno da opiu Bramu ili Sadgurua, kako onda mi,
neznalice, da opiemo naeg Sadgurua ri Sai Babu? Smatramo da je bolje da utimo po ovom
pitanju. U stvarnosti, potovanje zaveta utanja je najbolji nain da potujemo Sadgurua, ali
boanski kvaliteti Sai Babe ine da zaboravimo na zavet utanja i inspiriu nas da otvorimo usta.
Ukusna jela gube svoj ukus ukoliko pored nas nisu prijatelji i porodica da ih podelimo sa njima, ali
kada nam se pridrue, hrana poprima dodatnu aromu. Isto je i u sluaju Sai Lilamrita nektara u
formi Saijevih lila (uda). Ovaj nektar se ne moe konzumirati u samoi. Prijatelji i braa moraju da
nam se pridrue to ih je vie, to bolje.

Sai Baba lino inspirie ove prie i ini da se one napiu prema Njegovoj elji. Naa dunost je da
Mu se potpuno predamo i meditiramo na Njega. Praktikovanje pokajanja je bolje nego hodoae,
zavetovanje, rtvovanje i dobrotvorni rad. Oboavanje Harija (Gospoda) je bolje nego pokajanje, a
meditacija na Sadgurua je najbolja od svega. Mi, stoga, treba da pevamo Saijevo ime, razmiljamo
o Njegovim izrekama, meditiramo na Njegovu formu, osetimo istinsku ljubav prema Njemu u svom
srcu i inimo sva dela zarad Njega. Ne postoji bolji nain za raskidanje okova ovog sansara
(ovozemaljskog sveta). Ako moemo da obavimo svoju dunost kao to je gore navedeno, Sai je u
obavezi da nam pomogne i oslobodi nas. Sada emo prei na prie u ovom poglavlju.

Hari Kanoba

Gospodin iz Bombaja, po imenu Hari Kanoba, uo je od svojih prijatelja i roaka o mnogim

Babinim udima. Nije verovao u njih, jer mu je um bio pun sumnje. eleo je da lino upozna Babu.
Stoga je doao u irdi sa nekim prijateljima iz Bombaja. Nosio je turban oivien ipkom i novi par
sandala. Ugledavi Babu izdaleka, pomislio je da ode pred Njega i pokloni se. Meutim, nije znao
ta da uradi sa svojim novim sandalama. Nakon to ih je ostavio u jednom oku u dvoritu, uao je
u damiju i dobio Babin daran. Poklonio se pred Babom sa potovanjem, uzeo udi i prasad od
Babe i vratio se nazad. Kada je stigao do oka otkrio je, na svoje potpuno zaprepaenje, da su
sandale nestale. Traio ih je, ali bezuspeno, a onda se vratio u svoj smetaj, veoma utuen.

Okupao se, obavio bogosluenje i ponudio naivaidju, a potom seo da jede, meutim za sve to vreme
mislio je samo o sandalama. Nakon to je zavrio sa jelom, izaao je da opere ruke i utom spazi
Marati deaka kako mu prilazi. Deak je u ruci drao tap na ijem kraju je visio par novih sandala.
Rekao je da ga je Baba poslao sa tapom i naloio mu da glasno izgovara na ulici Hari Ka Beta.
ai Ka Peta, te da, Ukoliko neko potrauje ove sandale, prvo proveri da li je njegovo ime Hari i
da je on sin od `Ka`, tj. da se preziva Kanoba; kao i da nosi turban ukraen ipkom, pa mu tek onda
daj sandale. uvi to, Hari Kanoba je bio prijatno iznenaen. Priao je deaku i zatraio sandale.
Rekao mu je da se zove Hari i da je sin od `Ka` (Kanoba), i pokazao mu je turban ukraen ipkom.
Deak je bio zadovoljan i vratio mu je sandale. Hari Kanoba je pomiljao u sebi da je njegov turban
sa ipkom vidljiv svima, te da ga je Baba moda video, meutim nije mu bilo jasno kako je mogao
da zna da je njegovo ime Hari i da je sin Kanobe, jer ovo je bio njegov prvi dolazak u irdi. On je
doao sa namerom da testira Babu, to mu je bio jedini motiv. Kroz ovaj dogaaj spoznao je da je
Baba veliki Satpuru. Dobio je ta je eleo i vratio se kui zadovoljen.

166
Somadev Svami

Poujte sada priu o drugom oveku koji je doao da iskua Babu. Baii, brat od Kakasahib Diksita,
boravio je u Nagpuru. Kada je 1906. godine otiao u Himalaje, upoznao je jednog Somadev
Svamija iz Haridvara, u Utar Kaiju, ponie Gangotri doline (Garval region Utaranala). Obojica su
u svojim dnevnicima upisali ime ovog drugog. Pet godina kasnije, Somadev Svami je doao u
Nagpur i tom prilikom je bio Baiijev gost. Tu je sluao o Babinim udima i u njemu se pojavila
snana elja da ode u irdi i upozna Ga. Uzeo je pismo preporuke od Baiija i krenuo je za irdi.
Nakon to je proao Manmad i Kopergaon, uzeo je koiju i dovezao se do irdija. Kada je priao
irdiju, video je dve zastave kako se vijore iznad damije. Uglavnom sveci ispoljavaju razliita
ponaanja, naine ivota i odaju razliit spoljanji utisak. Meutim, ova spoljanja obeleja ne bi
trebala da nam budu parametri u prosuivanju vrednosti sveca. Ali, sa Somadevom bilo je
drugaije. im je ugledao zastave kako se vijore, pomislio je: Zato bi se svecu sviale zastave?
Da li to odlikuje svetost? To nagovetava da svetac udi za slavom. Razmiljajui na ovaj nain,
poeleo je da otkae posetu irdiju i saoptio je ostalim putnicima da e se vratiti nazad. Oni su mu
odgovorili: Zato si onda doao ovako daleko? Ako se tvoj um uznemirio kada si video zastave,
koliko e tek uzrujan biti kada vidi koiju, palankin, konja i ostale rekvizite u irdiju? Svami se
jo vie zbunio i rekao: Nisam video jo nijednog sadua (sveca) sa konjima, palankinom i
bubnjevima, i bolje je za mene da se vratim nego da posetim takvog sadua. Nakon to je to rekao,
krenuo je nazad. Saputnici su ga pritiskali da to ne ini, ve da nastavi u irdi. Rekli su mu da
prestane sa protivrenim nainom razmiljanja i objasnili mu da sadu, tj. Baba, uopte ne mari za
zastave i ostale rekvizite, niti za ime i slavu. Ljudi, njegovi poklonici, su drali sve rekvizite iz
ljubavi i posveenosti prema Njemu. Konano su ga ubedili da nastavi svoje putovanje i ode u irdi
da vidi Babu. Kada je doao i video Babu iz dvorita, iznutra se istopio, oi su mu bile pune suza,
grlo stegnuto i sve njegove zle i pokvarene misli su nestale. Setio se rei svog gurua: Tamo gde je
um smiren i zadovoljan, tu je na dom i mesto odmora. Poeleo je da se uvalja u prainu pod
Babinim stopalima i kada je priao Babi, ovaj je podivljao i proderao se: Neka nai ukrasi ostanu
kod nas, ti se vrati svojoj kui, pazi se! Samo probaj da se vrati ponovo u ovu damiju. Zato bi
dobio daran od Onoga koji postavlja zastave iznad Svoje damije? Da li je to znak svetosti? Ni
tren vie ovde da nisi ostao. Svami je bio iznenaen i zateen. Shvatio je da je Baba proitao
njegovo srce i sve naglas izgovorio. Ah, kako je sveznajui On bio! Znao je da se nije ispravno
poneo, a da je Baba plemenit i ist. Video je kako Baba grli nekoga, dodiruje ga Svojom rukom,
druge je teio, u neke je dobronamerno gledao, smejao se sa mnogima, davao udi-prasad, i na taj
nain je mnoge inio zadovoljnim. Zato se onda samo prema njemu poneo tako grubo? Nakon to
je ozbiljno promislio, shvatio je da je Babino ponaanje tano odgovaralo njegovim mislima i da bi
trebalo da izvue lekciju iz ovoga i popravi se, a da je Babin gnev bio prerueni blagoslov.
Nepotrebno je govoriti da je kasnije njegova vera u Babu uvrena i on je postao odan Babin
poklonik.

Nanasahib andorkar

Hemadpant zavrava ovo poglavlje priom o Nanasahib andorkaru. Nanasahib je sedeo jednom
prilikom u damiji sa Malsapatijem i ostalima, kada je gospodin muhamedanac iz Biapura doao
sa svojom porodicom da vidi Babu. Videvi ene pod velovima u njegovoj pratnji, Nanasahib je
poeleo da ode, ali Baba ga je spreio u tome. ene su prile i dobile Babin daran. Kada je jedna
od ena sklonila svoj veo kako bi se poklonila Babinim stopalima, Nanasahib je ugledao njeno lice i
postao toliko oaran lepotom, da je poeleo da joj ponovo vidi lice. Znajui Naninu uznemirenost
uma, Baba mu se obratio nakon to je ena otila: Nana, zato se bespotrebno uzrujava? Pusti

167
neka ula obave posao koji im je dodeljen, mi ne bi trebali da im se meamo u to. Bog je stvorio
ovaj prelepi svet i naa je dunost da potujemo njegovu lepotu. Um e postati miran i stabilan
polako i postepeno. Ako su prednja vrata otvorena, zato bi iao kroz zadnja? Kada je srce isto,
tada nema potekoa. Zato bi se iko plaio nekoga, ako nema zlih misli u nama? Oi mogu da
obavljaju svoj posao, zato bi se ti oseao postieno i uzdrmano?

ama je bio prisutan i on nije mogao da razume znaenje ovoga to je Baba rekao. Stoga je upitao
Nanu o tome dok su se vraali kui. Nana mu je ispriao kako se uznemirio kada je video prelepu
enu, kako je Baba znao za to i ta mu je savetovao po tom pitanju. Nana je objasnio znaenje
Babinih rei na sledei nain: Na um je po prirodi promenljiv, pa mu ne bi trebalo dozvoliti da
podivlja. ula mogu postati uznemirena, meutim, telo bi trebalo drati suzdranim i ne bi mu
trebalo dozvoliti da bude nestrpljivo. ula jure za predmetima elja, ali mi ne bi trebali da ih
pratimo i udimo za njima. Uz pomo spore i postepene prakse, uznemirenost se moe savladati. Mi
ne bi trebalo da se ponesemo za ulima, iako ona ne mogu potpuno da se kontroliu. Trebalo bi da
ih obuzdamo, ispravno i pravilno, u zavisnosti od potrebe situacije. Lepota je predmet gledanja, mi
moemo bez straha da gledamo u lepotu neega. Tu nema mesta za stid i strah. Ali, mi nikada ne
bismo smeli da gajimo zle misli. Uini um bezeljnim i posmatraj Boje delo lepote. Na taj nain,
ula e biti lako i prirodno kontrolisana, pa ak i kada uivamo u neemu, misliemo na Boga. Ako
se spoljanja ula ne dre pod kontrolom i ako se umu dozvoli da juri za predmetima i postane
vezan za njih, na ciklus raanja i umiranja se nee okonati. Uz pomo viveka (razluivanja) kao
naeg koijaa, kontrolisaemo um i neemo dozvoliti ulima da skrenu sa puta. Sa takvim
koijaem stii emo do Vinu pade konanog prebivalita, naeg istinskog doma, odakle nema
povratka.

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

168
 POGLAVLJE L
Prie o (1) Kakasahib Diksit, (2) ri Tembe Svami, (3) Balaram Durandar

Poglavlje 50 iz originalne Saarite uvrteno je u poglavlje 39, jer se odnosilo na istu temu. Sada
je poglavlje 51 iz Saarite ovde predstavljeno kao poglavlje 50. U ovom poglavlju navode se
prie o (1) Kakasahib Diksitu, (2) ri Tembe Svamiju i (3) Balaram Durandaru.

Uvod

Pobeda Saiju, koji je glavna potpora baktama, koji je na Sadguru, koji tumai znaenje Gite i koji
nam daje sve moi. Oh, Sai, pogledaj nas milostivo i blagoslovi sve.

Drvee sandalovine raste u Malaja planinama i uva nas od vruine. Kini oblaci sipaju kinicu i
tako rashlauju i osveavaju sve ljude. Cvee cveta u prolee i omoguava nam da njegovim
cvetovima iskazujemo potovanje Bogu. Isto tako, prie o Sai Babi dolaze kako bi pruile utehu
itaocima. I oni koji saoptavaju i oni koji sluaju prie o Babi, su blagosloveni i sveti.

Dobro je poznata injenica da uprkos korienju stotina metoda ili sadana, mi ne postiemo
duhovni cilj ivota, osim ukoliko nas Sadguru ne blagoslovi svojom milou. Poujte narednu priu
kao ilustraciju ove tvrdnje.

Kakasahib Diksit (1864-1926)

G. Hari Sitaram, alijas Kakasahib Diksit, roen je 1864. godine u Vadnagara Nagaru, u braminskoj
porodici, u Kandvi (centralnoj pokrajini). Njegovo osnovno obrazovanje stekao je u Kandvi,
Hingangatu, a srednje obrazovanje u Nagpuru. On je doao u Bombaj zbog visokog obrazovanja i
studirao je prvo na Vilson koledu, a potom na Elfinston koledu. Nakon diplomiranja 1883,
poloio je pravosudni ispit, a potom je radio u firmi dravnih pravnih zastupnika Gospoda Litl i
Ko., da bi nakon nekog vremena otvorio sopstvenu firmu za pravno zastupanje.

Pre 1909. godine ime Sai Baba nije bilo poznato Kakasahibu, ali ubrzo nakon toga on je postao
Njegov veliki poklonik. Dok je boravio u Lonavli, sreo je svog starog prijatelja g. Nanasahib
andorkara. Obojica su proveli neko vreme priajui o raznim stvarima. Kakasahib je opisao kako
je tokom ukrcavanja u voz, u Londonu, doiveo nesreu u kojoj se okliznuo i zadobio povredu
stopala. Stotine lekova mu nije pomoglo. Nanasahib mu je tada rekao da ukoliko eli da se rei bola
i hromosti noge, treba da poseti njegovog Sadgurua Sai Babu. On mu je naveo sve informacije o
Sai Babi i pomenuo mu Sai Babinu izreku: Ja privlaim k Sebi Svoje ljude izdaleka, ili ak
preko sedam mora, kao vrapca koji je privezan uzicom za nogu. Takoe mu je napomenuo da
ukoliko on nije Babin ovek, nee biti privuen Njemu, niti e dobiti daran. Kakasahib je bio
zadovoljan kada je uo sve to i rekao je Nanasahibu da e otii kod Babe da Ga vidi i pomoli Mu se
da izlei, ne toliko njegovu povreenu nogu, ve da osvesti njegov hrom i nestabilan um i podari
mu veno blaenstvo.

Posle nekog vremena, Kakasahib je otiao u Ahmednagar kako bi osigurao glasove za mesto u
Zakonodavnom savetu Bombaja, i tom prilikom je odseo kod Sirdar Kakasahib Mirikara. G.
Balasahib Mirikar, sin Kakasahib Mirikara, koji je bio poreski slubenik u Kopergaonu, takoe je
doao tada u Ahmednagar zbog izlobe konja koja se tu odravala. Nakon to su se izbori zavrili,

169
Kakasahib Diksit je eleo da ode u irdi, a obojica Mirikara, otac i sin, razmiljali su o pogodnoj
osobi koju bi poslali sa njim da mu bude vodi. Tamo je Sai Baba pripremao sve za njegov doek.
ama je dobio telegram od svog tasta iz Ahmednagara u kom se navodilo da mu je supruga ozbiljno
bolesna i da bi trebalo da joj doe u posetu sa svojom enom. ama je uz Babino odobrenje otiao,
posetio je svoju tatu i video da se oporavlja. Nanasahib Panse i Apasahib Gadre sluajno su sreli
amu na putu ka izlobi i rekli su mu da ode u kuu Mirikara kako bi upoznao Kakasahib Diksita i
poveo ga sa sobom u irdi. Kakasahib Diksit i Mirikarovi bili su informisani o aminom dolasku.
Te veeri ama je posetio Mirikara, koji ga je upoznao sa Kakasahibom. Dogovorili su se da ama
krene sa Kakasahibom ka Kopergaonu, nonim vozom u 22. Kada je to dogovoreno, dogodila se
udna stvar. Balasahib Mirikar je skinuo prekriva sa Babinog velikog portreta i pokazao ga je
Kakasahibu. Ovaj je bio iznenaen kada je shvatio da On, koga je trebalo da sretne u irdiju, ve
stoji pred njim u formi portreta, kako bi ga pozdravio u tom trenutku. Bio je veoma dirnut i
poklonio se pred portretom. Ovaj portret je pripadao Megi. Staklo je bilo polomljeno i zbog toga je
poslato Mirikaru na popravku. Neophodne popravke su ve obavljene i odlueno je da se portret
poalje natrag po Kakasahibu i ami.

Pre deset asova oni su otili na stanicu i rezervisali svoja mesta, ali kada je voz pristigao, saznali su
da je druga klasa ve pretrpana i da za njih nema mesta. Sreom, ispostavilo se da je uvar voza bio
Kakasahibov poznanik i on ih je smestio u prvu klasu. Tako su oni putovali udobno i iskrcali se u
Kopergaonu. Njihova radost nije poznavala granice kada su tu ugledali Nanasahib andorkara, koji
je takoe krenuo za irdi. Kakasahib i Nanasahib su zagrlili jedan drugog i nakon to su se okupali
u svetoj Godavari reci, poli su za irdi. Kada su stigli i dobili Babin daran, Kakasahibov um se
istopio, oi su mu se napunile suzama i bio je preplavljen radou. Baba mu je rekao da je ekao na
njega i da je poslao amu da ga dovede.

Kakasahib je potom proveo mnogo srenih godina u Babinom drutvu. On je sagradio rezidenciju
(vadu) u irdiju, koja je, manje-vie, postala njegovo stalno mesto prebivalita. Iskustva koja mu je
Baba podario su toliko brojna, da je nemogue navesti ih sve ovde. itaocima se savetuje da
proitaju specijalni (Kakasahib Diksit) broj ri Sai Lila magazina, tom 12, brojevi 6-9.

Zavriemo ovaj sluaj uz navoenje samo jedne injenice. Baba ga je teio govorei da e ga na
kraju On odvesti u leteem vozilu (vimani), tj. osigurae mu srenu smrt. To se i obistinilo. On je
putovao vozom sa Hemadpantom, 5. jula, 1926. godine, i tom prilikom je priao o Sai Babi.
Izgledao je duboko uronjen u Sai Babu. Odjednom je njegov vrat klonuo na Hemadpantovo rame,
izdahnuvi bez ijednog traga bola ili nelagode.

ri Tembe Svami

Dolazimo do sledee prie koja prikazuje kako sveci vole jedni druge sa oinskom ljubavlju.
Jednom prilikom je ri Vasudevanand Sarasvati, poznat kao ri Tembe Svami, boravio u
Raamahendri (drava Andra), na obalama reke Godavari. On je bio posveeni, ortodoksni dnjani i
jogi bakta Gospoda Datatreje. Jedan g. Pundalikrao, pravobranilac iz Nandeda (drava Nizam),
otiao je da ga poseti sa svojim prijateljima. Dok su tako razgovarali sa njim, spomenuta su imena
irdi i Sai Baba. uvi Babino ime, Svami je sklopio ruke u znak potovanja, uzeo je kokos i dao ga
Pundalikrau, rekavi mu: Ponudi ovo mom bratu Saiju uz moje pozdrave (pranam) i zamoli Ga da
me ne zaboravi, ve da me uvek voli. Takoe je dodao da se svamiji uglavnom ne klanjaju jedni
drugima, ali u ovom sluaju morao je da napravi izuzetak. G. Pundalikrao je pristao da odnese
kokosov orah i prenese poruku Babi. Svami je bio u pravu kada je nazvao Babu bratom, jer isto kao
to je on odravao agnihotru (svetu vatru) na svoj ortodoksan nain, i danju i nou, tako je i Baba

170
odravao Svoju agnihotru, tj. duni da svakodnevno gori u damiji.

Nakon mesec dana, Pundalikrao i ostali poli su za irdi nosei kokosov orah, a kada su stigli u
Manmad, oedneli su i otili na potoi da se napiju vode. Poto vodu ne treba piti na prazan
stomak, posluili su se ivdom (tueni pirina pomean sa zainima). ivda je imala veoma opor
ukus, te da bi ga ublaili, neko je predloio da razbiju kokos i pomeaju njegove komadie sa jelom.
Tako su dobili ukusniju ivdu. Naalost, ispostavilo se da je to bio isti onaj kokosov orah koji je
poveren Pundalikrau. Kada su se pribliili irdiju, Pundalikrao se setio svog obeanja u vezi kokosa
i bilo mu je veoma ao kada je saznao da je polomljen i pojeden. Stigao je u irdi i doao pred
Babu. Baba je ve primio beinu poruku o kokosovom orahu od Tembe Svamija, pa je zatraio od
Pundalikraoa da mu prvo preda ono to mu je poslao Njegov brat. Ovaj je brzo uhvatio Njegova
stopala, priznao je svoju krivicu i nemar, pokajao se i zamolio za Babin oprost. Ponudio je da
pokloni neko drugo voe kao zamenu, ali Baba je odbio da to prihvati, rekavi da je vrednost
kokosa bila mnogo vea od obinog, te da se ne moe zameniti drugim. Baba je takoe rekao: Ne
mora vie da brine o tome. Moja elja je bila da se kokos poveri tebi i da se razbije na putu, zato
bi ti preuzeo odgovornost na sebe? Ne pripisuj zasluge sebi za dobra dela, kao ni za loa; budi
potpuno bez ega i ponosa u svemu, i tako e tvoj duhovni napredak biti brz. Kako predivnu
duhovnu instrukciju je Baba preneo!

Balaram Durandar (1878-1925)

G. Balaram Durandar je pripadao Patare Prabu zajednici iz Santakruza, Bombaj. Bio je advokat u
Viem sudu, a neko vreme je radio kao direktor dravne Pravne kole u Bombaju. Celokupna
Durandar porodica bila je pobona i religiozna. G. Balaram je pomagao svojoj zajednici i o njoj je
pisao i objavljivao izvetaje. Potom je svoju panju usmerio ka duhovnim i religioznim pitanjima.
Paljivo je prouavao Gitu i Dnjanevarove komentare na nju, kao i druge filozofske i metafizike
radove. Bio je poklonik Vitobe iz Pandarpura. Doao je u kontakt sa Sai Babom 1912. godine. est
meseci ranije, njegova braa Babuli i Vamanrao doli su u irdi i dobili Babin daran. Vratili su se
kui i ispriali svoja slatka iskustva Balaramu i ostalim lanovima porodice. Tada su svi odluili da
vide Sai Babu. Pre nego to su doli u irdi, Baba je otvoreno izjavio: Danas dolazi puno mojih
darbar ljudi (najprisnijih posveenika). Durandar braa su bili zapanjeni kada su od drugih uli za
ovaj Babin komentar, jer nikoga nisu obavestili o svom dolasku. Svi ljudi su se poklonili pred
Babom i seli su da razgovaraju sa Njim. Baba im je rekao: Ovo su moji darbar ljudi o kojima sam
ranije govorio, a potom se obratio brai Durandar, mi smo proveli zajedno poslednjih ezdeset
generacija. Braa su bila nena i skromna, stajali su drei se za ruke i gledajui u Babina stopala.
Dirnule su ih sve satvine emocije, suze, stezanje grla itd. i bili su veoma sreni. Potom su otili
nazad u svoj smetaj, pojeli neto i nakon to su se malo odmorili, ponovo su doli u damiju.
Balaram je seo kraj Babe i masirao Njegove noge. Baba, koji je puio ilim, pruio mu ga je i dao
znak da i on povue dim. Balaram nije imao naviku da pui, ali je ipak prihvatio lulu, popuio je sa
velikom potekoom i vratio je sa potovanjem. To je bio najsreniji trenutak za Balarama. On je
patio od astme est godina. Ovaj dim ga je u potpunosti izleio od bolesti i ona se vie nikada nije
povratila. Nekih est godina kasnije, jednog posebnog dana, on je ponovo dobio napad astme. To se
dogodilo u istom trenutku kada je Baba otiao u mahasamadi.

Dan ove posete bio je etvrtak i Durandar braa su imala sreu da prisustvuju avadi povorci te
veeri. Tokom arati obreda u avadiju, Balaram je video sjaj Pandurange na Babinom licu, a
narednog jutra, za vreme kakad-aratija (jutarnji arati), dogodio se isti fenomen isti sjaj voljenog
boanstva, Pandurange, bio je ponovo vidljiv na Babinom licu.

171
G. Balaram Durandar je na marati jeziku napisao biografiju o ivotu sveca Tukarama iz Maharatre,
ali nije doiveo da vidi njeno objavljivanje. Ona je kasnije objavljena od strane njegove brae,
1928. godine. U kratkom osvrtu na Balaramov ivot koji se daje na poetku te knjige, u potpunosti
je opisana gorenavedena pria o Balaramovoj poseti (videti str. 6. u toj knjizi).

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

172
 EPILOG
Zavrili smo sa poglavljem 51 i sada smo stigli do poslednjeg poglavlja (broj 52 u originalnoj
verziji). Ovde Hemadpant daje svoje zavrne komentare i obeava da e u stihu predstaviti sadraj
iz svih poglavlja, kao to se to radi u svetim knjigama na marati jeziku, ali naalost, taj spisak nije
pronaen u Hemadpantovim papirima. Stoga je on sastavljen i isporuen od strane kvalifikovanog i
vrednog Sai Babinog poklonika, g. B.V. Deva (penzionisanog poreskog slubenika) iz Tane. Poto
se u engleskim knjigama sadraj prikazuje na poetku, a teme svakog poglavlja piu se u naslovu,
onda neemo ovo poslednje poglavlje posmatrati kao prikaz sadraja, ve emo ga smatrati
epilogom. Naalost, Hemadpant nije poiveo dovoljno dugo da bi prekontrolisao tekst ovog
poglavlja i pripremio ga za tampu. Kada je poslato u tampu, g. Dev je shvatio da je rad nepotpun i
nerazumljiv na odreenim delovima, ali je ipak morao da se tampa u takvom stanju. Glavne teme o
kojima se raspravljalo u tom poglavlju, ukratko se navode u nastavku.

Velianstvenost Sadgurua Saija

Klanjamo se i traimo utoite u Sai Samartu koji proima sva iva i neiva stvorenja u
univerzumu, koji se nalazi u svim biima podjednako, bez ikakve razlike, kome su svi poklonici
jednaki i koji ne poznaje ast i beae, svianje i nesvianje. Ukoliko mislimo na Njega i
predamo Mu se, On e ispuniti sve nae elje i uiniti da ostvarimo ivotni cilj.

Veoma je teko prei ovaj zemaljski okean postojanja. Talasi vezanosti udaraju snano po obali
loih misli i slamaju drvee moralne vrstine. Vetar egoizma duva jako i ini okean surovim i
nemirnim. Krokodili u formi besa i mrnje kreu se tuda neustraivo. Vrtlozi u formi ideja ja i
moje uz ostale sumnje, vrtloe se neprekidno, a bezbrojne ribe u formi osude, mrnje i ljubomore
skupljaju se tu. Iako je ovaj okean nemilosrdan i straan, Sadguru Sai je njegov agasti (unititelj), a
Saijevi poklonici ga se nimalo ne plae. Na Sadguru je amac koji e nas sigurno prevesti preko
okeana.

Molitva

Padnimo sada pred Sai Babu i drei Njegova stopala izgovorimo sledeu molitvu naglas: Neka na
um prestane da luta i ne poeli nita osim Tebe. Neka ovo delo (Saarita) bude u svakoj kui i neka
se svakodnevno prouava. Neka se spree nevolje kod onih koji ovo delo prouavaju redovno i sa
potovanjem.

Fala ruti (nagrada uenja)

Pomenimo sada par rei o nagradi koja se dobija itanjem ovog dela. Nakon kupanja u svetoj reci
Godavari i posle dobijanja darana samadija (grobnog mesta) u Samadi mandiru (mauzoleju) u
irdiju, potrebno je itati ili sluati prie iz Saarite. Ukoliko to budete inili, sve vae trostruke
patnje e nestati. Uz nemarno razmiljanje o Saijevim priama dobiete interesovanje za duhovni
ivot, a ukoliko im pristupite uz ljubav i potovanje, svi vai grehovi bie uniteni. Ako eli da
okona ciklus raanja i smrti, itaj Saijeve prie, misli uvek na Njega i posveti se Njegovim
stopalima. Kada zaroni u more Saijevih pria, a potom ih prenese drugima, uvek e dobiti njihov
novi ukus i spasie sluaoce buduih nesrea. Ako se upusti u meditaciju na Saijevu formu, to e
te tokom vremena dovesti do samorealizacije. Veoma je teko spoznati ili realizovati prirodu
Sebstva ili Brame, ali ako pristupi kroz Sagun Bramu (Saijevu formu), tvoj napredak e biti lak.

173
Kada se poklonik u potpunosti preda Njemu, izgubie svoj individualni ego i sjedinie se sa Njim i
postati jedno sa Njim, kao to reka postaje jedno sa morem. Ukoliko postanete sjedinjeni sa Njim u
bilo kom od tri stanja budnom, snu ili dubokom snu reiete se okova sansara (ovozemaljskog
sveta). Ako neko nakon kupanja ita ovo sa ljubavlju i verom, i zavri knjigu u roku od sedam dana,
njegova nesrea e nestati; ili ako slua ili ita svakodnevno i redovno, sve opasnosti e biti
sklonjene od njega. On e biti nagraen prema svojoj veri i posveenosti. Bez toga, nee biti
nikakvih iskustava. Ako itate ovo sa potovanjem Sai e biti zadovoljan, uklonie vae neznanje i
siromatvo i podarie vam znanje, bogatstvo i prosperitet. Ukoliko uz koncentraciju itate jedno
poglavlje dnevno, ostvariete bezgraninu sreu. Onaj koji eli sebi dobro treba da proui ovu
knjigu paljivo, a onda e uvek sa zahvalnou i radou misliti na Saija, iz ivota u ivot. Ovo delo
treba da se ita kod kue posebno na Guru purnimu (festival posveen duhovnim uiteljima koji
pada na 15. dan meseca aada / jun-jul), Gokul atami (proslava Krininog roendana), Ram
Navami (festival posveen roenju boga Rame) i Dasaru (Babin punjatiti - dan kada je napustio
telo, a ujedno i Viajadaami - festival koji proslavlja pobedu Gospoda Rame nad Ravanom). Ako
paljivo prouava ovu knjigu, sve tvoje elje bie zadovoljene, a ukoliko uvek u srcu misli na
Saijeva stopala, sa lakoom e prei bava sagar (svet iluzija). Kroz njeno uenje, bolesni e
zadobiti zdravlje, siromani bogatstvo, zli i unesreeni e ostvariti prosperitet, a um e se reiti svih
uzaludnih ideja i postii e stabilnost.

Dragi posveeni itaoci i sluaoci, mi se takoe klanjamo svima vama i molimo vas da nikada ne
zaboravite Onoga o ijim ste priama itali iz dana u dana, ili iz meseca u mesec. to vatrenije
itate ili sluate ove prie, vie podstreka nam Sai daje da vas sluimo i budemo vam od koristi.
Obe strane, i autor i itaoci, moraju saraivati u ovom radu, pomagati jedni drugima i biti sreni.

Prasad jaana (molitva)

Zavriemo ovo poglavlje sa molitvom Svemoguem za eljeni prasad (osvetani dar): Neka itaoci
i poklonici imaju potpunu i svesrdnu predaju i posveenost Saijevim stopalima. Neka Njegova
forma bude uvek pred njihovim oima i neka vide Saija (Gospoda) u svim biima. Amin!

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

174
 ARATI
Oh Sai Baba, maemo svetlima pred Tobom, darodavcem sree divama (ljudskim duama). Podari
nam, Tvojim slugama i poklonicima, odmor u praini pod Tvojim stopalima, spaljujui
(unitavajui) nae elje. Ti boravi uronjen u Svoje Sebstvo i pokazuje Gospoda aspirantima.
Spram enje koju neko osea ka Tebi, Ti mu podaruje iskustva i realizaciju. Oh, dobronamerni,
Tvoja je mo takva! Meditacija na Tvoje ime uklanja na strah od sansara. Tvoje korienje rei je
zaista nedokuivo, Ti uvek pomae sirotima i bespomonima. U ovom Kali dobu, Ti sveprisutni
Data inkarnirao si se kao Sagun Brama (Bog/Brama koji se manifestovao). Oteraj strahove Svojih
poklonika koji Ti dolaze svakog etvrtka i omogui im da vide stopala Gospoda. Oh Boe nad
bogovima, molim Ti se, neka moje bogatstvo bude sluba Tvojim stopalima. Nahrani Madava
(kompozitora ovog aratija) sreom kao to oblak hrani atak pticu istom vodom, i tako ispuni
Svoju re. Amin!

Poklonimo se ri Saiju Mir neka vlada u svima

175