Bi blioteka ASTRA

Kolo IX, knjiga 5-1

Jakob Berne

ili Jutarnje rumenilo na istoku

Prevod Zoran Gavri

(
,

 ERNST BLOn: JAKOB BEME
Predgovor knjizi

Ernst Bloch
Vorlesungen zur
Philosophie der Renaissanee
/
Naslov originala
Jakob Bohme
AURORA ODER
MORGENROTE IM AUFGANG

Sada dolazimo do Bemea, on i Paracelzus su

bliski jedan drugome. Jakov Berne (Jakob Biihme) je
roen 1575. godine, u Starom Zajdenbergu, selu
kod Gerlica, a umr o 1624. u Gerlicu. Obuar, uz to
.

i filozof, i to kakav philosophus teutonicus, kako

su ga nazivali Englezi. Pokazuje se da je kao kalfa
na putovanju itao Par acelzusove spise, ali je nepo-

znato ta je jo mogao da ita, usisa II sebe oo onoga

to e nalazilo II podzemnoj literaturi mudrovanja
kod neobinih duhova i to spokojno preradi, o emu
nijedna istorija literature nita ne kazuje. Kakvi su
bili ti razgovori, koje je takozvani prosti zanatlija
vodio na putovanju sa drugim neistodobnicima, uz
lojanicu, po krmama, ili na postelji od slame, ta
je od toga preivelo seljake ratove, religiozne ne
mire anabaptista, i jo mnogo toga? Neto od toga
moemo da saznamo iz njegovog kasnijeg spisatelj
stva. U njemu su sadrane stvari koje II savremenoj
filozofiji uopte nisu igrale nikakvu ulogu, pa su
vekovima bile iezavale iz evropskog obrazovanja.
Na primer, jo je iveo maniheizam: Mani, II treem
veku, je ponovo prihvatio uenje Zoroastera (Za
ratustra), uenje o borbi izmeu Ahrimana i Ormu
zda, izmeu Noi i Svetlosti - jasan dualistiki

I
I
gnosticizam. Manihejske zajednice, dakako, nisu bile
izumrle posle pobede katolike crkve, one su i dalje
i vele u Bugarskoj kod bogumila, a zatim i kod ka
tara, II junoj Francuskoj, II Provansi; ideologija
albi ana, II dvanaestom veku, povezana je sa njima.
Takve stvari su i dalje kivele II narodu, pa ipak vla
dajue obrzovanje i filozofija nisu znale o tome nita
vie. Istoriju pie pobednik. Ali, ovde je mogu je
dan od retkih pogleda unutar naroda. Jakov Berne
je to shvatio, pa delimino stoji kao strano telo u
renesansi, budui da njegova filozofija obrauje mi
sli koje su ivele II gnosticizmu.One su se zadrale
II asinhronoj, nesrazmernoj svesti nemakih naroo
nih slojeva. Iako jasno dolazi iz faustovskih tokova
renesanse, Jakov Berne bi mogao da bude ovek iz
etvrtog ili petog veka. U ondanjem narodu raz
miljalo se o strahovitom pritisku i nedai koja je
posle seljakih ratova pala na slabe, pa je Bemeov
ocl.govor na njegovo osnovno pitanje: kako svetlost
mrak stoje II pakosnom svetu? bio veliko metafiziko
mozganje, s mnogo sumorne mistike, ali i s duboko
umnim oblikom dijalektike, koja postoji jo od He
raklita. Mudrovanje kod oveka ne dolazi sluajno,
ono je svagda bilo doivljaj. Bemeovo mladiko mu
drovanje pokatkad pokazuje i okultne crte, do kojih
stvari ne stoje, ali iskra jednog stvarnog, jednog fi
lozofskog prosveenja dola mu je dok je on jo bio
zanatlija. Ci tava njegova filozofija sadrana je
nuce u ovoj iskri. On je, naime, jednog nedeljnog
jutra, u svom obuarskom sobiku, ugledao kalajni
tanjir na zidu, na polici, i tanjir je sijao. kako Berne
kae, prijatnim ovijalnim sjajem . Kalaj stoji pod
Jupiterom, otuda, ovija\no, prema genitivu od Jupi
ter, Jovis. I II tome je osnovna stvar: blagodarei
svetlosti i tamnom kalajnom tanjiru, rodila mu se
misao da bez neke tamne osnove svetlost ne bi mo-
gla da se oituje. Dakle, svetlost u tamnom kalajnom
tanjiru znai: svetlosti je potrebno tamn o da bi mo-
glo da se oituje, bez onoga to joj je neugodno nijed
na stvar ne moe da postane sebi oita, bez Ne ne
postoji n i Da, svet se sastoji iz suprotnosti, ukratko,
on j e objektivno dijalektiki.
U haotinoj, pa ipak jedinstvenoj punoi, Berne
je objavio svoju prvu knjigu, AUTora ili Jutantja
rumen na Istoku. Velianstveno je kako ovde genije
iz poluobrazovanosti, pa ak ni iz ove, ve baroknim
obuarskim jezikom, s obdarenou za jezik bez
premca, opisuje svetlost, tako to se iz jednog jezi
nog neobrazovanja, kojem bi mogao da se smeje naj
mlai gimnazista, raa velika i retka misao. Beme,
naime Qualitat pie ne samo sa jednim l, nego i sa
dva. l i povezuje ga sa Qual i Quellen. on ne ume
pravilno ni da ita, ni da pie strane rei, latinski
poznaje jo manje: Qualitiit je kako Quallitiit, tako
i i das Quellende ili QuaUende, a o tri pojma: Quel
len, Qual i Qualitat misli kao o jednom, tako da iz
jedne potpuno pogrene, besmislene etimologije, kao
to emo videti, nastaje izvanredno duboka misao.
Tako kod Bemea ima mnogo toga gde slabo kolsko
obrazovanje jo najbolje mora da poslui tom oveku.
Jedan od svetenika, u to vreme veoma obamrle lu
teranske crkve, posebno ogranienog soja, pastor pri
marius Rihter iz Gerlica, potkazao je neortodoksnog
in mozgala, pridikovao sa propovedaonice protiv nje
ga dok Magistrat nije obuaru zabranio da pie. Ja
kov Berne se sedam godina smerno drao zabrane, a
onda ga je duh nezadrivo poterao dalje, i on je
ubrzo potom objavio jedan za drugim dvadeset preo
stalih spisa, veinom manjeg obima, meu kojima i
Poslanice. on se na to osmelio oigledno zbog toga
to je kasnije naao malo zatite kod leskog plem
stva: njegov prijatelj i zatitnik bio je pre svega

6 7
 smeteni Abraham od Frankenberga, Iz tog vremena
je prelazak engleskoj aristokratiji, tako da obuar
Jakov Berne postaje poznat i u Engleskoj, Najvaniji
spisi, sem AUTore, su CetTdeset pitanja o dui, Sest
teosofskih taaka i MysteTium magnum. U Nemakoj
je Jakov Berne veoma brzo bio opet zaboravljen dok
je u Engleskoj i neto u Francuskoj i dalje delovao,
Samog ovog preporoda, bogatog zagonetkama,
esto reakcionarno upotrebljavanog, poduhvatio se
Bader, pre Selinga, koji je Bemea okretao protiv
Fihtea (Mnogi filozofiji od profesije, kae se kod
njega, trebalo bi da napuste itavu svoju retoriku
pred bogatstvom i dubinom misli ovog zanesenjaka),
i Hegela, koji se Bemeu divio, Htednemo li da pod
vuemo ono to je svojstveno za ovu arhidijalektiku
filozofiju, onda da ponovim: uprkos Nikoli Kuzan
, skom ovde je prva objektivna dijalektika od vremena
Heraklita. Istu smo videli i kod Paracelzusa, ali kod
Bemea se odlazi dalje u udovinost i u udovino,
on je imao potpuno kvalitativnu sliku prirode, koja
predstavlja krajnji suprotni pol matematikoj pri
rodnoj nauci od vremena Galileja i Njutna, istina
ne i Keplera, kod kojeg jo naknadno deluju kvali
tativne crte. Razume se, Berne o matematikoj pri
rodnoj nauci nikada nita nij uo, pa ni ime. Nje
gova slika sveta potie iz jednog starijeg drutva
nego to je to graansko-novovremensko drutvo,
upravo iz drutva u kome su prirodni kvaliteti jo
bili podeeni ideologiji, kome je ideologija kalkulusa
bila strana. U kapitalistikom drutvu pobedio je
kalkulus, kvantifikacija i obrazovanje cena u svetu
robe i II itavom kvantitativno ustrojenom svetu.
Kod Bemea, naprotiv, premda u udnovato asinhr0-
nizovanom ruhu i esto sasvim antropomorfna,
pitanju je vid izvora i kvaliteta u prirodi; ona je
spekulativno zamiljena kao dijalektiko svetlost
-no-postojanje.
8 9
Pre nego to zaemo u pojedinano, uzgred bi h
proitao nekoliko rei o mozgajuoj prirodi kod obu
ar a iz Pastora gLadi Viiheima Rabea, s posebnim os
vrtom na obuara Jakova Bemea: To je, dakle, kako
narcxi kae, 'mozgajua nacija', i nijedan drugi zanat
ne raa tako izvanredne i kuriozne osobitosti II svo
joj gildi. Nizak radni sto, niska amlica, vodom napu
ali njena staklena lopta koja hvata svetlost male loja
nice, pa je jo sjajnijom odbljeskuje, otar vonj koe
i smole moraju nuno da naine neko trajno dejstvo
na ovekovu priroclu, i oni to i ine, silno. Kakve
divne osobenjake raa ovaj divni zanat! - itava
jedna biblioteka mogla bi da se nabuba o 'udnom
obuaru " a da se materijaL ni najmanje ne iscrpi!
Svetlost koja preko visee staklene kugle pada na
radni sto je carstvo fantastinih duhova; dok radi,
zanet mislima, razliva se mata, udnovati oblici,
slike i misli dju neku obojenost kaKVU im ne moe
pozajmiti nijedna druga lampa, izmiljena ili neiz
miljena, Pritom, misli padaju na svakojake stihove,
udnovate priice, bajke i vesele i tune dogaaje
sveta, kojima se susedi, ako su na papir stavljene
nezgrapnom rukom, iuavaju; pritom se ena sme
julji ili drhti, zucne li se ta poluglasno, u neodre
enom predoseanju, Ili se pak poinje jo dublje
mozgati i smiruje se 'preka potreba' da se pomene
poetak ivota, Sve dublje gledamo u svetleu kuglu
i u svetlosti vidimo univerzum u svim njegovim ob
licima i prirodama; kroz portal vasceloga neba stupa
mo slobodno i raspoznajemo ga sa svim njegovim
zvezdama i elementima; proimaju nas najdublje
slutnje, i dok pastor primarius Rihter ustaje protiv
nas sa propovedaonice, a delatov momak, koji e nas
II odvesti u zatvor, stoji pred vratima, zapisujemo:
A pravo je venosti i onoga to veno postoji da
ima samo jednu volju. Kada bi to imalo dve volje,
razbile b i jedna drugu i bilo bi kavge. l stajale bi u
sili i uenju; ali, njen ivot je ba samo ljubav, iz
koje proizilaze svetlost i majestet. Sva stvorenja na
nebu imaju jednu volju, pa i ona je okrenuta Boijem
srcu i ide II srce Boga, II sam cen tar mnotva, II ras
tenje i cvat; a boji duh je ivol II svim stvarima,
centrum naturae daje sutinu, uzvienost i snagu, a
Sveti duh je voa. Vidimo mnogo toga u sjakteoj
kugli, preko koje slaba lampa baca tako ubogu svet
lost da uz nju jedva moemo da stavimo na papir
ono to smo videli; ali to ne smeta da ispod zavre
nog manusk.ripta napiemo: 'po Bojem prosvenju
napisao Jakov Berne, inaevani i Teutonicus.
A sada, kao potvrda romanopiscu Rabeu, koji
je, uz to, od Bemea uzeo najslabiji mogui citat, koji
o Bemeu i ne daje nekakvu sliku, jo i veoma mero
davno svedoanstvo. Merodavna svedodba potie o d
velikog sledbenika Jakova Bemea, koji bi njime mo
gao da se bavi veoma dobro, o d Hegela. U svojim
Predavanjima iz istorije filozofije, on kae: Var
varstVQ II izvoenju ne moe se previdetL. Ali se isto
tako ne sme prevideti najvea dubina koja se' poka
zuje II izmirenju najapsolutnijih suprotnosti... niko
nee prevideti onu duboku potrebu za spekulacijom
koja se nalazi II tom oveku (. Govorei sutinske Be
meove misli, to nam valja i rasvetliti.
Knjiga unutranjosti
Poetak je sluanje u sebi, tako da ovek, dok
slua II sebi, veruje da slua i II stvarima. Mozganje
koje tone u sebe samo po njemu i za njega treba
da bude istovremeno isto ono kao to je jedan dublji
pogled u unutranje, u glad, nemir, pohlepu, koja
svugde goni. A onda Bemeovo osnovno pitanje: kako
tama dolazi u svet, kako zlo dolazi u svet? Mi sami
10
zli smo i oko nas nalazimo manje dobrog, pa ipak je,
kao to nam crkva kae, ovaj svet stvoren od jednog
dobrog Boga. I Beme u svojim ranim spisima ispo
veda, prko njih je veoma esto imao bezbone mi
sli: ta ako sam ja slaba kreatura bolja nego to je
taj bog? To je aseanje koje se u istoriji oveka veo
ma esto javljalo, zastupali su ga grki tragiari,
ono ih je ode lila od pobonog ivota. To je Jovovo
pitanje, kakvo se pojavljuje II hrianstvu, umesto
ponizne predanosti II onome to je nedokuivo ili II
nedokuivom reenju. Ako je prauzrok sveta samo
tvorna dobro, kako onda nastaje zlo? Upravo to kod
Bemea se moe samo protumaiti, budui da ovek
tone u mozganju u sebe samog kao u neki sutinski,
centralni, a i srazmerno dobro osvetljeni deo prirode
koji je bolje osvetljen od drugih delova, o kojima
on nita ne zna. Zato to smo slike i prilike Boga, mi
moemo, ako utonemo II nas same, da dodirnemo po
etak samih stvari. Na poetak, koji lei dole, u
dubini, dodirujemo i otuda dodirujemo poetak sa
mih stvari udovinim tupristustvom onoga opomi
njati-se, gledamo u divlju prirodu poetka. Tu je bie
izukrtanostj jednog s drugim, iskipljenje jedno s
drugim, protivreenje, kljuanje, borenje, rvanje,
dva elementa koji su na poetku; koji su u prauzroku.
Pritom, kae Beme, ipak ne treba da ostanemo da
stojimo, razum ne treba da se zadrava na misteri
jama poetka kao krava pred talskim vratima.
Ja II moje znanje, tako nastaVlja Berne, a protiv
uenih eklektiara koji ne umeju da kau nita sop
stveno, ne unosim ni slova iz mnogih knjiga, nego
imam slova II meni, pa nebo II zemlja sa svim sutast
ima, uz to i sam Bog, lee II oveku. Ne treba li
onda on da ne sme da ita u knjizi to to je on
sam? To je mistiki subjektivizam, ali subjektivi
zam koji istovremeno hoe da bude podzemni hod u
II
najunlltranjije, II ono to je poetno, II alpha sveko
likog bia samog_
Zlo u Bogu kao praizvor suprotnosti u svetu,
prasila koja goni glad
N a ta sad jo, sem na dobro, nailazi ovo filer
zafiranje u prirodovanju poetka? Nailazi na ono
to ini da svet lei u tolikom zlu, a uzrok tome jeste
neuzrak. Ovaj ne lei u svetlosno-svetoj sili , ali
lei u njenoj vlastitoj crnoj strani_ Pritom Bog i pri
roda lee zajedno naroito blizu jedno drugome, pa
tako Berne, II AUTOTi, kae: Ako hoemo da govorimo
o Bogu, ta je Bog, onda moramo marljivo da ispita
mo sve sile u prirodi. __ Tu, pak mora pogledati iznad
prirode i izvan nje u svetlosno svetu, trijumfalnu
boansku silu, u nepromenljivo, sveto trojstvo, ono
je jedno trijumfalno, izvorno pokretljivo sutastvo;
i u njemu se nalaze sve sile kao u prirodi . Pa, da se
pribliimo tom sutastvu koje, na osnovu prirode,
mora onda da se nalazi i u bogu: u samom bogu po
stoji' neko zlo, avolsko, drugi lik boanskog je a
volsko, gorko kao emer, koje saima, oholo, uas,
uasavanje, salaukovina, tua, i vatra na gorui na
in; ali u bogu je i, kako Berne kae, jedan blagona
kloni avo koji ivi u sinjarenju_ avo i bog obja
njavaju se kao identitet suprotnosti; jer, avo go
ni boga na dijelektiki zaaran svetski pul. Sirina i
uskost, kiselo i slatko, strahota i svetlost, moraju da
budu zajedno, pojavna bie sveta samo ionako ima
negaciju u kolevci_ Kada ne bi bilo tog negativnog,
onog to je protivno, ne bi bilo ni oitovanja, ni poja
Vljivanja dobrog_ Ono to goni na pojavljivanje
jeste samovolja koja troi, podvojenost, drugotstvo,
samostalnost, ono to ide zajedno, ono to koalira_ O
davde sledi Bemeova objektivna dijalektika, na taj
12
nain to je, kako Berne kae, sve upereno jedno
protiv drugog, i na taj nain to zlobi jedno na drugo,
nego da bi se isto pokrenulo i oitovalo.
A ono to ide u sebe, upravo ovo, to Ne, duboko
se zariva u sve: PralIzrak sveta ima neuzrak ili ne
gativno u samom sebi, a Berne ga definie jednom
novom suprotnou kiselo-slatko, usko-iroko, vatra
svetlosti-vatra strahote_ Definie ga u slikama koje
se neprestano svaljuju slikovitim izrazima i analo
gijama sa osnovnim motivom druge vrste. U osnovi,
negativno je pouda, emocionalno, ono to je voljno,
ali ono to dolazi pre svega iz potrebitosti, pouda
apsolutno tO!lle pripada_ Ne, negativno je ovde po
trebitost koja drei u poudi, ono to je voljno u
isto poudnom smislu, a to je, kako kae Berne, ba
glad_ Glad postaje onim to prolazi u familiji od Ne,
glad kao pouda, kao volja koja nema da se zasiti
niim drugim do samom sobom. Volja trai sebe
samu, _ne nalazi nit do svojstvo gladi, koje je ona
sama. Ona ga uvlai u sebe, to jest samu sebe uvlai
u sebe. A tu, u UVlaenju u sebe, imate ono to
koagulira, oporost, ono to saima, adstringens svih
stvari koje sainjavaju neuzrak svih podvojenosti
u jezgru svoga agensa_ Oporost koja saima, dakle,
treba da bude isto ono to je boiji fiat; iz gladi kao
najdublje suprotnosti dokuivanja sutastva proisho
di priroda u bogu_
Kvalitativni pogled u prirodu: izvorni duhovi,
kvintesencija sveta: ovek
A sad sledi najpotpunije zamiljanje jedne isto
kvalitativne prirodne slike, u kojoj se gorko, slatko,
vatreno, svetlo i zvuk shvataju kao realna svojstva
prirodnog ivota, u najnaivnijoj, ali i najotrijoj
suprotnosti prema mehanikoj pirodnoj nauci. Umes-
13
 to pritiska i udara i golih promena mesta kvantita
tivne vrste nailazimo na obilje kvaliteta. U produ
enoj liniji vidimo problem Geteovog uenja o b0-
jama, Gete contra Njutn. .Boje kao deca noi i
svetlosti {(, pri emu se ne moe preuti da ove Gete
ove veze podseaju na Bemea.
Sedam praizvora Berne hoe da istakne na veo
ma iznenaujui nain, ali i mislima obuzet. Sile
prirode II bogu ili boga II prircx:ii ovde su sedam vrs
ta izvora, muenja, patnje, kvaliteta. To su sedam
prirodnih sila, formi tuprisustva, dinamikog, koje
krue po svetu i koje odravaju svet. Na taj nain
se pretpostavlja da se stvaranje nije ni odigralo,
ve se uvek deava. Svet bi bio progutan ako se ne
bi uvek stvarao nov. ako nita to proizvodi ne bi
bilo tu u njemu. Prva sila je oporost, spregnuti sal,
ono to saima, zatim, na drugo mesto dolazi ono
to razdvaja':'-gorko, spregnuti mercurius, neiagodna
pokretljivost koja podskakuje i osetljivost, pri emu
je oigledna dvosmislenost osetljivosti. Biti osetljiv,
to jest, lako nadraen, lako nadraljiv, ali onaj koji
osea, reaguje na dra oseanja. Ovaj neobian sklad
nalazimo naj pre kod Anaksagore, koji je rekao da
je svaki oseaj spojen sa oseanjem nelagodnosti.
Sadraji mogu da budu prijatni, ali samo oset jeste
uznemirenje i otuda skopan sa neiagodnou. Trea,
sutinski negativna sila jeste strepnja, ono to gori
sumporasta, ono to gori bez plamena, borba oporosti
sa onim to je pokretljivo, sulphur u kome vatra
jo drema. Obino je kod Bemea sve to je samo po
sebi razumljivo i kao objektivna odreenost, a ne
samo kao subjektivno, fiziko stanje. Subjektivno
fiziko stanje dokuuje samo ono to je u objektima
realno sadrano, na taj nain je ono kod Bemea apso
lutno i prirodnonauna kategorija. Treu osnovnu
silu prirodne stvarnosti Berne naziva jednim II ono
14
vreme uobiajenim alhemiarsko-hemijsk.im izrazom
salniter. Postoji jedna rnladika Selingova pesma
Epikurovska veroispovest Hajnca Viderporslena ,
II kojoj Salniter doivljava veoma veselo prastanje.
Salniter je sal nitron; to dolazi od vizantijskog sa
loni tron i znai alitra. Azatna kiselina je koriena
od vizantijskog vremena kao ezap za odvajanje
zlata iz njegovih slitina. Re je ak jo starija: sal
niteT verovatno ide nazad do starovavilonskog. II ko
me se lugasti pepeo zove nitrui. Otuda bi to, dakle,
bila grka uzajamljenica iz vavilonskog, i ide dalje
u latinski, odakle i ovde, u alkimistikom obuar- -
skom latinskom jeziku Jakova Bemea. Kod njega iz
toga nastaje opti pojam za sve to je lugasto, opti
pojam za. tri prve izvorne sile, oporosti, osetijivog
-pokretljivog i onoga to gori bez plamena. U prve
tri izvorne sile uvek su ve sadrani i Ne i Da7 ali
Ne prevae, Da ne moe da izbije, jer je previe
obuzeto sa Ne, jer ga usko, gorko, lugasto Ne vrsto
dri. U etvrtoj izvornoj sili deava se jasan preo
kret. Ovaj izvorni duh je vatra koja najposle bukti
iz sumpora straha, sa dominantnom svojstvenou
onoga to iznenada izbija iz nje, najvidljivija u mu
nji, pa zbog toga Berne vatru opet naziva jednim psi
hikim imenom - strahota ili uas, koji ba svugde
treba da bude prirodna odreenost. Ova se dvojako
pojavljuje. Jednom u jo preteno mranoj, uskoj,
emerljivoj, dakle, negativnoj formi kao tamna, go
fua, razorna vatra, vatrena jarost, ili vatreni gnev,
kao neugodnost salaukovine, oluje, pozara, od kojih
se ovek ne samo u.asava, nego koje on, kako kae
Berne, posmatra kao sam uas. Opet se uvodi jedna
psihika kategorija, uasnue, i potpuno se izjedna
ava sa jednom prirodno filozofskom kvalitativnom
kategorijom, sa strahovitom vatrom, koja otuda u
udaru groma ne izaziva samo to uasavanje, nego
15
je upravo samo to u.asavanje. U osnovi svih stvari
vreba ta negativna vatra, i tek to joj se prui pri
lika, pojavljuje se ona ruilaki kao nedaa. Stalne
generalne probe za propast sveta su, po Bemeu, ve
teke salaukovine; ali njihova vatra ima sem onoga
Ja, jedan dijalektiki preokret u sebi. Jer, to je ista
ona vatra koja raa, sem onoga to je uasno, i top
lotu i svetlost. Uas vatre preobraa se u vatru na
domaem ognjitu oko kojeg se okupljaju ljudi. Na
taj nain, ona je II svetu sredinja vatra koja zagreva
sve i sve obasjava, svetsko ognjite Sunca, koje do
nosi prolee i daje da izbije ivot, s toplinom i onim
to je najugodnije u svetu - svetlou, oslobaajui
iz vatre svetlost kao petu izvornu silu; svet postaje
svetao. Prema tome, kroz vatru kao toplinu osloba
aju se tri vrhovne izvorne sile. One su vedri iz
vorni duhovi, u kojima Da pretee na taj nain to
Ne vie ne uasava, dok je u trima prvima Ne pre
lealo na taj nain to je Da jedva bilo vidljivo. Ta
tri vedra kvaliteta, muenja, izvornog duha, izvorne
sile naturae jesu svetlost, zvuk i telesnost. Posle svet
losti kao esta osnovna sila sledi zvuk, koji uvek
prati svetlost, kako kae Beme. Moda ovde odjekuje
harmonija sfera, ali i udno jedinstvo koje se ljudima
ne pojavljuje u normalnom cxinosu unutranji-spo
ljanji svet, jedinstvo je nagoveteno na poetku dru
gog dela Fausta: Za duhove ui zvuei se ve raa
novi dan, ili )Koju buku donosi svetlost. Bilo kako
bilo, sa svetlou se raa zvuk ili ton, kao jedna via
stepenica, kao jedan vii kvalitet. Iz tona se, nastav
lja Berne, raa re, a re je ono to objanjava, ono
to obuhvata, ono to odgovor ini moguim, QDO to
u se bi sadri um Iz svega toga, kao plod tog esto
graanja, pri emu Beme svetski proces izjednaava
sa enom koja se poraa, koja se rve u trudovima,
stoji trudno u poroaju, pojavljuuje se sedmi kvali-
16
tet, telesnost, to jest sva oformljena priroda, kakvom
je mi vidimo, eksplikovana punoa dosadanjih iz
vornih kvaliteta, kao ono to se naziva stvaranjem.
Stvaranje je iznoenje centruma naturae u corpus
naturale, iznoenje centra prirocie, u telo, u mate
rijalnost prirode, a onda, najvie, u Corpus Christi.
J o II vek ostajemo u svetu, kosmikom svetu,
usko ogranienim ovekom - ovek kao pitanje i
svet kao odgovor, svet kao pitanje i ovek kao odgo
vor. Jo vie nego kod Paracelzusa, makrokosmos kod
Bemea postaje makanthropos, svet preobraen u drvo
ivota Covek je, kae raracelzus, a to je i Bemeovo
uenje, najvea nakana prirode. Berne ve u il urori
kae: Priroda u sebi ima dva kvaliteta, kao u Bo
jem sudu, jedan mio, nebeski i svetli, i jedan jarosni,
pakleni i edni. A oba su u drvetu prirode, i ljudi
su nainjeni od drveta i ive II tom svetu, II ovom
vrtu izmeu oboga u velikoj opasnosti, ina njih se
sputa as Sunev sjaj, as dad, vetar i sneg . Covek
je oko koje se otvara, i uvo, a ovo dvoje saznavaju
centrum naturae i co rpus naturae onako kako opa
aju. U oveku je neto to je ve II svetlosti reeno:
neto to diverguje, to razdvaja, mnotvo, zlo, ja
rosno, to svadljivo ulazi zajedno II tu najviu naka
nu prirode. U njemu se ponovo popravlja, udara na
dobru stranu ono to separator, blagonakloni avo
Lucifer, to jest luonoa, u slubi svetlosti jo nije
popravio. Na mesto palog Lucifera dolazi ovekosin,
dolazi Hrist, koji i nije iveo II Palestini, koji ne ivi
izvan nas, nego smo mi on sam. Hrist, ovekosin,
Hrist u oveku, to je Lucifer koji je postao vedar,
to je popravljeni, isti Lucifer, avo koji je postao
ist. Time dobijate opravdanje za odmetanje anela,
za jabuku u raju, z a osvetljenost saznanjem, pozna
jui zlo i dobro, i opravdanje za zidanje vavilonske
kule. Sve ono to je mo bia, to je mo znanja,
17
mo stvaranja, kao to je bog, dato je oveku. Ovde
odjekuje prometejska arija, uoava se u Hristu, o
vek u Hristu i kroz samog Hrista postaje najblago
nak\onije Ne protiv stanja koje se utvruje, protiv
onoga to se odupire drvetu ivota, koje se zadugo
nee ustremiti II visine, ovek je drvo procesa iv
ljenja, ili proces drveta ivota, kako hoete. Mora
se nadvladati gola kiselina, ono to individualizuje,
ono to' rasipa, ono to koi, to se II zacopanosti i
oguglalosti utvruje u sebe, pod ime Berne razume
Luciferova otpa,dnitvD, a za to je pozvan ovek, on
je krali. koji treba da ovlada svetom. Paracelzusov
ukoen i odnos mikrokosmos-makrokosmos ovde ie
zava, pa i vie, on se prevazilazi; II svetu se ide ka
budunosti, jednom oienom, preobraenom svetu.
Svet I<oji je preobraen u drvo ivota jeste prilinost
ovekova, a Berne to ovako izraava: Treba jasno
da se vidi kako su se nebesko i adsko carstvo svagda
rvali II prir odi i imali posla jedno s drugim, kao ena
u raanju. All, kao to drvo ivota stoji II svetu i
jeste sam svet, tako preko umilnog Hrista u nama i
njegovom radu postoji jedan posledak kad e se drvo
ivota upaliti u njegovoj vlastitoj patnji i kvalitetu,
a svetlost II njemu obasjavae i ispunjavati itav
kvalitet unutar kojeg je drvo. Prema tome, na kraju
imamo panteizam koji II sebi nosi dijalektiki nunu
protivnost, smeten II saIDom boijem centrum natu
rae, dok je boija priroda, u procesu sedam izvornih
sila, sa vatrom kao prvim obrtom, ukinula oveka
kao drugi obrt i kvintesenciju svih sedam svetskih
sila, a time istovremeno i patnju koja obituje u os
novi sveta, pohlepu, kvalitete sve skupa. Na kraju
dolazi izmirenje zavade, povratak na jedno, izbav
ljenje iz svekolike svae.
- -
18
Objektivna dijalektika
Borba svetlosti i mraka shvaena je kod Be
mea kao objektivna dijalektika. Ne postoji ni jedno
kretanje bez onoga to je protivreno, bez dualizma,
a zlo je sredstvo u oevidnom postojanju kod svet
losti. Berne to uvek izvcxii II novim slikama. Zato
bih naveo jedno originalno mesto iz Sest teozofskih
taaka, u kojem Berne dijalektiku predstavlja svo
jim vlastitim reima: Citalac treba da zna, da se
sve stvari sastoje iz Da i Ne, bilo boanske, avolske,
zemaljske stvari ili ma ta se pomenula. Ono to je
jedno, kao to je Da, jeste ista sila i ljubav, i jeste
istina Boga i Bog sam. Bez Ne, Bog bi bio u sebi
nesaznajan i II njemu ne bi bilo nikakve radosti ili
znaajnosti, a ni osetljivosti. Ne je protivhitac onoga
Da ili istine, da bi istina bila oevidna ili neto u
emu se nalazi neki contratium, II kojem je vena
ljubav, delujua, hotea i osetljiva. Jer Jedno nema
nita u sebi to moe da htedne ono se udvaja da bi
bilo Dva: na taj nain, ono samo ne moe sebe da
oseti u jedinstvu, ali u dvojstvu osea sebe... Nijedna
stvar bez neugodnosti nije u stanju da sebi postane
oita, jer ako ne bi imala niega to joj se opire, onda
bi stalno izlazila iz sebe, i ne bi ulazila ponovo u sebe
kao u ono iz ega je prvobitno proizila. Onda ne bi
znala nita o svome prastanju . Tako je ovde, u pot
puno ne junom svetlo-tanmom, ponovo iskrsnula
Heraklitova objektivna dijalektika kao ono to obra
zuje svet, kao sutastvo koje iz sebe izbacuje svet,
koje se bori za manifestaciju. Svet nastaje vrenjem
izmeu Da i Ne, sve na svetu je kao retorta za tvo
renje svetlosti na delu, uvek hemijsko, uvek moralno
i uvek religiozno II isto vreme.
19
 Jakob Berne

AURORA ILI JUTARNJE RUMENILO NA

ISTOKU

,
 PISCEV PREDGOVOR OVOJ KNJIZI
BLAGONAKLONOM CITAOCU

Blagonakloni itaoe, celokupnu filozofiju i as-

trologiju, zajedno sa teolgojom, majkom njihovom,
ja uporeujem sa plemenitim drvetom koje raste u
nekom lepo m vrtu zadovoljstva. Zemlja, pak, na ko
joj drvo stoji, uvek daje sok drvetu, od kojeg drvo
ima svoj ivi kvalitet; ali drvo II sebi samome raste
od soka Zemlje i postaje veliko, i iri se sa svojim
granama. Sad, jednako kao to Zemlja sa svojom
snagom radi na drvetu, da isto raste i napreduje,
tako vazda radi drvo sa svojim granama iz svekolike
sposobnosti, da bi uvek dor,osilo mnoge dobre plo
dove.
Ali ake drvo donosi malo ploda, uz to sasvim
sitnog, crvljivog i crvotonog, onda krivnja nije do
volje drveta da isto nosi namerno eljene zle plodo
ve, potp je o.no plemenito drvo dobrog' kvaliteta;
nego je krivnja u tome to na nj. esto pada velika
hladnoa, vrelina, slana, gus enice i gamad, jer je
kvalitet iskvaren u dubini, izbaen od zvezda da ono
donosi manje dobroga ploda.
Ali, drvo po sebi ima ovu vrstu da ukoliko je
vee i starije, utoliko nosi slae plodove. U svojoj
mladosti ono nosi manje ploda, jer to ini hrapava
i divlja vrsta tla i prevelika vlanost u drvetu, pa

23
iako ono jednako lepo cveta, ipak u rodu njegove
jabuke vema otpadnu, pa bilo da stoji na nekoj
dobroj njivi.
Drvo, pak, po sebi ima i jedan dobar slatki kva
litet, ali i tri druga kvaliteta suprotna ovome, kao:
gorki, kiseli i opori. Kao to je, pOlk, drvo, takvi su
i njegovi plodovi, sve dok na njih deluje Sunce i
ini ih slatkima, da oni dobijaju prijatan ukus, a
njegovi plodovi moraju opstajati na kii, vetru i
nevremenu.
Ali, kada drvo ostari da se njegove grane sasue,
da sok vie ne moe uvis, onda dole ispod stabla iz
rastaju mnoge zelene granice, najposle i na korenu,
i preobraavaju staro drvo, kao kada je bilo zelena
granica i drvace, a sad je ostarilo. Jer se priroda
ili sok brani, sve dok stablo ne postane neplodno,
onda se ono saseca i baca II vatru da sagori.
Sad, zapamti, ta sam naznaio ovim porede
njem. Vrt ovog drveta znai svet, njiva priroou,
stablo drveta zvezde, grane elemente; plodovi koji
rastu na ovom drvetu, znae ljude; sok II drvetu
znai jasno boanstvo. Ljudi su, pak, stvoreni iz pri
rode, zvezde i elemenata; ali Bog stvoritelj vlada
u svemu, jednako kao i sok u celom drvetu. A pri
roda u sebi ima dva kvalietta, sve do Suda Boijeg,
jedan prijatni, nebeski i sveti, i jedan jarosni, pakle
ni i edni.
Dobri kvalitet uvek odreuje kvalitet i radi sa
svom marljivou, da donosi dobre plcxlove: II njemu
vlada Sveti Duh i uz to daje sok i ivot. Zli kvalitet
mui i goni takoe sa svom marljivou, da uvek
donosi zle plodove: uz to, sok i paklenu usplamtelost
daje mu avo. - Ovo dvoje je u drvetu pri-ode, a
ljudi su stvoreni iz drveta, i ive na ovome svetu II
ovome vrtu izmeu ova dva kvaliteta II velikoj opas
nosti, i na njih pada as Sunev sjaj, as kia, vetar
24
i sneg. To jest, koliko god ovek uzdie svoj duh u
boanstvu, koliko god mui i u njemu odreuje kva
litet Sveti duh; toliko on doputa svome duhu da
klone na ovome putu, II zadovoljstvu zla, toliko iz
vire i vlada u njemu avo i pakleni sok. Jednako kao
to jabuka na drvetu postaje crvljiva i crvotona,
kada na nj. padne mraz, vrelina i slana, i lako otpad
ne i istrune: tako i ovek ako dopusti avolu da u
njemu vlada avo sa svojim otrovom.
Jednako, pak, kao to je dobri kvalitet u prirodi
moan da pobedi zli kvalitet, jer on jeste i dolazi
od Boga, a u njemu je vladar Sveti Duh: tako je i
jarosni kvalitet moan da pobedi u zloj dui; jer
avo jeste moni vladar u jarosti i jeste veliki knez
jarosti. Ali, ovek je samoga sebe bacio u jarost
kroz pad Adama i Eve, da uz nj. prianja zlo; inae
bi izvor njegovo i nagon njegov bili samo u dobrom.
Ali ono la u oboma, i zove se, kao to kae Sv. Pavle:
Ne znate li da u kome dajete sebe za sluge i poslu
anje, sluge ste onog akoga sluate, ili grijeha za
smrt, ili posluanja za pravdu, Rim. 6. i 16. Ali, ato
to ovek u oboma ima nagon, on moe da se prikloni
onome koje hoe; jer ivi na ovome svetu izmeu
oboga i jesu oba kvaliteta, zli i dobri, u njemu; u
kojem ovek talasa, II tome se i adeva, u svetoj ili
nebeskoj snazi. Jer, Hrist veli: Kad dakle vi, zli
budui, umijete dobre dare davati djeci svojoj, koliko
e vie otac nebeski dati Duha svetoga onima koji
itu od njega, Luk. ll. 1 3. Tako je i Bog oveku zapo
vedio dobro i zabranio zlo, i daje da se i danas pro
poveda, fXJziva i vie, i da se ovek opominje na do
bro, pri emu se dabogme saznaje da Bog ne eli
zlo, ve hoe da doe cars tvi njegovo i da bude volja
njegova kako na Nebu, tako i na Zemlji.
Ali za to to je ovek otrovan zlom, da u njemu
vlada ne samo dobri, nego i zli kvalitet, l zato to
25
polumrtav i sa velikim nerazumevanjem Boga stvo
ritelja svoga, kao i prirode i njenog delovanja, vie
ne moe da sazna: priroda je od poetka svoj tok do
danas poloila na nj. uz to je Bog darivao svoj Sveti
duh da je svagda u svugde raala i spravljala svete
i razurrme ljude, koji e nauiti da saznaju prirodu,
kao i Boga stvoritelja njihovog, koji su u svim vre
menima sa svojim spisima i uenjem bili svetlost
sveta. Time je Bog na Zemlji spravio svoju crkvu u
njegovu venu pohvalu; avo je doim besneo
praskao i pokvario mnogu plemenitu granu jarou
u prirodi, kojoj je on knez i Bog.
Dok je priroda esto spravijala uenog, razumnog
oveka sa lepim darovima, dotle je avo svoju najviu
marljivost ulagao u to da oveka zavede na zadovolj
stva mesa, na gordost, da bude bogat u poudi i ima
silu. Tie je u njemu ovladao avo, a jJ>
. rosni kvalitet
je nadvladao dobri kvalitet, i iz njegovog razuma i iz
njegove vetine i mudrosti izrasli su jeres i zabluda,
koji se izrugivao istini i na Zemlji spravio velike za
blude, i bio je avolu dobar vojskovoa. Jer se zli
kvalitet u prirodi od poetka rvao i jo uvek se rve sa
dobrim kvalitetom, i izdigao se, i iskvario je mnogi
plemeniti plod u majinskoj utrobi, kao to se jasno
moe videti najpre kod Kaina i Avelja, koji dolaze od
jednog tela majinskog. Kain je u majinskoj utrobi
ve bio prezira Boga i gord, dok je Avelj smerni,
bogobojazni ovek. Vidi se to i kod triju sinova Noi
nih, kao i kod Avrama sa Isakom i Ismaelom, a naro
ito kod Isaka sa Isavom i Jakovom, koji su se u maj
inoj utrobi udarali i rvali, pa zato je Bog i rekao:
dva su plemena u utrobi tvojoj, i dva e naroda izai
iz tebe, i jedan e narod biti jai od drugoga naroda,
i vei e sluiti manjemu, l. Mojs. 25, 23. Ovo nije
nita drugo nego da se oba kvaliteta u prirodi estoko
rvu jedan protiv drugoga.
26
Jer kada je Bog u prirodi za istoga vremena tala
sao i hteo da se otkrije svetu preko bogobojaljivog
Avrama, Isaka i Jakova, i kada je hteo da sebi pri
pravi crkvu na Zemlji za svoju gloriju i gospodstvo,
tako se u prirodi takoe talasao sa zlom i isti knez,
Lucifer. Zato to je u oveku bilo i zlo i dobro, mogla
su oba kvaliteta u njemu da vladaju; stoga su u jed
noj majci odjednom roeni jedan zli i jedan dobri
ovek. Tako je i kod prvoga sveta, a isto tako Se i na
i
drugom svetu sve do kraja naega vrerneD moe
jasno videti kako su se nebesko i pakleno carstvo sva
gda u svugde rvali jedno protiv drugoga i bili u veli
kom radu, kao ena u roenju. Kod Adama i Eve se
to moe najbolje videti, jer je tada u Raju raslo drvo
od oba kvaliteta, zlog i dobrog, u kojem je trebalo da
Adam i Eva budu iskuani da li mogu opstati u
dobrom kvalitetu, u aneoskoj vrsti i formi; jer je
Stvoritelj zabranio Adamu i Evi da jedu od ploda.
Ali, u prirodi se zli kvalitet rvao sa dobrim, i doveo
je Adama i Evu u zadovoljstvo da jedu od oboga. Za
to su ubrzo namah takoe dobili ivotinjsku vrstu i
formu, i jeli su i od zlog i od dobrog, pa su morali da
se proire i ive II ivotinjskoj vrsti, i pokvarila se
mnoga plemenita, od njih roena granica.
Potom se vidi kako je Bog delovao u prirodi, ka
da su roeni sveti oci na prvome svetu, kao to su:
Aveli, Set, Enos, Kenan, Mahalelei, Jared, Henoh,
Metuzalem, Lameh i sveti Noje; oni su svetu objavili
ime Gospodnje i propovedali pokajanje, jer Sveti
duh je delovao u njima. Pakleni Bog je naprotiv
takoe delovao u prirodi, a roeni su rugai i prezi
rai, najpre Kain i njegovi naslednici; a sa prvim
svetom je bilo kao sa mladim drvetom koje raste,
zeleni i lepo cveta, ali zbog svoje divlje vrste donosi
malo dobrih plodova. Tako je i priroda u prvome
svetu donela manje dobrih plodova, iako je jednako
27
 lepo cvetala u svetskoj vetini i raskonosti, jer Sveti
duh, koji je tada delovao kao to i sada deluje, to
nije mogao da dokui. Zato je Bog govorio: jer se
kajem to sam ih stvorio (1. Mojs. 6) i pokrenu pri
rodu, da je svekoliko meso pomrlo, sve to je ivelo
u suenju, sve do korena i stabla koje je ostalo da
stoji, a onda je nagnojio divlje drvo i pripravio ga
da nosi bolje plodove. Ali, kada je drvo ponovo oze
lenilo, zbrzo je donelo opet dobre i zle plodove kod
sinova Noinih; tu su se ubrzo opet nali oni koji su
pljuvali na Boga i rugali se na nj. i jedva da je iz
rasla jedna zelena grana na drvetu koja je donosila
svete, dobre plodove; druge grane nosile su i raale
di vlje neznaboce.
Ali kada je Bog video da je ovek izumro u
svome saznanju, jo jednom je pokrenuo prirodu i
pokazao ljudima kako bi u prirodi bili i zlo i dobro,
da bi izbegli zlo i iveli u dobrom, i dao je da iz pri
rode padne vatra i zapali Sodomu i Gomoru kao stra
ni egzempl svetu. Ali kada je slepoa ljudi uzela
maha i kada ljudi vie nisu hteli da se ue Duhu
Gospodnjem, dao im je zakone i uenja kako treba
da se dre, i potvrdio ih je udima i znakovima,
da ne bi ugasnulo saznanje pravoga Boga. - Ali, ta
da svetlost nije htela da ugleda dana, jer je rama i
jarosnost u prirodi su se br"'lile, a isti onaj knez je
silno vladao. A kada je drvo prirode zalo u svoje
srednjoveje, malo se podiglo i nosilo neto boljeg
slatkog ploda, da bi pokazalo da bi ubudue moglo
da nosi prijatne plodove. Jer su tada bili roeni sveti
profeti iz slatke grane drveta; oni su uili i propo
vedali o svetlosti koja e ubudue nadvlaivati ja
rosnost u prirodi. Tako se meu neznaboeima poja
vila svetlost u prirodi da su oni saznali prirodu i
njeno delovanje, ma koliko ovo bila samo svetlost u
divljoj prirodi, a jo ne sveta svetlost. Jer, divlja
28
priroda jo nije bila savladana, a svetlost i tama su
se jo rvale dok se nije pojavilo Sunce i primoralo
ovo drvo svo jom vrelinom da nosi prijatne, slatke
plodove, to jest, sve dok iz srca Boijeg nije doao
knez svetlosti, i bio je ovek u prirodi i rvao se u
svome ljudskome telu, u snazi boanske svetlosti,
u divljoj prirodi.
Ista kneevska i kraljevska grana izrasla je u
prirodi i postala drvo u prirodi, i irila je svoje grane
od Istoka do Zapada, i obuhvatila je itavu prirodu,
rvala se i borila sa jarosnou koja je bila u prirodi
i sa istim onim knezovima, sve dok on nije ndjaao
i trijumfovao kao kralj prirode a kneeve jarosti za
tvorio u svoj sopstveni dom. Psa\m 68. Kada se ovo
dogodilo, iz kraljevskog drveta, koje je poraslo u
prirodi, izrasle su hiljade legija krasnih slatkih gran
ica, koje su sve imale miris i ukus krasnog drveta.
Pa iako su na njih padale kie, sneg, tua inepogoda.
da su mnoge granice bile pokidane i ubijene, jo
uvek rastu druge granice. Jer, jarosnost u prirodi
i isti knez su pokrenuli veliku nepogodu sa tuom,
gromom, munjom i kiom, da su esto mnoge pre
krasne granice otpale sa slatkog i dobrog drveta.
Ali iste granice su imale tako mio, sladak i prijatan
ukus da to ne moe izrei nijedan jezik ovekov, pa
ni aneoski, jer su u sebi imale veliku snagu i vrlinu,
sluile su zdravlju divljih neznaboaea. Koji je ne
znaboac jeo od granica ovog drveta, taj je bio oslo
boen divlje vrste prirode, u kojoj je bio roen, i
bio je slatka grana na krasnome drvetu i ozelenja
vao je na drvetu i nosio krasne plodove kao kraljev
sko drvo. Zato su mnogi neznaboci potrali krasnom
drvetu, gde su leale krasne granice koje je knez
tame pokidao svojim olujama; i koji je neznaboac
mirisao od ovih otkinutih granica, taj je ozdravio
od divlje jarosnosti koja mu je od majke uroena.
29
 Ali kada je knez tame video da se neznaboei grabe
oko granica, a ne oko drveta, i ugledao svoj veliki
gubitak i tetu, okanio se oluje pred jutro i podne,
i stavio trgovca pod drvo, koji je skupljao granice,
a onda ih je trgovac nudio na prodaju za novac da
bi lihvario od dragocenog drveta. Jer takvo to je
od svoga trgovca iskao knez jarosnosti, zato to
mu je drvo raslo na njegovoj zemlji i kvarilo njego-
vu nJlVU.
. .
Kada su, pak, neznaboci videli da se plodovi
dragocenog drveta mogu kupiti za novac, potrali
su jatomice prodavcu plodova drveta, a takoe su
dolazili od dalekih ostrva da kupuju, ak sa 'kraja
sveta. - Kada je prodavac video da njegova roba
toliko vredi i daje toliko privlana, izmislio je lu
kavstvo kako bi svome gospodaru sakupio veliko
blago, i poslao je trgovce u sve zemlje i dao je svoju
robu na prodaju i visoko ju je hvalio. Ali je krivo
tvorio robu i kao dobre prodavao druge plodove, koji
nisu bilo rasli na drvetu. Zato da bi bilo vee blago
njegovog gospodara.
Ali neznaboci i sva ostrva i narodi, koji su i
veli na Zemlji, bili su izrasli iz divljeg drveta, koje
je tu bilo dobro i zlo; zato su oni bili poluslepi i nisu
videli dobro drvo, koje je irilo svoje grane od Istoka
do Zapada, inae ne bi kupovali lou robu. Ali zato
to nisu poznavali dragoceno drvo, koje je iznad
sviju njih irilo svoje grane, trali su prodavcima i
kupovali pomeanu, lou robu za dobru i zamiljali
da e ova sluiti zdravlju. A zato to su svi bili toliko
pohot1jivi na dobro drvo, koje je ipak lehdelo iznad
sviju njih. mnogi od njih su ozdravili od velikog za
dovoljstva i poude koju su nosili prema drvetu.
Jer, miris drveta koji je lehdeo iznad njih,
uinio ih je zdravima od njihove jarosnosti i divljeg
roenja, a ne prodaveva loa roba: ovo je potrajalo
dugo vremena.
30
Kada je knez II tami, koja je tu izvor jarosnosti,
zla i pokvarenosti , video da ljudi ozdravljuju od
svoga otrova i divlje vrste zahvaljujui mirisu kras
nog drveta, bio je gnevan i pred pono je zasadio
divlje drvo koje je raslo iz jarosnosti u prirodi., i dao
je da se izvikuje: ovo je drvo ivota; ko od njega
jede, taj e ozdraviti i veno iveti! Jer, na mestu
na kojem je raslo divlje drvo bilo je jedno divlje
mesto a narodi utom nisu od poetka do istoga
vre
mena, a ni danas, saznali pravu svetlost iz Boga; a
drvo je raslo na brdu Hagar, II domu Ismaela po
drugivaa.
Ali se tada o drvetu izvikivala: gle, to je drvo
ivota! Tada su divlji narodi potrali prema drvetu,
koji nisu bili roeni od Boga, nego od divlje prirode
i voleli su divlje drvo i jeli od njegovog ploda. A
drvo je raslo i bilo veliko od soka jarasnosti u pri
rodi, i irilo je svoje grane od ponoi do jutra i ve
eri; ali drvo je svoj izvor i koren imalo iz divlje
prirode koja je bila zla i dobra: takav je bio i njegov
plod. Ali zato to su ljudi ovoga mesta, koliko ih
ima, izrasli iz divlje prirode, drvo je raslo iznad svih
njih i bilo je toliko veliko da je sa svojim granama
dosezala sve do tovane zemlje ispod svetog drveta.
Ali ovo je bio uzrok to je divlje drvo toliko
veliko: narodi ispod dobrog drveta, koliko ih ima,
trali su prodavcima koji su prodavali krivu robu,
i jeli su od krivoga ploda, koji je takoe bio zao i
dobar, i zamiljali su da e od toga ozdraviti, i osta
vili su sveto, dobro i snano drvo da uvek stoji. Do
im, postajali su sve sleplji, iznureniji i slabiji, i
nisu pred pono mogli da spree divlje drvo da raste.
Jer su bili odve iznureni i slabi; dobro su videli da
je to bilo divlje, zlo drvo, ali su bili preiznureni i
preslabi i nisu mogli da spree njegov raenje. Ali
da nisu bili trali prodavcima krive robe i da nisu
31
 bili jeli od krivoga ploda, ve da su jeli od kranog
drveta: bili bi postali snaniji da prue otpor div
ljem drvetu. Ali zato to su u divljoj prirodi i ljud
skoj nitavnosti bezboniki iveli u pohlepi svojih
srca u licemerju, njima je nadvladavala divlja pri
roda i divlje drvo je izraslo visoko i daleko iznad
njih, i pokvarilo ih svojom divljom snagom. Jer,
knez jarosnosti u prirodi dao je drvetu svoju snagu
da iskvari Jj'ude koji su jeli od prodavevog divljeg
ploda. Poto su ostavili drvo ivota i traili vlastitu
mudrost, kao majka Eva u Raju, njima je nadvladao
njihov uroeni vlastiti kvalitet, i dospeli su u tako
silnu zabludu, kao to kae Sv. Pavle (a. Sol. 2, l l ) .
I knez jarosnosti je pokrenuo rat i oluju, od divljeg
drveta pred pono iznad ljudi koji nisu roeni iz
di vljeg drveta, i oni su pali od svoje iznurenosti i
slabosti pred nevremenom koje je dolo iz divljeg
drveta,..
A trgovac ispod dobrog drveta se pretvarao sa
narodima pred podne i vee i pred pono i hvalio je
svoju robu visoko i prevario je bezazlene lukavs
stvom, a mudre je uinio svojim trgovcima i pr<r
davcima, da su i oni od toga iroali dobitak, sve dok
nije doveo dotle da vie niko nije tano video i sa
znavao sveto drvo, i zaratio je zemlju za vlasnitvo;
dao je da se izvikuje (2. Sol. 2): Ja sam stablo do
brog drveta i stojim na korenu dobrog drveta, i na
kalemljen sam u drvetu ivota. Ako kupite moju
robu, koju vam prodajem, ozdraviete od vaeg div
ljeg roenja i veno ete iveti. Izraslo sam iz ko
rena dobrog drveta i u svojoj vlasti imam plod starog
drveta, a jedini sam na stolici boanske snage, i imam
vlast na N ebu i na Zemlji: doite meni i za novac
kupite od ploda ivota!
N arodi su potrali i kupovali i jeli sve dok nisu
usahnuli. Svi kraljevi od podne, vee i pred pono
32
jeli su od prodaveva ploda i iveli su u velikoj ne
moi; jer je divlje drvo od ponoi sve dalje i sve
vie raslo iznad njih i potamanilo ih za dugo vreme.
A bilo je zlehudno vreme na Zemlji, kada nije bilo
niega, jer je svet stajao; sli, ludi su mnili da je bilo
dobro vreme: toliko vrsto ih je bio zaslepio trgovac
ispod drveta
Ali, uvee je milosrdnost Boija jadikovala nad
bedom i slepi lom ljudi, i ponovo je pokrenula dobro
drvo, prekrasno, boansko drvo koje je nosilo plod
ivota; tada je blizu korena izrasla mladica iz kras
nog drveta i ozelenila, i bili su joj dati sok i duh
drveta, i zborio je ljudskim jezikom i pokazivao sva
ko na krasno drvo, a njegov glas odjekivao -je daleko
u mnogim zemljama. - Tada su ljudi potrali da
vide i uju ta je bilo. Pokazano im je krano i vrli
nama bogato drvo ivota, od kojeg su ljudi u poetku
jeli i bili osloboeni od njihovog divljeg raanja. I
veoma se obradovae, jeli su od drveta ivota sa ve
likom. radou i okrepijenjem, i dobili su novu snagu
od drveta ivota, i pevati su novu pesmu o istinos
nom drvetu ivota, i bili su osloboeni od divljeg
raanja i omrzoe trgovca s njegovim prodavcima
i krivom robom. - Ali, dooe svi koji su bili gladni
i edni drveta ivota, i koji su jeli II praini, a jeli
su od svetog drveta i ozdravili od neistog roenja
i prirodne jarosnosti, u kojoj su iveli, i bili su na
kalemljeni na drvo ivota.
Samo trgovevi prodavci i njihovi licemeri, i
njihovi lihvari, nastavili su da prodaju krivu robu
i sakupljali su svoje blago, nisu doli; jer su se bili
utopili u lihvarenju licemerja trgovevog i u smrti
umrli, a iveli su u divljoj prirodi; a strah i sramota,
koji su bili otkriveni, zadrali su ih da su sa trgovcem
toliko bezboniki iveli dugo i zavodili due ljudi,
a da su ipak hvalili, bili bi i oni nakalemljeni na
drvo ivota, iveli bi II boanskoj snazi i svetosti i
nosili bina prodaju plodove ivota. Zato to j e njiho-
33
 a sramota bila otkrivena, njihova prevara, krtost da je svako mnio da on dri struk korena, da na nj.

l pakost, zane meli su i povukli se u sramu, umesto treba da gleda, i da treba da ga slua i potuje. Potom
da su se pokajali za svoju strahotu i idolopoklonstvo su podigli svoje palate i tajno sluili idolu Mamonu;
i bili bi prili sa gladnima i ednima izvoritu ve time je rasren razum neprosveenih, i iveli su II
noga ivota: zato su sahnuti u svojoj ei , a njihova zadovoljstvu svoga mesa, u pohoti divlje prirode, a
.
patnja se veito poveavala dok ih je ilagrizala nji sluili su i trbuhu u razbludnosti, oslanjali su se na
hova savest. plod drveta koji je lebdeo Iznad svih njih, premda
Poto je trgovac krivom robom video da je nje su dopali u pokvarenost, da bi zahvaljujui tome
gov prevara otkrivena, razgnevio se i obeshrabrio, mogli ponovo da ozdrave. Pa ipak, sluili su knezu
pa Je ponovo svoj luk usmerio protiv svetog naroda tame prema nagonu divlje prirode, a krasno drvo je
koji vie nije hteo da kupuje njegovu robu , i ubi
.
moralo da im stoji tek kao prizor; i mnogi od njih
Je mnogo svetoga naroda, i opet je klevetao zelenu iveli su jednako divljim ivotinjama, i vodili su
granu koja je bila izrasla iz drveta ivota. Ali veliki zao ivot u oholosti, raskoi i bludnienj u; a bogati
knez Mihailo, koji stoji ispred Boga, doao je, borio
je sirotoga hario, njegov znoj i rad, i uz sve to ga
se za sveti narod i pobedio.
pritiskao.
AJi kada je knez iz tame video da je njegov trgo
Sva zla dela postala su darovima dobra; zakoni
pokrenuo
;--ac pao I da Je njegova prevara otkrivena, su dolazili iz zlog' kvaliteta u prirodi; svako je teio
Je olUJU od ponoi iz divljeg drveta protiv svetog
velikom novcu i blagu, oholosti, rasipnitvu i sjaju.
naroda, a od podneva je i trgovac jurnuo na nj. tada
. Niemu nije' bilo nikakvoga spasa; grenje, prokli
Je svetI narod Izrasto naveliko i navisoko u krvi.
njanje, grdnja nisu smatrani za porok, i ustavljali su
Jednako kao to je bilo na poetku kada je raslo
se u jarosnom kvalitetu kao svinje u brlogu. Takvo
sveto i krasno drvo, koje je nadvladavalo jarosnost
to su inili pastiri sa ovcama, i nisu zadrali nita
u prirodi i njene knezove: tako je bilo i u vremenu.
do imena plemenitog drveta; njegov plod, snagu i
A kada je svome narodu bilo otkriveno pleme
. ivot morali su da postanu izgovor za njihove greho
nIto l sveto drvo, kada je narod video kako on lebdi
veo Tako je u to vreme iveo svet, sve osim male
iznad nj. i svoj ukus iri iznad svih naroda, i da od
skupine koja je roena posred drae, u veljim jadima
njega moe jesti ko god hoe, narodu je bilo dodijalo
i preziru, od svekolikog naroda na Zemlji, od Istoka
da jede od njegovog ploda koji je rastao na drvetu,
do Zapada. Nije bilo nikakve razlike, svi su iveli
i u pohlepi je poeleo da jede koren drveta; a pamet
u nagonu divlje prirode u nemoi, svi osim male
ni i mudri su traili koren i svaali su se oko nj.
skupine koja je bila spaena iz svih naroda. Kao to
Sukob oko korena drveta je bio toliki da su zabora
je bilo pre grenoga pada ipre pojavljivanja pleme
vili da jedu od ploda slatkog drveta, sve zbog svae
nitog drveta u prirodi, tako je bilo i u ovo vreme,
oko korena drveta.
Ali, zbog ega su ljudi na kraju tako vrsto u
Ali nije njima bilo stalo do korena, niti do drve
deli za korenom drveta jeste tajna, misterija, i osta
ta; nego je u svemu tome knez neto drugo imao u
la je !Jmetnima i mudrima do danas skrivena, a nee
pameti . Jer je video da vie nee da jedu od dobrog
se razotkriti u visini, ve u dibini, u velikoj bezaz
drveta, ve da se svaaju oko korena, jasno je video
lenosti, jednako kao to je plemenito drvo sa svojim
da su postali iznureni i slabi, i da u njima opet
vlada divlja priroda. Zato ih je pokrenuo na oholost, jezgrom i srcem bilo sve vreme skriveno u upueni-

34 35
 ne bolje, ve samo gore. Usred ovoga vremena po
ma u poslove sveta; iako su mnili da su stajali na
krenute su mnoge velike oluje, od veeri pred pono
korenu i vrhu drveta, nije to bilo nita do svetla
i jutro; ali od ponoi je izila velika vodena struja
para pred njihovim oima.
pred sveto drvo i pokvarila mnogu plemenitu granu
Ali, plemeni to drvo je od poetka do dana da
na svetom drvetu, a posred struje je bilo svetlo, pa
nanjeg s najveom marljivou radilo u prirodi,
se i divlje drvo pokvarilo pred pono. A knez u tami
da bi moglo da bude otkriveno svim narodima, go
je bio razjaren u velikoj pokretljivosti prirode; jer
vorima i jezicima; protiv njega je avo besneo i pra
sveto drvo je talasalo u prirodi, kada se ono potom
skao u divljoj prirodi, i branio se kao jarosni lav.
ubrzo podiglo i htelo da se upali u glorifikovanju
Ali, plemeni to drvo je donosilo sve vie i sve slaih
svetog, boanskog majesteta, i da od sebe rodi jaru
plodova, i sve vie se otkrivalo mnogima, uprkos to
koja je toliko dugo stajala nasuprot njemu i rvala
me to je avo besneo i praskao, sve do kraja, kada

se s njim.
je sve postalo svetlo. Jer je na korenu plemenitog
Tako je talasalo drvo tame, jarosti i pokvarenos
drveta izrasla zelena grana i koren je dobio sok i
ti, isto tako grozno, pa pre nego to e i ono bi ti
ivot, i bio mu je dat duh drveta i preobrazio je
upaljeno, iz njega je iziao knez sa svojim legijama
plemenito drvo II njegovoj prekrasnoj snazi i moi,
da pokvari plemeniti plod dobrog drveta. - l stajalo
uz to prirodu, u kojoj je ono izraslo.
je u prirodi straljivo u jarosnome kvalitetu, u kojem
Kada se ovo dogodilo, u prirodi su se pojavila
je stanovao knez tame, ljudski govorei, jednako kao
dvoj a vrata, saznanje dvaju kvaliteta, zlog i dobrog,
to se gleda grozno, strano vreme kako se navlai,
i bio je otkriven nebeski Jerusalim, isto tako carstvo
koje se pokazuje grozno i strano sa mnogim seva
pakla, i to svim ljudima na Zemlji. A svetlost i glas
njem na suu, od ega se ovek prestravljuje. Ono
su odjekivali u etiri vetra, a lani trgovac le od
je, naprotiv, stajalo u dobrom kvalitetu, u kojem je
podneva bio sasvim otkriven, i njegovi su ga omrzli
stajalo sveto drvo ivota, ak prijatno, slatko i puno
i iskorenili sa Zemlje.
miline, jednako nebeskom carstvu radosti. Ova dva
Kada se ovo dogodilo, pred pono se divlje drvo
drveta su estoko talasala jedno protiv drugog, sa
sasuilo i sav narod je video sveto drvo, pa i na
svom silinom, sve dok se nije upalila vascela priroda
dalekim ostrvima, i gledao je sa udivljenjem. Bio je
i oba kvaliteta u jednom trenu. I drvo ivota je bilo
otkriven i knez II tami, a njegova tajna je bila razcr
upaljeno u svome sopstvenom kvalitetu vatrom Sv.
bliena, a njegovu bruku i sramotu njegovu videli
duha, a njegov kvalitet je goreo u vatri nebeskog
su svi i saznali su svi ljudi na Zemlji, jer je tajna po
carstva radosti, II neistraivoj svetlosti i jasnoi. U
stala svetla. Ali i to je trajalo jedno kratko vreme,
ovoj vatri su se odredili kvaliteti svih glasova ili
a onda su ljudi napustili svetlost i iveli u zadovolj
stvu svoga mesa do pokvarenosti; jer jednako kao nebeskog carstva radosti, koji su veito bili u dobrom

to su se otvorila vrata svetlosti, tako su se otvorila
i vrata tame, i iz jednih i drugih su izile sve snage
i vetine koje su dotle bile zatvorene.
J ednako kao to su ljudi od poetka iveli u po
tomstvu divlje prirode, a sada su udeli za zemalj
kvalitetu, a svetlost svetog triniteta svetlela je u dr
vetu ivota, i ispunjavala je itavi kvalitet u kojem
je stajala.
l drvo jarosnog kvaliteta, koje predstavlja drugi
deo u prirodi, bilo je takoe upaljeno i gorelo je u

skim stvarima: tako se thelo da i na Zemlji bude, vatri gneva Boijeg, s paklenom istucanom korom,

37
36
 a jarosni izvor se do venosti uspinjao, a knez tame
sa svojim legijama je ostao u jarosnom kvalitetu kao
u svome sopstvenom carstvu. U ovoj vatri je nesta
jala Zemlja, zvezde i elementi; jer je sve gorelo isto
vremeno, svako II vatri svoga sopstvenog kvaliteta,
i sve je postalo rastavljeno. Jer se pokrenula starina,
u kojem su stanju sve snal!e i sva stvorenja, i sve to
se moe imenovati, i snage neba, zvezda i elemenata
opet su postale tanke i formovane u onaj oblik u
kojem su bile pre poetka stvaranja. Samo dva kva
liteta, kvalitet zla i kvalitet dobrog; koji su u pri
rodi bili jedan u drugome i rastavljeni jedan od
drugog, a zli knez zla i jarosti je bio dat za venu
kuu zla, a ta kua se zove pakao ili osuda, koju vie
nikada nee dokuiti ili dodirnuti dobri kvalitet, za
borav svekolikog dobrog, i to u njegovoj venosti.
U drugom kvalitetu je stajalo drvo venog i
vota, a njegov izvor je poticao iz Sv. Trojstva. i u
njemu je svetleo Sv. Duh. I proizili su svi ljudi
koji su doli od bedra Adamovog, prvog oveka, sva
ki u svojoj snazi i u kvalitetu, u kojem je rastao na
Zemlji. Tu, na Zemlji, oni su jeli od dobrog kvali
teta, koji se tu zove Isus Hrist, svi oni koji su u sebi
imali snagu dobrog kvaliteta, koji su bili prihvaeni
u dobrom i svetom kvalitetu i pevali pesmu svoga
mladoenje svaki u svome glasu, prema svojoj sve
tosti.
Ali, drvo ivota, roeno u svetlosti prirode i
duha, koje na Zemlji nikada nije bilo ispravno saz
nato, raslo je u svojoj snazi, ono je iznad svih ljudi
na Zemlji davalo hlada, iako su tu bili mnogi nez
naboci i narodi, i oni nedostojni, koji su prihvaeni
u istoj snazi u kojoj su odrasli i u kojoj je njihov
duh bio zaodeven, i pevali su pesmu njihove snage o
plemenitom drvetu venog ivota, jer je svako bio
glorifikovan prema svojoj snazi.
A sveta priroda je raala radosne, nebeske plo
dove, jednako kao to je na Zemlji raala zemaljske
38
u oba kvaliteta, koji su bili zao i dobar, tako je sada
raala nebeske, radostne. A ljudi, koji su sad bili
jednaki anelima, jeli su svaki od ploda svoga kva
liteta i pevali su pesmu Boiju i pesmu O drvetu
venoga ivota. A ono je bilo o Ocu kao u nekoj
svetoj igri, kao trijumfujua radost; jer su sve stvari
u poetku bile nainjene u OCU i takve e ostati u
svojoj venosti.
. Ali svi oni koji su na Zemlji rasli u snazi drveta
gneva, a to znai, koje je nadvladao jarosni kvalitet
i koji su bili pokvareni u zlu njihovog duha u nji
hovome grehu, svi su takoe izali, svaki u svojoj
snazi, a bili su prihvaeni II carstvo tame, i svaki je
bio odeven u snazi u kojoj je bio izrastao, a njihov
se kralj zove Lucifer, onaj koji je isteran iz svetlosti.
A pakleni kvalitet je takoe preiveo plodove,
kao to je inio na Zemlji; i samo zato to je dobro
bilo odvojeno od njega, on je sada donosio plodove
u svome sopstvenom kvalitetu. A ljudi koji su sada
bili jednaki duhovima, jeli su svaki od ploda svoga
kvaliteta, kao to je jeo i avo; jer jednako kao to
je razlika u ljudima na Zemlji razlika u kvalitetima,
i kao to nisu svi jednog kvaliteta, tako je i kod
prognanih duhova, a tako je i u nebeskoj raskoi,
u anelima i u ljudima, i tako e trajati navek.
Amen.
Blagonakloni itaoe, ovo je kratko kazivanje o
dva kvaliteta u prirodi, od poetka do kraja, kako su
od njih nastala dva carstva, nebesko i carstvo pakla,
i kako se od tog vremena vijaju jedan protiv drugog
i bore se, i na ta e s njima ubudue izii.
Ovoj sam knjizi pak dao ime: Koren ili majka
filozofije, astrologije i teologije. E pa znaj, o emu
ova knjiga raspravlja
1. Filozofija raspravlja o boanskoj sili, o tome
ta je Bog i kakvi su u boijem sutastvu priroda,
zvezde i elementi, o tome odakle vode svoje poreklo
sve stvari, kakvi su nebo i Zemlja, tako isto aneli,
39

ljudi i avoli, uz to nebo i pakao, i sve to je stvo
reno, takoe ta su oba kvaliteta u prirodi, na osnovu
pravog razloga u saznanju duha, u tenji i uzbuenju
boijem.
. 2. Astrologija raspravlja o silama prirode, zvez
da l elemenata, kako su iz njib postala sva stvorenja,
kako one sve teraju, i u svemu vladaju i deluju i
kako preko njih zlo i dobro deluju u ljudima i ivo
tinjama, odakle proizilazi da u ovome svetu ,gospo
dare zlo i dobro, kao i da u njemu postoji carstvo
pakla i nebesko carstvo. Ja nisam kanio da opisujem
putanju svake zvezde, poloaj ili imena, ili kako one
za svaku godinu imaju svoju konjunkciju ili kva
drat i slino, ta svake godine i svakoga asa prouz
rokuJU, to su premudri, pametni i duhom bogati
IJudl saznali posmatranjem, paljivim sluanjem i
dubokim razumevanjem i raunanjem, blagodarei
lskustvu dugog starenja Ja to nisam izuavao i uio ,
pa ostavljam uenima da raspravljaju o tome; nego
Je mOJa nakana da piem po duhu i smislu, a ne na
osnovu posmatranja.
3 . Teologija raspravlja o carstvu Hristovome, O
tome kako je ono stvoreno, kako ono stoji nasuprot
carstvu pakla, takoe o tome kako ono u prirodi vodi
borbu sa carstvom pakla, pa kako ljudi mogu verom
i duhom da nadvladaju carstvo pakla i trijumfuju
u boanskoj sili, i da dostignu veno blaenstvo, i
kako da odnesu pobedu u borbi; takoe, kako ovek
dejstvo m paklenog kvaliteta baca u propast samog
sebe, i najposle, na ta e izii i s jednim i s drugim.
Gornji naslov: Jutarnje rumenilo na istoku, je
ste tajna, misterija preutana pametnima i mudrima
ovoga sveta, koju e ubrzo morati da doive i saz
naju. A onima koji ovu knjigu budu itali iz prosto
re, a s prohtevom svetog duha, onima koji svoju
nadu polau samo II Boga, on? nee biti tajna, nego
otvoreno saznanje. - Ne kanim da objanjavam ovaj
naslov, ve ostaVljam nepristrasnom itaocu koji se
u ovome svetu rve u dobrom kvalitetu da presudi.
40
Ako pak neki pametnjakovi, koji II jarosnom
kvalitetu odruje kvalitet, bude doao do ove knjige,
protivie se onako kako se nebesko i carstvo pakla
valjaju jedno protiv drugog i jesu. Najpre, kazae
da sam se previsoko vinuo u boanstvo i da mi takvo
to ne prilii. Potom e kazati da se hvalim Svetim
duhom; dakle, morao bib tako i da ivim, i to udi
ma da dokaem. Tree, kazae da to inim iz elje
za slavom. Cetvrto e kazati, da za to nisam dovoljno
uen. Peto, njega e jediti velika prostota pieva, a
da je obiaj sveta da gleda samo u visoko i da se
jedi na prostotu.
Pristrasnim pametnjakoviima kanim da suprot
stavim praoce prvoga sveta, koji su takoe bili prosti,
prezirani ljudi, protiv kojib su besneli i urlali i
svet i avo, kao u vreme Enoha, II kojem su sveti
oci najpre silno propovedali o imenu Gospodnjem;
ni oni se na nebo nisu uzdigli telom, a sve su videli
oima, a Sveti Duh se otkrio samo u njibovom duhu.
To posle vidimo u drugom svetu takoe kod svetih
praotaca, 'patrijaraha i profeta, koji su dojednog bili
tel< prosti ljudi, u jednu ruku obini pastiri. Kao to
je i Mesija Hrist, junak u borbi u prirodi, bio ovek,
iako je bio knez i kralj ljudi, ipak se u ovome svetu
drao u velikoj prostoti; tako su i njegovi apostoli
dojednog bili samo siromani, potcenjivani ribarski
momci i mali ljudi. Da, Hrist tavie zahvaljuje svo
me' nebeskom ocu to ga je drao daleko od pametnih
i mudrib ovoga sveta, a otkrivao deci. Matej l l . Uz
to se vidi kako su i oni na isti nain bili siromani
grenici i da su obe tenje, zlu i dobrom, imali II
sebi u prirodi. Ali i da su na isti nain protiv greha
sveta, ak protiv svoga sopstvenoga greha propove
dali i uili: inili su to po elji Svetoga duha, a ne
iz pomame za s1avom. I tako i nisu imali nita od
vlastitih snaga i sposobnosti ili da su mogli da ue
II tajnama boijim, nego se sve zbilo po elji Boijoj.
Dakle, ni o sebi samom ne mogu nita drugo da
kaem, da se pohvalim ili napiem, do da sam prost
41
ovek, uz to siroti gre.lik i da svakOl dana moram
da se molim: Gospode, oprosti nam grebe nae! i
kazujem s apostolima: O Gospode, Ti si nas izbavio
krvlju tvojom! Ni ja se nisam 1I7-1igao U nebo i niSam
video sva dela i stvorenja boija, nego se to isto nebo
otkrilo u mome duhu; pa kako ni volja za otkriem,
ni moja prirodna volja, nego je elja duha, morao
sam zbog toga da pretrpim takoe mnoge nemilosti
poto se svetlost i mrak rastavljaju, a jarost se telom
troi u zemlji; osim toga, dua jasno i razgovetno
u Bogu vidi svoga oca. Ali kad se dua zapali Svetim
duhom, onda trijumfuje u telu i puca kao velika
vatra, tako da srce i bubrezi drhte od radosti. Ali to
nije neko veliko i duboko saznanje u Bogu, njenom
ocu, nego ljubav prema Bogu, njenom ocu, trijum
fuje u va tri Svetoga du a. .

avolove. Ali duh ovekov nije doao samo iz zvezda

Ali, saznanje boije e u vatri Svetog duha zasi
i elemenata, nego je u njemu skrivena i iskra svet
ti, i najpre malo kao zrno goriino, kao to ga Hrist
losti i sile Boije. Nije to prazna re koja stoji u
uporeuje (Mat. 1 3), ono iza toga poraste veliko kao
l. Mojs. l , 21: I stvori Bog ovjeka po obliju svoje drvo i iri se od sebe u Bogu, tvorcu svome, kao. to
mu, po obliju boijem stvori ga. Jer to ba ima ra

kapljica vode u velikom moru ne moe da pravi veli-

zu ma, to je stvoren iz itavog sutastva boanstva.
ke talase, ali u njoj ide velika voda koja moe da
Telo je od elemenata; zato ono mora i da se hrani
uini neto vie.
elementima. Dua svoje poreklo ne vodi samo od tela,
A to je ono to se desilo, ono to se deava i
pa iako nastaje u telu i njen je poetak telo, ipak
ono to e se desiti, isto tako irina, dubina i visina,
svoj izvor ima od spolja u sebe i kroz vazduh; tako
blizu i daleko u Bogu kao jedna stvar, jedna poj
i u njoj gospodari Sveti duh isto onako kao to sve
mljivost; i sveta dua ovekova takoe vidi isto to,
ispunjava i onako kao to je sve u Bogu i sam Bog
ali u ovome svetu samo pare po pare. I esto ona
u svemu._.
smetne sa uma da ona ne vidi nita; jer, avo je
Zato to je Sveti duh u dui kao stvorenje, kao estoko goni u jarosni izvor, koji je u dui, i esto
svojina due, ona istrauje do u boanstvu i u pri krije plemeni to zrno goriiina; zato ovek stalno
rodi takoe; jer, ona ima svoj izvor i prispee u su mora da se bori.
tastvu itavog boanstva. Kada se ona upali Svetim
Na takav nain, u takvom saznanju boijem
duhom, tada vidi ta Bog, njen otac, radi, kao to
kanim da piem u ovoj knjizi o Bogu, naem ocu , II
sin u kui dobro vidi ta radi otac; ona je koleno ili
kojem je sve i koji je sam sve; kanim da raspravljam
dete u kui nebeskog Oca. Kao to oko gleda do u
kako se sve rastaVlja i kako je stvoreno i izazvano,
zvezde, odakle vodi svoje prvo poreklo, tako, dakle,
i kako se kree II itavom drvetu ivota.
i dua gleda do u boansko sutastvo, u kojem ivi.
Ovde e videti pravu osnovu boanstva, i kako
Ali zato to dua ima svoj izvor u prirodi, a II
je pre vremena sveta bilo jedno sutastvo; takoe,
prirodi je zlo i dobro, a i ovek se grehom bacio u
kako su bili stvoreni sveti aneli, i iz ega; pa o
jarost prirode, te se, dakle, dua svaki dan i svaki
stranom padu Luciferovom i o padu njegovih le
as kalja grehom, njeno je saznanje iskomadano; jer,
jarost koja gospodari u prirodi gospodar ii u dui.
gija; takoe, iz ega su stvoreni nebo, Zemlja, zvezde
i elementi, isto tako u Zemlji metali i stene, i sva
Ali Sveti duh ne pada u jarost, nego gospodari u
stvorenja; kakvo je roenje ivota i telesnosti svih
izvoru due, koji je u svetlosti boijoj ; i bori se protiv
stvari; takoe, ta je pravo nebo, na kojem stanuje
jarosti u dui. Zato to dua ne moe ni u jednom
potpunom saznanju da doe do kraja u ovom ivotu, Bog i njegovi sveti, i ta j e gnev boiji i paklena

42 43
vatra, i kako je sve bilo upaljeno: in summum, ta
vot ima da nema u sebi oba kvaliteta. Ovde pak mo
ili kakvo je sutastvo svih sutastava.
ramo da razmislimo ta znai re kvalitet ili ta
Prvih sedam poglavlja raspravlja, ne ba bog
jeste kvalitet. Kvalitet je pokretljivost, patnja ili
znakako i pojmovno, o sutastvu Boga i anelima s
gonjenje neke stvari, kao to je vrelina koja sa
alegorijama, da bi italac korak po korak konano
goreva, goni i prodire sve to II nju doe, a nema
doao do dubokog smisla i prave osnove. U osmom
poglavlju govori se o dubini u boanskom sutastvu, njenih svojstava. Naprotiv, sve to je hladno, mokro i

i tako redom, to dalje, to dublje. C...to se gdekoje mrano, ona osvetljava i zagreva, i ono to je meko
species ponavljaju ili opisuju sve dublje, zarad ita ini tvrdim. Ali, ona ima jo dve species II sebi:
oeve, a i same moje slabe pojmljivosti. kao to su, naime, svetlost i jarost; o njima treba
A ono to u ovoj knjizi nae nedovoljno obja primetiti sledee. Svetlost koja ini sr vrelina je
njenim, kasnije e nai jasnim i razgovetnim; jer, sama po sebi prijatan i radostan prizor, snaga i
zbog nae pokvarenosti saznanje je nae krnje i nije vota, osvetljavanje i prizor stvari koja je daleko i
najedared savreno, kao to j e ova knjiga udo sveta, komad je ili izvor nebeskog carstva radosti. Jer,
koje e razumeti sveta dua. ona oivljuje i pokree sve u ovome svetu; svako
Njome itaoca preporuujem bogatoj i svetoj meso, isto tako drvee, lie i trava rastu II ovom
ljubavi Boijoj. svetu blagodarei snazi svetlosti i u njoj nalaze
svoj ivot kao II onome to je dobro. Tome nasu
prot, vrelina II sebi ima i jarost, jer sagoreva, pro
dire i kvari; ta ista jarost izvore, goni i uzdie
1. POGLAVLJE
se II svetlosti i pokree svetlost: rve se i bori II
svome dvostrukom izvoru sa sobom. I ona je stvar,
o pToua vanju. boanskog stLtastva u pTiTodi, o
ali ona ima dvostruki izvor. Svetlost postoji u Bogu
oba kvaliteta:
bez vreline, ali ne postoji u prirodi; jer, u prirodi
su svi kvaliteti jedni u drugima kao jedan kvalitet,
Iako meso i krv ne mogu da dokue boansko

onako kao to Bog jeste sve i kao to od njega sve

sutastvo, nego duh kada se od Boga osvetli i za
proistie i polazi. Bog je srce ili izvor-studenac
pali, kada ve kanimo da govorimo o Bogu i ta je
prirode, iz njega sve vodi poreklo.
Bog, onda moramo marljivo da razmislimo o sila
V relina pak gospodari u svim silama prirode i
ma u prirodi, uz .to i o celokupnom stvaranju, o
zagreva sve, i izvor je II svemu; inae tamo gde ne
Nebi i Zemlji, kao i o zvezdama i elementima, i o
bi toga bilo, voda bi bila odve hladna, a zemlja bi
stvorenjima, poto su ona proizila iz istih onih,
se skoanjila; a ne bi bilo ni vazduha. - Vrelina
a i o svetim anelima, avolima i ljudima, i o
gospodari u svemu, u drveu, u bilju i u travi,
Raju i Paklu.
i pokree vodu, pa blagodarei izvorima vode iz
U takvom razmiljanju nalazimo dva kvalite
zemlje raste bilje i trava; ona znai kvalitet zato
ta, dobri i zli, koji su na ovom Svetu u svim sila
to to izvire II svemu i podie sve.
ma, u zvezdama i elementima, kao i u svim stvore
Ali, svetlost u vrelini daje svim kvalitetima
njima, jednog u drugom ako jednu stvar; a i ne
snagu, te je sve ljupko i puno milja. Vrelina bez
postoji nijedno stvorenje od mesa u prirodnim i-
svetlosti nij e drugim kvalitetima ni od kakve ko-

44
45
risti, nego je kvarenje dobrog, zli izvor; jer ona sve
kvari u vrelini jarosti. Dakle, svetlost u vrelini je
ivi izvor studenac u koji se uliva Sveti duh; ali
ne i II jarosti. Ali, vrelina pokree svetlost, da ova
mui i goni, kao to vidimo zimi kada je svetlost
Sunca ipak na Zemlji, ali vreli zrak Sunca ne mo
e da dopre do Zemlje i zato ne raste nikakav plod.
o odreivanju kvaliteta hladnoe
ffiadnoa je takoe kvalitet kao to je to vre
lina, ona odreuje kvalitet II svim stvorenjima,
svemu to je postalo od prirode i u svemu to se
II njoj kree, II ljudima, ivotinjama, pticama, ri
bama, crvima, liu i travi, i protivstavljena
vrelini i odreuje kvalitet u njoj kao da je jedna
stvar; ali ona se odupire jarosti vreline i gasi vre
linu.
Ali, i ona ima dve species II sebi, o kojima treba
primetiti da, naime ona prva, rashlauje vrelinu
i sve ini ljupkim i punim milja, i II svim stvore
njima je kvalitet ivota; jer nijedno stvorenje ne
moe da postoji izvan hladnoe poto je ona patea,
gonea pokretljivost u svim stvarima. - Druga
cia je jarost; pa tamo gde se doepa vlasti, ona obara
i kvari sve kao vrelina: u njoj ne moe da postoj i
nikakav ivot poto joj se vrelina ne odupire. Ja
rost hladnoe je kvarenje svog ivota II kui smrti,
kao to j e to i jarost vreline.
o odreivanju kvaliteta vazduha i vode
Vazduh svoje poreklo ima u vrelini
nOi; jer vrelina i hladnoa od sebe silno gone i
ispunjavaju sve od ega postaje ivui i delujui
pokreti . Ali kad hladnoa ublai vrelinu, onda se
oba kvaliteta razblae, a gorki kvalitet to saima
i pretvara u kapljicu; ali vazduh svoje poreklo i
46
najvei pokret dobija od vreline, a voda od hla
dnoe.
Dva se kvaliteta pak stalno rvu jedan s drugmi;
vrelina prodire vodu, a hladnoa izlazi na kraj
s vazduhom. Pa poto je vazduh uzrok i duh sveg
i vota i sveg pokreta na Zemlji, to sve dobija svoj
ivot od vazduha i izvan vazduha ne moe postojati
nita to se kree, a to je na ovome svetu.
Voda takoe pati u svim iveim i delajuim
stvarima na ovome svetu; od vode se sastoji telo
svih stvari, a od vazduha duh, bilo to u mesu ili
II
u rastinju iz zemlje, a ovo dvoje dolazi iz vreline
i hladnoe, i jedno s drugim odreuje kvalitet kao
jedna stvar.
je Ali, kod ova dva kvaliteta treba uoiti i dve
posebne species, a to su ivotnost i smrtno dejstvo.
Vazduh je ivi kvalitet poto j e ublaen u nekoj
stvari, a Sveti duh gospodari u blagosti vazduha,
i sva stvorenja su u njemu vesela. Ali, on ta.koe
ima jarost u sebi, jer ubija i kvari svojim groznim
dizanjem. A odreivanje kvaliteta svoje poreklo do
bija od jarosnog dizanja, jer se pati i goni u svemu
onome u emu je poreklo ivota i blagodarei emu
spe postoji; zbog toga i jednog i drugog mora da bude u
ovome ivotu.
Voda takoe ima jarosni, smrtni izvor u sebi,
jer ubija i prodire; zato sve to ivi i deluje mora u
vodi da istruli i da se pokvari.
Dakle, vrelina i hladnoa su jedan uzrok i po
reklo vode i vazduha, u kojima sve deluje ,i stoji;
svaki ivot i pokretljivost stoje u onome o emu ka
nim jasnije da piem kada budem pisao o stvaranju
i hlad zvezda.
47
 o uticajima drugih kvaliteta tL tri elementa: vatri, i jarosni izvor smrti i kvarenja; a kad se upali u
vazduh tL i vodi gorkom kvalitetu u elementu vode, raa bolest i b0-
lesne otekline i kvarenje mesa. A kada se upali, u
o gorkom kvalitetu vrelini gorine, okuuje elemenat vazduha, iz ega. se
raa brza, galopujua boletina i nagla smrt.
Gorki kvalitet je sr u svakom ivotu; kao to
u vazdu hu saima vodu, da se ona izdvaja, dakle, i
o kiselom kvalitetu
u svim stvorenjima, tako i u svemu to raste na Ze
mlji; jer, lie i trava dobijaju svoju zelenu boju od
Kiseli kvalitet protivstavljen je gorkom i slatkom
gorkog kvaliteta. Ako je pak gorki kvalitet ublaen
i neno ubl3uje sve, okrepijenje je i gaenje kada
u stvorenjima, onda je sr ili radost u njima; jer,
se odve podignu gorki i slatki kvalitet, prohtev u
razara sve druge zle kvalitete, i poetak je ili uzrok
ulu ukusa, pohlepa ivota, radost puna patnje u
radosti ili smeha. A kad se pokrene, ini stvorenje
svim stvarima, prohtev, udnja i pohlepa nebeskog
uzdrhtalim i radosnim, i podie mu itavo telo; a to
carstva, mirna slast duha: on ublauje u svim ivim
je jednako prizoru nebeskog carstva radosti, uzdiza i patnjama punim stvarima. Ali i on u sebi ima izvor
nju duha, duh i snaga u svemu to raste iz zemlje, zla i kvaren ja; a ako ga se pojavi mnogo, ili ako izvire
majka ivota.
u stvarima, pa se zapali, onda raa alost i melan
Sveti duh se mono komea i goni u tom kvali
holiju; u vodi smrad, zbrku i lom, zaborav svega to
tetu; je, on je komad nebeskog carstva radosti, kao
je dobro, alost ivota, kuu smrti, poetak alosti i
to kanim kasnije da dokaem. Ali, on takoe ima
kraj radovanja.
jo jednu speciu u sebi, a to je jarost koja je uistinu
kua smrti, kvarenje svee;:a to je dobro, trUljenje i
o oporom ili slanom kvalitetu
troenje ivota u mesu. Pa kada se odve uzdigne u
prirodi i zapali u vrelini, rastavlja meso i duh, i
Slani kvalitet je dobra temperacija u gorkom,
mora da donese smrt stvorenju, jer on pati i potpa
slatkom i kiselom kvalitetu, i sve ini neno ljupkim;
ljuje elemenat vatre u kojem ne moe da opstane
odoleva podizanju gorkog kvaliteta, kao i slatkom i
nijedno meso zbog velike vreline i gorine.
kiselom, da se ne upale; on je otar kvalitet, pohlepa
ula ukusa, patnja ivota i radosti. Tome nasuprot,
o slatkom kvalitetu i on II sebi ima jarost i kvarenje. Kada se zapali u
vatri, raa tvrd, krvoloan, kamenit soj, jarosnu pa
.1
I Slatki kvalitet je protivstavljen gorkom i ve<r tnju, kvarenje ivota: od njega u mesu raste kamen,
ma je ljubak i mio kvalitet, okrepIjenje ivota, ubla od njega meso trpi veliku muku. Ali, ako se zapali u
enje jarosti; on sve ini milim i prijatnim u svim vodi, onda raa u mesu svrab, ireve, vrengu, ugu i
stvorenjima, daje miris i ukus svemu to raste iz ze gubu, alosnu kuu smrti, bedu i zaborav svega to
mlje, i lepe je zelene, bele i rumene boje. On je pri je dobro.
zor i izvor blagosti, slast nebeskog carstva radosti,
dom Svetog duha, odreivanje kvaliteta ljubavi i
milosra, radost ivota. Tome nasuprot, on ima u sebi

48 49
 2. POGLAVLJE kvalitetu, u kojem gospodari Sveti duh. avoli i
ve i gospodare II jarosnom kvalitetu, II kvalitetu
gneva i srdbe ili kvarenja_
Uputstvo kako treba posmatrati boansko i prirodno
Ali, oni su, i jedan i drugi, zli i dobri aneo,
sutastvo
stvoreni iz kvaliteta prirode, iz kojeg su nastale sve
stvari; jedino je odreenje kvaliteta u njima ne
Sve ovo, kako je gore kazano, znai kvalitet zbog
jednako. - Sveti aneli ive u sili blagosti svet
toga to sve to II dubini, nad zemljom, na zemlji i II
losti i carstva radosti, a avoli ive II sili rastue i
zemlji jedno s drugim odreuje kvalitet kao jedna
uzdiue patnje jarosti, uasavanja i mraka, i ne
stvar, i ima razliite sile i dejstva, ali samo jednu
majku, iz koje sve stvari proistiu i izviru; a sva mogu da dohvate svetlost, jer u njoj su sami sebe

stvorenja sainjena su iz tih kvaliteta i proizilaze iz sablaznili svojim uzdizanjem, kako u to kasnije

njih, i ive II njima kao II utrobi svoje majke. Tako pisati o stvaranju_

i zemlja i stenje II njima imaju svoje {K)reklo, i sve Ali, poto ne eli a veruje da sve -ll ovom

to raste iz zemlje ivi i izvire iz sile tih kvaliteta: svetu potie od zvezda, to u ti ja dokazati; ali,
to nijedan uman ovek ne moe da porekne. ukoliko nisi neka cepanica, i ako ima ioie pameti,

Ta dvostruka patnja, zla i dobra, u svim stvarima upamti sledee.

proizilazi iz zvezda; pa kao to se sva stvorenja na Prvo, pogledaj Sunce koje je srce i kralj svih

Zemlji nalaze u svom kvalitetu, tako je i sa zvezda zvezda, i svim zvezdama daje svetlost od izlaska do
zalaska, i obasjava sve i zagreva sve; sve ivi i
ma. Jer, svojom dvostrukom patnjom sve ima svoju
te raste u njegovoj sili; uz to, tako stoji radost svih
veliku pokretljivost, tranje, jurenje, paenje,
stvorenja u njegovj sili. Kad bi se ono uklonilo,
ranje i raenje. Jer, blagost u prirodi je spokojni
smrailo bi se i zahladnilo, i ne bi uspeo nijedan
mir; ali jarost II svim silama pokree sve, trei i
plod, a ljudi i ivotinje se ne bi razmnoavali;
jurei, uz to raajui. Jer, kvaliteti koji gone raaju
jer bi se ugasila vrelina, a seme bi se u svemu
prohtev II svim stvorenjima za zlim i dobrim, da
ohladilo i obamrlo bi.
sve jedno drugo ite, jedno s drugim se mea, napre
duje, splanjava, prolepava se, kvari, voli i zavidi.
U svim stvorenjima na ovom svetu je dobra i zla O kvalitetu Sunca
volja, i patnja u ljudima, ivotinjama, pticama, riba
ma , a isto tako u svemu onome to je na njemu, u Ako hoe da bude filozof i poznavalac pri
zlatu, srebru, kositeru, bakru, gvou, eliku, kao i roe i prollava boije sutastvo II prirodi, kako
u zemlji, u stenama, u vodi, i u svemu to se moe je sve stvoreno, onda moli Boga za njegov Sveti
prouavati. duh, bude li hteo da te njime osvetli. Jer, u tvom
Nita nije u prirodi, poto dobro nije u njoj; sve mesu i krvi ne moe dohvatiti takvo to; premda si
vri i ivi u toj dvostrukoj elji, ma ta to bilo, ne ti to itao, ipak je pred tvojim oima samo dim i
izuzimajui ni anela i jarosnog avola; jer se ovi tmina: jedino u Svetom duhu, koji je u Bogu, i u
razlikuju i svaki od njih ivi i odreuje kvalitet i itavoj prirodi, iz koje su nastale sve stvari, moe
gospodari u svom sopstvenom kvalitetu. Sveti ane da istrauje sve do celog tela Boijeg, koje je pri
li ive i odreuju kvalitet u svetlosti u dobrom roda, kao i sve do svetog trojstva. Jer, Sveti duh

50 51
izlazi iz Svetog trojstva i gospodari u celom telu ga i da posmatra kako celokupna priroda sa svim

Boijem, to jest u itavoj prirodi. silama koje u njoj postoje, uz to kako prostranstvo,

Kao to d uh jednog oveka u celom telu gosp<r dubina, visina, nebo, Zemlja i sve to je u njima, i

dari II svim ilama i ispunjava itavog oveka, tako iznad ne ba, da posmatra, velim, kako sve to jeste

i Sveti duh ispunjava itavu prirodu i srce je pri boije telo; i sile zvezda jesu ile kucavice u prirod

rode, i gospodari u dobrim kvalitetima u svim stva nom telu Boga u svome svetu.

rima. Ako ga pak ima II sebi, da osvetljava i ispu Ti ne sme zamiljati da se u C01"pusu zvezda

njava tvoj duh, onda e razumeti ta je napisano II nalazi svekoliko likujue Sveto trojstvo, Bog otac,

onome to sledi; ali ako ga nema, ii e ti kao mud sin i Sveti duh, u kojem nema zla, nego je presv.etli

rim neznabocima koji su se nameraili na stvara veni izvor radosti, koji je nerazdvoj"iv i nepro

nje i hteli bi da ga istrauju iz sopstvenog uma, i men ljiv, da nijedno stvorenje koje stanuje i jeste

koji su II svojim izmiljotinama doli sve do Bcr iznad C01"pusa zvezda u sebi samom, ne moe do

ijeg lica, a ipak nisu mogli da vide i u saznanju
Boga su bili sasvim slepi. Kao to ni deca Izraela
nisu mogla u pustinji da vide lice Mojsijevo, zato
to je on morao da se pokriva velom kada bi izla
voljno da se dohvati i izrazi; njegovu dubinu ne
moe da izmeri nijedno stvorenje. Ali, to ne treba
razumeti tako kao da on apsolutno nije u Corpusu
zvezda i u ovom svetu; kao to se pria. Sve, ili:

zio pred narod. A radio je to zato to oni jo nisu od pamtiveka, ili sve u svemu, tako treba da razu
me vasceloga Boga. Uporedi ga s ovekom koji
mogli da razumeju pravog Boga i volju njegovu,
koja je ivela meu njima: zato je veo bio znak i je stvoren prema slici ili obliju Bojem, kao. to

znamenje njihove zaslepljenosti i nerazumnosti. Ko je napisano u Mojsija, 1 . knjiga, l , 27.

liko ni delo ne moe da dostigne svoga majstora, Unutranjost ili prazan prostor u telu oveka

toliko ni ovek ne moe da dostigne Boga, tvorca jeste i znai du binu izmeu zvezda i Zemlje; celo

svojega da dosegne i sazna, makar da ga osvetljava telo sa svim ostalim znai nebo i Zemlju, meso zna

Sveti duh, to se deava samo onima koji se ne osla i Zemlju i od zemlje i jeste; krv znai vodu i od

njaju na same sebe, nego polau svoju nadu i volju vode i jeste; dah znai vazduh i jeste vazduh;

samo u Boga i kreu se u Svetom duhu: koji su mehur, u kojem kvalitet odreuje vazduh, znai

jedan duh s Bogom. dubinu izmeu zvezda i Zemlje, u kojoj kvalitet

Ako ovek hoe na pravi nain da posmatra odreuju vatra, vazduh i voda, a na nain elemena

Sunce i zvezde, njegovo telo, dejstvo i kvalitete, ta, kao u du bini iznad Zemlje. Zile znae tokove

onda e II njima tano nai da je sila zvezda priro sila zvezda, a i jesu tokovi sila zvezda; jer zvezde u

da. - Ako ovek posmatra celi Cirkulum ili vascelu svojoj sili gospodare u ilama i gone ljude u njihov

krunu putanju zvezda, onda e brzo nai da je ona oblik. Utroba ili creva znae dejstvo zvezda ili

majka svih stvari ili prirode, iz koje se sve kree; a troenje; sve to je stvoreno iz njihove sile. to su

sve stvari su iz istih tih sila stvorene i u njima ve one same stvorile, troe one same opet i sve to osta
no ostaju. Pa iako e se na kraju ovog vremena je u njihovoj sili, a creva i jesu troenje svega to

preobraziti, poto se dobro i zlo <Xivoje, iak e ovek trpa u njih, i svega to je izraslo iz sile

aneli i ljudi u sili prirode, od koje su dobili svoj zvezda.

prvi poetak, veno ostati u Bogu. Ti, meutim, Srce u oveku znai vreli nu ili elemenat vatre.
a i jeste vrelina; jer vrelina svoje poreklo ima u
mora ovde da podigne svoj duhovni pogle u Bo-

53
52
srcu II itavom telu. Mehur znai elemenat vazduh,
a u jemu i gospodari vazduh. Jetra znai elemenat
vod u, a i jeste voda; jer iz jetre dolazi krv u itavo
telo i u sve udove; jetra je majka krvi. - Noge zna
e blizinu i daljinu, jer u Boga su bzina i daljina
jedna stvar, a ovek nogama moe stii blizu i da
leko; a ako bi i hteo, u prirodi on nije ni blizu ni
daleko, jer u Boga je to jedna stvar.
Ruke znae svemo Boiju; jer kao to Bog u pri rima jezgro ili srce.
rodi moe sve da promeni i od toga da naini ta
hoe, tako i ovek moe svojim rukama sve ono to
je izraslo iz prirode ili stvoreno da promeni i od
toga svojim rukama naini ta hoe; on rukama vla
da nad delom i sutastvom vascele prirode, pa one
s pravom znae svemo Boiju .
Ovde pak zapii dalje
Citavo telo, do vrata, znai i jeste kruna puta
nja zvezda, kao i dubina izmeu zvezda, II kojoj
gospodare planete i elementi. Meso znai zemlju;
ona je ukoena i nema pokretljivosti, dakle, ni meso
u sebi samom nema uma, pojmljivosti ili pokretlji
vosti, nego se kree od sile zvezda, koje vladaju u
mesu i ilama. Dakle, ni zemlja ne bi donosi l plo
da, niti bi iz nje nicao metal, zlato, srebro, bakar,
gvoe i kamen, da u njoj nisu delovale zvezde; iz
nje ne bi nikla ni travica bez dejstva zvezda. Gla
va znai nebo; ona je na telu izrasla sa ilama i to
kovima sila, a sve sile idu iz glave i mozga u telo,
II ile kucavice koje su u mesu.
A nebo je pak prijatna dvorana radosti, u ko
joj su sve sile koje su u prirodi, u zvezdama i ele
mentima, ali ne tako tvrde, .i ne teraju i ne pate to
liko. Jer, svaka nebeska sila ima samo jednu speciu
ili oblik sile, jasnu i sasvim blago pateu, i ne zlu i
dobru jednu u drugoj, kao to je u zvezdama i ele
mentima, nego jau i istiju. Ono je stvoreno od
sredstva vode, ali u njemu ne odreduje kvalitet kao
54
to odreuje u elementima; jer jarost nije u njemu.
Ali pored svega toga nebo pripada prirodi; jer iz
neba zvezde i elementi dobijaju svoje poreklo i silu.
A nebo je srce vode; kako u svim stvorenjima, tako
II svemu onome to je na ovom svetu voda je njegova
sr i nita ne moe da opstane bez vode, bilo to u
mesu ili izvan mesa, II svemu to raste na Zemlji,
ili u metalu i kamenu: voda je, dakle, u svim stva
Nebo je, dakle, srce u prirodi, u kojoj su sve
sile, kao i II zvezdama i elementima, i jeste meka i
blaga materija svih sila, kao to je mozak u glavi
oveka. Nebo pak upaljuje svojom silom zvezde i
elemente, da one pate i gone: tako i glava oveka,
kao nebo. Kao to su na nebu sve sile blage i pri
jatne, uz to su pune radosti i odreuju kvalitet:
tako su u glavi ili mozgu oveka sve sile blage i
pune radosti. I kao to nebo iznad zvezda ima dvo
rac ili tvravu, a sve sile ipak idu iz neba u zve
zde: tako i mozak ima dvorac ili tvravu pred te
lom, a sve sile ipak idu iz mozga II telo i u itavog
oveka.
Glava II sebi ima pet ula: vida, sluha, mirisa,
ukusa i oseta; u njima kvalitet odreuju zvezde i
elementi, u njima nastaje zvezdani duh zvezda ili
prirodni duh u ljudima i ivotinjama; u njima iz
vire zlo i dobro, jer ona je kua zvezda. Zvezde od
neba uzimaju takvi silu da u mesu, II ljudima i i
votinjama, mogu da stvore iv i pokretan duh. Kao
to kretanje neba pokree zvezzde, tako i glava
pokree telo.
Ovde otvori oi tvoga duha i gledaj u Boga,
tvorca tvoga. Ovde se sada postavlja pitanje: otku
da nebu takva sila, ili odakle je ono uzima da je u
stanju da proizvede u prirodi takvu pokretljivost?
Ovde pak mora gledati iznad i izvan prirode, u
presvet!u, trijumfaInu boansku silu, u nepromen
ljivo Sveto trojstvo, koje je trijumfalno, izvorno,
pokretljivo sutastvo, i u njemu se nalaze sve sile
55
 kao u prirodi. Jer, ono je vena majka prirode, iz
njega je postalo nebo, iz njega su postali zemlja,
zvezde, elementi, aneo, avo, ljudi, ivotinje i II
njemu se sve nalazi.
Ako se spOmenu nebo i zemlja, zvezde i ele
menti, i sve ono to se u njima nalazi, i sve to se
nalazi iznad svih nebesa: onda se time pominje
celi Bog, koji se u tim bezbrojnim sutastvima prika
zao u svojoj sili koja potie od njega, dakle, prikazao
se kao stvorenje.
Ali, Bog je u svome trojstvu nepromenljiv;
nego sve to je na nebu i na Zemlji i iznad Zemlje,
ima jedan izvor i poreklo II sili koja izlazi iz Boga.
Otuda, ovde ne treba da zamilja da u Bogu zlo
i dobro izviru i jesu, nego je sam Bog dobro, i ima
ime od dobrog, on je trij umfalna vena
Samo iz njega izlaze sve sile, koje moe da istra
uje II prirodi, i koje su II svim stvarima.
Mogao bi pak da kae: u prirodi je zlo i dobro;
ako sve st varj dolaze od Boga: onda i zlo mora doi
od Boga.
Gle, ovek ovek II sebi ima ui, to je otrov, i
bez ui ne moe da ivi, jer otrov pokree zvezdane
''duhove, ispunjava ih radostima, donosi im trijumfa
.i ini ih nasmejanima; jer on je izvor radosti. Ali,
ako se on zapali II nekom elementu, onda kvari ce
log oveka; jer gnev II zvezdanim duhovima dolazi
od otrova. Kad se, naime, u podigne i procuri do
srca, onda zapali zvezdane duhove koji vladaju u
krvi i ilama u elementu vooe; tada itavo
zadrhti od gneva i otrova ui. Ba takav izvor ima
i radost, i takoe iz te supstance, kao gnev. A kad
se u zapali u ljubavi punom i slatkom kvalitetu,
u onome to js oveku drago, onda itavo telo za
drhti pred radou, kojom se katkad zaraze zvezda
ni duhovi ako s u previe podigne i u slatkom
kvalitetu zapali.
Ali, takve supstance nema u Bogu; jer on nema
meso i krv, nego je duh, u kojem su sve sile. Jov.
56
4, 2, kao to se molimo u oenau: Tvoja je sila
(Mat. 6), ikao to Isaija o njemu pie: Jer nam se
rodi dijete, sin nam se dade, kojemu je vlast na
ramenu, i ime e mu biti: divni, savjetnik, Bog
silni, otac vjeni, knez mirni (Isaija 9,6).
Gorki kvalitet se takoe nalazi u Bogu, ali
ne na isti nain kao u u oveku, ve predstav
lja izvesnu silu koja veno traje, neki trijum
falni izvor radosti koji je znatan. Pa iako u Moj-
sija stoji napisano (2. Mojs; 5. Mojs, 4, 24): ja sam
gnevan, revnostan Bog, uprkos tome ne treba mi
sliti da se Bog u sebi samom razgnevljuje, ili da se
vatra gneva pretvara u Sveto trojstvo. To nikako ne
moe da bude; pa i stoji: zbog onih koji me mrze,
u ta stvorenja se pretvara vatra gneva. A kad bi se
radost. Bog II Sebi samom razgnevio, onda bi gorela vascela
priroda, a ne u Bogu: ali od Boga e goreti trijum
falna radost, kako od kako je sveta i veka nikada
nije bilo i drugaije nee ni biti. Ali trijumfalna
radost u Bogu, koja podie i pati, donosi nebu tri
jumf i pokree ga, a nebo pokree zvezde i elemente,
a zvezde i elementi pokreu stvorenja.
Iz sila Boijih nastalo je nebo; iz neba su na
stale zvezde; iz zvezda su nastali elementi; iz eleme
nata su nastali Zemlja i stvorenja. Tako sve ima svoj
poetak, sve do anela i avola, koji su stvoreni
pre stvaranja neba, zvezda, Zemlje i iste te sile iz
koje su nastali nebo, zvezde i Zemlja.
Ovo je, dakle, kratak uvod ili "putstvo, kako
telo treba posmatrati boansko i prirodno sutastvo.Od
sada kanim da opisujem pravu osnovu i dubinu, ta
je Bog, i kako je sve u sutastvu Boijem stvoreno.
- Ovoga je, dodue, od kako je sveta i veka jedan
deo ostao sakriven i nije dato oveku da s umom
njegovim sazna; ali poto Bog u prostoti kani da se
otkrije u ovom vremenu, dao sam da sila i volja
njegova uzavru, a ja sam samo varnica. Amin.
57
 8. POGLAVLJE
o savrenom telu aneoske kraljevine, velika
tajna
Aneoske kraljevine su formovane potpuno pre
ma boanskom sutastvu i nemaju nijedan drugi
oblik do oblika koje ima boansko sutastvo u svome
trojedinstvu; jedino je ta razlika to njihova tela
jesu stvorenja koja imaju poetak i kraj, i to carstvo
II kojem ona imaju svoju oblast nije njihovo telesno
vlasnitvo koje one imaju po prirodnom pravu, ve svetlosti bie tama: tu stvorenje iskustveno saznaje
carstvo Boga Oca koji ih je stvorio iz svojih snaga
i moe da ih stavi gde god mu je volja; inae je
njihovo telo nainjeno prema svim snagama i iz
svih snaga Oca. A njihova snaga raa svetlost i saz
nanje u nj ima; jednako kao to Bog svoga sina raa
iz svih svojih snaga i jednako kao to Sveti duh pro
izilazi iz njihovih srca, iz njihove svetlosti i iz svih
nj ihovih snaga.
Sad zapamti! Jednako kao to je aneo u svome
telesnome telu stvoren sa svim lanovima: tako je,
dakle, stvorena savrena kraljevina koja je zajedno
kao jedan aneo. - Ako se sve okolnosti ispravno
posmatraju, onda e se nai je cela regimenta II
svojoj oblasti stvorena u jednoj kraljevini kao telo
jednog anela, ili kao Sveto trojstvo.
Ovde se zagledaj duboko! - U Bogu ocu je sva
snaga i on je svim snagama izvorite II njegovoj du
bini ; II njemu su svetlost i tama, vazduh i voda,
vrelina i hladnoa, tvrdo i meko, debelo i tanko,
jeka i zvuk, slatko i kiselo, gorko i oporo, i ono to
ne mogu da ispripovedam: samo po svome telu za
kljuujem, jer je ono u poetku stvoreno od Adama,
iz svi h snaga i prema slici Boijoj.
Ah, ovde ne sme misliti da snage II Bogu ocu
jesu na jedan takav nain, ili da su kvalifikovane
na takav iskvaren nain, kao u oveku, kojeg je
takvim spravio gospodin Lucifer, ve je sve tanano
58
pri jatno i puno slasti, sasvim blago. Pre svega je
svetlost (kao to bih to u prirodi mogao da uporedim)
jednaka svetlosti Sunca; ali nije tako neizdrijiva
kao to je u naim iskvarenim oima neizdrijiva
svetlost Sunca, ve sasvim prijatna i puna miline,
jedan prizor ljubavi. Tama je, meutim, skrivena u
sreditu svetlosti, koja e, ako bi neko stvorenje bilo
nainjeno iz snage svetlosti i htelo da u njoj talasa
, -
vie i jae od samoga Boga, u tom sreditu ugasiti
istu svetlost (razumi da on upaljuje vatru, tako da
se duh iz ljubavi uzdie iznad poniznosti) . i urne sto
da je II srediti skrivena tama.
Jednako kao kada se pripali votanica, tako ona
gori; ali kada se utuli, onda panjina ili svea jeste
tama: dakle, svetlost svetli iz svih snaga Oca; ali
ako bi se snage iskvarile, onda bi svetlost utrnula
i snage bi ostale tama, kao to se to moe videti
kod Lucifera.
Pa ni vazduh nije na jedan takav nain u Bogu,
ve je to prijatno, tiho hujanje i talasanje, to jest,
izlaenje ili talasanje snaga je izvor vazduha, u ko
jem se uspinje Sveti duh.
Voda takoe nije na jedan takav nain u Bogu,
ve je ona izvor u svim snagama, ne na nain ele
menata, kao to je to u svetu. Pa ako bi trebalo sa
ime da se u poredi, onda u to uporediti sa sokom
u jabuci; ali celovita svetlost jednaka je nebu, duhu
svih snaga. Gospodi.n Lucifer ju je tako iskvario d a
ona na ovome svetu besni i praska, tee i juri. i da
je tamna i debela; a uz to, kada ne bi tekla, usmrdela
bi se, o emu u iscrpnije raspravljati kada budem
pisao o stvaranju.
Vrelina u Bogu jeste prijatna, blaga toplina, is
ticanje svetlosti koje se razjaruje iz svetlosti u u to
me poveava izvor ljubavi.
Ni hladnoa nije na takav nain u Bogu, vc je
ona hlaenje vreline, ublaivanje duha, uspinjanje
ili talasanje duha ..
59
 Ovde se zagledaj duboko. Bog govori u Mojsiju
sustvuj u na nebu i na ovome svetu, i svega to se
dok je deci Izrailja davao Zakon: ja sam Bog tvoj,
moe imenovati.
Bog revnitelj, koji na sinovima pohodim bezakonje
Ali, kao to se ovaj kvalitet upaljuje uzdiza
otaca njihovijeh do treega i do etvrtoga koljena,
njem, to u svome carstvu mogu da ine samo stvo
oni jeh koji mrze na me. I posle toga se on naziva
renja koja su stvorena iz boanskog salnitera: tako
milosrdnim Bogom za one koji ga se boje. Mojs. 20,
je to jedna gorua izvorna ila gneva Boijeg; jer
5. 65 Mojs. 5, 9. 10.
je jedan od sedam duhova Boijih to u ijoj snazi
Sad je pitanje, ta bi bio gnev Boga na nebu? stoji boansko sutastvo u celoj boanskoj snazi i
da li se to Bog u sebi samome razgnevio? ili, kako nebeskoj raskoi. Kada se upali, onda je to jarosni
se Bog razgnevljuje? izvor gneva i poetak pakla, takoe jedno mue
Vidi, u ovome naroito treba obratiti panju na nitvo i poroajne muke nebeske vatre, i takoe je
sedmostruke kvalitete ili okolnosti. Najpre je u b0- dan kvalitet tame, jer boanska ljubav i boanska
anskoj snazi skriven opori kvalitet, to je jedan kva svetlost takoe uganjuju u njemu. .(To je klju
litet jezgra ili skrivenog sutastva, jedna otrina, koji otvara vrata sobe smrti, i raa smrt; odatle
stezanje ili prodiranje, u salniteru sasvim otro i Zemlju, stenje i sve.)
oporo. On raa tvrdou i hladnou takoe, a kada se
raspali, raa otrinu jednaku soli. O dTugoj okolnosti ili species
To je jedna species ili izvor gneva u boanskom
Drugi kvalitet ili drugi duh Boiji u boanskom
salniteru. Kada se ovaj izvor upali, do ega moe da
saIniteru ili u boanskoj snazi jeste slatki kvalitet;
doe od velikog kretanja ili uzdizanja ili rnrdanja:
on deluje II oporome i ublauje opori, tako da ovaj
onda on odreuje kvalitet opore velike hladnoe; ona
postaje sasvim prijatan i blag . Jer je on savlaiva
je sasvim otra jednako soli, takoe stee sasvim
nje oporoga kvaliteta i upravo je izvor rnilosrdnosti
tvrdo jednako stenju. Ali ona u nebeskoj raskoi nije
Boije, koja savlauje gnev, a time se ublauje opori
toliko znatna, jer se ona na uzdie sama i ne upaljuje
izvor i uspinje milosrdnost Boija.
se sama; sam kralj Lucifer je u svome carstvu upalio
Moe to uporediti sa jabukom; ova je u poet
ovaj kvalitet svojim uzdizanjem i oholou svojom,
ku opora, ali kad a je prisili i savlada slatki kvalitet,
od ega ovaj kvalitet jo gori i goree sve do Posled
onda je ona sasvim blaga i prijatna za jelo: tako
njeg suda. od njega drhte i ' gore sada u stvaranju
je, dakle, i u boanskoj snazi. J<!r, kada zborimo o
ovoga sveta zvezde i elementi, kao i sva stvovrenja;
milosrdnosti Boga oca, onda zborimo o njegovoj
od njega je zatim postala kua smrti i pakla, a car
snazi, o njegovim duhovima izvora, koji jesu II 5al
stvu Lucifera i svim bezbonim ljudima veno sram
niteru, iz kojeg e roditi ljuborodno srce ili Sina.
no stanite.
Ovde zapamti' - Opori kvalitet ili jezgro u bo
Ovaj kvalitet raa u nebeskoj raskoi otrinu
anskoj snazi, stezanje ili obrazovanje ili formovanje
duha, iz njega se i njime formu je sutastvo stvore
ili suenje; jer do otrine je ili hladnoe, kao to se
nja, tako da se moe obrazovati nebesko telo, isto
vidi, to opora hladnoa sui vodu i pretvara je II
tako svekolike boje, formei rastinje. Zbog toga to
otri led. A slatki kvalitet je uminjenje ili otoplja
je to stezanje ili obrazovanje jedne stvari, on je prvi
vanj e, od kojeg opori i hladni kvalitet postaje tanak
kvalitet i poetak aneoskih stvorenja i svih sila koje
i blag, odakle voda uzima svoj izvor.

60
61
 Dakle, opori kvalitet jeste i zove se srce, a slatki
kvasac ili toplina, ili uminjenje ili ublaivanje, i to
su dva kvaliteta iz kojih je roeno srce ili Sin Bo
i ji. Jer, ako se njegov kvalitet odreuje po njego
voj sopstvenoj snazi, onda u svojoj panj ini ili jezgru
opori kvalitet jeste tama, a slatki kvalitet po svojoj
sopstvenoj snazi jeste izvirua i toplodavna, uzdi
ua svetlost, jedan izvor blagosti i dobroinstva.
Meutim, sve dok oni u boanskoj snazi u Bogu
ocu jedan drugome odreuju kvalitet, kao da je to
samo jedna snaga: dotle je to jedno blago, prijatno,
milosrdno odreivanje kvaliteta. A ova dva kvali
teta jesu dv duha Boija meu sedam izvornih duho
va u boanskoj silazi, kao to sliku toga moe videti
u OtkTivenjlL Jovanovom (glava 1 .) . Ovaj vidi sedam
zlatnih svenjaka pred Sinom Boijim, koji znae
sedam duhova Boijih, koji u velikoj jasnoi svetle
tu pred sinom. Boijim, iz kojih se sin Boiji uvek
raa oo venosti do venosti i jeste srce sedam duho
va Boijih. Isto ovo u i ja ovde po redu opisati, jed
no za drugim; ti svoje uvstvo ovde mora uzdii II
duh ako hoe da to razume i pojmi; po tvome sop
stvenome uvstvu bie jedna opora, slepa panjina.
O tTeoj okolnosti ili species
Trei kvalitet ili trei duh Boiji II snazi Oe
voj jeste gorki kvalitet; ovaj jeste prodiranje ili
prisiljavanje slatkog i oporog kvaliteta; on je drhte
i, prodirui i . uspinjui.
Ovde zapamti. - Opori kvalitet jeste jezgro ili
panj ina, ili kiselo, ili stezanje, a slatki kvalitet jeste
svetlo uminjenje ili ublaivanje, a gorki kvalitet
jeste prodiranje ili trijumfovanje koje se tu uspinje
i trijumfuje u oporom o slatkom kvalitetu. To je iz
vor radosti ili uzrok radosti koja se smeje i podie,
od koje jedna stvar drhti od radosti i treperi, od koje
nastaje nebeska radost. Uz to, ovaj kvalitet je obra-
62
wvanje svekolikih crvenih boja u njihovom sopstve
nom kvalitetu; u slatkome obrazuje on svekolike bele
i plave, II oporome i kiselome svekolike zelene i tam
ne i meane boje mnogovrsnih oblika i mirisa.
Gorki kvalitet jeste prvi duh, od kojeg ivot
postaje pokretan, od kojeg pokretljivost uzima iz
vor, i uistinu znai izvor ili srce; jer, to je drhtei,
pevajui, zamani, prodirui duh, trijumfovanje ili
radost, jedan zamaan izvor smeha. U slatkom kva
litetu se gorki kvalitet ublauje da postaje sasvim
ljuborodan i radostan. Ali, ako se odve uzdigne,
pokrene i upali, onda on upaljuje slatki i opori kva ,
litet i jednak je otrovu koji upa, probada i gori,
jednako kao kada ovek ima kunu guku koja upa
i od koje zapomae. Ovaj kvalitet u boanskoj snazi,
kada se upali, jeste duh ljubomornog i gorkoga gne
va Boijeg, koji je neugasiv, kao to se moe videti
kod legija Luciferovih. Jo veie, kada se ovaj kva
litet upali, onda je on gorka, paklena vatra koja uga
njuje tu svetlost, koja slatki kvalitet pretvara
u smrad, u oporome kvalitetu izaziva otrinu i u
panje, tvrdou i hladnou, u kislome zbrku i lom
ljavu, jedan smrad, jednu zlopatnju, kuu tuge, kuu
tame, smrti i pakla, kraj radosti, koje se u njima
vie ne mogu zamisliti; jer se niim ne moe smiriti
i niim se ne moe ponovo osvetliti, ve se na vek i
vekov uspinje mrani, smrdei, kiseli, zbrkani, gor-
. ..
ki , JarosnI IZvor.
Sad, zapamti.
U ove tri species ili kvaliteta stoji telesno su
tastvo ili k:reaturno sutastvo svih stvorenja na nebu
i na ovome svetu, bio to aneo, ili ovek, ili stoka,
ili ptice, ili rastinje u nebeskoj ili zemaljskoj formi,
kvalitetu i vrsti, isto tako svekolike boje i forme.
In Summa, sve to se obrazuje stoji u snazi i sili
ovih triju glavnih kvaliteta, i obrazuje se zahvalju
jui njima, a formuje se takoe iz njihove sopstve
ne snage.
63
 Isprva su opori kvalitet i kiseli kvalitet jedno
telo i jedan izvor; isto to stee slatku snagu, a hlad
noa II oporome kvalitetu ini je suvom. Jer, slatki
kvalitet jeste srce vode ,jer je tanak i svetao, a moe
se uporediti sa nebom; a gorki kvalitet ga odvaja,
tako da se od. snaga formuju lanovi, a II telu se
stvara pokretljivost.
Ako je pak slatki kvalitet os ...en, onda je to
jedno telo koje je savreno, ali bez uma; a gorki
kvalitet u telu prodire u opori, kiseli i slatki, i obra
zuje svekolike boje. Kojem je kvalitetu telo najrae
naklon jeno,
prema njemu gorki kvalitet obrazuje
telo sa njegovom bojom, i prema istom kvalitetu
stvorenje ima svoj najvei nagon i priklonjenost, i
talasanje ili htenje.
o etvrtoj okolnosti ili species
Cetvrti kvalitet ili etvrti duh izvora u boan
skoj snazi Oca jeste vrelina; ovaj kvalitet je pravi
poetak ivota i takoe pravi duh ivota. Opori, ki
seli i slatki kvalitet jeste salniter koji pripada telu
i iz kojeg se obrazuje telo. Jer, u oporome kvalitetu
stoje hladnoa i tvrdoa, a on jeste stezanje i isui
vanje; a u slatkome kvalitetu stoje voda i svetlost
ili sijanje i itava materija tela. A gorki kvalitet
jeste odvajanje ili formovanje, a vrelina jeste duh
ili upaljivanje ivota, od kojeg u telu nastaje duh,
koji u itavome telu mui i izvan tela svetli i ini
ivo kretanje u svim kvalitetima tela.
Ali, u svim kvalitetima naroito treba baciti
pogled na dve stvari. Kada se pogleda jedno telo,
najpre se vidi panjina ili jezgro svih kvaliteta, koje
je obrazovano od svih kvaliteta; jer prema njemu
jeste telo oporo, kiselo, slatko, gorko i jeste vrelina:
ovi kvaliteti su zajedno osueni i ine telo ili panjinu.
64
Velika tajna duha
Ovi kvaliteti jesu pak pomeani u telu, kao da
su svi oni jedan kvalitet, a ipak svaki kvalitet iz
vire II svojoj sopstvenoj snazi i proizilazi iz nje.
Svaki kvalitet. proizilazi iz sebe samog u drugi i po
kree ga, to jest, on infikuje druge kvalitete: odatle
drugi kvaliteti dobijaju volju ovog kvaliteta, to jest,
oni asorbuju otrinu i duh ovog kvaliteta, to jeste
II njima, i uvek se meaju.
Sada opori kvalitet sa kiselim kvalitetom uvek
stee druge kvalitete, i hvata i dri telo i isuuje ga;
jer, on isuuje sve druge snage i sve ih obuhvata
svojim infikovanjem. A slatki kvalitet ublauje i
ovlauje sve druge kvalitete, i temperuje se sa svim
drugim kvalitetima: zahvaljujui tome, oni postaju
tanano prijatni i blagi.
A gorki kvalitet ini sve druge kvalitete po
kretnima i pokretljivima, i deli ih na lanove, tako
da svaki lan dobija izvorite u temperovanju svih
snaga, iz ega nastaje pokretljivost.
A vrelina upaljuje sve kvalitete; od toga se raz
jaruje svetlost u svim kvalitetima, da jedan drugoga
vidi; jer, kada vrelina deluje u slatkoj vlanosti,
onda ona raa sveUost u svim kvalitetima, da jedan
drugoga vidi. - Odatle nastaju uvstva i misli, da
jedan kvalitet vidi drugi kvalitet, koji je takoe u
onome i sa njim samim je temperovan, i da apsorbu
je, sa njegovom otrinom, tako da postaje jedna volja
koja se uspinje II telima II prvom izvoritu II oporome
kvalitetu.
Tada gorki kvalitet prodire u vrelinu kroz opori
kvalitet, a slatki kvalitet ga u vodi blago proputa;
tada gorki kvalitet u vrelini prolazi kroz slatku vodu
iz tela i ini mu dvoja otvorena vrata: to su oi,
prva ulnost. Primer i prasliku toga ima. Pogledaj
na ovaj svet, naroito na Zemlju: ova je od svih
vrsta kvaliteta i na njoj se obrazuju svekolike figure.
Najpre je na njoj opori kvalitet koji stee salniter
65
i privruje Zemlju, tako da ona jeste jedno telo i
ne slama se, i na njoj obrazuje svekolika tela prema
svakoj vrsti kvaliteta, kao: svekoliko stenje i rude,
kao i svekoliko korenje, prema svakoj vrsti kvalite
ta - Kada je pak to obrazovano, onda ono lei
kao telesna, muea pokretljivost, jer ono zahvalju
jui gorkom kvalitetu i u gorkom kvalitetu izvire
II sebi samom, kao II svome samoobrazovanom telu;
ali, jo nema nekakvog ivota II rastenju ili irenju
bez vreline, koja je duh prirode.
Kada vrelina Sunca osvetli tlo Zemlje, onda na
Zemlji izviru i rastu svi oblici rudaa i trava, kore
nja i svega to je na njoj.
Ovo razumi ispravno! Vrelina Sunca na Zemlji
upal juje slatki kvalitet vode u svim obrazovanim
figurama; sada od vreline u slatkoj vodi postaje svet
lost, koja osvetljava opori, kiseli i gorki kvalitet,
tako da oni u svetlosti vide, a u gledanju se jedan
uspinje- u drugi i aprobuje drugog, to jest, kvalitet
u gledanju kua otrinu drugih kvaliteta: odatle
dolazi ukus_
A kada slatki kvalitet kua ukus gorkog kvali
teta, onda se on pidri i smekava, kao kada ovek
kua gorku ili oporu u, pa razmie svoja nepca i udara na njega, tada slatki kvalitet uspaljuje gorki
pidri se i dalje razmie nepca, kao da su mu na
brekla: tako, dakle, i slatki kvalitet deluje protiv
gorkog kva liteta
A kada se slatki kvalitet tako rairi i uzmakne .
pred gorkim kvalitetom, onda opori kvalitet sve vie
prodire i bio bi rad da kua od slatkog, i telo iza
nj. i u njemu ini sve suvljim. Jer, slatki kvalitet
jeste majka vode i sasvim je blag.
Kada pak opori i gorki kvali tet od vreline do
biju njene svetlosti,onda oni vide slatki kvalitet i
kuaju njegovu slatku vodu; tada oni sve vie ure
slatkoj vodi i u sebe je upijaju, jer su sasvim tvrdi,
ljuti i edni, a vrelina ih potpuno isuuje. A slatki
kvalitet sve vie bei od gorkog i oporog kvaliteta
i sve vie raZIllie svoj a nepca, a gorki i opori kva-
66
litet sve vie ure slatkom kvalitetu, okrepljuju se
njime i isuuj u telo. - Dakle, istinsko je rastinje
u prirodi, bilo to u nekom oveku, ivotinji, drvetu,
travi ili stenju.
Zapamti pak, kTaj priTode na ovome svetu
Do slatki kvalitet bei od gorkog, kiselog i opo
rog kvaliteta, dotle mu opori i gorki kvalitet istom
estoko ure, kao svome najboljem blagu, a slatki
kvalitet se tako estoko gura od njih i upinje se tako
estoko da prodire kroz opori kvalitet, razdire telo
i uzmie izvan tela i iznad Zemlje, i takoe tako
strano uri sve dok ne izraste dugak3 stabljika. -
Tada vrelina iznad Zemlje prodire na stabljiku, tako
da se utom gorki kvalitet upali vrelinom i potresa
od vreline, da se prestrauje, a to isuuje opori kva
litet. Tu se sukobljavaju opori, slatki i gorki kvali
tet i vrelina, a opori kvalitet u svojoj hladnoi sve
vie stvara svoj u suvou ; tada slatki kvalitet uzmie
na stranu, a drugi kvaliteti vijaju za njim.
Ali kada vidi da e biti uhvaen, da opori kva
litet tako vrsto udara na nj. a da spolja i vrelina
kvalitet i raspaljuje ga. Tada iskae iz oporog kva
liteta i opet se uzdie iznad samoga sebe: tako e
iz njega, na mestu na kojem je dolo do sukoba,
postati tvrdi vor, a vor e dobiti jednu rupicu.
Ali, im je slatki kvalitet st<oio kroz vor, on
je ve tako tvrdo infikovao gorki kvalitet, da ovaj
poinje da drhti; i im doe iznad vora. iri se brzo
na sve strane, II nameri da izmakne gorkom kvali
tetu. l u takvom irenju njegovo telo ostaje u sredini
izdubljeno, a u drhteem skoku kroz vor dobija jo
vie stabljika ili lia, i sada je radostan to je izbe
gao bitku.
l kada potom vrelina spolja tako udari na stab
ljiku, tada se kvaliteti na stabljici upaljuju i prodiru
kroz stabljiku, a u spoljanjoj svetlosti se infikuju
67
od Sunca, i na stabljici raaju boje, prema vrsti
njihovog kvaliteta_ - Ali, zato to je na njoj slatka
voda, stabljika zdrava svoju zelenkastu boju, prema
vrsti slatko kvaliteta_
Kvaliteti takvo sutastvo s vrlinom uvek ute
ruju stabljiku, a stabljika uvek raste za sebe, i uvek
se odvija jurnjava, jedna za drugom, od ega stab
ljika dobija sve vie vorova i sve vie iri svoje iz
danke. Meutim, vrelina spolja sve vie isuuje
slatku vodu u stabljici, i stabljika postaje sve tanja;
to vie raste, postaje sve tanja, sve dok vie ne bude
II stanju da istie.
Od tog trenutka se pokazuje da je slatki kvali
tet uhvaen; iza toga, meusobno i istovremeno vla
daju gorki, kiseli, slatki i opori kvalitet, a slatki
kvalitet se jo neto malo iri; ali on vie ne moe
da istie, jer je uhvaen.
od tog trenutka, iz svih kvaliteta koji su u telu
raste jedna glavica ili glava, i postaje u glavici ili
glavi jedno novo telo, o odmah potom figurie, kaO'
to je isprva figurisao koren na Zemlji, samo to
sama glavica dobija jednu drugu, suptilniju formu_
od tog trenutka, slatki kvalitet blago prodire
sam od sebe, i na glavi izrastaju mali suptilni listo
vi ; ovi listovi su od vrste svih kvaliteta_ Jer, slatka
voda je sada kao trudna ena, koja je primila sebe i
tera ga iz sebe sve dok im se glava ne rasprsne.
Potom on probija i II listiima, kao ena koja
raa; ali listii ili cvetovi vie nemaju njegovu boju,
ve boju i oblik drugih kvaliteta; jer slatki kvali
tet mora sada da raa decu drugih kvaliteta_ Pa iako
je rodila lepe zelene, plave, bele, crvene i ute listi
e, ili decu, slatka majka postaj e toliko umorna da
vie ne moe da hrani istu tu ecu, i ne eli ih vie,
jer su ona samo njena pastorad , koja su uprkos
tome arobna.
I kad zatim vrelina spolja navali na arobnu
decu, tada se u deci zapaljuju svi kvaliteti; jer duh
ivota odreuje kvalitet u njima_ Zato to su sada
68
odve bespomona za ovaj jaki duh i ne mogu da
se uzdignu, putaju oni da od njih ode njihova bla
gorodna snaga: a to tako prijatno mirie, da se o
veku srce smeje; ali, ona moraju uvenuti otpasti,
jer su odve arobna ovome duhu_ Jer, duh se iz
vlai iz glave u cvetanju, i glava se formuje prema
vrsti svih kvaliteta_ Opori kvalitet stee telo glave,
a slatki kvalitet ga ublauje i iri ga, a gorki kva
litet odvaja materiju na lanove,a vrelina u tome
ivi duh_
Sada na tome rade svi kvaliteti i raaju svoj
plod ili decu, i svako dete je dobilo kvalitet prema
vrsti i svojstvu svih kvaliteta_ Takvo to oni gone
sve dotle dok se materija ne isui, sve dok se ne isui
slatki kvalitet ili slatka voda: iza toga plod otpada,
a isuuje se i stabljika, i otpada_
I to je kraj prirode na ovome svetu_ O vome se
tavie ne mogu pisati visoke stvari. To e nai kod
stvaranja: ovde je to dovedeno samo do jednog pore
enja i opisano u kratkim crtama_
Drugi oblik kvaliteta ili boanske snage ili se
dam duhova Boijih valja naroito uoiti kod vre
line_ Najpre je temelj ili telesno sutastvo, koliko
god da ono u b<Yanstvu i u stvorenjima takoe nema
posebno telo, nego su to svi kvaliteti meusobno kao
jedan, ipak se primeuje delovanje svakog kvaliteta
posebno_
U telu ili izvoritu pak jeste vrelina koja raa
vatru, koja je jedan oblik, a on se moe istra
iti; a iz vreline ide svetlost krO'Z sve duhove ili kva
litete, a svetlost je ivi duh koji se ne moe ' istrai
vati. Po njegovoj volji, meutim, moe se istraivati
ono to on hoe ili kako on jeste; jer se on zapaljuje
u s1atkom kvalitetu, a svetlost se pojavljuje u slat
kom kvalitetu u slatkoj vodi, a ne u drugim kvalite
tima.
Za to ima jedan egzemplar; sve stvari na ovome
svetu moe zapaliti, da osvetljavaju i da gore; ono
u emu slatki kvalitet dri gornju regimentu i u e-
69
 mu drugi kvaliteti ne dre regimentu, to ne moe
da zapali. I makar odmah prineo vrelinu, ipak ne
moe uneti duh da svetli: zato su svi kvaliteti deca
slatkog kvaliteta ili slatke vode, jer se duh pojavljuje
samo u vodi.
Pa, ako si uman ovek, u kojem su duh i razum,
onda se osvrni pogledom po svetu, pa e nai da je
tako. Drvo moe da upali da svetli, jer u njemu je
voda primus; isto tako, svekolika trava po Zemlji,
poto je primus slatka voda. Kamen ne moe da
upali, jer u njemu je opori kvalitet primus; zemlju
takoe ne moe da upali, jer su pre toga nadvladali
i prokljuali drugi kvaliteti, to se moe videti u
prahu, koji je ipak samo bljesak ili duh uasavanja,
poto se u njemu predstavlja avo u gnevu Boijem,
to u iscrpnije opisati, a onda i dokazati, na jednom
drugom mestu.
Sad e ti rei: dabogme da se ne moe upaliti
vatra da svetli. Da, ljublj eni ovee, ovde se krije
tajna. Drvo koje si upalio takoe nije vatra, ve
tamna panjina; samo to vatra i svetlost odatle uzi
maju svoj izvor. Ali, mora razumeti o slatkom kva
litetu vatre, a ne o panjini, isto vai i za gotovost,
to je unutranji duh.
U elementarnoj vodi na Zuhlji pak nije slatkost
primus i li najvii regent, ve opori, gorki i kiseli
kvalitet; inae, voda ne bi bila smrtna, ve bi bila
kao voda iz koje je stvoreno nebo. To u ti dokazati,
da u elementnoj vodi na Zemlji primus jeste opori,
kiseli i gorki kvalitet. Uzmi ito, penicu, jeam,
ovas ili ta god hoe, u njima je slatki kvalitet pri
mus, i omekaj to u elementnoj vodi, pa neka potom
gori: tada e slatki kvalitet drugima uzeti regimen
tu; i zapali istu vodu, potom e videti takoe duh,
koji je u vodi ostao od masnoe ita, koji je nadvla
dao vodu. Takvo to vidi II mesu, koje gori, a ne
svetli, a mast gori i svetli.
Sad bi ti mogao da pita: kako dolazi do toga,
ili ta je tome oblik? Vidi, u mesu je opori, kiseli
70
i gorki kvalitet primus, a u masti je to slatkost:
zato je masno stvorenje uvek radosnije nego suvo,
dok slatki duh vema u njemu izvire, nego u suvome.
Jer, svetlost prirode, koja je duh ivota, sija vema
u njemu, nego u suvom stvorenju, jer u istom svetlu,
u slatkom kvalitetu, stoji trijumfovanje ili radost,
jer u njemu trijumfuju opori i gorki kvalitet; jer se
oni raduju to se okrepljuju slatkim i svetlim kvali
tetom, to su njime nahranjeni, napojeni i prosvee
ni. Jer, u oporom kvalitetu nije nikakav ivot, ve
opora, hladna, tvrda smrt; a u gorkom kvalitetu
nije nikakva svetlost, ve mrana, gorka i pomamna
patnja, kua drhtee, jarosne straljive zlopatnje.
Zato se oni, kada su u gostima kod slatkog i
svetlog kvaliteta, infikuju i postaju prijatni, uz to
su sasvim radosni i trijumfuju II stvorenju. Zato
nijedno suvo stvorenje nije veselo, bilo to zato to
vrelina u njemu jeste primus, a to znai, svejedno
da li je to zato to je jednako suvo i malo je masti
u njemu, ili je to pak od izvrsne slatkosti. Napritiv,
ima gdekoje stvorenje mnogo masti, a ipak je sasvim
melanholino, tome je uzrok to to je njegova mast
priklonjena elementnoj vodi, poto su opori i gorki
kvalitet neto jai.
Ako si uman ovek: onda vidi. Duh koji se podi
e iz vreline uzima u slatkom kvalitetu svoje isho
dite, uspinjanje i svetijenje: zato je slatki kvalitet
njegova prijateljska volja i vlada u blagosti, a bla
gost i poniznost jesu njegova sopstvena kua. I to
je jezgro boanstva, i zove se Bog, zato to je sladak,
blag, prijateljski i milostiv, a zove se milosrdni zato
to se njegov slatki kvalitet u oporom, kiselom i
gorkom kvalitetu uspinje i okrepljuje ih, vraa im
snagu, ovlauje ih, osvetljava ih, da ne ostanu tamna
dolina.
Pa, razumi ispravno samo tvoj maternji jezik;
u njemu ti je dublji temelj, nego u hebrejskom ili
latinskom; to to su se uenjaci u njima uzdigli kao
gorda nevesta ne pomae nita, njihova je vetina,
71
 evo, na izmaku. Duh pokazuje da e pred kraj gde
koji !leposveeni vie znati i razumeti nego to sada
znaju najmudriji doktori; jer, nebeska vrata se ot
varaju: onaj ko samoga sebe ne oslepi, taj e ih dobro
videti, mladoenja e krunisati svoju nevestu, amin.
Vidi, re kvasac je samo na tvojim usnama, i
kada izgovara re kvasac, zatvara usta i potom
krgue: i to je opori kvalitet koji opasuje re, da
ona postaje tvrda ili odjekuje, a gorki kvalitet je
razdvaja. - To jest, kada govori isto, onda ukro
uje poselednje slovo c i mrmlja kao drhtei dah,
a to ini gorki kvalitet koji je drhtei. Ali, sada je
re kvasac jedna mrtva, nerazumljiva re, koju niko
ne razume: to znai da su dva kvaliteta, opori i gor
ki, jedno tvrdo, tamno, hladno i gorko sutastvo;
zato se njihova snaga ne moe razumeti izvan svet
losti.
Ali, kada se govori milosrdno, onda se pritiska
drugi slog, srce, iz dubine tela iz srca; jer. re srce
izgovara pravi duh, koji se podie iz vreline srca, u
kojem se pojavljuje i izvire svetlost.
Vidi, pak, kada govori milosno, onda figuriu
dva kvaliteta, opori i gorki, pa i kada re milosno
izgovara polako, najednom, jer je ona jedan duga
ak, bespomoni slog zbog slabosti kvaliteta. Ali,
kada govori srce, onda duh u rei srce izlee brzo,
kao neki bljesak i daje rei razliku i razum. Ali,
kada govori 19, hvata dah posred druga dva kvali
teta, tako da on ostaje unutra i mora formovati re.
Dakle, boanska snaga jeste; opori i gorki kva
litet jesu salni ter boanske svemoi; slatki kvalitet
je jezgro milosrdnosti, prema kojoj se celovito su
tastvo sa svim snagama zove Bog. Vrelina jeste je
zgro duha, iz kojeg ' izlee svetlost, i upaljuje se us
red slatkog kvaliteta, i biva uhvaena od oporog i
gorkog kvaliteta, kao u samoj sredini; unutra se raa
Boiji sin, a to je pravo srce Boga. A plamenje svetla
ili bljesak, koji trenutno svetli u svim snagama, jed
nako kao Sunce u itavom svetu, to je Sveti duh,
72
koji izlazi iz jasnoe Sina Boijeg, i jeste bljesak i
otrina; jer, Sin se raa posred drugih kvaliteta i
uhvaen je drugim kvalitetima.
Ispravno razumi, ovu visoku stvar. Kada Otac
izgovara re, tojest, kada raa svoga Sina, to se do
gaa sada i veno: ista re isprva uzima svoje poelo
u oporome kvalitetu, tu se hvata, a u slatkom kvali
tetu uzima svoj izvor, a u gorkom kvalitetu se izo
trava i pokree, a II vrelini se uspinje i upaljuje
sredinji slatki izvor.
Sada ona gori u isto vreme u svim kvalitetima
od vatre koja je zapaljena, a vatra gori iz kvaliteta,
jer svi kvaliteti gore, a ista vatra jeste vatra, a ne
moge vatre.
Ista ta vatra jeste istinosni Sin Boiji, koji se,
dakle , uvek raa na vek i vekov: to hou da dokaem
na primeru neba, Zemlje, zvezda i elemenata, i svih
stvorenja, stenj a, lia i trave, dabogme, na primeru
samog avola, takoe, i to, ne sa mrtvim, slabim,
nerazumljivim argumentima, ve sa isto ivim i
neoborivim, vrstim argumentima, i isto tako iznad
i protiv svekolikog uma ovekovog, i konano, iznad
svih avola i vrata pakla, tako da to ovde ne uzme
mnogo i irokog prostora.
Samo to e biti obraivano u celoj knjizi, u svim
lancima i delovima, i naie se, dabogme, kako kod
stvaranja stvorenja, tako i kod stvaranja nebeskih i
svih zemaljskih stvari, to e bolje dolikovati i ita
ocu i bie mu pojamnije.
Ovde zapamti!
Iz iste vatre se pojavljuje bljesak i talasa u svim
snagama, a u sebi ima izvorite i otrinu svih snaga.
Kao to je roena OO Sina u svim snagama Oca, tako
ona opet oivljuje i pokree sve snage u Ocu, a od
istoga duha su fomovani svi aneli i obrazovani su
iz snaga Oca. I isti duh sadri i nosi sve, formuje
sve, sve rastinje i boje, i stovrenja na nebu i na
ovome svetu, i na nebu iznad svih nebesa; jer, roe-
73
 nje Svetog trojstva je svagda takvo, a ne drugaije, tetu, jarosne, tvrde hladnoe, u slatkome kvalitetu,
i II venosti nee postati nikakvim drugaijim. tvrde, aree va tre, u kojoj se j arosna vrelina uspi
Ali, kada se vatra upali u jednom stvorenju, nje II svekolikoj venosti, a II gorkom kvalitetu,
to jest, kada se jedno stvorenje odve uzdigne, kao ben jenja, praskanja, probadanja i gorenja.
to su to uinili Lucifer i njegove legije, tada uga A time dobija istinski opis izbaenug anela.
njuje svetlost i pojavljuje se j arosni i vreli izvor, ili avola, a takoe opis uzroka, to nije pisano
izvor paklene vatre, to jest, pojavljuje se duh vatre
samo u poreenju, ve u duhu, snagom iz koje je
II jarosnom kvalitetu.
sve postalo. - Covee, ovde se u mislima osrvrnl
Ovde zapamti okolnosti, kako se to deava ili
ispred i iza sebe; nita nije zabadava.
kako se moe desiti. Aneo je firusan iz svih snaga
Veliku povest, onako kako je prola, nai e
zajedno, kao to sam do sada ve opisao. Kada se uz
u sluaju avola, ali neto kasnije.
die, isprva on to ini II oporome kvalitetu; on pri
kuplja ovaj kvalitet, kao to se napinje ena koja
hoe da rodi, i pribija se; od toga opori kvalitet o petoj okolnosti ili species
postaje tako tvrd i otar, da vie ne moe da savlada
slatku vodu, i vie ne moe da se uspne blago II stvo Peti kvalitet ili peti duh Boziji meu sedam
renju, ve j e hvata i isuuje opori kvalitet, i preo duhova Boijih u boanskoj snazi Oca jeste dra
braa je u tvrdu, otru, jarosnu hladnou. Jer, voda estna, prijateljska i radostna ljubav.
postaje odve opora, od oporog stezanja, i gubi svoj Sad zapamti, ta tu jeste izvorite draesne i
svetli sjaj i svoju masnou, u kojoj se pojavljuje prijateljske ljubavi Boi jel Zapamti ovde, uistinu,
Sveti duh, koji jeste Duh svetog aneoskog i boan jer je to j ezgro.
skog ivota, opori kvalitet je tako vrsto stee i pri
Kada se vrelina pojavi u slatkom kvalitetu i
bija, da se od toga isuuje kao slatko, suvo drvo.
upali slatki izvor, onda ista vatra gori u slatkom
A kada se zatim gorki kvalitet uspne u isue
kvalitetu. Jer, sve dok slatki kvalitet jeste tanka.
nom, slatkom kvalitetu, o n ne moe da ublai slatki
prijatna, slatka izvorska voda: dotle on ublazuje
kvalitet i da pije s njegovom slatkom svetlom vodom,
vrelinu i utuljuje vatru: dotle ostaje u slatkom
sve dok je isuen. Tada gorki kvalitet besni i praska,
izvoritu slatke vode samo radosna svetlost, a vre
i trai umirenje ili jestiva, ane nalazi ih, i talasa II
glavi kao sahnu li otrov. lina je samo jedna blaga toplota, jednako kao u

Kada potom vrelina upali slatki kvalitet i na nekom oveku koji je sangvinike kompleksije, u
meri da ublai njegovu vrelinu u slatkoj vodi, od kojem je vrelina takoe samo jedno ljubazno oto
koje se uspinje i svetli II itavom telu: tada ne nalazi pljavanje, tako da se on samo zakonito odrava.
nita do jedan tvrdi, neplodni i slatki izvor, u kojem Ista lju bazna-svet lost-vatra pojavljuje se u sla

nema sokova, kojeg je oporost presuila.
Potom ona upaljuje slatki izvor, II narneri da
se okrepi; ali, tu vie nema soka, ve sada slatki
izvor gori i ari kao tvrdi, ushanuli kamen, i vie
ne moe da upali njegovu svetlost, a itavo telo ostaje
tamna dolina, i tu nema niega do, u oporome kvali-
tkom kvalitetu u gorkom i oporom kvalitetu, i upa
ljuje gorki i opori kvalitet, i obeduje i pije ga s nje
govim slatkim ljubavnim sokom, i okrepljuje ga l
osve tljava, i ini ga ivim i lju baznim.
I kada slatka, svetla lju bavna snaga dode do
njih, da oni od nje kuaju i dobijaju svoj ivot: ah.

74 75
tu je prijateljsko beneveniranje
ljubazna dobrodolica i velika ljubav, ak ljubazno
i draestno celivanje i dobar ukus.
Tada mladoenja celiva svoj u nevestu. 0, dra
estnosti i velika ljubavi, kako si slatka,
prijateljska, kako je prijatan, tvoj ukus, kako blago
mirie! ah, blagorodna svetlosti i jasnoa, ko moe
izmeriti tvoju lepotui Kako je otmena tvoja ljubav,
kako su lepe tvoje boje! Ah, i navek, ko moe da to
izgovor i? ili, ta ja to piem, ja koji samo mucam kao
dete, koje tek ui da govori ?
S ime to sad,a da uporedim? Treba li da ga upo
redim s ljubavlju ovoga sveta: onda je to samo jed
na tamna dolina. Ah, i naveliko! ne mogu te upo
redi ti ni sa im do sa vaskrsenjem mrtvih. Tada e
u nama opet pojaviti vatra ljubavi,
e opkoliti ljude, opet e zapaliti na opori, gorki i
hladni, tamni i mrtvi kvalitet, i prijateljski e nas
obuhvatiti.
0, blagorodni due, zato si uzmakao od nas?
O, j arosti i oporosti, ti si uzrok! O, jarosno avole,
ta si to uinio, ti koji si sebe i sve tvoje lepe ane
le ukopao u tamu? Ah, i navek ah! Bila je u tebi
draestna, lepa ljubav, o, ti oholi avole: zato se ne
moe zadovoljiti? Bio si, zar, jedan jeruvim, i
bilo na nebu niega lepeg od tebe:
Hteo bi vasceli Bog da bude? Pa,
stvorenje, i da II rukama svojim nema lopatu za
veJanJe.
, ,
Pa, zbog ega se na te alim, smrdljivi jare?
O, ti, izgnani, smrdljivi avole, kako si nas iskvario!
Cime e se opravdati, ili, ta mi prebacuje? La
e kako ovek nikada ne bi bio izmiljen da nije
dolo do tvoga pada. 0, laljivi avole! Sve i da
to istina, bio bi salniter, iz kojeg je nainjen ovek,
koji bi takoe jednako kao i onaj koji je tebe nainio,
u venoj radosti i jasnoi navek stajao i jednako
76
i trijumfovanje, tako bio u Bogu uzdignut i kuao u sedam duhova
Boijih draestnu ljubav, i uivao bi nebeske radosti.
0, ti, laljivi avole, priekaj malo; duh e ot
kriti tvoju sramotu! Ostalo ti j e tek j o malo vreme
kako si na, a onda e biti ispraen! Cekaj, luk je ve za
tegnut, susree te stre la, pae, lokus je ve spre
man, samo jo treba da se upali. Samo nosi marljivo
ta drva, da se ne smrzne; dobro e se preznojiti.
Misli li, ponovo e dobiti svetlosti? Da, nobis In
fernum: omirii tvoju slatku ljubav, pogodi, kako
se zove? Gehana, koja e te veno voleti.
Ah, avaj, ti siroti, zaslepljeni ovee, zato do
puta da ti avo tvoje telo i duu tvoju potamni i
da te oslepi? 0, vremena dobrota i slasti ovoga
i vota, ti slepa bludnice, zato se miluje sa pakle
i prijateljski nim avolom?
sigurnosti, avo na tebe eka' O, oholosti, ti
si pakJena vatra! O, lepota, ti si tamna dolina! O,
silo, ti si benjenje i upanje paklene vatre! 0,
vlastita osveto, ti si jarosni i gnev Boiji!
O , ovee, zato hoe da ti svet postane pre
uzak? Hoe da on bude jedino za tebe; pa i tako
kada bi bilo, jo ti ne bi bilo dovoljno prostora.
Ah, to je avolova oholost, avola koji je s neba pao
nije u pakao. Ah, ovee! O, ovee! Zato igra s avo
ta trai? lom, koji je tvoj neprijatelj? Nema li briga, pa on
znao si da SI e te gurnuti u pakao? Kako koraa tako sigurno?
Ima li, zar, samo jednu uzanu putanju, da na njoj
igra; ispod putanje je pakao. Ne vidi li, kako ko
raa visoko i opasno? Ti igra izmeu neba i pakla.
0, ti slepi ovee, kako ti se avo izruguje! Ah,
zato sneveseljava nebo? Misli li da nee imati
dovoljno toga na ovome svetu? O, slepi ovee, pa i
je nebo i Zemlja su tvoji, uz to i sam Bog. Sta ti dario
si na ovaj svet, ili, ta odnosi sobom? Aneosku
odeu donosi na ovaj svet, a u svome zlom ivotu
od nje pravi avoiju larvu.
77
 O, ti, siroti ovee, osvrni se! Nebeski Otac je
ispruio obe ruke, i poziva te: samo doi! Hoe da
te prigrli u svojoj ljubavi, jo si ti njegovo dete, on
te voli. Pa, da te mrzeo, ne bi bio mogao da bude
jedno s tobom. O, ne, to nije istina; u Bogu nije
nita drugo do milosrdna, prijateljska ljubav i jas-
noca.
O, vi , pastiri Izrailjevi, zato spavate? Probudite
se iz sna bludnienja i ukrasite vae svetiljke! Mlado
enja dolazi, neka odjeknu vaa trublja! O, vi, tvrdi
ce i pijanice, kako se samo milujete s avolom skup
cem! Tako govori Gospod! Zar ne elite da napasate
moj narod, koji sam vam poverio? Gle, ja sam seo
na Mojsijevu stolicu, i poverio sam vam moju pas
tvu; ali, vi napasate samo vunu, a ne moje ovice,
kako biste sebi izgradili palate, ali ja u vas postaviti
na stolicu kuge, a moj pastir e navek napasati moje
OVClce.
Ah, ti lepi sveti, kako te nebo oplakuje, kako
sneveseljava elemente! Ah, delo bezbono, kada e
prestati? Probudi se! probudi se i raaj, ti, tuna
eno! Gle, tvoj mladoenja dolazi i ite od tebe ploda.
Zato spava? Gle, on kuca na vrata.
O, draestna ljubavi i jasna svetlosti, ostani "kod
nas, jer e se smraiti! Ah, istino, o pravinosti i
pravini sude, kuda ste otili? Da li bi se duh udio
da pre toga nikada nije video sveta?Ah! zato piem
bezbono delo sveta, j a koji to moram uiniti, a svet
mi uzvraa zahvalnou avola? Ah! Amin.
9. POGLA VLJE
O draesnoj, prijateLjskoj i miLosrdnoj Ljubavi
Boijoj, velika nebeska i boanska tajna
... Sad, zapamti.
Draestna ljubav, koja je peti duh izvora u b0-
anskoj snazi jeste skriveni izvor kojeg telesno su-
78
tastvo ne moe ni pojmiti, ni obuhvatiti. Samo kada
se pojavlj uje u telu, trijumfuje u njemu telo i raa
se prijateljski i prijatno; jer, on ne pripada obrazo
vanju tela, ve se pojavljuje u telu, kao neki cvet
iz zemlje.
ti duh izvora sad na poetku uzima svoj izvor
iz slatkog kvaliteta vode .
Razumi ovo, onako kako jeste; ovde uistinu za
pamti. Najpre je opori kvalitet, poteID slatki, pa
onda gorki; slatki kvalitet je izmeu oporog i gorkog
kvaliteta. Opori kvalitet uvek stvrdnjava, hladi i za
tamnjuje, a gorki trza, goni, besni i razdvaja. Ova
dva kvaliteta se tako vrsto hvataju jedan drugoga,
vrte i talasaju tako okrutno da raaju vrelinu: ova
je u dva kvaliteta tamna kao vrelina u steni.
Kada se uzme neka stena ili inae neto tvrdo,
i protrlja se o drvo, onda se zagreva i jedno i drugo.
Ista ta vrelina sada je samo tama i u njoj nema
svetlosti: tako je, dakle, i u boanskoj snazi. Opori
i gorki kvalitet bez slatke vode se trljaju tako tvrdo
da raaju tamnu vrelinu i II sebi se raspaljuju. A to
zajedno je sada gnev Boiji, izvor i poelo paklene
vatre, kao to se moe videti kod Lucifera. Ovj se
izd igao i sa svojim legijama se tako tvrdo sabio da je
II njemu isuila izvorska voda, u kojoj se zapalila
svetlost i u njoj uzdigla ljubav. Zato je on sada
veno oporo, tvrdo, hladno, gorko i vrelo i kiselo,
smrdljivo izvorite; jer, kada je slatki kvalitet u
njemu isuio, postao je mrani, kiseli smrad i dolina
jada, i jedna kua propadanja i zlopatnje.
Sad se j o vie zamisli.
Kada se opori i gorki kvalitet tako tvrdo protr
ljaju jedan o drugi, da rode vrelinu, onda je to slatki
kvalitet; sitka voda izvora izmeu oporog i gorkog
kvaliteta, a vrelina se raa izmeu oporog i vrelog
kval iteta u slatkoj vodi izvora zahvaljujui oporom
i gorkom kvalitetu.
Onda se upaljuje svetlost u vrelini, u slatkoj vo
i izvora To je poetak ivota; jer, opori i gorki
79

kvalitet jesu poetak i uzrok vreline i svetlosti. Tako,
slatka voda izvora postaje sijajua svetlost, jednaka
svetlom plavetnilu neba.
I ista svetla voda izvora upaljuje opori i
gorki kvalitet, a vrelina, koja se raa u slatkoj vodi
od oporog i gorkog kvaliteta, penje se iz slatke vode
izvora takoe kroz gorki i opori kvalitet, i tek u gor
kom i oporom kvalitetu postaje svetlost suva i sija
jua, uz to, pokretna i trijumfujua.
A kada se zatim iz slatke vode izvora II vrelini
pojavi svetlost, u gorkom i oporom kvalitetu, onda
gorki i opori kvalitet kuaju svetlu i slatku vodu,
a gorki kvalitet hvata ukus slatke vode, i u Slatkoj
vodi je svetlost, ali samo nebesko plava boja.
Onda gorki kvalitet drhti i razgoni tvrdou u
oporom kvalitetu, a svetlost se sui u oporom kvali
tetu, i poinje da sija svetlo, mnogo svetlije nego
sjaj Sunca. U ovom silaenju opori kvalitet postaje
blag, sveta o, tanak i prijatan, i dobija svoj ivot,
ije poelo se penje iz vreline u slatkoj vodi: a to
je pravi izvor kladenac ljubavi.
Zapamti duboki smisao ovoga.
Kako to da ljubav i radost ne bi htele da budu
tamo gde se posred smrti raa ivot, a posred tame
svetlost? Ti veli: kako dolazi do toga? Da, kada bi
moj duh sedeo II tvome sr .J
... i II njemu izvirao, onda
bi tvoje telo to osetilo i pojmilo; a drugaije to ne
mogu uneti II tvoja uvstva, a ti sam to ne moe
da pojmi ili razume, sveti duh e upaliti tvoju
duu, da e ova svetlost zasijati II samom tvom srcu.
Onda e se roditi ova svetlost, II tebi samom, kao II
Bogu, i popee se tvoj opori i gorki kvalitet u tvo
joj slatkoj vodi, i trijumfovae kao u Bogu. Tek
kada se to dogodi, razumee moju knjigu, ali pre
toga ne.
Zapamti! Kada se svetlost rodi u gorkom kvali
tetu, to jest, kada gorki i suvi izvor uhvati slatku
vodu izvora ivota, i poto piju od nje, gorki duh
postaje iv u oporom duhu, a opori duh je sada kao
80
bremeniti duh,. koji je bremenit ivotom, a ivot
mora uvek da raa. Jer, slatka voda i u slatkoj vodi
svetlost sada se sve vie uspinju II oporom kvalitetu,
a gorki kvalitet trijumfuje sve vie u njemu, i nije
nita drugo del zaludno smejanje i radost, zaludno
voljenje. Jer, opori kvalitet voli slatku vodu, pre
svega zato to se u slatkoj vodi raa duh svetlosti,
i pije opori, tvrdi i hladni kvalitet, i osvetljava ga i
otopljuje ga; jer, II vodi, vrelini i svetlosti nalazi se
ivot.
Dalje, opqri kvalitet ima ljubavi za gorki kva
litet, zato to !jorki kvalitet u slatkoj vodi, to jest, u
vodi, vrelini i svetlosti, trijumfuje u oporom kvali
tetu, i ini pokretnim opori kvalitet, u emu takoe
opori kvalitet moe da trijumfuje.
I tree, opori kvalitet ima ljubavi za vrelinu,
zato to se u vrelini raa svetlost, a njome se opori
kvalitet osvetljava i otopljuje.
A slatki kvalitet takoe ima ljubavi za opori
kvalitet, prvo, zato to on isuuje opori kvalitet, za
hvaljujui emu postaje tanak poput elementa vode,
a njegov kvalitet opstaje u snazi, i to u oporom kva
litetu svetlost, koja je za njeg roena, postaje sija
jua i suva. Uz to, opori kvalitet jeste izvor vreline,
koja se raa u slatkoj vodi, u kojoj se pojavljuje
svetlost, u kojpj slatka voda stoji u velikoj jasnoi.
Kao drugo, slatki kvalitet takoe ima ljubavi za
gorki kvalitet, zato to je on uzrok vreline, a i zato
to gorki duh u slatkoj vodi, vrelini i u svetlosti
trijumfuje i drhti, a slatki kvalitet ini pokretnim
l ZlVlffi.
W '
Kaol tree, slatki kvalitet ima izvanredno veliku
ljubav za vrelinu, dakle, ljubav koju ne mogu ni sa
im uporediti. Uzmi jedno poreenje, koje je ipak
premalo: dvoje mladih ljudi blagorodnih komplek
sija; kada se oni u ljubavnom aru zagreju jedno za
drugo, onda je to jedna takva vatra. Kada bi mogli
da se pretvore u jedno telo, oni bi to i uinili; ali,
ova zemaljska ljubav je samo hladna voda i nije
81
prava vatra. U ovom plumrtvom svetu se ne moe
Ova tri kvaliteta pak postaju mrani i mrtvi, kao
nai nijedno poreenje, osim poreenja sa vaskrse
da u njima nema vreline. Ali im doe prolee, im
njem mrtvih na Poslednjem sudu: to je potpuno
Sunce svojim zracima dosegne Zemlju i otopli je,
poreenje u svim boanskim stvarima, pravo osea
duh u vrelini, u drvetu potaje iv, a duhovi drveta
nje ljubavi.
poinju da zelene, rastu i cvetaju; jer, duh se pojav
Slatki kvalitet, meutim, ima ljubavi za vrelinu, ljuje II vrelini, a svi duhovi se u njoj oslobaaju, i
i to zato to on u njoj raa svetli duh, koji j e tu to je jedna srdana ljubav meu njima. Vrelina se,
duh ivota. jer ivot nastaje u vrelini. inae, tamo meutim, raa kroz snagu i teranje oporog i gorkog
gde ne bi bilo vreline, sve bi bilo mrana dolina. Kao
kvaliteta u slatkoj vodi, a za upaljenje moraju da
to j e pak ljubljen ivot, tako je, dakle, i slatkom upotrebe vrelinu Sunca, jer su kvalitetu ovome svetu
duhu ljubljena vrelina i u vrelini svetlost.
polumrtvi i bespomoni, emu je uzrok kralj Lucifer,
A gorki kvalitet takoe voli sve druge duhove
kojeg e nai u njegovom padu i u stvaranju ovoga
izvora, pre svega, slatki: jer se u slatkoj vodi okrep
sveta.
ljuje gorki duh i u njoj gasi svoju veliku e, a
njegova gorina se u njoj ublauje i u njoj dobija
o prijateljskoj ljubavi, dTaesnosti i jednogla.s nosti
svetli ivot. A u oporom kvalitetu on ima svoje telo,
u njemu on trijumfuje i hladi se i ublauje; a u
ovih pet izvoTnih duhova Boijih
. . . . .
vrelini on ima svoJu snagu l JaClnu SVOJU, u njoJ
- . -

Koliko god da je ovo nemogue opisati na zado

stoj i njegova radost.
voljavajui nain ljudskim rukama, ipak se vidi
I vreli kvalitet takoe ima lj ubavi za sve druge
osvet1javajui duh oveka; jer se on odmah pojavlju
kvalitete, a ljubav u njemu prema svim drugim
je u takvoj formi i roenju, kao to se pojavl juje sve
kvalitetima je tako velika, da se to ne moe ni sa
tlost u boanskoj snazi, a i u istim kvalitetima koji
im uporediti; jer, njega drugi raaju. Opori kva
su u Bogu.
litet i gorki kvalitet su otac vreline, a slatka voda
Samo, kod oveka je za aljenje to su njegovi
izvora jeste njena majka, koja je zainje, odrava i
kvaliteti pokvareni i polumrtvi, zbog ega pak duh
raa; jer, zahvaljujui oporom i gorkom kvalitetu,
oveka ili njegovo muenje, uspinjanje ili zapaljiva
tvrdo gonjenje postaje vrelina, ova se pojavljuje u
nje u ovome svetu ne moe da doe ni do kakvog
slatkom kvalitetu, kao u nekom drvetu.
sa vrenstv a.
Ako u ovo ne eli da veruje, podigni svoj po
Pa ipak, valja nam se duboko radovati to je
gled i otii do nekog drveta, i p6gledaj ga, i razmisli:
ljudski duh u njegovoj nematini osvetljen Svetim
tada e najpre videti celo drvo. Uzmi no i zaseci
duhom i njime upaljen, jednako kao to Sunce upa
drvo, i kuaj ga, kakvo je: tada e najpre osetiti
ljuje hladnu vrelinu u nekom drvetu ili travi, od
opori kvalitet; taj kalitet e skupiti tvoj jezik: isti
ega hladna vrelina postaje iva.
taj kvalitet takoe sadri iskupija svu snagu drveta.
Ovde zapamti! Jednako kao to ovek voli ove
Potom e osetiti gorki kvalitet: ovaj kvalitet ini
ka u svojoj vrsti, tako se takoe vole duhovi u bo
drvo pokretnim, da ono raste, zeleni i dobija svoje
zanskoj snazi: tu ne sustvuje nita do zaludno iv
grane, lie i plod. Iza toga e osetiti slatkou; ova
ljenje, pouda i ispunjavanje, u kojima jedan u dru
je sasvim blaga i otra, jer otrinu dobija od oporog
gome trijumfuju i raduju se, jer kroz ove duhove
i gorkog kvaliteta.
dolazi razum i razlika u Bogu, u anelima, oveku,

82
83
 sedam duhova Boijih nainjene su sve stvari, i
ivotinjama i pUcama, i u svemu to ivi. Jer, u ovih
ovamo dolaze svi aneli , svi avoli "
nebo ZemlJ' a ,
pet kvaliteta se pojavljuje gledanje, mirisan je, ukus
zvezde, elementi, ljudi, ivotinje, ptice, ribe, svi
i oseanje, i postaje jedan umni duh.
crvi, drvo i drvee, uz to stenje, trava i travice,
Kada se pojavi svetlost, onda jedan duh vidi
i sve to sllstvuje.
drugoga, a kada slatka voda izvora poe u svetlosti
Sad pita: pa ako j e Bog svugde i sam jeste sve,
kroz sve duhove, onda oni oseaju jedan drugoga.
kako to onda da na ovome svetu jeste takva hladno
Onda duhovi postaju ivi, kroz sve prodire snaga i
a, i uz to se ujedaju i udaraju sva stvorenja, da na
vota; i u istome miriu jedan drugoga, a kroz ovo
ovome svetu nije nita drugo do zaludna. jarost.
izviranje i prodiranje oseaju jedan drugoga. To
(Uzroci su prva etiri oblika prirode, jer svaki od
nije nita drugo do jedna iskrena ljubav i prijatelj
njih goni drugog izvan svetlosti, a ipak jesu uzroci
sko gledanje, lepo mirisanje, lepo oseanje i oseanje
ivota. ) Vidi, to je uzrok i pakost: dok je kralj Lu
ljubavi, draesno celivanje, zajedniko obedovanje,
cifer sedeo u svome carstvu kao neka gorda, ohola
pijenje i lj ubavna etnja.
nevesta, njgova oblast je poimala mesto, na kojem
To je draesna nevesta koja se raduje svome
je stvoreno nebo, koje j e nainjeno od vode na nebu ,
mladoe nji: u tom je ljubav, prij ateljstvo i milina, tu
i takoe mesto stvorenog sveta sve do neba, isto tako
je svetlost i jasnoa, tu je prijatni vonj, tu je prija
dubina. Tamo gde je sada Zemlja, sve je to bio ist
teljsko i slatko oseanje. Ah i navek, kako se stvore
i sveti Salniter, tu su sedam duhova Boijih bili
nje tome moe dovoljno radovati! Ah, ljubavi i dra
savreni r prijatni, kao to su sada na nebu, isto kao
esnosti, nema li, zar, kraja, vidi li se tebi kraja!
to su jo savreni i prijatni, kao to su sada na nebu,
Tvoja dubina je neistraiva, svugde si, samo nisi II
isto Kao to su jo savreni na ovome svetu. Ali, samo
jarosnim avolima, koji su te iskvarili.
zapamti ispravno okolnosti.
Pi tanje. Veli li sad, pa gde se moe naii na
Kada se kralj Lucifer uzdizao, uzdigao se u se
draesne duhove? stanuju l i oni samo u sebi samima ,
dam izvornih duhova i upalio ih svojim uzdizanjem,
na nebu?
da j e sve postalo sasvim gorue . . Opori kvalitet je
Odgovor. To su druga otvorena vrata boanstva?
bio tako tvrd, da je rodio stenje. i tako hladan da
moe svoj pogled podii svukuda, nadaleko, i da
je slatku vodu vodu izvora pretvorio u led. A slatka
probudi duh II tvome polumrtvom srcu, jer to nije
voda izvora bila je debela i smrdljiva, a gorki kva
nekakva tama, pesma ili fantazija.
litet je besneo, upao i praskao, iz ega se podigao
otrov; a vatra, ili vrelina, bila je sasvim ljubomorna,
Zapamti: Sedam duhova u svojoj oblasti ili pro
gorua i razjedajua, I bila .le sasvim zla temperan
storu poimaju nebo i ovaj svet, i svu irinu i dubinu
cija i meavina.
izvan i iznad neba, iznad sveta i ispod sveta i u
Utom je pak kralj Lucifer izbaen iz svog kra
svetu, dakako, vascelog Oca, koji nema ni poetka,
ljevskog mesta ili stolice, koje je imao na drugome
ni kraja. Oni poimaju i sva stvorenja na nebu i na
ovome svetu, a sva stvorenja na nebu i na ovome mestu, na kojem je sada stvoreno Nebo; i gotovo

svetu jesu obrazovana od ovih duhova i ive II njima svuda je stvaranje ovoga sveta to sledilo, a tvrda,

kao II nj ihovom vlasnitvu. A njihov ivot i njihov jedra materija, koja je delovala u sedam upaljenih

um raa se u njima, na nain na koji se raa bo izvora duhova isterana je zajedno s a ovim: od toga

ansko sutastvo, i takoe u istoj snazi. Iz istog tela su postali zemlja i stenje. Potom s u sva stvorenja bila

85
84
I
stvorena od upaljenog Salnitera sedam duhova
Boijih.
Sada su duhovi izvora u svojoj upaljenosti po
stali odve jarosni, da jedan drugoga uvek kvare
svojim zlim izvorom. Tako sad ine i stvorenja koja
su stvorena iz izvora duhova i u njima gone ivot,
tu ujeda, udara svako svakoga, i zavidi svako sva
kome prema vrsti kvaliteta.
Zbog toga se pak vasceli Bog reio na Poslednji
sud, na kojem e odvojiti zlo od dobrog, i dobro opet
stavi ti u blago i prijatno stanite, kao to je to bilo
pre grdne upaljenosti avola, a kralju Luciferu za
veno smetenje dae ono jarosno stanite. Onda e
ii ovog carstva postati dva dela; jedan e dobiti ludi
sa nji hovim kraljem Isusom Hristom, drugi e dobiti
avoli sa svim bezbonim ljudima i zlom.
Ovo je, dakle, kratko uvoenje, kako bi italac
to bolje razumeo boansku tajnu. U padu avolovom
i u stvaranju ovoga sveta naie podue, verno opi
sano; na to u opameti ti itaoca, da sve ita svojim
redom, tako da e doi do pravog razloga.
Dodue, od poetka nijednom oveku to nije
postalo sasvim otkriveno; jer, tako hoe Bog, a ja
putam da vlada volja njegova, pa u videti ta Bog
eli da uini. Jer, putevi njegovi, kojima on sam ide,
vema su skriveni; ali, posle toga e ga ugledati duh,
sve do najveih dubina.
10. POGLAVLJE
o estom duhu izvora u boanskoj snazi
Sesti izvor duha u boanskoj snazi jeste jeka ili
zvon, da sve jei i u tome odzvanja, iz ega sledi
jezik i razlika svih stvari, uz to zvuk i pesma svetih
anela; u tome stoji takoe formovanje svih boja i
lepota, uz to nebesko carstvo radosti.
86
Sad e pitati: ta je zvon i ta je jeka, ili kako
ovaj duh uzima svoj izvor i poelo?
Zapamti! Svih sedam duhova Boijih raaju se
jedan u drugome; jedan uvek raa drugog, nijedan
nije prvi, nijedan nije poslednji; jer poslednji isto
tako raa prvog, kao to prvi raa drugog, treeg,
etvrtog, sve do poslednjeg. Ali, to to se jedan na
ziva prvim, a drugi poslednjim i tako redom, odnosi
se na to koji je prvi u obrazovanju i formovanju jed
nog stvorenja. Jer, svih sedam su jednako veni, i
nijedan nema ni poetka, ni kraja, pa iz toga to
,
sedam kvaliteta uvek jedan drugoga raaju i nijedan
nije izvan drugog sledi da je tu jedan jedini, veni,
svemogui Bog.
Jer, kao to se takvo to raa u boanskom su
tastvu, tako se isto formuje, ne samo kroz jedan duh,
ve kroz svih sedam; pa kao to se neko stvorenje
koje sustvuje kao vascelo sutastvo Boije kvari u
jednom duhu izvora, uzdie i upaljuje, tako se upa
ljuje ne samo jedan duh, nego se upaljuju svih se
dam.
Zato je isto stvorenje jedno gaenje pred vas
celim Bogom i svim njegovim stvorenjima, i mora
stajati pred Bogom i svim stvorenjima u venom
neprijateljstvu i pokori.
Zvon ili M erkurius uzima svoje poelo u prvom,
to jest, u oporo i tvrdom kvalitetu.
Zapamti, II dubini. Tvrdoa je izvorite zvona;
ali ona ne moe sama da ga rodi, ve je ona otac
njemu, a vasceli Salniter je majka: inae bi tamo gde
bi samo tvrdoa bila i otac i majka zvona, takoe
morala da odzvanja i tvrda stena. Ali ona samo od
jekuje i praska kao seme ili poetak zvona, to za
izvesno i jeste. Zvuk, meutim ili glas, uspinje se
usred sredita u bljesku, u kojem se svetlost raa iz
vreline, u kojem se pojavljuje bljesak ivota.
Zapamti, kako se ovo dogaa. Kada se opori
kvalitet protrlja gorkim, onda se pojavljuje vrelina
u slatkoj vodi izvora, onda vrelina upaljuje slatku
87
vodu izvora kao bljesak, a bljesak je svetlost, koja
izlee u vrelini u oporom kvalitetu, tu se bljesak
odluuje prema svoj oj snazi.
Jer, u gorkom kvalitetu se odluuju sve snage,
a gorki kvalitet hvata bljesak svetlosti, kao da se
grozno zastraio, i izlee sa svojim drhtanjem i stra
enjem u opori i tvrdi kvalitet, tu se on telesno hva
ta. Gorki kvalitet je sav bremenit svetlou i drhti
II oporom i tvrdom kvalitetu, i kree se II njima, a
uhvaen je u oporom kvalitetu kao u jednom telu.
Kada se pak duhovi pokrenu i htednu da zbore,
onda se mora otvoriti tvrdi kvalitet, jer ga gorki
duh sa svojim bljeskom razbija: onda proizilazi zvon
i bremenit je sa svih sedam duhova. ovi razluuju
re, kako je ona bila zakljuana u sreditu, to jest
II sredinjem krugu, kao to je bilo i II smotrenosti
sedam duhova.
I zato su sedam duhova Boijih stvorenjima na
inili usta da, kada hoe da zbore ili da odjekuju,
ne moraju isprva da se deru; i zato sve ile i duhovi
snage ili izvora idu II jezik, da jeka ili zvon izlaze
tanano i blago.
Ovde zapamti istinski smisao i tajnu. Kada se
bljesak pojavi u vrelini, onda ga najpre hvata slatka
voda, jer u njoj on postaje sjakta. Kada pak voda
uhvati bljesak, tojest, roenje svetlosti, ona se za
strai; i zato to je tako tanka i meka, ona poputa
sasvim drhtei, jer se vrelina uspinje II svetlosti.
Kada zatim opori kvalitet, koji je tu ak hladan,
uhvati vrelinu i bljesak, on se llrestrauje, kao kada
seva na suu; jer kada vrelina sa svetlou dospe II
tvrdu hlad nou, napravi se jarosni bljesak, sveko
lika boja vatre i svetlosti. Isti bljesak uzmie i hvata
ga slatka voda, i izlee u istoj jarosti i preobraa se
II razjarivanje i prestravlj ivanje II zelenim ili ne
beskoplavim bojama, i drhti pred jarosnim bljeskom.
Bljesak u sebi samome sadri svoju jarost: iz nje
nastaje gorki kvalitet ili gorki duh. Ovaj sada izlee
u opori kvalitet i raspaljuje tvrdou s njenim jaros-
66
nim izvorom, a svetlost ili bljesak sui se II tvrdoi
i sija svetlo, mnogo svetlije nego Sunev sjaj.
Ali, svetlost se hvata u tvrdom kvalitetu, tako
da ona postoji na telesni nain i tako mora veno da
svetli. Bljesak drhti u telu kao jarosno uspinjanje:
time se uvek i veno pokreu svi kvaliteti. Bljesak
vatre, dakle, u svetlosti drhti i uvek trijumfuje, a
tvrdoa je uvek telo koje je uva i isuuje. A ovo kre
tanje u tvrdoi jeste zvon, da odjekuje; a svetlost
ili bljesak ini zvuk; i slatka voda ini zvuk blagim,
da se moe upotrebiti kao razlika od zborenja.
Ovde jo bolje zapamti roenje oporog kvali
teta. Poelo gorkog kvaliteta je kada se u vrlini
pojavi bljesak ivota u oporom kvalitetu; a kad zatim
pristigne bijesak vatre, u meavini vode i oporog
kvali teta: tada duh vatrenog bljeska proima opori
i tvrdi kvalitet, a ovo dvoje zajedno je jedan ljubo
morni, strogi, jarosni izvor, koji tu besni i estoko
upa, jednako nekoj estokoj vatrenoj jarosti. Ni
sa im o ne mogu uporediti do sa udarcem groma,
kada' pre toga jarosna vatra udari nadole, da ovek
obnevidi: ista jarosna vatra je vrsta konjukcije ovo
ga dvoga.
Ovde zapam ti. Kada se ovaj duh vatre i opori
duh uhvate za guu, onda opori duh stvara estoku,
-
tvrdu, hladnu oporost, a vatreni duh stranu, jarosnu
vrelinu. Uspinjanje vreline i oporosti sad ini jedan
drhtei, jarosni, zastraujui duh, koji tu besni i
praska, kao da bi hteo da rastavi boanstvo. Ali, ovo
mora uistinu razumeti.
Ovo je, dakle, po kvalitetu poelo u sebi samome;
ali, posred upinjanja ovog jarosnog duha hvata se
ovaj duh u slatkoj vodi i ublauje: tu se njego ja
rosni izvor menja u drhtell, gorku, zelenkastu boju,
jednako zelenastoj tmini, i zadrava u sebi samome
vrstu svih triju kvaliteta i svojstvo, naime, svojstvo
vatrenog, oporog i slatkog kvaliteta; iz ovoga troga
nastaje etvrti kvalitet, naime, gorki kvalitet.
69
 Jer, od vatrenog kvaliteta postaje duh drhtei
i vreo, a od oporog postaje estog, opor, tvrd i te
lesan, po emu je on duh koji uvek postoj i. od slat
kog postaje on blag, a jarost se preobraa u blagu
gorkost. Ovaj sada stoji u izvoritu sedam duhova
Boijih i II vek pomae raanju onih estih duhova.
Ovo tano da razume! Kao to on raa svoga
oca i svoju majku, tako i njega raaju otac njegov
i majka njegova, jer poto je telesno roen, on sad
sa oporim kvalitetom uvek iznova raa vatru, a va
tra raa svetlost, a svetlost je bljesak, koji uvek iz
nova raa ivo II svim duhovima izvora, od ega
duhovi imaju ivot i uvek jedan drugoga raaju.
Ali, ovde treba da zna da nijedan duh ne moe
drugoga da rodi sam; ne mogu to da uine ni dva
duha, ve roenje jednog duha stoji u delovanju svih
sedam duhova: njih est uvek raa sedmog, i kada
ne bi bilo jednog, ne bi bilo ni drugog.
Ali, to to ja ovde katkad uzimam samo dva ili
tri duha za raanje jednog duha, inim to od moje
sopstvene slaoosti; jer II mome iskvarenom mozgu ja
ne mogu da istraim njih sedam II njihovom savren
stvu . Vidim ih, dakako, svih sedam, ali kada o njima
spekuliem, onda se duh uspinje posred izvorita, gde
se raa duh ivota. Ovaj se penje iznad i ispod sebe,
i ne moe svih sedam 9uhova Boijih da pojmi u
jednoj misli, ili odjednom, ve u delovima.
Svaki duh ima svoj sopstveni izvor, bez obzira
to se raa od drugog duha. Takva je i pojmovnost
ovekova; on II sebi, dakako, ima izvorite svih se
dam duhova, ali II kojem izvoru se duh uspinje, iji
je duh izvora, II tome se taj isti duh najjae obrazuje,
najotrije on poima II ovome uspinjanju. Jer, ni II
boanskoj snazi ne prolazi duh odmah i najedared
II svom uspinjanju svih sedam duhova. Kada se us
pinje, on pokree svih sedam najedared; ali e u
svome uspinjanju biti uhvaen, da e morati da po
loi svoju velelepnost i nee moi da trijumfuje nad
svih sedam. (Ovo je sutastvo ula i misli; inae,
90
kada bi jedna misao mogla po sreditu prirode da
prolazi kroz sve duhove, onda bi ona bila osloboena
okova prirode. )
Tako je to i u oveku . Kada se jedan duh izvora
uspinje, onda on pokree sve druge i vidi sve druge,
jer se uspinje posred izvorita srca, poto se u VTelini
upaljuje bljesak svetlosti, u kojoj duh u svom uspi
njanju u istom bljesku vidi kroz sve duhove. Ali.
u naem iskvarenom msu je ona samo :..:ao sevan j e
na suu ; jer ako bih bljesak, koji, tavie, dobro
vidim i saznajem, kakav jeste, mogao da pojmim u
mome mesu (iz bljeska dolazi svetlost majesteta) "
onda on vie ne bi izgledao slian ivotinjskom telu,
ve anelima Boijim.
Ali, saekaj jo koji as, i ivotinjskom telu daj
crva za jelo. A kada vasceli Bog bude upalio sedam
duhova na iskvarenoj Zemlji, onda onaj isti Salni
ter, kojeg jede na Zemlji, nee biti sposoloan za
vatru; tada e tvoji duhovi izvora, koji se odavde
rastavljaju, opet pojaviti se u istom Salniteru, kojeg
si jeo; u njima e triju mfovati i opet postati jedno
telo. Ali, onaj ko bude sposoban za upaljene vatre
sedam du hova Boijih, taj e u njima ostati, a nje
govi duhovi izvora e se uspeti u nebeskoj patnji,
to u jasno pokazati, kada na to doe red.
Vascelo boanstvo ne mogu da ti opiem u jed
nom krugu, jer j e ono neizmerno, ali nije nepoj
mljivo duhu, koji je u ljubavi Boijoj; on ga dobro
poi ma, ali samo u delovima: zato dokuuj jedno za
drugim, tako e videti celinu. U ovoj iskvarenosti
mi ne moemo vilje od jednog takvog otkrovenja,
i ne moe dalje ovaj svet sa poetkom i krajem. Ta
koe bih rado da vidim neto vilje u ovome mom
stranom roenju, da bih okrepio mog bolesnog
Adama; ali, ogledam se po celom svetu i ne mogu
nita da istraim, sve je bolesno, iznemoglo i ranje
no, uz to, slepo je, gluvo i nemo.
Citao sam spise mnogo veih majstora, u nadi
da u II njima nai razlog i pravu dubinu; ali naao
91
nisam nita, do jedan polumrtvi duh, koji strepi od
ootane II tvojoj kui, sve dok ivi, i da te neguje i
zdravlja, i zbog svoje velike slabosti ne moe da doe
tei te pred svim ranama i praskanjima tvoje gorde
do savrene snage.
dece.
Dakle, jo stojim kao strepijiva ena u roenju,
Sad, ovde zapamti dalje o Merkuru, zvonu ili
traim savrenu potkrepu i nalazim samo miris II
jeci. Svoje prvobitno poelo svi kvaliteti uzimaju u
uspinjanju, u njemu duh ispituje ta se u ovoj pot
sreditu, II kojem se raa vatra, jer se na tom mestu
krepi krije za snagu, i okrepljuje se otuda savrenim
pojavljuje bljesak ivota svih kvaliteta i hvata se u
mirisom u njegovoj bolesti, sve dok ne doe pravedm
vodi, koja ostaje da osvet1java, i isuuje se u oporos
Samarianin i ne previje mu njegove rane i isceli
ti, da bljesak ostaje telesan i postaje svetlo sjaktav.
ga, i ne odvede ga u veno prebivalite: tada e i on
Ovde zapamti! - Upali drvo i ugledae tajnu.
uivati savreni ukus.
Vatra se upaljuje u tvrdoi drveta, to je pak opori,
Ovu travu, koju ovde svagda mislim, od ijeg
tvrdi izvor, izvor Saturna; on ini drvo tvrdim i
mirisa se krepi moj duh, ne poznaje svaki selja,
jedrim. Ali, sada ne postoji svetlost u soku drveta,
ne poznaje je ni svaki doktor; jednako je nesaznat
tako da vatra svetli kao sijajua sv"tlost; ali kada
ljiva jednome kao i drugome; raste dobro u svakom
se sok u drvetu potroi, utuljuje svetlost i drvo j e
vrtu, ali II mnogim vrtovima je sasvim iskvarena i
arei ugalj.
zla, jer je tome kriv kvalitet njiva. Zato se ne pozna
Sad, vidi, jarost koja bukti u svetlosti ne postoji
je, pa i deca jedva da poznaju ovu tajnu, koliko Je
u vodi vatre, ve kada se u tvrdoi pojavi vrelina,
ovo saznanje sveta bilo teko.
raa se bljesak; ovoga najpre hvat sok u drvetu,
Iako se II mnogima pojavio izvor, ipak je ovamo
od kojeg voda postaje sjaktava. Jarost ili gorina,
ubrzo prodrla oholost i sve je iskvarila. Zbog toga
meutim, raa se posred tvrdoe i vreli ne u bljesku,
nije hteo da pie odmah na svome maternjem jeziku;
i od toga se takoe sastoji; i dokle dosee bljesak,
pomislio je da bi bilo odve detinjasto, da mora dati
to jest istucana kora vatre, dotle dosee takoe ja
da se to vidi na dubljem jeziku, kako bi svet vldeo
rost gorine, koja jeste sin tvrdoe i vreline.
da je on ovek, i da je to za svoju korist jednako
Ali , treba da zna ovu taknu, da j e gorina pret-
drao kao skriveno i zairiio dubokim, tuim ime
hodno ve u drvetu, inae se jarosna goina ne bi
nima, da se to ne zna: tako je stvorena pouda oho
tako iznenada rodila u prirodnoj vatri. Jer, jednako
losti avolove.
kao to se raa telo vatre kada se upali drvo, na
Ali, priekaj prostoduna majko, ti koja raa
isti nain raa se takoe drvo u zemlji i iznad zemlje.
svu decu ovoga sveta, koja e te se II svome uspinJa
Alikada bi se jarost raala u sij ajuoj vatri,
nju postideti i koja e te prezreti, i nee biti tvoja . .
' .

onda bi ona, razume se, dosezala daleko kao sjaj

deca koju si ti rodila, kao to govori duh, koji se
svetlosti: ali ovo se ne dogaa. Ovako je: bljesak
podie u sedam duhova Boijih, koji je otac tvoj:
jeste majka svetlosti, jer bljesak raa svetlost od
ne kloni duhom! ja sam tvoja jaina i tvoja snaga,
sebe i jeste otac jarosti, jer jarost ostaje u bljesku
ja u ti u starosti tvojoj poslati blagog pia.
kao seme u ocu, a isti bljesak raa takoe zvon ili
Jer te sva tvoja deca koju raa i u mladosti
jeku.
njihovoj doji preziru i ne ele da te neguju u tvo
Kada bljesak izie iz tvrdoe i vreline, onda
joj dubokoj starosti: ja u te teiti i u tvojoj dubo
praska tvrdoa u bljesku, a vrelina zvoni, a svetlost
koj starosti darivati ti mladog sina, koji treba da
u bljesku ini zvuk svetlim, voda ga ini blagim. U

92
93
oporosti ili tvrdoei se on hvata i isuuje, da je jedan
telesni duh u svim kvalitetima. Jer, svaki duh u se
dam duhova Boijih jeste bremenit sa svih sedam
duhova Boijih, i svi su jedan u drugome kao jedan
duh, nijedan nije izvan drugog; samo to postoji
jedrio takvo raanje u njima, i tako raa jedan dru
goga i kroz sebe samog, a roenje, dakle, traje od
venosti do venosti.
Ovde u itaoca opomenuti da ispravno posmatra
boansko roenje. Ne treba da misli da jedan duh
stoji pored drugih, kao to vidi da na nebu zvezde
stoje jedne pored drugih, nego je svih sedam jedan
u drugome kao jedan duh, kao to to moe videti
na nekom oveku. on ima mnoge misli, zbog delo
vanja sedam duhova Boijih, koje unutra dre ljud
sko telo; ali, mora rei, sem ako nisi budalast, da
svaki lan II celom telu ima drugaiju sngu.
Ali, prema kvalitetu u kojem probudi duh i
odredi kvalitet, uspinju se misli i prema njemu vla
daju duom. Probudi li duh u vatri, onda e u tebi
navreti gorki i tvrdi gnev; jer, im se upali vatra
koja se dogaa u tvrdoi i jarosti, u bljesku izvire
gorki kvalitet. Jer, ako se u svojoj ljubavi uzdie
protiv neega, bilo to protiv ljubavi ili protiv gneva,
iji kvalitet upaljuje, to e gore ti u tvome celom
korporovanom duhu; u bljesku se, meutim budi
isti kvalitet. Jer, kada pogleda neto to ti se ne
dopada, to je protiv tebe: onda uzdie gorenje srca,
kao kada bi uzeo neku steDu i udario po vatrenom
ledu, pa kada iskra izbije u srcu, onda se upaljuje
vatra. Isprva ona tinja, ali kada gorenje srca vie
uzdigne, onda je to kao kada duva u vatru, da bi
se upalila istucana kora. Onda je ugaslo vreme, ili,
vatra postaje toliko velika da gori i prodire i onom
najbliem nanosi tetu.
Kae li pak: kako se moe ugasiti upaljena
vatra? Cuj, II sebi ima slatku vodu izvora: uspi je
II vatru, utulie. Pusti l i da gori, onda e ond pro
dreti II tebi sok II svih sedam duhova izvora, da e
94
postati suVo Kada se to desi, onda si vatra pakla i
ara paklene vatre, i navek ti nema saveta.
Ali, ako gleda neto to ti se mili, i budi duh
u srcu, onda upaljuje vatru u srcu; ona isprva gori
u slatkoj vodi kao arei ugalj. Dok tinja, ona je u
tebi blago zadovoljstvo i ne prodire te; ali kada se
tvoje srce odvie uzdigne i upali slatki izvor, da on
postane gorua istucana kora, onda upaljuje sve
duhove izvora: tada itavo telo gori i hvata usta i
ruke.
Ova vatra je najtetnija i od kako je sveta naj
iskvarenija, i tavie, nju je teko ugasiti; jer kada ,
se ona upali, onda ona gori u slatkoj vodi, u bljesku
ivota, i mora se ugasiti gorinom, a voda je utoliko
bednija, ukoliko je vie vatre. Iz toga takoe sledi
tuna dua, kada neko treba da dozvoli da doe do
toga da u njegovoj ljubavi gori vatra u slatkom kva
litetu.
Ali, treba da zna da si u tvojoj regimenti ti
gospodar tvoje sopstvene due; u tebi se nee poja
viti nikakva vatra u tvome krugu tela i duha, ti je
sam probuuje. Istina je da II tebi izviru svi tvoji
duhovi i uspinju se u tebi; dabogme, jedan duh uvek
irna veu snagu nego drugi. Jer, kada bi II jednom
oveku regimenta duhova bil.... - kao II drugome, onda
bismo svi imali jednu volju i jedan oblik, ali svih
sedam i h je u sili tvoga zajedno korporovanog duha,
a taj duh se zove dua. (Ona u sebi ima prvi prin
cip, duh due drugi, a duh zvezda u elementima
trei, naime ovaj svet. )
Kada se pak neka vatra uzdigne u nekom duhu
izvora, onda ona nije skrivena dui; dua moe od
mah da razbudi druge duhove izvora koji su protiv
ni upaljenoj vatri i moe da je ugasi. Htedne li,
meutim, vatra da postane velika, onda dua ima
svoj zatvor u koji moe da zakljua upaljeni duh,
naime, u tvrdi, opori kvalitet, a drugi duhovi moraju
biti njen tamniar, dok gnev ne proe i vatra ne
zgasne.
95
 Zapamti, ta je to. Kada te jedan duh izvora od
ve tvrdo goni nekoj stvari, koja je protiv prirodnih
zakona, onda mora odvratiti tvoje oi od te stvari.
Ako to ne pomae, onda uzmi isti duh i baci ga u
tamnicu. To e okrenuti tvoje srce od naslade, OO
dranja i lokanja, od. carstva ovoga sveta, i misli da
dananji dan jeste kraj tvoga tela; okreni se od ras
koi sveta i ozbiljno pozovi Boga, i predaj mu se.
- Kada to uini, svet e ti se rugati i mora biti
njegov glupak. Ovaj krst nosi sa strpljenjem, i ne
daj zatvorenom duhu da opet izie iz tamnice, i
veruj Bogu, on e te krunisati boanskom radou.
Ako se duh opet otme iz tamnice, smesti ga po
novo II nju uortai se s r.jim, sve dok ivi. Samo
ako izdri toliko dugo da ti se ne upali izvorite
srca, da od toga tvoja dua ne postane tanko drvo
vatre, i da svaki izvor jo ima svoj sok, kada se iz
nutra adeliS: onda ti zapaljena vatra nee nimalo
koditi na Poslednjem sudu i nee prionuti uz tvoje
duhove sokova, ve e posle ovih stranih veljih
jada u vaskrsenju biti Boiji trijumfujui aneo.
Sada bi mogao kazati: da li je u Bogu takoe
jedna mrnja meu duhovima Boijim? Ne. Odmah
poto pokaem njihovo ozbiljno i strogo roenje,
ba svako e moi dobro da razume veliku ozbiljnost
Boi ju: zato ne sledi da je meu njima nejedinstvo.
Jer, najunutranjije, najdublje roenje je samo u
sri, to ne moe da dokui nijedno stvorenje II telu,
ve II bljesku, II kojem se raa skriveni duh, tu e
biti pojmljiv; jer se isti takoe raa na takav nain
i II takvoj snazi.
Ali, meni se vrata moje duevnosti otvaraju,
tako da to vidim i da mogu da saznam; inae bi kod
mene mnogo toga ostalo skriveno, sve do dana vas
krsenja mrtvih. To je takoe od kako je sveta bilo
skriveno svim ljudima, ali ja putam da time Bog
upravlja.
U Bogu trijumfuju svi duhovi kao jedan duh,
a jedan duh uvek ublauje i okrepljuje druge,
96
nije nita drugo do zaludna radost i milina. AU,
njihovo strogo roenje, koje se deava u skrivenome,
mora biti takvo; jer ivot i razum i sveznanje se
tako raaju, a to j e jedno veito raanje koje nikada
nije drugaije.
Ne sme misliti da je na nebu jedno telo koje
se samo raa, koje ovek pre svih drugih naziva
Bogom; ne, ve se ra2 vascela boanska snaga, koja
jeste samo nebo i svih neba nebo, a to se zove Bog
otac, iz kojeg su roeni svi sveti aneli i takoe u
istoj snazi ive; takoe u telu te snage se uvek i
veno na taj nain raa duh svih anela, uz to,
takoe, duh svih ljudi. Jer, ovaj svet pripada isto
tako telu Boga oca kao i nebo; ali, duhovi su u pro-
stornosti ovoga sveta upaljeni od kralja Lucifera,
II njegovom uzdizanju, da sve na ovome svetu jeste
kao napola usahnulo i mrtvo: zato smo mi siroti
ljudi ak zaslepljeni i ivimo u velikoj opasnosti ...
Ali, ne treba zbog toga da misli da je nebeska
svetlost na ovome svetu ugasnula II izvornim duh<r
vima Boijim. N e, to to mi sa naim iskvarenim oi
ma ne moemo da shvatimo jeste samo tmina; ali
im Bog ukloni tminu, koja lebdi iznad svetlosti, i
tvoje oi e se otvoriti: tada bi, ovde, na mestu na
kojem stoji, u svojoj odaji, ili pak u njoj sedi ili
lei, sedeo i lepi lik Boiji i vascela nebeska vrata.
Ne treba svoje oi da die preJTla nebu; jer stoji
naposana: vrlo blizu ti je ova re, u ustima tvojim
i u srcu tvome. 5. Mojs. 30, 40; Rim. lO, 8 . - Bog
ti je toliko blizu, da se roenje Svetog trojstva takoe
deava u tvome srcu, u tvome srcu se raaju sve tri
linosti, Bog otac, Sin i Sveti duh.
Sto ovde pak piem o centru ili sreditu, onda
tome nije znaenje da je na nebu neko posebno mesto
ili neko posebno telo, u kojem bi se pojavljivala va
tra boanskoga ivota, iz kojeg proizilazi sedam du
hova Bojih u vasceloj dubini oca; ve zborim na
i
telesni ili anaeoski ili ljudski nain, zbog itaoe-
97
vog nerazu mevanja, po vrsti i nainu, kako su stvo
Da, kada bi jo mogli da budu zapreti u rupu, da ne
rena aneoska stvorenja i kako j e svagda u Bogu.
bi dodirivali gnevni lik Boiji, onda bi jo bili zado
J er ne ume (jia spomene nijednog mesta, ni na
voljniji i ne bi morali da podnose venu sramotu i
nebu. ni na ovomsvetu, na kojem ne bi bHo boan
pokoru.
skog roenja, pa bilo to u nekom anelu, ili u svetom
Ali, tu nema pomoi, njihova muka samo postaje
oveku, ili izvan ovoga. Gde god se izvorni duh kudi
vea, sve vie e oni aliti, sve vie e se upalj ivati
u svetom oveku, ili izvan ovoga. Gde god se izvorni
paklena jarost, moraju leati u paklu, kao mrtvake
duh kudi u boanskoj snazi, ma na kom mestu to
noge, kao u vatri osmuene ovce, njihov smrad i
bilo, samo ne u avolima i II svim bezbonim iskva- .
grozota nagrizae ih, nee smeti da podignu svoJe
renim ljudima, tamo j e ve sadrano izvorite b0-
oi za pokoru, jer u svo joj oblasti nee videti nita
anskog roenja, tu su ve svih sedam izvornih du
drugo do samo jednog strogog sudiju i iznad sebe, i
hova Bojih, kao kada zatvara neki krug prostora,
na svim stranama, videe venu radost. :teNe da oni
krug stvorenja, a u njemu bi posebno bilo vascelo
ovu ne shvataju, ili ne vide, ve o njoj znanje imaju
boanstvo, jednako kao to se raa u nekom stvore
u centru . )
nju, tako se takoe raa u vasceloj dubini Oca, na
Tu j e ah i avaj, dranje i vritanje, a nikakvog
svim krajevima i II svim stvarima.
spasenja. Bie im kao kada stalno gr i seva na
I na jedan takav nain j e Bog svemoni, svezna
suu, jer se tako raaju upaljeni duhovi Boiji. Prva,
jui, svevidei, sveujui, svemiriui, sveuvstvuju
tvrdoa, raa tvrdi, hrapavi, hladni i opori kvah
i, sveoseajui Bog, koji j e svugde i iskuava srca
tet, druga, slatkoa, je ushanula, kao kod areeg
stvorenja i bubrege. I na jedan av nain su nebo
uglja, kada vie nema u drvetu soka, koje gori od
i zemlja njegovi, i na jedan takav 'nain moraju svi
ei, a nema okrepijenja; tree je gorina koja upa
avoli, koliko ih ima, biti svim bezbonim ljudima
kao vrela kuga i gorija j e od ui; etvrto j e vatra
veno utamnieni, i II Salniteru, kojeg su oni na
koja gori kao jarosni sumpor, peto, lj ubav j e jedno
svome mestu iskvariti i upalili, pate venu patnju,
neprijateljstvo, jeka nije nita drugo nego tvrdo
i Uz to venu sramotu i pokoru.
kovanje, jednako nekom praznom zvuku vatre, k o
Jer e vasceli lepi lik Boiji svekolike svete
da j e to uinio udar groma, oblast sedmog tela l e
anele lepo, prekrasno i jasno osvetliti iznad njih
kua alosti. Njihovo jelo je grozota, a iz svih kva
i ispod njih, i na sve strane pored njih, a SVl sveti
liteta raste jarost. Ah, i veno bez kraja, tu nema

aneli trijum fovae iznad svekolikog oveka, povrh

vremena drugi kralj, koji dri veni sud, sedi na
njega i ispod i pored njega, veno, i od velike radosti,
njihovoj stolici, oni su samo stoliica za njegova
miline i draesnosti sada pevaju o Boijoj svetosti
stopala.
o svojoj kraljevskoj regimenti, o draesnom plodu
Ah, lepoto i milino ovoga sveta, o carstvo i gorda
nebeskog rastinja, i to e biti prema kvalitetu sedam
raskoi, o moi i silo, tvoj nepravedni sud i velika
duhova Boijih obznanjeno na sav glas.
Fasko sa svim tvojim milinama, sve to lei na jednoj
Naprotiv, aneli e sa svim bezbonim ljudima
gomili, i sve je postalo paklena vatra. Pa deri, loi,
biti proterani u pakao, potom e se pakleni smrad
nadodoljuj se, pa vladaj u tome, ti lepa boginjo,
muiti i peti, a paklena vatra i paklena hladnoa i
kako si postala bludnicom, a tvoja sramota i pokora
gorina goree prema vrsti zapaljenih duhova Boi
tvoja traju veito.
jih, u njihovim telima i isto tako u njihovoj oblasti.

98 99

11. POGL.4.VLJE
o sedmom duhu izvora u boanskoj snazi
Sedmi duh Boiji u boanskoj snazi jeste telo
koje se raa iz drugih est duhova, u kojima opstoje
sve nebeske figure, i II ovima se obrazuje i formuje,
a u tome se pojavljuje svekolika lepota i radost. To
je pravi duh prirode, sama priroda, u kojoj stoji
pojmovnost, i II njemu se formovana sva stvorenja
na nebu i na Zemlji: pa i samo nebo je formovano
II njemu i sva prirodnost II itavom Bogu stoji II
ovom duhu. Kada ne bi bilo ovog duha, ne bi bilo
anela, ni ljudi, a Bog bi bio neistraiva suti
na, koja bi postojala u neistraivoj snazi.
Sada se postavlja pitanje: kakav je ovaj oblik?
Ako si uman duh Merkuriusa, koji prodire kroz svih
sedam duhova Boijih i odobrava ih i promatra
kakvi oni jesu, onda e ix.sle objanjenja ovog sed
mog duha razumeti i po smislu pojmiti delovanje i
sutinu svekolikog boanstva. Ali, ako od ovoga duha
nita ne razume. onda ostavi na miru ovu knjigu,
i ne prosuduj ni o hladnom, ni o toplom II njemu,
jer si jako uhvaen II Saturnu i nisi filozof na ovom
svetu. Ostavi svoje prosuivanje da miruje, ili e
biti nagraen zlom, od kojeg hou verno da te sau
vam, sve do onoga ivota, kada e ti se otvoriti vra
ta neba, pa e onda i ti to razumeti.
Sad se duboko zamisli. Ovde moram da obuhva
tim itvo nebesko telo u sreditu kod srca; a poto
objasnim itavo telo, kako postaje priroda, shvatie
najvii razlog, kako svih sedam duhova Boijih uvek
raaju jedan drugoga, i kako boanstvo nema ni po
etka, ni kraja. Zato pogledaj zadovoljstvo tvoga
duha, i veno, boansko carstvo radosti, nebesko
stanite i telesne radosti koje II venosti nemalU
kraja.
Sad zapamti: kada se u centru pojavi bljesak,
onda .boansko roenje stoji u punom delovanju, u
100
Bogu je uvek i veno tako, ali u nama, sirot01 deci
od mesa nije. U ovome ivotu, II nama ljudima tri
jumfujue boansko roenje traje tek onoliko koliko
traje bljesak, zato je nae saznanje delimino, dok
je u Bogu bljesak uvek nepromenljiv i veno je ta
kav.
Vidi, svih sedam duhova Boijih se raa u. isto
vreme, nijedan nije prvi, i nijedan nije poslednji,
ali se mora gledati na jezgro, kako se pojavljuje b0-
ansko roenje, inae se nee razumeti nita, jer
stvorenja ne mogu svih sedam duhova u isto vreme
jedne u drugima da pojme, inae ona to neposredno
saznaju, ali k.ada se jedan duh kudi, onda on kudi
sve druge, tada stoji roenje II punoj snazi. Zato u
ljudima nema jednog poetka i u Bogu, zato takoe
moram pisati samo na nain stvorenja, inae ne bi
nita razumeo.
Vidi, svih sedam duhova bi izvan bljeska bili
jedna tamna dolina, ali kada se bljesak izmeu opo
rog i gorkog kvaliteta pojavi u vrelini, onda on
postaje sjaktav u slatkoj vodi, u plamenovima vreline
gorak i trijumfujui i iv, a II oporom telesan, suv
i svetao.
Sada se ova etiri kvaliteta pokreu u bljesku,
jer II ovome sva etiri postaju iva; sada se snaga
ova etiri duha poveava u bljesku, kao kada se po
javi ivot, a poveana snaga u bljesku jeste ljubav,
to je peti duh, ista snaga u bljesku tako prijatno uza
vri kao kada bi mrtvi duh oiveo i iznenada bio stav
ljen u velikoj jasnoi.
U ovom talasanju pak jedna snaga pokree dru
gu prvo praska opora snaga, vrelina u praskanju
pravi svetli zvuk, a gorka snaga razdeljuje zvuk,
voda ga ublau je, to je esti duh.
Sada se pojavljuje zvon, u svih pet duhova, jed
nako nekoj prijatnoj muzici, i ostaje da postoji, jer
ga isuuje opori kvalitet. Sada u istoj jeci, koja se
pojavila i koja postoji samo suva jeste snaga svih
101
 est duhova izvora, i jednako kao seme drugih est
duhova, koje su oni zajedno korporovali i od toga
nainili jedan duh koji ima kvalitet svih duhova, a
to je sedmi duh Boiji u boanskoj snazi.
Ovaj duh postoji samo u svojoj boji jednakoj
nebeskom plavetnilu, jer j e roen iz svih est duho
va, kada bljesak, koji postoji usred vreline, svetli
u drugim duhovima tako da se oni uspinju u bljesku
i raaju sedmi duh, takoe se uspinje bljesak u ro
enju est duhova u sedmom duhu.
Ali, zato to sedmi duh u sebi nema poseban
kvalitet, bljesak u sedmom duhu ne moe da postane
svetliji ve on od sedmog duha gradi telesnu sutinu
svih sedam duhova, a blj esak stoji na sredini izmeu
ovih sedam duhova i raa se od svih sedam duhova.
Sedam duhova jesu otac svetlosti, a svetlost j e
njihov sin kojeg oni uvek tako raaju od venosti
do venosti, a svetlost osvetljava i uvek i veno se
dam duhova ini ivima i punim radosti, jer oni sve
koliko svoje ispunjenje i ivot uzimaju II snazi svet
losti. Naprotiv, svi oni raaju svetlost i svi su II isto
vreme otac svetlosti, a svetlost ne raa duh, ve ih
sve ini ivima i bogatima radou da uvek stoje II
roenju.
Vidi, jo jednom u ti pokazati, ne bi li ti to
moda pojmio, da ovaj uz,vieni rad ne bi bio uzalud
i bez koristi.
Opori kvalitet je prvi duh, kvalitet koji stee i
sve ini suvim; slatki kvalitet j e drugi duh, kvalitet
koji u blauje. Trei duh pak jeste opori duh, koji
nastaje iz etvrtog i petog, kada se trei duh u nje
govom benjenju protrlja u oporom, onda on upalju
je vatru, onda se II jarosti pojavljuje vatra II opo
rome. U istoj toj jarosti osamostaljuje se opori duh,
I a u slatkom on postaje blag, u tvrdom postaje tele
san, pa sad postoji on i etvrti takoe.
Sada se u vrelini pojavljuje bljesak u snazi sva
etiri, i uspinje se u slatkoj vodi izvora, a gorki ga
ini trijumfujuim, a opori ga ini sjaktavim i svu-
102
vim i telesnim, a slatki ga ini blagim, i uzima njt.'
gov prvi sjaj u slatkom, tu pak bljesak ili svetlost
postoji II sreditu kao srce. Kada ista svetlost koja
stoji u sreditu sija u etiri duha, onda se snage e
tiri duha uspinju u svetlosti i postaju ive, a vole
svetlost, to jest, hvataju je u sebe i njome su breme
nite, a isti ptoeni duh jeste ljubav ivota, to jeste
peti duh.
Ako su duhovi uhvatili ljubav u sebi, onda oni
odreuju kvalitet za vee radosti, kao kada se po
javljuje zvon; tvrdi duh praska, slatki duh ini pra
skanje blagim, opori se razdel juje prema vrsti kva
liteta, etvrti ini zvuk, peti ini carstvo radosti, a
ovo zajedno korporovano zvonjenje jeste zvon ili
esti duh.
U ovom zvonjenju se pojavljuje snaga svih est " .,
duhova, i postaje pojmovno telo, govorei na aneo
ski nain, i postoji u snazi drugih est duhova i u
svetlosti, a to je telo prirode, u njemu se obrazuju
sva nebeska stvorenja i figure i rastinje.
Sveta vrata. - Ali, svetlost koja postoji posred
svih est duhova, a unutar svih sedam duhova stoji
i vot, zahvaljujui kojem svih sedam duhova postaju
trijumfujui i bogati radou, u emu se pojavljuje
nebesko carstvo radosti, koje raaju svih sedam du
hova, a to je sin svih sedam duhova, a sedam duhova
jesu njegov otac, koji raaju svetlost, a svetlost raa
u njima ivot, a svetlost je srce sedam duhova, a ova
svetlost jeste istinski sin Boiji. kojeg mi hriani
oboavamo i potujemo, kao i druge linosti u ne
beskom Trojstvu.
Sedam duhova Boijih jesu svi zajedno Bog otac,
jer nema duha izvan drugog duha, ve svih sedam
njih raaju jedan drugoga, pa kada ne bi bilo jednog,
ne bi bilo ni dugog. Svetlost, meutim, jeste jedna
druga linost. jer se ona uvek raa iz sedam duhova,
,
a sedam duhova se uspinju u ovoj svetlosti. a snage
ovih sedam duhova uvek izlaze u sjaju svetlosti u
sedmom prirodnom duhu, i formuju i obrazuju sve
103
u sedmom duhu, a ovo izlaenje u svetlosti jeste
Sveti duh.
Bljesak ili panjina ili srce, koje se raa u sna
gama, ostaje da stoji u sreditu, a to je Sin, a sjaj u
svekolikoj snazi izlazi od Oca i Sina u svim snagama
e te odvojiti od lj ubavi Boije, u kojoj si roen i
u kojoj ivi, istraje li do kraja u njoj? Ko to hoe
da te odvoji od Boga u kojem ovde ivi?
Sto si u njivi posejao, to e i izrasti, pa bila to
penica, ito, jeam, mahune ili trnje, ono na ta ne

Oca i formuje i obrazuje u sedmom prirodnom duhu bude sposobna vena vatra, to nee ni goreti, ali
sam Bog nee kvariti tvoje seme, ve e se starati da
s prea snazi i delovanju sedam cuhova i prema
ono donese ploda u venom ivotu.
nJlhovOj razlici i nagonu. I to je pravi Sveti duh
Pa poto sve ivi i jeste Bog, zato se korov hva
kOjeg mi hriani tujemo i oboavamo kao treu
li pred penicom? misli li da je Bog licemer , a ti
linost u boanstvu.
pogledaj svaku linost ili ime? Koje bio otac svima
Vidi, dakle, slepi Judo, Turine i neznaboe,
nama, nije li to bio Adam? Pa ako je njegov sin u
a banst:u jeu tri linosti, to ne moe poricati,
zlu iveo pred. Bogom, zato mu nije pomogao nj egov
Jer .
ZlVlS u trIma lInostima, i svoj ivot ima od njih
otac Adam? Ali, ovde se kae: koja dua zgrijei,
i II njima a na Poslednjem sudu e vaskrsnuti iz
ona e poginuti (Jez. 18, 4. 20). Da Kain nije ugasio
mrtvih II snazi ovih triju linosti i veno e iveti.
njegovo svetlo, ko bi ga odvojio od ljubavi Boije?
Ako e na ovome svetu iveti sveto i ' dobro po
Tako i ti, hvali se da si hrianin i da poznaje
zakonu prirode, i ako svetli bljesak, koji je tu Sin
svetlo, pa zato se ne okrene njemu? misli li da te
Boiji, koji te ui zakonu prirode, ne bude hteo da
ime ini svetim? ekaJ :lalO, iskusie to. Gle, pre
ugasi jarosnim uzdizanjem u tvojih sedam duhova
e u carstvo nebesko ui mnogi Jevreji, Turci i pa
izvora, koje juri protivno nauku prirode, onda e
gani, koji su dobro ukrasili svoje lampe.
sa svim hrianima iveti u venoj radosti.
(Zakon prirode je boanski poredak iz centra
prirode, koji u tome moe da ivi, ne trai nikakvih od koje je koristi biti hrianin?
drugih zakona, jer on ispunjava volju Boiju. )
Jer. nije do tvoga neverovanja, tvoje neverova
. Mnogi e, medutim, jer znaju put ivota i znaju
nje ne ukida istinu Boiju; vera, meutim, raspiruje
kako treba da se podignu pre pada, ostati da lee,
duh ade, i svedoi da smo deca Boija, vera se raa
bie baeni u jame, i tu e morati da trunu sa svim
u bljesku i rve se sa Bogom sve dok on ne nadvlada
bezbonim neznabocima. Zato gledaj ta ini, ko
i pobedi.
si; drugima sudi, a sam si slepo A duh veli da nema
Ti presuuje nama i presuuje sebi samom,
razloga da sudi boljem od sebe, nismo li zar svi od
budui da raspiruje surevnjivost u gnevu koji gasi
jednoga mesa, a ne postoji li na ivot u Bogu, jed
tvoju svetlost; ako si rastao na slatkom drvetu ako
nako kao u ljubavi, tako i u gnevu? Jer, ono to
'
.

savlauJe zle uticaje i ivi sveto i dobro po zakonu

poseje, to e i ponjeti.
prirode koji ti dobrovoljno pokazuje ta je pravo.
Razlog tome to se ti gubi nije Bog, jer je u
Ali, ako nisi rastao iz neke jarosne grane ( ra
prirodi napisano da valja initi po zakonu i po pravu,
zu z:nee iz svekolikog bezbonog semena, iz kojeg
a istu knjigu ima i u svome srcu. Sasvim dobro
najee izraste iak, koliko god da je saveta, volja
zna da ti valja delovati dobro i prijateljski prema
e biti slomljena, i bie teko, onoliko koliko se li
tvojima blinjima, takoe sasvim dobro zna da svoj
stova sasuli na dobrom drvetu) ako nisi slep, ko
I

104 105

vlastiti ivot, to jest, telo svoje i duu svoju ne sme
osramotiti i okaljati.
Uistinu. II ovome postoji jezgro i ljubav Boija,
Bog ne gleda ni na jedno ime ili roenje, ali ko se
upravlja u ljubavi Boijoj taj se upravlja u svetlu,
a svetlo je srce Boije. Ko pak Boga stavlja u srce,
ko e ga ispljuvati? Niko, jer se on raa u Bogu.
O ti, slepi i polumrtvi svete, okani se toga da
sudi, o ti, slepi Judo, Turine i neznaboce, okani
se svoga klevetanja i predaj se pokornosti Boijoj, i
upravljaj se II svetlu, videe kako e ustati II svome
padu, i kako e se na ovome svetu odbraniti od pa
klene jarosti i kako e moi da je savlada, i sa
Bogom veno da ivi.
Uistinu, samo je jedan Bog, ali kada se sa tvojih
oiju podigne koprena da ga vidi i da ga sazna,
onda e sva tvoja braa, bili to hriani, Jevreji ili
Turci ili neznaboci, ustati i doi do saznanja. Ili,
misli da Bog jeste samo Bog hriana? Neznaboci
takoe ive u Bogu; nego u svakom narodu koji se
boji njega i ini pravdu mio je njemu. Apost. lO,
35. Ili, ta si ti znao koji si hrianin, kako je Bog
hteo da te spasi od zla? ta ti nudi za prijateljstvo
s njim, poto je Bog svome sinu dao da postane <>
vek, da spasi ljudski rod? je li on samo tvoj kralj?
ne stoji li napisano: svim neznabocima on je uzda
nica? Hag. 2, 8.
Sluaj, kao to za grijeh jednoga doe suenje
na sve ljude, Rim. 5, 1 8 . i kao to za jednoga doe
spasenje na sve. Sto na svakome lei kao nauka? ti
takoe ne zna kako je Bog hteo s tobom da postupi,
poto si II grehovima bio mrtav.
Jednako kao to greh bez razlike vlada jednima,
tako i svima, tako takoe vlada milosre i spasenje,
kako jednima, tako i svima. Neznaboce, Jude i Tur
ke je, meutim, snalo slepilo, ali i oni jednako stoje
II stranome roenju, i trae mir, iskaju milost, i
ne trae ga na pravome mestu, Bog je, meutim,
svuda i gleda na temelj srca. Pa, ako se u njima, u
106
njihovom stranom roenju ra a svetlost, ko si tl,
ti koji im sudi?
Vidi, ti slepi ovee, ja u ti pokazati, poi na
neku poljanu, tamo e videti mnogo korenja i cvea,
videe oporo, slatko, kiselo, belo, uto, crveno, zele
no i mnogo koje; ne rastu li svi oni na Zemlji? ne
stoje li jedno pored drugog? ne zavidi li jedno drug<>
me na njegovom lepom obliku? Uzdigne li s jedno
meu njima previe u svome rastu i sasui se, jer
nije imalo dovoljno soka, ta mu moe uiniti zem
lja? daje li mu ona soka koliko i drugima? Ali, kada
ispod njega izraste trnje i kada etelac doe da pri
bere etvu , onda on saseca sve odreda, i odbacuje,
a oni sagorevaju II vatri, a mnogo cvee sbere u
svojoj itnici.
Tako je i sa ljudima, o;'i su od mnogih darova
i usuda, jedan je u Bogu mnogo svetliji nego drugi,
ali zato to nisu u duhu pokvareni, nisu ni za osudu,
ali ako je duh pokvaren, onda ovek ne vredi ni za
to do za drva za og rev. A ako su Turci oporog kva
liteta, a neznaboci gorkog, ta te se to tie? ako
svetlost u oporom i gorkom kvalitetu postaje sijaju
a, onda to ona i osvetljava ? A ti si roen u vrelini,
.
u kojoj se svetlost pojavljuje u slatkoj vodi izvora,
pa pripazi da te vrelina ne sagori, mogao bi je i uga
siti.
Ti e pak rei: nije li pravo da neznaboci,
Jude i Turci istrajavaju u njihovom slepilu? Ne, ali,
ja ti kaem, kako moe videti onaj ko nema oiju?
ta o tome zna siroti laik, ta svetenici imaju drugo
do buke u njihovom pijaristvu ? on odlazi tamo u
svojoj bezazlenosti i dri se ii strahu.
Sad e ti pak rei: da li je Bog oslepio Turke,
Jevreje i neznaboce? Ne: nego kada im je Bog upa
lio svetlost, oni su iveli u zadovoljstvu njihovih sr
ca, i nisu hteli da znaju o duhu, a onda je zgasnula
spoljanja svetlost. Ali, nije . sasvim zgasnula, i ne
107

toliko da ne bi mogla da se rodi u oveku, buduci
da je ovek od Boga i da u Bogu ivi, pa bilo to u
ljubavi ili u gnevu.
Ako pak ovek udi, ako u svojoj udnji ne srne
da postane bremenit, a ipak jeste bremenit, onda
on moe i da raa. Ali, sve dok mu sija spoljanja
svetlost, dotle on ne poznaje svoga sina kojeg je
rodio, i tek kada se pojavi svetlost na Poslednjem
sudu, ugledae svoga sina.
Vidi, kazujem ti jednu tajnu, ve je vreme da
mladoenja krunie svoju nevestu, savetuj, gde je
kruna? pred pono, jer posred oporog kvaliteta svet
lost postaje svetla. Ali, odakle dolazi mladoenja?
iz sredita, II kojem vrelina raa sveilost i II pono
prelazi u opori kvalitet, kada svetlost postaje svetla.
Pa ta ine pred podne? zaspali su u vrelini ali e ih
probuditi sevanje na suvo, i mnogi od njih e se za
straiti na smrt? A ta ine pred vee? njihov gorki
kvalitet e se spojiti sa drugim kvalitetima, a kada
kuaju slatku vodu, njihov duh e postati blag. A
ta ine ujutro? od poeetka si ti gorda nevesta, jo
od poetka nuena ti je kruna, ali se ti od onda kani
da bude lepa, s drugima ivi.
o boanskoj i nebeskoj prirodi, de!ovanju i svojstvu
Ako pak hoe da zna ta na nebu jeste kao pri
roda, i ta sveti aneli u sebi imaju od prirode, i ta
uistinu jeste svetla, nebeska i boanska priroda, on
da zapii okolnosti ovog sedmog izvornog duha Bo
ijeg, onako kako sledi.
Sedmi izvorni duh Boiji jeste izvorni duh pri
rode, jer drugih est duhova raaju sedmi, a sedmi,
im se rodi, jeste jednako majka ostalih sedam, koji
obuhvata drugih est, i raa se opet, jer telesna i
prirodna sutina stoji u sedmom duhu.
108
Ovde zapamti smisao.
Sest duhova se uspinje u punom roenju prema
svakoj snazi i vrsti, i kada se uspnu, onda je njihova
snaga sainjena od svih snaga, a vrstoa sasuuje
tu snagu i jednaka je itavoj sutini. Ovo telesno
sasuivanje ja u knjizi nazivam boanskim Salnite
rom.
.(Pod reju Salniter, u ovoj k"jizi se razume
kako iz venog centra prirode drugi princip izrasta
iz prvog, jednako kao svetlost iz vatre, poto se razu
meju dva principa. kao prvi, vreli, i kao drugi, vaz
duni, poto u ivotu u vazuduhu stoji pravo raste
nje, a u ivotu u vatri uzrok kvaliteta.
Dakle, ako je napisano: aneli su stvoreni od
Boga, onda e se razumeti iz vene prirode Boga, II
kojoj se razume sedam oblika, a boanska, svetla
priroda nee se razumeti II vatri, ve II svetlosti. I,
ako nam vatra daje tajnu veite prirode, i tajnu b0-
anstva, onda e dva principa podrazumevati dvo
struki izvor, jedan vreli, jarosni, opori, gorki, stra
ni, rastakajui II vatrenom izvoru, a iz vatre svet
lost , koja stanuje II vatri, a o vatri se ne dokuuje,
i postoji jedan drugi izvor, kao blagost, u kojoj jeste
pouda ljubavi, odakle e se pouda ljubavi razumeti
kao jedna drugaija volja od volje koju ima vatra )
(Jer, vatra bi sve da rastoi i uspinje se visoko
u izvoru, a krotkost svetlosti ini sutastvo, dok u
venoj svetlosti vatra ini duh vode venoga ivota,
a II treem principu ovoga sveta stvara vodu a pra
skanjem vazduha. )
.(Onaj ko ita ovu knjigu treba da razume tri
principa ili roenja, kao jedno od prastanja vene
prirode u venoj volji ili udnji Boijoj, udnji koja
se goni II vwikome strahu do etvrtog, prema vatri,
u kojoj nastaje svetlost i ispunjava venu s\obodu
izvan prirode. ) {(
109
 (Zato emo razumeti sveti trobroj u svetlosti
izvan prirode, u snuzi svetlosti u slobodi, kao drugi
izvor bez sutine, pa ipak povezan sa vatrom prirode,
kao vatru u svetlosti. A trei princip ovoga sveta je
roen iz prvog i i stvoren je od njega. Ovo je samo
jedno uvoenje u ovaj princip, jer prvi autor nije
dovoljno pojmio, a i kada bi sve izgledalo sasvim
jasno, ipak ne bi moglo da se dokui sve, jer je to
jednako kao kada proe pljusak, posle kojeg nastaje
rastinje.)
Jer, unutra je seme vascelog boanstva, i jed
nako je kao kada majka koja prima seme uvek iz
nova raa plod, prema svim kvalitetima semena.
U ovom uspinjanju, takoe posred est duhova,
uspinje se Merkurius, zvon ili jeka svih est duha-
o
va, a u sedmom postoj l an kao u majci, kada sedmi
kvalitet raa plodove svake vrste i svake boje, prema
es t delovanja.
Ali, ovde mora znati da boanstvo ne miruje,
ve deluje bez prestanka, i uspinje se, kao prijatno
rominjanje, kretanje ili borenje, jednako kao to se
dva stvorenja, koja su u velikoj ljubavi, igraju i
dave se, ili se guaju, pa as gore lei jedno, as
drugo, sve dok jedno ne nadvlada, ne okrene se i
ne baci ono drugo na pod.
Ovo moe razumeti u poreenju, kao kada se
dam persona otpone kakvu prijateljsku igru rados
ti, pa svako jedno pobeuje drugog, a treba prilazi
pobeenome u pomo, pa bilo to draesna, prija
teljska zabava, jer uistinu svi do jednog imaju jedno
za drugo ljubavnoga htenja, a ipak se jedno protiv
drugog bori u zabavi ili u ljubavi.
Takvo je i delovanje est duhova Boijih u sed
mom duhu, as jedan ima jako uspinjanje, as drugi,
i tako se rvu jedan s drugim u ljubavi. A, kada se
svetlost uspinje u ovom borenju, onda igrom uprav
lja sveti duh, u snazi svetlosti u drugih est duhova,
110
kao kada se u sedmom pojavi ivotni plod svake
vrste, a uz to i svake boje, i rastinje.
Pa koji je kvalitet najjai, prema njemu se i
obrazuje telo ploda, boje takoe; u ovom borenju ili
rvanju formuje se boanstvo na beskonaan i nei
straiv nain.
Jer, sedam duhova jesu sedam glavnih izvora,
ako se u njima penje Merkurius, onda on pokree
sve, a gorki kvalitet sve pokree i pravi razliku
meu njima, opori ih pak sasuuje.
(Priroda i trobroj nisu jedno, to jedno se raz
likuje, kao to trobroj stanuje u pirodi, ali je nedo
kuiv, iako je to -jna vena veza.)
Ovde sad zapamti, kako jeste obrazovanje u prirodi
u sedmom duhu
Slatka voda jeste poetak prirode, nju saima
opori kvalitet, tako da ona postaje prirodna i moe
govoriti pojmljivo na aneoski nain.
Ako je pak saeta, onda ona izgleda jednako
plavom nebu, ali ako se u njoj pojavi svetlost ili
bljesak, onda ona izgleda jednako nekom plemenitom
juspisu, ili kako bih to ja nazvao na mome jeziku,
nekom staklenom moru, II kojem sija Sunce, a mnogo
je glasnija i svetlija.
Ali, ako se u njoj pojavi gorki kvalitet, onda se
ona razdeljuje i formuje, jednako kao kada je on
iveo, ili kao kada bi se tu pojavio i formovao u ze
lenom obliku, jednako nekom zelenom bljesku, ljud
ski govorei, iz kojeg se pojaVljuje lik u koji ovek
ne moe da gleda.
Ali, ako se u njoj pojavi vrelina, onda se zeleni
oblik formuje u neki polucrvenkast oblik, jednako
kao kada bi iz zelenog bljeska svetleo mrkocrveni
granit.
111
 Ali, ako svetlost, koja je Sin Boiji, sija u ovom nema ni poetka ni kraja, dokle ne dosee svojim

priroono moru, onda ono dobija svoje ukuste i be ulima nijedno stvorenje.

liaste boje, to ne mogu da uporedim ni sa im, pa Pa ipak, treba ovo da zna, da se svagda, na

sa ovim zrenjem mora ekati do onoga ivota. Jer, svakome mestu, monijim pokazuje as jedan kva

to je sad pravo prirodno nebo, koje j e tu od Boga, litet, as pobeuje drugi, as trei, as etvrti, as

u kojem obituju sveti aneli, i iz kojeg su oni na peti, as esti, as sedmi. I uvek je takvo veito

poetku stvoreni. rvanje, delovanje i prijateljsko narastanje ljubavi,

a tu, u ovome narastanju, boanstvo se pokazuje
Vidi, kad se Merkurius ili zvon pojavi u ovom
sve divnijim, nepojamnijim i neiscrpnijim, da sveti
prirodnom nebu, onda se pojavljuje boansko i an
aneli ne znaju ta e od radosti, i u tome je do
eosko carstvo radosti, jer se pojavljuju forme, ob
voljno ljubavnih etnji, i pevaju lepu pesmu Te
razovanja, boje i aneoski plod, koji lepo cveta, raste
Deum laudamus, prema sva kom kvalitetu veli koga
i stoji II svome savrenstvu, od svakojakih voaka,
Boga, prema njegovom udesnom otkrovenju i mud
I:x>kora i rastinja draesno vien, sa prijatnim miri
rosti, o lepoti i boji, plodu i obliku. Jer, kvaliteti
som i ukusom.
se uvek i veno tako uspinju, i kod njih nema ni
Ali, j a ovde govorim aneoskim jezikom, a ti to
poetka, ni sredine, ni kraja.
ne mora razumeti zemaljskim, jednakom ovome
Pa, ako sam ovde jednako pisao kako sve po
svetu.
staje i kako sve se [orrnuje i oblikuje, i kako se
I sa Merkuriusom postoji ovaj oblik, pa ne sme
pojavljuje boanstvo, ne sme zbog toga misliti da
misliti da je u boanstvu neko tvrdo praskanje,
ima nekakvog mirovanja i utuljivanja, a da se
zvonjenje ili jeanje, ili zvidanje, kao kada bi
potom sve opet pojavljuje.
neko uzeo neku monu trubu i duvao II nju. O, ne,
O ne, nego moram pisati u poglavljima zbog
ovee, ti polumrtvi anele, nije tako, ve sve do
i taoevog razuma, da bi on mogao togod da P.Djmi,
lazi od snage, jer boanska sutina stoji II snazi, a
l da mu doe smisao.
sveti aneli pevaju, zvue, trube i glasno jee; jer,
Takoe ne sme misliti da sam se uspeo na nebo
do kraja ih je stvorio Bog, od sebe, da bi poveali
i da sam takvo to video mojim oima od mesa. O
nebesku radost.
ne, uj, t i polu pokvareni anele, ja sam kao i ti. i
J edna takva slika bio j e i Adam, kada ga je Bog u mojoj spoljanjoj sutini nemam svetlost veu od
stvorio, pre nego to je od njega stvorena Eva, ali one koju ima ti, uz to sam i ja kao i ti isto tako
se pokvareni Salniter u Adamu porvao sa drvetom grean i smrtni ovek, i moram se svak..Jga dana i
ivota, dok Adam nije bio nadvladan i dok nije asa eati s avolom i udarati u nj. koji me uvek
posustao, od kada spava. Kada se to dogodilo milo napada sumnjom u mojoj iskvarenoj prirodi u ja
srdnost Boija nije mogla da mu pomogne, i bila mu rosnom kvalitetu, koji je u mome mesu, kao to je
je potrebna ena, tako da je morao jo dugo da u svim ljudima, as pobeujem ja njega, a as po
spava; ali, o ovome kada na to doe red. beuje on mene, ali me zato nije savladao, iako me

Ovo je, kao to je gore pripovedano, lepo i jednako esto pobeuje, ve je na ivot kao stalni

sveto nebo koje je takvo u vascelom boanstvu koj e ,

rat sa avolom.

1 13
112

(Ovaj sukob je visokoplemeniti viteki veni,
sve dok se ne usmrti pokvareni adamski ovek, II
kojem je avo naao pristupa oveku. O tome nee
da zna sofista, jer je roen ne od Boga, nego od
mesa i krvi, i premda je roenje i za njega otvoreno.
on nee ui, avo ga dri, a Bog nikoga ne osleplju
je. ) .
Udari li on mene, moram mu .lzvratiti, a meni
pomae boanska snaga, pa e i on dobiti svoju
uku, i esto e izgu bi ti bitku.
Ali, poto je savladan, nebeska vrata
javljuju u mome duhu, duh vidi boansku i nebesku
sutinu, ne izvan tela, ve se II izvoritu pojavljuje
bljesak u ulnosti mozga, u kojem duh spekulie.
Zbog toga to je ovek nainjen od svih snaga
Boijih, iz svih sedam duhova Boijih, jednako kao
i aneli, ali i zbog toga to je ovek pokvaren, u
njemu ne izvire boansko roenje sve vreme, a i ne
II svima. Pa, kada bi izviralo kao II njemu, ne bi
II svima sijalo visoko i svetlo, a i kada bi sijalo,
bilo bi nepojamno iskvarenoj prirodi. Jer, Sveti duh
se ne da dokui ti i drati II grenom mesu, ve se
pojavljuje kao bljesak, jednako vatri iz kamena,
kada se po njemu udari.
Ali, ako se u izvoritu srca uhvati bljesak, onda
se on II sedam izvora duhova pojavl juje II
kao jutarnje rumenilo, i II njemu se nalazi svrha i
saznanje. Jer, u istom svetlu vidi jedan drugoga, i
mirie jedan dugoga, i kua jedan drugoga,
jedan drugoga, a jednako je kao da se u nj. pOJ avlju
je vascelo boanstvo.
U ovome pak duh gleda u dubinu boanstva, jer
u Bogu je blizu i daleko jedno, a isti Bog o kojem
pie o ovoj knjizi jeste isto tako Bog u njegovom
trojedinstvu, u telu svetih dua, kao na nebu. Od
ovoga uzeh saznanje, a ne od ega drugoga, pa i ne
elim nita drugo da znam do istoga Boga, a on sam
114
mi izvesnost moga duha, tako da u to pos tojano
verujem, i verujem njemu.
. A da mi je to isto rekao aneo sa neba, ne bi h
mogao da verujem u to, mnogo manje bih doku
io, jer bih vazda sumnjao da li se tako i dogodilo;
ali, II mome duhu se pojaVljuje samo Sunce, zato
sam ja toga svestan i sam vidim dolazak i roenje
svetih anela, i svih stvari, na nebu i na ovome sve
tu. Jer, sveta dua je jedan duh sa Bogom, pa ako
je to jedno stvorenje, ono je jednako anelu; o
se po veja dua takoe vidi mnogo dublje nego aneli,
koji vide samo do u nebesku rasko, a dua gleda
nebesku i paklenu rasko, jer ona ivi izmeu ovoga
dvoga.
Zato se moram dati dobro zgneiti, i sve dane
i sve sate rvati se sa avolom, koji je pakleni kva
litet i vi u velikoj opasnosti n a ovome svetu, pa
se ovaj ivot s pravom zove dolinom tuge pune
straha, stalnim guanjem, ratovanjem, borenjem, su
kobijavanjem.
Ali, ne razume uvek ovu borbu due hladno i
polumrtvo telo, ono ne zna kako mu se to dogaa,
nego je setno i straljivo, i dolazi iz jedne odaje,
ide od jednog mesta do drugog i trai apstinenciju
i mir. I kada do toga doe, ono ne nalazi nita,
mozgu, tada izleu sumnja i neverica, esto mu je kao kada
bi se ogreilo o Boga, a ne razume bor bu duha, kao
to telo jeste as gore, as dole, to sustvuje za
i uje tvrdo ratovanje i borenje sa nebeskim i paklenim
kvalitetom; koju vatru raspiruju avoli a gase je
sveti aneli, neka to predstavi sebi svaka sveta dua.
Treba da zna da ja ovde ne piem neto poput
istorije koja bi mi bila ispriana od koga drugog,
ve vazda moram da stojim u istom boju i da se na
lazim u velikom sukobu. jer mi se esto podmee
noga, kao svim ljudima.
115
 Ali, zbog tvrdog sukoba i borbe, i zbog surev
njivosti koja je meu nama meni je dato ovo otkro DE TRIBUS PRINCIPIIS
venje, a i estok nagon da isto to stavim na papir. ili
Ali, ta bi odavde i posle ovoga moglo da sledi OPIS PRIN CIPA BOANSKOG
ja ne znam do kraja, samo to mi se nekolike budue SUTASTVA
tajne u dubini pokazuju.
Jer, kada se u centru pojavi bljesak, on prozire
do dna, ali ne moe da dokui do dna, jer mu se
dogaa kao kada seva na suvo, pri emu se bljesak
vatre pokae, a onda uskoro iezne.
Tako se zbiva u dui, kada u svojoj 'borbi prodre,
onda ona ugleda boanstvo kao bljesak, ali ga u brzo
opet prekri je greni izvor I
jer stari Adam II svome
mesu pripada Zemlji, a ne boanstvu.
Ne piem ja ovo sebi II pohvalu, ve zato da bi
italac; znao II emu je moja nauka, da ne bi kod
mene traio nekoga drugog, koji nisam, ve onoga
\<;oj i jesam, onoga koji su svi ljudi, koji se u Isusu
Hristu, naem kralju, rvu zarad krune veite rados
ti, i ive II nadi savrenstva, iji je poetak II danu
vaskrsenja, kojije samo kratko sadran, koji se II
krugu izlaska u bljesku dobro moe videti, u kojem
se pokazuje prircx:la kao kada hoe da svane dan.
Zato, zri, da ne bude zateen II spavanju, II

tvoj im gresima, uistinu e to mudri ugled ati, a

bezbonici e iveti II svojim gresima. Oni vele:
ta je niima duhom? kada to odsanja svoj san?
to ini, zaspali su II zadovoljstvima mesa, smelo
pogledaj, ta e biti za jedan san.
Da sam u svojoj blagosti hteo potpuno da miru
jem, ne bih ni morao ovo da inim, ali mi je Bog, ko
ji je stvorio svet, odve snaan, a ja sam ruku nje
govih delo, moe <he staviti gde god hoe.
A ako bih morao da budem spektakl kako svetu,
tako i avolu, moja bi nada u Boga bila u buduem
ivotu, na kojem u se odvaiti, i kojem se duhovi
ne odupiru. Amin.

116
 AUTOROV PREDGOVOR HRISCANSKOM
CITAOCU KOJI VOLI BOGA

Covek roen iz majinog tela ne moe se za

vreme svoga ivota na ovome svetu baviti niim
to bi mu bilo korisnije i neophodnije od ovoga,
da samoga sebe upozna; l. Sta je? 2. Od ega ili
od koga je? 3. Zbog ega je stvoren? i 4. Sta je
sluba njegova? U takvom ozbiljnom posmatranju

na poetku e saznati da on zajedno sa svim to je

stvoreno potie od Boga. Iz toga e zahm moi
odmah da sazna, 2 . kako je on najplemenitije stvo
renje meu svim stvoren jima, 3. kako je Bog prema
njemu raspoloen, budui da ga je nainio gospoda
rom nad svim stvorenjima ovoga svela, i obdario
ga smislom, umom i razumom, i naroito jezikom,
da sve to zvui. to se mie, pokree, leluja i raste
moze da razlikuje i sreuje po svakoj vrlini, go
njenju i poreklu, i da je sve ispod svoji ruku nainio
da on svojim smislom i umom moe sve to da ukro
uje i upotrebljava i goni po svojoj volji, kako mu
se dopada.
2. Bog mu je ak dao jo vie i vee saznanje,
da sve stvari moe da vidi II srcu, ta one imaju
za esenciju, snagu i svojstvo, pa bilo to u stvore
njima, u zemlji, stenju, drveu, travama, u svim
pokretnim i nepokretnim stvarima, a isto tako i u
zvezdama i elementima, da zna od koje su sutine
i snage, i kako II istoj snazi stoji priroona uvstve
nost, raenje, mnoenje i iva sutina.
3. Nikome drugome do njemu Bog je dao razum
i najviu uvstvenost, da moe da sazna Boga svoga
stvoritelja, ta je, a kakav je i ko je on, i takoe
gde je? iz ega je stvoren i odakle potie (razumi:
ovek)? i kako je on slika, sutina, vlasnitvo i dete
venog, nestvorenog i beskonanog Boga; kako je
stvoren iz sutine Boga, u kojem Bog ima svoju su-

I 19
tinu i vl asnitvo, u kojem on ivi i vlada svojim ljivosti, a dobro ljubavi, strogo ili suprotne volje
duhom, kojim Bog obrauje ono to je stvorio, ko radosti. Ukoliko je stvorenje u svetlosti Boi joj,
jeg takoe iskreno voli kao svoje sopstveno srce i onda ono g nevno ili to je od suprotne volje ini
sutinu, u ije ime j e stvorio ovaj svet sa svim venu radost koja se uspinje; utuli li svetlost Bo-
. .
stvorenjima, koja najveim delom ne bi mogla da
" " , . .

ija, sve se pretvara u vec nu mucecu l USpln]UCU

ive u takvom kvalifikovanju bez vladavine l uma patnju i paklenu vatru.
ovekovog . . . 1 5. Sve ovo kao to jeste opisau ovde kao tri
1 3 . Budui da ovek sad Z,la da je on jedan boanska principa, i sve u pritom objasniti, ta
dvostruki ovek, kda je sainjen u dobru i u zlu,
jeste priroda i ta su stvorenja; ta je ljubav Bo
i da je sve ovo njegovo vlasnitvo, a on sam da je
ija; ta su talasanje i volja Boija; ta je avo i
isti ovek koji je dobar i zao, i da i od jednog i od
ta je gnev Boiji: in summa, ta su radost i tuga,
drugog treba da oekuje nagradu; da odavde gde i kako sve uzima svoj poetaki kako je veno ...
u svome ivotu dobija njegova dua odlazi kada . . .
1 7 . Zato oveku rm ')vome svetu, Jer ZIVl II ve-
"

umre; i da u svome radu, koji ovde ini, uskrsnue likoj opasnosti u ovoj zlopateoj, pokvarenoj kui
II snazi n a Poslednjem sudu i u njemu veno i od mesa, nita nije korisnije nego da upozna samo
veti, da e u njemu biti glorifiko'(\,n, i da e to ga sebe. A ako ispravno poznaje sebe, poznaje i
isto bi ti n j egova vena hrana i muka: neophodno Boga, njegovog stvoritelja, svekolikim stvore
sa
je da smoga sebe sazna, kako je stvoren; odakle mu njima; takoe (saznaje) kako je Bog bio raspoloen
dolaze dobar i zao nagon, i ta je to u njemu sa prema njemu. A ovo je saznanje meni najomilje
mom dobro i zlo; ta je uistinu izvor svekolikog nije, od kako sam doao do njega ...
dobrog i zla: odakle ili iz ega je zlo u avolu i u
oveku, a isto tako II svim stvorenjima. Jer je avo
bio svetli aneo, a ovek je takoe stvoren dobrim;
takvo nezadovoljstvo se nalazi u svim stvorenjima, 1. POGLA. VLJE

da se sve ujeda, udara, mlati, gnjei i mrzi, pa je

u svim stvorenjima neka suprotna volja, a svako O prvom principu boanskog sutastva
telo je sa samim sobom nejedinstveno, kako se moe
videti ne samo u ivim stvorenjima, nego i II
l . Ako pak hoemo da govorimo o Bogu, ta je
zvezdama, elementima, zemlji, stenju, metalima, on i ko je: onda moramo kazati da je on 5utastvo

liu, travi i drvetu. U svemu je otrov i zlo; opomeni svih slltastava. Jer od njega je sve roeno, stvore

se takoe, da tako mora biti: inae ne bi bilo ni i no i proizila, a sve stvari svoj prVI poetak uzima

vota, ni pokretljivosti, a n i boje, vrline, debelog ili ju od Boga . . .

2. Ali, da je jedna razlika, da zlo nije Bog i ne
tankog, pa ni vlastitog oseanja; nego bi sve bilo
zove se: to se razume iz prvog principa, jer je u
nita.
njemu ozbiljni i izvor jarosnosti, prema kojoj se
1 4 . I U takvom visokom posmatranju se nalazi,
Bog nazi va gnevnim, jarosnim, ljubomornim Bo
da sve ovo potie od i iz Boga, i da je to njegove
gom. Jer se u jarosnosti sastoji poelo ivota i
vlastite sutine, da je on sam, i da je on iz sebe
svekolike pokretljivosti. Kako se, meutim, isti
samog stvorio; i zlo pripada obrazovanju i pokret-

1 20 121

ozbi ljni, strani izvor jarasnosti upali sa svetlou
nego je nainio anela, da ivi u njegovoj radosti
Boijom, tako to vie nije jarosnost, nego se strana
i na njegovu radost. Ali, vidimo da su aneli po
jarosnost promee u radost.
stali avoli, i . uz to Boiji neprijaUeji. Zbog toga
3. Pa poto je Bog stvorio ovaj svet sa svim
se mora istraiti izvor uzroka, ta je prima materia
stvarima, on nije imao nikakvu drugu materiju iz
za pakost, i isto tako u poelu Boijem, kao u stvo
koje bi stvarao do svoje sopstveno sutastvo iz sebe
renjima. Jer je sve to u poelu jedna stvar, sve je
samog. Bog je pak jedan duh koji je nepojaman,
nainjeno iz Boga, iz njegovog sutastva, prema
koji nema ni poetka, ni kraja, a njegova veliina
trojedinstvu, kao to je on jedini u sutastvu, a
i njegova dubina jesu sve. Ali, duh ne ini nita
trostl1k po linostima.
nego se uspinje, valja i pokree, a raa se sam i u
ti. Vidi, naroito su tri stvari upoelu, i z kojih
sebi naroito ima trostruki oblik u svome roenju,
su nastale sve druge stvari; duh i ivot, oitovanje
a to su L gorko, 2. oporo, i 3. vrelo; a ovaj tro
i pojmovnost, a to su: SuLphur, Merkurius i Sa!.
struki oblik nije ni prvi, ni drugi, ni trei, nego
Ovde e kazati, da je to u prirodi, a ne u Bogu.
su sva tri samo jedan, a svaki raa drugog i treeg.
Da, tano tako: ali, priroda svoj razlog ima u Bogu,
Jer se izmeu oporog i gorkog raa vatra, a jara
razumemo prema prvom principu Oca; jer se Bog
vatre jeste gorina ili sama bodljika; a oporost je
takoe naziva gnevnim, ljubomornim Bogom. Ovo

panjina, ovoga dvoga otac, i raa se od njih, jer

ne treba razumeti kao da se Bog razgnevljuje u
je duh kao neka volja ili ulo, koje se uspinje i
sebi samom, ve da se razgnevljuje II duhu stvore
samoga sebe trai II uspinjanju, infikuje se i raa.
nja, koje se upaljuje. Onda Bog gori u svome prvom
4. O ovome se sad ne moe govoriti ljudskim
principu u njemu, a patnju trpi duh stvorenja. a
jezikom i ne moe se dovesti do razuma; jer Bog
ne Bog.
nema poetka. Ali, ja u poi od pretpostavke da
7. Sad SuLphur, Merkurius i Sa! imaju takav
on ima nekakav poetak, da bismo tako razumeli
razum, govorei na nain stvorenja. Sul jeste dua
ta je II prvom principu, i da bi se razumela razlika
ili duh koji se pojavio, ili u poreenju Bog. Phur
izmeu prvog i drugog principa, ta jeste Bog ili
jeste prima materia7 iz koje je roen duh, naroito
duh. U Bogu nema nikakve razlike; samo, ako se
oporost. MerkuTius u sebi ima etvorostruke oblike,
istrauje ooakle dolaze zlo i dobro, mora se znati
a to su: oporo, gorko, vatra, voda. SaL je dete, koje
ta je tu prvi i poelni izvor gneva, a onda i ta je
raa ovo etvoro, i jeste opor, jak i jedan uzrok
ljubav, jer je ovo dvoje iz jednog poela, iz jedne
pojmovnosti.
majke, i jeste jedna stvar. Zbog toga se mora govo
8 . Ovde da razume ispravno o emu te oba
riti na nain stvorenja, kao da se pretpostavlja neki
vetavam! Oporo, gorko, vatra jesu u poelu u
poetak, da bi se dovelo do saznanja.
prvom principu; izvor vode se rada u njima, a Bog
5. J er, ne moe se kazati da je u Bogu vatra,
se prema prvom principu ne zove Bog, ve jarosnost,
gorko ili opao, mnogo manje nego vazd uh, voda ili
gnevnost, ozbiljni izvor, od kojeg se svedoi zlo,
zemlja; samo to se vidi da je to odatle postalo.
jadikovanje, drhtanje i gorenje.
Takoe se ne moe kazati da je u Bogu smrt ili
9. Tako je kako je prethodno saopteno. Oporost
paklena vatra, ili tuga; samo to se zna da je to ooa
je prima materia, stroga je, saima sasvim ozbiljno,
tle postalo. Jer, Bog nije od sebe nainio avola,
to je Sal. U strogom privlaenju postaje gorkost;

122
123
 vatra, od koje se uasava svekolika materija i od
Jer se u strogom privlaenju otri duh, da postaje
.

koje pada nauznak, jednako kao mrtva ili savladana,

sasvim straan. Uzmi primer kod oveka: ako se on
i vie ne privlai tako strogo, ve se razvlai i
razgnevi, onako kako njegov duh privlai, on p<r
postaje tanka. Jer je vatrena munja postala pTimas ,
staje gorko drhtei, ako ubrzo podlegne iskuenju
njemu se upaljuje vatra gneva,
a ista ona materija koja je u poel u bila toliko opora
i ne ugasi se, II
i stroga, sada je kao izumrla i nemona, a vatrena
da on gori u pakosti; svagda zatim u duhu i u dui
munja sada svoju silinu dri unutra; jer je to njena
postaje jedna supstanca i celo sutastVQ je spremno
majka. A gorina polee u munji iz oporosti i upa
da se osveti.
ljuje munju; jer je ona otac munje ili vatre. A od
1 0 . Tako se to moe uporediti i u poelu roenja
sada toak koji se okree stoji u vatrenoj munji,
prirode. Pa ipak, mora se dovesti do razuma. Vidi,
pa oporost ostaje nadvladana i nemona. To je sada
ta je Merkurius? To je oporo, gorko, vatra i sum
duh vode, a materija oporosti se uporeuje sa du
porna voda, najstranije sutastvo. Pa ipak. pod
hom sumpora, sasvim tankim, hrapavim, u strahu
ovim ne treba da razume neku materiju ili poj
nadvladanim i nemonim, u kojem bodljika drhti
movnu stvar. ve svekoliki duh i izvor poelne

l U mUnjI se SUSI l poostrava, postaje sve uasnija

v v

prirode. Oporo je prvo sutastvo koje privlai sebi;

i vatrenija, zbog ega oporost biva nadvladana, a
ali, zato to jtl tvrda i hladna snaga, duh je sasvim
duh vode pasta je sve vei. Zbog toga se ona uvek
bodljikav i otar. Sada pak bodljika i otrina ne
okrepljuje u duhu vode i vatrenoj munji donosi sve
mogu d a podnesu privlaenje, ve se miu i brane,
a od
vie materije, od koje se ova sve vie upaljuje;
a to je suprotna volja, neprijatelj oporosti;
jer se tako moe uporediti drvo munje i duh vatre.
micanja postaje prva pokretljivost, to je trei oblik.
13. Ovde ispravno da razume kakav je ovaj
l l. Sada oporost sebi privlai sve ee, tako
MeTkuTius. Re MeT je isprva stroga oporost; jer
da ona postaje toliko tvrda i stroga da snaga postaje
po rei koja ti je na jeziku razumee da ona kripi,
tvrda kao najtvra stena, to gorina, a to je oporost
takoe e razumeti kakva je tu gorka bodljika.
vlasti te bodljike, ne moe da podnese i tu svagda
nastaje velika zebnja, jednako duhu sumpora; a
Jer je re Mer opora i drhtea, a svaka re se for
muje od svoje snage, od onoga to snaga ini i to
bodljika oporosti se bode i trlja tako tvrdo da u
zeblji postaje jedna razroka munja, koja strano trpi. Re Ku razumee kao da je trenje ili nemir

bukti i slama oporost. Ali, zato to ne moe da nae bodljike, koja nije zadovoljna oporou, ve se die

mira i odozdo se sve vie raa, bodljika postaje kao i uspinje; jer slog prodire snagom iz srca na usta;

neki toak koji se okree, straljivo i zastraeno tako se zbiva i u snazi primae materiae u duhu.

s razrokom munjom jednako nekom bezumlju, a mu Ali, zato to slog Ku iz srca dobija tako jaku energi

nja se promee u bodljikavu vatru, ve jednakoj ju, a ipak ubrzo biva uhvaen slogom Ri, u istom
vatri u kamenu. se promee itav razum, a to znai i jeste gorki i
12. Ali, zato to nigde nema mira, a toak koji bodljikavi toak u roenju, da se okree tako brzo
se okree juri brzo kao hitra misao, jer ga bodljika i u strahu kao misao. Slog TJ' s jeste brza vatrena
goni na brzinu: bodljika se tako tvrdo upaljuje da munja, da se u brzom okretanju izmeu oporosti i
munja, koja se 'faa izmeu oporosti i gorine, po gorine materija upaljuje u brzom toku. Ovde se
staje strano vatrena i pomalja se kao neka uasna uistinu iz rei opet sputa natrag u srce i postaje

1 25
1 24
nemona, sasvim lanka. Ali, bodljika sa lokom koji
se okree ostaje II munji i iskae iz usta kroz zube,
jer duh piti jednako upaljenoj vatri, i osnauje se
ponovo II rei.
14. Ova etiri oblika su u poelu prirode, od ko
jih nastaje pokretljivost, a ivot u semenu se po
tvruje II svim stvorenjima, i nije nikakva
movnost u poelu, nego je takva snaga u duhu.
Jer je to otrovno, neprijateljsko sutastvo, i takvo
mora biti; inae ne bi bilo pokretljivosti, ve bi sve
bilo nita, i jeste izvor gneva prvo poelo prirode.
15. Pod ovim ja ne razumem sasvim Merku
rium II treem pri,D.ri.pu ovog stvorenog sveta, onaj
MerkuTium koji se koristi II apoteci, iako i on ima
ovu snagu i ovo sutastvo; ve govorim o prvom
principu, o poelu sutastva svih sutastava, o Bogu
i venoj prirodi koja nema poetka, iz koje je ro
ena priroda ovoga sveta. Iako i u jednoj i u dru
goj u poelu nema razd vanj anja, nego samo krajnji
i trei princip_ Carstvo zvezda i elemenata je ro
eno iz prvog principa kroz re i duh Boiji, od
venoga Oca, iz Sv. neba.
2. POGUl. VLJ E
o prvom i drugom principu, ta je Bog i ta je bo
anska priroda, i u tome opis i daLje objanjenje
Sulphurusa i M erkuria
1. Poto ovom razumu pripada boanska svet
lost, a bez nje nema pojmljivosti boanskog sutas
tva, oslikau unekoliko visoke tajne, na nain stvo
renja, da bi italac doao do dubine. Jer se o bo
anskom sutastvu jezikom ne moe rei sve; samo
spirakuLum vitae, duh due, koji gleda u svetlost
126
Boi ju, pojima to sve. Jer, nijedno stvorcnJ(' ne
vidi i ne saznaje nita dalje do svoju majku, iz koje
je u poelu postalo.
2. Dua, koja svoje poelo ima u prvom prin
cipu Boijem, i koju je Bog ljudima udahnuo u
treem principu, II zvezdanom i elementnom roe
poj nju, opet gleda u prvi pril1cip Boiji, iz kojeg i u
kojem je ona i od ije je sutine i vlasnitva; a nije
nita udno, jer ona gleda samo sebe samu, u svo
me uspinjanju roenja: tako ona II prvom princi
pu itavu dubinu Boga Oca.
3. Jer, takvo to gledaju i znaju takoe avoli;
jer su i oni iz prvog principa Boijeg, koji jeste
izvor Boije prirode u poelu. Oni su takoe ele
li da to ne gledaju i ne oseaju; samo to su sami
krivi to ih je zatvorio drugi princip, koji se zove
i jeste Bog, jedini u sutastvu i trostruk po razlici
persona, kao to u iza ovoga obznaniti.
4. Ali, dua ovekova koju prosvetljuje Sv. duh
Boiji (koji u drugom principu Oca i Sina polazi
na nebu, a to znai II pravoj, boanskoj prirodi,
koja se zove Bog, razumi: Sv. duh), koja takoe
gleda u svetlost Boiju u istom, drugom principu
sv. boanskog roenja, u nebesko sutastvo; a zvez
dani duh, kojim je dua obuzeta, i isto tako duh
elemenata, koji ima izviranje i nagon krvi, ne gleda
ju dalje do u majku svoju, iz koje jesu i u kojoj ive.
5. Iako jednako zborim o istom nebu i o istom
boanstvu, i opisujem ih, itaocu koji nema sazna
nja i dara bie to nemuto. Ali, ja u pisati na b0-
anski i na nain stvorenja, da bih gdekojeg uinio
prijemivim na pronicanje u visoke stvari; a italac
e shvatiti da on takvo to ne moe uiniti, da bi
mogao II svojoj elji da trai i kuca na vrata, ne bi
li mu se otvorila vrta drugog principa...
6. Zato to je moje saznanje postalo zahvaljujui
traenju i kucanju na vrata, piem ovo da ostane II
pamenju, da bih gdekojeg uinio prijemivim da i
127

sam naknadno trai, da bi moj talent doneo bogatoga
prinosa i ne ostane zakopan u zemlji. Ali, onima do
jue mudrima koji sve i nita ne poimaju i ne znaju,
za njih nita i ne piem - jer su presiti i preboga
ti; ve piem za proste kao to sam ja, da bih raz
veselio meni jednake.
7 . Dalje o SuLphuTu, MeTkuTiusu i Salu i b0-
anskom sutastvu. Re Sul znai i jeste dua jedne
stvari, jer je u rei SuLphuT ulje ili svetlost, koja je
roena iz sloga P hUT; a lepota ili dobroinstvo jedne
stvari jeste njena ljubav ili najljubljenije. U stvo
renju je svetlost, zahvaljujui kojoj stvorenje vidi,
a u njoj stoje um i ula, i jeste duh, koji se raa iz
sloga PhUT. Re ili slog PhUT jeste pTima mateTia
i II sebi II treem principu dri makrokosmos, od ko
jeg se raa carstvo elemenata ili sutastvo. Ali, II
prvom principu je sutastvo najunutranjijeg roe
nja, iz kojeg Bog Otac veno raa svoga Sina, i iz
kojeg polazi Sv. duh (razumi: iz toga Sul i iz toga
PhUT). U oveku je takoe svetlost, koja se raa iz
duha zvezd a II drugom centru mikrokosmosa; ali,
II onome .spriakulo ili duhu due, II unutranjem
centru, jeste svetlost Boija, koja jedina ima ovu
duu, pa je u ljubavi Boijoj, jer se upaljuje i na
duvava jedino od Sv. duha.
8. Ovde zapamti dubinu roenja Boijeg! U Bo
gu nema SulphuTa, ali je od njega roen i takva je
snaga u njemu; jer je slog PhUT najunutranjija
snaga, prvobitni izvor gneva, jarosti, ili pokretljivos
ti, kao to je saopteno u 1. poglavlju, i u njemu
ima etvorostruki oblik, 1 . oporo, 2. gorko, 3. vatru,
i 4. vodu. Ono gorko privlai, hrapavo je, hladno i
otro, i sve stvrdnjava, ovruj e ga i ini stranim.
A isto to privlaenje je gorka bodl jika, sasvim uas
na, i u toj zebnji nastaje prvo uspinjanje. . .
9. Jer je oporost tvrda jednako nekoj steni, a
gorina besni i praska jednako nekom toku koji se
prelama u oporosti, gorina koja razlama oporost i
izbija vatra da sve dopada u strani uas vatre, suk-
128
Ija i rasteruje oporost: od toga mranu oporost spo
pada uas i povlai se u sebe, postaje kao nemonu,
ili kao da je ogluvela i zatrla se, i rastee se, lanjl I
biva nadvladana. Ali, kada jarosni uas vatre opet
pogleda natrag u oporost i u njoj se infikuje, i tamo
nae tanku i nadvladanu oporost, on se i sam mnogo
vie zastrai; jer je to kao kada se lije voda na vatru,
od. ega postaje uas. Ali, zato to se zbiva II tesnoj
nadvladano) oporosti, uas dobija jedan drugi izvor,
i od jarosti postaje uas veeg radovanja, i izbija u
jarosti kao upaljena svetlost. Jer, uas u trenutku
postaje beo, jasan i svetao; jer se tako zbiva upa
ljivanje svetlosti. Koliko brzo i u trenutku se svet
lost infikuje oporou, a to je novi u vatre, toliko
brzo se upaljuje oporost, zastraena velikom svet
lou, oja u trenutku ulazi u nju, kao da je probu
ena iz smrti i postaje blaga, iva i radosna, odmah
gubi svoju mranu, tvrdu i hladnu snagu i radosno
se uspinje i raduje se u svetlosti; a njena bodljika,
koja je gorina, trijum[uje od velike radosti u toku
koji se okree.
10. Ovde zapamti! Uas vatre se upaljuje u tvr
doj zebnji u duhu sumpora; onda uas trijumfalno
iskae, a strani, opori ili duh sumpora postaje od
svetlosti tanak i sladak. Jer, jednako kao to od uasa
vatre u nadvladanoj oporosti svetlost ili munja po
staje jasna i gubi svoj jarosni zakon : tako i oporost
pred infikujuom svetlou gubi svoj zakon, i od bele
svetlosti postaje tanka i slatka. Jer je u poelu opo
rost bila sasvim mrana i strana, zbog svog tvrdog
privlaenja; sada je ona sasvim svetla, jer je izgubila
svoj vlastiti kvalitet i od jarosne oporosti postala je
dna esencija koja je otra; a svetlost otrinu ini
sasvi m slatkom...
i i . Sad vidi, kada gorina ili gorka bodljika, ko
ja je u poetku bila tako gorka, besnea i upajua
kao da je svoje poelo uzela iz oporosti, u sebi dobije
ovu jasnu svetlost i kada kua slatkou u oporosti
svoje majke: tada je bodljika tako radosna i ne
129
eli da za sebe uzme nita vie, ve drhti i raduje se. 1 3 . Iako su li oporosti postali gor ina, vu t r a,
u svojoj majci, koja je raa, i trijumfuje kao radosni zvuk i voda, a iz izvora vode ljubav ili ulje, odak h '
toak u roenju. A u ovom trijumfovanju roenje se pojavljuje ljubav i postaje sjaktava; ipak, oporost
dobija peti oblik, i odlazi na peti izvor, naime, dra zadrava svoje prvo svojstvo, a isto tako gorina
estnu ljubav. Kada gorki duh kua slatku vodu, on svoje prvo svojstvo, vatra svoje svojstvo, zvuk ili
se raduje u svojoj majci, krepi se i ojaava, i pokree
micanje svoje svojstvo, i nadvlaivanje u prvoj opo
svoju majku u velikoj radosti: tada se u slatkom du
roj zebnji (to je okretanje u tebi, ili duh vode) svo
hu vode pojavljuje jedan slatki, draesni izvor; jer
je svojstvo, a izvor draesne ljubavi koji je upaljen
se duh vatre, koji je koren svetlosti, koji je u poet
svetlou i pojavljuje se u oporom, gorkom i od sada
ku bio jarosni uas, sad umilno i radosno uspinje.
slatkom izvoru vode, svoje svojstvo. Pa ipak, to
1 2 . N iega tu nema do ljubavnog askanja i nije nekakvo r azdvojeno sutastvo, ve je sve jedno
ljubavnog milovanja; ovde mladoenja miluje svoju
u drugome jedno sutastvo, i svaki oblik ili roenje
dragu nevestu, i nije nita drugo do kao kada se u
uzima svoj vlastiti oblik, snagu, delovanje, uspinja
oporoj smrti raa ljubavni ivot; a u stvorenju j e
nje od svih oblika. rl. vascelo roenje sve zajedno
roenje ivota takvo. Od ovog micanja, kretanja ili
sada naroito zadrava etvorostruki oblik u svome
okretanja gorine II esenciji oporosti duha vode ro
roenju, kao uspinjanje, silaenje, a zatim kroz toak
enje dobija esti oblik, naime zvuk; a ovaj esti
koji se okree u oporoj esenciji, koji se kreu popre
oblik se s pravom zove Merkurius, jer ovaj svoj
ko na obe strane, jednako jednom + , ili kao to
oblik, snagu i poetak uzima u stranoj oporosti kroz
bih ja rekao, polaze iz jedne take prema jutru, ve
benjenje gorine. J er, M erkurius u uspinjanju sna
eri, ponoi i pcx::l nevu. Jer, od micanja, kretanja i
gom svoje majke uzima esenciju slatke oporosti i
ustajanja oporosti u munji vatre nastaje jedan I
donosi je do vatrene munje od koje se upaljuje
roenje; jer se vatra penje povrh sebe, a voda ispod
svetlost. Tu dolazi do probanja, u kojem jedna snaga
sebe, a esencija oporosti poprecu Je.

gleda drugu i u munji vatre jedna drugu osea

kroz uspln janje, a od micanja jedna drugu uje, i
u esenciji jedna dru.gu uiva, jedna drugu mirie u
prijatnom, draesnom izvoru, koji od slatkoe svet
losti polazi iz esenci je slatkog i oporog duha (koji
je od sada duh vode); i sada od ovog estostru kog
oblika u roenju postaje estostruko samostalno su
tastvo, koje je neodvojivo, poto svako jedno raa
drugo i nijedno bez drugog nije i ne moe biti, pa
. sposobnost je naa da govorimo jedino o Bogu na m
izvan ovoga roenja i sutastva niega ne bi ni bilo.
Jer, estostruki oblici irnaju, svako od njih, esto
struke snage essentiam u sebi i odmah je jedna stvar,
a ne vie stvari; samo to svaki oblik ima svoju sop
stvenu vrstu . Pa, upamti to ovako:
3. POGLAVLJE
l. Citaoe, ispravno razumi moje pisanje. M i
nemamo sposobnost da govorimo o roenju Boga,
jer ono od kako je venosti nije imalo svoj poetak;
Ocu, ta je i kakav je on, i kako jeste veno raanje.
2. Iako nam nije dobro to moramo imati strogo,
prvo i najprvobitnije roenje (u kojem su nas nau
ka i saznanje, takoe oseanje i pojmljivost, zah
valjujui avolu nai praroditelji doveli do prevare
i infikovanja): ipak nam je ova nauka potrebna, da

130 131
bismo upoznali avola (koji ivi u najokrutnijem
roenju) i naeg vlastitog neprijatelja, kojeg su nai
prarodi telji probudili i ostavili u naslee (kojeg no
simo II nama i koji smo mi sami).
Iako sad piem kao da se pretpostavlja neki po
etak II venom roenju, ipak to nije tako; ve se
tako raa vena priroda, bez poetka. Moje pisanje
ne treba razumeti na nain stvorenja, jednako roe
nju nekog oveka (koji j Boijeg podobija), iako je
to u venom sutastvu tako, ali bez poetka i kraja.
Iako moje pisanje samo dospe do kraja, onda e o
vek u poznati ta je on, ta je bio II poetku, ak kao
jedan izvrstan, sveti i veni ovek, koji nikada ne
bi saznao vrata strogog roenja II venosti, da nije
udeo za avolovim infikovanjem i da nije jeo od
onoga ploda od kojeg nije trebalo da jede: zbog
toga je takav goli i puki ovek bio u obliju ivoti
nje i u nebeskoj odei boanske snage izgubljen, pa
sada ivi II infikovanom Salniteru carstvu avo
lovom i jede infikovanu hranu. Nuno nam je da
upoznamo sebe ta smo i kako se moemo spasiti iz
ozbiljnog i strogog roenja i da kao ponovo roeni
ivimo II novom oveku (koji je slian prvom oveku
pre pada) u Hristu koji nas ponovo raa.
4. Iako sad nadugo zborim i piem o naem pr
vom padu, a onda o preporodu u Hristu takoe,
ipak ne dolazim do svrhe i razloga, ta je bio pad
i ime smo pokvareni, ta je snaga, od koje Bog sam
se gadi, i kako se to dogodilo uprkos zabrani i volji
Bo ijoj. Sta od toga ja razumem? Nita. Pa kako
da izbegnem neto to ne znam? Ili, kako treba da
se prepustim novom roenju i II njemu da se pojavim,
ako ne znam kako ili gde, ili ime?
5. Pa ipak, svet je ispunjen knjigama i zbore
njem o padu i novom preporodu. Ali, u knjigama
teologa je najveim delom opisana samo istorija da
se to jednom dogodilo i da treba da se ponovo rodi
mo u Hristu. Ali, ta ja od toga razumem? Nita
132
do istoriju da se jednom dogodilo i da se opel doj(lI(1 ,
i da treba da se dogodi.
6. Nai teolozi se i rukama i nogama opiru, sv,m
svojim moima sa podcenjivanjem i omalovaava
njem govore da ne treba istraivati duboki razlog,
ta jeste Bog. Ne treba u boanstvo pronicati i istra
ivati ga. Zbog ega u to ja govoriti na nemakom?
Blaenje je i sramoenje to se skriva avo i krije
infikovana pakost avolova u oveku, to se ne ra
zaznaje ovo dvoje, avo, gnev Boiji i neposluna,
zla bestija u oveku.
7. Upravo je to tako: avo nanjuiva; zbog tog
se on brani protiv saznanja njegovog carstva, da bi
ostao veliki knez - inae e ovek izmaknuti pred
njim. A gde mu je nunije da se brani nego u praz
nini u koju bi neprijatelj mogao da provali? Teolo
zima on skriva srce, smisao i duu, vodi ih poudi,
oholosti i nemoralu, da se ovi sami prepadaju pred
svetlou Boijom, strahuju i uasavaju se: zato se
skrivaju, jer su goli i zavide na one koji gledaju
svetlost. A to znai da su laskali avolu.
8. Ali, dolazi vreme u kojem e svanuti jutarnja
rumen dana, u kojem e zla bestija, zlo do te biti
ogoljeno i stajae u velikoj sramoti; jer se presuda
bludnici dotie velike ivotinje. Zato se probudite,
vi deco Boija, i pourite, da vas znamenje velike i
zle ivotinje, koj stavljeno na vaa ela, ne izvodi
pred jasnu svetlost: inae J'te imati veliku pokoru
i biete ismejani! Od sada je vreme da se budite iz
spavanja; jer se mladoenja sprema da pozove ne
vestu. Ali, on e doi u svetlosti koja jasno sija. Onaj
koji bude imao ulja II votanici, toga e se votanica
upaliti, i taj e biti gost; a oni koji ne budu imali
ulja, tih e votanice ostati mrane, i spavae i ostae
im znamenje ivotinje, sve dok ne izae Sunce: u tom
e se gadno uplaiti i stajae II venoj pokori, jer se
presuda izvruje. Deca Boija e je videti; a oni koji
budu spavali, spavae za sve dane.
133
 Roenje vene prirode je kao smisao u oveku,
poto se jedan smisao od. neega raa i iz toga besko
nano iri; ili, kao to se raa koren drveta, a iz
njega potom stablo i manje grane i izdanci, od jed
nog korena takoe mnogo korenje i mnoge grane i
izdanci, a sve proizilazi iz prvog jednog korena. Tako
takoe zapamti, kao to je ranije saopteno: budui
da priroda stoji u estostrukom obliku, svaki jedan
oblik sad opet raa iz sebe jedan oblik prema svojoj
vrsti kvaliteta, koji sada u sebi ima kvalitet i vrstu
svih oblika.
1 0 . Ali, zapamtil Prvi oblik meu est oblika
raa samo jedan izvor prema sebi jednakome, jedna
kom istom duhu izvora, a ne prema prvoj majci opo
rosti, jednako kao to jedan izdanak na drvetu iz
sebe raa j ednu drugu granu. Jer, u svakom duhu
izvora je samo jedan centar. u kojem se pojavljuje
izvor vatre, a iz vatrene munje svetlost, i jesu u sva
kom izvoru prvih estostrukih oblika.
l l . Ali, zapamti dubinu u poreenju! Ja ovako
pretpostavljam: opori izvor u poelu jeste majka, iz
koje je roeno drugih pet izvora, gorina, vatra,
ljubav, zvuk, voda. Sada su oni lanovi u njenom
roenju, i bez njih ne bi bilo nita do jedna strana,
mrana dolina, ne bi bilo pokretljivosti, a ni svet
losti ili ivota. Ali, poto je upaljivanjem u njima
rodena svetlost, oni se raaju u svome vlastitom kva-
litetu, i opet u svome vlastitom kvalitetu rade na ro
enju; i opet se u njihovom vlastitom kvalitetu po
javljuje ivot, II kojem se opet zainje jedan centar,
i opet se II estostrukom obliku iz nih raa ivot;
al i , vie ne u takvoj zebnji kao u poelu, ve II ve
likoj radosti.
l 2 . Jer se izvor velike zebnje, koji je u poelu
pre svetlosti bio u oporosti, od koje je roena gorka
bodljika, sada u blagom izvoru ljubavi preobrazio u
svetlost iz duha vode, i iz gorine i bodljike sada
postao izvor i uspinjanje radosti u svetlosti. Zbog
134
toga je od sada munja vatre otac svetlosti, a "vNlost
sija u njemu i jeste jedini uzrok pokretnog rot'nJu.
A roenje ljubavi, koje je u poelu bilo strani IZ
vor, sada je Sul ili ulje, radosni izvor, koji navire
kroz sve izvore, da bi u njima ili iz njih upalio
svetlost.
l 3 . A zvuk ili jeka u toku koji se okree sada
se obznanjuje ili naveuje u svim izvorima, da je
roeno milo dete. J er. on dolazi sa svojom jekom
pred sva vrata i u svim esencijama, da se zbog toga
u njegovom buenju kreu sve snage i II svetlosti
jedna drugu vidi, osea, uje, mirie i proba. Jer se
svekoliko roenje nasluuje II oporoj esenciji kao
II svojoj prvoj majci; ali, samo zato to je postalo tako
tanko, ponizno i radosno, itavo roenje stoji u veli
koj radosti, ljubavi, poniznosti i blagosti, i nije nita
drugo do isto kuanje ljubavi, prijateljovanje, mio-
m.irisanje, oslukivanje, blago oseanje, da to jo
ne moe izraziti ni o tome govoriti ni jedan jezik. Ko
liko god da nije trebalo da bude radosti i ljubavi ta
mo gde se usred smrti raa veni ivot, II kojem ni
jedan strah nema svoga kraja, toliko ga i moe biti!
l4. U oporosti je, dakle, opet jedno novo roe
nje; razumi: tu je oporost u istom roenju primas,
i tu se vatra ne upaljuje prema gorkoj bodljici ili od
pojave zebnje, ve je zamana radost sada centar i
upaljivanje svetlosti; a oporost u svome vlastitom
kvalitetu ima Sul, ulje i svetlost Oca. Zato se kvalitet
roenja iz izdanka prvog drveta sasvim odreuje
prema istom oporom izvoru, a u njemu je vatra
jedna opora vatra, a gorina u nj. jeste opora gor
ina, i zvuk je opori zvuk, ljubav je opora ljubav,
ali sve II istom savrenstvu i II srdanoj ljubavi i
radosti.
15. I tako prva opora bodljika ili prva gorina
(poto je upaljena svetlost, a prvo roenje stoji u
savrenstvu) iz svog vlastitog kvaliteta raa jednu
135
esenciju, u kojoj je centar, a u njemu se takoe po.
javljuje novi izvor u vatri ili ivotu sa vrstom i
svojstvima svih kvaliteta; pa ipak je u ovom novom
izlasku oporost primas u svim oblicima, kao to su:
gorka gorina, gorka oporost, gorki duh vode, gorki
zvuk, gorka vatra, gorka ljubav; ali sve savreno u
uspinjanju velikih radosti.
1 6 . A vatra takoe raa vatru prema svojstvu
svih kvaliteta: u oporom duhu je opora, u gorkom
gorka; u ljubavi j e ona ak uspaljeno upaljivanje
ljubavi, ak vrelo upaljivanje koje izaziva izvrsnu
poudu; u zvuku je vatra koja svetlo zvoni, a u njoj
sve je svetlo i uistinu azluuje, jer zvuk u svim
kvalitetima naveuje sve, kako ustima, tako i je
zikom, ta je u svim duhovima izvora, koja radost
snaga, sutastvo i svojstvo. A u vodi je to suva vatra.
17. Naroito zapamti o irenju ljubavi: to je naj
blai, najdraesniji izvor. Kada roenje ljubavi opet
iz sebe rodi celo roenje sa svim izvorim\ prvobitnih
esencija, tako da je ljubav u istom novom roenju
u svim izvorima primas, da se pojavljuje centar, raa
se prva esencija, kao oporost, sasvim poudna, sasvim
blaga, sasvim svetla, i iri se za obedovanje svih du
hova izvora sa srdanom poudom prema svima, kao
to to ini voljena majka svojoj deci.
1 8 . A gorina se ovde s pavom zove radost; jer
je ona uspinjanje i kretanje. Za ono to je ovde ra
dost nema poreenja, kao kada se ovek iznenada
spaava paklene patnje i premeta se u boansku
svetlost radosti.
1 9 . Tako ini i zvuk, u kojem je ljubav pTimas:
on u sve oblike donosi radosno poslanstvo roenja;
isto tako, kao to je prethodno saopteno, vatra u lju
bavi u svim duhovima izvora upaljuje ljubav;
ljubav u svojoj sopstvenoj esenciji ljubavi,
primas ljubavi jeste ljubav, pa je to najblii, naj
ponizniji, najdraesniji izvor, koji se pojavljuje u
136
svim izvorima i konfirmuje nebesko roenje I uhl.lI l1
njuje da je to sveto, boansko sutastvo.
20. Sada treba obratiti panju na oblik duhu
vode. Kada on raa sebi jednake, pri emu je u svo
me ponovnom roenju sebi primas i u njemu se budi
centar, to on ipak ne ini u svojoj vlastitoj esen
ciji, ve drugi duhovi izvora: on se dri mirno kao
blaga majka i drugima daje svoga semena da jedu
od njega i da probude centar, da se pojavljuje vatra,
od koje se pokree ivot. U njemu vatra nije vrela,
gorua vatra, ve hladna, tiha, blaga i slatka; a gor
ina takoe nije gorka, ve hladna, tiha i gonea ili
izvirua, iz ega se u nebeskoj raskoi pojavljuje
obrazovanje, to je jedno oigledno sutastvo. Jer,
zvuk u ovom roenju takoe izlazi sasvim blago,
sve jednako shvatljivo ili pojmljivo ili, u poreenju,
kao re, koja postaje supstanca ili pojmljiva sutas
tvo. Jer, u ovom ponovnom roenju, koje se zbiva
u duhu vode (a to znai, u pravoj majci ponovnog
roenja svih duhova izvora), sve postaje jednako
pojmlji vo i supstancijalno; makoliko ovde ne treba
razumeti pojmlj ivost, ve duh.
4. POG L.'! VLJE
o pravoj venoj prirodi, to jest. o bezbrojnom ili
beskonanom raanju roenja venog sutastva,
koje je sutastvo svih stLtastava, iz kojeg je nastao,
roen i konano stvoren ovaj svet, sa zvezdama i
elementima, i svime to se kree, deluje i ivi
a Ovde moram doskoiti onom gordom i premu
kada drom, a koji je u stvari samo baen du boko II mrak
i ne zna nita i ne razume nita o duhu Boijem, i
utei ti ga zajedno sa poudnim itaocem koji voli
137
tloga i pokazati vrataca za nebesko sutastvo, kako
5. Ali, draestna ljuba v, tojest, roeni S l Il OClI
bi mogao da razume ove spise, pre nego to preem
(ili, kao to bih ja do dovedem do razum evan ja, blagi
na poglavlje.
izvor, u kojem se raa vena svetlost Boi ja (poja
2. Dobro znam da mi moj duh i moja dua kazuju
vila se i opet u Adam u, u centr u, poela da cveta
da e se mn ogi ljutiti na prostotu i niskost autorovu,
roe nje njegovog ivota, u petom obliku n jegovog
to on hoe da pie o tako visokim stvarima; mnogi
roenja. Tada je Adam sazna o da on nije istrg nut
e misli ti da on nema moi i da upada u greh i
iz boanskog kore na, ve da je jo dete Boij e, i za
opire se Bogu i volji njegovoj, jer hoe da zbori i
alio j e zbog svog prvog zlog zadovoljstva. Nato mu
govori o tome ta j e Bog . . .
je Gospod pokazao bie meu zmij ama , koje j e tre
4. Dok je video i iz zapovesti Boije saznao da
balo da uniti njegovo mon struo zno roenje, i treba o
ako jede od drveta saznanja dobrog i zlog moe um
je d a se rodi u oblik u, form i, moi i snazi monstru
reti i polomiti se, uvek j e uobraavao da on vie
oznoj tog bia meu zmij ama , i da opet na silu bude
nije dete Boije, stvoreno iz vlastitog sutastva Bo
u Raju , da bude stav ljen u sveto roenje i da opet
ijeg, iz prvog principa; umialio j e da je on naprosto
jede od ver bo domini, i da veno ivi , iznad i nasu
dete ovoga sveta, dok je video svoju lomljivost i uz
prot svih vrata razjarenost i , II kojo j ivi avo, o
to monstruoznu sliku, kakvu j e o sebi nosio, padale
emu e biti rei kada na to doe red.
su mu na um takoe rajske ale, uivanje i radosti,
6. Dragi i taoe, zapamti i razmisli dobro o ovo
budui d a su njegov duh i savrenstvo njegovo iste
me i ne daj da te zavede prostota tvoja! Autor nije
rani iz Raja (to jest, iz drugog principa Boijeg, u
nita vie nego drugi; on ne zna i ne moe nita vie;
kOjem se iz venosti u venost raa svetlost ili
ni on nema mo veu od moi sve dece Boije; samo,
srce Boije, u kojem Sv. duh polazi iz Oca i Sina).
ipak sagledaj: zato o sebi misli n a zemaljski nain?
l da vie ne ivi od rei Boije, to j est, od i u Svetom
Zato se bi d07.lIOljava da podraava avola, kao
raanju Boijem; ve j e jeo i pio, od sada j e roenje
da nisi dete Boije, iz njegove vlastite sutine? Daje
njegovog ivota stajalo u treem principu, kao u
da te svet zaluuje, kao da si samo neko figura tivno
carstvu zvezda i elemenata: sada j e morao da jede
poreenje, kao d a nisi roen iz Boga. . .
i ivi od istog (principa ili carstva) snagu i ploda.
l l. Ali, antihrist i nije traio nita drugo nego
Tu je mislio d a j e sve u njemu; razlomljena j e bla
da ispuni svoju pohotu u treem# principu, u ovoj
gorodna slika Boija, na kojoj mu j e avo svagda
kui od mea. Zato je ljude zaveo zakonima, koji se
pokazivao nj egovu slabost i smrtnost, a n i on sam
ne nalaze ni u Raju Boijem, n i u centru roenja
nije umeo da vidi nita drugo, budui da j e bio
ivota, a nisu usaeni n i II prirodi.
izaao iz Raja, to j est, iz nesalomivog svetog raanja
1 2. Drago a.te, razmisli: u koliko j e moi i snazi,
Boijeg, u kojem j e bio sveta slika i dete Boije, u
u udima i delfma duh Boiji u rei i delu iao u
kojeg ga j e Bog stvorio da veno ostane. l da ga mi
vreme apostola, i potom, pre nego to je antihrist
losrdna ljubav Boija nee opet ugledati u centru
proizveo d u h vlastite oholosti sa svojim zakonima
roenja nj egovog ivota i teiti ga, mislio j e da
i mudrou elemenata, i smestio se pod svetsko i
je odvojen od venog boanskog raanja, da vie
mesno okrilje, samo zato da bi iskuao svoju sop
nije u Boga i d a Bog vie nije u njemu, da vie nije
stvenu pohotu i tovanje! Tada su verne rei Hristo-
sutastvo njegovo.

138 139
ve (koji oveku nije dao nij edan zakon, ve samo
zakon prirode i zakon ljubavi, koji je njegovo vlas
tito srce) njemu, Antihristu ili protivniku Hristovom,
knezu u lreem principu, morale da budu pokriva;
to su morali biti glasovi iz Mojsijeve knjige, i ovek
se nagovarao na oholost, da ima boansku silu na
Zemlji, au svojoj zaslepljenosti nije znao da se Sv.
duh ne da sputati . . .
15. Zato sam hteo da te opomenem i naroito da
te uputim da II ovim visokim stvarima ne gleda na
meso i krv, ili na mudrost sveta visokih kola, ve
da misli da je ovu nauku sam Bog usadio prvom i
poslednjem, u svim ljudima, i da ne treba mnogo pa
da opet doe sa izgubljenim sinom ocu, da e te on
prihvatiti kao voljenog sina i obui ete u novu ha
ljinu plemenite device Sofije i na ruku ti staviti
peatni prsten due; a u toj haljini {novog ponovnog
roenja imae m o da zbori o venom roenju oi tvoga tela, pa pomisli onda, la moe biti uzrok
Boijem.
1 6. Ako ono nisi dosegnuo, a hoe mnogo da
brblja o Bogu: onda si lopov i ubica, i ne ide ka
vratima tora Hristovog, ve se penje drugde sa an
tihristom i lopovi ma u toru, i hteo bi samo da ubija,
pljaka, da trai potovanje i pohotu za samoga sebe,
i daleko si od carstva Boijeg. Nee ti pomoi umee
tvoje, umee visokih kola; tvoje smetanje u veli
kom uvaenju sa blagonaklonou ljudi jeste tvoj
otrov; sedi na stolici kuge i puki si sluga antihrista.
Da si novoroeni i da ui iz svetoga duha, bilo bi ti
drago i prijatno sedite Bog, a tvoje ovice bi ule
tvoj glas, i napasao bi ih i dovodio arhipastiru Isusu
Hristu. Bog e ih iz tvojih ruku iskati. Zato razmisli
ta ui i ta o Bogu zbori bez saznanja njegovog to dri
Svetog d uha, da ne pronau da si postao lopov.
1 7 . Veno raanje je nepoeto roenje i nema
ni broja, ni kraja, a njegova dubina je neizmerlji
va, i veza ivota je neraskidiva. Duh zvezda i ele-
140
menata to ne moe zreti, a jo manje dokUI l l , on
to samo osea i zri sjaj u duevnosti, koja ne kolama
vozi due, a vozi ih u prvom principu, na njenom
vlasti tom sed itu u raanju Oca; jer je ona iSlO su
tastvo, sasvim neobraeno bez tela, a ipak ima for
mu tela u svome vlastitom duhovnom obliku: ona
saznaje i gleda u svetlost Boga Oca, koja je njegov
sjaj ili Sin, ukoliko je ponovo roena u svetlosti
Boijoj. II venom roenju, u kojem ivi i veno
ostaj e. . .
23. Ako podigne svoj um i svoju duevnost,
i ako se vozi na kolima due, kao to je gore sao{r
tena, i ako zri sebe sa svim stvorenjima i misli,
kako je roenje tvoga ivota nastalo u tebi, i svet
lost tvoga tela, da moe sa neke kupice gledati
Sunce, a zatim i bez Sunevog sjaja kroz svoju ima
ginaci ju, na veliku daljinu, dokle ne mogu dosegnuti
tome to si umniji od drugih stvorenja - budui
da moe da istrauje sve stvari, ta je U svim stva
rima - i to moe da umuje od ega su po poelu
elementi, vatra i vazduh, kako to da je vatra u vodi
i u vodi se r ada: onda e doi na to ta je Bog i
ta je veno roenje, i da si ti roen iz Boga.
24. Jer, vidi, osea i uvstvuje da sve ove
stvari moraju imati jo jedan vii koren, iz kojeg
su postale takve, koji nije pred oima, ve je skri
ven; naroi to ako posmatra zvezdano nebo, koje ta
kvo kakvo jeste traje i ne menja se, mora misliti o
tome iz ega je ono proizila i da takvo stoji i ne
lomi se, niti propada ispod ili iznad sebe, makoliko
da nije ni gore, ni dole. Ako sada pomisli ta sve
i iz ega je postalo: nai e veno roenje,
koje nema poetka, i naie poelo prvog principa,
naime, kao venu nerazreivu vezu; a u drugima e
videti odvajanje, da je iz prvog postao materijalni
svet sa zvezdama i elementima, koji u sebi ima kraj-
141
 pinjanje, gledanje, oseanje, sluanje i kusunJ(' Hil:!.
nji i trei princip. Jer e II carstvu elemenata u svim
misli , odakle d olazi tinktura, u kojoj se pOj u v ijuJI'
stvarima nai jedan uzrok, zato ili kako to moe da
blagorodni ivot, da od oporog, gorkog i vatre postUj"
se rodi i da goni. Ali, nee nai prvi uzrok, iz ega
slatko? I nee nai nijedan drugi uzrok do sv{'l
je to tako postalo; zato su dva razliita principa:
lost. Ali, odakle dolazi svetlost, da u nekom mra
jer e u onome to j e vidljivo nai lomljivost i do
nom telu sija? Hoe l i rei: od sjaja Sunca? Pa,
znae da to ima poetak dok uzima svoj kraj.
ta onda sija u noi i vodi tvoja ula i tvoj razum,
25. Kao tree, II svim stvarima e nai veli-
da vidi zatvorenih oiju i zna ta ini? Sada e
anstvenu snagu, koja je svake stvan ZIvot, rascen]e

kazati: vodi me blagorodna duevnost. Da, tano ta

i uspinjanje, i u tome e oseti t i njenu lepotu i blago
ko; ali, odakle duevnosti njeno poelo? Sada e
injenje, od kojeg se kree. Pogldaj sad na neku trav
kazati ula pokreu duevnost. I to je tano. Ali,
ku ili na drvo, i posmatraj, ta j e njihov ivot, od
odakle dolazi ovo dvoje? Sta j e njihovo roenje ili
kojeg rastu: naie u poelu oporo, gorko, vatru i
proizilaenje? Zato to nije i u ivotinja?
vodu. Iako ove etiri stvari rastavi i ponovo ih
29. M o j dragi itah, ako moe, ovde se pri
spoji, nee videti raenje i nee ga osetiti, nego
makni i pogledaj u telo, i nee nai nita. Trai
e ostati mrtvo, kakvo je oci njegove samosvojne maj
jednako u dubinu, trai u stenama, trai u elemen
ke koja ga na poetku raa i odvaja; pritom e
tima trai u svim stvorenjima, u biljkama, drveu,
mnogo manje osetiti miris, njegove boje takoe.
,

u metalima; trai jednako na nebu i na Zemlji: ne

2 6 . Tako e videti da je svugde jedan veni
e nai nita.
koren koji sustvuje. Pa, i ako mogne da oseti boje
3 0 . Sad e rei: pa gde moram traiti i na i '?
i rastinje, ipak nee moi d a oseti miris i snagu,
Dragi itaoe, za to ti ne mogu dati klju; samo to
i nauie da u poelu mirisa i ukusa mora biti
hou da te uputim gde e njega nai: klju lei
neki drugi princip, da nije sama panjina; jer ovaj
kod j evaneliste Jovana, pogl. 3, 5, i znai: morate
princip svedoi o svetlosti prirode.
se nanovo roditi kroz vodu i Sveti duh. Isti taj duh
2 7 . Pogledaj pak dalje, na ljudski ivot! Vide
jeste klju. Kada ga dobije, uzmi g a i idi pred prvi
e, pojmie i saznae svojim zrenjem nita vie
princip, iz kojeg j e stvoren ovaj svet sa svim stvore
do meso i krv; po tome s i jednak drugim ivotinja
njima, i otkljuaj prvi koren, i z kojeg su postale
ma. Drugo, naie elemente, vazduh i vatru, koji u
stvari koje se vide i koje se uvstvuju.
tebi odreuju kvalitet, a to j e ivot ivotinje; jer
3 1 . Onda e rei: to je jedino Bog i on je duh,
svaka ivotinja i h ima u sebi, vazduh da osea i da
i sve stvari j e stvorio iz niega. Da, tano tako; on
se ponovo raa, kao i sve biljke, lie i trava. Ali,
j e duh, i pred naim oima j e kao nita. Zato ga
naie da u ovome nema razuma; jer, iako u njima
nismo upoznali u stvaranj u , nismo o njemu nita
zvezde odreu ju kvalitet i daju im smisao, to j e
znali: da nije bio od venosti, nita ne bi ni bilo
samo smisao da se hrane i mnoe, jednako svim i
stvoreno.
votinjama.
32. Sta misli, meutim, da je bilo pre vremena
28. Jer su same zvezde nemuste nemaju saz-

ovoga sveta, iz kojeg su postali Zemlja i stene, i isto

nanje, ni oseanje. Samo to j e njihovo svekoliko de
tako zvezde i elementi? Bio je to koren istog onoga
lovanje u vodi probilo izviranje, a u tinkturi krvi us-

143
1 42
iz ega je to postalo. Ali, ta je koren ovih .t.vari?
37. Ovde ne moe dalje potezati da ic BOK don,-o
Pogledaj, ta nalazi u ovim stvarima? Nita drugo
nelru materiju iz kojeg je stvorio avola. Jer bl ,,
do vatru, gorinu, oporost; a to je samo jedna stvar,
avo opravdao da ga je Bog nainio zlim. ili iz zl('
i iz ove stvar i su roene sve stvari. Ali, pre vremena
materije. Jer ga je stvorio ni iz ega, samo iz svoj(1
sveta bio je samo jedan duh, pa u ovim trima oblici
vlastite puke sutine, kao i druge anele, kao to
ma jo nee nai Boga. Cista boanstvo je svetlost,
stoj i napisano:od. njega, kroz njega i u njemu su
koje je nepojamno, uz to se ne moe osetiti, a sve
sve stvari, i samo je njegovo carstvo, snaga, mac l

mono je i od svih je snaga.

gospodarstvo od venosti do venosti; i sve je II nje
33. Pa, gde se nalazi Bog? Otvori tvoju blago
mu kao to stoji u Sv. pismu. A da nije tako, ne bi
rodnu duu i pogledaj , istrauj dalje! Ako je sam
se avolu, kao i oveku, pripisivao greh: ne bi oni
Bog dobar, odakle dolazi zlo? Ako on sam jest ivot
bili veni i u Bogu i iz samoga Boga.
i svetlost, a sveta snaga, kao to je to neosporno
38. Jer se nijednoj stoci ne pripisuje greh, koja
istina: odakle dolazi gnev Boiji, avo i njegova
je stvorena iz neke materije; jer njen duh ne dosee
volja, isto tako paklena vatra; odakle je njeno prvo
prvi princip, vepoinje u treem, u carstvu eleme
stanje? Ako pre vremena sveta nije bilo nita do
nata i zvezda, u lomljivosti, i ne dotie boanstvo,
jedino Bog, a on je bio i jeste duh i ostaje u ve
kao avo i dua ovekova...
nosti: iz ega je onda postala prva materija za zlo?

42. Zato, ako hoe da misli o Bogu ili da zbori

Jer, mora da je bila neka volja u duhu Boijem da
o njemu, onda mora misliti da on sam jeste sve; i
rodi izvor gneva. Tako upravlja um.
mora dalje posmatrati tri principa, u kojima e
34. Spis 2 Petrov, 2, 4. Ep. Jevr. 6, pak kazuje,
nai ta je Bog; naie ta je gnev, ta jc avo,
da je avo bio sveti aneo; a zatim psalm 5, 5, i
ta je pakao, ta je greh, ta aneo, ovek ili ivoti
45, 8: Ti nisi Bog koji eli zlo; i u Jezek. gl. 33,
nja, i kao to sledi odluka, iz koie je sve tako postalo:
1 1 reci im: tako bio je iv, govori Gospod Bog, nije
naie stvaranje sveta
mi milo da umre bezbonik! Takvu strogu k_u
43. Samo, itaoe, ja u te verno opomenuti:
avolu i greniku izrie Bog, da ne eli da ih uzme.
ako nisi na putu izgUbljenog sina koji se ponovo
35. Pa ta je onda pokrenulo avola da postane
vraa ocu, onda nemoj itati moju knjigu; inae e ti
gnevan i zao? Sta je prva materija II njemu, ako je
presesti. Jer, avo nee otPOinuti da te sneveseli;
on stvoren od prvobitnog venog duha? Ili odakle je
jer pred decom Boijom on u ovoj knjizi stoji sasvim
poelo pakla, u kojem e avo veno ostati, ako ovaj
go i razgolien; srami se jednako kao i ovek koji je
svet sa zvezdama, elementima, Zemljom i stenjem na
zbog zla ina stavljen pred ljude da ga pljuju. Zato
kraju treba da propadne?
se opomeni; ako ti je milo trono meso, ne itaj
36. Ovde, dragi itaoe, otvori tvoje oi due i
moju knjigu; ako ne poslua i spopadne te nesrea,
znaj, da nijedna druga muka nee muiti njega do
sam u biti nevin, i krivnja e biti do tebe. Jer,
njegova vlastita muka u njemu; jer je to njegov
ono to ovde saznajem piem sebi za memorijal;
pakao, iz kojeg je nainjen ili stvoren; a svetlost
44. Jer dok god u vasceloj prirodi ne moemo
Boija je njegova vena pokora. Zato je on neprija
da naemo nita da bismo mogli da kaemo: to je
telj Boiji, to vie nije u svetlosti Boijoj.
Bog, ili ovde je Bog, iz ega bismo mogli da zaklju-

144 145
imo, da je Bog jedno tue sutastvo (a on sam nako kao kada se jedno o drugo protrljaju kUII"'" I

svedoi da njegovo carstvo i snaga njegova sustvuje gvoe; odatle se pojavljuje razroka munja vatrtl, k(
od venosti do venosti, a on se sam takoe naziva ja onda gleda na oporost, zastrauje je i pada nu

Ocem; a sin se raa iz oevih bedara): dotle ga uznak, jednako kao mrtva ili nadvladana. I k ad a
moramo traiti II poelu, II principu, iz kojeg je munja vatre doe u svoju majku, oporost, i nae

roen i stvoren svet. I ne moemo kaza ti nita drugo
do da prvi princip jeste sam Otac.
45. Ali, sada II poelu nalazimo najstroe i naj
stranije roenje, kao oporo, gorko i vatru. Tu ne
moemo kazati da je to Bog, a ipak je unutranji
prvi izvor, koji je II Bogu Ocu, prema kojem se on
zove gnevnim, lju bomornim Bogom; a isti izvor (kao
to nalazi u prva tri poglavlja o poelu venog ro
enja) jeste prvi princip i jeste Bog Otac u svome
poreklu, iz kojeg se poeo ovaj svet...
48. Ovde u pokazati prvi princip, iz kojeg
je tako nadvladanu i blagu, munja vatre se veoma
zastrai i u nadvladanoj oporosti u trenutku postaje
bela i svetla.
5 1 . Kada oporost u sebi dobije ovu svetlu, belu
svetlost, ona se toliko zastrai da pada nauznak jed
nako kao mrtva, iri se i postaje sas vim tanka nad
vladana. Jer je njen vlastiti izvor bio mraan i
tvrd; sada je on svetao i blag, zbog ega je ba kao
umrtvljen, i sada je duh vode.
52. Roenje tako dobija svoju esenciju, od opo
rosti otru, od svetlosti slatku, koja se tanko iri. A

p:>inju sve stvari; i moram govoriti tako kao da kada munja vatre doe u svoju majkU i nae je
je jedno mesto ili odeljeno sutastvo, da je jedan tako t,mku, slatku i svetlu, ona gubi svoj zakon u
takav izvor. samo na kraju, da se razume prvi odreivanju kvaHteta i ne ide vie II visinu, vie
princip. da bi se razumela i saznala venost. i isto ne upa i ne besni, takoe vie ne bode; ve ostaje
tako gnev Boiji, greh, vena smrt mraka - tako II svojoj majci i gubi svoj vatreni zakon, drhti i
nazvana od vremena ugasnua svetlosti - kao i raduje se u svojoj majci.
paklena vatra i avo. 53. A u istom radovanju u izvoru vode pojavlju
49. Sada u pisati o drugom principu, o jasnom, je se dr8estni izvor neistr8ive ljubavi, i jeste
istom boanstvu, srcu Boijem. drugi princip koji se tu pojaVljuje. Jer svekoliko
50. Kao to je gore saopteno, II prvom principu raanje sada ak dopada jedne srdane ljubavi, jer
je oporost, gorina i vatra, a ipak to nisu tri stvari, oporost voli samo svetlost, zato to je ona tako
nego jedna, i jedna raa drugu. Oporost jeste prvi puna miline i lepa. Jer iz iste prijatne miline postaje
otac: on j e strog, sasvim otar i privlai sebi, a ljubav tako slatka, radostna i ponizna; a gorina
isto privlaenje jeste bodljika i gorina, koja ne voli oporost, da vie ne privlai mrano i tako stro
moe da otrpi oporost i ne da se zarobiti II smrti; go sebi, ve je slatka, blaga, ista i svetla.
ve bode i bukti kao jarosno sutastvo, a ipak ne 54. Ovde je do ukusa to svako jedno kua drugo,
moe od svoga sedita. Onda postaje jedna uasna i u velikoj poudi i kvaluje drugo, da nigde nije
zebnja, koja ne nalazi mira; a roenje stoji jednako niega drugog do istog voljenja. Sada se oporost
nekom toku koji se okree, bodui i gorei tako tako raduje u svojoj majci i ojaava se u njoj, od
vrsto, jednako nekom bezumlju, koje oporost vie velike radosti pojaVljuje se u svim esencijama i
ne moe da trpi, ve sve vie j vre privlai, jed- naveuje milo dete drugom principu, da je ono

l46 147
roeno; a poiro sve e5mcije peze Da dete i raduju ti i saznati ta je njegova dua, koja je jtOdun Vt'(ol1l,
mu se, od ega nastaje sluh, koji je esti oblik, nesalomivi duh.
toak roenja trijumfuje. A u ovoj velikoj radosti 2 . Ali, do saznanja triju principa italac nt'

roenje vie ne moe da se suava. ve izlazi, moe doi blie ili pre (ako je roen iz Boga) negu
talasajui se sasvim radosno; i sada svaka esencija to posmatra novo roenje, kako se dua kroz lju
opet raa centar u drugom principu. bav Boiju nanovo raa u svetlos ti, kako se ona iz
55. Ovde dolazi do neistraive raznovrsnosti; jer tamnice mraka zahvaljujui drugom roenju preme
duh koji talasa i pojavljuje se iz prvog i drugog ta u venu svetlost. I ako sad posmatra ovaj mrak,
principa sve konfirmuje i potvruje; i u vascelom u kojem je ona morala biti izvan novog roenja, i
roenju je kao neko raenje ili raznovrsnost u ako zatim posmatra (kao to pismo kazuje i tako
jednoj volji; a roenje ovde dobija sedmi oblik, e daje iskustvo svakome ko pada u gnev .Boiji, a
naime kao raznovrsnost u jednom sutastvu ljubavi. postoje i uasni primeri) kako dua u sebi samoj mora
A u ovom sedmom obliku stoji Raj ili carstvo Bo da trpi neprijateljsku patnju u svome samosvoj
ije, ili neizbrojivo boansko roenje iz jednog nom roenju ivota, sve dok je u gnevu Boijem.
sutastva u svim sutastvima. i zatim, kako se ponovo raa, u njoj se pojavljuje
56. Ma koliko ovde ljudski jezici mogli da pri zamano velika radost: onda e jasno i razgovetno
povedaju i da istrauju ovu dubinu, nema tu ni nai dva principa, i uz to Boga, Raj i carstvo ne
broja, ni kraja; pa ipak, u stanju smo da govorimo besko.
o tome, kao deca o svome ocu. Ali nas istraivanje 3. Jer e u korenu poela duha due u njcmu
svekolike dubine turbira, jer sam Bog ne zna ni samom, u s upstanci due nai veno roenje i n -

poetka, ni kraja u njemu . . . raskidivu venu vezu, najstraniji, najneprijatclj

skiji izvor, u kojem je ona jednaka svim avolima,
izvan svetlosti Boije, u kojem stoji njen veni izvor.
5. POGL.IJ. VLJE jedno neprijateljstvo u njemu samom, volju suprot
nu Bogu : da se ne voli nita dobro ili milo, uspi
o treem principu ili sazdavanju materijalnog sve njanje oholosti u moi vatre, gorku jarost suprotnu
ta, zajedno sa zvezdama i elementima, gde se jasni raju, Bogu i carstvu nebeskom, takoe sve tvore
je razumeju prvi i drugi princip vine koje se diu u drugom i treem principu, kao
to to ini gorina u vatri.
l . Premda poudnom itaocu ne mogu biti do 4 . Naie, naprotiv, ako se ona nanovo raa u
voljno razumljiv i premda sam itaocu koji ne boli svetlosti Boijoj, kao to to pismo apsolutno poka
Boga sasvim nemut, jer se vena nerazreiva veza zuje, i kao to iskustveno saznaje novoroeni ovek
ne razume brzo ili lako, II ovome stoji sutastvo sam, da je dua ponizna, blaga, prij atna i miline puno
svih sutastava; ali j e poudnom itaocu nuda da sutastvo, koja trpi svako noenje krsta i proganja
samoga sebe posmatra s velikom ozbiljnou, ta nje, koja telo uva od bezbonoga puta, koja ne
je i odakle mu dolaze njegov um i ula, u emu e sudi o sramoti avola i ljudi, koja svoju veru, pou
nai saobramost Boiju, a tako e naroito proniknu- zdanje i ljubav stavlja u srce Boije, koja je ak

148 149
radosna, koja se hrani reju Boijom, u kojoj je
rajski smeh i trijumf, koju avo ne moe da dotakne;
jer ona u svojoj vlastitoj supstanci, u kojoj ona na
nain stvorenja stoji u neraskidivoj vezi u prvom
principu, prosvetljena svetlou Boijom, i sveti
duh (koji polazi iz venog roenja Oca u srcu i
svetlosti srca Boijegl, koji takoe u njoj polazi i
potvruje je kao dete Boije.
5. Zato se sve to ona ini dogaa u ljubavi
Boijoj dok ivi u svetlosti Boijoj. avo je ne moe
videti, jer mu j e zatvoren drugi princip) u kojem
ona ivi, i u kojem stoje Bog i carstvo nebesko, i
aneli i raj), i jer ne moe da dosegne drugi princip.
6. U ovom razmatranju e nai ta ja razumem
pod principom; jer princip nije nita drugo do novo
roenje, novi ivot; uz to, nije vie nego jedan prin
cip, j er j e u njemu veni ivot, to jest veno boan
stvo: a ono se ne bi pokazalo da Bog u sebi samom
nije sazdao stvorenja, kao to su aneli i ovek, koja
razumeju venu neraskidivu vezu i kakvo j e roenje
vene svetlosti u Bogu.
7. U ovome se tako razume kako je boansko
sutastvo delovalo u boanskom principu u korenu
prvog principa, koji j e rodilja u venom roenju
II limbu, ili najprvotnijem duhu vode, ijim su
delovanjem najposle postali Zemlja i stene. Jer je
u drugom principu, kao u svetom roenju, sam duh,
svetlost i ivot, i vena mudrost: ona je delovala u
veno nemutoj i nerazumnoj rodilji, kao u svome
vlasnitvu pre poela svetlosti; iz toga je postala
mrana praina, koja je u uzdizanju Lucirerovom,
kada mu je oduzeta svetlost Boija, i kada j e bila
upaljena jarost izvora vatre, postala tvrda materija,
kao stena i zemlja; iza toga je usledilo sakupljanje
,
zemlje, i objavljeno pljuvanje Lucifera sa njegovog
trona; i usledilo je stvaranje treeg principa, a on
je bio zatvoren u treem principu kao zatvorenik,
150
koji sada eka na sud Boiji. Iako to to JI' 1)10
zatvoren izmeu raja i ovoga sveta njemu n i k moglu
da bude sramota, poruga i gnuanje, i iako nita
nije poimao, neka se o ovome razmisli.
8. Ali, ovde emo sada govoriti o treem prin
ci pu, kao o poetku i roenju ovoga sveta; kada se
posmatra koren rodilje (budui da svaki princip
jeste jedno drugo roenje, ali ne iz nekog drugog
sutastva): onda emo nai da je II prvom principu,
II nerazreivoj vezi (koja j e u sebi samoj nema i nema
pravi ivot, ve je izviranje pravog ivota, roeno
kroz duh Boiji koji talasa, ije je poelu u prvom
principu od ven osti , l o t drugom principu veno
izlazi kao u roenju srca ili Sina Boijeg) zatvoren
matriks rodilje, koja je u poelu oporost, a u svetlosti
blaga majka duha vode. Tako sada jasnije pred oi
ma vidimo i nalazimo kako je duh Boiji svagda
delovao u matriksll, tako da JI.' IZ nepojmljivog ma
triksa, koji je samo jedan duh, postala pojmljiva
i vidljiva voda.
9 . Kao drugo, II zvezdama i na vatrenom nebu
razgovetno vidi odvajanje, kao to je II venom mat
riksu veno odvajanje; jer vidi kako su iz jedne
majke roeni zvezde i vatreno nebo sa vazdunim, i
isto tako vodenim i zemaljskim nebom. Budui da oni
jedno u drugome odreuju kvalitet, a roenje ovog
sutastva j e jedno u drugome, a takoe je jedno dru
gog krinja i dra, a ipak nemaju jednostruko od
reivanje kvaliteta. Tako II ovome saznaje odva
janje, kao to veni matriks u sebi ima odvajanje,
kao to j e ranije saopteno u pogl. 3, o venom ro
enju one etiri zebnje, poto se izmeu oporog i
gorkog raa vatra, a u munji vatre svetlost; a
svaki jedan izvor zadrava svoj zakona.
1 0 . Tako razumi, poto j e duh Boiji pokrenuo
ovaj matriks, otada ovaj matriks deluje; a u upa
ljivanju duha Boijeg u petom obliku matriksa po-
151
 se gnevnim. ljubomornim Bogom. premu nuJ prv o
javilo se vatreno nebo zvezda. koje je istinita quinta
bitnijem matriksu. ko ji se ne pokazuje u ruj
essentia, roena II petom obliku matriksa, na kojem u. u
oveku j e jo na poetku zabranjeno da jede od
je mestu poela svetlost. a iz nje najposle roeno
ploda na jprvobitnijeg matriksa, zlo i dobro.
Sunce. sa kojim se pojavio trei princip. i koje je Pn .
ako ovek nikada ne bi saznao najprvobitniji ma
sad II treem principu ivot i razdvajaje II matriksu tri
ks. ne bi ni zamiljao i jeo od toga ploda. jer
ivota svih ivota II ovome loco. Jednako kao to srce bi ga
matriks brzo epao i drao zatvorenog, i u nje
Boije na rajskom nebu II nematerijalnom nebu i ro mu
bi odreivao kvalitet. hranio ga i negovao
enje razdvaja venu snagu Boiju, II kojoj se veno
kao to

Je to od sada pred oima.

pojavljuje ivot. i u kojoj uvek sija vena mudrost...
1 1 . Na taj nain onda sve opet ostaje od treeg 15. Zn aj. dakle. da drugi princip dri u rukama
principa II prvom matriksu; samo to ono to je i onda je samo razum i mudroot, i samo II nje
mu j ;
svemoc: a ovaj Je trei princip vlasnitvo

sakupljeno u ovom principu. i to poinje iz rajskog drugog.

neba i drugog principa. kao to je ovek. ostaje ve mj e odVOJen. ve svagda u njemu sustvuje. pa
ipak
no II matriksu. Blago onome ko je II ovome vremenu Je Jedno ro en je menju nji ma . . .

dosegao roenje drugog principa i u njemu je 1 6. A Bog j e rodio tre i princip da bi se oitovao
ponovo roen! Ali, ako nije, onda e veno ostati s materijalnim svetom. Poto je u drugom pri
ncipu
II matriksu; i nee dodirnuti svetlost Boiju. roch o u rajskom svetu anele i duhove, on
i su u
1 2. Dobro pak znam da u neku ruku ovde i neu treem principu razumeli veno ro nje. a mu
drost
itaocu biti samo nerazumljiv i nemut, ve da u i svemo Boija su u njima mogli da se
ogledaju
biti i jadan dok sam pisao o majci. u kojoj stoji dok j e nji hova imaginacija bi la smctena II sarn
o
roenje boanskog sutastva; a sada piem kako je srcu Boijem; u kojem obliku su mogli da ost
anu u
ovaj matriks nemut i narazumljiv. iz kojeg je ta raju i anelima. avoli koji to nisu uinili, neg
o su
koe roen nerazumljivi princip, kao to je takvo islili a se uspinju u matriksu i u velikoj mo
i
to pred oima, da na ovome svetu, ni II zvezdama, lznad raj a i svekolike aneos\se _oblasti. ispali su
.. . _ _o - -

ni II elementima nema razuma; isto tako u svim nje zbog toga iz raj a i isterani su iz nji hovog
loco u' "
govim stvorenjima se moe odrediti kvalitet samo neku llskost , tako da i h zatvorenima dri
matriks
jednog razuma, moe se hraniti i mnoiti, kao to ovoga sveta.

je matriks sam po sebi. 1 7. Jer j e locus ovoga sveta bilo njihovo ane
13 . Zato znaj. da je matriks u drugom principu. osko kraljevstvo. dok su bili u loco ovoga sveta
u
matriks koji ipak u prvom razlogu i venom korenu raju i u carstvu nebeskom.

i.ma taj princip. samo puki veni. blagi duh bez 18. Nij e nam mogue da govorimo. m a koliko

poetka. koji nema takvu vatrenu. nepodnoljivu to hteli, o rajskom, a onda i o principu ovoga sveta

o njegovo] snazi i udesnom roenju, kao to gov

svetlost, ve je sve prijatno i puno miline, a veni, o-

najprvobitniji matriks se ne saznaje; ve blaga svet ri boanska i vena mudrost; jer se dub ina studenca

lost srca Boijeg sve ini radostnim i punim miline. ne moe pojmiti ni u jednom du hu . pa bio to aneo

14. Otuda je i duh. ako polazi od blagog ma trik ili ovek; zato nebrojeno, veno roenje i mudro
st
sa, sveti duh: a Bog stanuje u sebi samom, i naziva ine div nu , venu radost. Ovu nebrojenu mudro
st

152 15 3
i ovu snagu, ako to opaamo, ovek takoe saznaje matriks, onda on poinje
da deluje i d u ' K I I ,-(1 uJ '
II treem principu. Ako posmatramo zvezdano nebo, kvalitet.
elemente, isto tako stvorenja, drvo, biljke i travu 23 . Jer, najpre je u poelu
oporost, koju P' Iv iti
takoe, onda u materijalnom svetu vidimo poreenje i, obuhvata, zamrauje
i stvara otru h la dn o u
rajskog, nepojmlj ivog sveta. Jer ovaj svet potie A gor in
ne moe d a podnese priv
laenje, J{ 'f
iz prvog korena, II kojem stoje oba sveta, materijal . ..
p lvlacenJe u hladnoi stva
ra bodljiku gorine, koja
ni, a onda i rajski, duhovni svet, koji je neprolazan besnl l brani se od tvrde sm
rti; ali, zato to nita ne
i bez poetka. moze umaCI oporosti (j er

je ona tome m aj ka u
19. Ako pak promiljamo i mislimo poreklo ona kojoj st oj i) , bodljika besn
htela da rasprsne oporos
i sasvim uasno. kao d bi
etiri elementa, onda emo jasno nai, videti i ose t, probada iznad sebe i
titi II nama samima poreklo; iako smo ljudi, a ne poprecu]e se, a ipak n e na

lazi mira, sve dok roenje

ivotinje, puni smo pakosti i osporavamo Boga i opor osti ne dopadne u stran
o, uasno sutastvo, jed
matriks ovoga sveta. Jer se poreklo saznaje u ljudi nako nekom duhu sumpora
sasvim ljuto, koj e se
ma kao u dubini ovoga sveta: iako se neprosvetlje tvrdo bode u sebi, kao toak ko ji
se okree, a gorina
nom oveku privia da bi i on trebalo da govori o se pen ]e sasvim brzo, od
akJe postaje razroka munja
. ,
poelu vazduha, vatre i Zemlje, isto tako o zvezda od kOle se uasava mrana
oporost, pada nauznak
ma, treba smatrati da mu je to nemogue, jer lebdi u kao nadvladana. A kada go
rina toliko nadvlada
svojoj sopstvenoj majci, a nee da je upozna, a ne
maj u, i nae se bezmalo po
lumrtva ili blaga, ona
dopada mu se to to mora da zna; ali, zbog toga se uzasava mnogo vie nego
majka; a l i zato to se
to nas je ut uvalio pad Adamov, velika nam je U as deava II oporoj majci,
koja je sad polumrtva i
blag a, gorina svoj strani
nuda znati da umaknemo skotskom oveku, i da zakon i postaje bela
svetla i jasna; i jeste upalji '
ivimo II pravom oveku . vanje il i roenje vatre
'
kao to je ranije pomenuto .
20. Ako pak otvori tvoje oi due, videe kako ..

je voda II vatri, i uluuje se sevanju na suu; a

ipak nema vatre, koja je istrajna, pa e dokuiti da
je istinosna vatra ona koja upaljuje kue i sagor:eva
ih. Takoe e videti kako svugde izlazi velika sila 6. POGL.4. VU E

vazduha, i kako je jedno II drugom; uz to e videti,

o odvajanju u stvaranju u treem
kako se voda raa u oluji. principu
2 1 . Ovde pak nee nai ovaj koren: mora gle
l . Na taj nain pak poinje od
dati samo u matriks, poto se on sasvim pokazuje i vajanje i izlazak
u treem principu ovoga sveta,
saznae ga II svim stvarima; jer matriks ovoga sveta kada se pojavilo
zvezdano nebo, i kada svak
a zvezda u sebi ima na
stoji u venom matriksu, iz kojeg poinju raj i nebo.
roi to svojstvo i oblik (p
oto se u svakoj zvezdi
22. Pa, kako j e veni matriks jedno izlazee pnmecuJe naroit centar, ta

ko da je svaka uvrena
roenje, i II poelu je oporo, mrano, tvrdo i strano: i svoj majstor, i svaka vlad
a II matriksu ovoga sveta
tako e videti da kada duh Boiji upali unutranji odreuje kvalitet i raa
u matriksu prema njeno j
154
155
 vrti ), i gledaju potom u Sunce, koje je njihov
kralj, srce i ivot (bez kojeg svetlost i snaga ne bi
mogle da deluju, nego bi stajali u tvrdoj, mranoj
smrti, i sve na ovome svetu bi bilo nita, sve bi
bilo samo kao neka jarosna, ljuta oporost); i gledaju
zatim na elemente, vatru, vazduh i vodu; kako se
oni uvek raaju, jedan II drugome, a zatim kao
zvezde II ovome, kao II svome vlasnitvu, vladaju,
i gledaju u majku, od koje izlazi sve to je od ovoga
sutastva: tako dolazimo do odvajanja i do vene
majke rodilje svih stvari.
2. Ako ovo imamo pred oima jasno II nama sa
mima i II svim s\v;uima, onda ne bismo bili tako
ludi, slepi i samovoljni, pa bismo pustili da nas
vode kalfe; nego bismo se drali majstora, koji je
II tome majstor svih majstora. Jer vidimo da sve
potie iz vene majke; kao to je ona II svome ve
nom roenju, tako je stvorila i ovaj svet, i tako se
takoe raa svako stvorenje. I kao to je ovo u svo
me izlasku II raznovrsnosti; poto svaki izvor opet
II sebi irna centar rodilje, i jedno odvajanje, ali
da nije odvojeno jedno od drugog} tako je i ovaj
svet roen iz vene majke, koja je takoe jedna
takva rodi lja, a nije odvojena od vene majke, ve
je postala na jedan materijalan nain, i od Sunca
je dobila jednu drugu svetlost i ivot, koji nije sam
mudri majstor, ve mudri majstor koji je Bog, koji
sve dri da stoji u venom matriksu, a da ipak ne
I bude vena mudrost.
3. Budui da ovo roenje od volje Boije ima
jedan poetak, i da opet ide u svoj eter, ono nema
snagu mudrosti: ve uvek gradi prema svojoj vrsti,
ono to ono dotie, dotie njega, zlo, neasno, hromo
mili dobro, lepo ili mono; oivotvoruje i usmruje,
daje mo i snagu, razara opet, i sve to bez razborite
mudrosti: u tome treba videti da ono nije boansko
156
provienje i sama mudrost, kako su to 1 I \ ' I I I . I I IU,.'1
pevali i otrovali se u njenoj moi.
4. Ako hoemo da vidimo razlog ovog rodl 'nJ.I ,
moramo pogledati prvu majku u njenom roe nJ U ,
i videemo i nai sve. Jer, jednako kao to je prva
majka (ako promiljamo kako je ona u poelu izvan
svetlosti) opora, mrana, tvrda, hladna, a ipak je u
stvoru duh vode; tako e, posle izlaska mat erij alnog
,
sveta, nai da je Bog stvorio prvi dan, nebo i Zem
lju.
5 . Nebo je pak iz oporog matriksa, koji je u
rajsko duh vode: iz istog rajskog neba je stvoreno
materijalno nebo, kao iito pie Mojsije, Post. 1 , 6.7.8.
da je nebo nainjeno od vode, i to s pravom.
Zemlja i stene, isto tako metali, dok je matriks
ovoga sveta jo biO mraan, stvoreni su u istom
casu.
6 . Jer kada je matr I ks bio pokr-dan , I kada je
Gospodin Luci fer hteo da vlada u v a t n , ond a j('
on saeo ovaj opori mrani matriks, i tavo delova
nje II stvorenju, odakle su postali zemlja, stene,
metali, sumpor i so, pa je knezu Luciferu time bilo
zatvoreno carstvo, a on je ostao u unutranjem
centru, a zatvoren u spoljanjem.
7 . Ali to to u matriksu mogu da deluju takve
stvari daje snagu, kakva je bila u matriksu; jer
stena nije nita drugo do voda, Merkurius, so i
sumpor, u kojem je skriveno ulje.
8. Sad roenje matriksa ima takav oblik u
svome venom sutastvu i roenju ivota; jer naj
pre Je oporo, strogo i tvrdo, od ega poinje hlad
noa; sada oporo privlai i pootrava hladnou i
u ovom svom privlaenju pravi gorku bodljiku,
koja bode, besni, a tvrdo privlaenje ne moe da
otrpi, strah uje jednako totalnoj bezumnosti, bukti
i besni, postaje jednako nekom duhu sumpora.
157
 9. U ovom obliku su sada u jari u vodenoj boanstvu, koje je bez poetka i veno: zato stVOI ('
oporoj majci roeni opora gorka zemlja, sumpor i nje u gubljenju uma i smisla treba tome da uzmakllt'
so, od upaljivanja Sunca II razumnom matriksu. 1 3 . Da sada ovo dalje objasnimo: dok je malriks
A to to se svugde objavljuje odvajanje ini da je tako stajao u roenju, tu je bio roen matriks zem
roenje u velikim strahovima i roenju se trai lje, a matriks je u upaljivanju postao voda: ovde
odvajanje; jer se oporost sa gorinom ne podnosi, ispravno razumi, ne sasvim u sutini, ve jednako
a ipak su majka i sin jedan lan II drugome, i kao to su se rodili zemlja, slene i metal, a ipak
mora tako biti, inae ne bi bilo niega: jer je vena su ostali matriks, tako i voda u usmrivanju i nad
veza II poelu ivota. vladavanju s kojima je otpoeo materijalni svet:
1 0. Kada zatim gorina u oporoj majci pone da tu, u ovom kretanju je sagnana i Zemljina kugla,
besni, da se uspinje da strahuje, dopada ona u jednu i stoji posred centra kao neka laka odozgo i odozdo.
razroku munju II svom uasu: II ovom obliku je 1 4 . Tu je duh Boi j i slajao u centru u rajskom
roen matriks merkurius ili otrov: jer kada matriks matriksu i na rajskom nebu, II svom venom se
II svom mranom, oporom obliku ugleda va.trenu ditu, i odatle nije uzmaknuo, i lebdi nad materijal
munju, on se uasne i usmruje II svom tvrdom, nom vodom sa fiatom i tu formuje nebo, koje je
oporom zakonu. I na ovom mestu je II matriksu stvoreno od sredstva vodenog matriksa, a koren
roena smrt, otrov, padanje i razaranje, isto tako mraka je odvojen od svetlosti u matriksu: u kojem
blagorodni ivot II merkuriusu i poetku treeg je mraku avo ostao, i materija u matriksu, pa
. .
pnnclpa. zato nije dokuio novu svetlost, koja se poj avila

l ! . Sad dalje, poto je uas vatre doao u oporu u matriksu . . .

majku, i toliko nadvladao svoju majku, on se uasnuo

mnogo vie; jer je svugde izgubio svoj jarosni
zakon, poto je majka dobila jedan drugi izvor, a
7. POGL.'l VLJE
iz uasa vatre je nastao pakao, II kojem je II nemu
tom mairiksu posred uasa materija postala meka
o nebu, njegovom venom roenju i sutastvu, i
i svetlije pomeana, nego to su od uasa svetlosti
kako se raaju elementi: bolje i vee razumevanje
poslali zlalo, srebro, bakar, cmk i olovo; sve dalje,
vene veze kroz neposredno saznavanje i posmatra
kao i na svakom mestu, matriks je stajao u centru
nje materijalnog sveta
koji se rve.

1 2 . Jer je roenje stajalo u itavom prostoru Nijedan duh ne vidi dalje do svoje majke, u
ovoga sveta, koliko je doseglo Luciferovo kraljev kojoj i ma svoje poelo i u kojoj stoji; jer nijednom
stvo: zato je na jednom mestu postalo drugaije duhu nije mogue da u svojoj vlasitoj moi gleda
zemljite, drugaiji metal i sutastvo nego na nekom i zri u drugi princip, da bi se u njemu ponovo
drugom. l vidimo pred oima, kako su svi metali rodio.
pomean i: sve to ini stvorenja beskonanima, to 2. Ali prirodni ovek, kojeg je matriks ovoga
razumemo i zrimo, ali o tome ne moemo govoriti, sveta uhvatio u njegovom padu (iji prirodni duh
niti smerno govoriti, jer nas to turbuje i pripada lebdi izmeu dva principa, kao boanskog i pakle-

158 159

nog, i stoji pred njihovim vratima; pa
cip padne, u njemu se ponovo raa, ili u nebeskom,
ili u paklenom carstvu, a da ipak u ovom vremenu
nije u stanju da zri), po svojoj supstanci i vascelom
sutast vu jeste dvostruki ovek; jer je njegova dua
po svojoj sopstvenoj supstanci iz prvog principa,
koji od venooti nema razlog ili poetak; a ona je
II vreme stvaranja oveka u raju ili nebeskom car
stvu korporovana ba na nain
ali sa prvom snagom (koja je od kako je vaka ostala
ona nita ne spreava, trostruki duh oveka gleda
II koji prin
svaki oblik i kvalitet u svojoj majci.
6. Pa zato, iako govorimo o stvaranju sveta kao
da smo mu prisustvovali i kao da smo ga videli ,
nijedan ovek ne treba da se udi i da smatra to
nemoguim: jer je duh, ako je u nama, kojeg o
vek batini od drugog, iz venosti udahnu t u Adama ,
koji je sve to video i gleda u svetlosti Boijoj, i nije
nita daleko ili neistraivo. Jer veno roenje. sakri
d-J.ha kroz fiat,
veno u oveijem centru, ne ini nila novo; ono

da stoji u svojoj prvoj vlastitoj snazi, u prvom ko saznaje, deluje i ini upravo ono to je veito i

renu, neodvojiva, a kroz drugi princip da pred inilo, deluje u svetlosti i mraku i radi u velikim

stoji u raju, kada je prosvetli srce Boije) od tala strahovima. AH, ako u njemu sija svetlost, onda je

sajueg duha Boijeg u matriksu treeg principa, u njegovom delovaz\ j . ista radost i saznanje.

udahnuta zvezdanom i elementarnom oveku_ Ovaj 7. Zato, kada govorimo o nebu i o roenju

sve dok u njemu sija svetlost Boija razume razlog elemenata, ne govorimo o dalekim stvarima, koje
neba, kao i elemenata i pakla: jer ako je svetlost su daleko od nas; ve govorimo o stvarima koje se
'
u njemu, on j e roen u sva tir principa, a da nije dogaaju u naem telu i u naoj dui: i nita nam
samo njihova iskra, i da nije veliko izvorite, koje nije blie nego ovo roenje, jer u njemu ivimo i
je sam Bog . . . lebdimo u njemu, kao u naoj majci, dakle, govorimo
samo o naoj roenoj kui; a kada govorimo o nebu,
4. Jer, stvoreni duh oveka koji je iz matriksa
govorimo o naoj otadbini, koju prosveena dua
ovoga sveta, koji vlada u snazi svetlosti, razume
moe dobro da zri, iako je to skriveno telu.
kroz snagu drugog principa, preko snage i u snazi
8. Jer, jednako kao to dua ovekova u ljudima
duha zvezda i elemenata, i to sve sasvim mono kao
lebdi i pliva izmeu snage zvezda i elemenata, tako
u svom vlasnitvu. Ali, u padu Adamovom mi smo
izgubili lebdi i stvoreno nebo izmeu raja i carstva pakla,
ovu veliku mo, jer smo napustili raj i
i pliva u venom matriksu. Nj eoogovo sutastvo je
preli II trei princip, u matriks ovoga sveta, koji
nas je smesta epao pod prinudu: zato nam je nedokuivo i nepojmljivo, i jeste ista snaga iz

saznanje jo II ronjai i veno roenje i gledamo venog matriksa; njegov je kraj tako daleko, kao

jednako kao kroz neko tamno ogledalo. kada bi se za stvaranje prineo etar, kao to je tra
jalo ili dosezala Luciferova kraljevstvo, da se kraju
5. Poto smo toliko nemoni u ova tri roenja,
ne moe nazreti trag. Jer je boanska snaga bez
zatamnjuju nam se preesto vrata raja, a avo nas
kraja: samo to na um dosee do vatreog neba
isto tako esto privlai paklenim vratima, elementi
zvezda, koje su poizvod u petom obliku vene majke,
nam skrivaju vrata zvezda i stvaraju nam otekline,
ili quinta essentia, u kojoj se razluuju odvajanje
da najee lebdimo u vascelom matriksu kao gluvi,
u vremenu treeg principa, poetak ovoga sveta,
nemi ili polumrtvi; ali, dok nas obasjava svetlost
snaga matriksa, gde ono to je razlueno lelxli a
raja, gledamo u majku svih triju principa: jer nam

161
160
 lost: a njena glad ili privlaenje ini gorinu, bol,
svaka esencija u proizvodu U mnogostrukim centri
da j e nita ne moe ublaiti ili zajaziti, od t'!!U
ma zvezda ima enjivo iskanje prema drugoj, vrstu
nastaje zebnja, da se volja ili bodljika elje, po
volju da in fikuje; i jeste esencija i snaga drugog
ude trlja II sebi, primorava i nee da se pokori
jela i pia, takoe krinja i priuvite.
mranome nita ili smrti, ve svoj prohtev i zeb
9. Jer, jednako kao to u rajskom principu sveti
nju jaku volju takoe, tako vrsto suprotstavlja
duh uvek izlazi u trojedinstvu boanstva i talasa
skrivenoj svetlosti Boijoj da volja postaje razroka
sasvim blago, nepokretno i za stvorenje neprirnetno,
munja, jednako nekom vatrenom uasu, kojom se
i kao to sve formuje i obrazuje u rajskom matriksu:
nama k sve vie ispunjava oporost, i odmah usmruje,
tako isto i trei princip. Poto je matriks postao
od ega opori dub na blag, sladak i materijalan
vidljivi materijalan, svaka snaga u matriksu ima
nain postaje voda.
veliku enju i traenje u drugoj, ima stalno uspi
njanje, cvetanje i sputanje, jednako nekom rastinju 1 3 . Ali, zato to se gorina toliko zastrai pre
ili bivstVujuoj materiji, poto se opori hladni i vatrenom munjom u oporosti, munja hvata svoju
strogi matriks bez prestanka kree i brani; tako da majku, oporost, koja je pred uasom postala ma
opori matriks zbog unutranjeg paklenog ili naj terijalna, i plamti, i od materijalne oporosti j e otekla,
prvotnijeg matriksa uvek stoji u strahovima, s v jednako kao da je i sama materijalna i pokree se,
likim iskanjem svetlosti, koju on sagledava u korenu sve vie ojaava u svojoj majci: a to je elemenat
vatre,. i od toga se uvek uplai i postaje mek, blag vazduh na ovome svetu, koji svoje poelo ima u vo
i tnaterijalan, i z ega se uvek raa elemenat voda. denoj majci, a voda oo vazduha, i vatra od enjive
1 0. Tako mora razumeti razlog etiri elementa, zebnje. A Zemlja i stene svoj poetak su dobile
koji ipak nisu etiri odeljenja sutastva, ve su s jarosnim privlaenjem u padu LuciferovorTl, kada
jedno sutastvo; a ipak su etiri razlike u ovom ro je oporost vrsto stajala u udzdiuem privlaenju,
enju, i svaki elemenat lei u krinji drugog i jeste koje je opet ugasilo svetlost u treem principu.
njegovo priuvite i lan u njemu.
t
l l . Ispravno razumi razlog, kao to sledi: Opo 14. Tako uistinu moemo razumeti kako je sve
umeti
rost je matriks i uzrok svih stvari; po svojoj vlasti lost Boija jedan uzrok svih stvari, i II tome raz
snage
toj supstanci ona je sasvim mrana, hladna i kao sva tri principa. Jer, kada ne bi bilo boanske
bilo
jedno nita. Ali, poto se veno boanstvo ogleda u i svetlosti, tada ni II mranoj ve nosti ne bi
jka ve
oporosti, mrana oporost prema boanskoj snazi udnj e: tada bi oporo iskanje (ko je je ma
kako se
postaje poudna i privlai, makoliko tu u oporosti ne nosti) takoe bilo jedno nita. I razumemo
a, a ipak
bilo ivota ili razuma; ve je razlog prve esencije i boanska snaga pojavlju je u svim stvarim
sam a stvar, ve du h Bo ij i II drugom principu;
poelo to to neto postaje. Ovde ne moemo dalje .nije
enjive
istraivati razlog boanstva, jer nas to turbuje. a stvar je ronjaa, ko ja je postala od
prva vo lja ;
1 2 . Sada oporost u svojoj elji i velikoj enji volje. Ali, sada je srce Bo ij e u Ocu
Ot ac je pr vo iskan je sin a, a sin je o ev a snaga i
za svetlou sve vie privlai, pa po svojoj vlastitoj a
pohotljiva, i
supstanci nije nita drugo do vrsta glad, sasvim svetlost; odatle je vena priroda uvek
se od snag e srca Bo ij eg u ve nom matriksll
suva, sasvim kao nita, volja mraka koji ite svet- tako

163
162
raa trei princip; jer se tako oituje Bog, inae ono to duh poima i razume. Pa ipak u se usuditi
bi boanstvo vei to bilo skr iveno. na to, d a bih gdekojeg uinio prijemivim na lra
1 5 . Sad kaemo, prema Knjizi proroka Isaije, enje bisera, pa neka u mome rajskom vrtu rua
66 l . ovako veli Gospod: nebo j e prijesto moj! i takoe deluje celo Boije; jer me goni elja venog
to j e tano. Sad, vidi, Mojsije pie, Post. l , 6, neka matriksa, d a za sebe piem moje saznanje i da ga
ima svoje poelo jo od enje vene prirode za poucavam.

venom svetlou Boijom. Ali, vean priroda se 1 8. Ako hoemo da uzdignemo nau duevnost i
oi tuje od enje za svetlou Boijom, kao to j e da istrauj emo nebo , na koje m stan uje Bog : ond a
prethodno saoptena, a svetlost Boija j e prisutna i ne moemo kaza ti, da Bog sam stan uje iznad zvez da,
ipak ostaje skrivena prirodi; jer priroda prima sa i da j e oko sebe nainio neko utvr enj e, koje j e
mo snagu svetlosti; a snaga j e nebo, u kojem skrive nainjeno od vode, u koje niko ne moe da ue, da mu
na stanuje svetlost Boija i sija u mraku. Voda j e je ono zatvoreno, mid sao koja je bliska ljud ima ;
materi j a , koja se raa od neba; a u tome stoji ali , tako e ne moemo kaza ti, kao to neki zamilja-
irei princip, koji opet iz sebe raa ivota i pojmo ju, da je Bog Otac s a Sinom u gornjem zatvorenom
vno sutastvo, kao elemente i stvorenja. nebu sa anelima i da tako ovde vlada u ovom
Zato, plemen i ti ovee, ne oponaaj avola i svetu, samo sa svetim duho, koji polazi od Oca i Sina.
anti hrista, koji bi da ti pokae boanstvo daleko Nijedna od ovih misli nema pravo saznanje o Bo
od tebe, i da te uputi n a daleko poloeno nebo: gu; jer bi n a taj nain Bog bio razdeljen i bio bi
a ono ti nije nita blie nego nebo; samo to ti stoji nedokuiv jednako Suncu, koje jo lebdi iznad nas i
pred vratima neba, i s Adamom izaao iz rajskog na nas prosijava svoju snagu i svetlost da svekolika
neba II trei princip, a stoji u vratima. Uini to dubina postaje svetla i deluje preko svega.
kao to ini vena majka, koja se velikom enjom 19. Um veoma esto ide za ovom milju, a
i eljom postaje carstvo nebesko, na kojem stanuje carstvo antihrista stoji roeno u ovim mislima, a
Gospod, u kojem se pojavljuje raj: i ti, uini tako, Antihrist se u ovom mnenju stavio na mesto Bo
stavielju svoju u srce Boije, silno e prodre ti ije i zamiljao da je Bog na Zemlji, da mu j e do
unulra, kao vena majka prirode; s tobom e biti, deljena boanska sila, i zapuio je usta duhu Bo
kao to kae H r ist, Ml. l l , 12: carstvo nebesko na ijem ne hotei da slua glas njegovog.
silu sc uzima i siledije dobijaju ga. Tako e na 20. Tako dolazi do silne zablude, da u ovom
nebu prijateijovati sa nepravinim Mamonom, i duhu veruju u lai, koji u licemerstvu zbori zab
bie pravo oblije Boije, slika i vlasnitvo. Jer, lude si Ine, a deca se zavode u oholost, kao to sve
u lebi su sva tri principa u venosti, i u tebi bie doi Sveti Pavle, l . Tim. 4, 1 . 2 .
opet roen sveti raj, u kojem stanuje Bog. Gde e 2 1 . Pravo nebo, na kojem stanuje Bog, jeste
Boga traiti? Trai ga samo u tvojoj dui; ona j e svuda na svim mestima, takoe na Zem lji: ono

iz vene prirode, u kojoj stoji boansko roenje. poi ma pakao, u koj em sta nuj u av oli, i nij e ni ta
1 7 . Oh, kada bih imao ljudsko pero i kada bih izvan Bog a; jer j e on tu bio pre stv ara nja sveta,
tvo
mogao da piem duh saznanja! A moram o ovoj ve i jo j e tu, kao u sebi samom, a sam jeste sutas
poc lnJ e
'

svih sutastava: sve j e ro en o od nje ga l

w

likoj tajni zamuckivati jednako nekom detetu koje

tek ui: zemaljski jezik ak ne moe ni da zapodene od nje ga ; i zat o Bog ka e da je on sam do bro ,

164 165
srce ili najbolje, a to razumi kao svetlost i snagu, anela i raj, u kojem deluje duh, a snaga ezne
iz koje poinje priroda. za svetlou, a svetlost sija u snazi; tako j e vel i ka

22. Ako hoe da promilja o Bogu, onda se rajska radost, a u njoj j e Bog oigledno ljubavna

stavi pre venog mraka, koji je izvan Boga; jer igra.

Bog st anuje u sebi samom, i niko ga ne moe do 29. Sada vena svetlost lebdi, isto tako snaga

ku i t i i z sopstvene snage; ona ima veliku udnju svetlosti, ili nebeski raj . u venom mraku, a mrak

za svetlou, poto se svetlost ogleda u mraku i u ne moe da dosegne svetlost: jer su to dva razliita

sebi sija: a u istoj udnji ili iskanju naie izvor, a principa, a mrak ezne za svetlou; razlog j e tome

izvor hvata snagu svetlosti, a udnja materijalizuje to se u njoj ogleda duh, a boanska snaga se oituje.

snagu; materijalna snaga je zatvaranje pred Bo Ali zato to nije dokuio boansku snagu i svetlost,

gom, ili nebo. Jer u snazi stoji raj, u kojem deluje mrak se pred njima uvek izdizao u velikoj elji, sve

duh koji polazi odOca i Sina. Sve ovo je nepojamno dok od ronjae svetlosti Boije nije u sebi upalio

stvorenju, ali to ono moe da oseti u duevnosti; koren vatre, II emu se pojavio trei princip; i potvr

jer II duevnost !:"!vetih dua stoji otvoren raj. dio se iz prvog, iz mranog matriksa, kroz ogledanje
23. Tako e videti kako je Bog sve stvorio ni boanske snage. Ali, zato to je upaljena snaga u
iz ega, samo iz sebe samog; a ipak nije proizvod ovom izlasku u mraku bila vatrena, Bog j e postavio
njegovog sutastva, ve poinje iz mraka. fiat i uz pomo talasajueg duha, koji izlazi u sna
24. Muka mraka jeste prvi princip, a snaga zi svetlosti, na nain tela stvorio vatrene izvore i
svetlosti jeste drugi princip, a proizvod iz mraka razluio ih od matriksa; a duh je u vatri stvorenu
kroz snagu svetlosti jeste trei princip; i ne zove Vrstu zbog njihovog kvali teta nazvao zvezdama.
se Bog: samo je Bog svetlost i snaga svetlosti, a 30. Pred oima j e tako, kao vatreno zvezdano
izlaenje iz svetlosti jeste Sveti duh. . . nebo, ili, d a to prosveenom itaocu bolje predsta
2 7 . I uistinu e razumeti kako j e izmeu sva vim, quinta essentia ili peti oblik razluen j e u ro
kog principa svretak, a Bog je poetak i prva sna enju od vode nog matriksa: inae nita ne bi pre
ga u svemu, takoe e razumeti da u svome nezgra stalo da raa stenje i zemlju, da vatrena vrsta nije
pnom telu nisi u raju, u kojem je zatvorena dua, bila odvojena. Ali, kao to je veno sutastvo, Bog,
kao u nekoj mranoj tamnici. O tome iscrpno saop htelo da se pokae u mranom matriksu i da iz ni
tenje moe nai kod pada Adamovog. ega stvori neto: tako je i odvojilo upaljenu snagu
2 8 . Vidi, pak, poto je Bog hteo da se pokae i matriks uinio svetlim i istim.
u materijalnom svetu, a matriks j e stajao II stranom 3 1 . Tako sada matriks stoji nepojmljiv i ezne
roenju, stvaralac je prvi princip pokrenuo na za vatrenom vrstom, a vatrena vrsta ezne z a matri
stvaranje anela, pri emu j e matriks stajao neraz ksom. Jer se d u h Boiji, koji j e duh blagosti, ogleda
deljen u jednom sutastvu; jer t u nije bilo nikakve u vodenom matriksu, a matriks od njega dobija
pojmljivosti, ve samo duh i snaga duha. Duh j e snagu. Zato treba da se raa i deluje vrsta volja;
bio Bog a snaga je bila nebo, i duh deluje u snazi, cela priroda stoji u velikoj enji i strahovima, volj
tako da je snaga bila enjiva i prijemiva. Jer se na da uvek raa boansku snagu, dok su Bog i raj
duh ogledao u snazi, duh je stvorio snagu, iz koje skr.iveni II njoj; ali ona raa prema svojoj vrsti
su postali aneli; tako je snaga postala stanite i prema svojim sposobnostima.

166 167
 32. Kada je Bog hteo da odvoji matriks od nje
govog vatrenog oblika, i kada je hteo da se pokae
na ovom svetu, stavio je fiat u matriks, i izgovorio:
neka budu biljke, trava, drvee i ivotinje, svako
prema svojoj vrsti! Izgovaranje je
snaga venog Oca, a duh, koji je imao
s voljom iz venog Oca II snagu srca Boijeg, i volja
je bi la fiat, i i stvorila je snagu proizvoda u treem
principu, materijalnu, vidljivu i pojmljivu,
prema svojoj essentia: kakva je bila snaga, takvo
je bilo i njegovo telo. Poto je vatreni
ili zvezde, fiatu dao njegovu snagu, a vodeni matriks
sa el ementima primio snagu, postao je bremenit i
rodio je svaki element svoja stvorenja iz sebe samog,
takoe svaki oblik u vatrenoj i vodenoj prirodi iz
sebe samog; a ipak nije postalo neko odvojeno su
last vo, samo to su stvorenja postala odvojena, sva
ko prema svojoj vrsti, prema venoj snazi, koja se
pojavila u enji kroz elju: i postao je trei prin
cip, koji nije bi pre vremena.
33. Tako zvezdano nebo vlada II
njima, kao u svome vlasnitvu. Ono je ovek, a mat
riks ili vodeni oblik je njegova ena, koju on uvek
obremenjuje; a matriks je rodilja, koja raa dete,
koje iru nebo . A dete je stvoreno nebo u treem
35. Jer, svaki oblik u matriksu ima svoja stvo
renja, oevidna i neoevidna pred ljudskim oima,
od kojih jedan deo pred nama treba raunati samo
kao alikoviti duh; tako, u vatri su neoevidni du
bilo srce ili
hovi i stvorenja pred naim materijalnim oima, i
fiat, izaao je
ne mogu se videli. U vazduhu su takoe neoevidni
duhovi, koje ne vidimo, dok je vazduh nematerija
lan, kao i njegovi duhovi. U vodi su materijalna
svaku
'l.t'lQ;C.:ni, koia nama,. meutim, nisu oevidna; po
to nisu iz vatre i vazduha, ona su jednog drugog
matriks,
kvaliteta, i vazdunim i vatrenim takoe skrivena,
ona sama hoe da se pokau.
36. Tako, jednako kao to vatra, vazduh, voda,
zemlja lee u jednoj krinji, i svo etvoro jeste jed
na stvar, pa ipak etiri razliite, i nijedna ne moe
drugu da dokui i da dri, a neto od njih etiri
jedno je fiksirano u svakom stvorenju; prema tome
istom, stvorenje se ne moe kriti, nego stoji poka
zano u tome, i prema istom duhu oevidno i poj
mljivo, i nepojmljivo drugim duhovima elemenata.
svim stvore
37. Jer su sve stvari postale iz niega neto, a
svako stvorenje centar ili krug roenja ivota ima
u sebi samom. Sad, jednako kao to elementi jedni
u drugima lee skriveni u jednoj majci i nijedan
,

ne dokuuje drugog, iako je jedan jednako lan

principu, iz kojeg polaze elementi, naime, vodeni ma
drugog: tako su i stvorena stvorenja skrivena jedna
triks, iz kojeg je roena oevidna voda i jo uvek se
drogom i neoevidna. JeI\ svako gleda samo u svoju
raa u e'njivosti.
majku, koja je u njemu fiksovana. Materijalno gle
34. Zato Mojsije s pravom pie: Post. l , 6. da materijalno sutastvo, ali ne vidi nematerijalno
Potom ree Bog: neka bude svod posred vode; ali, sutastvo, duhove u vatri i vazduhu; jednako kao
ovde mora razumeti, iz venog vodenog matriksa, to telo ne vidi duu, koja ipak u njemu stanuje, ili
koji je samo jedan duh u kojem su raj i sveto nebo, kao to trei princip, u kojem je Bog, ne dokuuje i
kao boanska snaga; za kojim mrani matriks glad ne shvata drugi: i iako je to jednako u Bogu, ipak
no udi, iz toga je postao oevidni matriks elemenata, je meu njima jedno roenje, jednako s duhom due
iz kojeg su roeni kroz fiat zahvaljujui venom oveka i duhom elemenata u oveku, koje je ipak
duhu Boijem, sutastvu svih sutastava, tako da jedno drugog krinja ili priuvite, o emu e
samo sustvuju. nai kod stvaranja oveka.

168 169
 SADRZAJ

Ernst Bloh: Jakob Berne _ _

5
Aurora ili jutarnje rumenilo na istolru . . . . 21
Piev predgovor _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ . . _ 23
Prvo poglavlje _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ . 44
Drugo poglavlje _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ . _ . _ . _ _ _ _
50
Osmo poglavlje _ _ _ . _ _ _ . . . . . . . . . . . . . 58
Deveto poglavlje . . _ . _ _ . . . _ . _ . . . . . _ _
78
Deseto poglavlje _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 86
Jedanaesto poglavlje _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ . . . _ _ _ 100
De tribus principiis ili Opis principa boanskOC
sutastva . . . . . 117 . . . _ _ . . . . . . . _ . . . .

Autorov predgovor hrianskom itaocu koji

voli Boga _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ . . . 119
Prvo poglavlje . . _ . . . . . . . _ _ . . . . . . . . 121
Drugo poglavlje . . . . . . _ _ . . . . . . . . . . . 126
Tree poglavlje . . . _ . . . . . . . . . . . .. . . . . 131
Cetvrto poglavlje . . . _ . . . . . . . . . . . . . . . 137
Peto poglavlje . . . . . . _ . _ . . . . . . . . . . . 148
Sesto poglavlje . . . . . . _ . . . . . . . . . . . . 155
Sedmo poglavlje _ _ . . . . . . . . . . . . . . . . . 159


Jakob Berne AU RORA . ':Tednik Goran Cukovi Recenzent

Tomislav Gavri _ Dizajn Alba avis e Izdava ARION, Cara
Duana -l9, Zemun e Stampa RO Kosmos . , Svetog Save 16-18,
Beograd _ rira 3.000 primeraka _ Stampano 1988 .