KRV ZA NAFTU, DROGA ZA ORUZJE

Krv za naftu, droga za oruzje - to su dva trajna legata 20.veka, daleko najsmrtonosnijeg veka
u 100-godisnjoj ljudskoj istoriji. Takozvani americki vek se pretvorio u katastrofu za
covecanstvo, sa skoro 200 miliona ljudi samo koje su ubile vlade, prema istrazivanju
profesora R.J.Rumela sa Univerziteta Havaji. Kad bi zapadni potrosaci ikad shvatili koliko
ljudske krvi sipaju u svoja kola kada pune svoje rezervoare benzinom, greju svoje kuce ili
pale svoje rostilje, postoje sanse da bi oni savesniji medju njima mozda onda vise voleli da se
vrate u dane konjskih kocija i koriste sporete na drva.

Naravno, ova uzasna statistika smrti nije takva samo zbog nafte. Ali velikim delom jeste,
narocito u poslednje dve decenije ovoga veka. Kada je americki predsednik Dzim Karter
proglasio krajem 70-ih godina da su naftna polja Bliskog istoka od vitalnog interesa za SAD,
takozvana Karterovska doktrina je otvorila branu buducim ratovima.

Karterova linija u pesku vis-a-vis tadasnjeg njegovog protivnika iz Hladnog rata, Sovjetskog
Saveza, zajedno sa malo lukavstva Ministarstva spoljnih poslova Busa i Bejkera, navela je
Irak da izvrsi invaziju na Kuvajt u leto 1990. i dovela zatim do Zalivskog rata. Sto je bilo prvo
veliko prolivanje ljudske krvi radi nafte Novog svetskog poretka, u kome je nestalo na stotine
hiljada Iracana.

Rat u Zalivu je takodje bio i shematski plan za buduce naftne i geopoliticke ratove 90-ih
godina. Najmocnije zemlje sveta se udruzuju protiv malih drzava koje ne zele da predaju
svoju slobodu i suverenitet Princevima 20.veka, multinacionalnim kompanijama i njihovim
zastupnicima u zapadnim vladama. Somalija, Haiti, Bosna, Ruanda, Tajland, Kosovo, Istocni
Timor sve one mogu da svedoce o tome.

Kako je pala zavesa na sumrak industrijske ere krajem veka; prolivanje ljudske krvi da bi se
postavili dzepovi zapadnih multinacionalnih kompanija i da bi se dobilo gorivo za pogon
nasih fabrika, vozila i domova, dostiglo je morbidni kresendo. Ali je takodje obelezilo i
klimaks Zapada, kako je svetlucanje nove zore covecanstva na Istoku postalo razaznatljivo
prvog dana 21. veka.

Ratovi u Ceceniji

Uzmite, na primer, ratove u Ceceniji. Mediji establismenta nam govore da su razlozi sukoba
1994.-1995. i 1999.-2000. islamski separatizam i etnicka mrznja. Ali nisu. Sukobi su zbog
nafte.

Isto kao i u Bosni i na Kosovu, gde je Zapad tezio da rasparca bivsu Jugoslaviju, Zapad je
podstakao ratove u Ceceniji, u naporu da destabilizuje Rusiju. Princevi su imali stecena prava
na ohrabrivanje i finansiranje islamskih pobunjenika na Kavkazu, isto kao sto su koristili
islamske secesioniste u Bosni i na Kosovu da rasparcaju bivsu Jugoslaviju.

Zasto? Da bi Rusiji oduzeli kontrolu nad naftnim poljima Kaspijskog mora. I da bi popunili
geopoliticki vakuum koji je kraj hladnog rata stvorio na Balkanu. Sto je znacilo povezivanje
dva geografski odvojena krila NATO - Turske i Italije - preko takozvane Zelene
transverzale.
Ili preko Koridora VIII, ako vise volite zvanicni geopoliticki zargon lisen krvi inherentne za
pokusaje Novog svetskog poretka da izgradi islamsku demografsku autostradu od Bihaca u
zapadnoj Bosni do Ankare u Turskoj, i eventualno Karacija u Pakistanu. Ukljucujuci tu i
kljucne naftne rute Kaspijskog mora.

Pogledajte mape Kavkaskog regiona

pa cete razumeti zasto je ovaj autor predvideo pre vise od dve godine (u svom izvestaju od 12.
januara 1998. za Truth in Media) da ce nafta Kaspijskog mora postati sledeca velika svetska
zarisna tacka.

Videcete da ruski naftovod prolazi kroz Dagestan i Ceceniju - regione koje Zapad pokusava
da destabilizuje, da bi isterao Rusiju iz njenog mekog juznog donjeg stomaka, koristeci
islamske "borce za slobodu", jos poznate i kao teroriste, kao svoje biceve. Kao sto je to uradio
i u Bosni i na Kosovu, koristio je uglavnom islamske albanske OVK "borce za slobodu," jos
poznate i kao teroriste koji se bave svercom droge, da prouzrokuju nevolje Srbiji.

Bitka za naftovode

U medjuvremenu americka vlada, orudje u rukama Princeva, vrsi pritisak da se napravi ruta
kroz zemlje koje su njeni vazali, kao sto je Turska. A ovog puta je to i uradila, uprkos
protivljenju nekih Princeva naftnih kompanija, koji su se tome (neuspesno) suprotstavljali -
zbog mnogo vecih troskova turske rute. Njena procenjena cena je skocila na 2,5 do 4 milijarde
USD.

Kao rezultat toga, naftovod dugacak 1.100 milja - od Bakua, glavnog grada Azerbejdzana, do
turske luke Kejhan - krcat je geoplotickim i ekonomskim problemima. Stagnirajuca potraznja,
kaspijska proizvodnja koja je manja od ocekivane i stalni konflikt Azerbejdzana i Jermena,
sve je to nanelo gubitke.

Ovom projektu nedostaje kapital privatnih investitora jer druge investicione prilike u zonama
bogatim naftom, kao sto su Gvinejski zaliv u Zapadnoj Africi, Meksicki Zaliv i more Brazila,
nude sigurniji povracaj u manje rizicnim ekonomskim i bezbednosnim okruzenjima.
Investitori u Kaspijsku naftu sve su nestrpljiviji zbog naizgled tesko resivog problema u
razvoju turske opcije. Ali sada oni sve vise ocekuju da ce Vasington pruziti finansijske
garancije za projekat koji smatra za prioritetni strateski cilj da bi se ekonomski stimulisao
juzni Balkan.

U medjuvremenu, Rusija ne sedi besposleno posmatrajuci multinacionalne Princeve kako

pokusavaju da je odzepare. Kako je to izvestila agencija Associated Press 27.jula 1999., Grcka
i Rusija, zajedno sa Bugarskom, su se dogovorile intenziviraju rad na izgradnji grcko-ruskog
gasovoda za transport ruske sirove nafte kroz Bugarsku i Grcku. Ovaj naftovod, dugacak 285
kilometara, bi trebalo da povezuje luke Burgas u Bugarskoj i Aleksandropolis u severnoj
Grckoj, omogucavajuci Rusiji da izvozi naftu preko Crnog mora, zaobilazeci Bosfor u
Turskoj.

A onda, tu je jos jedna predlozena trans-balkanska linija, od Burgasa do luke Dures u Albaniji.
Ona bi bila mnogo jeftinija od turske rute. Njena procenjena cena bi bila izmedju 800 miliona
i 1 milijardu USD. Stalni sukobi u bivsoj Jugoslaviji, narocito na Kosovu, ucinili su da ona
proteklih godina deluje neprakticno. Ali sada, kada bi americka vlada garantovala bezbednost
u ovom regionu prisustvom svojih trupa u Makedoniji, i kada je NATO predvodio okupaciju
Kosova, Princevi, koji su imali najvise da dobiju od toga sto je NATO u kosovskom ratu
preuzeo ovu srpsku pokrajinu, mogu se ohrabriti da nastave rad na ovom projektu.

Kao da zeli da istakne ovu poruku, americka vlada je Bugarskoj prosle godine dodelila pola
miliona dolara da ispita izgradnju naftovoda kroz Balkan, kojim bi se transportovala nafta iz
Kaspijskog mora na Zapad - na vrhuncu Kosovskog rata (2.juna 1999). Ovaj postupak je
poslao talase soka kroz Tursku, kljucnog saveznika SAD, koja zeli ovaj potencijalno unosni
naftovod za sebe

Ruta Bugarska-Makedonija-Albanija je vec dobila podrsku u Moskvi i od Konzorcijuma

kaspijskog naftovoda pod vodjstvom Sevrona, koji razvija naftne naslage kaspijsko-
kazahstanske nafte. Turske vlasti su sada privatno priznale da je Ankara potcenila kapacitet
Rusije da prosiri svoj uticaj u juznim kavkaskim drzavama Jermeniji i Gruziji i time diktira
bezbednosno okruzenje visokog rizika za izgradnju i odrzavanje naftovoda Baku-Kejhan.

Druge naftne rute naftovoda od rezervi iz Kapijskog mora, koje bi takodje zaobisle Tursku,
sada razmatraju investitori i korporacijski planeri. One ukljucuju i rutu Turkmenistan-Iran,
kojom bi se transportovala nafta iz Centralne Azije na jug, do terminala u Persijskom zalivu.
A ona se proteze cak na predlozenih 2.100 milja naftovoda preko Centralne Azije na istok, iz
Kazahstana do brzo-razvijajucih industrija u Kini gladnih nafte.

Balkanski ratovi

Dva meseca nakon Novog dana Sramote, 24.marta 1999., dana kada je NATO zapoceo
bombardovanje Srbije, ja sam rekao u kolumni koju sam napisao za magazin New Dawn,
Vasingtonska Fabrika kriza, da je cela Kosovska kriza, ukljucujuci tu i stvaranje
takozvane Oslobodilacke vojske Kosova (OVK), za koju niko nije cuo sve do manje od pre
dve godine, bila rezultat tajnih americko-nemackih operacija.

Komentarisuci navodni masakr u Racku, takodje sam istakao u tom clanku da diplomate
americkog Stejt Departmenta, kao Koljac iz El Salvadora, Vilijam Voker, koga je
Olbrajtova imenovala da bude na celu americkih diplomatskih napora u ovom regionu, nisu
bile nista drugo do instrument za destabilizaciju Kosova i glas demonizacije Srba.

Pa, sada je i londonski list Sunday Times potvrdio 12.marta 2000., u clanku pod naslovom
CIA je pomagala gerilsku vojsku Kosova. Americki obavestajni agenti su priznali da su
pomogli da se obuci OVK pre NATO bombardovanja Jugoslavije, kaze Times. Ovo otkrice
je razbesnelo neke evropske diplomate, koji su rekli da je ovo podrilo pokusaje za politicko
resenje konflikta izmedju Srba i Albanaca."

Neke evropske diplomate u Pristini, glavnom gradu Kosova, zakljucile su iz Vokerove

biografije da je on bio nerazdvojivo povezan sa CIA. Ova slika je bila zamagljena stalnim
odvajanjem americkih "diplomatskih posmatraca" od ove misije. Americka agenda se
sastojala od njihovih diplomatskih posmatraca, jos poznatih i kao CIA, koji su operisali
potpuno razlicito od ostatka Evrope i OEBS-a, rekao je jedan evropski izaslanik.

Izvori CIA koji su sada prekrsili svoju tisinu kazu da su diplomatski posmatraci blize
povezani sa ovom agencijom. To je bio CIA front, koji je prikupljao obavestajne informacije
o oruzju i liderima OVK, rekao je jedan od njih, prema clanku u listu Times.

A kako je OVK dosla do svog oruzja i opreme? Na isti nacin kao sto su Kontrasi 80-ih godina
- trgovinom narkoticima, uz precutnu ili otvorenu pomoc Vasingtona. Jedan izvestaj iz
februara/januara 2000. u listu Mother Jones Wire (MJW), Heroinski heroji, potvrdjuje veze
sverca droge i migova koje Klintonova administracija i OVK razmenjuju vec godinama. I
potvrdjuje da SAD vode siledzije koje pomazu siledzije koje diluju drogu, izmedju ostalih,
sirom sveta.

Policijski zvanicnici u Evropi sumnjaju vec godinama da postoje veze izmedju kosovskih
pobunjenika i balkanskih svercera droge, pise MJW. Ali u onih 6 meseci od kada je
Vasington ustolicio OVK u toj jugoslovenskoj pokrajini, sverceri droge povezani sa OVK su
zacementirali svoj uticaj i koriste svoj novi status da uvecaju trgovinu drogom i uspostave
veze sa drugim nacionalistickim pobunjenickim grupama i kartelima droge... Reperkusije ove
veze trgovine drogom tek sada se pojavluju, a mnogi kosovski posmatraci se plase da bi ova
pokrajina mogla da se razvije u virtuelnu narko-drzavu pred nosom 49.000 vojnika
mirovnjaka - koji su neki od najboljih musterija OVK, prema izvestajima srpskih medija.

Vec stotine godina albanski sverceri sa Kosova su medju najuspesnijim svetskim trgovcima
svercovanom robom, potpomognuti povoljnom geografijom izolovanih luka i planinskih sela,
kaze MJW. Nemacka Savezna policija sada kaze da kosovski Albanci uvoze 80% evropskog
heroina. Toliko je dominantno prisustvo kosovskih Albanaca u trgovini drogom da mnogi
evropski korisnici nezakonite droge nazivaju generalno "Albanka".

U jednom trenutku 1996.godine... vise od 800 etnickih Albanaca je bilo u zatvoru u Nemackoj
optuzenih za trgovinu drogom, prema MJW. Na mnogim mestima su kosovski Albanci stekli
uporiste putem sirovog nasilja. Prema izvestaju nemacke Savezne policije za 1999.godinu,
"Bande Albanaca su umesane u trgovinu drogom i oruzjem, bave se ucenama i ubistvima. One
su sve vise sklone primeni nasilja."
Ono sto je mozda jos alarmantnije, kosovski trgovci drogom udruzeni sa OVK, poceli su da
formiraju partnerstva sa kolumbijskim trgovcima - najozloglasenijim lordovima droge na
svetu. "Sada imamo jednu potpuno novu situaciju," rekao je za MJW Storbek iz Europol-a.
"Kolumbijci vole da koriste grupe kosovskih Albanaca za distribuciju kokaina. Albanci su sve
jaci i sada postoji odredjena podela posla. Njih koriste Turci za svercovanje u Evropsku
Uniju, a Kolumbijci za distribuciju kokaina."

A sta je Klintonova Bela Kuca rekla u vezi s tim?

Americki Zakon o pomoci stranim zemljama iz 1961.godine zabranjuje pomoc bilo kakvom
entitetu je u dosluhu svercerima narkotika. Krajem proslom proleca senator Carls Grasli
(Republikanac iz Ajove) je poslao pismo predsedniku Bilu Klintonu zahtevajuci procenu
sverca droge kojim se bavi OVK. Predsednik je odgovorio da ni CIA ni DEA (Agencija za
borbu protiv droge) "nemaju nikakve informacije koje ukazuju na to da je OVK umesana u
neku kriminalnu aktivnost, ili da ima direktne veze sa bilo kojim organizovanim kriminalnim
grupama."

Da. Upravo kao sto je ovaj isti jadni americki predsednik jednom trvdio da nije imao
seksualne odnose sa tom zenom. I upravo kao sto je jedan raniji lazov iz Bele Kuce (Ricard
Nikson) tvrdio na drzavnoj televiziji pocetkom 70-ih godina, Ja nisam varalica! pre nego
sto je bio prisiljen da sramotno napusti Belu Kucu.

"Nije bilo akcije," rekao je jedan izvor iz Kongresa blizak Grasliju. "Nije bilo odgovora na
to."

Zvanicnici Bele Kuce poricu zataskavanje aktivnosti OVK. "Nama jeste stalo do toga [sverca
droge OVK]," rekao je Bob Agresti (iz Biroa Bele Kuce za Nacionalnu politiku kontrole
droge, cije ime, usput, ovom autoru zvuci vrlo albanski. Ako je tako, onda pricamo o lisici
koja cuva pilicarnik!?). "Stvar je samo u tome da imamo pune ruke posla pokusavajuci da
tamo donesemo mir.

Mir? Kakav mir? Bolje receno mirovna farsa, kao sto je ocigledno po preko 1.100
kosovskih Srba koji su ubijeni tokom NATO mirovne misije koja je zapocela 12. juna
1999., i kao sto se moze videti po vise od 200.000 njih koji su isterani iz domova svojih
predaka.

DEA, cija je jedina svrha u zivotu da se bori protiv sverca narkotika, cinila se podjednako
povucenom kad je trebalo da se pobrine za ovo pitanje. Prema Majklu Kutuzisu, DEA website
je ranije sadrzao odeljak u kome je bio detaljno opisan sverc droge kosovskih Albanaca. Ali
nedelju dana pre nego sto je pocelo bombardovanje pod vodjstvom SAD ovaj odeljak je
nestao.

Razorna optuzba MJW kriminalnih aktivnosti Klintonove administracije sprovedenih pod

maskom uctivosti i "humanitarnih" intervencija, sve je to rezimirala na sledeci nacin: Da li je
nase grljenje OVK poslednje u podloj tradiciji pomaganja trgovaca drogom iz politickih
razloga? Slicni primaoci americke darezljivosti ukljucuju i nikaragvanske Kontrase, bivseg
panamskog drzavnika Manuela Noriegu, avganistanske Talibane i burmanske Khun Sa.

Kosovo i Cecenija: Slicnosti i razlike

Sada zamenite Cecene za kosovske Albance u gornjim paragrafima i videcete zasto su
cecenski ratovi bili ogledalo destabilizacionih napora Zapada i u bivsoj Jugoslaviji i u Rusiji.

Ipak, s jednom velikom razlikom. Za razliku od ruske vlade Borisa Jeljcina koja se ulagivala
Zapadu tokom cecenskog rata 1994.-1995., ili Slobodana Milosevica koji se uplasio i izasao
iz Kosova proslog juna, Putinova administracija je reagovala odlucno i punom snagom protiv
cecenskih terorista. Kao rezultat toga, oni su bukvalno zbrisani, pri cemu su preziveli
prisiljeni da se kriju u planinskim pecinama na jugu ove ruske pokrajine.

Da li ista sudbina ocekuje pre ili kasnije kosovske Albance, uprkos NATO zastiti?
Verovatno. Jer, Balkan je poznat u istoriji kao groblje carstava. Otomansko i austrougarsko
carstvo su ovde slomili kicme. Treci Rajh je takodje pokopan ovde. Vec pocinje da izgleda
kao da je to mesto gde ce Zlo Carstvo Novog svetskog poretka takodje pasti ubijeno.

Kako je nedavno rekao jedan bivsi ruski pomorski oficir, citirajuci cuvenog ruskog autora
Valentina Pikula, "(u borbi) Srbi stoje kao kamenje, a padaju kao stene." Cunami kojeg je
pad Kosova pokrenuo tek treba da stigne do zapadnih obala. Ali nema sumnje da je na putu.

Kraj Severnoatlantske teroristicke organizacije, jos poznate i kao NATO, zapoceo je kada se
zavrsilo njeno bombardovanje Srbije. Srbi i 250 ruskih vojnika su izmenili kurs istorije
11.juna 1999., kada su ugrabili sofisticirani podzemni vojni aerodrom Slatina (Pristina,
Kosovo) pred samim nosom svojih pobednickih ali veselih NATO Ubermenschen
(=nadljudi). Tog dana je ruski kvisling Boris Yeltsin postao tek model za buducu vostanu
figuru u muzeju Novog svetskog poretka. Tog dana su napisani epitafi za Klintona, Tonija
Blera, generala Veslija Klarka i Medlin Olbrajt.

Nakon 11.juna 1999. bilo je samo pitanje vremena kada ce zvanicna spoljna politika poceti da
odrazava novu anti-zapadnu klimu u Rusiji. To sto je 9.avgusta Jeljcin postavio Vladimira
Putina, potpuno nepoznatog na Zapadu, na mesto premijera bio je prvi korak. Jeljcinov
odlazak sa mesta predsednika Rusije 31.decembra zavrsio je njegovu tranziciju od
predsednika u vostanu figuru.

Bio je to zgodan anti-klimaks Novog svetskog poretka odigran poslednjeg dana 20.veka. Bio
je to takodje i preludij za sumrak Zapada.

Jer, prvi dan novog veka je takodje dao covecanstvu svoj prvi nagovestaj nove zore koja se
pomalja na istoku. Novi vrsilac duznosti predsednika Rusije i ponovo rodjeni Hriscanin,
odleteo je iz Moskve sa svojom suprugom u cik zore da bude sa svojim trupama u Ceceniji
prvog dana novog veka. U isto vreme su se zapadni lideri zabavljali u udobnosti svojih palata.
Isto kao sto su i austrougarski i turski kraljevici srecno nazdravljali jedni drugima dolazak
novog veka pre sto godina, nesvesni svog predstojeceg zalaska.

I tako, Bozji Svetski poredak se ponovo odvija kao sto je i milionima godina do sada. Sunce
se radja na istoku, a zalazi na zapadu. Pre ili kasnije, nova zora ce zasjati i na Kosovu. Kao sto
vec jeste u Ceceniji.