"HEROJ" U CRNOM DZEMPERU SA ROL

KRAGNOM, SADA DOSTAVLJAC ZA "CRNU

LISTU"
Kicoski lider Demokratske stranke, koji je za vreme demonstracija protiv Milosevica u
Beogradu 1996.-1997.godine pretvorio svoj crni dzemper sa rol kragnom u politicki zastitni
znak; da, Zoran Djindjic licno je sada odgovoran za imena srpskih politicara ili poslovnih
ljudi koji su na "crnoj listi" osoba kojima je zabranjen ulaz u NATO zemlje, prema informaciji
koju je ovaj autor nedavno dobio iz Beograda. Evo pisma koje smo dobili od gdje Jele
Jovanovic, istoricara umetnosti iz Beograda i generalnog sekretara Komiteta za nacionalnu
solidarnost:

"Datum: cetvrtak, 9.mart 2000. 22:40:54 +0100

Za: Zorana Djindjica, predsednika Demokratske stranke

Zahtev

Posto sam danas saznala da ste vi zaduzeni za "crnu listu" nepozeljnih, molim vas da me
stavite odmah na listu ljudi za koje je ulaz u zemlje NATO alijanse zabranjen. Ako to ne
uradite odmah, ja cu vas prijaviti vasim sefovima da lose obavljate posao srpskog
dostavljaca. Licno smatram da sam vise nego kvalifikovana da budem na vrhu liste.
Ucestvovala sam u svim ratnim dogadjajima. Moji saborci su svi Srbi ubijeni u Hagu. Vecina
srpskih dobrovoljaca me poznaje. Prospartala sam sve ratne zone, moja humanitarna pomoc
je isporucivana iskljucivo srpskim vojnicima i policajcima, a samo retko civilima. Dok god
zivim, boricu se za Srbiju do Rijeke (TiM Ed.: grad na obali mora u danasnjoj Hrvatskoj).

Jela Jovanovic, Beograd, 09.03.2000".

Nije ovo jedini crni znak na skorasnjoj evidenciji ovog srpskog opozicionog lidera. Kao sto
ste videli iz moje ranije kolumne za beograd.com - "Saputanje sa neprijateljem" (1.februar
2000.) - on se takodje sastao i pozirao fotografima proslog decembra u Berlinu sa jednim od
najcrvscih neprijatelja srpskog naroda u moderno doba, americkim "Sekretarom Mrznje,"
Medlin Olbrajt. Je li zato Djindjic izabrao crnu kao svoju zastitnu boju? Da se ne bi videli crni
znaci njegovog vazalnog drzavnistva? U svakom slucaju, njegovo ulizicko ponasanje prema
nemezi srpskog Novog svetskog poretka bilo je potpuno predvidljivo.

Evo sta je rekao ovaj autor, misleci na Djindjica kao na model nihilisticke "liberalne"
filosofije, u svojoj kolumni u listu Washington Times, "Filosofija nicega," objavljenoj
29.decembra 1996.godine, kada su bile na vrhuncu beogradske pro-demokratske
demonstracije, kada su mnogi Srbi pozdravili Djindjica kao heroja. Moj originalni naslov za
ovaj tekst bio je "Ko je blizak Klintonu ne veruje ni u sta."

FILOSOFIJA NICEGA
Sledece je odlomak iz lista GUARDIAN (London) od 17.decembra o lideru (srpske)
Demokratske stranke, Zoranu Djindjicu:
"Stevan Niksic, komentator lista NIN, smatra da je terevenka g. Djindjica sa bosanskim
Srbima predstavljala oportunizam, pre nego ideoloski nacionalizam. "Djindjic je blizak
Klintonu, kao politicar postmoderne. On zapravo ne veruje ni u sta," rekao je." "Blizak
Klintonu... Ne veruje ni u sta!"

Posto u Istocnoj Evropi rec "liberal" jos uvek ima svoje originalno, pozitivno znacenje
(slobodouman, tolerantan prema drugima), ovaj autor je pokusao da objasni nekim liderima
srpskih demonstracija zasto bi se gornji epitet o toboznjem nihilizmu u stvari trebao smatrati
KOMPLIMENTOM u govoru liberalnog Novog svetskog poretka. Sto je neka osoba
bezlicnija, bezbojnija, veci materijalista, korumpiranija... to je on/ona pogodnija za poziciju
LIDERSTVA unutar globalistickog svetskog poretka. Nasuprot tome, hajde da vidimo kako
takva liberalna nihilisticka ideologija moze da igra kod beogradskih pro-demokratskih
demonstranata. Evo parodije "novinskog izvestaja" o fiktivnom govoru fiktivnog srpskog
opozicionog lidera. Hajde da ga nazovemo - Levi Desnic ('Lefty Rightwing' u slobodnom
prevodu).

Levi Desnic pristupa mikrofonu da se obrati gomili od nekoliko desetina hiljada protestanata
u Beogradu. On pravi pauzu, busa se po grudima i ponosno izjavljuje: 'JA NE VERUJEM NI
U STA!' On ponovo pravi pauzu. Gomila se cini zapanjena. Neki demonstranti se mogu videti
kako pokazuju kaziprstom po svojim glavama, kako ljudi rade kada se pitaju da li je neko
poludeo.

'I posto ne verujem ni u sta,' nastavlja Levi Desnic, 'Ja sam najkvalifikovaniji politicar da
budem sledeci predsednik Srbije.' Gomila pocinje da se kikoce, ocigledno pretpostavljajuci da
ce Levi Desnic da isprica neki vic.

'Zasto Srbija mora da ima predsednika koji ne veruje ni u sta?,' retoricki pita Levi Desnic.
'Zato sto je Srbiji potrebna podrska medjunarodne zajednice ako zeli da se vrati u zajednicu
naroda. A svako u medjunarodnoj zajednici zna da je mogu voditi samo ljudi koji ne veruju ni
u sta.'

Sad gomila puca od smeha.

'Levi-Nista,' 'Levi-Nista,' spontano skandiraju, kao da je u pitanju odlucujuci rezultat nekog

sportskog dogadjaja.

Shvativsi da je gomila njegovu izjavu primila kao vic, Levi Desnic zuri da ponudi dokaz za
svoju teoriju: 'Znaci vi mislite da je neverovanje ni u sta vic? Pa onda, dozvolite mi da vam
ponudim neke dokaze u suprotno. Da li mislite da Helmut Kol, na primer, ne veruje ni u sta?'
'Daaa,' odgovara gomila, iako nakon malo oklevanja. 'Mozda Kol veruje u bratwurst
kobasicu,' moze se cuti jedan ucesnik kako mumla. 'Ali sta ima veze; mora da se jede.' 'Da li
verujete da Bil Klinton ne veruje ni u sta?' Levi Desnic nastavlja da testira demonstrante, kao
da predaje univerzitetskom auditorijumu. 'Daaaaa,' vice gomila u Beogradu kao odgovor. 'Da
li mislite da Boris Jeljcin ne veruje ni u sta?' 'Daaaaaaaaa,' gomila odgovara sve glasnije i
duze. 'Da li mislite da Medlin Olbrajt ne veruje ni u sta?' 'Daaaaaaaaaaaaa,' gomila vice u
svom najduzem i najglasnijem odobravanju. 'A zar nisu svi ovi ljudi postovani lideri
medjunarodne zajednice?' Levi Desnic koristi Logiku 101 da uspostavi pobednicku liniju.
'Daaa,' odgovaraju neki u gomili. Drugi odmahuju glavama, kao da shvataju da ovo nije cas
komedije Levi Desnica. 'Prema tome,' Levi Desnic izgovara svoju poentu, 'kad vam kazem da
ja ne verujem ni u sta, to znaci da sam ja jedini politicki lider u Srbiji ravnopravan sa svim
ovim svetskim liderima. Cak i Milosevic veruje u nesto... On veruje u socijalizam. On veruje u
korupciju. On veruje u svoju zenu. On veruje u svoju policiju. Ko zna, on mozda veruje i u to
da ce njegov sin pobediti u trci Indy 500...' Glasan smeh prisiljava Levi Desnica da napravi
pauzu. Nakon sto su se svi utisali, on nastavlja. 'Nasuprot tome, mogu vas uveriti da ja ne
verujem ni u sta. Ni u sta, cujete li?' vice on da pojaca efekat. 'Ne verujem u Boga; ne
verujem u zivot nakon smrti; ne verujem u sveti brak; ne verujem u demokratiju; ne verujem u
autokratiju; ne verujem u vojsku; ne verujem u 'decu cveca,' ne verujem u Deda Mraza...
kazem vam - ja ne verujem ni u sta! On pravi pauzu da omoguci gomili koja se komesa da se
utisa. 'Zbog toga sam ja najkvalifikovaniji politicar da budem sledeci predsednik Srbije! Zar
se ne slazete?' 'Levi-Nista,' 'Levi-Nista,' pocinju neki da skandiraju. 'Kolbrajt-Nista,'
'Kolbrajt-Nista...', drugi prihvataju refren. 'Klinton-Nista,' 'Klinton-Nista...' 'Jeljcin-Nista,'
'Jeljcin-Nista...' 'Nista-Nista,' 'Nista-Nista...' (krajnja 'liberalna nirvana'...)

Dok se beogradska gomila razilazi za tu noc, nakon glasanja za demokratiju svojim

stopalima vec 29 dana, veseli zvanicnici ove srpske opozicione partije skupljaju se oko svog
lidera da mu cestitaju na govoru. 'Stvarno, Levi, bas si ih pokrenuo...' kaze jedan od njih,
tapsuci Desnica po ledjima. 'Ali, stvarno, mora da verujes u nesto?' 'Ja verujem u istu stvar u
koju veruje i Klinton,' odgovara Levi Desnic. 'Oh, da? A sta je to?' 'Svemocni Dolar.'
'Svemocni Dolar?' 'Ili nemacka marka... Ili jen... Nismo cepidlake. Uzecemo sve sto nam Vol
Strit da. Novac je taj oko koga se svet okrece, covece! Krstevi, polumeseci, zastave, himne...
sve su to arhaicni simboli za nazadne mase. U nasem Novom svetskom poretku mi cemo ih se
svih osloboditi.'

'Masa ili simbola?"

I kako je pokazalo NATO bombardovanje 1999.godine, lideri Novog svetskog poretka su

zaista pokusali da "se oslobode nazadnih (srpskih) masa" i njihovih omiljenih patriotskih
simbola. I nastavljaju da to rade, samo drugim sredstvima, tokom kosovske "mirovne farse."
Lideri Novog svetskog poretka slucajno su najgori protivnici srpskog naroda. Oni su ubijali
bez razlike slabe i siromasne tokom svojih osmogodisnjih sankcija. Oni su unistili jake i
siromasne svojim bombardovanjem bosanskih Srba 1995.godine. Oni su vodili kukavicki rat
protiv srpskih civila tokom 79-dnevnog bombardovanja 1999.godine. I oni nastavljaju svoj rat
iznurivanja Srbije putem izolacije od Evrope i iskorenjivanja na i sa Kosova. I oni su perfidno
koristili Milosevica kao zlikovca da bi opravdali svoje zlocine protiv covecanstva.

Neuznemireni, neki srpski opozicioni vazali Svemocnog Dolara, i cak neki srpski svestenici,
(vidi kolumnu "Artemije, Njegova Sramota," na beograd.com od 27.marta), se klanjaju i
rukuju sa svojim omiljenim zapadnim ikonama, cuvarima Svemocnog Dolara i onima iz
novog Vasingtonskog Zlog Carstva. Da li zaista misle da ce njihova religija "Ja ne verujem ni
u sta" im dati oprost od izdajnickog ponasanja prema sopstvenom narodu na najvisem sudu
Gospoda?

Imajte na umu da je gornja kolumna objavljena u listu Washington Times napisana i

objavljena u ovom americkom drzavnom mediju u vreme kada je na stotine hiljada Srba
smatralo Djindjica za svog pravog heroja. Bas kao sto je i preko 90% Srba podrzavalo
Milosevica u vremenskog okviru 1989.-1990.godine iz slicno pogresnih razloga, uprkos
upozorenjima ovog autora jos tada da mozda tetose despota.

Za vise o tome, citajte moju sledecu kolumnu "Milosevic: Zagonetka umotana u misteriju?"