ARTEMIJE: NAIVNO JAGNJE ILI VUK U OVCJOJ

KOZI?
Norvezani su svetu dali rec Kvisling. Ovaj termin je poceo da oznacava izdajnicko i ulizicko
ponasanje. Francuzi su dali Visija kao svoj primer sramotnog nacistickog kolaboranta. Stari
Srbi su proizveli Vuka Brankovica, Milosa Obrenovica... Danasnji Srbi su izbljuvali Mila
Djukanovica, Vuka Draskovica i Zorana Djindjica, medju svojim skorasnjim simbolima
sramote (vidi moju kolumnu od 1. februara za beograd.com - "U postelji sa neprijateljem"). A
sada se cini da vladika Artemije i otac Sava slede sramotne tragove ovih zapadnih vazala (vidi
moju kolumnu od 27. marta - " Artemije, Njegova sramota"). Nije ovo nova pojava.

Ovaj autor prati sumnjivo ponasanje vladike Artemija vec skoro pet godina, a grize se za jezik
poslednje tri godine. Bice dovoljno reci da kad bi prizrenski vladika bio sluzbenik ili direktor
neke javne korporacije, a ne clan egalitarnog i tolerantnog pravoslavnog Sinoda, on bi
verovatno odavno bio otpusten zbog krsenja poverenicke duznosti prema organizaciji za cije
vrednosti od clana visokog ranga ocekuje da ih deli, postuje i neguje.

Jedna od njih nije kritikovanje u javnosti vase brace po Hristu, a kamoli vasih
pretpostavljenih, a da im se prvo ne da sansa da licno cuju vase optuzbe i da se odbrane pred
onim ko ih optuzuje i pred Bogom. Vladika Artemije je pao na takvom testu pristojnosti i
lojalnosti. Vise puta.

Posto su mi visoki srpski zvanicnici neke stvari rekli u poverenju nisam mogao da idem u vise
detalja. Ali tokom moje posete Srbiji proslog meseca, za Uskrs 2000, oslobodili su me od
mojih samonametnutih restrikcija u pogledu onoga sto sam do tada smatrao za privatne
razgovore. Prema tome, ono sto sledi je ekskluzivna prica koja jos nikad nije otkrivena u
javnosti...

Prvi put (za koji ja znam) vladika Artemije je prekrsio vladanje jednog svestenika u avgustu
1995. Vojska bosanske Republike Srpske i Srpske Krajine krvarile su pod napadom
kombinovanog hrvatsko-muslimanskog napada potpomognutog od strane Amerikanaca, s
jedne strane, i bratoubilackih sankcija koje im je nametnuo Milosevicev rezim, s druge strane.
Osim toga, Klintonova administracija i lideri EU su se bili nameracili za "ubistvo," spremni
da aktiviraju NATO-vu poraznu vazdusnu moc protiv sicusne srpske armije s druge strane
Drine.

Suocen sa takvim nemogucim izgledima, dr Radovan Karadzic, tadasnji predsednik bosanske

Republike Srpske, poslao je poruku Beogradu da su on i njegova vlada voljni da razgovaraju.
Citaj - da popuste. Slobodan Milosevic se slozio sa Karadzicevim predlogom i zakazao
sastanak krajem avgusta u Dobanovcima, utocistu jugoslovenske vlade zapadno od Beograda.
Karadzic je takodje zamolio patrijarha Pavla da prisustvuje planiranoj sednici kao svedok.

Pored Karadzica, bosansku Republiku Srpsku su predstavljali i Momcilo Krajisnik i general

Ratko Mladic. Njegova Svetost je sa sobom poveo vladiku Irineja (Backog). General
Momcilo Perisic, tadasnji vrhovni zapovednik jugoslovenske vojske, takodje je bio prisutan.
Na pocetku sastanka Perisic je rekao bosanskim Srbima da ce NATO poceti da ih bombarduje
u 10h ujutru narednog dana. Karadzic i Krajisnik su se samo smejali (sto pokazuje koliko je
"dobra" bila njihova inteligencija).
NATO bombardovanje je zapravo pocelo devet casova pre nego sto se ocekivalo. SAD /
NATO su ocigledno pomerili rok da ne bi morali da stopiraju ili otkazu planirani vazdusni rat
u poslednjem trenutku, ako bi Srbi najavili potpisivanje sporazuma u Dobanovcima sledeceg
dana, sto bi oznacilo prakticno kapitulaciju bosanske Republike Srpske. Sto pokazuje da je
Vasington zeleo srpsku krv, a ne samo stare srpske teritorije.

Takav krvozedni stav je prethodio dodatku u poslednjem trenutku na Apendix Rambuje

sporazuma koji bi dao NATO-u pravo da okupira celu Srbiju, a ne samo Kosovo. Prirodno,
srpska delegacija u Rambujeu ga je odbacila. Sto je bio izgovor koji su Klintonova
administracija i NATO iskoristili da pocnu bombardovanje Srbije 24. marta 1999. Jos jednom
su zle sile Novog svetskog poretka pokazale da zele srpsku krv, a ne samo geopoliticku dobit.

A sta je vladika Artemije radio usred takvog zlobnog napada na narod iz kojeg on potice?
Lansirao je zlobne napade na srpskog predsednika i srpskog patrijarha. Napad na patrijarha je
bio narocito neukusan. U svom pismu upucenom jednim kosovskim novinama u septembru
1995. on je napao prisustvo patrijarha Pavla na sastanku u Dobanovcima i optuzio Njegovu
Svetost da podrzava Milosevicev rezim.

To je bila lazna optuzba, naravno. Kao sto sada znate, dvojicu srpskih crkvenih lidera je
zamolio Karadzic, a ne Milosevic, da prisustvuju sastanku u Dobanovcima. I to da bude tamo
samo kao svedok. Osim toga, Sveti Sinod je vec bio osudio Miloseviceve sankcije protiv
bosanskih i krajinskih Srba uvedene 1994. godine. Sto je jos gore, Artemije se nije potrudio
da obavesti njegovu Svetost o svojim klevetnickim optuzbama pre nego sto je s njima izasao u
javnost. Sto predstavlja krsenje kanonskih pravila ponasanja, a da ne spominjemo kako je to
sramotan cin Njegove Milosti.

"Urednici ovih novina su me nazvali i obavestili me o tome sta pise u njima i da ce ih pustiti u
stampu," rekao je patrijarh Pavle ovom autoru. "Tako sam ja saznao za to." Patrijarh nije
mogao da se seti imena novina.

Nije to bio izolovani ispad. Proslog novembra, na primer, Vladika Artemije je ponovo lansirao
javni napad na Njegovu Svetost. Ovog puta zato sto je srpski patrijarh prisustvovao prijemu
za 29. novembar koji je priredio srpski predsednik Milosevic (29. novembar je praznik stare
komunisticke drzave).

Patrijarh Pavle je objasnio svoje obrazlozenje za to sto je odlucio da prisustvuje prijemu za

29. novembar kako sledi. Rekao je da posto ce katolicki, muslimanski i jevrejski verski lideri
takodje prisustvovati i tako priznati Milosevica kao sefa drzave a 29. novembar kao drzavni
praznik, on je smatrao da lider srpske pravoslavne crkve i gradjanin te zemlje ima obavezu da
uradi isto. Pravilno ili pogresno, opet, nije bilo prethodnog tte--tte izmedju otvorenog
prizrenskog vladike i njegovog pretpostavljenog, kao sto to zahtevaju kanonska pravila
ponasanja, da ne spominjemo pravila obicne pristojnosti.

Takvo neotesano ponasanje jednog clana Svetog Sinoda prema drugom - i to prema Patrijarhu
uz to - je u ostrom kontrastu sa pokornim stavom vladike Artemija prema srpskim
neprijateljima na Zapadu. Nije ni cudo da je cak i jedan "umereni" ruski ministar spoljnih
poslova, Igor Ivanov, izgrdio ovog srpskog vladiku tokom njegove posete Moskvi u aprilu.
Ivanov je navodno upozorio da "bi bilo dobro ako bi on (Artemije) smanjio svoje kritikovanje
srpskog predsednika i svoje ulagivanje Vasingtonu," prema jednom izvoru koji je bio prisutan
na tom sastanku.
Nije Artemijevo ulizicko ponasanje prema liderima Novog svetskog poretka skorasnja pojava,
kao sto se to moze pretpostaviti iz kolumne ovog autora od 27. marta "Artemije, Njegova
Sramota". U izvestaju od 8. jula 1998. sajta Truth in Media (= Istina u medijima) pod nazivom
"SRPSKI VLADIKA SA KOSOVA SA EU GLOBALISTIMA," pitali smo se da li je on
"Nevino (naivno) jagnje medju vukovima? Ili (prepredeni) vuk u ovcjoj kozi?" (podnaslov
TiM Biltena).

Dok citate nasu pricu o tome sta se dogodilo u Berlinu 3-4. jula 1998, imajte na umu da su
srpski neprijatelji sa kojima je Artemije caskao ukljucivali tadasnjeg nemackog ministra
spoljnih poslova Klausa Kinkela, koga su Bilderbergeri (na sastanku u Torontu 1996.) optuzili
za podstrekavanje "Kosovske krize," prema Dzonu Vitliju, politickom analiticaru sa bazom u
Torontu (vidi http://www.truthinmedia.org/Kosovo/War/day10up2.HTML ).

A treba takodje da imate na umu da je sudbina Srbije vec bila zapecacena. Prema prici sa
naslovne strane od 27. marta 2000. u vodecem kanadskom casopisu Mcleans, general Vesli
Klark, NATO-ov bivsi vrhovni komandant odobrio je plan za bombardovanje Srbije u junu
1998. - devet meseci pre stvarnog NATO napada na Srbiju.

Sto coveka navodi na to da se zapita sta je Artemije stvarno radio u Berlinu? Dobijao
instrukcije za dogadjaje koji ce uslediti?

DECANI, (Kosovo) Srbija, 8. juli 1998. - Bas kad smo hteli da zakljucimo ovaj TiM GW
Bilten, primili smo izjavu za stampu od oca Save iz manastira Decani na Kosovu, Srbija. Ona
se tice srpskog vladike Artemija, cija dijeceza ukljucuje srpsku pokrajinu Kosovo, a koji je
prisustvovao konferenciji globalista Evropske unije odrzanoj u Berlinu proslog vikenda (3-4
juli). Ovu sednicu je organizovao Medjunarodni Bertelsmann Forum Centra za istrazivanje
primenjene politike Univerziteta u Minhenu.

Mozda se secate da je Njegova Milost Artemije, bio tako nedavno odbijen od strane
americkog balkanskog diplomatskog revolverasa, Ricarda Holbruka, koji je vise voleo da
pozira za fotografiju sa albanskim OVK teroristima nego da se sastane sa srpskim vladikom
(vidi "Siledzije sveta ujedinite se!" - novi slogan Novog svetskog poretka? - TiM GW Bilten
98/6-7, 6/26/98). Uprkos tome, ovaj srpski vladika je ovog vikenda otisao u Berlin, gde je
navodno imao privatne sastanke sa Klausom Kinkelom, nemackim ministrom spoljnih
poslova, Henrijem Kisindzerom i Havijerom Solanom, generalnim sekretarom NATO,
izmedju ostalih.

Da li je prisustvo Njegove Milosti na takvom anti-hriscanskom skupu znak nevinog (naivnog)

jagnjeta koje se mesa sa (paganskim) vukovima? Ili znak (prepredenog) vuka u ovcjoj kozi?
Mi vise volimo da mislimo da je ono prvo, od sada biti otvoreni za promenu misljenja.

U medjuvremenu, evo odlomka iz izjave za stampu oca Save od 8. jula:

[...] Dominantni ton "Bertelsmann Konferencije" mogao se primetiti u prezentaciji g. Klausa

Kinkela. Nemacki ministar spoljnih poslova je odlucno izjavio da EU nije hriscanska
organizacija i da su Srbi gubitnici (i bice to) u narednim dogadjajima. On je takodje naglasio
da u slucaju ruskog veta u Savetu bezbednosti postoji instrument Konvencije o Genocidu koja
jasno daje pravo NATO-u da samostalno odlucuje, cak i slucaju kao sto je vojna intervencija
na Kosovu i Metohiji.
Govor g. Sloma Avinerija, direktora Jevrejskog univerziteta za Evropske studije sa bazom u
Jerusalimu, bio je veoma slican po karakteru sa govorom njegovog prethodnika. On je naveo
da je sada kasno za autonomiju Kosova i da ta autonomija nema politickog znacaja u
nedemokratskoj zemlji. G. Avineri je zakljucio da u slucaju krize na Balkanu, Rusiju treba
gurnuti u pozadinu jer ona zavisi od Zapada i zato sto je to jedini nacin da se sve postavi na
svoje mesto."

E sada, evo nekih komentara urednika TiM i pitanja koja padaju na pamet:

Ministar spoljnih poslova toboze hriscanske zemlje (Nemacke) potpuno je jasno stavio do
znanja da je pravac koji Nemacka sledi u Evropi NE-HRISCANSKI! ["EU nije hriscanska
organizacija a Srbi su (i bice) gubitnici u narednim dogadjanjima," Kinkel je obecao
hriscanskim Srbima]. A jedan hriscanski vladika ostavlja po strani ovo ponizenje i cak jednom
takvom anti-hriscanskom globalisti daje audijenciju nakon toga?

Koliko je odbijanja od strane materijalistickih, globalistickih bezboznih elitista, kao sto su

Kinkel i Holbruk, potrebno da bi jedan srpski hriscanski vladika shvatio poruku da nije
pozeljan za njihovim stolom? Osim, naravno, ako on zna da je on clan kluba Novog svetskog
poretka?

Koja je vrsta autoriteta na Kosovu ili u Rusiji, kad smo vec kod toga, neki "Jevrejski
univerzitet za Evropske studije", sa bazom u Jerusalimu, da daje ocenu o kosovskoj
autonomiji? Zar se ne cini da je bolje ljudima koji zive u staklenoj kuci da se ne bacaju
kamenjem? Nacin na koji Izraelci tretiraju Palestince jedva da je blistavi primer tolerancije i
saosecanja, zar ne?

U svakom slucaju, jedna stvar se cini sigurnom: Ovaj srpski vladika pati od opasne nevolje za
"Bozje ljude" - mesanja u politiku. Narocito spoljnu politiku, nesto sto se od "Bozjih ljudi" ne
ocekuje, niti bi oni trebalo da se u to mesaju. Niti su obicno za to kvalifikovani.

Pre vise godina (cini se kao da je pre vise decenija), ovaj autor je cesto pitao svoje prodavce
(kompjuterske kompanije) sledece pitanje tokom kursa obuke u stilu "logora za obuku
regruta" osmisljenog za njih: "Da li ima razlike za zrtvu da li je ubo nozem u ledja zlobni
ubica, ili dobronamerni veseljak koji se sapleo i pao dok je 'stitio' ledja zrtvi?"

Poenta je, naravno, u sledecem: Morate da ste jos i vise na oprezu vis-a-vis onih koji vam
dobro misle i takozvanih "prijatelja," nego sa ociglednim neprijateljima.

Ipak, u svom govoru na ovoj sednici koju su sponzorisali EU globalisti, vladika Artemije je
pozvao na odrzavanje "medjunarodne konferencije" koja bi se pozabavila problemima
Kosova. To je isto kao izdajnicka greska koju je Milosevic pocinio 1991-1992. kada se slozio
sa Vensovim planom (vidi kolumnu ovog autora objavljenu u listu Washington Times -
"Kosovo: Zasto smo mi umesani?", 7/05/98).

I tako, covek mora da se pita da li je ovaj srpski vladika nevino (naivno) jagnje medju
vukovima Novog svetskog poretka? Ili (prepredeni) vuk Novog svetskog poretka u ovcjoj
kozi?" Vise ne moramo da se pitamo. Vladika Artemije se ulizuje ratnim zlocincima kao sto
su Bil Klinton i Medlin Olbrajt, na primer, NAKON zlocina koje su oni pocinili protiv
nevinih srpskih civila, a to govori samo za sebe. Ocekujte vise o ovoj temi u mojoj sledecoj
kolumni.