FINANSIJSKA TRITA

DERIVATI

Prof.dr Zoran Jeremi

Beograd 2016. godina

 Pojam i uloga

Finansijski derivati predstavljaju izvedene hartije od vrednosti

(derivative securities, derivatives) kojima se prevashodno trguje
na razvijenim tritima. Nazivajuj se izvedenim hartijama od
vrednosti poto se kreiraju na osnovu neke druge aktive

Finansijski derivati su: svop, forvardi, fjuersi, opcije

Vrednost derivata zavisi od cene predmeta ugovora, iji su vrsta,
koliina, kvalitet i druga svojstva standardizovani.
Osnovna uloga kreiranja derivata je zatita od rizika, odnosno
smanjenje i eliminisanje tetnih posledica nekog od finansijskih
rizika.
Trite derivata razvilo se zbog mogunosti zarada pri
trgovanju, (spekulativno trite)
 Standardni ugovor finansijskog derivata sadri :

naziv i predmet finansijskog derivata,

datum/e dospea, odnosno isporuke i jedinica kotacije,
minimalni cenovni inkrement (tick),
vrednost minimalnog cenovnog inkrementa (tick size),
prvi i poslednji dan trgovanja,
metod utvrivanja dnevne cene za saldiranje (settlement
price) i cene izvrenje (exercise price),
metod isporuke predmeta finansijskog derivata.
 Opcije

Finansijske opcije (options) daju njihovom vlasniku pravo, ali ne i

obavezu, da kupe ili prodaju odredjenu finansijsku aktivu po
unapred odredjenoj ceni.
Za razliku od fjuersa, kod opcije ne postoji obaveza izvrenja
ugovora za obe ugovorne strane, (zbog ega se i naziva opcijom).
Kupac opcije plaa prodavcu, (option writer), odredjenu provizuju
koja se zove premija opcije (option price/premium) koja
predstavlja nadoknadu za preuzeti rizik promene cene aktive u
osnovi opcije
Cena po kojoj se finansijska aktiva iz osnove opcije moe kupiti
ili prodati naziva se izvrna ili strajk cena (exercise/strike price), a
datum posle koga opcija prestaje da vai zove se datum isteka ili
datum dospea (expiration/maturity date).
 PUT opcija

Daje vlasniku pravo, ali ne i obavezu, da proda odreeni finansijski

instrument na koji opcija glasi po unapred definisanoj ceni tokom
utvrenog vremenskog perioda.

Primer: kupljena je put opcija na akcije kompanije xy po ceni

izvrenja od 100$. Opcija ima pozitivnu unutranju vrednost ako
cena pada ispod 100$. Ako je iznad, put opcija se nee realizovati.

Investitori kupovinom put opcije ele da se osiguraju od iznenadnog

trinog rizika pada cene akcija. Prodavci opcije veruju da cene
nee pasti i ele da zarade premiju. Spekulanti pak kupuju put
opciju da bi zaradili jer predviaju pad trita
 Kol opcije (Call options)

Call option je suprotna put option, ona daje pravo na kupovinu po odredjenoj
ceni
Primer: 15. decembra kupujete call opciju koja vam daje pravo da kupite 2.000
akcija kompanije xy po ceni od 100$ po akciji svakog dana do 15. marta 2006.
Koliko call opcija vredi za vas 15. marta, na dan dospea?

1. Ako se akcijama xy trguje po ceni koja je iznad 100$ (npr. 105 na dan dospea) za
vas opcija ima vrednost jer ete je kupiti jeftinije (zarada 2000 X 5$ = 10.000$).
2. Ako je cena akcije ispod 100$ call opcija se nee realizovati jer je jeftinije da se
kupi na tritu.
3. Opcija na akcije xy je, dakle, direktno vezana za kretanje cene akcije xy koja je
podloga za opciju.
4. Ako prodavac (writer) call opcije ne poseduje akcije ve mora da ih kupi po
dospeu, to se naziva naked call. On je izloen visokom riziku zbog mogueg rasta
cene akcije koji faktiki nije ogranien. Covered call je kada prodavac poseduje
akcije.
 Odnos trine i izvrne cene opcije

In the Money: opcija ije bi izvrenje bilo

profitabilno
Out of the Money: izvrenje ne bi bilo profitabilno
In the Money: cena izvrenje i cena aktive su
jednaki
 Black Scholes option pricing
-elementi za utvrivanje cene opcije-

1. Tekua cena akcije koja je podloga za opciju

2. Izvrna cena opcije (strike price)
3. Preostalo vreme do dospea
4. Volatilnost akcije
5. Bezrizina stopa (risk free rate)
6. Dividende (ukoliko se pretpostavi njihovo isplaivanje, ukoliko ne onda
se stavlja vrednost 0)
 Formula*

Napomena: cene opcija raunaju se na finansijskom tritu upotrebom kalkulatora ili ubacivanjem
vrednosti u formule na specijalizovanim sajtovima. Izraunavanje cene primenom formule stoga
nee biti predmet kolokvijuma i ispita
 Black-Scholes Option Valuation (formula)

Co = Soe-dTN(d1) - Xe-rTN(d2)
d1 = [ln(So/X) + (r d + s2/2)T] / (s T1/2)
d2 = d1 - (s T1/2)
where
Co = Current call option value.
So = Current stock price
N(d) = probability that a random draw from a normal dist. will be less than d.

Napomena: cene opcija raunaju se na finansijskom tritu upotrebom kalkulatora ili ubacivanjem
vrednosti u formule na specijalizovanim sajtovima. Izraunavanje cene primenom formule stoga
nee biti predmet kolokvijuma i ispita, ve samo koji su elementi formule i kako utiu na vrednost
opcije.
 Call Option (primer)

So = 100 X = 95
r = 0.10 T = 0.25 (quarter)
s = 0.50 d = 0

d1 = [ln(100/95)+(0.10-0+(0.5 2/2))]/(0.5 0.251/2) = 0.43

d2 = 0.43 - ((0.5)(0.251/2) = 0.18
 Fjuersi (Futures)

Fjuers (futures) je terminski ugovor o kupoprodaji odredjene

aktive, po kome e se isporuka i plaanje izvriti u budunosti.
To su visokostandardizovani ugovori sa kojima se regularno
trguje na berzi.
Kupac i prodavac zakljuuju posebne ugovore sa klirinkom
kuom (clearing house) kojoj se mora uplatiti propisana
inicijalna mara (initial margin), a esto i mara za odravanje
(maintenanace mergin), s tim da klirnika kua garantuje za
isporuku i plaanje po fjuersima.
Kod fjuersa najee ne dolazi do stvarne isporuke aktive, ve
se samo isplauje razlika u ceni tj. vri se prebijanje salda.
 Vrste Fjuersa

fjuersi na hartije od vrednosti

valutni fjuersi (currency futures) gde se kao osnovna aktiva pojavljuju
vodee svetske valute, Valutni fjuersi koriste se kao zatita od
fluktuacija deviznih kurseva. Kod deviznih fjuersa razlika izmedju
fjuers cene (kursa) i spot cene (kursa) se naziva baza (basis) koja se
esto iskazuje u procentu od spot cene (sa premijom ili diskontom).
fjuersi na trine indekse (stock index futures), od kojih je najpoznatiji
S&P 500
kamatni fjuersi (interest rate futures) se koriste za zatitu od porasta
trokova finanasiranja.
kod robnih fjuersa (commodity futures) se kao osnovna aktiva
pojavljuju robe (poljoprivredni proizvodi, metali, nafta) u
standardizovanim koliiniama (na primer, za naftu 1000 barela ili za
itarice 5.000 buela).
 Kako funkcioniu fjuers ugovori?

Kupac fjuers ugovora (long position) slae se sa fiksnom cenom

kupovine robe od prodavca na dan dospea ugovora.
Prodavac (short position) prihvata da proda robu kupcu na dan dospea
po fiksnoj ceni
Ugovorom se trguje a cena ugovora se menja protokom vremena u odnosu
na fiksu cenu iz ugovora saglasno trinim uslovima i procenama.
To kreira mogunost za spekulante (investitore i trgovce) da zarade na
razlici u ceni ako su im procene trinih kretanja dobre (ali i da izgube ako
su pogrene)
Istovremeno druga strana (hederi) ima motiv da se zatiti od
nepredvienog kretanja cena koje bi dovele do gubitka.
 Varanti

Varant je pravo koje ima kupac varanta u odnosu na

izdavaoca varanta da:

zahteva od izdavaoca varanta da mu proda budue

emisije akcija po unapred utvrenoj ceni (varant sa
upisom), ili
zahteva od izdavaoca isplatu na utvreni datum razlike
izmeu trine cene predmeta varanta - osnovnog
predmeta i izvrne cene varanta (call varant).
Cena varanta naziva se izvrna cena varanta.
 Svop (Swap)

Svop (swap) je engleska re koja oznaava "zamenu" i

njome se uglavnom obuhvataju razni aranmani zamene
jedne aktive za drugu aktivu.

Osnovni vidovi svopova su:

kamatni svopovi (interest rate swaps),
valutni svopovi (currency swaps),
robni svopovi (commodity swaps) i
akcijski/indeksni svopovi (equity/index swaps).
 Forvard

Forvard (forward) je prosta izvedena hartija od vrednosti,

odnosno ugovor o kupoprodaji odredjene aktive po
unapred definisanoj ceni, gde e se isporuka aktive i
konano plaanje izvriti odredjenog dana u budunosti.
Ovi ugovori uglavnom nisu standardizovani tj.uslovi
realizacije transakcije se induvidualno ugovaraju izmedju
kupca i prodavca, bez posrednika (ili klirinke kue), to
ih razlikuje od fjuersa.
obe strane su izloene kreditnom riziku, zato to svaka
strana moe da ne izvri preuzetu obavezu.
 Valutni forvard

Forvardi se u velikoj meri vezuju za valutne transakcije

gde se na bazi njih preuzima obaveza da se kupi ili
proda jedna odredjena strana valuta za drugu po
utvrdjenom kursu, s tim da e se ova transakcija
realizovati odredjnog dana u budunosti ili u odredjenom
buduem vremenskom periodu.
Premija forvard predstavlja razliku izmedju spot i forvard
vrednosti valute.
Ugovori o valutnom (deviznom) forvardu nisu
transferabilni instrumenti i poravnanje izmedju ugovornih
strana se realuzuje kroz faktiki transfer valute.
 Kamatni forvard

Kamatni forvardi (forward rate agreements-FRA)

predstavlju aranman u okviru koga dve ugovorne strane
pozajmljuju odredjeni iznos po ugovorenoj kamatnoj
stopi.
Ugovorom se dve ugovorne strane obavezuju da plate ili
prime iznos ekvivalentan razlici izmedju dogovorene
kamatne stope (FRA rate) i trine kamatne stope za
kredite ili depozite sa odredjenim rokom na odredjeni
budui datum.
Kod ovih transakcija glavnica se ne transferie, ve se
na odredjeni dan poravnanja kalkulie razlika izmedju
kamatne stope garantovane ugovorom i trine kamatne
stope u ugovorenom periodu.
 Margin purchase -Kupovina Hov na kredit

Finansijski posrednik odobrava komitentu kredit u

odreenom iznosu prema stanju sredstava na njegovom
raunu (margina, predstavlja delimino pokrie
kupovine)
Investitor koristi efekat leverida: kupovinom na kredit on
podie prinos u odnosu na kupovinu gotovinom (u
sluaju da cena poraste), ali poveava i rizik gubitka
(ako cena padne).
Investitor pristupa kupovini na kredit ako oekuje da e
cena finansijskog instrumenta porasti (Bull market)
 Short Sale prodaja Hov na kredit

Prodaja finansijskog instrumenta koji investitor ne poseduje u momentu

prodaje, ve ga pozajmljuje od berzanskog posrednika
Kasnijom kupovinom istog instrumenta investitor vraa pozajmicu
Smisao transakcije je u oekivanju investitora da e kasniju kupovinu
obaviti po nioj ceni i tako realizovati profit
Stabilizuje se trite jer se nasuprot optimistikim oekivanjima koja vode
veoj kupovini plasira nalog prodaje koji na taj nain koriguje rast cena.
Poveava se izloenost riziku investitora, jer umesto pada moe doi do
rasta cena. Kod prodaje za gotovo gubitak je ogranien na cenu po kojoj je
akcija kupljena, dok je rast cena (a time i gubitak) teorijski neogranien.
Kupovina i prodaja na kredit zbog visoke volatilnosti, rizika i nelikvidnosti
trita po pravilu nije dozvoljena na mladim tritima. U Srbiji ove
operacije nisu prisutne u berzanskom poslovanju.
 Preporueni web sajtovi

www.isda.com/
http://www.cmegroup.com/
http://daytrading.about.com
http://www.bis.org/statistics/derstats.htm