Centar za nenasilnu akciju

Na tragu
Podunavskih Nemaca
u Vojvodini
Helena Rill
Marijana Stoji
1
Na tragu
Podunavskih Nemaca
u Vojvodini
CENTAR ZA NENASILNU AKCIJU

Ured u Beogradu
ika Ljubina 6, 11 000 Beograd, Srbija
cna.beograd@nenasilje.org

Ured u Sarajevu
Kranjevieva 33, 71 000 Sarajevo, Bosna i Hercegovina
cna.sarajevo@nenasilje.org

Autorice:
Helena Rill Marijana Stojii

Uredili:
Helena Rill Nenad Vukosavljevi

Prelom:
Nedad Horozovi

Naslovnica:
Nenad Vukosavljevi

Fotografije:
Nedad Horozovi Nenad Vukosavljevi

Urednici fotografije:
Nedad Horozovi Nenad Vukosavljevi

Za naslovnu stranu su korieni dokumenti iz:

Arhiva Jugoslavije, F-507 (Savez komunista Jugoslavije), III-3/160 i F-507, III-3/178-16.

Centar za nenasilnu akciju je regionalna mirovna organizacija iz Sarajeva i Beograda.

Radimo na izgradnji mira u regionu bive Jugoslavije.
Sadraj:

Predgovor - Takvo je vreme bilo, Nenad Vukosavljevi 10

Uvodna re, Marijana Stoji 8

Podunavski Nemci - Kratki istorijski pregled do kraja Drugog svetskog rata 14

Marijana Stoji
Kulturni uticaji i razmena u Vojvodini 16
Privredni i drutveni razvoj Vojvodine 18
Politiko organizovanje Podunavskih Nemaca u Vojvodini 19
Podunavski Nemci u Vojvodini i Drugi svetski rat 22
Literatura 26

_

Podunavski Nemci - Istorijski pregled od kraja Drugog svetskog rata 28

Helena Rill
Logori 37
Broj i sastav logora 38
Ko je sve dospeo u logor? 40
Logor, ta je to? 41
Stanje u logorima 42
Prebezi 48
Prinudni rad 50
Pogled iz ugla vlasti 51
Zabrinutost drugih za stanje u logorima i zahtevi za intervencijom 53
Solidarnost ili ne? 54
Otputanje iz logora i njihovo rasputanje 57
Iseljenje, transfer, repatrijacija 59
Repatrijacija dece 66
Zabrana povratka 71
Groblja, grobnice i sportski tereni 75
Preci i potomci: samo da ne budem Nemac 78
Asimilacija, traume, suoavanja 78
Beleg potomci: ime kao krst 79
Bilo mi je samo vano da ne budem Nemac, da nas ne odvedu opet u logore 80
Susreti 81
Ispovest ili tiina: trauma koja ostaje 83
 Umesto saetka 84
Prilozi 85
Studija sluaja Maarska: iji su Folksdojeri? 85
Skraenice 87
Izvori i literatura 88

Skica za jednu kulturu seanja 91

Marijana Stoji
Uvod 92
Seanje na progon u Nemakoj U senci Holokausta 94
Seanje na progon Podunavskih Nemaca u Jugoslaviji Na strani anela 101
Seanje na progon vojvoanskih Nemaca u Srbiji u poslednjoj dekadi XX veka 108
Pristupi tematizaciji stradanja vojvoanskih Nemaca nakon Drugog svetskog rata 114
Rezime i zakljuna razmatranja 119
Izvori i literatura 121
Emisije i filmografija 125
 Predgovor - Takvo je vreme bilo
U rano jutro 29. januara 2010, nakon odrane konferencije o pitanjima razvoja i mira u svetu u sali jednog
berlinskog hotela, traio sam pogledom slobodan stol za kojim bih na miru mogao da sednem i dorukujem.
Kako slobodnih stolova nije bilo, upitao sam gospodina koji je sedeo sam da li mogu sesti za njegov. Odmah
me je upitao odakle sam, a ja sam mu uz pojanjenje biva Jugoslavija, rekao iz Beograda. Ja sam roen u
Apatinu, odgovorio mi je. Podigao sam pogled ka njemu i odmerio ga, shvativi da je katoliki sveenik. Jasno
mi je bilo da ovek ne ivi u Apatinu, pa sam ga upitao ta se dogodilo. Roen u Apatinu za vreme rata, kao
etvorogodinjak je sa porodicom proveo neko vreme u logoru za Nemce, da bi potom bili proterani u Nemaku.
Logor? Kakav logor u kojem su drali decu? Bio sam zbunjen. Logor u Kruevlju, odgovorio mi je (selo blizu
Apatina, za koje nikada nisam uo, pa sam pomislio da se radi o gradu Kruevcu u centralnoj Srbiji). Pitao sam ga
otkud on na konferenciji i ime se bavi, a on mi je rekao da radi za katoliku organizaciju Misereor (niije mi rekao
da je njen glavni direktor), da je dobar deo ivota proveo u Latinskoj Americi, borei se za prava ljudi ugroenih
diktaturama i represijom. ovek me se jako dojmio. Nikada vie nisam imao kontakta sa njim.
Ipak, za mene na poetku prie o Podunavskim Nemcima stoji Josef Sayer, godine 2010. I moje koleginice ije
su line prie obeleene nemakim porodinim poreklom, a potom i jednog mog bliskog prijatelja, koji takoe
ima nemake porodine korene. Priu o Josefu iz Apatina sam podelio sa svojim koleginicama i kolegama u CNA
i brzo smo zakljuili da elimo neto da uradimo na tome da sami saznamo i prenesemo ta se dogodilo.

8
 Krajem te godine uraeno je predistraivanje i tu smo zastali. Tri godine kasnije smo nastavili.
Podrka nastavku istraivanja nije motivisana eljom da se ispravi nepravda nainjena ljudima pre skoro
sedamdeset godina, ve potrebom da se nepravda uini vidljivom, i samim tim prihvati, i da se oda priznanje
rtvama, a da time nau sadanjost uinimo boljom i povuemo paralelu sa nepravdama koje su skorijeg datuma,
koje se jo uvek tretiraju kao nedavne, a tiu se ratova devedesetih.
Kao to su vojvoanski Nemci nepopularne rtve, za koje se mahom smatra da su dobili ta su zasluili
(kolektivno), tako nepopularnih rtava ima u skorijoj istoriji, skrivenih u slojevima narativa o pravednim ratovima,
sopstvenim nevinim i tuim vinim rtvama.
Kao to sam nedavno od afirmisanog istoriara leviara uo da je ispravljanje sakrivenih nepravdi iz vremena
komunistike vladavine istorijski revizionizam, kao da revizija (provera) ne moe da zakljui da je sve bilo u
redu, te da se mora razumeti kakav je bio istorijski trenutak. Takvo je vreme bilo, staljinistika fraza koja je
Borislava Pekia proganjala u navodnom pokuaju objanjenja zato je on kao tinejder sedeo u komunistikom
zatvoru, fraza je koja je izgovor za sve.
Istorija se ne ponavlja, ve pravednici uvek iznova daju sebi za pravo da odluuju o sudbini onih koje
smatraju manje vrednim od sebe samih. Sutina ovog rada jeste da naa drutva naue kako da se odupru zvu
pravednitva i pravednika, kada se priprema i sprovodi nasilje nad ljudima. Zato je vano poistiti i ispod
tepiha, zato je pria o Podunavskim Nemcima i danas relevantna.
Odrastao sam u zemunskom naselju Marija Bursa, sa kolskim drugovima sam esto sedeo u parku po
imenu Kalvarija, sa brda gledao u Zemun i Novi Beograd i sputao se stepenicama koje vode u Ulicu Jakuba
Kuburovia u pravcu zemunskog parka. Proao sam uglaanim stepenicama hiljade puta i nikada nisam primetio
ono to mi je istraivanje o Podunavskim Nemcima otkrilo: u stepenice su ugraene nadgrobne ploe poskidane
i polomljene sa nemakog groblja koje je tu nekada bilo. I danas se vide. itav potez zemunskog Gornjeg grada je
bilo nemako naselje po imenu Franztal. Velika protestantska crkva sruena je odmah na kraju rata, a stanovnici
proterani. Umesto tog naselja nikla su novoizgraena naselja za radniku klasu. Moje romantino seanje na
detinjstvo dobilo je drugu dimenziju, kao i pria mog druga o njegovoj baki sa nemakim korenima koja nikada
nije priala o vremenu rata i vremenu odmah posle rata. Sve to ostaje meni da presloim kockice seanja.
Ali kakva je korist od svega toga?
Korist nije materijalna, ali nam prua priliku da postanemo malo bolji nego to jesmo, da umanjimo bol
unienih i povreenih i uinimo nae drutvo malo humanijim. I da u budunosti budemo oprezniji, paljiviji,
poteniji i uporniji da saznamo sve i ne podrazumevamo nita.
Poslau ovo Josefu Sayeru, proitao sam da je otiao u penziju. Mislim da e mu biti drago.

Nenad Vukosavljevi, Beograd, 2015.

9
 Uvodna re
U mestu gde sam ja rastao nikada nije bilo nikakve sumnje o tome ko su nam neprijatelji. Postojao je,
naravno, Sovjetski Savez, ali je on sa stanovita holandskog deaka iz 50-ih godina bio prilino daleko. Ne,
neprijatelji su bili Nemci. Kad kaem Nemci, mislim upravo to ne nacisti nego Nemci. O okupaciji od 1940. do
1945. godine i mrnji koja je usledila razmiljalo se u nacionalnim a ne politikim kategorijama.
Nemci su zauzeli nau zemlju.

Ovako poinje knjiga Jana Burume Plata za krivicu Uspomene na rat u Nemakoj i Japanu.1 Uprkos
vremenskoj i geografskoj udaljenosti, tako bi mogao poeti i ovaj tekst. Prie o herojskoj borbi partizana protiv
nemakih okupatora i otporu naih naroda i narodnosti, seanje je svih koji su bar nekim delom odrastali u
socijalistikoj Jugoslaviji. Ti Nemci nisu imali neke preterane veze sa suprunikom poneke roake ili kominice
koje su sedamdesetih godina otile na rad u Nemaku (osim u alama tokom prazninih rukova, nekoliko puta
godinje) niti sa nemakim turistima koje smo sretali tokom leta. Ne, nisu nimalo podseali na majora Krigera,
arhetipskog zlikovca iz serije Otpisani, niti na nacistikog oficira, koji pokazujui na Sarajevo, izgovara kasnije
kultnu reenicu: Sehen Sie diese Stadt? Das ist Walter!
Za vojvoanske Nemce i Nemice mesta u kolektivnom seanju bilo je jo manje oni/e skoro da nisu ni
postojali/e.* I danas, nakon sedamdeset godina, o njihovoj sudbini (osim u uskim akademskim krugovima i/ili

1 Jan Buruma, Plata za krivicu Uspomene na rat u Nemakoj i Japanu (Beograd: Samizdat B92, 2002), str. 9
* U daljem tekstu zbog preglednosti teksta naizmenino e se koristiti samo jedna forma imenica u mnoini (muka ili
enska), ali e se odnositi na oba roda.

10
kao deo poneke grupne inicijative) ne samo da se i dalje ne zna dovoljno, ve se to slabo i tematizira. Posebno
u javnom prostoru. ak i oni koji znaju da je na prostoru onoga to danas imenujemo kao bivu Jugoslaviju do
potkraj Drugog svetskog rata ivelo oko pola miliona Nemaca i Nemica, a da ih danas ima nekoliko hiljada,2 retko
se zapitaju ta se dogodilo, koje su razmere svega toga. Kada seanje i postoji, ostaje ogranieno na generacijsko
pamenje onih koji su to preiveli i/ili kao porodina povest koja se prenosi moda samo sledeim generacijama,
a i tada teko saoptiva, sa mukom i fragmentarno. Za one druge, koji su bili oevici ili danas ive ovde, prisustvo
Nemaca sa ovih prostora postoji kroz tragove (materijalne i simbolike) koji sve vie blede, a povest o njihovom
nestanku najee kao praznina i odsustvo, jedno uporno utanje i/ili retko izgovorena nelagodnost. I dalje retko
kao javna tema, osim s vremena na vreme u medijima i to najee u kontekstu pitanja o povraaju imovine
konfiskovane nakon Drugog svetskog rata.
Ono to nas je podstaklo na ovo istraivanje je ne samo elja za otvaranjem prostora da se govori o ogromnoj
nepravdi nanetoj velikom broju ljudi samo zato to su bili Nemci (koja je izvan istoriografskih krugova ostala
preutana i nevidljiva), ve i elja da govorimo o osiromaenju ovih prostora za razmenu koja nije bila samo
materijalna i tehnoloka, ve i kulturna, i ukinutoj mogunost kreativne razmene koja je obogaivala ljude koji su
iveli zajedno, stvarajui jedan novi kvalitet. Seanje na Podunavske Nemce3 lagano nestaje, a njihovo naslee
stapa se sa novim drutvenim kontekstom kao rezonanca, grasovska pria u pozadini, fragmenti, senke i
tragovi iz nekog drugog vremena. To naslee se moe nai svuda od jezika, arhitekture, poljoprivredne tehnike
i obrade zemlje do gastronomije i kulture ivljenja. Ali u to naslee spadaju i progon, mesta stradanja, logori i
masovne grobnice.

U procesu istraivanja bilo je momenata kada nam se potreba za pristupom ovoj temi sine ira et studio
inila velikim izazovom. U tom procesu, koji se esto odvijao kao proces prevoenja jakih emotivnih reakcija u
racionalnu obradu, pokuaj da se osvetle slepe mrlje i razume kako je tako neto uopte moglo da se dogodi,
svaka od nas imala je dileme. Jedna kao neko ko pokuava da, izmeu ostalog, obradi i deo svog porodinog
naslea i utanja, pa i neznanja svoje sredine; druga, kao neko sa vrlo pozitivnim odnosom prema socijalistikoj
Jugoslaviji kao velikom emancipatorskom projektu. Obe sa iskustvom ivljenja u dravi i regionu u kome je
etnonacionalizam i ideologija samoviktimizacije dominantna politika matrica. A predstave o svetu, istoriji i
drugima dominantno bazirane na ideji superiornosti i muenitva sopstvenog kolektiviteta, njegovoj istorijskoj
ispravnost i istorijskoj krivici drugoga.4

Pitanja od kojih smo krenule i dileme sa kojima smo se susretale bile su raznolike. ta je naslee Podunavskih
Nemaca? Zato je vano seanje na njih, kad danas gotovo da ih i nema na ovim prostorima? Kako ih se seati?
ega se seati? Na koji nain pruiti istorijsku perspektivu i kontekstualizovati ono to se dogodilo, a suziti prostor
za opravdavanje nasilja i uvrivanje perspektive o kolektivnoj krivici i opravdanoj kazni? Da li govoriti o
kolektivnoj odmazdi, njihovom progonu i stradanju, nuno znai i revalorizovati nacizam i relativizovati patnje
rtava nacionalsocijalizma? Kako govoriti o stradanju koje su preiveli i nepravdi koja im je naneta, a izbei

2 U Srbiji po popisu iz 2011. ima 4046 Nemaca. Popis stanovnitva, domainstava i stanova 2011. u Republici Srbiji,
Nacionalna pripadnost, Podaci po optinama i gradovima (Beograd: Republiki zavod za statistiku Republike Srbije, 2012),
dostupno na http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf
3 Podunavski Nemci (Podunavske vabe) je zajedniki naziv za pripadnike nemake etnike grupe koji su iveli na teritoriji
nekadanje june Ugarske, a koje su nakon Prvog svetskog rata ule u sastav Jugoslavije (dakle, Vojvodina i Slavonija),
Maarske ili Rumunije. U interakciji sa drugim narodima oni su razvili svoje kulturne osobenosti i oseanje zajednike
pripadnosti. Nemaki slavista Gerhard Gezeman (Gerhard Gesemann) u predavanjima na Univerzitetu u Pragu 1921. godine
prvi put ih naziva Podunavskim vabama (Donauschnjaben), a ubrzo se to ime ustaljuje i u etnologiji, istoriji i srodnim
naunim disciplinama.
4 Videti vie: Dubravka Stojanovi, Ulje na vodi: ogledi iz istorije sadanjosti Srbije (Beograd: Peanik, 2010).

11
 instrumentalizaciju njihove patnje za proglaavanje celokupnog naslea jugoslovenskog socijalizma totalitarnim
(to je tendencija koja postoji na ovim prostorima)? ta su nama danas Podunavski Nemci? Za mnoga od tih
pitanja i dalje nemamo odgovora. A s druge strane mnoge stvari koje su nas zbunjivale tokom istraivanja,
postajale su jasnije. Nelagodnost (esto neizgovorena) nekih nemakih prijatelja i prijateljica na sam pomen
teme istraivanja, potreba unuka ene, koja danas ivi u Nemakoj i ija majka je umrla u logoru Gakovo, da se
stalno referie na nacizam u toku njene vrlo line prie... samo su neke od njih. ivei u zemlji gde se proteklih
decenija najee negiraju i/ili relativizuju rtave svih koji nisu Srbi, na to smo uzvraale vlastitom nelagodom.

Rezultat je ova publikacija. Koristei aroliku grau (istorijske studije i nauna istraivanja, memoarsku prozu
i knjievna dela, arhivsku grau, medijske sadraje novinske lanke i analize, reportae, filmove) i razgovore
sa osobama koje su stradanje preivele, svedoile mu ili im je to deo porodine istorije, kao i sa onima koji su se
na razliite naine bavili ovom temom, elimo da damo neku vrstu pregleda njihovog prisustva, ivota i nestanka
sa ovih prostora. Ali i da otvorimo pitanje u javnosti zato za patnju ljudi koji su ubijeni, umrli po logorima ili
prognani samo zato to su bili (Podunavski) Nemci i Nemice, nakon 1945. godine nije bilo mesta unutar granica
domae (jugoslovenske, a zatim srpske) kulture javnog seanja i zato je vano baviti se danas ovom temom.
Tako je i koncipirana publikacija koja sledi.
Ona ima tri osnovna segmenta, iji su fokusi razliiti i mogu se itati i nezavisno jedan od drugog. Prvi je tekst
Nenada Vukosavljevia koji predstavlja linu priu o tome kako je jedan sluajan susret bio poetni podsticaj
za istraivanje stradanja Nemaca iz Vojvodine nakon Drugog svetskog rata, ali i razmiljanje o kontinuitetu
nepriznavanja nepravde prema onim drugim koji postoji na ovim prostorima. Drugi segment publikacije daje
neku vrstu istorijskog pregleda prisustva i ivota Podunavskih Nemaca u Vojvodini. On ukljuuje dva dela. Prvi,
koji je napisala Marijana Stoji, daje kratki pregled istorije Podunavskih Nemaca na prostoru Vojvodine do kraja
Drugog svetskog rata i znaajnim delom je baziran na vrlo temeljnim istraivanjima istoriara Zorana Janjetovia.
Drugi deo ovog segmenta, koji je napisala Helena Rill, obuhvata stradanje vojvoanskih Nemaca po okonanju
Drugog svetskog rata. Trei segment publikacije predstavlja analizu kulture seanja na kolektivni progon Nemaca
iz istonoevropskih oblasti nakon Drugog svetskog rata, autorke Marijane Stoji, i to putem istraivanja kako
su razliiti drutveni konteksti i procesi oblikovali dinamiku kolektivnog seanja na patnje nemakih rtava u
Zapadnoj Nemakoj i Jugoslaviji/Srbiji.

Na kraju, za nas ovo istraivanje nije bilo ni samo pitanje kako velike istorijske prie utiu na pojedinane
ljudske sudbine, ve i kolika je zapravo sposobnost zajednica da se nose sa nepravdama u prolosti i/ili
sadanjosti koje su poinjene ili se ine u ime tih zajednica (kako god da se one odreuju). Ta sposobnost se
ogleda i u kolektivnom seanju, u onome to e se pamtiti, naina na koji e biti zapameno, kao i onog to e biti
zaboravljeno.5 ta su naa mesta seanja, u smislu u kojem ih odreuje Pierre Nora za oznaavanje ne samo
geografskih lokaliteta, ve i memorijskih podloga i kulturnih referenci, koje su u funkciji izgradnje kolektivnih
identiteta?6 Da li je mogue uspostaviti kulturu seanja koja prevazilazi rigidne okvire organski shvaenog etnikog
identiteta, seanje koje bi prevazilazilo pojednostavljene mitoloke matrice dobro/zlo, rtva/delat, pobednik/
poraeni i priznavanje patnji rtvama bez obzira na to kojoj grupi pripadaju? Gde bi bilo njeno utemeljenje? U
svom ishoditu tu lei odgovor na pitanje ko smo to mi, na kojim vrednostima je drutvo izgraeno i na kojim
vrednostima elimo da gradimo drutvo u kome ivimo. Jer, kako je to jednom rekao Stefan Barth, oni koji
zatvaraju oi pred neovenou u prolosti, bie slepi da to isto prepoznaju u sadanjosti i budunosti.

5 Todor Kulji, Kultura seanja teorijska objanjenja upotrebe prolosti (Beograd: igoja tampa, 2006), str. 8.
6 Pierre Nora, Izmeu Pamenja i Historije. Problematika mjesta u: Maja Brkljai i Sanda Prlenda, prir. Kultura pamenja
i historija (Zagreb: Golden marketing Tehnika knjiga, 2006), str. 2143.

12
 I na samom kraju, ali ne najmanje vano, veliku zahvalnost dugujemo mnogima koji su nam u razliitim
fazama istraivanja mnogo pomagali, nekada u traganju za literaturom i izvorima, nekada zajedniki promiljajui
sa nama dileme i kompleksnost teme, uvek delei nae uverenje da baviti se ovakvim temama i te kako ima
smisla. Izmeu ostalih, to su nae kolege iz Centra za nenasilnu akciju Sarajevo/Beograd, Aleksandar Krel, Ana
Bu, Ana Rankovi, Anton Beck, Boris Mai, dr Branislav Danilovi, Crveni krst Srbije, dr Dennis Dierks, Denis
Kolundija, Fabrizio Bensi (Meunarodni komitet Crvenog krsta, eneva), Gordana Raduki (Crveni krst Srbije),
Jasmina Opai Pali, Jessica Zic, dr Katarzyna Taczyska, Marijan Stoji, dr Mihael Antolovi, Diplomatskom
arhivu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, neformalna grupa Podunavske vabe nae komije
(Neven Popovi, Nikola iri i Jelena Milutinovi), Nenad Novak Stefanovi, sagovornici i sagovornice sa svojim
iskustvima, Sanja Petrovi Todosijevi, Stefan Barth, Valentini Karas, Zlatoje Martinov, Zoran Janjetovi. Posebna
zahvalnost ide dr Vladimiru Geigeru za nesebinu pomo, savete i podrku, kao i dr Miroslavi Maleevi, Rena
Raedle i Sneani Stankovi za detaljno komentarisanje dela posveenog kulturi seanja na progon nakon Drugog
svetskog rata. Ovo istraivanje ne bi bilo mogue bez svih njih, a odgovornost za eventualne propuste je iskljuivo
na nama. Hvala!

Marijana Stoji, Beograd, 2015.

13
 Podunavski Nemci - Kratki istorijski pregled do kraja
Drugog svetskog rata
Marijana Stoji
Okonanje austro-turskih ratova krajem krajem XVII i poetkom XVIII veka i uspostavljenje granice dvaju
carstava du Save i Dunava mirom u Poarevcu 1718. godine omoguilo je naseljavanje nemakog stanovnitva
na prostore jugoistone Evrope. Taj period od kraja XVII do prve polovine XVIII veka se, prema reima Branka
Belina, dugo u austrijskim popularnim istorijama i kolskim udbenicima nazivao herojsko doba (Heldenzeitalter)
tokom koga su slavni carski ratnici Ludvig Badenski, Maksimilijan Bavarski i Evgenije Savojski konano potisli
Turke preko Dunava i Save, a Habzburzi proirili svoju vlast na celi Panonski basen.1 Te novoprikljuene oblasti
Habzburke monarhije bile su relativno slabo naseljene (preteno Rumunima i Srbima), bez veih gradova i
nerazvijene privrede, a stanovnitvo izmueno dugotrajnim ratom, bolestima i glau. Kolonizacija poinje u XVII
veku, odmah nakon proterivanja Turaka, i traje do prvih godina XIX veka, a najvei talas naseljavanja odvija se
od poetka dvadesetih do kraja sedamdesetih godina XVIII veka kada je stiglo preko 150.000 doseljenika, najvie
iz Nemake i Austrije. Uobiajena podela je na tri velike seobe: Karolinsku (od 1723. do 1726. godine) u vreme

1 Branko Belin, Herojsko doba kolonizacija u 18. veku kao motiv u knjievnom i likovnom stvaralatvu Podunavskih
vaba, u: Knjievna istorija asopis za nauku o knjievnosti 148 (2012): str. 667668. Dostupno na http://knjizevnaistorija.
rs/editions/148Beslin.pdf (Poslednji pristup 17. maj 2015).

14
vladavine Karla VI, Terezijansku (od 1764. do 1771. godine) za vreme carice Marije Terezije, i Jozefinsku (od 1784.
do 1787. godine) cara Josifa II.2 Naseljenici su dolazili iz svih delova Nemake, najvie iz jugozapadnih. Sabirne
take za polazak bili su Ulm i Regenzburg (iako su se neki ukrcavali i u manjim pristanitima), a ka Panoniji
se putovalo Dunavom. Kako su mnogi od tih doseljenika i njihovih potomaka bili vapskog porekla, istoriari
su ih kasnije (1922. godine) nazvali zajednikim imenom Podunavske vabe (Donauschwaben), a doseljavanje
seobom vaba (Swabenzge).3 Uprkos tom rasprostranjenom miljenju, najbrojniji nisu bili oni iz vapske,
odnosno Baden-Virtemberga, ve oni iz Lotaringije, Falake, Trira.4
Primarni motivi habzburkih vlasti za naseljavanje bili su ekonomski, nacionalni, verski i vojni, a najpoeljnijim
kolonistima smatrani su Nemci (pre svega, katolici) zbog lojalnosti Beu i radnih navika. Potencijalnim kolonistima
nuene su brojne povlastice, poput jeftinije cene zemljita, prava naslea na kue i imanja i oslobaanja od
poreza na tri (za domae) i pet godina (za strane useljenike).5 Ono to ih je saekalo u novoj sredini bila je
isuivanje movara i borba za preivljavanje, malarija, epidemije kuge i kolere, i turski upadi. Procenjuje se da je,
od razliitih bolesti, umrla treina naseljenika. Banat je nazivan grobnicom vaba. Malobrojni Francuzi, panci
i Italijani sasvim su istrebljeni asimilovali su se meu Nemce.6 O tome govori pesma iz tog vremena: Ovo
ovde je Banat./ Za kajanje kasno je sada./ Ko ne moe da radi kao kljuse,/ dere kao svinja,/ I laje kao pas,/ U
Banatu zdrav biti nee.7 Na drugoj strani, naseljenici su stradali i od turskih upada. Tako se u predanju banatskih
Nemaca navodi krvavo leto 1738, kada je potpuno uniteno nekoliko kolonistikih naselja. Vreme kolonizacije
saeto opisuje i izreka: Prvima smrt, drugima nematina, tek treima hleb. (Den Ersten der Tod, den Zweiten
die Not, erst den Dritten das Brot.)8
Nemako stanovnitvo koje se doseljavalo na teritorije tadanje june Ugarske poticalo je iz razliitih krajeva
(esto zavaenih) nemakih dravica, govorilo je razliitim i meusobno esto i nerazumljivim dijalektima
nemakog jezika. Po socijalnoj strukturi, stanovnici su veinom bili seljaci, a u znatno manjoj meri trgovci
i zanatlije. U verskom pogledu veina Nemaca bili su katolici, dok je njihov mali deo pripadao luteranima i
kalvinistima. Njihova kulturoloka raznolikost i razliite tradicije, donesene iz starog zaviaja, rasutost po junim
predelima Panonske nizije (Streudeutschtum), oteavalo je izgradnju zajednikog nacionalnog identiteta.
Stanovnici su bili mahom seljaci, uz neznatan broj pripadnika graanskog sloja. Izgradnju svesti o zajednitvu
dodatno je oteavala nacionalna heterogenost podruja koja su naseljavali, kao i razliit pravni status pojedinih

2 Ibid. Vie o kolonizaciji Vojvodine videti u: Borislav Jankulov, Pregled kolonizacije Vojvodine u XVIII i XIX veku (Novi
Sad Panevo: Matica srpska/Istorijski arhiv u Panevu, 2003). Takoe, i: Boris Krev, Migraciona politika austrougarskih
i jugoslovenskih vlasti u Vojvodini kao osnova njene multikulturalnosti, u: Drutveno-humanistike nauke, psihologija:
zbornik radova/IV Meunarodni nauni skup Multikulturalnost i savremeno drutvo (Novi Sad: Visoka kola Pravne i
poslovne akademske studije Dr Lazar Vrkati, 2013), str. 127132. Dostupno na: http://www.fpps.edu.rs/nauka/NS%20
2013/dh%20nauke-psihologija-3.pdf (Poslednji pristup 10. jun 2015).
3 Radna grupa za dokumentaciju, Genocid nad nemakom manjinom u Jugoslaviji 19441948, Herbert Prokle, Georg
Vildman, Karl Veber, Hans Zonlajter, prir. Zoran ileti (prir. srpsko izdanje), Prilozi za podunavsko-vapsko naslee
i zaviajnu istoriju Podunavsko-vapskog arhiva u Minhenu (Mnchen, Beograd: Donauschwbische Kulturstiftung,
Deutschland i Drutvo za srpsko-nemaku saradnju, Srbija i Crna Gora, 2004), str. 24.
4 B. Belin, Herojsko doba kolonizacija u 18. veku..., str. 669.
5 Ibid, str. 668.
6 O naseljavanju Francuza, panaca i Italijana, videti: Grlica Mirko, ur. Koliko se poznajemo iz istorije nacionalnih
zajednica u Vojvodini (Novi Sad: Izvrno vee Autonomne Pokrajine Vojvodine Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu
i nacionalne manjine, 2009), str. 4647. Dostupno na http://www.puma.vojvodina.gov.rs/dokumenti/projekat/Kviz/Koliko_
se_poznajemo_SR.pdf (Poslednji pristup 2. jul 2015). Videti takoe: Filip Krmar, Tragom panskih kolonista u Banatu, u:
Zbornik za istoriju Matice srpske 82 (2010): str. 145154.
7 B. Belin, Herojsko doba kolonizacija u 18. veku..., str. 669.
8 Radna grupa za dokumentaciju, Genocid nad nemakom manjinom u Jugoslaviji 19441948, str. 25.

15
 oblasti u kojima su Nemci iveli: Banat se do 1778. godine nalazio pod neposrednom upravom Bekog dvora,
da bi potom bila uvedena upanijska uprava. Nemci u Vojnoj granici su sve do njenoga ukidanja 1873. godine
bili pod vojnom vlau, neposredno podreenoj Bekom dvoru, dok su Nemci u Bakoj, Baranji i Sremu bili
podvrgnuti vlasti maarskih upanija. U slobodnim kraljevskim gradovima, kakvi su bili Novi Sad, Sombor,
Subotica i Vrac, nemako stanovnitvo uivalo je poseban status. Za razliku od Maara, nosioca najsnanijeg
nacionalnog pokreta u Habzburkoj Monarhiji, tj. Austrougarskoj, tokom XIX veka, i nacionalnih pokreta Srba,
Hrvata, Slovaka i Rumuna kao odgovora na njega, Nemci (i Jevreji) uglavnom nisu pruali otpor maarizaciji,
tako da su tokom itavog XIX veka, sve do Prvog svetskog rata, bili izloeni snanim procesima akulturacije i
asimilacije.9 Preteno su okrenuti brizi o linom blagostanju i napretku. Uz razlike u nareju i obiajima ponetim
iz starog zaviaja, rasutost na velikom prostoru i udaljenost od matice uticali su na to da Podunavski Nemci
sporije razvijaju autohtoni kulturni ivot i forme politikog organizovanja od drugih naroda u Monarhiji. Na
drugoj strani, heterogenost i izmeanost stanovnitva postavljala je osnove za plodnu kulturnu i tehnoloku
razmenu. S obzirom na to da su nemaki naseljenici poticali iz privredno razvijenijih krajeva, transfer orua i me
toda rada uglavnom je iao od njih ka ostalom, domorodnom i doseljenom, stanovnitvu. To se posebno odnosilo
na poljoprivredu, ali i na zanatstvo. Treba imati u vidu da su jo jozefinski kolonisti, s kraja XVIII stolea, imali
jaku disciplinu esnafskih udruenja, koju su prenosili na svoje potomke. Stoga se banatsko srpsko stanovnitvo u
mnogo emu ugleda na svoje nemake susede, ne samo u pogledu unapreenja poljoprivredne proizvodnje, ve
i u prihvatanju novih i korisnih zanata, izgradnje kua, naina stanovanja i ishrane. Na drugoj strani, Podunavski
Nemci (pa i oni u Vojvodini) vremenom su od svojih komija tota preuzimali, to ih je uinilo defin itivno razli
itim u odnosu na sunarodnike u Austriji ili Nemakoj. Meusobni uticaji meali su se i preplitali, stvarajui novi
kvalitet. Tu ni uloga habzburkih vlasti, koje su dobrim delom odreivale nain ivota podanika svih nacion alno
sti, nije nipoto bila zanemarljiva.10

Kulturni uticaji i razmena u Vojvodini

Od samih poetaka naseljavanja Nemaca bitan segment kulturne razmene odvijao se u domenu
svakodnevnog ivota. Ona nije obuhvatala prenoenje samo materijalnih tekovina, ve i prenoenje ideja,
navika, naina proizvodnje i naina ivota.11 Iako je stanovnitvo Vojvodine bilo preteno poljoprivredno, Srbi i
Rumuni bili su uglavnom stoari, koji su se samo usputno bavili poljoprivredom, za razliku od Nemaca, kojima je
to bila primarna delatnost, dok su stoku gajili samo za line potrebe. Nije neoekivano da do znaajne razmene
dolazi ba u oblasti gajenja biljka i ivotinja, i ishrani. Tu posebno treba pomenuti gajenje kukuruza, paprike i
duvana koje su nemaki naseljenici preuzeli od lokalnog stanovnitva, dok su zauzvrat sa sobom doneli gajenje
biljaka koje pre toga nisu bile rairene na ovim prostorima kao to su na primer paradajz (Paradeis), karfiol
(Blumenkohl), keleraba (Kehlerabe), pargla (Spargel), konoplja i krompir. Nazivi za veliki deo ovih biljaka su i
preuzeti iz nemakog, ali u i njihovom vapskom, a ne knjievnom obliku. Takoe, tradicija vojvoanskih vina
je rezultat te razmene. Nemaki naseljenici su sa sobom doneli nove sorte groa i modernije metode rada,
preuzimajui na drugoj strani sorte koje su kao prilagoene ovdanjim klimatskim uslovima, ve bile rairene
(poput vinove loze iz srpskog sela Slankamen u Sremu). Slino je bilo i sa preuz imanjem najee gajene vr

9 Posebno nakon stvaranja (dvojne) Austrougarske monarhije 1867. godine. Iako ugarski parlament iste godine donosi
zakone koji garantuju jednaka prava za etnike manjine to u praksi nije potovano, ve sve vreme postoji tenja ka
maarizaciji. Videti vie: Mihael Antolovi, Nemci u Junoj Ugarskoj u XIX veku, u: Zbornik Matice srpske za istoriju 76,
(2007): str. 185194.
10 Zoran Janjetovi, Srpski uticaji na svakodnevnu kulturu Nemaca u Vojvodini, u: Godinjak za drutvenu istoriju, 2,
(2009): str. 2024. Dostupno na: http://www.udi.rs/articles/z_janjetovic_2009.pdf (Poslednji pristup 15. jun 2015).
11 Detaljnije o svemu ovome: Zoran Janjetovi, Nemci u Vojvodini (Beograd, INIS, 2009): str. 6172.

16
ste svinja mangolicom.12 Kulturni transfer odvijao se i u oblasti skladitenja biljaka (posebno kukuruza gde
su za spremita ostali izvorni turski i slovenski nazivi hambar, ardak ili kotarka), tehnika obrade zemlje i
poljoprivrednih alatki gde su naseljenici izmeu ostalog uveli plugove (umesto motika kojima je pre toga zemlja
dominantno obraivana), ubrenje zemljita stajskim ubrivom, oplemenjivanje semena i zatitu bilja. Na
drugoj strani, umesto vridbe koja se u Nemakoj obavljala runo, od lokalnih stanovnika preuzimali su vridbu
konjima kao laku.
Izgled vojvoanskih kua, izgradnja i ureenje su takoe, rezultat kulturne sinteze i kreativnog spoja nemake
i lokalne graditeljske tradicije, naravno po uputstvima habzburkih vlasti.13 Njihova arhitektura se razvijala tokom
XIX veka pri emu postepeno kombinacijom srpskih kua od naboja, lokalnih graditeljskih materijala i nemakih
planova i urbanistike prakse razvila karakteristina vojvoanska kolonistika kua/kua na front uz lokalne
specifinosti kao to su letnje kuhinje, strehe du dvorine strane kue (gong) i kune oltare sa slikama svetaca
u gostinskoj sobi. Organizacija seoskih naselja po principu uoravanja, sa irokim ulicama sa drvoredima pod
pravim uglom i okunicama poreanim u strogom nizu i danas predstavlja jednu od specifinosti vojvoanskog
krajolika.
Nemci su iz starog zaviaja doneli i srednjoevropsku zanatsku tradiciju organizovanja u cehove i nove zanate.
Starosedeoci su se uglavnom bavili tradicionalnim zanatima jo iz turskog perioda (kao to su kazandijski,
kalajdijski, limarski, kujundijski, urijski, abadijski, sapundijski, opanarski i slino), dok su Nemci bavili
modernim, tehniki obojenim zanatima (zidarski, ciglarski, stolarski, kolarski, bravarski, saraki, lecederski,
eirdijski, bavarski, uarski, sajdijski, tokarski, obuarski zanat i drugi). U toj oblasti se najdue zadrala
etnika podela koja se kasnije produila i u razvoju industrije gde su industrijska postrojenja uglavnom drali
Nemci (i Jevreji).
Jedan od najuoljivijih i jo i danas prepoznatljivih nemakih uticaja u oblasti materijalne kulture jeste ishrana.
Piui o nemakom uticaju na ishranu Srba u Banatu, Zlatoje Martinov navodi da ga je mogue rekonstruisasti
zahvaljujui, u znaajnoj meri ouvanoj, nemakoj leksici u jeziku dananjih Banaana. On kae: I danas Srbi u
Banatu oznaavaju pojedine obroke nemakim terminima (frutuk tj. doruak das Fruhstuck, jauzna (uina)
die Jause, predjelo die Vorspeise) kao i mnoga jela (rinflaj das Rindfleisch, cupajz die Zuspeise, knedle
der Knodel, krofna die Krapfen) i tako dalje. Uticaj vojvoanskih Nemaca na nain ishrane banatskih Srba
ogledao se u: a) uvoenju novih Srbima dotad nepoznatih jela (supa za razliku od turske orbe, govea, ajnpren,
ajngemaht, od vina, od kelerabe i slino, zatim jela od testa kao to su flekice Fleckerl, ufnudle Schupfnudel,
grenadirmar Grenadiermarsch, taci Tasche, knedle Knodel, kifle Kipfel, jela od povra kao na primer
razne vrste cupajza, kolai od kvasnog testa trudle Strudel, krofne Krapfen, buterozne Butterrozen,
buhtle Buchteln); b) u proirivanju sirovinske osnove za pripremanje obroka (uvoenje na trpezu vie voa,
povra, mleka i proizvoda od mleka kao to su mileram, puter, tzv. vapski sir; zatim novih vrsta mesa pre svega
govedine umesto iskljuivo svinjetine, zatim Srbima nepoznatih zaina (miloduh liebsteckel, afran, lorber, senf,
kim, vanila, muskat i slino); c) u uvoenju novog naina pripremanja hrane i konzervisanja tj. odlaganja njene
upotrebe za kasniji period (dinstanje i pohovanje mesa, barenje povra; u pogledu konzervisanja pravljenje
kompota odnosno dunsta, suenja voa, odlaganje krompira u trap, usoljavanje mesa tzv. salamura); d) u
fiksiranju rasporeda obroka (doruak, ruak, uina, veera); e) u uvoenje higijenskih navika pre i posle jela;
f) u postavljanju stola u sveanijim prilikama; g) u upotrebi modernijeg pribora za spravljanje i konzumiranje

12 Z. Janjetovi, Srpski uticaji na svakodnevnu kulturu Nemaca u Vojvodini, str. 2123. Opirnije: Z. Janjetovi, Nemci u
Vojvodini, str. 6668.
13 Videti vie: Maria Silai, Anica Tufegdi, German Heritage in Banat Villages The Origin, Development, and
Modalities of the Country House with Yard, EPOKA University Department of Architecture, 1st International Conference
on Architecture & Urban Design Proceedings 1921 April 2012. Dostupno na: http://icaud.epoka.edu.al/res/1_ICAUD_
Papers/1ICAUD2012_Maria_Siladji_ATufegdzic.pdf (Poslednji pristup 17. maj 2015).

17
 hrane (modle, radle, nudlbret, porcelansko posue, metalni escajg i drugo).14 Na drugoj strani, nemake ene
su od svojih kominica uz razliite modifikacije preuzimale orijentalna jela poput sarme i orbastog pasulja, pite,
pogae, uve, pekmez i slino. A meusobno meanje rezultiralo je vrlo specifinom regionalnom kuhinjom, uz
zastupljenost piva, koje su doneli Nemci, i rakija, osobenih za Srbe i Rumune.
Jasno je da je suivot ostavio znatnih tragova i u jeziku, s tim to je nemaki uticaj tu mnogo znaajniji
nego obrnuto. Po Milou Trivuncu, veina germanizama koji su uli u srpski jezik dola je ba iz podunavsko-
nemakih dijalekata, ili nemakim posrednitvom.15 Vojvoanski Nemci uglavnom su preuzimali nazive za
konkretne predmete za svakodnevnu upotrebu (kod kojih je esto srpski ili maarski naziv potisnuo nemaki),
pojedine fraze, psovke i pogrdne nazive. U razdoblju izmeu dva svetska rata u vapski govor ulo je i nekoli
ko izraza iz jugoslovenskog administrativnog argona.16 S druge strane, uticaj okolnih naroda na Podunavske
Nemce vidljiv je u podsticaju politikog organizovanja i nacionalnog buenja. Nacionalno-romantiarski zanos
koji je u XIX veku zahvatio ostale narode Habzburke monarhije, Podunavske Nemce je uglavnom zaobiao. Oni
su velikom veinom bili seljaci i zanatlije, uz stalan odliv malobrojnog intelektualnog sloja, koji je gravitirao ka
Beu. Gradsko stanovnitvo se maarizovalo, dok je verski podeljeno seljatvo, zatvoreno u svoje zajednice,
uvalo jezik i obiaje sve do Austrougarske nagodbe 1867. godine, kada je asimilacija dobila masovne razmere.
Poetak nacionalnog buenja Podunavskih Nemaca poinje krajem XIX i poetkom XX veka i to ba u krajevima
june Ugarske gde su iveli sa Srbima, Rumunima i Slovacima, iji su nacionalni pokreti bili u zamahu (o emu e
biti rei malo kasnije). Umnogome su ba srpske stranke posluile kao uzor u osnivanju prve nemake stranke
u Ugarskoj, a s druge strane predstavljale su i izvor podrke razvoju nemakog nacionalnog pokreta kao
potencijalnog saveznika protiv maarizacije.17

Privredni i drutveni razvoj Vojvodine

Privreda Vojvodine, kao jedne od perifernih oblasti Habzburke monarhije, odnosno Austrougarske monarhije,
bila je prvenstveno bazirana na proizvodnji poljoprivrednih sirovina kao to su brano, eer, svila, jestivo ulje, ali
i na proizvodnju graevinskog materijala, tekstila i nekih poljoprivrednih maina. Ovo je, u drutvenom smislu,
dovelo do dominacije sloja sitnog graanstva, agrarnog proletarijata i delom inteligencije. Posebno je izgradnja
eleznice kao kljunog faktora modernizacije Srema, Banata i Bake uticala na pokretanje privrede i razvoj
gradova gde je meuetniko proimanje bilo i najizraenije. Pruga SomborSegedin, izgraena 1869. godine,
jedna je od prvih pruga na ovim prostora. Pruga BudimpetaZemun izgraena je 1883. godine, a dve godine
kasnije pruga BajaSomborNovi Sad. eleznica je 1882. godine prola kroz Iniju, 1889. godine izgraena je
pruga SentaSubotica, a 18811883. godine pruga Veliki BekerekVelika Kikinda. Zaeci industrije (primarno
zasnovane na korienju poljoprivrednih sirovina) javljaju se tek u drugoj polovini XVIII veka, a ona se sporije
razvijala nego u zapadnoevropskim zemljama. Bez obzira na to, industrija je pospeivala razvoj gradova, tako
da je veina gradova u poslednjim decenijama XIX i prvoj deceniji XX veka imala skoro potpuno organizovanu
urbanu strukturu u kojoj je prazan prostor popunjavan izgradnjom velikih javnih i upravnih zgrada. Razvoj
prosvetnih, kulturnih i javnih potreba pratila je izgradnja gradskih kua i upravnih zgrada, kola i bolnica. Njih

14 Zlatoje Martinov, Austro-nemaki kulturni uticaj na Srbe u dananjem Banatu sa osvrtom na ishranu kao najstarijeg
vida materijalne kulture, Izlaganje na skupu u Sremskim Karlovcima juna 2006. godine povodom festivala Kuglof, str. 16
17. Dostupno na http://www.fenster-vojvodina.com/fensteri/fenster5.pdf (Poslednji pristup 15. jul 2015). Opirnije: Zlatoje
Martinov, Nemaki uticaj na ishranu Srba u Banatu (Panevo: Banatski forum, 1997).
15 Milo Trivunac, Nemaki uticaji u naem jeziku (Beograd: Stamparija M. Sibinkovica, 1937), str. 79.
16 Z. Janjetovi, Srpski uticaji na svakodnevnu kulturu Nemaca u Vojvodini, str. 30.
17 Ibid, str. 29.

18
su podizali drava i lokalne vlasti slobodnih kraljevskih gradova. Novi sloj graanske klase i privatni ulagai su,
s druge strane, podizali bankarske i kreditne ustanove, stambeno-poslovne objekte, kao i porodine i najamne
zgrade, pospeujui dalji razvoj graevinarstva. Sve ovo praeno je i razvojem specifinog vida drutvenog
i kulturnog ivota u drugoj polovini XIX veka, naroito u gradskim sredinama kao to su Novi Sad, Subotica,
Sombor, Veliki Bekerek, Vrac, Ruma i Zemun. Svako vee naselje imalo je svoja lokalna staleka i sportska
udruenja (kao streljako udruenje u Novom Sadu ili vatrogasna drutva), italaka i pevaka drutva. Tada
se, pored verskih udruenja, javljaju i prva udruenja ena i radnitva. Skoro svako naselje imalo je svoj lokalni
list i asopis, najee na nemakom, srpskom i maarskom jeziku. U tom domenu prednjailo je nemako
stanovnitvo, meu kojem je bilo najvie tampara.18 Ta raznolika strukovna, kulturna i privredna nemaka
udruenja, izgraena prvenstveno na jezikoj osnovi, i tampa imale su vanu ulogu u buenju nacionalne svesti
Nemaca u Vojvodini.

Politiko organizovanje Podunavskih Nemaca u Vojvodini

Politiko organizovanje nemakog stanovnitva u junoj Ugarskoj nije u znaajnoj meri sledilo njegov
ekonomski, drutveni i kulturni razvoj. To je poelo da se menja na prelasku iz XIX u XX vek, umnogome pod
pritiskom asimilacione politike maarskih vlasti (posebno u oblasti kolstva i jezika). Otpor nemaarskog dela
stanovnitva tim merama bio je katalizator i nemakog politikog organizovanja.19 Nemaki nacionalni pokret
razvio se iz politikog i intelektualnog kruga sastavljenog od nemakog graanstva u Beloj Crkvi, Vrcu, Kikindi
i Novom Sadu. Tridesetog decembra 1906. godine u Vrcu osnovana je i Nemaka narodna stranka u Ugarskoj
(Ungarlandische Deutsche Volkspartei) iji program je, osim zahteva koji su se ticali liberalizacije, podizanja
kvaliteta dravne uprave, subvencija za poljoprivredu i slinih stvari, sadravao i zahtev za uspostavljanjem
pravne drave u kojoj bi postojala potpuna nacionalna i graanska ravnopravnost i garancije slobodne upotrebe
nemakog jezika i razvoja nemake kulture.20 Za njenog predsednika izabran je Ludvig Kremling (Ludwig
Kremling), advokat iz Bele Crkve, a jedan od osnivaa stranke bio je i Adam Miler Gutenbrun (Adam Mller-
Guttenbrunn), koji se smatra najveim piscem Podunavskih Nemaca. U pokuaju da jasnije odrede svoju ulogu
u istoriji matinog naroda, kao i regiona u kome su iveli, potomci nemakih kolonista nalazili su temelj za
razvijanje nacionalne svesti u mitologizovanoj epohi prvih doseljavanja i kolonizacije. Vanu ulogu u tome
odigrali su knjievnici, posebno Adam Miler Gutenbrun (Adam Mller-Guttenbrunn) i njegove knjige. Kao
posebno vana moe se navesti Velika vapska seoba, koja predstavlja priu o naseljavanju kao veliku epopeju
u civilizovanju Podunavlja i herojsko doba prolosti Austrije i Podunavskih Nemaca. Ta i njegove druge knjige
dovele su naseljavanje do mitskih razmera i pretvorile je u temelj nacionalnog identiteta Podunavskih Nemaca.21
Uprkos u programu istaknutoj lojalnosti ugarskoj dravi i umerenim zahtevima, ugarske vlasti su na razliite
naine onemoguavale rad Nemake stranke. Na izborima za ugarski parlament 1906. godine ona nije uspela da
osvoji nijedno poslaniko mesto, to treba dovesti u vezu, s jedne strane, sa delovanjem nemakog katolikog
klera, koje je dominantno bilo promaarsko i odbacivalo program stranke kao pangermanski i narodnjaki; s
druge, sa injenicom da su radnici uglavnom glasali za Socijaldemokratsku partiju Ugarske.22

18 Videti vie: Grlica Mirko, ur. Koliko se poznajemo iz istorije nacionalnih zajednica u Vojvodini (Novi Sad: Izvrno vee
Autonomne Pokrajine Vojvodine Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne manjine, 2009), str. 8083.
Dostupno na: http://www.puma.vojvodina.gov.rs/dokumenti/projekat/Kviz/Koliko_se_poznajemo_SR.pdf (Poslednji pristup
2. jul 2015).
19 Vie: M. Antolovi, Nemci u Junoj Ugarskoj u XIX veku, str. 196.
20 Ibid, str. 196197.
21 Branko Belin, Herojsko doba kolonizacija u 18. veku..., str. 671678. Videti i: Filip Krmar, Adam Miler Gutenbrun i
nacionalni preporod Podunavskih vaba, u: Zbornik Matice srpske za istoriju 83 (2011): str. 4563.
22 M. Antolovi, Nemci u Junoj Ugarskoj u XIX veku, str. 198.
19
 Ipak, i pored nepovoljnih okolnosti u predveerje I svetskog rata, u Junoj Ugarskoj oformljen je jedan
krug nacionalno svesne nemake inteligencije. Tada je uspostavljena linija razgranienja izmeu onih koji su
se, prihvatajui maarsku dravnu ideju izjanjavali kao Maari nemakog porekla (Deutschungarn) i onih
koji su svoj nacionalni identitet gradili na pripadnosti nemakoj naciji. Ova podela e umnogome odreivati
politiku nemake manjine u novim dravama-naslednicama Austrougarske monarhije. I sam rat i bratstvo
po oruju doprineli su daljem nacionalnom buenju Podunavskih Nemaca kroz jaanje svesti o pripadnosti
nemakom narodu, slabei veru u nunost ivota u maarskim dravnim okvirima.23 Promene koje je doneo I
svetski rat neminovno su se odrazile i na prostor dananje Vojvodine. Posle raspada Austrougarske 1918. godine
zajednica Podunavskih vaba (koja je u to vreme brojala 1,5 miliona) podeljena je izmeu tri drave naslednice
Maarske, Rumunije i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (kasnije Kraljevine Jugoslavije).24 Ta prva zajednika
drava Junih Slovena predstavljala sutinsku politiku promenu u Vojvodini. Velika narodna skuptina za Banat,
Baku i Baranju proglasila je ujedinjenje Banata, Bake i Baranje sa Kraljevinom Srbijom 25. novembra 1918.
godine, a ubrzo potom isto je uinio i Srem. Nemci su postali najvea manjina u novoosnovanoj dravi.
Podunavski Nemci u Vojvodini izmeu dva svetska rata
Nova junoslovenska drava od samog nastanka susretala se sa ogromnim problemima. Razlike u
kulturi, nepostojanje zajednike politike tradicije, strukturalne, nacionalne i ekonomske napetosti stalno su
prouzrokovale probleme, a esto i skandale.25 Prema Ustavu donetom 28. juna 1921. godine, zemlja je bila ustavna
parlamentarna monarhija sa centralistiki ureenom upravom. Promenom dravnog okvira, koja je nosila i
promenu slubenog jezika i ponaanja administracije, poloaj Maara se pogorao. Poloaj nemake manjine bio
je neto bolji, dok su u Kraljevini SHS na slovenske manjine gledalo sa vie simpatija. Ipak, ideja vodilja Kraljevine
bila je ista kao i u nekadanjoj Ugarskoj stvaranje nacionalno homogene drave pri emu se neslovenskim
manjinama (Nemcima, ali i Maarima i Albancima) pristupalo sa najvie podozrivosti, zbog pretpostavke da su
suvie razliiti ili ak inherentno neprijateljski prema Srbima i novoj dravi. Posledica toga bila je potiskivanje
manjina na gotovo svim poljima.26 S druge strane, neto liberalnija manjinska politika prema Nemcima, u
poreenju sa onom u Ugarskoj, bila je posledica napora da se uspostavi brana maarskom nacionalizmu, koji
je smatran secesionistikim. Ona se ogledala prvenstveno u otvaranju kola na nemakom i dozvoli osnivanja
nemakih udruenja, pa je u takvim uslovima jedan od ciljeva voa nemake manjine postao dobijanje kulturne
autonomije poput one koju su Srbi imali u okviru Habzburke monarhije, odnosno Austrougarske do 1912. godi
ne.27 tavie, statut najznaajnija institucije nemake nacionalne manjine Kulturbunda u znaajnoj meri bio je
zasnovan na pravilniku srpskog kulturnog drutva Prosvjeta, aktivnog u Austrougarskoj. vapsko-nemaki kulturni
savez (Schwbisch-deutch Kulturbund), poznatiji kao Kulturbund, osnovan juna 1920. godine, bio je centralna
organizacija Nemaca u Jugoslaviji. Kulturbund je bio posveen razvijanju nacionalne svesti, negovanju nemakog
jezika i ouvanju kulturnog identiteta, ali i ekonomskom napretku nemake manjine u Jugoslaviji. Znaajan napor
ulagan je u prevazilaenje socijalnih, verskih i regionalnih podela izmeu jugoslovenskih i vojvoanskih Nemaca,
naroito verske podele izmeu katolika i protestanata. To nije ilo nimalo lako zbog promaarske orijentacije
katolikog klera, ali i zbog njihovog vienja Kulturbunda kao antikatolikog ili protestantskog. Neto kasnije, na
sednici Kulturbunda oktobra 1922. godine u Novom Sadu, osnovana je jo jedna vana institucija zajednica

23 Vie o delovanju Nemake stranke, kao i nacionalnom buenju Podunavskih Nemaca: Ibid, str. 196201.
24 Josef V. Senz, Geschichte der Deutschen im Knigreich Jugoslawien, prema Genocid nad nemakom manjinom, str.
2526.
25 O demografskim promenama, agrarnoj reformi i novom talasu naseljavanja Vojvodine kolonistima iz Like, dalmacije,
Bosne i Hercegovine i Crne Gore nakon I svetskog rata, videti: B. Krev, Migraciona politika austrougarskih i jugoslovenskih
vlasti u Vojvodini kao osnova njene multikulturalnosti, str. 135138.
26 Zoran Janjetovi, Deca careva, pastorad kraljeva: Nacionalne manjine u Jugoslaviji 19181941 (Beograd: Institut za
noviju istoriju Srbije, 2005), str. 445446.
27 Ibid, str. 135143.

20
nemakih zadruga Agrarija. Cilj Agrarije bio je da regulie prodaju i nabavku poljoprivrednih proizvoda, a njen
prvi predsednik politiki voa Nemaca u Vojvodini, advokat iz Inije dr tefan Kraft (Stefan Kraft). Agrarija je
odigrala vanu ulogu, s jedne strane u velikom privrednom napretku nemakog stanovnitva u Jugoslaviji; s
druge, u uspostavljanju i jaanju trgovinskih veza Jugoslavije i Nemake izmeu dva rata. Za Jugoslaviju je to
bilo naroito znaajno nakon velike ekonomske krize kada je Nemaki rajh postao jedan od najveih inostranih
privrednih oslonaca Jugoslavije.28 Kako navodi Janjetovi, u celini, uprkos usponima i padovima, poloaj Nemaca
u Vojvodini bio je mnogo povoljniji nego poloaj Maara, a tokom 30-ih se i osetno popravio zbog jaih veza
Jugoslavije sa Nemakom i moi i uticaja Nemakog rajha.29
Tridesetih godina poinju velika komeanja unutar Kulturbunda, izazvana prilivom izrazito nacionalistiki
orijentisanih mladih Nemaca, koji su doli sa kolovanja u Nemakoj ili Austriji (a koji za sebe uzimaju naziv
Obnovitelji). Ovde treba imati na umu da je ivot u Jugoslaviji na izvestan nain doneo i generacijsku podelu
izmeu vojvoanskih Nemaca. Mlae generacije, posebno oni koji su studirali po nemakim i austrijskim
univerzitetima, razvijale su se kao nacionalno svesne, s potrebom da oslonac u borbi za nacionalnu afirmaciju
nau u matinoj dravi iji je ugled pod Hitlerom rastao.30 Starije generacije bile su preteno maarofilske i
konzervativne, u velikoj meri zbog uticaja katolike crkve, to se pojavljivalo kao jedna od najjaih brana irenju
nacionalsocijalizma u meuratnom periodu. Sukobi izmeu katolike tampe i Obnovitelja neprestano se
odvijao izmeu 1936. do 1941. godine. U njoj je ubedljivo prednjaio katoliki svetenik Adam Berenc iz Apatina,
urednik nedeljnika Die Donau, a sukob je bio najvidljiviji u Apatinu, Osijeku i Bakoj Palanci, mestima u kojima su
obe strane, katolika i pronacistika, imale svoja paralelna glasila.31 Katolici su optuivali naciste da ele da unite
hrianstvo, a nacizam su videli kao neopaganstvo, dok su Obnovitelji optuivali katolike da nisu dovoljno dobri
Nemci. U Katolikoj crkvi je, kao to je ranije navedeno, inae vladao i otpor prema Kulturbundu, koji su videli
kao protestantsku organizaciju. Po Berencu, Kulturbund je jedna fraza prazna re, nita i opet nita.32 Meutim,
glavna kritika bila je ipak usmerena na Obnovitelje. Njima je najvie smetao hrianski pacifizam i trpeljivost i
nedovoljno aktivan i neherojski odnos prema sudbini koji su smatrani za negativne proizvode semitskog duha.33
Sukob u tampi esto je rezultirao i mnogim linim uvredama sa obe strane u emu je prednjaio Panevaki
list Volksruf,34 najuticajnije glasilo Obnovitelja. Najogorenija bitka poela je nakon to su Obnovitelji preuzeli
vostvo Kulturbunda u leto 1939. i kulminirala je neslanim alama i otvorenim napadima na katoliko svetenstvo
iste godine. Nakon to su gotovo sva glasila prela u ruke nacifikovanog Kulturbunda, svetenstvo je konano
poelo da gubi bitku. Uprkos tome, Die Donau je izlazio do aprila 1944. godine, kada su ga nacistike vlasti
konano zabranile. Die Donau je tako postao simbol nemakog otpora nacizmu u Vojvodini.
Ni borba za preuzimanje Kulturbunda nije se odvijala bez otpora, najpre kroz postavljanje pitanja o prevelikoj
koncentraciji funkcija i moi u rukovodstvu.35 Jo od 1934. godine, kada su se oformili Obnovitelji, predvoeni
panevakim lekarom Jakobom Avenderom (Jacob Avender), sukob se zaotravao. Eskalacija poinje kampanjom
u listu Volksruf, njihovom zvaninom glasilu u kojem su otvoreno i uvredljivo napadani vodei ljudi nemake
28 Vladimir Geiger, Njemaka manjina u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca u Jugoslaviji (19181941), u: Hans-Georg
Fleck, Igor Graovac (ur.), Dijalog povjesniara istoriara (2000): str. 435.
29 Zoran Janjetovi, Proterivanje nemakog i maarskog ivlja iz Vojvodine na kraju Drugog svetskog rata, u: Hereticus, 1
(2006): str. 107. Dostupno na http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/Hereticus/V_1/06/download_ser_lat
(Poslednji pristup 10. jul 2015).
30 Z. Janjetovi, Nemci u Vojvodini, str. 219220.
31 Branko Belin, Nemaka katolika tampa u Vojvodini i njen spor sa nacionalsocijalistima 19351941, u: Zbornik
Matice srpske za istoriju 5960 (1999): str. 112.
32 Ibid, str. 113.
33 Ibid, str. 107.
34 Ibid, 115117.
35 Vie o sukobima oko preuzimanja Kulturbunda, opirnije: Z. Janjetovi, Nemci u Vojvodini, str. 221232.

21
 nacionalne manjine u Jugoslaviji. Vostvo Kulturbunda reagovalo je iskljuenjem Avendera i njegovih pristalica
iz udruenja. Iz straha od dublje podele meu jugoslovenskim Nemcima, iskljuenje je bilo privremeno, ali je od
1935. godine Savezni odbor Kulturbunda poeo da rasputa sve mesne filijale koje su stale na stranu Obnovitelja
i da im zabranjuje pristup na godinju skuptinu. Obnovitelji su, u pokuaju da ozakone svoj rad, 1937. godine
prili faistikom pokretu Zbor Dimitrija Ljotia, to je izazvalo neodobravanje i nemakih i jugoslovenskih
vlasti.36 Intervencijom iz Berlina, ovaj sukob je okonan. Na sednici Saveznog odbora aprila 1939. godine
dotadanje konzervativno rukovodstvo Kulturbunda podnelo je ostavke na sve funkcije. O popuni rukovodeih
mesta vie se nije odluivalo u Novom Sadu, nego u Berlinu. Za vou Kulturbunda postavljen je dr Sep Janko iz
Ernsthauzena (danas Banatski Despotovac), jedan od umerenijih Obnovitelja. Zapoeta je velika akcija pritisaka,
propagandi, zastraivanja i podmiivanja, te je lanstvo Kulturbunda poraslo sa 75.000 na 300.000 za samo
godinu dana. Treba uzeti u obzir da se u lanstvu nisu raunali samo odrasli koji su se ulanili, nego i svi njihovi
lanovi porodica. Zahvaljujui ovom statistikom triku 90% do 100% Nemaca u svim gradovima postali su lanovi
Kulturbunda. Slab uspeh zabeleen je jedino u Apatinu i Bakoj Palanci, gde je katoliki kler imao najjai uticaj.
Prialo se da je Nemac samo onaj ko je lan Kulturbunda, da je biti Nemac isto to i biti nacista i da oni koji se ne
ulane nee biti priznati za Nemce kada nemake trupe uu u Jugoslaviju.37

Podunavski Nemci u Vojvodini i Drugi svetski rat

irenje Drugog svetskog rata na prostor Jugoslavije predstavljalo je iznenaenje za nemaku manjinu u celoj
zemlji, pa i u Vojvodini.38 U aprilu 1941. godine Vojvodina je podeljena i to tako to je Srem pripao Nezavisnoj
Dravi Hrvatskoj (NDH), Baka Maarskoj, dok je zapadni Banat ostao u sastavu okupirane Srbije, sa izvesnom
autonomijom. U odnosu na to razlikovao se i njihov poloaj. Folksdojeri su u NDH bili priznati za pravno lice
sa velikom nacionalnom autonomijom, uz tenzine odnose sa ustaama, posebno u Sremu. U Bakoj, gde su
Maari opet postali deo vladajue nacije, i u kojoj su neki od lokalnih Maara zauzeli vane pozicije u lokalnoj
upravi, populacija mlaih Nemaca bila je razoarana onim to su videli kao aneksiju, dok su stariji relativno
spremno prihvatili ponovo maarsku vlast. U Banatu su folksdojeri postali osnova okupacione uprave, s tim to
su vrhovne odluke donosile nemake vojne vlasti iz Beograda, ili ak Berlina.39
Nakon sloma jugoslovenske drave u nekim delovima nastanjenim nemakom manjinom dolo je do nasilja
prema lokalnom srpskom stanovnitvu, ali to je umnogome bilo uslovljeno ranijim meuetnikim odnosima
u konkretnom mestu. Za razliku od toga, progon Jevreja je zapoeo svuda, u nekim mestima (kao to je Veliki
Bekerek/sadanji Zrenjanin) jo i pre ulaska nacistikih trupa. Uspostavljanjem nemake vlasti u Banatu krenula
je pljaka njihove imovine, zatvaranja i muenja i odvoenje na prinudni rad uz tesnu saradnju lokalnih nivoa
vlasti, Vermahta i SS-trupa. Ve u aprilu 1941. dolo je do prvih pojedinanih ubistava. Nakon poetka rata
protiv Saveza Sovjetskih Socijalistikih Republika i pojaanih komunistikih akcija, usledila su streljanja politikih
zatvorenika i Jevreja. Kad su osnovani logori za Jevreje u Banatu, tamo se naao vei deo jevrejske zajednice, bez
obzira na rod i uzrast. Njihov rad bio je zapoet od avgusta 1941. kada su proradili logori u Zrenjaninu, Novom
Beeju i Panevu. Osoblje logora i upravu inili su folksdojeri. U avgustu i septembru 1941. godine, Jevreji su iz

36 Ibid, str. 225.

37 Videti vie o ovom razdoblju u: Zoran Janjetovi, Deca careva, pastorad kraljeva: nacionalne manjine u Jugoslaviji
19181941 (Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2005), te Duan Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji 19331941
(Ljubljana: Cankarjeva zaloba, 1966).
38 Za detaljan prikaz stanja u Vojvodini tokom II svetskog rata, videti: Ibid, Deo: Vojvoanski Nemci u Drugom svetskom
ratu, str. 287332.
39 Z. Janjetovi, Proterivanje nemakog i maarskog ivlja iz Vojvodine..., str. 108.

22
banatskih logora u lepovima i vozovima bili prebaeni za Beograd. Mukarci su zatoeni u logoru Topovske upe,
a ene u Jevrejskom logoru Zemun. Banatsko podruje bilo je korieno za streljanje zatvorenika iz Topovskih
upa. Jevrejska imovina je konfiskovana, a za upravitelje su uglavnom postavljeni folksdojeri. Njihove firme su
uglavnom postale i najvei kupci te imovine, pri emu je dolazilo ne samo do sukoba sa firmama iz Rajha, ve i
sa drugim folksdojerskim firmama, kao i voama maarske narodne grupe, koji su takoe na nju pretendovali.
Slino je bilo i u Sremu, gde su se pljaka i progon Jevreja odvijali uz podrku okupacionih trupa i ustaa. Pripadnici
folksdojerske formacije su, osim uea u hapenjima, sluili i kao uvari u nekim koncentracionim logorima, a
iz redova Podunavskih Nemaca bilo je 500 komesara zaduenih za upravljanje jevrejskom imovinom.40 U Bakoj
nisu imali toliko prostora koliko u Sremu i Banatu, zbog neto blae antijevrejske politike maarskih vlasti, pa je
tamo istrebljenje Jevreja dovedeno do kraja tek posle nemake okupacije Maarske tokom 1944. godine. Jedan
deo domaih Nemaca uestvovao je i zloglasnoj raciji u junoj Bakoj tokom 1942. godine.41
Kao to je ve ranije reeno, poloaj domaih Nemaca zavisio je od dela Vojvodine u kome su iveli. Najvei
uticaj su imali u Banatu, gde ih je bilo i najvie, koji je uivao odreeni stepen autonomije, iako je formalno
bio deo okupirane Srbije.42 Vlast je bila (iako ne vrhovna, ali na gotovo svim niim razinama) u rukama lokalnih
Nemaca, a u Velikom Bekereku (dananjem Zrenjaninu) bilo je sedite glavnih folksdojerskih institucija. Po
Uredbi o pravnom statusu Nemake narodne grupe iz juna 1941. godine, narodna grupa je priznata kao pravno
lice i garantovano joj je pravo na politiku, kulturnu, privrednu i socijalnu aktivnost, ouvanje nacionalnog bia
i nacionalsocijalistikog svetonazora, kao i veza sa zemljom maticom. Nemaka nacionalna grupa obuhvatala
je sve Nemce na podruju Banata koji nisu dravljani Rajha pri emu je nacionalna pripadnost odreivana po
poreklu. Organizacija narodne grupe obuhvatala je Deutsche Mannschaft, sve mukarce iznad 21. godine i
njeni zadaci su se ticali bezbednosti i politike indoktrinacije lanova narodne grupe,43 Frauenschaft za ene
i devojke iznad 21. godine i Deutsche Jugend za decu i omladinu od 10. do 21. godine. Voi narodne grupe
(Volksgruppenfhrer) Sepu Janku priznato je pravo da izdaje uredbe i statute, obavezujue za sve lanove grupe,
sprovodi disciplinske mere za povredu asti i ugleda nemakog naroda, kao i za odbijanje nareenja. Uvedeno
je i posebno sudstvo za disciplinske prekraje folksdojera, a krajem avgusta i poetkom septembra 1943. godine
kazne su pootrene mogunou slanja u vaspitne logore u trajanju od 15 dana do 3 meseca.44 Domaim
Nemcima data je prednost u kupovini konfiskovane srpske i jevrejske imovine, a uvedena je i obaveza prinudnog
rada za nenemce na izgradnji infrastrukture i imanjima domaih Nemaca iji su lanovi porodice regrutovani u
vojne formacije. S druge strane, ovo je za folksdojere bio dvosekli ma, jer je ukljuivalo obavezu plaanja
veih poreza, radnog angamana i obavezu sluenja u vojnom i policijskom aparatu. Ve u maju 1941. godine
poelo se sa izgradnjom policijskog aparata, a nakon nemakog napada na SSSR, i sve eih komunistikih
akcija, stvorena je i pomona policija (Hilfspolizei-Hipo), sastavljena preteno od Deutsche Mannschaft-a.
Od dela regruta predvienih za policijski puk osnovana je Banatska dravna straa, koja je ubrzo podreena
nemakoj Slubi bezbednosti (Sicherheitsdienst SD), a od 1943. godine SS-u. Ona nikada nije brojala vie
od 1500 ljudi i uglavnom je koriena za borbu protiv komunistikih ustanika, za akcije odmazde i uvanje
koncentracionih logora kojih je bilo vie na teritoriji Banata (Petrovgrad, Velika Kikinda, Panevo, Bela Crkva).
to se tie vojnog angamana, broj dobrovoljaca iz Vojvodine za SS pre napada na Jugoslaviju nije bio veliki.
Ovde je vano imati na umu da Nemci iz istonoevropskih oblasti generalno (pa tako i vojvoanski Nemci),

40 Z. Janjetovi, Nemci u Vojvodini, str. 302.

41 Vie o raciji, videti: Zvonimir Golubovi, Racija u junoj Bakoj 1942. godine (Novi Sad: Istorijski muzej Vojvodine, 1992).
42 Videti vie u: Ekkehard Vlkl, Der Westbanat 19411944. Die deutsche, die ungarische und andere Volksgruppen
(Mnchen, Ungarisches Institut, 1991), prim. ur.
43 Deutsche Mannschaft je uglavnom bio sastavljen od starijih ljudi i nikada nije postao ozbiljna oruana formacija. Ibid,
str. 304305.
44 Z. Janjetovi, Nemci u Vojvodini, str. 306.

23
 s obzirom na to da nisu dravljani Rajha, nisu mogli da slue u Vermahtu, ve samo u SS jedinicama. Nakon
Aprilskog rata i sloma Jugoslavije, dok je jo trajala pobednika euforija, prijavilo se 600 banatskih dobrovoljaca,
pa se u leto 1941. godine u SS razmatrala mogunost da se stvori jedinica sastavljena iskljuivo od folksdojera
iz Srema, Banata i Bake. Kako su stizale prve tekoe, popuna trupa vie se nije preputala samo dobrovoljcima,
pa je Sep Janko Himlerovom proglasu dodao svoje nareenje kojim je dobrovoljnost uinio obaveznom za sve
vojno sposobne folksdojere. Odbijanja nije bilo previe, to nije iznenaujue, s obzirom da je grupa od njih
70 iz Francfelda (Kaareva) koji su odbili zavrila u koncentracionom logoru. Poetkom 1942. godine u Vrcu je
stvorena 7. dobrovoljaka brdska SS divizija Princ Eugen, sastavljena prevashodno od banatskih Nemaca, ali i
Nemaca iz NDH, koja je prvo prebaena u Srbiju, a kasnije u Bosnu i Hercegovinu, Dalmaciju i na Sremski front.
Kraj rata doekala je u Sloveniji.45 Ova divizija je ostala zapamena po zloinima i velikoj brutalnosti zata je
razlog verovatno vie to to je sastavljena od Nemaca sa ovih prostora, nego to je njena brutalnost nadmaivala
uobiajenu surovost nacistikih okupacionih trupa. Ona je posle rata postala metafora za sve jugoslovenske
Nemce.
Poloaj domaih Nemaca u Sremu je bio neto drugaiji, jer je Srem pripao NDH. Uprkos proklamovanom
ustako-nemakom saveznitvu, na terenu su odnosi bili zategnuti, to se odraavalo i na manje povoljan poloaj
domaih Nemaca od onog kakav su imali u Banatu. Takoe, i akcije Narodnooslobodilakog pokreta su bile
izraenije u Sremu. Slino kao i Banatu, tamonji Nemci su imali svoje urede za kulturu, zdravstvo, nemaku
pomo, privredu, Nemaki sud asti, kao i veliki broj strukovnih udruenja, i vie zadruga. Razni aspekti ivota
regulisani su posebnim pravnim aktima NDH uz vrlo visok stepen autonomije (iako ne poput one njihovih
sunarodnika u Banatu). Formirana je krajem leta i Einsatzstaffel, oruana formacija Deutsche Mannschaft,
podreena voi Nemake narodne skupine Branimiru Altgajeru (Branimir Altgayer), a stvarno efu generaltaba
Ustake vojnice.46 Janjetovi, pozivajui se na Miletia, navodi da je Einsatzstaffel 25. septembra 1942. godine
u svom sastavu imala 2769 vojnika, 166 podoficira i 78 oficira, preteno rezervista.47 U dogovoru sa Paveliem,
osnovana su i dva nemaka bataljona Domobranstva, kao i jedan artiljerijski bataljon i jedan bataljon koji je
uvao pruge. Pri Ministrastvu odbrane je osnovan poseban nemaki odsek, a u Vinkovcima posebno nadletvo
za popunu nemakih jedinica. Sa elnicima Rajha je dogovoreno i da e 10% vojno sposobnih folksdojera moi
da slui u Waffen-SS-u. Nakon Himlerovog direktive da dodue, ne postoji zakonska vojna obaveza, ali da zato
ona postoji po venom zakonu njihove narodnosti, i to za sve od 17 do 50 godina, u sluaju nude do 55 godina,48
taj procenat brzo je premaen usled sve vee potrebe nemake komande za vojnicima. Do 1943. godine
kada su kompletnu nadlenost nad folksdojerskim oruanim formacijama preuzeli organi Nemakog rajha i
one ukljuene u Waffen-SS, veina domaih Nemaca je ve bila regrutovana. Delovi jedinice Einsatzstaffel-a,
pripojene kasnije diviziji Princ Eugen i drugim formacijama, uestvovale su u borbama protiv partizana po celoj
Jugoslaviji, uz este odmazde nad civilnim stanovnitvom. Deo folksdojera, posebno onih u dravnoj slubi,
uestvovali su aktivno u hapenjima, muenjima i ubistvima civila i pripadnika Narodnooslobodilakog pokreta.

45 Videti vie u: Otto Kumm, 7. SS-Gebirgs-Division Prinz Eugen im Bild (Osnabrck: Munin-Verlag GmbH, 1987);
Otto Kumm, Vorwrts Prinz Eugen! Geschichte der 7. SS-Freiwilligens-Division Prinz Eugen (Coburg: Nation Europa
Verlag GmbH, 1995); Thomas Casagrande, Die volksdeutsche SS-Division Prinz Eugen. Die Banater Schwaben und die
nationalsozialistischen Kriegsverbrechen (Frankfurt: Campus Verlag, 2003), prim. ur.
46 Videti vie: Mladen Coli, Takozvana Nezavisna Drava Hrvatska 1941. (Beograd: Delta-pres, 1973).
47 Z. Janjetovi, Nemci u Vojvodini, str. 317.
48 Ibid, str. 318.

24
 Sa odmicanjem rata rastao je i broj onih koji su se opirali (dodue, taj otpor je uglavnom bio pasivan, kroz
izbegavanje da se izjasne kao Nemci).49
U treem delu dananje Vojvodine, u Bakoj, domai Nemci su u formalno pravnom smislu zbog restriktivne
maarske manjinske politike bili u nepovoljnijem poloaju od sunarodnika u Banatu i Sremu. S druge strane,
bili su i manje izloeni akcijama Narodnooslobodilakog pokreta. Prvi kontakti sa maarskom vlau, olienoj u
maarskoj vojsci, nisu bili nimalo prijateljski. Dolo je ak do sukoba, a deavalo se da maarska vojska pljaka i
maltretira lokalno nemako stanovnitvo. Istovremeno, baki Nemci doekali su maarsku vlast sa ogorenjem
i besom. Odnose nije popravilo ni to to je pristup srpskoj i jevrejskoj imovini bio uskraen onima od njih
koji su bili zainteresovani za nju. Niti stalni napor vlasti da ogranii sve oblike nemake autonomije. Nemci u
Maarskoj su mogli da biraju da li e sluiti u maarskoj vojsci ili u SS-u. U prvoj polovini 1942. godine dolo je
do sporazuma izmeu Nemakog rajha i Maarske o vrbovanju do 20.000 folksdojera iz Maarske. U Bakoj
je odziv bio mnogo bolji nego u drugim delovima, ali i oni koji nisu eleli da se prijave ubeivani su batinama,
ispisivanjem parola i razbijanjem prozora. Iz Bake su otile 9322 osobe, to je 2/3 ukupno regrutovanih. Razlog
za odziv dolazio je prvenstveno iz averzije prema Maarskoj i procene da, ako ve mora da se slui vojska, bolje
da to bude nemaka. U drugoj regrutaciji 1943. godine iz Bake je otilo 8500 ljudi. Do tada je najvei deo iz
prvog talasa regrutacije ve bio poginuo. Sa nemakom okupacijom Maarske 1944. godine situacija za Nemce
iz Bake se naizgled popravila. Odmah su poeli pregovori nemake i maarske vlade o treoj SS regrutaciji
kojom bi bili obuhvaeni svi ljudi nemakog porekla izmeu 17 i 63 godine. Tokom leta osniva se i Domovinska
zatita (Heimatschutz) koja u poslednjoj fazi rata uestvuje i u borbama protiv partizana.
Uprkos svemu, Podunavski Nemci su, u poreenju sa ostalima, relativno mirno proveli ratne godine, jer
je Vojvodina uglavnom izbegla ratna razaranja i snanija borbena dejstva. Brzina napredovanja Crvene armije
1944. godine potpuno je iznenadila, a planovi za evakuaciju bili su tek u poetnom stadijumu. Zbog geografskog
poloaja i kapitulacije Rumunije, prvi deo Vojvodine koji se naao na udaru bio je Banat. Osim nepripremljenosti,
evakuaciju je oteavao i otpor stanovnitva. Razlozi za otpor su bili razliiti. Nekad su dolazili iz odbijanja onih
koji su sluili u nemakim vojnim jedinicama da im se porodice evakuiu u njihovom odsustvu, ali i uverenja
mnogih od obinih ljudi da nisu nita loe uinili i da nemaju razloga za odlazak. Janjetovi navodi da Janko u
svojim memoarima tvrdi da je za taj otpor kriva lakoumna propaganda i uticaj nemakih izbeglica iz rumunskog
dela Banata.50 Lanu nadu prualo je i prisustvo jedne SS divizije u Banatu. Nije sasvim jasno ko je u stvari spreio
evakuaciju Banata. Po jednima Himler, u oekivanju sukoba meu saveznicima i promenu ratne sree, pretei
vojnim sudom svakom ko bi pokuao da je organizuje; po drugima Herman Berends (Hermann Behrends), ef
SS-policije za Srbiju, pozivajui se na Hitlerovu zabranu od 10. septembra 1944. godine. Otpor evakuaciji je pruao
i Vermaht, plaei se da e izbeglice zakriti puteve i demoralisati nemako stanovnitvo. Na kraju je tek neto
oko 20.000 evakuisano ili uspelo da pobegne iz Banata. Baka je zbog geografskog poloaja tamonjim Nemcima
davala nekoliko dana vie za pripremu evakuacije. Meutim, ta prednost je nestala zbog bojazni u Berlinu da bi
se njome demoralisala Maarska, poslednji saveznik, pa je tako ideja o evakuaciji i prihvata izbeglica u Rajhu
odluno odbijena. Zbog svega ovoga, s izuzetkom Novog Sada, nije ni pravljen plan za evakuaciju, ve je sve
ostavljeno linoj inicijativi. Srem je jedini deo Vojvodine odakle je evakuacija uspeno sprovedena. Odobrenje
da se pone sa evakuacijom Srema stiglo je iz Berlina 3. oktobra. Do 7. novembra evakuisano je 90.000 sremskih
Nemaca.
U Nemaku i Austriju se slivala reka izbeglica iz istonoevropskih oblasti. Ovo je poetak kraja prisustva
Podunavskih Nemaca (i) na prostorima bive Jugoslavije.

49 Generalno gledano, odziv jugoslovenskih Nemaca na pozive da se prikljue otporu nacizmu je ostao slab. U Slavoniji je
1943. godine formirana partizanska eta Ernest Telman, ali ona ima vie simboliki znaaj i pre je izuzetak nego pravilo.
Ibid, str. 319. Vie o ovoj jedinici: Nail Redi, Telmanovci Zapisi o njemakoj partizanskoj eti Ernest Telman (Beograd:
Narodna armija, 1984). Zatim: Slavica Hrekovski, Njemaka eta Ernst Thlmann u jedinicama NOV i POJ u Slavoniji,
Zbornik. Centar za drutvena istraivanja Slavonije i Baranje, god. 21, br. 1 (Slavonski Brod: Centar za drutvena istraivanja
Slavonije i Baranje, 1984): str. 331350.
50 Z. Janjetovi, Nemci u Vojvodini, str. 335.
25
 Literatura
Antolovi, Mihael. Nemci u Junoj Ugarskoj u XIX veku, u: Zbornik Matice srpske za istoriju, 76, Novi Sad:
2007, str. 183202.
Belin, Branko. Herojsko doba kolonizacija u 18. veku kao motiv u knjievnom i likovnom stvaralatvu
Podunavskih vaba, u: Knjievna istorija asopis za nauku o knjievnosti, 148, 2012, str. 667-688. Dostupno na
http://knjizevnaistorija.rs/editions/148Beslin.pdf (Poslednji pristup 17. maj 2015.)
Belin, Branko. Nemaka katolika tampa u Vojvodini i njen spor sa nacionalsocijalistima 1935-1941, u:
Zbornik Matice srpske za istoriju, 5960, Novi Sad: 1999, str. 107122.
Biber, Duan. Nacizem in Nemci v Jugoslaviji 19331941. Ljubljana: Cankarjeva zaloba, 1966.
Casagrande, Thomas. Die volksdeutsche SS-Division Prinz Eugen. Die Banater Schwaben und die
nationalsozialistischen Kriegsverbrechen, Frankfurt: Campus Verlag, 2003.
Coli, Mladen. Takozvana Nezavisna Drava Hrvatska 1941. Beograd: Delta-pres, 1973.
Geiger, Vladimir. Njemaka manjina u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca u Jugoslaviji (19181941), u:
Hans-Georg Fleck, Igor Graovac ur. Dijalog povjesniara istoriara, 2, Zagreb: Friedrich Naumann Stiftung,
2000, str. 429445.
Golubovi, Zvonimir. Racija u junoj Bakoj 1942. godine. Novi Sad: Istorijski muzej Vojvodine, 1992.
Grlica, Mirko, ur. Koliko se poznajemo iz istorije nacionalnih zajednica u Vojvodini. Novi Sad: Izvrno vee
Autonomne Pokrajine Vojvodine Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne manjine, 2009.
Dostupno na http://www.puma.vojvodina.gov.rs/dokumenti/projekat/Kviz/Koliko_se_poznajemo_SR.pdf
(Poslednji pristup 2. jul 2015.)
Hrekovski, Slavica. Njemaka eta Ernst Thlmann u jedinicama NOV i POJ u Slavoniji, Zbornik Centar
za drutvena istraivanja Slavonije i Baranje, god. 21, br. 1, Slavonski Brod: Centar za drutvena istraivanja
Slavonije i Baranje, 1984, str. 331350.
Jankulov, Borislav. Pregled kolonizacije Vojvodine u XVIII i XIX veku. Novi Sad Panevo: Matica srpska/
Istorijski arhiv u Panevu, 2003.
Janjetovi, Zoran. Srpski uticaji na svakodnevnu kulturu Nemaca u Vojvodini, 2009. u: Godinjak za
drutvenu istoriju, 2, Beograd: Udruenje za drutvenu istoriju, 2009, str. 2024. Dostupno na: http://www.udi.
rs/articles/z_janjetovic_2009.pdf (Poslednji pristup 15. jun 2015.)
Janjetovi, Zoran. Deca careva, pastorad kraljeva Nacionalne manjine u Jugoslaviji 19181941. Beograd:
Institut za noviju istoriju Srbije, 2005.
Janjetovi, Zoran. Nemci u Vojvodini, Beograd: INIS, 2009.
Janjetovi, Zoran. Proterivanje nemakog i maarskog ivlja iz Vojvodine na kraju Drugog svetskog rata,
u: Hereticus 1. 2006. Dostupno na http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/Hereticus/V_1/06/
download_ser_lat (Poslednji pristup 10. jul 2015.)
Krmar, Filip. Adam Miler Gutenbrun i nacionalni preporod Podunavskih vaba, u: Zbornik Matice srpske
za istoriju 83 (2011): str. 4563.
Krmar Filip, Tragom panskih kolonista u Banatu, u: Zbornik za istoriju Matice srpske 82, (2010): str. 145-
154.
Krev, Boris. Migraciona politika austrougarskih i jugoslovenskih vlasti u Vojvodini kao osnova njene
multikulturalnosti, u: Drutveno-humanistike nauke, psihologija: zbornik radova / IV Meunarodni nauni
skup Multikulturalnost i savremeno drutvo, Novi Sad: Visoka kola Pravne i poslovne akademske studije Dr
Lazar Vrkati, 2013, str. 127145. Dostupno na: http://www.fpps.edu.rs/nauka/NS%202013/dh%20nauke-
psihologija-3.pdf (Poslednji pristup 10. jun 2015.)
Kumm, Otto. 7. SS-Gebirgs-Division Prinz Eugen im Bild, Osnabrck: Munin-Verlag GmbH, 1987.
Kumm, Otto. Vorwrts Prinz Eugen! Geschichte der 7. SS-Freiwilligens-Division Prinz Eugen. Coburg:
Nation Europa Verlag GmbH, 1995.

26
 Martinov, Zlatoje. Austro-nemaki kulturni uticaj na Srbe u dananjem Banatu sa osvrtom na ishranu kao
najstarijeg vida materijalne kulture, Izlaganje na skupu u Sremskim Karlovcima juna, 2006. godine povodom
festivala Kuglof. Dostupno na http://www.fenster-vojvodina.com/fensteri/fenster5.pdf (Poslednji pristup 15. jul
2015.)
Martinov, Zlatoje. Nemaki uticaj na ishranu Srba u Banatu. Panevo: Banatski forum, 1997.
Radna grupa za dokumentaciju, Genocid nad nemakom manjinom u Jugoslaviji 19441948, Herbert Prokle,
Georg Vildman, Karl Veber, Hans Zonlajter (prir.), Zoran ileti (prir. srpsko izdanje), Prilozi za podunavsko-vapsko
naslee i zaviajnu istoriju Podunavsko-vapskog arhiva u Minhenu, Mnchen, Beograd: Donauschwbische
Kulturstiftung, Deutschland i Drutvo za srpsko-nemaku saradnju, Srbija i Crna Gora, 2004.
Redi, Nail, Telmanovci Zapisi o njemakoj partizanskoj eti Ernest Telman, Beograd: Narodna armija,
1984.
Siladji, Maria, Anica Tufegdzic. German Heritage in Banat Villages - The Origin, Development, and Modalities
of the Country House with Yard, EPOKA University Department of Architecture, 1st International Conference
on Architecture & Urban Design Proceedings 19-21 April 2012. Dostupno na http://icaud.epoka.edu.al/res/1_
ICAUD_Papers/1ICAUD2012_Maria_Siladji_ATufegdzic.pdf (Poslednji pristup 17. maj 2015).
Trivunac, Milo. Nemaki uticaji u naem jeziku. Beograd: Stamparija M. Sibinkovica, 1937.
Vlkl, Ekkehard. Der Westbanat 1941-1944. Die deutsche, die ungarische und andere Volksgruppen.
Mnchen: Ungarisches Institut, 1991.

27
 Podunavski Nemci - Istorijski pregled od kraja Drugog
svetskog rata
Helena Rill
Od zavretka Drugog svetskog rata 1945. godine Jugoslovenska drava nemaku manjinu, odnosno one koji
su u zaviaju preostali, ne vidi kao deo svojih naroda i narodnosti, nego kao problem koji treba to pre reiti:
Podunavski Nemci postaju getoizirani, maltretirani, logorisani, a kasnije i nevidljivi zbog pritiska i samocenzure.
Kao ilustracija za ovaj stav drave moe posluiti referat razvoja manjinskog pitanja na teritoriji Jugoslavije, koji
je predstavio Komitet za kole i nauku pri vladi FNRJ jula 1946. godine. Iako u referatu stoji da je Ustavom
ozakonjena ravnopravnost svih naroda i narodnosti koji ive na teritoriji FNRJ, meu njima nema Nemaca, bez
obzira na to to je navedeno da ih je 1945. godine bilo oko 42.978.51 Vladimir Dedijer, predstavnik FNRJ na
Treem zasedanju UN, izjavio je oktobra 1948. godine: Jugoslovenska delegacija je od samog poetka rada
komisije za ljudska prava zauzimala vrst stav protiv svake vrste diskriminacije i progona.52 Ne treba posebno ni

51 Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije (MSP RS) Diplomatski arhiv (DA) fond Politiki arhiv (PA) 1946, F-46,
omot 5, sign. 7817: Komitet za kole i nauku pri vladi FNRJ 3. jula 1946. godine alje MIP-u, politikom odeljenju, referat
razvoja manjinskog pitanja na teritoriji Jugoslavije.
52 Vladimir Geiger, Folksdojeri, Fatum kolektivne krivnje, u: Godinjak Njemake narodnosne zajednice 2002
(Osijek: Njemaka narodnosna zajednica Zemaljska udruga Podunavskih vaba u Hrvatskoj/Volksdeutsche Gemeinschaft
Landsmannschaft der Donauschwaben in Kroatien, 2002): str. 297.

28
pominjati da je jo na Drugom zasedanju AVNOJ-a 29. novembra 1943. godine, kao i u kasnije donetim aktima,
nacionalna ravnopravnost jedan od temeljnih principa.
Predsednitvo AVNOJ-a 21. novembra 1944. donelo je Odluku o prijelazu u dravno vlasnitvo neprijateljske
imovine, o dravnoj upravi nad imovinom neprisutnih osoba i o sekvestru nad imovinom koju su okupatorske
vlasti prisilno otuile. Po njoj biva oduzeta sva imovina osoba njemake narodnosti, s odreenim iznimkama,
o emu e biti dalje u tekstu, ime je ozakonjen poetak nepravde uinjene nemakoj manjini. Nastavlja se
stanovitem Vlade Jugoslavije da se svi Nemci rasele i upute u Nemaku, a Treim zasedanjem AVNOJ-a i radom
Privremene narodne skuptine DFJ u avgustu 1945. godine, kad se donose brojni zakoni (recimo Zakon o birakim
spiskovima), zapeaena je njihova sudbina; novim aktima im se oduzimaju i graanska prava, oni bivaju brisani
iz birakih spiskova. Ministarstvo unutranjih poslova DFJ uputilo je 3. marta 1946. godine dopis regionalnim i
pokrajinskim ministarstvima unutranjih poslova u vezi s nainom provoenja internacije Podunavskih Nemaca,
a u skladu s tumaenjem Odluke od strane Predsednitva AVNOJ-a.53
Podunavski Nemci koji nisu doli pod udar kolektivnog kanjavanja (oduzimanje imovine, proterivanje,
internacija u logore) bili su oni koji su mogli da dokau da su uestovali ili pomagali NOB, POJ, oni koji su uspeli
da dokau da se nisu deklarisali kao Nemci, a nemakog su prezimena, te oni iz meovitih brakova. Isto tako,
bili su izuzeti i dravljani neutralnih zemalja, ako je procenjeno da njihovo dranje za vreme rata nije bilo
problematino. U praksi nije bilo tako jednostavno. Neki su dospevali u logore, a drali se antifaistiki ili su
pomagali otpor, neki su zbog svog slovenskog imena puteni, uprkos to su Nemci, a u pojedinim sluajevima
ni sami pripadnici vlasti nisu znali kako da deluju (kako postupati sa onima u meovitim brakovima, ta raditi sa
njihovom imovinom, oduzeti ili ne, i tako dalje).54
Sa dolaskom Crvene armije i partizana mnogi su streljani samo zbog toga to su Nemci, dok su drugi, tokom
vremena, isterani iz svojih kua i proterani u logore, da bi mnogi od njih stradali od uslova u logorima, izvrili
samoubistvo, bili ubijeni, umrli od gladi. Veinom su to bili ene, starci, nemoni i deca. Moje komije su
nestajale, govorila je baka N. N. iz Zemuna. Retki su ostali u svojim domovima (borci, podravaoci NOB-a, oni iz
meovitih brakova). Nisu samo ljudi nestajali, nego itava mesta jer mesta ine ljudi. Na primer, u srezu Bake
Topole pre rata je ivelo skoro 8000 Nemaca, dok je decembra 1945. godine samo njih 59 ostalo na slobodi.55
U Gakovu je, prema popisu iz 1931. godine, bilo 2690 ljudi (od toga Nemaca 2522, Maara 59, ostalih 109), a
prema popisu iz 1948. godine: 59 stanovnika (27 Srba, 1 Hrvat, 1 Albanac, 9 Maara i 21 Nemac).56 Posebno je
zanimljiv sluaj Buljkea (dananji Magli). Buljke/Magli bio je naselje sa preteno nemakim stanovnitvom.
Neki su se pred kraj rata evakuisali, ali veina je ostala u selu, mislei da mogu ostati u mestu, s obzirom na to
da nisu nikom zlo naneli. Meutim, poetkom 1945. jedan broj njih deportovan je u Rusiju, deo je prebaen u
logore u okolna mesta i u Novi Sad, a 15. aprila je preostala grupa od 930 starijih mukaraca, ena i dece do 14
godina internirana u logor u Bakom Jarku. Za samo godinu dana zbog tekih uslova ivota u Jarku umire 665
stanovnika Buljkea, od toga 172 dece. Mesto je ostalo prazno, ostalo je samo nekoliko stanovnika da doeka
nove stanovnike. Ve poetkom juna 1945. u mesto dolazi grupa od 2702 ljudi iz Grke. etiri godine kasnije ti
isti Grci, zbog neslaganja sa aktuelnom politikom jugoslovenskih vlasti, odlaze u ehoslovaku, a umesto njih
stiu kolonisti.57

53 Vladimir Geiger, Folksdojeri, Fatum kolektivne krivnje, str. 289, 291, 294, 295.
54 Arhiv Vojvodine (AV), F-169 (Glavni narodnooslobodilaki odbor Vojvodine), 707/45. Mesni narodnooslobodilaki
odbor 30. maja 1945, dopis upuen Glavnom narodnooslobodilakom odboru Novi Sad.
55 Stevan Makovi, Logor za Nemce u Sekiu (19441946), u: Ex Pannonia 8 (Subotica: Istorijski arhiv Subotica,
2004), str. 1627, odnosno tekst korien sa: http://adattar.vmmi.org/fejezetek/1665/08_logor_za_nemce_u_
sekicu_%281944-1946%29.pdf (pristup jula 2015), str. 73.
56 Branislav Danilovi, Gakovo i Kruevlje logori za Podunavske vabe u Bakoj 19451947. (Sombor: Istorijski arhiv
Sombora, 2008), str. 13, 17. Prema popisima stanovnitva.
57 Vladimir Bura, Sedma jugoslovenska republika, u: National Geographic (jun 2014): str. 123, 124.

29
 Nemako ime, prezime i/ili poreklo bilo je dovoljno da vlasti osobu interniraju, jer je Nemac/Nemica
automatski faista i neprijatelj. Ipak, da nije sve tako crno-belo govori i molba neaka logorisanog Gise Danila.58
U molbi za njegovo oslobaanje, kojuje uputio komadantu logora pie: Jasamnastavnik gimnazije u Bakoj
Topoli i imam za zadatak da kod dece uklonim uticaj trogodinjeg faistikog vaspitanja i da ih vaspitam u duhu
demokratije i socijalizma.Paradoksalnoje da ovek kome najveimdelom zahvaljujem svoju antifaistiku svest
i socijalno miljenje ispata u logoru samo zato to je nemakog porekla. Utoliko pre, tojeoptepoznato daje
moj stric toliko mrzeo Nemce kulturbundiste daim jezabranio pristup ukuu, ulazio na njihov zbor i govorio
protiv faizma, pomagao rtve faistikogprogonai samse za celo vreme priznavaoza Maara zbog ega je od
Nemaca bio teroriziran i bojkotovan. I zakljuuje: Reavanje tog problema na rasistikoj osnovi nije u duhu
nae borbe.59

Kako je poelo kad se sve zavrilo?

Crvena armija je zauzela Banat i Baku septembra/oktobra 1944, a za njima su doli partizani. U ponekim
mestima doli su samo partizani, ponegde zajedno.60 Sa njihovim dolaskom poela su pljakanja, maltretiranja,
ubistva, silovanja, a onda i deportacije u SSSR i interniranje u logore u zemlji. Pljakanja su poela smesta. Iza
logorisanih Nemaca nije ostala samo njihova imovina, u vidu pokretnih i nepokretnih dobara, nego je ostalo i
puno namirnica i ostalih neinventarisanih stvari, magazina itd.61 Osim svega toga, pljakala se i hrana, odea,
te sitnije vredne stvari. Kako se ophodilo prema imovini Nemaca govori i jedan od izvetaja, s podnaslovom
Dravna imovina: [T]a imovina tretirana je kao faistika i postupalo se prema njoj kao prema faistikoj
imovini.62 Uz novu vlast je u pljakanju uestvovalo i lokalno stanovnitvo. Pljakanje je imalo velike razmere i
po pitanju broja uesnika i po koliini ukradene robe.63 Sa pljakanjem su esto dolazile i batine, vreanje, pa i
ubistva i silovanja. Najee su ulazili u kue i pljakali, ali su u vie navrata pretresali i Nemce pri transportu u
logor ili u samom logoru.
Postoji vie dokumenata u kojima sama vlast navodi da su se deavale pljake ili unitavanje imovine, kao
i njena zloupotreba.64 Janjetovi navodi kao primer da su svi lanovi lokalnog Narodnooslobodilakog odbora
u Parabuu/Ratkovu uzeli neto od imovine Podunavskih Nemaca, odnosno podelili je meu sobom.65 Iako
ima drugaijih primera, to najee nije bilo kanjavano. U jednom od izvetaja stoji: Utvreno je, da su vojni
sudovi vrlo blago postupali u donoenju presuda, naroito kada je bila u pitanju pljaka dravne imovine. []
Prilikom toga logorisanja napravljeno je niz zloupotreba po pitanju pokretne imovine logorisanih. Oni su odmah
voeni u logor poslije ega je nastalo sa pljakanjem njihove imovine od strane kako vojnih, tako i civilnih lica.
Prilikom dovoenja u logor od interniranih uziman je sav novac, satovi i druge dragocjenosti od ega je vrlo
malo dospjelo u dravne magazine. Svako je nalazio za potrebno, poevi od komandanta logora pa do obinog
58 Imena su navoena onako kako su pisana u originalnom dokumentu iz kojeg je preuzeto.
59 Stevan Makovi, Logor za Nemce u Sekiu (19441946), u: Ex Pannonia 8 (Subotica: Istorijski arhiv Subotica,
2004), str. 1627, odnosno tekst korien sa: http://adattar.vmmi.org/fejezetek/1665/08_logor_za_nemce_u_
sekicu_%281944-1946%29.pdf (pristup jula 2015), str. 73.
60 Zoran Janjetovi, Between Hitler and Tito, Disappearance of the Vojvodina Germans, 2nd revised edition, (Beograd:
Zoran Janjetovi, 2005), str. 191, 192.
61 Arhiv Jugoslavije (AJ), F-50 (Predsednitvo Vlade FNRJ), 36243.
62 AJ, F-50, 36243.
63 Zoran Janjetovi, Between Hitler and Tito, Disappearance of the Vojvodina Germans, 2nd revised edition, (Beograd:
Zoran Janjetovi, 2005), str. 193.
64 Ibid, str. 196.
65 Ibid, str. 197.

30
straara da uzme za sebe neto novaca i nakita. Ne samo da su se ovakovi sluajevi deavali u poetku odmah
poslije oslobonja nego se to i ponovilo i prilikom zadnjeg logorisanja Nijemaca u Novom Sadu 1. aprila 1945.
godine. Te noi u Novom Sadu internirano je 260 osoba meu kojima je bilo oko 40 Srba i Hrvata kao i neto
i mjeovitih brakova. Ve u toku noi sva pokretna imovina interniranih nestala je kao i dragocjenosti, satovi,
novac i ostalo. Oduzimanje je bilo obino bez popisa i inventara i trpano u korpe i kofere. [] Komandant logora
u Panevu zaplijenjene dragocenosti i novac predavao je na sve strane Komandi mjesta, podruja, Okrunom
NOO-u i vojnoj oblasti, razumije se uvijek samo jedan dio, nepropisano i bez popisa i ne dajui zato nikakve
priznanice ni potvrde.66 Ove pljake su trajale do leta 1945.67 Toga se J. ivo sea, iako je bio deak, i kae:Bio
sam derani kad je bio rat, ali seam se da su se iseljavali, neki su odvezeni u logor, onda su ili po kuama, sve
su izneli iz kue i onda to delili kad su se ovi doseljavali, ovaj uzme sto, ovaj stolice...68
Poetak kraja Podunavskih Nemaca ogledao se i u konfiskaciji imovine. Ve pomenuto zasedanje AVNOJ-a
21. novembra 1944. donosi Odluku o prelazu u dravnu svojinu neprijateljske imovine, o dravnoj upravi nad
imovinom neprisutnih lica i o sekvestru nad imovinom koju su okupatorske vlasti prisilno otuile. Ova odluka
je stupila na snagu 6. februara 1945, te je u dravno vlasnitvo prela nemaka imovina na teritoriji Jugoslavije,
a onda i sva imovina nemakih fizikih i pravnih lica.69 Ljudi su na razne naine pokuavali da ostanu u svojim
domovima, bilo da se izjasne da su druge nacije, bilo da se uine neki drugi koraci, a te napore belei i prethodno
pomenut izvetaj, u kojem se moe nai i ovo: Zapaeno je u Banatu, da je poslije osloboenja sklopljeno oko
40 brakova izmeu Srba i Nijemica. Ovi su brakovi sklopljeni da bi se dolo do njemake imovine koja je trebala
potpasti pod konfiskaciju i iz isto pekulantskih razloga.70

Maltretiranja, ubistva i nestajanja. Ustanovljenjem Vojne uprave71 Nemci su na svojoj koi osetili brutalne
posledice toga to nose upravo taj nacionalni identitet: streljanja, muenja, bez sudskih reenja.72 Jedan od
zadataka Vojne uprave bio je da otkloni posledice nacistikog odnosno hortijevskog reima, da se krivci kazne,
te da se dalje vlast osposobi za vrenje dunosti koje e preuzeti na sebe posle Vojne uprave.73 Neki Nemci su
ubijeni jer su oni ili lanovi njihovih porodica uestvovali u tadanjoj ratnoj maineriji, neki poto su se viali
sa Wermachtovim vojnicima, neki iz linih interesa i osvete, a mnogi samo zbog nemakog identiteta. Neki su

66 Arhiv Jugoslavije (AJ), F-50, 36243.

67 Zoran Janjetovi, Between Hitler and Tito, Disappearance of the Vojvodina Germans, 2nd revised edition, (Beograd:
Zoran Janjetovi, 2005), str. 199.
68 J. V. (1940), mesto u Bakoj.
69 Zbog toga je u vie sluajeva bilo suenja pred meunarodnim sudovima, a odnosi se na fabrike, pogone u kojima je
bilo stranog kapitala, a drava je prisvojila.
70 AJ, F-50, 36243.
71 Vojna uprava je uvedena Titovim ukazom od 17. oktobra 1944. i trajala do februara 1945, a bila je pod rukovodstvom
generala-majora Ivana Rukavine. Izvod iz nareenja, a kao objanjenje Glavnog narodnooslobodilakog odbora Vojvodine
o potrebi formiranja Vojne uprave: Ova mera poduzeta je zbog toga to je u ovdanjim krajevima ivelo mnogo Nemaca i
Maara koji su se neprijateljski drali prema prema Slovenskom stanovnitvu uestvujui u svim zverstvima koja je okupator
organizovao protiv naeg naroda. Naroito su se ovdanje vabe varvarski odnosile prema Srbima, a i ostalim naim
narodima. Zato je potrebno da se TEMELJITO obraunamo sa svim vabama a i sa onim Maarima koji su izvrili zloine.
Usled velikog broja tih neprijateljskih elemenata, koji ive u naoj sredini, naa narodna vlast nije mogla odmah da ima onaj
autoritet koji bi trebala i morala da ima. Zatim, potrebno je voditi rauna o naputenoj imovini narodnih neprijatelja
72 Stevan Makovi, Logor za Nemce u Sekiu (19441946), u: Ex Pannonia 8 (Subotica: Istorijski arhiv Subotica,
2004), str. 1627, odnosno tekst korien sa: http://adattar.vmmi.org/fejezetek/1665/08_logor_za_nemce_u_
sekicu_%281944-1946%29.pdf (pristup jula 2015), str. 58.
73 Zoran Janjetovi, Logorisanje vojvoanskih Nemaca od novembra 1944. do juna 1945. godine, u: Tokovi istorijU
12/1997. (Beograd: Institut za noviju istoriju, 1997), str. 154

31
 ubijeni na licu mesta. Ubistva su uglavnom na poetku bila pojedinana, da bi neto kasnije postala masovna.
Masovna ubistva deavala su se u Odacima,74 Panevu, Vrcu, Zrenjaninu, Zemunu, Staroj Pazovi, Vrbasu,
Sremskoj Mitrovici i u mnogim drugim mestima.75 Peter Blaha govori o svom bratu Sepiju koji je 23. novembra
1944. godine, zajedno sa jo 181 Odaaninom, stradao u kukuruzitu pokraj puta za Karavukovo: [U]pali su
u kuu dvojica s pukama o ramenu i titovkama na glavi, i odveli su ga. Vie ga nismo videli. Imao je tek 16
i po godina... Postavljeni su na rub jame dimenzija etiri puta pet-est puta dva metra, koju su prethodno
sami iskopali, i u nju padali pod udarcima aova, posvedoio je kasnije Johan Hans Mejer, jedini koji je izbegao
krvoprolie.76 Maltretiranja su esto prerastala u
prava zverstva.
Ali ono to sam jedino iz itavog tog njegovog
U Zemunu su ubijeni pojedinci koji su ak [Titovog] dugakoj govora zapamtio, i to mi se
uestvovali u NOB-u, ali nije bilo vremena niti elje da snano urezalo u svest, bila je jedna reenica koja
se to potvrdi. Posebno u tri dana nakon osloboenja se odnosila na nae dojueranje sunarodnike, na
nae vabe, pa stoga i nije bilo udno to sam je se
Zemuna 22. oktobra 1944, partizanske kontrole su sada najednom setio, u ovoj nekadanjoj vapskoj
zaustavljale ljude, legitimisale, po nahoenju hapsile, kui. Zapamtio sam je, jer me je ta reenica, kao
pa i streljale na licu mesta.77 Isto tako su postojali mladog i nedovoljno prekaljenog borca, duboko
lini motivi da neki Nemci stradaju: Nou izmeu uznemirila i zbunila, i ak izazvala i neki refleksan
otpor i neslaganje sa njom, jer ne samo to se
17. i 18. novembra 1944 godine odvedena su etiri neposredno ticala tih sunarodnika sa kojima sam
ovjeka iz Perlesa i za njihovu sudbinu dosada se nije do jue zajedno iveo, ve se posredno odnosila
nita znalo. Komisija je utvrdila da su komandant i na nau brigadu brigadu koja je dejstvovala iz
mjesta Perc iva i komandant milicije Perc Blaga, linija fronta u sastavu korpusa narodne odbrane
koja je tom reenicom sada maltene dobila zadatak
braa organizovali ovo odvoenje i ubistvo. Komanda da do kraja izvri ono to je zapravo i dotle inila,
podruja u Petrovgradu, Okruni NOO, OZNA i vojni ali vie nekako sporadino, na svoju ruku, i bez
sud znali su za ovo kao i to da je po srijedi lina jasnog plana, odnosno: da taj svoj dotle stihijski
zapoeti posao na terenu koji se eufeministiki
mrnja, pa mjesto da su poduzeli ta treba radi nazivao ienje terena od neprijatelja nastavi i
privoenja krivaca sudu, uputili su ih na front. Sada su teren sasvim oisti!
od nadlenih pohapeni i vodi se istraga.78 Meutim, Nemci nisu zasluili da ive u naoj zemlji i njih
ponekad nije bio potreban neki poseban povod za emo sve iseliti! glasila je ta Titova reenica.
[...] I zato da ih nikad vie ne moemo sresti?
streljanje, bilo je dovoljno to nije posluano neko Zato da ih vie nema u naoj blizini? I zar su zbilja
od nareenja. Nakon dolaska Crvene armije i NOV sve bile toliko krive, da su bespogovorno morale biti
pobijeno je u prvom talasu bar 6763 Podunavskih
Nemaca.79 prognane ili oterane u logor?! Pavle
Ugrinov, vapska kua, u: Anti egzistencija,
O tome govore sledea svedoenja: Odmah Prosveta, Beograd 1998, str. 109116.
nakon ulaska partizana 6. oktobra 1944, partizani
su pokupili tatu sa ostalim vienijim i bogatijim
graanima Paneva i odveli su ih u oblinje mesto
Jabuka. Tatu je na sreu primetio jedan komunista, staklar, koji mu je rekao: ika Karlo, vama ovde nije mesto...
i izvukao ga je iz kolone. Ostale su streljali po kratkom postupku.80

74 Denis Kolundija, Spokoj nad parcelom 7067/1, Dnevnik od 22. septembra 2013. Ovaj sluaj je poznat kao jedini
poznat sluaj rehabilitacije grupnog streljanja Nemaca.
75 Zoran Janjetovi, Between Hitler and Tito, Disappearance of the Vojvodina Germans, 2nd revised edition (Beograd:
Zoran Janjetovi, 2005), str. 211212
76 Denis Kolundija, Spokoj nad parcelom 7067/1, Dnevnik od 22. septembra 2013.
77 Branko Najhold, Hronika Zemuna 19412000, I i II deo (Zemun: Trag, 2013), str. 77 i str. 289.
78 AJ, F-50, 36243.
79 Zoran Janjetovi, Prinudni rad folksdojera u Vojvodini 19441950, u: Logori, zatvori i prisilni rad u Hrvatskoj/
Jugoslaviji 19411945, 19451951. Zbornik radova (Zagreb: Hrvatski institut za povijest, 2009), str. 206.
80 Pismeno svedoenje Anne Koch.
32
 Tokom rata je otac vodio na frizerski salon, jer je moralo od neega da se ivi. Odmah nakon osloboenja,
tata je sa vie uglednihsomborskih graana bio uhapen i sproveden u podrume Kroni palate iz koje s izlazilo
samo sa nogama napred. No, srea je bila na tatinoj strani, jer ga je prepoznala jedna partizanka kao svog
frizera. Na osnovu njene garancije on je puten kui. (Govorilo se da su zidovi podruma Kroni palate godinama
posle rata bili poprskani krvlju ljudi, koje je OZNA dole u podrumima muila).81
Ne zna se taan broj silovanja poto najee nisu prijavljivana. Deavalo se da su rtve silovanja i ubijene.
U Banatskom Karlovcu prijavljeno je 200 silovanja, koja su poinili Rusi, a mnoge ene inficirale su se nekom
venerinom boleu. esto su silovanja izvrena u prisustvu lanova porodica. U Srpskoj/Nemakoj Crnji njih
devetorica silovali su devetogodinju devojicu, nakon ega je njena majka ubila prvo nju, a onda i sebe.82 M.
govori o tome: Ti crvenoarmejci... udesa su ovde radili. Eto i tu enu su silovali tamo kod kapele gore i postala
je poremeena, umrla je slabih ivaca. Bila je suha ovako... Tako su hvatali te vabice. Rusi su svata radili. To se
ulo ovde kad smo mi doli, to se prialo...83
Jugoslovenskim vlastima prijavljeno je da je Crvena armija poinila: 1219 silovanja, 359 pokuaja silovanja,
111 silovanja s ubistvom, 248 silovanja s pokuajem ubistva i 1204 sluaja pljake s povredama.84 Ako se
uzme u obzir da su to samo prijavljeni sluajevi, moe se onda zamisliti tek broj silovanja koji se zaista i desio.
Jugoslovenske vlasti su u nekom momentu intervenisale kod sovjetskih komandanata da obuzdaju svoje ljude.85
Posle nekoliko gutljaja uterali su moju majku u spavau sobu, bacili je na krevet i pokuali da je siluju. Vritala je
u pomo. Deda je upao u sobu i oni su je ostavili. Pijani vojnici su otili, ali je deda znao da e se vratiti. Rekao je
da moe da zatiti majku, ali da ja i Ana moramo da se krijemo u bati. Imale smo po 14 godina. [...] Mnoge ene
i devojke bile su silovane ba ispred svojih porodica. Neke su se obesile, a nekoliko porodica je skoilo u bunare.
Oko 70 ljudi je sahranjeno u svojim dvoritima.86
Sve to je poveavalo strah u ljudima. Ljudi su ve bili uplaeni glasinama koje su prethodile dolasku Crvene
armije i partizana, a reakcije novih vlasti su taj strah dodatno poveavale. Kruio je pamflet Ilje Erenburga87
iz 1945. u kojem je izmeu ostalog pisalo: Nemci nisu ljudi... Ubij Nemca, tako vie tvoja zemlja. Nemoj da
propusti, nemoj da izbegne, UBIJ!88 Strah je mnoge navodio na samoubistvo.

Po reima jedne svedokinje: U tom periodu, izmeu ulaska partizana 6. oktobra i interniranja svih Nemaca
(12. novembra 1944) mnoge su porodice izvrile samoubistvo. Izmeu ostalih se obesila moja najbolja prijateljica
sa celom porodicom89

81 ivotna pria Rudolfa Kumerkramera, u: Aleksandar Krel, Mi smo Nemci Etniki identitet pripadnika nemake
nacionalne manjine u Vojvodini na poetku 21. veka (Beograd: Etnografski institut, SANU, 2014), str. 266.
82 Zoran Janjetovi, Between Hitler and Tito, Disappearance of the Vojvodina Germans, 2nd revised edition, (Beograd:
Zoran Janjetovi, 2005), str. 202.
83 M. C. (1936), Kljajievo.
84 Zoran Janjetovi, Between Hitler and Tito, Disappearance of the Vojvodina Germans, 2nd revised edition, (Beograd:
Zoran Janjetovi, 2005), str. 204.
85 Zoran Janjetovi, Logorisanje vojvoanskih Nemaca od novembra 1944. do juna 1945. godine, u: Tokovi istorije
12/1997 (Beograd: INIS, 1997), str. 152
86 Pria Magdalene Metzer iz Srpske Crnje, mesto poznato i po velikom broju silovanja, Medved pred vratima, u: Nenad
Novak Stefanovi: Zemlja u koferu (Beograd: Nenad Novak Stefanovi, 2007), str. 82.
87 Zoran Janjetovi, Between Hitler and Tito, Disappearance of the Vojvodina Germans, 2nd revised edition (Beograd:
Zoran Janjetovi, 2005), str. 88.
88 Mrnja prema neprijatelju sistematski se promovisala potkraj rata i u neposrednom porau. Poetkom aprila 1945.
objavljene su, u prevodu sa ruskog, najpre u Beogradu knjiga Ilje Erenburga (Ilja Erenburg, Rat april 1942 mart 1943,
Beograd: Dravni Izdavaki Zavod Jugoslavije, 1945), a nedugo zatim i u Zagrebu knjiica Mihaila olohova Nauk mrnje, koje
su antologijski tekstovi govora mrnje (Mihail olohov, Nauk mrnje, Zagreb: Vjesnik, 1945).
89 Pismeno svedoenje Anne Koch.

33
 Sluaj Srpske/Nemake Crnje i dalje zaokuplja panju: tvrdi se da je veliki broj itelja tog mesta izvrio
samoubistvo. Dokumentovano je 55 sluaja. O atmosferi tada govori Magdalena Metzer: Stalno smo bili
uplaeni. Bez odmora i spavanja. Pratila sam majku, danju i nou. Plaila sam se da e se ubiti, kao to su mnoge.
Stalno je ponavljala da e doi mir kada skoimo u bunar. To nisam htela: jo sam imala oca, negde u svetu,
koji nas je voleo. Preiveemo. elim da ivim! Majka je izgubila nadu. Svakog dana nova muenja, ponienja,
strahovi. Stizali su glasovi o novim streljanjima. Nikog da pomogne. Srbima je bilo zabranjeno da nam pomau.
Ko nam pomogne bie ubijen mnogi su i bili ubijeni. [...] Srbi su poeli da obilaze nemake kue. Govorili su
nam da e se sve smiriti i da nema potrebe za samoubistvima.90 Inae, u Nemakoj/Srpskoj Crnji sprovedena su
brojna muenja, streljanja, te pretnje da e mukarci biti ubijeni, a ene i devojke silovane.91
Cifre iz sledee tabele govore o velikom broju stradalih od zavretka rata do momenta interniranja u logore.
Najvei broj njih je ubijeno, a deo se vodi kao nestao ili kao da je izvrio samoubistvo. Ukupan broj stradalih pre
interniranja iznosi 8049 Podunavskih Nemaca.92

Civili koji su umrli pre interniranja u logore

Deca ene Mukarci Ukupno
Ubijeni 61 806 6332 7199
Izvrili samoubistvo 11 82 61 154
Nestali 40 152 504 696
Ukupno 112 1040 6897 8049

Kako su dospeli u logore?

Predsednitvo Ministarskog saveta DFJ izvestilo je 11. juna 1945. da Vlada Jugoslavije stoji na stanovitu
da sve Nemce koji se nalaze u okviru granica Jugoslavije raseli i uputi u Nemaku, im se za to stvore povoljni
tehniki uslovi.93 Vano je pomenuti da je budunost Nemaca u Evropi generalno reavana na Potsdamskoj
konferenciji (od 17. jula do 2. avgusta 1945) u okviru koje se uredilo uredno iseljavanje (preostalog) njemakog
stanovnitva iz Poljske, Maarske i ehoslovake na podruje Nemake.94 To je predstavljalo legalno etniko
ienje s tim to je ono trebalo da bude obavljeno humano i organizovano. Potsdamskim dogovorom nije
obuhvaena i Jugoslavija, pa je ona reavala problem svojih Nemaca na jo gori nain. Kako uprkos zahtevima
upuenim saveznicima Jugoslaviji preseljenje Podunavskih Nemaca nije bilo dozvoljeno, bilo je odlueno
sledee: Dok ne budu postojale mogunosti za njihov transport, isti e se nalaziti u logoru na prisilnom radu.95

90 Pria Magdalene Metzer iz Srpske Crnje, Medved pred vratima, u: Nenad Novak Stefanovi: Zemlja u koferu (Beograd:
Nenad Novak Stefanovi, 2007), str. 83
91 Denis Kolundija, Natalija Mileti, Crnja od smrti, Balkanist, 24. oktobar 2014. http://balkanist.net/bcs/crnja-od-
smrti/
92 Zoran Janjetovi, Between Hitler and Tito, Disappearance of the Vojvodina Germans, 2nd revised edition, (Beograd:
Zoran Janjetovi, 2005), str. 329.
93 Vladimir Geiger, Heimkehr, Povratak slavonskih Nijemaca nakon Drugoga svjetskog rata iz izbjeglitva/prognanitva
u zaviaj i njihova sudbina, u: Scrinia Slavonica, Godinjak Podrunice za povijest Slavonije, Srijema i Baranje Hrvatskog
instituta za povijest, sv. 3 (Slavonski Brod, Hrvatski institut za povijest Podrunica za povijest Slavonije, Srijema i Baranje,
2003), str. 525.
94 Vladimir Geiger, Folksdojeri, Fatum kolektivne krivnje, u: Godinjak Njemake narodnosne zajednice/VDG
Jahrbuch 2002. (Osijek: Njemaka narodnosna zajednica Zemaljska udruga Podunavskih vaba u Hrvatskoj/Volksdeutsche
Gemeinschaft Landsmannschaft der Donauschwaben in Kroatien, 2002), str. 293294.
95 Na osnovu Odluke Predsednitva AVNOJ-a od 21. novembra 1944. Ibid, str. 295.

34
 Ve na samom poetku uvedena je radna obaveza, s tim to je jedan deo Nemaca iveo u svojim kuama, a
jedan deo u radnim logorima. Odvoenje u logore intenzivirano je usled opasnosti od nemakih padobranaca.
Zbog toga su mukarci internirani, gde bi bili pod boljom kontrolom, u novembru i decembru 1944, a nastavilo
se u martu i aprilu 1945. godine, te u junu i avgustu.96 S vremenom su skoro svi odvedeni u logor, ukljuujui i
decu, stare i nemone/bolesne. Posle nekog vremena logori su postali konstanta. Razlozi za odvoenje u logore
bili su razliiti od koncentracije radne snage, pa do ouvanja nemake imovine, otvaranja prostora za koloniste,
te iz stratekih razloga.97
Kako je tekao sam proces interniranja? Veliki broj Nemaca sakupljen je nou, blokadom sela, u nekoj zgradi,
a potom su pretraene dragocenosti. Ima razliitih iskustava. Ova seanja govore kako je tekao taj proces u
Panevu i Subotici.
12. novembra su partizani objavili da svi Nemci treba da ostanu u svojim kuama, kako bi ih popisali. Umesto
popisa, pokupili su sve panevake Nemce i zatvorili ih u logore. Starije ljude i ene sa malom decom su odveli u
logore za unitenje (Vernichtungslager) kao to je Knianin, a mlae u radne logore Perjara i logor na Fiplacu
u centru Paneva. Svi stariji lanovi porodice Welker, Koh i Fier kao i na svetenik su stradali u Knianinu, od
gladi i bolesti. [...] Moj tata te jeseni 1944. nije morao u logor, spasao ga je zet Stamenko. Stamenko se 1948.
opredelio za Informbiro i kasnije nije mogao da sprei iselenje iz kue (oduzeta mu je kao i Sodara) i svakodnevno
ikaniranje. Deda je otiao za Nemaku 1956, sa poslednjim preivelim panevakim Nemcima.98
Ja sam bila 11. godina... u 12. godini, kad su roditelje odneli za logor. Tata je... on je bio tranvajo, on je
predo slubu uvee u 10 sati, doo je kui... u jedan sat neko kuca na prozoru. Kae tata: Ko je?. Kau: Patrola.
I onda kad je otvorio, poznao je koga puta unutra, jer to mu je bio kolega... ne kolega, nego drug, ili su zajedno
u lov. [...] Al tatu su mi prvo odneli 1944. u decembru 28. kad je dola patrola. Onda mu Peter (drug iz lova,
prim. A.K) kae: Uzmi dva para vea i ajde sa nama!. Tata je otio sa njim. Nisu rekli de e sa njim, nita. Al tu
je bilo, de je nova pijaca, tirkara. Tu je bio logor. [...] I onda, tu su skupili muke, a enske su jo ostavili kod
kue i nas decu. Onda u februaru, al ne znam tano kojeg datuma, su doli i odneli i mamu, a mene... Onda su
zvali doktora, tamo u komiluk, da l e me primiti, kao da budem kod njih...99
Mama je imala jo dve sestre, zajedno su bile u logoru i onda su nosili, vodili ih oko 7 sati, partizan ih odveo
do fakulteta, u 14 sata je doo po njih, pa opet natrag u tirkaru. Tako da su oni tu bili nekolko meseci, ne znam
tano i onda su ih odjednom nosili za Seki u logor. [...] Ulice su sve bile pregraene sa bodljikavom icom. A ene
i muki su sa ove strane bili, a deca su sa leve strane. Oduzeli su od roditelja decu.100
Kako je to sve izgledalo iz ugla onih kojih se direktno nije ticao ovaj proces interniranja Nemaca kazuje
sledee:
Bilo mi je ao. Mi djeca smo ili iz kole. Svi smo se okupili u centru oko ograde kad su u centru sve vabe
strpali u to dvorite. Sve su to bile matere i djeca, nije bilo mukih. [...] I onda su ih prozivali. Kako kojeg prozivaju,
jedan ide na ovu, onaj na drugu stranu. I to je bilo deportovano kamionima, a kud, kako... ja to ne znam.101
Imali smo komije Nemce. Njih su sve odveli u logor. Neki su pobegli. Bilo je otprilike 6070 porodica. Sve
[koji nisu pobegli, prim. H. R.] su odveli u logor, ak i one koji su bili u meovitim brakovima. U Teleki nije bilo
pogubljenja. Ovde to moemo da zahvalimo Vujoviu. On je rekao da je ovde sve u redu, pa ovamo nije doao
niko i niko nikoga nije dirao. Ni kada su Rusi uli, nisu dirali nikoga, nita loe se nije desilo.102

96 Zoran Janjetovi, Between Hitler and Tito, Disappearance of the Vojvodina Germans, 2nd revised edition, (Beograd:
Zoran Janjetovi, 2005), str. 250.
97 Zoran Janjetovi, Prinudni rad folksdojera u Vojvodini 19441950., u: Logori, zatvori i prisilni rad u Hrvatskoj/
Jugoslaviji 1941.1945., 1945.1951. (Zagreb: Hrvatski institut za povijest, 2010), str. 209.
98 Pismeno svedoenje Anne Koch.
99 Terenska graa Aleksandra Krela, N. N. (ensko, 1933, Subotica).
100 Terenska graa Aleksandra Krela, N. N. (ensko, 1933, Subotica).
101 M. C. (1936), Kljajievo.
102 E. F. (1927), mesto u Bakoj.
35
 OZNA je bila odgovorna za skupljanje i dostavljanje informacija i rukovodila je upuivanjem Nemaca u logore.
Logorisanje su izvrile vojne jedinice komandi mesta i podruja zajedno sa OZNA-om.103 Odluku o logorisanju
nakon Vojne uprave donosio je Odsek za logore pri Odeljenju za unutranje poslove AP Vojvodine, a svi organi
narodne vlasti mogli su podneti predloge.104 esto se u literaturi moe nai da je nadlean za logore bio Moa
Pijade, dok je njega nasledio Vid Dodik, poznat po govoru da vie nema mesta za Nemce u Jugoslaviji i da svi
treba da se presele u Nemaku. Dodue, s njim je dola ipak bolja hrana, a zatoena deca su dobila ak mleko
u prahu.105
Deportacija u SSSR. U decembru 1944. godine iz Vojvodine je deportovano u SSSR oko 10.000 do 12.000
ljudi,106 to jest dvadeset transporta vozova izmeu 29. 12. 1944. i 6. 1. 1945.107 Deportirci esto nisu ni znali
kuda su upueni. Bilo je puno ena u transportu. U ponekim transportima bilo ih je est do osam puta vie
nego mukaraca.108 Veina transporta dospela je u Donjecki basen. Tamo su Podunavski Nemci bili zaposleni
u rudnicima ili na graevinama, stanicama za istovar, industrijskim postrojenjima, kolhozima.109 Tretman
deportovanih razlikovao se od logora do logora, dok je hrana bila loa i nedovoljna. Situacija se popravila 1947.
godine, a od sredine 1945. bili su plaeni za svoj rad. Otputanje iz sovjetskih radnih logora poelo je u oktobru
i novembru 1949.110 Ovo su neka od iskustava tokom procesa deportacije ena, odnosno njihovih blinjih. Iz
razliitih su mesta, jedna je iz Banata, druga iz Bake.
U oktobru 1944. su partizani pokupili sve mlade i radno sposobne Nemice i poslali ih na prinudni rad u
Rusiju. I ja sam bila na tom spisku, sa koga me izbrisao jedan Stamenkov drug, komunista iz panevake staklare.
Poetkom pedesetih se iz Rusije u Panevo vratilo samo nekoliko ena.111
Mojoj majci su rekli da je ona spremna, da je voz spreman koji e je odvesti... U Odacima ete to uti da
je jedna itava gomila sveta bila odvedena u Rusiju, i njoj su javili... Moj otac, koji je tada radio u optini, nije jo
bio u braku sa mojom majkom. On je tada javio mojoj majci da se skloni, a u meuvremenu je izvukao iz logora
u Kruevlju moju babu, moga dedu i moju majku. Sakrio ih, jer je saznao da je moja majka na spisku za odlazak
u Rusiju. Onda su oni, te noi, peke, krenuli za Maarsku. Poto su imali vinograd u BaAlmau, otili su do
njega, gde im je reeno da idu dalje. Zatim su otili do Pete. Tada je nekako do njih doprla vest (verovatno se
ona proirila meu ostalim stradalnicima, prim. A. K) da e jugoslovenske vlasti vratiti konfiskovanu imovinu. Oni
su imali hotel u Odacima koji je bio konfiskovan. Oni su se (voeni tom veu) vratili nazad.112
Deportovanja Nemaca pravdala su se zasluenom kaznom za nainjenu tetu i nepravdu. Deportirano je i
desetine hiljada Nemaca i folksdojera sa predratne teritorije Rajha, teritorija koje je Crvena armija oslobaala.113

103 AJ, F-50, 36-243.

104 Stevan Makovi, Logor za Nemce u Sekiu (19441946), u: Ex Pannonia 8 (Subotica: Istorijski arhiv Subotica,
2004), str. 1627, odnosno tekst korien sa: http://adattar.vmmi.org/fejezetek/1665/08_logor_za_nemce_u_
sekicu_%281944-1946%29.pdf (pristup jula 2015), str. 63.
105 Zoran Janjetovi, Between Hitler and Tito, Disappearance of the Vojvodina Germans, 2nd revised edition, (Beograd:
Zoran Janjetovi, 2005), str. 263264
106 Zoran Janjetovi, Prinudni rad folksdojera u Vovjodini 19441950.,u: Logori, zatvori i prisilni rad u Hrvatskoj/
Jugoslaviji 19411945, 19451951. (Zagreb: Hrvatski institut za povijest, 2009), str. 206.
107 Zoran Janjetovi, Nemice u logorima za Folksdojere u Vojvodini 19441948., u: Srbija u modernizacijskim procesima
19. i 20. veka 2, Poloaj ena kao merilo modernizacije, ur. Latinka Perovi (Beograd: 1998), str. 498.
108 Zoran Janjetovi, Deportacija vojvoanskih Nemaca na prinudni rad u Sovjetski Savez krajem 1944. i poetkom 1945.
godine, Jugoslovenski istorijski asopis, 1/1997 (Beograd, Savez drutava istoriara Jugoslavije, 1997), str. 159.
109 Ibid, str. 160.
110 Zoran Janjetovi, Deportacija vojvoanskih Nemaca na prinudni rad u Sovjetski Savez krajem 1944. i poetkom 1945.
godine, Jugoslovenski istorijski asopis, 1/1997 (Beograd, Savez drutava istoriara Jugoslavije, 1997), str. 166.
111 Pismeno svedoenje Anne Koch.
112 Terenska graa Aleksandra Krela, N. N. (ena, 1955, Sombor).
113 Zoran Janjetovi, Deportacija vojvoanskih Nemaca na prinudni rad u Sovjetski Savez krajem 1944. i poetkom 1945.
godine, Jugoslovenski istorijski asopis, 1/1997 (Beograd, Savez drutava istoriara Jugoslavije, 1997), 157158.
36
 Logori
Dok vlasti pokuavaju da ree pitanje Nemaca tako to e ih iseliti, logori postaju sve puniji. Postoje brojni
nazivi za ove logore. Iz eufemizama koji se koriste moe se proitati i kontekst koji stoji iza njega. Tako, na primer,
CKJ govori da su to radne kolonije i radni centri,114 zatim to su logori iliti konfinacije,115 sabirni logori, radni logori,
mesta pod posebnim reimom,116 selo pod naroitim reimom,117 mesto za izdvajanje.118 U jednom od
dravnh izvetaja, gde se opisuje proces logorisanja i zloupotrebe, koristi se (to je, dodue, dosta redak sluaj)
termin koncentracioni logori. esto se navodi da su logori formirani samo kao privremena stanica, poto
postoji plan da se Nemci isele.

114 ACICR, B G 97, Minorits allemandes de Yougoslavie, 19451950.

115 MSP RS DA PA 1947, F-75, MO-85, sign. 420911.
116 Branislav Danilovi, Gakovo i Kruevlje logori za Podunavske vabe u Bakoj 19451947. (Sombor: Istorijski arhiv
Sombora, 2008), str. 26: Ova dva sela (Kruevlje i Gakovo) odlukom organa vlasti od 25. novembra 1944. godine raseljena
su i proglaena za mesta pod posebnim reimom a zatim pretvorena u logore.
117 Stevan Makovi, Logor za Nemce u Sekiu (19441946), u: Ex Pannonia 8 (Subotica: Istorijski arhiv Subotica,
2004), str. 1627, odnosno tekst korien sa: http://adattar.vmmi.org/fejezetek/1665/08_logor_za_nemce_u_
sekicu_%281944-1946%29.pdf (pristup jula 2015), str. 61. Makovi navodi ovaj naziv gde govori o tome da vlast nad
Sekiem preuzima Komanda sela 17. novembra 1944, i dalje kae Komanda sela pod naroitim reimom je bio pun naziv.
118 Petar unjar, Plavo, crno, crveno: 40.000 folksdojerske dece (Novi Sad: DOO Dnevnik novine i asopisi, 2006).

37
 U vie dokumenata se moe proitati da je evakuacija Podunavskih Nemaca iz zemlje ve principijelno
odluena,119 a i CICR vidi njihov odlazak iz Jugoslavije vide kao jedini spas.120 O ovome vie u odeljku o repatrijaciji.

Broj i sastav logora

Autori koji se bave pitanjem nemake nacionalne manjine posle rata esto grupiu logore za Nemce u
sledee kategorije: koncentracioni logori, logori za skupljanje, radni logori, logori za decu i bolesne.121 Kako
navodi Janjetovi, klasifikacija Hans-Ulricha Wehlera razlikuje se od ove i izgleda ovako: centralni radni logori,
mesni logori i logori za radno nesposobne.122 Oko klasifikacija postoje neslaganja, jer je esto teko razgraniiti
koji je logor imao koju namenu.123 Recimo, Baki Jarak predstavljao je i logor za nemone i bolesne, o emu
govori i to da je od 4095 Nemaca u Jarku samo 400 njih bilo sposobno za rad. U literaturi se on javlja kao
koncentracioni. Po Geigeru i Jurkoviu, bilo je uspostavljeno najmanje 69 logora u oblasti koju zauzimaju Istona
Slavonija, Srem, Baranja, Baka i Banat,124 a po Janjetoviu, na osnovu raunica Taffernera i zvaninih lista, u
Jugoslaviji je bilo 87 logora (u Vojvodini 75). Spisak logora CICR-a sadri 70 logora za teritoriju Jugoslavije.125 Kao
to je ve navedeno, JCK je, izbrojao 11 logora, odnosno, kako je reeno, radnih kolonija. Naravno, treba uzeti u
obzir da nisu svi logori postojali u isto vreme, nego da su se esto smenjivali, te su ljudi bili prebacivani iz jednog
u drugi. U Vojvodini je bilo najvie logora, jer je tu bilo i najvie Nemaca. U maju 1945. po jugoslovenskim listama
komunistike vlasti, 74.918 pripadnika nemake nacionalne manjine je bilo internirano u Vojvodini. U logoru su
bili i nemaki ratni zarobljenici, etniki Maari kao i mali broj drugih.126
Prema zvaninim objavljenim jugoslovenskim podacima, od 110.000 Podunavskih Nemaca koliko ih je bilo
u Jugoslaviji127 internirano je 96.769 (od toga je 24.403 dece, 19.953 ljudi preko 65 godina i 52.413 sposobnih
za rad). Od ovog broja pobeglo je oko 2000 ljudi, 3121 je odvedeno u SSSR, oko 2600 osloboeno je zbog
podravanja partizana ili zato to su bili u braku sa pripadnikom nenemake manjine. U celoj Jugoslaviji bilo
ih je 110.000, a po ovim podacima 9680 je umrlo.128 Po Geigeru, ove brojke su znatno drugaije. Od 195.000
Podunavskih Nemaca koji su ostali u Jugoslaviji, internirano ih je oko 170.000, od toga je u logorima umrlo
oko 50.000 do 60.000 ljudi. Prema najniim brojkama, a govorimo o poimeninim navodima, najmanje 25.987
119 ACICR, B G 97, Minorits allemandes de Yougoslavie, 19451950. Rezime razgovora H.G.Beckha i dr Jaeggija od 13.
maja 1946, u potpisu H. G. Beckh.
120 ACICR, B G 97, Minorits allemandes de Yougoslavie, 19451950. Rezime razgovora H.G.Beckha i dr Jaeggija od 13.
maja 1946, u potpisu H. G. Beckh.
121 Zoran Janjetovi: Between Hitler and Tito, Disappearance of the Vojvodina Germans, 2nd revised edition, (Beograd:
Zoran Janjetovi, 2005), str. 257, prema klasifikaciji Antona Taffernera.
122 Ibid, str. 262.
123 Vladimir Geiger, Logori za folksdojere u Hrvatskoj nakon Drugoga svjetskog rata 19451947, u: asopis za
suvremenu povijest, god. 38, br. 3 (Zagreb: Hrvatski institut za povijest, 2006), str. 1085: Iako je sporan toan broj i
namjena logora u koje su internirani jugoslavenski folksdojeri, kao i broj interniranih i stradalih u logorima, nije sporno da
se u svakom logoru umiralo.
124 Vladimir Geiger, Ivan Jurkovi, Poratni logori za pripadnike njemake nacionalne manjine, u: Politiki zatvorenik, broj
9 (Zagreb: Hrvatsko drutvo politikih zatvorenika, 1991), str. 2831.
125 ACICR, B G 97, Minorites allemandes de Yougoslavie, 19451950. Liste de camps ou lieux de confinement de
personnes appartenant A la minorit thnique allemande en Yougoslavie (civils).
126 Zoran Janjetovi: Between Hitler and Tito, Disappearance of the Vojvodina Germans, 2nd revised edition (Beograd:
Zoran Janjetovi, 2005), str. 260.
127 Podaci sa poetka 1946. godine, mnogi su do tada ve pomrli/stradali, a mnogi su logorisani i nakon toga.
128 Z. Janjetovi, Between Hitler and Tito, Disappearance of the Vojvodina Germans, 2nd revised edition, (Beograd: Zoran
Janjetovi, 2005), str. 261.

38
jugoslovenskih Nemica stradalo je u logorima za Nemce, dok je mukaraca blizu 16.878 i dece 5582 (internirano
oko 45.000 dece).129 Dodue, u poetku je izgledalo da e samo biti mukarci internirani, jer ene nisu uestvovale
u ratnim dejstvima.130 Po brojkama, kasnijem tretmanu i potom po iskazima pokazalo se drugaije. Ve krajem
1944. i poetkom 1945. sprovedene su i one na prinudni rad u SSSR. Od posledice zlostavljanja, smrzavanja,
gladi i bolesti umrlo je oko 50.000-60.000 Nemaca. Smrtnost u jugoslovenskim logorima je bila oko 30%. U
logoru je bio najvei broj ena, dece i nemonih. Podaci u tabeli koji su bliski Geigerovim navodi Janjetovi:131

Stradali u logorima
Deca ene Mukarci Ukupno
Umrli od gladi 5524 25.740 16.390 47.654
Ubijeni 14 157 396 558
Izvreno samoubistvo 4 32 24 60
Nestali 40 40 95 175
Ukupno 5582 25.969 16.905 48.447

Stradali za vreme bekstva

Deca ene Mukarci Ukupno
Posledica bekstva 21 67 55 143
Ubijeni 10 34 35 79
Nestali 1 10 7 18
Ukupno 32 111 97 240

Ako se na ovu brojku doda broj stradalih u sovjetskim logorima, 1994 ljudi (888 ena i 1106 mukaraca), te
8049 civila koji su umrli pre interniranja u logore (videti tabelu na str. 34) , onda je to brojka od 58.730 stradalih
Podunavskih Nemaca.
Da se sve ovo ipak odvijalo daleko od oiju javnosti (posebno stranaca), bez obzira na broj nestalih i
interniranih, govori i podatak o pokuaju delegata CICR-a u Jugoslaviji, dr Jaeggija, da u maju 1946. godine doe
do informacija o tanom broju Podunavskih Nemaca u logorima. U njegovom izvetaju navodi se podatak da je
oko 100.000 Podunavskih Nemaca smetenih u logorima. Ovo je nezvanian podatak, jer ne postoji dozvola za
posetu logora, kao ni ratnih zarobljenika. Isto tako, CICR nije znao, bar u poetku, gde se logori tano nalaze.132

129 Vladimir Geiger, feljton, Sudbina Njemica u Hrvatskoj (i Jugoslaviji) nakon Drugog svjetskog rata (2. dio), Deutsches
Wort/Njemaka rije, Blatt der Deutschen und sterreicher in Kroatien/List Nijemaca i Austrijanaca u Hrvatskoj 51
(Osijek: Njemaka narodnosna zajednica Zemaljska udruga Podunavskih vaba u Hrvatskoj/Volksdeutsche Gemeinschaft
Landsmannschaft der Donauschwaben in Kroatien, oujak/Mrz 2004), str. 36.
130 Zoran Janjetovi, Nemice u logorima za Folksdojere u Vojvodini 19441948, u: Srbija u modernizacijskim procesima
19. I 20. veka 2, Poloaj ena kao merilo modernizacije, ur. Latinka Perovi (Beograd: 1998), str. 497.
131 Zoran Janjetovi, Between Hitler and Tito, Disappearance of the Vojvodina Germans, 2nd revised edition (Beograd:
Zoran Janjetovi, 2005), str. 329.
132ACICR, B G 97, Minorites allemandes de Yougoslavie, 19451950. Rezime razgovora H. G. Beckha i dr Jaeggija od 13.
maja 1946, u potpisu H. G. Beckh.

39
 Drava nije elela da d tane podatke o broju interniranih, niti o vrsti interniranja. Prilikom jednog sastanka
direktora CICR-a Georges Dunanda s MUP-om FNRJ, u izvetaju MUP-a stoji: Mi smo mu odgovorili da u
Jugoslaviji nema velikih nepokretnih logora tipa onih kakvih imaju velike Zapadne drave...133

Ko je sve dospeo u logor?

U logor je dospela veina Podunavskih Nemaca, moglo bi se ak rei skoro svi. U nekim dokumentima drave
ak pie svi Nijemci koji su se zatekli na teritoriji Vojvodine...134 Meutim, iako stoji da su logora osloboeni
ljudi koji su u meovitom braku, oni koji su uestvovali u NOB-u, te asimilovani, pokazalo se da su teorija i
praksa u raskoraku. To je priznala i sama drava. Predsednitvo Ministarskog saveta DFJ, odeljenju OZNA-e za
Jugoslaviju navodi da organi vlasti koji su logorisanje i ostale mere izvrili nisu u svakom pojedinom sluaju
postupali najpravilnije, te ima izuzetih Nemaca koji to ne bi zasluili. [...] Na drugoj strani u logorima se nalazi
izvestan broj Nemaca strunjaka-strunih radnika koji bi bili vrlo korisni u pojedinim privatnim poduzeima u
Vojvodini, a iji rad bez takvih strunjaka ne moe da se u punoj mjeri odvije. U izvetaju Vanredne komisije
za Vojvodinu Predsednitva Ministarskog saveta DFJ, Beograd, 29. maja 1945, Moi Pijadeu, potpredsedniku
AVNOJ-a, stoji detaljniji opis koji se odnosi na one koji su internirani, a nije trebalo, kao i o loim postupanjem
prema njima: Logorisanje Nemaca nije pravilno izvreno ni na jednom mestu, i do ovog stanja je dolo usled
toga to se logorisanju pristupalo na brzinu i u odsustvu jednog pravilno postavljenog kriterijuma, usled ega
su nastupile neminovne greke, kao: logorisanje onih koji svoji dranjem ne bi to zasluili i obrnuto ostavljanje
na slobodi onih koji treba da uu u logore. U ovom smislu komisiji je podneeno mnogo molbi, koje ilustruju
nepravilan rad. [...] Postupanje sa logorisanima nije uvek ispravno i ima sluajeva tue i silovanja.135 Vie o
tome govori sluaj tampara Bergera iz Paneva: [P]omagao je ljude koji su se nalazili u NOV, nije bio lan
Kulturbunda i za cijelo vrijeme okupacije pomagao je na ivalj i sada je odveden u logor, samo zato da bi se u
njegov stan uselio autant komande grada u Panevu. Odmah im je Berger odveden u logor, autant komande
mjesta se uselio u njegov stan.136 Ni pripadnost partizanskom pokretu nije spasilo porodicu, pa su roditelji oca
naeg sagovornika, zavrili u logorima, majka u logoru u Gakovu, a otac u Subotici.137 Isto tako, osloboeni od
logora trebalo je da budu ljudi iz meovitih brakova, ali to esto nije bivao sluaj. Tako se, na primer, Hrvatica Ana
imuni, udata za Stjepana Feldera, nala u logoru sa troje dece, od kojih je jedno umrlo u logoru.138 U logoru
su zavrili i oni ija su prezimena liila na nemaka, to je bio est sluaj kod Hrvata.139 Sem toga, izjednaavala
se saradnja sa okupatorom i odlazak sa ples i igranke sa vrnjacima Nemcima, pa je i to bio razlog interniranja

133 MSP RS DA PA 1946, F-57, MO-85, 7718.

134 AJ, F-50, 36-243.
135 to se tie tue i silovanja: U Begej Sv. uru komandir logora tukao dvojicu logoraa starih 80 godina od kojih
je jedan logiran a drugi ne vidi, a njihova erka stara 45 godina silovana je. [...] Postoji i predlog ta raditi s ovim
nepravilnostima u istom dokumentu: Po ovom pitanju komisija predlae: 1) Da se celokupni sistem logorisanja podvrgne
komisijskoj reviziji, poto se prethodno utvrdi kriterijum po kome se logorisanje ima izvriti. 2) Da se u komisiju angauju i
organi narodne vlasti i da se svi oni koji nisu Nemci izdvoje iz logora, a ukoliko imaju kakve krivice podvrgnutih odgovornosti
na drugi nain. AJ, CKJ: CK SKJ, XXXIV MP, III-3/176.
136 AJ, F-50, 36243.
137 J. V. (1940), mesto u Bakoj.
138 Stevan Makovi, Logor za Nemce u Sekiu (19441946), u: Ex Pannonia 8 (Subotica: Istorijski arhiv Subotica,
2004), str. 1627, odnosno tekst korien sa: http://adattar.vmmi.org/fejezetek/1665/08_logor_za_nemce_u_
sekicu_%281944-1946%29.pdf (pristup jula 2015), str. 69.
139 Mnogi od njih su okrivljeni od pojedinaca da su Nijemci, meutim za to nema nikakovih dokaza, AJ, F-50, 36243.

40
u logor.140 Sa druge strane, Podunavski Nemci su pokuavali da izbegnu logor, deportaciju u SSSR i drugo, i to
najee deklariui se kao Maari, Hrvati i drugo.141
Ni deca nisu bila izuzeta deportacije u logor. Pokazalo se da Podunavski Nemci oigledno moraju da trpe,
kako kae Geiger, fatum kolektivne krivice,142 i to apsolutno svi, ak i oni koji su ostali na slobodi. to se dece tie,
ona su u logorima odvajana od roditelja, ako ne odmah, onda kasnije i to po grupama. Pojedini Nemci su bili
zadueni da ih uvaju. Roditeljima esto nije bilo dozvoljeno da vide svoju decu. Brojka od 5582 stradale dece u
logorima je sama po sebi poraavajua. Jedno od svedoenja kako su deca prolazila kroz odvajanje s roditeljima:
U logoru sam sa svojom majkom ostao samo nekoliko meseci, a onda je dola naredba da se sva deca
starija od tri-etiri godine odvoje od roditelja i da se upute u deiji logor. [...] Nastala je vriska, kuknjava. Decu su
sakrivali gde god su mogli, ali ih je zatvorska straa pronalazila i silom odvajala od roditelja. I tako smo sledeeg
dana krenuli.143

Logor, ta je to?
Logor je predstavljao jednu ulicu, deo ili ak itavo mesto/selo. U poetku su ljudi odvoeni u fabrike ili
velike zgrade s puno prostora (Carinarnica u Zemunu, fabrika tirka u Subotici, u Vrcu Stojkovi-Telep, u Kikindi
Mlekara, Zrenjaninu Stari mlin i Uljara, u Panevu Riblja pijaca, Fiplac). Koje god da je bilo mesto, najee je
bilo manje prostora nego to je bilo ljudi.
Evo kako dr Suboti decembra 1945. opisuje jedno tipino nemako naselje koje je dobilo skroz novu funkciju:
Priavi odmah sam ustanovio, da je Krnjaja (dananje Kljajievo) danas u pogledu stanovnitva potpuno
promenila svoj izgled, poto su starosedioci sa veoma malo izuzetaka svi logorisani kao Nemci, [...] ima u selu i tri
logora Nemaca i to: 1) Jedan enski logor u severozapadnom delu sela sa oko 400 lica. Pod Komandu ovog logora
pripadaju logorisana civilna lica koja su smetena u sred sela (Princ Andrijina ulica) po razliitim kuama i tu ive
u talama gde su smeteni konji, goveda, svinje i ivina, gde oni vre dunost kod Uprave Narodnih dobara. Broj
ovih lica je oko 80; 2) Jedan meoviti logor vaba u jugoistonom delu sela pri kudeljarama, gde svi logorisani
vre dunost, a smeteni su po kuama, 3) Vojni nemaki logor.144
Ljudi su bili smeteni po kuama, talama i drugim pomonim prostorijama. Kreveta skoro po pravilu
nije bilo, spavali su na slami, koja je bila puna vaaka, ili na podu. Hrana je bila nedostatna, ljudi su umirali
od slabosti, bolesti, maltretiranja ili streljanja. Generalno, stanje u logorima bilo je teko, to se moe videti iz
mnogih svedoenja ljudi, te iz injenice da je veliki broj stradalih/umrlih. Po jugoslovenskim vlastima, nije bilo
izraeno nezadovoljstvo stanjem u logoru, ali broj umrlih ipak to demantuje. ak i na pojedinim mestima gde
su vladali bar malo laki uslovi, dovoljno je bilo to to su ljudi bili zatoeni ili odvojeni od svojih, ili kako se moe

140 Stevan Makovi, Logor za Nemce u Sekiu (19441946), u: Ex Pannonia 8 (Subotica: Istorijski arhiv Subotica,
2004), str. 1627, odnosno tekst korien sa: http://adattar.vmmi.org/fejezetek/1665/08_logor_za_nemce_u_
sekicu_%281944-1946%29.pdf (pristup jula 2015), str. 6869.
141 Videti vie u intrvjuu sa Rozom Vejnovi, ro. Mueller (Apatin, 1923) o ovome i situaciji za vreme rata u: Sandra
Nedimovi, Marienbund i Christusjugend u Apatinu od 1935. do 1944. godine, u: Petnike sveske, br. 55 (Valjevo, IS
Petnica, 2004), str. 1937.
142 Vladimir Geiger, Folksdojeri, Fatum kolektivne krivnje, u: Godinjak Njemake narodnosne zajednice/VDG
Jahrbuch 2002. (Osijek: Njemaka narodnosna zajednica Zemaljska udruga Podunavskih vaba u Hrvatskoj/Volksdeutsche
Gemeinschaft Landsmannschaft der Donauschwaben in Kroatien, 2002), str. 287.
143 Aleksandar Krel, Mi smo Nemci Etniki identitet pripadnika nemake nacionalne manjine u Vojvodini na poetku 21.
veka (Beograd: Etnografski institut, SANU, 2014), str. 264.
144 Branislav Danilovi Branislav Danilovi, Gakovo i Kruevlje logori za Podunavske vabe u Bakoj 19451947. (Sombor:
Istorijski arhiv Sombora, 2008), str. 73. Izvetaj preuzet iz Istorijskog arhiva Sombora, ali ne vidi se koji je fond ili signatura.

41
 proitati iz jednog pisma: [A]li uostalom meni nije tako strano, jedino eznem za Vama i za slobodom.145 Isto
je sluaj Justine Wittine: u februaru 1946. ona i njena majka prebaene su na rad u dvorsku staklenu batu u
Beograd. Neposredno nakon Titove posete internirani su dobili i krevete, ali samo nisu imali slobodu, te su njih
dve odluile posle 18 meseci da pobegnu.146 elja za slobodom esto je prevladavala strah koji je bio vie nego
realan.

Stanje u logorima
Ne govore samo lina svedoenja Podunavskih Nemaca o njihovom tekom poloaju. Lekari koji su obilazili
logore, mada je to bilo slabo vidljivo zbog velikog
broja umrlih, slabih i bolesnih (kao to je to sluaj
sa logorima Kruevlje i Gakovo), govore u svojim Iz izvetaja: Na putu kroz Vojvodinu zapazio
(zvaninim) izvetajima o situaciji po logorima. Tako sam dosta nepravilnosti, sporosti i nemarnosti
dr Duan Jovii o logoru Gakovu u jesen 1945. navodi u radu organa Narodne vlasti. Primetio sam da u
da je u toku oktobra trajala epidemija trbunog Odacima i Srpskom Miletiu jo ni danas Nemci
tifusa, da je istoa nezadovoljavajua usled gustine nisu pokupljeni niti smeteni u logore. Na moje
pitanje zato to nije dosad uinjeno odgovorni
naseljenosti, da su stanovnici logora veinom deca,
drugovi su naveli kao razlog, da su na taj nain
starci i bolesni, da po kuama i stanovima ima mnogo zatitili od pljake konfiskovanu imovinu, koju
buva i vai, a ujed vai je uzronik pegavog tifusa (vie Nemcivlasnici uvaju. Prednja tvrdnja ne moe
puta se obraao Okrunom sanitetskom odeljku, ali biti uverljiva jer je poznato da Nemci, uvajui tu
uzalud), da manjkaju rublje, ista preobuka, odela, imovinu, troe hranu, razbacuju i raspolau njom
da nema gorivnog materijala, da nije bilo u ovom po svojoj volji, a da o tome nikome ne daju rauna,
mesecu samoubistva, to znai da ih redovno ima, niti ko vodi kontrolu kako se posluje i upravlja se
samo u tom jednom mesecu septembru, umrlo je njihovom imovinom. AJ, F-507 (Savez komunista
350 lica, od toga je od trbunog tifusa 11 lica. Ne 147 Jugoslavije), III-3/180
pie od ega je umrlo ostalih 339 ljudi u samo mesec
dana. Kako je izgledao logor Gakovo iz ugla jedne od
logoraica:
Gakovo je pre rata bilo skoro isto nemako selo, koje je zatim zatvoreno i u njega je dovedeno i zatvoreno
deset puta vie ljudi nego to ih je bilo pre rata. U selu nije bilo lekara, ni lekova ni hrane... U Gakovu su nas
ene sa malom decom izdvojili u zasebne prostorije u zgradi bive kole. Na podu je bila slama a prostoriju smo
podelili aravima... U Gakovu je bilo jo manje hrane nego u Panevu, tu su nas na smrt izgladnjivali. Tako
gladom iscrpljene i prljave kosili su nas tifus, dizenterija i malarija. Seam se da su nam davali neke vakcine rekli
su da je to protiv malarije, a u stvari su nas zarazili klicama malarije. Sledeeg jutra su ljudi masovno umirali.
Svakog jutra su taljigama odnosili mrtve i seam se dece koja su plaui ila za taljigama na kojima su bili njihovi
roditelji... Od hrane smo za ceo dan dobijali samo 200 g hleba koji je bio ispeen od kukuruza, samlevenog sa
apurikom. Ako smo imali para, mogli smo od logorske uprave kupiti malo ulja, u koji smo umakali taj hleb. Moja
erka Anica, roena decembra 1946. u panevakom logoru je sisala i ni sama ne znam, kako sam imala mleka
za nju. Ni danas ne znam kako sam uspela da perem ve za Anicu, ali znam da sam dugo posle logora pare
145 Vladimir Geiger, Logor Krndija 1945. 1946. (Zagreb: Hrvatski institut za povijest; Slavonski Brod: Hrvatski institut za
povijest, Podrunica za povijest Slavonije, Srijema i Baranje, 2008), str. 292.
146 ivotna pria Justine Wittine, Justine je gledala u sunce, u: Nenad Novak Stefanovi: Zemlja u koferu (Beograd:
Nenad Novak Stefanovi, 2007), str. 113.
147 Branislav Danilovi, Gakovo i Kruevlje logori za Podunavske vabe u Bakoj 19451947. (Sombor: Istorijski arhiv
Sombora, 2008), str. 69, na osnovu izvetaja preuzetog iz Istorijskog arhiva Sombora, fond 217, inv. br. 574.

42
 sapuna smatrala najveim moguim blagom i uvek
bi bila sretna kada bi dobila sapun.148
Britanska ambasada u Beogradu alje dopis Ni u logoru u onoplji, sa oko 1200 lica, situacija
Ministru (MIP-u) 1. aprila 1946. nije mnogo bolja. Kako navodi Branislav Danilovi,
Mislim da treba da vam dostavim do znanja da
sam primio uznemiravajue izvetaje o nainu na pozivajui se na izvetaj, ljudi su bili smeteni jako
koji je nemaka manjina bila izgnata preko granice zbijeni u nemakim naputenim kuama, sa estim
u Austriju. Ne pominjem injenicu, da su ovi izgoni oboljenjima organa za varenje, zaraznim bolestima,
bili uinjeni bez saglasnosti britanskih vojnih vlasti slabom ishranom, bez preobuke i sapuna.149 Zbog
u Austriji, zbog koje, kao to vam je poznato, Vlada
Njegovog Velianstva nala za potrebno da uini takvog tekog stanja mnogi umiru, a tako je u ostalim
najenerginiji protest, ve o tekoama u koje su logorima.
bili dovedeni ovi ljudi zbog naih izgona. Do smrtnih sluajeva u logorima najee dolazi
Neu da ulazim u pojedinosti, ali izvetaji koje
sam dobio od vojnih vlasti u Austriji uverili su me,
zbog nemara: gladi, bolesti, smrzavanja, tekog
da je ovaj svet, posle koncentracije u logorima pre rada. Karl um u knjizi Jedan svet na Dunavu govori:
izgona, mnogo patio zbog nedostatka hrane, zbog Druga tetka, iz Darde, mesta u Baranji, isto je
tekog putovanja za vreme kojeg bolesni ljudi i odvedena u logor. Bila je eera, kao i ja to nam
ene, deca i odojad provedoe dugo vremena u
stonim vagonima usred zime i zbog potpunog je nasledno. Nisu joj dozvolili da prima insulin. Umrla
otsustva lekarske nege. je od eerne bolesti u tom konclogoru.150 Od gladi,
Ja znam da je za vreme rata neprijatelj vrio tifusa, dizenterije i iscrpljenosti umrlo je na hiljade
nasilna proterivanja Jugoslovena na najbrutalniji ljudi, a u nekim logorima je u vreme epidemije
nain i ta injenica nije preporuka za jugoslovenske
vlasti da tretira nemaku manjinu sa nekom umiralo i 50 ljudi dnevno. Sahranjivani su u masovnim
nenou. Ali dve nepravde ne ine pravo (but two grobnicama, ak i do 500 njih.151 Najvie umrlih
wrongs do not make a right) i ja sam uveren da bilo je u kampovima s velikim brojem nemonih:
ete se sa mnom sloiti da je u svakom pogledu Knianin, Baki Jarak, Gakovo i Kruevlje. Na primer,
poeljno da sa ovim svetom ne treba postupati na
neovean nain.[] samo u Knianinu je, od 33.000 interniranih, koliko ih
MSP RS DA PA 1946, F-51, JUG-650, 3656. je prolo kroz logor, umrlo oko 10.000 njih.152 Marija
Pfajfer pria o umrlima u logoru: Oni stari koji nisu
mogli ni jesti ni raditi svako jutro bila su kola neka
otprilike kola ko sanduk i tu je bio jedan ili dva konja
koja su to vukla, ili su kroz ulicu i kupili mrtve. To je
bilo kao da ivinu nabacuje. Ko obuen, ko go. Kad neko nije imao ta obui skidao je sa mrtvih stvari. Bilo je
svata To nije ni za priati.153 Terezija Vukovi se isto sea logora u kojem je boravila: Ve u poetku su ljudi
umirali (u Knianinu) Prvo stari ljudi i slabana deca, ali to jo nije bilo masovno Ali poslednje godine, to je
bilo strano.

148 Pismeno svedoenje Anne Koch.

149 Branislav Danilovi: Gakovo i Kruevlje logori za Podunavske vabe u Bakoj 19451947. (Sombor: Istorijski arhiv
Sombora, 2008), str. 6970, prema Istorijskom arhivu u Somboru.
150 Karl Schumm, u: ur. Nenad Stefanovi, Jedan svet na Dunavu Razgovori i komentari, esto izdanje (Beograd: Drutvo
za srpsko-nemaku saradnju, 2007), str. 47.
151 Zoran Janjetovi: Between Hitler and Tito, Disappearance of the Vojvodina Germans, 2nd revised edition, (Beograd:
Zoran Janjetovi, 2005), str. 274.
152 Ibid, str. 274.
153 ivotna pria Marije Pfajfer, u: Nadeda Radovi, Dobrila Sineli-Ibrajter, Vesna Weiss: Dunavske vabice II, (Sremski
Karlovci: LDIJ-Veternik, 2001), str. 87.

43
 Mnogo ljudi je svakodnevno umiralo. Ujutro prolaze kola i skupljaju mrtve, trpaju ih kao cepanice154 O
bolesti pria Anna Koch. Sea se kako je teko obolela od malarije, zajedno sa svojom malom erkom. Imala je
toliko visoku temperaturu da je jedva hodala.155
esto se nita nije inilo da se suzbije zaraza kao to je trbuni tifus, do danas na njenom spreavanju nije
nita uinjeno, stoji u jednom izvetaju u sluaju Sekia.156
Retki su dokumenti koji svedoe o ivotu u logoru, informacije najee dobijamo indirektno (na primer,
putem izvetaja o zdravstvenom stanju interniranih, o suzbijanju tifusa i tome slino). U njima nailazimo na
podatak da se logorisani Nemci loe tretiraju.157 Jedan od primera takvog izvetaja daje dr Andrija Bruk, koji kae:
Opti pregled mesta: Ulazei u mesto vidimo logorae koji guraju taljige na kojima se nalaze mrtvaci zamotani u
arave. Na pitanje od ega su umrli dobijamo skoro isti odgovor od pegavca. Kad smo bolje pogledali nosioce
mrtvaca imali smo ta videti vake i gnjide...158 Ivan Ivanji, koji je i sam preiveo nacistike logore, a dosta se
bavio i sudbinom Podunavskih Nemaca, navodi kako mu je Mirko Tepavac, u to vreme organizacioni sekretar
KP Vojvodine, docniji ministar spoljnih poslova, o poseti jednom takvom logoru rekao: Bilo je strano. Celo
rukovodstvo sam smesta oterao na Sremski front, jer su se ponaali kao robovlasnici...159
Kao to je ve reeno, osim to umiru od bolesti i odsustva terapije, internirani umiru i od gladi, odnosno
slabosti prouzrokovane neishranjenou. Mnoga svedoenja govore da je hrana bila vie nego oskudna,
nedostatna, a deavalo se da je uopte nema.160 Neki kau da nisu imali ni iz ega jesti, ni ta jesti.161 I CICR zna
da se u ishrani sasvim ne postupa po Konvenciji,162 to je reeno na sastanku s MUP-om FNRJ. Odgovor na to
bio je da ta obavetenja nisu tana. Kako bi se spasli, ljudi koji su mogli, beali su u okolna mesta da prose.
To je bio nain da se obezbedi hrana, koja se najee delila, ili su odlazili u njive pokuavajui da iskopaju ega
jo ima: Iz Kruevlja smo odvedeni u Knianin u logor. Kako smo ili tamo, ne znam. Mislim peke. Svud su nas
vodili peke. Seam se da kad smo doli u Knianin da sam videla drvee bez lia. Samo na visokim granama
je bilo lia, a donje grane su bile potpuno gole. Onda su mi rekli da oni lie kuvaju da jedu, da su obrali lie
sa drvea... Bilo je jako hladno, sve je bilo smrzlo i ja sam mojim ruicama iskopavala iz zemlje zrno po zrno
kukuruza i tako nakupila malo. Bila sam sretna i kad sam otila kod babe da joj pokaem koliko sam kukuruza
iskopala iz ledene zemlje (plae), rekla sam: Bako, danas nam je jako lep dan, vidi koliko sam kukuruza donela,
imamo ta jesti.163

154 ivotna pria Terezije Vukovi, u: Nadeda Radovi, Dobrila Sineli-Ibrajter, Vesna Weiss: Dunavske vabice II
(Sremski Karlovci: LDIJ-Veternik, 2001), str. 134.
155 Pismeno svedoenje Anne Koch.
156 Stevan Makovi, Logor za Nemce u Sekiu (19441946), u: Ex Pannonia 8 (Subotica: Istorijski arhiv Subotica,
2004), str. 1627, odnosno tekst korien sa: http://adattar.vmmi.org/fejezetek/1665/08_logor_za_nemce_u_
sekicu_%281944-1946%29.pdf (pristup jula 2015), str. 64.
157 Zoran Janjetovi: Between Hitler and Tito, Disappearance of the Vojvodina Germans, 2nd revised edition, (Beograd:
Zoran Janjetovi, 2005), str. 223, prema AJ.
158 Branislav Danilovi: Gakovo i Kruevlje logori za Podunavske vabe u Bakoj 19451947. (Sombor: Istorijski arhiv
Sombora, 2008), str. 80, prema Istorijskom arhivu Sombor.
159 Ivan Ivanji, Pa, znate kako je, ubijalo se, nedeljnik Vreme broj 1132, od 13. septembra 2012, http://www.vreme.
com/cms/view.php?id=1072146
160 Dokumentation der Vertreibung der Deutschen aus Ost-Mitteleuropa, Band V, Das Schicksal der Deutschen in
Jugoslawien, Duesseldorf, 1961, Muenchen, 1984, Augsburg, 1994, Muenchen, 2004, nr. 53, str. 374.
161 ivotna pria Marije Pfajfer, u: Nadeda Radovi, Dobrila Sineli-Ibrajter, Vesna Weiss: Dunavske vabice II, (Sremski
Karlovci: LDIJ-Veternik, 2001), str. 86.
162 MSP RS DA PA 1946, F-57, MO-85, 11347.
163 ivotna pria K. T, u: Nadeda Radovi, Dobrila Sineli-Ibrajter, Vesna Weiss: Dunavske vabice II, (Sremski Karlovci:
LDIJ-Veternik, 2001), str. 65.

44
 Intendant logora u Gakovu, u dopisu iz decembra 1944. godine Komandi podruja, upozorava na posledice
gladi i apeluje na slanje namirnica.164 O logoru u Panevu i hrani govori Anna Koch:
U barakama u logoru na Fiplacu je bilo malo mesta, spavalo se na podu. Bilo nas je dvadeset u sobi i svi
smo bili gladni, a veina nije imala vie nikoga na slobodi, tako da nikada nisu dobijali pomo. Dobijali smo jedan
obrok na dan, najee neku neslanu, praznu supu u kojoj su plivali ikovi (koji su kripali pod zubima) i malo
suvog graka.165

Dr ore Lazi 13. avgusta 1945. godine pie GNOO, Odeljku za narodno zdravlje Novi Sad, kako je hrana
nedostatna niti podmiruje kalorike a o vitaminima nema ni govora tako da ima dosta dece sa jasno izraenim
pojavama slabe uhranjenovisti i sa znacima avitaminoze.166 Neki internirani nali su spas u paketima. Meutim,
nailazimo na vie zvaninih apela visokih dravnih instanci koji govore da bilo bi neekonomino da MKCK alje
pomo direktno pojedincima ili logorima, ve da je bolje da alje sve naem CK (reeno u MUP-u lanovima
delegacije CICR-a), odnosno, da jugoslovenska vlada moli da se vie ne upuuju paketi koji su adresovani na
privatna lica ve samo paketi upueni narodnim vlastima ili humanim organizacijama.167 Ljudi u logoru molili su
i svoje komije da im alju hranu:
I njih [Nemce] su odveli tamo u Jani major. Poruio nam je da im poaljemo hrane. Kada smo to uli, moja
majka je napravila kolae, ispekla mesa, a moj otac je biciklom otiao tamo da im odnese. Kada je stigao, vie ih
nije bilo. Odveli su ih prethodnog dana. Vie ih nikada nisu videli.168
Oni koji su bili zatoeni u logoru blizu svog mesta ivljenja imali su vie prilike da dou do hrane iz svoje
naputene kue ili od komija i roaka koji su ostali tamo.
U kakvom su stanju bili logorai ilustruje i primer logora u Sekiu (celo selo je pretvoreno u logor, sada
je to Lovenac); Kudeljarska zadruga iz Sekia zatraila je septembra 1945. zdrave, snane radnike za vaenje
nakvaene kudelje. Komandant je lino traio radnike, ali ih nije uspeo nai.169 Ni zdravih, ni snanih.
Malo je zvaninih dokumenata u kojima se moe nai neto vie o ubistvima i maltretmanu Podunavskih
Nemaca. Uglavnom su koriena svedoenja, a ona su veoma slina i navode batinanja, ubistva, krae, silovanja
itd. Dijapazon maltretiranja kree se od batinjanja pa nadalje: sklekovi u izmetu, leanje u ledenoj vodi (u mesecu
februaru kad je sve zamrznuto) to je po neke imao smrtni ishod,170 udaranje po tabanima lancem za bicikl zbog
pokuaja bekstva171 ili sedenje i gledanje u sunce ceo dan uz prebijanje onoga ko spusti glavu.172 Seksualna
uznemiravanja i silovanja takoe su bila deo maltretiranja, ali svedoenja o tome esto su data u naznakama i
nedoreena. Kada smo stigle u Gakovo, zatvorili su nas u podrum. Dole smo ostale tri dana. Poto su nas pustili,
odveo me je partizan u svoju sobu. Bilo je negde oko ponoi. Zatvorio je vrata za mnom, ali su vrata imala veliko

164 Branislav Danilovi: Gakovo i Kruevlje logori za Podunavske vabe u Bakoj 19451947. (Sombor: Istorijski arhiv
Sombora, 2008), str. 49, prema Istorijskom arhivu Sombor.
165 Pismeno svedoenje Anne Koch.
166 Branislav Danilovi: Gakovo i Kruevlje logori za Podunavske vabe u Bakoj 19451947. (Sombor: Istorijski arhiv
Sombora, 2008), str. 66, prema Istorijskom arhivu Sombor.
167 MSP RS DA PA 1946, F-57, M-85, 3118 (MIP poslao dopis CICR-u marta 1946).
168 E. F. (1927) mesto u Bakoj. Radila je kod jednog Podunavskog Nemca iz Crvenke.
169 Stevan Makovi, Logor za Nemce u Sekiu (19441946), u: Ex Pannonia 8 (Subotica: Istorijski arhiv Subotica,
2004), str. 1627, odnosno tekst korien sa: http://adattar.vmmi.org/fejezetek/1665/08_logor_za_nemce_u_
sekicu_%281944-1946%29.pdf (pristup jula 2015), str. 69.
170 Dokumentation der Vertreibung der Deutschen aus Ost-Mitteleuropa, Band V, Das Schicksal der Deutschen in
Jugoslawien, Duesseldorf, 1961, Muenchen, 1984, Augsburg, 1994, Muenchen, 2004, nr. 52, str. 371.
171 ivotna pria Georga Rittera, Kola za hleb i mrtve, u: Nenad Novak Stefanovi: Zemlja u koferu, izdava: Nenad
Novak Stefanovi, Beograd 2007, str. 97
172 ivotna pria Justine Wittine, Justine je gledala u sunce, u: Nenad Novak Stefanovi: Zemlja u koferu (Beograd:
Nenad Novak Stefanovi, 2007), str. 113.

45
 staklo. Protrala sam kroz staklo... [...] Partizan koji me je odveo u sobu, jo me se seao. Rekao mi je: Imau te
veeras.173 Povremeno su nareivali da se svuemo za sistematski pregled: partizani su buljili u nas i zvidali.
Ponekad su traili da prekontroliu da li smo jo uvek device. To su bili momenti najveeg ponienja u naim
mladim ivotima.174 Dosta su retki zvanini izvetaji o tome, a ovaj dokument govori i o procesuiranju: Prilikom
logorisanja Nemaca u Begej Sv. urau Dautovi Geca silovao je Herminu Manes logoraicu, amarao je javno
Tomi Jagodu i ponaao se vrlo grubo prema predsedniku MNOO-a. Dautovi je po naem nalogu uhapen i
vode se izviaji.175
Tretman interniranih je zavisio i od osobe koja vodi logor, pa ak i od samih straara, da li e progledati
kroz prste ili e ih ubiti.176 Uopte, otkako je u logor doao novi komandant, svi oseamo olakanje i boljitak.
Uz orbu, dobijamo ak i kaamak. Doputeno nam je da se kreemo po celom logoru. Nismo vie izolovani.
Jednom, dok smo ili prema logorskoj kuhinji, Maricineni je rekla: Sam Bog nam je poslao tog oveka, novog
komandanta.177 Razlog za ubistvo bi se uvek lako naao, od beanja, nepropisnog ponaanja, do odbijanja
poslunosti. Povremeno, graani Zemuna izlaze ispred svojih kua i bacaju im hleb (logoriima koji idu na rad).
Iz saaljenja. Znaju da su u koloni Nemci, imali su komije Nemce, moda nekog i prepoznaju. Straari koji prate
kolonu su besni. Ostavi, ostavi, deru se na one koji su uhvatili hleb. Logorai moraju da ostave hleb na ulici.
Jedan nije hteo. Strpao je pare u usta. Straar ga je video. Posle je logora iskopao raku, kleknuo pored nje, i
onda je dobio metak u potiljak...178 Slino je i iskustvo Rudolfa Kummerkramera: Jednom prilikom sam sedeo
sa nekoliko deaka na toj zabranjenoj ogradi oko travnjaka. Odjednom sam uo moju majku kako vie: Bei!
Skoio sam i poeo da trim i onda sam zauo pucanj. Deaka, koji je sedeo pored mene, skinuo je neko sa
straarskog tornja i on je pao mrtav.179 Heinrich Koeller se sea: U leto 1947. nas jedanaestorica deaka izali
smo na Tisu da se okupamo. Kupanje u Tisi je bilo dozvoljeno, zapravo pranje, poto u selu uopte nije bilo vode,
o sapunu ni govora. Mi smo otili dalje od obale, znali smo da plivamo. Ugledao nas je straar sa mosta i pucao
u vodu. Mi smo odmah zaplivali nazad. Kada smo izali na obalu, partizani su ve istravali iz ume, koja se kao
pojas pruala izmeu Knianina i Tise. Pred nas su stala trojica partizana. Odmah su oduili da nas streljaju. Po
njihovim pravilima bekstvo u Tisu je bilo za streljanje. Nisu uopte razmiljali, niti nas sasluali. Postrojeni smo u
dva reda. Rafal. Deak ispred mene je pao od rafala, oborio me na zemlju i istovremeno popricao sopstvenom
krvlju. Obliven, krvav, leao sam na pesku. Nisam se mrdao. Partizan je rekao: Hajde da ih bacimo u Tisu!
Iskoristio sam priliku i pobegao kroz umu i preko nasipa u selo. Nisam ni znao da sam bio ranjen. Sakrio sam
se. Sakrili su me.180
Pljakanje se nije zavrilo interniranjem. Pljakanje se nastavlja, sad na malo drugaiji nain, to ilustruje
sledei izvetaj: Dana 19.VI. t.g. kada su Nemci iz Odaka sakupljani od jednog bataljona Korpusa narodne
odbrane za smetaj u logor, interesovao sam se kako se provodi konfiskovanje i preuzimanje njihove imovine.

173 ivotna pria Justine Wittine, Justine je gledala u sunce, u: Nenad Novak Stefanovi: Zemlja u koferu (Beograd:
Nenad Novak Stefanovi, 2007), str. 113.
174 ivotna pria Magdalene Metzger, Medved pred vratima, u Nenad Novak Stefanovi: Zemlja u koferu (Beograd:
Nenad Novak Stefanovi, 2007), str. 85.
175 AJ, F-507, III-3/176.
176 Robert Hamertil, O ikonama i pacovima. Jedno banatsko detinjstvo 19391949. (Vrac: Gradska biblioteka, Vrac,
2003), str. 151.
177 Robert Hamertil: O ikonama i pacovima. Jedno banatsko detinjstvo 19391949. (Vrac: Gradska biblioteka, Vrac,
2003), str. 151.
178 ivotna pria Georga Rittera, Kola za hleb i mrtve, u: Zemlja u koferu (Beograd: Nenad Novak Stefanovi, 2007), str.
94.
179 Aleksandar Krel, Mi smo Nemci Etniki identitet pripadnika nemake nacionalne manjine u Vojvodini na poetku 21.
veka (Beograd: Etnografski institut, SANU, 2014), str. 263.
180 ivotna pria Heinricha Koellera, Tri uniforme tate Koellera, u: Nenad Novak Stefanovi: Zemlja u koferu (Beograd:
Nenad Novak Stefanovi, 2007), str. 122.
46
O tome se moe kazati samo to: da vlasti nisu preduzele nikakve mere da se sprei i onemogui razvlaenje,
gdegde i pljaka, dravne imovine. U tome su uestvovali ne samo graani nego i dravni organi. Video sam na
velikom broju kua, a naroito na kuama bogatijih Nemaca, kako inovnici im su Nemci povedeni, na vrata
njihovih stanova lepe cedulje sa oznakom da su to njihovi stanovi, a ne stanovi i kue Nemaca. [...] Sve ovo
pokazuje sliku kako se neodgovorno pristupalo i pristupa konfiskaciji neprijateljske imovine koja treba da pree
u dravnu svojinu. Sve prednje sam primetio u jednom mestu, ali ovakvi sluajevi opravdano pobuuju sumnju
da nije nita bolje niti sreenije u drugim mestima, pa zato predlaem da se naredi primena potrebnih mera,
kako bi se pri sabiranju imovine narodnih neprijatelja onemoguilo njeno rasipanje...181
Briga, ali uzalud. Ponegde je postojala i tendencija da se neto uradi i sa dravnog nivoa. Naveemo
dokumente koji o tome svedoe. Ponekad i kad je postojala elja, pa ak i direktiva, nije bilo volje da se to i
ispuni. Tako, na primer, dr ore Lazi ini napore kroz dopise da se situacija u logoru Gakovo i Kruevlje popravi.
Kad je ponovo posetio logore, posle dva meseca, opet je naiao na probleme: Ovim upozoravam rukovodioce
da e biti pozvani na odgovornost ukoliko se ubudue najstriktnije ne budu pridravali nareenih uputstava.182
Kad je epidemija pegavog tifusa izmakla kontroli, poinju se organizovati sanitetske slube i karantin. Pitanje
je da li bi zaista postajala ovakva zdravstvena briga za Nemce da nije postojala opasnost da se zaraza tifusa ne
prelije na stanovnitvo van logora poetkom 1946. godine (zbog izlaska iz logora u sluaju Sekia).183 Dr ore
Lazi se ali: Druga nezgoda pri vrenju sanitarno epidemiloke slube pokazala se u tom, to organi Uprave
Poljoprivrednih Narodnih Dobara nisu ekspeditivni i taj javaluk u njihovom radu nalazi mnoge tekoe pri radu
zdravstvenih organa.184
I ljudi u logoru su se beskrajno bojali zbog samog iskustva koje su preiveli i kojem su svakodnevno
prisustvovali: Prvog dana logorai su se nerado dali zapraiti. Koliko sam mogao istog dana uvee doznati razlog
je u tome bio sledei: logorai su mislili da ih elimo s tim prakom otrovati. Drugi dan prednje miljenje se iz
korena izmenilo, to oni koji su bili prvi dan zapraeni preneli su vest meu ostalim logoraima da su nakon
zapraivanja dobro spavali i da nisu osetili ujed vaiju. Sada su zapraivae u svakoj kui doekali radosno i nije
bilo bekstva iz kua...185

181AJ, F-507, III-3/180. U potpisu ministar unutranjih poslova DFJ Vlada Zeevi, a upueno 4. jula 1945. Predsedniku
Privrednog saveta DFJ.
182 Branislav Danilovi: Gakovo i Kruevlje logori za Podunavske vabe u Bakoj 19451947. (Sombor: Istorijski arhiv
Sombora, 2008), str. 67, prema Istorijskom arhivu Sombor.
183 Stevan Makovi, Logor za Nemce u Sekiu (19441946), u: Ex Pannonia 8 (Subotica: Istorijski arhiv Subotica,
2004), str. 1627, odnosno tekst korien sa: http://adattar.vmmi.org/fejezetek/1665/08_logor_za_nemce_u_
sekicu_%281944-1946%29.pdf (pristup jula 2015), str. 69.
184 Branislav Danilovi: Gakovo i Kruevlje logori za Podunavske vabe u Bakoj 19451947. (Sombor: Istorijski arhiv
Sombora, 2008), str. 76, prema Istorijskom arhivu Sombor.
185 Branislav Danilovi: Gakovo i Kruevlje logori za Podunavske vabe u Bakoj 19451947. (Sombor: Istorijski arhiv
Sombora, 2008), str. 81, prema Istorijskom arhivu Sombor.

47
 Prebezi
Iako pojedina mesta/logori nisu bili ograeni icom, beanje iz logora spreavali su straari, odnosno
milicioneri.186 Beanja su esto brutalno kanjavana. Batine i zatvaranje u podrum bez hrane i vode, i to danima,
samo su neki od naina kanjavanja.187 Na nekim mestima je ceo logor bio ograen i imao je nekoliko straarskih
tornjeva.188 Beanja su postala esto jedini nain za snabdevanje hranom (za sebe i druge u logoru), ali i za
spasavanje ivota. Beanjem se dospevalo do komijskog tavana ili salaa, ili kasnije do druge zemlje sa vie
ili manje podsticaja drave (o tome vie u odeljku o prebezima). O tome kako se bealo na tavan, sala ili preko
granice govore neka od ovih seanja:
Prolo neko vreme, i jedno vee baba proe kroz icu [logora] i doe u Kljajievo. Doli ovi kod nas i kau:
Baba je kod nas. Niko nije znao da nam je baba u kui! Bila je kratko [u logoru], ona se ohrabrila i pobegla. A
deda je umro u Mitrovici, a 54. su ga prebacili u knjige.189
Radni logor u Panevu je rasformiran 6. aprila 1947. i svi smo istog dana utovareni u stone vagone i poslati
smo u Gakovo, selo na maarskoj granici. U Gakovo smo stigli 7. aprila nakon dugog putovanja zatvorenim
vozom za to vreme nismo dobijali ni vodu ni hranu. Voz je usput stajao i u njega su utovarivani Nemci iz ostalih
rasformiranih logora. Kada je voz konano stao, iz njega su ispadali mrtvi. Kada smo stigli u Gakovo, na stanici
smo pitali jednog starog Nemca, gde smo stigli. On nam je odgovorio da je to logor, gde ostaju samo oni koji
ne mogu pobei (da bleiben nur die Krumme und Lahme). U prolee 1947. godine logorski sistem vie nije bio
tako strog, tolerisalo se ak i bekstvo preko granice, ali je naravno za to trebalo platiti uvarima logora. Veina
meutim nije imala para, ni roake, niti ita vredno za prodavanje ili nije vie imala snage ak ni za bekstvo...190
Jedna je pobegla (roena sestra majke, prim. A. K). Skupila je u sebi hrabrosti i pobegla... i ona je otila na
neki sala i tamo nisu odma njoj javili (skrivala neko vreme, prim. A. K).191

Naalost, nisu sva bekstva dobro prola. Mnogi su bili svesni toga da je opasno, ali nada da e uspeti je
prevagnula. Po Janjetoviu, stradalih za vreme bekstva ima 240, od toga je i 32 dece, 111 ena i 97 mukaraca. 192
On navodi dve vrste prebega iz logora: beli i crni. Beli prebezi bili su skuplji, izvoeni sa znanjem administracije
logora i nekom vrstom odobrenja, nekad ak i u njihovoj organizaciji, dok su crni bili sprovoeni bez znanja
logora.193 Mnoga svedoenja takoe navode ove dve vrste prebega, kao i nain kako su logorisani pokuavali da
dou uopte do novca za beg:
Julika je sa erkom pobegla preko granice 7. maja 1947. Partizanima i njihovim pomagaima je za to trebalo
platiti 1.500 dinara po osobi, tako da smo prodali jorgane, cipele i haljine koje smo jo imale da sakupimo novac.
Julika je ila za Austriju, jer je do Paneva stigla vest da je njen mu preiveo i da se nalazi u Lincu. Usput se erka
teko razbolela i leala skoro est meseci u jednoj budimpetanskoj bolnici, tako da su u Linc stigle tek krajem
godine.194

186 Stevan Makovi, ibid, str. 65, sluaj logoraa br. 559, Volf Henrika.
187 ivotna pria Magdalene Metzger, Medved pred vratima, u: Nenad Novak Stefanovi: Zemlja u koferu (Beograd:
Nenad Novak Stefanovi, 2007), str. 86
188 Aleksandar Krel: Mi smo Nemci Etniki identitet pripadnika nemake nacionalne manjine u Vojvodini na poetku 21.
veka (Beograd: Etnografski institut, SANU, 2014), str. 263.
189 J. V. (1940), mesto u Bakoj.
190 Pismeno svedoenje Anne Koch..
191 Terenska graa Aleksandra Krela, N. N. (ensko, 1933, Subotica).
192 Zoran Janjetovi: Between Hitler and Tito, Disappearance of the Vojvodina Germans, 2nd revised edition, (Beograd:
Zoran Janjetovi, 2005), str. 329.
193 Ibid, str. 279.
194 Pismeno svedoenje Anne Koch.

48
 U svojoj ivotnoj prii Johana Bukovac govori o tome kako su pokuali da pobegnu: Tada smo uli da se
u Subotici, u tirkari, organizuje odlazak naih ljudi za Nemaku, Maarsku, ali da se mora 750 dinara platiti.
Mnogi su tako nali put u slobodu... E, kad smo stigli u Suboticu, to vee je otiao poslednji transport. Kriom,
ali ipak uz znanje uprave, preao je granicu. Mi smo zakasnili. Za jedan dan... Poto je tata nosio vodu, metani
su nam se nali. Stupio je u vezu sa jednim mladiem koji je rekao da moe da nas dovede do granice i prevede
dalje. Njemu smo dali pare i mi smo nou preskoili visoki zid i jo tri reda iane ograde. On nas je ekao i poveo,
ali izgleda ni on dobar put nije znao. Doveo nas je tano do karaule. On je pobegao. Nas su uhvatili.195
Jedan od dokaza da je i drava radila na prebezima, dodue nezvanino, s namerom da se rei Nemaca
(toleriui prebege, ona ih je olakala) jeste i sluaj logora u Gudurici straa je 1947. godine postojala samo
tokom dana, to je omoguilo ljudima da prebegnu u Rumuniju tokom noi.196 Masovni prebezi poeli su krajem
1946. kad su prve vee grupe beale iz Gakova i Mramorka, a do aprila 1947. godine je oko 3000 Podunavskih
Nemaca pobeglo iz ova dva logora.197 Tokom avgusta 1947. u toku je bio kontinuiran veliki broj izbeglica iz
Jugoslavije, koje su ulazili u Austriju bez dozvole. Videvi u kakvom su stanju, austrijske vlasti su im progledale
kroz prste, a CICR je pokuavao da nae neko reenje za njih198 i da im nae pomo, poto im je bila preko
potrebna.199
Da su se deavali prebezi preko granice, zvanini i nezvanini (uz pomo drave), pored svedoenja
govore i mnogi dokumenti posebno iz Maarske, i to od maarskih vlasti koje su protestvovale, te od
SKK u Maarskoj.200 Tako se, na primer, maarske vlasti ale marta 1946. da su jugoslovenske vlasti bez
dozvole SKK automobilima uputile u Austriju 120 porodica Podunavskih Nemaca ili vaba kako pie u
dokumentu, ukupno 280 lica, a njihov transport pratili su predstavnici jugoslovenske pogranine strae.201

Dopis ministra unutranjih poslova FNRJ Rankovia od 14. maja 1947. godine, u kojem, pominjui seljake zbog
otkupa itarica, govori i o Nemcima, jo jedan je primer kakva je uloga drave bila u bekstvima, nezvanino i na
crno: Iz tvoga izvetaja Ministarstva inostranih poslova vidim da ne raspolaete tanim podacima o broju odbeglih
seljaka iz Vojvodine. [...] itavu tu guvu u Maarskoj ine, u stvari, odbegli folksdojeri iz naih logora. Taj broj se
kree do oko jedanaest hiljada i svi su, oni odbegli s naim znanjem i preutnim odobrenjem. Ali, mi to ne priznajemo
i neemo priznati, uprkos navaljivanju maarskih pograninih vlasti da ih primimo natrag. Nae je objanjenje da
se radi o vabama koji su pobegli ispred nae vojske prilikom oslobaanja zemlje. to se tie begunaca u vezi sa
otkupom itarica, izdejstvuj kod maarskih drugova njihovo prikupljanje i vraanje u zemlju. Objasnite im da se
mogu slobodno vratiti svojim kuama i da nee biti kanjeni. Primamo sve sem pomenutih folksdojera. Obavesti
me ovim istim putem o preduzetim merama. Nemoj nikome govoriti o nainu i uopte o begstvu logorskih vaba.202

195 ivotna pria Johane Bukovac, u: Nadeda Radovi, Dobrila Sineli-Ibrajter, Vesna Weiss: Dunavske vabice II,
(Sremski Karlovci: LDIJ-Veternik, 2001), str. 25
196 Zoran Janjetovi, Between Hitler and Tito, Disappearance of the Vojvodina Germans, 2nd revised edition, (Beograd:
Zoran Janjetovi, 2005), str. 278.
197 Ibid, str. 278.
198 ACICR, B G 97, Minorits allemandes de Yougoslavie, 19451950. Izvetaj o razgovoru Beckha i Thibauta od 8. avgusta
1947.
199 ACICR, B G 97, Minorits allemandes de Yougoslavie, 19451950, Ligue des socits de la Croix-Rouge za CICR od 20.
aprila 1948., Volksdeutsche de Yougoslavie.
200 Treba pomenuti da su jo sredinom jula 1945. austrijske i nemake vlasti zatvorile granice da bi spreile dalji ulazak
Podunavskih Nemaca u Austriju i Nemaku, a jugoslovenskim vlastima nije bilo dozvoljeno da ih iseljava.
201 MSP RS DA PA1946, F-51, JUG-650, 3352.
202 AJ, F-507, II D/278. U potpisu ovog dokumenta Rankovi.

49
 Prinudni rad
Prinudni rad nije predstavljao neobinu pojavu u vreme poraa, a obuhvatao je razliite kategorije
stanovnitva. esto je bio uslovljen nedostatkom strunih kadrova, kao to su medicinsko osoblje i veterinari. S
druge strane, osim specifinih radnih obaveza, prinudni rad postaje i vid kazne. On se odnosio na dve grupacije
jugoslovenskih dravljana: prva je predstavljala pripadnike jugoslovenskog drutva koje je osudio sud asti, pa
su osueni i na prinudni rad, a druga na vojvoanske Nemce.203 U poetku su neki Podunavski Nemci i dalje
iveli u svojim kuama, pod obavezom da se svaki dan jave i odlaze na rad; drugi su povremeno odvoeni na
rad, pa putani kuama i tako redom; trei su odvoeni u pratnji straara iz sabirnih centara. Meutim, ubrzo su
Nemci na rad ili direktno iz logora. Od samih poetaka nove vlasti sloboda kretanja pripadnika nemake etnike
manjine je ograniena i uveden je prinudni rad, to se odnosilo na Nemce od 12 do 60 godina, ali i maarske
mukarce (od 18 do 30 godina), te deo Rumuna. Kako navodi Janjetovi, ovo je odraavalo i stepen krivice kod
novih vlasti: najvie su bili krivi Nemci, pa Maari i onda Rumuni.204
Radni logori uvode se u vreme uspostave Vojne uprave. Prinudni rad se nije odvijao samo ovde, na prostoru
tadanje Jugoslavije, nego i u SSSR-u, a najvie u Ukrajini, gde je deportovano 10.000 do 12.000 Nemaca iz
Vojvodine.205 (Vie o deportaciji u SSSR bilo je rei na strani 37). Da se s Nemcima postupalo kao s robljem govori
i ovo: Na podruju Komande mesta Apatin... 717 mukaraca i 623 ena su predati Ruskoj komandi a spisak
dostavljen komandi podruja Sombor. Revers od Ruske komande nije ova Komanda jo primila i obeano je da
e joj se naknadno dostaviti.206
S obzirom na to da su u SSSR deportovani zdravi Nemci i Nemice, i u najboljoj snazi, malo je radno sposobnog
nemakog stanovnitva ostalo. O tome govori i sledei dopis Uprave narodnih poljoprivrednih dobara Kruevlje
Rejonskoj upravi od januara 1946: Smatramo za nuno saoptiti da su ovdanji radnici kao to se iz priloenog
spiska vidi 100% starci preko 60 godina i deca ispod 16 jer je Kruevlje logor nemonih i dece pa molimo da se
ovo u obraunu uzme u obzir.207
Radili su sve i svata. Neki od njih su imali stalna radna mesta u skladu sa njihovom strukom. Drugi su radili
na polju, na izgradnji puteva, pruga, mostova, u fabrikama itd. Kako su Nemice bile poznate po svojoj umenosti
u domainstvu, esto su uzimane na rad kao domaice, odnosno kao kuna posluga. Najgore je bilo onima koji
su raiavali minska polja u Sremu i onima koji su iskopavali partizanske leeve radi pristojne sahrane.208 Rad
je trajao od sedam sati na dan u Bakom Jarku do deset i vie sati na drugim mestima gde su Nemci smatrani
sposobnim za rad, ili od svitanja do sumraka.209
Prinudni rad se odnosio i na decu: Ubrzo dobijamo raspored da guramo vagone natovarene dakovima ita:
dvadeset, trideset, etrdeset deaka na jedan vagon, i polako ga guramo po ravnici od eleznike stanice u
Gakovu do Staniia. Pruga ravna kao dlan. Mi se znojimo kao mravi oko pareta hleba. Straari nadgledaju sa
bankine vagona. I njih guramo. Marruta oko 10 kilometara. U Staniiu se ito mlelo u crno brano za radniki

203 Nataa Milievi, Neke forme prinudnog rada u Srbiji, 194450., u: Zbornik radova Logori, zatvori i prisilni rad u
Hrvatskoj/Jugoslaviji 19411945., 19451951. (Zagreb: Hrvatski institut za povijest, 2010), str. 185.
204 Zoran Janjetovi, Prinudni rad folksdojera u Vovjodini 19441950., u: Logori, zatvori i prisilni rad u Hrvatskoj/
Jugoslaviji 19411945, 19451951., Zbornik radova (Zagreb: Hrvatski institut za povijest, 2009), str. 206207.
205 Zoran Janjetovi, Prinudni rad folksdojera u Vovjodini 19441950., u: Logori, zatvori i prisilni rad u Hrvatskoj/
Jugoslaviji 19411945, 19451951, Zbornik radova, (Zagreb: Hrvatski institut za povijest, 2009), str. 206.
206 Branislav Danilovi: Gakovo i Kruevlje logori za Podunavske vabe u Bakoj 19451947. (Sombor: Istorijski arhiv
Sombora, 2008), str. 47, prema Istorijskom arhivu Sombor.
207 Ibid, str. 51, prema Istorijskom arhivu Sombor.
208 Pogledati: Nenad Novak Stefanovi, Zemlja u koferu, pria Georga Ritera: Kola za hleb i mrtve, str. 91.
209 Zoran Janjetovi, Prinudni rad folksdojera u Vovjodini 19441950. U: Logori, zatvori i prisilni rad u Hrvatskoj/
Jugoslaviji 19411945, 19451951. Zbornik radova, (Zagreb: Hrvatski institut za povijest, 2009), str. 210.

50
hleb, za radnike po salaima. ekali smo do uvee da se ito samelje, da bismo onda vagone sa branom vratili
do Gakova. U povratku vagoni mile prugom, umorni smo. Da su ih stariji gurali ilo bi sigurno bre, ali poto smo
samo mi, deca, zamenjivali lokomotivu, kretali smo se milei.210
U poetku su se logorai davali besplatno, ali kasnije je uvedeno plaanje. Bilo je potrebno obezbediti novac
za izdravanje logora. To se deava u vreme kad je sekcija za logore Uprave dravne bezbednosti 1945. preuzela
upravljanje od vojske. Nemci su se iznajmljivali na komad, ne po imenu, i to na raznim poslovima i ustanovama,
preduzeima i pojedincima (uglavnom seljacima iz okoline logora), to je za njih esto bilo mnogo bolje, jer je to
znailo da dobijaju i hranu za svoj rad. Nadnice su uplaivane u Fond za obnovu zemlje. Generalno je postojalno
uverenje da se nemaka radna snaga u Vojvodini ne koristi efikasno. Preuzimanjem civilnih logora na teritoriji
Vojvodine kod vojnih vlasti, proizlazi i obaveza narodnih vlasti da se o njima staraju. Za obezbeenje, ishranu i
druge materijalne potrebe logora potrebna su materijalna sredstva, do kojih se moe doi jedino naplatom radne
snage logoraa, koji rade u dravnom i privatnom sektoru i onda sledi koliko ko kota.211 Odlazak na prinudni rad
je znaio sakupiti neto novca ili hrane za svoju decu, roake i prijatelje u logoru, a i u planiranju bekstva. Postoje
sluajevi da su komije, prijatelji, roaci, ali isto tako i potpuno nepoznati, ako su bili u mogunosti, iznajmljivali
svoje komije Nemce kako bi ovi mogli da dou da se okupaju, nahrane, da obiu svoje kue i polje:
Bile su u logoru, radnom logoru, ve kakav je bio poznati logor ovde. tirkara se zvao. [...] Znam da je bilo
prie da je moja sestra sa majine strane, koja nije nosila to prezime ila da vadi jednu od tih mojih tetaka sa
oeve strane, kao, treba joj pomo u kui...212
Ali bilo je i loih iskustvava, gde je rad bio preteak, hrana nedovoljna, maltretiranje redovno, a nije bilo
iskljueno ni silovanje.213 O tekom iskustvu rada govori sledee:
Neki od onih koji su nas iznajmljivali su nas hranili u toku dana, ali je to bio izuzetak. Veina nas je iskoriavala
kao robovsku radnu snagu mislili su da imaju pravo na to, jer su upravi logora plaali za na rad. Mene su
iznajmljivali da ijem, ili sam radila u konari, a ponekad je tata, preko poznanice koja je radila u konari, uspela
da nam doturi malo hrane. Kada smo radili kod privatnika, ujutro nas je naoruana straa peke dovodila na
rad, a uvee su nas isto tako pod straom vraali u logor. Najtei mi je bio posao na poljoprivrednom dobru,
takozvanoj oglednoj stanici u Panevakom ritu gde smo sadili, okopavali i zalivali kupus i krompir. Nikada neu
zaboraviti to vreme logora ne samo zbog toga to smo bili gladni, to nam je ivot svakog dana bio ugroen
(seam se upravnika logora, koji je imao obiaj da nas postroji i strelja svakog desetog), ve i zbog toga to su nas
tretirali kao robove, kao manje vredna bia... U logoru, pa i dugo posle toga, sanjala sam o tome da imam pare
hleba, da sam slobodna i idem tamo gde elim, bez pratnje i bez straha.214

Pogled iz ugla vlasti

U brojnim izvetajima i dopisima jugoslovenskih vlasti stoji da je u logoru sve normalno i da postoje odlini
uslovi za ivot. Neki od ilustrativnih primera navodimo ovde.
Primer 1. Normalan ivot. Logori u kojima su internirani Nijemci ne daju sliku logora ve oni ive u svojim

210 Vagon s branom na otvorenoj pruzi, Michael Eisele, u: Nenad Stefanovi, ur., Jedan svet na Dunavu Razgovori i
komentari, esto izdanje (Beograd: Drutvo za srpsko-nemaku saradnju, 2007), str. 79.
211 Istorijski arhiv Sombor, F-217, inv. br. 481. Od 7. septembra 1945. Odeljenje za javno zdravlje citira raspis odelenja za
unutranje poslove i alje Okrunom narodnom odboru, odseku za narodno zdravlje.
212 Terenska graa Aleksandra Krela, N. N. (ena, 1944, Subotica).
213 Zoran Janjetovi, Nemice u logorima za Folksdojere u Vojvodini 19441948, u: Srbija u modernizacijskim procesima
19. i 20. veka 2, Poloaj ena kao merilo modernizacije, ur. Latinka Perovi (Beograd: 1998), str. 503.
214 Pismeno svedoenje Anne Koch.

51
 kuama i selima skoro normalnim ivotom, a negdje i potpuno normalnim, to je sluaj u Banatu, gdje Nijemcima
nije oduzeta ak ni nepokretna imovina i hrane se u veini sluajeva bolje nego li naa vojska... U istom tom
izvetaju stoji kako je smrtnost mala, kako imaju hrane, kako se prema njima dobro postupa, kako nema ispada
i maltretiranja. Jeste, priznaju, ranije je bilo maltretiranja i silovanja Nijemica, meutim, to je danas sve
otklonjeno, a krivci su kanjeni.215
Primer 2. To naravno nije jedini izvetaj takvog tipa, naprotiv. Ne samo da ima izvetaja, nego i fotografija,
a odnosi se na prinudni rad Podunavskih Nemaca. Tako, na primer, u okviru jednog dokumenta o prinudnom
radu216 nalazimo fotografija na kojoj se vide ljudi u kupaim kostimima, nasmejani, na plai. U istom tom
dokumentu, izmeu ostalog, stoji opis idealnog mesta za ivot: Sva nastojanja Vlade FNRJ da se ova lica isele
iz FNRJ ostala su uzaludna, tako da je trebalo odrediti naselja u kojima e se ova lica nastaniti nakon provedene
konfiskacije celokupne njihove imovine, i time im obezbediti najnunije za ivot. [...] Svaka je porodica primala
redovno snabdevanje hrane, koliko je to prema prilikama bilo mogue, i hranu sama pripremala na svom
ognjitu. Pored snabdevanja hranom koju su ovakva naselja primala, bile su svim stanovnicima dodeljene na
zajedniko obraivanje i koritenje izvesne koliine zemlje. [...] U naseljima su bile formirane bolnice i ambulante,
rukovoenje od lekara i bolniarki, takoe samih naseljenika. [...] Za sitniju decu organizirani su domovi u kojima
preko dana borave... [...] Ova naselja nisu bila opasana icom ili ogradom, tako da su stanovnici mogli da se u
granicama samog naselja slobodno kreu [...] U nijednom od spomenutih naselja u kojima su bila smetena
lica nemake narodnosti, po organizaciji niti sistemu upravljanja ili ivljenja u njima, ne postoje elementi koji
daju karakter prinudnog logora i logorskog ivota. Tako, prva naselja nisu na usko ogranienom prostoru, koji
je opasan bodljikavom icom ili ograen bilo kakvim zidom. Stanovnici nisu odvojeni po polu i smeteni u
zajednikim nastambama, ve ive pod zajednikim krovom, stareina sa svim lanovima svog domainstva,
hrana se ne izdaje iz zajednikog kazana i to u redu dvoje po dvoje, ve svako domainstvo dobiva redovno
sledovanje i kuha samostalno na svom ognjitu.217
Primer 3. Uslovi ivota su tako dobri, ta e im pomo? Jo jedno od brojnih odgovora jugoslovenskih vlasti
kako je sve med i mleko (a ini se da je bilo vie optubi i sumnji tog tipa) jeste i odgovor Apostolskoj nuncijaturi,
odnosno Sekretarijatu drave Njegove svetosti koja se, kako se vidi iz dopisa, vie puta obraala MIP-u FNRJ,
a u elji da pomogne vojvoanskim Nemcima. U sledeim redovima su navodi iz MIP-ovog dopisa u kojem
drava razjanjava mnoge i ozbiljne netanosti. Odgovor se navodi doslovno poto je i jezik dopisa specifian:
Folksdojeri u Vojvodini se ne nalazi u koncentracionim kampovima nego u velikim selima, u radnim
kolonijama, to nema nikakve veze sa koncentracionim kampovima (Dodue drava u samim svojim pojedinim
dokumentima navodi upravo tu re za ove tzv. kolonije, prim. aut). Njihov materijalni poloaj je daleko od
potrebe za posebnom pomoi. Jugoslovenske vlasti vode rauna da omogue im najvie mogu normalni ivot
u ovim specijalnim okolnostima u kojima se folksdojerska populacija u Jugoslaviji nalazi danas. Folksdojerska
populacija u radnim kolonijama uiva sve religijske slobode. Njihovi svetenici mogu da obavljaju [slubu, prim.
H. R] bez ikakve smetnje i ranije i sada. Svoje religijske obrede i postojeim crkvama koje kongregacija poseuje
bez uznemiravanja. FNRJ nije protiv slanja folksdojerskoj populaciji pomoi Pontifikata. Takva pomo moe biti
poslata putem JCK i bila bi distribuirana od strane direkcija radnih kolonija. Na osnovu svega iznetog, FNRJ ne
vidi bilo kakav razlog duboke brige/interesovanja Sekretarijata u vezi s uslovima folksdojerske populacije, niti
za vatrenom/usrdnom eljom da se obezbedi poseban tretman dajui im privilegovani poloaj, kada su rane
nanesene jugoslovenskim narodima od strane nemake agresije u kojoj je VD populacija Jugoslavije igrala veliku
aktivnu i fatalnu ulogu jo i dalje otvorene.218

215 AJ, F-50, 36-243 (Iz izvetaja zavedenim 31. decembra 1945. u Predstavnitvu ministarskog saveta).
216 Le travail force en Yougoslavie, MSP RS DA PA 1946, F-50, omot 13, nezaveden dokument.
217 Ibid.
218 MSP RS DA PA 1947, F-64, JUG-630, 424189, pisano u Beogradu, 2. decembra 1947.

52
 Primer 4. Meutim, CICR je dobijao neformalne, drugaije informacije. U vie navrata je traio od CKJ da
poseti internirane Nemce tokom 1946. i 1947. godine, ali bezuspeno, sudei po korespondenciji. Juna 1947.
pozivao se na injenicu da su i dalje stizale informacije kako su uslovi ivota u logorima loi, posebno oni osnovni
higijena i tretman. Svedoenja o tome koje je CICR dobijao su bila vrlo slina, te je eleo da poseti logore kako
bi se poboljala situacija.219 Usledio je odgovor CKJ od od 6. avgusta 1947. koji isto opisuje situaciju kao povoljnu
za Podunavske Nemce, skoro sa idealnim uslovima za ivot: Organizovane su radne kolonije gde su ovi ljudi bili
smeteni. Ove kolonije su formirane u mestima koja su nastanjena pre rata veinskim nemakim stanovnitvom.
Kue su date na korienje tim porodicama kao i nametaj za kojima imaju potrebe, s opremom i redovnim
obrocima i namirnicama. Ove kolonije su imale ambulantu, bolnicu, dom za decu i sve to je moglo doprineti
odravanju fizikog stanje, zdravlja i higijene. Osobe su zaposlene prema njihovom zanimanju i njihovoj elji u
dravnim preduzeima, ekonomskim dobrima i kod ljudi privatno, kao i kod seljaka. Prema njima se ophodilo
na jedan korektan i human nain, dobro su hranjeni i oni meu njima koji su se isticali svojim radom, dobijali
su takoe nagradu. Primali su pakete i novac koji su slali njihovi roditelji i prijatelji; mogli su da primaju stvari
neogranieno, kao i pakete iz inostranstva, za koje je drava naplaivala takse transporta...220
A na zakljuak da je drava velikoduna prema zarobljenicima trebalo bi da nas navede i to da je Jugoslavija
izjavila da nije primila na sebe obaveze enevske konvencije, ali kao demokratska i progresivna zemlja postupa
oveno i humano sa zarobljenicima potpuno u duhu Konvencije.221

Zabrinutost drugih za stanje u logorima i zahtevi za intervencijom

Uprkos ovakvim uveravanjima drave da se dobro postupa s pripadnicima nemake manjine, zabrinutost su
izrazili mnogi pojedinci, a onda i organizacije i drave, i traili od CICR-a informacije koje se odnose na uslove
ivota pripradnika nemake manjine u Jugoslaviji.222 Glasine koje se ire da je situacija u logorima teka dolaze
do ICRC, te se on obraa MIP-u jo u avgustu 1945. godine u vezi sa primenom konvencije na civilne internirce. U
njemu apeluje da se daju prerogative ire od onih koji su dati ratnim zarobljenicima (a te prerogative su oznaene
i u Tokijskom projektu).223 To je samo poetak brojnih dopisa ICRC-a jugoslovenskim dravnim organima, kao i
drugim CK-ovima, saveznikim okupacionim snagama itd.
Dok drava i dalje razmatra kako i ta s domaim Nemcima, to jest kako da ih iseli, informacije o tekom
stanju ljudi (ovi brzo umiru u naim logorima), dolaze i do saveznika. Tako je, na primer, Foreign Office zauzeo
stanovnite da bi trebalo dozvoliti iseljenje preostalih Podunavskih Nemaca iz Jugoslavije u Nemaku ili Austriju,
ali javne vlasti su se tome opirale, jer nije bilo mogunosti za smetanje i jugoslovenskih Nemaca.224 Informacija
da je situacija loa dolazila je, recimo, i od ratnih zarobljenika folksdojera iz Jugoslavije koji su se u aprilu 1947.
nalazili u Velikoj Britaniji. Oni su, na indirektne naine, dobijali veoma uznemirujue vesti o svojim roacima
koji su bili internirani u logorima. Logori koji su se u tom smislu najee pominjali su Gakovo, Rudolfsknad i

219 MSP RS DA PA 1947, F-64, JUG-630, 415401.

220 MSP RS DA PA 1947, F-64, JUG-630, 415401. ACICR, B G 97, Minorites allemandes de Yougoslavie, 19451950. Pismo
CKJ od 6. avgusta 1947. CICR-u, u potpisu dr Olga Miloevi.
221 MSP RS DA PA 1946, F-57, MO-85, 7718.
222 Na primer, kada se Britanski konzulat iz eneve obratio CICR-u 4. oktobra 1946. povodom ove teme. ACICR, B G 97,
Minorites allemandes de Yougoslavie, 19451950.
223 MSP RS DA PA 1945, F-31, vajc-14, 5016.
224 MSP RS DA PA 1947, F-65, JUG-650, 10013/46.

53
 Jarek.225 CICR je takoe dobijao veliki broj zahteva za intervencijom, posebno o logoru Kruevlje kraj Sombora,
a u jednom od svojih dokumenata pie da je hitno, i trai reenje ko moe da intervenie? Naalost, CICR ne
dobija dozvolu da se zauzme za nemaku manjine od strane jugoslovenskih vlasti.226
Naravno, najvie su bile zabrinute drave koje su imale u Jugoslaviji svoje dravljane, kao to su SAD,
Francuska itd.227 Da bi se moglo pomoi tim ljudima, sve je moralo ii diplomatskim putem, odnosno, bilo je
potrebno da vlade Austrije/Nemake, te saveznike snage i Jugoslavija dogovore iseljenje/repatrijaciju.

Solidarnost ili ne?

Zabrinutost ljudi bila je opravdana, Podunavski Nemci su prolazili kroz teak period. Jedino to je moglo da
ublai njihovu situaciju bila je solidarnost, pokazana na razne naine. Marija Pfajfer govori o jednom takvom
sluaju: Kad su nas ono oterali... A ta doktorica je videla da smo mi u redu i ona je otila u Optinu i rekla: Ako
Boga znate, kud taj narod terate?! Pa ti nisu ni maku zgazili, a ne da su neto krivi! Oni su joj odgovorili da ide
s nama ako joj je ao. Dola je da nam kae da nije uspela nita da uradi za nas.228
Prema iskazima logoraa, ljudi su, i to ljudi raznih nacionalnosti, najee pomagali u hrani i odei.229 To
su bile komije, prijatelji, roaci, ali i potpuni neznanci. Priskakali su u pomo na razne naine. Iznajmljivali
su internirane kako bi mogli da ih nahrane, odnesu hranu svojoj deci, ali i drugim logoraima, da se okupaju,
odmore, oporave, da zarade novac ili neku drugu robu koja bi im posluila za bekstvo. Nosili su im pakete sa
hranom, davali koloni Nemaca vode230 ili hleb kad su logorai bili sprovoeni na rad,231 uvali im decu dok su
ovi u logoru, odnosno sakrivali decu da ona ne dospeju u logor, skrivali izbegle itd. Tako je H. B. (u to vreme
devojica) bila sakrivena kod kominice koja nije bila Nemica, a vlastima je bilo reeno da je devojica kod roaka
u Apatinu. I dalje se sea kako su i druge kominice dolazile i donosile joj pecivo. Njena majka je umrla u Gakovu,
a ona ju je i dalje ekala na vratima. Pomo se ogledala i u pisanju molbi da se neka osoba potedi logora, u
svedoenju da je neko Maar, a ne Nemac, u reagovanju da tako neto nije u redu, kao to je sluaj Gise Danila
(pogledati stranu 31). Johana Bukovac govori o tome u svojoj ivotnoj prii: Pred zimu su iz Subotice ljude jo
sposobne za rad premestili u Seki... Kad su moji roditelji doli u Seki, onda su ponovo proli kroz neki palir.
Ponovo smo sve nae stvari morali da ostavimo i ponovo su nam sve ispretresli. Mi smo svi ipak sakrivali neko
zlato, da imamo da kupimo so, da trampimo... Jedan Crnogorac je posmatrao sa strane kako traim mesto gde
da sakrijem jednu kesicu sa stvaricama. Priao mi je i rekao: Mala, daj mi to. I ja sam mu to dala. Mislila sam
da je sve jedno gde ostane. Meutim, kad smo proli pregled, sa druge strane me saekao i predao mi stvari.

225 Gakovo, Knianin i Baki Jarak. ACICR, B G 97, Minorites allemandes de Yougoslavie, 19451950. Delegacija CICR-a iz
Londona pie CICR-u u enevu 14. aprila 1947. Predmet: Volksdeutsche interned in Jugoslavia.
226 ACICR, B G 97, Minorites allemandes de Yougoslavie, 19451950. Pisano delegaciji CICR-a u Beu 21. novembra 1946:
Demandes de libEration concerant des Volksdeutsche en Yougoslavie.
227 MSP RS DA PA 1947, F-6, AS-75, 12584/46.
228 ivotna pria Marije Pfajfer, u: Nadeda Radovi, Dobrila Sineli-Ibrajter, Vesna Weiss, Dunavske vabice II, (Sremski
Karlovci: LDIJ-Veternik, 2001), str. 85.
229 Vladimir Geiger, Logori za folksdojere u Hrvatskoj nakon Drugoga svjetskog rata 1945. 1947, u: asopis za
suvremenu povijest, god. 38, br. 3 (Zagreb: Hrvatski institut za povijest, 2006), str. 1087.
230 Iz logorakog dnevnika Jelene (Jelke) Kurtnaker, Vladimir Geiger, Logor Krndija 1945. 1946. (Zagreb: Hrvatski
institut za povijest; Slavonski Brod: Hrvatski institut za povijest, Podrunica za povijest Slavonije, Srijema i Baranje, 2008),
str. 261.
231 ivotna pria Georga Rittera, Kola za hleb i mrtve, u: Nenad Novak Stefanovi, Zemlja u koferu (Beograd: Nenad
Novak Stefanovi, 2007), str. 94.

54
 Tako da ja jo dan-danas imam fotografije nae kue
i najbliih...232
Trud Po mnogim svedoenjima, ivot u logorima
Ovo su izvodi iz prepiske Jugoslovenske vojne zavisio je i od straara/milicije i upravnika (o tome
misije iz Berlina i MIP-a i govori o pokuajima da se
Podunavski Nemci isele: je bilo rei, strana 48), oni su inili da ivot bude
Konstatacija i pitanje (Vojne misije iz Berlina podnoljiviji ili nesnosan. Straari su pokazivali
MIP-u 4. aprila 1946): Odugovlai se pitanje solidarnost tako to su zatvarali oi pred beanjima,
preselenja Folksdojera. Molim vas poaljite nam skupljanjem hrane, posetama, a donosili su aspirin i
brojno stanje po kategorijama mukih i enskih od
14 do 50 godina i preko. Njihovu radnu sposobnost. krompir.233 Bilo je i sluajeva gde su i direktno hteli
Zatim koliko ih ima u Nemakoj svoje hranioce i sve da pomognu. Priao je i da su ih zimi terali da idu
to ide u korist da je preseljenje potrebno. Izvor: bosi i neodeveni, tako da se i jedan partizan saalio
MSP RS DA PA 1946, F-51, JUG-650, 3687
Pokuaj: MIP odgovara Vojnoj misiji u Berlinu i rekao da e dati svoje cipele. On je odbio, rekavi
putem ifrovanog telegrama: Razgovarajte sa da su njegove noge ve navikle na hladnou. On
sovjetskim pretstavnikom u kontrolnom savetu i i deo njegove porodice su tamo bili dosta dugo
saznajte da li je mogue iseliti Folksdojere u rusku (negde u okolini Subotice).234 O jo jednom primeru
zonu bez odluke saveta tj. u sporazumu izmeu
Moskve i Beograda. Ako potrebna odluka saveta solidarnosti pria N. N. (ensko, 1933, Subotica):
moe li sovjetski pretstavnik izdejstvovati odluku Al kad je mama bila u Gakovu, u logoru, onda
za iselenje u rusku zonu. U tom sluaju molimo da se ona razbolela. Dobila je tifus, a nije to ni znala.
se pitanje iznese pred savet to je mogue ranije. A u andorovu su nai Srbi, Bunjevci, Maari meni
Izvor: MSP RS DA PA 1947, F-65, JUG-650, 6167
(juni 1946). spakovali jedan paket. [...] Oni su mi doneli i onda
Rezignacija: Neto kasnije, na kraju tog sam mami ja to poslala. U tim je bilo ba pola litra
perioda, Vojna misija u Berlinu, FNRJ Kontrolnog rakije. Ona se razbolela, ba onda je i stigla rakija.
vea za Nemaku u Berlinu, Jaka Avi pie dopis Kad se ona malo bolje oseala, sestra joj se razbolela
14. jula 1946. MIP-u: Nae pitanje preseljenja
Folksojera je iako srazmerno malo ipak zasada i tako da joj je ona davala rakiju. To ih je spasilo, jer
nemogue sprovesti obzirom na otpor Engleske lekove uopte nisu dobili. Ali, bilo je tako, kad sam
i Amerike. Vlada ovih zemalja jo nisu donele stigla sa vozom, moglo se u posetu otii u Gakovo.
nikakvo reenje. Pokuao sam nagovoriti sovjetske
vlasti dao ni sami prime na sebe 100.000 ili bar [...] ali bilo je da sam ja stala ovde... tu je rampa, tu
80.000 ovih ljudi i bez odobrenja iz Moskve ne je partizan, a tu je mama. Pet minuta. Za pet minuta
mogu pristati. Objanjenje traim u naroito smo plakali, nismo mogli re progovoriti. I tako...
delikatnoj politici u zoni sada pred izbore. Izvor: Ajde, dosta je... pet minuta je prolo! Al bilo je
MSP RS DA PA 1947, F-65, JUG-650, 9307/46.
takvog oveka... partizana, koji je bio otac il je imo
oseaj za decu. [...] Bilo je svakakvih.235
I pisac Ugljea ajtinac govori o svom pradedi koji
je radio godinu dana u familiji Jerih. Vratio se kui,
bila je 1944. godina, te su Nemce, zajedno sa porodicom Jerih, sproveli u radni logor Knianin. Moj pradeda,
znai otac moga dede, oseao je jednu vrstu odgovornosti to se za tih godinu dana u kui familije Jerih nita loe
nije desilo mom dedi... Ali moj pradeda je bio veoma zahvalan jer se on vratio, nije bio poniavan, povreivan.
Ve tada se znalo da oni tamo oskudevaju i da nemaju da jedu. Znai, reili smo jednu misteriju. Ljudi su znali

232 ivotna pria Johane Bukovac, u: Nadeda Radovi, Dobrila Sineli-Ibrajter, Vesna Weiss, Dunavske vabice II
(Sremski Karlovci: LDIJ-Veternik, 2001), str. 24.
233 Iz logorakog dnevnika Jelene (Jelke) Kurtnaker, Vladimir Geiger, Logor Krndija 1945. 1946., (Zagreb: Hrvatski
institut za povijest; Slavonski Brod: Hrvatski institut za povijest, Podrunica za povijest Slavonije, Srijema i Baranje, 2008),
str. 260.
234 E. F. (1927) mesto u Bakoj.
235 Terenska graa Aleksandra Krela, N. N. (ensko, 1933, Subotica).

55
 kako Nemci ive u logorima. Oni koji su hteli da znaju. Ona je naspremala njima hleba. Onda je to stavila u jednu
korpu, pokrila krpom i deda je to odneo u Knianin, otiao potpuno samoinicijativno na konju, otiao i rekao:
molim vas, ja traim nekog od familije Jerih iz Lazareva. [...] Taj stari otac se ipak pojavio, oni su na toj kapiji
uspeli da razmene sve to. [...] A onda je moj pradeda njemu rekao: ja sam ivin otac a moj sin je bio godinu dana

Pojedinani sluajevi Amerikanac, vajcarac? Oni mogu.

vajcarsko poslanstvo u Jugoslaviji alje dopis MIP-u 22. maja 1946. u kojem se trai repatrijacija I. F., koja
ima jugoslovensko i vajcarsko dravljanstvo, stanuje u Vrcu, a posle osloboenja internirana je u logor za
Nemce u okolini Vrca. MIP pie MUP-u, odnosno dostavlja prevod note vajcarskog poslanstva o Irmi Fierz
koja je sada logorisana kao Nemica. 30. maja 1946. (Izvor: MSP RS DA PA 1946, F-81, VAJC-75, 6025)
MUP FNRJ pie MIP-u 21. juna 1946. da se ona ne nalazi ni u jednom podrunom logoru. (Izvor: MSP RS
DA PA 1946, F-81, VAJC-75, 7215)
MIP MUP-u FNRJ 27. juna 1946: Molimo vas da nas izvestite da li se imenovana nalazi u nekom drugom
logoru sem onih na teritoriji Narodne Republike Srbije, kako bismo mogli dati precizan odgovor vajcarskom
poslanstvu na njegovu notu. (Izvor: MSP RS DA PA 1946, F-81, VAJC-75, 7215)
MIP MUP-u FRNJ 6. jula 1946: Izvetavamo vas da smo od ovdanjeg vajcarskog poslanstva primili novu
notu u kojoj se urgira predmet i u kojoj se ponovno tvrdi da se I. F. nalazi u logoru u Vrcu i da se njeno stanje
svaki dan pogorava. (Izvor: MSP RS DA PA 1946, F-81, VAJC-75, 8857)
MUP FNRJ MIP-u 30. avgusta 1946: U vezi vaeg akta [...] i akta vajcarskog poslanstva u Beogradu od
25. jula tek. god. adresiranog na komandanta logora Nemaca civila, Vrac, saoptavamo vam da se, prema
izvetaju MUP-a NR Srbije, imenovana nalazi u nemakom civilnom logoru u Vrcu i ne postoje nikakve smetnje
da se ne bi mogla repatrirati za vajcarsku ako vajcarsko poslanstvo to eli. (Izvor: MSP RS DA PA 1946, F-81,
VAJC-75, 10398)
MIP MUP-u FNRJ 7. oktobra 1946: Notom od 30. septembra 1946. vajcarsko poslanstvo zahvalilo se
na gotovosti jugoslovenskih vlasti da omogue repatriranje I. F. U isto vreme Poslanstvo je dostavilo priloeni
prepis pisma koje je uputilo direktno komandi logor u Vrcu. Ovo Ministarstvo je ve obavestilo Poslanstvo da
se ubudue obraa samo preko ovog Ministarstva. (Izvor: MSP RS DA PA 1946, F-81, VAJC-75, 11704)
MUP FNRJ MIP-u od 30. oktobra 1946: U vezi naeg izvetaja VIII br. 8354 od 30. avgusta t. g. saoptavamo
vam, da je, prema izvetaju MUP-a NR Srbije, doneto reenje da se F. I. pusti iz logora u svrhu repatrijacije za
vajcarsku. (Izvor: MSP RS DA PA 1946, F-81, VAJC-75, 12956)

kod vas u kui, ako se seate, od tada do tada. Hvala vam. Vi ste pazili o njemu i ovo je za vas. Onda je gospoa
frau Jerih pitala, kada je on doneo tu korpu hleba ko je to doneo. Vie nije bilo nikoga ko moe da donese bilo
kakvu pomo tamo. I onda je on rekao: to je ivin otac. Sea se tog momka koji je bio kod nas, godinu dana u
kui? Ta ena nita nije mogla da izgovori. Nita nije rekla. Toliko je bila pogoena, zagrcnuta u plau...236
Hajnrih Keler govori u knjizi Jedan svet na Dunavu: Uspeo sam da do veeri pobegnem iz logora. Uputio sam
se za Sefkerin. U Sefkerinu sam poznavao jednog Srbina, oficira Kraljevske vojske, Lakovia, koji me je sakrio kod
sebe. Izleio me je i skrivao tri meseca.237

236 Ugljea ajtinac, Nemogunost kolektivne sudbine, u: O Podunavskim vabama, (Zrenjanin: Mandragora, 2014), str.
185186.
237 ivotna pria Heinricha Koellera, Tri uniforme tate Koellera, u: Nenad Stefanovi, ur. Jedan svet na Dunavu
Razgovori i komentari, esto izdanje (Beograd: Drutvo za srpsko-nemaku saradnju, 2007), str. 122.

56
 Otputanje iz logora i njihovo rasputanje
U pojedinim logorima s vremenom dolazi do bar nekog poboljanja uslova ivota, ali i u tretmanu, pa tortura
postaje zabranjena. Ta poboljanja poinju da se primenjuju tokom leta 1946. godine (primer Sekia),238 a od
1947. godine naroito se intenziviraju. Meutim, s druge strane, CICR u septembru 1947. i dalje prima izvetaje
iz privatnih izvora koji jednoglasno indiciraju poloaj Nemaca u logorima teak, da su loi uslovi ivota, a odnose
se na ishranu, tretman i teinu rada. Ni u to vreme CICR-u nije bilo dozvoljeno da poseti ove logore.239 Tokom leta
1947. uvedena je mogunost prihvatanja dobrovoljne radne obaveze, to je predstavljalo uvod u rasputanje
logora. Nemci su bili obavezni na trogodinji rad, uglavnom u zamenu za putanje iz logora, novac ili bolju
ishranu. Prema odluci Vlade 15. marta 1948. godine postaju u svemu izjednaeni sa graanima FNRJ, ali i dalje
imaju radnu obavezu. Praksa je govorila neto drugo: negde su Nemci zaista bili izjednaeni s drugim graanima,

238 Stevan Makovi, Logor za Nemce u Sekiu (19441946), u: Ex Pannonia 8, 8 (Subotica: Istorijski arhiv Subotica,
2004), st. 1627, odnosno tekst korien sa: http://adattar.vmmi.org/fejezetek/1665/08_logor_za_nemce_u_
sekicu_%281944-1946%29.pdf, str. 72.
239 ACICR, B G 97, Minorites allemandes de Yougoslavie, 19451950. Izvetaj od 15. septembra 1947. O putu predsednika
Gloor-a u Beogradu, u potpisu Beckh.

57
 neki su s njima sklapali ugovore, a trei su ih plaali manje. Ova razliita praksa rezultat je razliitih uputstava koji
su stizali od vlasti, to se reava tek sredinom avgusta 1948. godine.240 Kad su rasputani logori (prolee 1948),
prvo su otputeni oni koji su potpisali pristanak na rad na poljoprivrednim dobrima, u rudnicima i fabrikama.
Neki Nemci bili su primorani da potpiu radne ugovore. Ukoliko bi odbijali, neki osloboeni morali bi da rade
bez plate. O tome Johana Bukovac pria: Jednog dana su nas opet sakupili ispred uprave, sve nas iz tirkare i
proitali nam jednu objavu. Mi smo, naravno, stajali. U toj objavi je pisalo kako emo mi ii na slobodu, kako
smo amnestirani i da emo biti slobodni ljudi. To niko od nas nije verovao... Opet transport. Stoni vagoni. Nismo
znali gde nas vode... Doli smo u rit, u blato. Smeteni smo u barake... Sutradan su svi poeli da rade i otada
smo dobijali platu, ali smo jo tri godine morali tu da ostanemo. Nismo mogli da mrdnemo. Nismo smeli dalje
da idemo. Imali smo ogranieno kretanje.241 Nesumnjivo da je veliki pritisak stranih sila uticao na rasputanje
logora, a zanimljiva je i epizoda koju je opisao ilas u svojim memorarima. Dogaaj se odnosi na ono na ta su
Tito, drugi zvaninici i on naili prilikom posete Belju i uasnim uslovima u kojima ive Podunavski Nemci tamo.
ilas je kasnije napisao: Bili smo uasnuti, da se tako neto deava u naoj zemlji, pod naom vlau. Tito je
presekao: Dajte im graanska prava, kao i drugima. 242 Slede iskustva ljudi kako su doekali rasputanje logora:
Svi lanovi moje porodice imali su sree da doekaju taj trenutak. [1. mart 1948. kada je zvanino rasformiran
logor, prim H. R.] Dobili smo dozvolu za naputanje logora, takozvanu objavu u kojoj stoji da nas petoro, moji
roditelji, deda, baba i ja idemo kod naih roaka u Sombor, koji e nas izdravati do daljeg. U jednom drugom
papiru pie da ne smemo napustiti grad Sombor, a da prethodno o tome ne obavestimo miliciju, ak i za sluaj
da elimo da otputujemo do biveg sela. Sticajem okolnosti, ukrcali smo se u voz i meu poslednjima napustili
Gakovo.243
Svakog dana sam ekala udo vest da sam osloboena. Saznala sam naime da moj mu Jani pokuava
da nas izvue iz logora i da je ve napisao 13 molbi za na otpust iz logora (na osnovu meanog braka). Uvek su
hteli da ga obeshrabre i govorili su mu: ta se brine, to su mrtvi ljudi. [...] Jani je sluio vojsku u skopskoj vojnoj
oblasti koja posle rata nije imala adekvatne sisteme veze. On je zahvaljujui svom znanju telefonije osposobio
taj sistem i time zaduio svog komandanta, jednog majora koji je hteo da ga nagradi. Jani ga je zamolio da spasi
mene i Anicu iz logora. To se u to vreme smatralo nemoguim i bilo je potrebno vie meseci i odlazak tog majora
u Beograd, pisanja vie molbi logorskoj upravi da bi to bilo konano odobreno u Beogradu, 22. jula 1947. i
reenje je poslato u Gakovo. [...] Tog 7. avgusta 1947. sam se poslednjim snagama dovukla do drveta u centru
Gakova, naslonila na njega i ekala doboara koji je svakog dana objavljivao dnevne zapovesti. Kada je objavio
neka se Koch Ana javi u komandaturu, znala sam da smo spaene. U komadaturi sam dobila otpusnicu iz logora
za mene i Anicu i istog dana sam vozom krenula kui u Panevo. Imala sam 40 kg i bila sam teko bolesna dok
sam putovala kui, ali i beskrajno srena jer je pored mene na drvenoj klupi voza bilo moje najvee blago moje
dete.244

240 Nataa Milievi, Neke forme prinudnog rada u Srbiji, 194450., u: Zborniku radova Logori, zatvori i prisilni rad u
Hrvatskoj/Jugoslaviji 19411945., 19451951. (Zagreb: Hrvatski institut za povijest, 2010), str. 189.
241 ivotna pria Johane Bukovac, u: Nadeda Radovi, Dobrila Sineli-Ibrajter, Vesna Weiss: Dunavske vabice II,
(Sremski Karlovci: LDIJ-Veternik, 2001), str. 26.
242 Zoran Janjetovi: Between Hitler and Tito, Disappearance of the Vojvodina Germans, 2nd revised edition (Beograd:
Zoran Janjetovi, 2005), str. 283.
243 Aleksandar Krel, Mi smo Nemci Etniki identitet pripadnika nemake nacionalne manjine u Vojvodini na poetku 21.
veka (Beograd: Etnografski institut, SANU, 2014), str. 242.
244 Pismeno svedoenje Anne Koch.

58
 Iseljenje, transfer, repatrijacija
Jo dok su Nemci bili internirani po logorima, intenzivno se radilo na realizaciji njihovog iseljenja, te da se to
pitanje rei i u okviru meunarodnih relacija,245 to jest da dobije odobrenje stranih sila. Podsetimo, Predsednitvo
Ministarskog saveta DFJ saoptilo je jo 11. juna 1945. godine da Vlada Jugoslavije stoji na stanovitu da sve Njemce
koji se nalaze u okviru granice Jugoslavije raseli i uputi u Njemaku, im se za to stvore povoljni tehniki uslovi.
Drava je preduzela konkretne korake da se iseljenje realizuje: prikupljala je podatke, pravila planove, bili su
ukljueni Ministarstvo unutranjih poslova FNRJ i Ministarstvo saobraaja. Traili su se podaci o Nemcima koji
se nalaze jo u Jugoslaviji i koji dolaze u obzir za iseljavanje, takoe su se traili podaci o polu i starosti, ali i
informacija o onim Nemcima koji nisu jugoslovenski dravljani, ali koji dolaze u obzir za iseljavanje. Inae ovi
podaci bili su potrebni kako bi se pokrenulo pitanje iseljavanja Nemaca pred meunarodnim forumima i kako
bi se otvorila vrata da Nemaka primi jugoslovenske Nemce.246 Prema prvim podacima Ministarstva unutranjih
poslova FNRJ u itavoj zemlji nalazilo se za iseljenje 137.127 Nemaca: Sve dalje podatke, kada e se poeti
sa iseljavanjem i u kolikim mesenim ili nedeljnim kvotama, dostaviemo vam naknadno, im po tom pitanju
budemo postigli saglasnost Ministarstva saobraaja.247 Da je planiranje uzelo maha i da mu se ve konkretno
pristupilo, govori i dopis MIP-a jugoslovenskoj misiji u Beu 4. februara 1946. u kojem se navodi i briga o svojim
lokomotivama i vagonima: Molim [...] nastojte da se predaja Nemaca vri na nemakoj granici jer se lokomotive
i vagoni obino ne vraaju sa nemake teritorije.248 To govori da drava po tom pitanju ve ima iskustva, iako je
sredinom jula 1945. godine onemogueno isterivanje Nemaca iz Jugoslavije od strane saveznikih okupacionih
vlasti. I u drugim dokumentima drave postoje predlozi kako postupati u ovim situacijama, pa bi se moglo
zakljuiti da se prebacivanje Nemaca i dalje deavalo.249
Brojke. Prema Ministarstvu unutranjih poslova FNRJ februara 1946. godine ima 130.388 Nemaca koji bi
doli u obzir za iseljenje,250 posle ega je Ministarstvo inostranih poslova slalo dopis Vojnoj misiji u Berlinu da
stupi u vezu s Kontrolnim veem po pitanju preseljenja Nemaca iz Jugoslavije u Nemaku i da trae odobrenje.251
Meutim, taj se broj i dalje menjao, pa je mesec dana kasnije znatno opao, te ih je za iseljenje bilo 109.994.

245 Ministarstvo inostranih poslova DFJ u dopisu Predsednitvu Ministarskog saveta DFJ od 19. jula 1945. stoji: [D]
a e se najkasnije na mirovnoj konferenciji, a moda i pre pojaviti pitanje naih nemakih manjina u meunarodnoj
relaciji, te se razmatra ko je Nemac, te kome se oduzima dravljanstvo (kojoj kategoriji Nemaca, a koji su izuzeci).
V. Geiger, Folksdojeri, Fatum kolektivne krivnje, u: Godinjak Njemake narodnosne zajednice/VDG Jahrbuch 2002.
(Osijek: Njemaka narodnosna zajednica Zemaljska udruga Podunavskih vaba u Hrvatskoj/Volksdeutsche Gemeinschaft
Landsmannschaft der Donauschwaben in Kroatien, 2002), navodei AJ, Beograd, fond 50.
246 MSP RS DA PA 1945, F-26, 7463. U dopisu kao to je npr. ovaj od 26.12.1945. MIP-a Saveznom MUP-u.
247 Dopis MUP-a FNRJ 22. januara 1946. Ministarstvu inostranih poslova, politikom odeljenju. MSP RS DA PA 1946, F-51,
JUG-650, 796.
248 MSP RS DA PA 1946, F-51, JUG-650, 873.
249 Recimo, Jugoslovenska misija u Beu predlae da se Nemcima koji se transportuju van Jugoslavije oduzmu dokumenti
i izdaju specijalne isprave, te da im se oduzmu dinari, sa im se MIP slae i trai od MUP-a miljenje i odgovor. MSP RS DA
PA 1946, F-51, JUG-650, 2279 (od 5. marta 1946).
250 MSP RS DA PA 1946, F-51, JUG-650, 1496 (U dokumentu, strana 51/106, stoji spisak).
251 MSP RS DA PA 1946, F-51, JUG-650, 1599.

59
 Od tog broja se 90% nalazilo na teritoriji Narodne republike Srbije, a ostalih 10% na teritoriji narodnih
republika Hrvatske, Slovenije i BiH, od toga je: 252

Mukih 32.278
enskih 55.209
Dece 22.507
Ukupno 109.994

Zemljoradnici 80
Radnici 13
Intelektualci 5
Ostali 2
Ukupno 100%
Po zanimanju su: PA46, F51

Sposobni za rad 69.281

Nesposobni za rad (starci, starice, deca i bolesni) 40.713
Ukupno 109.9941

I dok su se skupljale informacije o Nemcima, i dok se lobiralo i pripremalo za iseljenje, maja 1946. godine
CICR je doao do informacija da je situacija teka u vezi s Nemcima, a da se jedina pomo ogledala u evakuaciji
nemake manjine. Po jugoslovenskim vlastima, evakuacija je principijelno bila odluena u dogovoru sa
Saveznikim vojnim snagama (britanskim i amerikim),253 to e se kasnije pokazati kao netanim.
Pozadina i opravdanje. Jugoslovenske vlasti zasnivale su svoj plan o iseljenju nemake manjine na osnovu ve
pomenutog Potsdamskog sporazuma u okviru kojeg je postojao plan o preseljavanju Nemaca iz susednih zemalja
Austrije, Poljske, ehoslovake i Maarske, sa predvienim poetkom 1. januara 1946. godine. Potsdamska
konferencija je, izmeu ostalog, imala veoma vaan uticaj na Folksdojere, ali ne i na one Podunavske Nemce
u Jugoslaviji. Naime, odluilo se da se moe izvriti transfer (ili humano preseljenje, kako se moe proitati,
odnosno uredno iseljavanje njemakog stanovnitva,254 te organizirano i na human nain) Nemaca iz Poljske,
ehoslovake i Maarske, ali se Jugoslavija ne pominje, pa ona reava taj problem na svoj nain.
Kad se ve trai iseljenje velikog broja ljudi, ono se mora i opravdati. A opravdanje je naeno u tome da se
sva nemaka manjina liila svakog moralnog i pravnog osnova da ivi jo u budue na jugoslovenskoj teritoriji.
Veina pripadnika nemake manjine, znajui svoju krivicu, ostavila je jugoslovensku teritoriju prilikom povlaenje
nemakih trupa; od pola miliona pripadnika nemake manjine, ostalo je na jugoslovenskoj teritoriji svega jo
ukupno 110.000 osoba.255

252 MSP RS DA PA 1946, F-51, JUG-650, 2619. Od poetnih 137.127 januara 1946, dolo se do toga da se 11. marta 1946.
taj broj smanji za oko 20.000 ljudi: MUP FNRJ u dopisu MIP-u.
253 ACICR, B G 97, Minorits allemandes de Yougoslavie, 19451950. Rezime razgovora H.G.Beckha i dr Jaeggija od 13.
maja 1946. godine, u potpisu H. G. Beckh.
254 Vladimir Geiger, Folksdojeri, Fatum kolektivne krivnje, u: Godinjak Njemake narodnosne zajednice/VDG
Jahrbuch 2002. (Osijek: Njemaka narodnosna zajednica Zemaljska udruga Podunavskih vaba u Hrvatskoj/Volksdeutsche
Gemeinschaft Landsmannschaft der Donauschwaben in Kroatien, 2002), str. 293294.
255 Iz pisma MIP-a, bez datuma, niti beleke kome je upueno, jer to ide dalje da se prevodi, ali spojeno je sa
dokumentom/pismom efa Jugoslovenske vojne misije u Berlinu, Avia iz Berlina 31. decembra 1945. godine o pitanju
preseljenja Nemaca, MSP RS DA PA 1947, F-65, JUG-650, 208/46. Ovaj broj se razlikuje, manji je, od broja koji nalazimo u
drugim podacima, navedenim ve ranije u tekstu.

60
 Iako su se jugoslovenske vlasti uporno trudile da doe do toga, sve uzimajui Potsdamski sporazum kao
pravno sredstvo za iseljenje Nemaca, nisu uspevale. Veliki je broj dopisa koji svedoe o tome na koja se vrata sve
kucalo. Tako se, na primer, ve poetkom 1946. jugoslovenska vlada obratila Amerikoj ambasadi u Beogradu,
isti upit ponovila je u maju, zatim Kontrolnom savetu, pa na Mirovnoj konferenciji stranih ministara u Londonu
(januar 1947), ali bez uspeha.256 Sauvan je ifriran telegram Ministarstva inostranih poslova u kojem se vidi
da se dopis, formalan zahtev za preseljenje ove vrste, ne upuuje samo amerikoj ambasadi, nego i drugima
sovjetskoj, britanskoj, amerikoj i francuskoj ambasadi. Inae, MIP je imao ve konkrektan predlog iseljenja
nemake manjine koji je prosledio MUP-u i traio je od njega da on da takoe neki predlog januara 1946.
godine.257 Ipak, najvie nade polagalo se u Moskvu.258 Poto ni posle silnih kontakata i dopisa nije bilo rezultata,
tokom 1947. godine vlasti su im na neki (drugi) nain olakavale da pobegnu u inostranstvo. (O emu je bilo rei
u delu s prebezima.)
Reenja? Iseljenje kod rodbine? Vlasti su smatrale da reenje problema iseljavanja Nemaca moe da doe
prvenstveno preko Sovjeta, pa su pokuavale da lobiraju, bilo u Jugoslaviji, bilo u SSSR-u. Obrazloenje SSSR-a
aprila 1946. godine bilo je: da je to u tom trenutku nemogue zbog teke privredne prehrambene situacije u
Nemakoj prenosei obrazloenje Engleza i Amerikanaca sa konferencije Kontrolne komisije u Berlinu. SSSR
je tada ujedno traio da se stvari principijelno ree.259 Izvetavajui iz Berlina, jugoslovenski predstavnik Avi
objasnio je da je odluka da se negativno odlui po tom pitanju posledica Potsdamskog protokola, te kao to je
ve navedeno, posledica nemanja hrane u Nemakoj. Zanimljiv je komentar Avia da su Sovjeti, da bi izbegli
negativno reenje, predloili da se ovo pitanje odloi. Ipak, na kraju, u ovom izvetaju stoji i predlog : Do reenja
bi trebalo Folksdojeere zaposliti jer e uvek biti dovoljno vremena da ih sakupite.260
Da je, u naelu, i kod saveznika postojala nekakva elja da se dozvoli iseljenje nemake etnike manjine iz
Jugoslavije u Nemaku i Austriju, vidimo iz estih dopisa meunarodnih humanitarnih organizacija, te iz brojnih
zahteva za repatrijaciju i pomo, esto i individualnih. Kao reenje, kako se javljalo iz Berlina, video se predlog
da Rusi prime Nemce u svoju zonu, jer Englezi vie ne mogu da prime Nemce iz Poljske (to je generalno ve
postao problem i za Nemce iz zemalja pokrivenih Potsdamskim protokolom), 261 a opet, sa druge strane, poljski
Folksdojeri imaju prvenstvo u ruskoj zoni. Zato se u septembru 1946. godine predlagalo da se pokua prvo sa
preseljenjem onih porodica koje imaju deo svojih lanova ve u Nemakoj... Za ovo bi morali imati podatke koji
se verovatno mogu prikupiti u zemlji od samih Nemaca, a ako se vi slaete sa ovim mogli bi i mi preko novina
traiti da se zainteresovani prijave.262 Da je Ministarstvo inostranih poslova ovo videlo kao dobro reenje, govori
i dopis MUP-u FNRJ da se ustanove spiskovi sa imenima i drugim podacima i zahtev za informacijom gde se sada
nalaze odbegli lanovi tih porodica u Nemakoj.263 I zaista, novembra 1946. godine MUP FNRJ poslao je spisak
logorisanih Nemaca civila koji imaju odbegle ili od ranije nastanjene lanove porodica u Nemakoj i Austriji.
Navodi se da u prilogu ima 100 spiskova za teritoriju NR Srbije (u Diplomatskom arhivu MSP-a moe se nai samo
njih nekoliko, ujedno se mogu nai i pojedinane molbe za repatrijaciju iz Austrije).264

256 Zoran Janjetovi, The Disapperance of the Germans from Yugoslavia: expulsion or emigration, u: Tokovi istorije,
1-2/2003 (Beograd, INIS, 2003), str. 86.
257 MSP RS DA PA 1946, F-51, JUG-650, 3687.
258 MSP RS DA PA 1946, F-51, JUG-650, 734.
259 MSP RS DA PA 1947, F-65, JUG-650, 3887/46, razgovor gen. Velebita sa sa savetnikom Koeljnikovim, sovjetskim
otpravnikom poslova 8. aprila 1946.
260 MSP RS DA PA 1947, F-65, JUG-650, 5050/46. Iz Berlina dopis Avia MIP-u 4. Maja 1946. po pitanju folksdojera.
261 MSP RS DA PA 1947, F-89, NEM-60, 417550. MIP dostavlja Predsednitvu Vlade FNJR i MUP-u FNRJ. Predmet: iseljenje
Volksdeutscher-a, od 20. septembra 1947.
262 MSP RS DA PA 1947, F-65, JUG-650, 10672/46. Telegram iz Berlina, Avi, od 5. septembra 1946.
263 MSP RS DA PA 1946, F-51, JUG-650, 2619. Na to MIP alje dopis MUP-u FRNJ 11. septembra 1946. 1947, F-65, JUG-
650, 10672/46.
264 MSP RS DA PA 1947, F-65, JUG-650, 13374, MUP FNRJ 12. novembra 1946. alje podatke o folksdojerima MIP-u.

61
 Inae, nije se videlo da bi se ovo pitanje moglo reiti na legalan nain, kako se navodi u jednom od dopisa iz
1947. godine.265 Vlasti nisu odustale, pa su na prolee 1947. ponovo lobirale i skretale panju Sovjetima da i dalje
stoji nereeno pitanje 110.000 domaih Nemaca.266
I drugi se trude. Utisak je da je CICR poetkom aprila 1946. godine bio nestrpljiv i zbunjen, zbog informacija
koje je dobijao i od svog predstavnika u Beogradu da e se iseljenje desiti, ali nikako da se to i ostvari.267 I
druge humanitarne organizacije bave se pitanjem izbeglih/repatriranih, kao to je Christliches Hilfswerk (CH) u
Salcburgu koja se bavio hiljadama Nemaca koji su se ve nalazili u Austriji i koji su doli iz Jugoslavije februara
1947. godine. CH je kontaktirao Jugoslovensku vojnu komisiji pri MIP-u s molbom da se puste oni iji su roditelji
evakuisani, za ta je ministar pokazao razumevanje, ali je primetio i da se mora traiti odobrenje zemalja
kroz koje bi konvoj prolazio. I Hilfswerku ostaje jasno da je na Jugoslaviji da se nosi sa dobijanjem dozvola za
Nemaku, odnosno tranzit kroz Austriju i Maarsku. Vrio je pritisak i da CICR kontaktira s amerikim vlastima u
vezi sa molbom za dobijanje dozvola za ulazak u Nemaku.268 Naravno, i pored lobiranja CICR-a i komuniciranja
sa Saveznicima, za nemaku etniku manjinu sve je ostalo isto. Novembra 1947. francuski predstavnik Savezne
kontrolne komisije ak je i sam saoptio CICR-u, dodue nezvanino, da e sva traenja CICR-a u vezi s dobijanjem
dozvole verovatno doiveti neuspeh.269
Uprkos svemu transporti. Put za Nemaku i Austriju. Drava je u vie navrata pokuavala da Podunavske
Nemce otpremi iz zemlje i uputi ih za Austriju i/ili Nemaku. Neki su imali blagoslov saveznika, neki ne, posebno
kasnije, posle avgusta 1945. godine, kad su saveznici zabranili njihov ulazak zbog teke ekonomske situacije i
velikog priliva Folksdojera iz drugih zemalja u Nemaku i Austriju. Uprkos tome, drava je i dalje pokuavala, pa
i realizovala iseljenje, a uslovi u kojem su se nali transportovani Nemci bili su vie nego loi. Najee su tek
ljudi iz CICR-a i drugi zvaninici, uglavnom u Austriji, pokatkad u Maarskoj, konstatovali jako teko stanje ljudi
u tim transportima. Jedan od transporta je inilo 1000 osoba iz Jugoslavije i ehoslovake, od toga 150 dece
(bebe od 14 dana do dece od 14 godina). Ljudi su bili smeteni u stonim vagonima, 5070 ljudi po vagonu,
bez sanitarne opreme (januar 1946).270 U jednom od izvetaja stoji: Od bolesti smrzavanja, proliv, upala plua,
vlada teka iscrpljenost. Od pre tri dana prvi put su dobili toplu hranu, za decu i bebe nema nita hranljivo.
[...] Iako je barem 40% ljudi potrebna bolnika nega, samo je 12 osoba odvedeno u bolnicu. Nastupilo je vie
smrtnih sluajeva.271 Nije re samo o transportu Nemaca iz Jugoslavije, nego i iz Maarske i Rumunije, koji
su se zaustavili u Austriji. U brojnim izvetajima stajalo je da su se ljudi esto nalazili u stanju neuhranjenosti
(maj 1946).272 Caritas je upozoravao da ove izbeglice, Nemci sa Balkana i iz Maarske, nisu svojevoljno u

265 MSP RS DA PA 1947, F-89, NEM-60, 417550. MIP dostavlja Predsednitvu Vlade FNJR i MUP-u FNRJ. Predmet: iseljenje
Volksdeutscher-a, od 20. septembra 1947.
266 MSP RS DA PA 1947, F-64, JUG-630, 44966. MIP Ambasadi u Moskvi, 22. marta 1947.
267 ACICR, B G 97, Minorits allemandes de Yougoslavie, 19451950. Nota Delegacije CICR-a u Beogradu od 9. aprila
1946.
268 ACICR, B G 97, Minorits allemandes de Yougoslavie, 19451950. Nota Delegacije CICR-a u Berlinu od 17. februara
1947.
269 ACICR, B G 97, Minorits allemandes de Yougoslavie, 19451950. Nota delegaciji CICR-a u Berlinu, Meyeru od 3.
novembra 1947.
270 ACICR, B G 97, Minorits allemandes de Yougoslavie, 19451950. Dopis za delegaciju CICR-a u Beu od 22. januara
1946.
271 ACICR, B G 97, Minorits allemandes Volksdeutsche en Allemagne et en Autriche 19451946. Izvetaj od 22. januara
1946.
272 ACICR, B G 97, Minorits allemandes Volksdeutsche en Allemagne et en Autriche 19451946. Iz Linz-a 20. maja
1946.

62
transportu.273 I zvaninici delegacije jugoslovenske vlade pisali su o ovim transportima i o tome se govori u
jednom od izvetaja. Naime, kako se navodi u njemu, o ovom sluaju su pisale i beke novine Nojes Esterajh
pod naslovom Tri hiljade izbeglica iz Jugoslavije u Beu, a posebni dopisnik Dejli Telegrafa iz Bea javio je i da
su protiv dolaska protestovale britanske i amerike vlasti. Britanska sluba je o jednom izbeglikom transportu
navela da je stigao 20. januara 1946. sa 1500 do 1700 izbeglih, da je voz je bio nedelju dana na putu, da je na
putu umrlo etvoro ljudi, a pri dolasku u Be jedna osoba. Vagoni su otvarani jednom dnevno, a putnici nisu ni
primali hranu svaki dan, i nikako vie od jednom dnevno. U bolnicu je sprovedeno est osoba. Iz transporta je
pobegla veina ljudi.274 Amerikanci su naveli da Jugoslavija nije imala odobrenje za transport, a navedeno je i
teko stanje putnika, bez dovoljno hrane, a i da je vie njih preminulo.275
Nigde niiji. Nije, naalost, usamljen sluaj posle jula 1945. godine da su Nemci iz Jugoslavije transportovani
za Austriju odnosno Nemaku ostali zaglavljeni, pa niti su mogli da nastave dalje, niti su mogli da se vrate
u zemlju. Susedne zemlje ih nisu primale, te su na granici bili upuivani natrag ka Jugoslaviji. Naime, kako su
ehoslovaka, Maarska i Jugoslavija poele s masovnim iseljenjem nemake etnike manjine, austrijska vlada
se usprotivila i prosvedovala kod saveznika da se zatvore austrijske granice s obzirom da je veliki broj raseljenih
osoba predstavljao za Austriju veliki privredni, politiki i drutveni problem.276 O tome je izvestio Caritas i naveo
da se ovim blokiranjem puta samo nastavlja njihov put patnje za koju su verovali da se zavrava. Izvetaj je
dao detaljan opis teke situacije i njene sloenosti: amerika i engleska zona zatvorene su za transport poto
putnike smatraju za ruske izbeglice. Ruska zona Bea nema prostor za smetaj izbeglica. Imajui u vidu da je
to prolazni logor, do sada su sve balkanske Nemce slali nazad. U francuskoj zoni su kapaciteti prepunjeni. Ovim
ljudima ostaju dve mogunosti: da u parkiranim vagonima tamo ostanu. Bili su est nedelja u tri vagona, 80
ljudi i 29 dece. Ili su tamo-amo premetani od jednog mesta do drugog da bi konano bili ostavljeni u baraci kao
stalna smetnja austrijskom saobraaju. Verujemo da poseduju pravo na to i da se princip primenjuje da niko ne
moe da bude primoran tamo da ide, da strahuje, da e da ga proganjaju. Predlaemo da te ljude do generalnog
regulisanja smestite adekvatno u englesku, ameriku, francusku zonu i da se pobrinete za dalji transport.277
Teka sudbina onih koji su zavrili u vagonima: transport u jugoslovenske logore. Jo gore od okolnosti
u kojima su zaglavili Podunavski Nemci izbegli u Austriju bilo je njihovo vraanje u Jugoslaviju, a potom
interniranje u logore. Na primer, od jula 1945. godine prebaeno je iz Maarske natrag na jugoslovensku
teritoriju 1052 Nemca,278 poto Rusi nisu odobrili dalje prebacivanje kod Velike Kanjie (Maarska). Potom je
Zemaljska komisija za repatrijaciju Nemaca na teritoriji Hrvatske pokuala te iste Nemce, sa jo 3000 novih,
prebaciti u Austriju preko Maribora. I to je bilo bezuspeno jer to nije dozvolila Saveznika engleska vojska. U
izvetaju stoji da su tada vratili Nemce u unutranjost zemlje, prikljuili ih u logorima ostalim Nemcima dok
se ne uzmogne dalje prebacivanje. Ovde se isto kao i u brojnim drugim izvetajima navodi kako sa svim ovim
Nijemcima imamo stranih potekoa, kako u pogledu ishrane, tako smjetaja i dr. Naroita opasnost prijeti od
zaraznih bolesti, jer uslijed pomanjkanja lijekova i podesnih sklonita, te velike sunane ege tu i tamo imamo
nekoliko sluajeva oboljenja pa i smrti od raznih zaraznih bolesti.279

273 ACICR B G 97, Minorits allemandes Volksdeutsche en Allemagne et en Autriche 19451946. Memorandum od 20.
avgusta 1946.
274 O svemu tome stoji u ovom dokumentu. MSP RS DA PA 1946, F-51, sign. 1275.
275 MSP RS DA PA 1946, F-51, JUG-650, 933.
276 Vladimir Geiger, Folksdojeri, Fatum kolektivne krivnje, u: Godinjak Njemake narodnosne zajednice/VDG
Jahrbuch 2002. Folksdojeri, Fatum kolektivne krivnje, u: Godinjak Njemake narodnosne zajednice/VDG Jahrbuch 2002.
(Osijek: Njemaka narodnosna zajednica Zemaljska udruga Podunavskih vaba u Hrvatskoj/Volksdeutsche Gemeinschaft
Landsmannschaft der Donauschwaben in Kroatien, 2002), str. 295.
277 ACICR B G 97, Minorits allemandes Volksdeutsche en Allemagne et en Autriche 19451946. Memorandum od 20.
avgusta 1946.
278 Stoji u dopisu iz MUP-a Hrvatske za MUP DFJ jula 1945.
279 MSP RS DA PA 1945, F-26, NEM-7, 4390.

63
 I tako vreme prolazi... Ni 1947. godine situacija u kojoj se nalaze Podunavski Nemci se ne popravlja i oni se
jo nalaze u logorima. Dozvole saveznika za njihovo izruenje Nemakoj i Austriji i dalje su na dugom tapu. U
septembru 1947. CICR eli da se obrati Kontrolnoj komisiji u Berlinu i Beu poto situacija tih hiljada ljudi ini
se traginim, izgubili su svoje domove, sredstva za ivot i esto svoje porodice koji su napustili zemlju,280 ali
nema puno nade da e se neto promeniti ni u novembru 1947. godine.281 To se kasnije i potvruje jo nikakvo
reenje nije doneto.
Ni u februaru 1948. ulaz u Nemaku i Austriju nije bio mogu, te je CICR traio neko drugo reenje, poput
imigracije u prekomorske zemlje.282 Jedna od tih zemalja je i Brazil, sa im izgleda da je brazilski ministar
saglasan i kae da ima dobra iskustva.283 U martu 1948. godine situacija je nepromenjena i CICR ve trai bilo
kakve informacije koje bi prosledio osobama koje se raspituju za svoje u Jugoslaviji,284 poto i dalje primaju
mnogobrojne zahteve i upite.285
Oigledno poueni prethodnim iskustvom i kontradiktornim informacijama, CICR trai garancije od
jugoslovenske vlade maja 1948. godine, pre nego to podnese zahtev Saveznoj komisiji u Austriji u vezi s
repatrijacijom.286 I konano, 13. maja iste godine CICR saoptava: Imamo ast da vas obavestimo da su sve
osobe koje ive na teritoriji Jugoslavije koji su se registrovali kao austrijski graani stavljeni na raspolaganje
austrijskom predstavnitvu u Beogradu, grupa od 62 osobe otila je 19. marta 1948. u Austriju, a 2 od 50 osoba
bie evakuaisana za nekoliko dana im date osobe budu dobile neophodne dokumente za njihovo putovanje.
Pored toga osobe koje ele da odu iz Nemake mogu uputiti bez intervencije CICR svoje zahteve za repatrijaciju
kao i sve druge osobe koje ele da napuste Jugoslaviju.287 Meutim, proces pregovaranja nije proao bez
potekoa, pogotovo kad se radilo o zarobljenicima, koji su voeni po spiskovima, a onda ih odjednom vie nije
bilo. MUP je objasnio: Mi smo odgovorili da je to mogue jer smo oko 10.000 repatrirali moda je neki i umro i
za takvog smo poslali smrtovnicu a moda je neki i pobegao.288
Zanimljivo je, kad je zapoela zvanino repatrijacija, da CKJ izjavljuje da jugoslovenski Nemci imaju mogunost
da se nastane po njihovom nahoenju i u samoj Jugoslaviji. 289 U avgustu 1948. nailazimo na prve konkretnije
dopise u vezi sa repatrijacijom dece iji roditelji ive u britanskoj zoni u Austriji.290 A to se tie mogunosti
da se repatriraju Nemci u Junu Ameriku iz zabeleke iz MIP-a o voenom razgovoru vidi se da je Ehrenhold,

280 ACICR, B G 97, Minorits allemandes de Yougoslavie, 19451950. Ekspoze o vienju puta predsednika Gloora u
Beogradu, od 15. septembra 1947.
281 ACICR, B G 97, Minorits allemandes de Yougoslavie, 19451950. Nota delegacije CICR u Londonu od 7. novembra
1947.
282 ACICR, B G 97, Minorits allemandes de Yougoslavie, 19451950, CICR CKJ-u Olgi Miloevi od 13. februara 1948.
283 ACICR, B G 97, Minorits allemandes de Yougoslavie, 19451950. Predmet: Notre correspondance avec la Croix-
Rouge yougosalve au sujet des civils volksdeutsche, od 7. juna 1948.
284 ACICR, B G 97, Minorits allemandes de Yougoslavie, 19451950. Predmet:Minorits dites Volksdeutsche en
Yougoslavie, runion des familles disperses, autorisation dentre en Allemagne, od 13. marta 1948.
285 ACICR, B G 97, Minorits allemandes de Yougoslavie, 19451950. Dopis za CKJ iz eneve od 23. marta 1948.
286 ACICR, B G 97, Minorits allemandes de Yougoslavie, 19451950. Dopis Delegaciji CICR-a u Beu od 3. maja 1948.
Predmet: Minorits germaniques se trouvant encore en Yougoslavie.
287 ACICR, B G 97, Minorits allemandes de Yougoslavie, 19451950. Dopis CKJ CICR-u od 13. maja 1948.
288 MSP RS DA PA 1946, F-57, MO-85, 7718. O tome da su neki repatrirani, iako nedozvoljeno, govori i razgovor direktora
MKCK iz eneve Georges Dunand koji je zajedno s dr Jaeggyjem doao u MUP FNRJ, odelenje za ratne zarobljenike (sve
ovo pie u izvetaju Pavlovia, od 26. juna 1946), a prisutni su bili i Pavlovi, naelnik odelenja, Georgijevi iz UDB-e za
Jugoslaviju i prevodilac antifaista dr Draksler. Iz izvetaja MUP-a.
289 ACICR, B G 97, Minorits allemandes de Yougoslavie, 19451950. CICR Agence centrale des prisonniers de Guerre za
CICR Division des Prisonniers, Interns et Civils, Dopis iz Varave 23. jula 1948, Civils allemande en Yougoslavie.
290 ACICR, B G 97, Minorits allemandes de Yougoslavie, 19451950. CICR pie CKJ-u 12. avgusta 1948.

64
predstavnik Crvenog krsta pokrenuo je pitanje Volksdeutchera tj. da li bi se (jugoslovenska, prim. aut) Vlada
sloila da u odreenim goditima oni se poalju u Junu Ameriku. Rekao je da je uo da su oni puteni iz logora
i da ive slobodno na teritoriji Jugoslavije. Odgovorio sam da su ve odavno puteni i da ne dolazi u obzir da se
preseljavaju zasada u Junu Ameriku.291
Vano je pomenuti da su se i ranije reavali pojedinani sluajevi repatrijacije, kao to je to primer
repatrijacije francuskih Nemaca koji su bili nastanjeni u Jugoslaviji. Francuska vojna uprava je u Nemakoj po
nalogu Francuskog ministarstva stanovnitva preuzela da repatrira iz Beograda 257 ljudi.292 Ovaj sluaj vredi ovde
navesti i zbog dopisa u kojem se Ministarstvo narodne odbrane obraa MIP-u 18. februara 1946: Francuzi trae
i one zarobljenike Njemce koje su ranije odbijali. Ali to trae dosta oprezno, jednim aktom 22, drugim 3, treim
1 itd. Mi smo zauzeli stav da im nita ne damo. I ako verujemo da ih oni ne bi upotrebili za politiku kampanju
protiv nas, ipak je bolje da rade za nas nego za njih. Pretstavnici njihove vojne misije esto urgiraju, a mi im
usmeno odgovaramo da su to Njemci, jer su ih oni ve jedanput odbili od repatrijacije. [...] Imamo kopiju akta
vojnog ataea pri Britanskoj ambasadi u Beogradu od 8. januara 1946, sa kojim nas obavetava da su Britanci
spremni svakih 15 dana primiti po 500 Njemaca ili Austrijanaca. [...] Vrlo je interesantno, otkuda ovolika briga
tolikih stranih ustanova za nae zdrave zarobljenike, a po pitanju repatrijacije invalida i nesposobnih moralo je
ekati od jula 1945. do danas. Obzirom na politiku situaciju i mobilizacione kampanje u blizini naih granica, mi
smo miljenja: da nikako ne repatriramo zdrave zarobljenike, jer ako treba da rade imaju dovoljno posla i kod
nas, a ako ih nameravaju upotrebiti za kakav drugi cilj da je bolje da su u naim rukama.293
I onda su otili sami... Kampovi su rasputeni 1948. godine, ali to nije donelo kraj mukama Podunavskih
Nemaca. I dalje nisu slobodni, imaju ugovore na tri godine obavezni rad. S druge strane, rasputanje kampova
pokazuje i da je politika prema Podunavskim Nemcima postala blaa, te se otvara mogunost legalnog iseljavanja.
Meutim, vlasti se trude da to ide uz mnogobrojne (birokratske) potekoe i za veliki novac. Jedan od uslova
jeste i postojanje rodbine u Nemakoj i Austriji. Ali, ta je s onima koji je nemaju tamo?
Godine 1951. FNRJ je donela ukaze o ukidanju ratnog stanja sa SR Austrijom i SR Nemakom, te od 1952.
iseljavanje ide lake, a odobrava se i pojedinano iseljavanje. Do tada je bilo mogue samo preko liste CK, u
okviru spajanja porodica, a od 1955. znatno je pojednostavljeno iseljavanje.294 Kako je to izgledalo, govore
sugraani nekadanjih komija:
ta se s tim vabama desilo, kud je to... a ovi koji nisu bili deportovani, ili su s nama u kole i posle sami su
otili za Nemaku. Prodavali svoje kue i otili sami. Na primer, jedan je bio Matija Tot, ima je dve lepe kerke,
moj brat se zabavljao s jednom, on je otiao, prodao je i kuu, i fiu i otiao za Njemaku, mnogi su posle otili.
Jedni su ili sa mnom u kolu, neki Franjo, ima tri sina, taj Franjo iao sa mnom u kolu. Oni su meu zadnjima
otili.295
Da li i ta se u to vreme prialo ta se deava s vaim komijama Nemcima? Ne seam se, samo znam
pedesetih, 1952, 1953. su poeli polako da odlaze. I onda su odlazili jedno po jedno, pa se smanjilo...296
Jugoslovenske vlasti ipak nisu, na kraju krajeva, ni preterano zadovoljne, jer to je predstavljalo odlazak radne
snage. Naime, u jednom od dopisa (od 29. oktobra 1948. goodine) Ministarstva unutranjih poslova, upuenom

291 MSP RS DA PA 1948, F-111, MO-22, 423456. Razgovor Vlahova, pomonika Ministra Ministarstva inostranih poslova,
Ehrenholda, Kriste orevi (CKJ) i Vejvode.
292 MSP RS DA PA 1946, F-51, JUG-650, 1366.
293 MSP RS DA PA 1946, F-51, JUG-650, 1849. U potpisu dopisa naelnik pukovnik Ilija F. Pavlovi.
294 Vladimir Geiger, Folksdojeri, Fatum kolektivne krivnje, u: Godinjak Njemake narodnosne zajednice/VDG
Jahrbuch 2002. (Osijek: Njemaka narodnosna zajednica Zemaljska udruga Podunavskih vaba u Hrvatskoj/Volksdeutsche
Gemeinschaft Landsmannschaft der Donauschwaben in Kroatien, 2002), str. 297298.
295 M. C. (1936), Kljajievo.
296 J. V. (1940), mesto u Bakoj.

65
 Ministarstvu inostranih poslova, FNRJ alje nove planove prevoenja zarobljenika. Tu stoji: U optoj repatrijaciji
nastupili su novi momenti: Svi folksdojeri iz Jugoslavije ostaju u FNRJ, pa su iz plana izostavljeni.297 Vlasti ih vie
ne proteruju, ali ljudi, preivevi sve nedae, s velikim sramom i stidom, bez osnovnih ljudskih prava, imovine,
ali i bez rodbine i lanova porodice, odluuju da izbegnu iz Jugoslavije i potrae sebi novi dom.

Repatrijacija dece
Molim za repatrijaciju moje devojice298
Iako se repatrijacija pominje u svim zvaninim dokumentima u kojima se pojavljuje pitanje spajanja dece sa
roditeljima/roacima, u pravom smislu rei teko je govoriti o repatrijaciji. S jedne strane, repatrijacija predstavlja
(dobrovoljni) povratak u zemlju roenja iz zemlje izbeglitva, to ovde nije sluaj, jer su deca uglavnom roena na
prostoru FNRJ. S druge, iako pripadnici nemake manjine, ta deca su deca dravljana FNRJ.299 Deca su tretirana u
ovom sluaju kao roditelji, to jest kao lanovi porodica koji su podnosili zahtev za repatrijaciju deteta, kao osobe
koje nemaju jugoslovensko dravljanstvo.300
Kako se desilo da su roditelji odvojeni od svoje dece, pa se sad moraju spajati? U mnogim dokumentima
upuenim CKJ i drugim relevantnim instancama u okviru kojih roditelji trae svoju decu vidi se da su oboje, ili
makar jedno od njih, najee internirani u Rusiju na prisilni rad. To se vidi uglavnom iz izvetaja MUP-a ili mesnih
narodnih odbora, te iz molbi/obrazaca koje su roditelji morali da dostave. Osim interniranja u SSSR, razlozi za
odvajanje od dece jesu smetanje u logor, smrt u logoru, odnet u Austriju, beg iz Jugoslavije301 i tako dalje.
Gde se nalaze u vreme traenja? Mi nismo sigurni, pitajte decu. U momentu traenja ili u vreme kada se dete
upuuje svojim roditeljima/roditelju, koji se najee nalaze u Austriji i Nemakoj, logori vie ne postoje, te se
deca nalaze na raznim mestima: kod svojih deka/baka, roaka, u deijim domovima. Postavlja se pitanje kako su
dospeli u domove na toliko razliith mesta, irom Jugoslavije, a deca su najveim delom iz Vojvodine. U jednoj
molbi (na formularu), koja se odnosi na decu iz Stareva, navodi se kao trenutno boravite negdje u Srbiji, bili
su u Kraljevievu 1947. Za drugo dete se moe videti u okviru jednog zahteva da je iz okoline Sombora dospelo
u jedan od domova u blizini Varadina. U molbi oca koji trai svoje dete stoji da je majka s tim detetom i ostalo
etvoro dece bila u logoru Kruevlje, u kojem je jedno dete umrlo (1945), a potom je traeno dete odvedeno u
logor Gakovo.302 Jedno je pak iz Krnjaje/Kljajieva zavrilo u Deijem domu Slavija Kotor.303 Za dosta dece se ne
zna gde su, ne znaju ni roditelji, ni vlasti. Naime, tako su neki roditelji ostavili decu kod svojih roditelja, ali kako su
oni umrli u logoru Gakovo, ne zna se gde su deca na kraju dospela.304 Neki imaju vesti samo do nekog vremena
jer se deavalo da se deca sele iz jednog mesta u drugo,305 na primer, iz Buljkea u Sloveniju (dvoje dece, ali u
razliitim domovima),306 iz Koluta u Deiji dom Debeljaa.

297 MSP RS DA PA 1948, F-90, JUG-56, 427784.

298 Zavrna reenica iz molbe jedne majke 3. juna 1948. da joj se dete repatrira u Austriju kod nje. Jugoslovenski CK 1950,
sluba traenja, repatrijacija folksdojerske dece. Predmeti repatrirane dece folksdoj. Od sl. AH, broj fascikle 468.
299 Sanja Petrovi Todosijevi, Na putu. Repatrijacija dece pripadnika nemake nacionalne manjine u Jugoslaviji posle
Drugog svetskog rata (19481956), Tokovi istorije 3/2012 (Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2012), str. 194.
300 Sanja Petrovi Todosijevi, isto, str. 210.
301Jugoslovenski CK 1950, sluba traenja, repatrijacija folksdojerske dece. Predmeti repatrirane dece folksdoj. Od sl.
AH, broj fascikle 468 (Poverenitvo unutranjih poslova, Novi Sad, Komitetu za socijalno staranje Beograd).
302 Jugoslovenski CK 1950, ibid.
303 Jugoslovenski CK 1950, ibid.
304 Jugoslovenski CK 1950, ibid.
305 Jugoslovenski CK 1950, ibid.
306 Jugoslovenski CK 1950, ibid.
66
 U procesu repatrijacije ima sluajeva da drava ne zna tano gde su deca, iako je izvesno da su u nekom od deijih
domova. Primer tome govori sluaj Paula i Petera [...]. Pri procesu repatrijacije drava alje upit upravi deijeg gde se
nalazi Paul: Ukoliko Paul nije vie u vaem domu [...] naznaite kada je i gde upuen. Isto tako u izvetaju naznaite
u kome se dejem domu sada nalazi brat maloga Paula, Peter [...], roen 1936, o emu treba pitati Paula.307
U ovim molbama i zahtevima roditelja da im se deca vrate, odnosno repatriraju, osim to se moe proitati ta
se desilo sa decom, moe se izmeu redova itati i teina njihovih sudbina:
U mesecu decembru 1944. kao stanovnik Nove Gajdobre... odvedena sam na rad u Sovjetski Savez. Moje
dete Katarina, 41. godiste... predato je tada mojim roditeljima... koji su tada stanovali jo u Novoj Gajdobri. 1.
aprila 1945. smeteni su moji roditelji zajedno sa mojom kercicom K. logor Jarak. Majka mi je u tom logoru
umrla i dete je na to predato mom ocu, koji se u to vreme nalazio u logoru Paievo. Docnije je dete odvojeno
od mog oca i predato je Dejem domu u St. Kanjii, u 1946 godini. Od tog vremena izgubila sam svaki trag za
mojim detetom.308
Poverenitvo socijalnog staranja Novi Sad Komitetu za socijalno staranje Beograd: [I] ustanovili smo sledee:
da se dete nikada nije nalazilo kod F. P. iz Apatina, nego se ono nalazilo kod svoga dede i babe V. J. i R, koji su
logorisani, te je i dete sa njima zajedno bilo u radnom naselju. U Poverenitva za unutranje poslove obaveteni
smo, meutim, da je baba deteta umrla u radnom naselju 1947. godine, dok je V. J. sa Francom pobegao iz
radnog naselja jo 1947. godine. Prema tome nismo u mogunosti da vas izvestimo o njegovom sadanjem
mestu boravka.309
MNO izvetava o devojici koja tada ima 13 godina da njen roak (njegovo prezime i devojako prezime
majke je isto) i on ne zna gde se ona nalazi, kae, moda je kod babe, ili moda negde drugde. Meutim, sreom,
pa njena majka zna i navodi tano osobu (nemakog porekla) i mesto gde se dete nalazi.310
MUP FNRJ, Uprave dravne bezbednosti, Jaa Tomi, septembra 1950. pie sledei dopis: E. T. roena 1935
godine... po narodnosti je Nemica, bez dravljanstva, potie iz siromane seoske porodice. Imenovana se sada
nalazi u deijem domu Marija Bursa u Konaku gde ivi kao nezbrinuto dete. Poto ui kolu i kao ak je dosta
dobar. U poslednje vreme se razbole od tuberkuloze TBC i nalazila se u sanatorijumu oko 2 meseca a sad je dola
ponovo u Dom. Kao dete je mirno i povueno. Njen otac D. E. povukao se sa Nemcima u povlaenju 1944 godine
i sada se nalazi u Minhenu/Nemaka/. Njen otac podneo je molbu da mu se dozvoli iseljenje deteta za Nemaku,
te u vezi s tim, nae je miljenje da mu se moe odobriti da dete odvede kod sebe, a s obzirom i da je bolesna od
TBC, te od nje nee drutvo videti neke naroite koristi, kao bolesno.311
Domovi, razdvojenost brae i sestara. Domovi su esto improvizovani, s obzirom na veliki broj ratne siroadi.
Deca Podunavskih Nemaca su neko vreme iskljuivo delila sudbinu svojih roditelja, kada su zajedno bili smeteni
u logorima, ali kasnije su odvajani. Prva grupa dece izvedena je iz logora Knianin 27. juna 1946. godine i
smetena u novoosnovani dom u Baji, a do kraja oktobra 1946. iz domova Knianin, Gakovo, Molim i Sremska
Mitrovica smeteno je po vojvoanskim domovima 1293 dece.312 Iako je prvobitna namera jugoslovenskih vlasti
bila da iz logora izvedu decu koja su ostala bez roditelja, Komitet za socijalno staranje Vlade FNRJ doneo je

307 Jugoslovenski CK 1950, ibid.

308 Jugoslovenski CK 1950, sluba traenja, repatrijacija folksdojerske dece. Predmeti repatrirane dece folksdoj. Od sl.
AH, broj fascikle 468.
309 Jugoslovenski CK 1950, sluba traenja, repatrijacija folksdojerske dece. Predmeti repatrirane dece folksdoj. Od
sl.RZ, broj fascikle 470.
310 Jugoslovenski CK 1950, sluba traenja, repatrijacija folksdojerske dece. Predmeti repatrirane dece folksdoj. Pd sl.
AH, broj fascikle 468.
311 Jugoslovenski CK 1950, sluba traenja, repatrijacija folksdojerske dece. Predmeti repatrirane dece folksdoj. Od sl.
RZ, broj fascikle 470.
312 Sanja Petrovi Todosijevi, Na putu. Repatrijacija dece pripadnika nemake nacionalne manjine u Jugoslaviji posle
Drugog svetskog rata (19481956), Tokovi istorije 3/2012 (Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2012). str. 201.

67
 odluku da se sva izvedu, jer zbog tekog stanja u logorima u pogledu ishrane, stambenih prilika, higijenskih
mogunosti deca se u logorima mue. Naravno, ova odluka je naila na otpor u logorima,313 ljudi su se bojali e
ih izgubiti. Iako je namera bila da se deca smeste u deje domove, to nije bilo mogue: mnoga od njih bila su u
veoma loem stanju, pa je bilo potrebno prvo obezbediti karantin da se oporave, a taj oporavak znao je dugo da
traje.314 Ni sam ivot u domovima nije bio lak. Bili su nenaviknuti na drugi jezik, esto im je bio i sasvim nepoznat,
prilazili su drilovanje da budu rodoljubi, da se lie verskih oseanja i da nemaju vie sklonost ka enjom za
krajem i rodbinom.315
Oni su razdvojeni ne samo od svojih roditelja, nego i jedni od drugih. Tako su npr. braa iz Stareva,
izmeu kojih je razlika dve godine, razdvojena tako da je jedan zavrio u Sopotu (ua Srbija), drugi u Kruedolu
(Vojvodina).316 Iz Sekia, jedno dete je sada u Deijem domu u Zrenjaninu, a drugo u dejem domu u Crkvenici.317
Iz Krnjaje, jedno dete, roeno 1934. godine, nalo se u Domu uenika u privredi broj 1 u Novom Sadu; drugo,
koje je roeno 1936. godine, u Deijem domu u Kanjii; a tree, godite 1942. u Deijem domu u Starevu.
Deji domovi bili su brojni, a ovo su neki od njih u Vojvodini: Baka Palanka, Srednjokolski dom Bela Crkva,
Deije oporavilite Bela Crkva, Apatin, Beej, Volosdiovo, Vlajkovac, Vrac, Kovin, Titel, Konak, Kanjia, Kovaica,
Deije oporavilite Kruedol, Miloevo, Mol, Stari Lec, Vera Gucunja Sombor, Temerin, Zrenjanin, Futog, Uljma,
Dom uenika u privredi Ruma, Golubac, Dom uenika u privredi Panevo, Srednja poljoprivredna kola Vrbas,
Debeljaa, Upravi Doma uenika u privredi u Novom Sadu. Rauna se da je broj dejih domova premaio brojku
od stotinu,318 a neka deca promenila su ak 15 domova.
Obimna dokumentacija i administracija. Da bi se realizovala repatrijacija jednog deteta, potrebno je da se
ispuni puno uslova i mnotvo papirologije. Sauvan je veliki broj dopisa izmeu mesnih odbora, MUP-a, CKJ-a,
domova za decu, Poverenitva za socijalno staranje. O dokumenata su bile potrebne potvrde (npr. iz Austrije),
molbe, zahtevi, i to samo u okviru jednog predmeta. Po reima jednog od predstavnika jugoslovenskih vlasti,
nadlenog za ovo pitanje, repatrijacija je jedan spor i mukotrpan posao.319 Zahtevi i molbe reavali su se u roku
od nekoliko meseci (u jednom primeru, trajalo je to od juna 1950. do prolea 1951. godine), pa do nekoliko
godina (od jula 1948. do septembra 1950. godine).320 Neformalne molbe preko CICR-a ili CKJ stizale su mnogo pre

313 Ibid, str. 202.

314 Ibid, str. 202, 203.
315 Ibid, str. 206.
316 Jugoslovenski CK 1950, sluba traenja, repatrijacija folksdojerske dece. Predmeti repatrirane dece folksdoj. Od sl.
AH, broj fascikle 468.
317 Jugoslovenski CK 1950, sluba traenja, repatrijacija folksdojerske dece. Predmeti repatrirane dece folksdoj. Od sl.
AH, broj fascikle 468.
318 Zoran Janjetovi: Between Hitler and Tito, Disappearance of the Vojvodina Germans, 2nd revised edition, (Beograd:
Zoran Janjetovi, 2005), str. 256.
319 ACICR B G 97, Minorits 19391950, dopis iz eneve od 29. Avgusta 1949. o sastanku Jouberta i Beckha sa Caveney,
(Allied Commission za Austriju, US-element), enfants Volksdeutsche en Yougoslavie enfants yougoslaves en Autriche.
320 Procedura potonjeg primera izgledala je ovako: molba Jugoslovenskoj komisiji za repatrijaciju (Be) poslata je 10. jula
1948. godine, sledei dokument Komiteta za socijalno staranje Politikom predstavnitvu FNRJ Delegaciji za repatrijaciju
(Be) u kojem se trai potvrda austrijskih vlasti da je molilac zaista otac tog deteta i to dana 13. jula 1949. godine. Otac je
29. novembra 1949. godine podneo zvanian zahtev, popunivi odgovarajui formular; potom je Politiko predstavnitvo
FNRJ u Austriji, Delegacija za repatrijaciju, 17. maja 1950. godine poslala Komitetu za socijalno staranje u Beogradu potvrdu
da je to zaista otac (dakle, posle pola godine). Nakon toga, 26. juna 1950. godine Ministarstvo socijalnog staranja NRH,
planski odjelstatistiki odsjek alje obavetenje Komitetu za socijalno staranje u Beograd da je ta devojica u Djejem
domu Maruevac i na kraju, 26. avgusta 1950. godine, Komitet za socijalno staranje alje upravi dejeg doma Maruevac
uput da e se deca repatrirati 1. septembra 1950. godine. Dakle, od prvobitne molbe oca do repatrijacije prolo je neto
vie od dve godine. Izvor: Jugoslovenski CK 1950, sluba traenja, repatrijacija folksdojerske dece. Predmeti repatrirane
dece folksdoj. Od sl. AH, broj fascikle 468.

68
izvrenih repatrijacija dece. Tek dosta kasnije dolazi do formalizovanja i uvoenja odreenih uslova i stvaranja,
uslovno reeno, neke vrste protokola.321 Potekoe su bile brojne, a neretko se nije ni moglo ui u trag toj deci.
Tako se, na primer, u jednom izvetaju Poverenitva unutranjih poslova sreza Baka Palanka navodi za izvesnu
Katarinu B da je smetena u neki deiji dom, koji je [...] nepoznat.322
Proces repatrijacije. Proces repatrijacije vraanja dece roditeljima nije tekao lako. CICR je esto
posredovao, ne samo politiki (preko demara, apela, posredovanjem izmeu razliitih vlasti), nego je
prosleivao i individualne molbe za repatrijaciju (pogledati neto vie u poglavlju Repatrijacija).323 Da to nije
bio jednostavan proces govori primer gde CICR moli CKJ da se ustanovi lista dece i plan za organizaciju konvoja,
komunicira sa Komitetom za socijalno staranje, pregovara sa Saveznikim vlastima, kako bi one olakale dolazak
Nemaca koji treba da se pridrue svojim porodicama.324 A kako je sve osetljivo govori i potreba CICR-a septembra
1948. da dobije od CKJ uverenje, obeanje da nita nee stajati na putu repatrijaciji dece i da e se omoguiti
transport do granice.325 Kao to se moe pretpostaviti, taj proces ne ide brzo. Spiskovi su za transport posle
onog predvienog za 5. maj ustanovljeni jo decembra 1948. godine (tanije, tad su dostavljeni) sa dodatne
33 dokumentovane dece. Zanimljivo je da se nemaka deca razmenjuju sa jugoslovenskom koja su trenutno
u Austriji/Nemakoj, pa se namee pitanje da li je to prvenstvena motivacija za repatrijaciju nemake dece:
Trebalo bi im nagovestiti [Politikom prestavnitvu Austrije u Beogradu] da smo spremni da im ubrzo posle ovog
transporta poaljemo i ostalo 33 dokumentovane dece iz spiska dostavljenog vam dopisom br. 3737 od 28. XII
1948. godine, ukoliko pristanu da nam za njih vrate isti toliki broj nae dece iz Austrije. U razgovoru povodom
razmene ove folksdojerske dece sa naom decom trebalo bi nastojati da se to pre odredi vreme i mesto u
kome e se isti izvriti.326 U vezi s tim stoji jedna zabeleka od 11. avgusta 1947. godine o razgovoru voenom sa
drugaricom dr Olgom Miloevi, sekretarkom Jugoslovenskog drutva CK, gde pie da ne sme dozvoliti anglo-
saksonsku tendenciju za izjednaavanjem na osnovu sadanjih potreba (npr. izjednaiti njemaku, austrijsku i
nau decu).327 Iz drugog dokumenta, zabeleka stoji kao nastavak prethodnog citata: Prilikom iznoenja ovog
stava treba vrlo taktino istupati da nam se ne bi prebacilo nedostatak humanosti. Ovde se moe upotrebiti kao
argument da izjednaenje nije humano i pravedno, jer naa deca gladuju od 1941. godine, dakle ve 45 godina,
dok nemaka do 1945. godine od kapitulacije. Prema tome, izjednaenju nema mesta.328
Sa rei na dela. Oktobra 1948. uveliko se zahuktao plan za repatrijaciju. CICR komunicirao je sa Komitetom
za socijalno staranje pri Vladi FNRJ, poto je on prvobitno bio nadlean za repatrijaciju dece, po predlogu
CKJ. CICR je dobio principijelno slaganje britanskih vlasti da prime u svoju zonu decu gde su njihovi roditelji,
poto je bilo potrebno i da se one saglase, a demar za druge zone su bile u toku. CICR je bio zbunjen zbog
nedostatka informacija ko je nadlean za organizaciju konvoja (ispostavlja se da je Komitet za decu, a CKJ za

321 Jugoslovenski CK 1950, sluba traenja, repatrijacija folksdojerske dece. Predmeti repatrirane dece folksdoj. Od sl.
RZ, broj fascikle 470 (npr. mart 1947).
322 Jugoslovenski CK 1950, sluba traenja, repatrijacija folksdojerske dece. Predmeti repatrirane dece folksdoj. Od sl.
AH, broj fascikle 468.
323 Jugoslovenski CK 1950, sluba traenja, repatrijacija folksdojerske dece. Predmeti repatrirane dece folksdoj. Od sl.
RZ, broj fascikle 470.
324 ACICR, B G 97 Minorits allemandes de Yougoslavie 19451950. Dopis CICR-a upuen CKJ-u od 12. 8. 1948.
325 ACICR, B G 97 Minorits allemandes de Yougoslavie 19451950. Dopis delegacije CICR-a u Beu CICR-u u enevi od 29.
9. 1948, Minorits germaniques en Yougoslavie, leur accueil en Autriche; runion des familles disparses.
326 Jugoslovenski CK 19461951. Sluba traenja. Repatrijacija folksdojerske dece, Spiskovi transportovane folksd. dece
za Nemaku i Austriju, broj fascikle 471. U potpisu dopisa Vuksanovi.
327 MSP RS DA PA 1947, F-75, MO-85, 416229.
328 MSP RS DA PA 1947, F-75, sign. 416229, str: 75/152. Iz zabeleke od 12.IX 1947. u vezi sa Regionalnom konferencijom
evropskih Crvenih krstova u Beogradu. Od Magaraevia za druga Brileja.

69
 organizaciju konvoja),329 a inae on sam alje demar za prihvat konvoja od granice.330 I zaista, u dopisu koji seje
poslat jugoslovenskom predstavnitvu u Beu stoji prilog kada, koliko, odakle kree repatrijacija Austrijanaca od 29.
oktobra 1948. godine. Po ovome, prvi datum polaska je 3. novembar, a poslednji 15. januar 1949. godine.331
Kako Petrovi Todosijevi navodi, bilo je organizovano jedanaest transporta dece koji su se odlikovali veim brojem
repatrirane dece. U periodu od aprila 1951. do decembra 1956. godine u okviru tih jedanaest transporta iz Jugoslavije
za Nemaku, Austriju i druge zemlje, upueno je najmanje 1423 dece, prema zvaninim podacima JCK.332 Meutim,
ne mogu se nikako izuzeti i prvi transporti, pre prolea 1951. godine, iako u znatno manjem obimu; na osnovu
obimne prepiske CICR-a, te Komiteta i CKJ, moe se zakljuiti da su oni posebno ozbiljno tretirani i organizovani, kako
pri ustanovljavanju mogunosti, tako i pri primopredaji uz posredovanje CICR-a. Recimo, repatrijacija za Nemaku i
Austriju 5. oktobra 1950. godine: za Nemaku je repatrirano 46 dece, a za Austriju 74. Posle ovog prvog transporta,
Komitet za socijalno staranje pri vladi FNRJ 8. aprila 1949. pie MIP-u: Ovo Odeljenje je odluilo da 5. maja t. g.
poalje jedan transport od 10 folksdojerske dece/iji spisak dostavljamo u Austriju. Transport e organizovati JCK i
predati ga austrijskom CK na granici kod Rozenbaha.333
Poznato je ve da se deca koriste u politike svrhe, ovde u smislu manipulacije i brige o imidu drave, pa se tako
moe tumaiti i sledei dopis Glavnom odboru CK NR Hrvatska: Ukoliko deca budu slabo odevena, molimo da ih
opremite tako da pristojno izgledaju. Ili Glavnom odboru CK NR BiH: Ukoliko deca nisu dobro obuena, dopunite
im garderobu, tako da skromno i pristojno izgledaju.334
Bez obzira na to, transport se briljivo organizuje, od organizovanja voza, preko fotografisanja (preko Tanjuga,
fotografskog odeljenja), pribavljanja lekova, hrane. Vodi se rauna o bolesnima, te tako stoji: Kako se meu decom
nalazi jedna devojica od 11 godina koja ima tuberkulozu kime i lei u gipsu, te vas molimo da vaa sanitetska
kola odu dana 20. XI tg u Kovaicu gde se mala XY nalazi u deijem domu i preveze je za Beograd u Prihvatilite
CK... Komitet za socijalno staranje vlade FNRJ pie 20. marta 1950. godine Upravi za snabdevanje IONO-a grada
Beograda, Upravi za deje snabdevanje, Beograd: Molite se da nam za 35 nemake dece, koja krajem ovog meseca
transportujemo za Nemaku, dodelite sledee artikle za put i to (po kilogramima): 10 keksa, 10 bonbona, 35 dema,
35 kompota, 10 marmelade, plus dopis 20 kg margarina, 40kg kakavalja sira i 10kg kakaa.335
I sama primopredaja predstavljala je dosta komplikovan process.336 Predloge o proceduri prilikom primopredaje,
uinjene od strane CO JCK prihvatio je MKCK, nemaki i austrijski CK, a dan predaje dece odredio je MKCK.

329 ACICR, B G 97 Minorits allemandes de Yougoslavie 19451950.

330 ACICR, B G 97 Minorits allemandes de Yougoslavie 19451950.
331 MSP RS DA PA 1948, F-90, JUG-56, 427784.
332 Sanja Petrovi Todosijevi: Na putu. Repatrijacija dece pripadnika nemake nacionalne manjine u Jugoslaviji posle Drugog
svetskog rata (19481956), Tokovi istorije 3/2012 (Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2012), str. 207, 208.
333 Jugoslovenski CK 19461951. Sluba traenja. Repatrijacija folksdojerske dece, Spiskovi transportovane folksd. dece za
Nemaku i Austriju, broj fascikle 471.
334 Jugoslovenski CK 19461951. Sluba traenja. Repatrijacija folksdojerske dece, Spiskovi transportovane folksd. dece za
Nemaku i Austriju, broj fascikle 471.
335 Jugoslovenski CK 19461951. Sluba traenja. Repatrijacija folksdojerske dece, Spiskovi transportovane folksd. dece za
Nemaku i Austriju, broj fascikle 471.
336 Jugoslovenski CK 19461951. Sluba traenja. Repatrijacija folksdojerske dece, Spiskovi transportovane folksd. dece za
Nemaku i Austriju, broj fascikle 471.

70
 Zabrana povratka
Dok se radilo na tome da se Nemci isele iz zemlje kako je god mogue, ujedno se insistiralo na tome da se
oni koji su izbegli, odnosno oni koji su evakuisani ili proterani, nikako ne vrate u zemlju. Jugoslovenske vlasti
odluile su da zabrane povratak jugoslovenskim Nemcima (izbeglim i prognanim) na sednici Dravne komisije
za repatrijaciju u Beogradu 22. maja 1945. godine.337 U okviru istog zakljuka Dravne komisije za repatrijaciju
odlueno da se bivi jugoslovenski dravljani maarske narodnosti mogu svi vratiti u Jugoslaviju, s tim da
odgovaraju samo oni pojedinci koji su se ogreili.338 Pre toga su i Maari bili u nemilosti i u logorima.
Odreeni broj Podunavskih Nemaca, smatrajui da nita loe nisu uradili, eleo je da se vrati u Jugoslaviju
svojim porodicama i svojim imanjima, a nakon to je bio evakuisan neposredno pred kraj rata. Meutim, nisu
to bili samo oni koji su se evakuisali pred sam kraj rata, nego i o oni koje je drava uputila iz zemlje. Dok
su jugoslovenske vlasti gledale na pripadnike nemake manjine kao na Nemce, s druge strane, Saveznike
okupacione vlasti u Nemakoj i Austriji vodile su izbegle i proterane Nemce kao jugoslovenske dravljane i

337 Vladimir Geiger, Logori za folksdojere u Hrvatskoj nakon Drugoga svjetskog rata 19451947, u: asopis za
suvremenu povijest, god. 38, br. 3 (Zagreb: Hrvatski institut za povijest, 2006), str. 10811100.
338 Vladimir Geiger, Heimkehr, Povratak slavonskih Nijemaca nakon Drugoga svjetskog rata iz izbjeglitva/prognanitva
u zaviaj i njihova sudbina, u: Scrinia Slavonica, Godinjak Podrunice za povijest Slavonije, Srijema i Baranje Hrvatskog
instituta za povijest, sv. 3 (Slavonski Brod: Hrvatski institut za povijest Podrunica za povijest Slavonije, Srijema i Baranje,
2003), str. 525.

71
 samim tim ih upuivale natrag u Jugoslaviju. A da taj broj Podunavskih Nemaca, jugoslovenskih dravljana, koji
pokuavaju da se vrate u zemlju nije zanemaruju, govori podatak da je samo od 30. avgusta do 2. septembra
1945. godine vraeno pet vagona vaba plus transport od 1750 ljudi (od toga etiri Slovenca, ostalo sve
Nemci), sa stanica u Maarskoj u Austriju.339
Jugoslovenske vlasti su povratak svojih Nemaca videle kao opasnost i pretnju, bez obzira na okolnosti
njihovog odlaska iz Jugoslavije. Zbog toga su odluili da deluju. Svojim delegacijama u inostranstvu, kao npr.
u Pragu i Beu, vlasti su dale uputstva za izdvajanje vaba, da se oni izbace jo na njihovim podrujima,340
odnosno da se doe do zarobljenikog logora (u inostranstvu) i da se izdvoje Folksdojeri, kako bi im se
onemoguio povratak u zemlju,341 zatim da se pootri kontrola i da se oni zadre tamo,342 te da se nastoji da se
izdvoje od naih.343 Moda jo tei zadatak ima jugoslovenska delegacija pri SKK u Maarskoj. Diplomatskim
putem bili su preduzeti koraci i apelovalo se i na sovjetske vojne vlasti i anglo-amerike okupacione vlasti da se
jugoslovenski Nemci vie ne upuuju natrag u Jugoslaviju, kako se ne bi infiltrirao povei broj njih u Vojvodini
(da se na naim granicama ne bi nagomilao vei broj Nemaca), a uputstvo jugoslovenskim vlastima bilo je da
otro paze da [Nemci] ne uu natrag.344 Razlozi za to navodno su bezbednosni: Ova stvar je od velike vanosti
za nau zemlju, obzirom na to da prisustvo Nemaca u naoj zemlji predstavlja jednu permanentnu opasnost za
unutranju i vanjsku bezbednost nae drave, pa zbog toga potrebno je stvar hitno reiti i nastojati da Sovjetska
vlada o svome stanovitu po tom pitanju izvesti i vlade Engleske i Amerike.345 Konkretno: veliki broj Nemaca
prebaen je iz Maarske u Suboticu, te jugoslovenske vlasti trae urgiranje u Moskvi da se rei ovaj problem,346
ali oigledno bez nekog uspeha. Odgovor iz Moskve je jednostavan: jugoslovenske vlasti treba da obezbede
granicu, a s onim Nemcima koji se prebace na jugoslovensku teritoriju treba postupati kao s prestupnicima.347
Zanimljivo je koji se termini koriste u dopisima ovog tipa: Nemce su vratili, odstranili, odnosno, spreili
vabe da uu u zemlju.348
Johana Bukovac govori o tome kako su se vratili u Jugoslaviju; ona je od onih koji su uspeli da se infiltriraju.
Kada je 1945. godine kraj rata bio u delu gde smo mi bili u Austriji, doli su Rusi. Moj tata je njima bio tuma,
poto je govorio ruski. Sad, znali su da smo mi Jugosloveni, a i sami Nikinani koji su bili u toj oblasti dogovorili
su se da se vrate natrag u Jugoslaviju. eleli su da obrade svoju zemlju. Mi smo se obratili ruskoj komandi i ruska

339 MSP RS DA PA 1945, F-20, JUG-34, 4299. izvetaj Ministarstva socijalne politike DFJ za efa jugoslovenske Delegacije
pri SKK u Maarskoj.
340 MSP RS DA PA 1945, F20, JUG-34, 3955. DFJ, Ministarstvo socijalne politike, Odeljenje za repatrijaciju, pov. br. 388, 5.
septembar 1945. upuuje dopis Jugoslovenskoj delegaciji pri SKK Budimpeta.
341 Prepiska ovdanjih vlasti sa Jugoslovenskom delegacijom za repatrijaciju u Beu od strane Ministarstva socijalne
politike, Odeljenja za repatrijaciju. MSP RS DA PA 1945, F-4, sign. 7115 (od 21. septembra 1945).
342 MSP RS DA PA 1945, F-20, JUG-34/omot 11, 5162. MIP-u u Beogradu, 18. oktrobar 1945. god. (telegram delegaciji u
Budimpeti, poziva se na broj pov. 5162).
343 MSP RS DA PA 1945, F-20, JUG-34/omot 11, 5162. MIP u Beogradu, 18. oktrobar 1945. god. (telegram delegaciji u
Budimpeti, poziva se na broj pov. 5162).
344 Ministar kolonizacije Sreten Vukosavljevi 26. jula 1945. iznosi svoje miljenje Predsednitvu Ministarskog saveta
DFJ. Vladimir GeigerFolksdojeri, Fatum kolektivne krivnje, u: Godinjak Njemake narodnosne zajednice/VDG Jahrbuch
2002. Folksdojeri, Fatum kolektivne krivnje, u: Godinjak Njemake narodnosne zajednice/VDG Jahrbuch 2002.
(Osijek: Njemaka narodnosna zajednica Zemaljska udruga Podunavskih vaba u Hrvatskoj/Volksdeutsche Gemeinschaft
Landsmannschaft der Donauschwaben in Kroatien, 2002), str. 295.
345 MSP RS DA PA 1945, F-26, NEM-7, 2063, dopis MIP-a Ambasadi DFJ u Moskvi od 31. jula 1945.
346 Primer: 3. avgusta 1945. u etrdeset vagona je prebaeno u Suboticu. MSP RS DA PA 1945, F-26, NEM-7, 2888.
347 MSP RS DA PA 1945, F-26, omot 4, 3051. Telegram iz Moskve, 10. avgust 1945. MIP-u, u potpisu Vlado Popovi.
348 MSP RS DA PA 1945, F-20, JUG-34, 4299; izvetaj Ministarstva socijalne politike DFJ za efa jugoslovenske Delegacije
pri SKK u Maarskoj.

72
komanda je organizovala transport, stavila nas u voz i krenuli smo za Jugoslaviju... Kad smo stigli u Maarsku,
vie nije bilo voza nego smo ili peice, pa su nas seljaci od sela do sela prevozili... Put od Austrije do Jugoslavije
trajao je vie od mesec dana. Stigli smo u Varadin. U Varadinu su nas iz jahake kole, u kojoj smo bili smeteni,
odveli u logor. Na samoj granici kad smo prelazili iz Maarske u Jugoslaviju jedna ena sa dvoje male dece se
vraala iz Jugoslavije, za ruice ih je drala, nita nije imala na sebi, samo je vikala kad je videla nau kolonu:
Narode, gde ste krenuli, nemojte da idete. Vidite kako sam ja prola. Vidite vodim moje dve devojice nazad. Evo
pogledajte nita nemam. Svi idete tamo u logor. Nai ljudi to nisu mogli verovati... Kad smo stigli u Varadin,
nastala je opta vika, plakanje kad su videli ta nas je snalo.349
Jedno od objanjenja kako je mogue da su se jugoslovenski Nemci vratili iz inostranstva natrag u zemlju,
uprkos svim predostronostima i uputstvo ta raditi da se to ubudue ne bi desilo, daje sledei dopis: Verovatno
da ni sami nai oficiri, koji su pridodati Englezima, ne znaju, kako je dolo do tolikog broja Folksdojera izvan
naih granica i da su oni sami tog uverenja, da to nisu Nemci, kad mnogi govore srpski tako, da se ni po emu ne
mogu raspoznavati da su Nemci, jer i Slavena ima mnogo sa nemakim prezimenima kao npr. u Slovenakoj. Kao
primer naveemo samo sluaj, da je u mesecu martu dolo ak u Smederevo preko 30 porodica rodom iz Bosne,
koji su se svi prestavljali kao Slaveni Srbi i Hrvati a koji su stvarno bili svi Folksdojeri. Stoga bi zaista bilo
potrebno, da se u sporazumu sa engleskim vojnim vlastima odaalje naa jedna komisija na englesko okupaciono
podruje i da tamo izlui Folksdojere, kako ne bi dolo do vraanja, kad se transport ovamo prebaci. 350 Jedno
od najboljih objanjenja zato treba ostaviti Nemce tamo gde su sada, nalazi se u dopisu MIP-a Vojnoj misiji
u Beu: Nikakvog smisla nema slati nazad one folksdojere koje bismo morali i onako za mesec dana vraati
natrag a koje bi saveznike vlasti ponovo morale primati. Jugoslovenskim vlastima ne dozvoljava nedostatak
ivenih namirnica da u logorima zadravaju prikupljene folksdojere. 351
Ovakvih depea, saoptenja, izvetaja, pisama i telegrama, s istim i slinim sadrajem ima puno, sudei
po Arhivi MIP-a, to dosta govori o velikom pritisku koji postoji da se Podunavski Nemci ne vrate u zemlju.
Objanjenje, kao i u prethodnim dokumentima je isto: Podunavski Nemci su sami krivi i zato nee da ih prime
(primer pisma MIP-a Ambasadi SAD u Beogradu). Takvih dopisa je takoe mnogo.352 U sledeim redovima dajemo
prepis izvoda zapisnika zabrane povratka Nemaca u zemlju, a u prilogu (strana 87) moete nai prepisku u vezi
sa dogaanjima na jugoslovensko-maarskoj granici, koja govori o politici jugoslovenskih vlasti prema vraanju
Podunavskih Nemaca u zemlju. ak i sami pripadnici establimenta izjavljuju: Stie se utisak da jugoslovenska
vlada radi jedno a izjavljuje drugo.353
Ilustracija zabrana povratka u zvaninim dokumentima:
Na dan 19. jula 1945. odrana je sednica Dravne komisije za repatrijaciju, a ovaj zapisnik vodila je Dravna
komisija za repatrijaciju pri Ministarstvu socijalne politike. Izmeu ostalog, dnevni red sednice obuhvatio je
i taku koja se odnosila na postupak prema Nemcima koji se ilegalno vraaju u nau zemlju. Tu se navodi:
Dravna komisija za repatrijaciju na svojoj sednici od 22. maja 1945 donela je zakljuak da se ne dozvoli povratak
Nemaca, bivih naih dravljana u Jugoslaviju i da se oni na samoj granici imaju odmah natrag vratiti. [...] Kako
se i pored najstroijih mera na granici za spreavanje povratka u Jugoslaviju, ipak dogaa da se mnogi Nemci,
kao i cele njihove porodice ilegalno proturaju u nau zemlju, da bi se to spreilo, kao i da bi se onemoguio
boravak takovih prelaznika u samoj zemlji, Dravna komisija donosi ovaj zakljuak: 1) U svim sabiralitima naih
zarobljenika, koja stoje i pod najmanjom kontrolom naih organa u inostranstvu, treba provesti najstroiju

349 ivotna pria Johane Bukovac, u: Nadeda Radovi, Dobrila Sineli-Ibrajter, Vesna Weiss: Dunavske vabice II
(Sremski Karlovci: LDIJ-Veternik, 2001), str. 22.
350 MSP RS DA PA 1945, F-20, JUG-34, 3264.
351 MSP RS DA PA 1946, F-51, JUG-650, 1818. Dopis od 23. januara 1946.
352 MSP RS DA PA 1945, F-20, JUG-34, 2183.
353 MSP RS DA PA 1946, F-51, JUG-650, 2018.

73
 kontrolu o nacionalnoj pripadnosti svih onih lica koja bilo po njihovom jeziku, izgovoru, raznim otiscima po
telu, kao i imenima i prezimenima, te mestima dosadanjeg prebivalita odaju i najmanju sumnju da pripadaju
nemakoj naciji. Ako se tim putem nedvojbeno utvrdi, da izvesne osobe pripadaju nemakoj naciji onda im treba
onemoguiti ne samo odlazak u Jugoslaviju, nego prema mesnim prilikama, a u sporazumu sa mesnim vlastima
preduzeti sve mere, da se odstrane u samu Nemaku. 2) Organima koji prate transporte, pa bilo da su nai, bilo
da su savezniki kao i komandantima transporta, koji budu kao takovi odabrani od strane samih repatriraca,
treba skrenuti panju, da Nemci stalno nastoje da se usput ubacuju u nae transporte, kako bi se progurali u
Jugoslaviju. U takvim sluajevima nai organi treba smesta da interveniu i da svakog takvog Nemca odstrane
jo na putu. 3) Ukoliko su se Nemci, pored sve ove opreznosti, ipak nali na podruju Jugoslavije, narodne vlasti
dune su da ih pokupe i predadu bilo postojeim prihvatilitima za ratne zarobljenike, bilo samim tabovima za
repatrijaciju u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. Ukoliko su narodne vlasti u neprilici kako e da s njima postupaju
treba da trae instrukcije ili od samih tabova ili od MUP-a svoje federalne jedinice. Kako e tabovi i prihvatilita
dalje postupati o tome e se izdati potrebna uputstva. Izvor: MSP RS DA PA 1945, F-23, KOM-6, 2582.

74
 Groblja, grobnice i sportski tereni
Otila bih do vapskog groblja...- Joooj, tamo nee nai nita.354

Groblje u Mramorku gde su mi sahranjeni roditelji, vie ne postoji, tako govori Terezija Vukovi,355 i nije
usamljena u tome. Svako zasluuje da bude pokopan i ostavljen u miru, no to nije sluaj s Podunavskim Nemcima.
Ministarstvo unutranjih poslova DF Jugoslavije od 18. maja 1945. godine donelo je odluku da se uklone i unite
groblja i grobovi okupatora i narodnih neprijatelja, odnosno odreeno je da se imaju odmah ukloniti i sa
zemljom sravniti svi neprijateljski grobovi vaba i Talijana kao i njihovih pomagaa ustaa i etnika.356 Na to je
reagovala katolika crkva, to je donelo jo jedan konflikt izmeu novih vlasti i crkve.

354 Iz razgovora sa M. C. iz Kljajieva u avgustu 2014. U meuvremenu groblje u ovom mestu na severozapadu Vojvodine
je ureeno pre posete Podunavskih Nemaca iz Nemake ovom mestu.
355 ivotna pria Terezije Vukovi, u: Nadeda Radovi, Dobrila Sineli-Ibrajter, Vesna Weiss, Dunavske vabice II,
(Sremski Karlovci: LDIJ-Veternik, 2001), str. 109152
356 Vladimir Geiger, Odluka o uklanjanju grobalja i grobova okupatora i narodnih neprijatelja Ministarstva unutarnjih
poslova DF Jugoslavije od 18. svibnja 1945. (II), Politiki zatvorenik, br. 258, (Zagreb: Hrvatsko drutvo politikih
zatvorenika, 2014), str. 31.

75
 Groblja Podunavskih Nemaca su, poevi od kraja Drugog svetskog rata pa do sada, unitavana, naputena,
zanemarena ili preputena propadanju.357 Jedno od grobalja koje je nestalo, tzv. Frantalsko groblje nalazilo se u
Zemunu, gde su sahranjivani zemunski Nemci. Velike stepenice iz Prilaza prema Kalvariji poploane su razbijenim
nadgrobnim spomenicima sa frantalskog groblja koje je uniteno i preorano, a gde je kasnije podignuta bolnica.
O ovome svedoi i jedna Nemica, ije su majka i tetka odvedene na rad na brdo Kalvarija, a zadatak im je bio
da donose spomenike s oblinjeg groblja za poploavanje stepenita i puteva.358 Neki delovi sruene zemunske
crkve Sveti Vendelin su sauvani, ali malo ko zna gde. Odnos prema nemakim grobljima ili prema umrlima
nemakog porekla ne zavrava se na tome, niti se zavrava s vremenom neposredno posle rata, nego mnogo
kasnije i bez drave koja bi stajala iza toga. Spomenik naim roditeljima je sruen. Mi ga podignemo, neko
ga srui, mi podignemo, opet ga srue Sad stoji poloen pored grobnice. Nismo ga vie ni podizale. Nijedan
spomenik ne stoji uspravno. Samo jedan u stvari stoji. Ti ljudi nisu imali dece i dali su srpskoj crkvi svojevremeno
pet jutara zemlje da crkva kupi zvona. E, njihov spomenik nije sruen. Svi drugi nemaki spomenici su srueni.
Ali s tim smo se pomirili.359
ak i da su to bili grobovi ratnih zarobljenika, po enevskoj konvenciji stoji da ratni zarobljenici koji umru
u zarobljenitvu budu asno sahranjeni i da na grobovima budu oznaeni svi korisni podaci, da grobovi budu
potovani i pristojno odravani. Isto tako, mora se obavestiti strana kojoj su pripadali umrli o sluaju smrti i
sahranjivanja, kao i o lokaciji groba.360
Ima dosta masovnih grobnica za koje se zna da postoje, ali do skora nisu bili oznaena. Neka jo nisu, kao to
je sluaj interaja, indervize, nekadanje stono groblje, oko koga se i dalje polemie treba li se podii spomenik
ili obeleiti to mesto ili ne. Kad se zagleda, primeti se valjkast obris dugaak desetak metara, a onda ulegnuta
zemlja, irine nekih etiri, pet. To je samo jedna od nekoliko masovnih grobnica na interaju. Obrisi ostalih se
kriju pod visokom travom, kae Bugari. Pored nje nema nikakve table niti krsta, uokolo se normalno radi
pravi okolada, prilazi traktor iz daljine, putem izmeu kukuruzita.361 O masovnoj grobnici govori i Helena
Vukobratov: Moj otac je sahranjen u Bakom Jarku, u zajednikoj grobnici... Ne znam ni grob gde mu je. U nekoj
od masovnih grobnica, ali ne znam u kojoj. Iza groblja u Bakom Jarku bile su etiri masovne grobnice. Prialo se
da su sa leevima prvo napunili grobnice na groblju, a onda kopali te masovne grobnice...362 Meutim, postoje
masovne grobnice po kojima gazimo, a da to i ne znamo, kao u sluaju glavne autobuske stanice u Somboru i
njene okoline.363
Podunavski Nemci uspeli su da na nekim mestima obelee stratita, a u nekim sluajevima je lokalna vlast
skoro pa trgovala kostima. Na primer, u Bakom Jarku gradska vlast je na zajednikoj humci podigla sportski

357 Videti vie u: Vladimir Geiger i Slaana Josipovi Batorek, O sprovoenju odluke komunistikih vlasti iz 1945. O
uklanjanju grobalja i grobova okupatora i narodnih neprijatelja u Slavoniji i Srijemu, u: Scrinia Slavonica 15 (Slavonski
Brod: Hrvatski institut za povijest, Podrunica Slavonije, Srijema i Baranje, 2015).
358 ivotna pria Magdalene Metzger, Medved pred vratima, u: Nenad Novak Stefanovi: Zemlja u koferu (Beograd:
Nenad Novak Stefanovi, 2007), str. 84
359 ivotna pria Suzane Svrkota, u: Nadeda Radovi, Dobrila Sineli-Ibrajter, Vesna Weiss: Dunavske vabice II, (Sremski
Karlovci: LDIJ-Veternik, 2001), str. 165, 166.
360 Vladimir Geiger, Odluka o uklanjanju grobalja i grobova okupatora i narodnih neprijatelja Ministarstva unutarnjih
poslova DF Jugoslavije od 18. Svibnja 1945. (III), u: Politiki Zatvorenik, br. 259 (Zagreb: Hrvatsko drutvo politikih
zatvorenika, 2014), str. 1217.
361 ivotna pria Magdalene Metzger, Dan u Vrcu, u: Nenad Novak Stefanovi: Zemlja u koferu (Beograd: Nenad Novak
Stefanovi, 2007), str. 121.
362 ivotna pria Helene Vukobratov, Nadeda Radovi, Dobrila Sineli-Ibrajter, Vesna Weiss: Dunavske vabice II,
(Sremski Karlovci: LDIJ-Veternik, 2001), str. 46.
363 Iz prepiske sa Antonom Beckom, predsednikom Deutscher Verein St. Gerhard iz Sombora.

76
teren.364 Ali postojala je i saradnja u obeleavanju stratita. Posebno su vani sluajevi kao to je Gakovo, gde su
se ljudi nali i razgovarali o svojim strahovima i bolu (vie pod naslovom Susret starih i novih), ili u Kruevlju,
gde je prvi put jedan od elnika optine prisustvovao komemoraciji. Boris Mai govori i o primeru u Knianinu,
koje je jedno od retkih mesta gde nije uniteno groblje. Novi itelji su ak i masovne grobnice [...] potovali, to
je faktiki jedan ogroman breg kao fudbalsko igralite, gde je humka ogromna, nisu dirali ni masovnu grobnicu,
nisu orali okolo, ak su odravali koliko su mogli. Zahvaljujui Lorenzu Baronu, koji je isto poreklom iz Knianina,
zapoelo se sa odravanjem godinjih komemoracija tom stratitu. Ja sam od samog poetka bio ukljuen u
itavu tu akciju. Posle su usledile [sline prim. H. R.] akcije u Bakoj, kako su se gde stekli uslovi, najpre u Gakovu,
pa sad u Kruevlju, u septembru e biti u Odacima, pa u Bakom Jarku, dakle, u svim tim mestima gde su
masovne grobnice i stratita, ide se na njihovo obeleavanje. Evo, sad smo u Prigrevici otvorili memorijalni
kompleks na groblju, to znai da se situacija sad ve normalno razvija.365 Za mnoge se ne zna gde su sahranjeni,
za neke za koje se zna nema nigde zavedeno. Sahrane neprijatelja ubijenih u neposrednom porau bile su
silom rasterivane, esto nije bilo ni dozvoljeno prisustvovati im.366 Poterali su ih iz Stare Pazove (oca od 83
godine i njegovu erku) na zemunski aerodrom. Iznemogao, odmah je umro na aerodromu. Bacili su ga u rov
pored piste i prekrili sa neto zemlje. erki nisu dozvolili, iako je i ona bila na aerodromu, da prisustvuje pogrebu,
koga zapravo nije ni bilo.367
Ovo su jo neka iskustava:
E sad, nisam ja znao kako to ide, saznao sam tek kad smo terali restituciju. Oni nisu nigde zavedeni da su
umrli. [...] To je bilo za dedu. Sad i za babu. Ili smo u Suboticu u arhivu, i Somboru i Kljajievu i nigde nema. U
Gakovu, nema nigde.368
Znam da smo ili uvijek, bilo je to vapsko groblje, tu gore, nai su mnogo... pogreili smo. I kao sad na
Kosovu, rue spomenike, prave udesa, tako su i nai radili na vapskim spomenicima, onako iskreno reeno.
Pored tog vapskog bilo je jevrejsko groblje, tu su sad ve i kue, bate, to se pre i odravalo, al posle rata vie
nije.369
Mi smo odlazili u selo leti, pamtimo nemako i jevrejsko groblje kako je unitavano vremenom, kako su
spomenici nestajali. Uzimali su spomenike i time poploavali trotoare. Mogla bih da naem te fotografije, poela
sam jo davno da fotografiem ta groblja.370

364 Nadeda Radovi, Reitost muka 60 godina utanja o sudbini naih Nemaca, u: Fenster, Poverenje, Pomirenje,
Potenje, broj 4 (Sremski Karlovci: Nemako udruenje za dobrosusedske odnose Karlowitz, 2006), str. 36.
365 Terenska graa Aleksandra Krela, Boris Mai (1966).
366 Vladimir Geiger, Odluka o uklanjanju grobalja i grobova okupatora i narodnih neprijatelja Ministarstva unutarnjih
poslova DF Jugoslavije od 18. Svibnja 1945. (III), u: Politiki zatvorenik, br. 259 (Zagreb: Hrvatsko drutvo politikih
zatvorenika, 2014), str. 1217.
367 ivotna pria Karla Schumma, Artisti i modeli istorije, u: Nenad Stefanovi ur. Jedan svet na Dunavu Razgovori i
komentari, esto izdanje (Beograd: Drutvo za srpsko-nemaku saradnju, 2007), str. 47.
368 J. V. (1940), mesto u Bakoj.
369 M. C. (1936), Kljajievo.
370 Z. . (1973) i G. . (1973), deca majke Nemice/Rusinke.

77
 Preci i potomci: samo da ne budem Nemac
Asimilacija, traume, suoavanja
Bilo da su napustili zemlju, bilo da su ostali, Podunavski Nemci i dalje su se suoavali s mnogim mukama
i izazovima. Deavalo se da su ljudi koji su pobegli iz Jugoslavije lutali po Maarskoj danima i danima, bez
odreenog cilja, kako bi stigli do Austrije i Nemake.371 Oni koji su uspeli da izbegnu logore u Jugoslaviji, ili
oni koji su se nakon njih nali u Austriji i Nemakoj, nisu ni sanjali da se potekoe time ne zavravaju. Nali
su se u zemlji gde se govori njihov maternji jezik, ali gde nije njihov dom. Bivaju esto prezreni, diskriminisani,
potcenjivani. U Austriji i Nemakoj su uslovi ivota generalno dovoljno teki. Tokom leta su izbeglice nale krov
nad glavom i ishranu kod seljaka, ali zime su bile posebno teke. Logori u kojima su Nemci skupljani (Tirol,
Kematen) najvie je jugoslovenskih Nemaca, a meu njima je veliki broj ena i dece.372 Iako je najvie ljudi bealo

371 ACICR, B G 97, Minorits allemandes de Yougoslavie, 19451950, pismo od 13. maja 1947. Delegacija CICR-a u
Salzburgu za CICR u enevi, Volksdeutsche de Yougoslavie et du Banat.
372 ACICR, B G 97, Minorits allemandes Volksdeutsche en Allemagne et en Autriche 19451946. U izvetaju od 1. juna
1946. stoji brojano stanje; logor u Tirolu: muki 403, ena 711, deca 485, ukupno 1599. U logoru Vorarlbergu je najvie
rumunskih Nemaca, a iz Jugoslavije ih ima: odraslih 163, dece 65, ukupno 219. Isto se navodi da je jedan veliki broj dece
neuhranjen. U logoru Kematen je 232 mukaraca, 335 ena. Od 16 do 60 godina mukaraca je 203, ena 293, dece od 6 do
16 je 171, od 0 do 6 je 85.

78
i odlazilo preko Maarske u Austriju i Nemaku, Crveni krst Rumunije izvetava CICR jula 1947. da na stotine i
stotine jugoslovenskih graana nemakog porekla prelaze bez papira jugoslovensko-rumunsku granicu i trae u
Rumuniji smetaj.373
Postupak okupacionih i nemakih vlasti prema njima je esto puta i gori pram Nemcima. [...] Nai iseljenici
esto puta [su] predmet njihovih ovinistikih ikana. Npr. nisu priputeni majstorskim ispitima kao Nemci iako
su formalno nemaki dravljani, ne dobivaju koncesije, a po drugoj strani odbija se naim radnikim invalidima
penzionerima, i udovicama na raun ratne tete 50% penzije, odnosno rente, stoji u jednom od dokumenata
u kojem konzularni predstavnik (i socijalni atae) za britansku okupacionu zonu Nemaka pie MIP-u i prilae
izvetaj o radu socijalnog ataea u Diseldorfu, 15. oktobra 1946. godine.374
Ovi koji su ostali u Jugoslaviji i dalje se suoavaju s neprestanom diskriminacijom, predrasudama,
ikaniranjima, tako vlada atmosfera kao da logor i dalje traje. Da, ima se ta jesti, ali osnovni oseaj sigurnosti
uveliko je izgubljen, a oseaj straha i dalje dominantan. O tome govori Johana Bukovac: Udala sam se 1950.
godine za dobrog i potenog oveka. Njegovi roditelji su me dobro prihvatili. Nisu imali zamerke to sam druge
vere i narodnosti. Dugo nisam znala da je moj suprug od komiteta morao da dobije dozvolu da moe da se oeni
sa mnom. Rekao mi je to posle petnaest godina braka... O tome ta mi se dogaalo nakon Drugog svetskog rata
nisam ni sa kim razgovarala. U stvari, sa muem sam razgovarala, ali i sa njim postepeno. Po neto bih rekla
danas, pa sutra, tako da je on shvatio i stao na moju stranu... Na poetku kad sam poela da radim jako sam se
bojala. Maltene, neke kolege nisu htele da razgovaraju sa mnom. Jedino oni koji su me znali i bili u kontaktu sa
mnom u koli nisu obraali panju na to to sam Nemica. Oni su sa mnom lepo razgovarali i uopte lepo odnos
imali, prijateljski.375 O ovoj teini govore i potomci:
Njen otac, jedini je ostao u tom mestu (Krui, nekada Veprovac). Njegova majka odlazi za Nemaku, sva
njegova braa, on jedini kao trgovac tu ostaje. Tu ostaje. U sve kue okolo njega dolaze Crnogorci. On je ostao,
mislio je da e biti zatien jer je bio oenjen Rusinkom, znai mamina mama je Rusinka. [...] Sve to sam bila
starija, ja sam njega kapirala, koliko je on imao problema u tom mestu, ta je sve preiveo, kako je morao da uti,
o mnogim, mnogim stvarima, kako su mu sve uzeli, radio mu izneli iz kue, non-stop je utao. Dolazili, reketirali
ga tu gde je bio trgovac. I posle sam nekako ja shvatila njegovu ozlojeenost i ogorenost. [...] Vremenom sam
ga razumela jer je mama poela da pria o nekim problemima.376

Beleg potomci: ime kao krst

Naalost, ne samo oni koji ostaju dobiju beleg, nego i njihovi potomci ime i poreklo postaju krst. I naalost,
ima mnogo primera: od toga da je re Nemac pisana malim slovom jer je Nemac, preko toga da neko dete ne
eli da sedi sa drugim detetom iji je roditelj Nemac/Nemica, pa nadalje. Biti Nemac nosilo je teinu, ugroenost,
nesigurnost, koja se sa roditelja, baka i deka prenosila na decu:
Setila sam se jednog dogaaja. Moja erka je ila u nie razrede, mislim u drugi ili trei, onda su isto o
partizanima i Nemcima [misli se na to da su deci objanjavali Drugi svetski rat i NOB. prim. A. K.] i kakvi su ti
Nemci. Onda je moja erka ustala i kae: Moj deda i moja baka nisu takvi.377

373ACICR, B G 97, Minorits allemandes de Yougoslavie, 19451950. CICR delegacija u Rumuniji pie iz Bukureta 4. jula
1947. Pismo CICR-u u enevi.
374 MSP RS DA PA 1946, F-65, omot 1, 13505.
375 ivotna pria Johane Bukovac, u: Nadeda Radovi, Dobrila Sineli-Ibrajter, Vesna Weiss: Dunavske vabice II,
(Sremski Karlovci: LDIJ-Veternik, 2001), str. 28.
376 Iz razgovora sa Z. . (1973).
377 Terenska graa Aleksandra Krela, N. N. (ena, 1932).

79
 To se osetilo tek tamo u drugi-trei razred, dok smo bili mali i to posle rata sedam osam godina, to se vie
puta tako ulo da im je reko otac, da im je reko, ne znam, majka, da paze jer onaj je vabo i: Pazi od njega,
jer on je faista, on je ubica. To se moglo uti, ali direktno da su rekli u oi, to nije bilo. Iza lea su takve stvari,
jeste, bile.378
Pa, ja sam doivela neprijatnost. Roena sam u Odacima i doselili smo se u Sombor kada sam imala pet
i po godina. Kada sam pola u prvi razred osnovne kole, moja uiteljica je bila, u to vreme jedna napredna
komunistkinja, koja je postala uitelj zahvaljujui tome to je zavrila neki kurs, kako se radilo u to vreme, nakon
Drugog svetskog rata. Ona je poznavala moju majku [tako da je znala da je ona Nemica, prim. A. K.]... i njenu
sestru su ubili [Nemci ili njihovi saradnici, prim. A. K.] i ona je umela da pokae netrpeljivost prema meni. []
Bilo je jo dve devojice, Maarice, kod mene u odeljenju, ali njih nije dirala. [] Moj otac je stalno sa mojom
majkom govorio vapski, jer je od svojih komija i svojih slukinja, koje su kod njega radile, nauio vapski, svi
su znali vapski. [] Ako sam sluajno neto zaboravila, morala sam 45 minuta da stojim, da me sva deca vide,
onda me je, poto sam imala lepo uraene pletene kikice, upala za njih i govorila: Smrdljiva vabice zaboravila
si to i to. Drugo, ja nisam govorila pravilno srpski, jer se kod mene u kui govorio nemaki jezik, odnosno vapski
dijalekt. [O tome da li su roditelji reagovali, prim A. K.]: Ne, oni su se plaili, jer je ona bila partijski aktivista. Otac
mi je govorio da utim i trpim i da nita ne smem da uradim (protiv toga). [O tome koliko je dugo to maltretiranje
trajalo, prim A. K.]: Pa, onda je bilo nekad malo manje nekad malo vie. Onda je bila u drugom stanju i bila je
vie na (trudnikom) bolovanju nego to nam je predavala, ali posle ja tu nikkvih neprijatnosti nisam imala. To
se sve deavalo 196263. To se verovatno deavalo da sam ja nju iritirala zbog injenice da joj je stradala sestra,
verovatno od strane Nemca (zbog njene line traume).379
Ovakvih iskustva je puno. Ono to moda iznenauje jeste da deca nemakog prezimena ni osamdesetih
godina nisu bolje prolazila, posebno u monolitnijim zajednicama. Slika o Nemcima se s jedne strane menja, ali
poistoveivanje Nemaca sa neprijateljem na nekim nivoima ostaje i dalje zacementirano. Ceo raspust smo bile
na selu u Vojvodini i onda kad smo bile male, neko nas je zadirkivao va deda je krio Hitlera za vreme rata.
Nama je bilo strano, toga se sream...380

Bilo mi je samo vano da ne budem Nemac,

da nas ne odnesu opet u logor381
Iako su nekoliko godina posle rata Podunavskim Nemcima vraena bar graanska prava, oni i dalje ive u vie
nego skromnim uslovima. Eduard Grollinger pria kako su kad su njega i njegove roditelje, baku i deku pustili
iz logora (logor je zvanino rasputen) iveli su kod roaka, njih jedanaestoro je spavalo u jednoj sobi.382 Sve se
vie Nemaca iseljava, posebno kad dobiju zeleno svetlo. I dalje nije lako biti Nemac/Nemica, pa i mnogih godina
kasnije, kao to se vidi iz svedoenja ljudi koji su bili deca ezdesetih, ali i osamdesetih godina XX veka. Kako
bi se neto od cele te patnje izbeglo ili kako bi neki rekli, da bi se preivelo ljudi su pribegavali menjanju
svojih imena, te izjanjavanju da su nekog drugog etnikog identiteta (najee kao Maari, Hrvati). Kako u knjizi
Aleksandra Krela glasi jedan od podnaslova, nazvan prema svedoenju njegove majke, jedne od sagovornika:
Bili bismo i Kinezi, samo da nas ostave na miru.383 I nemaki jezik se skoro pa ne uje: Kada smo izali iz logora

378 Terenska graa Aleksandra Krela, N. N. (mukarac, 1945, Subotica).

379 Terenska graa Aleksandra Krela, N. N. (ena, 1955, Sombor).
380 Z. . (1973) govori o svom iskustvu osamdesetih godina XX veka, dakle vie decenija nakon zavretka rata.
381 ivotna pria Rudolfa Kumerkramera, u: Aleksandar Krel, Mi smo Nemci Etniki identitet pripadnika nemake
nacionalne manjine u Vojvodini na poetku 21. veka (Beograd: Etnografski institut, SANU, 2014), str. 271.
382 Aleksandar Krel, ibid. 243.
383 Aleksandar Krel, ibid. 141.
80
mama i ja smo priali nemaki, a ukoliko bi neko sluajno naiao odmah smo prelazili na srpski. Nemaki na ulici
niste mogli da ujete, ni re. (mukarac, 1939. godite, iz Sombora)384 Kako je izgledalo biti Nemac/Nemica, ne
samo u to vreme, nego i kasnije, govori N. N. (mukarac, 1945)385 iz Subotice:
[O]d bojaznosti majka, kad mi je otac umro, me je odmah prekrstila na svoje ime, na devojako prezime
D. To je maarsko prezime. To je zbog toga, jer ona je rekla: Mani, ako sam izgubila mua, barem tebe da ne
izgubim. Zbog jednog nemakog prezimena da izgubi. Bie dobar, bie sposoban bez obzira ta ti je ime. [...]
Kao to su se imena zagubila, tako se i jezik izgubio. U koli, kao i ostali Nisam ja nita drugo. Nikog, ni poznanika,
nisam imo nemakog, od roaka ni jednog nisam znao. Svi su otili, razili, umrli...
Vano je napomenuti da je asimilacija tada bila neminovnost. Boris Mai, predsednik udruenja Adam
Berenc, kae: Bez obzira to si se ti asimilovao i ne osea vie toliko tu pripadnost, ali asimilacija posle 60
godina je neminovnost, to je neto to se u takvoj situaciji nije moglo izbei, jer je asimilacija bila potrebna da bi
se preivelo. Nije moglo drugaije da se opstane u okruenju.386 Bilo je i drugih iskustava, dodue reih, kao to
je iskustvo Petera Blaha, koji navodi da posle 1948. godine nije imao problem to je bio vaba, kako on kae.387
Meutim, za njega i njegovu porodicu identitet Nemca je doveo do toga da njegov otac i brat budu ubijeni sa
jo 180 civila u blizini Odaka.

Susreti
Samo u poslednjih godinu dana veliki je broj vesti o posetama Podunavskih Nemaca Vojvodini, ali i odlascima
vojvoanskih Nemaca u Nemaku. Od individualnih poseta svojim kuama i zaviaju, do organizovanih poseta
u koje je ukljuena lokalna vlast prolo je puno godina, ali evidentno je da se ide u tom pravcu. Ovakve posete
ine da postaje vidljivije njihovo negdanje postojanje na ovim prostorima. Postavljaju se spomen-ploe, podiu
spomenici, odravaju komemoracije. Na godinjice stradanja ili na podizanje spomenika dolaze i politiari i
predstavnici vlasti. Tako je na komemoraciji u Kruevlju prisustvovao tadanji predsednik Optine Sombor
Slavoljub Slavkovi koji je tada rekao: Ovim ljudima je nainjena nepravda, to predstavlja veliki korak za
Podunavske Nemce negdanje stanovnike.388 Stanovnici mesta, zahvalni komijama Nemcima na pomoi
tokom Drugog svetskog rata, podiu spomen plou Kaki Srbi u znak seanja na kake vabe koji su u raciji 1942.
godine spasili od pogroma 170 porodica metana sela, te postavljaju tablu u znak seanja na evangelistiku
crkvu koja je postojala od 1895. do znakovite 1947. godine.389 Znaajni potezi su i na simbolikom nivou.
Moda najupeatljivija saradnja sa kojom smo se do sada susreli jeste ona koja se intenzivirala poslednjih
godina u Kljajievu. Godine 2015. organizovana je 250-godinjica naseljavanja ovog mesta, a tim povodom
okupilo se sedamdesetak Podunavskih Nemaca i njihovih potomaka. Iz Kljajieva smo otili kada sam imao
osam godina. Prvi put sam se vratio u Kljajievo kada sam imao sedamnaest godina, zajedno sa sestrom. Kada
doem, obiem nau nekadanju kuu, ulicu i setim se kako sam se kao dete po anevima jurio sa komijskom
decom. Metani su nas lepo primili, drago mi je da sam ponovo ovde, rei su Helmuta Gertnera, koji je doao

384 Aleksandar Krel, ibid. 148.

385 Terenska graa Aleksandra Krela, N. N. (mukarac, 1945, Subotica).
386 Terenska graa Aleksandra Krela, Boris Mai (1966).
387 Peter Blaha, Odaci u mom retrovizoru (Odaci: Narodna biblioteka Branko Radievi, 2009), str. 37.
388 Nadeda Radovi, Reitost muka 60 godina utanja o sudbini naih Nemaca, u: Fenster, Poverenje, Pomirenje,
Potenje, broj 4 (Sremski Karlovci: Nemako udruenje za dobrosusedske odnose Karlowitz, 2006), str. 36.
389 Informaciju o ovoj spomen ploi, kao i druge vane informacije dobili smo od lanova grupe Podunavske vabe
naekomijeDonauschwabenunsereNachbarn, https://www.facebook.com/groups/64378966902/

81
 zajedno sa svojom unukom. Bilo je i onih koji su posle sedamdeset godina prvi put doli u Kljajievo.390
A kako je izgledao dolazak jednih u ove krajeve i percepcija odlaska drugih svedoi M. C. (1936) iz Kljajieva.
Iako je bila mala kad se doselila ovde sa roditeljima, sea se kako je to izgledalo.
Doli smo vlakom bez voznog reda (smeh). Doli smo ba ovde u Krnjaju, tad je bila Krnjaja, i tu smo mi izali
iz voza, i onda su nas doekali. Najpre su nas praili zbog uiju, vozovi to stoku voze, i tu su nas rasporeivali. A
moj otac, moj stric je bio prvoborac i imao je pravo da bira kuu. Bilo je prvo par prvoboraca. Moj je otac ranije
doa, i izabrao je kuu nau dole, prola si ti odozdo, imaju plugovi na ulici i onda smo pravo doli u tu kuu. [...]
Mi smo se obradovali. Kue arene, jao kako smo se obradovali, kako su ono molovale vabe kue, to nije bilo
ko sada. To je bila najlepa kua u Kljajievu. Pita moja svekrva mog svekra ima li tu kue rue, a imala je svaka
kua. A moja kua koju je moj otac izabrao bila je jako velika, sa pet velikih soba, pa posle tamo jo bila jedna
velika prostorija kojom se ilo na tavan, pa tala za konje, pa sledea tala za krave, pa upa, letnja kuhinja i svaka
imala pajz, i bunar bio ispred, ispod bunara esma i korpa, bilo sreeno, bio bogat neki. A vrata i prozori bili
bijeli, visoki, lijepi. Sve bilo u bijelome a zidovi areni. Jako, jako lijepa kua. Dobili smo onda namjetaj, bio je
magazin, bilo je to to su oduzimali od tih vaba, pa su nam tako dijelili, dobili smo po jedan ormar i svaka soba
po jedan krevet. Nita drugo. Bilo je tu nekih dunja, jastuka to smo dobili, uglavnom mi smo svoje sve tkano
donijeli odozgo, sve se tamo tkalo od vune, i tako.
Sea se takoe kako je izgledalo kad su ti neki Podunavski Nemci dolazili ovde, i to jo pre organizovanih
susreta i poseta; ljudi su dolazili da ponovo, posle puno godina, vide groblje, nekadanju kuu, ulice u kojima su
se igrali: Pre par godina kad su cure otile na fakutlet, ja sama bila, [...] ila u sobu da spustim roletne, otvorim
prozore, sunce prigrijalo pre podne, sputam, i dooe tri oveka: Dobar dan, Dobar dan, Da li mi moemo
doi u vau kuu? Lepo govore srpski, ja izaem, tu doekam ih, uvedem ih, nee u kuu, na terasi, ljepe im je,
aj hoe li neto popiti, nee nita, a imala sam rakiju i koka-kolu, s tim da ih poastim, kafu i to sve. I predstave
se oni. Ovaj najstariji kae: Ovo je bila moja kua. Doveo je sina da vidi. Kae: ivim u Kanadi. Nema vie moje
kue, kae, mi napravili ve ovu kuu, al veli: Drago mi je to ste na tako malom placu napravili tako lepu i veliku
kuu. Mogu li ja snimit? Kaem: Moe. I snimi njegov sin. Kad je uao u dvorite, a ja u dvoritu imala morke,
kae on: I moja mama je ovde drala morke, i ovaj bagrem je jo ovde, bio tu stari bagrem. Kaem: Ne damo
ga sjei, uvek se svaamo, na komija se uvijek buni da mu smeta, uvijek se svaa, u naem je dvoritu. Kae:
Moj otac je jo zasadio taj bagrem. Ue u svinjac, imali smo i pilie, milo mu, drago mu, kae: Doveo sam mog
sina da vidi, i sad on dobro pria srpski, sin mu ne zna nita, a ovaj trei to je sa njma, on perfektno pria. Kae
ja sam iao ovde u kolu, pa pita jel se sjeam ovoga, da li poznam onoga, nekih sam se sjetila nekih nisam, a
ovaj mlai to je bio kae ja sam iz Kljajieva, a ja kaem ja bih trebala tebe znati, pa kae, ja ne znam, ja sam
posle otia. On je posle oenio devojku to je ila sa mnom u kolu. On pria, on veli imam jednog dobro druga
s kojim sam se druio, on je malo mlai od mene, kae ili smo zajedno u kolu. Kad god doem, uvek s njim se
naem i provedemo se. Jako je napredan, video sam mu vinograd, pa vonjak, a ja utim. [...] Te vabice su lepo
uile, lepo govorile srpski. Interesantno da su sve one lepo govorile srpski, a mi nismo vapski ni maarski.391
Moda prvi i najvei korak jednih ka drugima uinjen je kad se prvi put organizovala poseta Gakovu i Kruevlju.
O pripremama govori Rudolf Weiss: Poetak obeleavanja stratita nije bio lak. Poeli smo od Gakova. Najpre
smo zakazali susret sa rukovodstvom njihove mesne zajednice. Na njemu smo se susreli sa predsednikom mesne
zajednice, predsednikom Izvrnog odbora mesne zajednice i direktorom osnovne kole u Gakovu. Mi smo tada
otili kod njih i bez okolienja izloili ono to nas boli. Iskreno smo im rekli: Ljudi, tu se nalaze masovne grobnice!
Najmanje osam i po hiljada Nemaca lei u njima! Na tom mestu su poinjene strahote! Znamo da vi niste krivi za
njih i da ste dekretom doseljeni u Gakovo! Dajte da vidimo ta moe da se uini da obeleimo to mesto! Bio je to
iskren razgovor, uz rakiju i kafu, bez forme i utogljenosti. Naili smo na razumevanje tih ljudi, jer su neki od njih,

390 Soinfo.org, Prijateljski susret starih i novih Kljajievana, http://www.soinfo.org/vesti/vest/15004/1/Prijateljski-

susret-starih-i-novih-Kljajicevcana/ (pristup sajtu jula 2015).
391 M. C. (1936), Kljajievo.

82
samo par godina pre toga, i sami iskusili okrutnost ratnih deavanja na sopstvenoj koi.392 Nije bilo nimalo lako,
potvruje i Tode Mileti, predsednik saveta MZ Gakovo i direktor osnovne kole,393 strah lokalnog stanovnitva
je bio veliki i neupitan.

Ispovest ili tiina: trauma koja ostaje

Iako je nemaka etnika manjina 2007. godine proglaena za nacionalnu manjinu u Republici Srbiji, to nije
pomoglo i da ljudi koji su preiveli fatum kolektivne krivice uspeju da kau ta im je na dui. Sem toga, mnoge
su se prie, ali i mnoge traume, aktivirale ovih prvih godina XXI veka s pokretanjem pitanja restitucije. Neki su
nastavili da ute, jer nisu mogli drugaije, a neki su krenuli da se suoavaju sa sobom ili sa svojom porodinom
traumom. Potomci su najee bili ti koji su eleli da uju i saznaju, da pokrenu brojna pitanja.
Bilo kada kad sam sa majkom hteo da razgovaram o ovim stvarima ona je poela da plae i rekla je: Ostavi
mene! Pomilovala me je po glavi, plaui kae: Mani tu temu, to emo sutra, preksutra. Kad to malo zaboravim,
onda emo o tome priati. Naalost, prolo je 50 godina i ona je umrla. Mi jednostavno o tome nismo priali.
Malo, vrlo malo. Vrlo malo smo o tome priali. [...] Ne moe uopte da se definie, jer u moje vreme, dok sam ja
bio mlad uenik, u to vreme onaj ko je bio Nemac, taj ili nije hteo da to dokae, tako da nije se znalo ko je Nemac.
I manje-vie u mom drutvu bilo je dvoje-troje, al o tome nismo nikad razgovarali, to je tabu tema bila, to uti,
zna se ta si, ko si i nemoj... uti.394
Ja sam rekla majci mama, hajde da proverimo, spominjao se neki ran, neko imanje, ali ona je bila prilino
nezainteresovana: Nije imao nita, neemo da diramo u to. Vidim da nije zainteresovana, a ume da spomene te
maine, konje koje su imali, ali kae nema nita od toga, nema veze. [...] Verovatno je taj strah ljudi koji su iveli
po selima, neko da se pojavi, da popisuje neto.395
I za kraj, Boris Mai govori: [U]vek su me zanimale te stvari i eleo sam da saznam pravu istinu, jer se to
kod nas, kao jedna trauma, prenosi... nadam se da se nee preneti na moju decu... zato to takve traume poput
progona, logora, stradanje ostavljaju dubok trag u porodici. U poreenju sa tim, ak je oduzimanje imovine bilo
sporedno, jer je ivot bio u pitanju.
Postoji samo nada da se sve ove traume, o kojima se ne govori na naim prostorima, ukljuujui i o
Podunavskim Nemcima, nee preneti na nae porodice, ali ni na nae drutvo. Ipak, svedocim smo da nosimo
veliki teret neizgovorenog, teinu trauma i stalnog kruga nasilja. Na geografskoj karti zloina on se vrti u krug,
pa tako Ovara krajem Drugog svetskog rata postaje logor za Podunavske Nemce, a tokom ratova devedesetih
postaje stratite. Ono to je neizgovoreno, ono o emu se uti, dobija jo veu teinu i dobija kapacitet jo veeg
zla jer se ono uvek moe koristiti za manipulacije i dalje nasilje. Ili kako Ivan Ivanji dobro kae: Bavimo se time
da ne bismo dospeli u neki novi logor.396

392 Aleksandar Krel, Mi smo Nemci Etniki identitet pripadnika nemake nacionalne manjine u Vojvodini na poetku 21.
veka (Beograd: Etnografski institut, SANU, 2014), str. 175.
393 Ibid, str. 200.
394 Terenska graa Aleksandra Krela, N. N. (mukarac, 1945, Subotica).
395 Z. . (1973).
396 Intervju s Ivanom Ivanjijem, knjievnikom, a ovo je njegov odgovor na pitanje kako je mogue da se bavi pitanjem
Nemaca i nepravdom njima uinjenom kad su mu oni ubili roditelje a njega poslali u logor, Milost poznog roenja, u:
Dnevni list Glas javnosti, http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2002/08/06/srpski/K02080501.shtml

83
 Umesto saetka
Zavretkom Drugog svetskog rata, to jest ulaskom Crvene armije na podruje Vojvodine, zapoinje neto
to bi se moglo nazvati poetkom kraja za Podunavske Nemce u Jugoslaviji. Fatum kolektivne krivnje,397 kako je
nazvao Geiger, pokazao se u svoj svojoj teini. Zapoelo je nasuminim, ali i masovnijim ubistvima, pljakanjima,
maltretiranjima, silovanjima, samoubistvima, a nastavilo se organizovanjem prinudnog rada, uspostavljanjem
logora, konfiskacijom imovine i oduzimanjem svih graanskih prava Podunavskih Nemaca.
Rauna se da je stradalo 8049 civila Podunavskih Nemaca jo pre interniranja u logore (ubijeni, izvrili
samoubistvo, nestali), odnosno 48.667 u logorima odnosno tokom bekstva, te njih 1.994 koji su bili deportirani
u sovjetske logore. To sve zajedno daje brojku od 58.730 stradalih Podunavskih Nemaca sa teritorije Jugoslavije,
od kojih je veliki broj dece i nemonih.398
Odnos drave prema Podunavskim Nemcima, pored odluka i donetih zakona, ogleda se i u retorici, kao i
poricanju da se bilo ta loe deava s tim Nemcima, da uopte postoje logori, a da je tretman u radnim kolonijama
dobar. Dosta su retki izvetaji i dopisi iz kojih se moe videti stvaran odnos drave prema Podunavskim Nemcima.
Drava je pokuavala da ih se rei, odnosno da iseli svoje Nemce, i to svim moguim sredstvima. Kasnije je
nailazila na otpor saveznikih sila, pa je mnoge transporte realizivala na crno. S druge strane, jugoslovenski
Nemci, koji su prethodno bili evakuisani, transportovani ili izbegli, pokuali su da se vrate u Jugoslaviju, svojim
imanjima, svom domu i porodicama. To je bilo skoro nemogue, a drava se trudila svim silama da te ljude
nikako ne primi. Meunarodne humanitarne organizacije pokuavale su da neto urade. Uestvovale su u
pruanju pomoi jugoslovenskim Nemcima, ali prolo je puno vremena dok se to nije i ostvarilo, pre svega u
vidu repatrijacije, prvo dece, pa onda i ostalih.
Nakon velikih muka i trauma, bez imovine, i dalje omalovaavani, mada na drugi nain, suptilniji ili manje
suptilan, esto ivei u uslovima potpune bede, mnogi pripadnici/e nemake etnike manjine u Jugoslaviji,
odnosno Vojvodini, odluili su da napuste zemlju, to je bilo izvodljivije pedesetih godina XX veka.
Praznina koju su jugoslovenski i vojvoanski Nemci ostavili za sobom brzo se popunila: na njihovo mesto
i u njihove kue doli su drugi nesrenici. Nemci koji su ostali nosili su beleg, tiinu i traumu. Oni koji su otili,
uz olakanje to su pobegli i izvukli se, nosili su i teko breme praznine u srcu. Vraaju se ponekad, sa svojim
potomcima, da pokau gde je bio njihov dom.

397 Vladimir Geiger, Folksdojeri, Fatum kolektivne krivnje, u: Godinjak Njemake narodnosne zajednice/VDG
Jahrbuch 2002. (Osijek: Njemaka narodnosna zajednica Zemaljska udruga Podunavskih vaba u Hrvatskoj/Volksdeutsche
Gemeinschaft Landsmannschaft der Donauschwaben in Kroatien, 2002), str. 287.
398 Zoran Janjetovi: Between Hitler and Tito, Disappearance of the Vojvodina Germans, 2nd revised edition (Beograd:
Zoran Janjetovi, 2005), str. 329330. Poimenini popis rtava jugoslovenskih Nemaca po kategorijama i logorima moe
se nai u knjizi: Leidensweg der Deutschen im kommunistischen Jugoslawien, Band IV, Menschenverluste Namen und
Zahlen zu Verbrechen an den Deutschen durch das Tito-Regime in der Zeit von 19441948. (Mnchen Sindelfingen:
Donauschwbische Kulturstiftung, 1994).

84
 Prilozi
Studija sluaja Maarska: iji su Folksdojeri?
(Izvodi iz dokumenata Diplomatskog arhiva Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije)
U kakvom poloaju su se nali Nemci, i u kojoj meri je drava izriita da jugoslovenski Podunavski Nemci ne
uu ponovo u zemlju, najbolje ilustruju deavanja na jugoslovensko-maarskoj granici i prepiska koja ih prati.
Problem. Jugoslovenska delegacija pri Saveznikoj kontrolnoj komisiji u Maarskoj alje dopis MIP-u 2. juna
1945: [I]z drugih zemalja, Austrije, eke, Nemake dolaze razne grupe, meu njima su i Nemci i Maari oni
se redovno obustavljaju, ali mnogi bee i nekako prelaze granicu. Traili smo strogu kontrolu granice.399 Odgovor
MIP-u stie 22. juna 1945. da maarski ministar spoljnih poslova saoptava: U poslednje vreme iz Austrije
preko Maarske vraaju se u Baku ondanje vabe. Jugoslovenske su ih vlasti do sada putale a od skoro ih
kod Subotice prebacuju natrag u Maarsku, do sada oko 10.000 takvih. Maarska vlada moli jugoslovensku
vladu za intervenciju da vabe primaju u Jugoslaviju, jer su oni odande, inae e maarska vlada biti primorana
da ih na zapadnoj granici ne propusti, poto su bavanske vabe jugoslovenski dravljani. Pukovnik Cicmil, ef
Jugoslovenske delegacije pri SKK u Maarskoj, dalje pie: Sada se u Maarskoj, na njenim junim granicama
nalazi faktino nekoliko hiljada vaba, a i nadalje prilaze sa severa. Ja sam obavestio maarskog ministra
inostranih poslova, da je i naa elja da oni, u odnosu na vabe bive jugoslovenske dravljane, zatvore svoju
zapadnu granicu...400
Odgovor iz Ministarstva inostranih poslova Jugoslovenskoj delegaciji u Budimpeti: vabe koji su bili nekada
jugoslovenski dravljani, pa su se pred osloboenje sa nemakom vojskom evakuisali, pod nikakvim uslovima
ne moete ih repatrirati u Jugoslaviju. Vi ste lino za to odgovorni pored eventualnih drukijih instrukcija od
strane nadlenih vlasti za repatriranja. [...] Preko ambasade Moskva traena intervencija ruskih vojnih vlasti u
Maarskoj da spree vraanje vaba u Jugoslaviju.401
Ponovo. Samo mesec dana kasnije, Ministar socijalne politike (odeljenje za repatrijaciju) 22. jula 1945. pie
MIP-u da je, prema jednom izvetaju, na sektoru sela Kelebije, gde ulazi eljeznika pruga iz Maarske u nau
zemlju, doao transport od 3000 vojvoanskih Nemaca. Nae vlasti im nisu dozvolile ulazak u zemlju, a Maari
ih ne primaju, poto i oni ele da se oslobode svojih domaih Nemaca, te se ti ljudi ne nalaze ni tamo ni ovamo.
Maarske vlasti izjavljuju da e ubudue, ako pokuaju jo koji put ui u Maarsku, a po svoj prilici Nemci e se
sakupljati na granici i nadalje pokuavati da se prebace, upotrebiti oruje. [...] Molite se za hitnu intervenciju
kod sovjetskih vlasti...402
Upomo. Jugoslovenska delegacija pri SKK u Maarskoj pie MIP-u: Molim MIP, da preduzme hitne korake
da delegati za repatriranje na svim repatriacionim takama, a naroito u Beu, Bratislavi, Brnu i Pragu istupaju
energinije i po svaku cenu spree odailjanje transporata sa Nemcima, bivim jugoslovenskim dravljanima. [...]
Delegati Ministarstva socijalne politike u Budimpeti koliko je u njihovoj moi skidaju sve vabe sa vozova, ak se
i itave kompozicije rasformiraju, no obzirom na blizinu nae granice isti se raznim nainima pribliavaju granici
i pokuavaju da se prebace, tako se na hiljade vaba nalazi na naoj granici. A isto tako obzirom da su svega
dva delegata za repatriranje, u nemogunosti su da kontroliu svaki transport, a naroito one, koji se kratko
zadravaju i brzo produe za Suboticu, odnosno prolaze u malim grupama. 403
Ponovo. Stie dopis MIP-u iz Maarske od Cicmila, 23. februara 1946. godine: Nae pogranine vlasti ponovo

399 MSP RS DA PA 1945, F-20, JUG-34, 1802.

400 MSP RS DA PA 1945, F-20, JUG-34, 1664.
401 MSP RS DA PA 1945, F-20, JUG-34, 1664.
402 MSP RS DA PA 1945, F-20, JUG-34, 2512
403 MSP RS DA PA 1945, F-20, JUG-34, 3745.

85
 prebacile jednu grupu vaba na maarsku granicu i posle likvidacije sluaja sa vabama kod Murakerestura.
Stie se utisak da jugoslovenska vlada radi jedno a izjavljuje drugo. Za hitnu intervenciju molim Ministarstvo. 404
Cicmil nema lak posao u Maarskoj, pritisci su sa raznih strana. Kree komunikacija izmeu MIP-a, MUP-a
i Jugoslovenske delegacije pri SKK, to jest Cicmila. Cicmil javlja da se radi o sto osamdeset vaba, ena i dece,
prebaenih 21. februara kod Kelebije iz Jugoslavije u Maarsku.405 Tada MUP-u FNRJ (odelenje za pasoe) 5.
aprila 1946. godine alje dopis MIP-u: MUP FNRJ je izdalo najstroije nareenje svojim organima da ne smeju
vriti nikakva prebacivanja Nemaca do konanog reenja tog pitanja. Po konkretnim sluajevima koje navodi
naa delegacija u Budimpeti, moe se raditi jedino o tome da su ta lica bila prethodno bez znanja naih organa
prebaena na nau teritoriju.406
Oni su kao sa nae teritorije, a mi kao treba da ih primimo. Epilog je sledei: MUP FNRJ, odeljenje za pasoe,
11. marta 1946. obraa se MIP-u [P]o predmetu prebacivanja 180 lica nemake narodnosti sa jugoslovenske
na maarsku teritoriju, dostavljamo Vam sledei izvetaj Odeljenja unutranih poslova pri GIO-u Autonomne
Pokrajine Vojvodine: U konkretnom sluaju maarske vlasti su, bez ikakve saglasnosti sa naim predstavnicima
u inostranstvu ili ma kojom drugom vlasti, prosto doterali grupu od oko 180 Nemaca i pokuale da ih prebace
na nau teritoriju. Tvrdilo se kako su to toboe Nemci begunci sa nae teritorije i da mi treba da ih primimo.
Nikakvih dokaza o ovome nisu podneli niti su traili ma iju saglasnost za ovakav postupak. Pogotovu nae vlasti
nije niko prethodno ni upitao da li emo da ih primimo. Zbog svega ovoga naelnik OZNA-e, okruga Somborskog,
naredio je da se ovi ljudi ne prime nego vrate natrag u Maarsku. Sumnja se da su to uopte lica sa nae
teritorije, ve sa maarske kojih oni ele da se oslobode na ovakav nain.407
Uputile vabe. U pismu Sovjeta Cicmilu od 23. marta 1946. stoji: Prema proverenim izvetajima kojima
raspolae SKK, sredinom marta meseca 1946. jugoslovenske su vlasti bez dozvole SKK u Maarskoj uputile u
Austriju na automobilima, preko Maarske (Sentgothart), 120 porodica vaba, ukupno 280 lica. Transport vaba
su pratili predstavnici jugoslovenske pogranine strae.408
Peremo ruke. Austrijski politiki predstavnik obratio se MIP-u 9. jula 1947. godine zbog nedozvoljenog
prelaska izbeglica nemakog jezika iz Jugoslavije preko austrijsko-maarske granice. MIP pie MUP-u da ga
izvesti o stvarnom stanju u pogledu Nemaca u Vojvodini da moe zauzeti stav prema predstavci austrijskog
predstavnika. Ovaj dopis je od 17. jula 1947, a na to odgovara MUP 5. avgusta 1947. godine: Poznato nam je
da je u prolosti dolazilo do ovih nedozvoljenih prelaza granice, ali vlasti FNRJ preduzele su ve potrebne korake
da se ubudue spree ova bjegstva iz naih logora. Ukoliko bi moda ipak jo uvek dolo do toga i pored svih
preduzetih mera, imae ova bjegstva sasma individualni karakter i ne postoji nikakva opasnost da bi ona zauzela
ma kakav vei obim.409

404 MSP RS DA PA 1946, F-51, JUG-650, 2018.

405 MSP RS DA PA 1946, F-51, sign. 2250.
406 MSP RS DA PA 1946, F-51, JUG-650, 3863.
407 MSP RS DA PA 1946, F-51, JUG-650/omot 3, 2618.
408 MSP RS DA PA 1946, F-51, JUG-650, 3353.
409 MSP RS DA PA 1947, F-64, JUG-630, 414756.

86
Skraenice
ACICR/CICR/MKCK Meunarodni komitet Crvenog krsta
AJ Arhiv Srbije i Crne Gore/Arhiv Jugoslavije
AVNOJ Antifaistiko vee/vijee narodnog osloboenja Jugoslavije
CKJ Crveni krst Jugoslavije
DFJ Demokratska Federativna Jugoslavija
FNRJ Federativna Narodna Republika Jugoslavija
MIP/MSP Ministarstvo inostranih poslova/Ministarstvo spoljnih poslova
MNO Mesni narodni odbor
MUP Ministarstvo unutranjih poslova
NOO Narodnooslobodilaki odbor
OZNA Odeljenje za zatitu naroda
SKK Savezna kontrolna komisija
SSSR Savez Sovjetskih Socijalistikih Republika

87
 Izvori i literatura
Arhiv Meunarodnog komiteta Crvenog krsta (ACICR), eneva
ACICR, B G 97, Minorits allemandes de Yougoslavie, 19451950.
ACICR, B G 97, Minorites allemandes Volksdeutsche en Allemagne et en Autriche 19451946.
ACICR B G 97, Minorits 19391950.

Diplomatski arhiv Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, Beograd

Politiki arhiv (PA) 1945: F-4, F-20, F-26, F-31
PA 1946: F-26, F-46, F-51, F-65, F-57
PA 1947: F-6; F-64, F-65; F-75, F-89
PA 1948, F-90 F-111

Arhiv Crvenog krsta Srbije, Beograd

Jugoslovenski CK 1950, sluba traenja, repatrijacija folksdojerske dece. Predmeti repatrirane dece
folksdoj. od sl. AH, broj fascikle 468.
Jugoslovenski CK 1950, sluba traenja, repatrijacija folksdojerske dece. Predmeti repatrirane dece
folksdoj. od sl. RZ, broj fascikle 470.
Jugoslovenski CK 1946-1951. Sluba traenja. Repatrijacija folksdojerske dece, Spiskovi transportovane
folksd. dece za Nemaku i Austriju, broj fascikle 471.

Arhiv Jugoslavije, Beograd

AJ F-50 (Predsednitvo Vlade FNRJ)
AJ F-507 (Savez komunista Jugoslavije)

Arhiv Vojvodine, Novi Sad

F-169 (Glavni narodnooslobodilaki odbor Vojvodine)

Istorijski arhiv Sombor

F-217 (Okruni narodnooslobodilaki odbor Sombor 1945-1946)

Terenska graa Aleksandra Krela: N. N. (ena, 1933, Subotica), N. N. (ena, 1955, Sombor), N. N. (ena, 1944,
Subotica), N. N. (ena, 1932), N. N. (mukarac, 1945, Subotica), Boris Mai.

Razgovor voen 3. avgusta 2014. sa J. V. (1940), mesto u Bakoj, razgovor vodila Helena Rill.
Razgovor voen 3. avgusta 2014. sa M. C. (1936), Kljajievo, razgovor vodila Helena Rill.
Razgovor voen 3. avgusta 2014. sa E. F. (1927), mesto u Bakoj, razgovor vodila Helena Rill.
Razgovor voen 4. oktobra 2014. sa Z. . (1973) i G. . (1973), razgovor vodila Helena Rill.
Pismeno svedoenje Anne Koch leta 2012. dobijeno ljubaznou Ane Bu.
Pismeni intervju s Anom Bu od 30. marta 2015.

Blaha, Peter. Odaci u mom retrovizoru. Odaci: Narodna biblioteka Branko Radievi, 2009.
Bura, Vladimir. Sedma jugoslovenska republika, National Geographic Srbija, jun 2014, str. 118125.
Danilovi, Branislav. Gakovo i Kruevlje logori za Podunavske vabe u Bakoj 19451947. Sombor: Istorijski
arhiv Sombora, 2008.

88
 Dokumentation der Vertreibung der Deutschen aus Ost-Mitteleuropa, Band V, Das Schicksal der Deutschen
in Jugoslawien, Duesseldorf, 1961, Muenchen, 1984, Augsburg, 1994, Muenchen, 2004.
Erenburg, Ilja. Rat april 1942 mart 1943. Beograd: Dravni Izdavaki Zavod Jugoslavije, 1945.
Facebook strana grupe Podunavske vabe nae komije, DonauschwabenunsereNachbarn, https://www.
facebook.com/groups/64378966902/Poslednji pristup januar 2016.)
Geiger, Vladimir. Folksdojeri, Fatum kolektivne krivnje, u: Godinjak Njemake narodnosne zajednice/
VDG Jahrbuch 2002. Osijek: Njemaka narodnosna zajednica Zemaljska udruga Podunavskih vaba u Hrvatskoj/
Volksdeutsche Gemeinschaft Landsmannschaft der Donauschwaben in Kroatien, 2002, str. 287324.
Geiger, Vladimir. Heimkehr, Povratak slavonskih Nijemaca nakon Drugoga svjetskog rata iz izbjeglitva/
prognanitva u zaviaj i njihova sudbina, u: Scrinia Slavonica, Godinjak Podrunice za povijest Slavonije, Srijema
i Baranje Hrvatskog instituta za povijest, sv. 3. Slavonski Brod: Hrvatski institut za povijest Podrunica za povijest
Slavonije, Srijema i Baranje, 2003, str. 521547.
Geiger, Vladimir. Logor Krndija 1945. 1946., Zagreb: Hrvatski institut za povijest; Slavonski Brod: Hrvatski
institut za povijest, Podrunica za povijest Slavonije, Srijema i Baranje, 2008.
Geiger, Vladimir. Logori za folksdojere u Hrvatskoj nakon Drugoga svjetskog rata 19451947, u: asopis za
suvremenu povijest, god. 38, br. 3, Zagreb: Hrvatski institut za povijest, 2006, str. 10811100.
Geiger, Vladimir. Odluka o uklanjanju grobalja i grobova okupatora i narodnih neprijatelja Ministarstva
unutarnjih poslova DF Jugoslavije od 18. svibnja 1945. (II), u: Politiki zatvorenik, br. 258, Zagreb: Hrvatsko
drutvo politikih zatvorenika, majjuni 2014, str. 2934.
Geiger, Vladimir. Odluka o uklanjanju grobalja i grobova okupatora i narodnih neprijatelja Ministarstva
unutarnjih poslova DF Jugoslavije od 18. svibnja 1945. (III), Politiki zatvorenik, br. 259, Zagreb: Hrvatsko drutvo
politikih zatvorenika, juliavgust 2014, str. 1217.
Geiger, Vladimir. Sudbina Njemica u Hrvatskoj (i Jugoslaviji) nakon Drugog svjetskog rata (2. dio), u:
Deutsches Wort/Njemaka rije, Blatt der Deutschen und sterreicher in Kroatien/List Nijemaca i Austrijanaca u
Hrvatskoj, [br./Nr.] 51, Osijek: Njemaka narodnosna zajednica Zemaljska udruga Podunavskih vaba u Hrvatskoj/
Volksdeutsche Gemeinschaft Landsmannschaft der Donauschwaben in Kroatien, oujak/Mrz 2004, str. 36.
Geiger, Vladimir i Slaana Josipovi Batorek. O sprovoenju odluke komunistikih vlasti iz 1945. O uklanjanju
grobalja i grobova okupatora i narodnih neprijatelja u Slavoniji i Srijemu, u: Scrinia Slavonica 15, Slavonski
Brod: Hrvatski institut za povijest, Podrunica Slavonije, Srijema i Baranje, 2015.
Vladimir, Geiger i Ivan Jurkovi. Poratni logori za pripadnike njemake nacionalne manjine, u: Politiki
zatvorenik, broj 9, Zagreb: Hrvatsko drutvo politikih zatvorenika, 1991, str. 2831.
Hamertil, Robert. O ikonama i pacovima. Jedno banatsko detinjstvo 19391949, Vrac: Gradska biblioteka,
2003.
Ivanji, Ivan. Pa, znate kako je, ubijalo se, Nedeljnik Vreme, broj 1132, 13. septembar 2012.
Janjetovi, Zoran. Between Hitler and Tito, Disappearance of the Vojvodina Germans, 2nd revised edition,
Beograd: Zoran Janjetovi, 2005.
Janjetovi, Zoran. Prinudni rad folksdojera u Vojvodini 19441950. u: Logori, zatvori i prisilni rad u
Hrvatskoj/Jugoslaviji 19411945, 19451951., Zbornik radova, Zagreb: Hrvatski institut za povijest, 2010, str.
205215.
Janjetovi, Zoran. Logorisanje vojvoanskih Nemaca od novembra 1944. do juna 1945. godine, u: Tokovi
istorije, 1-2/1997, Beograd: INIS, 1997, str. 151164.
Janjetovi, Zoran. Deportacija vojvoanskih Nemaca na prinudni rad u Sovjetski Savez krajem 1944.
i poetkom 1945. godine, u: Jugoslovenski istorijski asopis, 1/1997, Beograd: Savez drutava istoriara
Jugoslavije, 1997, str. 157168.
Janjetovi, Zoran. The Disapperance of the Germans from Yugoslavia: expulsion or emigration, u: Tokovi
istorije, 1-2/2003, Beograd: INIS, 2003, str. 7389.

89
 Janjetovi, Zoran. Nemice u logorima za folksdojere u Vojvodini 19441948, u: Srbija u modernizacijskim
procesima 19. i 20. veka 2, Poloaj ena kao merilo modernizacije, ur. Latinka Perovi, Beograd: 1998, str.
496504.
Kolundija, Denis i Natalija Mileti. Crnja od smrti, Balkanist, 24. oktobar 2014. http://balkanist.net/bcs/
crnja-od-smrti/. (Poslednji pristup jul 2015.)
Kolundija, Denis. Spokoj nad parcelom 7067/1, list Dnevnik, 22. septembar 2013.
Krel, Aleksandar. Mi smo Nemci Etniki identitet pripadnika nemake nacionalne manjine u Vojvodini na
poetku 21. veka, Beograd: Etnografski institut, SANU, 2014.
Leidensweg der Deutschen im kommunistischen Jugoslawien, Band IV, Menschenverluste - Namen und
Zahlen zu Verbrechen an den Deutschen durch das Tito-Regime in der Zeit von 1944-1948, Donauschwbische
Kulturstiftung, Mnchen Sindelfingen 1994.
Makovi Stevan. Logor za Nemce u Sekiu (19441946), u: Ex Pannonia, br. 8, Subotica: Istorijski
arhiv Subotica, 2004, str. 1627. http://adattar.vmmi.org/fejezetek/1665/08_logor_za_nemce_u_
sekicu_%281944-1946%29.pdf (Poslednji pristup jul 2015.)
Milievi, Nataa. Neke forme prinudnog rada u Srbiji, 194450., u: Zbornik radova Logori, zatvori i prisilni
rad u Hrvatskoj/Jugoslaviji 19411945., 19451951., Zagreb: Hrvatski institut za povijest, 2010, str. 183203.
Najhold, Branko. Hronika Zemuna 19412000, Prvi i drugi deo, Zemun: Trag, 2013.
Nedimovi, Sandra. Marienbund i Christusjugend u Apatinu od 1935. do 1944. godine, u: Petnike sveske,
br. 55, Valjevo: IS Petnica, 2004, str. 1937.
Petrovi Todosijevi, Sanja. Na putu. Repatrijacija dece pripadnika nemake nacionalne manjine u Jugoslaviji
posle Drugog svetskog rata (19481956), u: Tokovi istorije, 3, Beograd: INIS, 2012, str. 190225.
Pupezin, Lj. Milost poznog roenja, Intervju s Ivanom Ivanjijem, Dnevni list Glas javnosti, dostupno na:
http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2002/08/06/srpski/K02080501.shtml (Poslednji pristup jul 2015.)
Radovi, Nadeda. Reitost muka 60 godina utanja o sudbini naih Nemaca, u: Fenster, Poverenje,
Pomirenje, Potenje, broj 4, Sremski Karlovci: Nemako udruenje za dobrosusedske odnose Karlowitz, 2006,
str. 36.
Radovi, Nadeda i Dobrila Sineli-Ibrajter, Vesna Weiss. Dunavske vabice II, Sremski Karlovci: LDIJ-
Veternik, 2001.
Soinfo.org. Prijateljski susret starih i novih Kljajievana, http://www.soinfo.org/vesti/vest/15004/1/
Prijateljski-susret-starih-i-novih-Kljajicevcana/ (Poslednji pristup jul 2015.)
Stefanovi, Nenad, ur. Jedan svet na Dunavu Razgovori i komentari, esto izdanje, Beograd: Drutvo za
srpsko-nemaku saradnju, 2007.
Stefanovi, Nenad Novak. Zemlja u koferu. Beograd: Nenad Novak Stefanovi, 2007.
Ugljea ajtinac. Nemogunost kolektivne sudbine, u: O Podunavskim vabama. Zrenjanin: Mandragora,
2014, str. 185186.
olohov Mihail. Nauk mrnje, Zagreb: Vjesnik, 1945.
unjar, Petar. Plavo, crno, crveno: 40.000 folksdojerske dece. Novi Sad: DOO Dnevnik novine i asopisi,
2006.

90
 Skica za jednu kulturu seanja
Recepcija stradanja Nemaca i Nemica iz istonoevropskih oblasti nakon Drugog svetskog rata u Nemakoj i
Podunavskih Nemaca/ica u Srbiji i Jugoslaviji
Marijana Stoji

(Uredniki skraena verzija teksta)

 Uvod
Na poetku, vano je rei da se tekst koji sledi bavi recepcijom kolektivnog stradanja Nemaca i Nemica
po okonanju Drugog svetskog rata tako to istrauje kako su razliiti drutveni konteksti i procesi oblikovali
dinamiku kolektivnog seanja na njihov progon iz istonoevropskih oblasti nakon rata u (Zapadnoj) Nemakoj1 i
Podunavskih Nemaca u Jugoslaviji2/Srbiji. Polazei od toga da se seanje nikada ne odigrava u praznom prostoru i
da je kolektivno seanje (kao i individualno), zapravo selektivno, tendencizno i oblikovano potrebama sadanjice

1U ovu analizu nije ukljuena Demokratska Republika Nemaka (DDR) budui da je ona gotovo u potpunosti preuzela
sovjetski narativ o Drugom svetskom ratu, tako da e se dalje u tekstu sve do ujedinjenja dve Nemake 1990. godine, pod
Nemakom podrazumevati samo Savezna Republika Nemaka. Videti na primer, Mihael Antolovi, Kultura seanja: nemako
iskustvo. Masovna demagogija ili diktatura finansijskog kapitala? Interpretacija nacizma u Zapadnoj i Istonoj Nemakoj
(19451965), u: Milivoj Belin, Petar Atanackovi, ur. Zbornik radova Antifaizam pred izazovima savremenosti (Novi Sad:
Alternativna kulturna organizacija AKO, 2012), str. 178179, str. 182184 i str. 187188. Opirnije, Andreas Dorpalen,
Weimar Republic and Nazi Era in East German Perspective, u: Central European History 11/3 (1978): str. 211230. to se
tie proterivanja Nemaca iz istonoevropskih oblasti nakon Drugog svetskog rata, Karl Betke navodi da je u DDR tokom njenog
postojanja bavljenje tom temom faktiki bilo zabranjeno. Carl Bethke, Ponovno otkrie povijesti Nijemaca u zemljama bive
Jugoslavije prva bilanca poslije 15 godina, u: Vera Katz, ur. Zbornik radova Revizija prolosti na prostorima bive Jugoslavije
(Sarajevo: Institut za istoriju u Sarajevu, 2007), str. 259.
2 U daljem tekstu Jugoslavija se odnosi samo na socijalistiku Jugoslaviju koja je postojala od 1945. do 1992. godine, kao
Federativna Narodna Republika Jugoslavija (19451963) i Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija (19631992).

92
i vizijom budunosti,3 ovde e se govoriti o seanju kao socijalnim i kulturnim konstrukcijama koje imaju svoju
vlastitu istoriju. U tom smislu, seanje e se analizirati kao slika o prolosti s obzirom na mehanizme drutvenog
prenoenja i prerade prolosti, i funkcija koje to ima, to jest kao manje ili vie svestan pojedinani, grupni ili
kolektivni odnos prema zbivanjima u prolosti, kod koga pojedinci i grupe koriste prolost da bi se razgraniili
od drugoga i izgradili identitet.4 Time e, dakle, u fokusu ove analize biti kako odreeni naini prezentacije
istorijskih dogaaja korespondiraju sa drutvenim (ideolokim, politikim, kulturnim) kontekstom, uobliavajui
odreenu kulturu seanja.
Opta pretpostavka istraivanja jeste da je seanje na progon Nemaca iz istonoevropskih oblasti nakon
Drugog svetskog rata, u Nemakoj, ali najpre Jugoslaviji, a zatim Srbiji, obeleeno iskustvom ogromnih razaranja,
zloina nad civilnim stanovnitvom i civilizacijskog sloma koji je taj rat predstavljao. U tom smislu, pretpostavka
je i da je odnos prema rtvama (koje su deo i nemake i jugoslovenske, a zatim i srpske kulture seanja),
oblikovan odnosom prema tom ratu i nainima na koji je on interpretiran u konkretnom drutvenom kontekstu.
S obzirom na to da identifikacija i imenovanje kolektivnih rtava i kolektivnih delata esto slui kao strategija
rastereivanja i potiskivanja, kojom drutva izbegavaju odgovornost za tamne strane svoje prolosti, igra vanu
ulogu u ideologiji viktimizacija koja se kristalie u razliitim naracijama, u ovom tekstu e dinamika seanja na
progon biti analizirana kroz interakciju sa drutvenim kontekstom i funkcijama tih seanja u razliitim periodima;
kao i s aspekta razliitosti pozicija u smislu pripadnosti koje prognani nose. Naime, u Nemakoj oni spadaju u
rtve veinske grupe, dok u Jugoslaviji i (kasnije) Srbiji oni pripadaju grupi koja je manjinska. S druge strane, u
pitanju su rtve koje pripadaju kolektivu onih koji pripadaju gubitnikoj strani u tom ratu.
Nijedno seanje nikada nije nekakva prolost po sebi, ve zahvat u nju iz uvek nove sadanjice (Todor Kulji),
umnogome pod uticajem drutvenog konteksta u odreenom istorijskom trenutku. Za razliku od pamenja kao
skladitenja sadraja prolosti, seanje je rekonstrukcija prolosti. Iako u doslovnom, fizikom smislu, pamte
samo pojedinci, drutvene grupe odreuju ono to e biti zapameno, kao i nain na koji e se to pamtiti. To
ukljuuje i seanje mnogo ega to oni sami nisu direktno iskusili.5 Ovaj svojevrsni rad na memoriji oblikovan
je raznovrsnim socijalnim identitetima i odnosima moi koji odreuju ta se pamti (ili zaboravlja), ko pamti, i sa
kojom namerom.6
U promiljanju kulture seanja neophodno je uoavati principe selekcije, njihove funkcije, promene u
zavisnosti od grupe i mesta, kao i kako se menjaju u vremenu. Jer one obino govore vie o drutvu u sadanjosti
nego o prolosti. Uslovljena interesima, potrebama i trenutnim prilikama u drutvu, interpretacija prolosti
odreuje delovanje u sadanjosti, kao i nain na koji se koegzistira sa drugima koji ne dele to vienje prolosti.
Takoe, izbor onoga ega e se drutva seati i naina na koji to ine odslikava naelno politiko opredeljenje
drutva, izraz je ciljeva koje drutvo postavlja u odreenom trenutku prema budunosti. Reju, interpretacija
prolosti predstavlja i izbor budunosti.

3 Todor Kulji, Kultura seanja teorijska objanjenja upotrebe prolosti (Beograd: igoja tampa, 2006), str. 8.
4 Ibid, str. 11.
5 Piter Berk, Istorija kao drutveno pamenje, Re asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja 56/2 (1999): str.
83. Dostupno na http://www.fabrikaknjiga.co.rs/rec/56/83.pdf (Poslednji pristup 12. 06. 2015).
6 John R. Gillis, Memory and Identity: The History of a Relationship, u: John R. Gillis, ed. Commemorations: The Politics
of National Identity (Princeton New Jersey: Princeton University Press, 1994), str. 5.

93
 Seanje na progon u Nemakoj U senci Holokausta
Drugi svetski rat promenio je demografiju, kulturu i shvatanje sveta zauvek, u mnogim aspektima utemeljujui
svet kako on izgleda danas. Bio je to prvi istinski globalni rat ije je gubitke ak i priblino teko proceniti, jer
je ubijao civile podjednako spremno kao i ljude u uniformi, a mnoga od njegovih najgorih ubijanja odigrala
su se na mestima ili u vremenima, kada niko nije bio u poziciji da broji rtve ili niko nije za to mario.7 Smrt
izmeu 10 i 20 odsto ukupnog stanovnitva u SSSR, Poljskoj i Jugoslaviji, 4 do 6 odsto u Nemakoj, Italiji, Austiji,
Maarskoj, Japanu i Kini, oko 1 odsto Britanije, Francuske i SAD, direktno je uzrokovana ratom.8 Pobeda 1945.
bila je totalna, predaja bezuslovna, a poraene drave potpuno okupirane od strane pobednika. Nakon Drugog
svetskog rata, u okviru koga se odvijao i projekat unitenja evropskih Jevreja, prvi put jedni naspram drugih nisu

7 Erik Hobsbaum, Doba ekstrema Istorija Kratkog dvadesetog veka 19141991 (Beograd: Dereta, 2002), str. 39.
8 Ibid.

94
stajali samo pobednici i gubitnici, ve i poinioci i rtve.9 Opisujui sam kraj rata, Jan Buruma (Ian Buruma) govori
o trijumfalizmu, oslobaanju koncentracionih logora, o ljudima irom Evrope koji nemaju vie gde da se vrate,
gladi koja vlada u sruenim gradovima, odmazdi nad stvarnim ili imaginarnim kolaboracionistima, masovnim
silovanjima nemakih ena.10 Serija konferencija izmeu 1943. i 1945. godine u Teheranu (1943. godine),
Moskvi (1944. godine), Jalti na Krimu (poetkom 1945. godine), Potsdamu (avgusta 1945. godine) i Parizu (kraj
1945. godine) bile su dogovori o podeli plena sila pobednica i pokuaji ureivanja njihovih posleratnih odnosa.
Reparaciona klauzula ustanovljenja na Krimskoj konferenciji, kada je odlueno da poratna Nemaka bude
prisiljena da plati reparacije, izmeu ostalog, u naturi upotrebom nemake radne snage, dopunjena je odlukom
na konferenciji u Postdamu o preseljenju nemake manjine iz Poljske, ehoslovake i Maarske u Nemaku na
humani nain.11 Na konferenciji o reparacijama, u Parizu, koja je predstavljala svoenje bilansa o materijalnim
i ljudskim gubicima rata, ustanovljen je princip kolektivne odgovornosti, po kome Nemaku treba prisiliti da
kompenzira u to veoj meri gubitke i patnje izazvane ujedinjenim nacijama za koje je neposredno odgovoran
i nemaki narod.12 Uprkos tome to je bilo protesta, izmeu ostalih i visokog amerikog diplomate Dorda
Kenana (George F. Kennan) i Bertranda Rasela (Bertrand Russell), humano preseljenje obuhvatilo je vie od
13 miliona pripadnika nemake manjine, od kojih je mnogo ubijeno ili umrlo tokom preseljenja ili u logorima
od bolesti, gladi i loih uslova.13 Britanski izdava i aktivista, Viktor Golan (Victor Gollancz), sa ogorenjem
pie: Ako savest ljudi ikada ponovo postane osjetljiva, taj progon e biti zapamen kao besmrtna sramota svih
koji su ga poinili ili ga ignorisali... Nemci su proterani, ne samo bezobzirno, ve i uz maksimum brutalnosti.14
Istovremeno, Nemaka se suoila sa problemom integracije 12 miliona izbeglica to je predstavljalo ogroman
socijalni problem.15
Nemaka 1945. godine bila je podeljena i potpuno unitena zemlja u koju su umarirale etiri okupacione
sile. Kako navode Aleksander i Margaret Mierlih (Alexander i Margarethe Mitscherlich) u svojoj slavnoj knjizi
Nesposobnost aljenja, propast Treeg Rajha, uprkos sumnjama koje su sigurno postajale, bila je kataklizmian

9 U ovom kontekstu se izrazi poinioci i rtve koriste za oznaavanje obrazaca uspostavljenih u ravni kolektiva, pod
kojim se podrazumeva simboliki identitet kolektiviteta vienog spolja. Nakon Drugog svetskog rata i Holokausta, Nemci
kao i Jevreji, vae za simboliki narod. To je posledica, izmeu ostalog, ogromne asimetrije nasilja u toku Holokausta i
kulturne obrade tog iskustva. Za razliku od odnosa pobednika i pobeenih, gde (uprkos nejednakosti koja se iskazuje kroz
pobedu i poraz) postoji neka vrsta simetrije nasilja, iju osnovu ini naizmeninost ratnih radnji, izmeu poinilaca i rtava
postoji asimetrija u kojoj nema odgovarajue obostranosti. Videti detaljnije: A. Asman, Duga senka prolosti. Kultura seanja
i politika povesti, str. 100101 i str. 132.
10 Ian Buruma, Year Zero: A History of 1945. (New York: The Penguin Press, 2013), str.13130. Za detaljniji prikaz situacije
od oktobra 1944. do zime 1946/47. u Nemakoj, videti: Frederick Taylor, Exorcising Hitler. The Occupation and Denazification
of Germany (London: Bloomsbury Publishing, 2012), str. 22222.
11 Ujedinjene nacije Zbirka dokumenata 19411945 (Beograd: Arhiv za pravne i drutvene nauke, 1948), str. 96 i
dalje. Videti takoe: Foreign relations of the United States: diplomatic papers: the Conference of Berlin (the Potsdam
Conference), 1945, II, U.S. Government Printing Office, 1945, str. 1495 i dalje.
12 Final Act of the Paris Conference on Reparation, Command Paper 6721, 1947, citirano prema Duko Dimitrijevi,
Zahtevi pripadnika nekadanje nemake manjine za restituciju imovine u Srbiji, Izvorni nauni rad, MP 1 (mart 2011): str.
134135. Dostupno na: http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0025-8555/2011/0025-85551101126D.pdf (Poslednji pristup
17. jul 2015).
13 E. Hobsbaum, Doba ekstrema Istorija Kratkog dvadesetog veka 19141991, str. 45.
14 Victor Gollancz, Our Threatened Values, str. 96, citirano prema Alfred de Zayas, Anglo-American Responsibility for
the Expulsion of the Germans, 194448, u: Steven Bela Vardy, T. Hunt Tooly, Ethnic Cleansing in 20th Century Europe,
(New York: Columbia University Press, 2003), str. 148. Dostupno na: http://www.hungarianhistory.com/lib/vardy/vardy.pdf.
(Poslednji pristup 17. jul 2015).
15 C. Bethke, Ponovno otkrie povijesti Nijemaca u zemljama bive Jugoslavije prva bilanca poslije 15 godina, str. 256.

95
 dogaaj za koji veina Nemaca nije bila spremna, kao ni za preispitivanje vlastite uloge u tom sistemu.16
Milioni Nemaca bili su na razliite naine upleteni u zloine: kao direktni poinioci, kao neaktivni uesnici, kao
posmatrai (bystanders) koji nisu nista preduzeli. Suenja u Nirnbergu (1945/46) i mere denacifikacije, kojima je
javnost upoznavana sa brutalnou nacistikog reima, razmerama poinjenih zloina i sistematskim progonom
i unitavanjem evropskih Jevreja, imale su ogranien domet.17
Tabu tematizacije nedavnih ratnih dogaaja i masovnih zloina, sopstvene odgovornosti, kao i sopstvene
patnje u javnom prostoru i prekoraivanje granice od privatne ka politiko-javnoj komunikaciji, oko koje
je postojao iroko rasprostranjeni drutveni konsenzus, Alaida Asman u svojoj periodizaciji nemake istorije
seanja naziva fazom komunikacijskog preutkivanja i masivne odbrane od seanja. Vremenski je locira u
period od 1945. do 1957. godine.18 Ovo se odnosi generalno i na traumatska seanja iz perspektive nemakog
civilnog stanovnitva koja su vrlo sporo postajale javna tema. Za razliku od seanja na bombardovanje, koje ni u
kom sluaju nije nestalo, ve je ostajalo zajedniko, ali i partikularno, bez sklapanja u kondenzovanu i prenosivu
priu koju prihvata itavo drutvo, za seanje na silovanja najee nije bilo mesta ni u zatienom porodinom
seanju.19 S druge strane, to ne znai da seanje na nemake rtve uopte nije postojalo u politikom diskursu
posleratnog vremena. Naprotiv, od poetka se ispoljavala tenja da se iskustva rtava objave i politizuju. U tome
je znaajnu ulogu imala tema proterivanja, koja je u Nemakoj u prve dve decenije bila jedna od glavnih psiho-
socijalnih strategija izbegavanja odgovornosti za Drugi svetski rat i Holokaust.20 Prezentacijom javnog pamenja
na progon sa Istoka, po reima Asman, dominirali su savezi prognanika i oni su artikulisali ne socijalno, ve
politiko pamenje21 u kome se ono esto koristilo za relativizaciju i izjednaavanje rtava i argument protiv
saveznikog terora, reedukacije i ponosa na krivicu.*

16 Alexander Mitscherlich and Margarethe Mitscherlich, The Inability to Mourn (New York: Grove Press, 1975).
17 Za krai prikaz procesa denacifikacije, videti: Heinz-Gunther Stobbe, Denacifikacija u Nemakoj, u: Neboja Popov
(prir.), Srpska strana rata Trauma i katarza u istorijskom pamenju, Deo II (Beograd: Samizdat B92, 2002), str. 295300. O
denacifikaciji Nemake iz perspektive nemakog stanovnitva i okupacionih sila, videti vie: Frederick Taylor, Exorcising Hitler.
The Occupation and Denazification of Germany (London: Bloomsbury Publishing, 2012), str. 223 i dalje. Takoe, John H. Herz,
The Fiasco of Denazification in Germany, u: Political Science Quarterly 63/4 (December 1948): str. 569594. O neuspehu
programa denacifikacije u amerikoj okupacionoj zoni, videti na primer, James F. Tent, Mission on the Rhine: Reeducation and
Denazification in American-Occupied Germany (Chicago and London: University of Chicago Press, 1982).
18 A. Asman, Duga senka prolosti. Kultura seanja i politika povesti, str. 125; Takoe, Todor Kulji, Prevladavanje prolosti:
uzroci i pravci promene slike istorije krajem XX veka (Beograd: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, 2002), str. 216.
19 A. Asman, Duga senka prolosti. Kultura seanja i politika povesti, str. 236.
20 Videti: Teodor Adorno, ta znai rad na prolosti, Re asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja, 57/3
(mart 2000): str. 4957. Dostupno na http://fabrikaknjiga.co.rs/rec/57/49.pdf. (Poslednji pristup 3. mart 2015). Ovo navodi
i Bethke. Videti: C. Bethke, Ponovno otkrie povijesti Nijemaca u zemljama bive Jugoslavije prva bilanca poslije 15
godina, str. 256.
21 A. Asman, Duga senka prolosti. Kultura seanja i politika povesti, str. 249. O bliskoj povezanosti udruenja prognanika
sa nemakim konzervativnim partijama, videti: Pertti Ahonen, After the Expulsion: West Germany and Eastern Europe 1945
1990 (New York: 2004), str. 176.
*Ponos na krivicu je polemiki pojam koji potie sa radikalno desne scene politikog spektra i odnosi se na navodno
mazohistiku opsednutost Nemaca krivicom. Koristi se obino u polemikama koje se bave kolektivnom odgovornou za
nacionalsocijalizam i njegovim posledicama (posebno rtvama). Videti: A. Asman, Duga senka prolosti. Kultura seanja i
politika povesti, str. 98. Mogla bi se povui neka vrsta paralele s terminom autoovinizam koji postoji u srpskoj javnosti za
oznaavanje onih koji dovode u pitanje dominantni nacionalistiki narativ o Srbima kao ako ne jedinim, a ono najveim rtvama
ratova devedesetih i komunizma. Videti na primer: Rade Ivkovi, Srpski autoovinizam ili identifikacija s agresorom, Nova
srpska politika misao, 17. april 2012. godine. Dostupno na: http://www.nspm.rs/kulturna-politika/srpski-autosovinizam-
ili-identifikacija-sa-agresorom.html?alphabet=l (Poslednji pristup 10. februar 2015). Takoe, Srpski autoovinizam:
Mrnja prema sopstvenom narodu, Emisija Raskra, Intermagazin, 22. februar 2015. godine. Dostupno na: http://www.
intermagazin.rs/srpski-autosovinizam-mrznja-prema-sopstvenom-narodu-video/ (Poslednji pristup 3. mart 2015).

96
 Jo poetkom pedesetih formirana je u Kilu (pokrajina lezvig-Holtajn) politika partija Liga prognanih
i obespravljenih (Block der Heimatvertriebenen und Entrechteten/ BHE) ija politika se koncentrisala na dva
polja Pravo na ivot na Zapadu (Lebensrecht im Westen) i Pravo na dom na Istoku (Heimatrecht im Osten).
Prvo polje odnosilo se na zastupanje interesa prognanika i programe materijalne i socijalne pomoi, dok
drugo polje obuhvata prilino nejasnu oblast ciljeva, od kojih je centralna bila uspostavljanje granica iz 1937.
godine. Ideoloki se pozivala na hrianski Zapad i antikomunizam, dok je u rukovodstvu stranke bio znaajan
broj bivih nacista. Iako je bilo pokuaja da se pored prognanika ukljue druge ciljne grupe, poput rtava
bombardovanja ili otputenih iz javnih slubi u procesu denacifikacije, dominantno je do svog spajanja 1961. sa
desnokonzervativnom Nemakom partijom (Deutschen Partei/DP) u Partiju svih Nemaca (Gesamtdeutschen
Partei/GP), ostala partija koja zastupa interese prognanika. Na saveznim izborima 1953. osvojila je 27 poslanikih
mesta i odigrala vanu ulogu u zaustavljanju procesa denacifikacije i uvoenju osoba sa nacistikom prolou
u politiku rane Savezne Republike Nemake. Taj uspeh se vie nije ponovio i do kraja ezdesetih sa promenom
drutvene atmosfere, pretvorila se u beznaajnu politiku partiju.22
Na drugoj strani, savezi prognanika (objedinjeni 1957. godine u Savez prognanih Bund der Vertriebenen/
BDV) imali su vanu ulogu u podrci artikulaciji seanja na progon kroz bogatu zaviajnu istoriografiju. Iako
vrlo neujednaenog kvaliteta (uglavnom je nisu pisali istoriari), ponekad ideoloki optereena i resantimanska,
ona predstavlja bogat istorijski izvor.23 Vredan izvor lokalnih istorijskih i etnografskih podataka su i slubene i
zaviajne knjige koje je imalo skoro svako nemako selo (ukljuujui i sela u Vojvodini, Bosni i Slavoniji). Ovo
je tim vanije to u nemakoj naunoj istoriografiji tog vremena gotovo da nema bavljenja temama koje su
se ticale miliona prognanih i izbeglih Nemaca, jer su njihovi stavovi esto bili vieni kao predvorje desnog
eskremizma. Jedini izuzetak u tom periodu je ambiciozni projekat Proterivanje Nemaca iz Istone i Srednje
Evrope na kome su 1953. do 1962. godine radili najznaajniji istoriari tog vremena, poput Vernera Koncea
(Werner Conze), Teodora idera (Theodor Schieder) i Hansa Rotfelsa (Hans Rothfels). Podsticaj za njega doao
je od Ministarstva za izbeglice, prognane i ratom oteene, i to u sklopu priprema za eventualnu mirovnu
konferenciju na kojoj je saveznikim zahtevima za reparacijama trebalo parirati popisom materijalnih gubitaka
i stradanja Nemaca, proteranih i izbeglih sa teritorija istono od Odre i Nise. Za svrhu istraivanja svedoci iz
skoro svakog nemakog sela Istone Evrope (ukljuujui i Jugoslaviju), ispunjavali su upitnike o deavanjima u
toku i nakon Drugog svetskog rata i ona se danas uvaju kao tzv. Istona dokumentacija u odeljenju nemakog
Saveznog arhiva u Bajrojtu, u Bavarskoj.24 Peti tom dokumentacije, uraen na bazi intervjua i arhivskih izvora koji
je pisao Hans-Ulrih Veler (Hans-Ulcrih Wehler), bio je posveen Jugoslaviji i dugo je smatran najrelevantnijom
naunom studijom za tu temu.

Za razliku od prethodnog perioda, kada je seanje na progon Nemaca uglavnom instrumentalizovano za

izjednaavanje i potiskivanje iskustava rtava Holokausta, zadobijajui pritom oblik diskursa optereenog jakim

22 Videti vie: York R. Winkler, Flchtlingsorganisationen in Hessen 19451954:BHE, Flchtlingsverbnde, Landsmannschaften

(Wiesbaden: Historische Kommission fr Nassau, 1998).
23 Zoran Janjetovi, Nemci u Vojvodini, Deo: Kratak pregled relevantne literature (Beograd: INIS, 2009), str. 1740. U ovom
odeljku Janjetovi daje temeljan pregled relevantne literature koja se bavi Podunavskim Nemcima u Nemakoj i sa prostora
bive Jugoslavije. Takoe, Mihael Antolovi, Delati i/ili rtve nemaka manjina u srpsko-hrvatskoj i nemakoj istoriografiji
(19452010) (rukopis neobjavljenog rada).
24 Z. Janjetovi, Nemci u Vojvodini, str. 24. Takoe, C. Bethke, Ponovno otkrie povijesti Nijemaca u zemljama bive
Jugoslavije prva bilanca poslije 15 godina, str. 258.

97
 desniarskim resantimanom,25 u drugoj fazi nemake istorije seanja u kojoj je drutvo konano priznalo patnje
jevrejskih rtava, seanje na izbeglitvo i progon sa Istoka gotovo je u potpunosti stigmatizovano kao strategija
potiskivanja i relativizacije odgovornosti za nacizam.26 Tako je i obrada te traume (kao i traume bombardovanja
nemakih gradova i masovnih silovanja na kraju rata) blokirana sa dve strane. S jedne, njegovom upotrebom
za potiskivanje drugih rtava; s druge, estinom kritike i okretanjem ka jevrejskim rtvama druge generacije,
generacije dece. U takvoj konstelaciji, za seanje na nemaka traumatska iskustva nije moglo biti mesta u
ravni javne prezentacije i nacionalnog identiteta i preputano je desnim nacionalistima i privatnom seanju
prognanika koji su i dalje patili za starim zaviajem. Istovremeno, to je spreavalo i kostruktivnu obradu traume
generacije dece nastale usled kolektivnog utanja roditelja.27 Po reima Asman, koja se poziva na Bohlebera
(Werner Bohleber): Iz psihoanalitikog ugla, patnja jevrejskih rtava zatvarala je usta generaciji dece, tako da
ona nisu mogla da govore o sopstvenim traumatizacijama.28
Govor Richard von Weizsckera29 u Bundestagu povodom etrdesete godinjice okonanja rata u Evropi i
nacionalsocijalistike strahovlade smatra se prekretnicom u seanju na 1945. godinu. Richard von Weizscker
osvre se i na patnju Nemaca, ali u njegovom sluaju to nije u obliku nultog skora, gde jedne rtve potiru druge,
niti univerzalizacijom rtava gde se, na primer, jevrejske rtve stavljaju u istu ravan sa esesovcima poginulim
u ratnim dejstvima, kao to je to uraeno u poseti Bitburgu30 (i ponovo potiru, na drugaiji nain). On apeluje
za saoseanje sa svim patnjama koje je ostavila nacistika epoha, pa i sa patnjama Nemaca: u bombardovanju
gradova, progonima i pljakanjima, silovanjima, nepravdama i muenjima, ne instrumentalizujui tu patnju za
umanjivanje ili odbacivanje nemake odgovornosti za rat.
U debati tokom 1986. i 1987. godine, nazvanoj spor istoriara (Historikerstreit), kojom je u nemakoj
javnosti obnovljena debata oko faizma koja se po intenzitetu moe porediti sa slinim debatama s kraja
ezdesetih, mogu se pratiti i odjeci Vajcekerovog govora, kao i rasprave (kako u Bundestagu, tako i u iroj javnosti)
o planiranom muzeju nemake istorije i podizanju spomenika Holokaustu. Uprkos nazivu, spor nije nastao oko
nekih istorijski novih injenica, ve oko naina na koji se injenice prezentuju. Takoe, u estokom sukobu nisu
uestvovali samo istoriari, ve gotovo kompletna javnost. Neto pojednostavljeno, jer je debata dugo trajala

25 A sa novom politikom prema Istoku (Ostpolitic) kancelara Vilija Branta prema istonim susedima i potpisivanjem
sporazuma u Moskvi i Varavi 1970. godine kojim se izmeu ostalog, priznaju postojee granice na liniji OdraNisa diskurs
o progonu za mnoge je dobio i konotaciju reakcionarnog. C. Betke, Ponovno otkrie povijesti Nijemaca u zemljama bive
Jugoslavije prva bilanca poslije 15 godina, str. 257.
26 A. Asman, Duga senka prolosti. Kultura seanja i politika povesti, str. 239.
27 Vie o efektima utanja o prolosti u porodicama na socijalizaciju novih generacija, videti Gezine van (Gesine
Schwan), Razorna mo preutane krivice, u: Republika (1997): str. 169170. Dostupno na: http://www.yurope.com/zines/
republika/arhiva/97/170/170_30.HTM (Poslednji pristup 15. maj 2015). Aleksandra i Margaret Mierlih takoe, opisuju
paraliue efekte koje je poinilako pamenje sa svojom enjom za podvlaenjem crte i naginjanjem zaboravu imalo na
zapadnonemako posleratno drutvo. Videti: A. Mitscherlich, M. Mitscherlich, The Inability to Mourn.
28 W. Bohleber, Trauma, Traurer und Geschichte, str. 143, prema A. Asman, Duga senka prolosti. Kultura seanja i politika
povesti, str. 253 (u fusnoti).
29 Richard von Weizscker, Speech in the Bundestag on 8 May 1985 during the Ceremony Commemorating the 40th
Anniversary of the End of War in Europe and of National-Socialist Tyranny, Office of the Bundesprsident (ret.) Richard von
Weizscker. Ceo govor je dostupan na: https://www.lmz-bw.de/fileadmin/user_upload/Medienbildung_MCO/fileadmin/
bibliothek/weizsaecker_speech_may85/weizsaecker_speech_may85.pdf (Poslednji pristup 2. jul 2015).
30 Re je o zajednikoj poseti nemakog kancelara Helmuta Kola (Helmut Kohl) i amerikog predsednika Ronalda Regana
(Ronald Reagan) 5. maja 1985. kada su u toku Reganove posete Nemakoj istog dana posetili koncentracioni logor Bergen-
Belsen, a zatim u toku popodneva nemako vojno groblje na kome su bili sahranjeni i pripadnici SS-a. Ovo je izazazvalo buru
u nemakoj javnosti.

98
i vrlo je slojevita31 sukob se odvijao kao i ranije oko toga da li najzad treba zavriti sa prolou i rasteretiti
nemaki nacionalizam od hipoteke nacizma, ili ona preko Auvica, mora da ostane stalna opomena do ega
moe dovesti radikalni nacionalizam i istovremeno, pozadina za promiljanje dananjeg desnog ekstremizma u
Nemakoj.32 () Samo stalni dijalog sa prolou i preispitivanje sadanjosti, identiteta koji se grade, politikih
ideja i praksi u svetlu prolosti i njenih posledica, ine izvor politike pedagogije. A prolost koja uznemirava,
koja se opire rutinizaciji i normalizaciji nain je na koji se odgovornost za prolost pretvara u odgovornost za
sadanjost i budunost.

U poslednjoj deceniji XX veka koordinate kolektivnog seanja u Nemakoj pomeraju se u pravcu kompleksnijih
prikaza prolosti. S jedne strane, to znai dalje proirivanje i ukljuivanja i drugih rtava nacionalsocijalizma u
kolektivno seanje; s druge, dugo potiskivano traumom Holokausta, seanje na nemake rtve bombardovanja
gradova, silovanja i progona iz istonoevropskih oblasti, od poetka devedesetih ponovo postaju i tema naunih
istraivanja33 i lagano ulazi u javni fokus. Na osnovu istraivanja medijskih sadraja i tema komemorativnih
priredbi, kao prekretnu godinu u kulturi seanja, kada je u pitanju perspektiva nemakih rtava, Klaus
Nauman (Klaus Naumann) oznaio je i 1995. godinu. U poreenju sa 1985. godinom, teme tih priredbi znaajno
su promenjene i usmeravaju se na bombardovanje i progon, dok je iskustvo nemakih rtava sve prisutnije
u javnom diskursu seanja.34 Alaida Asman taj povratak seanja vremenski smeta neto kasnije, u 2003.
kada se sa velikim emocionalnim angamanom raspravljalo o patnji Nemaca pri kraju i nakon Drugog svetskog
rata u medijima, u knjievnosti i filmovima, intervjuima i dokumentarnim programima. Kao jedan od razloga
navodi i bioloko nestajanje poslednjih oevidaca i ulazak na scenu tree generacije generacije unuka. Kao
i sedamdesetim i osamdesetim godinama i ovde je teren porodino pamenje, ali ne u kljuu konfrontacije
i odbrane, ve istraivanja tog pamenja kao dela vlastite biografije i identiteta, koja povremeno dobijaju i
apologetski karakter.35 To nije nimalo jednostavno i bez tenzija i na unutranjem i na spoljanjem politikom
planu. Poslednjom decenijom i po dominira politika debata o inicijativi Saveza prognanih za izgradnju u Berlinu
Evropskog centra protiv progona o kojoj se raspravljalo i na zasedanju Bundestaga 2002. godine. Izgradnju
snano podravaju Hriansko-demokratska unija (CDU), savezni predsednik, organizacije progonjenih, ali i neki
levi i liberalni intelektualci. Protivnici izgradnje Centra ovo vide kao pokuaj uspostavljanja antipoda spomenu
na Holokaust i prostor za jaanje uticaja razliitih organizacija prognanih (koje su na politikom spektru uglavnom
poreane od desnog centra do radikalnog desnog krila). Diskusiju o Centru protiv progona pratilo je mnotvo

31 Za detaljan prikaz toka i znaaja spora istoriara na srpskom, videti: T. Kulji, Prevladavanje prolosti: uzroci i pravci
promene slike istorije krajem XX veka, str. 148168. Videti i: Geoff Eley, Nazism, Politics and the Image of the Past:
Thoughts on the West German Historikerstreit 19861987, Past & Present, 121 (November 1988): str. 171208. Dostupno
na http://sciencepoparis8.hautetfort.com/media/02/02/34a0c6eb87bbd821ef62bcfe05504854.pdf (Poslednji pristup 1. jul
2015).
32 Po reima Kuljia, ova debata je pouna kao razvijeni obrazac sukoba izmeu konzervativnih nacionalista i kritiara
nacionalizma svuda u Evropi. T. Kulji, Prevladavanje prolosti: uzroci i pravci promene slike istorije krajem XX veka, str. 162.
33 Za pregled relevantnih istorijskih istraivanja, videti: Mihael Antolovi, Nemaka nacionalna manjina u Jugoslaviji kao
predmet nemake istoriografije (19452010) u: Zbornik Matice srpske za istoriju, 87 (2013): str. 145148. Dostupno na
http://www.maticasrpska.org.rs/wordpress/assets/ZMSI%20br%2087%20%28stampa%29.pdf (Poslednji pristup 12. jun
2015).
34 Prema A. Asman, Duga senka prolosti. Kultura seanja i politika povesti, str. 236.
35 Vie: Ibid, str. 235264.

99
 kontraverzi.36 Nakon snanih protesta poljske i eke vlade, kao kompromis i zajednika inicijativa nemakih i
poljskih institucija, formirana je Mrea za seanje i solidarnost (The Network for Remembrance and Solidarity)
koja ukljuuje evropske naunike, istraivae i organizacije koji se bave ovim temama.37

Povratak seanja na nemake rtve tokom neto vie od dve poslednje decenije u Nemakoj se naravno,
ne pojavljuje jednoznano. U njemu je mogue pratiti (najmanje) dve tendencije: jedna je na tragu
instrumentalizacije i politizacije patnji u duhu obrasca iz pedesetih i nastojanja za okonavanjem suoavanja
sa nacistikom prolou (podvlaenja crte);38 druga, kao kompleksniji i vieslojniji pristup, koji ne negira
nemaku odgovornost za nacizam, niti ga revalorizuje, ve kroz prevazilaenje jednostavnih dihotomija delat/
rtva i mi/oni, otvara prostor za priznavanje patnji svih. U osnovi prvog pristupa je partikularistiki moral,
normalizacija nacionalizma i popularizacija tradicionalnih vrednosti i nacionalnih simbola;39 u osnovi drugog je
univerzalistiki moral koji polazi od bazine etike norme ljudskog dostojanstva, utemeljene na solidarnosti i
potovanju svakog ljudskog bia bez obzira na njegove pripadnosti. U drugom pristupu, suoavanje sa prolou
je proces koji se nikada ne zavrava, jer je istorija stalna opomena ta su ljudska bia u stanju da urade jedna
drugima. Ti procesi nisu jednostavni, niti se tiu samo Nemaca. Evropa je tesno povezana, izmeu ostalog,
i prolou i nasleem nacizma, koji je imao razliite dinamike i posledice u svim evropskim zemljama. Oni
su povezani i sa procesima suoavanja sa prolou i u drugim evropskim zemljama i postavljaju na razliite
naine pitanje odgovornosti i za te zemlje. Kao takvi, oni su takoe podloni razliitim instrumentalizacijama i
politizaciji.

36 U medijima videti, na primer: David Crossland, The World From Berlin: German Expellee Leader Hurts Her Cause With
Polish NPD Comments, Spiegel Online International, 7. mart 2007. Dostupno na: http://www.spiegel.de/international/
the-world-from-berlin-german-expellee-leader-hurts-her-cause-with-polish-npd-comments-a-470372.html; arko Raki,
Bekstvo, progon i dug put pomirenja, Politika, 18. februar 2009. Dostupno na http://www.politika.rs/sr/clanak/75734/
Svet/Bekstvo-progon-i-dug-put-pomirenja; Rob Turner, ed. Controversial German politician renounces claim on post
in expellees museum, Deutsche Welle, 11. februar 2010. Dostupno na http://www.dw.com/en/controversial-german-
politician-renounces-claim-on-post-in-expellees-museum/a-5239231 (Poslednji pristup 12. jun 2015).
37 C. Bethke, Ponovno otkrie povijesti Nijemaca u zemljama bive Jugoslavije prva bilanca poslije 15 godina, str. 257.
38 Sada u novom kontekstu, nakon kraja Hladnog rata i sloma blokovske podele sveta u kome je ujedinjena Nemaka moan
ekonomski i politiki faktor.
39 A povest o rtvama mogla bi da igra ulogu novog nacionalnog mita koji povezuje iskustvo Istonih i Zapadnih Nemaca,
nudei vanu emocionalnu sponu nasuprot mnogo emu to ih i dalje razdvaja.

100
 Seanje na progon Podunavskih Nemaca u Jugoslaviji
Na strani anela
Na poetku ovog dela vano je imati na umu kompleksnost Jugoslavije kao tvorevine, kao i to da je ona
do raspada razliito izgledala u razliitim fazama svoje (i) socijalistike istorije u zavisnosti od drutvenih,
politikih i ekonomskih procesa koji su se u odvijali ne samo unutar jugoslovenskog prostora, ve i u irem
meunarodnom kontekstu. Iako se devedesete mogu oznaiti kao prelomna taka, mnogi od tih procesa odvijali
su se jo u toku socijalizma (posebno od poetka osamdesetih u krugovima intelektualne opozicije). Jaanje
centrifugalnih tendencija unutar republikih partijskih rukovodstava nakon Titove smrti i ideoloki vakuum,
nastao kombinovanim dejstvom sistemske krize40 i raspada zajednike vizije prolosti u Jugoslaviji, podstakao je
sveobuhvatno preispitivanje istorijskog iskustva Jugoslavije u intelektualnim krugovima. Ovo je vodilo i uklanjanju
brojnih tabua. To se nije odvijalo jednoznano, ve u dijalektici napora za proirivanjem ljudskih i graanskih
prava, s jedne strane, a s druge, u jaanju etnonacionalistikog diskursa utemeljenog na samoviktimizaciji i
nepravdama nanetim kolektivitetu od strane drugih (uglavnom drugih jugoslovenskih naroda). Poetkom

40 Za detaljniju analizu sistemskih faktora u raspadu Jugoslavije, videti vie: Dejan Jovi, Jugoslavija drava koja je
odumrla/Uspon, kriza i pad etvrte Jugoslavije (Zagreb, Beograd: Prometej, Samizdat B92, 2003). Takoe, Laslo Sekelj,
Jugoslavija, struktura raspadanja Ogled o uzrocima strukturne krize jugoslovenskog drutva (Beograd: Izdavako preduzee
Rad, 1990).

101
 devedesetih, promena socioekonomskog i politikog sistema zahtevala je i novi legitimacijski obrazac i povlaila
je i reinterpretaciju prolosti u skladu sa novim drutvenim kontekstom. Nova sadanjost je (opet) traila novu
prolost. Kao i u drugim krajevima bive Jugoslavije, ovo je u Srbiji ukljuivalo i novo vrednovanje 1945. godine
u kolektivnom pamenju. Ovaj iri kontekst neophodno je imati na umu i u istraivanju seanja na progon
Podunavskih Nemaca nakon Drugog svetskog rata, jer on snano utie i na dinamiku i oblikovanje tog seanja.
Istorijski, Drugi svetski rat u Jugoslaviji ostavio je trag kroz oko dva miliona rtava to direktnih usled
ratnih dejstava, u logorima, masovnim unitenjima ili zbog gladi i bolesti, to indirektnih rtava rata (usled
pobaaja, emigracije, otmica, preseljavanja ili proterivanja).41 Pored mrtvih, statistika pokazuje i oko 400.000
zarobljenika, interniranih i prinudnih radnika, 530.000 proteranih, kao i 320.000 nasilno regrutovanih.42 To
nije bio samo rat protiv nacizma, ve i krvavi meutentiki sukob unutar zemlje, koji je rezultirao masovnim
ubistvima i etnikim ienjima u etniki heterogenijim delovima. Rat je trag ostavio i na preivele, dubokom
traumom zbog smrti lanova porodice, prijatelja i suseda, i sopstvenih iskustva gladi, patnje i sveprisutnosti
nasilja. Kraj rata i neposredne godine nakon rata obeleila su i ideoloka razraunavanja i progon ideolokih
neprijatelja i uspostavljanje novog socijalistikog poretka baziranog na ideji egalitarizma, kao i bratstvu i
jedinstvu jugoslovenskih naroda i narodnosti. Za jugoslovenske komuniste, Narodnooslobodilaka borba
(NOB) bila je pokreta i osnov legitimiteta socijalistike revolucije, a Narodnooslobodilaka vojska i partizanski
odredi Jugoslavije (NOV i POJ), institucija koja je otelotvoravala ideal bratstva i jedinstva.43 Kraj rata takoe
oznaava i kraj vekovnog prisustva Podunavskih Nemaca na prostoru koji danas imenujemo kao prostor bive
Jugoslavije.44 Izuzev onih koji su aktivno uestvovali u NOB-u, ili bili u braku sa pripadnikom ili pripadnicom
neke druge etnike grupe, na celokupno nemako stanovnitvo koje je ostalo u Jugoslaviji primenjen je princip
kolektivne krivice. Po odluci Antifaistikog vijea narodnog osloboenja Jugoslavije (AVNOJ) od 21. novembra
1944. godine45 konfiskovana je sva imovina Nemakog Rajha, kao i imovina osoba nemake nacionalnosti koje
imaju jugoslovensko dravljanstvo (kasnije iskoriena za agrarnu reformu i podeljena kolonistima). U junu
1945. jugoslovenska vlada je odluila da svi Nemci [] treba da budu iseljeni u Nemaku.46 Kako Jugoslavija
nije potpadala pod odredbe Potsdamskog protokola i kako su saveznici ostajali vrsti u odbijanju transfera
celokupnog nemakog manjinskog stanovnitva u Nemaku, preostali Nemci (ukljuujui ene, decu i stare)
upuivani su u logore na prinudni rad, gde su mnogi umrli od bolesti, maltretiranja i gladi. Broj umrlih u logorima
obuhvata njih 48.447, to je skoro 10% predratnog nemakog stanovnitva, a s obzirom na to da je samo manji

41 Mari-anin ali, Istorija Jugoslavije u 20. veku (Beograd: Clio, 2013), str. 209.
42 Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija, Savezni zavod za stratistiku (izd.), Jugoslavija, str. 191 i dalje prema ibid.
43 Ibid, str. 205209.
44 Jedan deo Podunavskih Nemaca je u kasno leto 1944. godine bio napustio zemlju nakon nareenja za evakuaciju
Kancelarije za folksdojere Rajha. Josip Mirni navodi da je od oko pola miliona Podunavskih Nemaca, koji su iveli u Jugoslaviji
pre rata, kraj rata je doekalo njih oko 200.000. Josip Mirni, Nemci u Bakoj u Drugom svetskom ratu (Novi Sad: Prosveta,
1974), str. 332. Kada je u oktobru 1944. godine Crvena armija prela Dunav, oko 30.000 nemakih zarobljenika i prinudnih
radnika deportovano je u Sovjetski Savez. Ibid, str. 327.
45 U pitanju je Odluka o prelazu u dravnu svojinu neprijateljske imovine, o dravnoj upravi nad imovinom neprisutnih lica
i o sekvestru nad imovinom koju su okupatorske vlasti prisilno otuile koju je Predsednitvo AVNOJ-a usvojilo 21. novembra
1944. godine. Obuhvatala je, osim imovine dravljana Nemakog Rajha, jugoslovenskih Nemaca, i imovinu ratnih zloinaca,
bez obzira na dravljanstvo koje imaju, kao i osoba koje su presudom vojnih ili civilnih sudova bile osuene na gubitak
imovine u korist drave. Videti vie: Marijan Maticka, Zakonski propisi o vlasnikim odnosima u Jugoslaviji (19441948),
u: Radovi Zavoda za hrvatsku povijest, 25/1, Zavod za hrvatsku povijest Filozofskoga fakulteta Sveuilita u Zagrebu (Zagreb:
FF press, 1992), str. 126127. Dostupno na http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=78319 (Poslednji
pristup 25. avgust 2015).
46 Videti vie: Zoran Janjetovi, Between Hitler and Tito, Disappearance of the Vojvodina Germans (Beograd: Zoran
Janjetovi, 2005), str. 111 i dalje.

102
deo jugoslovenskih Nemaca ostao u zemlji u jesen 1944. godine, procenat umrlih u logorima u stvari je mnogo
vei.47 Sa zatvaranjem poslednjih logora 1948. godine, nakon sukoba sa Informbiroom, mnogi od preostalih su
emigrirali, najvie u Nemaku i Austriju.
Kao to je ve reeno, kao i Nemakoj, seanje na progon Podunavskih Nemaca nakon Drugog svetskog rata
na tlu Jugoslavije u toku socijalistikog perioda duboko je obeleeno, s jedne strane, iskustvom tog rata, a s druge,
ideolokim konfrontacijama izmeu dva sistema, kapitalistikog i socijalistikog, koje su usledile nakon njegovog
okonanja. Stvorena kao odbrambeni savez malih naroda od velikih suseda, Jugoslavija je izuzetno zavisila od
slike spoljanjeg neprijatelja, a identitet drave razvijao se na ideji razliitosti, traenju treeg puta u odnosu
na SSSR i predratnu Jugoslaviju i liberalnu demokratiju uopte (gde su se liberalna demokratija i kapitalizam
koristili kao sinonimi).48 Narodnooslobodilaki rat i partizanska borba za osloboenje od nacistike okupacije,
kao i socijalistika revolucija, predstavljali su utemeljivake mitove nove drave. Samim tim, Drugi svetski rat je
imao i poseban status u kolektivnom seanju i zbog svoje specifine prirode najee se postavljao i kao prvi bedem u
odbrani same socijalistike ideje. Oko toga se konstituisao identitet Nove Jugoslavije, koji je promovisan ne samo
kroz zvaninu istoriografiju (i njenu operacionalizovanu verziju u obliku kolskih udbenika iz istorije), ve i kao
vaan deo popularne kulture. Epska borba protiv okupatora bila je deo popularne mitologije, promovisana kroz
filmove, knjige, strip i muziku. Imajui u vidu da proizvodi popularne kulture do izvesne mere predstavljaju
refleksiju drutveno prihvatljivih vrednosti kao i da sami utiu na njihovo oblikovanje,49 zbog njenog uticaja
izuzetno je zanimljivo pratiti jedan vaan segment popularne kulture socijalistikog perioda: takozvane
filmovane ofanzive (u okviru partizanskog ratnog filma). U pitanju su filmovi koji su ekranizovali sedam veih
vojnih operacija nemake vojske i njenih saveznika protiv jugoslovenskih partizana tokom Drugog svetskog rata.
Filmovane ofanzive su u simbolikom smislu zauzimale znaajno mesto u okviru zvaninog ideolokog diskursa
jugoslovenskog socijalizma. Bila je to jedna vrsta dravnih projekata. Prema Nemanji Zvijeru, tokom vremena
naracija o sedam neprijateljskih ofanziva50 postala je vano mesto seanja i jedan od vanijih segmenata na
kojem se gradio ideoloki monopol, ali i znaajno sredstvo za redukciju kompleksnosti Drugog svetskog rata na
teritoriji Jugoslavije.51 Analizirajui slike neprijatelja koje su u njima prisutne, on zakljuuje da u prikazu Nemaca
kao manje-vie konstanta dominira slika o njihovoj brojanoj i tehnolokoj nadmoi, brutalnosti i bezlinosti. Iako
je njihovo karakterisanje razliitog intenziteta od filma do filma, u zavisnosti od dnevnopolitikih i ideolokih do
krajnje praktinih razloga (kakvi su na primer, jugoslovensko-nemaka koprodukcija u snimanju Bitke na Neretvi
ili prvi talas masovnog turizma tokom ezdesetih kada se povijesni neprijatelji pretvaraju u dobrodolu turistiku

47 Zoran Janjetovi, Da li je bilo genocida nad Podunavskim vabama u Jugoslaviji?, Drutvo za srpsko-nemaku
saradnju. Dostupno na: http://www.drustvosns.org/nemacka%20manjina/janjetovic/Z.%20Janjetovic,%20Da%20li%20
je%20bilo%20genocida%20nad%20podunavskim%20%C5%A0vabama%20u%20Jugoslaviji.pdf (Poslednji pristup 19. jul
2015).
48 Definisanje neprijatelja generalno je i definisanje kolektiva i predstavlja jednu od vanih taaka distinkcije u odnosu na
koju odreeni kolektiv gradi sliku o seb. Taj proces se obino odvija kroz pripisivanje loih osobina neprijatelju, pri emu se
vlastiti kolektiv od njih istovremeno oslobaa. U tom smislu, pretpostavka o postojanju neprijatelja i vlastitoj ugroenosti,
legitimizira i politike postupke tog istog kolektiva. Videti vie: Suzan Bak-Mors, Svet snova i katastrofa (Beograd: Beogradski
krug, 2005), str. 12 i dalje.
49 Videti vie: Jack Nachbar, Kevin Lause, ed. Popular Culture: An Inrtoductory Text (Bowling Green, OH: Bowling Green State
University Popular Press, 1992).
50 Filmovane ofanzive su Kozara (1962), Desant na Drvar (1963), Bitka na Neretvi (1969), Sutjeska (1973), Uika republika
(1974), Pad Italije (1981) i Igmanski mar (1983).
51 Nemanja Zvijer, Koncept neprijatelja u filmovanim ofanzivama, u: Socioloki pregled, XLIV/3 (2010): str. 419437, str.
421 i dalje. Videti takoe, Nemanja Zvijer, Ideologij filmske slike: Sociolok nliz prtiznskog rtnog spektkl (Beograd:
Filozofski fakultet u Beogradu, 2011).

103
 klijentelu52), u negativnoj slici Nemaca nema previe odstupanja. Nasuprot ovakvom surovom neprijatelju stoji
kolektivitet koji ini partizanska vojska kao skup uzvienih individua i bespomoni narod koji ona titi.53 Oficijelna
verzija povesti, prema kojoj je sva odgovornost za patnju i zloine pala na Nemce (bez dubljeg promiljanja
graanskog rata, meuetnikih sukoba unutar jugoslovenskog prostora i istrebljenja jugoslovenskih Jevreja i
Roma koje ne bi moglo biti mogue bez iroke saradnje lokalnih aktera), imala je za posledicu i u Jugoslaviji, kao
i u mnogim drugim evropskim zemljama, da su mnoga seanja na dogaaje za vreme i posle rata na zgodan
nain zaboravljena.54
U kontekstu seanja na Podunavske Nemce u socijalistikom periodu, sa retkim izuzecima, oni su u
zvaninom i javnom seanju potpuno poistoveeni sa nacizmom i iskustvom Drugog svetskog rata, a seanje na
progon uglavnom postoji ili u okviru tog diskursa ili se potpuno iskljuuje. Do sredine ezdesetih u Jugoslaviji
je ostalo jedva nekoliko hiljada Podunavskih Nemaca, koji su se pod teretom jo neizbledelog antinemakog
raspoloenja uglavnom opredeljivali za etniku mimikriju sve do poetka devedesetih, izjanjavajui se kao
Maari, Hrvati, Srbi, esi ili kao pripadnici neke druge etnike zajednice.55 Kao ilustracija tog procesa mogu
posluiti rei Stjepana Sedera, koji o svom etnikom identitetu kae: Mene su do moje osamnaeste godine, za
potrebe kolske evidencije, kao i u drugim dokumentima, vodili kao Hrvata. To nije bilo sporno, jer su se Nemci
u Sremskim Karlovcima u velikom procentu, da ne kaem gotovo svi, posle Drugog svetskog rata izjanjavali kao
Hrvati. To je, u stvari bio njihov modus vivendi [kurziv u originalu]. Kada sam napunio osamnaest godina poeo
sam da se izjanjavam kao Jugosloven.56
Dok su Nemci uglavnom funkcionisali kao skrivena manjina, postepeno se asimilujui, tema njihovog progona
nakon rata ostala je tabu sve do raspada drave, s poetka devedesetih, ne samo u javnom i zvaninom pamenju,
ve velikim delom i u istoriografiji. Kao i u Nemakoj, ona je obojena ideolokim razlikama i snanim seanjima na
rat. To je vidljivo ne samo u interpretaciji istorijskih dogaaja, ve i u izboru tema istraivanja. Radovi posveeni
Podunavskim Nemcima uglavnom su se bavili vremenom nakon 1918. godine, posebno dogaajima tokom
Drugog svetskog rata.57 Interpretativni okvir, postavljen jo 1946. godine u slubenom elaboratu Pokrajinske

52 Renata Jambrei Kirin, Politika sjeanja na Drugi svjetski rat u doba medijske reprodukcije socijalistike kulture, u: Lada
ale-Feldman, Ines Prica (ur.), Devijacije i promaaji (Zagreb: Institut za etnologiju i folkloristiku, 2006), str. 173.
53 Ovo ni u kom sluaju ne znai da se celokupni jugoslovenski film moe svesti na nekritiku reprodukciju zvanine
ideologije. Recimo, filmovi u okviru onog to je oznaeno kao Novi jugoslovenski film (19611972), odnosno
jugoslovenski crni talas daju mnogo kritiniju i kompleksniju sliku koja je odstupala od uobiajenih ideolokih stereotipa
u prikazu i partizanske borbe i partizana, kao i tadanje jugoslovenske stvarnosti. Ipak, njihov uticaj ostao je ogranien na
relativno uske intelektualne i umetnike krugove. O jugoslovenskom crnom talasu videti vie u, na primer: Greg Dekjur,
Jugoslovenski crni talas: polemiki film od 1963. do 1972 u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (Beograd:
Filmski centar Srbije, 2011). S druge strane, za istononemake producente je 1990. godine snimljen film Voleo bih da
sam golub o slavonskoj partizanskoj eti Ernest Telman. eta je formirana 1943. godine i bila je sastavljena od preteno
slavonskih Nemaca, uz jedan broj prebega iz Vermahta. Vie o jedinici videti u: Nail Redi, Telmanovci Zapisi o njemakoj
partizanskoj eti Ernest Telman (Beograd: Narodna armija, 1984). Film Voleo bih da sam golub dostupan je na https://
www.youtube.com/watch?v=ge26Y2BTyFo (Poslednji pristup 18. avgust 2015).
54 Tony Judt, The Past Is Another Country: Myth and Memory in Postwar Europe, u: Daedalus, 121/4, Immobile Democracy?
(Fall 1992): str. 89.
55 Videti vie: Aleksandar Krel, Mi smo Nemci Etniki identitet pripadnika nemake nacionalne manjine u Vojvodini
na poetku 21. veka (Beograd: Etnografski institut, SANU, 2014), Deo: Bili bismo i Kinezi Etnika mimikrija Nemaca u
socijalistikoj Jugoslaviji, str. 141151.
56 Ibid, str. 146.
57 Za detaljan pregled relevantnih radova, videti: Mihael Antolovi, Srpska istoriografija o Nemcima u Vojvodini u:
Spomenica Istorijskog arhiva Srem, 7 (Sremska Mitrovica: Istorijski arhiv Srem, 2008), str. 149165, str. 150 i dalje. Takoe,
Z. Janjetovi, Nemci u Vojvodini, str. 29 i dalje.

104
komisije za utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa u Vojvodini, ivot, rad i dranje domaih Nemaca
(folksdojera) pre rata, za vreme rata i za vreme okupacije, sa manje ili vie suptilnosti zadran je do poetka
devedesetih.58 Dvadeset godina kasnije (1966) objavljena je prva od tri monografije posveene Nemcima u
Jugoslaviji, koliko ih je ukupno objavljeno tokom socijalistikog perioda. To je monografija o nacizmu i Nemcima
u Jugoslaviji tokom tridesetih godina, slovenakog istoriara Duana Bibera Nacizem in Nemci v Jugoslaviji
19331941. Druga je objavljena 1974. i predstavlja rad Josipa Mirnia Nemci u Bakoj u Drugom svetskom ratu
u kome se analizira uloge nemake manjine u Bakoj pred Drugi svetski rad i u toku rata. Iako oba rada ostaju
unutar dominantne ideoloke paradigme domaih Nemaca kao pete kolone, ovo su znaajni istoriografski
radovi, dobro utemeljeni na raspoloivim izvorima literature.59 Ovo se ne moe rei za delo Petra Kaavende
Nemci u Jugoslaviji 19181945 koje je vrlo selektivnim tumaenjima istorijskih procesa potpuno obojeno tezom
o kolektivnoj krivici nemake manjine kao snanog faktora pete kolone u Kraljevini Jugoslaviji u godinama uoi
Drugog svetskog rata i [] njene odlunosti da se dobrovoljno i svesno angauje u tom pravcu.60 U sluaju ovog
dela se, zbog izrazite jednostranosti, vie moe govoriti o ogoljenoj upotrebi istorije. Potpuno poistoveivanje
nacista i vojvoanskih Nemaca logino implicira da su oni koji se zalau za diferenciran pristup u odnosu prema
sudbini Podunavski Nemaca, istraivanju i nacistike mobilizacije u toku rata, ali i progona nakon, pokuavali
i sada pokuavaju da pravdaju Trei rajh. [].61 Podunavski Nemci su i u udbenicima predstavljeni kao
kolaboracionisti i petokolonai.62 Kako pokazuje Jajetovieva analiza srpskih udbenika istorije izmeu 1918. i
2000. godine, jedina situacija kada su Podunavski Nemci pomenuti jeste kolonizacija i agrarna reforma nakon
Drugog svetskog rata (ali i tada bez rei o proterivanju), redovno uz napomenu da je podeljena i zemlja
foksdojera koji su saraivali sa okupatorom i koji su pobegli u strahu od zasluene kazne.63 Generalno gledano,
u njima se istorija odnosa Junih Slovena i Podunavskih Nemaca obrauje krajnje fragmentarno, bez pokuaja
da se predstavi celovita slika prisustva Nemaca, zajednikog ivota i meusobnih uticaja. U selektivnom prikazu
zajednike istorije, slika Podunavskih Nemaca uglavnom je negativna, fokus je na konfliktima koji najee ostaju
ili neobjanjeni, ili se objanjavaju samo jednostrano, ili ak krivotvore; dok se njihova dostignua i doprinosi
tokom istorije zajednikog ivota ovdanjoj kulturi, tehnoligiji i privredi ili preutkuju, ili se stavljaju u funkciju
skrivene agende kakva je germanizacija, nemaki imperijalizam i osvajanje prostora. To ne iznenauje ako
imamo u vidu da obrazovne institucije funkcioniu i kao mesta ideoloke produkcije, gde se i putem udbenika
prenosi ono to se smatra drutveno prihvatljivim znanjem i poeljnim obrascima ponaanja i miljenja. Vraajui
se Janu Burumi i njegovim reima o odrastanju tokom pedesetih u Holandiji: Saznanje da nas od naroda koji
personifikuje zlo deli granica bilo je ohrabrujue. Oni su bili zli, dakle mora biti da smo mi dobri. Odrastati posle
rata u zemlji koja je doivela nemaku okupaciju znailo je biti svestan da je ovek bio na strani anela,64 nije
neoekivano da ni u Jugoslaviji nije bilo previe mesta za povest o nepravdi i patnji koja bi naruavala sliku onih
na strani anela.

58 Antolovi navodi tendencioznost pomenutog elaborata u dokazivanju osnovne teze da je najvei deo pripadnika nemake
manjine predstavljao petu kolonu, legitimizujui time posleratnu politiku prema Nemcima. M. Antolovi, Delati i/ili rtve
nemaka manjina u srpsko-hrvatskoj i nemakoj istoriografiji (19452010), str. 9.
59 Ibid, str. 910; Z. Janjetovi, Nemci u Vojvodini, str. 3133.
60 Petar Kaavenda, Nemci u Jugoslaviji 19181945. (Beograd: Institut za savremenu istoriju, 1991), str. 67.
61 Ibid, str. 68.
62 Ovde se koristi analiza Zorana Janjetovia samo srpskih udbenika istorije, ali se sa velikom verovatnoom moe
pretpostaviti da je to se tie udbenika u socijalistikom periodu, slino i u drugim delovima tadanje drave. Ni nakon sloma
socijalizma ovo se nije mnogo promenilo. Videti: Zoran Janjetovi, Nemci Jugoslavije u srpskim udbenicima 19182000, u:
Prvi i drugi meunarodni seminar Zajednice Nijemaca u Hrvatskoj 2001/2002 (Zagreb: 2002), str. 125134.
63 Ibid, str. 130.
64 J. Buruma, Plata za krivicu Uspomene na rat u Nemakoj i Japanu, str. 10.

105
 Kao to je ve pomenuto ranije, kriza poetkom osamdesetih otvorila je prostor za preispitavanje prolosti
Jugoslavije i pokretanje ranije tabuisanih tema, preteno unutar intelektualnih krugova i neega to se moe
nazvati protocivilno drutvo. Ono je nastajalo jo od druge polovine ezdesetih (i naglo bujalo tokom osamdesetih).
To je tesno povezano sa specifinostima jugoslovenskog treeg puta nakon sukoba sa Staljinom 1948.
godine, u prvom redu sa parcijalizovanom decentralizacijom (institucionalizovanom u u formi samoupravnog
socijalizma), relativno irokim prostorom za slobodu stvaralatva u umetnosti i nauci65 i relativnom otvorenou
zemlje prema Zapadu (koja je osiguravala stalnu cirkulaciju robe, ljudi i ideja). Samoupravljanje je korieno
kao institucionalni okvir u kojem se trailo autonomno delovanje naunih (filozofskih, sociolokih) i umetnikih
(likovnih, knjievnih, filmskih) pokreta i udruenja.66 Prostor umetnosti, knjievnosti, dramskog i filmskog
stvaralatva do kraja osamdesetih, odnosno do poetka devedesetih, bio je jedini prostor gde je na razliite
naine tematizovana sudbina jugoslovenskih Nemaca u toku i nakon Drugog svetskog rata, iako se i tu pojavila
relativno kasno i u skromnom obimu.67 Prikazi su bili razliiti: od onih stereotipnih, u duhu dominantne ideoloke
matrice, gde se mogu nai likovi domaih Nemaca koji su olienje svega negativnog (kakve su na primer,
pripovetke Mladena Markova Smean konj i Kod olija),68 do onih mnogo reih, koji su kroz kompleksnije
prikaze tadanjih prilika, jugoslovenskih Nemaca i njihovih sudbina, izlazili iz tih okvira (poput, na primer, romana
Zorana Petrovia Selo Sakule a u Banatu69 i Panonska saga Predraga Adamova70
Vojvoanski Nemci su prvi put nakon rata tematizovani 1953. godine u knjizi za decu Arsena Diklia Sala u
Malom Ritu, ija se radnja odvija tokom rata u malom banatskom selu. Ona je kasnije prerasla u triologiju Sala
u Malom Ritu, Jesen u Mrtvaji i Moriki snegovi (objavljene 1978. godine). Po Diklievom scenariju, 1975. godine
u reiji Branka Bauera snimljeni su igrani film i televizijska serija Zimovanje u Jakobsfeldu, a sledee godine i film
i serija Sala u Malom ritu.71 Film Zimovanje u Jakobsfeldu odlikuje suptilnost u bavljenju ratom u heterogenoj
vojvoanskoj sredini i tu se prvi put pojavljuje lik banatskog Nemca koji prevazilazi klasini stereotip (kakav je,
recimo, lik icera u Sala u Malom Ritu). To je pria iz perspektive dva deaka koje partizani, kao premlade,
odbijaju da povedu sa sobom, pa jedan od njih zavrava kao pomoni radnik na imanju banatskog folksdojera
Jakoba Jeriha i njegove supruge Marte. Lik Jakoba Jeriha sloen je i viedimenzionalan. Na jednoj strani, on je
krut, ohol i pun prezira prema Slovenima, zaleen u gnevu i bolu za jedincem koji je poginuo na Istonom frontu;
na drugoj, pravian i brian banatski seljak, nenaviknut na svetsku politiku. Kada u SS uniformi sa crvenom
trakom koju je za tu priliku obukao (slinu onoj u kakvoj je poginuo njegov sin i kakvu su jedino i mogli da nose
Nemci koji nisu bili graani Rajha), odlazi da intervenie za deaka, uprkos jezi koju uniforma izaziva, ono to
ostaje je saoseanje nad tom rascepljenou, stranom linom tugom i besmislom tih velikih istorijskih dogaaja
ija je (i) rtva.

65 Pod pretpostavkom da se ne dovodi u pitanje nekoliko sredinjih sistemskih i ideolokih kategorija, kao to su: opte
istorijski progresivan karakter socijalizma u odnosu na kapitalizam, linost i delo Josipa Broza, jednopartijski sistem i apsolutno
pozitivna uloga partizanskog pokreta tokom Drugog svetskog rata.
66 Mladen Lazi, Promene i otpori Srbija u transformacijskim procesima (Beograd: Filip Vinji, 2005), str. 6670.
67 Vladimir Geiger, Sudbina jugoslovenskih Nijemaca u hrvatskoj i srpskoj knjievnosti. (Zagreb: Zajednica Nijemaca u
Hrvatskoj, 2009), str. 16. U ovoj knjizi mogue je nai iscrpan pregled knjievnih dela koja se bave ovom temom. Dostupno na
http://www.zajednica-nijemaca.org/images/geiger%20knjiga.pdf (Poslednji pristup 5. jun 2015).
68 Obe su objavljene u zbirci Mladena Markova, ablji skok (Beograd: Srpska knjievna zadruga, 1974), str. 2433 i str. 6676.
69 Zoran Petrovi, Selo Sakule a u Banatu (Novi Sad: Matica srpska, 1969).
70 Predrag Adamov, Panonska saga (Sarajevo: Veselin Maslea, 1986).
71 Film Zimovanje u Jakobsfeldu (1975) dostupan je na: https://www.youtube.com/watch?v=YVe83aIP3zI.
Neke od epizoda serije Sala u Malom ritu, mogue je nai na: https://www.youtube.com/results?search_
query=sala%C5%A1+u+malom+ritu+ceo+film (Poslednji pristup 29. jun 2015).

106
 Na kraju treba pomenuti jedno delo iz tog perioda koje je zanimljivo iz vie razloga roman Isterivanje boga
Mladena Markova, koji je objavljen 1984. godine.72 To delo je zanimljivo kao upeatljiv umetniki prikaz, izmeu
ostalog, posleratne kolektivizacije, represije koju je nosila i posleratne sudbine preostalih Nemaca u Banatu
nakon rata; ali i zato to odslikava jednu iru promenu diskursa, koja se tih godina odvijala na drutvenom nivou,
a koja e se jasno uobliiti u narednim decenijama.73

72 Mladen Markov, Isterivanje boga (Beograd: Prosveta, 1984).

73 U romanu je jedan od naslikovitije i najdetaljnije predstavljenih domaih Nemaca lik Jakoba tulmilera, seoskog limara
i trgovca, predratnog beogradskog komuniste koji ivi (na kraju i umire) u tom selu, i u dobrim je odnosima sa svima. Janko
Taraji, komunista koga je skrivao sve vreme, nakon rata mui i poniava tulmilera naoigled drugih seljana, koje takoe
progoni i maltretira kao kulake. Ibid.

107
 Seanje na progon vojvoanskih Nemaca u Srbiji u
poslednjoj dekadi XX veka
Lanano uruavanje socijalistikih sistema irom Evrope i kraj Hladnog rata poetkom devedesetih,
prostor bive Jugoslavije zatie u sve intenzivnijoj nacionalistikoj mobilizaciji i pripremama za rat. Republiki
nacionalizmi u punoj meri su oivljavali stare etnocentrine narative i politike mitove, ali stvarali i neke nove o
sebi i drugima, batinei stara rivalstva. Uz oruje, svaka nacija se naoruavala upravo onim seanjima koja su
najvie podupirala njenu pozitivnu sliku o sebi samoj i legitimisala politike pretenzije i akcije. Posebnu ulogu
u tom procesu imalo je naglaavanje razlika izmeu jugoslovenskih graana, pripadnika razliitih nacija,74 uz
neizbeno predstavljanje vlastite grupe kao rtve nepravdi drugih, a njenih pretenzija kao estitih, legitimnih i
ispravnih. Taj drutveni zaokret poetkom devedesetih obeleila je i korenita promena nacionalnih istoriografija,
a Drugi svetski rat je period koji je doiveo najdramatinije interpretativne promene. Razlog za to nije samo
oivljavanje ideologija koje su u njemu bile suprotstavljene, ve i injenica da je Drugi svetski rat na tlu Jugoslavije
ostavio mnogo rtava na svim stranama. Za mnoge od tih rtava nikada nije bilo mesta u kolektivnom seanju,
niti su sva seanja bila prihvatljiva u javnom komunikacijskom prostoru. Posebno ona o stradanjima u krvavim

74 Videti: Beti Deni, Rasturanje multietinosti u Jugoslaviji: mediji i metamorfoza, u: Doel M. Halpern i Dejvid A.
Kajdikejl, ur. Susedi u ratu: jugoslovenski etnicitet, kultura i istorija iz ugla antropologa (Beograd: Samizdat B92, 2002), str.
6081.

108
meusobnim etnikim sukobima, koja su tokom socijalistikog perioda najvie mogla dovesti u pitanje dogmu
o bratstvu i jedinstvu i zajednitvu jugoslovenskih naroda. Deo istorije regiona jeste i istorija ratova u kojima
su pripadnici razliitih grupa vodili ratove jedni protiv drugih. Takoe, istorija poricanja, praena kreiranjem
viestrukih (meusobno suprotstavljenih) istina koje najee nisu ukljuivale patnju onih Drugih. Uzimanje
veoma razliitih istorijskih taaka za dokaz svoje viktimizacije i eliminisanje perspektive drugog, rezultiralo je
stvaranjem mnotva potpuno paralelnih para-realnosti.75 Postojanje istorije viestrukih (uzajamnih) poricanja
zloina i patnji predstavljalo je neophodan preduslov za eksploataciju viktimizacije, odnosno za manipulaciju
njome i njenu upotrebu za proizvoenje straha i stvarne viktimizacije. Jansenovo istraivanje naina na koje
traumatska seanja na Drugi svetski rat obeleavaju sadanji politiki kontekst, nasuprot slubenoj istini u
vremenu socijalizma (u kojoj su kao priznate rtve postojali prvenstveno partizani kao simbol golorukog naroda
koji se brani od nacistike okupacije i kolaboracionista), pokazuju kako su oduvek paralelno postojale lokalne
verzije istih dogaaja. Kljuna karakteristika tih lokalnih verzija (po svojoj selektivnosti vrlo slinih slubenom
istorijskom narativu) bila je da je, po pravilu, naglaavanje patnje jedne strane praeno potpunim iskljuavanjem
patnji drugih (obino druge etnike zajednice).76 Sa devedesetim ti lokalni narativi promovisani su u nove zvanine
verzije povesti, otvarajui pravo viktimoloko takmienje za zauzimanje startnih pozicija u sukobu koji se spremao
i u kojima je nasilje koje ine rtve pravdano nekadanjim patnjama, preventivnom odbranom i ispravljanjem
istorijske nepravde. Ideologija viktimizacije (bazirana na uverenju o vlastitoj apsolutnoj pravednosti, o sebi
kao jedinoj rtvi svireposti i nepravde; na dehumanizaciji77 protivnika kroz pripisivanje zastraujuih osobina i
ponaanja svim lanovima grupe; i negativnim grupnim poreenjima)78 zajedniki je imenitelj za sve strane koje
su bile u ratu u bivoj Jugoslaviji. Ona se konstituisala oko nekoliko naracija: naracije o ekskluzivnoj viktimizaciji
(mi smo jedine rtve); naracije o hijerarhiji viktimizacije (mi smo vee rtve); naracije o opravdanosti osvete
(vraamo im ono to su oni uradili nama); naracije o preventivnoj agresiji (ukoliko mi to ne uradimo njima, oni
e to uraditi nama)79. Kolektivizacija rtve uvek povlai sa sobom i kolektivizaciju delata, a smena na poziciji
rtve povlaila je smenu kolektiviteta na mestu delata. Dok je pozicija rtve ekskluzivna i po pravilu iskljuuje
sve druge, pozicija delata dozvoljava postojanje vie njih, uz jednog koji je primaran. U odnosu prema prolosti,
autoritarna kolektivistika matrica iz perioda socijalizma, bazirana na slici pravednikog kolektiva, ugroenog
neprijateljima izvana i izdajnicima iznutra, dobila je drugi predznak, ovoga puta etniki. U srpskom panteonu,
na poetku jugoslovenskih ratova, nasuprot Srba kao rtve, stajala je genocidnost Hrvata (i manjoj ili veoj
meri svi drugi jugoslovenski narodi i ono to se kolokvijalno naziva meunarodna zajednica, i to posebno
Nemaka).80

75 Marina Blagojevi, Prebrojavanje mrtvih tela: viktimizacija kao samoostvarujue proroanstvo, u: Temida, 3/2 (2000):
str. 7.
76 Stef Jansen, Violence of Memories: Local narratives of the Past After Ethnic Cleansing in Croatia, Rethinking
History, 6/1 (2002): str. 7794. Dostupno na: http://personalpages.manchester.ac.uk/staff/stef.jansen/documents/SJ-
violenceofmemories.pdf (Poslednji pristup 17. april 2015).
77 Videti vie: Vamic D. Volkan, The Need to Have Enemies and Allies: From Clinical Practice to International Relationship
(Rowman & Littlefield, 1998).
78 Videti: Daniel Bar-Tal, Societal Beliefs in Times of Intractable Conflict: The Israeli Case, u: International Journal of
Conflict Management, 9/1, January 1998, str. 2250. Dostupno na: https://www.researchgate.net/publication/235261619_
Societal_beliefs_in_times_of_intractable_conflict_The_Israeli_case_International_Journal_of_Conflict_
Management_9_22-50 (Poslednji pristup 14. februar 2015).
79 M. Blagojevi, Prebrojavanje mrtvih tela: viktimizacija kao samoostvarujue proroanstvo, str. 7.
80 O ideolokoj pripremi za rat, videti: Neboja Popov, prir. Srpska strana rata (Drugo izdanje), I tom (Beograd: Samizdat
B92, 2002). Videti takoe: Jovo Baki, Jugoslavija: razaranje i njegovi tumai, Deo: Nacionalistiki diskurs u Srbiji: 26. jun
1991. 21. novembar 1995 (Beograd: Slubeni glasnik, 2011), str. 130132. O ulozi konzervativnih elita u tom procesu
u Srbiji, videti: Jr. V. P Gagnon, The Myth of Ethnic War: Serbia and Croatia in the 1990s, Deo: Serbia and the Strategy of
Demobilization 19902000, str. 87130.

109
 Sa promenom reima 2000. godine i proputenom prilikom novoustoliene politike elite da, nakon
dolaska na vlast, izvede ratni saldo Srbije i suoi njene graane sa doivljenim porazima i njihovom visokom
ekonomskom, politikom, nacionalnom, meunarodnom, bezbednosnom cenom, ta predstava u Srbiji
je dobrim delom zamrznuta. Dva su glavna razloga za to. Najpre je NATO bombardovanje tree Jugoslavije,
odnosno Srbije, postalo centralna taka sa koje su ratovi u lokalnoj javnosti naknadno posmatrani i tumaeni.
Njegova je dinamika, kao uostalom i krajnji produkt, potvrdila ve ukorenjeno zavereniko razumevanje rata i
ujedno pogodovala dodatnoj (samo)viktimizaciji Srba i Srbije. Ne udi odatle da je NATO bombardovanje Srbije
(p)ostalo glavna referentna i determiniua taka u tekuem procesu (pre)oblikovanja dravnog i nacionalnog
identiteta Srba. Istovremeno, na delu je aktivni proces zaboravljanja uloge Srbije u ratovima devedesetih kroz
relativizaciju, prebacivanje odgovornosti na druge i brisanje odgovornosti drave za ratove na ovim prostorima.81
to se tie ratova i ratnih zloina tokom devedesetih, odnos prema prolosti se u Srbiji svodi na negiranje i
nezainteresovanost (kada je re o BIH i Hrvatskoj) i diskurs muenitva i ugroenosti (u sluaju Kosova). Treba
podsetiti da je centar politike i intelektualne elite, blizak ondanjoj vlasti, tokom devedesetih godina prolog
veka oblikovao javno mnjenje u Srbiji na tezi da Srbija nije uestvovala u ratnom rasturanju druge Jugoslavije
ve je samo, svim sredstvima, pa i vojnim, pomagala svojim ugroenim sunarodnicima i titila ih od unitenja.
Uporedo su meunarodna zajednica i neki od njenih glavnih aktera (Nemaka, Vatikan, NATO, Sjedinjene
Amerike Drave i tako dalje) u lokalnoj javnosti bili predstavljani kao glavni krivci za raspad Jugoslavije, koji
je pak tumaen kao nuna posledica materijalizacije njihovih davno skovanih tajnih planova za ostvarivanje
geostratekih interesa na Balkanu. Ovakva slika prolosti umnogome je podrana ambivalentnim porukama koje
alju politike i kulturne elite i mediji, kao i nedostatkom volje da se zaista ue u proces suoavanja sa onim
to se deavalo u prolosti.82 Takoe, u konstrukciji rtve s godinama i zavretkom ratova postepeno se fokus
pomerao sa Srba iz drugih delova bive drave na Srbe u Srbiji, promovisane u rtve komunizma. Drugi svetski rat
je i ovog puta bio kljuni argument, ali ne u ratu za teritorije sa susednim jugoslovenskim narodima, koji su ve
bili okonani, ve za unutranje ideoloke i politike obraune. Nakon 2000. godine taj krug je, u poreenju sa
socijalistikim periodom, potpuno zatvoren. Na istom mestu, ali sa dijametralno suprotnim predznakom stajali
su partizani (odnosno komunisti) kao delati, a na mestu rtve pripadnici razliitih formacija koje su se borile na
strani suprotnoj od partizanske, odnosno antikomunisti (posebno etnici Drae Mihajlovia).83
Tokom devedesetih, razliite graanske inicijative, organizacije i grupe nastajale su paralelno sa
nacionalistikom mobilizacijom i uglavnom kao opozicija ratnim reimima. Delovanje znaajnog dela njih bilo je
koncentrisano na pokuaj da se upozori na ubrzanu militarizaciju i otpor hegemoniji etnonacionalnog odreenja
81 Prema nalazima istraivanja Miroslava Hadia i Zorana Krstia neto vie od dve petine ispitanika u Srbiji je odgovornost
za ratove locirala u drugima (bilo da je to meunarodna zajednica, drugi narodi SFRJ ili pak lokalne elite). Neto vie od dve
petine smatra da meunarodna zajednica snosi glavnu odgovornost za ratno rasturanje druge Jugoslavije (treina pitanih
(30,6%) nju, naime, smatra jedino odgovornom). Pri odmeravanju odgovornosti pojedinih naroda ondanje Jugoslavije,
procenat onih koji misle da su za rat u najveoj meri odgovorni Srbi spade na svega 3%. ak i kada se tome doda i 4% onih
koji misle da Srbi jesu najodgovorniji, ali i da deo odgovornosti snose i ostali narodi, nema sumnje da su ispitanici veoma
skloni odricanju svake, a pogotovu neke vee odgovornosti sopstvenog (srpskog) naroda za izbijanje ratova. Znaajno je i
to to i dalje neto malo manje od 30% ispitanika izjavljuje da ne zna ili odbija da se direktno izjasni o tome ko je i u kolikoj
meri odgovoran za izbijanje ratova na prostorima bive Jugoslavije tokom devedesetih godina. Videti: Miroslav Hadi, Zoran
Krsti, Odgovornost za YU-ratove u: Sreko Mihajlovi (ur.), Kako graani vide tranziciju Istraivanje javnog mnjenja
tranzicije (Beograd: Friedrich Ebert Stiftung, 2010), str. 177189.
82 Ovaj segment se naslanja na Strateku platformu za izradu Dravne strategije izgradnje mira Centra za nenasilnu akciju
Sarajevo/Beograd (u izradi). Za detaljniju analizu drutvenog konteksta Srbije, videti deo Analiza potrebe za izgradnjom
mira.
83 Videti vie: D. Stojanovi, Ulje na vodi Ogledi iz istorije sadanjosti Srbije, Deo: Na tihoj vatri. Udbenici iz istorije
kao izvor konflikta (Beograd: Peanik, 2010), str. 85157. Za iru analizu ovog procesa, videti takoe, Todor Kulji, Anti-
antifaizam, Godinjak za drutvenu istoriju, XII/13 (2005): str. 171184.

110
drave i onoga to je to nosilo (etniku netoleranciju, masovna krenja ljudskih prava i najelementarnijih prava
manjina, repatrijarhalizaciju i rapidno pogoravanje poloaja ena, guenje kritike javnosti...). Reakcija na
nacionalistiku mobilizaciju nuno je nametala set ljudskih prava i to kroz prizmu zatite elementarnih ljudskih
prava kao pitanja od neposredne ivotne vanosti za ogroman broj ljudi. Iako su u sutini ostale marginalne,
te grupe I organizacije nastajale su u svim delovima bive Jugoslavije.84 Tokom devedesetih u Srbiji glavni
fokus inicijativa, organizacija i grupa je na otporu ratu i nacionalistikoj homogenizaciji, a znaajan segment
tog delovanja bili su pokuaji da se uine vidljivim zloini nad nesrpskim stanovnitvom i prevazie tiina i
preutkivanje u drutvu koje ih je pratilo. Organizacije i graanske inicijative su, izmeu ostalog, temu rata,
nasilja i militarizacije drutva postavljale u polje javne rasprave, problematizujui privid saglasnosti za voenje
rata koju je reim nametao i direktno se s njim politiki konfrontirajui; s druge strane, kroz problematizovanje
dominantne etnonacionalistike politike matrice, zasnovane na strahu, oseanju ugroenosti i suprotstavljanju
neprijateljskom Drugom, razvijale su autonomnu javnu sferu i otvarale debatu o ljudskim pravima, razliitosti i
tabuisanim temama.
Uz formiranje nemakih udruenja u Vojvodini, ovo je bio jedan od glavnih faktora za pokretanje u javnosti
teme sudbine Podunavskih Nemaca nakon Drugog svetskog rata u Vojvodini. Ve 1991. u Beogradu je na
inicijativu germaniste Zorana iletia oformljeno Drutvo za srpsko-nemaku saradnju, a u Panevu 1994.
godine, u okviru lokalne inicijative Banatski forum, Centar za dokumentaciju o vojvoanskim Nemcima na elu
sa Zlatojem Martinovim.85 Prvo Nemako udruenje Donau(Deutscher Verein Donau) osnovano je 1992.
godine u Novom Sadu pod rukovodstvom Andreasa Bigermajera, a taj proces se (posebno nakon 2000. godine)
lanano nastavljao do danas i u drugim urbanim sredinama gde ive Nemci.86
Nemaka udruenja odreuju revitalizaciju i ouvanje nemake zajednice za svoj primarni zadatak, a znaajan
segment njihovog delovanja je postavljanje spomen-obeleja na mesta stradanja nakon Drugog svetskog rata
i organizovanje poseta nekadanjih nemakih stanovnika iz Austije, Nemake i prekomorskih zemalja starom
zaviaju.87 Nakon smene vlasti 2000. godine, aktivnostima koje dolaze iz civilnog drutva i nemakih udruenja
prikljuuju se i institucionalne reforme i mere u okviru aspiracija Srbije za prikljuivanjem Evropskoj uniji (kao
to su redefinisanje poloaja nacionalnih manjina i usvajanje meunarodnih standarda).88 Moe se rei da

84 Videti vie: Bojana uak, Alternativa ratu, u: Neboja Popov, prir. Srpska strana rata (Drugo izdanje), II tom,
(Beograd: Samizdat B92, 2002), str. 98124. Takoe, arko Paunovi, Deset godina NVO u SR Jugoslaviji Od ilegalaca
i neprijatelja do vanih aktera drutvenih promena, u: Grupa autora, Deset godina protiv Graani Srbije u borbi za
demokratiju i otvoreno drutvo 1991 2001 (Beograd: Medija Centar, 2001), str. 5763. Koristan za ovu temu, moe biti
i rad Bojana Bilia Opiranje zlu jedno socioloko promiljanje (post)jugoslovenskog antiratnog angamana objavljen
u asopisu Republika, 520521 (decembar 2012). Dostupno na http://www.republika.co.rs/520-521/20.html (Poslednji
pristup 1. avgust 2015).
85 C. Bethke, Ponovno otkrie povijesti Nijemaca u zemljama bive Jugoslavije prva bilanca poslije 15 godina, str.
261262.
86 O dinamici razvoja nemakih udruenja u Vojvodini, formiranju 1997. godine krovne organizacije Nemaki narodni savez,
kao i o formiranju Nacionalnog saveta nemake nacionalne manjine 2007, videti vie: A. Krel, Mi smo Nemci Etniki
identitet pripadnika nemake nacionalne manjine u Vojvodini na poetku 21. veka, Deo: Proces rekonstrukcije i revitalizacije
etnikog identiteta Nemaca u Vojvodini, str. 153226.
87 Ibid, str. 159; Takoe videti: Aleksandar Krel, Poloaj nemake nacionalne manjine u Vojvodini na primeru Nemaca
u Subotici, u: Vojislav Stanovi, Poloaj nacionalnih manjina u Srbiji: zbornik radova sa meunarodnog naunog skupa
odranog 2426. novembra 2005 (Beograd: SANU, 2007), str. 442443.
88 O institucionalnom okviru organizovanja nacionalnih manjina, videti vie: Goran Bai, Politiko organizovanje
nacionalnih manjina u Srbiji. Dostupno na http://izbornareforma.rs/wordpress/wp-content/uploads/zbornik/Goran%20
Basic%20-%20Politicko%20organizovanje%20nacionalnih%20manjina%20u%20Srbiji.pdf (Poslednji pristup 11. jul 2015.
godine.) Za Nemce u Vojvodini, videti vie: A. Krel, Poloaj nemake nacionalne manjine u Vojvodini na primeru Nemaca u
Subotici, str. 440.

111
 interakcija ovih drutvenih polja odreuje u javnom prostoru seanje na stradanje vojvoanskih Nemaca.
Otvaranje ove teme u devedesetim, pored onog pristupa koji je doao do izraaja u knjievnosti,89 dolazilo
je i iz publicistike u obliku napisa i radova koji su na razliite naine i sa razliitim rezultatima, propitivali i
reinterpretirali ovaj deo prolosti. Iako se kao prva pojavila knjiga Slobodana Mariia Susedi, delati, rtve.
Folksdojeri u Jugoslaviji, knjiga koja predstavlja prekretnicu u slici vojvoanskih Nemaca u srpskoj javnosti je
Jedan svet na Dunavu Razgovori i komentari, objavljena 1997. godine u Beogradu. Knjigu je uredio Nenad
Stefanovi i ima dve tematske celine. Najvei deo knjige su sakupljene ispovesti vojvoanskih Nemaca koji danas
ive u Nemakoj i Austriji. To su potresna lina seanja o onome za ta nije bilo mesta u zvaninoj povesti: o zvuku
plaa dece koju odvajaju od roditelja u Franzfeldu (dananjem Kaarevu);90 o susretu sa desetogodinjim bratom
koji je zaboravio svoju porodicu i jezik na stanici u Jasenici 1950. godine nakon skoro pet godina razdvojenosti,91
o masovnom umiranju od gladi 1946. godine u Knianinu,92 o preporuci lekara da to vie piem o logorima,
o svemu stranom, da nekako izbacim iz sebe te slike, da ih smirim,93 o tome kako od sela nastaje logor,94 ali i
o inovima suprotstavljanja i solidarnosti (dodue, retkim i sporadinim).95 Od tih dogaaja prole su decenije,
razlikuju se perspektive i naknadne narativizacije, ali zajedniko je da se sva seanja sklapaju u priu o izgubljenom
domu i bolu koji godine moda priguuju, ali ne briu. Druga tematska celina, o kojoj e malo kasnije biti rei,
Komentari, sa tekstovima Fridriha Bindera, Zorana iletia i Gorana Nikolia i Hronologija istorije Jugoistone
Evrope i podunavskih vaba predstavljaju neku vrstu ireg istorijskog okvira u koji se smetaju ova seanja. Ova
knjiga je znaajna ne samo zbog novog pristupa, koji osvetljava kako su sve istorijski dogaaji uticali na ivote
nekih obinih ljudi, ve jo vie zbog panje javnosti u Srbiji koju je izazvala. Do tada, iako u Nemakoj postoje
brojna lina svedoanstva proteranih (i) vojvoanskih Nemaca (sakupljenih jo izmeu 1953. i 1962. godine),
ona su u Srbiji gotovo potpuno nepoznata. Nakon objavljivanja knjige odrano je desetak promocija u Beogradu,
Novom Sadu, Somboru, Zrenjaninu, Kau, Vrcu, Kragujevcu... Po reima Nenada Stefanovia, reakcije su bile
razliite, ali bez izuzetka vrlo emotivne.96 Druga vana knjiga koja je objavljena neto kasnije i ima slian pristup
jeste knjiga dokumentarne proze u dva toma Dunavske vabice Nadede (etkovi) Radovi (u koautorstvu sa
Dobrilom Sineli-Ibrajter i Vesnom Weiss).97 U njima su sakupljena seanja ena, vojvoanskih Nemica, koje su
bile u jugoslovenskim logorima posle rata. U prvom tomu njih etiri, sada ve stare, sastaju se jednom nedeljno,
razgovaraju i podravaju jedna dugu. Kikinanke, priaju o svom ostanku u Banatu kao jedine od svojih brojnih
porodica, o svojim strategijama preivljavanja mrnje usmerene na sve Nemce, menjanju imena i vere, stapanju
sa okolinom i naporu da se ne izdvajaju. U drugom tomu, njih dvanaest koje su bile logorima govori o onome
o emu najvei deo svoga ivota nisu govorile o ponienjima i stradanju u logorima, o dugo neizgovorenom
bolu, o strahu i stidu.

89 Za detaljan pregled videti: Vladimir Geiger, Sudbina Folksdojera u Jugoslaviji nakon Drugog svjetskog rata u
jugoslavenskoj historiografiji, publicistici i knjievnosti (1991. 1998.), u: Hans-Georg Fleck, Igor Graovac (ur.), Dijalog
povjesniara istoriara (Zagreb: Zaklada Friedrich Naumann, 2000), str. 225243.
90 Nenad Stefanovi, ur. Jedan svet na Dunavu Razgovori i komentari, esto izdanje (Beograd: Drutvo za srpsko-
nemaku saradnju, 2007). str. 91.
91 Ibid, str. 82.
92 Ibid, str. 101.
93 Ibid, str. 123.
94 Ibid, str. 79.
95 Ibid, str. 89 i 95.
96 Ibid, str. 8. Knjiga je doivela est izdanja i za ovdanje prilike tampana je u velikom tirau od ukupno 15.000 primeraka.
97 Nadeda etkovi, Dobrila Sineli-Ibrajter, Dunavske vabice (Beograd: KRUG Medijska knjiara, 2000). Nadeda
Radovi, Dobrila Sineli-Ibrajter, Vesna Weiss,Dunavske vabice II (Beograd: KRUG Medijska knjiara, 2001).

112
 Te knjige Jedan svet na Dunavu i Dunavske vabice kao i istraivanja istoriara kakvi su, recimo, Zoran
Janjetovi, Branko Belin, Mihael Antolovi i Filip Krmar, krajem devedesetih i nakon 2000. godine oznaavaju
poetak diferenciranijeg i kompleksnijeg pristupa progonu i stradanjima vojvoanskih Nemaca koji nadilazi
jednostavnu dihotomiju kolektivizacije delati/rtva. Istovremeno, tematiziranje njihovog stradanja, iako i dalje
nedovoljno, ima odjek i u javnom prostoru. Moe se rei da je strategija preutkivanja sudbine vojvoanskih
Nemaca, dominantna u periodu socijalizma, sada znaajnim delom dovedena u pitanje. Povodi su razliiti:
nekad oni dolaze iz institucionalne sfere kao na primer kroz diskusiju o Zakonu o vraanju oduzete imovine
i obeteenju (Zakon o restituciji),98 o radu Anketnog odbora za utvrivanje injenica o stradanju civilnog
stanovnitva Vojvodine u periodu od 1941. do 1948. godine99 ili formiranju i rezultatima Dravne komisije za
pronalaenje i obeleavanje svih tajnih grobnica u kojima se nalaze posmrtni ostaci streljanih posle osloboenja
1944. (skraeno: Dravna komisija za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944) koja je formirana 2009.
godine;100 ponekad iz akademskih krugova, kroz diskusije istoriara, a ponekad i iz knjievnosti, publicistike i
umetnikih inicijativa o emu e kasnije biti vie rei. Znaajni podsticaji za javnu diskusiju bile su i inicijative za
podizanje obeleja na masovnim grobnicama i stratitima. Negde su, na primer u Knianinu, Gakovu, Kruevlju,
ona zaista i podignuta. 101 Iako i dalje u vrlo ogranienoj meri, svaka od tih tematizacija otvarala je prostor
javne debate, a povremeno i ostraenih polemika. 102 Sueljavanje stavova, razliitih perspektiva i ideolokih
stanovita, pokretalo je pitanje ne samo posleratne sudbine Nemaca u Vojvodini, o kojoj se ranije gotovo nita
nije znalo, ve i ona koja su se tesno ticala uloge istorije u dananjici, odnosu prema Drugom svetskom ratu i
socijalistikoj prolosti, osnovama izgradnje nacionalnog identiteta. Takoe, razliiti pristupi njihovoj sudbini
esto su bili bitno odreeni funkcijama koje je odreena interpretacija imala u ovdanjem kontekstu, pa su tome
bile prilagoavane i diskurzivne strategije, najee kombinovane tako da ispunjavaju vie od jedne funkcije.
Generalno gledano, u tampanim i elektronskim medijima tema stradanja vojvoanskih Nemaca i dalje se retko
pokree. Kako navode Jelena Jorgaevi i Biljana Vasi, o tome pie samo nekoliko listova i obino se naglaava
tolerancija preratnog doba, a ne dodiruju se kasniji dogaaji.103

98 Nenad Stefanovi, ur. Jedan svet na Dunavu Razgovori i komentari, esto izdanje (Beograd: Drutvo za srpsko-
nemaku saradnju, 2007). str. 91.
99 Nenad Stefanovi, ur. Jedan svet na Dunavu Razgovori i komentari, esto izdanje (Beograd: Drutvo za srpsko-
nemaku saradnju, 2007). str. 91.
100 Nenad Stefanovi, ur. Jedan svet na Dunavu Razgovori i komentari, esto izdanje (Beograd: Drutvo za srpsko-
nemaku saradnju, 2007). str. 91.
101 Nenad Stefanovi, ur. Jedan svet na Dunavu Razgovori i komentari, esto izdanje (Beograd: Drutvo za srpsko-
nemaku saradnju, 2007). str. 91.
102 Nenad Stefanovi, ur. Jedan svet na Dunavu Razgovori i komentari, esto izdanje (Beograd: Drutvo za srpsko-
nemaku saradnju, 2007). str. 91.
103 Nenad Stefanovi, ur. Jedan svet na Dunavu Razgovori i komentari, esto izdanje (Beograd: Drutvo za srpsko-
nemaku saradnju, 2007). str. 91.

113
 Pristupi tematizaciji stradanja vojvoanskih Nemaca
nakon Drugog svetskog rata
U kontekstu ovog istraivanja, efekat viktimolokih politika identiteta moe se svesti na dva ekstremno
polarizovana stanovita u pristupu stradanju vojvoanskih Nemaca nakon Drugog svetskog rata. Na jednoj strani
nemaka patnja koja iskljuuje svako pitanje odgovornosti i krivice; na drugoj strani nemaka krivica koja
iskljuuje svako iskustvo patnje.
Kao ilustracija prvog (u ovdanjoj sredini upadljivo manje zastupljenog) pristupa stradanju vojvoanskih
Nemaca, moe posluiti knjiga Genocid nad nemakom manjinom u Jugoslaviji 19441948,104 objavljena 2004.
godine kao licencirano izdanje Drutva za srpsko-nemaku saradnju. Ona nudi mnotvo autentinih svedoenja
rtava i njihove perspektive, i to u sredini u kojoj je to gotovo nepoznato, to predstavlja njen veliki kvalitet.
Ono zbog ega se moe govoriti o instrumentalizaciji patnje je nain kontekstualizacije tih seanja, odnosno
iri okvir u koji se ta seanja smetaju. Prema autorima, razlog zbog koga su Podunavski Nemci u Jugoslaviji

104 Radna grupa za dokumentaciju, Genocid nad nemakom manjinom u Jugoslaviji 19441948, priredili: Herbert
Prokle, Georg Vildman, Karl Veber, Hans Zonlajter, prireiva srpskog izdanja: Zoran ileti, Prilozi za podunavsko-vapsko
naslee i zaviajnu istoriju Podunavsko-vapskog arhiva u Minhenu, (Mnchen, Beograd: Donauschwbische Kulturstiftung,
Deutschland i Drutvo za srpsko-nemaku saradnju, Srbija i Crna Gora, 2004).

114
stradali je komunistika mrnja prema svemu to je nemako105 po planu koji je postojao i mnogo pre
nego to je stvorena jugoslovenska drava.106 Svrha teroristikih napada107 partizana nije bilo osloboenje
naroda, nego da se ugrabi istorijska prilika za uvoenje komunizma u Jugoslaviji prema planovima Moskve108 i
uspostavljanje Titovog kriminalnog komunistikog reima.109 Njihova krivica je i streljanje civila, jer im je cilj i
bio izazivanje okupatorskih snaga na akcije odmazde nad civilnim stanovnitvom, ukljuujui streljanja talaca
na licu mesta.110 SS divizija Princ Eugen je u stvari legitimna odbrana, stvorena sa iskljuivim ciljem odbrane
Banata od teroristikih akcija komunista111 to je bilo potpuno legalno po Hakoj konvenciji o voenju rata112.
A voe nacifikovanih organizacija vojvoanskih Nemaca koji su imali idealistike ideje Nationalsozialismus-a i
vrednosti borbe protiv boljevizma113 uniteni su, jer je to odgovaralo komunistikoj koncepciji o uklanjanju
segmenta stanovnitva koji bi u komunistikom drutvu bio najvei izvor otpora.114 Argumentacija je na tragu
onih koje su iznesene (i) u sporu istoriara u Nemakoj tokom osamdesetih (o kojima je bilo ranije rei),
samo u lokalizovanom, ogoljenijem vidu. S obzirom na to da prireivai Herbert Prokle (Herbert Prokle), Georg
Vildman (Georg Wildmann), Karl Veber (Karl Weber), Hans Zonlajtner (Hans Sonnleitner) ive u Nemakoj,
moe se pretpostaviti da, u izvesnom smislu, nain argumentacije predstavlja odjek (i) tih sporenja. Kroz
dekontekstualizaciju i selektivnost u prikazu dogaaja,115 i brisanje razlike izmeu rtava, stradalnika i poinilaca,
Podunavski Nemci kao homogeni kolektivitet uspostavljeni su kao neupitna rtva. U takvoj vrsti predstavljanja je
paradoksalno to to je uvoenje predstave o homogenom kolektivitetu u osnovi i stava o legitimnosti kolektivne
krivice. Mehanizam je potpuno isti, samo je predznak drugaiji. Rezultat je poistoveivanje Podunavskih
Nemaca i nacista uz opravdavanje nacistikih zloina i posrednu revalorizaciju nacizma na tragu Nolteove teze
o preventivnom ratu.

Na drugom kraju spektra interpretacija o stradanju vojvoanskih Nemaca nakon Drugog svetskog rata
nalazi se stanovite o kolektivnoj krivici Nemaca gde se vojvoanski Nemci potpuno identifikuju sa nacizmom
i nacistikim zloinima. U njemu nemaka krivica iskljuuje svako iskustvo patnje. Ovaj stav je dominantan u
javnom diskursu tokom devedesetih, kada se najee nadovezivao na ve postojee negativne stereotipe o

105 Ibid, str. 47.

106 Ibid, str. 232.
107 Ibid, str. 33.
108 Ibid, str. 32.
109 Ibid, str. 18.
110 Ibid, str. 32.
111 Ibid, str. 34.
112 Ibid.
113 Ibid, str. 28.
114 Ibid, str. 50.
115 Knjiga pretenduje na sveobuhvatan prikaz prisustva Podunavskih Nemaca, od doseljavanja do njihovog nestanka sa
ovih prostora. Meutim, deavanja tokom Drugog svetskog rata jedva da su dotaknuta, pa tako izmeu 1941. i 1944. postoji
praznina. Na primer, unitenje Jevreja, logori, pljaka imovine nisu ni pomenuti, kao ni uee dela vojvoanskih Nemaca
u njima. Odluka Vrhovne komande Vermahta (1941) o streljanju 100 talaca za svakog ubijenog nemakog vojnika i 50 za
ranjenog pomenuta je kao kazna ija je izriita svrha bila odvraanje i koju su namerno izazivali partizani. Ibid, str. 32.
U Podunavskovapskoj terminologiji, datoj na kraju knjige, osvrt na period izmeu 1941. i 1944. iscrpljuje se u informaciji
o podeli Vojvodine, navoenju da su partizanski napadi doveli do evakuacije nemakog stanovnitva iz Bosne i Srbije i
navoenju odluka AVNOJ-a 1943. Ibid, str. 242. Ako bismo se vratili na kategorizaciju strategija potiskivanja, ova vrsta iskaza
spadala bi u brisanje i preutkivanje.

115
 Nemcima generalno.116 On se pojavljuje u razliitim varijacijama, u zavisnosti od aktuelnih potreba i trenutnih
(najee politikih) deavanja. Kao ilustracija ovog pristupa moe posluiti feljton baziran na knjizi koju je
priredio istoriar Drago Njegovan, Zloini okupatora i njihovih pomagaa u Vojvodini,117 objavljivan u dnevnom
listu Veernje novosti izmeu 3. i 14. decembra 2014. godine. I sami naslovi tekstova odslikavaju pristup temi:
Rajh diktira i finansira, Beskrajna vera u firera, Okupatoru tepih od cvea, Slono u pljakanje komija, Sa
ustaama i crnim avolom, Krvavi sjaj crnih koulja, Veselje kraj obeenih Srba.
Tumaenja ove vrste u velikoj meri se nadovezuju na ideoloki obrazac iz socijalistikog perioda, samo
etnifikovan po meri dananjice. Iako feljton, na prvi pogled, smeta stradanje Podunavskih Nemaca u iri
istorijski kontekst, linearnost, iskljuivanje ambivalentnosti i odsustvo u prikazu njegove kompleksnosti, faktiki
vode do dekontekstualizacije dogaaja. Logikom naelnog pripisivanja osporena je i sama mogunost da bilo
ko od jugoslovenskih i vojvoanskih Nemaca moe da bude rtva, a kroz meanje sadanjosti i prolosti u istoj
ravni uspostavlja se mitsko aistorijsko vreme u kome su Srbi (Sloveni) kroz vekove stalna rtva zlih namera
Nemaca (Germana). Iako se kao rtve pominju i Jevreji i Romi, to je prvenstveno u funkciji dokazivanja
osnovne teze. Ovde se srpski nacionalni identitet konstruie (i reprodukuje) kroz mitski narativ o stradanju
u kome se mea sadanjost i prolost, stapajui se u narativ o vojvoanskim Nemcima kao petoj koloni,
izdajnicima svojih komija sa ruilakim i neprijateljskim namerama koji su stalno ekali priliku da zabijaju
no u lea. Stenli Koen (Stanley Cohen) u svojoj uvenoj knjizi Stanje poricanja Znati za zlodela i patnje,
ovaj oblik poricanja naziva poricanje postojanja rtve.118 On se u sutini svodi na iskaze: Oni su poeli,
Pogledajte ta su oni nama uradili/ta nam rade, i: Dobili su ono to su zasluili.119 Kako Koen kae, to je
melodramatian diskurs legendarni heroji i progonjene rtve, pobeda i poraz, krv i osveta sa uvek istim
krajem: Istorija pokazuje da ljudi koje nazivate rtvama nisu stvarno rtve; mi koje osuujete bili smo stvarne
rtve; kad se sve sabere, oni su pravi agresori; prema tome, zasluuju da budu kanjeni; pravda je na naoj
strani.120 Efekat je oslobaanje svake odgovornosti za nanetu patnju. Takoe je zanimljivo da je stradanje onih
koji su ostali u feljtonu prisutno samo kroz svoje odsustvo. Iako se preutkuje, brie i porie, ono se istovremeno
smeta u kontekst zasluene kazne.
Izmeu ovih polarizovanih stanovita, prikazanih na primeru prethodnih tekstova, postoje pristupi koji
otvaraju prostor za individualizaciju i poinilaca i rtava i priznavanje patnje i nepravde, bez obzira na to kome
je ona naneta. Kao i tokom devedesetih, o emu je ranije bilo rei, impulsi koji problematizuju predstavu o
slavnoj i istoj prolosti utemeljenoj na narativima o kolektivnoj rtvi i kolektivnim krvnicima, kao i glorifikaciju
rata i opravdavanje nasilja, dolaze prvenstveno iz sfere graanskog organizovanja i civilnog drutva, akademskih
krugova i umetnosti. U kontekstu odnosa prema sudbini vojvoanskih Nemaca nakon Drugog svetskog rata, treba

116 O stereotipima o Podunavskim Nemcima u tampi tokom devedesetih godina, videti vie: Zlatoje Martinov, tampa
u Srbiji o Podunavskim vabama 19922000 (rad dobijen ljubaznou autora). O stereotipima o Nemcima generalno kod
Srba u 19. i 20. veku, videti: Ranka Gai, Srpski stereotipi o Nemcima i percepcija Evrope, Meunarodni skup Mitovi i
stereotipi nacionalizma i komunizma (Novi Sad: Centar za istoriju, demokratiju i pomirenje, 2008). Dostupno na http://
www.centerforhistory.net/images/stories/pdf/ranka_gasic.pdf (Poslednji pristup 7. avgust 2015.) Za period od 20032014,
Jelena Jorgaevi, Biljana Vasi, Istraivanje nedeljnika Vreme: Slika Nemake u tampanim medijima u Srbiji 20032014.
Dostupno na http://www.vreme.com/download.php/system/storage/pdf/slika-nemacke-webNB.pdf (Poslednji pristup 1. jul
2015.)
117 Drago Njegovan, prir. Zloini okupatora i njihovih pomagaa u Vojvodin (Novi Sad: Prometej i Malo istorijsko drutvo,
2011).
118 Stenli Koen pravi razliku izmeu poricanja i potiskivanja, gde se prvi koristi kada se govori o dogaajima u sadanjosti, a
drugi kada se govori o dogaajima u prolosti. U kontekstu ovog rada ta razlika nije relevantna, pa se oba termina koriste kao
sinonimi. Videti: Stenli Koen, Stanje poricanja Znati za zlodela i patnje (Beograd: Samizdat B92, 2003), str. 180.
119 Ibid, str. 152153 i str. 172.
120 Ibid, str. 153.

116
pomenuti inicijative za obeleavanje mesta njihovog stradanja; ulogu istoriara Zorana Janjetovia u uvoenju
ove teme u akademsko polje;121 obradu ove teme u publicistici122 i televizijskom programu, kao i umetnosti
(prvenstveno u knjievnosti,123 pozoritu,124 a poslednjih godina i na filmu125).126 U njima nije toliko vana
argumentacija koliko nain na koji prilaze stradanju i progonu vojvoanskih Nemaca nakon Drugog svetskog
rata i napor da se o toj temi u javnom prostoru pokrene dijalog. Oni polaze od stanovita o postojanju razliitih
perspektiva istih dogaaja i njihovoj legitimnosti, kao i tenje da se izbegne pripisivanje itavim kolektivitetima
stigme zloinaca ili oreol rtve. Takvi pristupi sadre napor ka sagledavanju dogaaja u njihovom istorijskom i
drutvenom kontekstu, ukljuujui i sagledavanje mogunosti i ogranienja za delovanje koje je on nosio.
Kao ilustracija tog/tih pristupa moe posluiti emisija Podunavske vabe Balkanska Atlantida,127 prikazana
na RTV Vojvodine 11. novembra 2014. godine. Ona se ne bavi toliko onim ta se dogodilo, koliko dominantnim
odnosom prema tome danas u Srbiji. Razlog zato je ba ova emisija odabrana kao ilustracija jeste to ona na
vrlo saet nain markira kljune take odnosa prema mranim stranama prolosti vlastite politike zajednice,
iji deo u kontekstu Srbije ini i sudbina vojvoanskih Nemaca po okonanju rata. Puno toga to je izreeno u
emisiji u duhu je osporavanja podvlaenja crte, to se moe videti u raspravama o prolosti u Nemakoj. A
kroz razgovore se ocrtavaju i konture onoga to bi se moglo nazvati konstruktivno ophoenje sa nacionalnim
seanjima.
Sagovornici autorke emisije Erike Pap Reljin bili su predsednik Nemakog narodnog saveza u Srbiji Rudolf
Vajs (Rudolf Weiss), Eduard Grolinger (Eduard Grolinger), nekadanji logora logora Gakovo, istoriarka Agne
Ozer (Agnes Ozer) i dva pisca, Nemanja Rotar i Nenad Novak Stefanovi. Najavljujui emisiju, autorka postavlja
i njen okvir: Suoavanje sa sopstvenim zloinima i manama ini jedan narod boljim. Naalost, kod nas se to
uglavnom tumai kao neko podvijanje repa. Kada emo moi da razgovaramo o nedunim nemakim rtvama

121 Bibliografija radova Zorana Janjetovia dostupna je na sajtu Instituta za noviju istoriju Srbije: http://www.inisbgd.co.rs/
celo/janjetovic.htm (Poslednji pristup 13. jul 2015.)
122 Dela vapii iz poslednjeg transporta: deca u logorima (2006) Nadede Radovi, Plitki grobovi (2006) Stjepana Sedera,
Zemlja u koferu (2007) Nenada Novaka Stefanovia, Gakovo i Kruevlje Logori za podunavske vabe u Bakoj 19451947
(2008) Branislava Danilovia, Razgovor Srbina i Nemca na Dunavu Stefana Barta i Nenada Novaka Stefanovia, Krst na
vrakom interaju (2014) Nadeda Radovie i Dragija Bugaria, samo su neka od njih.
123 Na primer, pripovetka Ivana Ivanjija Guvernanta (2002), romani Dragija Bugaria Sporedna ulica (2006) i Gatalica
(2013), Nemanje Rotara Netrpeljivost (2006), Igora Marojevia nit (2007) i Majina ruka (2011), ivana Itvania Crni baron
(2008), Doktor slua sving (2009) Nenada Novaka Stefanovia i tako dalje.
124 Recimo, drama Banat Ugljee ejtinca, u reiji Dejana Mijaa, koja je premijerno izvedena 2007. godine u Jugoslovenskom
dramskom pozoritu (JDP), kao i komad Kae elan Heimatbuch (knjiga o zaviaju) u reiji Gorina Stojanovia, premijerno
igrana u Somborskom narodnom pozoritu 16. novembra 2015. godine.
125 Poetkom decembra 2011. godine premijeno je prikazan dokumentarno-igrani film Podunavske vabe Marka
Cvejia u produkciji Mandragora filma. Film je, izmeu ostalog, podrao i Pokrajinski sekretarijat za kulturu Autonomne
Pokrajine Vojvodine. Promocija filma u petnaest vojvoanskih gradova i sela, Nemakoj i Austriji od marta do juna
2012. godine praena je panel-diskusijama nakon prikazivanja filma. Film je dostupan na https://www.youtube.com/
watch?v=w0TjHN1DDqA (Poslednji pristup 29. jun 2015.) Polemika izmeu reditelja Marka Cvejia i Zorana Jankovia
povodom filma dostupna je u arhivi asopisa Popboks web magazin za popularnu kulturu. Videti: Zoran Jankovi, Kako
su me ukrali Nemci Milo Mia Radivojevi & Podunavske vabe Marko Cveji: Prie iz magaree klupe, Popboks
web magazin za popularnu kulturu, 18. januar 2012. godine, dostupno na http://www.popboks.com/article/8523. Marko
Cveji, Reakcija reditelja filma Podunavske vabe, Popboks web magazin za popularnu kulturu, 7. februar 2012. godine.
Dostupno na http://www.popboks.com/article/8523 (Poslednji pristup 17. jun 2015.)
126 Ovo nikako ne znai da su ovi pristupi jednoznani (niti da su bez vlastitih narativa), ve da za razliku od potpuno
zatvorenih narativa (ije su ilustracije navedene ranije) u manjoj ili veoj meri uspostavljaju ovu temu kao polje dijaloga.
127 Podunavske vabe Balkanska Atlantida, Emisija Dokument, RTV Vojvodina, 11. novembar 2014. Dostupno na
http://media.rtv.rs/sr_lat/dokument/8736 (Poslednji pristup 10. jul 2015.)

117
 po logorima u Vojvodini na kraju Drugog svetskog rata bez onog propratnog a ta je sa Srbima i ostalima koji
su stradali u Drugom svetskom ratu? Da ne bude zabune, ovde ne govorimo o nemakim ratnim zloinima, i
pokuajima da se oni umanje, ili jo gore opravdaju. Prolo je 70 godina. Koliko godina treba da proe da o tome
govorimo nepristrasno i otvoreno?

118
 Rezime i zakljuna razmatranja
U ovom istraivanju je, u uporednoj perspektivi, analizirano kako su promene socijalnih i politikih uslova
uticale na seanje na progon Nemaca iz istonoevropskih oblasti u Nemakoj i seanje na progon Nemaca iz
Vojvodine u Srbiji nakon Drugog svetskog rata. Sa promenama tih uslova menjali su se i naini prizivanja tih
seanja, prilagoavajui se novoj sadanjici. I u Nemakoj i u Jugoslaviji, a zatim Srbiji, ta seanja obeleena su
iskustvom ogromnih razaranja, zloina nad civilnim stanovnitvom i civilizacijskog sloma koji je Drugi svetski rat
predstavljao. U tom smislu, pretpostavka je bila i da je odnos prema rtvama oblikovan odnosom prema tom
ratu i nainima na koji je on interpretiran u konkretnom drutvenom (ideolokom, politikom, kulturnom)
kontekstu, kao i da e odnos prema istim rtvama biti tesno povezan sa funkcijama koje im se dodeljuju u
zavisnosti od toga da li pripadaju veinskoj ili manjinskoj grupi.
Ovde je, dakle, dinamika seanja na progon posmatrana kroz njenu interakciju sa istorijskim i drutvenim
kontekstom i funkcijama tih seanja u razliitim periodima, kao i s aspekta razliitosti pozicija, u smislu pripadnosti
koje prognani imaju. Naime, u Nemakoj oni spadaju u rtve veinske grupe; dok u Jugoslaviji i (kasnije) Srbiji
oni pripadaju grupi koja je manjinska. Takoe, do sloma socijalizma i raspada Jugoslavije devedesetih, pod
uticajem su Hladnog rata i ideolokih i politikih konfrontacija izmeu dva konkurentska sistema, socijalistikog
i kapitalistikog. I u Nemakoj i u Jugoslaviji/Srbiji u jezgru bavljenja temom progona bila su pitanja kolektivne
krivice i kolektivne rtve, odnosno pitanja ko ima pravo na status rtve. Identifikacija i imenovanje kolektivnih
rtava i kolektivnih delata, kao i selektivnost u pristupu rtvama u zavisnosti od toga kojoj grupi pripadaju i
instrumentalizacija njihovih patnji, bitan su element ideologije samoviktimizacije i strategija potiskivanja tamnih
strana istorije vlastite politike zajednice, uz istovremeno brisanje stradanja onih ija se patnja (iz razliitih
razloga) vidi neodgovarajuom. One su se kretale od utanja i brisanja, izjednaavanja/poravnavanja (odnosno
retorike u kojoj se jedna krivica meri drugom i time, takorei, matematiki anulira), preko eksternalizacije,
gde se sva odgovornost pripisuje nekom drugom i koja se uglavnom svodi na to nismo mi, ve oni, do
egzistencijalizacije, gde se istorijski procesi stavljaju u kontekst prirodne katastrofe; istorijskih okolnosti
ili fatuma (ime im se oduzima moralni kvalitet). Istovremeno, a naizgled paradoksalno, instrumentalizacija
patnji za konstruisanje kolektivnog identiteta oko uloge rtve obezliavala je konkretne rtve progona i zatvarala
prostor da se te patnje priznaju i zaista uju. Forma i kombinacije strategija potiskivanja prolosti najee zavise
od konkretnog trenutka i funkcija koje to ima u odreenom drutvu i povezano je sa mnotvom faktora od
dostupnosti podataka o rtvama, ideolokog, politikog i kulturnog okvira, razvijenosti demokratske kulture
dijaloga i kapaciteta zajednica da se o tome raspravlja u javnoj sferi, pa sve do ireg globalnog konteksta.
I u Nemakoj i u Jugoslaviji/Srbiji, identifikacija i imenovanje kolektivnih rtava i kolektivnih delata sluilo
je kao strategija rastereivanja i potiskivanja kojim su drutva izbegavala odgovornost za tamne strane svoje
prolosti. Brisanje i potiskivanje nepravdi nanetih Drugima od strane i u ime vlastite politike zajednice iz
kolektivnog seanja sastavni su deo ideologije viktimizacije koja se kristalisala/kristalie u razliitim naracijama.
Istovremeno, i naizgled paradoksalno, instrumentalizacija patnji za konstruisanje kolektivnog identiteta oko
uloge rtve, obezliavala je konkretne rtve progona i zatvarala prostor da se te patnje priznaju i zaista uju.
Kada je u pitanju Srbija, njeno naslee u XX veku predstavlja i istorija nacionalne drave i istorija socijalistike
jugoslovenske zajednice (iji je deo i stradanje jugoslovenskih Nemaca). Seanje na progon Nemaca iz Vojvodine
u Srbiji obeleeno je tim diskontinuitetom. Do devedesetih ono je deo ireg jugoslovenskog pobednikog
narativa u kome je borba jugoslovenskih naroda protiv nacistikog okupatora, jedan od utemeljivakih mitova
nove drave, uoblien oko rtve partizana kao simbola golorukog naroda. Kroz potpuno identifikovanje
jugoslovenskih Nemaca i nacizma i pripisivanje kolektivne krivice, taj narativ je potpuno iskljuivao svako
iskustvo njihove patnje. Za seanje na patnje i progon nije bilo mesta u javnom i politikom pamenju, kao ni
u zvaninoj istoriografiji, ve je ostajalo u sferi neformalnog socijalnog pamenja, uglavnom ono malo Nemaca
koji su ostali. Od poetka devedesetih, seanje na stradanje vojvoanskih Nemaca obeleeno je dinamikom

119
 izmeu, s jedne strane, nacionalistike mobilizacije i konstrukcije kolektivnog identiteta oko uloge rtve gde su,
nasuprot Srba kao rtve, kao delati stajali u manjoj ili veoj meri svi drugi jugoslovenski narodi i meunarodna
zajednica (posebno Nemaka); s druge strane, otpora etnonacionalnom odreenju drave i ratu, koji je dolazio
prvenstveno iz civilnog drutva.
Krajem devedesetih, sa zavretkom ratova za teritorije protiv susednih jugoslovenskih naroda, fokus se
pomera na ideoloka i politika razgranienja unutar Srbije. A u odnosu na socijalistiki period, mesta rtve i
delata su potpuno zamenjena: na mestu delata sada stoje partizani i komunizam, a na mestu rtve pripadnici
razliitih formacija koji su se u Drugom svetskom ratu borile na strani suprotnoj od partizanske, odnosno
antikomunisti. To je tesno povezano sa potrebom za legitimacijom novog drutveno-ekonomskog sistema
koji se uspostavljao tokom devedesetih, utemeljenog, s jedne strane, na etniki definisanoj dravi, a s druge
na neoliberalnom ekonomskom modelu. U tom smislu, dva kljuna elementa jugoslovenskog socijalistikog
naslea mogunosti zajednikog ivota i izgradnje nadetnike politike zajednice i pitanje socijalne pravde
predstavljaju posebno subverzivni deo tog naslea.
Meutim, kao i tokom devedesetih, impulsi koji problematizuju predstavu o slavnoj i istoj prolosti
utemeljenoj na narativima o kolektivnoj rtvi i kolektivnim krvnicima, kao i glorifikaciju rata i opravdavanje
nasilja, dolaze prvenstveno iz sfere graanskog organizovanja i civilnog drutva, akademskih krugova i umetnosti.
Nakon smene vlasti 2000. godine njima se prikljuuju i institucionalne reforme i mere u okviru aspiracija Srbije
za prikljuivanjem Evropskoj uniji. Uz formiranje nemakih udruenja u Vojvodini, moe se rei da interakcija
ovih drutvenih polja odreuje seanje na stradanje vojvoanskih Nemaca. Tematiziranje njihovog stradanja
ima odjek i u javnom prostoru. Moe se rei da je strategija preutkivanja sudbine vojvoanskih Nemaca,
dominantna u periodu socijalizma, znaajnim delom dovedena u pitanje. Razliiti pristupi njihovoj sudbini
esto su bitno odreeni funkcijama koje odreena interpretacija ima u ovdanjem kontekstu, pa se tome
prilagoavaju i diskurzivne strategije. Izmeu polarizovanih stanovita stradanja i progona, gde na jednoj strani
stoji nemaka patnja (koja iskljuuje svako pitanje odgovornosti i krivice), a na drugoj strani nemaka krivica
(koja iskljuuje svako iskustvo patnje), razvijaju se i kompleksniji pristupi ovoj temi, koji nadilaze jednostavnu
dihotomiju kolektivizacije delati/rtva. Njihova osobenost predstavlja napor ka sagledavanju dogaaja u
istorijskom i drutvenom kontekstu i podsticanju dijaloga o ovoj temi u javnom prostoru. S jedne strane, ta
vrsta pristupa otvara prostor za univerzalno priznavanje patnje nedunih, koje postaje mogue tek razgradnjom
naracija samoviktimizacije; s druge, mogla bi da otvori prostor za problematizaciju nacionalnog identiteta
na ekskluzivno etnikoj osnovi kakav se gradi danas u Srbiji. Tek sa promenom postojee etnonacionalistike
politike identiteta koja bi u sliku zajednike pripadnosti ukljuivala sve graane ove drave, menjanje odnosa
prema rtvama postaje mogue. Seanje tu ima vanu ulogu, jer daje odgovore na pitanja odakle dolazimo, koji
su znaajni momenti u naoj istoriji, ko su nai heroji, za koje se vrednosti se zalaemo. To su take pripovesti
koja gradi identitet i uobliava odgovor na pitanje ko smo to mi. Ono podie most izmeu prolosti, sadanjosti i
budunosti, postupa selektivno, posreduje vrednosti na kojima se temelje identitetski profil i norme postupanja,
pa tako ono to se pamti, u obliku zvaninog, politikog seanja, nain na koji se pamti, kao i ono to se zaboravlja,
mnogo vie govori o sadanjosti drutva i vrednostima na kojima je utemeljeno, nego o samoj prolosti. Ba
odnos prema svojim i/ili tuim rtvama jasno ocrtava na kojim vrednostima se utemeljuje politika zajednica i
koga ona zapravo ukljuuje, a koga iskljuuje. Istovremeno, sposobnost drutava da kroz dijalog i ukljuivanje
razliitih perspektiva integriu u svoje naslee i one strane vlastite istorije u kojima je u njihovo ime nanoneena
nepravda drugima (kako god ti drugi bili odreeni), govori o tome kakva su ta drutva danas, o tome koliko su
ona danas sposobna da ukljue i potuju razliitosti i u kojoj meri su ona sama utemeljena na univerzalnoj etici
ljudskog dostojanstva. Iako je samu prolost nemogue promeniti, odnos(i) prema dogaajima iz prolosti i
rtvama, kao i razliite instrumentalizacije ljudske patnje umnogome su odreeni time. U tom smislu, odnos(i)
prema stradanju vojvoanskih Nemaca nakon Drugog svetskog rata i sposobnost da se o tome vodi dijalog,
za drutvo u Srbiji nisu vani (samo) u odnosu prema prolosti, ve i za to kakva je sadanjost i kakva e biti
budunost.

120
 Izvori i literatura
Adamov, Predrag. Panonska saga. Sarajevo: Veselin Maslea, 1986.
Adorno, Teodor. ta znai rad na prolosti, u: Re asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja,
57/3, mart 2000, str. 4957. Dostupno na: http://fabrikaknjiga.co.rs/rec/57/49.pdf. (Poslednji pristup 3. mart
2015.)
Ahonen, Pertti. After the Expulsion: West Germany and Eastern Europe 19451990. New York: Oxford
University Press, 2004.
Antolovi, Mihael. Srpska istoriografija o Nemcima u Vojvodini, u: Spomenica Istorijskog arhiva Srem, 7,
Istorijski arhiv Srem, Sremska Mitrovica, 2008, str. 149165.
Antolovi, Mihael. Kultura seanja: nemako iskustvo. Masovna demagogija ili diktatura finansijskog
kapitala? Interpretacija nacizma u Zapadnoj i Istonoj Nemakoj (19451965), u: Milivoj Belin, Petar
Atanackovi (ur.), Zbornik radova Antifaizam pred izazovima savremenosti. Novi Sad: Alternativna kulturna
organizacija AKO, 2012, str. 175191.
Antolovi, Mihael. Nemaka nacionalna manjina u Jugoslaviji kao predmet nemake istoriografije (1945
2010) u: Zbornik Matice srpske za istoriju, 87, Novi Sad: 2013, str. 137151. Dostupno na: https://www.academia.
edu/18322491/Nema%C4%8Dka_nacionalna_manjina_u_Jugoslaviji_kao_predmet_nema%C4%8Dke_
istoriografije_1945-2010_ (Poslednji pristup 12. jun 2015.)
Antolovi, Mihael. Delati i/ili rtve nemaka manjina u srpsko-hrvatskoj i nemakoj istoriografiji
(1945-2010) (rukopis neobjavljenog rada).
Asman, Alaida. Duga senka prolosti. Kultura seanja i politika povesti. Beograd: Biblioteka XX vek,
Knjiara Krug, 2011.
Baki, Jovo. Jugoslavija: razaranje i njegovi tumai. Beograd: Slubeni glasnik, 2011.
Bak-Mors, Suzan. Svet snova i katastrofa. Beograd: Beogradski krug, 2005.
Bar-Tal, Daniel. Societal Beliefs in Times of Intractable Conflict: The Israeli Case, u: International
Journal of Conflict Management, 9/1, January 1998, str. 2250; Dostupno na http://www.researchgate.net/
publication/235261619_Societal_beliefs_in_times_of_intractable_conflict_The_Israeli_case._International_
Journal_of_Conflict_Management_9_22-50 (Poslednji pristup 14. februar 2015.)
Berk, Piter. Istorija kao drutveno pamenje, Re asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja,
56/2 (1999): str. 8392; Dostupno na http://www.fabrikaknjiga.co.rs/rec/56/83.pdf (Poslednji pristup 12. jun
2015.)
Bethke, Carl. Ponovno otkrie povijesti Nijemaca u zemljama bive Jugoslavije prva bilanca poslije 15
godina, u: Vera Katrz ur. Zbornik radova Revizija prolosti na prostorima bive Jugoslavije. Sarajevo: Institut za
istoriju u Sarajevu, 2007, str. 255264.
Blagojevi, Marina. Prebrojavanje mrtvih tela: viktimizacija kao samoostvarujue proroanstvo, u: Temida,
3/2, (2000): str. 510.
Buruma, Ian. Year Zero: A History of 1945. New York: The Penguin Press, 2013.
Buruma, Jan, Plata za krivicu Uspomene na rat u Nemakoj i Japanu. Beograd: Samizdat B92, 2002.
Crossland, David. The World From Berlin: German Expellee Leader Hurts Her Cause With Polish NPD
Comments, u: Spiegel Online International, 7. mart 2007. godine. Dostupno na http://www.spiegel.
de/international/the-world-from-berlin-german-expellee-leader-hurts-her-cause-with-polish-npd-
comments-a-470372.html (Poslednji pristup 12. jun 2015.)
Cveji, Marko. Reakcija reditelja filma Podunavske vabe, u: Popboks web magazin za popularnu
kulturu, 7. februar 2012. Dostupno na http://www.popboks.com/article/8523 Poslednji pristup 17. jun 2015.
godine;Danas, Arhiva, 2007-2015. godine. Dostupno na: http://www.danas.rs/dodaci/nedelja/na_sinteraju_

121
 su_pokopani_ljudi.26.html?news_id=254078; http://www.danas.rs/dodaci/nedelja/kome_u_vrscu_smeta_
podizanje_spomenika_streljanim_nemcima_.26.html?news_id=252843 (Poslednji pristup 4. jul 2015.)
ali, Mari-anin. Istorija Jugoslavije u 20. veku. Beograd: Clio, 2013.
etkovi, Nadeda, Dobrila Sineli-Ibrajter. Dunavske vabice. Beograd: KRUG Medijska knjiara, 2000.
Dekjur, Greg. Jugoslovenski crni talas: polemiki film od 1963. do 1972 u Socijalistikoj Federativnoj Republici
Jugoslaviji. Beograd: Filmski centar Srbije, 2011.
Deni, Beti. Rasturanje multietinosti u Jugoslaviji: mediji i metamorfoza, u: Doel M. Halpern i Dejvid A.
Kajdikejl (ur.), Susedi u ratu: jugoslovenski etnicitet, kultura i istorija iz ugla antropologa. Beograd: Samizdat B92,
2002, str. 6081.
Dimitrijevi, Duko. Zahtevi pripadnika nekadanje nemake manjine za restituciju imovine u Srbiji,
Izvorni nauni rad, MP 1, mart 2011, str. 126159. Dostupno na http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0025-
8555/2011/0025-85551101126D.pdf (Poslednji pristup 17. jul 2015.)
Dorpalen, Andreas. Weimar Republic and Nazi Era in East German Perspective, u: Central European History,
11/3 (1978): str. 211230.
Gai, Ranka. Srpski stereotipi o Nemcima i percepcija Evrope, Meunarodni skup Mitovi i stereotipi
nacionalizma i komunizma, Novi Sad, 9. maj 2008, Centar za istoriju, demokratiju i pomirenje. Dostupno na:
http://www.centerforhistory.net/images/stories/pdf/ranka_gasic.pdf (Poslednji pristup 7. avgust 2015).
Eley, Geoff. Nazism, Politics and the Image of the Past: Thoughts on the West German Historikerstreit
1986-1987, u: Past & Present, 121, november 1988, Oxford University Press, str. 171208. Dostupno na http://
sciencepoparis8.hautetfort.com/media/02/02/34a0c6eb87bbd821ef62bcfe05504854.pdf (Poslednji pristup 1.
jul 2015.)
Foreign relations of the United States: diplomatic papers: the Conference of Berlin (the Potsdam
Conference), 1945, II, U.S. Government Printing Office, 1945.
Gagnon Jr. Valerie Philip. The Myth of Ethnic War: Serbia and Croatia in the 1990s. Ithaca and Longodn:
Cornell University Press, 2004.
Geiger, Vladimir. Sudbina Folksdojera u Jugoslaviji nakon Drugog svjetskog rata u jugoslavenskoj
historiografiji, publicistici i knjievnosti (1991.-1998.), u: Hans-Georg Fleck, Igor Graovac (ur.), Dijalog
povjesniara istoriara, Zagreb: Zaklada Friedrich Naumann, 2000, str. 225243.
Geiger, Vladimir. Sudbina jugoslovenskih Nijemaca u hrvatskoj i srpskoj knjievnosti. Zagreb: Zajednica
Nijemaca u Hrvatskoj, 2009. Dostupno na http://www.zajednica-nijemaca.org/images/geiger%20knjiga.pdf
(Poslednji pristup 5. jun 2015).
Gillis, John R. Memory and Identity: The History of a Relationship, u: John R. Gillis ed. Commemorations:
The Politics of National Identity, Princeton, New Jersey: Princeton Unirversity Press, 1994, str. 324.
Gollancz, Victor. Our Threatened Values, str. 96; citirano prema Alfred de Zayas, Anglo-American
Responsibility for the Expulsion of the Germans, 194448, u: Steven Bela Vardy, T. Hunt Tooly, Ethnic Cleansing
in 20th Century Europe, New York: Columbia University Press, 2003, str. 148. Dostupno na: http://www.
hungarianhistory.com/lib/vardy/vardy.pdf. (Poslednji pristup 17. juli 2015.)
Hadi, Miroslav i Krsti Zoran. Odgovornost za YU-ratove u: Sreko Mihajlovi ur. Kako graani vide
tranziciju Istraivanje javnog mnjenja tranzicije, Beograd: Friedrich Ebert Stiftung, 2010, str. 177189.
Herz, John H. The Fiasco of Denazification in Germany, Political Science Quarterly, 63/ 4 (December 1948):
str. 569594.
Hobsbaum, Erik. Doba ekstrema Istorija Kratkog dvadesetog veka 1914-1991. Beograd: Dereta, 2002.
Ivkovi, Rade. Srpski autoovinizam ili identifikacija s agresorom, u: Nova srpska politika misao, 17. april
2102. godine. Dostupno na: http://www.nspm.rs/kulturna-politika/srpski-autosovinizam-ili-identifikacija-sa-
agresorom.html?alphabet=l (Poslednji pristup 10. februar 2015).
Jambrei Kirin, Renata. Politika sjeanja na Drugi svjetski rat u doba medijske reprodukcije socijalistike

122
kulture, u: Lada ale-Feldman, Ines Prica ur. Devijacije i promaaji. Zagreb: Institut za etnologiju i folkloristiku,
2006, str. 149179.
Janjetovi, Zoran. Between Hitler and Tito, Disappearance of the Vojvodina Germans, 2nd revised edition,
Beograd: Zoran Janjetovi, 2005.
Janjetovi, Zoran. Da li je bilo genocida nad Podunavskim vabama u Jugoslaviji?, Drutvo za srpsko-
nemaku saradnju. Dostupno na: http://www.drustvosns.org/nemacka%20manjina/janjetovic/Z.%20
Janjetovic,%20Da%20li%20je%20bilo%20genocida%20nad%20podunavskim%20%C5%A0vabama%20u%20
Jugoslaviji.pdf (Poslednji pristup 19. jul 2015.)
Janjetovi, Zoran. Nemci Jugoslavije u srpskim udbenicima 19182000, u: Prvi i drugi meunarodni
seminar Zajednice Nijemaca u Hrvatskoj 2001/2002, Zagreb: 2002, str. 125134.
Janjetovi, Zoran. Nemci u Vojvodini. Beograd, INIS, 2009.
Jankovi, Zoran. Kako su me ukrali Nemci Milo Mia Radivojevi & PODUNAVSKE VABE - Marko Cveji:
Prie iz magaree klupe, Popboks web magazin za popularnu kulturu, 18. januar 2012. godine. Dostupno na
http://www.popboks.com/article/8523 (Poslednji pristup 17. jun 2015.)
Jansen, Stef. Violence of Memories: Local narratives of the Past After Ethnic Cleansing in Croatia, u:
Rethinking History, 6/1 (2002): str. 77-94. Dostupno na: http://personalpages.manchester.ac.uk/staff/stef.
jansen/documents/SJ-violenceofmemories.pdf (Poslednji pristup 17. april 2015).
Jorgaevi, Jelena, Biljana Vasi, Istraivanje nedeljnika Vreme: Slika Nemake u tampanim medijima u
Srbiji 20032014, Dostupno na http://www.vreme.com/download.php/system/storage/pdf/slika-nemacke-
webNB.pdf (Poslednji pristup 1. jul 2015.)
Jovi, Dejan. Jugoslavija drava koja je odumla. Uspon, kriza i pad etvrte Jugoslavije. Zagreb,
Beograd: Prometej, Samizdat B92, 2003.
Judt, Tony. The Past Is Another Country: Myth and Memory in Postwar Europe, u: Daedalus, 121/4,
Immobile Democracy? (Fall 1992): str. 83118.
Kaavenda, Petar. Nemci u Jugoslaviji 19181945. Beograd: Institut za savremenu istoriju, 1991.
Koen, Stenli. Stanje poricanja Znati za zlodela i patnje. Beograd: Samizdat B92, 2003.
Krel, Aleksandar. Poloaj nemake nacionalne manjine u Vojvodini na primeru Nemaca u Subotici, u:
Vojislav Stanovi ur. Poloaj nacionalnih manjina u Srbiji: zbornik radova sa meunarodnog naunog skupa
odranog 24-26. novembra 2005, Beograd: SANU, 2007, str. 435445.
Krel, Aleksandar. Mi smo Nemci Etniki identitet pripadnika nemake nacionalne manjine u Vojvodini na
poetku 21. veka, Beograd: Etnografski institut, SANU, 2014.
Kulji, Todor. Prevladavanje prolosti: uzroci i pravci promene slike istorije krajem XX veka. Beograd: Helsinki
odbor za ljudska prava u Srbiji, 2002.
Kulji, Todor. Anti-antifaizam, u: Godinjak za drutvenu istoriju, XII/ 13, Beograd: 2005, str. 171
184.
Kulji, Todor. Kultura seanja teorijska objanjenja upotrebe prolosti. Beograd: igoja tampa, 2006.
Lazi, Mladen. Promene i otpori Srbija u transformacijskim procesima. Beograd: Filip Vinji, 2005.
Markov, Mladen. ablji skok. Beograd: Srpska knjievna zadruga, 1974.
Markov, Mladen. Isterivanje boga, Beograd: Prosveta, 1984.
Martinov, Zlatoje. tampa u Srbiji o Podunavskim vabama 19922000 (rad dobijen ljubaznou
autora).
Maticka, Marijan. Zakonski propisi o vlasnikim odnosima u Jugoslaviji (1944-1948), u: Radovi Zavoda
za hrvatsku povijest, 25/1, Zavod za hrvatsku povijest Filozofskoga fakulteta Sveuilita u Zagrebu, Zagreb:
FF press, 1992, str. 123-148. Dostupno na http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_
jezik=78319 (Poslednji pristup 25. avgust 2015).

123
 Mirni, Josip. Nemci u Bakoj u Drugom svetskom ratu. Novi Sad: Prosveta, 1974.
Mitscherlich, Alexander and Margarethe. The Inability to Mourn. New York: Grove Press, 1975.
Nachbar, Jack, Kevin Lause ed. Popular Culture: An Inrtoductory Text. Bowling Green, OH: Bowling
Green State University Popular Press, 1992.
Njegovan, Drago prir. Zloini okupatora i njihovih pomagaa u Vojvodini. Novi Sad: Prometej, Malo
istorijsko drutvo, 2011.
Pal, Tibor. Na putu istine. O radu pokrajinskog Anketnog odbora za utvrivanje istine o dogaajima u
periodu od 1941. do 1948. godine. Dostupno na http://adattar.vmmi.org/fejezetek/1346/11_na_putu_
istine.pdf (Poslednji pristup 11. avgust 2015).
Pavlovi, Momilo i Sran Cvetkovi. Istraivanja Dravne komisije za tajne grobnice ubijenih posle 12.
septembra 1944., u: Istorija 20. veka asopis Instituta za savremenu istoriju, XXX/3, Beograd: Institut za
savremenu istoriju, 2012, str. 917.
Paunovi, arko. Deset godina NVO u SR Jugoslaviji Od ilegalaca i neprijatelja do vanih aktera
drutvenih promena, u: Grupa autora, Deset godina protiv Graani Srbije u borbi za demokratiju i
otvoreno drutvo 1991 2001. Beograd: Medija Centar, Beograd, 2001, str. 5763.
Petrovi, Zoran. Selo Sakule a u Banatu. Novi Sad: Matica srpska, 1969.
Popov, Neboja, prir. Srpska strana rata. Drugo izdanje, I tom, Beograd: Samizdat B92, 2002.
Radanovi, Milan. Analiza registra rtava Dravne komisije za tajne grobnice: Kako su delati
postali rtve, E-novine, 18. april 2014. godine. Dostupno na: http://www.e-novine.com/srbija/srbija-
tema/102144-Kako-delati-postali-rtve.html (Poslednji pristup 13. jul 2015).
Radna grupa za dokumentaciju, Genocid nad nemakom manjinom u Jugoslaviji 19441948. Herbert
Prokle, Georg Vildman, Karl Veber, Hans Zonlajter (prir.), Zoran ileti (prir. srpsko izdanje), Prilozi za
podunavsko-vapsko naslee i zaviajnu istoriju Podunavsko-vapskog arhiva u Minhenu. Mnchen,
Beograd: Donauschwbische Kulturstiftung, Deutschland i Drutvo za srpsko-nemaku saradnju, Srbija i
Crna Gora, Beograd, 2004.
Radovi, Nadeda, Dobrila Sineli-Ibrajter, Vesna Weiss. Dunavske vabice II, Beograd: KRUG Medijska
knjiara, 2001.
Raki, arko. Bekstvo, progon i dug put pomirenja, Politika, 18. februar 2009. godine. Dostupno na
http://www.politika.rs/sr/clanak/75734/Svet/Bekstvo-progon-i-dug-put-pomirenja (Poslednji pristup 12.
jun 2015.)
Redi, Nail. Telmanovci Zapisi o njemakoj partizanskoj eti Ernest Telman. Beograd: Narodna
armija, 1984.
Sekelj, Laslo. Jugoslavija, struktura raspadanja Ogled o uzrocima strukturne krize jugoslovenskog drutva.
Beograd: Izdavako preduzee Rad, 1990.
Stefanovi, Nenad ur. Jedan svet na Dunavu Razgovori i komentari, esto izdanje, Beograd: Drutvo za
srpsko-nemaku saradnju, 2007.
Stobbe, Heinz-Gunther. Denacifikacija u Nemakoj, u: Neboja Popov, prir. Srpska strana rata Trauma i
katarza u istorijskom pamenju, Deo II, Beograd: Samizdat B92, 2002, str. 295300.
Stojanovi, Dubravka. Ulje na vodi Ogledi iz istorije sadanjosti Srbije. Beograd: Peanik, 2010.
uak, Bojana. Alternativa ratu, u: Neboja Popov, prir. Srpska strana rata, (Drugo izdanje), II tom, Beograd:
Samizdat B92, 2002, str. 98124.
van, Gezine. Razorna mo preutane krivice, u: Republika (1997): 169170. Dostupno na http://www.
yurope.com/zines/republika/arhiva/97/170/170_30.HTM (Poslednji pristup 15. maj 2015.)
Taylor, Frederick. Exorcising Hitler. The Occupation and Denazification of Germany. London: Bloomsbury

124
Publishing, 2012.
Tent, F. James. Mission on the Rhine: Reeducation and Denazification in American-Occupied Germany.
Chicago and London: University of Chicago Press, 1982.
Turner, Rob, ed., Controversial German politician renounces claim on post in expellees museum, u:
Deutsche Welle, 11. februar 2010. godine. Dostupno na http://www.dw.com/en/controversial-german-
politician-renounces-claim-on-post-in-expellees-museum/a-5239231 (Poslednji pristup 12. jun 2015.)
Ujedinjene nacije Zbirka dokumenata 19411945. Beograd: Arhiv za pravne i drutvene nauke, 1948.
Volkan, Vamic D. The Need to Have Enemies and Allies: From Clinical Practice to International Relationship.
Rowman & Littlefield, 1998.
Weizscker, Richard von, Speech in the Bundestag on 8 May 1985 during the Ceremony Commemorating the
40th Anniversary of the End of War in Europe and of National-Socialist Tyranny, Office of the Bundesprsident
(ret.) Richard von Weizscker. Dostupno na https://www.lmz-bw.de/fileadmin/user_upload/Medienbildung_
MCO/fileadmin/bibliothek/weizsaecker_speech_may85/weizsaecker_speech_may85.pdf (Poslednji pristup 2.
jul 2015.)
Winkler York, R., Flchtlingsorganisationen in Hessen 19451954: BHE, Flchtlingsverbnde,
Landsmannschaften, Wiesbaden: Historische Kommission fr Nassau, 1998.
Zakon o vraanju oduzete imovine i obeteenju, Slubeni glasnik RS, br. 72/2011, 108/2013, 142/2014
i 88/2015 - odluka US. Dostupno na: http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_vracanju_oduzete_imovine_i_
obestecenju.html (Poslednji pristup: 6. jul 2015.)
Zayas, Alfred-Maurice de, Anglo-American Responsibility for the Expulsion of the Germans, 194448 u:
Steven Bela Vardy, T. Hunt Tooly, Ethnic Cleansing in 20th Century Europe, New York: Columbia University Press,
2003, str. 147-156. Dostupno na http://www.hungarianhistory.com/lib/vardy/vardy.pdf. (Poslednji pristup 17.
jul 2015.)
Zvijer, Nemanja. Koncept neprijatelja u filmovanim ofanzivama, u: Socioloki pregled, XLIV/3 (2010): str.
419437.
Zvijer, Nemanja. Ideologij filmske slike: Sociolok nliz prtiznskog rtnog spektkl. Beograd:
Filozofski fakultet u Beogradu, 2011.

Emisije i filmografija
Srpski autoovinizam: Mrnja prema sopstvenom narodu, Emisija Raskra, Intermagazin, 22. februar
2015. godine. Dostupno na: http://www.intermagazin.rs/srpski-autosovinizam-mrznja-prema-sopstvenom-
narodu-video/
Poslednji pristup: 3. mart 2015. godine.
Podunavske vabe Balkanska Atlantida, Emisija Dokument, RTV Vojvodina, 11. novembar 2014. Dostupno
na: http://media.rtv.rs/sr_lat/dokument/8736
Poslednji pristup: 10. jul 2015. godine.
Kozara (1962) r. Veljko Bulaji. Dostupno na: https://www.youtube.com/watch?v=umB_X_T7rlA
Desant na Drvar (1963) r. Fadil Hadi. Dostupno na: https://www.youtube.com/watch?v=c-ulTX95Beg
Bitka na Neretvi (1969) r. Veljko Bulaji. Dostupno na: https://www.youtube.com/watch?v=Bz0mnlHKI0w
Sutjeska (1973) r. Stipe Deli. Dostupno na: https://www.youtube.com/watch?v=NOlXnJ-PDDE

125
 Uika republika (1974) r. ika Mitrovi. Dostupno na: https://www.youtube.com/watch?v=3RZEzhR5dPg
Igmanski mar (1983) r. Zdravko otra. Dostupno na: https://www.youtube.com/watch?v=3XzLIbeLeKk
Zimovanje u Jakobsfeldu (1975) r. Branko Bauer. Dostupno je na: https://www.youtube.com/
watch?v=YVe83aIP3zI
Poslednji pristup: 29. jun 2015. godine.
Neke od epizoda serije Sala u Malom Ritu (1975) r. Dostupno na: https://www.youtube.com/
results?search_query=sala%C5%A1+u+malom+ritu+ceo+film
Poslednji pristup: 29. jun 2015. godine.
Voleo bih da sam golub (1990) r. Miomir Miki Stamenkovic. Dostupno na: https://www.youtube.com/
watch?v=ge26Y2BTyFo
Poslednji pristup: 18. avgust 2015. godine.
Podunavske vabe (2011) r. Marko Cveji. Dostupno na: https://www.youtube.com/watch?v=w0TjHN1DDqA
Poslednji pristup: 29. jun 2015. godine.

126