Arhe, l, 112004.

1
Pre vod

l MANUEL KANT

ODGOVOR NA PITANJE: TA JE PROSVEENOST?

(5. decembra 1783 . godine, str. 516)1

Prosveenost je ovekov izlazak iz malo/etnos ti za koju je sam kriv. Maloletno.1t je

nesposobnost s luenja vlastitim razumom bez neijeg vodstva. ovek je sam kriv za ovu
maloletnost, ako njen uzrok nije pomanjkanje razuma, nego reenosti i hrabrosti da se
njime slui bez neijeg vodstva. Sapere aude!2 Imaj hrab rosti da se slui vlastitim razu-
mom! Ovo je, dakle, moto prosveenosti .
Lenjost i kukaviluk uzroci su zbog kojih tako puno ljudi, ak i nakon to ih je priro-
da jo davno oslobodi la tueg vodstva (naturaliter majorennes)3, ipak rado ostaje malo-
letno tokom celog ivota i zbog koji h je drugima tako lako da im se nametnu za staratel-
je. Tako je lagodno b iti maloletan. Ako imam knjigu koja zamenjuje moj razum, due-
brinika koj i zamenjuje moju savest, lekara koji mi propisuje dijetu itd., onda ne moram
ja sam da se napreem. Nema potrebe da sam razmiljam ako mogu da platim - d rugi e
ve umesto mene preuzeti taj mrski posao. Oni staratclji, koji su bili tako ljubazni da
preuzmu vrhovni nadzor nad ljudima, ve vode brigu o tome da najve i deo ljudi (medu
njima i ceo lepi pol) korak u punoletnost smatra ne samo tegobnim nego i vr lo opas-
n im. Nakon to su prvo zaglupili svoju stoku i bri ljivo sprei li da se ova mirna stvore-
nj a ni s luajno ne usude da nap rave makar i jedan korak izvan etal ice4 u koj u su ih
zatvorili, oni im i pos le toga stalno ukazuju na opasnost, koja im preti ako pokuaju da
hodaj u samostalno. Ta opasnost, dodue, i nije tako velika, jer bi posle nekol iko padova
konano nau i li da hodaju, ali ih ve jedan takav primer ini nesigurnim i uopte uzevi
raa strah od svih dalj ih pokuaja.

l 5 Jeccmhru. 17X3. str 5Jr. Upu1 vauje na napomenu ''Staje prosvet:nost''" u nap1su Johana Fndnhn Cclnera {Joh:mn
F1ied1ich Zollne1l na stran 516 ''Da li je prepouljivo da se b1an" zajednaca ubudue ne osveStava kroz. religiju?" koje Jt:
objavlJen u d~.."Ccml>:trskom bmju Hcr/m,,ko~ nu:.H:<.1mku [llcrlml."c:hc Mtmo/'i..lichnjl} iz 1783 g.odmc. str 50817
Kantov tekst je preveden p1ema Ullginalu, objavl;tnom u knjizi Wav t.\1 Au/kltu11ng~ 'J'1u:.vcn tuu! /Jc}itllfwru.ut Ku111, l:"rlwrcl,
ffom()I)Jt, Hf.trrlu; /.c.,~.,mJ:, Mc:ndc/.-.:.,ohn, J?wm 't{;hiflcr, Wlulu/1(_1 Hr.sg von E1hard Balu. Plultpp Reclam JUn. Stuugnlt,
1974,9-17 Ovde je. s doputt:ftje.:m autom. prctmnpnn iz. KantFuko-~Hal.>t:nnus () pnJ.ntJC:cnmH. Drutvo za prouav~m;t
XVIli veka, Novi Sad 2002 . str 7-1 S
2 ,\'apr:ff:uudc. 1-fontcijc, l:.'tJI.\tt~le J, 2. 40. Imaj hrabrosti d:.t z:na!!<1h ~Odlua se da spozna'< tl ,Usud1 se dn znaf <. Alerofih
(prema gr ulc!lhcw. >istma<. dakle >ljubitelji isrme<). drutvo i)rijatelja isum:, o~novnno 1736. godme rad1 trCIIJa Lajblllcove
[Lcibm1.} i Volfove (Wolffl filozofije, korist1lo ;e ova; Hor<1c1jcv t1tat u 1sto.n znaenju Clanov1 tog druStva dah su da se
iskuje novi sa bistom bol)illJI! Aune Na Atlmnom lemu oafaz.ih su sc portrell tilowfa Gorfndn Vilhelma laJbmca j
Kristijnna Volf.1 Oko !Jiste je bio utisnut .nolo '"Sapere aude!"
3 Noturahlcr mcyon:nnc.,.. lat >punoleuu u odnosu na pnroduc~ punoleuu po SVOJIIII godmama, dok su ame1ektu~lno l dalJe
m;:tlolctni (minorcuncs}
4 .~ct(l/u.:o pomou ko;c deca ne da hOdaJu

260
 Svakom pojedincu je, dakle, teko da se oslobodi maloletnosti koja je postala skoro
njegova priroda. ak ju je i zavoleo i sada zaista nije sposoban da se poslui vlastitim
urnom, Jer mu nikad nije bilo dozvoljeno da to pokua. Pravila i navike, ta mehanika
orua na umu zasnovane upotrebe ili ak zloupotrebe njegove prirodne nadarenosti,
okovi su trajne maloletnosti. Ako bi neko ak i uspeo da ih zbaci, on bi ipak nainio tek
je~an nesiguran skok i preko najueg jarka, jer nije navikao na takav s lobodan pokret.
Stoga je malo onih kojima je polo za rukom da, radei na svom duhu, sami sebe oslo-
bode maloletnosti. a da pri tom, ipak, sigurno koraaju.
Pre je mogue da pu bl ika5 sama sebe prosveti, a to je skoro neizbena, samo ako joj
se da sloboda. Jer uvek e se nai nekolicina samostalno misleih, pa ak i meu po-
stavljen im staratelj ima velike gomile, koja e, nakon to je i sama zbacila jaram malo-
letnosti, iriti oko sebe duh razumne procene sopstvene vrednosti i predodreenosti
svakog ovel(a da samostalno mis li. Pri tom, posebno je vano to da publ ika (kojoj su
ovi samostalno.mislei6 prethodno nametnuli jaram), ukoliko je pobune neki od onih
staratelja koji su i sami nesposobni za svaku prosveenost, kasnije i njih same primora-
va da ostanu pod njim; z.ato je stvaranje predrasuda tako tetno, jer se one na kraju svete
onima koji su ih stvorili - bilo sami, bilo da su to uinili njihovi prethodnici. Stoga pub-
lika moe samo postepeno da.dospe do prosveenosti. Kroz revoluciju e se moda ost-
variti naputanje linog despotizma i gramzivog ili vlastoljubivog ugnjetavanja, ali se
nikada ne moe doi do istinske reforme naina miljenja, nego e nove predrasude,
poput starih, posluiti kao kaievi za hodanje7 za nerazumnu vel iku gom ilu.
Za ovu prosveenost ne zahteva se nita drugo do sloboda i to ona najmanje tetna od
svega to se moe nazvati slobodom, naime: slobodajavn'e upotrebe uma u svakom pogle-
du. Ali, sada ujem povike sa svih strana: ne rezonujteS! Oficir kae: ne rezonujte, veeg
zercirajte! Poresl<i s lubenik: ne rezom~jte, nego plaajte' Svetenik: Ne rezonujte, nego
verujte! (Samo jedan jedini gospodar9 na svetu kae: rezonu) le koliko god hoete i o emu
god hoete, ali budite poslun i!) Ovde je svugde prisutno ograniavanje slobode. Koje
ograniavanje, meut im, ometa prosveenost, a koje ne, nego je ak pospeuje? - Ja odgo-
varam: javna upotreba uma mora u svako doba biti slobodna i samo ona moe dovesti do
prosveenosti ljudi; njegova privatna upotreba, meutim, moze sc ograniiti ee i u znat-
noj meri, a da pri tom bitno ne ometa napredak prosveivanja. Pod javnom upotrebom sop-
stvenog uma podrazumevam onu koju neko kao naunik vri pred celokupnom italakom
publikom. Privatnom upotrebom uma nazivam onu, koju neko srne da vri u okviru
odreenog graanskog name.'itenja ili slube, koja mu je poverena. Za pojedine poslove,
koji zadi ru u interese zajednice, neophodan je, meutim, odreeni mehanizam, na osnovu
kojeg pojedini lanovi zajednice treba da sc dre samo pasivno, da bi ih, uz postojanje ve-
take saglasnosti, vlast usmeravala ka javnim ciljevima ili, da bi ih, barem, odvratila od
unitavanja tih ciljeva. Ovde naravno nije dozvoljeno rezonovanje, ve se mora biti

:5 /'uhltku suprotno od po;cd111C~1. pod ovun tcnmnom podmzumevaJu se svi uC:IJ& JCdnot; mesta, rcgtjc ih d1>avc. Prema
po7.n:.nom Adelungovom Ur:c.,mku rc "publika" se u 18. vela~ konsula 1u znaenju )avnosr..
6 S(.ltutJ.\to!tw mJslc:(;, misli se na S(unostalno misle~:: meu ~tnrateljuno.
1 Kw.~(j"' :a hodt.m)c kaiev1 kojima roditelj pridrava malo dete koje u 1 da hoda.
8 Ucumuvo11: nem rtismw:rcn t) u poZitivnom UlacUJU . )raZ.miSIJall, sud111 o neemu na osnovu uma (preu1a franc. t'tii.'Wn~
ner): 2) u ntgativnom znaenju lpl'otivreltl, mudmvat1, t:rditt, zanoveta! u
9 .Jc<ianfct/mr )!il.lprxfar nlu<:oja na Frtdnha ll Vchko!,\, pnoskog kralJa ( 1740-1786)

261
 posluan. Ali. ukoliko ovaj deo mainelo sebe istovremeno smmra delom cele jedne zajed-
lfice,_ak delom drutva gradana sveta, dakle, u svojstvu naunika, koji se obraa publici
putem spisa, tada on moe rczonovati, a da zbog toga ne trpe poslovi, koje je postavljen da
vri jednim delom kao pasivni lan. Bilo bi krajnje pogubno kad bi oficir, kojem su nje-
govi pretpostavljeni neto naredili, u okviru slube naglas pametovao o svrsishodnosti ili
korisnosti tog nareenja ; on mora da slua. Ne mo2:e mu se, medutim, uskratiti pravo da
kao naunik stavlja primedbe na greke u vojnoj slubi i da ih predoi publici, da bi ona
donela svoj sud o njima. Gra;min ne moe da odbije da plati nametnute poreze: ak i drska
kritika takvih nameta, ako on moru da ih podmiri, moe biti kanjena kao skandal (koji bi
mogao da izazove optu neposlunost). Taj isti gradani n ipak dela u skladu sa graanskom
dunou. ako kao naunik javno iwese svoja razmiljanja o neumesnosti ili pak
nepravednosti takvog razrezivanja poreza. Svetenik je isto tako u obave.ti da se svojim
uenicima katehizisa i svojoj zajednici obraa u skladu sa simbolornl 1crkve kojoj slui, jer
je on pod tim uslovom i primljen u slubu. Ali, kao naunik, on ima punu slobodu, a ak
je i pozvan da saopti publici sve svoje briljivo preispitane i dobronamerne misli o onome
to je pogreno u nav..:dcnom simbolu, kao i predloge za bolje uredenje religije i crkve.
Ovde nema nieg to b1 sc moglo staviti na teret savesti. Jer ono emu poduava u skladu
sa svojom slubom, kao zastupnik crkve, on predstavlja kao neSto, za ta nema slobodu
odluivanja da poduava prema vlasutom nahoenju. ve je tu postavljen da poduava
prema pravilima 1u mc nekog drugog. On e rei: naa crkva ui ovo ili ono- to su argu-
menti kojima se slui. On tul-.o izvlai svaku praktinu korist l'.a svoju zajednicu iz pravi-
la, ispod kojih on lino ne b1 stavio svoj potpis sa vrstim ubedenjcm, a za ije iznoenje
moe uprkos wme da iznu.i spremnost. jer nije sasvim nemogue da je tl njima skrivena
istina ili se bar zasigurno ne mo ic m1i nita to bi bilu u suprotnosti sa unutranjom religi-
jom. Jer, ako bi verovao da ..: na i ovo posledl'lje, tada ne bi mogao savesno da obavlja
svoju slubu i morao bi da je nupusti. Kada, dakle, uitelj u slu2bi koristi svoj um pred svo-
jom zajednicom, lada s..: rad1 samo o privatnoj upotrebi, jer je posredi uvek samo kuni
skup, ma kako velik on bio, i u tom pogledu on kao sve~tenik nema slobodu i ne sme je ni
imati,jer izvrava tudi nalog t\ li, kao naunik koji se preko svoj1h spisa obraa pravoj pub-
lici, naime svetu, - dak!..:, kao sve!itenik koji svoj um upotrebljeNa Javno, - on uiva
neogranienu slobodu da sc knristi svojim vlastitim umom i da govori u svoje vlastito ime.
Jer, to da staratelji naroua (u stvarima religije) i sami treba ponovo da postanu maloletni,
besmislica je koja vodi ovd.oveenju besmislica.
Ali, zar drut~o svetcnikn. moda neki crkveni skup ili potovanja dostojan klasis 11
(kako ::.e to naziva kod Holandann). ne bi trebalo da ima pruvo da sl! pod zakletvom medu-
sobno oba vee da e sc dr7.ati odrcdcnog, ncpromcnljivog simbola, kako bi na taj nain imao
stalno vrhovno starmeljstvun,td svakim od lanova, a preko njih i nad narodom, i kako bi nk
i ovekovcio to stanndj~tvu'1 J ka.cm: to je sasvim nemogue. kd,m takav ugovor koji bi
bio sklopljen da zauvel-. mlulj1 IJud~ki rod od svakog daljeg prowcivanja, potpuno je nita-
lO HautkJ ,thtLIJ.t oa l..tut.:UIJJ IJult.:u Olh.l) d\! l.:un~ltuc, 1709-1751Ja nJ~~u" ..pt!\ ('m~L-mu\mll (1.7uJmmt-m<l<.lmh:,
l i .tS] /.bug <Jh.::lsU~kot; mah;frJ.IhliiiOI i\HJh w.. c.:h.,1J.t Lame1r1 j(! bio pn.HCr:&ll t z hiiltClhi..:~ 1 u.a:t.1o Jt' aL.tl u Berhnu
l t u h .,,ln
..lnm Jcnku s' th ~tl." ;t .. mtbo11n~t u pt\'utn n::du uenJe. lo;.uJt: JI.: 113 :~nab u ''-='luut uL\1 u \.uJu oba\C"lltJU~o:
l'rntui:KtJI! 1-IJ~".'tlm~~o; \,;eu ...lltJ.1 1/' ''~""'mC '"'~lndlli.! WtdCi~..g~~,nt'':JNl ll l S ,d;_u murJll su pmtc:lolant.skt ;s\dh:nu.;t
u muo~llll .~ :mlpma dJ pn -..tup.uttu u ~lu" tl puloi\! t...tkkhu tt~ Stmbuh~nun lo.UIIJc!.uU.I "'UJC llMilC::tll~
11 k l~"'-' t u~m A."fd_\\!\) \!lk\ ~111 ,kup u l f,,l .tndtll ~UJI JI! nosll<u: cJI-.\1\!tllt:. /.tkmhl.l\t-1~ ,l

262
 van, pa ak i onda ako ga potvrde najvia vlast, parlamenti i najsveaniji mirovni sporazumi.
Jedno doba ne moe da se udrui i zaveri da e sledee doba dovesti u takvo stanje, u kojem
e biti onemogueno da proili svoja (prevashodno ona veoma bitna) saznanja, da ih oisti
od zabluda i, uopte, da nastavi da koraa putem prosveivanja. Bio bi to zloin protiv Uudske
. prirode, ije je izvorno odreenje upravo u tom napredovanju, i potomci mogu, dakle, s
punim pravom da odbace takve odluke kao nedopustive i zloinake. Probni kamen svega
onoga, to se o jednom narodu moe zakljuiti u vidu zakona, lei u pitanju: da li jedan narod
moe sam sebi nametnuti jedan takav zakon? U oekivanju nekog boUeg zakona, to bi ak
bilo i mogue 7..a izvesno kratko vreme. da bi se zaveo odreen poredak, s tim to bi istovre-
meno svakom graMinu, a pre svega sveteniku, bilo doputeno da u svojstvu naunika
javno, tj. putem spisa, stavlja primedbe na ono to je loe u sadaSnjem ureenju, pri em u bi
postojei poredak i da Ue trajao, sve dok se javno i u dovoljnoj meri ne bi stekao uvid u sta-
nje tih stvari i sve dok se ne bi dokazalo da bi se udruivanjem glasova (ako ne odmah i svih)
moglo izii pred presto sa pred logom da se zatite one zajednice koje su se, na primer, prema
svom shvatanju boljeg uvida, sporazumele o promcni ustrojstva religije, a da se pri tome ne
spreavaju one zajednice koje ele da ostanu pri starom. Ali u potpunosti je nedopustivo pos-
tizanje saglasnosti o trajnom ustrojstvu religije koje niko ne bi javno dovodio u sumnju,
makar i samo za ivotnog veka jednog oveka, ime bi se j edno razdoblje u hodu oveanst
va ka boUem, takorei unitilo i uinilo neplodnim, a time i nepovoljnim, ak i za potomst-
vo. Jedan ovek, dodue, moe 711 sebe li no, a i tada samo za izvesno vreme, da odgodi
prosveivanje u onome to treba da zna, ali da od njega odustane, pa bilo to i za sebe lino,
a pogotovo za potomstvo, znailo bi povredu i gae nje svetih prava oveanstva. A ono to
ak niti jedan narod ne sme da od l ui za sebe, to jo manje sme da odl u i jedan monarh za
svoj narod, jer njegov zakonodavni ugled poiva upravo na tome da on u svojoj volji objed-
injuje volju celog naroda. Ako mu je stalo samo do toga da svekoliko istinsko ili prividno
poboljanje postoji zajedno sa graanskim poretkom, onda on moe da pusti svoje podanike
da sami ine ono to smatraju neophodnim za spas svoje due, to ga se uopte ne tie, ali i te
kako treba da vodi rauna o tome da onemogui stvaranje takve situacije, u kojoj bi jedan
ovek primenom sile spreio drugog da svim snagama radi na odreenju i unapreivanju
spasa svoje due. ak bi i po kraljevsko visoanstvo bilo tetno da sc u to umca tako to e
udostoj iri svog vladarskog nadzont sadrine spisa, u kojima njegovi podanici pokuavaju da
razjasne svoje spoznaje: isto tako. temo je kad to ini iz vlastite najvie spoznaje, pri emu
'se izlae prigovoru Caesar non est supra Grammaticosi\ kao i onda - to je jo tetnije - ako
svoju mtiviu vlast ll EOj meri uni7i da e ll svojoj dravi podravati crkveni despotizam
nekolicine tirana koji je uperen protiv ostalih podanika.
Ako se sada postavi piranje: ivimo li mi u prosvei:enom dobu, onda odgovor glasi:
ne, ali svakako ivimo u dobu prosveivcoya. Jo puno toga nedostaje za to. kako stvari
sada stoje. u celini uzev, da bi ljudi bili u stanju ili da im sc samo omogui da se u stvari-
ma religije sigurno i dobro slue svojim razumom bez tueg vodstva. Meutim, postoje
jasni znaci da im je sada ipak otvoren prostor da sc slobodno razvijaju u rom pravcu i da
se postepeno smanjuju prepreke za opte prosveivanjc ili izhtwk iz maloletnosti za koju
su sami krivi. U tum pogledu. ovo dob<~ je doba prosvc~ivanja ili Fridrilwvol 1 stole~e .

f 1 ( (1'-' '"r mm \f.\f HtfU ol <in.Jmuulllc.o.\ C at 1111-t!' IZ.IMd "\ Ojlh !:;"UIIilll ~ ;lt;t ll l."<ll IIC I..:.II M\\:J ., !!l,tll t. illl:ll llll.l
ll / nlnholo ,dllttl+l ' '' \ho,J.. ..11..1h :H JU V" 'C~<.:tllhll/:,1 \1~111.: v l.u.l l\111.:" p P t-.kU}: l\.:aiJo1 l lldflh.l U

263
 Vladar koji ne misli da je nedostojno da za sebe kae da smatra svojom dunoi:u da u
stvarima religije nita ne propisuje ljudima, nego da im u tom pogledu ostavlja punu s lobodu.
koji, dakle, odbija od sebe ak i nadmeno ime tolerancije, taj vludar je i sam prosveen i
zaslu,uje da ga zahvalni svet i potomstvo slave kao prvog. koji je ljudski rod OSIQbodio mal-
olelnosti, barem od strane vlasti, i koji je svakom ostavio slobodu da sc u svemu ta je stvar
savesti. koristi svojim umom Svt!tena lica, dostojna potovanja, be7 tete-po njihovu
slubenu dunost, smeju pod njim, u svojstvu naunika, da slobodno i javno iznesu svetu na
proveru svoje sudove i spomaje koji tu ili tamo odstupaju od prihvaenog simbola, a jo u
veoj meri to srne da ini svaki pojetlinac koji nije sputan dunou slube. Taj duh slobode
iri sc i prema spolja, ak i tamo, gde se mora boriti sa spoljnim preprekama koje postavlja
vlast, koja samu sebe pogreno shvata l>. Jer, za to joj, ipak, slut sv..:tao primer, ~a u slobodi
ne treba initi nita u cilju odravanja javnog mira i jedinstva zajednice. Ljudi se malo poma-
lo sami os l obaaju sirovosti, ali samo ako sc neko namerno ne potrudi da ih u njoj zadri.
Ja sam teite prosvecnost i , koja predstavlja ovekov izlazak iz maloletnosti, za
koju je sam kriv, prevashodno stavio na stvari religije, jer su oni koji vladaju nad nama
nezai nteresovani da izigravaju staratelja svojim podanicima u odnosu na umetnosti i
nauke, a sem toga, religijska je maloletnost ne samo najtetnija nego ona, u najveoj
meri, i najvie obeauj e A li nain razmiljanja dravnog poglavara, koji podrta va
prvu maloletnost, ide jo dalje od toga i on uvida, da, ak i u pogledu ;akonodavsrva, ne
postoji opasnost od toga da svojim podanicima dozvoli da Javno koriste vlastiti um i da
svetu javno predoe svoja razmiljanja o boljem ureivanju zakonodavstva, tavie, i da
otvoreno kritikuju ve postojee, za ta imamo sjajan pnmer, i u tom pogledu nijedan
monarh nije prethodio onom, koga mi potujemo.
Ali samo onaj , ko sc, i sam prosveen, ne boji senke, i ko, u isto vreme, ima pri ruci
jednu dobro disciplinovanu i mnogobrojnu vojsku kojom jami za javni mir, samo on
moe rei ono to jedna repub lika ne srne da se usudi: re;onl{jte, koliko god hoete i o
emu god hoete, samo budi/e posluni! Tako se ovde poka.wjc udnovat, neoekivan
tok stvari koje se tiu oveka, kao to je i inae, ako se taj tok posmatra u celini, u njemu
skoro sve paradoksalno. ini se da vei stepen gradanskc slobode doprinosi slobodi
duha naroda, a ipak joj postavlja nepremostive prepreke. Nasuprot tome, neto. manji
stepen slobode otvara narodu prostor da se iskae u skladu sa :.vim svojim mogunosti
ma. Ako je priroda ispod ove tvrde ljuske oslobodila seme, za koje se najnenije brine,
naime, sklonost i predodrcdenost za slobodno misljenje, ondn ono postepeno deluje
povratna na nain miljenja naroda (ime se narod sve vie osposobljava da slobodno
dela) i konano ak i na naela vladanja, koja smatra prihvatljivim, da prema ovek u ,
koji je sad vie od maine, postupa u skladu sa njegovim dostojanstvomt6.

Kenigsberg u Pruskoj,
30. septembra 1784. godine Prevela
Julijana Beli-Genc:

l S Vlu'l kuJu ~filU \;:h~ f1''J.!rc.\nu '"''tilU lJ vl ;bl kOJii\ nastOJI da upravlja lliltl onnn '\lu Ih: :,paJ;_t. u nJem domen
16 KowuovJ bek~;~ 11.1 kraju O~lpls:J ~l.bl u H,;",~"""" ftc.'th:ljmm \oCSI11113 <Xl 11 scpe: tt.un d.ul.l\, JO ~'lOg mescca ot,;la:. ;r;t
ilcrlutsl.a lutsc.:ntl za OV"dJ mesec u k01nr: sc Udvoc.h CM.t~o\olJ4' ~~ma :\feuc.lr:f,utlll na ISIO V11.111JC On 1m J~ nije doao do ruJ...u.
Jet ht mac!c ~~1o obJaViJIV<UlJC ovob ud):.'U"Oia, kOJI sadJ tre~ Stu no da thL..rntJC kaku slu:tJUlht mot.": da o~tvan tsto\'etnosc nuslt

264