O

In i |Hit n;i n;ik'm jLviku imnmo knjimi n kojoj si.- s\L-slr;mo

ohniclnjc o\;i iiiirimmlmi i n;i /.;ip;iclu evsio \ rlo pojiivMio sln;icvn;i
lcm;i. (JsvccliKvni istovnj;iki /nnlci Duh;i >ioio\o 1k '/ i/n/clk;i tvrdc
d;i jc (inni iivophodmi. ili n najmanju iiiku i/vamvdno koristan.
posivdnik u stivmljcnju ka najviim domctima dnhovnosti. ()\a
knjiira nasloji da osvclli s\c aspcklc jcdinslv'cnoi: odnosa (iiirua i
iicviiika. onako kako nam ih i/.la/n ncki od liajistakmitijih (iurua i
po/.navalaca tos: odnosa u X.\ \vku.
I)a li jc (iiiru apsolulno ncoplHHlan'. k o jc Sadjiiiru? koliko 011
mo/c pomoi svom ucniku? kojc su du/nosti ucnika? kakvo jc
/nacnjc inicijacijc? Ncdoslalak jasnih i i/.riilih odjiovora na o\a i
sroclna pitanja csto omcla c.luho\iii ra/.voj o/.hiljnih aspiranata.

"Da zapalile sveu, treba vam gorua svea. Isto tako, samo prosveena dua moe
prosvetiti drugu duu." (Sri Svami ivananda)
"Samo e Guru otkriti tvoje mane i nedostatke. Priroda egoizma je takva da nee sam
biti u stanju da ih otkrije. Kao to ovek ne moe da vidi svoja lea, tako ne moe da vidi
ni sopstvene zablude." (Sri Svami ivananda)
"Pre svega, moramo osetiti da je nae sadanje stanje kao due upetljane u veoma muan
kavez od krvi i mesa neto to nije deo nae istinske prirode, neto nepoeljno, neto ega
se moramo otarasiti da bi imali mir i sreu. Ako imamo ovo oseanje, onda se trudimo da
razvijamo uenitvo. Onda moemo pristupiti Osloboenom, jer Guru je Osloboeni, a
takoe i sposoban da oslobaa. Ali prekrivajui veo mrane maje je takav da smo savreno
zaovoljni svojim poloajem." (Svami idananda)
"Postoji neto to je nuno u ovoj stvari. Morali ste se boriti, boriti i boriti i naporno
stremiti pre nego to stc stigli do orsokaka. Ako niste zapali u orsokak, nema Gurua.
Moda ste stigli do orsokaka iskusivi neto u svome ivotu, time to ste stavljeni u
situaciju u kojoj ste potpuno beznaeni i nema izlaza iz vae elije i nita ne moete videti.
Ili ste, kao Buda ili Isus Hrist, ili kao neki drugi veliki svetac ili spasitelj, videli tragediju
zvani ljudski ivot, a takoe ste spoznali i nemogunost da dokuite istinu vlastitim trudom.
U oajanju ste, i u tom oajanju srce krvari, moli, vapi za pomo. Da bi molitva olazila iz
srca, neophodni su to oajanje i ta utuenost. Na nau nesreu, mi nismo izloeni toj vrsti
borbe na ivot i smrt. Na je ivot tako lak, i postao je tako raskoan i udoban da jo zadugo
neemo uopte stii do te take. Kada smrt zakuca na vrata verovatno emo razmiljati o
neemu drugom, i to e biti propast." (Svami Venkateananda)

ISBN 867348180-5

ATICE HILJAVU LOTOSA

DICIJA SPIRITUALNOSTI ISTOKA 9788673 481807
GURU I UCENIK

P r ir e d io i p r e v e o sa e n g le s k o g
Aleksandar usic
 GURU I UENIK-zbomik tekstova.
Izbor i prevod: Aleksanar usi
Copiright za Srbiju i Cmu Gom: IP ESOTHERIA Beograd
Sva prava prevoda i objavljivanja
za Srbiju i Crnu Gom zadrava izdava.
Iz d a v a :
IP ESO TH ERIA, Beograd
Marala Birjuzova 13a
tel: 011/3285-949; 2631-820
web: www.esotheria.com
e-mail: esother@EUnet.yu

G la v n i u r e d n ik :
Vladim ir Madi
A r t d ir e k t o r i d ir e k t o r p r o d u k c ije :
Bojana Gnjatovi

L e k tu r a i k o r e k tu r a :
Petar B . Popovi
K o m p ju te r s k i s lo g :
Anita Jovanovi
D iz a j n k o r ic a :
Ivana Flegar

S ta m p a :
M3, Beograd

Prvo izdanje
Beograd, 2005.
Tira: 1000

ISBN 86-7348-180-5
 Sadraj

Quru Tatva Svami ivananda 7

Pouzdani metodi za milost Gurua

Svami iananda 86

Quru i uenik Svami Satidananda 107

Quru-uenik (odlomci) Svami Venkateananda 141

Guru (odlomci) ivananda Valentina 159

Odnos Gurua i uenika: stvaranje veza i

odstupanje od projekcija Viktor Mensfdd 165
Sjedinjenje znanja i Ijubavi Klark Pauei 196
Uitelj i metod (odlomci) Svami Mukundanana 206

Quru i sledbenik (odlomci) Svami Abiiktananda 210

Boanska milost Dr Svami Rama 220

Guru funkcija Dord Feuertajn 229

Odnos Guru-uenik
Svami Niranananda Sarasvati 235

Postajanje uenikom (odlomci) Dord Bojd 240

Quru-uenik odnos Svami Vea Barati 246

Quru-uenik Sidaram organizacija 249

Veza Gurua i uenika Oktavijan Sarbatoare 255

Guru Sri Ramana Maharii 260

Preutne poduke i satsang

Sri Ramana Maharii 275

Guru Svami Vivekananda 287

O odnosu prema Guruu (izvodi iz predavanja)

ri inmoj 300

Izvodi iz dela Meher Baba 309

Remek-delo Sri Hansi Maharada (odlomci)

Hans Jog Praka 324
 G u r u T a t v a

SRI SVAMI IVANANDA

7
 ss- QURU 1 U E rilK

Napomena izdavaa

Uprkos tome to je mnogo napisano o konceptu duhovnog Gu-

rua, jo postoji znaajan udeo konfuzije, nerazumevanja i skep-
tieizma u svesti javnosti po ovom vitalnom pitanju.
Da li je Guru apsolutno neophodan? K o je Satguru? Koliko
on moe pomoi svom celi (ueniku)? Koje su dunosti ueni-
ka? Kakvo je znaenje inicijacije? Nedostatak jasnih i izriitih
odgovora na ova i srodna pitanja esto ometa duhovni razvoj
ozbiljnih aspiranata.
Pod ovakvim okolnostima, ova knjiga Satgurua ivananda-
ija Maharada olazi kao blagodat mnogima. Na ovim strani-
cania, italac e nai autoritativno, jezgrovito i odvano obja-
njenje celokupne teme odnosa Guru - uenik.
Imamo veliko zadovoljstvo da objavimo ovu knjigu, na ko-
rist spiritualno ednim mukarcima i enama irom sveta. Ze-
lim vam da blagoslovi Gospoda i Brama-vidja Gurua budu sa
svima vama!

U D R U E N J E B O A N S K O G IV O T A

8
 Poglavije prvo

USoga Gurua

Adnana - Timiranasja nanandana - Salakaja;

Cakurunmilitam Jena Tasme Sri Gurave Namah.
Klanjam se tome Guruu koji, melemom znanja, otvara oi za-
slepljenima tamom neznanja (G u ru G ita ).
Guru je sam Bog, manifestovan u obliku linosti da bi vodio
aspiranta. Boija milost preuzima oblik Gurua. Videti Gurua, zn-
ai videti Boga. Guru je sjedinjen sa Bogom. On inspirie pobo-
nost u drugima. Njegovo prisustvo proiava svakoga.
Guru je istinska spona izmeu individue i Besmrtnog. On je
bie koje se uziglo iz ovoga u O n o i stoga ima slobodan i ne-
ometan pristup u oba carstva. On stoji na pragu besmrtnosti i,
saginjui se, podie jednom rukom one koji se bore i napreu, a
drugom ih prenosi u najvie nebo trajne radosti i beskonacne sve-
sti o istini.

Satguru

Puko izuavanje knjiga ne moe oveka nainiti Guruom. Sa-

mo onaj ko je prouavao Vede i ko ima neposredno znanje o
Atmi (dui) kroz anubavu (iskustvo) moe biti priznat za Gur-
ua, ivanmukta ili osloboeni mudrac, jeste pravi Guru ili du-

9
 J* GURU I UENIK -G

hovni uitelj. On je Satguru (istinski Guru). On je identian sa

Bramanom ili najviim Jastvom. On je znalac Bramana.
Posedovanje siija (natprirodnih moi), nije merilo za pro-
glaavanje veliine mudraca, niti je to dokaz da je dostigao sa-
mospoznaju. Satgurui ne pokazuju nikakva uda ili siije. Po-
nekad ih mogu pokazati da bi uverili aspirante u postojanje st-
vari iznad fizike ravni, dali im podsticaj i usadili veru u njiho-
va srca. Satguru je obdaren bezbrojnim siijima. On poseduje
sve boanske rnoi, sve bogatstvo Boga.
Satguru je Braman lino. On je okean blaenstva, znanja i
milosti. On je kapetan tvoje due. On je vrelo radosti. On ukla-
nja sve tvoje nevolje, alosti i prepreke. On ti pokazuje pravu
boansku stazu i cepa veo tvog neznanja. ini te besmrtnim i
boanskim. Preobraava tvoju niu, avolsku prirodu. Daje ti
kanap znanja i spaava te kada tone u ovom okeanu samsare.
Nemoj misliti da je on samo ovek. A ko ga smatra za oveka,
onda si ti ivotinja. Oboavaj svoga Gurua i klanjaj mu se sa
potovanjem.
Guru je Bog. Re od njega je re od Boga. On ne treba ni-
ta da poduava. I, samo njegovo prisustvo ili drutvo je uzdi-
ue, nadahnjujue i posticajno. Samo druenje s njim je pro-
svetljujue. iveti uz njega predstavlja duhovno obrazovanje.
Proitaj "Sri Grant Sahib". Saznae veliinu Gurua.
ovek moe da ui samo od oveka, stoga Bog poduava
kroz Ijudsko telo. U svome Guruu ima svoj Ijuski ideal savr-
enstva. On je uzorak po kojem eli da se uoblii. Tvoj um
e rado biti ubeen da je tako velika dua pogodna da bude obo-
avana i potovana.
Guru je moka-dvara. On je kapija transcendentalne svesno-
sti istine. A li, aspirant je taj koji mora da ude kroz nju. Guru
je pomonik, ali stvarni zadatak praktine sadane pripada sa-
mom aspirantu.

10
 V* Quru Tatva

Potreba za Guruom

Za poetnika na putu duhovnosti, Guru je neophodan, Da za-

palite sveu, treba vam gorua svea. Isto tako, samo prosvee-
na dua, moe prosvetiti drugu duu.
Neke osobe godinama samostalno meditiraju. No, i one kas-
nije osete neophodnost Gurua. Naiu na neke prepreke na putu.
Ne znaju kako da otklone te smetnje ili kamenje spoticanja i za-
to poinju da tragaju za Uiteljem.
Samo ovek koji je ve bio u Badrinatu, bie u stanju da ti
ukae na put koji tamo vodi. U sluaju duhovnog puta, jo je te-
e nai svoj pravac. Um e te vrlo esto zavesti. Jedino Guru
e biti u stanju da ukloni zamke i prepreke i da te vodi du pra-
vog puta. On e ti rei: Ovaj dram te vodi ka moki (oslobo-
enju); a ovaj te vodi u ropstvo. Bez ovog vostva, ti moda
eli da ode u Badrinat, ali se obre u Delhiju!
Sveti spisi su poput ume. U njima ima dvoznanih mesta.
Neki odlomci su oigleno protivreni, a drugi imaju ezoterian
smisao, razliita znaenja i skrivena objanjenja. Uputstva, veze
i primedbe su isprepleteni. Treba ti Guru ili nastavnik, koji e
ti objasniti pravi smisao, koji e ukloniti sumnje i dvosmisleno-
sti i koji e ti predoiti sutinu tih uenja.
Guru je apsolutno neophodan za svakog aspiranta na duhov-
noj stazi. Samo Guru e otkriti tvoje mane i nedostatke. Priro-
da egoizma je takva, da nee sam biti u stanju da ih otkrije.
Kao to ovek ne moe da vidi svoja lea tako ne moe da vi-
di ni sopstvene zablude. On mora da ivi pod Guruom radi is-
trebljenja svojih loih osobina i manjkavosti.
. Aspirant koji je pod vostvom Uitelja ili Gurua, bezbedan
je od toga da bude zaveen na pogrean put. Satsang ili dru-
enje sa Guruom je oklop i tvrava, koja te titi od svih isku-
enja i nepovoljnih sila materijalnog sveta.
Sluajeve onih koji su postigli savrenstvo bez uenja, pod
 'S- OURU ( UEniK

bilo kojim Guruom, ne treba navoditi kao autoritativne dokaze

protiv neophodnosti Gurua; jer, takvi veiikani su anomaiije du-
hovnog ivota, a ne neto uobiajeno. Njihov dolazak na svet,
kao duhovnih uitelja, rezultat je intenzivnog sluenja, izuava-
nja i meditacije u prethodnim roenjima. Oni su ve uili pod
Guruoni. Saanje roenje je samo produena duhovna posledi-
ca toga. Otuda, vanost Gurua, time nije umanjena.
Neki uitelji obmanjuju svoje aspirante. Oni svakome kau:
M isli za sebe. Nemoj se predati nikakvom Guruu. Kada neko
kae ,,Ne sledi nikakve Gurue , on sam namerava da bude slu-
aoev Guru. Ne prilazite takvim pseudo-Guruima. Ne sluajte
njihova predavanja.
Svi velikani su imali svoje uitelje. Svi mudraci, sveci, pro-
roci, uitelji sveta, inkarnacije i veliki ljudi su imali svoje vla-
stite Gurae, ma koliko da su i sami bili veliki. vetaketu je na-
uio prirodu istine od Udalake, Maitreja od Janavalkje, Brigu
od Varune, Narada od Sanatkumare, Naciketa od Jame, Indra
od Pradapatija; oni i neki drugi, ponizno su pristupili mudrima,
priravali su se bramacarje, primenjivali rigoroznu disciplinu i
nauili od njih Brama-vidju (znanje o Bramanu).
Gospod Krina je sedeo kraj stopala svoga Gurua Sandipa-
nija. Gospod Rama imao je Gurua Vaitu, koji mu je dao upa-
deu (duhovni savet, uputstvo). Gospod Isus je traio Jovana da
od njega bude krten na obalama reke Jordan. ak i boanst-
va imaju Brihaspatija za svoga Gurua. ak i najistaknutija me-
u boanskim biima sedela su kraj stopala Gurua Dakinamur-
tija.
Iskuenik (novoobraenik) mora prvo imati linog Gurua. On
ne moe imati Boga kao Gurua s kojim e poeti. Mora imati i-
st um. Mora imati etiku besprekomost i biti duboko edan. Mo-
ra biti iznad telesne svesti. Jedino tada, moe imati Boga za Gu-
rua.

12
 'i'* Ciuru Tatva <=-

Biranje Gurua

Ako nae mir u prisustvu velike due, ako si nadahnut nje-

govim govorima, ako je u stanju da ukloni tvoje sumnje, ako
je lien pohlepe, besa i udnje, ako je nesebian, pun ijubavi i
lien ega, moe ga uzeti za svoga Gurua. Onaj ko je u stanju
da ukloni tvoje sumnje, ko je pun razumevanja za tvoju sada-
nu, onaj ko ne remeti tvoja uverenja, vec' ti pomae oatle gde
se nalazi naalje, onaj u ijem samom prisustvu se osea du-
hovno uzdignutim - on je tvoj Guru. Jednom kada izabere sv-
og Gurua, bezuslovno ga sledi. Bog e te voditi posredstvom
Gurua.
Nemoj preterano da koristi razum u izboru svoga Gurua,
inae e pogreiti. Ako ne uspe da stekne prvoklasnog Gurua,
nastoj da sledi uputstva sadua koji godinama koraa stazom,
koji ima istotu i druge moralne vrline i koji ima odreeno zna-
nje o svetim spisima. Kao to e uenik vieg razreda biti u sta-
nju da poduava uenika nieg razreda kada profesor nije dost-
upan, kao to ee zamenik hirurga moi da se pobrine za pacije-
nta u odsustvu hirurga, tako e i ova drugorazredna vrsta Gu-
rua moi da ti pomogne.
Ako ne moe da nae ak ni ovu drugorazrednu vrstu Gu-
rua, moe slediti uenja sadrana u knjigama realizovanih sve-
taca poput Sri ankare, Datatreje i drugih. Moe drati fotogra-
fiju takvog realizovanog Guma, ako ti je dostupna i bogosluiti
joj s verom i predanou. Postupno e dobiti inspiraciju i Guru
se moe pojaviti u snu i inicirati te i nadahnuti u pravo vreme.
Za iskrenog sadaku (aspiranta), pomo olazi na tajanstven na-
in.
 v?- guru i uenm

Tajanstvena pomo od Gospoda

Pogledaj samo kako je Bog pomagao posveenicima u sle-

deim primerima. Ekanat je uo akaa-vani, glas sa neba. Glas
mu ree: Nai anardana Panta kod Deve Girija. On e te upu-
titi na pravi put i vodie te. On je posluao glas i naao svoga
Gurua. Tukaram je primio svoju mantru "Rama Krina Hari" u
snu. Ponavljao je ovu mantru i imao daran (viziju) Gospoa Kri-
ne. Krina je uputio Namadeva da primi viu inicijaciju od sa-
nijasija u Malikaruni. Kraljica udalaj je preuzela lik Kumbe
Munija, pojavila se pred svojim muem Sikidvaom u umi i ini-
cirala ga u tajne kaivalje (apsolutne nezavisnosti). Madura Kavi
je video svetlost na nebu tri dana uzastopno. Ona ga je vodila i
dovela do njegovog Gurua Namalvara, koji je sedeo u samadi-
ju pod stablom urme u blizini Tinevelija. Bilvamangal je bio ve-
oma privuen plesaicom intamani. Ona je postala njegov Gu-
ru. Tulsidas je primio uputstva od nevidljivog bia da nae Ha-
numana i da, posredstvom Hanumana, dobije daran Sri Rame.
Sposobni uenici nikad ne oskudevaju u kompetentnom Gu-
ruu. Realizovane due nisu retke. Meutim, obine osobe ne-
znalakog uma ne mogu ih lako prepoznati. Samo nekolicina
osoba, koje su iste i olienja svih moralnih vrlina, mogu da ra-
zumeju realizovane due, i samo e one izvui korist od drue-
nja s njima.
Sve dok je sveta, bie i Gurua i Veda da vode due koje se
napreu na stazi samospoznaje. Broj realizovanih dua je moda
manji u gvozdenom dobu u poreenju sa satja-jugom (zlatnim
dobom), ali su one uvek prisutne da pomognu aspirantima. Ne-
ka svaki ovek preduzme put prema svojim sposobnostima, tem-
peramentu i shvatanju. Njegov Satguru, doekae ga du puta.

14
 s?* G uru T alv a

Sika Gurui i Dika Gurui

ovek ima dvostruku dunost ovde na zemlji - da ouva svoj

ivot i da spozna svoje Jastvo. Da ouva ivot, rnora nauiti da
radi za svoj svaganji hleb. Da spozna Jastvo, mora da slui, vo-
li i meditira. Guru koji ga poduava znanju o svetovnim vetina-
ma jeste sika guru. Guru koji mu pokazuje stazu realizacije je-
ste Dika Guru. Sika gurua moe biti mnogo - isto koliko i
stvari koje ovek eli da naui. No, Dika Guru moe biti samo
jedan - onaj koji ga vodi ka moki.

Dri se jednog Gurua

Od jednog doktora dobije recept. Od dva doktora, dobije

savetovanje. Od.tri. doktora, dobije sopstvenu kremaciju. Isto
tako, ako ima rnnogo Gurua, bie zbunjen i nee znati ta da
radi. Jedan Guru e ti rei: Radi Soham apu (ponavljaj ma-
ntru Soham). Drugi e ti rei: Rai apu Sri Rame. Trei Gu-
ru e ti rei: Sluaj zvuke anahate. Prirodno, bie u nedoumi-
ci. Zato se dri jednog Gurua i slecli njegova uputstva.
Sluaj svakoga, ali slei jednog. Potuj svakoga, ali oboa-
vaj jednog. Skupljaj znanje od svih, ali usvoji uenja jednog Ui-
telja. Tada e imati brz duhovni razvoj.

Guru - parampara

Duhovno znanje je sutina Guru-parampare (loze Gurua). Za-

vetava se od Gurua njegovom ueniku. Tako je Gaudapadaa-
rja preneo samospoznaju svome ueniku Govindaarji, Govinda-

15
 CIURU I UCEMIK

arja svome ueniku ankaraarji, a ankaraarja svome ueni-

ku Surevaraarji. Matsjenranat je preneo znanje svome ueni-
ku Goraknatu, Goraknat Nivritinatu, a Nivritinat nanadevu. To-
tapuri je preneo znanje Sri Ramakrini, a Ramakrina Svanriju Vi-
vekanandi. Atavakra je bio taj, koji je uobliio ivot Rade
anake. Goraknat je bio taj, koji je oblikovao duhovnu sudbinu
Rade Bartriharija. Gospod Krina je taj, koji je uinio da se Ar-
una i Udava postave na duhovni put, kad su im umovi bili u
stanju uznemirenosti.

Inicijacija - njeno znaenje

Bakta e od bakte sveca biti iniciran u stazu predanosti. na-

ni e uenika vedante inicirati u mahavakje (velike rei). Hata-
jogi ili rada-jogi moe inicirati drugoga na svoju specifinu sta-
zu. 'A li, mudrac savrene realizacije, purna nani ili purna jogi,
moe inicirati u bilo koju osobenu stazu. Mudrac ili svetac, kao
to je Sri ankara ili Madusudana Sarasvati, moe inicirati sa-
daku u bilo koji specifini put za koji je aspirant podesan. Guru
e neposrednim prouavanjem aspiranta otkriti njegove sklonos-
ti, udi i sposobnosti i odabrati za njega najpriklaniji put. A ko
mu srce nije dovoljno isto, uitelj e mu preporuiti nesebino
sluenje tokom niza godina. Potom e Guru otkriti za koju spe-
cifinu stazu je uenik podesan i inicirati ga u nju.
Inicijacija ne znai recitovanje mantre u ui drugoga. Ako je
Rama pod uticajem Krininih misli, on je samirn tim ve inic-
iran od njega. Ako aspirant sledi stazu istine posle izuavanja
knjiga koje je napisao neki svetac i upija njegova uenja, taj sv-
etac je ve postao njegov Guru.

16
 Ouru Tatva

akti - Sancara

Kao to oveku moe dati narandu, tako i duhovna snaga

moe da se prenese sa oveka na oveka, Ovaj metod prenoe-
nja duhovnih moi nazvan je akti-sancara. U akti-sancari, iz-
vesna duhovna vibracija Satgurua stvarno biva prenesena u um
uenika.
Duhovna snaga se prenosi preko Gurua na pravog uenika,
kojeg on smatra prikladnim za akti-sancaru. Guru moe da pre-
obrati uenika pogledom, doirom, milju, reju ili voljom.
akti-sancara dolazi kroz paramparu. T o je skrovita mistina
nauka. Prenosi se s Gurua na uenika.
Gospod Isus je, putem dodira, preneo svoju duhovnu snagu
na neke od svojih uenika. Uenik Samarte Ramdasa je preneo
svoju mo onoj keri plesaice, koja je bila veoma zaljubljena
u njega. Taj uenik je zurio u nju i pruio joj samadi. Njena st-
rast je usle toga nestala i ona je postala veoma religiozna i du-
hovna. Gospod Krina je dotakao slepe Surdasove oi. Na to
se Surdasovo unutamje oko otvorilo. Imao je bava-samadi (nad-
svesno iskustvo). Gospod Gauranga je svojim dodirom proizveo
boansku opijenost u mnogima i preobratio ih na svoju stranu.
ak su i ateisti u zanosu igrali na ulicama usle njegovog dodi-
ra i pevali pesme o Hariju.
Uenik ne treba da se ulenji, zadovoljan prenosom snage od
Gurua. On e morati naporno da se bori u sadani za dalje usa-
vravanje i postignua. Sri Ramakrina Paramhansa je dodirn-
uo Svamija Vivekanandu i ovaj je imao nadsvesno iskustvo, ali
se jo sedam godina napomo borio, ak i nakon tog odira, da
postigne savrenstvo.

17
 ss GURU I UEniK

Milost i lini napor

Realizacija ti ne moe doi kao udo, uinjeno od tvoga

Gurua. Gospod Buda, Gospod Isus, Rama Tirta, svi su upra-
njavali sadanu. Gospod Krina je traio od Arune da razvije
veragju (oricanje od svetovnih elja i privrenosti) abjasu (du-
hovnu vebu). Nije mu rekao Saa u ti dati mukti (oslobo-
enje) . Zato, napusti pogreno miljenje da e ti tvoj Guru da-
ti samadi i mukti. Stremi, proiavaj se, meditiraj i realizuj.
Guru-kripa, milost Gurua, je presudna. A li, to ne znai da
uenik treba zaludno da sedi. On mora da vri strogu puruartu,
duhovne vebe. Citav posao mora da uini uenik. U dananje
vreme, ljudi hoe kap vode sa kamanalua (vrca) sanijasija i
ele da to bude dovoljno da odmah udu u samadi. Nisu pripre-
mljeni da se podvrgnu bilo kakvoj sadani za proienje i sa-
morealizaciju. Oni hoe maginu pilulu da ih gume u samai.
A ko ima takvu zabluu, smesta je odbaci.
Guru i astre (sveti tekstovi), mogu ti pokazati put i ukloni-
ti tvoje sumnje. Anubava tipa aparoke (direktno intuitivno zna-
nje), ostavljeno je za tvoje vlastito iskustvo. Gladan ovek, mo-
rae da jede sam za sebe. Onaj ko ima jak svrab, morae sam
da se ee.
Nema sumnje, Guruovi blagoslovi mogu uiniti sve. Meu-
tim, kako dobiti njegove blagoslove? Udovoljavanjem Guruu.
Guru moe biti zadovoljan svojim uenikom, samo ako ovaj be-
spogovorno sprovodi njegova duhovna uputstva. Stoga brilji-
vo sledi uputstva Gurua. Postupaj po njegovim uputama. Jedi-
no tada e zasluiti njegove blagoslove i jedino tada njegovi
blagoslovi rnogu uiniti sve.

18
 Poglavlje drugo

Obaveze i prednosti uenitva

Jasja Deve Para Baktir - Jata Deve Tata Gurau;

Tasjete Katita Hjartah Prakaante Mahatmanah.
Onaj ija je posveenost Bogu velika i koji je posveen Gu-
ruu, isto koliko i Bogu, njemu se, toj visoko duevnoj osobi, zna-
enja svetih tekstova otkrivaju. (Svetavatara U p a n ia d a ).
Uenik je onaj ko slei uputstva Gurua doslovno i u duhu i
ko do kraja svog ivota iri uenja Gurua na manje razvijene du-
e na stazi.
Istinski uenik se bavi jedino boanskom prirodom Gurua.
Dela Gurua, kao oveka, ne tiu se uenika. On ih je potpuno
nesvestan. Za njega, Guru je Guru ak i kada postupa neuobi-
ajeno. Uvek znaj da je priroda sveca nedokuiva i zato mu ne
sui. Nemoj njegovu boansku prirodu da meri neadekvatnim
kriterijumom svog neznanja. Ne kritikuj delo svoga Gurua, ko-
je je uinjeno prema univerzalnom vienju.
Istinsko uenitvo otvara vienje. Ono pali duhovnu vatru i
budi uspavane sposobnosti. Ono je krajnje neophodno na ove-
kovom putovanju duhovnom stazom. Guru i uenik pOstaju je-
dno. Guru blagosilja, vodi i nadahnjuje uenika. On ga preobra-
ava i produhovljuje.

19
 ^ QURU 1 UEUIK

Ko je pogodan da se obrati Guruu?

Da se obrati Guruu, mora biti pravi adikari (osposobljena

osoba). Ispravno razumevanje, nevezanost za svetovne objekte,
spokoj uma, obuzdavanje ula, odsustvo niskih strasti, vera u
Gurua i posveenost Bogu su neophodna oprema s kojom aspi-
rant mora pristupiti Guruu.
Guru e saoptiti duhovna uputstva samo onorn aspirantu
koji udi za osloboenjem, koji se valjano povinuje nalozima
astri, koji je potinio svoje strasti i ula, iji je um miran i
koji ima moralne kvalitete kao to su milosre, kosmika lju-
bav, strpljenje, poniznost, izdrljivost, uzdravanje, itd. Inicira-
nje u tajne Bramana, urodie plodom tek kad uenikov um os-
tane bez elja i proizvee u njemu nanu (duhovnu mudrost).

Guru - seva

Aspiranti u poetku treba svu svoju panju da usmere na uk-

lanjanje samoljublja i sebinosti, produenim sluenjem Gurua.
Slui svoga Gurua sa boanskom bavom (oseanjem). Rak in-
dividualnosti postepeno e nestati. Kapetan broda je uvek opre-
zan. Ribar je uvek pripravan. Hirurg u operacionoj sali je uvek
budan. Tako i duhovno edni i glani uenik treba da bude uv-
ek budan u sluenju svoga Gurua.
ivi da bi sluio Gurua. Mora vrebati prilike. Ne ekaj na
poziv. Dobrovoljno se ponudi za sluenje Gurua.
Slui svoga Gurua ponizno, voljno, bespogovorno, bez pret-
postavki, bez roptanja, neumorno i saljubavlju. to vie energi-
je troi u sluenju svog Gurua, vie e se boanske energije uli-
vati u tebe.
Onaj ko slui Guruu, slui itavom svetu. Slui Guruu bez

20
 v> Guru Tatva

sebinih ciljeva. Preispituj svoje unutarnje motive dok vri slu-

bu Guruu. Sluenje Guruu mora biti uinjeno bez oekivanja
ugleda, slave, moi, bogatstva, itd.

Povinovanje Guruu

Povinovanje Guruu je bolje od potovanja. Povinovanje je

dragocena vrlina, jer ako nastoji da razvije vrlinu povinovanja,
ego, glavni protivnik na putu samospoznaje, postupno biva is-
korenjen.
Samo uenik koji slua svoga Gurua, moe da vlada svojim
niim biem. Poslunost treba da bude vrlo praktina, svesrdna
i aktivno istrajna. Prava poslunost Guruu ne okleva, niti zapi-
tkuje. Licemeran uenik se povinuje Guruu iz straha. Pravi ue-
nik mu se povinuje sa istom ljubavlju radi same ljubavi.
Naui kako da se povinuje. Samo tada moe gospodariti.
Naui kako da bude uenik. Samo tako moe postati Guru.
Odrei se obmanjujueg miljenja da potiniti se Uitelju, slu-
ati ga i izvravati njegova uputstva, predstavlja ropski mentali-
tet. Neznalica misli da je ispo njegovog dostojanstva i proti-
vno njegovoj slobodi, da se potini naredbi druge osobe. To je
gruba greka. A ko paljivo promisli, viee da je tvoja indi-
vidualna sloboda, zapravo, sasvim bedno robovanje tvome vla-
stitom egu i sujeti. To su hirovi ulnog uma. K o ostvari pobe-
du nad umom i egom uistinu je slobodan ovek. To je junak.
Da bi postigao tu pobedu, ovek se potinjava vioj produho-
vljenoj linosti Gurua. Tom pokornou, on savlauje svoj nii
ego i ostvaruje blaenstvo beskonane svesnosti.

21
 ss* QURU I UEniK

Nemarni ueniei

Duhovni put nije nalik pisanju disertacije za zvanje magis-

tra. To je sasvim drugaije usmerenje. Pomo uitelja je potreb-
na u svakom trenu. Mladi aspiranti u dananje vreme postaju sa-
modovoljni, arogantni i sami sebi svrha. Oni ne mare da izvra-
vaju naloge Gurua. Ne ele ni da imaju Gurua. ele nezavisno-
st od samog poetka. M isle da su u turija avasti (nadsvesnom
stanju), a ne znaju ni abecedu duhovnosti ili istine. Razuzdanost
i samovolju pogreno tumae kao slobou, To je ozbiljna, alos-
na greka i to je razlog zato se ne razvijaju. Oni gube veru u
delotvornost saane i postojanje Boga. Tumaraju u nehajnom
maniru, bez ikakvog cilja, iz Kamira u Gangotri, pa iz Gan-
gotrija u Ramevaram, priajui besmislice usput, neto iz Vi-
ara-sagare, neto iz Panadasija i izdaju se za ivanmukte.

Predavanje i milost

ovekov individualni ego, subjektivna shvatanja, omiljene

ideje i predrasude i sebini interesi, treba da budu odbaeni. Sve
to stoji na putu sprovoenja uenja i uputstava njegovog Gurua.
Otkrij svome Guruu tajne svoga srca. to to vie ini, vea
je njegova naklonost, a to znai uveavanje tvoje snage u borbi
protiv greha i iskuenja.
Aspirant, pre no to zatrai milost Uitelja, treba da je za-
slui. Isporuka boanske milosti dolazi tek kada postoji istins-
ka udnja u aspirantu i kad je sposoban da je primi.
Uenik koji ima veru u Gurua, ne raspravlja se, ne misli i
ne rasuuje. On naprosto slua.
Uenikova samopredaja Guruu i Guruova milost su meuso-
bno povezani. Predavanje povlai Guruovu milost, a milost Gu-
rua ini predavanje potpunim. Guruova milost deluje u obliku sa-

22
 Quru Tatva -<v

dane u aspirantu. Ako se aspirant uporno dri puta, to je mil-

ost Gurua. Ako se odupre naletu iskuenja, to je milost Gurua.
Ako ga ljudi prihvataju s ljubavlju i potovanjem i to je milost
Gurua. Ako podmiruje sve telesne potrebe i to je milost Gur-
ua. Ako dobije ohrabrenje i snagu, kada je oajan i utuen, to
je takoe milost Gurua. Ako nadie svest o telu i boravi u svo-
joj vlastitoj ananda svarupi (blaenoj prirodi), to je svakako mi-
lost Gurua. Oseaj njegovu milost na svakom koraku i budi is-
kren i istinoljubiv pretna njemu.

Kako Guru poduava

Guru poduava putem linog primera. Svakodnevno ponaa-

nje Gurua je suti ideal za uenika koji je paljiv. Zivot Gurua
je ivua propoved za iskrenog uenika. Putem stalnog kontak-
ta, uenik upija vrline svoga Gurua. On se postupno formira.
Proui andogja Upaniadu. U njoj e pronai da je Indra os-
tao sa Praapatijem sto i jednu godinu i usrdno ga sluio.
Samo Guru zna duhovne potrebe svojih uenika. On e pru-
iti upadeu (duhovni savet) u skladu sa uenikovim tempera-
mentom i evolucijom. Ovu upadeu treba drati u tajnosti. Ra-
sprava meu uenicima vodie u kritiku Gurua i labavost u sa-
dani. Nee biti duhovnog razvoja. Sledi Guruovu upadeu do
etalja. Upamti da je namenjena samo tebi. I dragi uenici su pri-
mili Guruovu upadeu. Pusti ih da je slede. Nemoj nametati dru-
gima upadeu koju si ti primio.
Uenik moe upijati ili dobijati od svoga uitelja, srazmer-
no svome stepenu vere. Kada Guru doe aspirantu da mu da du-
hovna uputstva, ako uenik ne obraa panju na to, ako je sa-
modovoljan i nemaran, ako zatvori vrata svoga srca, nee od to-
ga imati nikakve koristi.

23
 GURU 1 UEUm

Guruove provere

Guru prenosi tajno znanje Upaniada njemu poverenim

uenicima, samo posle ponovljenih molbi i ozbiljnih provera.
Ponekad, Guru ak moe iskuati svog uenika, ali ovaj treba
da odoli pomou vrste vere u Gurua.
U staro doba, provere su bile veoma stroge. Jednom je Go-
raknat traio od nekih svojih uenika da se popnu na visoko
drvo i da se bace naglavake na vrlo otar trozubac ili trisulu.
Mnogi neverni uenici se nisu oazvali, ali jedan odani uenik
se odmah munjevito popeo na drvo i bacio se sa njega. Bio je
sauvan nevidljivom rukom Goraknata i dobio trenutnu samo-
realizaciju.
Jednom je Guru Govind Sing proveravao svoje uenike. Re-
kao je: Dragi moji uenici! A ko ste mi stvarno posveeni, ne-
ka estorica od vas istupe i daju mi svoje glave. Onda moemo
uspeti u naem nastojanju. Dva su verna uenika ponudila svo-
je glave.
Guru Govind Sing ih je uveo u tabor i umesto njima, odse-
kao glave dvema kozama.
Guru proverava uenike na razliite naine. Neki uenici ga
pogreno shvataju i gube veru u njega. Stoga nemaju koristi.

v
Cetiri klase uenika

Najbolji uenik je poput benzina ili kerozina. ak i s velike

udaljenosti, on e odmah reagovati na vamicu Guruove upade-
e.
Uenik druge klase je poput kamfora. Dodir budi njegov un-
utarnji duh i pali vatru duhovnosti u njemu.
Uenik tree klase je poput uglja. Guru mora jako da se po-

24
 Quru Tatva %>

trudi, da bi probudio duh u njemu.

, Uenik etvrte klase je kao stabljika bokvice. Nikakvi napori
nee delovati na njega. ta god da Guru.uini, on ostaje hladan
i inertan.
Dve stvari su nune za prelepo nainjen idol ili lik. Jedna
je savren, besprekoran, dobar komad mermera; druga je stru-
an vajar. Komad mermera treba bezuslovno da ostane u ruka-
ma vajara da bi bio izrezan i isklesan u istanan lik. Isto tako,
uenik mora sebe da proisti i da od sebe naini savreno besp-
rekoran komad mermera i da, stavljajui se pod struno vostvo
svoga Uitelja, ozvoli da bude izrezan i isklesan u Boiji lik.

Poglavlje tree

Znaenje svetog dana Guru-purnime

ankaram ankaracarjam Keavam Badarajanam;

Sutra-Baja-Kritau Vande Bagavantau Punah Punah.
Oboavam Gospoda ivu, Gospoda Vinua, Bagavana Vjasu
i Sri ankaracarju. Iznova i iznova padam niice pred Sri Vja-
som, koji je napisao vedanta sutre i pred Sri ankaracarjom,
koji je napisao komentare na njih (G u ru vandanam ).
Dan punog meseca u aada mesecu (juli-avgust) je izvanred-
no povoljan i sveti dan Guru-purnime. Na ovaj aada purnima

25
 ss* GURU l UEMIK

dan, posveen uspomeni na velikog mudraca Sri Vjasu Baga-

vana ili Sri Krinu Dvaipajanu, sanijasiji se bave prouavanjem,
vedantikom vicarom (ispitivanjem prirode Jastva ili Istine), i
razgovorima o triput blagoslovenim Brama sutrama koje je sa-
stavio Maharii Vjasa. Sri Veda-Vjasa je uinio nezaboravnu us-
lugu celome oveanstvu za sva vremena, izdavanjem etiri Ve-
de, pisanjem osamnaest Purana, Mahabharate i Bagavate. Mo-
emo pokuati da oduimo ovaj veliki dug zahvalnosti koju mu
dugujemo jedino stalnim prouavanjem njegovih dela i prime-
nom njegovih uenja, saoptenih radi obnove oveanstva u gvo-
zenom dobu ili kali jugi. U ast ove boanske linosti, sve sa-
dake i posveenici izvode Vjasa-puu (bogosluenje) na ovaj
dan; aspiranti oboavaju i klanjaju se svome Guruu. Mahatme
i saui se ugoavaju i odaje im se poast, a svi grihastiji (ku~
evlasnici) ine dobrotvoma ela sa dubokom verom i iskreno-
u. aturmasa za sanijasije, poinje od ovog dana. To znai da
sanijasiji ostaju na jednom mestu tokom etiri meseca kine se-
zone, izuavaju Brama sutre i meditiraju.

Znaenje dana Guru - purnime

U potpunosti oceni duboko znaenje ovog velikog dana. Aa-

da purnima nagovetava aturmasu ili nastupanje eljno oekiva-
nih kia. Voda, zaustavljena i uskladitena u vidu oblaka u vr-
uem letu, saa se ispoljava u obilnim pljuskovima, koji posvu-
da uvode dolazak novog ivota. Tako i svi vi, tada ponite oz-
biljno da primenjujete svu teoriju i filozofiju koju ste uskladi-
tili u sebi strpljivim uenjem. Zaponite praktinu duhovnu sa-
danu upravo od ovog dana. Stvorite svee talase duhovnosti. Ne-
ka sve to ste itali, uli, vieli i nauili postane, kroz sadanu,
preobraeno u neprekidno izlivanje univerzalne ljubavi, ljubaz-

26
 \s>- Guru Tatva '-e

nog sluenja i stalne molitve i oboavanja Gospoda, koji se na-

lazi u svim biima.
Budite na mleku i vou na ovaj dan i vebajte strogu apu i
djanu (meditaeiju). Izuavajte Brama sutre i nekoliko stotina hi-
Ijaa puta uradite dapu (anutana ili purasarana - intenzivna re-
iigijska praksa) vae Guru-mantre ili Ita-mantre u toku aturma-
se. Biete na veiikom dobitku.
Kao dan Guru-pue ili slavljenja uitelja, ovo je dan iste
radosti za iskrenog aspiranta. Uzbuen iekivanjem smernog
odavanja pote svome voljenom Guruu, aspirant eka na ovu pri-
liku sa udnjom i posveenou. Jedino Guru raskida konopce
vezanosti i oslobaa aspiranta iz spona zemaljske egzistencije.
Sruti kae: Takav visoko oduhovljeni aspirant, ija je predan-
ost Bogu snana i ija je predanost svome Gurau jednako sna-
na kao i predanost Bogu, kada mu se ove tajne objasne, pos-
taje prosvetljen. Guru je Braman ili Ivara lino. On te vodi i
nadahnjuje iz najublje sri tvoga bia. On je svugde.

Posmatraj itav kosmos kao Guru - svarupu

Zauzmi novi ugao posmatranja. Posmatraj itav kosmos kao

Guru-svarupu. Vidi raku koja vodi, glas buenja, rasvetljujui do-
dir Gurua u svakoj stvari u ovoj tvorevini. itav svet e sada
stajati preobraen pred tvojim izmenjenim vidom. Virat Guru
(dua univerzuma), razotkrie sve dragocene tajne ivota i dari-
vae mudrost. Vrhovni Guru, ispoljen u vidljivoj prirodi, podu-
avae te najvrednijim ivotnim lekcijama. Svakodnevno obo-
avaj ovoga Gurua svih Gurua, Gurua koji je poduavao ak i
avadutu (potpuno nevezanog mudraca) Datatreju. utljiva sve-
ponosea zernlja sa svojom blagorodnom trpeljivou, senovi-
to plodonosno drvo sa svojim voljnim samortvovanjem, mo-

27
 i* GURU 1 UEHIK -<v

no banjan-drvo (pipal) koje strpljivo prebiva u siunom seme-

nu, padajue kapi ija istrajnost izlie stene, planete i godinja
doba sa svojom urednom tanou i redovnou, to su boanski
Gurui, onome ko ume da gleda, slua i prima.

Proisti i napreduj

Postani olienje prijemivosti. Isprazni se od svoga sitnia-

vog ego-oseaja. Sva blaga zakljuana u nedrima Prirode mogu
postati tvoja! Napredovae i usavrie se u zadivljujue kra-
tkom vremenu. Postani ist i nevezan, kao planinski povetarac.
Kao to reka neprekidno i postojano tee ka svome cilju, oke-
anu, tako se i ti svakog trena svoga ivota krei ka najviem sta-
nju postojanja-znanja-blaenstva i neka sve tvoje misli, sve tvo-
je rei, sva tvoja dela, budu usmereni iskljuivo ka Cilju.
M esec sija odraavajui zaslepljujuu svetlost sunca. Pun me-
sec na dan purnime je taj koji u punoj raskoi odraava slavnu
svetlost sunca. On proslavlja sunce. Proisti se kroz vatru slu-
enja i sadane i, poput punog meseca, odrazi prekrasnu svetlo-
st Atmana. Postani neogranieni reflektor Bramine velelepnos-
ti, tog Svetla nad svetlima. Uini svojim ciljem to da postane
ivi svedok boanstva, briljantnog Sunca nad suncima!

Tat Tvam Asi

Stvaran je jedino Braman ili najvie Jastvo. On je dua sve-

ga. On je Sve u svemu. On je sutina ovog svemira. On je je-
dinstvo koje nikada ne podlee duainosti, ispod svih varijeteta
i razliitosti prirode. Ti si ovaj besmrtni, sveprisutni, sveblaeni
Braman. Ti si to - Tat Tvam A si. Shvati ovo i budi slobodan.

28
 ^ Guru Tatva

Zapamti etiri vana stiha iz Brama sutri: (i) A ta -A to B ra -

m a- id n a sa - Saa, dakle, sledi istraivanje Bramana. (n) a n -
m adjasja Jatah - Od kojeg potie postanak svega, itd. (m) Sa-
stra Jonitvat - A sveti spisi su sredstva ispravnog znanja. (iv)
Tat Tu Sam anvajat - Samo zato to im je On glavni oslonac.
Sada pevaj: a ja G u ru Siva G u ru H a ri G urii R am ,
a g a d -G u ru P ara m G u ru S a t-G u ru Sjam .

Pamtite i potujte Sri Vjasu i Brama-vidja Gurue. Neka nji-

hovi blagoslovi budu sa svima vama! Neka svi raskinete vor
avidje (neznanja) i blistate kao blagoslovene divanmukte, svuda
irei mir, radost i svetlost!

Poglavlje etvrto

Maharii Vjasa i njegov doprinos

inijskim svetim spisima

Namostu-Te Vjasa Visala-Bude

Pularavindajatapatra-Netra;
Jena Tvaja Barata-Tela-Purna
Pradvalito nanamaja Pradipa
Pozdravi tebi, Vjaso slobodnog i svestranog intelekta i sa
oima velikim kao latice rascvetalih lotosa, tebi koji si zapalio
svetiljku Znanja, napunjenu uljem Mahabharate ( G ita d jan am ).

29
 ss>-q u ru i uEnm -%>

U stara vremena, nai preci, riiji (muraci) arjavarte (razdo-

blje oko 3000, godina p. n. e.), odlazili su u umu da vre tapasju
(askezu) tokom etiri meseca nakon Vjasa pumime - naroito va-
nog dana u hinduistikom kalendaru. Na ovaj znaajni dan,
Vjasa, inkarnacija samoga Boga, poeo je da pie svoje B ram a
sutre. Nai drevni riiji su obavljali ovu tapasju u peinama i
umama. A li, vremena su se izmenila i takva praksa nije uobi-
ajena u dananje doba, mada ne nedostaju grihaste i rade, ko-
ji su sposobni i voljni da stave na raspolaganje pripadnicima e-
tvrtog arama (onima koji su se odrekli sveta), svoju pomo i
objekte kojima raspolau. ume i peine su ustupile mesto pr-
ostorijama u njihovim vlastitim gurudvarama (seditima Gurua)
i matovima (manastirima). C ovek mora, po potrebi, da se prila-
godi mestu i vremenu, ali promeni mesta i situacije ne treba
dozvoliti da stvori preveliku razliku u naim mentalnim stavovi-
ma. aturmasa (monsunski period) poinje sa Vjasa purnima
danom kada se od nas, u skladu s naim astrama, oekuje da
oboavamo Vjasu i Brama-vidja Gurue i otponemo izuavanje
Brama sutri i drugih drevnih knjiga o mudrosti .

Roenje Krine Dvaipajane

Naa m itologija spominje mnoge Vjase; u njoj se spominje

dvadeset osam Vjasa, pre no to je ovaj Vjasa - Krina Dva-
ipajana - roen na kraju dvapara juge (tzv. bronzano doba). Bio
je porod Parasare Riija kroz Matsja-Kanju - Satjavati Devi - pod
odreenim posebnim i udesnim okolnostima. Parasara je bio
veliki dnani i jedan od vrhovnih autoriteta u astrologiji, a nje-
gova knjiga "Parasara Hora" jo i danas je udbenik iz astrolo-
gije. Takoe je napisao smriti (pravilnik), poznat kao "Parasara
smriti", koji je tako visoko cenjen da ga navode i nai savreme-
ni pisci o sociologiji i etici. Parasara je otkrio da bi dete, zaeto

30
 Quru Tatva

u naroitom momentu vremena ili gatike, bilo roeno kao naj-

vei ovek svoga doba, ak kao amsa (vrsta, glas) Gospoda Vi-
nua lino. Na taj dan, Parasara je putovao amcem i priao a-
rndiji o pribliavanju tog povoljnog trenutka. Cam dija je imao
ker koja je postala punoletna i oekivala udaju. Bio je im-
presioniran svetou i veliinom riija i ponudio mu je da oe-
ni njegovu ker. Na Vjasa je roen iz ovog braka i reeno je
da za svoje rodenje ima da zahvali blagoslovu samog Gospoda
ive, koji je blagosiljao brak mudraca sa nanijem najvieg re-
da, iako iz niske kaste.

Njegov ogroman doprinos Hindu spisima

U vrlo mladim danima, Vjasa je svojim roditeljima objavio

tajnu svoga ivota - da treba da ide u umu i podvrgne se aka-
nda (nedeljivom) tapasu. Njegova majka se isprva nije sloila,
ali je kasnije dala dozvolu pod jednim vanim uslovom - da
mora da se pojavi pred njom, kad god ona poeli njegovo pris-
ustvo. Ovo dovoljno pokazuje koliko su dalekovidi bili i rodi-
telji i sin. Purane (jedni od svetih tekstova) kau da je Vjasa do-
bio inicijaciju od svog dvadeset prvog Gurua, mudraca Vasude-
ve. Izuavao je astre pod rukovodstvom mudraca Sanake i Sa-
nandane i drugih. Uredio je Vede za dobro ljudskog roda i na-
pisao Bram a sutre za brzo i lako razumevanje sratija (svetih sp-
isa koji razotkrivaju tajne); takoe je napisao "Mahabharatu" da
omogui enama, udrama (najnia kasta), i drugim ljuima ma-
njeg intelekta, da razumeju najvie znanje na najjednostavniji
nain. Napisao je osamnaest purana i ustanovio sistem njihov-
og predavanja putem upakjana ili javnih govora. Na taj nain je
ustanovio tri staze: karmu (rad), upasanu (molitvu) i nanu (du-
hovno znanje). Njemu se pripisuje u zaslugu i to, to je pro-
duio lozu svoje majke, budui da su Dritaratra, Pandu i Vi-

31
 ss* GURU I UEMIK

dura bili njegovi potomci. Njegovo poslednje delo bilo je "Ba-

gavata", kojeg se latio na posticaj Devariija Narade, koji mu
je jednom doao i savetovao ga da ga napie, poto bez toga nje-
gov ivotni cilj ne bi bio dostignut.
Vjasu svi hinuisti smatraju za Ciranivija, onog ko jo i-
vi i tumara diijem sveta za dobrobit svojih posveenika i poja-
vljuje se odanima i vemima. Reeno je da je agadguru anka-
raarja imao njegov daran (vienje, samo-otkrovenje Boanst-
va njegovom posveeniku), u kui mudraca Mandanamisre, kao
i da se pojavio i mnogima drugima. Prema tome, ukratko, on i-
vi zarad blagostanja sveta. M olimo se da blagosilja i nas i itav
svet.

Brama sutre i njihova razliita tumaenja

Svi znaju da postoji est vanih sistema misli koje su razvili

nai stari, poznatih kao ad-darane ili est ortodoksnih kola fi-
lozofije, a zovu se sankja, joga, nijaja, vaiseika, purva mima-
msa i utara mimamsa ili vedanta. U svakom sistemu postoji dr-
ugaija nijansa miljenja. Vremenom su ove misli postale glo-
mazne i da bi ih uredile, nastale su sutre. Studije su pisane u
kratkim aforizmima koji se na sanskritu zovu "su tre ", to e re-
i, indicije za pamenje ili pomagala za duge rasprave na bilo
koju temu. U-Padma purani je data definicija su tre , u kojoj stoji
da sutra treba da bude saeta i nedvosmislena; ali, ta kratkoa
je bila ovedena do te mere da su su tre postale nerazumljive,
posebno kada su u pitanju B ram a su tre. Danas nalazimo da je
ista sutra tumaena na tuce naina. B ram a sutre koje je napisao
Vjasa ili Badarajana - jer to je bilo njegovo odatno ime - po-
znate su jo i kao Vedanta sutre, poto se bave iskljuivo ve-
dantom. Podeljene su na etiri poglavlja, od kojih je svako po-

32
 s?* Quru Tatva 'e

deljeno opet na etiri dela. Zanimljivo je napomenuti da poinju

i zavravaju sa sutram a, koje proitane zajeno znae: Istrai-
vanje stvarne prirode Bramana nema povratka , to znai da
idui tim putem ovek dostie Besmrtnost i da ,,se takvi vie
ne vraaju u svet . Autorstvo ovih sutri tradicija pripisuje Vja-
si. ankaracarja, u svojoj baji (komentaru), upuuje na Vjasu
kao autora Gite i Mahabharate, a na Badarajanu kao autora B ra-
m a sutri. Njegovi sledbenici - Vacaspati, Anandagiri i ostali -
smatraju da je to ista osoba, dok Ramanua i drugi pripisuju au-
torstvo samom Vjasi. Najstariji komentar na Bram a sutre je an-
karaarjin; kasnije su ga sledili Ramanua, Valaba, Nimbarka,
Madva i drugi, koji su zasnovali svoje vlastite kole misli. Peto-
rica gorenavedenih se uglavnom slau u dve stvari: (1) da je Bra-
man uzrok ovog sveta i (2) da znanje o Bramanu vodi ka ko-
nanom osloboenju. Meutim, medusobno se razlikuju u tuma-
enju prirode ovog Bramana, onosa izmeu pojedinane i naj-
vie due, te poloaja due u stanju osloboenosti. Prema neki-
ma, bakti (ljubav prema Bogu), a ne nana kao to je ankara
tumaio, jeste glavno sredstvo za postizanje osloboenja.
Vjasin ivot je jedinstven primer osobe roene da bi irila
duhovno znanje. Njegova dela jo i danas inspiriu nas i itav
svet. Neka svi ivim o u duhu njegovih dela!
 Poglavlje peto

Sri Dakinamurti

Nidaje Sarva-Vijanam Biae Bava-Roginam;

Gurave Sarva-Lokanam Dakinamurtaje Namah.
Pozdrav Dakinamurtiju, boravitu sveg uenja, lekaru za
sve muene boleu svetovne egzistencije, Uitelju svih (G u ru
G ita ).
Na Kela planini, sa Parvati Devi pored sebe, Gospod Siva
je sedeo u dvorani, prelepo ukraenoj dragim kamenjem. U to
vreme, Devi se poklonila Gospou i zamolila Ga da izmeni nje-
no ime Dakajani, koje joj je ranije bilo dato kao keri Dake.
Toga Daku, Gospod iva je ubio zbog njegove neutivosti i
oholosti. uvi ovu molbu, iva je odredio da Devi ima da se
rodi kao ker Parvate Rade, koji je vrio strogi tapas, kako bi
zasluio dobijanje deteta. Takoe je rekao Parvati da e joj On
doi i oeniti je. Poto joj je to dosueno, Parvati Devi je ro-
ena kao dete Parvate Rade i od svoje pete godine je poela
da obavlja strogi tapas sa ciljem da bude nevesta Gospoda ive.
Tokom Devinog odsustva, dok je iva bio sam, sinovi Bra-
me Deve - a to su mudraci Sanaka, Sananana, Sanatana i Sa-
natkumara - doli su kako bi imali ivin daran i poklonili su
mu se. Zamolili su Gospoda da ih poui nainu da uklone avid-
ju (neznanje) i postignu spasenje. Priznali su da i pored bes-
krajnog izuavanja svetih spisa nemaju unutranji mir i da im
neostaje uenje o tajnama due, ijim poznavanjem bi mogli
postii spasenje.

34
 Guru Tatva ^

Gospod iva, uvi molbu ovih muraca, preuzeo je na sebe

izgle Dakinamurtija i ostavi pritom Najvii Guru, poeo da
ih ui tajnama due drei maunu (zavet utanja) i pokazujui
svojom rukom inmudru (palac i kaiprst formiraju krug). Mu-
draci poee da meditiraju u pravcu koji irn je Gospod pokazao
i postigoe stanje neiskazive i neizmerne radosti.
Tako je iva postao poznat kao Dakinamurti. Neka blago-
slovi Gospoda Dakinamurtija budu sa svima nama. Neka Nje-
govom milou svi duboko zaronite i uivate veiti mir i bla-
enstvo. Om anti anti anti!

Poglavlje esto

Gospod Datatreja i Njegova 24 Gurua

Ado Brama Madje Viur-Ante Deva Sadaiva;

Murtitraja-Svarupaja Datatreja Namostu-Te.
Pozdravi Gospodu Datatreji, koji je uoblien kao tri-murtiji
(Sveta Trojica), i koji je otuda Brama na poetku, Vinu u sre-
dini, a Sadaiva na kraju.

Bramadnanamaji Mudra Vastre Cakasabutale;

Prananaganabodaja Datatreja Namostu-Te.
Pozdravi, opet i opet, Gospou Girnar brda, ija mudra (po-
loaj mke ili tela) je Brama-nana, ija su odea nebo i zemlja.

35
 -> auRU i ueuik

koji je vaistinu ovaplocenje krajnje svesnosti-znanja. (S ri cmka-

r a c a r ja ).
Anasuja se generalno navodi kao model ednosti, a ona je
bila supruga Atrija Mahariija, velikog muraca i jednog od sa-
pta (sedam) riija. Bila je vrsto opredeljena za pativrata armu
(vernost muu). Sluila je svoga mua sa dubokom posveen-
ou. Sprovodila je strogi tapas dugo vremena s ciljem da rodi
sinovi ravne Brami, Vinuu i Sivi.
Jednom, Narada ponese gvozdenu kuglicu - veliine zma sla-
nutka - do Sarasvati (boginje mudrosti, Bramine supruge) i ree
joj: 0 Sarasvati Devi! M olim te ispri ovu gvozenu kuglicu.
Jeu ovaj gvozdeni slanutak dok budem putovao. Sarasvati se
nasmeja i ree: 0 rii Narada! Kako se ova gvozdena kugli-
ca moe ispriti? I, kako se moe pojesti? Narada kasnije ode
do Mahalakmi (boginje najvie ljubavi i ushienja, Vinuove
supruge) i Parvati (Sivine supruge), i zamoli ih da ispre gvoz-
denu kuglicu. I, one su mu se smejale. Onda Narada ree: 0 ,
boginje! Vidite, meni e to ispriti Anasuja, ena Atrija Maha-
riija, velika pativrata koja ivi u zemaljskoj ravni .
Onda Narada dode Anasuji i zamoli je da ispri gvozdeni sl-
anutak. Anasuja je stavila kuglicu u tiganj, meditirala je na lik
svoga mua i stavila na gvozdenu kuglicu nekoliko kapi vode,
koja je bila koritena za pranje stopala njenog mua. Kuglica
odmah bee isprena. Narada ode do Sarasvati, Lakmi i Parv-
ati, te pojede pred njima preni gvozdeni slanutak, a dade i nji-
ma malo. Veoma je veliao slavu Anasuje i njenu ednost. On-
da je reio da joj ispuni elju, da rodi sinove ravne Brami, Vi-
nuu i ivi.
On ree Sarasvati, Lakmi i Parvati: ,,I, vi bi mogle ispriti
gvozdenu kuglicu, da ste sluile svojim muevima s verom, is-
krenou i posveenou. Zatraite od svojih m ueva da prove-
re Anasujinu pativrata darmu .
I, zaista, Sarasvati, Lakmi i Parvati zatraie o svojih mu-

36
 s9 Quru Tatva

eva da ispitaju pativrata darmu Anasuje, ene Atrija Mahariija

i trae od nje da int da nirvana-biku, tj. da im naga da rnilo-
stinju.
Tri-murtiji su kroz nana-driti (mo direktnog vienja istine),
saznali za Naradino deio i za Anasujin tapas i elju. Pristali su.
Obukoe se kao sanijasiji, pojavie se pred Anasujom i zatraie
da im prui nirvana-biku. Anasuja je bila u velikoj dilemi. Nije
mogla da odbije milostinju bikuima (prosjacima). A li, morala je
da sauva i svoju pativrata darrnu. Meditirala je na lik svoga mu-
a, nala utoite u njegovim stopalima i poprskala tri sanijasija
sa nekoliko kapi vode, koritene za pranje stopala njenog rnua.
Sveta Trojica se pretvorie u tri deteta usled nebeske slave ara-
namrita vode. U isti mah, mleko se nakupilo u Anasujinim grudi-
ma. Pomislila je da su ta deca njena vlastita deca i razodevena
ih je nahranila mlekom i poloila u kolevku. udno je iekivala
dolazak svog mua, koji je otiao da se okupa.
im se Atri Rii vratio kui, Anasuja mu je prenela sve to
se ogodilo tokom njegovog odsustva, poloila tri deteta pred
njegova stopala i poklonila mu se. A li, Atri je sve to ve znao
putem svoje boanske vizije. Zagrlio je sva tri deteta. Ta deca
postae jedno dete sa dva stopala, jednim trupom, tri glave i e-
st ruku. Atri Rii blagoslovi svoju enu i obavesti je da su Sve-
ta Trojica lino preuzeli izgled dece da zadovolje njenu elju.
Narada ode u Brama-loku (svet Bramana; najvie stanje i-
stog postojanja, svesti i blaenstva), Vaikuntu (boravite Vi-
nua) i Kelau (boravite ive) i obavesti Sarasvati, Lakmi i
Parvati da su njihovi muevi preobraeni u decu snagom Ana-
sujine pativrata darme kad su zatraili od nje nirvana-biku i
da se nee vratiti dok boginje ne zatrae od Atrija bartri-biku
(pronju mua). Sarasvati, Lakmi i Parvati uzee oblija obi-
nih ena, pojavie se pred Atrijem i zatraie tu pati-biku: 0
rii, budi dobar, pa nam vrati nae m ueve. Atri Rii je odao
poast trima damama i sklopljenih ruku im se molio da njego-
va i Anasujina elja bude ispunjena. Tada su se Tri-murtiji po-

37
 ^ QURU i UEMIK -%

javili u svome pravom obliju pred Atrijem : O vo dete bie

veliki mudrac shodno tvojoj rei i bie ravno nama shodno An-
asujinoj elji. Dete e nositi ime Datatreja . Onda su iezli.
Datatreja je odrastao. Poto je imao zrake Tri-murtija i bio
veliki nani, svi riiji i isposnici su ga oboavali. Bio je pleme-
nit, miran i ljubazan. Uvek. je bio praen velikim mnotvom
ijudi. Datatreja je pokuavao da ih se osloboi, ali njegova nas-
tojanja behu uzaluna. Jednom, dok je .bio okruen mnotvom,
uao je u reku da se okupa i nije izaao iz nje tri dana. Uao je
u samadi unutar vode. Treeg dana je izaao i zatekao narod ka-
ko i dalje sedi na obali reke, ekajui njegov povratak.
Poto ovim metodom nije uspeo da se otarasi ljudi, smislio
je drugi plan. Svojom jogikom moi je stvorio predivnu devo-
jku i bocu vina. Izaao je iz vode drei devojku u jednoj ruci,
a bocu vina u drugoj. Ljudi su pomislili da je Datatreja otpao
od joge, te su ga napustili i otili.
Datatreja je odbacio sve svoje line posede, ak i oskudnu
odeu koju je imao i postao avaduta (nagi mudrac). Iao je pro-
povedajui i poduavajui istine vedante. Datatreja je Gospoa
Subramanju ili Kartikeju nauio svojoj giti naslovljenoj Avad-
uta Gita. To je izuzetno vredna knjiga koja sari istine i tajne
vedante i direktna iskustva samorealizacije.
Jednom, dok je sreno lutao umom, Datatreja srete kralja
Jadua koji, kad ga je video tako srenog, zapita za tajnu njego-
ve sree, kao i za ime njegovog Gurua. Datatreja ree da je sa-
mo Atman njegov Guru, ali da je ipak uio murost od vade-
set i etiri osobe i da su one, stoga, njegovi Gurui.
Datatreja je onda naveo imena svoja dvadeset etiri Gurua
i govorio o mudrosti koju je nauio od svakoga od njih:
Imena dvadeset etiri moja uitelja su: 1. Zem lja, 2. Voda,
3. Vazuh, 4. Vatra, 5. Nebo, 6. M esec, 7. Sunce, 8. Golub, 9.
Piton, 10. Okean, 11. M oljac, 12. Pela, 13. Skuplja meda, 14.
Slon, 15. Jelen, 16. Riba, 17. Igraica Pingala, 18. Gavran, 19.
Dete, 20. Devojka, 21. Zm ija, 22. Tvorac strela, 23. Pauk i 24.

38
 Guru Tatva -%

Insekt.

1. Strpljenju i injenju dobra drugima, nauio sam se od ZEM-

LJE, jer ona ponosi svaku povredu koju ovek ini na njenoj
povrini i ipak mu ini dobro proizvodei useve, stabla, itd.

2. Od V O D E sam se nauio osobini istoe. Kao to ista voda

isti druge, tako i mudrac, koji je ist i lien sebinosti, poude,
egoizma, besa, pohlepe, itd., proiava sve one koji s njim stu-
pe u kontakt.

3. V A Z D U H se stalrio kree kroz razne objekte, ali nikada ne

postaje privren nijednome od njih; tako sam nauio od vazu-
ha da budem bez privrenosti, mada se kreem meu mnogim
ljudima u ovom svetu.

4. Kao to V A T R A blistavo gori, tako i mudrac treba da blista

sjajem svoga znanja i tapasa.

5. Vazuh, zvezde, oblaci, itd., sve je to sadrano u N E B U , ali

nebo ne dolazi u dodir ni sa im od toga. Nauiu sam od neba
da je Atma ili dua sveprisutna, a da ipak nije u dodiru ni sa
jednim objektom.

6. M ESEC je sam po sebi uvek potpun, ali se ini da opada i

raste usled menjanja senke koju zemlja baca na mesec. Iz ov-
oga sam nauio da je Atma uvek savrena i nepromenljiva i da
samo upadiji ili ograniavajui dodaci bacaju senke na nju.

7. Kao to SU N C E , odraeno u razliitim posudama s vodom,

izgleda kao isto toliko razliitih odraza, tako se i Braman doima
drugaijim zbog upadija (tela, tj. oblika, izglea) uzrokovanih
reflektovanjem kroz um. To je lekcija koju sam nauio od sun-
ca.

8. Jednom sam video par G O L U B O V A sa svojim mladuncima.

Lovac je razapeo mreu i uhvatio male ptice. Golubica je bila
veoma privrena svoim mladuncima. Nije vie marila za svoj

39
 ^ QURU I UEMIK ,
ivot, pa je pala u mreu i bila uhvaena. Golub mujak je bio
privren golubici, pa je i on pao u mreu i bio uhvaen. Iz ovo-
ga sam nauio da je privrenost uzrok ropstva.

9. PITON se ne kree za svojom hranom. On je zadovoljan bilo

ime to mu doe i lei na jednom mestu. Iz toga sam naucio
da ne marim za hranu i da budem zadovoljan sa bilo im to
dobijem da jedem (A d a g ara vriti).

10. Kao to O K E A N ostaje nepokretan, mada se stotine reka

ulivaju u njega, tako i mudar ovek treba da ostane nepokoleb-
ljiv usred svih vrsta iskuenja, nevolja i potekoa. To je lekci-
ja koju sam nauio od okeana.

1 1 . Kao to M O LJA C, zaljubljen u sjaj vatre, pada u nju i biva

spaljen, tako i strastven ovek koji se zaljubi u lepu devojku
stie do jada. Obuzdati ulo vida i uperiti um na Jastvo, to je
lekcija koju sam nauio od moljca.

12. Kao to C R N A P E L A sie med sa razliitih cvetova, a

ne samo sa jednog, tako i ja uzimam samo malo hrane iz jedne
kue i malo iz druge i tako utoljavam glad. (M a d u k a ri bika
ili M a d u kari vriti). Na taj nain nisam breme za domaina.

13. Pele sakupljaju med uz velik trud, ali SK U P LJA M E D A

dolazi i uzima med sa lakoom. Tako i ljudi gomilaju bogatst-
vo i druge stvari uz velike potekoe, ali ih moraju sve odjed-
nom ostaviti i otii kada ih Bog Smrti dohvati. Iz ovoga sam
nauio lekciju da je beskorisno gomilati stvari.

14. SLO N , zaslepljen pohotom, pada u klopku prekrivenu tra-

vom, ak i kada ugleda slonicu od papira. Biva uhvaen, stav-
ljen na lanac i kinjen tapom. Tako i strasni ljudi padaju u kl-
opke ena i stiu do nesree. Zbog toga valja unititi pohotu.
O vo je lekcija, koju sam nauio od slona.

15. JELEN biva namamljen i uhvaen u lovevu klopku, zbog

svoje ljubavi prema prijatnim zvucima. Tako i mukarac biva

40
 Guru Tatva %

privuen muzikom ena raskalanog karaktera i doveden do un-

itenja. ovek nikada ne treba da slua nepristojne pesme. Ovo
je lekcija koju sarn nauio od jelena.

16. Kao to RIBA koja je eljna hrane postaje laka rtva ma-
mca, tako i ovek koji je pohlepan na hranu i koji ozvoli sv-
om ulu ukusa da ga savlada, gubi svoju nezavisnost i lako pr-
opada. Zato prodrljivost rnora biti unitena. Ovo je lekcija ko-
ju sam nauio od ribe.

17. Bila jedna IG R A IC A po imenu Pingala, u Videha gradu.

Zamorila se jedne noi od oekivanja muterija. Izgubila je sv-
aku nadu. Tada je bila zaovoljna onirn to ima i vrsto je zas-
pala. Od te propale ene sam nauio da naputanje nade vodi
ka zadovoljstvu.

18. G A V R A N je dohvatio pare mesa. Zbog toga je bio gonjen

i napadnut od drugih ptica. Ispustio je to pare mesa i smesta
stekao mir i odmor. Iz ovoga sam nauio lekciju da ovek u
svetu podnosi sve vrste nevolja i patnji kada juri za ulnim ui-
cima, a kada ih se odrekne postaje srean poput ptice.

19. DETE koje sisa mleko lieno je svih briga i strepnji i uvek
je vedro. Nauio sam vrlinu vedrine od deteta.

20. Roditelji DEVO JKE su otili u potragu za pogodnim mla-

doenjom za nju. Devojka je bila sama u kui. Tokom odsust-
va roditelja, grupa ljudi je dola da je vidi sa slinom namerom
u pogledu brane ponude. Sama ih je primila i otila unutra da
oisti riu. Dok ju je istila, staklene narukvice na obe ruke, st-
varale su uasnu zveeu buku. Pametnica je ovako razmilja-
la: Gosti e otkriti, po zvecanju narukvica, da sama istim pi-
rina i da je moja porodica suvie siromana da zaposli druge
da obave posao. Hajde da slomim sve ove narukvice, sem po dve
na svakoj ruci. I zaista, slomila je sve narukvice, sem po dve
na svakoj ruci. Ali ak i te dve stvarale su mnogo buke. Ona
onda slomi jo po jednu narukvicu na svakoj ruci. Kada se

41
 \s> OURU I UEMIK -V

vratila posiu, vie nije bilo nikakve buke. Iz njenog iskustva

nauio sam sledee: iveti meu mnogima stvorie neskla, uz-
nemirenost i svau. Cak i izmedu dva 'bia moe biti suvinih
rei ili razdora. Isposnik ili sanijasi treba da ostane sam u izdv-
ojenosti.

21. ZM IJA ne pravi svoju rupu. Ona boravi u rupama koje su

iskopali drugi. Isto tako, isposnik ili sanijasi ne treba da gradi
kuu za sebe. On treba da ivi u hramovima i peinama, koje
su sagradili drugi. Ovo je lekcija koju sam nauio od zmije.

22. Um T V O R C A ST R E L A , jednom je bio potpuno obuzet o-

trenjem i ispravljanjem strele. Dok je tako bio zaokupljen, kralj
je prodefilovao ispred njegove radnje sa svojom pratnjom. Posle
nekog vremena, jedan ovek je otiao do zanatlije i upitao ga
da li je kralj proao pored njegove radnje. Majstor je odgovo-
rio da nita nije primetio. Nauio sam od majstora kvalitet du-
boke koncentracije uma.

23. P A U K izbacuje iz svojih usta dugake konce i plete od njih

pauinu, usled ega i sam biva zapleten u mreu svoje sopstve-
ne izrade. Tako i ovek stvara mreu vlastitih ideja i upetljava
se u nju. Stoga mudar ovek treba da napusti sve svetovne mi-
sli i da misli jedino na Bramana. Ovo je lekcija koju sam na-
uio od pauka.

24. Bringi ili IN SE K T hvata crva, stavlja ga u svoje gnezdo i

ubada ga; siroti crv, uvek u strahu o povratka kukca i uboda
i stalno mislei na kukca i sam postaje insekt. Na koji god ob-
lik ovek konstantno misli, tokom vremena on dobija taj oblik.
Kako ovek misli, takvim i postaje. Nauio sam od insekta i
crva da mogu da se pretvorim u Atmana konstantno kontem-
plirajui na njega i da tako obacim svako prianjanje za telo i
postignem moku ili osloboenje.

Kralj je bio vrlo impresioniran podukama Datatreje. Odrekao

se sveta i praktikovao konstantnu meditaciju na Jastvo.

42
 s?- Guru Tatva -%

Datatreja je bio potpuno lien netrpeljivosti i predrasuda bilo

koje vrste. IJio je mudrost, iz ma kojeg izvora da je dolazila.
Svi tragaoci za mudrou, treba da slee primer Datatreje.

Poglavlje sedmo

Gurudom: smrtonosni rak

atilo Mundi Luneita-Kea

Kaajambara-Bahukrita-Vea;
Pasjanapi a Na Pasjati Mudo
Udara-Nimitam Bahukrita-Vea
Na koje sve naine se ovek ne preruava zarad ovog stoma-
ka!? Jedan puta atu (vor od kose) na glavi, dragi brije glavu,
trei oblaci naranastu odoru. Neznalica, on ne vidi iako vidi.
(Sri an ka raca rja ).
Indija, sveta zemlja advaita filozofije, zemlja koja je stvori-
la Sri ankaru, Datatreju, Vamadevu i au Baratu, koji su pr-
opovedali jedinstvo ivota i jedinstvo svesti, danas je puna se-
ktaa. Kako je to velika teta! Kako alosno stanje vidite danas!
ak i zrna peska na morskoj obali moete izbrojati, ali je izu-
zetno teko izbrojati sekte koje su danas rairene po celoj Indiji.
Svakog dana, neka vrsta izm -a nie poput gljive da uvea razd-
or koji je ve prisutan. Svuda u potpunosti vladaju beznadeno

43
 hs* QURU I UEniR

neslaganje i nesklad. Odvija se borba izmeu razliitih sekti.

Razmirice i rascepi, parnice u sudnicama, arke, borbe prsa u
prsa i irenje skandala, svugde su uzeli maha. Nema ni mira ni
harmonije. Uenici jednoga Gurua, tuku se sa uenicima drugo-
ga Gurua, na ulicama i trnicama!

Jogiki arlatani i nabeeni Gurui

Mlad ovek uz malo vebanja u sviranju harmonijuma i s

malenom moi govora penje se na govornicu, izigrava Aarju
(uitelja) ili Gurua par godina, objavljuje nekoliko bezvrednih
pamfleta i pesama i potom osniva sopstvenu sektu. Indija i da-
lje obiluje dubokom glupou, pa svaki ovek moe imati svoje
vlastite sledbenike u kratkom roku.
Drugi mlad ovek, posle malo vebanja asana, bandi i pra-
najama, zatvara se u podzemnu eliju, sa neto namirnica koje
se uvaju u tajnosti da potraju etrdeset dana. On jede neko ko-
renje koje eliminie glad i e na nekoliko dana. Sam Bog zna,
ta taj radi u eliji! Spava. Zatim izlazi napolje glumei sama-
dija. To je samo mala veba titike (izdrljivosti). Njegove sam-
skare (podsvesni utisci) i vasane (posvesne elje), uopte nisu
unitene. On je onaj isti svetovni ovek. Saa kua tamo-amo
da skupi novac i stvori uenike i predstavlja se za jogija Gurua.
Neupueni, svetovni ljui su lako obmanuti. aiostan deo prie
je u tome to Ijui gube veru ak i u istinske jogije koji ulaze
u pravi samadi, zbog budalastih radnji takvih mladih pozera bez
odgovornosti. Ti mlai ljudi nisu shvatili ozbiljnost joge i du-
hovnog ivota. Samadi svakako nije namenjen za demonstraciju
na javnim drumovima. Samadi je sveti in; on nije onglerst-
vo ili indraala. Ova praksa je postala zarazna, tako da mnogi
mladi ljudi praktikuju ovo razmetanje.

44
 Ouru Tatva -v

uvajte se tih jogikih arlatana, prevaranata i nabeenih

Gurua, crnih ovaca koje su infektivni paraziti i breme za dru-
tvo, Ijudi koji su opasnost za zernlju, grabljivice koje pljakaju
imovinu neznalica i lakovernih!
Neki stvaraju uenike, da bi bili slueni kada ostare. Takvi
ne mare za napredovanje svojih uenika.

Upozorenje damama

ene bivaju vrlo lako prevarene od takozvanih gurua i aa-

rji. One su veoma prostodune i lakoverne. Vrlo lako bivaju pri-
vuene slatkom muzikom i melodijom i postaju lake rtve me-
lodinih zvukova. O vi gurui nastoje da prevare naivni enski
svet. Lako utiu na njih i hvataju ih u klopku bez ikakvih po-
tekoa, inei ih svojim oruima ili instrumentima. Iskoria-
vaju ih i pune svoje stomake i kreu se naokolo u svilenoj ode-
i i pamp-cipelama. Kuevlasnici nemaju ni najmanje odobrenje
iz svetih spisa, da ene ine uenicima. Oni koji stvaraju ene-
uenike da bi pristojno zaraivali za ivot su crvi koji uivaju
u prljavtini. Nema prajasite (okajanja) za ove licemere. Oni
bivaju nemilosrdno baeni u Raurava i Maha-Raurava paklove.
O , boginje! Probudite se sada! Otvorite oi. Sve ste vi sad
obrazovane. Koristite svoj razum. Ne zanosite se pukim preda-
vanjima i muzikom. uvajte se lanih gurua. Nikada ne inite
kuevlasnika svojim guruom i nikaa ne uzimajte diku (inicija-
ciju) od njega. Plakaete na kraju i ubrati lou etvu ako to u-
inite. ovek kojeg izaberete za svoga Gurua, treba da bude pr-
imeran i besprekoran karakter. Treba da bude potpuno nesebi-
an i lien udnje i pohlepe. Treba da bude osloboen svih vr-
sta svetovne pokvarenosti. Treba da ima znanje o Vedama i sp-
isima. I, mora imati unutarnju duhovnu snagu i samorealizaci-
ju da vas podigne i vodi duhovnom stazom.

45
 ^ QURU I UEMIK

Muevi ne treba da dozvole svojim enama da uzmu ikoga

za svog Gurua bez prave provere ili temeljnog ispitivanja i ra-
zumevanja osobe koju ele da uzmu za Gurua. Ako zaista to-
liko ele da imaju Gurua, treba da ga izaberu nakon paljivog
prouavanja i ispitivanja i posle dugotrajnog ivljenja s njim.
M u i ena ne treba da imaju razliite Gurue, jer to vodi u su-
kob. Treba da imaju zajednikog Gurua.

Pretnja od sekti i kultova

Gospod etanja, Guru Nanak, Svami Dajananda, svi su oni

bili liberalne, uzviene due. Sva njihova uenja su bila subli-
mna i univerzalna. Nikada nisu eleli da osnuju vlastite sekte
ili kultove. Da su danas ivi, plakali bi nad delima svojih sledbe-
nika. Sledbenici su ti koji ine ozbiljne i grube greke. Oni nisu
razvili veliko srce. Oni su sitni umovi. Unose razdor, stranaki
duh i sve mogue vrste metea.
Duhovni voa ne treba nikada da osnuje vlastitu sektu. On
treba da ima dalekosean uvid. Zasnivanje sekte znai stvaranje
borbenog centra za remeenje mira u svetu. Takav svojoj zemlji
ini vie tete nego koristi. Prihvatljivo je ako ima instituciju
sa irokim, univerzalnim principima i doktrinama koje uopte
nee biti u sukobu sa principima i doktrinama drugih religija i
koje svi mogu da univerzalno prihvate i prate.

Osobine istinskog Gurua

Evo osobina istinskog Gurua. Ako naete ove osobine u bilo

kojoj osobi, odmah je prihvatite kao svog Gurua. Pravi Guru je
onaj ko je Brama-Nita (utvren u Bramanu) i Brama-Srotri.

46
 Guru Fatva

On poseuje potpuno znanje o Jastvu i Vedama. On moe da

razbije sumnje aspiranata. Podjednako gleda na sve i um mu je
uravnoteen. Osloboen je od rage-dvee (privrenosti i odboj-
nosti), hare (veselja), soke (alosti), egoizma, besa, udnje, po-
hlepe, mohe (zablue), ponosa, itd. On je okean milosti. U sa-
mom njegovom prisustvu ovek zadobija anti i uzvienost uma.
U samom njegovom prisustvu, sve sumnje aspiranata su uklo-
njene. On ni od koga, nita ne oekuje. Uzornog je karaktera.
Pun je radosti i blaenstva. U potrazi je za pravim aspirantima!
Pozdrav lotos-stopalima Gurua! U potpunosti verujem u is-
tinskog Gurua. Imam ogromno potovanje za Gurua. Moje srce
ezne da slui njegova lotos-stopala zauvek. Verujetn da u uk-
lanjanju neistoa uma nema monijeg preistaa od sluenja
Gurua. Potpuno verujem da je jedini siguran brod, koji nas mo-
e prevesti na drugu obalu besmrtnosti, drutvo Gurua.

Trgovaki Gurudom

A li, nikako mi se ne opada trgovaki gurudom. Jako rne vre-

aju dela licemera, koji se predstavljaju za gurue i aarje, stva-
raju uenike i skupljaju novac. U ovome ete se svi sloiti sa
mnom. O ovome ne moe biti dva stava. Oni su tetoine dru-
tva. Gurudom je postao prost biznis. To mora biti temeljno is-
trebljeno sa tla Indije. On ini veliku pusto i tetu narodu In-
dije. Takoe, stvara veoma lo utisak u umovima Zapanjaka i
ljudi razliitih zemalja. Inija gubi svoju duhovnu slavu zbog
ovog gurudom biznisa. Odmah se moraju preuzeti drastine
mere, da se ugui ova teka bolest i da se istrebi u samom ko-
renu. Nijedan kamen ne treba ostaviti neprevrnut u njenom is-
trebljivanju. Ona je preuzela gnusan oblik. Postala je vrlo za-
razna. Mnogi su se prihvatili ovog gurudom biznisa kao lakog
sredstva soline zarae. Sirote neznalice su iskoritene od ovih

47
 CiURU I UCEMIK

pseudo-gurua u ogromnim razmerama. Kakva sramota!

Mnogi gurui idu tamo-amo, drei predavanja i javne gov-
ore. Znaju Brama sutre i Gitu napamet, ali nemaju znanje i me-
itaciju. Lako se razdrauju; njihova abimana (egoizam) veoma
je tvrda. Neostaju im boanski atributi i sadutva (pouzdanost u
vrlini). Nemaju duh sluenja, i ak ravo govore o sluenju, ki-
rtanima, itd. Mnoge ljude hvataju podruku, i blagosiljaju ih, po-
lauc'i im svoje ruke na lea. I pored toga, oni nisu u stanju da
ikoga poalju preko, do konanog spasenja ili blaenstva.
Javnost e prihvatiti osobu kao Gurua iskljuivo ako poka-
zuje neke sidije. To je ozbiljna greka. Ljudi ne smeju biti su-
vie lakovemi, inae e biti lako prevareni od ovih jogikih ar-
latana. Moraju koristiti svoju mo razluivanja i rasuivanja. Mo-
raju prouavati Guruove metode, navike, prirodu, ponaanje, vr-
itije (misli), svabavu (duhovna narav), itd., i proveriti njegovo zna-
nje svetih spisa, pre nego dou do ikakvog konanog zakljuka.
Bolje je uzeti Gospoda Krinu, Gospoda Ramu, Gospoda Si-
vu, stanovnika tvoga srca kao svog Gurua i ponavljati njegovu
mantru, umesto obraanja ovim crnim ovcama koje obmanjuju
i pljakaju narod ove zemlje.
Neka slavna Indija obiluje u pravim Guruima, poput Sri an-
kare ili Sri Datatreje! Neka bude sasvim osloboena ovih pseu-
do-gurua i samog gurudoma, koji je smrtno prokletstvo! Neka
univerzalni principi sanatana darme (vene religije) cvetaju u
svetu! Neka duhovne voe daju sve od sebe, da ujedine razliite
sekte i kultove! Neka ne osnivaju nove kultove. Neka se ova se-
ktaka borba i svaa okona zauvek! Neka ova zemlja uvek sa-
uva dobar glas i ugled duhovne zemlje sa svecima, prorocima,
jogijim a, baktama i sanijasijima sa tjagom (unutarnjom slobo-
dom od elje i prianjanja), odricanjem i samorealizacijom kao
ciljem! Neka jedinstvo, mir i harmonija ovladaju itavim sve-
tom! Neka blagoslovi Gurua budu sa svima nama! Neka nas oni
vode stazom duhovnosti!

48
 Pogiavlje osmo

Govor sanijasijima

Apataveragjavato Mumukun
Bavabdiparam Pratijatumudjatan;
Asagraho Maajatentarale
Nigrihja Kante Vinivartja Vegat.
Oni tragaoci za osloboenjem, koji su samo prividno bez st-
rasti, a nastoje da preu okean samsare ili uslovljene egzistenci-
je, postaju plen ajkula udnje i tako zgrabljeni za vrat i silovi-
to odvueni od obale, bivaju utopljeni ( V ivekaud am ani ).
Hari Om! Slava Bramanu! Pozdravi Sri ankari, Maha Puru-
ama i sanijasijima!
Sanijasi je onaj ko se odrekao (nijasa) deha-adjase (id eje o te-
lu ), egocentrinosti, vasana (utisci o delima koji ostaju u umu;
suptilne elje), egoizma, abimane (oholosti). Cetiri kumare (sina)
Brame (Sri Sanaka, Sanandana, Sanatkumara i Sanatsuata), Sri
Datatreja i Sri ankara su pioniri na ovoj stazi iste nivriti-ma-
rge (uzdravanja od delovanja). Oni su oevi ovog reda sanija-
sija.

Trendovi vremena

Svet ima potrebu za ekonomskim, rasnim, socijalnim, polit-

ikim, psiholokim, industrijskim, kao i duhovnim napretkom.

49
 ss* QURU I UEniK -4-

Duhovnu oblast nikada ne treba zapostaviti. To je osnova. To je

sutina svega i cilj svega. U dananje vreme, voe u karma-jo-
gikoj oblasti, stavljaju naglasak iskljuivo na akciju. Oni su
potpuno zanemarili duhovnu stranu ivota. ak i sanijasiji iz
raznih institucija, bave se sarno socijalnom slubom. Neki sani-
jasiji imaju samo kolsku erudiciju, s kojom privremeno uliva-
ju izvesno potovanje. A li, poto su zanemarili meditativnu st-
ranu ivota, nisu u stanju da proizvedu pravi i trajni utisak na
umove javnosti, jer nemaju stvamu duhovnu gradu ili unutra-
nju atmiku snagu u pozaini.
Duhovni ljui, jogiji, naniji i sanijasiji, treba da se pojave
na podijumu poput komete ili meseca drugog dana ciklusa u no-
vembru (kartika), nakratko kao Gospod Isus, treba da izliju svo-
ju energiju i obave izvanredan posao, pa da nestanu sa terena.
Posao dranja duhovnih predavanja na dui period i osnivanja
arama pripada mlaim sanijasijima. To ne odgovara naravi va-
trenih duhovnih divova. Oni e poplaviti zemlju duhovnim vo-
ama ili nektarom besmrtnosti (boanskog znanja) za kratko vre-
me, kao to Ganga to ini etiri meseca u godini.

Iskuenja udobnog ivljenja

Nijedan sanijasin ili kuevlasnik ne treba da osnuje aram

radi vlastitog udobnog ivljenja. Mnogi sanijasiji su isti u po-
etku kada osnuju aram, hou rei, kada su siromani. Kada
se obogate, kada imaju dovoljno oboavalaca i bakta, duh nese-
binog sluenja splanjava, ustupajui u njihovim srcima mesto
sebinim motivima. Namera zbog koje su osnovali aram, biva
osujeena. Zatim to postane ustanova za pravljenje novca, pa
narod vie ne biva duhovno privuen ka njoj. A ko stareina us-
tanove vodi ivot veragje i potpunog odricanja, aram stoji kao
sredite ili jezgro trajnog mira, blaenstva i radosti. On privlai

50
 Ouru Tatva 'v

milione ljudi. Svetu su uvek potrebni takvi arami sa takvim

duhovnim divovima kao svojirn stareinama.
Neki mlai sanijasiji jedu n u x vom ica seme, progutaju sto
dvadeset semenki u dve godine, izuavaju Lagu sidanta kaumu-
di i Nijaju tri godine, umisle da su postali prave side i slobod-
no se meaju sa osobama svetovnog uma. Ovo je vrlo teka gre-
ka. N u x vom ica stvara impotenciju. Impotencija nije ustano-
vljena u bramacarji i oni e ubrzo doiveti krah. To se samo po
sebi podrazumeva. ak i savreni naniji i jogiji u naponu sna-
ge treba da budu vrlo oprezni. Treba da izbegavaju nasumino,
bludno meanje sa osobama svetovnog uma. Pogled na ribe, ko-
je se pare, uzbudio je razvijenog riija. Zveei zvuci enskih
narukvica, vienje glatko opervaene ili obojene odee, izaziva
jako uzbuenje u umu. Sve to ima svoje vlastite neiste asocija-
cije. Strast je veoma mona. Misteriozna je maja. uvajte se,
aspiranti!
Jezik i nepce jesu ono to nagoni nedisciplinovane mlae as-
pirante, bramacarje i sanijasije, da se zblie sa kuevlasnicima
pod ruhom dranja satsanga. O, aspiranti! Jeste li zbog zadovo-
ljenja jezika napustili svoje roditelje i odrekli se poloaja i svo-
jine i prigrlili sanijasu? Ili je to zbog postizanja samorealizacije?
A ko je zbog ovog prvog, veoma biste dobro uinili da zarauje-
te novac u svetu. Ne brukajte red sanijase. A ko je jezik neo-
buzdan, svucite gerua (narandastu) odeu i vratite se u svet, ra-
dite neto i zaradite novac. Razvijajte se kroz karma-jogu. Ni-
kakva uzranost uma nije mogua bez uzdranosti jezika.

Da li je ovo satsang?

Satsang se izrodio u dananje vreme. Spao je na neku vrstu

mentalne rekreacije ili zabave. Puko vedantiko askanje izme-
u sanijasija i kuevlasnika tokorn jednog veernjeg sata, s me-

51
 QURU I UEMIR -v

avinom nekog praznog, svetovnog razgovora, malo politike,

malo irenja skandala i ogovaranja, malo budalastog kikotanja,
grohota i boleivih sentimentalnih izliva u bledim otrcanim fr-
azama, naziva se satsangom. Umovi sanijasija koji dri satsang
i slualaca, ostaju u istom stanju ak i posle viegodinjeg od-
vijanja satsanga. Nema uzdignua i duhovnog razvoja.
Kada se sadui i sanijasiji kreu u svetu, oni treba da pokau
kuevlasnicima uzoran ivot veragje. Treba da prime od kue-
vlasnika samo minimalne ivotne potreptine. Ne treba neume-
reno da se meaju s njima. Treba da ive na usamljenom me-
stu, izvan sela ili grada. Treba da dre duhovna predavanja, na
ozbiljan nain. Ne treba da govore o svetovnim stvarima u pa-
uzi. Ne treba da unose previe pria koje izazivaju smeh, niti
da priaju viceve. Mora postojati sveano dostojanstvo. Svi pr-
isutni moraju biti oarani. Mora vladati takva tiina, da muva
moe da se uje. Samo tada e kuevlasnici biti pod uticajem
i osetie da imaju neto od satsanga.

Kir-parota ptice

Cim sanijasi pone da trai od kuevlasnika vie stvari ue-

stalo, on gubi potovanje i uticaj. Prisiljen je da odmah napusti
mesto. Neki bestidni sanijasiji mesecima ive kao paraziti meu
kuevlasnicima. Oni su "kir-parota" ptice. To nisu pravi sanija-
siji. U narednom popisnom izvetaju, vlasti treba da budu vrlo
oprezne u prosleivanju svojih izvetaja. Takve osobe ne treba
da uu u kategoriju sadua i sanijasija. Oni su profesionalni pro-
sjaci u obojenom ruhu, kao vuk u jagnjeoj koi. Mora posto-
jati istinska evidencija pravih sanijasija. Koja je svrha naduva-
vanja broja saua i pokazivanja broja od 74 laka (7,4 miliona)
sadua? Neete nai vie od dve hiljade dobrih, kulturnih sanija-
sija koji su korisni sebi i itavoj zemlji. Pravi sadu ili sanijasi

52
 v*- Guru Tatva -sr

je poput sjajnoga sunca. On sija i danju i noc'u.

Obuavanje aspiranata

Riike je bez premca najbolje mesto za sadue i sanijasije.

Na raspolaganju su im besplatna hrana, besplatne kolibe i ba-
rake. Tu je i prelepa biblioteka. M oe se dobiti medicinska po-
mo. Moete biti slobodni kao ptica. Zato onda lutate tamo-
amo? Ako sadu ili sanijasi ili aspirant zaista eli da postigne
duhovni razvoj i samorealizaciju, on mora da se dri ovog me-
sta, bez odsustvovanja, ak ni na jedan dan, u periodu od naj-
manje dvanaest godina i mora da ima strogu, stalnu sadanu.
Promena mesta nije nuna. Ganga i Himalaje su veno inspira-
tivni, uzdiui i korisni za zdravlje. Seliba na druga mesta je
budalasta matarija bezvoljnih i obmanutih lekara i bogataa.
Sanijasi ili sadu moe obaviti vie konkretnog i delotvornog
posla na samom pragu svoje kolibe, nego kreui se od mesta
do mesta i drei predavanja sa govornica. Kada cvet procve-
ta, on ne alje nikakav poziv pelama. Pele dolaze same. Isto
tako, pravi tragaoci za istinom, sjatie se oko pravih sanijasija
pred samim njihovim vratima. Sanijasiji ne moraju da se kreu
naokolo, niti da se oglaavaju. Na predavanjima sa govom ice,
postoji samo privremena stimulacija na pola sata. Tu su prisut-
ni buka, prepirke, tapanja, "uj, uj" glasovi iz raznih uglova.
Samo e pravi adikarini (osposobljene osobe), otii da sretnu
sanijasije u njihovim kolibama. Srca ovih aspiranata mogu za-
ista biti probodena uputstvima sanijasija. Obuavanje aspirana-
ta je najvie sluenje koje sanijasi moe da ini. Svaki aspirant
postae duhovno jezgro ili zraei, emitujui centar radosti, mi-
ra i znanja. Kada se sanijasi kree, njegovo vreme je proerdano.
Sve mogue vrste ljudi dolaze da ga upoznaju iz radoznalosti.
U dananje vreme, kuevlasnici se ne brinu za njihove potrebe.

53
 ss- GURU I UEMIK %>

Oni su postaii krajnje sebini. Njihova naklonost je samo na us-

nama kada kau: Svamii Maharad! K u seva b a tla jije m ere
la ja k (do smrti u te sluiti koliko je u mojoj moi). Ovo je
ista podvaia, licemerje i lukavstvo.
Kada ovek obue narandastu odoru, mora imati u vidu da
je uao u piemeniti poredak ivota i da na njemu lei velika
odgovornost, te da e uskoro postati religijski i duhovni uitelj
za svet. On mora dati sve od sebe da stekne sve plemenite, bo-
anske vrline i da vodi idealan ivot istoe i veragje.
Pravi sanijasiji su svetionici i bakljonoe sveta. Kao to sve-
tionik alje svoje svetlo udaljenim brodovima na dalekim mori-
ma, tako i sanijasiji zrae svoje boansko svetlo ljudima udalje-
nih podneblja, koji su zagnjureni u blato mraka i neznanja. Oni
mogu da pokrenu ceo svet.
Slava istinskim sanijasijima koji su se odrekli svega i koji
stupaju stazom istine! Pozdrav, pozdrav sanijasijima koji prebi-
vaju u svojoj vlastitoj svarupi (sutinskoj prirodi), Brama-nita-
ma! Slava, slava parivraaka (lutajui monah) acarjama, Brama-
vidja Guruima, koji ire znanje o Jastvu nadaleko! Neka njiho-
vi blagoslovi budu sa svima nama!

54
 Poglavlje deveto

Guru - bakti joga

Kao to je kirtan-sadana uinjena posebnom kali-juga sada-

nom za brzo vienje Boga, tako i ovde imate novu jogu, jogu
najprikladniju za ovo doba sumnje i skepticizma, ponosa i ego-
izma. To je Guru-bakti joga. Ova joga je velianstvena. Njena
mo je ogromna. Njena delotvornost je neiscrpna. Istinska slava
Guru-bakti je neopisiva. To je joga, pre svega, za ovo doba,
koja ini da se ovde pred vama pojavljuje Bog od krvi i mesa
i da se kree s vama u samom ovom ivotu. Tvrdi radasini
(strastveni i nemirni) ego je glavni neprijatelj sadake. Guru-ba-
kti joga je najsigurnija i najbolja sadana za unitenje oholosti i
razlaganje poronog ega. Kao to odreeni smrtonosni mikrob
moe biti razoren samo specifinim hemijskim germicidom, ta-
ko je i ova jedinstvena Guru-bakti joga bez premca za unitenje
avidje i ahamkare (separatistiki ego-oseaj). One su najtei "ma-
jacid" i "egocid", ali bivaju sasvim obesnaene i vie ne mue
srenu duu koja se natapa duhom Guru-bakti joge. Blagoslo-
ven je uistinu ovek, koji se ozbiljno priklanja ovoj jogi; jer e
ostvariti vrhunski uspeh u svim drugim jogama. Nagomilae mu
se najprobraniji plodovi savrenstva u karmi, bakti, djani i na-
ni.
Uslov za priklanjanje ovoj jogi je jednostavni trio iskrenos-
ti, vere i poslunosti. Budi iskren u svojoj tenji ka savrenstvu.
Ne budi neoreen i maloduan. Imaj savrenu veru u onoga ko-
ga si prihvatio kao svoga Gurua. Ne dopusti da ti se priblii ak

55
 ^ QURU I U E niK -<v

ni senka sumnje. Jednom kad si u njega poloio apsolutnu ve-

ru, znaj da je ono emu te on ui stvarno za tvoje najvie do-
bro. Stoga, posluaj njegovu re bezuslovno. Sledi njegova ue-
nja doslovno. Budi ozbiljan u tome i dri me za re: postii e
savrenstvo; nedvosmisleno te uveravam.
Dakle, sledi tumaenje Guru-bakti joge.

1. Guru-bakti joga je potpuno samopreavanje Satguruu.

2. Osam vanih elemenata Guru-bakti joge su: (I) istinska traj-

na tenja da se sprovodi Guru-bakti joga; ( II) potpuna vera u mi-
sli, rei i dela Satgurua; ( I II ) injenje satanga namaskare (po-
zdravljanje prostiranjem na zemlju celim telom) sa poniznou
i ponavljanjem Guruovog imena; ( IV ) savrena poslunost u iz-
vravanju Guruovih naredbi; (V) lino sluenje Satguruu bez
oekivanja ploova; ( V I) svakodnevno klanjanje lotos-stopalima
Satgurua sa bavom i predanou; (vn) samopredavanje ili pos-
veivanje svoga tela, uma i imovine boanskoj misiji Satgurua;
( V I I I ) meditacija na sveta stopala Satgurua za dobijanje njegove
blagotvome milosti i za sasluanje njegove svete upadee i nje-
no iskreno sprovodenje.

3. Guru-bakti joga jeste joga sama po sebi.

4. Za aspiranta nije mogue da stupi na duhovnu stazu koja vo-

di jedinstvu sa Bogom , ako ne primenjuje Guru-bakti jogu.

5. Samo onaj ko razume sistem Guru-bakti joga filozofije, mo-

e se bezuslovno predati svome Guruu.

6. Najvii cilj ivota, tj. samorealizacija, ostvaruje se kroz prak-

su Guru-bakti joge.

7. Guru-bakti joga je potpuno bezbedna joga, koja se moe ve-

bati bez ikakvog straha.

8. Sutina Guru-bakti joge lei u krajnjem povinovanju u izvr-

avanju Guruovih naredbi i prevoenju njegovog uenja u ivot.

56
 ss- Ouru Tatva

9. Cilj Guru-bakti joge jeste da osloboi oveka od robovanja

materiji i okovima prakrti (prirode) i da uini da ovek, kroz po-
tpunu preanost Guruu, shvati svoju savrenu nezavisnu priro-
du.

10. Ko primenjuje Guru-bakti jogu, moe bez ikakvih potekoa

da ukine egoizam i pree movaru samsare.

1 1 . Guru-bakti joga podaruje besmrtnost i veno blaenstvo on-

ome ko je praktikuje iskreno i pravilno.

12. Vebanje Guru-bakti joge, prua mir i postojanost uma.

13. Guru-bakti joga je glavni klju za otvaranje carstva rajskog

blaenstva.

14. Cilj ivota je zadobijanje blagotvorne milosti Satgurua, ve-

banjem Guru-bakti joge.

15. S ponizniu pridi oboavanim stopalima Satgurua. Poklo-

ni se spasonosnim stopalima Satgurua. Nai sklonite pod lotos-
stopalima Satgurua. Odaj poast svetim stopalima Satgurua. Me-
ditiraj na sveta stopala Satgurua. Ponudi vredne darove na bla-
gosiljajua stopala Satgurua. Posveti svoj ivot sluenju slavnih
stopala Satgurua. Postani praina boanskih stopala Satgurua.
O vo je tajna Guru-bakti joge.

16. Samopredavanje svetim stopalima Satgurua jeste sam temelj

Guru-bakti joge.

17. Sve to se od tebe trai, jeste iskren i ozbiljan napor na

stazi Guru-bakti joge.

18. Predanost Guruu je glavni inilac u primeni Guru-bakti jo-

ge.

19. Vera u Gurua je prva preaga na lestvama Guru-bakti joge.

20. Sutina Guru-bakti joge je apsolutna (bezuslovna) vera u mi-

sli, rei i dela Brama-Nita Gurua, koji je dobro upuen u sve-

57
 QURU I UEMIK -v
te spise.

21. Najvia i najjednostavnija za vebanje u ovoj epohi je Gu-

ru-bakti joga.

22. Najuzvienija sr u filozofiji Guru-bakti joge, jeste poisto-

vetiti Gurua sa Apsolutom.

23. Praktini vid filozofije Guru-bakti joge, jeste spoznati isto-

vetnost Gurua s njegovim Ita-Devatom (izabranim Boanstv-
om).

24. Guru-bakti joga nije sistem koji moe biti poduavan putem
predavanja ili dopisnih teajeva. Uenik treba da ivi pod ui-
teljem mnogo godina i da vodi strog ivot askeze, iscipline, ce-
libata i vebanja duboke meditacije.

25. Guru-bakti joga je nauka svih nauka.

26. Guru-bakti joga podaruje besmrtnost, veno blaenstvo, slo-

bodu, savrenstvo, trajnu radost i veiti mir.

27. Primena Guru-bakti joge podstie nevezanost i lienost u-

dnje za svetovnim objektima i podaruje Kevalja moku (oslobo-
enje u stanju savrene odvezanosti i apsolutnog jedinstva).

28. Primena Guru-bakti joge e pomoi ueniku da obuzda em-

ocije i strasti i dae mu snagu da odoli iskuenjima i da ukloni
uznemirujue elemente iz uma i tako ga uini prikladnim da pri-
mi Guruovu milost koja ga prevodi na drugu obalu tame.

29. Primena Guru-bakti joge podaruje besmrtnost, najvii mir i

trajnu radost.

30. Primena Guru-bakti joge, omoguie ti da se otarasi stra-

ha, neznanja, pesimizma, konfuzije uma bolesti, oaja, brige, itd.

31. Guru-bakti joga je preobraaj ego-oseaja, koji se sastoji u

potpunoj promeni individualnog oseanja, volje i razumevanja,
a zavrava u beskonanoj svesnosti.

58
 s* Ciuru Tatva

32. Sadane koje se nalaze u Guru-bakti jogi su jednostavni i

sigurni metodi za prelazak na drugu obalu neustraivosti.

33. Guru-bakti joga je metod striktne discipline ostvarene milo-

u Gurua.

34. Sluenje Gurua bez oekivanja plodova i stalnorastua pos-

veenost lotos-stopalima Gurua je integralna sadana prerna sis-
temu filozofije Guru-bakti joge.

35. Ko veba Guru-bakti jogu bez etikog savrenstva, odanos-

ti Guruu, itd., ne moe zadobiti milost Gurua.

36. Guru-bakti joga je temelj svih drugih joga, odnosno karma-

joge, bakti-joge, rada-joge, hata-joge, itd.

37. Onaj ko je okrenuo glavu od Guru-bakti joge ide iz smrti u

smrt, iz mraka u mrak i iz neznanja u neznanje.

38. Primena Guru-bakti joge nudi otvoren nedvosmislen put za

ostvarenje najvieg ivotnog cilja.

39. Primena Guru-bakti joge je otvorena svima zajedno i sva-

kome ponaosob. Sve velike due, svi veliki umovi, izvrili su ve-
liko delo kroz praksu Guru-bakti joge.

40. Guru-bakti joga ukljuuje sve druge joge. B ez priklanjanja

Guru-bakti jo g i, niko ne moe vebati druge joge kojima je te-
ko ii.

41. Guru-bakti joga kola misli pridaje veliku vanost zadobija-

nju Guru-kripe (milosti Gurua) putem aarjopasane (pristupanja
savrenom duhovnom uitelju).

42. Guru-bakti joga je stara koliko i vedsko i upaniadsko doba.

43. Guru-bakti joga pouava nainu da se zbriu svi ivotni bo-

lovi i tuge.

44. Guru-bakti joga jeste jedini pouzdan lek za obolele od ivota.

59
 ss~ OURU 1 UEUIK - v

45. Staza Guru-bakti joge brzo onosi plodove, samo za dostoj-

ne uenike.

46. Guru-bakti joga se okonava u ponitenju ega i postizanju

besmrtnog blaenstva.

47. Guru-bakti joga je najbolja joga.

48. Stidljivost da se uini satanga-klanjanje svetim stopalima

Gurua je velika smetnja u primenjivanju Guru-bakti joge.

49. Samodovoljnost, samoopravdavanje, tatina, samovolja, sa-

modokazivanje, oklevanje, tvrdoglavost, sitniavost, loe drut-
vo, neasnost, oholost, pouda, bes, pohlepa i egoizam su veli-
ke prepreke na stazi Guru-bakti joge.

50. Ukini kolebljivu silu uma neprekidnim vebanjem Guru-ba-

kti joge.

5 1. Kada se rasuti zraci uma sakupe primenom Guru-bakti joge,

u stanju si da ini uda.

52. Guru-bakti joga kult (oboavanje) veoma istie sluenje Gu-

rua radi postizanja istoe srca, kako bi moglo da se meditira,
spozna i ostvari.

53. Pravi aspirant uiva u primeni Guru-bakti joge.

54. Prvo shvati filozofiju Guru-bakti joge, a zatim je sprovedi u

praksu. Uspee.

55. Veoma elotvoran metod iskorenjivanja svih loih osobina,

jeste iskreno primenjivanje Guru-bakti joge.

56. Apsolutna vera u uitelja je koren Guru-bakti joga drveta.

57. Stalnorastua pobonost, poniznost, poslunost, itd., su gra-

ne drveta. Sluenje je cvet. Samopredavanje njemu je besmrtni
plod.

58. Zagarantovano ti je da uspe u primeni Guru-bakti joge,

60
 ss* Ouru Tatva ^

ako ima vrstu veru i predanost spasonosnim stopalima Satgu-

rua.

59. Istinska i iskrena predaja Guruu, sutina je Guru-bakti joge.

60. Primena Guru-bakti joge podrazumeva duboku i istu ljubav

za Gurua.

61. Nikakav napredak u Guru-bakti jogi nije mogu bez estito-

sti.

62. ivi u mirnom mestu sa viim duhovnim vibracijama sa Gu-

ruom, koji je veliki jogi ili adept (strunjak). Tada pod njim ve-
baj Guru-bakti jogu. Jedino tada moe postii uspeh u Guru-
bakti jogi.

63. Odjekujua nota Guru-bakti joge je bezuslovna samopreda-

ja lotos-stopalima Brama-Nita Gurua.

64. Prema Guru-bakti joga koli misli, Guru i Bog su jedno;

otuda je totalno samopredavanje Guruu izuzetno bitno.

65. Samopreaja Guruu je uistinu najvia preaga na lestvama

Guru-bakti joge.

66. Sluenje Gurua je neophodan uslov u primeni Guru-bakti jo-

ge-
67. Milost Gurua je svrha ili cilj Guru-bakti joge.

68. Tvrdoglav uenik ne moe imati nikakav znaajan napredak

u vebanju Guru-bakti joge.

69. Loe drutvo je neprijatelj uenika, koji eli da praktikuje

Guru-bakti jogu.

70. Odreci se ulnog ivota, ako eli da veba Guru-bakti jo-

gu.

7 1 . Svako ko ezne da prevazide nesreu i bedu i da zadobije

radost i sreu u ivotu, treba iskreno da primenjuje Guru-bakti

61
 vs* OURU I U E nm

jogu.

72. Istinska trajna srea se moe steei nalaenjem utoita u Gu-

ru-seva jogi. A li, ne i u spoljnim propadljivim objektima.

73. Zar nema spasa od neprekidnog kruga raanja i smrti, ui-

tka i bola, radosti i bede? Sluaj, uenice, postoji jedan siguran
put; odvrati svoj um od ulnih objekata koji su propadljivi i na-
i utoite u Guru-seva jogi koja te vodi izvan dualnosti.

74. Stvarni ivot poinje kada ovek nae utoite u Guru-bakti

jogi koja podaruje, onome ko je primenjuje, venu sreu ovde i
na drugom svetu.

75. Primena Guru-bakti joge prua ti ogromnu, neizmernu rado-

st.

76. Guru-bakti joga podaruje dugovenost i veno blaenstvo.

77. Um je u korenu samsare ili toka sveta. Um je uzrok rops-

tva i slobode, uitka i bola. Ovaj um moe biti obuzdan jedi-
no primenom Guru-bakti joge.

78. Guru-bakti joga odeljuje besmrtnost, veno blaenstvo, slo-

bodu, savrenstvo, trajnu radost i veiti mir.

79. Put do vrhovnog mira, poinje od prakse Guru-bakti joge.

80. Sta god da moe biti steeno isposnitvom, odricanjem, dr-

ugim jogam a, davanjem milostinje i povoljnim postupcima, itd.,
sve se to brzo stie primenom Guru-bakti joge.

81. Guru-bakti joga je egzaktna nauka, koja pouava metod pre-

vazilaenja nie prirode i postizanja najvieg blaenstva.

82. Neki ljudi misle da je Guru-seva joga nia vrsta joge. Oni
su potpuno pogreno razumeli tajnu duhovnosti.

83. Guru-bakti joga, Guru-seva joga, Guru-arana (utoite) jo-

ga, it., jesu istovetni izrazi. Oni su jedno te isto.

62
 Ouru Tatva

84. Guru-bakti joga jeste kraljica medu svim jogama.

85. Guru-bakti joga je najjednostavniji, najpouzdaniji, najbri,

najjeftiniji i najbezbedniji metod za svesnost Boga. Neka svi po-
stignete svesnost Boga jo u ovom roenju, putem primene Gu-
ru-bakti joge!

86. Nai utoite u Guru-bakti jogi i povrati svoju izgubljenu

boanstvenost.

87. Primenjuj Guru-bakti jogu i otii izvan svega onoga to uz-

rokuje dualnost i alost.

88. Primena Guru-bakti joge daruje ueniku najvii mir, radost

i besmrtnost.

89. Vrlo je lako ukrotiti divljeg tigra, lava ili slona. Veoma je
lako hodati po vatri ili vodi. Ali, veoma je teko predati se lo-
tos-stopalima Satgurua, ako osoba nema istinsku tenju da pri-
menjuje Guru-bakti jogu.

90. Guru-bakti joga je obuzdavanje uma i njegovih modifikaci-

ja putem sluenja Gurua.

91. Savrena bezuslovna samopredaja Guruu, siguran je nain da

se postigne Guru-bakti.

92. Temelj Guru-bakti joge se gradi na apsolutnoj veri u Gurua.

93. Ako stvarno hoe Boga, okreni se od svetovnih uivanja i

nai utoite u primeni Guru-bakti joge.

94. Nastavi primenu Guru-bakti joge bez ikakvog prekida.

95. Jedino primena Guru-bakti joge moe oveka uiniti neus-

traivim i uvek srenim, u svim materijalnim stanjima.

96. Trai besmrtnu blaenu Atmu unutar sebe, kroz praksu Gu-
ru-bakti joge.

97. Ucini Guru-bakti jogu jedinom svrhom, ciljem i pravim in-

63
 ss* QURU I UEniK %>

teresovanjem u ivotu. Tako e dostii najviu sreu.

98. Guru-bakti joga je saveznik znanja ili nane.

99. Glavni cilj Guru-bakti joge, jeste da se obuzdaju razuzdana

ula i lutajui um.

100. Guru-bakti joga je jedan od drevnih sistema hindi kulture,

koji oveka vodi ka veitoj srei i blaenom sjedinjenju sa Bo-
gom.

101. Guru-bakti joga je sistem duhovnog i mentalnog samousa-

vravanja.

102. Guru-bakti joga tei da osloboi oveka iz vlasti materije

i vrati ga prvobitnom stanju boanske slave i besmrtnog blae-
nstva.

103. Primena Guru-bakti joge ini telo i um slobodnim od ma-

na i bolesti.

104. Guru-bakti joga podaruje praktiaru fiziku i mentalnu pr-

oduktivnost.

105. Guru-bakti joga oveka oslobaa od patnje, bola i starosti

i daruje mu dugovenost i veno blaenstvo.

106. Guru-bakti joga ukljuuje svaku disciplinu, fiziku, menta-

Inu, moralnu i duhovnu, koja vodi samoovladavanju i samore-
alizaciji.

107. Guru-bakti joga je nauka i umetnost vladanja silama uma.

108. Oboavaj Gurua sa cveem vere i posveenosti.

109. Satsang (druenje) sa Guruom, jeste prvi stub u hramu sa-

morealizacije.

110. Milost Boga uzima izgled Gurua.

1 1 1 . Videti Gurua znai videti Boga.

64
 sjn Guru Tatva

112. Slep je ovek koji nije video Boanskog Uitelja.

113. Postoji samo jedna religija, religija Ijubavi i posveenosti

Guruu.

114 . Posveenost Svetom uitelju se pojavljuje kada netna sve-

tovne nade.

115 . Drutvo duhovnog uitelja, pojednostavie i olakati tvoju

borbu.

116 . Uzdaj se u Gurua i postupaj ispravno.

1 1 7 . Imaj vere u milost svog Gurua i vri svoju dunost.

118 . Nepovinovanje Guruu je kopanje vlastitog groba.

119 . Satguru je neprekidan blagoslov za uenika.

120. Srce agad-Gurua je svetilite lepote.

12 1. Cilj ivota je sluenje Guruu.

122. Svaki neprijatan dogaaj u ivotu je provera tvoje vere u

Gurua.

123. Uenik vodi rauna o delirna. Guru odmerava namere i mo-

tive.

124. Sumnja u Guruov postupak, najvei je greh.

125. Nikada ne pokuavaj da se predstavi pred svojim Guruom

kao ono to nisi.

126. Poslunost je zakon ivota za uenika.

127. Ne propusti nijednu priliku da slui svog Boanskog Ui-

telja.

128. Budi iskren i ozbiljan kada slui svog Boanskog Uite-

lja.

129. Voleti Gurua, jeste sluiti Gurua.

65
 M* QURU 1 UCEMIK

130. iveti, znai sluiti Boanskog Uitelja.

131. Poslunost Guruu, bolja je od dubokog klanjanja.

132. Poslunost uitelju, bolja je od rtvovanja.

133. Prilagodi se svome Guruu u svim okolnostima.

134. Ne govori mnogo pred svojim uiteljem.

135. Cista Ijubav prema Guruu je istinsko povinovanje Guruu.

136. Daj najbolje stvari prvo svome uitelju.

137. Uenik mora biti lien zavisti, ljubomore, ponosa i veza-

nosti, vrsto posveen Guruu, lien nestrpljenja i usredsreden
na znanje istine.

138. Uenik nikako ne treba da se ali na svoga Gurua.

139. Uenik ne treba da se uputa u suvine ili prazne razgovo-

re pred svojim Guruom.

140. Uitelja treba smatrati za glavni ili donji od dva komada

drveta (arani), koji se koriste za pripaljivanje svete vatre, a ue-
nika za onaj gomji; uputstvo je komad (srednji deo) koji ih spa-
ja, a znanje je sjeinjenje koje donosi sreu.

14 1. Cista mudrost koja je na taj nain steena od Gurua ukla-

nja maju ili obmanu.

142. Onaj ko naklonou Gurua zna da je jedini Gospod postao

mnotvo posredstvom maje, taj zna istinu i razume Vede.

143. Sa sekirom znanja naotrenom pomou izrazite posveeno-

sti steene sluenjem i oboavanjem Gurua, smireno i nepoko-
lebljivo rascepi drvo samsare.

144. Uitelj je na kormilu amca za spasavanje, a Bog je po-

voljan vetar koji ga nosi.

145. Kada ovek postane zgaen svetom i obdaren bestrasnou

66
 Ciuru T a tv a

i neprianjanjem, kada je u stanju da promisli emu ga je nje-

gov uitelj uio, njegov um naputa svoju lou narav, pomou
vrline ponavljanih vebi iz meitacije.

146. istota mantre se otkriva, kada je pravilno saznata od u-

itelja.

147. Poto je ovek oduvek u neznanju, on ne moe imati sa-

morealizaciju bez uitelja. Jedino onaj ko zna Bramana, rnoe
preneti znanje o Bramanu.

148. Mudar ovek treba da se klanja iskljuivo sa neprolaznom

predanou, znajui da je Guru jeno sa Bogom i Atmanom.

149. Uenik treba da ima iskrenu preanost svome Guruu i Bo-

gu.

150. Uenik treba da slui svoga Gurua posluno, paljivo i is-

kreno i da naui od njega Bagavata-darmu ili dunosti Boijih
posveenika.

15 1 . Uenik treba da slui Gurua kao svog Boga, to je sigu-

ran nain zadovoljenja Gospoda univerzuma i postajanja pode-
snim za njegovu milost.

152. Uenik treba da primenjuje nevezanost i dri se drutva

svog Boanskog Uitelja.

153. Uenik treba, pre svega, da zadobije milost svoga uitelja

i sledi stazu koja mu je od njega ukazana.

154. Uenik treba da boravi u kui uitelja uz vladanje ulima

i prouavanje svetih spisa.

155. Uenik treba da jede hranu, bogatu ili siromanu, dobru

ili lou, u veoj ili manjoj koliini, koja olazi iz Guruove sve-
te ruke.

156. Nia priroda uma mora biti u potpunosti preporoena. As-

67
 s?- OURU I UEMiK

pirant kae svome uitelju: elim da vebam jogu. elim da

uem u nirvikalpa samadi. elim da seim kraj tvojib stopala.
Predao sam se tebi. A li, ipak, nee da promeni svoju niu pri-
l'odu i navike, stari karakter i ponaanje.

157. Ova promena nie prirode nije laka. Sila navike je veoma
snana i okorela. To zahteva veliku snagu volje. Aspirant se e-
sto osea bespomonim, protiv sile starih navika. Morae da ra-
zvije svoju satvu (istotu i dobrotu) i volju do znatnog stepena
putem redovne ape, kirtana (duhovnih pesama), meditacije, ne-
umornog, nesebinog sluenja i satsanga. On mora da preispi-
ta sebe i otkrije sopstvene mane i slabosti. Mora da ivi pod vo-
stvom svoga Gurua. Guru otkriva njegove mane i ukazuje na
pogodne naine za njihovo istrebljenje.

158. Mora se opremiti sa etiri sredstva spasenja i onda pristu-

piti Brama-Srotri Bramanita Guruu. Mora oistiti svoje sum-
nje. Treba da ide duhovnom stazom uz pomo duhovne pros-
veenosti, koju ti je preneo tvoj Guru. Treba da ivi s njim, dok
ne bude uoblien kako valja. Lini kontakt sa realizovanom du-
om je veoma uzdiui. A ko si iskren i ozbiljan, ako ima go-
ruu elju za osloboenjem, ako strogo sledi uputstva svoga
uitelja, ako istrajno i usrdno meditira, onda nema sumnje da
najvii cilj moe biti ostvaren u roku od est meseci. Veruj mi
na re. To e se zaista dogoditi.

159. Svet je pun iskuenja. Stoga, novoobraenici treba dobro

da se paze. Treba da sede kraj lotos-stopala svoga Gurua sve
dok nisu sasvim uoblieni, dok nisu utvreni u dubokoj med-
itaciji. Nemarni aspiranti koji su samostalni od poetka, koji ne
obraaju panju na rei svojih uitelja, beznadni su primerci.
Oni vode besciljan ivot i noeni su tamo-amo poput daske u
rei.

160. Tvrdoglav uenik se dri svojih starih navika. On se nee

68
 s?-* Guru Tatva

predati Gospou ili linom Guruu.

161. Ako uenik zaista eli da se pobolja, mora da bude iskren

sa sobom i otvoren prema svome Guruu.

162. Onaj ko je neposluan, ko kri disciplinu, ko nije iskren

prema svome Guruu, ko ne rnoe da otvori svoje srce uitelju
ili duhovnom vodiu, ne moe se okoristiti Guruovom pomoi.
On ostaje zaglavljen u svojoj samostvorenoj movari ili blatu i
ne moe napredovati na boanskoj stazi. Kakva velika teta!
Njegova sudbina je zaista vrlo alosna.

163. Uenik mora uiniti totalnu, bezrezervnu, dragovoljnu sa-

mopredaju Bogu ili Guruu.

164. Sve to uitelj moe uiniti, jeste da kae svome ueniku

metod saznavanja istine ili staze, koji vodi irenju moi intui-
cije.

165. Aspirant koji je opskrbljen sa etiri sredstva spasenja, prvo

slua srutije i znaenje "Tat Tvam Asi" mahavakje (uzviene re-
i) pred stopalima svoga Gurua, a zatim duboko razmilja o on-
ome to je uo.

166. Uperi um na formu Gospoda Harija ili Gospoa ive ili

Gospoda Krine ili tvoga Gurua ili bilo kojeg sveca poput Go-
spoda Bude ili Gospoda Isusa. Stalno nastoj da iznova prizo-
ve ovu mentalnu sliku. Sve e se misli izgubiti. Ovo je drugi
metod, metod bakta.

167. Poslunost je dragocena vrlina, jer ako se trudi da razvi-

je vrlinu poslunosti, ego, glavni protivnik na stazi samoreali-
zacije, polako biva iskorenjen.

168. Imati potpunu poslunost Guruu je teak zaatak, ali s is-

krenim trudom postaje lak.

169. ak i obina radnja zahteva veliku muku, tako da na du-

69
 QURU 1 UEMIK -%>

hovnoj stazi ovek mora biti spreman da se podvrgne odreenoj

vrsti discipline i pokua da unapreduje poslunost Uitelju.

170. Povinovanje Guruu je daleko znaajnije od klanjanja, ove~

navanja i drugih spoljnih manifestacija ovekove unutarnje ba-
ve duboke odanosti i oboavanja.

17 1 . Povinovanje Guruu pokazuje istinsko potovanje prema

njemu.

172. Povinovanje znai nastojanje da se postupa na nain na ko-

ji bi Guru eleo da osoba postupa.

173. Pretpostavljajui a ovek ustanovi da se Guruu nee o-

pasti odreena stvar, onda on ne sme to da uradi. I, to je po-
slunost.

174. Guru-seva joga je joga nesebine slube ponuene Guruu.

175. Sluenje Gurua je sluenje oveanstva.

176. Guru-seva uklanja neistou uma. T o je moni preista

srca. Zato slui Gurua sa bavom i oseanjem.

177. Sluenje Gurua priprema um za prijem boanskog svetla,

znanja i milosti.

178. Sluenje Gurua iri srce, rui sve prepreke. Sluenje Gurua
je delotvorna sadana za istotu srca.

179. Sluenje Gurua uvek odrava um dinaminim i opreznim.

180. Sluenje Guma pomae oveku da ispolji boanske osobine,

kao to su milosre, skromnost, poslunost, ljubav, vera, pre-
anost, strpljenje, samoportvovanost, itd.

181. Sluenje Gurua unitava Ijubomoru, mrnju i ideju o na-

dmoi.

182. Ko slui svoga Gurua, prevazie pojmove ,,ja i m oje .

70
 Cluru T a tv a *v
183. Uenik koji slui svoga Gurua slui zapravo sebe.

184. U vrenju Guru-seva joge se nalaze neopisiva radost i mir.

185. ivi da bi sluio Gurua.

186. Ustaj u etiri sata izjutra. Ovaj period je povoljan za medi-

taciju na lik Gurua.

187. Uenik mora voditi zadovoljan ivot, kada ivi u kui Gu-
rua. Mora posedovati savrenu samoodmerenost.

188. Uenik mora da govori ljubazno, prijatno i istinoljubivo

pred svojim Guruom i ne sme da koristi proste ili grube rei.

189. Uenik ne treba da ogovara svoga Gurua.

190. Ko ogovara svoga Gurua, olazi u Raurava pakao.

19 1. Ko ivi da bi jeo jeste grenik, ali ko jede da bi sluio svo-

ga Gurua, pravi je uenik.

192. Onome ko meditira na Gurua treba vrlo malo hrane.

193. Izuavanje svetih spisa bez sluenja Guruu, samo je gub-

Ijenje vremena.

194. Uenje svetih spisa od Gurua bez davanja Guru-dakine

(nadoknade, rtve), samo je gubljenje vremena.

195. Samo itanje vedantikih tekstova, Upaniada i Brama su-

tri, bez ispunjavanja Guruovih elja, nee doneti ni korist ni
znanje.

196. Posle dugotrajnog sluenja, ist i spokojan um postaje tvoj

Guru.

197. Prouavaj filozofske knjige koliko god eli, dri predava-

nja na svojoj svetskoj turneji, ostani u himalajskim peinama
hiljadama godina, vebaj pranajamu godinama, radi sirasanu
itavog ivota - ipak ne moe postii osloboenje bez milosti
Gurua.

71
 SP- GURU I UENIK

198. Milost Gurua e sama na tajanstven nain omoguiti ue-

niku da direktno opazi bramiki princip unutra, mada je duho-
vnom uitelju nemogue da pokae Bramana kao ovo ili ono
ili ueniku da razume ta je to, pre svog neposrednog opaaja.

199. Neka tvoji majka, otac i stariji, budu tvoj Guru.

200. Operi sapunom stopala svoga Gurua ako ti dozvoli.

201. Svako treba da spozna Jastvo unutar sebe putem vlastite

nane, uz pomo Gurua i razumevanja pravog znaenja vedanti-
kih tekstova.

202. 1, pored toga to ovek ima Gurua ili duhovnog uitelja,

on jedino svojim vlastitim naporima treba da uniti sve elje,
vasane i egoizam i da postigne samorealizaciju,

203. Da bi pristupio Guruu mora biti pravi adikari (podoban

aspirant). Treba da ima veragju (lienost strasti), viveku (raz-
luivanje), spokojstvo, samoobuzanost i jamu (samouzdrano-
st, etinost).

204. A ko kae Nema dobrog Gurua , Guru takode kae ,,Ne-

ma dobrog uenika . Opremi se svojstvima uenika i stei e
Gurua.

205. Guru je tvoj iskupitelj i spasitelj. Uvek ga potuj i oboa-

vaj.

206. Gurudom je smrtno prokletstvo.

207. Svakonevno se klanjaj svome Guruu koji je postojanje,

znanje, apsolutno blaenstvo.

208. Uenik stalno treba da ima u svesti lik svoga Gurua, stal-
no da ponavlja Guruovo sveto ime, da izvrava njegove naredbe
i da ne misli ni na ta drugo osim na njega. U ovome je tajna
sadane.

209. Treba oboavati svoga Gurua, jer nema niega veeg od

72
 ss- G u ru T a tva

Gurua.

210. Guruova caranamrita isuuje okean samsare i osposoblja-

va oveka da stekne sutinsko bogatstvo Jastva.

211 . Guruova aranamrita (voda koju su njegova stopala posve-

tila), utoljava uenikovu e.

212 . Pomisli na svoga Gurua i svece iz svih vremena, kada se-

dne da meditira. Dobie njihove blagoslove.

213. Sasluaj mudre rei velikih dua i sledi ih.

214 . Radi one stvari za koje su astre i Guru rekli da su ispra-

vne.

215. Guru je apsolutno neophodan da pokae stazu ka miru.

216. "Vahe Guru" je Guru-mantra za sledbenike Guru Nanaka.

Proitaj Granta Sahib. Spoznae veliinu Gurua.

2 17. Uvek m islina Gurua sa oboavanjem; tako e nai sreu.

218. rada je vera u svete spise, u rei Gurua, u Ivaru (Bog)

i u svoje Jastvo.

219. Najvia sadana je sluiti Gurua, bez oekivanja ikakve na-

grade.

220 . ravana je sluanje srutija sedei kraj lotos-stopala Satgu-

rua.

221. Sluenje Gurua je izvanredan proistac.

222. Guruova milost je nuna za samorealizaciju.

223 . Budi privren Guruu, isto koliko i Bogu. Jedino tada, ot-
krie ti se istina.

224. Dri se jednog Gurua za sva vremena.

225. Ivara je Adi-Guru (poetni, izvorni, neroeni), koji nije us-

lovljen prostorom i vremenom. Iz venosti u venost, On je

73
 ss QURU 1UEMIK %-

Guru ljudskoga roda.

226. Guru je apsolutno neophodan da probudi kunalini akti

iz uspavanog stanja.

227. Poetak uenitva je ubijanje egoizma.

228. Klju za uenitvo je bramaarja (seksualna ednost; ire,

istota u misli, rei i elu) i sluenje Guruu.

229. Odea uenitva je predanost Guruu.

230. Oznaka uenitva je posveivanje ivota lotos-stopalima

Gurua.

231. Carski drum ka uenitvu je redovna meditacija na lik Gu-

rudeva.

232 . Temelj uenitva je potpuno povinovanje Guruu mahara-

du.

233 . Mumuktva je gorua enja da se nae Guru i da mu se

slui.

234. Odavanje poasti bogovima, dvaput roenima (sanijasiji-

ma), duhovnim uiteljima i mudracima, kao i istoa, iskrenost,
celibat i nepovreivanje, zovu se isposnitvo tela.

235. Klanjanje pred braminima, svetim uiteljima i mudracima,

celibat, nepovredivanje, ustanovljuju fiziki tapas.

236. Sluenje roditelja i uitelja, siromanih i bolesnih, takoe

je telesno isposnitvo.

237. Prilagoljivost je retka i plemenita osobina, pomou koje

se uenik podeava i uskladuje sa svojim Guruom, kakva god da
je njegova priroda.

238. U dananje vreme velika veina aspiranata ne zna kako da

se prilagodi Guru-brai.

239. Uenik mora znati kako da se prilagoi i usklai sa svo-

74
 ^ G u ru T a tv a

jim Guruom.

240. Poniznost i povinovanje jesu nuni za razvijanje Guru-ba~

kti.

241. Kada uenik ne zna kako da se usklai sa drugim uenici-

ma, koji ive pod istim Guruom, dolazi do trvenja kojim e one-
raspoloiti svoga Gurua.

242. Kapetan broda itekako je oprezan. Ribar je itekako opre-

zan. Hirurg u operacionoj sali, i te kako je oprezan. Isto tako
i uenik treba da bude i te kako oprezan u slubi svoga Gurua.

243. Pospan, tup, utuen, neaktivan, trom, glup uenik, ne moe

sluiti svoga Gurua na njegovo zadovoljstvo.

244. Uenik koji je obdaren vrlinom upotrebljivosti, postie us-

peh u sluenju svoga Gurua. Blagostanje i besmrtnost su njego-
ve sluge.

245. Uenik treba da ima tenju, odnosno goruu elju da slui

svoga Gurua.

246. Predanost Guruu jeste jedini pravi cilj, svih zdravih ljud-
skih tenji.

247. Uenik treba da ima paljivo uho, kada ui pod Guruom

i paljivo oko kada ga slui.

248. Uenik treba da dobro postupa sa svojim Guruom, rodite-

ljima, starijima, svecima i mudracima svih podneblja.

249. Dobro postupati, znai dobro se ophoditi prema svome Gu-

ruu.

250. Guru moe saznati prirodu uenika i prirodu njegovog uma

iz njegovog vladanja.

251. Dobro ophoenje sa svojim svetim uiteljem jeste propus-

nica do boravita blaenstva.

75
 ^ GURU I UENIK

252. Uenik ne treba da bude udljiv kada slui svoga Gurua.

253. Ponaanje je izraavanje praktinog znanja, koje je dobije-

no iz sluenja svoga Gurua.

254. Boanske vrline i plemenita svojstva ne mogu se nabavi-

ti u prodavnicama. Mogu se stei iskljuivo kroz veru, preda-
nost i dugotrajno sluenje Guruu.

255. Cak i ako si ovek velikog obrazovanja i bogatstva, mora

biti vrlo pokoran pred Guruom i velikim duama.

256. Uenik koji nije obrazovan, ali je olienje poniznosti, veo-

ma je voljen od svoga Gurua.

257. A ko hoe da pije vodu sa slavine, morae da se sagne.

Isto tako, ako hoe da pije duhovni nektar besmrtnosti, koji
tee sa svetih usana Gurua, morae da bude olienje ponizn-
osti i krotkosti.

258. Guruova milost se sputa na one koji se oseaju sasvim po-

komi i odani njemu.

259. Nema izvrsnijeg cveta od poniznosti da se oboavaju lo-

tos-stopala Uitelja.

260. Vera je samopouzanje i pouzdanje u Gurua.

261. Vera je ubeenost u izjave, radnje, zapise i uenja svoga

svetog uitelja i velikih dua.

262. Vera je vrsto ubedenje u istinitost onoga to je uitelj ob-

javio, bilo na osnovu svedoenja ili autoriteta, bez ikakvog dru-
gog dokaza.

263. Imaj savrenu veru u Gurua i predaj mu celo svoje bie.

On e brinuti o tebi. Svi strahovi, prepreke i patnje e sasvim
nestati.

264. Cvrsta vera u Satgurua uzdie duu, proiava srce i vodi

76
 * Quru Tatva

ka samorealizaciji.

265 . Uenikovo geslo mora biti duboka vera u poduke Gurua.

266. Povinovanje je spremnost da se sluaju naredbe Gurua i
starijih.
267 . Samo uenik koji se povinuje svome Guruu, moe ovlaa-
ti svojim niim biem.

268. Iz poslunosti Guruu, aktiviraju se sve druge boanske vr-

line, kao to su poniznost, posveenost, odsustvo ega, itd.

269. Prava poslunost Guruu ne okleva niti zapitkuje.

270. Povinovanje Guruu jeste majka uspeha u svim poduhvati-

ma.
271. Stvarna poslunost Guruu jeste izvravanje onoga to je on
naredio i uzdravanje od onoga to je zabranio.

272 . Licemerni uenik slua svoga Gurua iz straha. Pravi ue-

nik slua svoga Gurua sa istom ljubavlju i radi same ljubavi.

273 . Neka uenikov prvi zaatak bude poslunost Guruu.

274. Dobrota je reka koja tee od lotos-stopala Gospoda stazom
povinovanja Guruu.

275. Ako uenikovo srce nije zadovoljno, to pokazuje da se on

nije u potpunosti pridravao povinovanja Guruu.

276. Tvoje ponude zadovoljavaju Gurua shono tvojoj revnos-

ti i bavi, a ne po svojoj prirodi.

277. Uenik treba da slui svoga uitelja s velikom revnou i

panjom.

278 . Ako aspirant ne bude sluio svoga Gurua s verom i pre-

danou, svi njegovi zaveti i isposnitva, sigurno e iscuriti kao
voda iz poroznog zemljanog lonca.

77
 <# QURU I UEniK "V

279. Obuzanost uma i ula, meditacija na Guru-Bagavana, str-

pljenje dok ga se slui, uzdrljivost, predanost uitelju, zadov-
oljenost, saoseanje, istoa, istinoljubivost, iskrenost, skromn-
ost i povinovanje Guruu jesu osobine dobrog uenika.

280. Tragalac za istinom treba da boravi u kui svoga uitelja

sa obuzdanou svojih ula i uma, i treba da prouava svete sp-
ise pod njegovim vodstvom, s ogromnom verom i potovanjem.

281. On treba da se pridrava stroge bramacarje i da uitelju

posveti oboavanje.

282. Uenik treba da uitelja smatra za Boga lino, a ne da ga

posmatra kao oveka.

283. On ne treba da otkriva mane u uitelju, jer Guru predsta-

vlja sve bogove.

284. Uenik treba da donese milostinju uitelju i da ga hrani

sa snanom verom i predanou.

285. Uenik treba da izbegava sve udobnosti kao otrov i da

preda svoje telo u slubu svoga Gurua.

286. Uenik treba da ponudi dakinu svome uitelju posle ue-

nja svetih spisa i uz njegovu dozvolu da se vrati svome domu.

287. Ko koristi "gurudom" kao srestvo za zarau, unititelj je

religije.

288. Glavna dunost bramacarija je svesrdno nesebino sluenje

svome uitelju.

289. Tapas, hodoae, dobrotvorni pokloni, sve to nije toliko

korisno za dobijanje Guruove milosti, kao lino sluenje i pot-
puno povinovanje njemu.

290. Vede, neposredno opaanje, izreke Gurua i zakljuivanje

jesu etiri dokaza znanja.

78
 v>* G u ru T a tv a -%

291. Sva dela nose seme alosti, ali ne i sluenje prueno Gu-
ruu.

292. Uenik u svako doba treba da bude spreman da ustupi im-

ovinu, uivanje, udobnosti, sreu, pa ak i svoje telo, da bi iz-
vrio Guruove naredbe.

293. Onaj ko preda svoje telo, um i imanje stopalima svoga

Uitelja, ispoljava pravu Guru-bakti.

294. ta god da potpomae predanost stopalima Uitelja, to je

najvia darma.

295. Nijama (religijski propisi) se sastoji od ape Guru-mantre,

isposnitva dok se slui Guru, vere u rei Gurua, Acarja-sevane,
zadovoljenosti, istoe, izuavanja spisa i Guru-bakti ili predav-
anja Guruu.

296. Titika je podnoenje nesree ili patnje, dok se izvrava

Guruova naredba.

297. Tjaga je oustajanje od dela koja Guru zabranjuje.

298. Uenik moe obuzdati svoj um linim sluenjem Guruu.

299. Ona hrana koju je Guru ostavio posle svog obroka jeste
najsatvinija (najistija) hrana.

300. Guru je istinski Bog na zemlji; Guru je i vemi prijatelj i

pouzdan rodak.

79
 Dodatak

Sutina Guru Gite

Opevanje zatitnikog mira treba izvesti na poetku poto je

to obiaj pravednih ljudi i poto onosi eljene plodove. Baga-
van Vinu je zatitnik. Gospod koji sedi na Garudi je zatitnik.
Gospod sa lotos-oima je zatitnik. Gospod Hari je boravite
pokroviteljstva. (1)
Klanjam se beskrajnom Vinuu koji je savren i uvek ushi-
en, koji je uzrok nicanja itavog univerzuma, koji je najvia
manifestacija postojanja-znanjablaenstva. (2)
Klanjam se Guruu koji je svedok intelekta, koji biva spoz-
nat preko vedante, koji je izvor apsolutne svesti-blaenstva, koji
je sutina istine i blaenstva. (3)
Guru je Brama. Guru je Vinu. Guru je iva. Guru je najvii
Braman lino. Klanjam se tome Guruu. (4)
Klanjam se tome Guruu, koji melemom znanja otvara oi
onome ko je oslepljen mrakom neznanja. (5)
Klanjam se tome Guruu, koji pokazuje istinu rei "Ti", koji
proima itav univerzum pokretne i nepokretne tvorevine sa nje-
nim nepokretnim i pokretnim stvorenjima. (6)
Klanjam se tome Guruu, koji pokazuje istinu rei "To", koji
proima itav univerzum pokretne i nepokretne tvorevine, u vi-
du neprekinute beskrajnosti. (7)
Klanjam se tome Guruu, koji pokazuje istinu rei "Jesi" (u
izreci ,,To si ti ), koji u obliku materije svesnosti proima sva
tri sveta sa njihovim pokretnim i nepokretnim iteljima. (8)
Klanjam se tome Guruu, koji je izvan nade (mistinog zvu-
ka), binclua (semena ili izvorita kreacije) i kale (vremena), koji
je ista svest, vean, spokojan, izvan prostora i neokaljan. (9)

80
 Q u ru T a tv a <y

Klanjam se tome Guruu, usled ijeg Postojanja svet posto-

ji, usled ijeg Sjaja je svet osvetljen, usled ijeg su Blaenstva
svi sreni. (10)
Nema stvarnosti iznad Gurua. Nema pokore iznad Gurua. Ne-
ma znanja iznad Gurtta. Klanjam se tome Guruu. (11)
Lik Gurua je koren meditacije. Stopala Gurua su koren bog-
osluenja. Uenje Gurua je koren svih mantri. Milost Gurua je
koren spasenja. (12)
Voda kojom su oprana stopala Gurua jeste sveti napitak. Os-
taci posle Guruovog obroka jesu prava hrana. Pravilna medita-
cija je meditacija na Guruov lik. Stalna apa je ponavljanje Gu-
ruovog imena. (13)
U svrhu sticanja znanja i bestrasnosti, treba piti vodu kojom
su oprana Guruova stopala, jer to preseca koren neznanja i po-
tire ponovno raanje i robovanje karmi. (14)
Kai je njegovo prebivalite. Ganga je voda kojom su opra-
na Guruova stopala. iva lino je Guru. Taraka rnantra (koja se
izgovara u zoru) je nesumnjivo najvii Braman. (15)
Aspirant (uenik) treba da uovolji Guruu nudei mu sei-
te, posteljinu, odeu, vozilo, ukrase, itd. (16)
ovek treba istinskom Guruu da ponudi svoje telo, ula, i-
vot, bogatstvo, prijatelje, rodbinu, linost, enu i sve. (17)
Sam Guru je itav svet, ukljuujui Bramu, Vinua i ivu.
Niega veeg od Gurua nema. Stoga je Guru za oboavanje. (18)
B ez ikakvog oseanja stid,a treba pasti niice pred Guruom
i oboavati Gurua delom, umom i reju, u svako doba. (19)
Kupanja na hodoaima na sedam okeana donose samo hi-
ljaditi deo dejstva postignutog ispijanjem jedne kapi vode ko-
ritene za pranje Guruovih stopala, (20)
Kada je Bog srdit, Guru je spasitelj. Kada se Guru rasrdi,
spasitelja nema. Stoga, stekavi rodbinskog Gurua (prikladnog
Gurua), ovek treba da se u potpunosti skloni pod njegovu za-
titu. (21)

81
 Cj URU i UENIK ^

Svakodnevno se treba sa posveenou pokloniti u onom pra-

vcu iz kojeg sija par stopala Lakminog Gospoda. (22)
Klanjam se pred tim Guruom, Egzistencijom, lienim tri
gune, izvan poimanja, sveokom svih mentalnih funkcija, nep-
romenljivim i istim, jedinim i venim, koji nadmauje parove
suprotnosti, sveobuhvatnom poput neba, dostinim pomou izre-
ka kao "Ti si To", blaenstvom Bramana, davaocem najvie sre-
e, tnaterijom apsolutne mudrosti. (23)
Stalno se klanjam pred blagoslovenim Guruom, koji je lekar
za bolest samsare, koji je oboavani Gospod jogija, koji je bla-
en, koji je izvor sree, koji je uvek zadovoljan, koji je sutina
znanja, koji je istovetan sa istinskim postojanjem. (24)
Treba meditirati na boanski lik Gurua: smetenog u centru
lotosa srca, postavljenog na velianstveni presto, koji sija po-
put meseevog sjaja, spreman da prui eljenu blagodat posti-
gnua Postojanja-Znanja-Blaenstva. (25)
Klanjam se pred tim Guruom, Bramanom, svesnou-blae-
nstvom, veitim znanjem, neokaljanim, neuoblienim, neosene-
nim (izvan pojavnosti), istim, venim. (26)
Onaj ko Gurua oslovljava sa "ti", ko mrmlja pred Guruom,
ko nepristojno govori u prisustvu Gurua, postaje Brama-rakasa
(strani demon), u bezvodnom umskom predelu. (27)
Covek treba da bude svestan najvieg Bramana, venog, ne-
uoblienog, bez svojstava, potvrdujui da je i njegovo postoja-
nje Braman lino, kao to je svetlost u srodstvu s drugom svet-
lou. (28)
Oboavam Satidanandu, koji je izvan dometa misli, gospo-
dara univerzuma, venog, potpunog, neuoblienog, bez svojsta-
va, ivueg kao Jastvo sviju. (29)
Guru je iva. Guru je Bog. Guru je roak (prijatelj) ljud-
skih bia. Guru je Atman. Guru je iva. Niega drugog nema
osim Gurua. (30)
Gurua koji nema znanje, koji je laov i licemer, treba izbe-

82
 Q u ru T a tv a -%

gavati. On ne zna i sebi kako da prui mir, pa kako bi onda mo-

gao da ga prui drugima? (31)
Nisu Gurui oni koji su nevernici, koji su predati grehu, ate-
isti, promenljive udi, koji uivaju u enama, koji su loeg vla-
danja, nezahvalni i nevaljali. (32)
Uzimam utoite u Gospodu, Guruu, koji pokazuje unutarnju
tajnu uklanjajui sve pojavnosti, odstranjujui sve sumnje i in-
tegriui svest. (33)
Mnogo je Gurua koji cede ivot iz svojih uenika; ali, redak
je takav Guru koji uklanja bol iz srca uenika. (34)
Doista se istie delo onoga Gurua koji je vrlo sposoban, pro-
nicljiv, pun duhovne mudrosti, ist, i mentalno blistav. (35)
Gurui su isti, spokojni, dobroudni, govore vrlo malo, lieni
su strasti i besa, pravdoljubivog su ophoenja, i samouzdrani.
(36)
Onaj ko ne mari za Gurua, koji mu daje inicijaciju u jedn-
oslonu re (OM ), odlazi u materice pasa u stotinama roenja,
i raa se medu izoptenima. (37)
Smrt je neminovna za onoga ko se odrekne Gurua. Siroma-
tvo sustie onoga ko napusti Gum-mantru. U Raurava pakao od-
lazi onaj ko napusti mantru dobijenu od Gurua. (38)
Seamdeset miliona velikih mantri samo zbunjuju um. Po-
stoji samo jedna velika mantra, dvoslona re "Gu-ru". (39)
"Gu" je tama, a "Ru" je njen uklonitelj. Zato to uklanja ta-
mu, on se zove Guru. (40)
ovek treba da, pun posveenosti, s ponudama doe Guruu
koji zna Bramana, elei da stekne znanje vedante i s verom u
izreke koje objavljuju konano osloboenje. (41)
Na prvom mestu jeste sluanje sa licem okrenutim prema
Guruu. Posle toga sledi razmiljanje o tome (ta ta re znai).
Zatim duboka meditacija postaje uzrok potpunog znanja. (42)
Kao to ovek koji je roen slep nema znanje o oblicima, ta-
ko ovek ne moe stei znanje o stvarnosti, ak ni u esetina-

83
 s?- CiURU 1 UENIK -v

ma miliona ciklusa kreacije, osim pomou inicijacije ocl Gurua.

(43)
Kada se rnilost Gurua spusti na oveka, tada se javlja vera
u sluanje pria o Bogu, u meditaciju, itd. Uenik treba da bude
miran, samoobuzdan, potpuno neostraen, pun snane vere, po-
sveen Guruu i uvren u isposnitvu. (44)
Uenik, prilazei Bramanita Gurau, obilazei oko njega, kla-
njajui se pred njim, pozdravljajui ga sklopljenih ruku, s mno-
go poniznosti, treba da zamoli: 0 Gospode, o Guru, reci mi
tajnu najvie istine u njenoj potpunosti . (45)
Plod nane ubrae onaj ko, sa najviom posveenou, obo-
ava Gurua koji je Paramevara, prenosilac boanskog znanja,
sasvim nesaznatljiv onima tupog razumevanja, pravilno saznat-
Ijiv pomou Guraovih rei, smeten u svim srcima, spokojan, sve-
prisutan, sveznajui. (46 i 47)
Onaj ko ima najviu posveenost Bogu i Guruu isto koliko i
Bogu - toj blagoslovenoj dui, ove istine se same otkrivaju. (48)
Ljudi prelaze okean samsare sedei u vrstom amcu Guru-
ove izreke, noeni vetrom snage vebanja i prolih samskara (sup-
tilnih utisaka u podsvesnom umu), i upravljani kormilarom, Gu-
ruom. (49)
Teko je odrei se ulnih objekata, teko je vienje istine,
teko je postignue samorealizacije, bez milosti Gurua. (50)
Klanjam se Guruu, ivi, sutini Satidanande, koji nije od
ovoga sveta, spokojnom, nepoduprtom i blistavom. (51)
Ti si Vinu. Ti si Brama. Ti si bog Mahevara. Jedino si ti
oblik akti (boanske snage). Ti si Bog bez svojstava i dodata-
ka. (52)
Klanjam se Tebi, biu mira, velikoj skrovitoj tajni, nezami-
slivom , neizmernom, bez poetka i kraja. (53)
Klanjam se Tebi, Egzistenciji, uzroku univerzuma. Klanjam
se jedinoj svesnosti, porci svih svetova. Klanjam se istini ne-
dualnosti, darovaocu spasenja. Klanjam se Bramanu, sveprisutn-

84
 v>> Q u ru T a tv a -sr

om i venom. (54)
Klanjam se Dakinamurtiju, koji se pojavljuje u trostrukoj
formi Boga, Gurua i Jastva, koji poput neba sve proima svo-
jom formom, (55)
Klanjam se Dakinamurtiju, izvoritu svih vrsta znanja, le-
karu onih koji pate od bolesti samsare, Guruu svih svetova.
(56)
O vo (Guru Gita) je razoritelj svih greha, arodavac darme
(ispravnosti), arte (bogatstva), kame (zadovoljstva) i moke. Co-
vek pomou ovoga zadobija koji god objekt elje da poeli. To
je izvesno. (57)
Dovoljno je videti i dodirnuti one koji, isti u srcu, puni
znanja, neprekidno recituju ovu Guru Gitu, da se ovek oslobo-
di od ponovnog raanja. (58)

Om anti anti anti!

85
Pouzdani metodi za
milost Qurua

SRISVAMI IDANANDA

86
 P ouzd ani m e to d i za m ilo s t O urua

Kako stei milost Gurua

Nai sveti spisi su nam rekli da je Guru kripa (milost Gu-

rua) udesni, tajanstveni inilac, koji e omoguiti aspirantima
da trae i postignu istinski cilj ivota, samorealizaciju, daran
Boga ili moku (osloboenje). Bilo da uenik radi sadanu ili
ne, bilo da to zasluuje ili ne, Guru kripa ukida sve redovne
zakone koji funkcioniu u duhovnoj ravni i vodi pojeinca u tr-
anscendentalno blaenstvo. Ako treba da verujemo spisima, on-
da treba da tvrdimo da nita sem Guru kripe nije potrebno za
dostizanje savrenstva u ivotu.
A ko je, takoe, tano da je Guru beskrajni okean milosti,
da njegova kripa uvek obasipa sve tragaoce, bili oni toga dosto-
jni ili ne, bili pogoni ili ne, onda bi do sada svi ve trebalo da
smo apta-kame (oni ije su sve elje zadovoljene), puni blaen-
stva. Pa, da li je tako? Nije. Mnogo je uznemirenosti i razdra-
enosti koje nas mue; prisutni su neznanje i zabluda; naa ni-
a priroda nas stalno obmanjuje.
U emu je problem? A ko su obe gorenavedene tvrdnje isti-
nite, a uenici su ipak i te kako ogranieni, onda mora da je gre-
ka negde druge. A li, gde? Nemamo hrabrosti da kaemo da
su sveti tekstovi netani. Istovremeno, ne tvrdimo da Guru nije
milostiv i da nas ne obasipa svojom kripom.
. A ko razmislimo o ovome, pojavljuju se odreene injenice,
vredne da ozbiljno budu uzete u obzir. Guru kripa je neosporno
boanska snaga koja i kamen moe pretvoriti u beskrajnu sati-
danandu (postojanje-znanje-blaenstvo), a kamoli svesno bie.
Nema ni trunke preterivanja u tvrdnji i injenici da je Guru uvek
milostiv. No, Guru kripa ne treba samo da bude podarena, ne

87
 QURU 1UEMIK
samo da bude data, ve isto tako treba da bude i steena. Sti-
ui je, mi sebe inimo besmrtnim i boanskim.
Bezgranina milostinja moe biti poklonjena od davaoca da-
reljivog srca, koji poziva sve koji su u oskudici da dou i uz-
mu. A li, ni sve blago ovoga sveta nee biti ni od kakve kori-
sti siromahu, ako ne iskoristi ovu sjajnu priliku i ne postane pr-
imalac. Upravo zato je veliki Gospod Isus rekao: Traite i na-
i ete; kucajte i otvorie vam se; zamolite i dae vam se. Ne
radi se ni o kakvoj nestaici boanske velikounosti, boanske
milosti ili Guru kripe. Ne neostaje svetla, ali postoji i Zakon
u kojem stoji da moramo da zamolimo, moramo da tragamo i
moramo da pokucamo i uinivi to, moramo biti spremni da pri-
mimo. A ko je sve to prisutno, Gura kripa ini uda; ona e se
uliti u nas i podii nas u najvie carstvo besmrtnosti, vene sve-
tlosti i beskrajnog blaenstva.
Meutim, kako je moemo stei? Kako treba da se ponaa-
mo da bismo mogli da primimo ovu milost? Guru kripu moe-
mo stei iskljuivo pomou uenitva. Jer, pitanje Gurua i Guru
kripe, javlja se samo ueniku. Za one koji ne spadaju u katego-
riju zvanu "uenik", reeno je da e im biti dati milosre, sa-
milost, naklonost i airvad (utoite), ali ne i Guru kripa. Kada
kaem Guru kripa, to je neto posebno, neto tajanstveno, neto
to ne podaruje nita od ovoga sveta, nego ono najvie zbog e-
gajjud ski ivot postoji. Posveenik moe dobiti blagoslove sve-
ca, naklonost sveca. Isto tako, moe biti blagosloven tako da is-
kusi mo njegove samilosti; ali, za dobijanje dara Guru kripe,
prvo moramo biti uenici.
Kako to ovek moe biti uenik? Nije Guru taj koji prihva-
ta uenika, ve prvo uenik mora da prihvati Gurua. Covek, pre
svega, mora sebe da uini ijom (uenikom). Tek tada postaje
dostojan i zakonit trailac Guru kripe. Nebitno je da li Guru ka-
e ,,Da, ti si moj ija ili ne.
Kao to nas Guru kripa vodi ka najviem stanju, tako nas

88
 P o u z a n i m e to d i za m ilo s t Q u ru a -%

uenitvo osposobljava da dostignemo to najvie stanje ili spo-

znaju sebe kao satcidanande. Stoga, pre svega, moramo osetiti
da je nae sadanje stanje kao ive - duha upetljanog u veoma
muan kavez od krvi i mesa - neto to nije deo nae istinske
prirode, neto nepoeljno, neto ega se moramo otarasiti da bi
imali mir i sreu.
Hajde da razmislimo i proanaliziramo: koliko nas, ima ovo
oseanje? Koliko nas, iskreno eli da probije ovaj kavez? Ako
imamo ovo oseeanje, onda se trudimo da razvijamo uenitvo.
Onda moemo pristupiti Osloboenom, jer Guru je Osloboeni,
a takoe i sposoban da oslobaa. Onda moemo prii ovome Os-
loboenom i moliti mu se: 0 , oslobodi nas od ovog tela. Ova
molitva ne mora biti izraena ili artikulisana; ali mora biti is-
kazana iz najdublje sri naeg bia, svakoga trena naeg ivo-
ta. Samo tada moemo oekivati Guru kripu. A k o ova patnja i
muka ne postoje, vredno je truda izazvati ih. A li, prekrivajui
veo mrane maje jeste takav da smo savreno zaovoljni svo-
jim poloajem.
Da osetimo potrebu za mukti, slobodom, boanskom svesno-
u, za viim duhovnim ivotom, treba da pribegnemo satsan-
gu, da izuavamo svete spise; i, treba da ivo naslikamo, pred
svojim mentalnim okom, bedu Ijudskog ivota u svetu. O ve stva-
ri e proizvesti mumuktvu (snanu elju za osloboenjem). Mu-
muktva je prvi Sorak da bismo mogli i da pomislimo na Guru
kripu.
Zatim treba da sluimo Gurua. Sluenje je ono tajanstveno,
neto to rui prepreku, koja stoji izmeu nas i dejstva Guru
kripe. Ego je najvea prepreka. Naa stara tatina i predrasude,
ine ogromnu drugu prepreku. Zbog svega toga, sluenje je de-
lotvoran ruilac prepreka.
ta je to sluenje Gurua? Sluiti Gurua znai dati sve od
sebe, da se posluaju njegovi saveti, da se sprovede u delo ono
emu Guru pouava. Prema njegovim uzvienim uputama mo-

89
 ss* GURU I UENIK -V

ramo da uobliimo svoj ivot. Takoe, treba da se trudimo da

oblikujemo sebe u onaj obrazac, iji je vidljivi ideal on sam. Ta-
jna izvravanja Guruovih uputstava celim biem jeste u voljnom
povinovanju u duhu.'To je najvanija stvar. Spremnost da se ce-
lim telom sagnemo do zemlje. Prihvati ga kao vou i povinuj
mu se. Ova poslunost treba da bude marljivo negovana, jer
svaki aspekt nae stare prirode, nae nie prirode, na um, nae
indrije (ula), antakarane (um, intelekt, ego i podsvesni um),
sve to nastoji da sprei ovo razvijanje poslunosti u duhu; svaki
put kada se pribliimo ovom stavu povinovanja, izazivaka vo-
lja izlazi iz naih starih navika, iz naih predrasuda: Hajdemo
putem na koji smo navikli. Ovaj prastari nagon mora biti pre-
vazien i slomljen.
U povinovanju Guruu mora biti radosti; i, mora biti stvarne
udnje u duhu da "treba da posluam". Da bi bio uenik, treba
da se povinuje ak i u snu; ideja da se uini bilo ta, to je
suprotno duhu Guruovih uputstava, ne treba nikada da se javi
u naoj svesti. Negovanje ovoga stava do savrenstva treba da
bude naa danonona sadana. A ko je to postignuto, moemo sma-
trati a smo na putu da se osposobimo da steknemo Guru kri-
pu. O vo je spoljni deo sadane.
Iznutra, pak, moramo razbiti stari skup pojmova koji su na
neki nain upuzali u nas u pogledu Gurua, njegove milosti i nje-
nih namena. To je teak zadatak, ali se mora obaviti. Jer, za
uenika, priroda Guraa nije ljudska. Treba da budemo sasvim
slepi za ljudsku stranu Gurua i da budemo svesni jedino boan-
stvenosti koja on jeste. Samo tada, biemo u stanju da se oko-
ristimo ovom kripom, koja e nas preobraziti iz nieg ljudskog
u transcendentalno boansko. Na odnos sa Guruom je isto bo-
anski, isto duhovni i sve dok ne izbriemo i poslednji trag
ljudskog odnosa sa Guruom, neemo moi da stupimo u boan-
ski duhovni odnos sa Guruom.
Poto je on na Guru, mi oekujemo da treba da nas oslobo-

90
 > P o u z d a n i m e to d i za m ilo s t C iurua -v
di naih sitnih nevolja, fizikih bolesti, materijalnih potekoa,
porodinih problema, malih beznaajnih stvari ovoga zemaij-
skog ivota. Sve emo to dobiti ako se molimo Guruu, ali je
to onda i sve to emo dobiti. T a misteriozna uzviena stvar
zvana Guru kripa, nee se uliti u nas. Zato, prvenstveno treba
da nastojimo da izbriemo sve ljudske odnose sa Guruom. U
tu svrhu, moramo lino da obavimo unutarnji preobraaj; dok
to nije uinjeno, njegova boanska priroda nee nam se u pot-
punosti razotkriti. Sve dok smatramo sebe ljudskim biima, ze-
maljskim biima, sa svim nedostacima, ogranienjima i slabo-
stima zemaljskih bia, ne moemo sasvim ui u svesnost o Gu-
ruu u njegovoj apsolutnoj, boanskoj sutini. Stoga, naa saana
treba da bude da razvijemo boansku svesnost i izgubimo svoju
ljudsku svest. A ko ponemo da ivim o kao boanska bia sa
boanskom sudbinom, onda e Guru kripa i boanski vid Gurua
postupno poeti da se ispoljavaju i poeemo da se koristimo
Guru kripom.
Moramo se pokrenuti. Od samog poetka, pa do same kul-
minacije, sve mora biti primljeno iz boanskog izvora. D ok se
ne osposobimo i ne stvorimo boansku svest da nismo tek ljud-
ska bia, ve da smo due u ropstvu - kojima je potreban samo
mali preobraavajui dodir Gum kripe - neemo biti u stanju da
imamo punu korist od Gurua kao boanskog bia.
Da ilustrujem ovu misao: Princ, koji je izgubio svoju batinu
i ne zna da je princ, moe u svojim lutanjima nabasati na oevu
palatu, potinjen svojoj svesti prosjaka. ta je najvie, to e
on traiti? Zatraie: Daj mi krov da prenoim; daj mi hranu
za jedan dan. I, to je ono to e dobiti. Pretpostavimo da je is-
ti ovaj princ nekako uspeo da shvati: ti si naslednik kraljevstva.
Tada e on zahtevati itavo kraljevstvo, a ne samo hranu i sklo-
nite.
Slino tome, prvenstveno moramo da razvijemo u sebi svest,
da smo besmrtna bia, da smo u sutini satiananda. Tek tada

91
 S* GURU I UCEHIK

moemo da traimo od Gurua tu satciananda svesnost i Guru

de biti u stanju da nam je prenese.
Konano, moramo uzeti u obzir jo jedan faktor. ak i ako
se naao neko da kae princu da je princ i ako je on otiao
svome ocu i zatraio nasledstvo, moda je maloletan. Kralj mo-
e rei: ,,U redu, dajte mu palatu, a pravo na naslee, na kralje-
vstvo, dobie kada postane punoletan. Isto tako, moda su iz-
vesne unutarnje osobine neophodne za potpun i delotvoran pri-
jem boanske milosti; dok ih uenik ne stekne, morae da eka.
Zato, ak i nakon prividnog sticanja svih osobina iealnog ue-
nika, moramo ekati u poniznosti i strpljenju. Ne moemo sebi
pripisivati savrenstvo, koje je vidljivo samo pronicljivom opa-
aju boanskog vida. Strpljenje i skromnost u duhovnoj oblasti
moda se moraju protegnuti na vie ecenija. Moramo ekati
poput psa na Guruovom pragu itavog ivota, ako treba. U to-
me nema nikakvog gubitka, jer je cilj besmrtni ivot, sloboda.
A ko smo postali voljne sluge i voljni, posluni uenici, onda
je prirodni zakon da e se Guru kripa uliti u nas i nepozvana.
A li, nemojmo poiniti greku da propisujemo Guruu kako nje-
gova kripa treba da se ulije u nas. Jer, mi u sebi imamo elje,
svoje vlastite ideje o dobrom i loem, o prijatnom i neprijat-
nom, poeljnom i nepoeljnom; i, elimo da se Guru kripa zgo-
dno prilagodi i podesi prema naim potrebama i fantazijama. Gu-
ru kripa moe doi u neprijatnom obliku. M oe doi u obliku
niza razoaranja. Moemo misliti da nam Gum nije podario svo-
ju kripu; ali, samo to razoaranje, bie njegova kripa. M noge
stvari mogu biti naizgled dobre i ugodne, ali pritom tetne za
na duh, a to jedino Guru moe da primeti i proceni. Poput ne-
ne, brine majke, moe da nam odbije tu elju. Meutim, to e
biti najvee ispoljavanje Guru kripe, namenjeno da ukloni pre-
preke i opasnosti koje su nam na putu i da nas sve vie pri-
bliava svesnosti satidanande. Mi nismo u stanju da proceni-
mo da li smo spremni da primimo Guru kripu ili ne i kako ona

92
 ss Fouzdani m etodi za m ilost Ciurua -<y

treba da izgleda.
Najbolje je ponizno sve prepustiti Guruu: ,,Ja ne znam da li
sam uenik ili nisam. Zato, Okeanu milosti i saaljenja, prekli-
njem te, uini me pravim uenikom. Proizvedi u meni mumuk-
tvu koja e me uiniti uenikom i daj mi duh voljne posiuno-
sti. Pomozi mi u nastojanju da sleim tvoja uputstva i da se uo-
bliim po obrascu koji si mi ti postavio. Ovo mora biti naa
stalna molitva. Jedino tako emo moi da privuemo kripu na~
eg Gurua i uinimo svoj ivot plonim. A , savreni oblik mo-
litve, jeste dati sve od sebe, da se bude istinski uenik.

Guru i uenik

Radi postizanja cilja, uenik mora biti spreman da obaci

svaku sitniavost i to je najvanije, mora biti spreman da se
prepusti, da se odrekne svoje male linosti i same realnesti svo-
ga privremenog, zemaljskog bia. ,,Ko god se grevito hvata za
svoj ivot, izgubie ga, a ko izgubi svoj ivot sauvae ga.
Ubij ovo sitno 'ja'. Umri da bi iveo. V odi boanski ivot.
Stoga su nai stari rekli: O vo se moe postii putem ueni-
tva. Idi Guruu, sei kraj njegovih nogu i zatrai njegovo zna-
nje . Gura kae: ,,Da, ja sam ovde da uklonim neznanje, koje
je tvoje ropstvo i da ti dam znanje .
Prema tome, sutina Gurua je u tome da ukloni neznanje ko-
je je uzrok ropstva, alosti i patnje. A , sutina uenika je silna
revnost, velika udnja da bude osloboen neznanja - ija je su-
tinska priroda ego - i da stekne prosvetljenje. A ko nema te sp-
remnosti, te duboke udnje za postizanjem prosvetljenja, tada
uenik nije uenik. Ni stotinu Gurua ne mogu pomoi, ukoliko
uenik nema snanu elju za osloboenjem i ukoliko ne tei da
se otarasi onoga to mu stoji na putu.

93
 QURU I UEniR

Guru bakti i Guru seva

Guru bakti i Guru eva su vani inioci u duhovnom ivotu.

Guru bakti je posveenost i predanost Guruu. Ona pomae u os-
lobaanju uenika od zemaljskih vezivanja za druge svetovne
stvari i bia. Guru seva ili sluenje Gurua, kada je pravilno ui-
njeno, efikasno je u uklanjanju samoljublja, sebinosti, lenjosti
i udnje za udobnou iz umova spiritualnih sadaka. Prava Gu-
ru bakti, jeste povinovati se i slediti uputstva svoga Gurua. Pra-
va Guru seva je iveti svoj ivot i ponaati se na takav nain,
da tvoj ivot i lina vjavahara (aktivnost u svetu) doprinose ug-
ledu tvoga Gurua. T o podie slavu tvoga Gurua u vee visine
i ini da on zauvek ostane sauvan u seanju svih ljudi. Najbo-
lja Guru dakina (avanje, rtvovanje svojih napora) koja mo-
e biti ponuena bilo kojem Guruu, jeste ivot voen u skladu
sa Guruovim uenjima. Drvo se poznaje po svojim plodovima.
Cvet se poznaje po svome mirisu. Zem lja se poznaje po svoj-
im graanima. Otac se poznaje po karakteru i ponaanju svoga
sina. Uitelj se poznaje po svojim uenicima. Takvo je narod-
no verovanje u ljudskom drutvu. Stoga, posveenici i uenici
svake svete osobe, moraju dati sve od sebe da postanu olienje
uenja te svete osobe i da oraze Guru upadeu (duhovne sa-
vete) u svome svakodnevnom ivotu.

Najvea Guru dakina

Dananji dan, etvrtak, jeste dan razmiljanja o Guruu. Haj-

de da razmotrimo pitanje: Koji je najbolji nain potovanja, ko-

94
 ss* Pouzdani m etodi za m ilost G urua

je je najbolje oboavanje, koja je najbolja predanost, Guru bakti

i koje je najbolje sluenje, Guru seva, koje moemo ponuditi
Guruu?
Najbolja Guru bakti je voleti sve, biti srdaan i saoseajan
prema svima i nikada ne povrediti nijedno ivo stvorenje - nasto-
jati, to je mogue vie doprineti ivotu oko nas, biti dobar, i-
niti dobro i pomagati, tako da iz nas izlazi samo dobro, samo
pomo, samo sluenje, samo korisnost. Sve to je pozitivno, kre-
ativno, konstruktivno, povoljno, dobro, lepo - samo to treba da
od nas dolazi ivotu oko nas, itavoj Bojoj tvorevini, preko sv-
ih naih misli, rei i dela. Nita to je negativno, nita to je de-
struktivno, tetno ili uvredljivo, nikada ne treba da se ispolji.
Prema tome, nema vee Guru bakti, nema vee Guru seve,
nema veeg bogosluenja i oboavanja Gurua od toga, da se po-
stane otelovljenje ljubaznosti, saoseanja i injenja dobra dru-
gima. To je ujedno i najvea Guru dakina (dar Guruu). T o je
oznaka uenitva.
K oje je najvee oboavanje Gurua, najvee potovanje koje
moemo ponuditi, najvea bakti i seva? Istinoljubivost je naj-
vea Guru dakina, najvea Guru bakti, najvea Guru seva. To
je drugi divan nain slavljenja i oboavanja Gurua. Nema divni-
jeg naina.
Sve to je suprotno istini, suprotno je Gum bakti, suprotno
je vaem potovanju Guma. Potovanje postaje parodija, anoma-
lija; pretvara se u ispraznu nitavnost ako ne ivimo da bi pod-
rali ono to su veliki Gurui svih vremena zastupali, ono to su
objavljivali. Istinoljubivost, dakle, u svemu, integritet u svemu,
jeste najvia Guru bakti, najvia Guru dakina, najvia Guru se-
va.
ta je najvea Guru seva, Guru bakti i dakina? Obuzdati
se, savladati um i njegove elje i biti utvren u koncentraciji i
unutarnjoj meditaciji. Nema Guru seve, ni Guru bakti, ni Gura
dakine uzvienije od ove. To je najvii metod odavanja poto-
vanja Gurau. Budi samoobuzdana linost. Biti samoobuzdana

95
 GURU I UEMIK

linost, koja je ovladala svojim umom, njegovim eljama, u-

ima i matarijama, biti utvren u samouzdranosti, nadvladati um
i uspeno ga usredsrediti na Boga - to je najvea Guru bakti i
dakina. To je najvea Guru seva i to je stvarno potovanje Gu-
rua koji je Brama, Vinu i Mahevara.
Gospod iva ima trozubac. To je oruje unitenja. On ga dr-
i i rukuje njime. Gospod Vinu ima disk. I, to je oruje uni-
tenja. On ga dri i rukuje njime. Brama nema oruje unitenja
ili povreivanja. On je otelotvorenje ahime, ne-povreivanja. On
daje ivot, on stvara ivot. On dri kamandalu (vr za vodu) u
jednoj raci, apa malu (brojanicu) u drugoj, Vedu u treoj, dok
etvrtom, daruje neustraivost.
Dakle, Brama je tvorac ivota i ovaploenje ahime. Gospod
Vinu je Satjanarajana, istinoljubivost, a Gospod iva je uvek sa-
mozadubijen, savreno samouzran, povuenih uma i ula i i
tave unutranjosti uronjene u stanje duboke, duboke meditacije.
O va tri ahima. satja, bramaarja - sainjavaju sutinske od-
like Guru tatve i odraavati to u naoj vlastitoj iinosti, u naem
ivotu, karakteru i ponaanju, znai blistati poput punoga me-
seca, upijajui svetlost koja sija u Guruu, u Guru tatvi i olia-
vajui je u nama samima, odraavajui je u svoj njenoj punoi,
slavi i besprekornoj velianstvenosti.
To je uenitvo. To je najvea Guru seva; to je najvea Gu-
ru bakti; to je najvea Guru aradana (oboavanje i molitva); to
je najbolji nain da platimo nau Guru dakinu. Postati olienje
samilosti, dobrote, istinoljubivosti, savrene sam ouzranosti. i_
kontemplacije jeste sr uenitva. To je sr Guru bakti i seve.
Razmiljajmo o ovim injenicama, o ovim istinama naeg
individualnog, linog duhovnog ivota, spoznajmo njihovu ta-
nost i postanimo blagosloveni!

96
 s?- Pouzdani m etodi za m ilost Gurua

Istinski duh uenitva

Oboavanje puno ljubavi potovanom i voljenom Svetom Ui-

telju Guruu Maharadu Svamiju Sivanandaiju u ijem smo du-
hovnom prisustvu ovoga asa i ije duhovno prisustvo nas spo-
lja okruuje u vidu raznolikih podruja za nau duhovnu evo-
luciju na izabranom polju duhovne sadane! Bilo da se radi o ne-
sebinom sluenju, predanosti i molitvi, koncentraciji i medita-
ciji, unutamjoj disciplini u obliku ape i kirtana, ili o samoispi-
tivanju, razluivanju, analizi i istraivanju pomou prodornog,
vinog intelekta izotrenog izuavanjem i sluanjem njegovih
pouka, njegovo nas duhovno prisustvo sa svih strana vue ka na-
oj najvioj blagoslovenosti, naem najveem dobru, vrhovnom
i usperom ispunjenju naeg zemaljskog ivota.
To prisustvo nas, isto tako, iznutra podstie na ivot dobro-
te, postie nas, nagoni i nadahnjuje za ivot istinoljubivosti,
istote ponaanja i karaktera, i saoseanja i ljubaznosti. I, po-
mou snage njegovog vlastitog, uzvienog, inspirativnog prime-
ra, kao i njegovih dinaminih, razbuujuih pouavanja, podsti-
e nas da budemo svetaki, da budemo dobri Samariani, da bu-
demo sveti u svojoj misli, rei i delu.
Tako njegovo sveto prisustvo, nije ogranieno samo na ovu
svetu Samai dvoranu. Posle ovog jutarnjeg duhovnog zajedni-
tva, dok se vraate u svoje sobe, njegovo prisustvo hoda uz
vas. Dok ulazite u svoju sobu, ulazite u njegovo prisustvo. Nje-
govo je prisustvo takoe i u vidu misli kojima se bavite. Ono
nije ogranieno na ovih 60 minuta, od 5 do 6 ujutro. Ono proima
itav ovaj aram i gospodari u svako doba, od jutra do noi i u
toku noi.
A ko ste svesni ovog prisustva, ono je stostruko vee; ose-

97
 -> GURU I UENIK

ate ga stostruko jae. A ko ste u stanju zaboravnosti ili u sta-

nju rasejane panje i misli su vam negde drugde, tada se njego-
vo prisustvo nimalo ne umanjuje, samo ga se vi liavate u toj
meri. Liavate se njegove poletne, nadahnjujue duhovne podr-
ke, njegovog uzdiueg dejstva, kao to ovek moe sebe da
lii sveeg vazduha. Ako vrsto zatvori sva vrata i prozore svo-
je sobe, vazduh e uskoro postati ustajao. Nije da nema dovolj-
no sveeg vazduha i svetla. Ima ih u izobilju, ali mi ih se lia-
vamo, ako im budalasto spreavamo pristup time to ne shvata-
mo ta inimo.
Tako da, inili to namerno ili nehotino, rezultat biva isti.
Iskljuujemo se iz onoga to je veoma znaajno, veoma vred-
no, veoma poeljno i veoma neophodno. Zato, negovati svesno-
st o blagu koje posedujemo i svesnost o potrebi da ga koristi-
mo svakog trenutka itavog ivota, sainjava jedan od vanih
sastojaka uenitva. A ko ova svesnost o neposrednom prisustvu
izvora vaeg nadahnua nije marljivo, paljivo, strpljivo, ozbi-
ljno, iskreno uzgajana, onda nee biti ni etve.
Nije ovoljno da ratar poseje semenje, ma kako da je to zna-
ajno. On potom mora da uloi veliki rad, bezgranian napor
iz dana u dan, dok ne ubere letinu. Potrebna je neprekidna bud-
nost, da zatiti ono to je posejao.
Jean od sastavnih inilaca pravoga budiste na primer, jeste
svest da veliki Prosvetljeni nije biva linost od pre 2500 godi-
na, ve da je On i te kako sadanja snaga i sadanji princip, sa-
danje prisustvo - sadanji inilac, a ne linost iz prolosti. A ko
je to izgubljeno, buizam buiste jeste izgubljen.
I, hrianstvo pravoga, pobonog hrianina je nalik tome,
svest o sadanjem i ovdanjem prisustvu velikog Uitelja: ,,Ka-
da se odmaram nou, On je tu pokraj mene, posmatra me. Kada
ustanem ujutro, On je tu pokraj mene. Kada idem za svojim sva-
kodnevnim poslom u ivotu, On je uz mene . Takva svesnost
ini osobu istinskim sledbenikom velikog Uitelja.

98
 > Fouzdani m etodi za milost Ciurua -<v

I, zato, u ovom bunom prisustvu i kao istinski sledbenici

idealnog uitelja, uvek emo, pri svakom koraku naeg
svakodnevnog ivota, pre no to elamo, pomisliti: Sta e on
pomisliti? Kako bi on, koji je uz mene, eleo da postupim
ovoga trenutka? Kako bi on eleo da se po mom ponaanju
osvedoi u moje uenitvo, u moju odanost njegovim poukama,
njegovom savrenstvu, koje drim pred sobom kao svoj ideal?
Jer, uenik sledi ideal koji je Guru postavio pred njega u i kroz
svoje ljudske osobine.
Sutina uenitva, sutina bivanja stvarnim sledbenikom bilo
kog istaknutog uitelja, jeste, stoga, svest o prisutnosti toga ui-
telja - i kao ieala i kao doktrine i kao svetla na stazi i kao sta-
ze. Jer, uiteljeva upaea, njegova duhovna uputstva, njegova
mudra uenja, bacaju svetlost na stazu. A uiteljev ivot, oli-
avajui sve to je uzvieno i blagorodno, sve to je plemeni-
to i duhovno, postaje put: iveu onako kako je moj uitelj i-
veo. Hodau i govoriu kako je on poduavao svojim nainom
hoda i govora .
V eliki uitelji nikada ne pripadaju prolosti. Oni pripadaju
saanjosti, kao i budunosti. Oni su uvek prisutni. Guru nika-
da nije odsutan, nikada nije udaljen. On je uvek neposredan, ka-
ko u prostoru tako i u vremenu. A , jo je neposreniji u Sve-
snosti koja se ne odnosi ni'na prostor, ni na vreme. On je uvek
tu. V i ste uvek u Tome i To je uvek unutar vas. T o je neto e-
mu ne treba potpora prostora ili vremena.
Zato, kultiviite svest o stalnom i venom prisustvu Gurua:
,,On ispunjava itav moj ivot. On gospodari mojim postojanjem
i ivljenjem moga ivota. On uvek gospodari. On je sa mnom
ujutro, po pone, uveee i nou. On je sa mnom gde god da id-
em, ne samo kada idem u njegov hram. Ja sam lino ivi hram
njegovog prisustva i u i kroz mene, on nastavlja da ivi i da si-
ja. On me navodi na ispravno usmerenje spolja i navodi me na
ispravno usmerenje iznutra.

99
 GURU I UCENIK -v

Ovo je, zaista, klju za pravo uenitvo i za uspean duhov-

ni ivot. To je nain da se stekne najvia i maksimalna korist
od toga bia, koje nazivamo duhovnim uiteljem ili Guruom. To
je unutarnja duhovna istina o suptilnom i neuporedivom odno-
su iskrene tragajue due i Gurua, koji je poslat da individual-
nu duu dovede u dodir sa sjajnom, veitom, beskrajnom i sve-
savrenom Univerzalnom Duom, koja je u isti mah na izvor,
nae odredite i naa sudbina.
Ovo je duhovna istina o unutamjem polju ovekovog duhov-
nog napretka ka boanskom savrenstvu. "Guru faktor" je presu-
dan za premoenje jaza izmeu pojedinane due, koja luta u
ovom pojavnom postojanju i Univerzalne Due, koja je oveko-
vo veno boravite, njegova istinska vena osnova, njegovo st-
varno prirodno mesto bivanja, ovekov istinski dom.
Guru je, stoga, vidljivo ispoljenje ljubavi i samilosti Unive-
rzalne Due. A , pravi uh uenitva je ispoljenje milosti i bla-
goslova Univerzalne Due. Kada su ovo dvoje prisutni, dogaa
se udo - udo duhovnog preobraaja i duhovnog preporoda.
elim vam , da spoznate samilost Boga punu ljubavi koja je
dola da zagospodari vaim ivotima. elim vam, da realizujete
milost i blagoslove Boga koji unutar vas ivo kua, kao va is-
tinski duh uenitva. Realizujte ih oboje i postanite uistinu bla-
gosloveni!

Guru je ono emu nas uei

Sa sunevim svetlom, itav svet se budi. Sa sunevim svet-

lom, tama je proterana, san ustupa mesto budnosti, a tromost ak-
tivnosti. Pomou sunevog svetla sva bia u ovome svetu vide
stvari, jasno ih opaaju. U mraku, ovek se spotie i pada, gubi
svoj put i stalno je u opasnosti da se ozledi. Na svetlu, ovek

100
 \?* Pouzdani m etodi za m ilost G urua

je u stanju da nastavi da se kree ka svome cilju. Svako napre-

dovanje, svaka aktivnost privremeno je obustavljena u mraku.
Prema tome, sunce je budilac; sunce je rasvetljiva; sunce je
marga darsaka (onaj koji pokazuje put). Sunce je ono to obe-
zbeuje uravnoteen, neometan napredak ka svaijem odreditu.
Kada sunca nema, ovek kao da je slep, premda poseduje oi.
U ivotu iskrene tragalake due, u ivotu inasua (tragalac
za spoznajom Boga), mumukua (onaj ko udi za osloboenjem),
sadake, duhovnog aspiranta, Guru je poput sunca. Guru je taj,
koji nas budi iz sna neznanja. Guru je taj koji, svojim svetlom,
razgoni tamu neznanja i pogrenih pojm ova, koje ivatma ima
o ivotu i unosi svetlo ispravnog rasuivanja, ispravnog opaa-
nja i ispravnog miljenja. Guru je , takoe, taj koji ini da ug-
ledamo put, pomocu njegovog vlastitog blagorodnog, uzvienog
primera, njegove dinamine filozofije, njegovih uenja i iinih
uputstava.
Guru je taj, koji ukazuje na put i ini da ga jasno vidimo.
On ukazuje na zamke i opasnosti na putu, ini nas opreznim, p 'i-
pravnim, budnim. I, kao to sunce inicira aktivnost, tako nas i
Guru nadahnjuje da ustanemo, probudimo se, traimo znanje,
postignemo prosvetljenje i postanemo zauvek blagosloveni. Gu-
ru ini sve ovo i vie od toga.
A , sjaj Gurua, zraenje Gurua, svetlost Gurua, jesu njegove
pouke, nana-upadea. To je njegova poruka, sandea i njego-
va instrukcija, adea. To tvori pravoga Gurua i to tvori pravu
Guru kripu.
ta je Guruova milost? To nije neto misteriozno to izlazi
iz njega, kako je to Gurudev obiavao da kae, poput vode iz
njegovog kamanalua. Njegova kripa, njegova anugraha (milost,
naklonost) jeste u obliku njegove sandee, upadee i adee. One
sainjavaju manifestaciju njegove milosti. Njegova pouavanja,
njegova upozorenja, njegova uputstva nama i njegove pozitivne,
zapovednike direktive jesu dinamiki izraz njegove milosti.

101
 GURU I UEMIK

,,Ne spavaj vie; probudi se; sedi u asanu; radi apu. Medir
tiraj na Najvie Bie. Proitaj poglavlje iz Gite. Satvino se
hrani. Budi jednostavan u ivotu; smanji svoje potrebe. Obuzdaj
bes pomou kame (pratanja). Svakoga dana dri maunu neko
vreme. Govori istinu po svaku cenu. Pridravaj se bramaarje.
Svakoga dana prui milostinju, u skladu sa svojim mogunosti-
ma. Udubi se; otkrij svoje mane i ukloni ih. Crpi inspiraciju iz
uzdiue, nadahnjujue svadjaje (prouavanja svetih spisa); sva-
kodnevna svadjaja uveae tvoje znanje i mudrost; um e ti se
preobraziti, a srce proistiti, uzdii i nadahnuti. itaj o ivoti-
ma svetaca. Tako napreduj iz dana u dan.
Na ovaj nain, Guru prua praktine preporuke i opominje
da su sve to znaajna duhovna pravila i da ih se mora strogo
pridravati. Ne smete umu dozvoliti nikakvu popustljivost. A ,
ako uinite neto pogreno, kaznite sebe (atmadanda). Velikani
su napreovali iskljuivo pomou ovog metoda. O ve nedvosmi-
slene i nepopustljive zapovedi, adea, uputstva duhovnim aspir-
antima, iskrenim tragaocima, uenicima, posveeriejm a, sai-
njavaju anugrahu. One sainjavaju Guru kripu. One tvore svet-
lost u naem ivotu, svetlost koja nam osvetljava stazu i jasno
pokazuje cilj, koji moramo dostii.
Zato Guru nikada ne umire; nikada nije odsutan. On je be-
smrtan i doao je da nas naui da smo i mi besmrtni. Dokle god
sunce i mesec i zvezde nastavljaju da blistaju na nebu iznad nas,
otle je i Guru prisutan u ivotima svih bia, u obliku svojih
blistavih pouka. Guru nana-upadea, mudre pouke Gurua su
nae bogatstvo i blago. One za nas predstavljaju vidljivu kripu.
One su nama namenjene i sainjavaju uvek prisutnu svetlost, ko-
ja sija i osvetljava na ivot i stazu ispred nas.
Jasno ovo shvatite i hodajte u svetlosti. Jasno ovo shvatite i
znajte da je Guru tamo gde je potovanje za njegove pouke, u-
dnja da se ostvare njegove pouke i iva elja da se prati staza
na koju je on ukazao. Tamo gde je ozbiljna, arka i usrdna e-

102
 's* P o u z d a n i m e to d i za m ilo s t Q u ru a

lja da se kree tom stazom, da se primenjuju njegova uputstva,

tu su Guru i njegova kripa u potpunosti prisutni. Guruova anu-
graha obogauje takvog aspiranta.
agat Guru Gospod Krina nije sada prisutan meu nama.
Ne moemo sesti pred Njega i postavljati Mu pitanja; ne mo-
emo Mu napisati pismo i dobiti Njegov odgovor u obliku upu-
tstava; ne moemo Mu telefonirati. On nije ovde. A li, sve dok
sunce, mesec i zveze sijaju na nebu, sve dok je Gita i dalje
iva riznica za oveanstvo, ko moe rei da Krina ne ivi? Ko
moe rei da Krinina kripa, Krinina anugraha ne postoji? Ko
to moe rei? Jer, On objavljuje da sam ja prisutan u Giti; mo-
ja svetlost je u Giti; Gita je moje satno srce.
irom sveta postoje milioni budista. Jesu li oni u stanju da
sretnu Budu, postavljaju Mu pitanja, dobijaju odgovore, telefo-
niraju Mu? Pa, ipak, koliko nadahnutih dua kroi plemenitom
osmostrukom stazom i stie prosvetljenje, budastvo! Oni koji
su Njega-uinili svojim svetlom, suncem svoga ivota, ne kreu
se u mraku.
Usle toga to su poseovali mo pravilnog opaanja, mili-
oni su imali koristi od uenja velikana. Imamo njihovu milost,
njihovo prisustvo, njihovu snagu, silu, mo i svetlost u naim i-
votima. Njihove rei su rei snage. Njihovo neviljivo prisus-
tvo je mo. ivanmukte nikada ne umiru - bramavit brameva
bavati (Znalac Bramana uistinu postaje Braman). On postaje ono
ka"iemu je' ttaimo~v3iovna ne-dvojna egzistencija, ekameva
dvitijam brama. To postaje Brama-nani i zato on proima, on
je uvek prisutan, sarvam kalvidam brama.
Sravnite ove istine. Brama-nani je ispunjen Bramanom, jer
sama prananam brama-nana (svest o svim stvarima sa stano-
vita njihovog izvora, imaoca i sveoka), jeste Braman. Sam
budi (znanje) jeste Braman. Sarna prana (svesnost) jeste Bra-
man. I, prosvetljena osoba postaje pradna. On postaje Braman,
a Braman JESTE, ne pripada prolosti. Braman je ovde, saa.

103
 v?- GURU I UENIK - 4-

Jedino Braman jeste; sve je ovo ispunjeno Bramanom - brame-

va kevalam, sarvam bramamajam.
Bog nam je dao inteligenciju i mo razluivanja - viveku,
viaru. Razmiljaj, prouavaj, razmatraj duboko. Jasno sagledaj
istinu pred sobom; ivi u svetlu istine i budi zauvek blagoslo-
ven.
Na taj nain treba iveti dinamian ivot, voen svetlou
uvek prisutnih Guruovih uenja. On boravi u, on deluje kroz i
on je u duhu, dinamino prisutan u svojoj Guru nana-upadei.
To je istinski Guru. Inae, ak i ako je iv od krvi i mesa pred
nama, ako nema uvaavanje da sledi njegove pouke, on kao
da ne postoji za tebe. Naprotiv, ak i ako nije iv, ako od nje-
govih pouka uini svetlo i vodilju svoga ivota, onda on za te-
be postoji.
Sta je sunce, ako ne njegovo svetlo? Sunce nije sunce, ako
nema svetlosti. Sunce je sunce zato to zrai venu svetlost, nei-
scrpnu, neprekidnu isporuku svetla. Na isti nain, Guru je nje-
gova nana-upaea.
Radujmo se, stoga, to imamo ovo blago, to imamo ovu
kripu. M i hodamo u svetlosti uzvienih, blistavih, prosvetljuju-
ih pouka. Pokrenimo se sa reenou, entuzijazmom, vrstim
samopouzdanjem i ubeenou da emo postii i ostvariti svoj
cilj ve u ovom telu, ve u ovom ivotu. Jer, snaga Gurua, mo
Gurua, prodire u nas. Jedino to je potrebno jeste ispravno opa-
anje, ispravno razumevanje i ispravan napor, puruarta. Tada
sve biva uspeno. Vremenom, sve biva uspeno.

Guru ivi u tebi

Ilanjamo se s potovanjem venom, bespoetnom i beskraj-

nom Kosmikom Biu, Veitoj Stvarnosti, nitja-sati, koja je po-
reklo, podrka i odredite itavog postojanja, koja je sveproi-

104
 Pouzdani m etodi za m ilost Ciurua

majua, ivua Realnost usred stalno menjajuih i nestajuih

imena i oblika, jedno bez drugoga, Apsolut, uvek prisutan, be-
skonaan. Neka vam Njegova boanska milost pomogne u na-
predovanju prema velikom cilju prosvetljenja, osloboenja i bo-
anskog savrenstva!
Iskazujemo oboavanje puno ljubavi naem potovanom i
voljenom Uitelju, Gurudevu, u ijem smo se nevidljivom pris-
ustvu okupili ovde u ovom trenutku i koji i pored toga, ivi u
svakome od vas kao vizija, kao ideal i kao cilj. Njegova ivot-
na, mudra uenja su izvor vaeg nadahnua. Ona su snaga i
mo, koja vas podstie na napredovanje u samoodabranom pra-
vcu ka prihvaenom cilju i usvojenom nainu ivota.
Dakle, on ivi u vama, kao tenja i aspiracija ka boanskom
ivotu. On ivi u vama, kao elja da postignete boansko savr-
enstvo. On ivi u svakome od vas, kao silna enja i udnja
da prevaziete ogranienja vremena i prostora i stupite u to i-
sto carstvo venosti i beskonanosti, koje je vae prirodno, neo-
tuivo stanje, u va istinski, trajni, nepromenljivi, neprolazni, be-
smrtni duhovni identitet.
To je vae boravite. To je stanje svesti, a ne geografska lo-
kacija. To je stanje nepresunog, venog doivljaja, a ne neko
mesto koje treba dostii iza oblaka. To je zapravo osnova va-
ega sadanjeg stanja ekstravertne, objektivizovane svesti. T o je
besciljno sredite svih stvari. To je vae sadanje stanje-temelj,
podloga na kojoj ova stalno menjajua stanja budnosti, sanjanja
i spavanja grevito krue i smenjuju se.
Spoznaj sebe kao ono to je nepromenljivo, uvek postojano,
podrka ova tri stanja, neuzbueni, odvezani svedok, sredite pro-
sveene svesti, sredite iste, preiene sutine nepomuenog
blaenstva, sredite dubokog, nedokuivog spokoja koji preva-
zilazi razumevanje.
To je vae neotuivo stanje. Spoznajte ovo i utvrdite se u i-
stom iskustvu da ,,Ja sam Atman izvan imena i oblika, koji na-
dmauje vreme i prostor, lien svih ograniavajuih dodataka.

105
 *>- QURU I U E n iK -%

Ja sam Postojanje-Svesnost-Blaenstvo Apsoluta . Realizujte ovo

i budite slobodni!
elim da vam blagoslovi voljenog i oboavanog Svetog Ui-
telja i najvia milost Boanskog omogue da dostignete ovo is-
kustvo ovde i sada. T o treba da bude vaa jedina tenja, vaa
jedina oluka, vaa jedina udnja i jedini cilj s kojim ivite, di-
ete i delujete. Jedino tada, ostvarujete boansku misiju svoga
ivota. Bog vas sve blagoslovio!

106
 Guru i uenik

SRI SVAMI S A T ID A N A N D A

107
 SSN GURU I UCENIK

Predgovor

Kroz itavu istoriju ljudskog roda, uvek je bilo onih koji su os-
eali da u ivotu mora postojati neto vie od onoga to se nudi
u oblastima fizikog, emotivnog, intelektualnog i socio-politi-
kog. Stoga su tragali za viom mudrou ili duhovnim prosve-
enjem. M nogi su imali potrebu za nekim ko je uspeno propu-
tovao duhovnom stazom i ko moe da ih vodi ka razumevanju
kojem su teili.
Stoga je odnos izmeu Guraa i sledbenika (ili duhovnog
uitelja i uenika), imao svoje mesto u gotovo svakoj duhovnoj
tradiciji u svetu. Prosvetljenih uitelja ili Gurua, bilo je od pra-
poetka vremena: hasidski rabini u judaizmu, sufi uitelji u isla-
mu, Gospod Isus i duga linija mistika i svetaca u hrianskoj
tradiciji, Gospod Buda i svi naredni uitelji i roiji u budizmu
- sve su to primeri ove velianstvene i jo ive tradicije.
Mnogi Gurui su proli gotovo neprimeeni i nepoznati bilo
kome izuzev moda nekolicini sledbenika, koji su prepoznali nji-
hovu veliinu; drugi su, pak, svetski uveni. B ez obzira na to,
istaknute oznake Gurua uvek su, kao to Sri Svamii kae, ,,po-
tpuno vladanje svojim telom i umom, istota srca i totalna slo-
boda od robovanja ulima . Ovaj tekst opisuje Gurua, po emu
ga moete prepoznati, njegovu funkciju u duhovnom ivotu tra-
gaoca i - najvanije - osobine koje su ueniku potrebne, da bi
se okoristio Guruovim vostvom.
lako autora ovog teksta, stotine hiljada tragalaca i posvee-
nika irom sveta smatraju za svoga voljenog i potovanog Gu-
rudeva, moe se primetiti da on nikada na sebe ne upuuje kao
na Gurua. S pravom liberalnou istinski duhovne osobe, on is-
to tako ne ograniava Gurua ni na jednu osobu i ni na jednu
tradiciju. U stvari, on konano kae: G u ru je unutarnja Svetlost

108
 \?* Quru i uenik %>

ili Duh ili svest unutar svake osobe .

Nadamo se da e se ova broura pokazati inspirativnom i
uputnom, ne samo za uenike Sri Svamiija, ve i za uenike
drugih Uitelja, za one koji tek treba da pronau svoga Uitelja
i za sve duhovne tragaoce.
Neka nas sve prosvetle milost Boga i Gurua! Om anti anti
anti - Om mir mir mir.
Izdava

ta je Guru

Izgleda da je izraz "Guru" veoma pogreno shvaen, a po-

nekad i zloupotrebljen u ovoj zemlji (Americi). Doslovno zna-
enje Gurua jeste "uitelj". A li, ova re se uobiajeno koristi za
duhovnog uitelja, onoga ko vam pomae da spoznate svoj vla-
stiti Duh, tako to uklanja neznanje koje ga zastire. Re "Guru"
je sastavljena od dva sloga - "gu" i "ru". "Gu" oznaava mrak
neznanja, "ru" onoga ko uklanja. Dakle, onaj ko uklanja vae
neznanje jeste "Guru". U naem svakodnevnom ivotu, ako vas
neko naui neki detalj u kuvanju, on ili ona je va guru, poto
je malo vaeg neznanja u pogledu kuvanja uklonjeno. A li, na
duhovni Guru je onaj ko uklanja osnovno neznanje, neznanje o
pravom Jastvu.
Ja ponekad kaem: ,,Ne znati nita, ne donosi nita, znati
sve, donosi neto, ali, znati Znalca, donosi sve . T o moe zvu-
ati malo zamreno, ali ako na trenutak razmislite o tcm e, ve-
rovatno ete razumeti. Ne znati nita, ne donosi nita - taj deo
je jasan. Znati sve, donosi neto -- neto je bolje nego nita, ne-
sumnjivo. A li, upoznajte Znalca i dobiete sve. K ao to Biblija
kae: Pre svega traite Carstvo nebesko, sve ostalo e vam
biti pridodato . Drugim reima, ne morate da poseete za zna-

109
 \s>- GURU I UEHIK -%

njem pojedinanih stvari. Samo dograbite glavni koren i ima-

ete itavo drvo. Koji je razlog svih naih brojnih sumnji, stra-
hova, briga i sitnih neznanja? Osnovno neznanje naeg vlasti-
tog Jastva. Spoznaj Jastvo i znae ono to treba znati. Stoga
se onaj, ko vam pomae da uklonite to samoneznanje, naziva
Guru.

Da li je Guru neophodan?

Da bar uspem da odgovorim na ovakva pitanja! To zapra-

vo i jeste dunost uitelja i njegova svrha. Zovete ga "Uitelj"
jer se ini da zna o emu govori i da moe da odstrani mrak
u vaem razumevanju.
Pitate me "kakva je potreba?". Potrebu za vodiem oseate
samo onda kada ne znate kojim putem da se kreete. A ko to
ve znate, nema potrebe za Guruom. A li, izgleda da ak i u sve-
tovnom smislu stvari shvatamo uz neiju pomo. Kada doete
na svet kao beba, majka deluje kao va Guru. Ona je ta koja
uklanja mrak u vaem poznavanju vaega oca. Ona vam kae
da je taj i taj va otac i vi joj verujete na re. U suprotnom,
gde je garancija da taj i taj je s t e va otac? Je li postojao neki
test u kojem ste ga analizirali? Je li postojao neki tarui kamen
kojim biste protrljali komad metala, da ustanovite da li je zlato?
Jedino to moete jeste da verujete majinoj rei. Tako majka
deluje kao prvi Guru.
Hinduisticki spisi kau da svako treba da ima etiri Gurua.
To su Mata - majka, Pita - otac, Guru - duhovni vodi i Deva
- Bog. Prvo vam majka pokazuje oca, onda vas otac vodi ka
Guruu i konano vas Guru vodi ka Bogu.
Poto i u svetovnom ivotu primamo pomoc mnogih Gurua,
kako bi moglo biti drugaije u duhovnom? Va duhovni Guru

110
 s?- Quru i uenik

je jo potrebniji od svetovnih, zato to je duhovni ivot mnogo

prefinjeniji.
M nogi ljudi itaju mnotvo knjiga o jogi i duhovnom ivotu,
ali same knjige nikada ne mogu zameniti Gurua. A ko bi mogli
da sve nauimo iz knjiga, trebalo bi da postoje samo izavake
kue, a ne i fakulteti. Vi moete u iti iz knjige, ali vas knjiga
ne moe p o d u iti. Treba da shvatite ovu razliku. Na vama je da
pravilno razumete ono to itate. M oe biti da je autor pruio
pravo znaenje sa svim dobrim namerama - ali vi itate onako
kako se vama hoe, poto se trudite da shvatite pomou svoga
uma, svoje moi shvatanja. U vaim rukama je potpuna odgo-
vornost. M oete razumeti pravilno ili pogreno. T o je razlog to
vidimo tako mnogo pogrenih tumaenja na polju duhovnosti,
Ljudi itaju i tumae kako im je volja i ak ue druge da je
njihovo tumaenje ono to joga jeste.
A li, Guru vam nee dopustiti da pogreno shvatite. Cim ose-
ti da neto niste pravilno shvatili, rei e: "Hej, to nije ispravno;
ovo je pravi nain". Knjiga nee i ne moe da to uradi. Zato
vam treba linost koja je prola tim putem i ostvarila cilj, da vas
vodi u onome to treba a se uradi. Zato bih rekao da je du-
hovni uitelj veoma neophodan.

Osobine Gurua

K o je su o s o b in e G u ru a ? K a k o ga se m o e p re p o zn a ti?

To je predivno pitanje. Zapravo je u B ag a vad G iti Arduna -

uenik - pitao Gospoa Krinu - Guraa - potpuno isto pitanje,
iako je upotrebio donekle razliitu re umesto "Guru". On kae:

K a k a v j e , o , K risn a , o p is o n o g a ko p o s e d u je p o sto ja n u mud-

 >> GURU I UEMIK -<y

ro st i uron jen j e u n a d svesn o sta n je ? K a k o on g o v o ri, kako se-

di, kako h o d a 7 (P o g la v lje II, slo ka 5 4 ).

Guru je onaj ko ima pouzdanu i postojanu mudrost, "stita-

pragnjam" na sanskritu, onaj ko je spoznao Jastvo. S poznavi,
postajete zaista postojani; nikada niste nervozni. U vek ete biti
mireni, nista vas ne moe uzdrmati. Vae pragnj am ili znanje
nikada ne bledi, niti biva zatamnjeno. Ono je uvek u svetlosti.
Takvog prosvetljenog oveka nazivate "stitapragnjam" - ovek
postojane mudrosti.
E, sada, kako da ga raspoznate? To je veoma teko, zato to
svi mi izgledamo manje-vie isto, zar ne? Svi imamo glave, ra-
mena, ruke, trup, noge. Na kraju krajeva, ovek je ovek. Zato
ponekad ujemo: Sta je zapravo zanimanje Gurua? Pa, on je sa-
mo ovek kao i mi . On to jeste - fiziki. Njegovo fiziko te-
lo se ni po emu ne razlikuje od naih. Ponekad ak moe biti
slabije ili bolesnije od naih. Je li onda to telo Guru? Pa, kako
onda da ga razlikujemo? Gospod Krina odgovara:

O n a j iji u m n i je u znem iren ned a a m a , k o n e u d i za uitkom ,

ko j e lie n p riv ren o sti, straha i besa , to j e m u d ra c p o s to ja n e
m u d ro sti. (II, 5 6 )

O n a j ko n igde n ije p riv eza n , ko n ije u sh ie n p rim a ju i d o b ro ,

n iti j e utuen i o b esh ra b ren p r e d zlo m , taj j e u ravnoteen u
m u d ro sti." (II, 5 7 )

Takav ovek jeste ono to zovete Guruom. To nije ni telo,

ni um ni intelektualna mo - Jastvo je ono to zovete Guruom.
Samo u Jastvu moe postojati savrena staloenost. To je ono
Boansko unutar - ne ovek - upamtite to. ovek to nikada ne
moe imati.
Jastvo je u svemu, u svakome, zato je i Guru u svemu. U
stvarnosti, svako od vas je Guru. Problem je u tome to neki
ljudi izgleda to znaju, ali mnogi ne znaju. Svi smo mi roeni
s tim znanjem, ali izgleda da smo ga na neki nain izgubili.
 ss* Guru i uenik -%>

To zovemo "odrastanje" - rast. A li, sigurno znamo da nepoe-

ljan "rast" mora da se operie i odstrani, zar ne? A , to je posao
onoga koga nazivate Guruom. On ponekad vri lake operacije,
ponekad one zaista teke, nekad s malo lokalne anestezije, a
nekad s totalnom anestezijom...

M ir s ti e o n a j u koga sve e lje u laze, ka o to se vode uliva-

j u u okean k o ji p rem d a dopu n javan sa sv ih strana, o sta je ne-
p ok reta n ; a li ne i o n a j ko j e p re p u n e l j a . (II, 70)

ovek postojanog uma je poput okeana - sasvim zadovol-

jan. On je linost iznad potreba. ta se pod tim misli? On nema
potreba; nikada nita ne eli. I, zato to nita ne eli, ini se
da sve stvari koje drugi obino prieljkuju, ele njeg a . N ije li
to zabavno? Zato je naveden primer okeana. Okean nikada nita
ne eli. On nikada ne alje pozivnice svim rekama: Hej, Mi-
suri, doi i sretni se sa mnom; Ganga, doi; Kaveri, doi; Mi-
sisipi, doi . Okean je naprosto tu i sve reke kau: Hej, hou
da dodem do tebe. Zaljubljujem se u tebe . One se zaista za-
ljubljuju u more i naglavce jure ka njemu, kao to zaludeni lju-
bavnik juri ka svojoj voljenoj.
ta se desava sa rekama kada dostignu okean? Pre no to
stignu, ini se da imaju svoje vlastite osobine. Svaka ima dru-
gaije ime, ponekad ak i drugaiju boju, veliinu, oblik, sve.
A li, jednom kada uteku u more - u naruje svoga voljenog -
izglea da gube sve svoje osobine. A , druga vana stvar je ova:
zamislite da ne elite nita - naprosto ste zadovoljni. Ba zbog
toga, tada sve poinje da dolazi ka vama. ta e se dogoiti?
Postepeno, va ego moe poeti da se nadima, zar ne? A li, to
se ne deava u sluaju mora. ak i poto mu sve doe, ono zna
m dvema osobinama stitapragnjama.
Ovo vam moe omoguiti da znate kakav bi bio Guruov stav
prema svojim uenicima. Hoe li Guru proizvoditi uenike? Ni
najmanje. Ni jedan Guru nije zainteresovan za stvaranje uenika.
To treba da znamo. U stvari, ni jedan Guru nikada sebe nee

113
 M* QURU I UCEPilK

proglasiti Guniom. Uenici su ti koji ga priznaju za Gurua. Oni

galK n e Guruom. Ako nema uenika, kako on sebe moe zvati
Gumom? Uenik, zato to od nekoga neto ui, zove tu osobtt
uiteljem. Inae, on je jednostavno Ju. Cak ne eli ni da se izla-
e. "Trai, i dae ti se", kae Biblija. Uoivi prikladnost uenika
i njegovu elju da primi, Guru mu daje. U suprotnom, eka.
Isto tako, Guru ne ide naokolo propovedajui. On nije mi-
sionar. Nee vam zakucati na vrata i rei: Hajde, proitaj ovo.
A ko odbije, ii e u pakao. M oda e samo, da ti malo ola-
ka da ga pronae, rei "Ovde sam". A ko zapazite neto po-
sebno i pomislite da vam moe pomoi, otiite ka njemu. Tada
e se on otkriti. Dakle, kada se osoba zaista umori od svetovnih
tenji i osea da ne stie nikakav vean, hrajni mir i sreu, ona
poinje da traga za mirom i radou. Tada joj Guru pomae.
A , kako e ovek postojane mudrosti gledati na stvari? Go-
spod Krina o tome kae:

C o v e k sa m o sp o zn a je g le d a sa istovetn im vien jem na bram a-

nu (duhovnu o so b u ) ispunjenog u en o u i p o n izn o u , na kra-
vu, slo n a , p sa i na iz o p te n o g . (V, 18 )

Drugim reima, on nee praviti razlike. Bie potpuno nepri-

strasan. Bilo da vidi grenika ili sveca, njegovo oko je potpuno
neutralno - poput sunevog. Sunce ne sija samo na palatu, ve
i na otrajalu kolibu ili na pustu plau. Tu ujednaenost opaate
svugde u prirodi. Rua e isto mirisati bilo da ste je kupili, po-
suili ili ak ukrali. Nee rei: ,,Ne, ne. T i me nisi kupio. Ti si
me ukrao iz vrta. Neu ti pruiti miris. Jedino ljudska bia gle-
daju sa ovim razlikama: jezik, boja koe, kasta, zemlja. A li, pri-
roda ili Bog poseduju "samadarinam" - jednako vienje. To je
takoe osobina oveka postojanog uma.
Gospod Krina vie govori o osobinama prosveene osobe
u dvanaestom poglavlju. A li, on tu koristi drugo ime za oveka
postojane mudrosti. Naziva ga istinskim posveenikom, onim

114
 ss>- Guru i uenik

koji je veoma drag Gospodu. Aruna pita Krinu: K oja Ti je

vrsta posveenika zaista draga? Izgleda da ti svakoga naziva svo-
jim dragim, ali ko je stvarno Tvoj naj-najvoljeniji?
Krina odgovara:

O n a j ko nikog a n e m rzi, ko j e p rija te ljs k i i sa o se a ja n p rem a

svim a, ko j e lien o sea ja za j a ' i 'm oje', isto e a um a u b o lu i
uitku i ko p r a ta . (XII, 13)

U vek za d o v o lja n , p o sto ja n u m ed ita ciji, sa m ou zd ra n i vrstog

u b e e n ja , sa um om i in telektom p o s v e e n im M en i, on, M o j p o -
sv e e n ik , M e n i j e d r a g . (X II, 1 4 )

O n a j ko n e uzrujava svet i ko g a svet n e m oe u zrujati; k o j e

o s lo b o e n o d rad osti, zavisti, straha i b rig e, drag j e M e n i.
(X II, 1 5 )

M oete se zapitati ta znai "lien radosti". T o nikako ne

znai da je uvek mrzovoljan. M oglo bi se samo rei da se on
ne uzbuuje. Jer, ako postane uzbuen, prirodno e se ogoi-
ti i suprotno tome - morae postati utuen. Zato on ne biva ni
uzbuen ni utuen. On ostaje usresreen, jer poseduje stalno
uzbuenje unutar sebe. Za njega nema nita uzbudljivije od to-
ga. Sve spolja on vidi kao tek prolazno, tek obino i tek zaba-
vno. On je uvek u toj opijenosti koja dolazi iznutra, tako da
ga nita drugo vie ne moe opiti. Moj Uitelj Svam i ivanan-
dai obiavao je da peva "Hara halume ala mastu Satidanan-
da ham - ja sam u svakom trenu postojanje, znanje, blaenst-
vo Apsoluta!"
Svi vi, to moete rei, poto ste i vi svi ta Satidanana (po-
stojanje /znanje /blaenstvo). Doista, vi ste taj Guru, vi ste to Ja-
stvo. I, jednom kada to spoznate, biete obuzeti svim ovim pre-
divnim osobinama. Nita nee moi da vas uzdrma. A , dok se
to ne dogodi, nita drugo vas ne moe izbaviti. Hajde zato da
prvo spoznamo to Jastvo.

115
 ^ QURU I UEniR

Gospod Krina nastavlja:

O n a j ko, n iti se v e s e li niti m rzi, niti tuguje n iti :in li, p o r iiu e i
d o B fo i z lo i_ko__je_J^unjen^j>gboii0lu,.. taj j e M eu i a'rag.
lXIJ, /,S'i
O n a j ko j e isti p rem a n eprijatelju i p rija telju , isti u slavi i sra-
m oti; ko j e isti na h la d n o i i vruini, u za d o v o ljstv u i u b o lu ,
ko j e o s lo b o e n o d p r ia n ja n ja . (X II, 18)

To znai da je on totalno uravnoteen. A ko mi neko onese

prekrasan venac od rua, moda ete rei: 0 , trebao si da vidi
Svamiijevo lice. Bio je tako sretan zbog toga. A li ako je ne-
ko napravio lep venac od iznoenih cipela, ja treba na isti nain
da se smeim. A ko me neko hvali: 0 , ti si izvanredna osoba.
Ti si uradio to i to; o, ti si veliki Guru sa mnogo hiljada sledbe-
nika , moda se odmah zatim iz ugla zauje: Varalice jedna,
koliko li vas se samo vucara po ovoj zemlji? Ne moete nita
da uradite u svojoj zemlji pa ste doli ovamo, ha? Huljo! I, ta-
kvoj osobi treba da se nasmeite. Pomislite: Tako me on vidi;
on ima oseaj da sam ja takav. Zato bi to trebalo da me bri
ne?
V i znate ta mislite o sebi. A ko prihvatite ono to on kae,
znai da ne znate ko ste. Neko drugfm ora da vam kae ko ste.
Ako neko kae da ste veliki i vi se uzbudite, a drugi kae da
ste grozni i vi se oseate utueno - to znai da ne znate ko ste.
Ako ste majmun, a neko vam kae da ste magarac, hoe li vas
to zabrinuti? Ne. ,,Pa, ti verovatno ima magaree oko kad vi-
di majmuna kao magarca, gospodine. Eto ta je. Zato ne po-
kuavajte da lovite priznanja ili pohvale od drugih. A ko vi zna-
te ko ste, ne treba da brinete o tuim miljenjima. Nita vas ne
uzbuuje - ni uitak ni bol, ni pohvala ni osuda. To je ozna-
ka oveka postojane mudrosti - ili istinskog Boijeg posveeni-
ka - ili Gurua.
Sve ovo nije samo neto intelektualno. Ne radi se o tome

116
 Guru i ueniK -%>

da takva osoba pravi mentalna podeavanja i prilagoavanja. Da

je tako, bilo bi mogue biti i pogreno centriran. A ko se auto
kree po neravnom drumu, centriranje se moe pokazati pogre-
nim i mora se stalno iznova regulisati. Zato to nije puko in-
telektualno razumevanje, to treba da nam je jasno. Isprva, mo-
emo upoznati Jastvo intelektualno, ali ga na kraju moramo i is-
kusiti, doiveti. A to iskustvo dolazi samo kada bez i najmanje
sumnje znamo ko smo.
Ponovo elim da vas podsetim da ne smatrate fiziko telo,
pa ak ni pamet uitelja, za Gurua. U pitanju je Jastvo. Zato
to je spoznao Jastvo, njegova pamet ima vie svetla i njegova
realizacija je odraena u njegovoj pameti. Onda ta pamet govori
o neemu na osnovu tog iskustva, ne zato to je njegova sama
pamet neto naroito. Prema tome, kada se obraate nekome kao
Guruu, obraate se Jastvu. To treba dobro znati.
Sveti spisi kau:

Guru ivo, Guru D evo, Guru bandu sariranam, Guru Atma,

Guru ivo, Guroranjam na vidjate .

Guru je Gospod iva; Guru je boanski; Guru je tvoja rod-

bina; Guru je tvoje telo; Guru je tvoja ua; Guru je tvoje Ja-
stvo. Niega osim Gurua nema. To znai da je sve, na kraju
krajevaj to Jastvo. U z ovakav opis, ko onda nije Guru? Mogu li
rei "Ja sam Gum , dok ti to nisi"? Ne, svako je Gum. A , kada
vam izglea da to ne znate, samo me pitajte i ja u rei "Hej,
ti si to". To je zavrna pouka koju Gura moe dati ueniku,
kada je ovaj sposoban da je razume - "Ti _si To".
A li naalost, ako kaemo samo to, ljudi misle: Zar je to
tako prosto? Zar to ne bi trebalo da bude neto zaista teko i
komplikovano? Naa inteligencija i ego trae neto kompliko-
vano. M nogo ljudi me pita: K oja je tvoja tehnika? Ja im ka-
em: Budi dobar; ini dobro; budi prijatna osoba; vodi nesebi-
an ivot. Pazi na svoje telo; pazi na svoj um. Zar je to sve?
Je li to ono to zove integralnom jogom ? Mislio sam da ima

117
 GURU I UEMIK

neku posebnu tehniku... Zato, da bi zaovoljiii njihovu radoz-

nalost, verovatno moramo imati neto - neku trgovaku tajnu,
je li? A li, istina je da: Blagosloveni su eisti u srcu; oni e ug-
ledati Boga. Jednostavno. Samo postanite isti - fiziki 1 men-
talno. Videete Boga. Onda vam ja vie neu biti potreban.
A li zar nam ti nee pokazati B oga? Ja nisam ovde da
vam pokaem Boga. Niko vam ne moe pokazati Boga. A ko
Guru ita ini, on vam pomae da uklonite zavesu koja vam
zaklanja vau vlastitu boanstvenost, da bi je mogli videti. Na
to se misli pod Guruom.

Guru i duhovno iskustvo

Svam ii, a ta j e sa G uruim a p o p u t Sri R am akrin e P aram a-

h a m se? C ita li sm o da j e o n d o tak ao svog a u en ika Svam ija Vi-
vekanandu i da je V ivekananda im ao d u h o v n o iskustvo. D a li
j e V ivekananda o tv o rio n eto unutar s e b e sa m og , ili j e S ri Ra-
m akrina zaista n eto p r e n e o ?

Jeste, on je neto preneo. Meutim, ako dalje itate tu priu,

videete da Vivekanandai nije mogao da zadri to iskustvo. Ra-
makrina mu je dao tek mali zalogaj - poput jene doze LSD-
a. Zatim mu je rekao: Nemoj svaki put da zavisi od mog do-
dira. Sada zna da postoji neto izvan; rei to sam. Vivekana-
ndi je trebalo mnogo godina da ponovo postigne to iskustvo.
Ramakrina mu je ak pruio i taj kratkotrajni doivljaj zato
to je Vivekananda bio sposoban za njega. A li ipak mu je re-
kao: O vo je pozajmica. Dajem ti uzorak. To je kao da vaem
neki slatki i ti naie i pita 'hej, ta je to?' 'Slatki.' 'O, mo-
gu li da probam malo?' 'Dobro, jedan komai.' 'O, ba je uku-
sno. Gde mogu dobiti jo?' 'ldi, radi, zaradi novac, otii u pro-
davnicu i kupi ga. Ja ti dajem samo mrvicu; zatim mora da
 Ciuru i uenik -%>

radi za njega.
Sri Ramakrina je imao nekoliko hiljada sledbenika ali nije
im svima dao ak ni tu mrvicu, kakvu je Vivekananda dobio.
Uenik treba da poseuje pogodna svojstva za takvo iskustvo.
U suprotnom, da je to tako lako, Ramakrina je mogao pros-
to da doime svakoga i kae "Napred, sada je svako od vas
Ramakrina". I, gotovo. To ne znai da je bio krt. M ogao je
to da uini hiljadama ljudi. Zato da to uradi samo jednome,
Vivekanandi? To je dokaz da postoje odreene osobine neopho-
dne da se tako neto uopte oseti i shvati.
Spisi kau da postoje tri pomagala za spoznaju Istine: sami
sveti spisi, Guru i vaa duhovna praksa. Spisi vas obaveste da
je eer sladak. Guru e vam pokazati taj eer. Vaa praksa
pruie vam ukus. Guru vam nee staviti eer u usta i rei "To
je veoma slatko". V i sami treba da to okusite. ak i ako otvo-
rite usta i on vam stavi eer u njih, ako vam je jezik sasvim
obloen, ne moete ga okusiti. Z a vas e biti gorak. Stoga, prvo
morate da oistite jezik. T o je razlog to kaemo da uenik mo-
ra biti sposoban da spozna ukus.
Koliko je ljui bilo u stanju da razume Isusa Hrista kad se
pojavio? Samo nekolicina, koji su zaista imali veru i predanost.
Stoga je potrebno mnogo iskrenosti, istote srca i predanosti -
da se dobije ak i kratak blesak. Pa ak i tada, to je samo mali
posticaj sa kojim tek treba da se radi.

Osobine uenika

Uenik treba da poseduje iskrenost i prizna da ne zna nita

(u duhovnom smislu). Ne treba da kae: "Ja znam neto; moe
li dodati jo malo?" Kada je Aruna stajao na svojoj koiji us-
red bojnoga polja, prepirao se sa Gospoom Krinom o tome

119
 ss GURU I UEMIK

ta treba da uradi, poto mu je um bio obmanut emocijama. Ni-

je eleo da vri svoju dunost i bori se, pa je predoavao sve
mogue filozofske argumente da podri svoj stav. A li, na kraju
je shvatio svoju nepromiljenost i rekao:

M o ja narav j e o p tere e n a Ijagom m alou m n osti. M o j razum j e

zb u n jen p o p ita n ju m o je dunosti. P reklin jem Te da nedvosm isle-
no k a e ta j e d o b ro za m en e. Ja sam tvoj sled b en ik . U puti m e-
n e ko ji sam u T eb i p o tra io u to ite . (II, 7)

To se zove totalno predavanje. Priznajete svoje neznanje.

Tada ste potpuno sloboni od tog egoizma. Dolazite sa praz-
nom posuom. Sve dok je ego u posudi, ta god Guru da stavi
u nju bie zaprljano i oskmavljeno. To me podsea na jednu
zen priu. Uenik je otiao Uitelju, molei ga za neku mud-
rost. Uitelj je rekao: ,,U redu, dau ti mudrost, ali prvo popij
olju aja sa mnom . Poeo je da sipa aj u uenikovu olju.
Nastavio je da sipa i sipa, sve dok se olja nije prepunila. I,
dalje je sipao.
Uenik ree: Gospodine, ve je prepuna, a ti i dalje sipa.
aj curi po podu, a ne u olju. V idi, stvamo. Pa, isti je sluaj
i s tvojim umom. On je ve ispunjen. ta god da kaem prepla-
vie tvoju olju; nita ne m oe da ue. Bolje idi i isprazni sv-
oju 'olju', pa se vrati. Tragalac za prosvetljenjem treba da ka-
e: Sasvim sam prazan, upaij. Ti si sveti. M olim te, sipaj sv-
oju svetost u ovu upljinu. Ja sam 'upljikava' trska, molim te
zasviraj svoju muziku kroz mene. Razmislite o divnoj flauti.
Ona je samo trska puna rupa. Nema nita unutra i upravo zb-
og toga flautista moe da osvira na njoj ta god poeli. Tak-
av treba da bude uenik. Jsdjio&tama kaete: Spreman sam da
sledim. Nema vrdanja.
Ja ovde govorim o stavu uenika. A li, Guru sigurno ne treba
samo da govori "uradi to". Ponekad moda to mora da uini da
proveri kvalitet vaeg uma, vau poslunost, odsustvo vaeg

120
 \?* Guru i ueniK <>
ega. A li, obino e uvek pokuati da vas ubedi. T o je odgovo-
rnost Gurua. Meutim, kada je u pitanju stav u en ik a , to je to.
Iz tog razloga kaem da lako moete pronai mnoge Gurue, ali
je^pnllcno"Teko nai jednog jedinog dobrog ueenika. Lako je
podueavati, ali je teko nauiti.
Gospod Krina kae o uenitvu i ovo:

T r a g a j za tim p ro sv e e n je m p a d a ju i n i ic e , p o s ta v lja ju i p i-
tanja i s lu e i. M u d ri v id io ci te Istin e u p u tie te 11J 0 Z n a n je .
(IV , 34)

Padni pred njegova stopala. To nije da bi njega veliao - ne

mora to da radi - on je ve proslavljen u svom vlastitom zna-
nju. Njemu nije vano hoe li pasti pred njegova stopala ili
e mu skoiti na ramena. Ko ima koristi kada padne na kole-
na? Ti. Ti pokazuje da si ponizan i bez ega; treba mnogo hra-
brosti da se to uini.^
Ne moe primiti ako se ne spusti. Ruka koja daje, uvek
je iznad, a ruka koja prima ispod. Zbog toga se klanja. U su-
protnom, nee dobiti mnogo. M oe prosto prii Uitelju i vla-
dati se kao da si mu ravan. Razmeniete ideje. O vo su moja
uverenja, a kakva su tvoja? A ko kae neto, vi kaete: ,,A , ta-
ko. ini mi se da se ne slaem s tobom. Zbogom . I, odete.
V i prosto razmenjujete shvatanja, ne uite. Ako hoete da uite
od Gurua, pridite praznog srca. Neka vas on napuni s onim to
ima. Nemojte ii da proveravate da li on govori ono to vi mis-
lite; inae ste tu samo da proverite, kao kada biste otili u bibli-
oteku.
Biti dobar uenik znai da, pre svega, treba da kaete Gu-
ruu: ,,Ja ne znam nita. U potpunosti ti verujem. Reci mi ta da
radim i ja sam spreman da to uradim. Jedino tada zapoinje
pravi odnos Guru-uenik. Do tada, to je samo oblik prijateljske
razmene.
Zatim mu postavite pitanja: G de sam ja? Sta sam ja? Zato

121
 GURU I UEMIK

sam ja? ta da radim? Pitajte ga sa iskrenou - ne da pro-

verite njegovu sposobnost. Dajte mu na znanje da zaista elite
da uite, pitajui ga. I tree, sluite ga. Neete nita dobiti ako
mu ne pruite sve to moete. Dakle, to su tri osobine uenika.

Kako primati od Gurua

U redu, sada dakle imate Gurua. Naili ste na nekoga ko je

voljan da vas ui i ko kae da je proao tim putem. Pa ipak,
jo ne moete da nauite ako ne posedujete pravilan stav da pri-
mite njegovo uenje. Guru vas ni na ta nee primoravati. e-
kae dok vi to ne zatraite, dok ne postanete spremni.
Ovde nastupa predanost, devocija, bakti. Ukoliko nemate ve-
ru, ne moete primiti ono to on ima da vam da. Devocija znai
da ste svu svoju vera poloili u njega. Ta vera postaje vaa spo-
jna karika. Jednom kada je,pay^r^je_.uyreiio^.^.i..^o.jQuz.
ra odbije da vas poduava, uiete od njega - tolika je snaga
vere. Svoiom vlastitom verom biete u stanju da shvatite ta on
ima na umu; ne treba ak ni da vam kae to. Da uopte ne ot-
vori usta, moete ga razumeti, poto ste uspostavili istinsku ko-
munikaciju.
Pravo poduavanje ili prenoenje istinskog znanja, obino se
ne obavlja reima. Uvek treba da to upamtimo. Guru moe sati-
ma drati predavanja, ali to e biti nita u poreenju sa jednim
minutom nemog saoptavanja. Rei imaju svoja ogranienja, ali
u tiini - govorei posrestvom tiine - u stvarnoj komunika-
ciji, u oseanju, dobijate mnogo vie.
Nemogue je sve staviti u rei. Zapravo, prava oseanja ne
treba ni da budu izraena, jer ete ih ograniiti svojim reima.
Vidim parove, preteno na Zapadu, kako govore "draga, volim
te; dragi, volim te". Oni time trae svoje rei i energiju. A ko
vam neko govori "volim te" sto puta na dan, budite sigurni da

122
 > Guru i u en ik -v
vas ne voli. On uopte nije siguran u to i zato vam stalno pona-
vlja isto. Ako^ IJuHav stvarno postoji, zato bi on morao da vam
to kae? M ogli bi je osetiti. Ljubav nije u reima. Ona je neto
iznad rei. Sam pogled, sama bliskost, svaki njegov postupak, bi-
e time ispunjen. To je stvar oseanja, a ne sluanja.
Takav je i odnos izmedu Gurua i uenika; oni mogu da ko-
municiraju bez rei. A li, to trai pravi odnos, pravu predanost.
Zato dete razume majku? Jer ga ona toliko voli i ono joj spon-
tano uzvraa. ak i ako je majka aleko, ona lako moe da ose-
ti kada je njena beba gladna. lako radi u uredu, a beba je kod
kue, prava majka tano moe da kae: 0 , moja beba je sada
gladna. Moram otii da je nahranim. Bebi ne treba telefon -
oseanje stie u srce.
Video sam ovo svojim vlastitim oima kod indijskih selja-
ka. Majka bi radila u polju, a dete bi spavalo u viseoj mrei za
leanje pod granom drveta, pola milje od nje. Majka ne moe ni
da uje bebin pla. Iznenaa bi sve ostavila - O , moja beba
je gladna; moram otii da je nahranim . Ako poete s njom,
moete zaista videti bebu kako plae pod drvetom. Iz raozna-
losti sam jednom upitao jednu majku: K ako to oseti? uje
li da beba piae? ,,Ne, Svami. Dobijem oseaj, u mojim grudi-
ma je vrsta oseaja da beba eka na m leko.
Na isti nain, prava predanost stvara to oseanje. Guru zna
ta je ueniku potrebno, a uenik zna ta Guru hoe da saopti.
- i sve to bez rei.

Preanost Guruu

ta j e "G a ru b a k ti" i kako j e sp ro v esti u d e lo ?

Posveenost i predanost Guruu, zovu se Guru bakti. Samo,

to je veoma uzvien oblik bakti. Rekao bih da je to najvii ob-

123
 ^ CiURU I UCEMiK %-

lik, zato to je veoma teak. Sve to je veoma teko, treba sma-

trati za vrhovno. Bog je vrhovni zato to Ga je veoma teko
dostii; kada bi ga sa lakoom mogli svugde videti, verovatno
biste rekli: Kasnije u se pozabaviti Tobom. Priekaj dok za-
vrim ovu partiju karata, pa u Ti doi. Kao to izreka glasi,
"prisnost raa preziranje". A li, Bog se veoma skupo stie i zato
postaje na "Dragi".
Isto tako je i predanost ispoljena prema svome Uitelju za-
ista teka i upravo zbog toga je i najvia. Zato kaem da je te-
ka? Zato to stalno treba da dokazujete da ste pravi sledbenik.
Lako je glumiti sledbenika pred idolom. Moete da odete s ne-
kom ponudom, stavite je tamo, kleknete i molite se dok vam
um luta naokolo u cirkusu ili bioskopu. M oete da stanete pred
oltar i kaete: 0 , Gospode na nebesima, ja sam T voj, sve je
Tvoje, neka bude volja Tvoja , a idol e samo stajati tamo gle-
dajui vas. Nee rei: Hej, ta radi to? Moli li se ili gleda
tu devojku pored sebe? A li, Guru e odmah poeti da vas is-
pituje. ak moete sesti pred boanstvo pod krinkom meditaci-
je i zaspati. Simbol ili slika na oltaru i alje e biti tamo; nee
vas uhvatiti za kosu i rei: Hej, ta to radi? Dovedi se u red!
Ili, sedi i meditiraj kako treba ili izlazi i radi neto drugo. Me-
utim, ako sednete ispred Uitelja i meditirate, on e vas drati
na oku. Isto tako, moe izgledati da on meditira, ali meditirae
na vas. V i meditirate na njega, a on meditira na vas. Stoga mo-
rate dokazati da ste iskreni i otvoreni - ne moete pobei od
toga.
Sledea stvar je da je kip uvek isti; u njemu se nikada nita
ne menja. Kada god doete vidite isti kip. On je vie ili manje
veit - za vas je on uvek Bog. A li, u slueaju Gurua nije tako.
Jednoga dana on e liiti na sjajnog uitelja, velianstvenog go-
spodara, Jastvo - realizovanu duu; idueg dana, bie nalik ra-
zigranom deaku; treega dana delovae rasplinuto i nemarno;
a etvrtoga dana ponaae se kao tvrdica i vikati na vas zbog

124
 Guru i ueniK

deset centi. Moete se zauditi: ta je sad ovo? Zar je ovo re-

alizacija? Potroio sam deset centi, a on vie na mene ve e-
tvrt sata. Govorio je da novac nije nita i da treba da se odre-
knem svega toga, a sada zbog deset centi vie na mene. Moe
li on biti Guru?
lli, katkada vam moe reei da ustanete u etiri ili pet izju-
tra zbog meditacije, ali kada mu pokucate na vrata on e moda
spavati ak i u osam sati. Boe moj, pa ta radi ovaj Guru?
Tako da je veoma teko imati predanost svome Guruu, budui
da vidite i njegovu ljudsku stranu. On je ipak ljudsko bie - ina-
e ne bi bio ovde meu vama. On ima ljudsko telo; u mnogim
stvarima se ponaa kao ljudsko bie. Ljudi misle da e neko,
ako je Guru, vazda leteti u vazduhu. Ne, i on ima telo i um. Ne
vidite uvek boanske aspekte. Ponekad ak moe izgledati kao
avo ili aknuti pobesneli tip. On je meavina svega.
Takoe, Guru se nee uvek povinovati vaim oekivanjima
od njega. V i moete imati svoje fantazije o tome kakav Guru
treba da bude. ini vam se da je ono to ste proitali u knjiga-
ma neto drugo. U starim knjigama uvek imaju Gurua koji sedi
u poloaju lotosa sa oima sklopljenim u samadiju. A , naroito
kada se radi o monahu ili sanijasiju, on treba da prigrli "siroma-
tvo". Treba da poseuje samo staru okmjenu zemljanu iniju
za jelo i da nosi neke rite na sebi. Nee imati ak ni ealj, te
e mu kosa biti zamrena i spavae negde u nekoj kolibici. Vi-
dite? Svako ima svoju zamisao o Guruu. Neko moe rei: A ko
je jo g i, zato mu je kosa sve vie seda? Zar on to ne moe da
sprei? Ljudi ak pitaju i ovakve stvari: ,,Da li spava? Da li
koristi tablete? Da li spava na leaju od eksera? ujerno da
ponekad pije azotnu kiselinu... Prema tome, nemogue je i-
veti u skladu sa vaim oekivanjima. To je problem u oboa-
vanju Guraa.
Zato to je oboavanje Gurua tako teko, ono je stavljeno
iznad svih drugih formi oboavanja. Po hinduistikoj traiciji,

125
 QURU I UEmK

postoji est naina oboavanja Apsoluta pomou razliitih ime-

na i oblika. A ko oboavate Gospoda kao ivu - iva znai ap-
solutno ist - zovete se ivait. Ako Ga oboavate kao Vinua -
Vinu znai sveprisutan - tada ste vinavit. A ko oboavate Bo-
ga kao svemonog, kao boginju Para akti, zovete se akta. Ne-
ki drugi oboavaju Gospoda kao celokupnu inteligenciju, ogro-
mnu pamet, u obliku Gospoda Ganee sa slonovskom glavom
- oni se zovu ganapatjami. A jedna druga grupa oboava Go-
spoda kao veno mlaog i prelepog ~ kao Kumara ili Subra-
manju ili Murugu. Poslednja grupa, pak, kae: Svi ostali su
na neki nain povezani sa ljudskim oblicima. Hajde da umesto
toga oboavamo Gospoda kao Svetlost, Sunce je svetlo koje mo-
emo videti svakoga dana. Zato emo oboavati Gospoda kao
sunce. Oni se zovu saurave. O vo je est tradicionalnih oblika.
Meutim, oboavanje Gurua naziva se "samajadita". To zna-
i "ono to nadmauje est". Zbog ega? Zato to je ono najtee
od svih. iva je za vas uvek iva. Vinu je uvek Vinu. A ko
stanete pred Vinua i zapevate "Om Narajana, Om Narajana" i
zatim padnete u san, Narajana (Vinu) nee doi i utinuti vas.
A li, Guru zahteva da vae delo bude savreno. A ko nije, on vas
sasluava.
Prilino je teko zaovoljiti Gurua. On prema vama nije uvek
ljubazan i nean. Ponekad ak moete pomisliti: K akva me to
sudbina dovee ovom ludaku? Oseaete se kao da iskaete iz
vatre. Guru je pravi kuvar, ali e vam katkada liiti na varali-
cu. Kada vas stvarno zapali, mnogi od vas mogu pomisliti: ,,Je
li on lud? On ne moe biti boanski; izgleda da on ak i ne
mari za to! M oji tata i mama nikada nisu tako postupali sa mn-
om. Niko od mojih drugova mi to ne bi uradio. K o je ovaj o-
vek? ta u ja uopte ovde? A li ako ste mudri, rei ete: ,,A,
ne, ako iskoim, neu biti valjano skuvan . Kada se utipak sta-
vi u vrelo ulje, to je zato da se ispri. Koliko god buke da pra-
vi, on mora ostati u ulju. Sve dok niste dobro ispreni, Guru

126
 ss* Guru i u en ik S'

e drati poklopac na loncu. Rei e: ,,Ne izlazi. ekaj. Ako

i pored toga iskoite, ta e se dogoditi? Upaete u vatru. Ako
hoete da budete korisni za oveanstvo, treba da budete valja-
no ispreni.
M nogo toga moe da narui vae poverenje. A li, ako i pored
svega toga kaete: ,,Pa, ne znam. Mora da postoji razlog za to.
On je moj Uitelj. Ja imam potpuno poverenje, bezuslovnu veru
u njega. Ja nisam ovde da ga sumnjiim ili da mu sudim, ovde
sam da bi me on obuavao , to je onda prava posveenost. Mo-
rate pristati da budete u njegovim rakama. Neki ljudi nemaju str-
pljenja. M isle da Guru uvek treba da ih mazi i govori im: 0 ,
ti si sjajan, prekrasan. Hej, svi vi, pogledajte m oga uenika!
On ak i to moe ponekad rei, ali ako spazi da vam se ego pri-
tom bar malo nadima, rei e vam: Hej, izlazi napolje, ti niski
ovee! U jednom trenutku e vas hvaliti, a odmah zatim e
vas prignjeiti. To je neophodno. I, on je morao da proe kroz
sve to sa svojim uiteljem.
A li, to nije tako lako izrati. I, zato ljui menjaju Gurue.
A ko je jako prijatan prema vama, kaete: 0 , on je moj Uitelj;
on me toliko voli. Uvek je ljubazan prema meni... A , ako vas
nekoliko dana ne pogleda: Moram razmisliti koji drugi Guru
e biti neniji i ljubazniji prema rneni... Vae poverenje je vrlo
esto poljuljano. A li, ako odrite poverenje ak i kada ste suo-
eni sa svim ovim smetnjama, zar onda ne moemo rei da je
Guru bakti najuzvieniji oblik predanosti?
K o ima takvu veru, zaista je sretnik. On je verovatno jo
bolji i od samog Gurua. O nje^pogodan da dobiig_syg_zhfi>g. svo-
je vere. On moe od Gurua nauiti L vie.mo.to Guru. zna, jer
sama njegova vera tada deluje kao njegov Guru. Na kraju kraje-
va, vera je B og - i zato u Bibliji stoji, da ako imate veru makar
veliine zm a slaice, moete pomerati planine. A li, ako je ona
poljuljana, ak i ako je va Guru sam B og, neete nita dobiti
zato to nema komunikacije.

127
 ss* QURU I UEMIK

Vera je najvea vrlina, a sumnja je najgora stvar. Upamtite

to. A ko malena sumnja ue u va ivot, kompletan ivot je za-
trovan. S druge strane, sa samo malo vere, itav e ivot pre-
divno rasti. No, mi u ovom dananjem dobu kaemo: Kako
mogu da imam veru u Gurua, ukoliko pouzdano ne znam ta
je on? Ne moete znati, ne moete intelektualno prosuivati,
ali moete osetiti. Srce je isto kod svakoga, zato siedite svoje
oseanje. Koristite inteligenciju, ali nemojte se uvek pouzdati u
nju. Ona ima svoja ogranienja, ali ako funkcionie zajedniki
sa srcem, to e biti stvamo udesno.

Kako izabrati Gurua

C u o sam da o so b u n e treba p rih v a titi za svoga G u ru a , u ko liko

j e n isi p ro v e rio . K a k o se to rad i?

Veom a je teko imati pravilnu predstavu o Gumu samo po-

mou svoje inteligencije. Neto izvan toga e vam rei - ima-
ete nekakvo oseanje - "mislim da je on moj Guru". Morate
slediti ono to oseate o njemu. Vae srce treba da vam kae
"da, taj i taj moe da me vodi stazom".
Ili, moete upotrebiti svoju inteligenciju i pitati njegove ue-
nike: K akav je on? Je li vas zaista neto nauio? Kada odete
u prodavnicu da kupite voe, kako ete znati da li je zaista sla-
tko? Prodavac pouzdano zna da je kvalitetno. A li, ako neete
da mu verujete, moete pitati prijatelje "jeste li probali ovo vo-
e?" A ko vam kau da je dobro, kupiete ga i vi. Zato pitajte
nekoliko prijatelja. Proverite da li je zaista mnogima od koristi,
ima li mnogo ljui koji slede njegov savet i imaju koristi od
toga.
Dragi metod je da pogleate da li on i sam radi ono to pro-
poveda. On moe govoriti o jogi i o tome da je joga u mimoi

128
 ss G u ru i u e n ik -<y

i u spokojstvu uma i kako nikada ne treba ni zbog ega da se

uzbuujete. A li, uhodite ga neko vreme i posmatrajte da li se
on uzbuuje zbog bilo ega. Moete ga ak staviti na probu. Pr-
iite mu i recite: Video sam na stotine bitangi poput tebe, ka-
ko bazaju svetom. Bei odavde; ne treba nam. Gledajte kako
reaguje. A li, pritom treba da znate da je jako teko testirati Gu-
rua. On se nekada ak moe ponaati kao da je uzbuen, a za-
pravo e upotrebiti svoj bes da nekome prui lekciju. Stoga,
ako na ovaj nain hoete da ga proverite, treba da ste sigumi u
svoju sposobnost da shvatite njegove reakcije.
Jedno bih hteo da kaem - ako ste zaista zainteresovani da
naete Gurua, vae vlastito ivo interesovanje, pokazae vam
put. Ne treba da brinete o tome. A ko ne moete da se odluite,
recite: ,,U redu, neko vreme u slediti tvoje metode, mesec, dva
ili tri. Ako se nita ne dogodi, to e biti sve. A ko dobijem mal-i
zalogaj, onda u znati da tu ima neto i uzeu jo malo. Mno-
go je bolje postupiti tako nego naprosto sve odmah dati, ako
niste sigumi. Video sam mnoge ljude koji su mi prilazili, govc-
rei: 0 , ti si moj B og, ti si sve; u potpunosti ti se predajem...
A posle nekoliko sedmica su govorili: O , video sam ja stotine
takvih kao to je on. Zato je najbolje ne uputati se prebrzo,
niti prebrzo odustajati i odlaziti. Imajte umesnu distancu, pos-
matrajte kako se oseate i onda postepeno priite.

Mantra meditacija bez Gurua

M o e li se m editirati sa m antrom bez G u ru a ?

Svakako da moe. A li, ono to zovemo mantra inicijacijom

nije samo u tome da vam se da mantra ili vam se kae ta da
ponavljate. Osoba koja vam daje inicijaciju prenee neto od vi-

129
 QURU I UEMIK %-

bracije te mantre u vas. To je kao kada se kap bakterije jogur-

ta stavi u veliku posudu s mlekom, pa mleko brzo ovrsne. Bez
te bakterije mleku treba vie vremena da samo fermentira i zg-
rua se. A , pritom e verovatno biti i kiselkasto!
Stoga, primate inicijaciju od Gurua da biste dobili tu kap pre-
divne bakterije. A li, ne morate ekati na to. Moete ponavljati
bilo koju mantru, u tome nema nita pogreno. Niko vam nee
rei "bez Gurua nita ne moe raditi ", Va vlastiti um moe
da vam slui kao Guru. Moete biti rukovoeni iznutra. Samo
kada ne uspevate da imate to unutarnje vostvo traite vostvo
spolja. Konano, vi ste Guru. Zato ovo kaem? Zato to, ako
va um ne bude va Guru, neeteJriti u. stanju..da..prepoznate Gu-
rua ni spolja. Va um je taj koji vam kae "o, izgleda da je taj
i taj dobar vodi, sledi ga". Prvo, sluate svoj um i zatim sledite
osobu na koju vas um upuuje. A ko um kae "toliko je varali-
ca naokolo, zato bi mario za njih?", prinuden si da slei taj
um kao svoga Gurua. Tada nee biti u stanju da vidi nijednog
Gurua spolja. Dakle, pouzan um e te voditi ka pouzdanoj i
blagotvomoj osobi.

Unutarnji Guru

Postoji Gum unutar vas. Kao to sam ranije rekao, Guru je

onaj ko uklanja va mrak - neko ko baca svetlost na va ivot,
na vae sumnje. A li, odstraniti mrak ne znai uzeti no i sastru-
gati ga ili uzeti tap i udarcima ga isterati. Kako moete ukloni-
ti mrak? Moete li doi i povikati "hej, tmino, izlazi!"? Ne. Sa-
mo tiho unesite svetiljku i mrak odmah nestaje. Dakle, onaj ko
baca svetlost, ko vas prosvetljuje, to je Guru. On vas navodi da
spoznate Istinu.
Pozabavimo se sada unutarnjim Guruom. Postoji neto u va-

130
 m>* Ciuru i uenik -%

rna to kao da uvek zna ta se dogaa u vama, zar ne? Postoji

u vama znalac koji sve mora da zna. Recimo da vas upitam
"zna li ta mi je u depu?" "Ne znam." "Jesi li siguran da ne
zna?" "Da, sigurno znam da ne znam." Kakva je to protivre-
nost? Proizilazi da postoji znanje ak i iza vaeg neznanja. To
znanje nam je svima zajedniko; ono je stalno u naim ivoti-
ma. V i nikada ne prestajete da znate. Uvek ste znalac. O tome
nema nikakve sumnje. A , to znanje je Svetlost.
Prema tome, kao osoba koja sve zna, vi ste Svetlost, vi ste
Guru. Primenite to znanje na stvari koje ne znate i to je upotre-
ba unutamjeg Gurua. Ako ne znate kako da primenite vlastito
znanje, onda odete nekome ko ima tu sposobnost. Kaete: Hej,
kako to da ti sve zna? A on vas upita: ta te navodi da mi-
sli da i ti ne zna sve? Razumete li? On vam samo pomae da
spoznate svoje Jastvo kao Znalca svega. Uzmete pomo nekoga
ko je stekao to znanje, da vam pomogne da ga i vi osvestite.
U suprotnom biste uvek zavisili od spoljnog Gurua. Tada vam
on ne pomae istinski; verovatno sa vama obavlja neku trgovi-
nu. Kada god i gde god je to mogue, on treba da ukae da i
vi sami to poseujete: "Ne juri za stvarima tamo-amo". To je kao
sluaj dame koja kupi ogrlicu, stavi je na sebe i zatim to za-
boravi. Iznenada se seti: "Kupila sam ogrlicu, ali ne znam gde
sam je stavila". I, juri naokolo traei je. "Gde li je?", vie i pla-
e. Ona joj je na vratu, samo to ne moe da je vidi. Iznenada
nabasa na ogledalo: "Ah, tu je!" Tada prestaje da plae, jer zna
da je ima.
Guruova dunost je samo u tome da vam pokae da imate
ogrlicu. To je sve. On vam nee dati ogrlicu; on to ne moe.
Samo e vam rei da je i sami imate. O vo donekle objanjava
i spoljanjeg i unutamjeg Gurua. I, na kraju, znajte da su oni
jedno te isto.

131
 ss* GURU I UEMIK -v

Guru kao tvoja savest

D a li j e tan o da sle d b e n ik i G u ru ostaju v eito verni je d a n

d ru g om ? A k o j e tako, kako da znam ko j e m o j G u ru ? I, kako
m ogu da odaberem . G u ru a u ovom ivotu , a ko sam s e v e p r-
ed a o i o b a v eza o d ru g om e?

Hm! Zapravo, ne moe biti takvog venog predavanja i oba-

veze o kojima govorite. Obaveza moe postojati samo sa fizi-
kom osobom - ne izmedu Gurua i uenika jer, na kraju kraje-
va, ta je Guru? Istinski Guru je Duh unutar vas, svesnost. TfL
ic va.a vlastita savest. A , savest u vama, u meni, u svakome je
ista. Ona je deo Kosmike Svesti. To je Bog u vama koji vas
uvek posmatra. On moe da vas vodi i kae vam postupate li
prav'ilno ili pogreno.
A li, ponekad smo slabi i ne sluamo tu savest. Zato imate
spoljnog Gurua koji je ostvario unutarnju Istinu i koji svaki put
sledi svoju savest. Taj Gura vam pomae da znate ta je ispra-
vno, a ta pogreno. Premda znate, ponekad imate sumnje koji
unutamji glas da posluate. Va ego vam kae: "Samo napred
i uradi to". Savest kae: "Ne, ne treba tako postupati". Medutim,
vi ne znate koje je od njih ego, a koje savest. Dok vam se ta
sumnja ne razjasni, moete otii osobi koja uvek sledi svoju sa-
vest i rei: Evo kako ja to vidim: jedan glas kae 'uradi, a
drugi kae 'nemoj'. Ne znam ta da radim. On e to uporedi-
ti sa onim to njegova savest kae. Onaj glas koji se sloi sa
njegovim miljenjem jeste vaa prava savest. Dakle, dok ne po-
nete da sledite svoju savest on je tu da vam pomae.
Jo dok vam pomae, on e vas postepeno uiti kako da
prepoznate i sleite unutarnjeg Gurua. Nikada vas nee uiniti

132
 s?* Guru i uenik *
zavisnim od njega. Guru je tu da vas osloboi, ne da vas uini
zavisnim. Rekao sam da nema veite obaveze sa Guruom kao
fizikom osobom, ali i pored toga, veno ste privreni njegov-
oj svesti koja se ne razlikuje od vae vlastite svesti.
T o je kao da elite da oistite svoje lice, ali ne znate tano
gde je prljavtina. ta ete uiniti? Staete pred oglealo, vide-
ti prljavtinu, oprati lice i otii. Tako i Guru deluje poput og-
ledala. Odete pred njega; on vam kae: "Tu postoji ta greka;
ispravi je". V i je ispravite i idete dalje. A ko sebe odravate i-
stim, posle nekog vremena, ne treba vam ogledalo. To bi tre-
bao da bude nain na koji Guru funkcionie. On vas nikada ne-
e porobiti.
A ko vam iko ikada kae: ,,Ti si mi veno obavezan. Ne mo-
e otii niti raditi ovo ili ono , onda znajte da on nije istins-
ki Guru. Nijedan Guru vas nikada nee vezati. D ae vam vau
slobodu. amo e vas pouavati. AEo niste voljni da sledite, on
e ekati. Njega ne zanima da vas proklinje ili osuuje.
Zaista, nijean Guru, nee sebe oznaiti kao Gurua. On stal-
no osea da i dalje ui. Nazivate ga Guruom zato to vidite ne-
to dobro u njemu to elite da nauite, a on se vlada kao Gu-
ru, jer vi to elite. Predsenik ne postaje presednik sam od se-
be. av narod zajedniki glasa da ga uini predsednikom. Tada
on mora da se ponaa kao predsenik, bar u periodu od etiri
godine. Isti sluaj je i sa Guruom. Po svom vlastitom oseanju
vi ga inite Guruom i dajete mu tu unost: "Hajde, ui me;
uini mi to". Tada on to treba da uini. A li, im kaete: "Pa, vi-
e ne elim da me ti obuava", on vie nije va Guru.
A ko ne oseate tu komunikaciju s jednom osobom, ako ne
vidite jasno svoj lik u tom ogledalu, otiite do drugog. To je
sve. U tome nema nita loe. A ko ne mogu da vam pomognem,
neu oklevati da kaem "Idi nekome drugom", poto sam zainte-
resovan za vae blagostanje. Treba li lekar, ako ne moe da vas
izlei, da vas odgovara da odete nekom drugom? A ko sam do-

133
 s? GURU I UEMIK -<t/
bar lekar i stalo mi je do vaeg dobra, jasno treba da kaem:
"Oprosti, ne mogu da postavim dijagnozu tvog sluaja", ili: "Ne-
mam ogovarajui lek. A li, moj dobar prijatelj je strunjak; idi
k njemu." ak u te i lino preporuiti njemu. Da, takav treba
da bude stav Gurua. Stoga se ne oseajte neprijatno ako menjate.
A li, to ne znai da moete stalno menjati i imati od toga
koristi. Saekajte dok dobro ne upoznate osobu pre no to do-
nesete odluku o njoj kao o svome Gurau. I, kada ve odete k
njemu, potpuno sledite njegovo uenje. Vaa savest treba da vam
kae da ste ga valjano sledili. Ako posle iskrene prakse i dalje
nemate nikakve koristi, onda moete otii nekome drugom. A ko
ne dobijete mnogo usled vaeg nedostatka prakse, ne moete
okrivljavati uitelja i ii drugoj osobi. Ta druga osoba e vam
takoe dati neto slino i ni tu neete imati uspeha. Otii ete
treoj osobi. To znai da ete svugde kopati plitke bunare i ni-
gde neete stii do vode.
Kada jednom ponete da kopate na jednom mestu, nastavite
kopanje - i sigurno ete nai vodu. U suprotnom, samo traite
svoje vreme. Svi pravi Gurui su zainteresovani za vae blagos-
tanje. I, sva njihova uenja su u osnovi ista, mada im se meto-
di na povrini mogu razlikovati.
Povrinske razlike ne znae mnogo. Isto kao to e vam sve
to pojedete utoliti glad; to ne moraju biti ba hleb i maslac ili
ba pageti, niti bilo ta oreeno. Svako hranljivo jelo zadovo-
ljie vau glad, ako ste zaista gladni.

Kada Guru ili uenik umre

Smrt znai odbacivanje fizikog tela. Vae duhovne prakse,

ne vre se telom, niti su ovekoveene jedino telom; sve su one
u umu - u mentalnom ili astralnom telu. Kada fiziko telo um-
re, astralno telo i dalje poseduje sve te utiske. Ako je va Guru

134
 ss>* Quru i u en ik

jo iv i alje ete primati njegove blagoslove, slediti njegova

uputstva i komunicirati s njim na astralnom nivou. M oda i ov-
de na ovom predavanju irria mnogo dua rastavljenih od tela.
One olaze bez ikakve registracije, bez davanja ikakve donacije!
A ko ueniku njegova sudbina donese drugo telo i dozvoli
mu da se sea Gurua, on e se vratiti tom Guruu. A li, ako nije
bio jako ozbiljan uenik, jednom kada dobije novo telo, ti e
utisci potonuti u um, dok e samo preovlaujue elje u astral-
nom telu izbiti na povrinu. U skladu s tim preovlaujuim e-
ljama, on e voditi svoj ivot. Kada se te elje potroe, stare
potopljene elje mogu izai na povrinu. A ko se dogoi da su te
elje nastale dok je osoba bila sa Guruom, ona e krenuti u po-
tragu za njim. Kontinuitet te veze ne prekida se zbog naih e-
lja i misli i nikada ne umire.
S druge strane, ako Guru umre, on e nastaviti da vodi svoje
uenike sa astralnog nivoa. A ko Guru eli da ue u drugo telo
i nastavi da slui, onda e ponovo doi u drugom telu. U "Gu-
ruu" ne postoje razlike, jedino se tela razlikuju. Realizaija je
ista. Uenik e dobiti drugu realizovanu linost za svoga Gurua
- ili, drugim reima - Gurua u drugaijem telu. Prema tome,
postoji kontinuitet, budui da je odnos Guru-uenik utemeljen
na Istini. T o je razlog zbog kojeg u mnogo sluajeva, kada prvi
put sretnete svoga Gurua oseate da ga znate veoma dugo, ali
vam uspomene nisu ive zbog promene u telima. A ko vam je
um otvoren i ist, moete ak i o tome imati iva seanja.

Guru u svom fizikom odsustvu

K a k o j o m o em o da d oivljav am o T v o je p risu stv o kada n isi fi-

z ik i sa nam a?

Mislite na mene i mislite kako sve radite za mene i tada e-

135
 GURU I UEHIK -v
te oseati prisustvo. Svakoga trena, ta god da radite, mislite
"ja to radim za njega". Ili to, ili mislite "on to radi kroz mene".
Jer, ne moete samo sedeti sklopljenih oiju i nositi moju men-
talnu sliku sva dvadeset i etiri sata. Gospod Krina kae u Ba-
gavad Giti: Usredsredi svoj um na Mene, budi M i posveen,
rtvuj se M eni, pokloni Mi se. Ujedinivi se tako sa Mnom,
uzevi me za svoj vrhovni cilj, doi e k M eni.
Izgleda da Prisustvo nestaje samo kada sebe stavite na prvo
mesto. Ne moete u isto vreme imati dve stvari u umu. Ili sam
ja ili vi, ili neko drugi. To je isto kao to hrianski kalueri
kau: "Sve za Isusa, sve za Isusa". A ko zapitate: "Zato radite?"
- "To je za Isusa." "Zato jedete?" - "To je zbog Isusa, ne zbog
mene." A ko moete da odrite takvo oseanje, uvek ete oseati
moje prisustvo.
(T ada s e G u ru d ev o b ra tio nekim a o d sv o jih sled b en ik a na
sa tsan gu.) Svako od vas moe imati svoju tehniku da me stal-
no dri u svesti. M oe li neko da predloi neke druge metode?

Svami Hamsananda Ma: U vek kada m oja sa v est p ro g o v o ri, o se -

am da j e to G u ru .

Prema tome, ja sam prisutan kao vaa vlastita savest, koja

vas vodi iznutra. Dobro.

Svami Sevananda: U stan ovio sam da, a ko razgovaram s T o b o -

m u svom e um u, uvek u je m T v o j g la s. A k o im am p ro b le m ili
n esto ne razum em , o d g o v o r m i d o la zi sasvim ja s n o u istim re-
im a k o je b i T i u p otreb io .

To je divno. Jo neko?

Martandan: Z a m en e, T i si P o u k e . K a d a p rim etim da sam za bo -

ravio P o u k e , uoavam ih u Ijudim a o k o m en e. A k o je d n o u dru-
g o m e p o k u a m o da vidim o G u ru a i fo k u sira m o se na T v o je P o -
uke rad ije n eg o na o n o u nam a to nas uza ja m n o iritira, to b i
b ilo korisno.

136
 ss- Guru i u en ik -<v

Bavani: Ja za p isu jem u sv o j d n ev n ik sve to mi j e vazno i zatirn

to dajem T eb i. Z a p isu jem stvari k o je m oda ne b i b ile zn a a jn e
za sa n ija sija - stvari kao to j e kuv an je stvarno d o b rih o b ed a
za m oju d e cu - stvari kojih bih in a e m ogla da se p ostid im i
k o je b i m e ra zd v o jile o d T eb e . S v e to osetim da b i m o g lo da
nas razd voji b eleim i dajem T eb i, g o v o re i: E v o , u in ila sam
to m ogu; to n ije m n o g o ". I, otkrivam da si, kada m oj s tid ne-
stan e i kada sam p rem a T eb i o tv oren a , T i neprestano sa m nom .

Kmnar: K a d a g o d imam iskustvo ko je m i p ru a za d o v o ljstv o ,

trudim se da ga doivim kao d a r o d T e b e . A ko p atim ili otkri-
je m ko liko sam vezan za neto, trudim se da to vidim kao T voju
p ro v e ru i p o k u a j da m e p re is ti .

Padma: K a d a g o d j e p rilik a da uradim n eto za n ekoga, a k i

a ko m i se to ne radi, j a kaem : ,,D a j e Svam ii taj kom e to tre-
ba, ta b ih u in io ? Tada vie n ije u p ita n ju do k o je bih s e m e-
re p o tru d io da obavim p o s a o to j e m o g u e b o lje .

Svanai Abajananda Ma: K a d a o sea m sk la d u s e b i i m e u svi-

m a nam a, o sea m da si ovde.

Vimala: D o iv lja v a m T e u sp o k o ju i p rir o d i - u sv etlo sti su n ca ,

u vedrom n ebu , u p tica m a .

Dobro, dobro.

ajalakmi: O tkrivam da, kada n isi ovcle i kada osearn "o, ne

m ogu da urcidim o v o " ili "n e m ogu da uradim o n o ", on d a p o -
m islim na to kako Ti m o e b ilo ta i sv e i kako s i op u ten , i
na na in na k o ji kae: A k o se d e si, o d li n o . A k o se n e d esi,
o d li n o - j a ne oeku jem nita i nita n e e lin i. K ada se toga
setim , d o b ro sam .

Kumar Zelin: K a d a n e o b raam p a n ju na on o to radim , ose-

am da ne obraam p a n ju na T eb e. Kact otkrijem da se to de-
ava, trudim se da s e zaustavim i izborim se sa situ a cijom .

137
 s* GURU I UCEMIK -v
Kalijani: S eam se n e e g a to m i j e m oja p rija te ljica D e v i re-
kla. R ekla j e da j e , kada n isi b io ovde u fiz ik o m p risustvu, stal-
no o sea la da j e g le d a p reko n jen og levog ram ena; i stalno mi-
siim na to.

K p: K a d a fiz i k i n isi u b lizin i, G u ru d ev , a j a se klanjam p r e

vren ja n eke sa d an e ili m ed ita cije, tada ko n cep tu a lizu jem i vi-
zualizujem da s i upravo tu p re d a m nom . To j e j o b o lje o d f o -
tog ra fije i in i s e da veom a clobro fu n k c io n i e .

Asangan: K a d a sv ed o k u m en i p osm a tra ta s e d o g a a , o sea m

da s i to T i k o ji s v e d o i u m en i.

Svam i Guruaranananda Ma: P re d a n o st T vojim lo to s-sto p a lim a

n adahnjuje m e stalno. P re no to b ilo ta uinim , nastojim da
p o lju b im T v o ja lo to s-sto p a la m is le i n a T eb e . Tada zaista oset-
irn T voju en erg iju i m ilo st i m ogu da s e p re d a m tom e znanju
i sv e tlo sti i boan stv en o sti k o ji staln o d o la ze kro z T eb e . I, na-
stojim da istu tu sv e tlo st vidim u svakom e.

(Gurudev govori osobi koja je postavila pitanje:) Eto, saa

si uo mnoge metode. Upotrebi bilo ta, to je primenljivo za te-
be. Ne postoji samo jedan nain. A ko zaista silno eli moje pri-
sustvo uvek, moe pronai svoj vlastiti metod. M oe me vi-
deti unutar sebe ili preko svoga ramena ili u stopalima ili u sr-
cu, u nebu ili mesecu ili suncu ili u sklau. M ogao si se uveri-
ti kako je jedna te ista stvar doivljena na mnogo naina od ra-
zliitih Ijui. Ako to zaista eli, sigurno e i dobiti.

Guruova "zamka"

G u ru d ev , p o s to je li ikakve "z a m k e " k o jih s e treba u vati u ob-

oavan ju G u ru a ?

138
 Quru i uenik ^

Pa, ako se zaista posveti i u potpunosti preda, on e te je-

dnoga dana progutati. Izgubie oseaj zasebnosti i razliitosti
i time e te on uiniti Guruom. Sta se ogaa kaplji vode kada
ue u more? Ona gubi svoje ime "kaplja" i oblik kapi, ali zato
postaje more. Razume?

Guruova poruka

Treba da znamo da smo mi u Istini Boanski lik, slika Bo-

ja. Koprena naih egoa nas na neki nain spreava da to spo-
znamo. Samo uklonite taj ego, jer on je osnova za sve ove men-
talne drame; to je maja, obmana. On proizvodi sve vrste proble-
ma, nevolja, briga i strahova. Zato vas molim, ako neki od vas
imaju taj ego, neka kau "e-go" (ej, olazi). Nemojte ga vie ni-
kada srdano doekati. im on ode postaete skromni i ponizni
i va um e biti potpuno u vaoj vlasti. Postaete Gospoar.
Neu vas uslovljavati odreenim vebama i praksama da to
postignete, radite sve to elite. A li, gledajte da vam um ostane
u tom spokoju, toj istoti, toj nepristrasnosti. Nema tog Gitnia
koji moe uzeti neku^.5.YetIo.st.i.-staviti_je jnvas _Ui _vam doneti
Boga. A , on nema ni potrebe za tim, poto vi to ve imate. Da
ste to dobili od njega, mogli biste to i izgubiti jednoga dana.
Umesto toga, vi to imate - vi to jeste. Guru vam samo pomae
da to uvidite. Ne uspevate da primetite tu Svetlost zbog ega i
mentalnih uznemirenja. Stoga, proistite um, obuzdajte um. Ili
prvo obuzdajte telo i pranu (ivotnu snagu) i kada su oni umi-
reni, um e automatski biti smiren. Onda ni.ta ne moe sakri-
ti Istinu od vas. Postajete prefinjeni i blistavi. A ko ste tako pre-
finjeni i blistavi, ako ste tako isti, vi ste. hlaeni i sveti. Tada
Bog isijava iz vas. Vi znate da ste Bog i.dmgi. znaju...da ste Bog,
Stoga, neka taj veiianstveni Guru, taj sveprisutni Guru sija
sa svih strana pomou vaeg usavrenja. To je moja iskrena mo-

139
 is* QURU I UEniK

litva. Neka se taj Guru ispolji preko vae istote, smernosti, a-

reljivosti i ljubavi prema blinjima, tako da itav svet moe
preko vas da uiva u miru. To je moja iskrena elja i molitva.
Hvala vam. Om anti anti anti. Om mir mir mir.

Sri Gurudev Svami Satianana

Sri Svami Satidanana je roen u Indiji 1914. godine. Kao

mlad ovek, radio je u raznim tehnikim industrijama, ali sa 28
godina poelo je njegovo iskljuivo duhovno traganje. iveo je
meu mnogim svecima i mudracima i uio od njih. Zatim je u
podnoju Himalaja sreo svoga Uitelja, Sri Svamija ivanandu,
koji ga je inicirao u red sanijase (monatva), na sveti dan Guru
purnime, 1949. godine.
Narednih godina, uporite Sri Gurudeva na Istoku, nalazilo
se u Sri Lanki, gde je bio stareina Satidananda tapovanama (a-
rama). Osim toga, pomagao je i organizovao joga centre u In-
diji i irom istone A zije. Zatim je 1966. godine, na poziv je-
dnog amerikog tragaoca, Sri Gurudev doao u Sjeinjene Dr-
ave u kratku posetu. Okruen mnogim revnim uenicima, on
je produio svoj boravak i konano postao ameriki dravljanin.
Sri Gurudev je osniva Instituta Integralne Joge sa centrima
irom Severne Am erike, kao i u Evropi i Indiji. Nadahnuti nje-
govom vizijom joga zajenice, koja bi bila model harmonije i
duhovnog razvoja, njegovi slebenici su osnovali tri Satidanan-
da arama - jogavila. Sri Gurudev svuda putuje i govori, aktivan
je u ekumenskom pokretu i vodi mnoga joga utoita. On je
duhovni uitelj sa posveenicima irom sveta i svi oni dobijaju
njegovu inspiraciju i rukovoenje. Njegova poruka je mir, ka-
ko indiviualni tako i opti.

140
 Guru-uenik
(Odlomci iz teksta)

SRI SV A M I VENKATEANANDA

U v e k s e klanjam G uruu k o ji j e o li e n je blaen stva, koji p od a -

ru je sreu , ije lic e zr a i ra d o u . N je g o v a sutin ska p riro d a
j e zn a n je. O n j e svestan svog stvarnog b i a . O n j e G o s p o d jo -
g ija, d o stoja n o b oa v a n ja, on j e lek a r k o ji le i b o le s t raanja
i um ira n ja.
Sri Guru Gita - strofa 93.

Ko je Guru? Ili, ta je Guru? Postoji divan tekst pod nazivom

"Guru Gita". Ako ga proitate, verovatno ete obaciti sve ove
Gurue kao ne-Gurue. Ono na ta vi i ja esto upuujemo kao na
Gurua, zapravo je uitelj. Postoje milioni uitelja na svetu. Po-
stoje akademici, profesori, kolski nastavnici. Zatim, tu su vai

141
 GURU I UEMIR -<v

roditelji, jer i oni vas neemu ue. Ali Gurui? Ne. Oni se ne na-
laze u takvim grofesijama. Guru je veoma retka pojava. S druge
strane, mogu protivreiti sebi govorei da je, ako je uenik spre-
man, mogue pronai Gurua, ne u uobiajenom smislu, ve u
drugaijem smislu...

... Zato paljivo razraujem ovo pitanje o Guruu? Zato to,

ako to ne shvatimo, taj odnos postaje strano naopak. On poi-
nje kada kaete: "On je moj Guru." Zato je on va Guru? Sam
Bog zna, jer s vama se nita nije dogoilo. Svami je jednom re-
kao da kamen lei na dnu jezera.
V i izvadite taj kamen, stavite ga na sunce i on se odmah osu-
i, zato to voda nije imala uticaja na njega. Isto tako, mogue
je da je vae srce poput kamena. Ono ne reaguje na ovog Gu-
rua, pa ipak, poto ste odluili da je on va Guru, vi ste imiti-
rali ovu vrstu odnosa. I, ubeeni ste da ste pravi tragalac. Za-
tim naete nekog svamija i odluite da je on va Guru.
Jedna gospoa mi je u Sidneju rekla: "Volela bih da budem
tvoj uenik zato to mislim da s tobom mogu skladno da fun-
kcioniem. Lako je raditi s tobom, pa bih elela da budem tvoj
uenik." Ovo je veoma dosetljiv nain gledanja na stvar. Drugi
su uitelji koji postavljaju teke zadatke, ali ti mi lii na jedno-
stavnog oveka, jeftinog, tako da bih elela da budem tvoj ue-
nik. Rekao sam joj: "I, ja sam samo uenik i jo se trudim da
budem uenik svoga Gurua. Ja ne znam ta je to biti Guru." Za-
to imenujete drugu osobu za svoga Gurua? Zato to mislite da
mu je lako udovoljiti, ili da je on lak i jeftin.
Citava stvar je bila lakrdija od samog poetka. V i niste.poa
godni za uenika, a druga osoba nije osposobljeni Guru. Te dve
osobe ulaze u smean odnos koji se zasniva na obmani, na neis-
tini. I, onda poinje povlaenje konopa. Povinovau se svome
Guruu sve dok mi govori ono to mi se dopada. A , ako kae

142
 ss* Ciuru-ueniK -<y
neto to mi se ne svia, poinjem da sumnjam. On, po svoj pri-
lici nije pravi primerak Guma. Onda moda uzmete jednu od
Svami ivanandinih knjiga i naiete na neku njegovu reenicu:
"Budi paljiv u svome izboru Gurua i prihvati ga tek poto si ga
strogo testirao i otkrio da je on pogodan da bude tvoj Guru."
On prvo kae da ne moe postati Guru bez postizanja samospo-
znaje, zatim kae da mora bezuslovno sluati svoga Gurua, a
kao tree izjavljuje da mora proveriti svoga Gurua pre nego ga
prihvati.
Onda lepo stavim ova tri citata u tri razliita depa i vadim
svaki od njih u situaciji u kojoj je primenljiv. Kada te posmat-
ram kao svoga Gurua, vadim citat koji kae da je Guru neopho-
dan. Kada nastojim da ti se povinujem, izvadim onaj koji tvrdi
da moram bezuslovno da sluam Gunia. A li, kada naide trei
period i bude mi data neka direktiva koju nisam u stanju da po-
sluam, vadim trei citat i kaem: "ao mi je, ali nisam propi-
sno proverio svoga Gitrua. Sada kada sam ga temeljno ispitao,
otputam ga." itava ta stvar jeste besmislena.
On mora biti ovek koji je otvorio moje unutarnje oi. U nje-
govom prisustvu kao da mi je sunce granulo. U njegovom pri-
sustvu mora biti uklonjena unutarnja tama. Ako nije uklonjena,
on nije moj Guru, ve samo uitelj i ja od njega uim. U Ba-
gavad Giti je to veoma jasno i lepo prikazano. U prvom pogla-
vlju, osoba koja je kasnije postala uenik, Aruna, doslovno po-
uava Krinu. On kae: "Ja znam ta je ispravno, a ta pogre-
no i kaem ti da ovo nije ispravno. Ono to ti od mene trai
da uinim nije ispravno. Hou da prekinem celu ovu igru." Za-
tim, na poetku drugog poglavlja Aruna kae:

i ja s te' ham sa d i m am tvam p ra p a n a m . (II.7)

"Ja sam tvoj uenik, molim te da me poui." Ne: "Ti si moj

Guru." Izraz 'Guru' dolazi kasnije, kada mu u jedanaestom po-
glavlju Krina obelodanjuje svoj kosmiki oblik. Tada on kae:

143
"agat Guru, hej Bagavan. Ti nisi samo moj Guru, ti si Guru
celog univerzuma."
To je posledica. Prvom moram da uvidim svoju nedovoljno-
st i potom moram da potraim nekoga ko e ukloniti nedoumi-
ce i sumnje iz moga srca, ko e mi pokazati unutarnju svetlost,
ko e mi omoguiti da postignem samospoznaju. Osoba ili do-
gaaj ili stvar ili objekt koji vam omogui da postignete samo-
spoznaju, jeste va Guru. Ako se to ne dogodi, ao mi je, eka-
jte. Nemojte proglaavati: "Ti si moj Guru, ja sam tvoj uenik."
To vodi ka nepotrebnim komplikacijama. Ovo je najvanija st-
var koju treba zapamtiti. Do tada, nastavite sa uenjem.
... Pogledajte velike Gurue poput Svamija ivanande. Toliki
ljui mu prilaze i njihovi ivoti naglo bivaju preobraeni. Neva-
ljalac odjednom postaje svetac, budala postaje mura. V i stojite
gledajui sve to i kaete: B oe moj, a sa mnorn se nita nije
dogodilo . Znai da sam i alje ista stara budala. On je po sv-
oj prilici u redu, poto drugi imaju koristi od njegovih poua-
vanja, ali meni se nita ne deava. To znai da sa,.nnom neto
nije u redu. Zato moram malo napomije da radim na sebi, jer
je znanje koje Guru prenosi na uenika u sutini ne verbalno.
U "Joga Vaiti" se nalazi veoma lep dogaaj, kada Vaita
upomo istu ideju utiskuje u srce i um Rame. Sve je ovo tvoja
vlastita misao. T i misli da si taj i taj, ti misli da si ovo. Ti ni-
si ovo. Ti misli da je svet ovo, ali svet nije ovo. Sve je ovo
tvoj vlastiti proces miljenja, mentalna aktivnost. Okani se to-
ga. Iznenada se Rama okrene naokolo i kae: Jesi li u tom slu-
aju i ti moja mentalna tvorevina, moja fantazija? A ko je tako,
zato me ui? 1 koga ui? Vaita je utao. Rama mu se po-
novo obratio: Hej, kakav si ti to Guru? Ja ti postavljam pita-
nje a ti ne odgovara? A , Vaita mu divno odgovori: ,,Ja ni-
sam utao zato to ne mogu da ti odgovorim, ve zato to je ti-
ina bila odgovor na to pifanje . I, Ramana Mahafii je veoma
esto isticao da je utanje najreitiji jezik. Samo, da li sam ja,

144
 ^ Guru-uenik "<y

uenik, aspirant (jo uvek nisam uenik), sposoban da sluam

to utanje ili nisam? To je problem. Zato, umesto da nekoga od-
redim za Guraa, zakljuujem da su Gurui izvanreno retki na
ovom svetu.
A ko sam savreni uenik, onda je mogue da prva osoba
koju sretnem postane moj Guru. On moe biti skitnica ili uop-
te ne mora biti ljudsko bie, moe biti ivotinja. M oe biti dr-
vo ili biljka ili prirodni fenomen. Dakle, ako sam revnostan
uenik, vatreni tragalac, onda je za mene mogue da dostignem
prosvetljenje uz pomo ljudskih i ne-ljudskih bia, poto sam.se,
obuavao u neverbalnoj komunikaciji.
Kada je ova neverbalna komunikacija mogua? Samo kada
sam nauio da ostanem apsolutno tih unutar sebe. Kada sam obu-
io sebe tako da sam u stanju da udem u tu unutarnju tiinu, on-,
da je mogue da me ak i kamen podui i postane.moj Guru,
Postoji jedna pria koju u vam ukratko izloiti. Jedan lo-
vac, u vreme Mahabharate, otiao je Guruu Arune, izvrsnog
strelca i zatraio da pouava i njega. Starac je odbio. Lovac je,
otiao, ali je njegov utisak o Uitelju bio tako ist da je napra-
vio njegov glineni model i od njega sve nauio. Njegova revno-
st, posveenost i tenja su bili tako snani da je i glineni mo-
del mogao da ga ui. No, mi smo vrlo aleko od takvog ueni-
tva.
Iz ovoga moemo uoiti dve stvari, koje su neophodne i ko-
je moraju nastati istovremeno. Moram da budem revnostan as-
pirant, prvorazredni uenik i moram biti potpuno prijemiv. Mo-
rao sam ui u tu unutamju tiinu, to znai da je moj ego ve
morao da bude potpuno uniten. Tada, kada odem i stanem pred
prosvetljenu osobu, dolazi do trenutne neverbalne komunikacije,
u suprotnom postoji opasnost...

... Postoji neto u vama to pogreno razume i pogreno tu-

145
 vs>- CiURU I UENIK

mai. ta je to? Va um. Va um nije u nivou sa Guruovim

umom, sa umom druge osobe, bio to Guru ili uitelj. Va um
nije na istoj talasnoj duini. Vae lice moe biti divno, ali kada
drite tu udnu stvaricu pred sobom, ona iskrivljuje va lik. Za-
to? Zato to to ogledalo nije izbrueno i uglaano. Da je ogle-
dalo bilo izbrueno i uglaano, ono bi potpuno orazilo vau le-
potu. Zato je propisano sluenje Guruu, ne zato to Guruu tre-
ba vae sluenje, ne zato to hoe da vas zarobi, nego zato to
je to jedini nain na koji se ogledalo moe uglacati. Bilo je ne-
eg velianstvenog u naem Gurudevu, Svamiju ivanandi. On
je insistirao na Guru sevi. Insistirao je da, ako hoete da budete
uenik, ako hoete da postignete prosvetljenje putem Guruovog
uputstva, morate sluiti Gurua. Gurua, ne mene. A , odakle zna-
mo da je eleo da ga ljudi slue? D ve prie to ilustruju.
Jedan svami, koji je ve osnovao aram u junoj Iniji, jed-
nom je posetio Svamija ivanandu. Dok je razgovarao s njim,
izrazio je oreenu tekou - nije imao radnike, nekoga ko bi
izvrio njegove zamisli. Svami Paramananda je bio tu uz Sva-
mija ivanandu kao njegov uenik, ali u to vreme nije bilo a-
rama i oni su obojica bili monasi-prosjaci. Svami ivananda ga
je pogledao i rekao mu: Idi s njim i slui ga kao to bi sluio
svoga vlastitog Gurua , sa idejom da je Guru seva neophodna.
Sluite Gurua, ko god da je on.
Postoji drugi primer koji je suprotan. Sledbenik nekog dra-
gog svamija iz june Indije je doao u aram Gurudeva i ovaj
mu se toliko svideo da je ostao tu kao bramacari. Kasnije je sva-
mi iz june Indije posetio aram i rekao Gurudevu da bi eleo
da svoga sledbenika inicira u sanijasu. Gurudev je rekao: ,,Od-
lino, on je tvoj sledbenik, iniciraj ga . Nije rekao da je sledbe-
nik sada s njim, te da on mora da ga inicira. ak i posle toga,
taj sledbenik je ostao uz Gurudeva do kraja njegovog ivota.
Prema tome, ovde nema razlike izmeu "ja sam Guru" ili "ti
si Gum" ili "taj i taj je Guru". A li, jedno je sigurno - morate

146
 vjuru-ucernK *<y

sluiti Gurua. Zato? Zato to je jedino tada ogledalo valjano

izbrueno i uglaano, u suprotnom ne odraava istinu. Ovde se
radi o neverbalnoj komunikaciji; unutarnje duhovno iskustvo ne
moe se staviti u rei. Jezik je apsolutno nezadovoljavajui. Mo-
ete proitati sve knjige sveta, uti milion preavanja, sve je to
beskorisno. Moete sresti hiljade svamija, svetih ljudi i proro-
ka, ak avatara, inkarnacija samoga Boga. I, to je potpuno be-
skorisno. Ne pokuavam da vas obeshrabrim, ali pomislite ko-
liko je ljudi bilo prosvetljeno u vreme Isusa Hrista? K oliko ih
je poverovalo u njega? Imao je tek malu grupu ljui. Desetorica
od njih su pobegli, jedan ga je izao, a dmgi ga se odrekao.
Ako je to moglo da se dogoi Isusu Hristu, koliko istinskih sled-
benika imaju ovi svamiji i Gurai? Ista stvar se dogodila i Kri-
ni. Samo dvoje ili troje njih su bili u stanju da mu se odazo-
vu.
Njegovu boanstvenost je prepoznalo pola tuceta Ijudi i imao
je dva prava uenika koje je pouavao. Arunu, koji je od nje-
ga nauio Bagavad Gitu i jo jedan izvarrean ovek po imenu
Udava, koji je kasnije uio od njega, upravo pre no to je Krina
napustio svet.
Izgleda da se ak i Aruna vratio Krini mnogo posle rata i
rekao mu: Zna, seam se da si mi dao neko velianstveno upu-
tstvo u toku rata, ali sam zaboravio njegov najvei deo. Bilo
je nadahnjujue, toliko pamtim, ali sam ga zaboravio. M oe li
ga ponoviti? Ovde ne govorim o gospodinu tom i tom, koji slu-
a svamija tog i tog i potom zaboravlja priu. Mi smo svi smr-
tnici i podloni smo grekama. A li, ovde je svemogui Bog po-
duavao Arunu, koji bi trebalo da je fantastina linost, a on je
ipak rekao "zaboravio sam emu si me uio". Kakv je to ue-
nik?
Prema tome, nije lako. Ne govorim nita uvredljivo o nama
ili o Guruu, ali stvar ova je krajnje sveta i krajnje teka. U su-
protnom bi milioni ljudi zahtevali da budu sledbenici Gurua i

147
 ss~ GURU I UEniR %>

svi bi postigli prosvetljenje. Zato je sluenje neophodno da bi sr-

ce moglo doslovno da odrazi Guruove pouke i da od tada hude-
te jedno. To je najsvetiji i najdivniji odnos. Zapravo i nema od-
nosa, vi ste jedno. Tek kada se ogodi to jedinstvo sledbenik po-
staje Guru, ne pre toga,,
U uvenom jedanaestom poglavlju Bagavad Gite, Aruna
ugleda kosmiki oblik Krine i sebe. Trenutak ranije, Krina je
stajao pred njim kao ljudsko bie, a onda je iznenada postao ko-
smiko bie. U tom kosmikom biu on kae: Vidim takoe
i sebe. Vidim tebe, vidim sebe kako stojim na bojnom polju i
vidim sav ovaj narod. Sva bia u univerzumu su viena u tvo-
me telu, ukljuujui i mene. Tek kada se poseduie takvo vie-
nje uitelj jpostaie..GunL.iILMlo_ko postaie Guru.
Da li se sluenje prekida na toj taki? Ne. Da li se predanost
okonava? Ne. Jer, tada su vam oi otvorene. V i gledate tu oso-
bu pred vama i iznenada uvidate da vaa ogranienja nisu sa-
svim nestala. Imali ste blesak te istine i zato je Guru tu, ali ni-
ste potpuno slobodni. Upravo tada neka pouka, neko verbalno sa-
optenje moe biti od koristi, na taki kada ste imali blesak i
stoga je on postao va Guru, a vi ste uenik. Tada se ovaj od-
nos nastavlja na predivan nain.
Od tada se njegova uputstva odraavaju u vaem srcu. Po-
stoji predanost i skoro totalna ispranjenost od ega. istota je
tu i Guruove pouke i naredbe se odraavaju u vaem srcu. Slu-
enje je tada prirodno. 0 Guruovim uputstvima ne treba ni raz-
miljati. Ne treba ni da pomislite "je li to ispravno ili pogreno?"
To nije zapoved. Ako mi je reeno da treba da se povinujem i
ja se povinujem zato to mi je to reeno, to nije povinovanje, to
je licemerje.
A li, kada sam imao blesak istine, onda izgleda kao da Gu-
ruove naredbe izlaze iz mene. U tom blesku, ego je izgubio svo-
ju neprozimost. Nije iezao, ali je postao poput providnog sta-
kla i sve ispravnije i savrenije odraava Gurua. A ko Guru mi-
sli o neemu, to se odraava u vama i ispoljava se...

148
 \?* Ciuru-ueniK %>

... Jednom mi je bilo reeno da Guru moe da vas provera-

va. Ja ne verujem u to, kao to ne verujem da Bog moe da
nas kazni. Ne verujem da Gurui treba da nas proveravaju. ak
ako me i Guru proverava i ja ga nagonski i bezuslovno poslu-
am, on e ustanoviti da ovaj glupan ne zasluuje da bude te-
stiran. Poto uinim upravo ono to mi Guru kae, on e pre-
inaiti svoj stav.
Idem Guruu zato to nisam u stanju da otkrijem stvarnost.
Dao^atrTve od sebe ali to nije mogue, tako da olazim nje-
mu i predajem se njegovim stopalima. A ko i pored toga imam
nameru da ga proverim, da otkrijem ko je on, onda je to oholost.
U jednoj od Upaniaa postoji pria o oveku koji dolazi kod
velikog mudraca zbog uputstva, zbog samospoznaje, a mudrac
reaguje na veoma udan nain. On kae: ,,Ja imarn jednu kravu.
Uzmi je sa sobom i staraj se o njoj i vrati se k meni kada se
ona razmnoi u hiljau krava. Tada u ti rei ta znai samo-
spoznaja. Momak nije postavljao pitanja niti je rekao: ,,Ja sam
ti doao zbog samospoznaje, a ti me tretira kao kravara . Nije
na vama da se_raspravljate sa Guruom, niko vas rtije prisilio da
idete k nicnui. Guru nije traio da doete i budete njegov sled-
benik. V i ste doli k njemu.
I, tako je momak bezuslovno posluao. Odveo je kravu i str-
pljivo je brinuo o njoj. Krava se razmnoavala, bilo je sve vie
krava i konano ih je bilo hiljadu. Tada se momak vratio u Gu-
ruov aram sa hiljadu krava a usput je bio pouavan od raznih
bia. Sledbenik je uveo krave u Guruovo dvorite i priao Gu-
ruu. Guru ree: H ej, ti blistavo sija samospoznajom, ko te je
pouio? B ia drugaija od ljudskih, gospoine , odgovori mo-
mak.
A ko nauite da se povinujete, srce vam istog trena postaje
isto. ta je va problem? Va problem je ego, zar ne? Ego je
taj koji kae "neu posluati", ili kae: ekaj, je li Guru bio

149
 v* GURU I UEPUK

pri zdravoj pameti kada je to rekao? Moda se alio, moda ni-

je mislio ozbiljno ili nije raspolagao svim injeniama. Ja znam
neto vie o tome i zato je moja dunost da to kaem Guruu.
Uostalom, on je sa Himalaja, a ti ljui ne poznaju nau civili-
zaciju, nau kulturu, tako da je bolje da ga prosvetim. Jednog
trenutka hranite svoj ego, a sledeeg molite Gurua da ga od-
strani. Na um stvara nebrojene razloge zato ne mogu ili ne
treba bezuslovno da posluam Gurua. Eto, pretpostavimo da je
dao pogreno uputstvo, a ja ga slepo posluam i to dovede do
propasti? ivot mi moe biti upropaten, ili njegov ivot, ili i-
tava misija moe doiveti slom.

Sta je to to kae ,,ne ? Ego. Jesam li u stanju da i njega

predam? Setio sam se divne Isusove izreke iz Bibilije: "Videli
ste me i jo uvek ne verujete u mene. Kako ete onda verovati
ti Boga kojeg nikada niste videli?" Guru je stvaran, a ja ne e-
lim da mu se povinujem, pa kako u se onda povinovati nekom
Bogu kojeg nikada nisam video?
Ego je protivnik, jedina prepreka na stazi samorealizacije. Dan
za danom ponavljam da je svet iluzija, projekcija moga vlastit-
og uma, moga miljenja, a pritom sam sve vreme zabrinut za
SEBE.

... Dakle, postoji neto izvanredno u ovom bezuslovnom po-

vinovanju. Oni od vas koji nemaju Gum a moda moraju uzeti
svoje vlastito unutarnje bie za Gurua ili svakoga smatrati za
svoga Gurua. A ko nemam Guraa, onda v l potajete moj Guru,
to znai da sam spreman svakoga da posluam, da sam zatoio
poslunost u svetilite svoga srca. Ova poslunost je vrhovna vrli-
na. Kao to ljubav zatoena u srcu tee prema svima, tako i po-
slunost zatoena u srcu tee prema svima. Svako postaje moj
Guru, onosno moj Guru me pouava kroz sva bia.

150
 m* Ouru-ueniK

ak i kada ovek ima Gurua, ako je nauio da se povinuje

njemu, za njega je prirodno da se povinuje. On je nauio veti-
nu povinovanja i sada je u stanju da u trenu savlada jedinu oz-
biljnu prepreku na stazi realizacije, a to je ego. Nauio sam da
se povinujem svome Guruu i zato sam nauio da se povinujem
vama, svakome. ta se deava kada neko kae jednu stvar, a
drugu neko drugi? Ja utim dok vi izmedu sebe ne odluite ko-
ga treba da posluam i onda posluam...

... Postavljeno je pitanje o tome da li nam je doputeno da

postavljamo pitanja Gurau, ako treba bezuslovno da ga slua-
mo? Ima bar dve vrste pitanja. Jeno je iskrena elja da se nau-
i, da se razume, da se pojasni uputstvo. Draga vrsta ispitivanja
je tipa "ko si ti da mi kae?". U Bagavad Giti smo naroito za-
moljeni da pitamo da biste stekli veu jasnou. A ko je sumnja
u vaem srcu, srce je zatvoreno i neete dobiti nita. Pitati iz e-
lje za pojanjenjem je u redu, ali je sumnjati porazno.
A , to je zaista mogue samo ako se popnemo jednu stepe-
nicu vie. Znam da je ovo prilino sporna stvar. Od oveka se
trai da obogotvori Gurua, da u njemu vidi Boga. U aramima
je bilo uobiajeno da se bukvalno oboava Gura, kao to mi obo-
avamo Boga, da mu se noge peru u mleku i vodi i da se to
mleko i voda popiju; da se na njegova stopala poloi cvee, po-
navljajui mantre u kojima se navodi da ja , slebenik, smatram
tebe, svoga Gurua, za Boga. To je znaenje stiha: "Gura Bra-
ma, Guru Vinu, Guru Devo Mahevara". Osnovna zamisao je
da ovaj Guru, koji je izvor moga nadahnua, koji me vodi ka
prosvetljenju, koji mi pokazuje stazu ka prosvetljenju, koji ot-
vara vrata prosvetljenja - jeste prosvetljenje lino...

... Sri Mahant Ramsvarup Dasi je rekao da, ako hoete da

vidite Boga, treba da posmatrate svetog oveka. Videete Boga

151
 s> CiUKU I UENIK

odraenog u njemu. Kao to je suneva svetlost odraena u i-

stom, dobro uglaanom ogledalu, tako je Boja svetlost odrae-
na u njemu. Moda niste u stanju da gledate sunevu svetlost
golim oima, ali ete moi da gledate njen odraz u ogledalu.
A li, mogue je i to da nae oi i um vide i neto ne tako
boansko u linosti Gurua? Sta da se radi s tim? V i ga oboa-
vate, znajui da Bog nije ogranien na to telo, ak ni Guru nije
ogranien na to telo. A li, kada va um uoi neku manu u toj
linosti, kako da se nosite s tim? To je jednostavno. Uviam da
je mana u mome vienju, a ne u Guruu. Kako postupati sa lju-
dima koji kau da Bog nije savren? Pogleajte ovaj svet. Ne-
ke oi mogu videti samo zlo. To je udna razonoda. Takva oso-
ba videe neto pogreno ak i u Bogu, da ne govorimo o ljud-
skoj linosti Gurua...

... Od svakoga uim i svakoga smatram za Boga i potujem

kao Boga. Jeino je tada moja duhovna evolucija mogua. Mo-
rao sam strogo da obuavam svoj um da ne vidi nikakvo zlo ni
u kome, poto je svako moj Guru. A ko naiem na nekoga zlo-
udnog, drim ga za svoga Gurua i zakljuujem: O vaj Guru
je tajanstveno bie, on me ui da nije dobro razljutiti se . On
kae: Posmatraj me kada sam razjaren. Osea li se srenim
preda mnom? Ne. Nemoj besneti kao to to ja sada inim, jer
e rasterati sve svoje prijatelje. Budi paljiv. Eto emu me on
ui.
Od nekih Guraa uim ta da radim, a od dragih ta da ne
radim. A li, to ne znai da je ta osoba zla ili porona. Ona mi
prilazi i svojim primerom me ui ta je poeljno za mene, a ta
nepoeljno. Ne kaem da je on naprasita osoba, nego od njega
uim da je bes zlo koje treba izbegavati. Tako uim da ne vi-
dim zlo u drugima. A ko moje oi pronadu neto u drugima to
moj um naziva zlim , to se svakako nalazi u meni, inae ga ne
bih mogao prepoznati. Sama re "prepoznati" znai znati, uvide-

152
 ^ Quru-uenik -<v

ti, poznati ponovo, to znai da to prvo moram videti unutar se-

be, a zatim prepoznati u vama,

Totalno ili bezuslovno povinovanje ili predavanje Guruu i

posveenost Guruu, to su preuslovi za Guru sevu (sluenje
Gurua), temelje se na veri i pobonosti, Do predavanja ne do-
lazi ako postoji rezervisanost, kao u sluaju kada prilazim Gu-
ruu sa stavom da imam mali problem i da ga on moda moe
srediti. Oseam da je on prijatan ovek, lako dostupan i da ne
naplauje previe. Hajde da mu priem i pitam ga.
A ko ovek tako postupi, ne dogaa se istinsko predavanje,
nema posveenosti i zato je sve ostalo beskorisno. U tom slua-
ju se ophodite sa Guruom vie kao sa psiholokim savetnikom,
nekim iji savet kupujete za par rupija. Kaete sebi: ,,Pa, ne
vredi to bog zna koliko. Ako mi se uini da ima smisla prihva-
tiu, a ako ne - izgubiu samo par rupija! To ne otvara vae
srce i svetlost se ne pojavljuje. Sve dok postoji unjajui oseaj
da se radi o neernu to i sam mogu da reim, ne javlja se po-
sveenost i predanost nije mogua.
Postoji neto to je nuno u ovoj stvari. Morali ste se bori-
ti i boriti i boriti i naporno stremiti pre nego to ste stigli do
orsokaka. A ko niste zapali u orsokak, nema Gurua. M oda
ste stigli do orsokaka iskusivi neto u svome ivotu, time to
ste stavljeni u situaciju u kojoj ste potpuno beznadeni i nema
izlaza iz vae elije i nita ne moete videti. Tada ste spremni
da udarate glavom o svaki oak iz sveg srca i celim svojim bi-
em.
Ili ste, kao Buda ili Isus Hrist ili kao neki drugi veliki sve-
tac ili spasitelj, videli tragediju zvanu Ijuski ivot, a takoe ste
spoznali nemogunost da dokuite istinu vlastitim trudom. Ali,
morali ste doi do ove take. Meni to nije mogue, Boe, mo-
lim te pomozi. Cak ni ne znate ko ili ta je Guru i molite se
nekom biu mada ne znate kome. U oajanju ste i u tom oa-

153
 GURU I UEMIK -v
janju srce krvari, moli, vapi za pomo. ,,Ko god da si ti, koji si
stvorio ovaj svet, zato si ga stvorio ovakvim ? Ne znam koju
formulaciju vae oajanje moe uzeti, ali mora se stii do ove
take. To je lekcija u prvom poglavlju Bagavad Gite. Morate
stii do tog stanja utuenosti. To se takode naziva jogom - Ar-
una visada joga u Bagavad Giti. Ne znam ta da radim, gde
god se okrenem nailazim na orsokak. ta mi je initi?
Naravno, poto smo svi mi ve naueni i uslovljeni da je Bog
stvorio svet i da postoji Bog koji je odgovoran za ovaj svemir,
koji ga ureuje i regulie stvari u njemu, prirodno je da su ova
utuenost i posledina molitva obraanje Bogu. Ne znate ta je
Bog, a uslovno govorei, to je onaj Bog koji vam olazi kao
Guru. Vi ga pitate i njegove rei su nadahnjujue, one iz temelja
menjaju va pogled na ivot.
A ko se to ne dogoi, nema Gurua. I, alje morate da se mo-
lite i da traite, ak i kad ste imali blesak ove preobraavajue
poruke, nagovetaj, obavetenje - to nije obavetenje, to je ne-
to gorue. Zato se obavetenje naziva mantra. Mantra ne znai
samo pevanje "Om nama ivaja, Om namo Narajana", nego zna-
i i obavetenje koje preobraava ivot.
Moda ste to imali, ali tu ima i jedan trik. Ukoliko niste do-
speli do tog stanja utuenosti, va um, vae srce ili va intelekt,
navee vas na misao: Otiao sam i pitao ga i on je rekao ne-
to zanimljivo. Upravo tada, neto je kljocnulo u meni i otkrio
sam. Neto se u vama ponovo die i odbija da se preda. I, ka-
e: ,,Ne, ne. On je bistar tip, nema ta. Razgovarao sam s njim,
izlio mu sav teret svoga srca i dolo je do katarze i u tom se
katarzinom procesu cela stvar razjasnila. I, dalje odbijate da
priznate da je svetlost stigla iz njega.
Ne znam da li ste bili u takvoj situaciji i posmatrali sebe.
Ego je tako tvrd, izgleda kao da se predao a onda se ponovo
budi i vi i alje kruite i kruite. Sve dok ste u auri ne moete
izai iz nje. Moraete ui u vrelu vodu. Znate li ta radi svile-

154
 Guru-uenik -v

na buba? Ona tka auru oko sebe i zatim ulazi u vrelu vodu.
To je njeno odredite i iz toga nastaje svileni doti ili sari. Tako
i vi istkate ovu auru oko sebe. Ja pronalazim reenje i ne tre-
ba mi niija pomo. Nastavljate da tkate tu auru i uhvaeni
ste u nju kao u klopku. Kako god se slobonima oseali u njoj,
vi niste slobodni, dok ponovo iz te vrele vode ne zavapite:
Molim te, Boe, ima li izlaza iz ovoga?
Prema tome, ovek mora da zapadne u taj beznadeni or-
sokak i tada dolazi molitva. Ne znamo ta je molitva, dok ne
doemo u tu situaciju. Svi se mi molimo, a ne znamo ta znai
molitva, samo nejasno izgovaramo neke rei. Da bi molitva do-
lazila iz srca, neophoni su to oajanje i ta utuenost.. Na nau
nesreu, mi nismo izloeni toj vrsti borbe na ivot i smrt. Na
ivot je tako lak i postao je tako raskoan i udoban, da jo za-
dugo neemo uopte stii do te take. Kada smrt zakuca na vra-
ta verovatno emo razmiljati o neemu drugom i to e biti pro-
past. Mora se stii do tog stanja utuenosti u kojem ne nalazite
apsolutno nikakvo svetlo i onda molite "Boe, potm.gaj!"
T o Boje svetlo vam olazi kao Guru. Njegove rei vam slu-
e kao upaljena svetiljka koja vam osvetljava stazu. Ne radi se
o tome da on postaje Guru,mn-jeste~Guru,-U toj svetlosti vidite
stazu. "Vi" vidite stazu. Ovo je pomalo rizino. ak i ako se slo-
ite da je on va Guru, potom kaete da ste u njegovom prisu-
stvu vi imali velianstveno unutamje reenje problema. VLi..da-
lje vidite pui. Ego se upravo mie, glea jednim okom, tek to
se ne podigne. Uopte nije lako doi do potpune predaje. On je
velika linost, osvetlio je stazu moga ivota, ali zato bi treba-
lo da mu se predam?
Kako e se onda ta vera ili predanost pojaviti? esto, opet
na nau nesreu, preko neke vrste natprirodne moi koju smo
otkrili u Guruu. Jo pamtim jedan za mene znaajan dogaaj iz
ivota Gurudeva. Otiao sam u aram, pridruio mu se 1945. po-
to sam nekoliko puta ve bio tamo i uskoro se neto dogodilo.

155
 QURU I U m iK -v

Dva oveka su se svadala u aramu i desilo se da sam ja to vi-

de'o. Obojica su bili svamiji za koje sam imao najdublje poto-
vanje. M islio sam da su svi ti svamiji izvanredno prosvetljena
bia. Bio sam okiran. Bio sam novajlija i imao sam svoje vi-
enje o tome kakvi treba da su svamiji i kakav treba da je a-
ram. Kakvi su ovo ljudi? Izgledalo je da sam ja bolji od toga.
Vratio sam se u svoju sobu i razmiljao: ,,Da li da ostanem
ili da se vratim u Delhi i nastavim da radim tamo i da uz to vr-
im neki oblik sluenja Gurudevu? M ogu da nastavim da radim
za vladu, da zaraujem novae, a osim toga i da vrim neku se-
vu. Niko nije video ni da sam bio tamo, ni da sam se vratio u
sobu.
Kroz nekoliko minuta Gurudev je uao u moju sobu. B ez
ikakvih ceremonija je spustio svoju torbu, seo i pogledao me. Ni-
sam znao ta da radim. Bilo je to prvi put da sam ga video iz
tolike blizine i jo nasamo. Gledao mi je pravo u oi i rekao:
Postoji reka koja tee izmedu arama i grada. Nemoj misliti da
si, samo zato to si preao reku i doao ovamo, stigao na nebo,
a da je ono drugo mesto pakao i da si sloboan od maje. Ma-
ja je svugde. ak i na nebu e pronai svu ovu obmanu i za-
bluu, pohotu, pohlepu, bes i sve ostalo.
Nastavio je: ,,Ja sam stvorio ovo mesto. Pogleda li ga, oku-
pa se u Gangi, meditira na obali Gange ili u umi, ide u hram,
prisustvuje pui, vri neko sluenje, ide u biblioteku, prou-
ava, poe u etnju i tako to, nai e ovde sve pogodnosti
za dobar ivot, za duhovni ivot, ako ume da razluuje i ako
si mudar. A li, ako hoe da se upusti u pohotu, bes, pohlepu i
ostalo, ovo mesto obiluje i time. Izaberi ta hoe. Uzeo je
svoju torbu i izaao.
Rekoh sebi: Boe, ko li mu je rekao sve ovo? Kako je to
doao, kao neki izvanredni vidovnjak? Izgleda da ovaj ovek zna
ta ja mislim dok seim u svojoj sobi. U tome se nalazi opa-
snost. Zato? Od tada se bojite da mislite.

156
 'fi- Guru-uenik %

M ogue je da ekamo takav dogadaj. A li, i uvid da stvari

tako stoje, ve zahteva veru. Ne znam da li to shvatate. A ko ne-
mate tu veru, tu predanost, onda mislite: ,,Ma, mora da rne je
neko spazio tamo, mora da mu je neko rekao da sam video onu
dvojicu u svai i da bih mogao otii kui. Va vlastiti pogreni
um stvara sve vrste opravdanja, jer ako uvidite da je to to, pre-
aja-je prirodna. V i i nemate ta da predate, on je sve uzeo. U
tom trenutku oseate da ste potpuno nemono bie. Ja nisam mo-
gao da reim problem ivota, problem koji sam ja od ivota st-
vorio, ne mogu da shvatim istinu o ovome svetu, o svetu i sv-
im njegovim odnosima, a ovde je osoba koja je to reila i on je
sve to uklonio. Ja vie ne postojim.
Tada predanost postaje prirodna i ceo va ivot postaje Guru
seva, to god da radite. uo sam kako mnogi istaknuti svami-
ji govore da im njihov Guru dolazi i razgovara s njima u sno-
vima. Sve to moe biti tano, ali ak ni to nije neophodno. Gu-
ru je taj koji deluje kroz vas sve vreme. A li - tu je veliko a li.
Mogue je da samskare ili neki oiljci, ostavljeni u umu od pre-
thodnih iskustava i radnji, jo postoje i povremeno mogu da oi-
ve. U tome je opasnost.
Dakle, okle treba da budem posveen Guruu? Dokle treba
da pazim da ova preanost bude iskrena, potpuna i bezrezerv-
na? Sve dok niste u potpunosti utvreni u kosmikoj svesnos-
ti, u svesnosti Boga, sve dok sama mogunost oivljavanja ega
ne prestane da postoji. Prema tome, dokle? Sve dok traje telo.
Sve dok telo postoji, ova preanost Guruu, ovo sluenje Gurua
se mora nastaviti, u suprotnom je mogue ponovo pasti. Mo-
gue je da ego ponovo oivi i ojaa, ustane i stvori isti stari
problem.
O M ..........................OM

Om saha navavatu saha nau bunaktu

saha virjam karavavahe
tedasvinavadi tam astu ma vidvisavahe.

157
 ss>* GURU I UEMIK -4-

Om anti anti anti.

Om, neka nas On zatiti (Gurua i uenika),

Neka zajedno stvorimo duhovnu energiju,
Neka nae stremljenje bude plodonosno.
Neka ne bude nesloge meu nama.
Om mir mir mir!

158
 Guru
(Olomci)

IVANANDA V A L E N T IN A

Nema vee ljubavi od ljubavi Due. Izmeu sretnika koji se vo-

le u duhu postoji blistava, obojena spona. Bliskost biva tako su-
ptilna i ista, da nije neophodna fizika blizina. Postoji jedino
duboko, nemo oboavanje.

Koncept duhovnog odailjanja s jedne strane i duhovne prijem-

ivosti s druge - najistiji je i najuzvieniji cvet veze izmeu
dua. Ovo nadmauje sve odnose u svim svetovima! Jer, to je
sveta veza, inspirativno nastojanje i Boanski Poduhvat. Cinje-
nica da je ova uzviena traicija poznata svim narodima svih vre-
mena, pokazuje da se Vrhovna M o obelodanila celom ove-
anstvu u formi potovanja, zahvalnosti, poniznosti i povinova-

159
 \s* QURU I UEMIK

nja sledbenika; i u formi vatrene posveenosti, samodavanja i

uzvienog odailjanja Uitelja.

Stvarna glad za Istinom se javlja iskljuivo kada su vam sve ig-

rake sveta postale beznaajne. I, tada jednostavno morate sre-
sti nekoga ko e vam apnuti re Nade. Takav je Kosm iki Za-
kon.

Kako prepoznati istinskog Gurua? Pre svega - morate biti istin-

ski sledbenik..Samo istinski muziar vam odmah moe iskaza-
ti Mocartovu vrednost. Samo osoba prijemiva za boje moe pr-
epoznati stvarnu lepotu majstorski naslikanog pejzaa. Samo pe-
snik moe uivati u uzvienoj poeziji. I, samo istinski sledbe-
nik jjr a g a la c za Istinom moe razlikovati istinskog Guma.

Kako prepoznajemo svoga Gurua? Preobraajem koji se dogaa

u naim duama. Gurudev ivananda, poput virtuoznog muzia-
ra, uzeo mi je duu i odsvirao udesnu melodiju na njoj. Bila
je to kratka meloija, ali meloija genijalnog muziara. Ona od-
jekuje i veno e odjekivati u mojoj Dui. Gurudev je magino
unitio nakupljene ulne ivote u njoj. Oslobodio me je od ega.
Jednostavno je i silovito otvorio Kapiju ka Beskraju. I, jo vie
od toga, preneo mi je svoje strpljenje u sluenju dmgih i nepri-
strasnu ljubav prema njima.
To je M o istinskog Gurua kada je Dua spremna da prima.

Intenzivno misliti, znai privlaiti objekt naih misli. Stalno ra-

zmiljati o najuzvienijim aspektima naeg izabranog Ideala, zna-
'i biti uronjen u duboku meditaciju. Kvalitet oseanja koji je iz-
van naih misli, odreuje na duhovni razvoj.

160
 s? Quru

to je vea privlanost izmedu Gurua i uenika, to su udesni-

ji rezultati odailjanja s jedne i asimilacije s druge strane. Sve
dok se ne dogodi najvee udo i dve se due stope u Jedno.

Na istinski ivot poinje kada se okrenemo od svetovnih prija-

teljstava i ljubavi i vatreno tragamo za veitim mirom Duhovne
Ljubavi. A , ko moe vie voleti i vie dati od Gurua ili onoga
ko duhovno razdeljuje ono to sam najbolje zna i voli? Niko, ni-
ko u svim svetovima!
Guru voli nepristrasno. Sledbenik, u poetku, uglavnom stra-
sno i lino oboava; zatim, uz pomo Milosti i primera Gurua,
stie sposobnost da kroi u samo Guruovo srce i poistoveti se
s Voljenim. Tada nastaje Mir, koji doputa formiranje naeg no-
vog karaktera.
Naa samoa nije nepristupanost, ve 'sjedinjenje s Vrhov-
nim preko Gurua. Intenzivnom osamljenou, sa Guru-bakti u
naim srcima, stiemo Mudrost i znanje. Postajemo pravilno is-
poljeni i pravilno obuzdani. Postajemo dobro usklaeni. Naa Gu-
ru-bakti nas ini imunim na manje ljubavi, ali uveava saosea-
nje i samilost u nama.

Da u proteklih nekoliko godina nisam imala apsolutnu koncent-

raciju na Oboavanog Gurudeva, ne bih mogla da vam kaem
ono to u vam sada rei: Guru je ivot Veni, Ljubav Nepro-
lazna, Pesma Nebeska!
D a, Guru je Boanski Voljeni, nita manje! Oboavanje Gu-
rua se uglavnom zasniva na ogromnoj zahvalnosti. Neooljiva
je lepota u pronalaenju savrene due koja ne samo da je blis-
tava i izvanredno ista, mudra i znalaka, nego je takoe i pre-
cizan odgovor na sve nae duhovne potrebe. Pravi Guru otvara
sve potencijale uenikove due... U svakom mom bogosluenju
uvek je zadovoljstvo Guruovog Prisustva. Ovo Prisustvo nada-

161
 - GURU I UErilK ->y

hnjuje beskrajno i ubrzava proces svih sadana.

B ez Gurua, naa evolucija je mehaniki, beskrajno spor proces;

sa Guruom, to je radostan i svestan pohod napred. To je naa
sveta i intimna veza sa onim Vrhovnim koje je duboko skrive-
no u sri naih srca. Nae slavljenje Gurua je slavljenje Boga ili
Vrhovne Istine. To je joga - inteligentna saradnja sa Boanskom
Voljom.

B ez arkog, vatrenog oboavanja Gurua, ni sluenje u svetu, ni

meitacija i osama, nisu plodonosni. Da bismo uspeli, treba sta-
Ino da smo nadahnuti blistavim primerom.

Pogreno je vezati se za "svoje drage". Jednako pogreno je do-

zvoliti drugima da budu zalueni, opinjeni i oarani nama.
Ispravno je videti boanski element u svakom ljuskom biu
- tavie, u svakom stvorenju.
Ispravno je videti jedino Boga u svome Guruu. "Onaj ko vidi
ljudsko bie u svome Guruu - taj je ivotinja", kae ivananda.

Kada ste u potpunosti osvojeni boanskim osobinama svoga Gu-

rua, koncentriete se na njega s ogromnom snagom. Posebni sa-
ti za meditaciju postaju tiho optenje sa najviim unutar vas -
preko svesti o najviem unutar vaeg Gurua.

Stalna svest o Guruovom Savrenstvu je sama po sebi meditaci-

ja. O vo je tvar ikustva. Obraate mu se sa krajnjom jednosta-
vribu, jer neprekidno oseate Njegovo prisno prisustvo. Moe-
te razgovarati s Njim i uti Njegov glas. Va razgovor, naravno,

162
 v* Guru

nije obian. To je uzvieno velianje, divljenje i oboavanje.

Veliati Gurua je boanstvena radost.

iriti njegove pouke je velika povlastica,
ali primenjivati Guruova uzviena uenja
u naem svakonevnom ivotu
jeste stroga obaveza.

Ne eznuti ak ni za Milou;
ne oekivati ak ni rukovoenje;
ne zavisiti ak ni od Gurua -
to je pravo postignue,
ali postati JEDNO sa Guruom i Bogom
jeste istinsko ispunjenje!
A ko prepoznamo Savrenstvo (istinu o T A T T V A M ASI!)
mi postajemo samo to Savrenstvo!
ak i bleskovi ove potresne Svesnosti
oslobaaju nas od hipnotisanosti u telu.

Valentina je, u stvari, nestala - postoji samo Gurudev. Sve je

ivananda! Savrena Dua zaista moe da preobrazi nesavrenu
u svoju slinost. M ilost Gurua ne poznaje granice. Nain na ko-
ji on vodi, inspirie i prosveuje je apsolutna tajna. Njegove mo-
i su beskrajne. Smrt ga ini jo ivljim i monijim, jer je On
tada bez svojih ljudskih, ograniavajuih dodataka - tela i smr-
tnoga uma.

Potovanje Gurua je garancija naega rasta. Ponizno predavanje

njegovoj blagotvomoj volji nas sjedinjuje. Molitveno oboavanje
njegovog uzvienog karaktera oplemenjuje nae ljudske strasti i

163
 ss GURU I UEMIK %-

spreava nezdravo i sebino prianjanje. Koncentracija na Guru-

ove pouke, ispravno pokree nau saanu. U srazmeri s ovom
koncentracijom, sva nas svetovna interesovanja postupno napu-
taju i mi zatiemo sebe u svetom savezu s Voljenom Duom.
Uzbuenje ove oplemenjenosti linih oseanja je neopisivo.
Ona nas oslobaa od starih sklonosti-odbojnosti; ona uklanja fru-
stracije; ini nas neustraivim posredstvom nove svesti o Guru-
ovom prisustvu, upravljanju, ljubavi, zatiti - o svemu o emu
srce moe da sanja.
Neka na izabrani Ideal boravi u samoj sri naih srca u sva-
kom trenutku ivota. ak i u snu, treba misliti na Gurua, jer
on je otkucaj naih srca i sutina naih ivota. Sataguru aja!

164
Odnos Gurua i uenika:
stvaranje veza i
odstupanje od
projekcija

VIKTOR MENSFILD

165
 S?" GURU I UEPilK

Kratak pregled

Dok je za neke odnos Guru-uenik od najvie vrednosti, za dru-

ge je on izvor velike eksploatacije. Velike tekoe u tom odno-
su podstiu neke osobe da se zalau za ukidanje ovog drevnog
oblika duhovnog obuavanja. Nasuprot tome, ja tragam za refo-
rmom kroz razumevanje. Upotrebljavam formulaciju Karla Jun-
ga o prenosu, u kombinaciji sa tekstovima Pola Brontona o od-
nosu Guru-uenik, da bih analizirao ovaj odnos i psiholoki i spi-
ritualno. Psiholoki je naglaen prenos, a spiritualno je raspra-
vljena telepatska veza izmeu Gurua i uenika. Poto su nae te-
koe sa odnosom preteno psiholoke, nudim nekoliko predlo-
ga kako ih savladati. Dublje razumevanje nam moe pomoi da
izbegnemo neke od zamki otkrivenih u precestim skandalima i
da odnos uinimo svesnijim i savremenijim, tako da odraava i-
njenice zapadne psihe X X veka.
Emotivne veze su, uopte, veoma znaajne za Ijudska bia.
A li, one jo sadre projekcije i od sutinske je vanosti obusta-
viti te projekcije da bismo doli do sebe i do objektivnosti. Emo-
tivni odnosi su odnosi elje, uprljani prinudom i potiskivanjem;
neto se oekuje od druge osobe i to i nju i nas, ini neslobo-
dnim. Objektivno saznanje lei skriveno iza privlanosti emotiv-
nog odnosa; ini se da je to sredinja tajna. Samo kroz objekti-
vno saznanje, mogua je istinska veza.

K .G . Jung

,,Na kraju, on mora iznutra da se oslobodi od svega i najzad,

od bilo kojeg uitelja kojeg ima, kao i od same potrage. Tek ta-
da moe da opstane sam unutar svoga bia i da bude jedno sa
Bogom .

Pol Bronton

166
 O nos G urua i uenika

I Uvod

Odnos Guru-uenik moe biti odnos najvieg smisla ili naj-

goreg iskoritavanja. U poslenjih nekoliko decenija, izvetaji o
svim vrstama bolne eksploatacije i zloupotrebe ovog odnosa, pre-
plavili su zapadne medije, a njihova uestalost i dalje raste. Sre-
om, nemam nita da doprinesem toj alosnoj evidenciji. Me-
utim, uestalost i ozbiljnost problema sa odnosom Guru-uenik
naveli su neke autore da se zaloe za potpuno ukidanje tog sis-
tema. Umesto toga, nadam se da e moj napor da shvatim od-
nos Guru-uenik, kako duhovno tako i psiholoki, doprineti sa-
vremenijoj i svesnijoj formi odnosa, otpornijoj na slabosti koje
su se pojavile u skoranjim izvetajima i skandalima.
Na Zapadu, odnos analitiar-analizirani, mada razliit po ob-
liku i nameri, ima mnogo slinosti sa odnosom Guru-uenik. Psi-
hoanalitiarska zajednica je opseno istraila odnos analitiar-ana-
lizirani u pojmovima prenosa (transfera) i kontra-prenosa i sm-
atra da je delovanje putem prenosa vaan element terapije. Ma-
da istonjake tradicije veoma naglaavaju odnos Guru-uenik,
esto ga inei sreditem duhovnog ivota, one su neovoljno
uinile da analiziraju prirodu i znaenje ovog bazinog odnosa.
Ovde iznosim Jungovo shvatanje prenosa povezano sa tajnama
veze Guru-uenik kako ih je opisao Pol Bronton, ija ela o
ovoj temi su prema mojim saznanjima najiscrpnija.
Tibetanski budisti istiu Guru-jogu vie od bilo koje druge
glavne tradicije. Svakako, i oni doivljavaju skandale i poteko-
e sa odnosom. Ovi problemi su u velikoj meri odgovomi za
reformu koju je naglasio Dalaj Lama, koji nudi mnogo prilag-
odljivije tumaenje odnosa od onog koje se moe nai u glavn-

167
 GURU 1 UENIK */
im traicionalnim spisima, kao to je njihov uveni Lam Rim .
Iako se moj pristup onosu Guru-uenik razlikuje od Dalaj La-
minog, on je u skladu s njim. M oje nastojanje razlikuje se i u
pristupu i ciljevima. Ja se fokusiram na odnos iz ugla uenika.
Neu se posveivati psihologiji spiritualnih grupa, tome kako tre-
ba odabrati Gurua, velikoj raznovrsnosti moguih odnosa Guru-
uenik, niti ta to znai za Gurua. Umesto toga, vrsto u se us-
redsrediti na psiholoke i duhovne razloge zato je taj odnos ta-
ko poseban i snaan i zato njegova jedinstvenost vodi kako do
duhovnih koristi, tako i do psiholokih problema.
Poto je zavrio svoje poslednje veliko delo M ysterium C o -
n iu n ctio n is, Jung je rekao o odnosu prenosa: Verajem da ovde
nisam rekao sve o ovoj temi; postoji jo mnogo toga, ali ja sam
je izloio koliko god sam to mogao. S obzirom na ovo Jung-
ovo oseanje nepotpunosti u vezi prenosa i dubina i tajni odno-
sa Guru-uenik, moj pokuaj da se latim ove sloene teme de-
luje u najboljem sluaju drsko. I, pored toga, naoruan razum-
evanjem teine zadstka, paljivim prouavanjem literature, vel-
ikim linim iskustvom sa pokojnim Entonijem Damijanijem, Po-
lom Brantonom, Dalaj Lamom i poslednjim Sri ankaraarjom
iz june Inije, opsenim raspravama s mnogim ljudima koji su
imali ili imaju Gurua, linim iskustvom sa psihoanalitikim sus-
retima i mojim vlastitim tekstovima o prenosu, nadam se da u
baciti bar malo svetla na odnos Guru-uenik.

II Psiholoke pripreme

Za razliku od Frojda koji je prenos smatrao odbrambenim

mehanizmom, Jung ga shvata kao prirodan pokuaj nesvesnog
da obznani svoje sadraje, ispoljavajui ih u spoljnom svetu. Sle-
dei Junga, ja upotrebljavam projekciju kao proces nesvesnog i
emocionalnog pripisivanja, osobama ili stvarima, osobina za ko-

168
 ss* Odnos Qurua i uenika

je ne uspevamo da prepoznamo da potiu iz nas samih. Ne ko-

ristim ovaj izraz filozofski, u smislu da, na kraju krajeva, rni
projektujemo itav svet, kao to neke tradicije tvrde. Umesto
toga, u psiholokoj projekciji, mi nesvesno i emocionalno pripi-
sujemo osobama i stvarima svojstva koja oni zapravo nemaju
- ili bar ne u onoj meri u kojoj mi verujemo da imaju. Osoba
nas obino snabdeva "kukom" na koju kaimo nau projekciju,
ali dokle god projektujemo i bivamo zaveeni u afektu, nikada
ne moemo biti sigurni koliko je od.kuke, te viene osobine, st-
varno tamo gde je mi vidimo, koliko je ona zaista u objektu.
O ve projekcije zamrauju nam vienje i vezuju nas za objekt
u odnose ljubavi-mrnje. Takve mrane i prisilne projekcije nam
kradu racionalnost, slobodu, objektivnost i samospoznaju. Kao
to nam Jung govori u uvodnom citatu, ove projekcije su uvek
udruene sa emocijom. K a d a im am o snanu em ociju , nuno sm o
u p le te n i u p r o je k c iju i tim e u izvestan nivo n esv esn o sti, za visn o-
sti i m anjka o b jektiv n o sti. To vai za savremene ljude, kao i za
nae primitivne pretke. Kao to je Jung esto govorio "mi smo
jo zatrpani projekcijama".
Jung pravi razliku izmeu em ocija ili afekata, koji su uko-
renjeni u nesvesnom i oseanja, koja su racionalna i saznajna sp-
osobnost. Em ocije su nagonske, nehotine reakcije koje remete
racionalni poredak saetosti svojim stihijskim izlivima. Afekti ni-
su 'stvoreni' ili voljno proizveeni; oni se naprosto deavaju.
Oseanja su, naprotiv, racionalne procene, nain saznanja bazi-
ran na vrednostima, na sklonosti i nesklonosti. Zato moemo ima-
ti snana oseanja, a da ipak ne projektujemo. Moemo, na pri-
mer, oseati veliku ljubav za nekoga, a a ipak nismo upleteni
u emocijom optereenu projekciju sa svim njenim iskrivljenjima i
prinudama.
Nesvesno neprekino projektuje neodoljive predstave, bilo
da su one izraavanja senke, anime, ili mudrog starca. Za Junga
Projekcije pretvaraju svet u kopiju ovekovog vlastitog nepoz-
natog Iika. Znaajan je psiholoki dogaaj, esto vana prek-

169
 s?- GURU I UEMIK

retnica u inividuaciji, kada prepoznamo i odustanemo od proje-

kcije. Tada, ono to smo verovali da je objektivno, biva vieno
kao naa vlastita psihologija, reflektovana ponovo na nas, pu-
tem emocijom optereenih prestava spoljnog sveta. Tek kada
to jasno uvidimo, prekidaju se prinuda i iskrivljenost projekcije.
To je poput snopa sunevog svetla koji prodre kroz jutarnju ma-
glu. Zaprepaeni smo kako je projekcija zamraivala nae vie-
nje i delovanje, kako nas-je emotivno vukla tamo-amo, kako su
nae matarije izmiljale svet. Kako nas je psiha obmanjivala, pa
ipak obrazovala, zatamnjivala istinu i razotkrivala je! Projekti-
vna mo psihe je psiholoki odraz kosmikog principa iluzije,
m a je , koja u hinduizmu ujedno i zastire i obelodanjuje Brama-
na, Apsolut, Kao to m aja i zamrauje i otkriva stvarnost, psi-
holoka projekcija zastire objekt na koji projektuje, a otkriva
projektujui subjekt. Uklanjanje projekcije nas oslobaa od za-
tamnjenog objekta, doputa nam da jasnije vidimo, uveava na-
u samospoznaju i vraa nam emocionalnu energiju i psiholoke
osobine koje smo ranije projektovali. Kao to ovek koji se davi
guta vazduh, mi uivamo u slobodi od prinudne sile stare proje-
kcije, stare zablude i slavimo opet prisvojenu sposobnost ili za-
dovoljstvo.
Posrestvom projekcije psiha proizvodi na svet, koji zatim
uzimamo kao objektivno realan. Velika smetnja lei u tome to
smo, dok smo uhvaeni u projekciju, potpuno ubedeni da je iz-
vesno odbojno ili privlano svojstvo zaista u objektu. Nemamo
ni najmanju sumnju da je svojstvo tamo gde ga vidimo - u spo-
ljnom svetu - gde ne vladamo njime.
Projekcija je osnovni pojam u dubinskoj psihologiji, poto je
ona prvi oblik izraavanja, u budnoj svesti, sadraja nesvesnog.
Na primer, ono to drugi mogu smatrati tek obinom enom po-
staje, za nekog oveka, privlana arobnica. U z pomo magije
projekcije ona moe postati neodoljiva, poto oliava njegovu
vlastitu ensku prirodu, nesvesni sadraj koji trai svetlost sve-

170
 O d nos Qurua i ueniKa

sti. Dokle god projektuje, on nikada ne vidi jasno indiviualnu

enu, niti je slobodan od prinude. A , moda je najvanije to to,
ako projektujemo, ne asimilujemo taj sadraj. Na primer, vatreni
ljubavnik nikada neposredno ne kontaktira svoju vlastitu ensku
prirodu, nikada neposredno ne poznaje enstveno ovaploenje svo-
je vlastite due, ve je ogranien na njenog nosioca u spoljnom
svetu. Ukratko, dok projektujemo, mi niti znamo niti imamo sve-
sni pristup ka obuhvaenoj funkciji. Individuacija, pak, zahteva
da svesno integriemo ove sadraje i psiholoke snage u svoju
psihu. Kao to Jung kae: Odvezanost od predstava koje objek-
tu daju svoj preuveliani znaaj vraa, subjektu tu rascepljenu
energiju koja mu je preko potrebna za njegov razvoj .
Vano je naglasiti da su i pozitivni i negativni saraji iz
nesvesnog prvo doivljeni u spoljnom svetu kroz projekciju i da
ih upravo tako moemo asimilovati. Tu nije na delu samo sen-
ka, to gnezdo primitivnih potiskivanja i nerazvijenih psiholo-
kih funkcija, koje bivaju projektovane na druge, ve takoe i po-
zitivne csobine. Na primer, naa nesvesna boanstvenost, nae
uzvienije bie, biva rukovoeno i nadgledano Guruom.
Razviu ove ideje o projekciji, izvlaei odreene ideje iz svog
skoranjeg teksta o prenosu. Dubinska psiholoka analiza obino
izmamljuje celokupan arsenal nesvesnih kompleksa, iekivanja i
emotivnih potreba koje analizirani obino projektuje na analiti-
ara. U kontekstu poetno asimetrinog terapeutskog onosa,
ovaj naroiti sluaj projekcije se naziva prenos (transfer). Ove
projekcije i njima pridrueni fenomeni su esto u vezi sa od-
nosima iz detinjstva, ali ne moraju biti ogranieni samo na njih.
Budui da je ovek, moe i analitiar biti uhvaen u sline ne-
svesne projekcije, poznate kao kontra-prenos. Obino su anali-
tiari dovoljno razvili svest pa prave manje projekcija i to im
omoguuje konano razlaganje fenomena prenosa, to je presu-
dna komponenta najuspenijih analiza.

171
 j^nnSjnsifd] ti

Ovaj prikaz je donekle uopten etvorostruki Jungov dijagram

iz njegovog uvenog eseja "Psihologija prenosa". Glavna razlika
izmeu mog i Jungovog dijagrama jeste u tome to sam ja uk-
lonio polne odrednice. Ilustrovau njegov smisao jednostavnim
primerom. Analitiar razmatra odnos analiziranog sa njegovim
ocem. Linija sa dve strelice, (a), predstavlja ovaj dvosmemi sve-
sni uzajamni uticaj. Ovo ispitivanje svesnog aktivira nesvesno ana-
lizirane osobe, izazivajui stara seanja i nereena pitanja - to
je predstavljeno strelicom (c) usmerenom nanie. Obuzimaju ga
oseanja besa i stida - to je predstavljeno strelicom (c) usme-
renom navie. Analizirani nesvesno projektuje neke vidove kom-
pleksa oca na analitiara - to je predstavljeno strelicom (d) us-
merenom navie. Analizirani m oe, na primer, razviti krajnju
osetljivost na svako analitiarevo ispoljavanje autoriteta. Anali-
tiar postaje svestan ovog nesvesnog ponaanja - to je strelica
(d) usmerena nanie. Analitiar stie intuiciju o analiziranom ko-
ntaktirajui sa svojim nesvesnim - dvosmema strelica (b). On

172
 '$ O d n o s G urua i uenika <y

pritom moe projektovati neto poput nezahvalnog sina na ana-

liziranog - sttelica (f). Konano, sasvim nesvestan uzajamni uti-
caj izmeu analitiara i pacijenta predstavljen strelicom (e), Ju-
ng naziva m istinim u eem . O va interakcija, poto je sasvim
nesvesna, ujedno je i nerazumljiva i mona. Sve ove meusob-
ne uticaje je teko rasplesti u praksi jer su, kao to je Jung is-
takao, istovremeno prisutni. Ipak, povremeno jedna ili nekoliko
ovih interakcija preovlauju.
Ovde uzimam uobiajeni uzroni ugao posmatranja, a to je
kada jedna sasvim oreena osoba ili stvar proizvodi dejstvo ili
posledicu u drugoj sasvim odreenoj osobi-ili stvaii. Sledim Jun-
ga i uobiajenu upotrebu i upotrebljavam re "uzrono" da opi-
em ove uzajamne uticaje kojima vlada razmena energije iii in-
formacije, koja je prouena u psihodinamici i fizici. Na primer,
analitiarevo ispitivanje analiziranoga, strelica (a), izaziva ovo-
ga da proui svoj odnos sa ocem, to zauzvrat podstie analizi-
ranoga da uspostavi kontakt sa kompleksom oca, strelica (c), a
to, pak, uzrokuje bes analiziranoga, projekciju na analitiara i
tako alje. Kasnije u razmatrati neuzroni tip interakcije izme-
u Gurua i uenika, koji ne sadri sasvim odreene uzroke za
svaku datu posledicu, ali u kojem ipak postoje smislene veze iz-
meu Gurua i uenikovog iskustva.

III Pol Branton o onosu Gurua i uenika

Svako ko je imao Gurua zna da je to jedinstven odnos, ali

ta ga zapravo ini tako posebnim? Po emu se on razlikuje od
prisnog i dugotrajnog prijateljstva ili dubokog terapeutskog od-
nosa? Koliko je znaajna golema nejenakost koja se obino na-
lazi u takvim odnosima? Moemo li naprosto Gumu i ueniku pri-
pisati jedinstvenost zato to su bili zajeno u prethodnim ivoti-
ma, kao to to Istonjaci ine? Ako je ta veza toliko jeinstvena,

173
 SS>. GURU 1 UEniR

hoe li teorija prenosa pomoi da je razumemo?

Premda je svaki intiman ljudski odnos obavijen misterijom,
odnos Guru-uenik nas suoava sa specifinim problemima, u-
vena transmisija izmeu Gurua i uenika u kineskom i japans-
kom canu ili zenu, glavna inicijatorska uloga koju lama irna u
tibetanskom budizmu, izvetaji da je Sri Ramakrina, jedan od
najveih inijskih svetaca prologa veka, hotimino pruio svo-
me najuvenijem ueniku, Svamiju Vivekanandi, nekoliko ble-
skova vie realnosti, ili sledei navodi Pola Brantona o parapsi-
holokoj sponi izmeu Gurua i uenika - sve to ukazuje na do-
stojno potovanja i rasprostranjeno uverenje da Guru rnono uti-
e na uenika na jeinstvene duhovne i psiholoke naine, koji
nisu mogui u drugim bliskim onosima. A li, upravo te okultne
spone predstavljaju posebne smetnje za psiholoku analizu. Izu-
zetno je teko dobiti proverene empirijske podatke o odnosu Gu-
ru-uenik i jezik koji ga opisuje se veoma razlikuju od jedne do
druge tradicije, a podrobno razmatranje ili ne postoji ili nije ra-
zumljivo. Prirodna tenja je ili da se odnos svede na prenos ili
da se njegova posebnost potpuno odbaci. Ovaj korak oduzima od-
nosu Guru-uenik svaku posebnost i ini nemoguim shvatanje
monih iskustava koja ga okruuju.
Radije nego da pokuam unakrsnu kulturalnu analizu razli-
itih odnosa Guru-uenik i da briljivim traganjem iznaem nji-
hovu univerzalnu prirodu (ako postoji), prikloniu se prikladni-
jem pristupu, oslanjajui se na tekstove Pola Brantona, ija ana-
liza ovoga odnosa je najdetaljnija i najpaljivija meni poznata.
Neu rezimirati ove tekstove, koji pokrivaju sve, od potrebe za
Guruom, traenja Gurua, tekoa u nalaenju sposobnog Gurua,
do svojstava i dunosti kako Gurua, tako i uenika. Podstiem i-
taoca kojeg zanimaju opirnija razmatranja da se obrati direkt-
no njegovim delima. lako akaemskom psihologu Brantonovi te-
kstovi povremeno deluju vie kao proglaenja Gurua nego kao
analiza, oni ipak pruaju ublje razumevanje ovog sloenog od-

174
 O d nos Gurua i u en ika %

nosa, ne svodei ga na puko prenoenje. Fokusirajmo se na po-

etku na poseban telepatski kabl izmeu Gurua i uenika zasno-
van na dubokoj naklonosti, poverenju i odanosti.
Stav uenika prema uitelju od je velike vanosti za ue-
nika, jer postavlja nevidljivi kabl od njega do uitelja i tim ka-
blom on alje i prima poruke i pomo, koje uitelj ima da mu
prui. Uitelj ne moe izgubiti kontakt sa uenikom otiavi u
dragi deo sveta. Taj nevidljivi kabl je elastian i istegnue se hi-
ljaama milja, jer e svest svetskoga Uma otputovati bilo gde,
gotovo trenutano. Kontakt se ne prekida poveanom fizikom
udaljenou. On se prekida promenom u srcu i u mentalnom sta-
vu uenika prema uitelju. Ako je stav pogrean, onda kabl prvo
oslabljuje, a na kraju i puca. Tada kroz njega nita ne moe da
prolazi i uenik zaista ostaje sam.
Svake dve jedinke mogu stvoriti takav telepatski kabl zasno-
van na dubokoj naklonosti i poverenju. Na primer, mu i ena,
majka i dete ili analitiar i analizirani, mogu razviti takve veze.
Tu spadaju i iobro poznati sluajevi telepatskih povezanosti u
trenucima smrti i velike nude ili u presudnim fazama analize.
Meutim, pomou meitacije je Guru razvio posebno snaan um
koji moe da poalje istinsku pomo prijemivom ueniku. Ova
korisna povezanost je posebno mogua kada uenik koristi Gu-
ruov lik kao fokus za meitaciju, to se radi u mnogim tradici-
jam a ili mentalno osee do Gurua radi nadahnua i pomoi.
U narednim citatima Branton koristi izraz "Nad bie" da bi sim-
bolizovao bezoblini i objektivizaciji nepodloan princip svesno-
sti u sri naeg bia. Iako nije empirijski dostupno, ovo Nad-
bie ili neki funkcionalni pandan, smatra se za postojee u svim
najveim mistikim traicijama.
Projektovane ideje i usredsreene misli linosti koja je st-
vorila trajnu povezanost sa svojim Nad biem su dovoljno sna-
ne da blagotvorno utiu na unutarnji ivot drugih ljudi. A li, pri-
roda i ovde zahteva od potonjih da sa svoje strane uspostave vla-

175
 \5* QURU 1UEMIK
stitu unutarnju povezanost s tom linou. A , to se moe posti-
i jedino pravilnim mentalnim stavom poverenja i posveenosti .
Veza sa Guruom, izgraena "pravilnim mentalnim stavorn
poverenja i posveenosti", neminovno e u velikoj meri biti za-
snovana na projekciji. Jeste, Guru zaista moe biti duhovni div,
blistavo ovaploenje mudrosti i samilosti. Jeste, kao to mnoge
tradicije smatraju, postoji nivo povezanosti Nacl bia sa Nad bi-
em, koji prevazilazi psihu, podruje oblika i predstava. Pa ip-
ak, snani afekti, obavezna elja da se stalno bude u prisustvu
Guma, da se rado prima i njegov najmanji pogled, da se oslanja
na svaku njegovu re, da se oponaaju sve njegove vrednosti i
ideje, krajnja zavisnost i predanost, odricanje od velikog dela na-
eg identiteta i tako dalje - sve to pokazuje da je uenik obu-
zet neodoljivom projekcijom. Ova blagotvorna "unutamja pove-
zanost" je potrebna da bi pomo tekla, ali je ipak bar delimino
izgraena na pozadini projekcije i u tome se nalazi njena smet-
nja.
A ko imamo ikakve sumuje da je "pravilan mentalni stav p o -.
verenja i posveenosti" ber delimino zasnovan na projekciji, uz-
mimo u obzir i suvie brojne primere izdaje uenika od strane
guma. U ovim sluajevima zamiljene dobre osobine se zaista ni-
su nalazile u gumu. I, pored toga, projekcija dobrih osobina na
ravog gurua je ipak korisna za uenika. Kao to Branton kae
u upuivanju na Gurua kao na "Simbol":
ak i ako bi Simbol bio linost liena duhovne snage i sve-
tlosti, njegovi efekti bi ipak bili korisni u ivotu pojedinca. To
je tako zato to ga je ovaj za m islio kao snanog i prosvetljuju-
eg, usled ega kreativna mo njegove vlastite misli proizvodi
odreenu korist. A ko bi, meutim, Simbol bio rava i ivua oso-
ba, onda bi posleice bile vie ili manje tetne. To je stoga, to
postoji podsvesno telepatsko delovanje izmeu dva uma u slu-
aju duboke posveenosti i pasivne potinjenosti jednoga drugo-
me.

176
 vs* O d n o s Qurua i uenika

Ovde uenikova uobrazilja postavlja projekciju dobrih osobi-

na na ravog gurua. Ova projekcija aktivira poeljne osobine u
ueniku i on od toga ima koristi. Naravno, sa iv im ravim gu-
ruom, uenik je i telepatski povezan, to vodi njegovom izopa-
enju.
Nisam iskljuiv u isticanju projekcija obuhvaenih odnosom
Guru-uenik. Ne kaem da je itav taj odnos projekeija. Nara-
vno da je Guru autentino bie sa svojom opravdanou i da od-
nos obuhvata vie od psiholoke projekcije. Duhovna poveza-
nost na nivou Nad bia, o kojoj emo kasnije rei vie, eluje
"ispod" nae psihologije. Pa ipak, povezanost sa Guruom mora
da funkcionie i kroz psihologiju, kako Guraa tako i uenika, i
tu, a ne u transcenentalnoj duhovnoj povezanosti, nastaju pro-
blemi. Zato je od vitalnog znaaja da identifikujemo projekci-
je i konstruktivno ih razmotrimo ako hoemo da napredujemo
kao uenici. Ako hoemo da izademo iz duhovnog ranog detinj-
stva i izbegnemo neke od zamki nesvesnog, treba da uoimo i
zastiruu i otkroviteljsku stranu nae projekcije na Gurua.
U svakom sluaju, ovde postoji jedna vana okolnost. Oz-
biljno uee u duhovnom razvoju obino zahteva od uenika og-
romne promene. esto postoje novi moralni nalozi, novi psiholo-
ki zahtevi, nove discipline poput meditacije, izuavanje esto slo-
enih duhovnih spisa, promene u ishrani, itd. A k o uenik treba
da izvri ove preobraaje i istraje u njima, on mora biti proi-
en Guruom i njegovom porukom. Drugim reima, uspeno pra-
enje odreenog duhovnog puta, obino zahteva mo projekcije
da se uine neophodne promene. I, poreci toga, kao to smo vi-
deli i jo emo dataljnije videti, projekcija ima svoje smetnje.
Za sada, ostaviu po strani mogue smetnje u odnosu Guru-
uenik i umesto toga se usredsrediti na vie detalja o uzajam-
nom uticaju. Katkada Guru hotimino i svesno prua pomo, dok
u drugim prilikama uenik dobija pomo time to je prijemiv
za opte mentalno zraenje Gurua. Naredni citat razmatra sves-

177
 sp. GURU 1 UEMIK

ni i hotimini oblik.
Uitelj moe privremeno uveati duhovnu vitalnost ili na-
dahnue uenika time to mu jednostavno eli dobro. A ko je
ovo uinjeno u toku Uiteljeve molitve ili meditacije, uenikova
podsvest e spontano prihvatiti telepatski projektovan tok i pre
ili kasnije ga uvesti u svest. A ko se, meutim, trai neto od-
reenije i oiglenije, Guru to moe svesno hteti i usmeriti ka
ueniku, dok su oboje istovremeno u stanju meditacije.
A ko se vratimo na ucrtani dijagram i zamenimo analitiara
i analiziranog sa Guruom i uenikom, vidimo da Branton ovde
govori o strelici (d) usmerenoj nanie. Guru svesno i voljno a-
lje pomo uenikovom nesvesnom. O va pomo se na kraju is-
poljava u uenikovoj svesti preko strelice (c) usmerene navie.
Ovaj prelaz du strelice (c), od korisnog mentalnog impulsa uti-
snutog u uenikovom nesvesnom do odreenog oblika presta-
ve ili em ocije, nepredvidiv je i riskantan. Upravo ovde naa li-
na psihologija moe da zatruje impuls. Psihika energija do-
sta /ljena preko Guruovog korisnog impulsa moe biti pretoena
u sve mogue i suvie uobiajene izraze seksualnosti i egoisti-
ne moi, umesto da bude upotrebljena kao podsticaj za istinski
duhovni razvoj. Stoga, pogodni Gurui svakako treba da budu
dobri poznavaoci toga ko moe korisno da upotrebi njihovu po-
mo.
U ovim sluajevima, kada je Guru svestan i hotimian po
pitanju svojih postupaka, postoji uzrona telepatska interakcija
izmeu Gurua i uenika. Pored toga, mogue se u i neuzrone
ili vanuzrone veze. (Podseam itaoca da vanuzrono nije iraci-
onalno.)
Guru poseduje dva naina da prui pomo svojim uenici-
ma. Prvi je svestan, dok drugi to nije. I, upravo taj drugi, privi-
dno manje znaajan naftin. zaptavaJe^najoptiji. Kao to sunce
ne mora da bude svesno svake pojedinane biljke na koju baca
svoje blagotvorne ivotodavne zrake koje podstiu rast, tako ni

178
 O dnos Ourua i u cenika

uitelj ne mora da bude svestan svakog pojedinog uenika koji

ga upotrebljava kao iu za svoje meditacije ili kao simbol za
svoje bogosluenje. Ipak, svaki uenik e ubrzo spoznati da od
takvih aktivnosti prima kljuni unutamji podstrek, stvamo ruko-
voenje i nesumnjivu pomo. O vaj rezultat razvie snagu nes-
vesno izazvanu iz uenikovog vlastitog vieg bia, koja e pak
koristiti mentalnu sliku uitelja kao kanal za irenje svoje milo-
sti.
Opet, analizirajui dijagram, moemo uvideti da Branton go-
vori o vezi izmeu nesvesnog Gurua i nesvesnog uenika, dakle
o strelici (e). Kao to e citat koji uskoro sledi pokazati, nepra-
vilno je rei da ta pomo olazi iz Guruovog nesvesnog. U st-
vari, korisna sila uistinu potie iz potpuno bezline i neuoblie-
ne oblasti, iz Nad-bia Gurua, kako ga Branton naziva. (Izraz
Nad-bie - upotrebljavan naizmenino sa viim biem, Atm an-
om , ili duom - ne treba da brine poklonike budistikog ne-bi-
a, poto se radi o bezlinom principu svesti nepolonom ob-
jektivizaciji, furkcionalno ravnom budistikim terminima kao to
su Budin um ili Um jasnog svetla.) Poslednja reenica citata nas
podsea da je istinska inteligencija koja pokree uenikov ra-
zvoj (podstaknut od strane Gurua), pojedinevo vlastito Nad-bi-
e.
Jung nema odgovarajui termin za ovo podruje neuoblie-
nog Nad-bia, za koje tvrdi da nije empirijski dostupno i prema
tome nije pogodna tema za njegovu psiholoku analizu. Tu pre-
staje dubinska psihologija, a poinje transcendentalna duhovno-
st. Na primer, napredni meditant tei da neppsredno stupi u kon-
takt sa ovim neuoblienim podrujem, da ga upozna bivajui to
- da zna putem poistoveenja, pre nego na bilo kakav objekti-
van nain. Ovaj podsticaj od Guruovog neuoblienog Nad-bia
- istinski duhovni impuls - ispoljava se u svesti uenika preko
strelice (c) sa svim opasnostima prisutnim u prenoenju.
Naroito je znaajno to da o v o n ije u zro n i o d n o s. Guru ne

179
 ss* CiURU I UErtlK ^

uzrokuje da se odreeni dogaaj desi. Njegov ego, njegova sve~

sna linost, ni voljno ni svesno, ne utie na uenika. Samo nje~
govo duhovno prisustvo, poput sunca, uslovljava rast. Zapravo,
analogija sa suncem moe voditi u zabludu, poto moemo uz~
rono ui u trag, preko fotosinteze, stvarnom uticaju sunca na
biljku. U ovoj Guru-uenik interakciji, odnos nije uzroan u ov~
ako neposrednom smislu. Umesto toga, podsticajno prisustvo Gu~
rua obezbeduje, preko telepatske veze, hranljivo mentalno okru-
enje koje nam podstie duu, nae Nad-bie, da se potpunije is-
polji i bez neposrenog dejstva Gurua. Povremeno ova neuzro-
na interakcija eskalira u doivljajima sinhroniciteta, vanuzro-
nim i znaajnim povezanostima izmeu unutarnjih psiholokih
stanja i objektivnih dogaaja u spoljnom svetu. Razmotrio sam
nekoliko ovakvih sluajeva u svojoj knjizi S in h ro n icite t, nauka,
i ra zv o j d u e .
Zbog tajanstvene prirode te posredne moi Gurua, vredi uk-
ljuiti sledei Brantonov olomak o tome.
Poto je uitelj osoba istinske svesti Nad-bia, u igru se uvo-
di dodatna sila. Postoji spontana reakcija na uenikovu misao o
uitelju, ali to dolazijxi_Nad-bia neposredno do uenika i tako-
rei mimo nalenosti samog uitelja. tavie, za_adepta.nije ne-
ophodno da misli zasebno o svakome od svojih uenika. Dovo-
ljno je da se povue iz dodira sa svetom na pola sata ili sat-dne-
vno i okrene svoju panju iskljuivo ka Boanskom i otvori se
poput vrata kroz koja e ono proi zbog prosveenja drugih. To-
kom istog tog perioda, svi koji su mu mentalno posveeni e
automatski primiti emitovanj impuls, a da uopte nisu svesno u
njegovom umu u to vreme. Meutim, takav vodi je redak i ta:
kvi sluajevi su stoga izuzetni.
Jasno je da ovde pomo dolazi od Nad-bia neposredno do
uenika i takorei mimo nadlenosti samog uitelja . Takav Gu-
ru sa dovoljnom duhovnom snagom ne misli i ne odluuje; i, po-
red toga, mi primamo pomo. U ovom smislu, ona je zaista va-
nuzrona, bez uzroka u uobiajenom smislu sasvim odreenog

180
 O dnos Gurua i ucnika

bia, koje nekoj drugoj osobi namee silu ili promenu.

Vredno je spomenuti da je uobiajen trik da se naduva vre-
nost Gurua, njegova mo i na odnos sa njim, kao primitivni
nain naduvavanja nae vlastite linosti i vanosti. Svi mi suvi-
e lako gubirno iz vida injeniu da je Guru olienje ili simbol
naeg istinskog bia, koje je stvarni Guru. Kao to Branton ka-
e: Poto su toliko retki oni koji su uopte u stanju da opaze
svoje pravo bie ili da uju njegov glas u svesti ili da osete nje-
govo prisustvo u intuiciji, beskrajna mudrost Boga ovaplouje
ga u telu drugog oveka zarad njihovog interesa, nadahnua i
pomoi.
Ukratko, dva posebna dejstva zrae iz Gurua: jedno je uz-
rono, hotimino i posebno, a drugo je vie opta korist od pri-
jem ivog bia u njegovoj mentalnoj atmosferi. Sa uenikove stra-
ne, ovo je esto teko razlikovati. Skloni smo da preuveliava-
mo svoj znaaj i sve pripiemo linom posredovanju Gurua.
Postoji davnanje predanje po kojem Guru sa dovoljnom du-
hovnom snagom moe da izazove mistini blesak uenikovog vi-
eg bia ili due. (Setimo se Ramakrine i Vivekanande.) Kao
to Branton istie, ovaj blesak nije prosvetljenje i uenik mora
marljivim radom da zadobije ono o emu je tek stekao presta-
vu. Pa ipak, to je natprirodno i nezaboravno iskustvo.
Uobiajeno je da se pristup ka prosvetljenju trai preko ne-
koga drugog. Stoga je neophodno pojasniti da niko, ak ni na-
jbolji od Gurua, ne moe podariti definitivnu i trajnu realizaci-
ju - blesak je najvie to on moe proslediti. a nema ih mnogo
ni s tom sposobnou. ak i u takvirn sluajevima, njegovi ue-
nici moraju marljivo da rade i da to sami steknu.
Sigurno je da osrednji Gurui nemaju ovu sposobnost "prosle-
ivanja" bleska due ueniku, kao i to da uenik treba da se an-
gauje i isprovocira blesak; pa, ipak je zadivljujue da jedna oso-
ba moe istinski da pobudi tako dragocen i nezaboravan doi-
vljaj u drugoj.

181
 GURU I UEMIK -<y

IV Odstupanje od projekcija i ouvanje veza

Uprkos mom poznavanju nekoliko sluajeva gde se veruje da

je Guru izazvao blesak uenikovog vieg bia, nisam u stanju da
dokaem nepobitnost nijednog od njih. Za moju nameru, dovo-
ljno je smatrati ih za snana ubeenja dotinih osoba. ak i unu-
tar ovako obazrivog empirizma, lako je zapaziti kako tako ne-
zaboravna duhovna iskustva mogu mono da utiu na uenika.
A ko uenici veruju da je Guru na neki misteriozan nain ost-
vario, izazvao ili uinio moguim duhovni blesak njihove du-
e, njihovu najveu blagodat ili ak neku manju pom o, onda
takva iskustva bez muke mogu da pojaaju projekciju do vanr-
ednog stepena. Zar je ikakvo udo to takvi boanski doivljaji,
zbog kojih moemo poverovati da je Guru uistinu "Boja ruka"
koja raspaljuje nau duhovnu evoluciju, lako mogu da pretvore
Gurua u Boga i navedu nas da potovanje i divljenje pretvori-
mo u idolatriju i guru-maniju?
Takva su preterivanja dobro poznata svakome ko je proveo
vreme u aramima, zendoima, manastirima ili duhovnim zaje-
dnicama bilo kog tipa sa snanim Guruom. Takve suvinosti su
i shvatljive i potrebne na poetnom stupnju, kada kujemo duh-
ovnu vezu izmeu Gurua i uenika i inimo inicijalne preobra-
aje koji se zahtevaju na duhovnoj stazi. Meutim, kao to nam
Jung govori u uvodnom citatu emotivni odnosi su onosi elje,
uprljani prinudom i potiskivanjem; neto. se oekuje od druge
osobe i to i nju i nas ini neslobonima. Ono to je zapoelo
kao napor ka osloboenju okonava se u novoj zavisnosti. Jes-
te, oboavanje Gurua je uspinjanje iz besciljnosti ili materijali-
zma. Ipak, bilo da nas vezuju lanci ili svila, mi smo i dalje ve-
zani i dalje uskraeni za objektivno vienje i vezu ili jedinstvo

182
 s- O d nos Ourua i uenika -v
sa svojorn vlastitom duom.
Tano je da se prvi priiaz ka osveivanju nesvesnih sadr-
aja nalazi preko projekcije. Sadrina ili psiholoka snaga koja
"eli" da bude upoznata, mora to uiniti tako to e biti proje-
ktovana u spoljni svet. Bilo da se radi o senci, animusu ili mu-
roj eni, ne moemo biti u neposrednoj vezi s tim kao sa sna-
gom ili inteligencijom u nesvesnom. Prvo, to treba da vidirno
u spoljnom svetu. Medutim, ako ostavimo deo sebe u objektu,
ako ostanemo uhvaeni u projekciju, onda ne asimilujemo sa-
drinu. Tada ta snaga ne postaje funkcionalni deo nas samih,
ne vidimo jasno ono na ega projektujemo i uvek smo ograni-
eni na nosioca projekcije. Prepoznavanje i odmicanje od oigle-
dne projekcije znai da sada imamo zadatak da sami ispoljimo
tu funkciju ili snagu. Guru, na primer, ne moe vie biti nae
olienje mudrosti. Moramo nauiti da dubinski shvatimo sebe.
Neasimilovana projekcija nas jo traginije umanjuje, redu-
kuje od onoga to bismo mogli biti. Ako je Guru olienje mu-
rosti, kreativnosti, samilosti i mistine dubine, kakvim to ini
mene? Ako uvek i neizbeno uporeujem svoje postignue s nje-
govim i vidim tu mudrost, kreativnost, samilost i dubinu samo
u njemu, kako u ih onda uopte stei? Moramo li zauvek osta-
ti poput malene planete, koja krai oko velike zveze? Tano je
da je telepatski kabl ili spona zasnovan na ljubavi, odanosti i
poverenju. Jeste, samoljubije i negativnost treba skloniti u stra-
nu da bismo se otvorili prema mudrosti i nadahnuu Gurua. Ne-
ma sumnje da se samokritika i ponienje povremeno moraju po-
dneti, poto putem njih postajemo svesni svojih neostataka i
svoje ragobnosti. U poetku je neminovno da upijamo uenje i
inspiraciju uglavnom putem proste imitacije ili oponaanja. Shva-
tljivo je to postajemo zavisni od uenja, nadahnua i primera
Gurua. Meutim, ako ostanemo sa ovirn masivnim projekcijama,
ovim uvredljivim poreenjima, samoosudivanjima, podraava-
njem i zavisnou, kako se onda uopte moemo pomeriti izvan
svog identiteta uenika-oboavaoca, slabe imitacije Gurua? Kako

183
 H5>- GURU 1 UEMIK -<v

moemo jasno i objektivno videti Gurua u svoj njegovoj ove-

nosti i uhovnosti? Kako uopte moemo dostii svoje autenti-
no bie, ono to smo preodreeni da budemo, samu svoju is-
tinu? Kako moemo opstati sami unutar svoga bia i biti jedno
s Bogom , kao to nam Branton savetuje u uvodnom citatu?
Premda je problem obino manje estok, sline tekoe se ja-
vljaju i u dubinskoj analizi. Analizirani projektuje mo, mudro-
st, intuiciju, samilost i dubinu na analitiara i ukoliko ne otklo-
ne ovaj prenos, ukoliko analizirani ne asimiluje projektovane oso-
bine, on naputa analizu zavisan, onesposobljen i umanjen. Ju-
ng otvoreno istie da je za pacijenta potrebno da samostalno sto-
ji, da se oslobodi analitiara i da se osloni potpuno na svoje vi-
e bie.
... Iz iskustva znam da se svaka prinuda - bilo da je to su-
gestija, insinuacija ili bilo koji drugi metod nagovaranja - kona-
no ispostavlja kao nita drugo do prepreka ka najviem i naj-
presudnijem iskustvu od svih, a to je biti sam sa svojim vlasti-
tim biem ili kako god da ovek izabere da nazove objektivno-
st psihe. Pacijent mora opstati sam ako treba da otkrije ta je to
to ga podrava kada on vie ne moe da podupre samoga sebe.
Jedino ovo iskustvo moe mu pruiti neunitivi temelj.
Ne moemo nauiti da opstanemo sami i otkrijemo ta nas
zaista podrava dok ne zatraimo povraaj onih elova sebe, ko-
ji su nesvesno projektovani na spoljni svet. Radije nego da po-
kuam sloenije opte razmatranje odustajanja od projekcija, us-
redsrediu se samo na odnos Guru-uenik.
Pre nego to nastavim, meutim, elim da naglasim dve stva-
ri. Prvo, ne postoji specifina procedura niti preporuke koje e
pogodovati svakoj osobi. U psiholokim i duhovnim stvarima, je-
dinstvenost pojeinca zabranjuje bilo ta etaljnije od sasvim op-
tih propisa. Nijedan lek ne odgovara u svirn sluajevima. Dru-
go, kao to sam ve naveo, za veinu nas, poetne etape naeg
duhovnog preobraaja zahtevaju mo projekcije da bi se ostva-

184
 O nos Ciurua i uenika

rile neophodne promene. Stoga, ovaj proces ualjavanja od pro-

jekcija tek zapoinje u meni i ne mogu da vodim drage tamo
gde ni sam nisam bio. Iz oba ova razloga, oslanjam se na stru-
njake.
Prihvatanje nesavrenosti i ogranienja:
M oda prva stvar koju moemo uiniti da oslabimo idolatriju i
uklonimo projekcije jeste da shvatimo da niko nije savren, ak
ni mudrac ili Buda, potpuno realizovani pojedinac, koji je isto-
vremeno i stalno svestan apsolutne stvarnosti i uslovnog sveta
osoba i stvari. lako je Jung sumnjao u mogucnost iskljuive mu-
drosti, uvek je isticao da je cilj psiholoke individuacije celo-
vitost, a ne savrenstvo. Kao to Branton naglaava, ljusko sa-
vrenstvo nije mogue ak ni na najviem duhovnom nivou. On
kae: Prva i poslednja zabluda koju treba ukinuti jeste ta da bi-
lo gde postoje savreni ljudi. Ne samo da se ne moe pronai ap-
solutno savrenstvo, nego ak ni umereno savrenstvo ne posto-
ji meu najduhovnijim od Ijudskih bia.
M nogo besa i patnje nastaje kada uenici vide svoga Gurua
samo kao oveka, kada vide da njihov idol ima stopala od gli-
ne. Meutim, ako od poetka ne oekujemo ak ni "umereno
savrenstvo", onda neemo biti toliko razoarani kada se Guru-
ove ljuske slabosti obelodane.
Naalost, problem je veoma sloen, budui da sama priroda
projektovanja vieg bia ili due kao da uvek zahteva savrenst-
vo u primaocu ili nosiocu projekcije. Pretpostavljam da je u unu-
tamjoj predstavi o naoj dui prisutno velianje njenog savren-
stva i boanstvenosti i ta svojstva bivaju neizbeno upakovana
u projekciju. A ko je projekcija dovoljno snana, bar u poetku,
ne moemo da ne oekujemo savrenstvo od Gurua. Drugim re-
ima, kao to projekcija anime, enskog principa unutar oveka,
nagoni oveka na velianje lepote i unutra i spolja, tako nas proje-
kcija vieg bia neminovno navodi na opaanje savrenstva u Gu-
ruu - ak i ako se ono ne moe zaista pronai ni u jednoj osobi.

185
 ss* GURU I UENIK

Ipak, uvianje nedostinosti savrenstva ne mora da oslabi na-

u najdublju naklonost i divljenje. Kao to Branton kae:
Zato proizvoljno nastoje da prosvetljenog proizvedu u sa-
veno i nadljudsko stvorenje i ne dozvole mu da bude ljudsko bi-
e kao to i jeste?! Zato potpuno previaju njegove mane i na-
laze slatkoreiva opravdanja za njegove greke? Zar u njemu jo
ne ostaje dovoljno duha ili veliine da bude sasvirn dostojan na-
eg najdubljeg divljenja? Zato mu ne odati priznanje bez tog ne-
potrebnog ina obogotvorenja, koji samo vue uzvieno ole do
apsurdnog.
Prepoznavanje naih iekivanja od nepostojee vinosti:
Rezultat projekcije savrenstva ili boanstvenosti jeste nesves-
no oekivanje da Guru bude vian u oblastima koje su sasvim
izvan njegovih stvarnih moi. Na primer, Guru m oe posedo-
vati veliku metafiziku mo poimanja ili izuzetno izraenu spo-
sobnost za prodiranje u najapstraktnija filozofska pitanja. Prema
ovome moemo oseati veliko divljenje, koje potpomae izazi-
vanje nae projekcije. Medutim, njegovo metafiziko otroumlje,
ne osposobljava ga automatski da se izjanjava o stvarima koje
se tiu fizikog zdravlja, politike ili branih odnosa. Svakako,
ako se naroito pozabavi ovim oblastima, on nas i o njima mo-
e mnogo nauiti. Ipak, uitelj metafiziar nije automatski veli-
ki lekar, politiki analitiar ili brani savetnik. Ili, zamislite mo-
naha koji je istaknuti majstor meditacije. Njegova ostignua u
ovom podruju ne proizvoe ga automatski u dobrog poslovnog
savetnika. Na neuspeh da razlikujemo gde Guru poseuje izu-
zetnu vetinu, a gde se napree da bi shvatio, poto ga esto oba-
vijamo platom autoriteta u svim oblastima unutranjeg i spo-
ljanjeg ivota - obino biva' na obostranu tetu.
Ne potcenjujte snagu psihologije:
Ideja da psihologija moe da ima tako znaajnu ulogu kao to
to ovde skiciram, vrea mnoge koji su ukljueni u duhovne po-
krete. Mi pogreno verujemo da smo veti duhovni tragaoci, iz-

186
 ^ O dnos G urua i uenika

van domaaja primitivnih psiholokih problema kao to je pre-

nos. Pretpostavljamo da se boansko u nama potpuno odaziva na
boansko olieno u Guruu. Nije bitno to duhovni uitelji kao
to su Entoni Damjani iii Pol Branton sasvim otvoreno govore o
znaaju prenosa. Mi istrajavamo u verovanju da je naa ista pre-
danost Guruu iznad podraja psihologije, Naravno, poricanje pro-
jekcije ili prenosa samo prua tom fenomenu vei zamah i ini
nas osetljivijim na opasnosti od nesvesnog, na prinudno pona-
anje i manjak objektivnosti. Da se steknu najbolji plodovi od-
nosa Guru-uenik i izbegnu neke od najgorih zamki, mora se od-
straniti duhovna gordost. Sa istinskim duhovnim impulsom Gu-
rua povezane su sve vrste psiholokih projekcija, od iealne lju-
bavi koju nikada nismo obili od svoga pravog oca, do uvere-
nja da je Guru sveznajui i savreni duhovni arobnjak.
Shvatanje Gurua kao simbola:
Lako je potceniti mo simbola. A , ipak su simboli vrata ka vi-
im stvamostima, most ka arhetipskom podruju m oi i smisla.
Kada je simbol -olienje najvieg u nama, tada je jo znaajni-
je videti ga kao takvog i ne biti suvie bukvalan, suvie materi-
jalistian. Postoji opasnost od pretvaranja simbola u ono to on
prestavlja. Drugim. reima, ako je naa dua zrak boanskog, a,
Gura simbolizuje taj zrak, onda se moramo odupreti tome da Gu-
rua proizvedemo u boanstvo. Sledei Brantonov citat to poja-
njava:
,,Da se ouva ova istota, da se zatiti sam odnos i da se za-
tite kako uitelj tako i tragalac, od poetka mora postojati pra-
vilan pristup, a to je: prerna uitelju se mora odnositi kao pre-
ma simbolu, a ne linosti. Mora ga se smatrati samo za sredst-
vo ka onome to on prestavlja, a ne samo kao jo jedno ljud-
sko bie, koje stupa u ljudski odnos sa uenikom.
Ovo su teke lekcije. Pokuao sam da ih objasnim samome
sebi, dok sam tugovao nad smru svoga Gurua. K oliko god mo-
gle biti tane, jednostavno nisu delovale. T o je jedna od onih is-

187
 auRu i uEnm -v

tina koje vam, ako ste spremni da ih primenite, vie nisu po-
trebne. A ko vam je potrebna, ne moete je primeniti. I, pored
toga, dobro je bar je intelektualno znati i zapoeti proces tra-
enja unutra, radije nego spolja, onoga to je simbolizovano.
O vo razumevanje ima i tu korist to nas titi od razoaranja i
oseaja izdaje kada otkrijemo Ijudske nesavrenosti u Guruu.
Pravilan stav je smatrati Ueitelja za simbol vie snage, tako
da su ponudeno potovanje i predanost usmereni ka toj snazi.
Smatrati ga za posrednika izmeu uenika i Boga, znai upasti
u greku traenja izvan vlastitog bia onoga to e, kada se pro-
nae, biti unutar njega i nigde vie.
Priznavanje psiholokih ogranienja:
Odstupanje od projekcija pretpostavlja da svesna linost, ego,
asimiluje projektovani kvalitet. Uzmimo najjednostavniji primer.
Mi projektujemo svoju senku, svoje nie, neprilagoene line oso-
bine, na drugu osobu istoga pola. Psujemo i viemo: M rzim
ga kada me tako bestidno lae! Meutim, nije dovoljno samo
priznati da i mi ponekad laemo. Koja nas o so b in a u njegovom
laganju toliko uzbuuje? Koji nas aspekt njegovog laganja toliko
razljuuje? Aha! Njegovo laganje uvek ima za svrhu da ga ui-
ni vanijim no to zaista jeste. Sada imamo precizan trag koji
zahteva savesno i temeljito nadgledanje u nama. Tada ga moe-
mo svesno integrisati u nau linost dok nam, poput starog pri-
jatelja, njegove navike ne budu bliske kao prijateljev lik. Ovo
zahteva dugotrajan i ozbiljan napor i namee nam odreene mo-
ralne zahteve.
Preimo sada na sloeniji primer, izuzetnu maginu privla-
nost koju oseam prema toj eni. ak i uz pretpostavku da tu
ima neto vie od puke bioloke privlanosti, tano identifiko-
vanje onih osobina koje me privlae bie sloenije. Kao sa sen-
kom, poinjem ustanovljavajui, na primer, njenu toplinu i ose-
tljivost za oseanja drugih kao znaajne privlane sile - osobine
jedva poznate i funkcionalne u meni. Ja sam pokopao ove pri-

188
 sp" O d nos Ourua i uenika

vlane osobine ili snage u onome to Jung naziva mojim linim

nesvesnim, mojom linom verzijom arhetipskog psihikog na-
slea oveanstva. Sada, kada su prepoznate u drugome, moja
svesna linost moe poeti da integrie ili asimiluje ove osobi-
ne. M ogu postati topliji i osetljiviji za potrebe drugih. Meutim,
ako idem dublje, moja projekcija otelovljuje arhetipsko ensko
u oveku, ono to Jung naziva anima. Budui da je to univer-
zalni arhetip, nikada ne moemo u potpunosti asimilovati animu
u svest. Poto su arhetipi strukturalne odrednice svesti, moj ego
ih nikada ne moe uiniti sasvim objektivnim ili ih asimilovati.
M ogu uiniti sa d ra je svoje enske prirode dostupnim sebi i
ukloniti svoju projekciju. A li, nikada neu u potpunosti obesna-
iti animu kao univerzalni arhetip. Ona e uvek biti ono drugo,
arhetipska autonomna sila i inteligencija pokopana u kolektiv-
nom nesvesnom. Zbog svojih arhetipskih korena, anima je uvek
doivljena kao zasebna sila.
Preimo sada na na osnovni interes, projekciju nae pred-
stave o Nad-biu na Gurua. O vde, kada ostavimo line osobine
kao u animi, spoznajemo da je ego sadrina unutar due, ogra-
nieni izraz due i da stoga ne moe asimilovati svoga pretpo-
stavljenog. To bi bilo jednako nemogue kao da linost iz sna
u potpunosti razume vei um koji sanja san u kojem se ona po-
javljuje. Doue, mi moemo polako da upoznajemo vidove ili
osobine svoje vlastite due koje smo projektovali na Gurua i
da neumorno ovodimo te osobine ili snage u svestan odnos sa
svojim egom. M oemo spoznati da je ar koja pokree nau
projekciju zapravo potraga za neim unutar nas - naa nesvesna
ljubav za boansku iskru unutar. Meutim, najbolje to ego mo-
e uiniti jeste da postane voljni sluga due - nikada njen ruko-
vodilac. Ego, ogranieno i lino ostvarenje boanskog, ne moe
asimilovati svoga pretpostavljenog, beskrajnu i nepristrasnu duu.
Shvatanje opasnosti od oponaanja: zen jednog prsta
Gutej je podizao prst kad god bi mu bilo postavljeno neko pi-

189
 GURU I UErilK -<v

tanje o zenu. Golobracli sluitelj je poeo da ga oponaa u to-

me. Kada bi ga bilo ko upitao o emu je njegov gospodar pro-
povedao, on bi podigao prst.
Gutej je oznao za taj njegov nestaluk. Zgrabio mu je i od-
sekao prst. Deak je kriknuo i poeo da bei. Gutej je viknuo
za njim i zaustavio ga. Kada je momak okrenuo glavu ka nje-
mu, Gutej je podigao svoj prst. Tog trenutka momak se prosve-
tlio.
Mumon je upotrebio ovu zen priu da razmotri problem ve-
zanosti. Ova okantna, ak svirepa pria za mene ima jo jedno
znaenje. Verujem da ona kazuje da tek kada oponaanje ili po-
draavanje Gurua postane nemogue, moemo pronai prosvet-
ljenje ili bar sa to ri. A li, ta je oponaanje? Marvin Spiglmen
mi objanjava da je jedan nain da ga razumemo kao nesvesni
pokuaj asimilovanja projektovanih sadraja. U poetku, izvesno
ponaanje ili vrednosti u Guruu nas oaravaju. Njegova mudro-
st, pobonost, posveenost, intuitivna briljantnost ili bilo koja
druga osobina, snano nas privlai. Oaranost ili privlanost nam
ukazuju da dolazi do projekcije. Da bismo asimilovali ove oso-
bine koje psiha "eli" da upoznamo, da bismo ih uinili naima,
mi ih nesvesno oponaamo. Deca oponaaju roditelje u elji da
postanu odrasli kao tata i mama. Mi oponaamo prijatelje i dru-
ge kojima se divimo.
Verujem da se potekoa ne nalazi prevashono u nesvesno-
sti oponaanja, ve u njegovoj zbrkanoj, ak nepravilnoj i nemar-
noj prirodi. Oponaanje tei da upije sve, ukljuujui i ono to
je tue naoj stvamoj prirodi ili ak tetno po nju. Kada mi kao
uenici nismo dovoljno oprezni, oponaamo nae Gurue one
osobine koje su za nas vane da ih ostvarimo zajedno sa onima
koje nemaju nita sa onim to mi zaista jesmo. Na taj nain, mi
nesvesno nastojimo da asimilujemo osobine koje su esto strane
naoj najdubljoj istini. Dok projektujemo na Gurua i oponaamo
ga, daleko smo od svog autentinog bia, svoje prave individu-

190
 ssn O dnos G urua i uenika

alnosti, Tek kada prekinemo mimikriju ili Guru to uini za nas,

moemo doi u dodir sa svojom pravom prirodom, tom celovi-
tou izvan ega. Mimikrija se obino gubi dugotrajnim naporom
rasuivanja i budnosti, pre nego brzom hirurgijom. Koji vidovi
Guruovog uenja su zaista znaajni za na razvoj, a ta je zna-
ajno samo za njega? Kakvo je ponaanje za njega karakteristi-
no i nebitno?
Konano moramo iplomirati:
Veom a je osetljiva stvar oluiti se kada i kako da nauimo da
hodamo ili bar puzimo, samostalno. Zaista, istinski Guru eli
da njegovi uenici to pre postanu samostalni. A ipak, nastojati
da se prerano postane nezavisan, moe biti i oblik otpora i ne-
gativnosti. M oemo se pretvarati da smo zrele individue jo dok
smo, zapravo, tek buntovni adolescenti. Kako da znamo kada je
vreme? To nam moe rei samo ono to je najdublje i najmanje
lino u nama. Ako ova snaga ne daje otvoreno uputstvo, onda
verovatno nismo spremni.
Najzad, spona koju elimo da razvijem o, nije spona sa li-
nim Guruom, ve sa onim to deluje kroz Gurua, tim transcen-
dentalnim principom simbolizovanim i kanalisanim kroz Gurua
kao kroz svoje ljudsko ovaploenje. To ne znai da ikada treba
da odbacimo Gurua jer kao to Branton kae, nije nuno da bi-
lo ko odbaci Gurua na bilo kom stupnju . Ipak, ako hoemo
da otkrijemo ko smo istinski mi, ne kao uenici, ve kao autenti-
ne jedinke, onda je iplomiranje jednako neophodno, kao i upis
u kolu. Branton ovo naglaava na vie mesta, ali treba samo da
se vratimo njegovom eitatu s poetka ovog priloga, u kojem ka-
e: ,,Na kraju, on mora iznutra da se osloboi od svega i naj-
zad, o bilo kojeg uitelja kojeg ima kao i od same potrage. Tek
tada on moe da opstane sam unutar svoga bica i da bude je-
dno sa Bogom .

191
 ss* GURU I UENIK %>

V Zakljuci

Uprkos strasnoj zainteresovanosti za Gurue u poslednjih e-

tvrt veka, tradicija Guru-uenik nije lako presaena na Zapad. I,
nae psihe i okolnosti pod kojima izvodimo ovaj odnos se ve-
oma razlikuju od onih u tradicionalnoj Indiji. B ez obzira na to,
mnogima je potrebno struno duhovno vostvo, nadahnue i obu-
avanje.

Da ukratko ilustrujem ogromne kultume razlike izmeu izvo-

rnog doma onosa Guru-uenik i njegovog novog doma na Za-
padu, vratiu se na Ramakrinu, koji nam esto govori: ovek
mora imati veru u Guruove rei. Guru nije nita drugo do Sat-
id a n a n d a . Sam Bog je Guru. Samo ako poput deteta verujete
njegovim reima spoznaete Boga. Kakvu veru poseduje dete!...
ovek mora imati ovu detinju veru u Guruove rei. Jeste, Gu-
ru na kraju krajeva, nije nita drugo do S atid a n a n d a , beskraj-
no Postojanje-Svest-Blaenstvo, koje obitava u sri naeg bia.
Meutim, ako nita drago, nedavni skandali pokazuju mogue
smetnje od etinjaste vere i zavisnosti.
I, sa buistike strane otkrivamo srodne ideje. Sutina pre-
ienog zlata, moda najuveniji tekst Treeg Dalaj Lame i omi-
ljena tema mnogih savremenih komentara, kazuje:
Uopteno govorei, sve Bude i bodisatve, rekle su da ovek
nikada ne treba da uoava uobiajene mane ljudskog bia u Gu-
ruu. Ako pomislite da ste zapazili neto nisko ili nedostojno u
svome uitelju, smatrajte da je to samo odraz vaih vlastitih ne-
istih gledita. Kako ste u stanju da zaista znate ta je neosto-
jno, a ta nije?... kako moete da verujete da su mane, koje vam
se ini da vidite u svome Guruu, stvarne? Stvorite ubeenje da

192
 'sS' Odnos Ciurua i ueniKa -<v

je on ili ona, manifestacija Bue .

Oigledno je da nekritika primena ove ideje moe biti po-
razna i za Gurua i za uenika. Dalaj Lama je i te kako sves-
tan ovog problema i sada se zauzima za kritiniji i paljiviji pri-
laz ideji da svaki postupak Gurua treba da vidimo kao savren.
Mada se ne poziva na pojmove o prenosu, njegove ideje su u
sklau sa mojim preporukama.
Suprotno istonjakom stavu, razmotrimo trinaestovekovnu
P otragu za svetim gralom , za koju D ozef Kembel veruje da sna-
no izraava zapadnjako pridavanje vrhunske vanosti jedinstve-
nosti individue. Kada vitezovi krenu da pronau sveti gral, ,,oni
smatraju da bi bila sramota da pou u grupi. Zato je svaki od
njih kroio u umu sa razliitog mesta po svome izboru . A ko
je jedan vitez sluajno sreo drugoga, traei gral i pratio njegovu
stazu, odmah je doivljavao propast. Kao to Kembel nastavlja
da kazuje:
O vo je, vemjem, velika zapadna istina: da je svako od nas
potpuno jedinstveno stvorenje i da e, akc ita treba da podari-
mo svetu, to morati da proizae iz naeg vlastitog iskustva i is-
punjenja naih potencijala, a ne neijih drugih. U traicionalnom
Orijentu, s dm ge strane i uopte, u svim tradicionalno zasnova-
nim drutvima, pojedinac je ukalupljen. Njegove dunosti su
mu nametnute u odreenim i preciznim uslovima, iz kojih on
nema naina da izae. Kada odlazite Guruu da budete voeni na
duhovnom putu, on tano zna gde se nalazite na tradicionalnoj
stazi, ka kojoj sledeoj taki treba da idete i ta tano treba da
uradite da bi tamo stigli. On e vam dati svoju sliku da je no-
site, tako da moete biti nalik njemu. To ne bi bio ispravan za-
padnjaki pedagoki nain rukovoenja. M i moramo da prui-
mo svojim uenicima rukovoenje u nastajanju njihovih vlasti-
tih slika sebe samih. Ono za ime svako mora da traga u svome
ivotu nikada nije postojalo, ni na kopnu ni na moru. To e bi-
ti neto iz njegove vlastite jedinstvene sposobnosti za doivlja-

193
 GURU ] UCEMIK

vanje, neto t,o nikada nije bilo i nije moglo biti doivljeno ni
od koga drugog .
Mislim da Kembel ovde preteruje. Uostalom, vitezovi su ima-
li svoga Merlina, svoga Gurua, na koga su se oslanjali. Pa, ipak,
postoji pravi zapadni naglasak na jedinstvenosti i autonomiji po~
jedinca, koji je u otroj suprotnosti sa Ramakrininim naglaskom
na detinjoj veri i Dalaj Laminom nalogu da sve mane u Guruu
vidimo kao svoje vlastite. Meutim, kako moemo pomiriti za-
padno naslee jedinstvenosti i autonomije pojedinca sa odano-
u, posveenou i poverenjem, koji su potrebni da se izgradi
duhovna veza sa Gumom? Smatram da nam shvatanje uloge psi-
holoke projekcije u postavljanju duhovnog kabla izmeu Gu-
rua i uenika moe pomoi, da se okoristimo ovim odnosom,
da se sauvamo od nekih njegovih zamki i pomirimo svoje ra-
zliite kulturne potrebe sa zahtevima Guru-uenik traicije.
A li, da li nas uklanjanje projekcija zaista titi od izdaje isu-
vie prostih eksploatatorskih gurua? Kao to sam pomenuo, u po-
etku nam je potrebna mo projekcije da izvrimo preobiaaje
koji se zahtevaju, kada stupimo na duhovnu stazu. Tada, dok smo
upleteni u projekciju, nesvesni smo i stoga najpoloniji prevari.
M ogue je da razumevanje ovih psiholokih mehanizama bude
delimina zatita. Pa, ipak, ne moemo oekivati previe, jer in-
telektualno znanje retko moe da izdri sirovu snagu projekci-
je u punom naletu. I, pored toga, nadam se da e ispitivanje
odnosa Guru-uenik ukloniti nau naivnost i zatititi nas, bar
od nekih opasnosti.
Konano, otkrio sam u svojoj vlastitoj praksi i praksi drugih,
da nastojanje da se uklone projekcije ne umanjuje naklonost pre-
ma Guruu, niti uvaavanje njegovog dobroinstva i mudrosti. Na-
protiv, to nam doputa da ga jasnije vidimo u svoj njegovoj Iju-
skosti i duhovnoj veliini. Tada naa Ijubav postaje i potpuni-
ja i slobonija. Pokuavajui da asimilujemo ono to Guru sim-
bolizuje u spoljnom svetu, stupamo u prisniji doir sa boanskim

194
 ss* Odnos Gurua i uenika -v

unutar nas. Uvodimo to spoljanje ovaplodenje dublje u sr na-

ega bida, odakle ono zapravo i izvire.
Kada su se razne duhovne tradicije preselile iz Indije, nemi-
novno su preuzele obojenost iz uvoznih kultura. M oda je za-
padni doprinos ovim drevnim duhovnim tradicijama u tome da
ih spoji sa savremenim psiholokim idejama izraslim iz naeg
kulturnog tla, tako da moemo da raspolaemo s velikim duho-
vnim koristima od odnosa Guru-uenik, a da ipak izbegnemo nje-
gove psiholoke rizike.

195
 Sjedinjenje znanja i
ljubavi
s
KLARK PAUEL
(Sri Ram andra Misija)

Uprkos oitim razlikama u obredu i terminologiji, velike du-

hovne tradicije sveta se izgleda slau u jednoj bitnoj stvari - tra-
galac za krajnjom Stvarnou treba da dobije usluge ivueg maj-
stora-uitelja, zadika, eika, roija, stareine, larne ili gurua.
Svako ko preuzme napor da prouava ezoterine staze mudro-
sti, od prvobitnih ili amanistikih kuitura do glavnih svetskih re-
ligija ne moe, a da ne naie na ovo stalno ponavljano upozo-
renje: Knjige te mogu voditi samo donekle - mora nai uite-
Ija! ...... ..............
Meutim, da li je to bitno i anas, naroito u zapadnom de-
mokratskom drutvu bogatom informacijama? Zato ne bismo

196
 S jedin jen je zn an ja i ijubavi

mogli da spoznamo Boga ili Jastvo na svoju ruku, ne upliui

ljuskog vodia ili posrednika u ovaj najintimniji mogui pro-
ces? A , kako bi uostalom i nali takvog gurua? Kako bi prepo-
znali tu linost kao autentinog majstora-uitelja? Postoje li us-
lovi ili ovlatenja koja moemo traiti u uitelju, bez obzira na
tradiciju koju predstavlja?
Gotovo svako ko kroi u duhovnu arenu sa iskrenim i hra-
brim srcem, pre ili kasnije postavlja pitanja poput ovih. Ona ni-
su tek savremeni predmeti debate, ve temeljne i veite stvari
koje postoje od praistorije. I, pored toga, za neke od nas koji na-
stoje da integriu drevne guru-centrine tradicije u nae vlasti-
to vreme i umnogome dmgaiji svet, ovo su postala presudna i
esto bolna pitanja. Zapravo, neke od ovih privatnih borbi sada
imaju zakonske konsekvence, obuhvatajui ne samo nasilje po-
jeinaca, ve emotivni bol itavih zajenica.
Ovaj tekst, usredsredie se na prvo pitanje: Da li je guru-
uenik traicija razlona za savremenog zapadnjaka ili je to mr-
tav i staromodan model, isuvie podloan zk-upotrebi, kako od
"gurua" arlatana, tako i od lanih "sledbenika"? Ubudue u se
usredsrediti na karakter i osobine autentinog gurua kao i pode-
snog uenika i govoriti o nainima na koje moemo da prona-
emo takvog uitelja za sebe, osetimo li takvu sklonost.
Poto je odnos izmeu gurua i svakog pojedinog sledbenika
prisan i jedinstven i poto je joga uvek davala prednost nepo-
srenom iskustvu nad apstraktnim teoretisanjem, nadam se da e
italac razumeti zato moram da ukljuim kao primer guru-ue-
nik tradicije sadanji odnos koji imam sa svojim vlastitim gu-
ruom, Partasaratijem Radagopalaarijom, treim u lozi majsto-
ra rada-joga sistema, poznatog kao Saha Marg, ili Prirodni Put.
Oseam da je govorenje o vlastitom iskustvu pre svega stvar
novinarskog potenja u obelodanjivanju mojih sklonosti i predu-
beenja i drugo, da je moja pria verovatno slina priama dru-
gih zapadnjaka sa drugim guruima, te zato moe posluiti kao

197
 CiURU 1 UEnlK

oblik line ilustracije pojmova, koji se pretresaju.

Ne govorim u prilog svoje prakse i svoga gurua u odnosu
na druge, koji mogu biti jednako ili ak i vie prikladni za iz-
vesne itaoce, niti sugeriem da je staza gurua jedini nain da
se duhovno napreduje. Ona to nije. Niti je ona pogodna za sva-
koga u svakoj etapi njegovog duhovnog putovanja. Pa, ipak, na
osnovu informacija iz prve ruke, moemo bar stei neki pojam
o emu se stvarno radi u guru-uenik tradiciji, da bi mogli da
onesemo odluku za sebe.

ta Guru nije

Veom a udno je to je ideja o koritenju gurua neprihvatlji-

va mnogim Amerikancima. Kaem "veoma udno" zato to, pre
svega, hrianska jevanelja predstavljaju savren primer guru-
uenik Padicije. Bez obzira na to kako je tumaen od fundamen-
talistikih fanatika, Novi Zavet je nita manje, nego rasprava o
ulozi gurua. Daleko od toga da je u suprotnosti sa drugim veli-
kim traicijama Istoka, Zapadno hrianstvo je u saglasju sa su-
fizmom, hinduizmom i buizmom u pogleu uitelja-uzora.
Drugo, udno je to mi zapadnjaci odbijamo da guruu pove-
rimo nae duhovno blagostanje, dok takvo protivljenje uopte ne
oseamo u gotovo svakodnevnom polaganju naeg fizikog bla-
gostanja u ruke drugih ljudi. Nunost ljudske meuzavisnosti
jeste injenica svakodnevnog ivota. Veina nas jede hranu ko-
ju su drugi pripremili, nosi odeu koju su drugi proizveli i ko-
risti raunare i telefone, koje nikada ne bismo mogli da izmisli-
mo i ije funkcionisanje jedva da razumemo. Kada se ukrcava-
mo u avion, mi voljno poveravamo svoje ivote pilotu, kojeg ni-
kada nismo videli; poveravamo hirurgu da nam otvara tela pod
anestezijom; ak i kada uemo u automobil, moramo imati pove-
renja u vozaku vetinu drugih vozaa. Zato se onda opiremo

198
 tS* S jedin jen je znanja i ljubavi -oi
ideji o poveravanju adeptu koji je, na kraju krajeva, struni ui-
telj ili trener u duhovnosti?
V e mogu da ujem uobiajeni prigovor: Tako je , ali ta e-
mo s lanim guruima? Tano je da arlatani i duevno poreme-
eni esto privlae brojne sledbenike, koji ih iskreno smatraju za
gurue, Takoe je mogue i to, da istinski uitelji ine bezaz-
lene greke ili to je ozbiljnije, da prekorauju ovlatenja ili po-
novo zapadaju u greh. To je oduvek bio, a i danas je, deo igre
i nesumnjivo e biti nastavljen u budunosti. A li, postojanje ra-
zoaravajuih ili lanih gurua ne znai da ne postoji prava stvar
koju ove tragine figure oponaaju, budui da su falsifikati ne-
mogui bez istinskih originala. injenica da postoje autentini
Rembranti nije ponitena krivotvorenim kopijama koje izbijaju
na povrinu; zapravo, njegovo je majstorstvo potvreno falsifi-
katima, jer koja bi budala pokuala da podmetne krivotvorenu
kopiju neega bezvrednog ili neega to nije stvarno ni postoja-
lo? To bi bilo poput falsifikovanja sitnog kovanog novca ili nov-
anica od 25 olara Odbacivanje svih gurua zbog lanih uite-
lja ili obmanjujuih kultova, moe biti zaovoljavajue za nas,
poto nam ozvoljava da ostanemo u svojim cininim iealjka-
ma i ne inimo nita po pitanju svoga duhovnog putovanja, ali
je isuvie uproeno odbaciti mogunost da postoje autentini
savremeni gurui zbog ponaanja nekoliko senzacionalnih pozera.
To je nalik odbijanju da se primi novac, zato to su negde mo-
da putene u opticaj falsifikovane novanice.
Sleee pogreno razumevanje guru-uenik tradicije lei u
amerikoj sklonosti da duhovno podruje oblikujemo po naoj
predstavi o demokratiji, u kojoj je svaki pojedinac kralj i svaki
ovek svetenik. A li, ak i najpovrnije ispitivanje, otkriva da se
ljudi nalaze na mnogim, vrlo razliitim nivoima prosveenosti.
Ovo pogreno vienje prenosi se i na vezu izmeu gurua i ele,
tj. uenika, kao i primese narcizma koji potie iz elje da se Bo-
gu pribliimo pod naim uslovima i sa egom netaknutim ili ak
naduvanim naim umiljenim dostignuima. "Uradio satn to na

199
 QURU 1 UEM IK -<y

svoj nain", moe biti dobro za Frenka Sinatru, ali Boji ovek
razume staru izreku: ,,U jednom poljskom krevetu nema mesta
za dvoje; ako hoe da ti Bog ue u srce, mora biti odsutan .
Ukratko, retki su zapanjaci koji razumeju ta guru-uenik
tradicija zaista sadri. Mnogi od nas su kao zamenu za ovo ra-
zumevanje prihvatili meijski mentalitet proizvoenja skandala i
spletki. Zamiljamo nekog naduvanog zapovednikog vou koji
sumnjivo lii na nas u svojoj elji za divljenjem i seksom i nov-
cem. tavie, taj smeno obueni ovek, zaodenut svim naim
projektovanim slabostima, prevario je gomilu lakovemih buala
te mu veruju i povinuju se svakoj njegovoj elji, upravo kao to
nas novine i emisije vesti uveravaju, kada god mogu da prona-
u takav primer. Ostali meu nama potajno gaje vrstu oekiva-
nja iz stripova, da e na guru biti super-heroj bez mane, sa u-
esnim moima viovitosti i drugim upadljivim joginskim sidi-
jima. Naalost, ak i oni meu nama koji su se potrudili da ste-
knu direktno iskustvo sa guruom, esto su pod uticajem ovih po-
pularnih zabluda. U stalnoj borbi uma izmeu odbrambenog ci-
nizma sa jedne strane i naivnog romantizma s druge, realnost o
gurau esto je pred nama teko ustanoviti.

ta Guru jeste

Uprkos ovim potekocama, mnogi na Zapadu poinju da uvi-

aju da je drevna guru-uenik traicija zasnovana na uzajamnoj
ljubavi i potovanju izmedu dva sasvim ljudska bia. Ona ne mo-
ra da bude "preobraena" da zadovolji zapadnjake ukuse, poto
je istonjaka traicija oduvek bila uzajamni odnos izmeu go-
spodara i sranog potomka, odnos podjednako ispunjen alom
i smehom, kao i tekoama i odustajanjem. Tradicija Gurua, bar
kako sam je ja doiveo, sigumo nije ograniena kulturom, niti
se radi o patrijarhalnom odnosu gospodara i kmeta, kao to se

200
 S jed in jen je zn an ja i ljubavi %>

uobiajeno predstavlja u izvesnim Nju Ejd krugovima.

M oda sam ja naprosto imao sree u svome izboru, ali pi-
tanja moi i autoriteta nisu se javljaia izmeu moga Uitelja i
mene nita vie nego to bi ih bilo izmeu dede i njegovog unu-
ka. Jednostavno smo uivali da budemo zajedno. Zajeno sa mno-
gima na Zapadu, uviam da nijedno iskustvo nije tako izvanre-
dno, ni tako beskrajno opinjavajue, kao to je kad imate do-
ivotni odnos sa dostojnim guruom. To je odnos koji moe da
se proiri tako da ispuni ceo svemir, misterija koja obuhvata sve
druge mogue ljudske odnose majke i bebe, oca i sina, dvoje
prijatelja, mentora i stuenta, ljubavnika i voljene osobe. Neki
od nas poinju da shvataju da poznavanje Gurua m oe biti naj-
vee ushienje i najblagotvornije iskustvo koje se oveku uop-
te moe dogoditi.
M oj uitelj, kojeg jednostavno zovemo arii, voli da se a-
li i zabavlja naim neizgovorenim predrasudama. Na primer, je-
dnom kada sam uao u njegovu kuhinju, pozdravio me je sa
reima "Zdravo, efe!" Videi da sam pomalo^iiplaen time, do-
dao je: 0 Klark, ti si poput veine ljudi. Ne eli da ima e-
fa, zar ne? A li, vidi, ja elim da imam sve vie efova, jer bi
to znailo da sve vie ljui prihvata moje usluge. arii sas-
vim otvoreno tvrdi da guru uvek mora biti spreman da slui, i
ne sme da ima apsolutno nikakve ideje o ponosu ili nadmenosti
jer, kao to mu je njegov gum rekao: ,,Ne mogu da se pohva-
lim da sam jedan od najboljih gospodara, ali tvoje iskustvo e
potvrditi da sam jedan od najboljih slugu .
Budui da je tako, jednom sam savetovao ariija da re "go-
spoar" ("master") nije zgodno upotrebljavati jer se ini da ona
ljuti Amerikance i da bi moda umesto nje trebalo koristiti re
"sluga". Razmislio je na trenutak i rekao: N e, to ne bi bilo po-
godno. U Indiji, kada kaemo 'Master', ta re ni najmanje ne pod-
razumeva odnos izmeu gospodara i roba. 'Master' zapravo znai
samo 'onaj ko je ovladao sobom'. Ovome moemo dodati i dru-
gu osobinu: "Onaj koji ima mo da druge uini slinim sebi".

201
 OURU 1 UEMIK %>

Premda ovekov odnos sa pravim guruom nije hijerarhijski,

bar ne sa stanovita gurua, koji u svakome vidi ono Boansko,
on ipak nije ni nekakva nonalantna, drugarska vrsta stvari. Ko-
liko god da je ovek, guru je i izvanreno bie iju boansku
prirodu takoe treba imati u vidu. Stoga su predanost i poslu-
nost uvek imali glavnu ulogu u ivotu uenika. I pored toga,
Ram andra od ahahanpura, koji je guru moga uitelja (bio
je poznat kao "Babui", poto je radio kao slubenik ili babu),
jednom je rekao ariju da ak i kada uitelj izda naredbu, ue-
nik uvek mora da je proveri u svome srcu pre no to postupi
po njoj jer, sluao on gurua ili ne, uenik ostaje odgovoran za
svoje izbore i postupke. Slino tome, Babuijev uitelj, Sri Ram
andra o Fatehgara (ili Lalai, kako su ga od milja zvali), ui-
nio je primedbu da se tri testa mogu primeniti na datu odluku
ili in: ako se i sveti spisi i guru i ovekovo srce slau, onda je
delo ispravno. Jednoga dana sam upitao ariija: A li, ta ako
spisi i spoljni guru kau jedno, a moje srce neto drugo? Od-
govor je bio jasan: Tada mora slediti svoje srce . Pitao sam
ga da li je on ikada odbio poslunost svome Uitelju. Mnogo
puta se nisam sloio sa Babuijem , nasmejao se prigueno, ,,ali
mu nikada nisam odbio poslunost.
Prema tome, poslunost u tradiciji Saha Marga postaje in-
tuitivno znanje, poto se spoljna disciplina nikada ne namee. Ni-
jedan Saha Marg uitelj nije izdavao naredbe; umesto toga, skro-
mno bi zamolio ili dao predlog svojim "pomonicima", to je
bio Babuijev izraz za veinu Saha Marg praktiara, pa su i
tada ti pomonici morali paljivo da sluaju, da bi otkrili ove di-
skretne aluzije. Pravi gurui shvataju potekoe poslunosti, vero-
vatno zato to su i sami bili uenici. Kao to je Paramhansa Jo-
gananda primetio: Nijedan sledbenik nije prisiljen da slua svoga
gurua. Sloboa da se prihvati ili odbije je jedan od prvih zakona
duhovnog ivota. Svaki guru koji bi od svojih sledbenika za-
htevao nesvesno povinovanje, privlaio bi jeino nesvesne i ne-

202
 \s- S jedin jen je znanja i ijubavi

promiljene sledbenike. Od njega bi se daleko drali posveeni-

ci snane volje, koji su jedini pogodni za stazu koja vodi ka spo-
znaji Boga .
Isto tako, priznati boanstvenost naega gurua, ne znai da
moramo da zanemarimo injenicu da je i guru ljudsko bie. Mo-
e li uitelj da grei? Naravno! Uitelj moe i ne mora biti u
pravu, ali Istina je uvek u pravu , arii mi je jednom napisao
zagonetno pismo kada sam otro polemisao s nekim njegovim
miljenjima. Babui je obiavao da se ali da je upravo to ono
to uitelja ini veim od Boga, zato to Bog nije u stanju da
ini greke! (To moe biti i jedno od tumaenja za jednu od Ba-
buijevih najtajanstvenijih opaski: Bog je ogranien, ali Uitelj
je neogranien .)
Da li se Uitelj razvija i menja? Normalno! Prema arii-
jevom miljenju, treba da se uvamo svakog sistema predvoe-
nog "savrenim" guruom, jer je tada itava struktura pod tim gu-
ruom statina, nalik zamrznutoj piramidi. Poto Saha Marg sma-
tra da je Cilj Beskrajnost, reeno je da je to dinamian sistem
u kojem ak i Uitelji i dalje "plivaju ka Sreditu".
Uskladiti razluujuu mudrost sa ogromnom predanou, na-
nu sa bakti, retka je sposobnost, ali u istaknutim sledbenicima
uvek otkrivamo da su ove dve osobine sjedinjene i nerazdvojne.
Babui je voleo da opisuje idealnog uenika kao osobu sa "za-
padnjakim umom i istonjakim srcem". Put ka Bogu nije za
"duhovne slabie", kao to je Jogananda voleo da istakne, iako
su sledbenici snanoga uma i otvorenog srca retki, ne samo na
Zapadu, ve i na Istoku. Iz tog razloga je Lalai govorio: ,,Ja
traim lavove, a ne ovce. A li, primio sam i ovce na moj satsa-
ng zarad utivosti . A , Babui, koji je govorio da bi radije imao
jednoga lava, nego deset hiljada ovaca, ovako je objasnio svoj
prioritet: Nisam doao da stvaram uenike. Doao sam da stva-
ram uitelje .

203
 OURU I UEniK %>

Put ka domu

Meutim, ak i ako se saglasimo da autentini gurui postoje,

pitanja ipak ostaju, ukljuujui i ova dva: Da li je guru zaista ne-
ophodan u naem vremenu? Zar ne moemo ii pravo ka Izvoru?
Na oba pitanja, iskreno govorei, odgovor je "da". M i zbilja
moemo ii pravo ka Izvora, bez pomoi ikoga blinjeg i dobro
doli smo da to pokuamo kada god poelimo. Ipak, istorija je
pokazala da je veoma malo njih roeno sa sposobnou da ost-
vare Krajnji Cilj u jednom ivotnom veku, bez ikakve pomoi.
Takvi mogu biti oni koje budisti zovu Tatagatama, to doslovno
znai "tako pristigli", a Hinusi Avatarama ili boanskim inkar-
nacijama, koji se ne raaju kao mi, zbog naloga nae karme,
ve zato to su poslati u svet da pouavaju i da podre darmu.
A li, treba imati na umu da je ak i velikim mudracima i spasi-
teljima esto trebao ljudski dodir da ih osvesti ili bar da ih po-
sveti u njihovo Delo. Budino prosvetljenje pod bo-drvetom je bi-
lo pripremljeno svim njegovim pokuajima sa braminima i ispo-
snicima; Ramakrinino buenje je bilo postaknuto od Totapu-
rija; Delaluin Rumijevo od Sems-i-Tabriza. Nemamo eviden-
ciju o obuavanju Isusa, ali uloga Jovana Krstitelja u sveanom
uvoenju Hrista u Njegovo elo, bila je dokumentovana.
Oni koji su vie ili manje zadovoijni svojim ivotima, obi-
no gledaju na interesovanje za Gurue i duhovne stvari kao na
neto neobjanjivo ili ak veoma kobno. Za veinu Ijudi, pitanje
potrebe za guruom, nikada se ni ne pojavljuje, jenostavno zato
to se veoma retki izlau opasnosti izvan udobnog okmenja od-
reene religije u kojem su roeni geografskom sluajnou. Ve-
ina nas, moe se po tom pitanju snai sa lokalnim svetenici-

204
 '& S jed in jen je znanja i ljubavi -%>

ma ili rabinima ili mulama ili s vlastitim senzibilitetom.

Nema sumnje da nam ne treba vodi da nas povee u obi-
lazak naeg vlastitog dvorita, ali ako elimo da se popnemo
na Himalaje, mudro je potraiti erpasa. Duhovni tragalac je
pustolov koji mora da ispita pretpostavke konvencionalne mo-
ralnosti ili religije, to objanjava zato su takve due tradicio-
nalno bile izloene razdraujuoj sumnji, dubokom oajanju i
ozbiljnoj uznemirenosti. Jer, ako elite da budete iskreni u vezi
toga, jednom kada se usudimo da napustimo kampove u pod-
noju naeg svakodnevnog sveta, ubrzo otkrivamo da se penje-
mo putem koji ne moemo znati prema vrhuncu za koji nismo
sigumi ni da postoji.
U tom trenutku, oni koji odbiju ideju da mogu imati koristi
od gurua, esto ne razumeju .veliinu unutarnje planine koja sto-
ji izmeu njih i Krajnjeg Cilja. U pravo vreme, moe se desiti
da shvatimo da je Staza prepuna neverovatnih prepreka i orso-
kaka maje i ega i zbog ega je reeno da stotine ivota mogu
biti potroeni u istraivanju neega to se na kraju ispostavi kao
orsokak. Lako moemo da pomislimo da su bregovi u podno-
ju krajnji vrhunac uhovnosti i da nikada ne spoznamo da smo
se zaustavili daleko od svoga odredita. Pohod je esto zamoran
i naizgled beskrajan, a iskusni guru slui i kao uteha i kao pod-
strek, da nas odri u pokretu sve dok ne ostavimo ak i samu
planinu i ne stignemo do mesta, gde vie nema olina, ni vrhu-
naca, ni staze, ni uitelja, a ni uenika.
Jenom kada to sami otkrijemo, uviamo da ono to neke na-
vodi da trae vostvo uitelja, ne mora biti detinja zavisnost, ve
zrela procena. Jer, kao to stara izreka kae: Ako eli da upo-
zna Put, pronai onoga ko je preao svaki njegov pedalj .

205
 Uitelj i metod
(odlomci)

SVAMI MUKUNDANANDA
SARASVATI

Sveano pozdravljam toga Gurua, koji je vaistinu Apsolu-

tno Postojanje i Blaenstvo Bramana, podarilac Vrhovne Rado-
sti, Ovaploenje Znanja, koji prevazilazi parove suprotnosti, Sve-
prisutan, Beskr'ajan, Nepromenljiv i Neuprljan poput neba, do-
stian putem svetih pisanih objava, kao to je 'Ti si To'. Jedini
i Vean, Cist i Nepokretan, sveok svih mentalnih funkcija, iz-
van moi poimanja i lien tri gune.
Nai sveti tekstovi proglaavaju da je Guru Sakat (neposre-
dni) Satiananda Para Braman lino. On je put, Istina i ivot.
Stoga, nijedan sledbenik ne moe da se odvai da pie o Njemu
dok nije postao jedno sa Uiteljem, Apsolutom. Ovaj pokuaj s
moje strane, zbog toga je kontemplacija o njegovim povoljnim

206
 >-> Uitelj i m etod

osobinama. Molim se da Guru Maharad bude tako milostiv, da

ga blagoslovi inspiriui moje misli i izraavanje.
Poput Veda, direktna re Boga prua mogunost razliitih
tumaenja i budui da je na Satguru V eliki Majstor, on pred-
stavlja mnoge aspekte i zahvaljujui tome podstie ljue razlii-
tih predispozicija i na raznim duhovnim nivoima na dunosti, ko-
je odgovaraju njihovim sklonostima i sposobnostima i postavlja
ih na put ka Bogu.
Mnogi me posetioci arama pitaju: Kako tvoj Uitelj vodi
tvoju saanu? Kako osea dejstvo N jegove M ilosti? Na ovak-
va pitanja je teko odgovoriti, poto se tiu ovekovog subjekti-
vnog doivljaja. Odnos izmeu Gurua i Njegovog slebenika je
duhovni odnos i stoga je psihiki. Od svih ljuskih odnosa, on
je ujedno najuticajniji i najproduhovljeniji, najintimniji i najli-
niji. Kao svi priznati Uitelji, na Gum Maharad pouava pre-
teno preko ogromne snage duhovne tiine. U Njegovom prisu-
stvu su sve sumnje rasterane, a zabune razjanjene i zbog toga
njegovi biiski uenici zapravo i ne trae mnogc objanjavanja.
Njegov nemi preobraavajui uticaj na srce je Njegovo sutinsko
uenje, ali tragalac u poetnim fazama nije toga svestan. Tek po-
sle nekoliko godina, on otkriva da je potpuno preobraen, kao
prevmuta rukavica. Delovanje Njegove Milosti, doivljava se kao
vae vlastito iskustvo, kao rast u unutamjem ivotu i stoga je
neobjanjivo.
esto bih tokom manane, faze razmiljanja u mojoj sadani,
osetio dejstvo ovog Uiteljevog nemog pouavanja kako se oi-
tuje u meni kao antarjamin (unutarnji svedok), putem brojnih na-
stupa preciznog i dubokog razumevanja znaenja vanih odloma-
ka iz knjiga. Oni su uvek olazili u rane jutamje sate, pred sa-
mo buenje. Ponekad bi se moje sumnje, makar i ne bile izra-
ene, razjasnile tokom neformalnih razgovora Gurudeva sa dru-
gim posveenicima. Zato se od tragaoca zahteva najvea mogu-
a budnost i ozbiljnost, jer on treba da eka na svaku re Ui-

207
 ss* GURU I UEMIK -V
telja, neposredno izreenu ili posredno saoptenu. U suprotnom,
moete mnoge godine provesti uz Njega, a da od toga imate vrlo
malo koristi.
Rastenje u unutarnjem ivotu je postepeni proces koji zahte-
va vreme, osim ako osoba ve nije evoluirala u prethodnim i-
votima. Kada se aspirant usmeri ka duhovnom ivotu, svaki ko-
rak na svoj nain doprinosi linom razvoju, bilo jaanjem po-
zitivnih skrivenih tendencija ili slabljenjem onih negativnih, pu-
tem njihovog iscrpljivanja. Na Gurudev vemje u prirodni porast
zrelosti; On retko namee aspirantu svoju volju strogim impera-
tivima naredbi i zabrana, izuzev u najteim sluajevima ozbilj-
nih ivotnih kriza.
Na Guru Maharad ne odobrava sklonost nekih tragalaca da
menjaju Uitelje usle nestrpljenja i bez ikakvog opravdanog ra-
zloga. Na svoj osobeni nain, On kae: Krava o kojoj se bri-
ne pastir dobroga srca, koji je dugim uetom vezao za drveni
kiin u sred zelenog panjaka, nasitie se do popodneva. S dru-
ge strane, krava koja je bez nadzora, upada na tua imanja, do-
bija batine i uz sve to ostaje polugladna, ak i u vreme sumra-
ka! Dmga stvar je ako sam Guru poalje svoga uenika dragom
uitelju zbog dalje saane ili nekih naroitih razloga; ili, ako
nakon mahasamaija, svoga Gurua aspirant trai vostvo drugog
Uitelja, zato to je za njegovu intenzivnu sadanu potrebno takvo
lino upravljanje.
Radi se o tome da, ukoliko kompletan um aspiranta nije us-
klaen sa njegovim Guruom tako da dostigne ono savreno stan-
je pouzdanja u istinitost uputstava koje mu je On dao, to se na-
ziva srada ili vera, nije moguea svesrdna i svrhovita praksa. S
pravom se kae: oveka ini njegova vera; kakva je njegova
vera, takav je i on . O va sraa je pokazatelj jaine njegove te-
nje za osloboenjem. Ona polarizuje sve mentalne sposobnosti
i snage tragaoca i time odreuje tempo njegovog napretka.
Svojim bezuslovnim i apsolutnim predavanjem Uitelju, as-

208
 ?* Uitelj i m etod

pirant zapoinje proces gubljenja svoga malenog bia, zajedno

sa pojmovima "ja" i "moje", kaei svoj ego za klin zvani Guru.
Drugim reima, avet "kartritje" (oseaja zasluge za svoja dela), sa-
da je prikovana za zimzeleno drvo predanosti Uitelju.

Meu nekim aspirantima preovlauje pogreno miljenje da

predavanje Guruu nije saglasno sa stazom istraivanja i da, ka-
da se od uitelja dobije upadea (pouka) mahavakje (izreke, ko-
ja sadri sutinu najvie istine), Njegovo rukovoenje vie nije
potrebno za dalju sadanu kontemplacije i meitacije. Takvi po-
greni pogledi se gaje samo zbog nedovoljnog iskustva i nerazu-
mevanja istaknute uloge psihikog uticaja Uitelja na uenika
u usmeravanju i ubrzavanju njegove duhovne evolucije. Uvek
treba imati na umu da su sve uistinu osloboene linosti prida-
vale najvei mogui znaaj predanosti Guruu. Na Guru Maha-
rad je svojim uenicima i sam bio primer za to. Svako Njego-
vo spominjanje Njegovog vlastitog Gurua, Njegove Svetosti Sri
Svamija ivaratne Girija, uvek je obilovalo uzvienom emoci-
jom , otkrivajui izvanrednu predanost i ljubav naeg Satgurua,
prema svome Uitelju.
Na Uitelj istie potovanje prema tradiciji i Guru Param-
pari, lozi duhovnih uitelja. Acarja ankara je rekao: Gnana ni-
ta' ili ciljana posveenost Znanju, zapravo je nedostina za one
koji nisu bili propisno inicirani u tradicionalno znanje od Gu-
rua (Velikana) .
Gospode! Ti si sama Stvarnost koja postoji kao moje naj-
ublje i najskrovitije Jastvo, koja upravlja sa mnom tokom svih
mojih nebrojenih utelovljenja! Slava Tebi, koji si sada preuzeo
ljudski oblik, da bi me uio! Kako uopte mogu da Ti se odu-
im za Tvoju veliku pomo i M ilost, koja e mi omoguiti da
postignem Osloboenje? Slava, slava Tvojim svetim stopalima .

209
 Guru i sledbenik
(odlomci)

SVAMI ABIIKTANANDA

(Svami Abiiktananda, francuski benediktanski kaluer, upoz-

nao je Satgurua Gnananandu i prepoznao u ovom mudracu istin-
skog Gurua. Ovo su zapisi o vremenu provedenom s njim. Sva-
mi je u knjizi uzeo pseudonim "Vanija" - stanovnik ume.)
Prolo je sat vremena ili moda dva, otkad je Vanija seo pred
Svamija, ali je jedva bio svestan vremena. ak nije oseao ni
napor od sedenja prekrenih nogu, to mu je inae bilo jako neu-
godno, kad god je morao da ostane u tom poloaju dugo vre-
mena, bez pokreta. Kada je ponovo ustao, kao da se sve prome-
nilo. Doao je ovamo iz raoznalosti, ali je otkrio da je nekoli-
ko rei koje mu je ovaj starac rekao stiglo kui, pravo u nje-
govo srce. I, izgleda da su tamo otvorile ponore za koje do ta~
da nije znao da postoje i uinile da potekne izvor ive vode ne-
uporedive sveine. A , ipak, sve to mu je tu bilo reeno, bilo

210
 Quru i sledbeniK -<v

mu je ve poznato; proitao je to, sluao o tome i mnogo se ti-

me bavio u mislima. Nita novo nije nauio na nivou rei ili poj-
mova. Samo to je sada to bilo ponovljeno na takav nain, da
je izmeu uitelja i njega uspostavljena komunikacija izvan re-
i, na najdubljem nivou u svakome od njih. Sve to mu je Gu-
ru govorio, Vaniji se inilo da izvire iz najskrovitijih kutaka nje-
govog sopstvenog srca.
U toku svojih putovanja kroz Indiju, Vanija je upoznao tr-
govce mudrou iji su se sledbenici, podjednako indijski i ev-
ropski, nadmetali izmeu sebe ko e vie podii ugled svoga Gu-
rua. Tu i tamo je nailazio i na zaista duhovne linosti ili bar na
one koje su sa potpunom iskrenou tragale za mudrou i reali-
zacijom. A li, sada mu se inilo nesumnjivim da je u neposred-
nom kontaktu s konanim iskustvom realizacije, A , takav kon-
takt ima i svoju cenu. On je poput opekotine koja vas obele-
ava doivotno i iji oiljak se nikada ne moe ukloniti. T o je
vatra koja ne prestaje da gori sve dok ima iega za spaljivan-
je , sve dok itav ovaj svet, u svojoj "zasebnosti", nije pretvoren
u pepeo. Vanija je oseao da je ovaj ovek, kojem je priao go-
tovo kao turista, praktino zavladao samim njegovim biem.
Shvatio je da je oanost, koju nikada do tada nikome nije slo-
bodno dao, sada bez razmiljanja predao Gnananandi. Cesto je
sluao price o Guruima, o nepromiljenoj posveenosti njihovih
sledbenika, o tome kako se u potpunosti predaju svojirn Guru-
ima, to je njemu, kao Evropljaninu sa umom oblikovanim gr-
kom kulturom, delovalo krajnje besmisleno. Ipak, sada, izne-
nada, to je za njega postala jednostavna istina, oigledna inje-
nica, iskustvo koje ga je izvelo iz njega samog. Ovaj ovek kra-
tkih nogu i razbaruene brade, oskudno obuen u komad tkani-
ne oko bedara, koji je tako naglo banuo u njegov ivot, mogao
je sada od njega da zatrai da uini bilo ta, ak i da krene po-
put Sadaive da luta drumovima, zauvek nag i nem - i on, Va-
nija, ne bi pomislio da trai ni najmanje objanjenje. A , zatirn
su se, bez ikakvog razmatranja stvari, Vanija i Harold zatekli

211
 SSJ- GURU I UGEMIK -<s>

na podu, usrdno pritiskajui uiteljeva stopala.

Iznad iskustva stvari i mesta, posrnatranja ili uestvovanja u

bogosluenju, itanja, meditiranja na svete spise ili sluanja pre-
davanja, postoji iskustvo susreta sa onima u ijim srcima je Ne-
vidljivo bilo izneto na videlo i kroz koje je slava blistala u sv-
om svome sjaju, koji je misterija Gurua. Poasna titula "Gurua"
preesto je, naalost, obezvreena neprikladnom upotrebom, ako
ne i svetogrdnom. Niko ne treba da izgovara ovu re, a kamoli
da nekoga nazove svojim guruom, ako nema srce i duu sledbe-
nika. Zapravo, pojednako je neubiajeno sresti pravog sledbeni-
ka kao i pravog Gurua. Hinduistika tradicija s pravom kae da
se, kada je sledbenik spreman, Guru automatski pojavljuje i da
samo oni koji jo nisu dostojni toga provode vreme trei za Gu-
ruima. Guru i sledbenik ine par, ije dve komponente zahte-
vaju jedna drugu i jedna drugoj pripadaju. Kao ni dva pola ma-
gneta, oni ne m ogu'da postoje, a da nisu meusobno povezani.
Na putu ka jedinstvu, oni su par. U konanom ostvarenju su ne-
dvojna uzajamnost.
Gura sigumo nije nikakva vrsta uitelja, ni profesora, ni
propovednika, ni obinog duhovnog vodia ili upravnika dua,
neko ko je nauio iz knjiga ili moda od nekoga drugog, ono
to zatim prosleuje dragima. Guru je onaj ko je pre svega lino
dostigao ono Stvamo i ko iz linog iskustva zna stazu koja ta-
mo vodi; onaj ko je sposoban da sledbeniku prui potrebno uvo-
enje na ovu stazu, uzrokujui da neposredan i neopisiv doi-
vljaj, koji i sam ima, potekne iz i u slebenikovo srce - lucid-
na i prozima svesnost koja i jeste on. M oemo rei da je tajna
Gurua u stvari tajna dubina samoga duha. Suoiti se sa Guruom,
znai suoiti se sa "biem" kao onim nivoom sebe koji je ujed-
no i stvaran i najskriveniji. Susret sa Guruom je sutinski sus-
ret, odluujua prekretnica u ovekovom ivotu. Meutim, to je

212
 '$ Quru i sledbeniK

susret koji se moe dogoditi iskljuivo kada ste otili izvan sfe-
ra oseaja i intelekta. To mesto nalazi se Izvan, u "blistavom je-
zgru due", kako to mistici kau. U Ijudskim susretima dvojno-
st i dalje ostaje itava. U najboljem sluaju moemo rei da do-
lazi do spajanja i da dvoje postaju jedno u ljubavi i elji; ali,
u susretu Gurua i sledbenika nema ak ni spajanja, poto se na-
lazimo u sferi prvobitne ne-dvojnosti. Advaita ostaje zauvek ne-
shvatljiva svakome ko je prvo nije egzistencijalno doiveo u su-
sretu sa Guruom. Ono to Guru govori izvire iz samog srca sle-
dbenika. To nije neko drugi ko mu govori. On ne prima u svoj
um misli koje dolaze odnekud i prenose se na razuman nain.
Kada vibracije uiteljevog glasa dopru do sledbenikovog uha i
uiteljeve oi pogledaju duboko u njegove, tada iz nutrine nje-
govog vlastitog bia, iz spilje njegovog vlastitog srca, konano
otkrivene, potiu misli koje mu razotkrivaju njega samog. Zato
nije od velikog znaaja koje rei Guru koristi. Sva njihova sna-
ga lei u unutarnjim odjecima koje izazivaju. Gledanjem ili slu-
anjem Gurua, sledbenik stie o otkrovenja vlastitog bia, to
se dogaa na onom dubokom nivou za kojim svako u sutini tra-
ga, makar i nesvesno.
Istinski Guru je unutar nas. B ez zvuka rei, on navodi pa-
ljivi duh, da uje "Ti si To", "tat tvam asi" veskih mudraca;
a, taj pravi Guru projektuje sebe u neki spoljni oblik, u trenutku
kada je njegova pomo potrebna za savladavanje poslednjeg ste-
penika. U tom smislu je Ramanin Guru bio Arunaala. Jedino
sredstvo autentine duhovne komunikacije je atmabaa, jezik At-
mana, unutamji govor, koji je izgovoren u tiini iz koje se ja-
vlja Re i koji se uje samo u tiini. Vanijino raspoloenje se
naglo promenilo. Sada ovek moe da razume , razmiljao je
sa tugom, zato rei propovednika, koji dolaze sa Zapada, tako
retko uspevaju da odirnu inijsko srce. A , ipak je Hrist kojeg
oni objavljuju vrhovni Guru. Njegov glas odjekuje irom sveta
za one koji imaju ui da uju i jo istinitije, on nikada ne pre-

213
 ss- GURU I UEMIK -v

staje da se obelodanjuje u tajnom seditu srca. A li, kada e nji-

hove rei i njihov ivot pruiti ubedljivo svedoeanstvo da nisu
samo sluali prie o ovome Guruu, ve da su ga i sami upozna-
ii u najdubljem sreditu svoga duha?
Ovaj susret je ono to se ovde zove daran , rekao je sebi.
Daran doslovno znai 'vienje'. To je dolaenje licem u lice
sa Stvarnim, koje istupa u obliku koji naa ljudska slabost moe
podneti. Postoje filozofski darani, sistemi mislilaca koji nasto-
je da pristupe Stvamome pojmovno. Postoji daran svetih me-
sta, hramova, svetih ikona i kipova, mesta na kojima B og, koji
prevazilazi sve oblike, pristaje da se pojavi u mnogostrukim ob-
licima, u kojima ga naa ljudska uobrazilja, podstaknuta verom,
zamilja. Iznad svega je daran svetaca koji je , za one ija su sr-
ca otvorena, daleko istinitiji.
Daran Gurua je poslednji stepenik prema konanom dara-
nu, u kojem se uklanja poslednji veo i nadilazi svaka dvojnost.
To je sutinski daran kojem je Inija od poetka teila i u ko-
jem je otkrila svoju vlastitu tajnu i "otkrivajui sebe, otkrila ti
tvoje vlastite najskiivenije dubine". Davno su riiji Upaniada
slavili misteriju Gurua:

A ko ne naui od drugoga, kako To iko moe znati?

A li, nije ovoljno uti od bilo koga,
makar to ponovio stotinu, hiljadu puta...

Narada je doao i stao pred Sanatkumaru i rekao: Gospo-

daru, naui me . Prvo mi reci ta zna; onda u znati, ta da
dodam. Znam Vede, Purane i sve nauke. Ovladao sam man-
trama i jesam mantravid, ali nisam Atm avid, ne znam Atmana
i ne znam samoga sebe. Reeno mi je, gospodine, da oni koji
spoznaju sebe bivaju osloboeni alosti. Ja patim i nemiran sam,
pomozi mi da odem izvan alosti. Sve to si do sada nauio,
samo su rei. Zatim je Sanatkumara vodio Naradu ka pozna-
vanju tajne Jastva, beskrajne punoe koja postoji jedino u Jas-
tvu i prisutna je svugde. Uinio mu je dostupnom daleku oba-

214
 s?- Quru i sle ben ik

lu to lei izvan tame.

Sve to znam, rekao sam ti;

nema niega izvan toga.
Zahvalnost tebi, Pipalada, zahvalnost tebi!
Omoguio si nam da dopremo do aleke obale,
izvan neznanja.

Svakako da je bilo mnogo vidova Sri Gnananandinog naina

ivota, koje je Vanija teko mogao da razume. Njegova zami-
sao o pravom naniju, prirodno je poticala od Ramane Maha-
riija, iji je daran imao u poslednjoj godini Ramaninog ivota.
U to vreme, Ramana je obino sedeo bez pokreta na kauu, oi-
gledno ravnoduan prema onome to se oko njega dogaalo, oba-
vijen vrstom liturgijske atmosfere. Gnanananda se, s druge stra-
ne, inio nesposobnim za mirovanje. Neposredno se bavio - su-
vie neposredno, po Vanijinom miljenju - graevinskim rado-
vima, koji su se u to vreme odvijali u aramu. Putao je ljude
da brbljaju koliko hoe u njegovom prisustvu i na sve naine
davao do znanja da ga zanima ta govore. Bilo je i mnogo dru-
gih stvari koje su naem evropskom sauu ile na ivce. Osim
toga, nije kod svih posetilaca preovladavao povoljan utisak kao
kod njega. Bilo ih je koji su mislili da mogu da na Guruovom
licu primete bar trag zadovoljstva, kada neki auto skree sa puta
i zaustavlja se pred kapijom, naroito ako iz njega izlazi neko
beloput. Drugi su ga kritikovali to bez protesta prihvata razne
legende o svojoj starosti, prolosti, itd.
Kakve god bile misli o pogodnom i nepogodnom koje su se
vrzmale po Vanijinoj glavi, ipak, kada bi ujutro i uvee dolazio
da oda potovanje Uitelju, a pogotovo kada je, nasam o's njim,
sluao njegove rei, nije mogao, a da se ne osea ubeenim da
je ovaj ovek zaista Guru, o kojem je tako dugo sanjao, onaj
koji e mu omoguiti da prokri put do vrha, samo ako je spre-
man da mu se preda sa neospornom verom. Bilo je to kao da

215
 V* GURU I UEMIK -v

su komunicirali na veoma dubokom nivou. Guruove rei su iza-

zivale odjeke unutar njega, kao to rei nijednog drugog oveka
nikada nisu inile. Kao da su se, duboko u Vanijinom srcu, po-
javljivale tajne bogate sadrajem, tajne koje su se inile zako-
panima u do sada neotkrivenim dubinama. Guruove rei su vi-
brirale itavim njegovim biem i aktivirale odatna znaenja, k,o~
ja su bila krajnje uesna.
Povrh toga, itava Gnananandina linost zraila je izvanred-
no istu i nenu ljubav, koju je svakome pruao bez ostatka. Za-
to je radost to ste voljeni od njega, nosila sa sobom visok ste-
pen neprianjanja; jer, istini za volju, svi mi sanjamo da smo vo-
Ijeni naroitom i povlaenom ljubavlju. A li, njegova Ijubav je
obuhvatala svakoga istovremeno kao da je jedinstvena. Oseali
ste da je za njega svaka razlika bila ponitena i nestala. Kao da
je u svakom sledbeniku neposreno oivljavao svoj najstvarni-
ji identitet, samo Jastvo, Atmana.
Sve e ovo nesumnjivo izgledati kao ist paradoks, onima
koji ne znaju tajnu njegove najuzvienije murosti, nane, a jo
vie onima iji su umovi pretrpani gotovim idejama na koje su
naivno ponosni. Nijedna filozofija nee zaista uspeti da objas-
ni ili shvati neprekinuto postojanje linosti u samom jezgru do-
ivljaja ne-vojnosti ili u ne-razmiljajuoj svesti o biu i Jas-
tvu. I, sami indijski naniji, zarobljeni vlastitim mentalnim kate-
gorijama, esto e to teoretski poricati u izrazima koje koriste.
Meutim, itav njihov ivot, a posebno dar njihove nepristrasne
ljubavi, pokazuje jasno da linost - ili kako god to da nazove-
mo - sutinski nita ne gubi u dostizanju apsoluta. Dublje od
ikakve svesti koju moe imati o tome, nani velianstveno od-
raava u sebi, kao u oglealu koje vie nita ne moe zamagli-
ti, samu misteriju postojanja, misteriju sebe samog, misteriju
Boga; i Duh, konano nesputan, preko njega ostvaruje u svetu
tajna dela, samo njemu poznata. Mnogo puta je Vanija ispitivao
Gnananandu o uiozi Gurua. A li, njegovi su se odgovori uvek od-
nosili samo na konanog Gurua, onoga koji se pojavljuje u tre-

216
 ss> Guru i sledbeniK -<y

nutku darana Atmana, Gurua koji je sama svetlost to sija iz

Atmana kada je ovaj najzad otkriven. Guru je akanda^ nede-
ljiv. On je advaita, ne-dvojan. Jedino ovaj _Guru..rnQSiJa.te.jaa-
vede da~nigravi odluan korak; on istupa kao da je manifesto-
van samo kada uini taj korak. Druga vrsta je Guru-murti, Gu-
ru u vidljivom obliku, onaj koji jedino moe da ti pokae put.
i, upravo to je razlog zato uenici nikada ne dobiju ono to
ele, kada mole Gurua za takvu pomo koja bi ih potedela nu-
de za linim naprezanjem. Jastvo je vidljivo iskljuivo Jastvu,
a pravi Guru je tek "ti" unutar tvog vlastitog bia. Vanija je je-
dnom prilikom zapitao Gnananandu kome ovek moe ili tre-
ba da saopti ovo uenje o meitaciji.
Svakako ne bilo kome , odgovorio je svami. Mora poeti
od poetka: molitva, obredno bogosluenje, apa ili neprekidno
ponavljanje boanskog imena - reju, bakti. Liude moe da uve-
de na kraljevski put djane, tek kada su sposobni za niega. ,,Da,
zaista , uzvratio je Vanija, ,,ali moje pitanje je upravo to: ko
je sposoban za to? K oji su znaci pomou kojih m oe poznati
one koje treba pozvati da se posvete toj stazi? Vlasnik dua-
na mora biti u stanju da razlikuje stvari koje prodaje. A ko ne ra-
zlikuje zrna bibera od zrna slaice, ili pirina od prosa, kakva
je korist od toga da dri duan? I prodavac i kupac bi trpeli te-
tu. Isti je sluaj sa Gumom. On mora biti u stanju da iasno vidi
ta je pogodno za svakog uenika. Ako to ne moe, zato se pe-
tlja u te stvari?
Sada u ti objasniti ta je Gum , nastavio je. Recimo da se
dri puta, idui pravo pored reke. Iznenada se nae suoen sa
okomitom liticom. Nema prolaza. Put je blokiran sa svih strana.
Ne preostaje ti nita drugo osim da pone da se vere. A li, li-
tica je tako strma da nisi u stanju da se uspentra. Pokuava
i pokuava, ali svaki put pada natrag. Onda doziva u pomo:
tata, mama, ba kao to deca rade. To je bakti nain devocije,
kada priziva Gospoda kojem je sve mogue. Tada, dok urla i
oplakuje svoju sudbinu, iznenada shvati da te neto ovla do-

217
 vs- QURU I UEMIK

diruje. Osvre se oko sebe. To je ue, koje se sputa sa vrha li-

tice. Neko je iznad tebe, neko ko je ve dopro do vrha. On dr-
i jedan kraj ueta i dovikuje: Dri se za njega, vrsto se dri!
To je Guni. Sve to treba da ini jeste da se dobro uhvati i
ne puta, ta god da se deava - srada, vera... Samo, Gum mo-
ra da ima snane ruke i leda, inae e ga teina sledbenika po-
vuci nanie i obojica e doiveti neuspeh , dodao je sa osme-
hom.
Vanija ga prekide, rekavi: A li, Svamii, ti mi uvek govo-
ri da se Guru pojavljuje tek u trenutku kada je Atman konano
opaen. ,,Da, svakako; to je nana-guru, Atma-guru, koji tada
obelodanjuje sve. On kae "Gleaj!" - i tada se sve vidi i vie
ne ostaje ni uenika ni Gurua... ostaje samo onaj ko duhoko do-
le izgovara tat tvam asi, T i si T o . Drugi Guru o kojem govo-
rimo je Karana-guru, pomoni Gura, u kojem stvami Guru po-
inje da dobija izgled kada uenik postaje svestan.
Jednom dragom prilikom je rekao: Guru ima etiri vrste kli-
jenata. Prvi su oni koji se povremeno bude iz sna, na trenutak
pomisle na njega, proapu "Gospoe, Gospoe" i odmah ga za-
boravljaju i opet padaju u san. Drugi su iskreno poboni. Obi-
laze hramove, vre slubu boju, idu iz hodoaa u hodoae,
peyaju himne, praktikuju apu, dvore sadue - ali sve to rade sa
ciljem dobijanja materijalnih blagoslova, kao to su zravlje, bo-
gatstvo ili drutveni poloaj. Trea vrsta su prave bakte. Oni
rade sve to i druga vrsta, ali to rade iskljuivo u nadi da e do-
biti duhovne blagoslove. Nita drugo na ovome svetu za njih ne-
ma znaaja. Oni hoe Boga i jedino Boga. I, konano, postoje
oni koji se vie ne mole ni za ta, niti od Boga ita. trae - ak
ni samoga Boga. Njih se ne tie, ak ni samJBog. Ovo su na-
niji
A li ako je tako, Svam ii , pitao je Vanija, kakva je onda
razlika izmeu nanija i nastike, tj. ateiste ili materijaliste? Ni
on nema elju ili potrebu za Bogom. Razlika ipak postoji i to
znaajna , odgovorio je. Razlika je u tome to nani nema e-
lje, ni za Bogom niti za bilo ime drugim, dok nastika eli sve

<8
 ^ Guru i sle b en ik

osim Boga! Ima, dakle, ljudi koji ele sve osim Boga, drugih
koji ele s v e 'i Boga prie, zatim onih koji ele jedino Boga i
naja onlii koji, prepoznavi sebe u Bogu, nisu vie sposobni ni
a ^ iE v iT le lju / c a k ni za Bogorn.

Mudrost, istinsko znanje, nikada nee nai ulazna vrata u

bilo koga protiv njegove volje. Mora da eli to i to svim sr-
cem. Recimo da jednoga dana uje da se na drugoj obali reke
nalazi svami kojeg svi veliaju do neba. I, zato poeli po sva-
ku cenu da ima njegov daran. Polazi, ali je pred tobom reka.
Ne moe je pregaziti, a plivanje je suvie opasno. Zatim na oba-
li spazi laara sa amcem. Pita ga da te prevede na drugu st-
ranu. 'U redu', kae on, 'ali prvo mora ostaviti zaveljaj. Ja pre-
vozim samo ljude, ne i njihov prtljag.' 'O, ne, moj zaveljaj!
Nikako ne mogu da ga se odreknem. Kako da se snadem bez
mojih stvari? U njemu je moja hrana za put, leaj za no. No-
sim cvee i voe kao poklon svamiju. Tu su i moje svete knjige
koje svakodnevno itam. Uostalom, moj zaveljaj nije jako te-
ak. V idi, laaru, budimo razumni! Prevezi me ovakvog kakav
sam, sa onim to nosim. Dobro u ti platiti.' 'Kako god ti od-
lui', odgovara ladar. 'lzbor je na tebi. B ez zaveljaja u te
prevesti; s njim ostaje ovde. ^ ti*.to ^ e---4 a ^ --sva m ya -ill.
svoje staro smcc?" Dakle, kada ostavimo svoj tovar, prelazi-
mo i dobijamo daran Atmana.

Reci mi, ko moe trati sa tovarom na glavi?

Ono to Guru od tebe oekuje si ti -
ne ono to si kupio dok si etao pijacom!
Roen si nag i samo se nag
moe ponovo roditi u slavu Atmana!

Onaj ko sebe izgubi pronai e se,

ko gubi sve, nalazi sve!
Ko sebe spaava gubi sve,
i samog sebe, na rasprodaji!

219
 Boanska milost

DR SVAMI RAMA

U nastojanju da razume ivot i smisleno pride smrti, tragalac

je odgovoran za veragju (nevezanost za osobe i stvari) i abjasu
(duhovnu praksu). Kada preuzme na sebe odgovomost za njih,
sledi naredna pomo. Ta pomo dolazi u obliku Gurua i milo-
sti, medusobno povezanih, tako divnih i umirujuih, tako monih.
Naalost i Gura i milost su tako esto pogreno shvaeni. Za-
padna kultura, koja je u poslednjih trideset godina sve vie pri-
jateljski doekivala i prihvatala traicije sa Istoka, isuvie esto
je podrazumevala da Gura znai prosto uitelj. Guru je shvaen
kao osoba obuena u filozofiji, meditaciji i hata jogi. Sa te ta-
ke gledita, od Gurua se oekuje da eli svoje znanje sa ue-
nicima, obuavajui ih u duhovnoj literaturi i raznim duhovnim
disciplinama. iako zapadni uenik moe postati zavisan od ui-
telja i imati velika oekivanja u vezi s tim ta uitelj treba da
uini za uenika, na Gurua se i pored svega toga gleda isklju-
ivo kao na uitelja.

220
 \s Boanska milost -<s/

U stara vremena, uenici su dobijali fonnalno obrazovanje u

gurukulima. iveli su sa svojim Guruom od ranog uzrasta i pru-
ana im je ne samo nastava na intelektualnom nivou, ve su
bili voeni i u duhovnom razvoju i u odravanju fizikog zdra-
vlja. Guru je imao veoma blizak odnos sa uenicima i znao je
njihov sklop uma i nivo unutarnje snage.
U dananjem ivotu nema duhovnog okruenja u kojem tra-
galac moe potpuno da se usredsredi na uenje jezika tiine, da
bi naao unutamje ispunjenje. Za uenika je veoma teko da ne
bude rasejan usled iskuenja spoljnog sveta. Savremeno kolo-
vanje fokusira se na pamenje injenica iz spoljnog sveta i za-
postavlja rast i razvoj unutarnjeg bia. Gurukul sistem iz starog
doba nije praktian u dananjem svetu, ali ipak se moe usvoji-
ti celovitiji prilaz obrazovanju. Takav prilaz naglaava duhovni
rast zajeno sa razvojem intelektualnih vidova uma, a takode
obuhvata i mkovoenje u odravanju fizikih sposobnosti i zdra-
vlja. U istonoj tradiciji, Gura je mnogo vie od uitelja. On pre-
dstavlja naroitu energiju koja pojeince vodi ka njihovom ispu-
njenju kao ljudskih bia, ka savrenstvu. Milost je podstrek te
energije.
Re Gura se sastoji od dve rei, gu i ru. Gu znai mrak, a
ru svetlo. Ono to uklanja mrak neznanja zove se Guru. Ener-
gija i radnja uklanjanja mraka je Guru. Guru nije linost, to je
snaga upravljana milou.
Da sagledamo to drugaije; postoji inteligentna pokretaka
sila koja proima univerzurn i postie sva ljudska bia ka savr-
enstvu koje zovemo Bog. Gura je ta inteligencija. Svaija je pri-
jemivost za tu inteligenciju drugaija. Ona zavisi od priprema-
nja, to ukljuuje razvoj veragje ili ne-prianjanja i abjase ili du-
hovne prakse. Drugim reima, Guru je uvek tu, ali uenik mo-
e biti nespreman da primi ono to on ima da ponudi. Kada je
uenik pripremljen, Gura uvek olazi da mu pomogne da uradi
ono to je neophodno da bi napredovao u uklanjanju vela nezna-
nja. Kae se da, kada su fitilj i ulje valjano pripremljeni, go-

221
 M* QURU I UENIK

spodar pali svetiljku.

Guru nije linost, ali moe biti predstavljen u linosti. Onaj
ko je razvio svoju duhovnu svest do vrlo visokog nivoa, moe
da vodi druge i smatra se da je on Guru. Samo onaj ko je iz-
vrsno prilagoen unutarnjem vodiu moe da nadahne buenje
unutarnjeg vodia u drugome. Guru nije fiziko bie. A ko Guru
pone da misli da je ova mo njegova vlastita, on tada vie ni-
je vodi. Guru je tradicija, tok znanja.
U Indiji je Guru sveta re koja se koristi sa uvaavanjem i
uvek se povezuje sa najuzvienijom mudrou. Guru je jedins-
tven i neuporediv u ovekovom ivotu. Veza izmeu sledbenika
i Gurua ne lii ni na jednu drugu. Kae se da Guru nije majka,
otac, sin ili ki. Nije prijatelj ni u kakvom uobiajenom smislu.
Katkada se kae i da je Guru otac, majka, sin, ki i prijatelj, sve
zajeno Guru je sunce i mesec, nebo i zemlja za sledbenika.
injenica je da je veza Gurua i uenika neopisiva. Ona se
protee na carstvo izvan sveta, nadmauje smrt i daleko prevazi-
lazi ograniene kaimike spone sa poroicom i prijateljima. Maj-
ka i otac potpomau odranje tela svoga deteta, hrane ga i vo-
de kroz godine formiranja i obrazovanja do zrelog doba. Guru
podrava, hrani i vodi duu kroz ivote ka konanom osloboe-
nju.
Veza sa Guruom se temelji na najistijem obliku neuslovlje-
ne ljubavi. Sa Guraom postoji potpuna otvorenost. Slebenik ni-
ta ne treba da skriva od Gurua. Zbog toga, uenik po tradici-
ji dolazi Guruu i nudi mu snop prua da ga spali. Snop simbo-
lizuje da je sve to uenik ima, bezuslovno ponueno Gurau. Po-
to mu je sve ponueno, Guru moe da obavi posao duhovnog
uobliavanja uenika. Uenik dolazi sa potpunim poverenjem i
itav svoj ivot poverava Guruu. Guru uzima taj ivot i see ga
i spaljuje ono to je nepotrebno, a zatim ono to preostane pa-
ljivo rezbari u neto sveto.
U ovom scenju i spaljivanju, Guru je nemilosrdan, Njegov

22
 m* Boanska milost

posao nije da uenika dri za ruku i brie mu suze, ve da isee

na komadie uenikov ego i sve to stoji izmeu uenika i slo-
bode. Guru ne dozvoljava zavisnost. A ko uenik postane previ-
e zavisan od Gurua, ovaj ga odguruje insistirajui na nezavi-
snosti. O vo je izvanredan izraz najdublje ljubavi.
Nije lako biti na duhovnoj stazi sa Guruom. esto nije ugod-
no. Guru proverava uenike, stavlja ih u najtee situacije i stva-
ra im prepreke. Sve provere, tekoe i prepreke su namenjene
da obue i proire svest uenika.
To je jedini posao Gurua. Guru nita ne eli od uenika. On
je ta sila koja pokree duu ka prosvetljenju. Guruovi postupci
proistiu iz iste samilosti. Kao to sunce sija i bitie gore da-
leko, Guru prua duhovnu ljubav i pri tome ostaje nevezan.
Guru je kanal za duhovno znanje. Isus je svoje sledbenike
stalno podseao na to. ,,Ja vam ne govorim sam od sebe, ve
govori moj Otac koji me je poslao. Otac je taj tok istoga zna-
nja. Isus je , kao prosvetljeno bie, bio usklaen s tim znanjem.
Nijedno ljudsko bie ne moe postati Guru. Guru nije ljud-
sko iskustvo ili bolje reeno, Guru nije ulno iskustvo. Boan-
sko iskustvo je biti Guru. Ljudsko bie pristaje da bude upo-
trebljeno kao kanal za primanje i prenoenje sile nad silama. Ta-
da se dogaa. Tada se Guru manifestuje. Da to uradi, ljudsko
bie mora da naui da bude nesebinQ,..mora..da_riaui_da^.veli.
Prava ljubav nita ne oekuje. Tako ive istinski Gurui. Nese-
bina Ijubav je osnova njihovog prosvetljenja i osnova njihovih
funkcija kao kanala znanja.
Guru nije cilj. Svako ko odredi sebe kao Gurua da bude
oboavan, nije Guru. Hrist, Buda i druge velike linosti nisu
postavili nijedan takav primer. Guru je poput amca za prela-
enje reke. Vano je imati dobar amac, a veoma opasno imati
amac koji proputa vodu. amac te prevodi preko reke. Kada
se pree reka, amac vie nije potreban. Neete se drati za nje-
ga kada zavrite putovanje i sigurno mu neete bogosluiti.

223
 s- QURU i UEniK %>

Mnogo puta, uenici dou Guruu sa unapred stvorenom ide-

jom na ta Guru treba da lii. Dou sa oekivanjima o tome ta
Guru treba da nradi za njih. Moda smatraju da Guru treba da
im pokloni mnogo panje ili da donese odluke za njih ili da
uzme na sebe nevolje koje su sami stvorili. Ponekad uenici mi-
sle da Guru treba da se ponaa na odreen nain. Kada se ova
oekivanja i unapred stvorene predstave ne ispune, uenik se
oneraspoloi i moe ak da napusti Gurua.
Ovo nije ispravan nain da se pristupi uitelju. Uenik ne tre-
ba da bude ispunjen iekivanjima i unapred stvorenim predsta-
vama, ve goruom eljom da ui vrstom olunou. Onda ne-
e biti smetnji. Onda Gura i uenik mogu da rade svoj posao us-
klaeno.
Duhovni tragalac ne treba da brine o tome ko je Gura ili ta
e Guru da uradi. Prva tragaoeva briga je pripremanje, organi-
zovanje svoga ivota i misli na duhovno zdrav nain i probija-
nje ka nainu ivota koji pojednostavljuje i proiuje. Guru e
biti tu u pravo vreme.
Kada Guru oe, uenik ne treba da se bavi metodima i po-
naanjem Gurua. Uenikov posao je da postupa prema uputstvi-
ma i poukama uitelja i da u isto vreme napreduje ka nesebi-
nosti i predaji ega. Ego je glavna prepreka za prosvetljenje.
Mnogobrojni su metodi poduavanja koje koristi duhovni ui-
telj i ponekad zagonetni. Prema jednome, Guru moe ueniku
ispoljiti veliku panju, provodei mnogo vremena s njim, mo-
e ak i da ga razmazi. Drugi uenik moe biti potpuno zane-
maren od uitelja. To nije vano. Svaki uenik dobija pouku i
to zahvaljujui uvidu uitelja, pravu pouku u pravo vreme. Gu-_
ru nije u uenikovom ivotu da bi mu davao ono to uenik sma-
tra da mu treba, ve da mu da ono to mu je potrebno da du-
hovno napreduje.
Ovo nam ilustruje Isusova pria o izgubljenom sinu. Kratko
prepriano, ovek je imao dva sina. Jednog dana, jedan sin je

224
 \?* BoansKa milost

zatraio svu imovinu i bogatstvo koji bi mu pripali u nasledst-

vo. Zatim je otiao i iveo raspusnim, ulnim ivotom masnih
jela, pia, kockanja i ena. Kada je potroio sve to bogatstvo,
sin se vratio. Otac je potrao prema njemu kada ga je ugledao,
zagrlio ga je i izljubio. Dao mu je skupocenu odeu i naredio
da se organizuje gozba.
Drugi sin je sve proteklo vreme proveo uz oca, radei za nje-
ga i uz njega, uvek utiv i revnostan. Kada je revnosni sin vi-
deo svu tu panju pruenu hirovitom sinu, zapitao je oca kako
je to mogue.
,,Ja sam sve ove godine proveo ovde s tobom, sluio te, a ti
mi nikada nisi dao ni jednu kozu da priredim zabavu za svoje
prijatelje. A sada se moj brat vraa, poto je proerdao sve to
bogatstvo i raspusno iveo, a ti postupa s njim kao da je kralj
i sprema zbog njega veliku proslavu.
O ev odgovor je u sutini glasio da hirovitom sinu treba sva
ta panja u datom trenutku, a revnosnom ne treba. Svaki je sin
dobio ono to je pravilno za njegov duhovni razvoj u tom tre-
nutku.
Guru se ne bavi time ta deluje poteno ili priklano. On
nije prinuen na takve kulturne ljubaznosti. M oe se initi grub,
ak svirep. Stavie uenike u situacije koje nemaju nikakvog smi-
sla ili su veoma neugodne. Rei e stvari koje e mesecima de-
lovati'Besrmsleno. Traie od uenika stvari koje oni smatraju ne-
moguim. Sve to Gura ini, jeste zbog uenikovog razvoja. Ue-
nik samo treba da ima vera da je tako.
Guru takoe pouava bez rei i postupaka. Kako uenik ui
da se preda i ukloni ego sa svoga puta i postaje nesebiniji, ta-
ko raste i njegova sposobnost da intuitivno ui od Gurua. Ue-
nik ui u peini tiine. To je nalik podeavanju na Guraovu fre-
kvenciju ili stavljanju utikaa u tu struju znanja. Guru uvek de-
luje odatle. Na ueniku je da postupno i on naui da odatle de-
luje. Uenik se tome ui vrei sve dunosti s ljubavlju, ne ve-

225
 SP- GURIJ I U E niK

zujui se ni za ta i predajui se Guruu. On uvek treba da na-

stoji da se proisti i spremi za vee i velianstvenije znanje. Ta-
da e Bog rei: elim da udem u ovaj ivi hram koji ti jesi .
Ukloni neistoe i otkrie da je onaj ko eli da spozna stvarno-
st izvorite stvarnosti.
Takoe je prisutna i aktivnost milosti. M ilost j e impuls ili
podsticaj energije da se odagna tama. Postoji milost spiritual-
nih tekstova. mudrosti koja je preuzeta od drugih. Postoji milost
uitelja, koji saoptava tu mudrost i pomae da ona zaivi u
ueniku. Postoji Boja milost iii ista svest, koja je iva i uvek
prisutna u svakome. Ono to sa ove tri milosti ini celinu jeste
voja sopstvena milost, imanje volje da se preduzme svrhovito
putovanje u ivotu, da se uradi duhovno elo ivota i da se o-
vek pripremi.
Kako dobijamo ovu milost? Ona dolazi sama kada je traga-
lac uloio maksimalan napor. Kada je sve pokuano, kad su svi
napori iscrpljeni, tada dolazi milost. Sanskiitska re za milost je
aktipata. akti znai energija, a pata znai davanje, nagraiva-
nje. aktipata znai "poklanjanje energije" ili.p aljen je svetiljke,
Ponekad se aktipata prevodi kao "silaenj e modi". M o dolazi
odozgo, svojom voljom, u posudu koja je prazna, oiena i spre-
mna da je primi. Kada su Guruove instrukcije kompletirane, ka-
da je tragalac postao nepokolebljiv u nesebinosti i predanosti,
a samskare spaljene, milost nastupa.
U mom vlastitom ivotu, od malih nogu sam bio odgajan i
voen od mog uitelja. Radio sam sve to je traio od mene.
Milost nije olazila i postajao sam frustriran. Zato sam jedno-
ga dana otiao svome uitelju i rekao mu: Nisi mi uinio a-
ktipatu. To znai da ili nema akti ili da ne namerava da to
uini .
Rekao sam mu: Tako dugo sam zatvarao oi u meditaciji, a
zavrio sam jedino sa glavoboljom. M oje je vreme protraeno i
ivot mi ne priinjava radost. On nita nije rekao, tako da sam
 B oanska milost

u svom ogorenju nastavio: Raio sam naporno i iskreno. Re-

kao si da e trebati etrnaest godina, ali ovo je moja sedamna-
esta godina vebanja. Sve to si zatraio da uradim uradio sam.
A li, danas e mi dati aktipatu ili u izvriti samoubistvo.
Konano mi je rekao: Jesi li siguran? Da li se zaista dri
svih praksi kojima sam te uio? Je li plod moga pouavanja to
da se ubija? Onda je saekao trenutak i rekao: Kada hoe
da se ubije?
Sad odmah , rekao sam. Ukoravam te pre no to izvrim
samoubistvo. Ti vie nisi moj uitelj. D igao sam ruke od svega.
Nisam od koristi ni svetu, a ni tebi.
Ustao sam da odem do Gange, koja je bila blizu i bio spre-
man da se utopim. Moj uitelj ree: ,,Ti ume da pliva, tako
da e, kada skoi u Gangu, svakako poeti da pliva. Bolje
nai neki nain da pone da tone i da ne izroni. Moda bi
trebalo da vee neki teret za sebe .
ta se desilo sa tobom? , zapitao sam ga. Nekada si me to-
liko voleo.
Otiao sam do Gange i kanapom vezao za sebe neko veliko
kamenje. Kada sam bio spreman da skoim , moj uitelj je do-
ao i viknuo mi: Saekaj. Sei ovde jedan minut. Dau ti ono
to eli .
Nisam znao da li to stvamo namerava, ali sam pomislio da
mogu saekati taj jedan minut. Seo sam u meditativni poloaj,
a on je priao i dodimuo mi elo. Ostao sam u tom poloaju de-
vet sati i nisam imao nijednu svetovnu misao. Doivljaj je bio
neopisiv. Kada sam se vratio u normalnu svest nisain mislio da
je toliko vremena prolo. Gospodine , rekao sam uitelju, ,,mo-
lim te oprosti mi.
Tim dodirom je moj ivot bio preobraen. Izgubio sam strah
i egocentrinost. Poeo sam da razumem ivot kako treba. Pitao
sam se da li se to iskustvo desilo zbog moga ili uiteljevog do-
stignua. Njegov odgovor bio je jenostavan: "Milost".

227
 ss* OURU I UENIK

Ljudsko bie , objasnio je, treba da uini sve mogue is-

krene napore. Kada postane iscrpljeno i zaurla u oajanju, u naj-
viem stanju pobone emocije, ostie ushienje. T o je milost
od Boga. Milost je plod koji dobija usle svojih savesnih i is-
krenih nagora.
Milost je mogua jedino kod uenika koji je proao kroz du-
gi period iscipline, isposnitva i duhovnih vebi. Kada je ue-
nik obavio te vebe i sledio uiteljeva uputstva sa potpunom oda-
nou, istinoljubivou i iskrenou, onda uitelj uklanja onu naj-
podmukliju prepreku. Iskustvo prosveiljenja dola/.i od iskrenog
nastojanja, kako uitelja tako i uenika. Kada si veto i svesr-
dno izvrio svoje dunosti, skladno ubira plodove. M ilost se
pojavljuje kada se bitka zavri.
aktipata je Boja m ilostpreneta preko uitelja. Gura je ue-
nikov vodi kroz ivot, kroz tajanstveni teren duhovnog srca i u
i izvan carstva smrti.

228
 Guru funkcija

DORD FEU ER TAJN

Igrati ulogu uitelja, igrati ulogu ueenika

Tradicionalna uloga Gurua ili duhovnog uitelja, nije shva-

ena svuda na Zapadu, ak ni od onih koji otvoreno izjavljuju
da vebaju jogu ili druge istonjake traicije, koje iziskuju ue-
nitvo. U razmatranju Gurua, mi ga neminovno posmatramo spo-
lja, to moemo uiniti oima ili uenika ili nepristrasnog sve-
doka. U potonjem sluaju, neophodno je pitanje: Koliko smo ne-
pristrasni - ili jo sutinskije, koliko nepristrasni uopte moe-
mo biti? Kakvi kulturni i lini naonjaci boje na pogled? Pod-
setimo se notome injenice da su konvencionalni ljudi uvek ima-
li problema sa duhovnim uiteljima. Zanemarivanje ili ugnjeta-
vanje jevrejskih proroka i hrianskih mistika, istoriarima je
dobro poznato. Sa Muhamedom, osnivaem islama, njegov vla-

229
 ss> GURU I UCEMIK -V

stiti narod je ravo postupao, to je bio sluaj i sa Baha'Ulahom,

osnivaem Bahai vere. Isus iz Nazareta bio je raspet, a Gau-
tama Buda je preiveo ubilaku zaveru jednog od svojih roa-
ka. Njegov stariji savremenik Vardamana Mahavira, osniva ai-
nizma, bio je izloen preziru i fizikom zlostavljanju. Sokrat, ra-
ni evropski Guru, bio je prisiljen da popije au otrova, jer je
objavljeno da njegova filozofska mudrost kvari omladinu i time
ugroava samo drutveno uredenje Atine.
Joga je tradicija posveivanja, to znai da se bazira na pre-
noenju ezoterinog ili duhovnog znanja sa osposobljenog ui-
telja na iniciranog uenika. Saopteno znanfe,niifi-samaJnteIe-
ktualno, ve ima naroito svojstvo oslobaajude ili prosvetlju-
jue mudrosti (vidja ili nana). Kao to Kulamava-Tantra (14.3),
sanskritski tekst iz desetog veka, kategorino izjavljuje: ,,Ne mo-
e biti osloboenja bez inicijacije .
Putem inicijacije (dike) tragaiac biva preobraen u uenika.
Osnovna funkcija Gurua je ta da slui kao sprovodnik ovog pro-
cesa. Kao inicijator, Guru dobrovoljno preuzima ogromnu odgo-
vomost pomaganja uenikovog radanja u duhovnu dimenziju.
Stoga sanskritski tekstovi uporeuju Guma sa majkom i ocem.
Poput ovekovih roditelja, Guru koji inicira stvara duboku duhp-
vnu vezu sa iniciranim, za koju se smatra da traje i iz.van sa-
danjeg ivota.
Inicijaeija se ogaa na raznim nivoima i na razne naine.
U veini sluajeva, sastoji se od formalnog rituala, u kojem Gu-
ru prenosi duhovnu snagu (akti) preko mantre, koju apne u
uenikovo ievo uho. A li, veliki znatci mogu da iniciraju. i do-
dirom ili pogledom, ili jednostavno vizualizujui uenika. Sri Ra-
makrina, veliki evetnaestovekovni uitelj, poloio je svoje sto-
palo na grudi Svamija Vivekanande i brzo gumuo svoga mladog
uenika u duboko stanje neuobliene ekstaze (nirvikalpa-samadi).
Prema indijskoj jogi, Guru je uitelj ija uloga nije samo u
tome da daje uputstva i prenosi informaciju, kao to to ini na-

2on
 Quru funkcija %>

stavnik (aarja). Vie od toga, Guru prenosi mudrost. i samim

svojim biem, obelodanjuje duhovnu Stvarnost. A ko je Guru
po^ uno^ ffiorealizovan ili osloboen, smatra se da svaka re,
pokret, pa ak i samo uiteljevo prisustvo izraavaju i manifes-
tuju Duh. Guru je istinski svetionik Stvarnosti. Prenos je u ta-
kvom sluaju spontan i stalan. Kao sunce, s kojim je Sataguru
i li2 S e 5 rS iR fS o g ^ e sto poreen, Guru stalno zrai oslobodite-
ljsku energiju vieg Jastva.
Za adepte koji jo nisu potpuno osloboeni, prenos je uglav-
nom, ali ne iskljuivo, zasnovan na njihovoj volji i napom. Mno-
ge kole takoe priznaju da u konfiguraciju ulazi element boa-
nske milosti, kojoj uitelj slui kao privremeni sprovodnik. Sho-
dno tome, uitelj igra presudnu ulogu u ivotu uenika. Kao to
sanskritska re Gum , koja doslovno znai "teak" (onosno "va-
an"), sugerie, uitelj je pravi "teka" u duhovnim stvarima.
Tradicija tumai pojam Guru na osnovu dva sloga - gu i ra;
prvi predstavlja tamu, a za drugi je reeno da oznaava ukla-
njanje. Prema tome, Guru je rasteriva duhovnog mraka; to e
rei, on vraa svetlost onima koji su slepi za svoju istinsku pri-
rodu, vie Jastvo. Ako uporedimo ego sa cmom rapom iz koje
nikakvo svetlo ne moe utei, Gura je kao blistavo sunce: vazda
blistajue bie, koje rasvetljava svaku mranu niu u ueniko-
vom umu i karakteru.
Osim pokretanja i neprekidnog bodrenja duhovnog procesa
u ueniku, Guru slui i kao vodi. Ovo se odvija prvenstveno
preko verbalnog pouavanja, ali takoe i bivajui ivim prime-
rom. Prema Mahabharati (11.5), ivot je dungla, opasno mesto
koje obiluje preteim ivotinjama i biljkama. Suoenom sa tako
tekim preprekama, ueniku je definitivno potrebno vostvo. Pi-
sana uenja, koja ine naslee dotine loze znalaca, jesu mona
pomona sredstva, ali u znaajnoj meri zahtevaju objanjenja ili
usmeni komentar, da otkriju njihov dublji smisao. Na osnovu us-
menog prenosa primljenog od svojih uitelja i svoje vlastite re-

231
 GURU I UEniK -v

alizacije, Guru je u stanju da za uenika oivi pisana uenja, to

je neprocenjiv dar.
O va razjanjujua funkcija zavisi od stupnja Guruove reali-
zacije. Da ponovo citiramo Kularnava-Tantru (13.108): M nogo
je gurua koji otimaju uenicima njihovu imovinu, ali je redak
Guru koji uklanja uenikovu patnju .
Duhovni uitelji, po samoj svojoj prirodi, plivaju nasuprot
struji konvencionalnih vrednosti i tenji. Ne zanima ih sticanje
materijalnog bogatstva ili zadovoljavanje egoizma. Ne tie ih se
ak ni uobiajena moralnost. Njihova poruka je radikalne priro-
de i zahteva da ivim o svesno, da nadziremo svoje pobude, pre-
vaziemo egoistine strasti, pobedimo intelektuatao slepilo, mi-
roljubivo ivim o sa svim biima i najzad, da spoznamo najdu-
blju sr ljudske prirode, Duh. Za one koji ele da svoje vreme
i energiju posvete bavljenju konvencionalnim ivotom, ova poru-
ka je revolucionama, prevratnika i duboko uznemiravajua.
Da bi imao koristi od Guruovog prenoenja oslobaajue
mudrosti, ovek mora da stupi u dubok onos, poznat kao ue-
nitvo. To ukljuuje veliko angaovanje u samopreobraaju, po-
koravanje disciplini kojom se um izvlai iz konvencionalnih ka-
lupa navika i odano potovanje prema Guruu, koji mora biti sa-
gledan ne kao individua, ve kao kosmika funkcija predore-
ena da uniti i samu iluziju uenitva. Stoga je duhovni pro-
ces izmeu Gurua i uenika krajnje paradoksalan: da bi se otvo-
rili za Gumov prenos, moramo preuzeti ulogu uenika i time
smatrati Gurua za spoljnog nama samima. A ipak, Guruov pre-
nos potie iz Jastva, koje nije odvojeno od nas, poto predstavlja
na krajnji identitet.
Ceo duhovni put se odvija u ovom paradoksu. Joga nam ob-
janjava da je razlog tome taj to, iako smo neotuivo slobod-
m, to za sada ipak ne shvatamo u svakom trenutku. Umesto to-
ga se smatramo uslovljenima svim vrstama ograniavajuih fak-
tora. To nas pretvara u uenike. Traganje zavrava_kada potpuno

232
 Ouru funKcija /

i u svakome trenu ivimo u i kao Jastvo, koje je zaista nedelji-

va celina, dok je takozvana individua zapravo krnje bie zaa-
rano od nestvarnog ega.
Guru je konani likvidator ega. Iako poseduje neizmemu na-
klonost prema ueniku, koji uvek o sebi misli da je ogranieno
ostrvo za sebe - obmana koja je praena patnjom (dukha) - Gu-
ru stalno i strpljivo nastoji da izvue uenika van njega samog
i uvue ga u nad-inividualno i univerzalno Jastvo. U ovom za-
datku Guru je upravljan mudrou (pradna) i samilou (karu-
na), koje su po sebi nad-individualne ili "transpersonalne" oso-
bine, usmerene pre prema Jastvu, nego prema ogranienoj lju-
skoj linosti.
O va dva svojstva - mudrost i samilost - oivljavaju u Gu-
rau na osnovu njegove duhovne realizacije. One daju Guruu neo-
phodan autoritet u njegovom radu iz ljubavi. Kada bi Gura bio
samo samilostan, ne bi bio u stanju da izvede uenika izvan ob-
mane, jer bi uenik neizbeno protumaio Guruovu samilost kao
ljubav prema njegovoj individualnosti ili privatnoj linosti. Gu-
ru, medutim, voli uenika u njegovoj instinskoj prirodi - kao
Jastvo, koje je sada zatamnjeno svim vrstama pogrenih shva-
tanja. Kada bi Guru bio samo mudar ali oskuevao u samilosti,
najverovatnije bi uenik bio smrvljen pod zahtevom samopreo-
braaja. Sve dok uitelj nije potpuno samorealizovan, neuravno-
teen pristup u prenosu je uvek mogu. Mnogi problemi meu
arvfemeninT'utteljim^^^ se objasniti kao ne-
dovoljna uruenost mudrosti i samilosti u uitelju. Uenici su
po prirodi skloni pogrenim shvatanjima, projekcijama, obma-
nama i zabludama, koje spreavaju ili odlau konstruktivan od-
nos sa Guruom.
Zato posao uenikovog samootkria jeste u tome da transce-
ndira spoljnog Gurua i pronade Gurua kao unutamji princip. U
urbi za prosvetljenjem meutim, zapadni uenici suvie esto
odbacuju spoljnog Gurua preuranjeno, to ih vodi ka riziku od

233
 vs QUHU I UEMIK

dodatnog samoobmanjivanja. Olako polau pravo da budu svoj

vlastiti Guru. Budui da im nedostaje samospoznaja, jedini unu-
tarnji guru dostupan prosenim individuama jeste ego. Budui
a joga prepoznaje ego-bie kao uzrok neprosveenosti, rukovo-
enje ega ne moe voditi ka samospoznaji. Umesto da uklanja
duhovno neznanje, ego kao guru samo gura uenika u jo du-
blje neznanje, zabunu i konano, u oaj.
Jasno je da Guru u osnovi nije indiviua, nego funkcija. Mno-
go konfuzije i emotivnog bola, koje tako esto doivljavaju za-
padnjaki tragaoci suoeni sa istonjakim Guruima, moe da
bude spreeno kada se osvesti ova sutinska injenica. Fokusi-
rajui se na svoje uitelje kao na harizmatine linosti, uenici
su skloni da podlegnu iskuenju da oko njih stvore kult. Kori-
sniji prilaz jeste shvatiti uitelje kao ovaploenje duhovne fun-
kcije, koja se mora drati odvojeno od emotivnih reakcija na
bilo kojeg dotinog uitelja, koje se mogu razlikovati s obzirom
na to ta se ogaa u neijem uenitvu. Tragaoci valja da budu
oprezni i podjednako se uvaju nepromiijene, detinjaste ljubavi
i oboavanja, kao i buntovne, adolescentske reaktivnosti. Ume-
sto toga, treba da nastoje da uine svaku interakciju sa Guruom
korisnom za svoj preobraavajui rad na sebi. "Budite svetiljke
sebi samima", bilo je poslednje upozorenje Gautame Bude svo-
jim uenicima. Imao ovek Gurua ili ne, ovo je optevaee. Mo-
ramo internalizovati funkciju Gurua, ak i kada imamo spoljnog
uitelja. Nita nee zadovoljiti pravog Gurua vie od toga - i za-
sigumo nita nee vie pogodovati naem linom razvoju. Jer,
kad smo internalizovali funkciju Guraa, sve u ivotu primamo
na nov nain i svako i sve postaje nam uitelj.

234
 O dnos QuriM ienik

SVAM I NIRANANANDA
SARASVATI
(Biharska kola joge)

Postoje definicije mnogih vrsta odnosa Gurua i uenika. U

praksi, vano je verovati u samo jednu, a to je odnos srca sa sr-
cem. Ako njega moete da sledite, onda ne bi trebalo da brinete
o ostalim vrstama. Da bi razvili odnos srca sa srcem, bitno je
da pre svega osvestite svoje preosetljivosti i ekscentrinosti. Go-
voreci Tz linog i praktinog iskustva, uvideo sam da uenici
ili pretvaraju svoga Gurua u kantu za ubre i oekuju da on de-
luje kao udotvorac ili Guru prestavlja ovaploenje moralnos-
ti i duhovnosti ili pak, postaje papimata linost. Ne slaem se ni
sa jednim od ovih pristupa.
Guru nije osoba na koju moete istovariti sve svoje smee.
Gura je osoba koja vas nadahnjuje da vodite ivot na kreativan,

235
 > QURU I UENIK -v
uspean i delotvoran nain, tako da dolazi do razvoja samosve-
sti - ta mogu da uradim, ta ne mogu da uradim, kakav mogu
da budem, kakav ne mogu da budem, ta je pravilno uraditi, a
ta pogreno, kako razumeti stavove i shvatanja drugih ljudi i
kako ne nametati svoj ego i ambicije. Ovo je osnova Guruovog
uenja.

Razvijanje onosa

Svakako da u ivotu postoje problemi, ali mislim da za njih

morate pronai svoja vlastita reenja. Kada sam prvi put doao
u aram, Paramahamsai mi je rekao: Vidi, nikada mi nemoj
dolaziti sa svojim problemima. A ko ima problem, ako ima po-
tekou, ako ima neskla i protivrenost, radi na tome. Nai ra-
zliita reenja i onesi mi ih. Kada mi kae koja su tvoja ree-
nja, ja u odluiti koje je za tebe pravilno da ga usvoji i sledi.
Tako sam u ovoj vrsti odnosa postao svestan prvenstveno pro-
blema i tekoa sa kojima sam se suoavao u ivotu - u veza-
ma, na poslu, u komunikaciji, u svojim emocijama, u svome umu
- i, drugo, razmiljao bih o razliitim reenjima i o tome kako
da ih sprovedem. Zatim bih otiao Paramahamsaiju i rekao:
Svamii, imam ovaj problem, a ovo su mogua reenja o koji-
ma sam razmiljao - A , B , C , D , E, F, G . On bi rekao "Po-
stupi po F" i ja bih postupio po F. Sasvim jednostavno.
Ovakav odnos je znaajan. Ljudi mi olaze sa problemima,
ali nee da izvre reenja koja im dajem. Njihov karakter, nji-
hov ego, elje i ambicije zapree im put i onda mi kau: ,,Ne,
ja to ne mogu da uradim. Nai mi drugo reenje . Ne slaem se
sa tim. A ako im kaem: ,,Pa, ti razmisli kakvo bi reenje mo-
glo biti , oni razmiljaju u skladu sa svojim sklonostima i oso-
binama, zanemarajui mnoge drage vane faktore. I, onda to bez
ikakvog razmatranja izvre, to se moe pokazati i te kako po-

236
 ss> O dnos Quru-uenik

grenim. Zato, u svakom odnosu sa Guruoin, reenje je ono to

treba da bude'razmotreno, a ne samo probleni. Reenja o ko-
jim a razmiljate su va vlastiti proizvod u skladu sa vaim spo-
sobnostima, karakterom i ubedenjima. Guru ih naprosto kana-
liseTliFoj kako se odnos srca sa srcem konano ispoljava.

Gurui su Ijuska bia

Postoje jo dve vane stvari. Prva je da se shvati da je i Gu-

ru ovek. Uenici to ne razumeju. U linom ivotu Guru moe
biti prosvetljeno bie; moe biti ovaploenje duhovnosti i mo-
ralnosti; moe biti idiot; moe spolja biti ludak; m oe biti bilo
ta, jer je postignue drugaije u svakom pojedincu i ne sledi ut-
vreni obrazac. U skladu sa svojom linou, svaki Guru razvi-
ja metod prakse, naina ivota, videnja stvari. Svaki je jedins-
tven i razliit. Stoga, morate prepoznati i razumeti da je Guru
ovek. Jedino tada, osoba moe da razvije odgovarajui odnos
sa Guruom.
Prolog meseca, gospoa iz Varanasija je ovde pohaala te-
aj o zdravlju. Varanasi je grad gurua, gde su svaki Tom , Dik
i Hari gurui. Posle petnaest dana provedenih ovde, napisala mi
je pismo u kojem kae: ,,Ti ne odgovara nijednoj kategoriji Gu-
rua. K o si ti? Odgovorio sam joj da ja i nisam Guru, da sam
uitelj ljudi i da sve dok je moj Guru iv, ne mogu biti Guru.

Istinski Gurui

Drugo, vi imate predstavu o Guruu kao o debeloj osobi sa

dugom bujnom bradom i kosom, koja sedi na visokom postolju
sa dvadeset ljudi, koji se muvaju iza njegovih lea. To nije

237
 ss* GURU I U E n iK %>

naa tradicija, budui da nemamo veze s takvim konceptom Gu-

rua. Biti Guru nije statusni simbol, niti nain ivota kojim hra-
nite ego. Biti stvarni Guru znai uiti kako vriti sevu, a ne ka-
ko naloiti da se seva izvri. O vo je neto to je idiotima veo-
ma teko da razumeju, usled modemih uticaja i predstava o Gu-
mima. Meutim, tradicija je po tom pitanju sasvim jasna. Tra-
dicija kae da Guru mora da bude ljudsko bie. A ko Guru ne
moe da bude ljudsko bie sa istim radostima, privrenostima,
uzbuenjima i frustracijama u ivotu, onda on nije Guru.
Postoji jedna pria iz ivota Kabir Dasa, jednog od velikih
svetaca. Otiao je na Kumba Melu (najveu religijsku svetkov-
inu), gde su ga zapitali: "Moe li ti da identifikuje stvamo rea-
lizovano bie, stvarnog Gurua, u ovoj ogromnoj grupi ljudi?"
Kabir Das ree: "Pokuau". Uzeo je tap i udario jednog "gu-
rua". "Guru" se razbesneo: "Kako se usuuje da me udari?!"
Kabir Das ree: "On nije onaj pravi". Udario je sledeeg "gu-
rua". Njegovi uenici su se razljutili i istukli ga. Njihov "guru"
nije ni okom trepnuo i Kabir Das ree: "Ni ovo nije onaj pra-
vi". Za sve vreme trajanja ove znamenite Kumba M ele, Kabir
Das je udarao "gurue". Konano je naiao na jednog koji je,
poto ga je Kabir Das udario, rekao: "Sedi, drago mome, sigu-
mo te boli ruka. Svakako da sam i ja osetio bol, ali ipak mogu
da zamislim i bol koji ti mora oseati. Dopusti mi da te izma-
siram i olakam ti bol koji si osetio udarajui me." Kabir Das
ree: "Ovo je onaj pravi!"

Otvaranje prema Guruu

Prerna tome, odnos izmeu Gurua i uenika, treba da bude

otvoren. Ljudska bia imaju udnu osobinu da jedno govore, a
drugo rade. Kau da je Guru Bog, Guru je otac, Guru je majka,

238
 s?- O dnos Quru-uenik

Gura je brat, Guru je mu, Guru je supruga. S jedne strane, mo-

le svoga Gurua da im bude sve, a s drage strane, mnogo toga
sakrivaju od njega. Odbijanje postoji kao i prihvatanje. Sakrivaju
mnoge svoje postupke i ubeenja, a ako Guru ne odgovara nji-
hovim prohtevima, proglaavaju ga loom osobom.
Takvi ljudi su totalni gubitnici u ivotu, jer Guru nas ui i
tome da postupamo u skladu sa svojim uverenjima, sa otvoreno-
u, iskrenou i sa bistrinom uma. A ko ne moete da to shva-
tite, onda nemate pravo da se proglaavate sledbenikom. Stoga
je poloaj sledbenika znatno tei od poloaja Gurua, poto se obu-
avanje u otvorenosti, u razumevanju ljudske prirode, odvija dok
ste uenik, sledbenik. Odnos izmedu Gurua i uenika je prisan.
Zato, kao to Paramahamsai kae, izmedu njih dvoje ivot tre-
ba da bude otvorena knjiga. Moete zatvoriti knjigu svoga ivota
sa drugim ljudima, ali ne i sa Guruom.

239
 Postajanje uenikom
Odlomci

DORD BO JD
(Mudraram)

Sledbenitvo je duhovna veza koja nije lakomislena ni povr-

na, koja zahteva odanost i posveeno angaovanje i Guraa i e-
le (uenika), u zajednikom cilju podizanja aspiranta do stanja
optenja, ovladavanja i osloboenja. Uslovi koje treba ispuniti
da se uspostavi veza Guru-uenik, navedeni su u ovoj tabeli.
QURU UCEHIK
Uitelj ima sposobnost da upu- ela (uenik) mora biti u sta-
ti na nivo uenikove duhovne nju da postigne sjedinjenje sa
sutine. duhovnom sutinom po volji i
pri punoj svesti.

240
 Fostajanje uenikom
Guru je utvren u stanju vlada-
nja nivoom uenikove duho-
vne stvamosti, bilo sutinski
(to znai da Gumova duhovna
stvarnost boravi na tom nivou)
ili putem usvajanja besmrtnog
modela na tom nivou.
Guru mora preuzeti odgovomo-
st za karmu izmeu svoga sta-
nja duhovne evolucije i ueni-
kovog. Guru obezbeduje da se
karma progresivno iscrpi.
Gura rnora da se uskladi sa ue-
nikovom duhovnom sutinom.
U nekim tradicijama, usklai-
vanje se moe odvijati pratei
princip paljivosti i uslunosti,
duh i jezgro jedinke.
Uitelj mora od Boanskog da
dobije pravo da radi sa ovim
uenikom.
Guru mora da verno ispunjava
svoju duhovnu dunost prema
ueniku kako bi osigurao pos-
ela mora biti pripremljen da
preuzme odgovornosti i prih-
vati izazove koje inicijacija u
ovaj poredak zahteva. ela,
koji je na niem nivou duhov-
nog razvoja od Guraa, mora b-
iti voljan da primi Milost i up-
ravljanje od svoga uitelja i
sledi njegove pouke. To zahte-
va spremnost da se ui i poni-
znost,
ela mora biti spreman da vr-
i meditativnu praksu i da pri-
ma Svetlost od Gurua kako bi
aktivno ponitio karmu.
ela mora iskoristiti Milost
kojom je proeto duhovno us-
klaenje, da bi duhovno napre-
dovao, da bi se razvijao u vrli-
ni, vetini i murosti. ela mo-
ra da prihvati priliku koja mu
se prua ovom utvrenom us-
klaenou.
ela se mora truditi da se pri-
blii Boanskom putem duho-
vnog optenja, napredne inici-
jacije i ireeg otkrovenja na-
dovezujuih krugova Velikog
Kontinuuma Svesnosti.
Cela mora da potuje i uvaa-
va Guraa i da se povinuje mo-
ralnim obavezama i direktiva-
241
 > QURU I UCEMIK

tojanost napretka i postizanje ma koje Guruove pouke zahte-

duhovnog eilja.
Guru mora da titi uenika na
unutamjim Planovima od nega-
tivnih sila i entiteta.
ja uenika dovoe u iskuenje.
ela mora da se kloni tetnih
uticaja. Ovo moe obuhvatati iz-
begavanje neprikladne hrane,
neumesnog ponaanja, nepode-
snih veza i odnosa, negativnih
sadraja u knjigama i mediji-
ma, koritenja opojnih sredsta-
va i poseivanja okruenja ko-
ela mora da obuzda svojevo-
ljne obrasce stavova i ponaanja
da bi formirao karakter i odstra-
nio samounitavajue navike.

Od potencijalnog uenika se zahteva jaka samodisciplina. Ot-

voreno govorei, mnogi tragaoci nisu voljni na rtve u ogrania-
vanju svoga naina ivota i ponaanja. Dok Guru trai ove r-
tve u svrhu duhovnog proienja uenika i formiranja njego-
vog karaktera, mnogi tragaoci zakljuuju da ne mogu da ive po
ovim strogim zapovestima i zaas odustaju od svojih pozitivnih
obeanja na dan inicijacije.
Potencijalni uenik prvo mora da utvrdi da li uenje ima
odjeka u unutarnjem jezgru istine, pre no to zatrai vezu Guru-
uenik. Paljivo prouavanje uenja i vema primena pouka i me-
ditacije moraju prethoditi zahtevu od Gurua da odobri sponu ue-
nitva. Dalje, uenik mora biti siguran da moe da izvri zahte-
ve Staze pre nego zatrai svesno duhovno sjedinjenje s tim Ui-
teljem.
Pre obeanja da slui Gum a, aspirant mora biti voljan da iz-
vri zadatak do kraja i potpunog zadovoljenja Uitelja. Neuspeh
da se ispuni ova obaveza moe da zaprei dodeljivanje daljih

242
 > Postajanje uenikom

blagodati ili blagoslova od Uitelja. Pri pojavi alosnog napu-

tanja dunosti, koje zasluuje U iteljevo nezadovoljstvo, ova
nepodnoljiva izdaja poverenja moe ak imati za posleicu po-
vlaenje U iteljevog usklaivanja. To ostavlja tobonjeg ueni-
ka sa zadatkom nalaenja vlastitog puta preko Velikog Mora Ta-
me bez dalje pomoi Gurua.

Vrste optenja sa Guruom

Postoje tri vrste optenja sa Guruom:

1. Anonimno sluenje
2. V eza sa linim uiteljem/mentorom
3. Svesno duhovno optenje.

U an on im n om slu e n ju , Guru radi sa duevnom sutinom, du-

hom i principom paljivosti drugih, a da ti pojedinci nemaju sve-
st o tome ko vri to posredovanje. Tim pojedincima je zaje-
dniko da Svetlost koju primaju pripisuju bogooveku, spasite-
lju ili proroku svoje veroispovesti.
U v ezi sa lin im uiteljem /n ien torom , Guru prua praktino
upravljanje, duhovna predavanja, uputstva o meditaciji i pomae
da aspirant preisti karakter. Ova veza je utemeljena na nivou li-
nosti. Na ovoj taki, aspirant nije dovoljno napredan u medi-
taciji da opti sa Guruovom blistavom formom Vodia na unu-
tranjim Planovima.
U svesn o m duhovn om o p ten ju , cela zna ko je Guru, opti
sa Guruovom formom Vodia i putuje sa Vodiem na unutra-
njim Planovima. Uz dovoljnu pripremu i unutarnji razvoj, ovo
vodi ka utemeljenju prihvaenog uenitva, kada je cela ovla-
en da slui u ime Gurua.

243
 GURU I UEnm -%>

Dilema tragaoca

Mnogi tragaoci su zbunjeni kada se sretnu sa razliitim i e-

sto sukobljenim porukama o duhovnosti, koje dobijaju na sku-
povima duhovnih i religioznih grupa. To je zato to razliite gru-
pe rade na razliitim nivoima Velikog Kontinuuma Svesti i ima-
ju razliite uslove za inicijaciju i uenitvo. Ukoliko tragalac ni-
je oprezan, on moe da proizvede neuravnoteenost skaui na-
pred na duhovnom putovanju i delujui na nivoima koji su iz-
nad njegove duhovne kritine take.
U nastavku ovoga teksta, preneu vam predavanje Svamija
Prabua Maharada, koje se bavi upravo ovom temom:
Zbilja je primamljivo poskoiti i delovati na nivou Prve Ko-
smike Inicijacije i duhovno se otvoriti pred stopalima Jogija
Uitelja. Ushiujue je otkriti jednu od Glavnih Kosm ikih Sta-
za, biti ispunjen svetlucavim, ovlaujuim zrakom Gurua. Za-
nosno je biti uzdignut u Okean Ljubavi na jednoj od Transcen-
dentalnih staza i kupati se u izvanrednom sjaju i lepoti i besk-
rajnoj ljubavi Satagurua.
Meutim, elovanje u ovim viim oktavama, znatno iznad
vaeg zakonitog poloaja, moe u vama stvoriti oseaj nepotpu-
nosti i nezadovoljenosti. M oete da estitate sebi da ste zavrili
duhovne studije, dok ste u stvamosti jo u drugom razredu .
Zato je vano da ponete s pravog mesta, da biste mogli da
izgradite va duhovni hram na stabilan nain, na uravnoteen na-
in. Na nain koji vas nee uiniti fanatikom ili ludakom koji
bunca u noi .
Uenitvo ne treba da bude put slepe vere, plaljivog povi-
novanja, povremenih zamagljenih pogleda u svet misterije i sja-

24a
 sp* Postajanje ueniKom -<y

ja. Treba da uvidite, da spoznate, da pri punoj svesti progresi-

vno ovladate svakim od koraka u procesu unutarnjeg razvoja .
Stvorite odluku da se duhovno usavravate. Kao to pravite
planove za napredovanje u karijeri, za poboljanje svog zdravlja,
za zaraivanje vie novca ili unapreenje svoje veze, tako odre-
dite i ciljeve za svoj duhovni razvoj .
Dajte sebi vremena da molite i meditirate. Napravite oltar,
sveto mesto u svome domu. Stalno proirujte svoje unutamje vi-
enje u nova podruja Velikog Kontinuuma Svesti. Napredujte
u meditaciji da biste mogli jo preciznije da se koncentriete,
da bi vam unutarnje vienje postajalo sve jasnije. Meditirajte sve
dok ne budete mogli da se popnete i stojite u prisustvu svoje
Due, u prisustvu bilo kojih Uitelja koje volite i gledate u lice
B oje .
,,Za vas to nije nemogue. Iskusiete svoj progresivni razvoj
i ovladavanje iz dana u dan. Biete poput vode, rastaui kame-
nje, prosecajui planine, prelazei kilometar za kilometrom zem-
lje, dok ne dospete do mora. O vo je vaa duhovna subina. e-
lim vam da svi budete probueni i osposobljeni da je ostvarite .

245
 GuriMiemk odnos

SVAM I VEDA BARATI

Gurui se nadaju sledbenicima. I, podiu ih do take do koje

slebenik hoe da ide u datom trenutku. Izna toga, morate se
uiniti raspoloivim. Ne dosadivanjem. Ne pisanjem pisama od
est strana. Postoje izvesne stvari koje morate uraditi i onda e
vam se polako to znanje otvoriti. V i odgovarate za svoj cilj. Na
vama je a otkrijete ta je to.
Sa Guruove strane, odnos moe biti potpun, ali je on to obi-
no u onoj meri do koje vi oseate odnos. A , "vi oseate" ne
znai emocionalnu potrebu. T o je neto mnogo istije od toga.
Koliko od svoga ivota moete da date Guruu? Idite to dalje
moete i onda je to va odnos.
Uinite te stvari. Cinei te stvari biete noeni blie: i, zato
sluite. Hou da kaem, pomaite, radite na bilo kojem polju za
koje oseate da postoji potreba. Ispunjavajte tu potrebu i ne tra-
ite nita zauzvrat. I, pre ili kasnije, ako se i vae sluenje i me-

246
 vs* Quru-ueniK od n os -%

ditacija razvijaju, biete zapaeni. Tada e vam biti prueno da-

lje rukovoenje.
I, stalno radite na proiavanju svoga ivota - oslobodite se
nepotrebnih uplitanja, nepotrebnih ljubomora, stalnog bolnog, ra-
zdraujueg, isfrustriranog razmiljanja. Volite - volite - i, pro-
istite svoj ivot. Ako to inite, Guru vas zapaa.
I, svakako meditirajte. Proistite svoje emocije. Tako ete do-
i do take kada ete napraviti izbor. Kada vi napravite svoj iz-
bor, Guru ini svoj izbor. Neka va izbor bude veoma jasan. Va-
i uobiajeni svetovni ciljevi i dalje su prisutni. Budite u stanju
da ih uinite oruem vieg cilja.
Dakle, u vaem umu negde u toku puta recite: Znam samo
jedno. Znam da je biti nalik Hristu najvii cilj ljudskog bia. Im-
ati prosvetljenje Bude je ono to je stvamo, stvamo vano. A sve
ostalo na ta usput naidem uiniu oruem.
A li, u isti mah, vodite rauna o svojim mogunostima. Iz-
meu vaeg cilja i vaih mogunosti, mora da postoji ravnotea.
Radite na toj ravnotei.
Budite neutralni prema svetu do svog potpunog maksimuma.
Dajui svoj potpuni maksimum, iscrpljujete svoj karmiki im-
puls. Ostajui emotivno neutralni, spreavate razvijanje daljeg
impulsa. Dakle, iscrpljujte taj impuls, ali duboko unutra ostani-
te jeini, pojedinani, sami. To je jedina tajna ivota, slobodnog
ivota, srenog ivota, ispunjenog ivota, uspenog ivota slo-
bode. Niko vas ne moe poremetiti. Vaa ljubav tee. Dajete i
nita ne traite i nemate nikakvih oekivanja. Dajte to moete.
Guru nikada nee postaviti uenika u situaciju kojom ovaj
ne m oe da upravlja. Samo, on mora njome da upravlja sa ma-
ksimumom svoje sposobnosti. Prema tome, Guru ga ovodi do
njegovih granica i tako ga obuava da ojaa, da se uzdigne.
Kada Guru stavlja uenika na probu, on mu istovremeno daje
snage da to obavi. Postoje vremena kada vas on, doslovno, do-
vodi do ivice vaih mogunosti i vi kaete: 0 , Boe moj, za-
to to radi? I, doete do te take - do kraja svojih moguno-

247
 v?- GURU I UEMIK

sti i otkrijete da imate jo malenu rezervu preostale snage. Ie-

te dalje. Zatim taj plato postane va normalni dom. I, tada ka-
ete sebi: ,,Ha, sada razumem. Lepo je. Dobro je. Stigao sam
na ovu taku. Zar to nije lepo? A li, tada vas Guru pozove te-
lefonom i kae: Nevaljale! Pa ti nita ne radi! Zar si zado-
voljan s tim? .Jesi li sada dostigao svoj cilj? Napred! M rdaj!
Sto se alje kreete u ovim stvarima, vie se izgrauje va
odnos sa Guruom. Priite. eleo bih da vidim mnogo vie ljudi
kako prila.ze, ali ne vidim ih uvek kako prilaze. Vaa tenja ta-
da biva podignuta uvis. A , reeno je: A ko naini jedan korak
prema Guruu, Guru naini etiri koraka prema tebi . Meutim,
da bi dete bilo podignuto, dete mora da podigne ruke.
Postoje dve vrste ogovomosti koje veoma teko lee na va-
ma: jedna je odgovornost prema onima koje ovek vodi. I, mo-
ram da priznam - veoma, veoma otvoreno - da sam vrlo pa-
ljivo posmatrao sebe u ovoj oblasti i otkrio da sam za sada jo
na taki na kojoj mi je ogovomost prema ljuima koje vodim,
esto tea od brige o mome Guruu. Ogovornost da vodim me-
ditaciju u ime moga Gurua. Treba da budem koristan za druge,
a preduslov za to, jeste satvino stanje uma. Zato moram da idem.
Pa, to je kao oblaenje istog odela, kada idete na prired-
bu. Nema razlike. Poeti tri sata ranije da se pripremate da vo-
dite meditaciju, ne razlikuje se od tek venane neveste, koja je
prvi put sama kod kue dok je njen mu na poslu. I, tri sata pre
nego to on treba da se vrati kui, ona seda pred ogledalo. Znate
ve - "hajde da izgledam lepo". Apsolutno nema razlike. Mo-
tivacija je ista.
Druga ogovornost je prema vaem Guruu - prema Guruo-
voj Ijubavi prema vama, koja se odraava u vaem srcu i dui
i postaje vaa ljubav prema njemu. I, zato kaete sebi: ,,Ja mu
zaajem mnogo posla. On radi na tome da me proisti. K oliko
sati on provodi u molitvi za moje proienje? O , Boe, zato
mu zadajem toliko posla?

248
 Guru-uenik

SIDARAM ORGANIZACIJA

Pitanje: Kakav je znaaj Guru inicijacije (dike)?

O dgovor: Dika ili inicijacija jeste proces posveivanja ueni-

ka, pomou kojeg njegovo telo biva astralno preobraavano iz
dana u dan, dok najza ne postane sposobno da ispolji beskra-
jne potencijale kosmike energije, koja sainjava prvi materijal-
no aktivan izraz duha. ovek je stalno u mraku, dok ne postane
usidren u Boanskom, kroz blagoslov inicijacije dodeljene od Gu-
rua.

Pitanje: Da li je Guru neophodan za svakoga za postizanje i-

votne celovitosti?

O dgovor: Sigurno. Guru je glavni uslov za osobu koja stremi

ka uveanju svoga ljudskog ivota. Sledbenik je duhovno mag-
netizovan smernim kontaktom sa Guruom; proizveena je supti-
lna struja. Mehanizmi nepoeljnih navika u mozgu sledbenika

249
 y> CiURU I UEUIK

esto budu spaljeni; koloseci njegovih svetovnih sklonosti su na-

rueni za njegovo dobro. On momentalno zatie podignut veo
maje i doivljava bleskove realnosti blaenstva.
Guru je zapravo prisutan u unutarnjoj svesti svoga sledbeni-
ka. Guru koji je fiziki prisutan pred sledbenikom, omoguuje
mu da ima vienje Gurua prisutnog u njegovoj unutarnjoj svesti
i im ovaj primeti velianstvenu formu Gurua u svom unutar-
njem jezgru, poinje njegov duhovni napredak.

Pitanje: Reeno je da je u prethodnom ivotu uenik ve bio

povezan sa Guruom iz svoga saanjeg ivota i da Guru iz pre-
thodnih ivota ponovo susree svoga uenika i udruuje se s
njim. Ako je to tano, ta onda uzrokuje razdvajanje uenika
od Gurua iz svojih prethodnih ivota i zato uenik mora da ui-
ni napor u pronalaenju i upoznavanju svoga Gurua?

O dgovor: Tano je da je uenik bio povezan sa svojim Guru-

om tokom rnnogih prethodnih ivota. Guru iz prethodnog ivota
ostaje Guru u sadanjem ivotu, ali kaa se uenik rodi, on us-
led svoga vaspitanja zaboravlja Gurua i tek poto stigne do zre-
losti zapoinje traganje za njim.
Covek ostaje obavijen nesigurnou i sumnjama sve dok ne
pronae Gurua iz svoga prethodnog ivota. Tog trenutka poi-
nju njegova duhovna otkrovenja i jaa oseanje potovanja i
predanosti Guruu. U Guruovom prisustvu on stie blaenstvo i
uvek ostaje eljan da uini maksimalne rtve, a to se deava ka-
da se osoba povee sa Guruom iz prethodnog ivota.

Pitanje: Kako odnos Guru-uenik poinje i kako sazreva?

O dgovor: Ovaj odnos u stvari poinje kada uenik kontaktira

Gurua zbog svojih materijaiistikih problema, da bi kasnije to
kulminiralo u duhovni odnos. Guru element je neuoblieni ele-
ment pred kojim se uenik potpuno predaje i zbog toga se ini-
cijacija od Gurua smatra prvim i osnovnim uslovom duhovnog
aspiranta. Uenje u osustvu Gurua je nalik eni koja zatruni

250
 ss> Guru-uenik -v

u odsustvu svoga mua, to je i pogreno i nepraktino. Slino

tome, sistematsko uenje je mogue iskljuivo posredstvom Gu-
rua. Po prijemu inicijacije, odnos Guru-uenik je ustanovljen i
to vodi ka uspehu u ivotu.
Guru moe postojati u mnogim oblicim a, kao otac, brat, go-
spodar ili sluga. U Giti, Gospod Krina kae: M oe me sma-
trati za oca, brata ili mua, to podrazumeva da u ti podariti
svoju milost u sklau s tvojim pogledima i oseanjima .
Neki ijudi trae inicijaciju od Gurua zbog sebinih interesa,
za izleenje od bolesti ili prosto ale radi, dok ima i ljudi koji
iskreno ude da postignu potpunost, a Guru im ispunjava elje
shono oseanjima koja gaje prema njemu.

Pitanje: Nakon dobijanja inicijacije od Gurua, radio sam ma-

ntra apu dugo vremena, ali nisam postigao nikakav uspeh. Sa-
mopouzdanje mi je poljuljano. K oji su razlozi u pozadini mog
neuspeha? Kako mogu da znam koja e mi mantra odgovarati?

O dgovor: To je kao kada se neko vie puta venava, ali mu ni-

jedan brak nije uspean. Za uspean brani ivot je nuno po-
tpuno jednoglasje izmeu mua i ene. Isti sluaj je i sa man-
trom, ovek treba da zakljui koja je mantra za njega iealna i
da se onda emotivno upotpuni s tom mantrom. Tajna uspeha u
mantra sadani lei u neprekidnoj praksi njenog ponavljanja, sve
dok aspirant ne stigne do svoga odreita. U materijalistikom
ivotu ovek moe nastaviti da se eni i menja supruge, ali u
duhovnom ivotu, takva praksa ne donosi korist. Jedan Gum, je-
dna mantra i jedan obrazac sadane su glavne odlike uspeha.

Pitanje: Oni koji svoje ivote posvete stopalima Gurua na dan

Guru-purnime zovu se "ivan daniji"; ta to znai?

O dgovor: Posle prijema mantre, sledbenik predaje svoje telo,

duu i sve to poseduje, stopalima Gurua. Meutim, u ovom za-
poslenom modernom ivotu sledbenik sa svojom porodicom i-
vi stotinama kilometara od svoga Gurua i u takvim okolnosti-

251
 c iu r u i uEnm

ma sledbenikovo potapanje u Gurua biva ometeno.

Prema normama dobijenim iz astri, neki slebenici se od-
riu svoga poloaja, ugleda, kue, imetka i olaze u Guruovo
prebivalite zauvek, sami ili sa svojim suprugama. Takve osobe
nemaju nikakvu svetovnu elju niti ambiciju i takvi samoport-
vovani sledbenici se zovu ivan daniji. Oni dostiu vrtoglave vi-
sine u prikladan as i blistaju poput sunca.

Pitanje: Je li istina da Guru mora da pati zbog sledbenikovih

postupaka?

O dgovor: To je apsolutno tano. V eza Guru-uenik je veoma

duboka. Kada se uspostave jake spone izmedu dua slebenika
i Gurua, njihove unutarnje savesti se stapaju. U takvoj situaci-
ji, zaluga pobonih dela Gurua se prenosi na sledbenika, a svi
nakupljeni gresi slebenika prenose se na Gurua. Ovo ima za po-
sleicu to, da Guru mora nevoljama i bolovima da plati za pre-
stupe i grehe svojih sledbenika. Iz ovog razloga, Guru inicira
samo jedan ograftien broj sledbenika, tako da su Guruove pa-
tnje zbog grehova sledbenika podnoljive.

Pitanje: Kada se obdaren Guru koji poseduje boanska posti-

gnua posmatra kako trpi bolove i patnje, vera u njega biva uz-
drmana. Zato oni uopte pate?

O dgovor: A ko u materijalistikoj osnovi uenikova vera u Gu-

ma biva uzdrmana, onda se inicirani samo pretvara da je ue-
nik. U enik.je integrishni deo Gurua i deli njegove raosti 1 tu-
ge-
Duhovni supermen je u stanju da umanji fizike i mentalne
nevolje svojih uenika preuzimajui deo njihovih karmikih te-
reta. Kao to se bogata odrie malo novca kada otplauje dug
svoga rasipnog sina, koji time biva spaen od neposrednih po-
sledica svoje ludorije, tako i Guru dobrovoljno rtvuje deo svo-
ga telesnog blagostania. da olaka patnju uenika.

252
 G uru-uenik

Patanali u svojoj uvenoj studiji o jogi otvoreno izjavljuje

da, preuzimajui odgovornosti uenika, Guru u materijalnom i-
votu mora da se suoi sa oskudicom, smetnjama i da trpi bo-
love. To da Guru ima problem zbog uenikovih postupaka jeste
u stvari prividna maska i prividan prizor za uenika. Srean je
onaj uenik koji ima Gurua visokog reda i biva osloboen po-
sledica svojih nedela i greha.
Kada si uenik, patnje i problemi Guraa treba da ti uu u sr-
ce i u takvim situacijama postaje tvoja moralna obaveza da po-
nudi svoje usluge i ukae svoju punu saradnju i da prui svo-
me Guruu svu moguu ljubav.

Pitanje: Kako oni uenici koji ne ive u Guru-aramu mogu da

slue Gurua?

O dgovor: Sluenje Gurua potpomae proienje due, dok se

ivei daleko od Gurua moe sluiti postupanjem po njegovim
smernicama. Veinu vremena Guru provodi u razmiljanju, dos-
tizanju jo uzvienijih duhovnih elemenata i vrenju pokore. U
takvim okolnostima, ovek treba da brine o materijalnim potre-
bama Gurua, da bi Guru mogao da prui svoj maksimum u kre-
ativne svrhe. Stoga sledbenik treba svakoga meseca ili godine
da alje deo svog prihoda Guruu. Na Guruov roendan ili Gu-
ru-purnimu, sledbenik treba da doe u Guruov aram i slui
svoga uitelja. irenje literature koju je Guru napisao medu pri-
jateljima i roacima ili saradnja u objavljivanju takvih dela, je-
ste sledbenikova najvia obaveza i time on moe da slui svoga
Gurua.

Pitanje: Obino mislimo da im dobijemo diku od Gurua po-

stajemo uenici. Da li je to pravo znaenje izraza "dika" ili po-
stoji ublje znaenje? ta Guradev moe da kae o poziciji ue-
nika?

O dgovor: V i kaete da ste uenik. A li, znajte da je uenik etapa

253
 v>- QURU I UEMIK -v

posle sadake, Re uenik (sledbenik), srodna je po znaenju re-

i "upaniada", to znai sedeti blizu. Blizu kome? Guruu! Onaj
ko trai drutvo Gurua, skuplja od njega bisere ragocenog zna-
nja i time nastoji da stvori savrenu ravnoteu uma - to je sle-
dbenik. Sledbenik je onaj ko je svoje bie potpuno potopio u
Gurua.
Samo mu se klanjati nede vas uiniti sledbenikom, a nee ni
dobijanje dike. Guru-dika jeste samo pokuaj da se priblii Gu-
ruu, ali se to zaista postie kada se ovek potpuno posveti nje-
govim stopalima, kada osea da mu u srcu cveta boanska lju-
bav.
Sledbenik je onaj ko ceni svaku re Gurua i uvek ide stazom
pokazanom od uitelja. Povinovanje je dunost sledbenika - ra-
spravljanje kodi njegovoj pretenziji na slebenitvo. Druga du-
nost sledbenika je sluenje Guruu, tj. potpomaganje njegove mi-
sije. Pravi uenik je samo onaj ko slui iko je posluan. Istinski
uenik je onaj ko aktivno izvrava zadatak koji mu je odeljen
od Gurua.
Proces postajanja uenikom je veoma teak. Treba biti bez
ega i posedovati duh "uradi ili umri". Onaj ko sebi predo.aya
Gospoda u obliku Gurua, pravi je uenik. Guru te ne mora po-
zvati, ali uenik juri ka njemu kad god moe. Sluenje i potpu-
na predanost su vrline koje oveka ine uenikom, a onome ko
stekne ove dragulje, zavide ak i Bogovi.

254
 Veza Gurua i uenika

O K T A V IA N S A R B A T O A R E

Pojam Gurua, iako poznat iz indijske traicije, pitanje je sta-

ro koliko i oveanstvo. Njegovo osnovno znaenje je "uitelj",
to je univerzalan pojam vezan za ideju prenoenja znanja od
osobe koja neto zna na uenika. ire gledano, Guru moe biti
i svetenik, rabin, magistar, majstor, gospodar, kolski uitelj,
pa ak i otac ili majka. Meutim, u tradicijama joge ili tantre,
ovaj pojam je veoma etaljno izloen, postajui od bitnog zna-
aja kada se obrati panja na stvari kao to je duhovno oslo-
boenje (moka) ili duhovno znanje (nana).
U filozofiji joge, pojam Gurua (to znai "odstranjiva mra-
ka"), zaista je sutinski. Razlog za to jeste ponajvie taj to je
Guru onaj koji moe da vodi uenika (koji se naziva 'ija' ili
'ela') na stazi duhovnog osloboenja. Iako se duhovna staza mo-
e i samostalno slediti, na odreenoj etapi za svakoga postoji nu-
nost da slei Gurua. O va kritina etapa je obino povezana sa

255
 ss- GURU I UENIK -<s/

duhovnom krizom u koju aspirant moe da zapadne. U ovoj eta-

pi, Guru postaje posrednik, poto je sposoban da vodi uenika
kroz taj teak period i da sprei bilo kakav nervni slom, koji u
takvom periodu moe da nastupi. Odgovarajue shvatanje o ima-
nju Guma, sastoji se u tome da je za duhovnu bolest duhovni le-
kar neophodan, ba kao to je za svaku specifinu bolest potre-
ban strunjak za tu bolest.
Za osobu koja eli da se osposobi za zamisao o tome da ima
Gurua, neophodno je da osea preku potrebu koja izlazi izvan
uobiajene joge, ija je jedina svrha da se stekne dobro zdravlje.
Unutranje duhovno traganje treba da bude ono to e da iza-
zove neiju elju i potrebu da ima Gurua. Kada duhovni aspira-
nt moe da uoi svoju duhovnu bolest, samim tim je ispunje-
na kvalifikacija za imanje Gurua. Tim e poinje traganje za Gu-
ruom. Po jogi, duhovnu bolest moe da izlei jedino iskusan Gu-
ru, koristei tradicionalne metode nasledene od neprekinutog ni-
za generacija Gurua.
Kada se pronae Guru i onese odluka da se bude iniciran,
mora se uzeti u obzir duhovna tradicija dotinog Gurua. Postoje
ustaljeni metodi specifine tradicije kojoj taj Guru pripada. Me-
todi pomou kojih je Guru u stanju da aktivira sledbenika u ra-
vni duhovnog ivota razlikuju se saglasno tradiciji (sampraaja)
te duhovne loze. Ponekad se preporuuje povlaenje unutar a-
rama, a ponekad su istrajne prakse joge ovoljne na duhovnoj
stazi. Ponekad sledbenik ak moe da ivi sa svojim Guruom,
poto se ta blizina smatra veoma blagotvornom za duhovni na-
predak. Takav vremenski period, poznat kao Gurukul, moe tra-
jati od nekoliko meseci do vie godina, a po tradiciji joge idea-
lan vremenski period je 12 godina. Prema tome, Guru postaje
neophodan kao duhovni uitelj, zato to je ve proao kroz uz-
viena duhovna stanja i otuda je u stanju da vodi osobu ka to-
me cilju. Zbog toga je za ozbiljnog uenika imati Gurua, zaista
neophodna mera duhovnog buenja koje sledi tradiciju joge.

256
 \s* Veza Ourua i uenika %'

Smatra se da je imati pravovremeno Gurua, isto to i dobiti bo-

anski blagoslov.
lako se opti utisak o odnosu Gura-uenik moe racionalizo-
vati, tradicija kae da takav odnos mora da prelazi granice ra-
zuma. U svom osnovnom obliku ovaj odnos je snana emoci-
ja u kojoj se nalaze snana oseanja. O va oseanja poznata su
kao bakti (devocija, predanost). Za bakti se po definiciji smatra
da se nalazi izvan razuma. Bakti se kao pojmu pristupa sa istim
oseanjem kao i religijskom stanovitu.
Slino je i sa odnosom Guru-uenik. Uenik mora da pose-
duje predanost prema Gurau. Spolja posmatrano, ova preanost
moe delovati besmisleno. A li, to je samo na povrini odnos go-
spodar-sluga, jer spoljni posmatra ne moe da vidi ta se do-
gaa unutar ovoga odnosa. Joga tradicija je izvanredno bogata
u ovoj tematici, naroito u "Guru Giti" ("Pesma Guruu"), glav-
nom delu na tu temu. Ono to je vano da se naglasi jeste da
osim vidljivog uzajamnog uticaja u ovome odnosu postoji i mi-
stini aspekt. Ovakav odnos je zasnovan pre svega na svesnosti.
Mora se sebi predoiti da je Guru uvek svestan ponaanja i
starija uma svoga sledbenika, bio on u njegovoj blizini ili ne.
O va vesnost j e u stvari pravo pouavanje. Neizgovorena pouka
prua sledbeniku inspiraciju i ukazuje mu na duhovni smer. Na
ovaj nain, slebenik postupno ui kako da postane svestan unu-
tranjih i spoljnih doivljaja i stvari. Ono to je od sutinskog
znaaja jeste da Guru vodi, a da slebenik treba da ga poslua
i sledi,
Dakle, suprotno oekivanjima mnogih kandidata da postignu
prosvetljenje, Guruovo rukovoenje uglavnom ne dolazi na ne-
posredan nain. Uenik moda dobije nekoliko rei od Gurua s
vremena na vreme, ali to uopte ne lii na odnos studenta i pro-
fesora. Glavna zamisao jeste da, uei duhovne lekcije od svo-
ga Gurua korak po korak, sledbenik jednoga dana konano bu-
de u stanju da se kree sam. Pruanje slobode je osnovni cilj is-

257
 ss>- GURU I UCEMIK -v

tinskog Gurua, kada je njegov sledbenik u pitanju.

Dakle, duhovni napredak zavisi od ove veze. U jogi je rnalo
verovatno da osoba moe duhovno aleko stii bez pomoi Gu-
rua. Navedeni su mnogi rizici. Jedan od njih je taj, da uenik
koji je u stanju da aktivira odreene modane centre (drugim re-
ima, tzv. joga vatra "gori" unutra), ostaje bez oslonca i pre ili
kasnije moe zavriti u bolnici. Ovde govorimo o sloenom pe-
riodu kada uenik otkrije mnoge druge dimenzije svoga uma i
nae se u stanju oka i velikog iznenaenja. Nove dimenzije uma
mogu za novajliju biti zastraujue iskustvo. Doivljaj nove i-
votne panorame jeste ono to Gura pokazuje ueniku. Odani ue-
nik je u stanju da se vrsto dri Guraa da bi postupno dostigao
duhovni cilj.
Kako se taj duhovni cilj moe postupno dostii? Joga je sa-
svim izriita po tom pitanju. Ono to se u osnovi dobija pomo-
u joge, jeste iskustvo sve duih stanja bivanja svesnim ili bud-
nim, ukratko naroiti kvalitet ivota, iskustvo koje u jog i ima
mnoge nazive kao to su samadi, mukti, moka, kevalja. Kada
se ogodi takvo kvalitativno duhovno iskustvo, ono nije samo u
unutranjoj oblasti, ve i u spoljnoj. Ovaj postupni preobraaj ak-
tivira takozvane sidije, moi ili neobine sposobnosti, koje po-
inju da se ispoljavaju u svakonevnom ivotu. Takva iskustva
su veoma snana. Sa njihovim buenjem, javljaju se i strah, ne-
dostatak bezbednosti, oseaj da je previe toga u igri, itd.
Prema tome, proces buenja je bolan sve dok um postupno
ne postane sve stabilniji i mimiji. U tako jedinstvenim okolnos-
tima, pravi Gura je preko potreban. On tada veoma pazi na to
da ueniku pravovremeno pokae nove dimenzije uma. Ovo je
vaan deo Guruovog napornog rada.
Najvanije od svega jeste imati na umu to da je preanost,
bakti, neophodan i osnovni odnos slebenika prema svome Gu-
ruu. Mora postojati savreno poverenje u njega. B ez stava pove-
renja i predanosti, nijedan uenik ne moe duhovno daleko da

258
 Veza Qurua i uenika

stigne. Takav uenik nije u stanju da stane u stranu i bude za-

tieen od Gurua kada mentalna iskustva postanu prejaka da se
nosi s njima. Nesposoban da stavi svoga Gurua ispred svega ui-
njenog, sledbenik koji nema dovoljno predanosti (bakti) svome
Guruu nee uspeti i morae da se vrati uobiajenom nainu i-
vota.

259
 Guru

SRI R A M A N A MAHARII

260
 '& Quru %>

Predgovor

Bog i Guru se uistinu ne razlikuju. Kao to plen, koji je upao u

tigrove eljusti ne moe pobei, tako e i oni koji su uli u vi-
zuru Guruove milosti sigumo biti spaeni i nikada nee biti na-
puteni; pa ipak, stazu koju je Guru pokazao treba bezuslovno
slediti.
Sa take gledita Bagavana Sri Ramane, uenici ne postoje,
ali sa uenike take gledita milost Guma je kao okean. A ko
uenik doe sa bokalom dobie jedino pun bokal. Nema svrhe
aliti se na krtost okeana; to je posuda vea uenik e vie mo-
i da ponese. T o u potpunosti zavisi od njega.
Re "Guru" je esto netano upotrebljena da opie bilo koga
ko izdaje duhovni savet, ali u reniku Sri Ramane ta re ima
mnogo uu defmiciju. Z a njega, istinski G un i je neko ko ie spo-
znao Jastvo i ko je u stanju da upotrebi svoju mo da pomogne
drugima da postignu cilj samorealizacije.
Sri Ramana je esto govorio da su B o g, Guru i Jastvo iden-
tini; Guru je B og u ljudskom pbliku, a u isti mah, on je i Ja-
stvo u srcu svakog posveenika. B udui da se nalazi i unutra i
spolja, njegove snage deluju na dva razliita naina. Spoljni Guru
prua uputstva i svojom snagom omoguuje posveeniku da za-
dri svoju panju na Jastvu; unutranji Guru vue posveenikov
um natrag ka izvoru, usisava ga u Jastvo i na kraju ga unitava.
Glavno naelo Sri Ramaninog uenja jeste da je Guru neo-
phodan skoro svakome ko stremi ka trajnoj svesti o Jastvu. Ka-
talitika uloga Gurua u duhovnom razvoju stoga je odluujua;
sem u vrlo retkim sluajevima, neznanje o Jastvu je tako dubo-
ko ukorenjeno da su individualni tragaoci nesposobni da ga se
oslobode svojim vlastitim naporima.
Premda je Sri Ramana poduavao da je Guru neophodan za
one koji tee ka samospoznaji, on je takode isticao da Guru ne-

261
 \S* QURU I UCENIK %>

ma mo da izazove spoznaju u onima koji nisu u energinoj po-

trazi za njom. A ko tragaiac ozbiljno nastoji da otkrije Jastvo,
onda e milost i mo Gurua automatski poeti da teku. A ko a-
kav pokuaj nije uinjen, Guru je bespomoan.

Dejvid Godmen

Poduke Sri Ramane Mahariija

Pitanje: ta je to Guruova milost? Kako ona vodi ka samorea-

lizaciji?

Sri Ram ana M aharii: Guru je Jastvo. Deava se da ovek u

svom ivotu postane nezadovoljan onim to ima i trai zadovo-
ljenje svojih elja pomou molitve Bogu. N jegov um se postu-
pno proiava dokle god on udi da spozna Boga, vie da bi
stekao njegovu milost, nego da bi zaovoljio svoje svetovne e-
lje. Tada, Boja milost poinje da se ispoljava. Bog preuzima
oblik Gurua i pojavljuje se posveeniku, ui ga istini i povrh
toga, proiava njegov um putem druenja. Posveenikov um
stie snagu i tada je u stanju da se okrene unutra. On se medi-
tacijom alje proiava i ostaje nepokretan, bez i najmanjeg
talasia. Ta rnirna povrina bez vetra, jeste Jastvo.
Guru je i spoljanji i unutranji. On spolja gura um da se ok-
rene ka unutra. Iz unutranjosti on povlai um ka Jastvu i po-
mae u smirivanju uma. To je milost Gurua. Nema razlike iz-
meu Boga, Gurua i Jastva.

Pitanje: U Teozofskom drutvu meditiraju, da bi traili uitelje

da ih vode.

Sri Ram ana M aharii: Uitelj je unutra; meditacija slui da se

ukloni neznalaka ideja da je on samo spoija. A ko je on stranac

262
 ss* Quru

kojeg ekate, onda on takoe mora i nestati. Kakva je korist

od tako prolaznog bia? Meutim, sve dok mislite da ste razd-
vojeni ili da ste telo, spoljni uitelj je takoe neophodan i jz g le :
dae da ima telo. Kada se okonca pogreno poistoveenje sebe
liTlekrm Totkriva se da je uitelj niko drugi do Jastvo.

Pitanje: Hoe li nam Guru pomoi da upoznamo Jastvo pomo-

u inicijacije?

Sri Ram ana M aharii: Da li vas Guru dri za ruku i apue

vam na uho? Moete zamisliti da je on onakav kakvi ste i vi sa-
mi. Zato to mislite da ste sa telom, zamiljate da i on posedu-
je telo i da e vam uraditi neto opipljivo. Njegovo dejstvo le-
i unutar, u duhovnom carstvu.

Pitanje: Kako se Guru pronalazi?

Sri Ram ana M aharii: B og, koji je imanentan, u svojoj milo-

sti se saali nad odanim gosveenikom i manifestuie se u skla-
du sa posveenikovim razvojem. Posveenik smatra da je on o-
vek i oekuje odnos izmeu dva fizika tela. Ali Guru, koji je
Bog ili utelovljeno Jastvo, dela iznutra, pomae oveku da uvi-
di greku svojih navika i vodi ga ispravnom stazom sve dok ovaj
ne spozna Jastvo unutra.

Pitanje: K oje su oznake istinskog uitelja (Satagurua)?

Sri R am ana M aharii: Postojano prebivanje u Jastvu, posma-

tranje svega istim oima, nepokolebljiva hrabrost u svim prili-
kama, na svim mestima i u svako doba.

Pitanje: Postoje brojni duhovni uitelji koji pouavaju razliite

puteve. Koga ovek treba da uzme za svoga Gurua?

Sri R am ana M aharii: Odaberite onoga pored kojeg ustanovite

da postiete anti (mir).

Pitanje: Zar ne treba da uzmemo u obzir i njegova uenja?

Sri R am ana M aharii: Onaj ko vatrenom tragaocu daje uput-

263
 ss QURU I UEUIK ^

stva da radi ovo ili ono, nije pravi uitelj. Tragalac je vee une-
sreen svojim aktivnostima i eli spokoj i mesto za odmor. Dru-
gim reima, on eli okonanje svojih aktivnosti. A ko mu uitelj
kae da ini neto kao dopunu ili zamenu svojih ostalih aktiv-
nosti, moe li to tragaocu biti od pomoi?
Aktivnost je tvorevina. Aktivnost je unitavanje ovekove in-
herentne sree. A ko se zalae za aktivnost, savetnik nije uitelj
ve ubica. U takvim okolnostima se moe rei da su Tvorac
(Brama) ili smrt (Jama) doli premeni u Uitelja. Takva osoba
ne moe osloboditi aspiranta; moe samo ojaati njegove okove.

Pitanje: Kako mogu da naem svoga vlastitog Gurua?

Sri Ramana Maharii: Usrdnom meditacijom.

Pitanje: Ako je tano da je Guru ovekovo vlastito Jastvo, koji
je princip u osnovi doktrine koja kae da uenik, koliko god
da je upuen i kakve god okultne moi da poseduje, ne moe
postii samorealizaciju bez milosti Gurua?

Sri Ramana Maharii: lako je u apsolutnoj istini velianstve-

nost Gurua velianstvenost vlastitog bia (Jastva), veoma je te-
ko za bie koje je zbog neznanja postalo jedinka (iva ili ute-
lovljena dua), da spozna svoje istinsko stanje ili prirodu bez
milosti Gurua.

Pitanje: K oje su oznake Guruove milosti?

Sri Ram ana: To je izvan rei ili misli.

Pitanje: A ko je tako, kako to da je reeno da uenik ostvaru-

je svoju istinsku rasko Guruovom milou?

Sri Ram ana M aharii: To je nalik slonu, koji se budi videi

lava u svome snu. Kao to se slon budi na sam prizor lava, si-
gurno je da se i uenik budi iz sna neznanja u probuenost pra-
vog znanja posredstvom Guruovog blagonaklonog pogleda mi-
losti.

264
 ^ Ciuru ^

Pitanje: Koje je znaenje izreke da je priroda istinskog Gurua

priroda Najvieg Gospoa (Sarvevare)?

Sri Ram ana M aharii: Prvo, inividualna dua, koja udi da

postigne stanje Bogolikosti ili stanje istinskog znanja, primenju-
je neprestanu predanost. Kada ta predanost stigne u zrelu fazu,
Gospod, koji je sveok individualne due i istovetan s njom, ma-
nifestuje se. On se pojavljuje u ljudskom obliku uz pomo Sat-
it-Anande (Apsolutnog Postojanja, Svesti i Blaenstva), tri svo-
je prirodne odlike i stvara ime, koje takoe milostivo preuzi-
ma. Pod vidom blagosiljanja uenika, on ga upija u Sebe. Pre-
ma ovoj doktrini, Guru zbilja moe biti nazvan Gospodom.

Pitanje: Kako onda neke velike linosti stiu znanje bez Gurua?

Sri Ram ana M aharii: Malom broju zrelih linosti Gospod sija
kao bezoblina svetlost znanja i prenosi svesnost o istini.

Pitanje: Kako da ovek donese odluku o odgovarajuem Gu-

ruu? ta je svarupa (priroda ili stvarni oblik) Gurua?

S ri Ram ana M aharii: Odgovarajui Guru je onaj sa kojim je

v a jim usklaen. Ako me pitate kako da donesete odluku ko je
Guru i ta je njegova svarupa, evo odgovora: 0|t treba da je ob-
daren spokojstvom, strpljenjern i ostalim vrlinama; treba da je
sposoban da privue druge svojim oima, kao to magnet pri-
vlai gvoe; treba da ima oseanje jednakosti prema svima.
Onaj ko ima ove odlike, pravi je Guru, ali da bi ovek znao sva-
rupu Gurua, prvo mora da zna svoju vlastitu svarupu. Kako o-
vek moe znati stvamu prirodu Gurua, ako pre svega ne zna svo-
ju stvarnu prirodu? Ako hoete da shvatite pravu prirodu ili for-
mu Gurua, prvo morate da nauite da itav svemir smatrate za
Guru rupam (formu Gurua). Morate videti Gurua u svim ivim
biima. lsto je i sa Bogom. Morate sve objekte da smatrate za
oblik Boga. Kako rhoe onaj ko ne zna svoje vlastito Jastvo da
shvati stvarni oblik Boga ili stvami..oblik Gurua'? Kako moe

265
 ouru i uEnm ^
da ih odredi? Zato, pre svega upoznajte svoj stvami oblik i pri-
rodu.

Pitanje: Nije li Gum neophodan, da bi se ak i to upoznalo?

Sri Ram ana M aharii: T o je tano. U svetu postoji mnogo is-

taknutih osoba. Smatrajte za svoga Guma onoga s kim va um
postaje usklaen. Onaj u koga imate poverenje jeste va Gura.

Pitanje: Kakvo je znaenje Guruove milosti u postizanju oslo-

boenja?

Sri Ram ana M aharii: Osloboenje nije nigde izvan vas. Ono
je iskljuivo unutra. Ako je ovek eljan spasenja, unutranji Gu-
ru ga povlai u, a spoljanji Guru ga gura u Jastvo. Ovo je mi-
lost Gurua.

Pitanje: Neki ljudi su izjavili da ste rekli da nema potrebe za

Gumom. Drugi su saoptili suprotno. ta Maharii kae?

Sri R am ana M aharii: Nikada nisam rekao da ne postoji po-

treba za Guruom.

Pitanje: Sri Aurobindo i neki dmgi tvrde da vi niste imali Gu-

raa.

Sri Ram ana M aharii: Sve zavisi od toga ta nazivate Gum-

om. On ne mora biti u ljudskom obliku. Datatreja je imao dva-
deset etiri Gurua, ukljuujui i pet elemenata - zemlju, vodu,
itd. Svaka stvar na ovome svetu, biia je njegov Gura.
Guru je apsolutno neophodan. Upaniade izjavljuju da niko
izuzev Gurua ne moe oveka izvui iz dungle intelekta i ul-
nih opaaja. Stoga, mora postojati Guru.

Ispitiva: Mislila sam na ljudskog Guraa - Maharii ga nije imao.

Sri Ram ana M aharii: M ogue je da sam ga nekada imao. Pa,

zar ja nisam pevao himne Aranaali? ta je Guru? Guru je Bog
ili Jastvo. ovek se prvo moli Bogu, da mu ispuni elje. Doe

266
 Quru *s/

vreme kada on vie ne moli za ispunjenje materijalnih elja, ne-

go za samog Boga. Tada mu se Guru javlja u nekom obliku, lju-
dskom ili neljudskom, da ga vodi ka Sebi u odgovor na njego-
vu molitvu i u skladu s njegovim potrebama.

Pitanje: Kada ste odani jednom ucitelju, moete li potovati dru-

ge?

Sri Ram ana M aharii: Guru je samo jedan. On nije fiziki. Sve
dok postoji slabost, potrebna je podrka snage.

Ispitiva: . Krinamurti izjavljuje da "nikakav Guru nije neo-

phodan".

Sri R am ana M aharii: Kako je on to mogao da zna? ovek to

moe da izjavi posle realizacije, ali ne ranije.

Pitanje: M oe li nam Sri Bagavan pomoi da spoznamo istinu?

Sri Ram ana M aharii: U vek postoji pomo.

Ispitiva: Onda aema potrebe da se postavljaju pitanja. Ja ne

oseam stalnoprisutnu' pomo.

Sri R am ana M aharii: Predajte se i nai ete je.

Pitanje: Ja sam uvek pred tvojim stopalima. Hoe li nam Baga-

van pruiti neku upadeu (uenje) da je sledimo? Kako inae
mogu dobiti pomo ivei 1000 kilometara daleko?

Sri R am ana M aharii: Sataguru (Gum koji je jedno sa Posto-

janjem) je unutar.

Ispitiva: Sataguru je neophodan da me vodi, da to shvatim.

Sri Ram ana M aharii: Sataguru je unutar.

Ispitiva: Ja hou viljivog Gurua.

Sri R am ana M aharii: Taj vidljivi Guru izjavljuje da je on unu-

tar.

?.67
 GURU I UEmK -V
Pitanje: Zar uspeh ne zavisi od Guruove milosti?

Sri R am ana M aharii: Da, zavisi. Zar nije i sama vaa prak-
sa (duhovne vebe) izazvana takvom milou? Ploovi su rezul-
tat prakse i automatski je slede. Jedna strofa u Kaivalji kae:
0 Guru! T i si uvek bio sa mnom, pazei na mene kroz razli-
ite inkarnacije, odreujui moj kurs dok nisam postao oslobo-
en. Jastvo se manifestuje spolja kao Guru kada se pojavi po-
vod, inae je on uvek unutra, inei to je potrebno.

Pitanje: Neki uenici irdija Sai Babe se klanjaju njegovoj slici

i izjavljuju da je to njihov Guru. Kako je to mogue? Oni joj
se mogu klanjati kao Bogu, ali kakvu korist mogu imati klanja-
jui joj se kao svome Guruu?

Sri Ram ana M aharii: Oni time uvruju koncentraciju.

Pitanje: Sve je to sasvim tano, slaem se. T o u izvesnoj meri

moe biti veba iz koncentracije. A li, zar nije sam Guru potre-
ban za tu koncentraciju?

Sri R am ana M aharii: Svakako, ali na kraju krajeva, Guru zna-

i jedino guri (koncentracija).

Pitanje: Kako beivotna slika moe da pomogne u razvijanju du-

boke koncentracije? Potreban je ivi Guru, koji bi to mogao da
pokae u praksi. Moda je za Bagavana mogue da postigne sa-
vrenstvo bez ivog Gurua, ali, je li to mogue za ljude poput
mene?

Sri Ram ana M aharii: T o je tano. Isto tako, oboavajuci be-

ivotni portret, um postaje koncentrisan do izvesne mere. Ta
koncentracija meutim, nee se trajno odrati ukoliko ovek ne
poznaje svoje vlastito Jastvo putem istraivanja. Za to istrai-
vanje, nuna je Guruova pomo.

Pitanje: Reeno je da Guru moe da priprema svoga uenika

da realizuje Jastvo, prenosei malo svoje snage na njega. Je li to
tano?

268
 Quru <u

Sri Ram ana M aharii: Jeste. Guru ne prouzrokuie samorealiza-

ciju. On jednostavno uklanja sve grepreke do nie. Jastvo ie uv-
e | reairovahb.

Pitanje: Da li je apsolutno neophodno imati Gurua, ako ovek

tei ka samorealizaciji?

Sri Ram ana M aharii: Sve dok teite samorealizaciji, Guru je

neophodan. Guru je Jastvo. Uzmite Gurua za stvarno Jastvo, a
vas za individualno ,,ja . Uklanjanje ovog oseaja dualnosti, je-
ste uklanjanje neznanja. Sve dok u vama istrajava dualnost, Gu-
ru je neophodan. Zato to poistoveujete sebe sa telom, mislite
da je Guru takode telo. Vi niste telo, niti je to Guru. V i ste Ja-
stvo, a to je i Guru. O vo se znanje osvaja onim to zovete sa-
morealizacija.^

Pitanje: Kako ovek da zna da li je oreena individua ovlae-

na da bude Guru?

Sri Ram ana M aharii: Po spokoju svoga uma u njegovom pri-

sustvu i po oseaju potovanja koje ima prema njemu.

Pitanje: Ukoliko se ispostavi da Guru nije kompetentan, kakva

e biti sudbina uenika koji ima bezuslovnu veru u njega?

Sri R am ana M aharii: Svakome prema njegovim zaslugama.

Pitanje: Mogu li ja imati milost Gimia?

Sri Ram ana M aharii: Milost je uvek prisutna.

Ispitiva: A li, ja je ne oseam.

Sri Ram ana M aharii: Predavanje e uiniti da ovek shvati

milost.

Ispitiva: Ja sam se predala svim srcem. Ja sam najbolji pozna-

valac svoga srca. Pa, ipak, ne oseam milost.

Sri R am ana M aharii: Da ste se predali, ne bi se pojavilo pi-

tanje.

269
 QURU I UEniK %-

Ispitiva: Predala sam se. Pitanja se jo pojavljuju.

Sri R am ana M aharii: Milost je stalna. Vae rasuivanje je pro-

menljivo. Gde bi drugo mogla biti greka?

Pitanje: Sme li ovek imati vie od jednog duhovnog uitelja?

S ri Ram ana M aharii: Ko je uitelj? On je , na kraju krajeva,

Jastvo. Saglasno stupnjevima razvoja uma, Jastvo se spolja m'a-
nifestuje kao uitelj. uveni Datatreja iz davnina je izjavio da
je imao vie od dvadeset etiri uitelja. Uitelj je onaj od koga
ovek bilo ta naui. Guru ponekad moe biti i beivotna stvar,
kao u sluaju Datatreje. B o g, Guru i Jastvo su identini.
ovek sklon uhovnosti smatra da je Bog sveprisutan i uzi-
ma Boga za svoga Gurua. Kasnije ga Bog dovodi u kontakt sa
linim Gumom i ovek ga prepoznaje kao sve u svemu. Na kra-
ju je isti taj ovek milou Gurua naveden da uvidi da je stva-
rnost njegovo Jastvo i nita drugo. Tako on otkriva da je Jastvo
uitelj.

Pitanje: U Srimad Bagavad Giti pie: Spoznaj Jastvo istim

intelektom, a takode i sluenjem Guruu i istraivanjem . Kako
pomiriti ove metode?

S ri Ram ana M aharii: "Ivaro Gururatmeti" - Ivara (Bog), Gu-

ru i Jastvo su istovetni. Sve dok u vama opstaje oseaj dualnos-
ti, vi tragate za Guruom, smatrajui da se on razlikuje od vas.
U svakom sluaju, on vas ui istini i vi stiete uvid.
Onaj ko podaruje dui vrhovno znanje o Jastvu, navodei je
da se okrene iskljuivo ka Jastvu, jeste vrhovni Gum kojega mu-
draci veliaju kao oblik Boga, koji je Jastvo. Budite mu odani.
Priiazei Guruu i verno ga sluei, ovek treba pomou njego-
ve milosti da spozna uzrok svoga roenja i svoje patnje. Spo-
znavi da uzrok lei u zanemarivanju Jastva, najbolje je posto-
jano iveti kao Jastvo.
Iako oni koji su prigrlili stazu spasenja i postojano je slee,

270
 >> Quru %

mogu ponekad skrenuti sa vedske staze usled zaboravnosti ili

nekih dmgih razloga, ipak nikada ne bi trebalo da se suprotstave
reima Gurua. Rei mudraca nas uveravaju da, ako neko Bogu
nanese nepravdu, Guru to moe popraviti, dok nepravdu nane-
senu Guruu, ne moe ispraviti ak ni Bog.
Za onoga ko, usled retke, duboke i obilne ljubavi, ima pot-
puno poverenje u blesak milosti podaren od Gurua, nee biti
patnje i on e u ovome svetu iveti kao Purahuta (ime Indre, kra-
lja svih bogova).
Mir, jedina stvar za kojom svi eznu, niko ne moe ni na
koji nain postii, nigde i nikada, ako utianost uma nije stee-
na milou Satagurua. Zato uvek sa usredsreenim umom trai-
te tu milost.

Ispitiva: Ima Bagavanovih uenika koji su doiveli njegovu

milost i realizovali bez veih tekoa. I ja elim da imam tu
milost. Budui da sam ena i da ivim na velikoj udaljenosti, ne
mogu da koristim Mahariijevo sveto prisustvo koliko bih to e-
lela. Moda neu biti u stanju da se vratim ovamo. Ja traim Ba-
gavanovu milost. Kada se vratim kui, hou da mislim na Ba-
gavana. Neka Bagavan blagoizvoli da mi podari molitvu.

Sri R am ana M aharii: Gde vi to odlazite? Nigde ne odlazite.

ak ako i pretpostavite da ste telo, da li je vae telo dolo iz
Laknaua u Tiravanamalaj? Naprosto ste seli u auto i prevozno
srestvo se pokrenulo. I, kaete da ste najzad oputovali ovamo.
injenica je da vi niste telo. Jastvo se ne kree, svet se kree u
njemu. Vi ste samo ono to jeste. 0 vama nema promene. Ta-
ko a, ak i posle onoga to lii na odlazak oavde, vi ste i
ovde i tamo i svugde. Samo se ovi prizori menjaju.
to se tie milosti, milost je unutar vas. Ako je spoljna, onda
je beskorisna. Milost je Jastvo. Nikaa niste van njenog delova-
nja. M ilost je uvek prisutna.

Ispitiva: Hou da kaem da, kada mislim na va lik, moj um

27'
 s?~ GURU I UEHIK -V
treba da bude osnaen i od vas treba da stigne odgovor. Ne
treba da budem preputena svojim inividualnim naporima, koji
su preslabi.

Sri Ram ana M aharii: M ilost je Jastvo. Rekao sam ve, ako
mislite na Bagavana, Jastvo vas podstie na to. Nije li milost ve
tu? Postoji li i jedan trenutak u kojem milost ne deluje u va-
ma? To vae seanje na Bagavana jeste pretea milosti. To je
odgovor, to je podsticaj, to je Jastvo i to je milost. Nerna razlo-
ga za zabrinutost,

Pitanje: M ogu li da opstanem bez spoljne pomoi i da vlastitim

naporom sama stignem do dublje istine?

Sri R am ana M aharii: Sama injenica da ste obuzeti potragom

z a Jastvom jeste ispoljenje boanske._mi1osti. Ona blista u srcu,
unutranjem biu, stvamom Jastvu. Ona vas privlai iznutra.
Morate nastojati da spoija uete unutra. Va pokuaj je ozbiljno
traganje; duboko unutamje kretanje jeste milost. Zato i kaem
da nema stvarnog traganja bez milosti, niti je milosl aktivna za
onoga ko ne stremi ka Jastvu . Oboje su neophodni.

Pitanje: Dokle je Guru neophodan za samorealizaciju?

Sri Ramana Maharii: Gum je neophodan sve dok postoji nez-

nanje. Neznanje postoji usled samonametnutog ali pogrenog og-
raniavanja Jastva. B og, kada je oboavan, daruje postojanost u
posveenosti, koja vodi ka predavanju. Kada se posveenik pre-
da, Bog ispoljava svoju milost manifestujui se kao Guru. Gu-
ru, odnosno Bog, vodi posveenika, otkrivajui mu da je Bog
unutar njega i da se on ne razlikuje od Jastva. Ovo dovoi do
samozaubljenosti uma i konano do realizacije.

Pitanje: A ko je milost toliko znaajna, koja je uloga indiviua-

lnog napora?

Sri Ram ana M aharii: Napor je nuan sve do stanja realizaci-

je. Pa i tada Jastvo treba da postane spontano oigledno, inae

272
 ss- Guru - J

srea nee biti potpuna. Sve do tog stanja spontanosti, mora po-
stojati napor u jednom ili drugom obliku.
Postoji stanje koje je izna naih napora ili pasivnosti. Do-
kle god se to stanje ne realizuje, napor je neophodan. K a d a je
bar jednom iskusi takvo b l a e n s p m r ^ n o j ^ v a n s -
t ^ r ^ f g i T ^ r a O e d n o m iskusivi blaenstvo spokoja, mko
ne'eTrda bude izvan njega, niti da se uputa u lkakvu drugu
aktivnost.
Pitanje: D a li je boanska milost neophodna za dostizanje real-
izacije ili istinski napori pojedinca mogu sami da dovedu do sta-
nja iz kojeg nema povratka u raanje i umiranje?

Sri Ram ana M aharii: Boanska milost je sutmska za realiza-

ciju Ona vodi oveka ka spoznaji Boga. Meutim, ta je milost
namenjena samo onome ko je pravi posveenik ili jogi. Data je
samo onima koji su neprekino ulagali velike napore na stazi ka
slobodi.
Pitanje: Da li udaljenost ima ikakvog uticaja na milost?

Sri Ram ana M aharii: Vreme i prostor su unutar nas. V i ste

uvek u svome Jastvu. Kako bi vreme i prostor mogli uticati na
njega?
Pitanje: Program radio stanice ranije uju oni koji su jo j bli-
e. V i ste Inijac. M i smo Amerikanci. Da li to stvara neku raz-
liku?
Sri R am ana M aharii: Ne.
Ispitiva: Neki mogu da itaju ak i nae mish.

Sri R am ana M aharii: T o pokazuje da su svi jedno.

P itanje: Da li Bagavan saosea s nama i ispoljava milost?

Sri R am ana M aharii: V i ste do gue u vodi, a ipak vaptte za

vodom i oseate e. Ili, drugim reima, to je isto kao da nba
u vodi osea e ili da je voda edna.

273
 QURU l UEHIK

Milost je uvek prisutna,_ Ne moe se stii do odsustva strasti,

ni do spoznaje istine, niti do prisutnosti u Jastvu, u odsustvu Gu-
ruove milosti.
A li, vebanje je takoe neophodno. Boraviti u Jastvu ulaga-
njem vlastitih napora je poput dresure jogunastog bika zatvore-
nog u talu, tako to ga namamljujemo sonom travom i spre-
avamo ga da zaluta.

Ispitiva: Nedavno sam naila na tamilsku pesmu u kojoj autor

jadikuje to nije nalik ilavom majmunetu koje moe vrsto
da se dri za svoju majku, ve vie lii na slabasno mae koje
mora biti noeno za vrat u majinim eljustima. Pesnik se zato
moli Bogu da preuzme brigu o njemu. Moj sluaj je upravo ta-
kav. Mora se saaliti na mene, Bagavan. Uhvati me za vrat i
pazi da ne padnem i ne povreim se.

Sri R am ana M aharii: T o je nemogue. Za tebe je nuno da

se bori, a za Gurua da pomogne.

Pitanje: Koliko je vremena oveku potrebno da stekne milost

Gurua?

Sri Ram ana M aharii: Zato eli da to zna?

Ispitiva: Da bi mi ulilo nadu.

Sri Ram ana M aharii: Takva je elja sama po sebi prepreka.

Jastvo je uvek prisutno; nitamije Jzvan njega, R ui.Jastvo i g-
lje i sumnje e nestati.
Milost je poetak, sredina i kraj,.M ilast jg ja s tv o . Zbog po-
grenog poistoveenja Jastva sa telom, Gurua doivljavaju kao
telo. A li, iz Guruove perspektive, on je iskljuivo Jastvo. Jastvo
je samo jedno i Guru ti kae da samo Jastvo i postoji. Nije li
onda Jastvo tvoj Guru? S kojeg drugog mesta milost da ti do-
e? Ona dolazi jedino iz Jastva. Ispoljenje Jastva je ispoljenjg
milosti i pbratno- Sve te sumnje nastaju zbog pogrenog gledi-
ta i posledinih oekivanja od stvari koje su biu spoljanje. Ja-
stvu nita nije spoljanje.

274
Preutne poduke i
satsang

SRl RAMANA M A H A R I I

275
 ss- GURU I UENIK

Preclgovor

Iako je sa zadovoljstvom davao verbalne poduke svakome ko

bi ih od njega zatraio, Sri Ramana Maharii je esto isticao
da su njegove "preutne poduke'! direktnije i monije. Ove "pre-
utne poduke" sadravale su duhovnu snagu, koja je elovala
kao da zrai iz njegove pojave, toliku snagu da ju je on smatrao
za najneposredniji i najvaniji vid svojih uenja. Umesto izda-
vanja verbalnih uputstava o tome kako obuzdati um, bez ika-
kvog napora je zraio nemu mo, koja je automatski stiavala
sve umove u njegovoj blizini. Ljudi koji su bili usklaeni s tom
silom saoptavaju da su je doiveli kao stanje unutarnjeg spo-
koja i blagostanja; u nekim naprednim posveenicima ona je
ak ubrzavala direktno iskustvo Jastva.
Ovaj metod poduavanja ima dugu tradiciju u Indiji, a njen
najuveniji predstavnik je Dakinamurti, manifestacija ive, koji
je etvorici uenih mudraca omoguio doivljaj Jastva pomou
snage svoje tiine. Sri Ramana je esto govorio o Dakinamurti-
ju odajui mu veliko priznanje i njegovo ime se esto pojavlji-
valo u mnogim njegovim govorima.
Ovaj izliv snage iz Gurua moe da primi svako ija je pa-
nja usredsreena na Jastvo ili na lik Gurua; udaljenost nije sme-
tnja z a njenu delotvomost. O va panja se esto naziva satsang,
sto doslovno znai "druenje (povezivanje) sa sutinom". Sri Ra-
mana je svesrdno podsticao ovu praksu i esto govorio da je
to najefikasniji put za ostvarenje direktnog doivljaja Jastva. Tra-
dicionalno, to obuhvata bivanje u fizikom prisustvu onoga ko
je realizovao Jastvo, ali Sri Ramana je tome davao mnogo iru
definiciju. Tvrdio j e da je najvaniji element. u satsangu jnental-
n?.. satsang se dogaa ne samo u nje-

276
 Preutne poduke i satsang -a-

govom prisustvu nego uvek i bilo gde, lcada eovek misli na nje-
ga.

D ejvid Godmen

Pitanje; Kako tiina (tj. utanje) moe biti toliko mona?

Sri Ram ana M aharii: Realizovana osoba odailje talase du-

hovnog delovanja, to mnoge ljude privlai ka njoj. I pored to-
ga, ona moe da sedi u peini i da se pridrava potpunog uta-
nja. M oemo sluati predavanja o istini i otii gotovo bez ika-
kvog razumevanja teme, ali ako stupimo u kontakt sa realizova-
nom osobom, makar ona nita ne govorila, mnogo bolje emo
razumeti temu. Takvoj osobi uopte nije potrebno da istupa u ja-
vnosti. Ako je to potrebno, moe da upotrebi drage kao instra-
mente.
Guru je darovalac tiine koji otkriva svetlost samospoznaje to
sija kao poslednja preostala stvamost. Izgovorene rei nisu od
koristi, ma kakve bile, kada se oi Guraa susretnu sa oima ue-
nika.

Pitanje: Zato Bagavan ne putuje i ne propoveda istinu mnogo-

brojnom narodu?

Sri R am ana M aharii: Otkud znate da ja to ne radim? Da li

se propovedanje sastoji od poizanja bine i obraanja okolnom
narodu? Propovedanje je jednostavno prenoenje znanja; a to mo-
e biti stvarno uinjeno iskljuivo u tiini. ta mislite o ove-
ku koji slua propoved sat vremena i odlazi, a da ona nije na nje-
ga ostavila takav utisak da bi mu promenila ivot? Uporedite ga
s drugim ovekom, koji sedi u svetom prisustvu i posle nekog
vremena odlazi sa potpuno promenjenim gleditem. Sta je bo-

277
 vs GURU I UENIK -%>

lje, glasno propovedati bez rezultata ili utke sedeti odailjui

unutarnju snagu?
Uostalom, kako nastaje govor? Prvo postoji apstraktno, isto
znanje. Iz ovoga se podie ego, iz kojega pak nastaje misao, a
iz misli izgovorena re. Tako da je re daleki potomak prvobi-
tnog izvora. Ako re moe da proizvede dejstvo, procenite sami
koliko monije mora biti propovedanje putem tiine.

Pitanje: Da li Bagavan daje diku (inicijaciju)?

Sri Ram ana M aharii: Mauna (utanje) je najbolja i najmoni-

ja dika. To je primenjivao Sri Dakinamurti. Inicijacije putem
odira, pogleda, itd., nieg su reda. Preutna inicijacija menja
svaije srce.
Dakinamurti je sprovodio maunu kada su m u pristupili ue-
nici. To je najvii oblik inicijacije. On obuhvata i druge njene
oblike. U drugim inicijacijama mora biti uspostavljen odnos su-
bjekt-objekt. Prvo mora da potee subjekt, a zatim objekt. Uko-
liko nije prisutno to dvoje, kako da jedan pogleda drugog ili
ga dodirne? Mauna. dikJia ^
ona obuhva^jK tgjed^ jdic Ona e proistiti pojedinca u sva-
kom pogledu i utvrditi ga u stvamosti.

Ispitiva: Svami Vivekananda tvrdi da duhovni Guru moe su-

tinski da prenese duhovnost na uenika.

Sri Ram ana M aharii: Postoji li sutina koju treba preneti? Pre-
nos samo znai iskorenjivanje miljenja da je neko uenik. To
je ono to uitelj ini. Ne radi se o-tome da je ovek bio ne-
to, a potom se preobrazio u neto drugo.

Pitanje: Zar milost nije dar od Gurua?

Sri Ram ana M aharisi: B og, milost i Guru su sinonimi, veni

i nerazdvojni. Nije li Jastvo ve unutar nas? Zar je Guruov po-
sao da ga pokloni svojim pogledom? A ko Guru smatra da jeste,
onda on ne zasluuje taj naziv.

278
 > Preutne poduKe i satsang ->v

Knjige kau da ima mnogo oblika dike, inicijacija rukom,

dodirom, okom, itd. Takoe kau da Guru vri neke obrede s
vatrom, vodom, apom ili mantrom i takve udne predstave nazi-
va dikom, kao da uenik postaje spreman tek poto Guru te po-
stupke privede kraju.
A ko se traga za inividuom, ona se nigde ne m oe nai. Ta-
kav je Guru. Takav je Dakinamurti. ta je on uradio? On je
utao kada su se uenici pojavili pred njim. Nastavio je da uti
i sumnje uenika su bile uklonjene, to znai da su izgubili svo-
je pojedinane linosti. To je nana (znanje), a ne sva ona rei-
tost, koja se obino povezuje s njom.
utanje je najmoniji oblik elanja. K oliko god da su astre
(sveti spisi) beskrajne i izraajne, one ne postiu potrebno ejst-
vo. Guru je tih i mir zagospodari u svima. Njegovo je utanje
mnogo vee i izraajnije od svih astri zajedno. O va pitanja se
pojavljuju zbog oseaja da, posle tolikog boravka ovde, tolikog
sluanja i ozbiljnog naprezanja, ovek nita nije dobio. Posao
koji se odvija unutra nije oiglean; Guru je zapravo uvek unu-
tar tebe.
Pitanje: M oe li Guruovo utanje zaista izazvati napredna stanja
duhovne svesti?

Sri Ram ana M aharii: Postoji stara pria, koja pokazuje snagu
Guruovog utanja. Tatvaraja je komponovao barani, vrstu tamil-
skog poetskog dela, u ast svoga Gurua Svarupanande i sazvao
skup.uenih pandita da uju delo i ocene njegovu vrednost. Pan-
diti su uloili prigovor da se barani komponuje jedino u ast ve-
likih junaka sposobnih da u borbi ubiju hiljadu slonova i da ni-
je u redu da se takvo delo komponuje u ast jednog isposnika.
Autor je na to rekao: Poimo svi mome Guruu i ovo pitanje
e tamo biti reeno .
Otili su do Gurua i poto su svi posedali, pesnik je objas-
nio Gumu svrhu njihove posete. Guru je utke seeo, pa su i svi
dragi ostali u mauni (utanju). Ceo dan je proao, dola je no

279
 QURU I UEfim

i jo nekoliko dana i noi, a svi su jo utke sedeli, nijedna

misao nikome nije padala na pamet, niti je iko zapitao zato su
tu doli. Posle tri ili etiri takva dana, Guru je malo pokrenuo
svoj um i okupljeni ljudi su smesta povratili svoju misaonu ak-
tivnost. Tada su objavili: Pobeda nad hiljadu slonova je nita
prema moi ovoga Gurua da savlada podivljale slonove svih
naih egoa stavljenih na gomilu. Stoga on nesumnjivo zasluuje
barani u njegovu ast!

Pitanje: Kako ta nema sila funkcionie?

Sri Ram ana M aharii: Jezik je samo medijum za prenoenje

neijih rei drugome. On se poziva u pomo tek poto se poja-
ve misli, Ostale misli se javljaju nakon pojave "ja"-misli i za-
to je "ja"-misao koren svakog razgovora. Kada ovek obustavi
razmiljanje, onda razume drugoga pomou univerzalnog jezika
tiine.
utanje uvek govori. Ono je veiti protok jezika, koji se pre-
kida govorom. Ove rei koje govorim, ometaju taj nemi jezik.
Na primer, elektricitet se kree u ici. Sa otporom njegovom pro-
laenju, on sija kao svetiljka ili se obre kao ventilator. Slino
tome, tiina je veiti protok jezika, zapreen reima.
Ono to ovek ne uspeva da shvati pomou viegodinjih ra-
zgovora, moe se trenutano spoznati u tiini ili pred tiinom.
Dakinamurti i njegova etiri uenika su pravi primer toga. O vo
je najuzvieniji i najdelotvorniji jezik.

Ispitiva: Bagavan kae: Uticaj nanija (samorealizovanog) kri-

om prodire u posveenika u tiini . Bagavan takode kae: Kon-
takt sa uzvienim ljudima (mahatmama) jeste efikasno sredstvo
spoznavanja ovekovog istinskog bia .

Sri Ram ana M aharii: Da. U emu je protivreje? naniji, uz-

vieni Ijudi, mahatme - pravite li vi razliku meu njima?

Ispitiva: Ne.

280
 sp- Freutne poduke i satsang -&>

Sri Ram ana M aharii: Kontakt s njima je koristan. Oni e de-

lovati utanjem. Govorom se smanjuje njihova snaga. Tiina je
najmonija. Govor nikada nije toliko moan i zato je mentalni
kontakt najbolji.
Pitanje: Da li je to korisno i posle rastakanja fizikog tela na-
nija ili vai samo dok je on od krvi i mesa?

Sri Ram ana M aharii: Guru nije fiziki oblik. Stoga e se ko-
ntakt odrati i kada fiziki oblik Gurua iezne. ovek moe
otii drugome Guruu kada njegov Guru umre, ali svi su Gurui
jedno i nijedan od njih nije oblik koji vidite. Mentalni kontakt
je uvek najbolji.
Pitanje: Da li je funkcionisanje milosti proces u kojem Guruov
um eluje na um uenika ili se radi o neem drugom?

Sri R am ana M aharii: Najvii oblik milosti je tiina. To je ta-

koe i najvia upadea (uenje).

Ispitiva: I, Vivekananda je takoe rekao da je utanje najglas-

niji oblik molitve.
Sri R am ana M aharii: T o se odnosi na utanje tragaoca. Gu-
ruovo utanje je najglasnija upadea. Ono je ujedno i milost u
svom najviem obliku. Sve dmge dike (inicijacije), izvedene su
iz maune (utanja) i stoga su drugostepene. Mauna je primarni
oblik. Ako je Gum utljiv, um tragaoca, sam od sebe, postaje
proien.
Ispitiva: Sri Bagavanovo utanje je samo po sebi mona sila.
Ono proizvodi odreeni mir uma u nama.

Sri R am ana M aharii: utanje je beskonani govor. Usmeni

govor ometa taj dragi govor utanja. ovek je u tiini u pris-
nom kontaktu sa okmenjem. utanje Dakinamurtija je odagna-
lo sumnje etiri mudraca. "Mauna vjakja prakatita tatvam" znai
istinu izloenu utanjem. Reeno je da je utanje izlaganje, tj.

281
 ss>- GURU I UENIK -<y

objanjenje. Toliko je utanje mono.

Za usmeni govor potrebni su organi govora i oni prethode
govoru. A li, drugi govor lei ak i izvan misli. To je transce-
ndentalni govor ili neizgovorene rei (Para vak).

Pitanje: M oe li svako imati koristi od ovog utanja?

Sri Ram ana M aharii: utanje je istinska upadea (pouka).

Ono je savrena upadea. No, ono odgovara samo najnapredni-
jem tragaocu. Ostali nisu u stanju da iz njega crpe puno nadah-
nue. Zato su im potrebne rei da objasne istinu. A li, istina je
iznad rei. Jedino to je mogue uiniti jeste da se ukae na nju.

Ispitiva: Reeno je da je dovoljan jedan pogled mahatme i da

idoli, hodoaa, itd,, nisu tako delotvomi. Ja sam provela ovde
tri meseca, ali ne razumem kako sam se okoristila Mahariijevim
pogleom.

Sri Ram ana M aharii: Pogled ima proiujue dejstvo. Pro-

ienje se ne moe vizualizovati. Kao to komadu uglja treba
mnogo vremena da se zapali, komadu drvenog uglja treba krae
vreme, a gomila baruta se zapali trenutano, tako je i s vrsta-
ma ljudi koji dolaze u kontakt sa mahatmama. Vatra mudrosti
rastvara i unitava sva dela. Mudrost se stie druenjem sa mu-
drima (satsang) ili tanije, tom mentalnom atmosferom.

Pitanje: M oe li Guruovo utanje da dovee do realizacije, ako

uenik ne ulae nikakav napor?

Sri Ram ana M aharii: U blizini velikog uitelja, vasane (supti-

lne impresije koje vode ka eljama) prestaju da budu aktivne,
um se umiruje i to rezultira samadijem. Tako uenik dobija istin-
sko znanje i pravo iskustvo u prisustvu uitelja. Da se ostane
postojan u tome, neophodni su dodatni napori. Uenik e u svo-
je vreme shvatiti da je to njegovo stvamo bie i time e biti os-
loboen jo za ivota.

Pitanje: A ko se traganje mora obaviti unutra, da li je neophod-

282
 v?* Precutne poduKe i satsang -%>

no nalaziti se u blizini Uitelja?

Sri R am ana M aharii: Neophodno je dok se sve sumnje ne

okoneaju.
Ispitiva: Nisam u stanju da se sama koncentriem. U potrazi
sam za snagom koja e mi pomoi.

Sri R am ana M aharii: Da, to se naziva milost. Individualno

smo nesposobni, zato to je um slab. Milost je neophodna. Sadu
seva (sluenje sadua ili monaha-prosjaka) e je izazvati. Ne po-
stoji, meutim, nita novo za sticanje. K ao to slab ovek do-
lazi pod kontrolu jaega, tako i slab um oveka lako dolazi pod
kontrolu u prisustvu sadua snanoga uma. T o je jedina milost;
nema niega drugog.

Pitanje: Je li neophodno sluiti Gurua fiziki?

Sri R am an a M aharii: astre (sveti spisi) objavljuju da osoba

mora sluiti Gurua dvanaest godina, da bi postigla samospozna-
ju. ta Guru radi? Da li je on uruuje ueniku? Zar Jastvo nije
uvek realizovano? ta onda znai ovo rasprostranjeno verovanje?
ovek je uvek Jastvo, a da to ipak ne zna. Umesto toga on ga
brka sa ne-Jastvom, telom, itd. Takva konfuzija postoji usle ne-
znanja. A ko se neznanje uniti, ta zbrka ee prestati da postoji
i otkrie se istinsko znanje. Bivajui u kontaktu sa realizova-
nim mudracima, ovek postupno rastae neznanje dok se njego-
vo uklanjanje ne dovri. Veito Jastvo se na taj nain obeloa-
njuje.
Ispitiva: Kaete da se od uenika trae druenje sa mudrima
(satsang) i sluenje njima.
S ri R am ana M aharii: Da, to prvo znai zapravo povezanost
za nemanifestovanim istim Postojanjem (Sat) ili apsolutom, ali
budui da su vrlo retki oni koji to mogu da postignu, uenici
se moraju prikloniti drugom najboljem reenju, a to je povezi-
vanje sa manifestovanom Sat, dakie Guruom. Druenje s mu-

283
 ss- GURU I UEPilK -<v

dracima je vano zato to su misli tako upome. Mudrac je ve

savladao um i obitava u miru. Biti u njegovoj blizini pomae da
se ovo stanje izazove u drugima, inae traenje njegovog drutva
ne bi imalo smisla. Guru za ovo pribavlja potrebnu snagu, dru-
gima neviljivu.
Sluenje prvenstveno znai iveti u Jastvu, ali takoe uklju-
uje staranje o udobnosti Guruovog tela i njegovom prebivali-
tu. Isto tako je i kontakt sa Guraom neophodan, ali se radi o
duhovnom kontaktu. A ko uenik otkrije Gurua unutar sebe, on-
da nije bitno gde se kree. Boravak ovde ili bilo gde, mora biti
jednako prihvaen i imati isti uinak.

Pitanje: Moj poziv zahteva da ivim u blizini svoga radnog me-

sta. Ja ne mogu da ostanem u blizini sadua. M ogu li postii rea-
lizaciju ak i bez satsanga?

Sri Ram ana M aharii: Sat je Aham Pratjaja Saram, Jastvo svih
bia. Sau je to Jastvo svih. On je imanentan u svakome. M oe
li M o ko opstati bez Jastva? Ne. Zato niko nije daleko od sat-
sanga.

Pitanje: Da li je blizina Gurua korisna?

Sri Ram ana M aharii: Mislite li na fiziku blizinu? Kakva je

korist od nje? Jedino je um tu vaan. S njim se mora usposta-
viti kontakt. Satsang e uiniti da um potone u Srce.
Takva povezanost je i mentalna i fizika. Potpuno vidljivo
Guruovo bie gura um ka unutra. A li je On takoe i u Srcu tra-
gaoca i njegov unutraokrenuti um vue u Srce.

Ispitiva: Sve to elim da znam jeste da li je satsang neopho-

dan i da li e mi moje dolaenje ovde pomoi ili ne.

Sri Raniana M aharii: Prvo morate doneti odluku ta je satsa-

ng. On znai povezanost sa Sat ili Stvamou. Onaj ko zna ili
je realizovao Sat smatra se takode za .Sat./I'akvo druenje sa Sat
ili sa onim ko poznaje Sat je apsolulno neophodno za svako-

284
 ss- Preutne poduKe i satsang *<n>

ga. ankara je rekao da u sva tri sveta nema takvog broda kao
to je satsang da oveka bezbedno prevede preko okeana raanja
i umiranja.
Satsang znai sanga (druenje) sa Sat. Sat nije nita drugo do
Jastvo. Poto jo nije shvaeno da je Jastvo Sat, tei se ka dru-
tvu muraca koji je ovo shvatio. To je satsang. On rezultira in-
troverzijom (samozadubljenou) i tada se Sat razotkiiva.
(Primedba: Naredni citat upuuje na snagu satsanga. Sastoji
se od pet nepovezanih sanskritskih strofa, na koje je Sri Rama-
na naiao u razliitim prilikama. Bio je pod tolikim utiskom nji-
hove sadrine da ih je preveo na tamilski i ukljuio u Uladu Nar-
padu Anubandam, jedno od svojih vlastitih pisanih dela koje se
bavi prirodom stvamosti.)

1. A ko ovek stekne dratvo sadua, od kakve su koristi svi re-

ligijski propisi (nijame)? Kada duva fini osveavajui juni
vetar, emu drati runi ventilator?

2. Sveta kupalita, sainjena od vode i kipovi i boanstva, stvo-

reni od kamena i zemlje, ne mogu se porediti s tim velikim
duama (mahatmama). Ah, kakvog li uda! Kupalita i bo-
anstva podaruju istotu uma posle bezbrojnih dana, dok se
takva istota u trenu daruje ljudima im ih sadui spaze svo-
jim oima.
3. Vruina e se ukloniti hladnim mesecom, siromatvo nebe-
skim drvetom ispunjenja elja, a gresi Gangom. A li znaj da
e se sve to ukloniti samim daranom (vienjem) neuporedi-
vih sadua.
4. Vrhovno stanje koje je oduvek veliano i koje se jo u ovom
ivotu ovde postie jasnom viarom (istraivanjem prirode
Jastva ili istine), koje se javlja u Srcu kada se stekne drutvo
sadua (plemenite osobe ili onoga ko je realizovao Jastvo) --
nemogue je dostii sluanjem propovednika, studiranjem i
uenjem znaenja svetih spisa, moralnim delima ili bilo ko-

285
 ^ GURU I UENIK

jim drugim sredstvima.

5. Pomou satsanga, uklonie se povezanost sa objektima sveta.

Kada je svetovna povezanost uklonjena, prianjanje ili tenden-
cije uma bie unitene. Oni koji su osloboeni od mentalnog
prianjanja e prei u ono to je nepokretno. Time stiu divan
mukti (osloboenje). Neguj druenje sa njima.

286
 Guru

S V A M I V IV E K A N A N D A

Svaka dua je predodredena da bude savrena i svako bie

e, na kraju, postii stanje savrenstva. ta god da smo sada, to
je posledica naih postupaka i misli iz prolosti; i ta god da
emo biti u budunosti, bie posledica onoga to mislimo i i-
nimo sada. A li, ovo oblikovanje naih vlastitih sudbina ne is-
kljuuje primanje pomoi spolja; tavie, u velikoj veini slu-
ajeva, takva je pomo apsolutno neophodna. Kada ona doe,
oivljavaju vie sile i mogunosti due, budi se duhovni ivot
i ovek na kraju postaje sveti i savren.
Ovaj oivljavajui impuls se ne moe dobiti iz knjiga. Dua
moe da prima impulse samo od druge due i ni od ega dru-
gog. M oem o itavog ivota da prouavamo knjige, moemo
postati veoma intelektualni, ali emo na kraju ustanoviti da se
duhovno uopte nismo razvili. Nije tano da visoki stepen in-
telektualnog razvoja uvek ide ruku pod ruku sa proporcional-

287
 'S* QURU 1 UEMIK

nim razvojem duhovnog aspekta u oveku. Prouavajui knjige,

ponekad obmanjujemo sebe smatrajui da na taj nain duhovno
napredujemo; ali, ako proanaliziramo dejstvo tog prouavanja
na nas, nalazimo da u krajnjoj liniji jedino na intelekt izvlai
korist od njega, ali ne i na unutamji duh.
Ova nedovoljnost knjiga da ubrzaju duhovni rast prestavlja
razlog to, iako skoro svako od nas moe predivno da govori o
duhovnim stvarima, kad se doe do delatnosti i ivljenja istins-
ki duhovnog ivota - otkrivamo da smo uasno manjkavi. Da bi
se duh oiveo, pobuda mora doi od druge due.
Osoba iz ije due takva pobuda dolazi se naziva Guru - ui-
telj; a osoba na iju duu se pobuda prenosi se naziva ija -
uenik. Da se takva pobuda prenese na bilo koju duu, dua iz
koje ona potie mora, pre svega, posedovati mo njenog pre-
noenja na drugoga; i drugo, dua na koju se ona prenosi mora
biti sposobna da je primi. Seme mora biti ivo serne, a njiva mo-
ra biti ve uzorana. Tek kada su oba ova uslova ispunjena, do-
gaa se udesni rast istinske religije.
Pravi propovednik religije mora imati udesne moi i na-
daren nek' bude donosilac njenog ploda.
I samo onda kada su obojica zbilja izvanredni i izuzetni, to
e rezultirati raskonim duhovnim buenjem. Jedino takvi su is-
tinski uitelji i jeino takvi su istinski uenici, pravi aspiranti.
Svi dmgi se samo igraju sa duhovnou. U njima je probueno
tek malo radoznalosti, malo intelektualne tenje raspaljeno, ali
stoje na spoljnoj ivici horizonta religije.
Nema sumnje, ima neke vrednosti i u tome, jer to moe to-
kom vremena rezultirati buenjem stvarne ei za religijom; a
misteriozni prirodni zakon jeste da, im je njiva spremna, seme
mora stii i stie; im dua ozbiljno udi za religijom, prenosi-
lac religiozne snage se mora pojaviti i doista se javija da po-
mogne toj dui. Kada je obilna i energina ta sila koja privlai
svetlost religije u duu primaoca, onda sila koja odgovara na
to privlaenje i alje u nju svetlost neminovno dolazi.

288
 Q u ru

Opasnosti u pogledu uenika

Postoje, meutim, izvesne velike opasnosti na tom putu.

Jedna od njih jeste opasnost za duu primaoca da pogreno pro-
tumai prolazne emocije kao stvarnu religioznu enju. T o mo-
emo uiti na vlastitom primeru. U naim ivotima mnogo puta
umre neko koga smo voleli i to nam nanosi udarac. Oseamo
da nam svet klizi kroz prste i nestaje, da elimo neto pouzda-
nije i uzvienije i da moramo postati religiozni. A li gle, za neko-
liko dana taj talas oseanja se gubi, a mi ostajemo nasukani up-
ravo tamo gde smo i pre njega bili.
Svi mi esto pogreno tumaimo ovakve impulse kao stvar-
nu e za religijom; i sve dok ove prolazne em ocije budu po-
greno tumaene, one nee biti neprekidne, istinske udnje za re-
ligijom; i neemo nai pravog prenosioca duhovnosti u na ka-
rakter. Zato, kad god smo u iskuenju da se poalimo kako se
nae traganje za istinom, koju toliko elimo, pokazuje uzalunim,
umesto takvih pritubi naa prva obaveza bi trebalo da bude da
ispitamo svoje due i ustanovimo da li je udnja u srcu istinska.
U ogromnoj veini sluajeva, ustanovie se da nismo bili spre-
mni za prijem istine, da nije bilo stvarne ei za duhovnou.

Opasnosti u pogledu Gurua

Jo vee opasnosti postoje u pogledu prenosioca, Gurua.

M nogi, premda zagnjureni u neznanje, ipak, u gordosti svoga
srca, uobraavaju da sve znaju i ak se ni tu ne zaustavljaju, ve
se nude da nose druge na svojim ieima; a kada slepac vodi
 GURU 1 UENIR -V

slepca, obojica upadaju u jamu.

Iz Kata Upaniade, 1. II 5: Budale koje borave u mraku, mu-
dri samo u svojoj uobrazilji i naduveni od besplonog znanja,
idu ukrug teturajui se tamo-amo, poput slepaca koje vodi sle-
pac .
Svet je prepun takvih. Svako hoe da bude uitelj. Svaki pro-
sjak hoe da pokloni milion dolara! Kao to su ovi prosjaci za
porugu, za porugu su i ovakvi uitelji.

Svojstva aspiranta i uitelja

Kako onda da prepoznamo uitelja? Suncu ne treba lampa da

ga uini vidljivim . Ne treba nam ni svetlost svee da bismo ga
vieli. Kada se sunce raa, instinktivno postajemo svesni te i-
njenice, a kada uitelj ljui doe da nam pomogne, dua e na-
gonski shvatiti da je istina ve poela da je osvetljava. Istina
stoji kao svoj vlastiti dokaz. Ne treba joj nikakvo drugo sve-
oanstvo da potvrdi da je autentina; ona je samoobasjana. Ona
prodire u najskrovitije kutke naega bia i u njenom prisustvu
ceo univerzum ustaje i objavljuje: "Ovo je istina".
Uitelji ija murost i istinitost sijaju poput suneve svetlo-
sti su najizvrsniji od svega to je svetu poznato i slavljeni su po-
put Boga u najveem delu oveanstva. Medutim, pomo mo-
emo dobiti i od srazmemo manjih od njih; jedino to mi sami
nemamo dovoljnu pronicljivost da pravilno procenimo oveka od
kojeg dobijamo uenje i vodstvo. Zato mora biti izvesnih pro-
vera, oreenih uslova koje uitelj treba da ispunjava, kao i on-
ih za uenika.
Uslovi neophodni za uenika su istota, istinska e za zna-
njem i istrajnost. Nema te neiste due koja moe biti zaista re-
ligiozna. istota u mislima, reima i postupcima je apsolutno
nuna za svakoga da bi bio religiozan. to se tie ei za zna-

290
 s>* Guru -<v

njem, drevni je zakon da svi dobijamo ono to elimo. Niko

od nas ne moe dobiti nita drugo osim onoga na ta je usred-
sredio svoje srce. Istinski udeti za religijom je veoma teka
stvar, ni priblino tako laka, kao to obino zamiljamo. Slua-
nje religioznih govora ili itanje religioznih knjiga jo nije do-
kaz stvame potrebe u srcu. Mora postojati stalni napor, stalna
borba, nepopustljivo rvanje s naom niom prirodom, dok se st-
vamo ne oseti uzvieniji zahtev i ne ostvari pobeda. Tu nisu u
pitanju dan ili dva, ni godine, ni ivoti. Moda e naprezanje
morati da potraje stotinama ivota. Uspeh ponekad moe doi
odmah, ali moramo biti spremni da strpljivo ekamo, ak i nai-
zgled beskonano dugo vremena. Uenik koji se lati zadatka sa
takvim duhom istrajnosti, sigumo e na kraju stii do uspeha i
realizacije.

U pogleu u itelja, m oram o se uveriti d a poznaje duh svetih

spisa. itav svet ita Bibliju, Vede i Kuran; ali su sve to samo
rei, sintaksa, etimologija, jezikoslovlje, isuene kosti religije.
Uitelj koji se suvie bavi reima i doputa umu da ga zanese
snaga rei, gubi duh. Jedino poznavanje duha svetih knjiga od-
reuje istinskog religijskog uitelja. M rea rei iz svetih knjiga
je poput ogromne ume, u kojoj se ljudski um esto gubi i ne
nalazi izlaz.
Mrea rei je velika uma; ona je uzrok radoznalog lutanja
uma.
Razni metodi spajanja rei, razni metodi govorenja prekras-
nim jezikom , razni metodi tumaenja dikcije u svetim spisima
slue samo raspravama i zadovoljstvu obrazovanih. Oni ne vode
ka razvoju duhovnog opaanja.
Oni koji koriste takve metode da drugima prenesu religiju, sa-
mo su eljni da se razmeu svojom uenou, da bi ih svet ve-
liao kao velike naunike. Neete nai da je ijedan veliki uitelj
sveta ikada zalazio u ta sitniava tumaenja tekstova. Oni se ne
bave takvim "teksto-muenjem", niti veitim poigravanjem sa

291
 ss* QURU I UEniK -v
znaenjem rei i njihovog porekla. A ipak, oni izvrsno podu-
avaju, dok drugi koji nemaju emu da podue, ponekad uzima-
ju jednu re i u tri toma piu o njenom poreklu, o oveku koji
je prvi upotrebio, o tome ta je taj ovek obiavao da jede, ko-
liko dugo je spavao, i tako dalje.

Druga obavezna osobina uitelja jeste - bezgrenost. esto se

postavlja pitanje: Zato je potrebno da ispitujemo karakter i li-
nost uitelja? Bitno je samo da procenimo ono to govori i da
to razmotrimo. To nije ispravno. Ako ovek hoe da me neto
naui o dinamici, o hemiji ili bilo kojoj drugoj fizikoj nauci,
on moe biti kakav god hoe, jer fizike nauke zahtevaju jedi-
no intelektualnu spremu; ali u duhovnim naukama je od poetka
do kraja nemogue da u dui bude ikakve duhovne svetlosti ko-
ja je neista. Kakvu religiju moe neist ovek da poduava?
ApsoJutni preusiov sticanja duhovne istine za samoga sebe ili
za njeno prenoenje drugima, jeste istota srca i due. Vienje
Boga ili blesak onoga iznad, nikada ne dolazi dok dua nije b
sta. ~ ~
Dakle, prvo moramo videti ta uitelj religije jeste, a tek po-
tom ta on govori. On mora biti savreno ist i jedino tada nje-
gove rei^dobijaju vrednost, jer je on jedino tada istinski "pre-
nosilac". ta on moe preneti ako u sebi nema duhovnu snagu?
U umu uitelja mora da postoji vibracija duhovnosti vredna po-
tovanja, tako da moe biti saoseajno preneta u um uenika. Fu-
nkcija uitelja je zapravo stvar prenoenja neega, a ne pukog
podsticaja postojeih intelektualnih ili drugih sposobnosti u po-
duavanome. Neto stvamo i osetno kao dejstvo izlazi iz uite-
lja i stie do uenika. Zato uitelj mora da bude ist.

Trei uslov se onosi na motiv. Uitelj ne sme da poueava ni

iz kakvog prikrivenog sebinog motiva - zbog novca, imena ili
slave. Njegova elatnost jenostavno mora poticati iz ljubavi, iz
iste ljubavi za ceo ljudski rod. Jedini medijum kroz koji duhov-

292
 ss>- Q u r u

na snaga moe biti preneta jeste ljubav. Svaka sebina pobuda,

kao to je elja za zaraom ili ugledom, smesta e razoriti ovaj
medijum prenoenja. Bog je ljubav i samo onaj ko je spoznao
Boga kao ljubav, moe oveku biti uitelj o obogotvorenju i Bo-
gu-
Kada se uverite da su svi ovi uslovi u vaem uitelju ispu-
njeni, onda ste bezbedni. Ako nisu, nepouzdano je pristati da vas
on poduava, jer postoji krupan rizik da, ako u vae srce ne mo-
e da prenese dobrotu, moe da prenese poronost. Ovaj rizik se
na svaki mogui nain mora spreiti.
Istinski uitelj je Onaj ko je upuen u svete spise, bezgre-
an, nezagaen poudom i ko je najvii znalac Bramana (Vrho-
vne Stvamosti) .
Iz onoga to je reeno prirodno sledi da ne moemo nauiti
da volimo, cenimo i usvojimo religiju bilo gde i od bilo koga.
Knjige u brzim potocima, propovedi u kamenju i blagodat u
svemu,,, sve je to sasvim istinito kao poetska figura; pa ipak,
nita ne moe da udeli oveku ni najmanje zrno istine, ukoliko
on ne poseduje u samom sebi njene nerazvijene klice. Slep o-
vek moe otii u muzej, ali od toga nee imati nikakve koristi;
prvo mu se moraju otvoriti oi i tek e tada biti u stanju da na-
ui ono emu ga muzejski predmeti mogu nauiti.
Taj otvara oiju tragaoca za religijom jeste uitelj. Zato je
na odnos sa uiteljem isti kao odnos izmeu pretka i njegovog
potomka. B ez poverenja, poniznosti, pokomosti i potovanja u
naim srcima prema naem religijskom uitelju, ne moe biti ni-
kakvog razvoja religije u nama; i znaajna je injenica da samo
tamo gde ova vrsta odnosa izmeu uitelja i uenika preovla-
uje, rastu divovske duhovne linosti; dok je u onim zemljama
koje su zanemarile ouvanje ove vrste odnosa, religijski uitelj
postao puki predava, tako da uitelj oekuje svojih pet olara
a poduavana osoba da joj mozak bude napunjen uiteljevim re-
ima, svako odlazi svojim putem nakon to je to odraeno. U
takvim okolnostima duhovnost postaje maltene nepoznanica. Ne-
 GURU I UEMIK

ma nikoga da je prenosi i nikoga kome bi bila preneta. Religija

s takvim ljudima postaje biznis. Oni misle da sve mogu dobiti
svojim dolarima. Kamo sree da se religija moe stei tako la-
ko! A ii, naalost, to ne moe biti.
Religija, koja je najvie znanje i najvia mudrost, ne moe
se kupiti, niti moe biti steena iz knjiga. M oete da gurate gla-
vu u sve okove sveta, moete da istraujete Himalaje, Alpe
i Kavkaz, oslukujete morsko dno, zavimjete u svaki budak Ti-
beta i pustinje Gobi, ali je nigde neete nai dok vam srce ne
bude spremno da je primi i va uitelj ne dode. A , kada taj bo-
anski opremljeni uitelj doe, sluite mu sa detinjim poverenjem
i prostodunou, slobodno otvorite srce njegovom uticaju i gle-
dajte u njemu manifestovanog Boga. Onima koji dolaze da tra-
e istinu s takvim duhom ljubavi i potovanja, B og Istine ra-
zotkriva najudesnije stvari u pogleu istine, dobrote i lepote.

Guru i uenik - ogaaj iz stvarnog ivota

Narendra i Sri Ramakrina Paramhansa

(Narendra je bilo ime Svamija Vivekanande
pre dobijanja sanijase)

Jednoga dana dok je Narendra meditirao u prizemlju, Uitelj

(Sri Ramakrina Paramhansa) je leao budan u svome krevetu na
spratu. U dubinama svoje meditacije Narendra je osetio kao da
mu lampa gori u zatiljku. Iznenada je izgubio svest. Bilo je to is-
kustvo za kojim je eznuo, koje brie celokupno pamenje, is-
kustvo nirvikalpa samadija, kada utelovljena dua ostvaruje svo-
je jedinstvo sa Apsolutom.
Prolo je mnogo vremena dok nije povratio deliminu svest,
ali nije bio u stanju da nae svoje telo. M ogao je da vidi samo

294
 ss* G u r u *y
svoju glavu. "Gde je moje telo?", zavapio je. U sobu je uao
Gopal i rekao mu: "Pa, ovde je , Naren!" A li, Narendra nije mo-
gao da ga pronae. Gopal je, uplaen, potrao ka Uitelju. Sri
Ramakrina je samo rekao: Neka ga tako neko vreme. Dovo-
ljno dugo mi je dosaivao.
Posle jo jednog dugog perioda Narendra je povratio punu
svesnost. Okupan u spokoju, otiao je Uitelju, koji mu ree:
Saa ti je Majka pokazala sve. A li ovo otkrovenje ostaee pod
bravom, a klju e biti kod mene. Kada izvri Majino delo po-
novo e pronai blago.
Nekoliko dana kasnije, kada je Narendra bio sam sa Uiteljem,
Sri Ramakrina ga je pogledao i uao u samadi. Narendra je ose-
tio prodor suptilne sile i izgubio svaku spoljnu svesnost. Vrativi
se uskoro u normalno stanje, zatekao je Uitelja kako plae.
Sri Ramakrina mu je rekao: Danas sam ti dao sve to imam
i sada sam samo siroti fakir, koji ne poseduje nita. Pomou ove
moi uinie ogromno dobro u svetu i dok to ne bude izvre-
no, nee se vratiti.
Ubudue je Uitelj iveo u ueniku.

Pesma koju pevam tebi

Ja pevam pesmu. Ja pevam pesmu Tebi!

Ne marim za primedbe ljudi, dobre ili loe.
O osudi ili hvali, ne vodim rauna.
Sluga sam ja, verni sluga Vas Oboje (Purua i Prakrti skupa),
nisko pred Tvojim stopalima, sa akti te pozdravljam!

T i stoji postojan, uvek za mojim leima,

da, kad god se okrenem, mogu da vidim Tvoj lik,
Tvoj nasmeeni lik. I zato ponovo pevam,
opet i opet. I zato nemam nikakvog straha;
Jer, i raanje i umiranje pred noge su mi pali.

295
 y>- GURU 1 UEMIK H
Tvoj sluga ja sam iz ivota u ivot.
Okeanu milosti, zagonetni su putevi Tvoji,
te je zagonetna i sudbina moja.
Nepoznata je , a i ne bih eleo da je znam.
Bakti, mukti, apa, tapas, sve to,
uitak, Boja sluba, kao i predanost -
ove i stvari sline njima
proterao sam na Tvoju vrhovnu zapovest.
Samo je jedna elja u meni ostala -
prisnost sa Tobom, uzajamna!
Prenesi me, o, Crospode, ka Sebi;
nek graninik nijedne elje to ne sprei.

Oko gleda napolje, u svemir,

i ne trai da pogleda u sebe.
Zato bi? Sebe u drugima vidi.
Ti si moje oi! Ti i jedino Ti,
jer svaki ivi hram uva Tvoj lik.

Nalik igri deteta malog

jeste svaki moj odnos prema Tebi.
Ponekad se, ak, usuujem da besnim na Tebe;
ponekad bih, pak, skitao negde daleko.
Pa ak i tamo, u tmumoj tami mrane noi,
ak i tamo, sa usnama nemim i oima suznim,
Ti stoji motrei me, i Tvoje neno lice
puno je Ijubavi i nagnuto nad moje.
Tada Ti se, u trenu, predajem opet,
i pred tvoja stopala na kolena padam.
Ne preklinjem za oprotaj u Tvojim rukama blagim,
jer nikad nisi srit na sina svog.
Ko bi jo trpeo moje luckaste udi?

Gospodar Ti si moj! M oje due prijatelj pravi.

Toliko Te puta gledam - ja jesam Ti!

2%
 Q u ru

Da, ja sam T i, a T i, moj Gospod, Ti si ja!

U govom si mome. Unutar grla moga
Ti si, kao Vinapani (boginja znanja), uen i mudar.
U navali bujice Tvoje i njene sile
oveanstvo je noeno kako je Tebi volja.
Grmljavina Tvoga glasa raa se
nad huanjem rueih taiasa mora burnih.
Sunce i mesec daju oduka Tvom e glasu;
Tvoj govor u povetarcu lakom postaje ujan
u istini, u samoj istini.

Kad su sve kretnje uma, milou Tvojom,

postale jedna, svetlost tog otkrovenja tako je snana
da, u raskoi svojoj, aleko nadmauje
blistavost hiljadu raajuih sunaca.
Tada se, doista, uzdie sunce ite (znanja),
i rastapaju sunce i mesec i zvezde,
nebesa gore visoko, paklovi, i sve!
Ovaj svemir na baricu tek lii
u ulegnuu stvorenom kravljim papkom.
O vo je dopiranje do predela to lei
izvan ravni pojavnosti.
Utiane su larme nasrtljive puti,
stiana graja razmetljivog uma,
uad srca olabavljena i razvezana,
vezanosti i varke nema vie!
Da! Sonomo odjekuje zvuk
lien vibracije. Vaistinu! Tvoj glas!
Sluajui taj glas, Tvoj sluga smemo stoji
uvek spreman da Tvoje delo sprovodi.

297
 s?- GURU I UEPilK -<y

Himna Boanstvenosti Sri Ramakrine

Pozdravljamo Te!
Gospode! Oboavan od sveta,
Ti koji prekida ropstvo samsare,
Ti bez ijedne mrlje,
utelovljenje svetih svojstava,
Ti nadmauje sve gune: ljuski oblik
na taj nain nosi.
Tebe pozdravljamo i oboavamo!

Utoite uma i govora, Ti si van domaaja

ijednog od ta dva. T i si blistanje
u svakom blistanju koje postoji. Peina srca
Tvojom je posetom postala sjajna.
Zaista, Ti si ono to rasteruje
i najneprozimiju tamu tamasa u oveku.

Gle! U raznovrsnosti melodije

koja se prelama u finoj harmoniji milozvuja,
himne Tvojih posveenika, praene
mridangom (vrsta bubnja) to arobno zvui,
ispunjavaju zrak, u veernjoj molitvi Tebi.

Letimian pogled na Tvoje boanske oi

proiene melemom nane
prkosi obmani. O, Ti to brie
sve mrlje greha, inteligencijo
ista, Tvoja je forma nepomeana.
Ti ulepava svet. Samoosvetljen si Ti.
O , okeanu uzvienog oseanja
i ljubavi boanske, O Bogo-zalueni,

298
 G u r u <&'

posveenici pridobijaju sveta stopala Tvoja

i bezbedno prelaze rastue more samsare.

(), Gospode sveta, svojom joginskom moi

Ti sija kao slobona inkamacija
ovoga naeg doba. T i, uzdrljivosti stroge,
samo neogranienom milou Tvojom opaamo
um u samadiju potpuno utonuo i progutan.
Ovaploena milosti! Isposnika su dela Tvoja.

T i savlauje zlo razome patnje.

Sputavajue konopce gvozdenog doba
raskida u parie. Svoj vlastiti ivot
T i slobodno poklanja, o, mirisna rtvo,
o, najbolji od ljudi! O , Spasitelju sveta!

Oslobodio si se ideje o telesnoj ljubavi,

misao o posedovanju omaijala T e nije.
Svi uici bili su T i mrski. Podari nam,
o, najvei meu tjagijima, arku ljubav
za Tvoja stopala sveta; daj, on preklinje!

Neustraiv si Ti i mimo svake snudenosti sumnje.

Tvoj je um obuzet vrstom reenou.
Tvoje pristalice, ija se preanost uzie iznad
oblasti razuma, koji se odriu ponosa
na kastu i poreklo, na ugled i slavu -
njihovo bezbeno utoite jedino Ti si, o, Gospode!

Jeino moje istinsko blago su Tvoja stopala sveta,

i do njih stigavi, itav mi svemir
lii na lokvu u udubljenju stvorenom
papkom krave u prolazu.
O , daru Ljubavi! O, vidioce jenakosti u svima!
Zaista, u Tebi patnja i zlo
ovog smrtonosnog sveta odstupaju
i iezavaju, o, Ljubljeni.

299
 o odnosu prema Ouruu

SRI INMOJ

Pitanje: Ti uvek trai od nas da polaemo pravo na tebe kao

na svog najroenijeg. Moe li mi pomoi da razmi-
slim kako to da inim?
ri in m o j: To nije stvar razmiljanja. Nije ak ni stvar osea-
nja. Tu se radi o postajanju, bivanju. Kada u Iniji pevaju.,i-
voham, ivoham - ja sam iva, ja sam iva _milionima puta,
P?.s^ i u;.le<^n<5.sa sveu Gospoda ive. Stalno iznova tvrdei
da ste neto, vi to postajete.
Kada vam kaem da treba da polaete pravo na mene kao
na svoga, sasvim svoga, to moete uiniti samo ponavljajui:
Postao sam izabrano orue svoga Gurua. Stoga, mogu da ga dr-
im za svoga, sasvim svoga . Prisvojte me, prisvojte me, prisvoj-
te me; tada ono to kazujete postaje stvarno. U suprotnom, u
jednom trenutku trudiete se da mislite, a u drugom da oseate

300
 np- O odnosu prem a Ouruu

i nikad nita neete postii. Ali ako moete da kaete: Postao

sam izabrano orue svoga Gurua, stoga, mogu da ga drim za
svoga, sasvim svoga , onda moete da odbacite sve neiste, pr-
ljave pokrivae - strah, sumnju, strepnje, brige, depresiju i frus-
traciju - koje ste sebi nepotrebno natovarili na lea. To je jedi-
ni nain: putem prisvajanja i postajanja. Samo recite: Postao
sam ist. Postao sam izabrano orue . V i time sebe ne zavara-
vate, vi zaista izrastate u tu realnost. A ko kaete ,,Ja sam ist,
ja sam ist , ako vas neko uje, moda e vas ismejati. Moda
e rei: Oho, ti si ba nevaljao momak ! Ali ako nastavite da
ponavljate: ,,Ja sam ist, ja sam dobar, ja sam boanski , onda
dobra svest, boanska svest, postaje vaa, jer postajete ono to
ponavljate.

II

Pitanje: Zato nam je potreban uitelj? Zar Boga ne moe-

mo spoznati sami?
ri in m o j: Candogja Upaniada kae: Razmiljaj o sebi kao pu-
tniku. Izgubio si svoj put, a razbojnik te napada. On uzima sve
tvoje blago i vezuje ti oi. Zatim te odvoi na udaljeno mesto i
ostavlja te tamo. T i si prethodno posedovao mo vienja i mo-
gao si da se kree, ali je saa tvoj usud alostan. Ne moe da
vidi, ne moe da hoda, plae poput bespomonog deteta, ali
spasa nema. A sada pretpostavi da neko oe, odvee ti oi i
ode. Tada e biti u stanju da vidi staze oko sebe. A li, nee
znati koja je za tebe prava, pa ak i ako bude znao, nee biti
u stanju da njome hoda jer su ti noge i ruke jo zavezane. Ta-
kvo je stanje tragaoca koji sam eli da spozna Boga. A sada pret-
postavi da neko doe, sasvim te oslobodi i pokae ti koji te put
vodi ka tvome domu. Ta osoba ti je zaista uinila uslugu. Ako
ima veru u njega i pouzdanje u sebe, onda e stii do svoga

301
 \s* QURU I UEMIK

odredita brzo i bezbedno. Ako ima veru u njega, ali nema

pouzdanje u vlastitu sposobnost da dostigne cilj, on e ii sa
tobom da ti pomogne. Isti uitelj koji te je oslobodio slepila i
pokazao ti put ii e s tobom, unutar tebe, da te nadahnjuje. On
e igrati ulogu tvoje vlastite tenje kako bi te odveo do tvoga
predoreenog Odredita.
A ko dobije ovu vrstu pomoi od duhovnog Uitelja, onda
tvoj ivot moe imati znaaja, moe uroditi plodom i moe br-
zo da napreduje ka cilju. U suprotnom, danas e hodati ovom
stazom, a sutra nekom drugom. Ti moe imati sposobnost da
hoda, ali e se stalno iznova vraati na polaznu taku, frustri-
ran i razoaran. Meutim, ako ima sposobnost, ako zna pravi
put i uz to ima pravog Uitelja da ti pomogne, ko te moe sp-
reiti da ostigne svoj predodredeni C ilj? Jednom kada osti-
gne taj C ilj, dostie Boje visine i poinje da ispoljava Bo-
ju svetlost ovde na zemlji. Ti si ostvarena i okonana razno-
likost u zagrljaju Jedinstva.

III

Pitanje: Kako da postignemo da na unutarnji ivot zadovo-

lji sve nae potrebe, kada nam je unutarnja sposob-
nost jo tako ograniena?
ri inm oj: Dete ima dolar i s tim dolarom moe sebi da pri-
uti neku malu igraku. A li, ako je to isto dete ugodilo svome
ocu na razliite naine svojom privrenou, ljubavlju i radou,
onda otac smesta daje detetu dovoljno novca da kupi deset ra-
zliitih igraaka ili sam kupuje onoliko igraaka koliko je po-
trebno da dete bude zadovoljno i da ga usrei. T o je ono to se
dogaa u naem spoljnom ivotu.
Slina stvar se dogaa i u unutranjem ivotu. A ko je izves-
ni uenik na razne naine ugodio Uitelju, pa je Uiteljeva vera

302
 ^ O o n o s u p re m a G u ru u

u tog uenika izuzetno snana, onda e Uitelj uiniti sve to je

u njegovoj moi da pomogne tom ueniku. Ako uenik ima tra-
jnu veru u Uitelja, onda Uitelj koristi svaku priliku da uvea
uenikove unutarnje kapacitete.
Uitelj e uvek imati beskrajno vie poverenja u uenike ne~
go to oni mogu imati poverenja u Uitelja. Nijedan moj uenik
nikada nee imati istu koliinu vere u mene koju ja imam u
njega ili nju, naroito ako je osoba jedan od mojih odabranih
uenika. U razredu uvek postoje dobri i loi uenici. Slino to-
me, meu onima koji slede na put, svakako ima veoma dobrih
uenika. Ti odabrani uenici treba uvek da su svesni da vera ko-
ju imaju u Uitelja, kao i vera koju imaju u same sebe, nije ni-
ta u poredenju sa Uiteljevom verom u njih.
ta je razlog tome? To je tako zato to Uitelj u njima vidi
pupajueg i rascvetavajueg Boga. Kada ih pogleda, on vidi vla-
stitu najviu boansku realnost. On uvek vidi unutranje sunce
u izabranim uenicima i zna da e zasigurno doi vreme kada
e to unutranje sunce izbiti napred i osvetliti njihov um, pra-
nu i telo.
No, uenici nemaju istu vrstu vere u Uitelja. Njihova vera
je kao peano ue. Ovoga asa oni imaju veru ili zamiljaju da
imaju odreenu vrstu vere. A li, sledeeg asa, kada njihov um
istupi u prednji plan i zamrai im srce, sve to nestaje. A kada
nema vere u Uitelja, Uitelj nije u stanju da uvea njihove unu-
tranje kapacitete.
Najbolji nain da uenici uveaju svoju veru u Uitelja jeste
da zamisle Uiteljevu veru u njih. Treba da zamisle da je Ui-
teljeva vera u njih veoma uzviena i da su oni njegova vrhun-
ska odabrana orua. Postoje milioni i milijarde Ijudi na svetu.
Uenici treba da se zapitaju zato su samo oni odabrani da nose
U iteljev pobedonosni barjak. Treba da ispolje svoju matu da
bi mogli da osete beskrajnu veru koju njihov Uitelj ima u njih.
Na taj nain, uveavajui svoju vlastitu veru u Uitelja, ueni-
ci svakodnevno mogu da uveavaju svoje unutranje sposobno-

303
 s?. GURU I UEniK

sti. To ne samo da je mogue, ve je i neminovno.

IV

Pitanje: Buduci da si bio na Zapau, ta ti se najvie dopalo

u vezi tamonjih uenika, a ta najmanje?
S ri in m o j: Srce jedinstva u uenicima - bez ikakvih oekivanja
- najvie me je zadovoljilo, a njihov um koji stvara podele i ne-
suglasice priinio mi je najvee nezaovoljstvo.
Jedinstvo mora doi ne iz razmiljanja, niti iz uma; jedinst-
vo mora doi iz imaginacije. Moramo zamisliti kako Bog sva-
koga trena igra Igru, ulazei u nas i izlazei. Uzmimo nae telo
kao sobu. Zamislimo da B og, Najdivniji, Najmoniji, ulazi u tu
sobu i igra svoju Kosmiku Igm u i kroz nae fiziko postoja-
nje. Ako moemo imati to oseanje, onda e Bog biti veoma za-
dovoljan nama.
elim da vam kaem jo nekoliko stvari. I ja imam srce i
ono osea koliko me puta ne shvatate ozbiljno kada govorim o
dui. Jer jednoga dana neko e ceniti ono to govorim o dui:
0 , Gura mi kae da je moja dua zadovoljna ili nezadovoljna
sa mnom . A li, ak ni oni koji veruju mojim reima o dui, ne
ele da osete prisustvo due, niti da uoe njenu stvarnost. U
mnogim prilikama e isti ti uenici ak i osporiti postojanje due.
Za mene, dua je najvanija realnost. Rekao sam da dua mo-
e ne samo da se oseti, ve i da se vidi, upravo onako kao to
ja vas sada gledam. Ako ne moete imati veru u realnost svoje
due, kako moete imati veru u Boga? Spoznati Boga je beskra-
jno tee nego stupiti u kontakt sa svojom duom. Dua je poput
vodia koji nas lagano, postojano i sigurno, u skladu sa naom
vlastitom brzinom, vodi do odredita. A ko ne verujete u vodia,
kako ete stii na odredite, koje je Bog?
Kada umrete sa 70, 80 ili 90 godina, jasno ete uvideti da

304
 ss>- O o d n o s u p re m a G u ru u

je vaa dua vaa trajna, vena realnost. A li, da biste postigli

stvami napredak, morate to da uvidite i osetite sada, dok ste
jo na zemlji. Ljudi koji ne samo to veruju u postojanje due,
nego ele i da osete njeno prisustvo i da vide realnost svoje due
- s takvima sam najzadovoljniji. Oni, pak, koji ne mare za svoju
duu ili koji ne obraaju panju na moje rei u vezi due, ua-
sno me Ijute.
Ja imam toliko mnogo centara. Svakodnevno dobijam poru-
ke od njih i primam vibraciju ta se tamo deava. Kada dobijem
optu vibraciju, ne moram da se raspitujem za svakoga pojedi-
nano. Kada kuvate riu i elite da vidite da li je potpuno sku-
vana, uzmete samo nekoliko zma i odmah znate da li je ostatak
rie spreman za jelo. Slino tome, ja od jedne ili dve mone du-
e u centru, odmah dobijam precizan oseaj o tome da li ostali
u centra ulau duhovni napor ili ne.
Ja imam na hiljade uenika i mnotvo potovalaca, prijatel-
ja, poznanika. Na fizikom planu, imam posla s nekoliko hilja-
da Ijudi. A li, kada sam u unutranjem svetu, viem svetu, ja op-
tim sa mnogo hiljaa dua. Veina uenika misli da u svetu du-
e komuniciram sa samo nekoliko ljudi, sa deset ili dvadeset ue-
nika, koji su umrli tokom vremena. To je velika greka. U unu-
tranjem svetu, ja sam u kontaktu sa bezbroj dua.
Za Ijude koji su me prihvatili i koji su mi bliski u ovome
svetu, ja u biti odgovoran na drugome svetu kada umru, u skla-
du s njihovim prihvaanjem i njihovom bliskou. Neke osobe
koje me ne zadovoljavaju u ovom svetu misle da e mi, kada
odu na onaj svet, odjenom postati bliski. Ali, nije tako. Jer vi
se ne pripremate. Ja ne pomiljam na vau smrt nikada, nika-
da! Ali veina vas e morati da se vrati i da prolazi kroz ivot
i smrt stalno iznova, dok je meni moj Voljeni Najvisi obeao
da e ovo biti moja poslednja inkamacija. Tako da, ako elite
da budete snano povezani sa mnom u buduim inkamacijama,
morate mi biti bliski i zadovoljiti me sada,
ta e se dogoditi s ljudima koji ne misle o viim sferama,

305
 >- CiURU i UErtlK -v
ve misle iskljuivo o svome zemaljskom ivotu i materijalnim
potrebama? ta e oni imati? Ako nemaju tenju da se kreu ka
viim svetovima, onda e ih strasni ivot vezati. to vie gledam
kako razmiljate samo o materijalnom svetu, a ne i o duhovnom,
sve sam tuniji. Svako od vas moe da zamisli tokom meditaci-
je da postoji drugi svet u koji ete jednoga dana morati da ode-
te, svojevoljno ili ne. A ko elite da radite za mene i sluite me
kada odete u taj svet, onda nemojte sve svoje sadanje vreme
da troite mislei na materijalni svet.
Neuporedivo je vie stvari na svetu koje mi se ne dopadaju,
d onih koje mi se opadaju. To je tako, bilo da posmatram ue-
nike pojedinano ili kolektivno. Srea se javlja jedino kada vi-
dim da se neko nije prepustio i digao ruke. A ko neko jo ulae
napor da postane bolja osoba, bolji tragalac, bolji uenik, onda
sam veoma srean. Mnogi, mnogi su oustali. Oni su ostali u
amcu spavajui i hrui, ali su odustali; oseaju da je stvar bez-
nadena. Kada je u pitanju napredovanje, ronjenje u dubine,
skakanje udalj i letenje u visine, oni to ne ine.
Ja elim da moji uenici ne odustaju. Onaj ko nije odustao,
na koja nije oustala - to su oni s kojima sam zadovoljan. Lju-
di koji su odustali i govore da je njihov sluaj beznaean, ve
su postali beskorisni. Ja nisam digao ruke od njih, ali vie vere
imam u neke druge.
A opet, kao to sam ve rekao, ja u svako ljudsko bie imam
potpuno poverenje, najviu veru, jer svakoga jasno vidim kao is-
tinskog Boga. Sri Ramakrina je govorio da je video Viveka-
nandu kao samoga Boga. Ponekad kada meditiram na vas, svoje
uenike, u mojoj najvioj boanskoj svesnosti, ja vas jasno vi-
dim kao mog Voljenog Vrhovnog Gospoda. Ne vidim vas kao
ljudska bia s ljudskim manama. Ne, tada vaa spoljna tela ne-
staju i ja vidim vae due kao najsavrenije predstavnike naeg
Voljenog Vrhovnog Gospoda. To me ini jako srenim. Tada
plivam morem ekstaze.

306
 s5 O o d n o s u p re m a Q u ru u -<y

Pitanje: ta je na prvom mestu: savrena poslunost ili bez-

rezervno predavanje?

ri in m o j: Poslunost je preteno u umu, dok je predavanje u

itavom biu. Bezrezervno predavanje sadri u sebi itavo bie:
udno srce, tragajui um, dinaminu energiju i telo koje je sa-
svim odbacilo tromost. Kada nastupi predavanje, to je kao da
se celom duinom prostrete pred stopala Najvieg Boga. Tada
ne samo vaa glava, ve itavo vae telo dotie okean milosti
naeg Voljenog Vrhovnog Gospoda.
Poslunost se, meutim, uglavnom onosi na um. A ko vam
kaem da neto uradite, moete poi da to uinite sporo kao kor-
njaa ili brzo kao jelen. A li, ma koliko brzo, poletno, voljno
da poete, samo jedan deo vaeg bia se kree: um. Um se kree
sa nadom da e to zadovoljiti Boga ili Uitelja. On kae: A ko
ne krenem, Uitelj e biti nezadovoljan; Bog e biti nezaovo-
ljan . ak i ako krenete, bilo da to inite svojom voljom ili
pod nekom prinuom, ipak nemate oseanje spontanog uivanja
u celom svom biu. A li kada se bezrezervno preate, svi vai
udovi, svaki od vaih 86.000 suptilnih nerava, sve vam prua ne-
zamislivu rado&t.
Treba da znamo da bezrezervno predavanje nije predavanje
roba svom gospodaru. To je predavanje koje proizilazi iz slobo-
de, iz spoznaje da Neko zna vie od nas i da nas u isti mah,
smatra sasvim svojima i eli da i mi njcga .smatratno za svoga
vlasfitog. dgrom ni okean uvek eli da prihvati malenu kap. Ako
malena kap poseduje ikakvu pamet ili mudrost i ona e polagati
pravo na okean kao svoj i rei e "postala sam okean". Na pot-
puno isti nain, ako moemo bezrezervno da se predamo, od-
mah postajemo deo naeg Voljenog Najvieg. Tada nismo ni za

307
 ss* GURU I UENIK */
ta odgovorni, jer ono to uinimo ili kaemo ne dolazi od nas;
to dolazi iz nae vlastite najvie stvamosti. Vi pitate ta dolazi
prvo. To zavisi od pojedinca. Bezrezervno predavanje e zasi-
gurno sadravati u sebi savrsenu poslunost; ako se bezrezervno
predate, savrena poslunost neminovno sledi. A li, ako imate
savrenu poslunost, neete odmah dobiti posledicu bezrezervne
predaje, a to je uitak, slatkoa. Po meni, bezrezervna predaja
je mnogo znaajnija i vrednija od poslunosti, ak i ako je ova
zasnovana na savrenoj veri. Poslunost moe biti voljna ili ne-
voljna, ali bezrezervna predaja je uvek radosna. U bezrezer-
vnom predavanju kaemo: Upotrebi me kao loptu. Sutiraj me
jako koliko god ti se svia, desnom ili levom nogom, kako god
ti poeli . Kada postoji bezrezervno predavanje, tada tragalac
postaje savreno orue Najvieg.

308
Izvodi

MEHER BABA

309
 s- QURU I UENIR

Avatar kao prvi master

(M aster uitelj, gospodar, zapovednik, majstor, savreni, vo-

deci)
U beskrajnom onostranom stanju Boga, koje nadmauje ka-
tegorije svesnosti i nesvesnosti, javio se u Bogu prvobitni pods-
trek da upozna sebe. I s pojavom tog prvobitnog podstreka, do-
lo je do istovremene manifestacije kako beskonane svesnosti
tako i beskonanog nesvesnog, kao simultanih rezultanti. Sa ova
dva naizgle suprotstavljena ali nadopunjujua aspekta, beskona-
na svesnost igra ulogu Avatara ili Boanske Inkamacije. Be-
skonano nesvesno nalazi svoj izraz kroz evoluciju, koja nasto-
ji da razvije punu svesnost kroz vremenski proces. U ljudskom
obliku, puna svesnost tei za samospoznajom i sainorealizaci-
jom. Prvi ovek koji je spoznao Boga kao nedeljivu i venu is-
tinu, uveden je u ovu spoznaju pomou vene avatarske besko-
nane svesnosti.
Avatar je prvi uitelj, gospodar i vlasnik prve due koja je
realizovala Boga. Meutim, u realizaciji Boga potpuna svest pr-
vog uitelja se stopila sa veno beskonanom svesnou Ava-
tara. Zato je, sa "silaskom" prvog Bogo-realizovanog oveka, sam
Avatar siao i uzeo inkamaciju (ovaploenje) u njegovom telu.
Tako je , sa stanovita inkarnacije, Avatar isto to i prvi uitelj.
Ovaj prvi uitelj nije imao uitelja u Ijudskom obliku. A li svi
naredni uitelji su imali uitelje u ljudskom obliku, da im po-
mognu u realizaciji Istine
Prvi uitelj mogao je spoznati Boga bez ljudskog uitelja,
dok je svim narednima, bez izuzetka, potreban uitelj za spoz-
naju Boga. Razlog je jednostavan. Realizacija Boga podrazume-
va unutranju uravnoteenost, kao i odgovarajuu usklaenost
sa univerzumom (koji je senka Boga) i sa svime to on sari.
Prvi uitelj (koji je takoe i prva inkarnacija Avatara), postigao
je obe ove stvari, jer to je sama svrha prvobitnog podstreka koji

310
 >> Iz v o d i iz d e la M e h e r B a b e

trai ostvarenje.
to se tie onih dua koje su kasnije postigle Bogo-spoznaju,
i za njih vae ta dva zahteva - unutranja uravnoteenost i od-
govarajua usklaenost sa svime u univerzumu. A li, tu postoji
i jedna velika razlika. Na primer, za duu koja je druga u posti-
zanju realizacije Boga, jedan od znaajnih inilaca je postojanje
Ijudske Bogo-reaiizovane due. Otuda, dok se usklauje sa svi-
me u univerzumu, ovaj drugi kandidat za realizaciju Boga je
suoen i s problemom usklaivanja s prvim uiteljem ili Bogo-
realizovanorn duom koja je , kao to smo videli, nerazluiva od
venog Avatara. U ovom sluaju jedinu moguu odgovarajuu
usklaenost predstavlja bezrezervno prihvatanje izdane pomoi
koja olazi od prvog uitelja. Odbijanje da se prihvati ova pomo
jeste neusklaenost sa ogromnim faktorom u univerzumu; a to
spreava realizaciju Boga. Nijedan uitelj, osim prvoga, ne mo-
e to postii svojim samostalnim naporima.
Prvi uitelj koji se stopio sa veitom avatarskom beskona-
nom svesnou jeste uitelj svih uitelja. Medutim, ako i kada
se Avatar inkamira u ljuskom obliku, on sa sobom donosi ko-
prenu i tu koprenu mora ukloniti neki uitelj ili uitelji.
Koprena s kojom Avatar silazi u ljudski oblik je nabaena
na njega od pet Savrenih Uitelja koji ga sputaju iz njegovog
neuoblienog postojanja. U avatarskim periodima, pet uitelja
uvek stavljaju ovaj veo na beskrajnu svesnost Avatara, jer uko-
liko bi on bio doveden u svet oblika bez tog vela, postojea ra-
vnotea izmeu stvamosti i iluzije bi bila potpuno naruena. Me-
utim, kada pet uitelja proceni da je trenutak sazreo, oni ukla-
njaju ovaj veo koji su poloili na avatarsku svesnost. Od tog tre-
nutka Avatar svesno zapoinje svoju funkciju kao Avatar.
Utelovljenje Avatara se ne deava ako nije podstaknuto od
pet Savrenih Uitelja ciklusa. U svim svojim inkamacijama osim
u prvoj, Avataru je potreban uitelj da bi uao u svoju vlasti-
tu venu i beskonanu svesnost. On nije izuzetak od pravila da
je "dodir" uitelja neophodan za realizaciju Boga. Meutim, "do-

311
 ss* GURU I UEMIK

dir" Savrenog Uitelja ne znai obavezno fiziki dodir. Kada ka-

emo da smo "dimuti" muzikom, pesmom ili pripovetkom, dodir
ima dublje znaenje. T o vai jo mnogo vie kada je u pitanju
duhovni doir . U sluaju uitelja, ovaj dublji duhovni dodir
se svejedno esto prenosi fizikim doirom.
Svaki put kada Avatar silazi, on nije obavezno prepoznat i
priznat za Avatara od irokih masa. On moe biti priznat kao ta-
kav samo od onih koji su duhovno veoma napredni. Sam Ava-
tar je poslednji koji bi vodio rauna o tome da li je od mnotva
priznat ili nije za Avatara. On u potpunosti vri svoju funkciju
kao Avatar i njegov glavni posao se nalazi u viim nevidljivim
sferama postojanja. No, ako se pojavi u kritinim i prelaznim ci-
klicnim periodima, kao to je esto sluaj, on i od masa biva
proglaen za Avatara svoga doba.
Avatar nije nuno prepoznat i pozdravljen kao Avatar od
svakoga i svih, jer se pokriva koprenom radi svoje duhovne de-
latnosti. O va koprena, pod kojom radije ostaje skriven, razliita
je od koprene koju su pet Savrenih Uitelja navukli na njega
sputajui ga u ljudsku formu. Koprenu koju Avatar stavlja na
sebe, on sam moe bilo kada i da ukloni, za bilo koju osobu
ili osobe, u svrhu samootkrovenja ili samosaoptavanja.
Avatar ne uzima na sebe karmu sveta niti biva ogranien njo-
me. A li, preuzima na sebe patnju sveta koja je posledica nje-
gove karme. Njegova patnja zbog sveta je zastupnika. Ona ne-
ma za posledicu uplitanje u karmu sveta. I pored toga, ove-
anstvo nalazi iskupljenje od svoje karme kroz njegove zastup-
nike patnje, kao to su bolesti, ponienja, nesreni sluajevi i
slino. Na svoj nain, Avatar nepogreivo i neminovno okon-
ava svoju inkarnaciju dajui svome dobu duhovni prodor.

312
 Iz v o d i iz d e ia M e h e r B a b e <&

Dovoljno da dokae vau veliinu

Sulo je vei od mene u smislu da me voli s tako dubokom

predanou. On me je video samo jednom, u Panganiju 1938.,
i od tada je bio dran na velikoj udaljenosti od mene. Takvi za-
ljubljenici su doista veliki.
Zato je Krina oprao Sudami noge i popio vodu? Zbog Su-
damine ljubavi. On nije oprao noge nego ljubav Sudame i po-
pio je vodu te ljubavi.
Bog uvek jeste, bio je i uvek e biti. A li postojanje Boijih
predivnih i istinskih zaljubljenika - kao to su Sudama, Sulo i
drugi - odraava stvarnu velianstvenost Boga. Veliina njihove
ljubavi je tolika da proizvodi veru u Uitelja, kojeg siroti, neu-
pueni zaljubljenik zapravo uopte ne poznaje. Pa ipak, usled svo-
je vrste vere, sledbenik je spreman da se odrekne i svoga ivo-
ta zbog Uitelja. Zar to nije uzvienije i od samog Boga?
Bog je uvek vei u svojoj Beskrajnosti. A li, ako se zalju-
bljenici, uprkos svojoj ogranienosti, uzdignu do toga da se sve-
ga odreknu, da rtvuju i svoje ivote samo zbog ljubavi i vere
u svoga Voljenog, ije istinsko bie uopte ne poznaju, to je za-
ista uzvienije. Zbog toga se B og, uprkos svojoj beskrajnosti,
klanja toj veliini u odobravanju duha nesebinosti koji opaa
u ljubavi i veri svojih pravih pristalica.
Bog je uvek tu. On je bio tu sve vreme. On e uvek i biti.
A li uzvienost zaljubljenika i posveenika je u tome to vole i
oboavaju Boga i Gurua. ak i ako vi, koji rne okruujete, ne
oseate nita slino onome to su ovaj momak i drugi posve-
enici iskusili, sarna injenica da ste se odrekli svega i sada bo-
ravite sa mnom i sluite iskljuivo iz ljubavi, iako me ne poz-
najete - dovoljna je da dokae vau veliinu, koju jedino ja vi-
dim, znam i cenim.

313
 v* GURU I UEMIK -v

Ovo blago boanske Ijubavi

(tekst doktora Abdula Ganija)

Jedne veeri, dok sam sedeo s njim nasamo, ustanovio sam

da je Baba u veoma komunikativnom raspoloenju, pa je mali
gnjavator u meni nastupio sa temom boanske ljubavi. Odreci-
tovao sam persijski kuplet:

Ljubav se prvo rada u srcu Voljenog;

ako lampa ne gori, kako da leptirica poludi za njom?
Baba je objasnio:
Pretpostavlja se da postoje zaljubljenik i voljeni i da je
Ljubav povezujua spona izmeu njih. Iako je Bog univerzal-
na ljubav, hajde da se u svrhu diskusije saglasimo da je Bog u
poetku poeo da voli ili privlai taliba (aspiranta) pomou pat-
nje. Aspirant, ne shvatajui pravo znaenje takve Njegove uver-
tire, poeo je da protestuje i opire se. To je rezultiralo privre-
menim olakanjem situacije, a onda je ponovo olo do povla-
enja onoga koji treba da bude privuen. U trenutku kada je u
srcu aspiranta raspaljeno dovoljno ljubavi koja se ispoljava u u-
dnji za vienjem Boga, On postaje ravnoduan. Na ovaj nain
se proces privlaenja i odbijanja nastavlja neodredivo dugo, da
bi na kraju imao za posleicu njihovo sjeinjenje. To je upra-
vo ono to Hafiz nastoji da objasni kada kae:

Sa jednim krajem kanapa u mojoj ruci, a drugim u pri-

jateljevoj, ovo povlaenje, odvija se godinama sa istim
ciljem.
Srazmerno ljubavi koja se moe probuditi u vama, bie
takoe i trenutaka kada ete me mrzeti. Ova mrnja ili odbo-
jnost je otpor koji pruate kada svojom unutranjom ljubavlju

314
 v?- Izvodi iz d ela Meher B abe

nastojim da vas privuem ka sebi. Tokom vremena, poeete

da odgovarate na moju ljubav sa jednakim intenzitetom i tada
e snaga moje ljubavi popustiti i postau ravnoduan. Uitelj
poseduje ljubav za sve pripadnike svoje grupe, i ovo blago
boanske ljubavi, koje sam stekao posredstvom Babadana i
Maharada, bie u pravi as razdeljeno lanovima grupe i drugi-
ma u skladu sa njihovom povezanou sa mnom, sluenjima i
patnjama. Ono na ta elim da vas podsetim, jeste da je Voljeni
(Bog) vie zagrejan i eljan da ispuni zaljubljenog (oveka) no
to ovaj eli i ezne za takvim sjedinjenjem.

Znaci duhovnog savrenstva

Obian ovek nije u stanju a na zadovoljavajui nain raz-

likuje stepene duhovrmg postignua sve do estog nivoa. On
moe biti u stanju da uvidi da su takve due napredne, ali ne
zna veliinu njihove naprednosti. Ali, kada iskren i strpljiv tra-
galac za Istinom stupi u kontakt sa onim ko je duhovno usa-
vren, on e primetiti odreene spoljne znake koji su nerazdvo-
jno povezani sa unutranjim duhovnim savrenstvom.
Postoje tri najvanija meu ovim znacima: prvo, Savrenst-
vo nije samo "jedinstvo sa Bogom , ve stalan i neprekidan do-
ivljaj "jedinstva u svemu". Savreni Uitelj stalno doivljava i
spoznaje svoje Jastvo kao Jastvo u svima. Ovaj unutranji doi-
vljaj se objektivno ispoljava u spontanoj ljubavi koju takvo bie
osea i izraava prema itavoj Kreaciji. Njemu nita nije pri-
vlano ili odbojno. Dobro i loe, svetac i grenik, lepota i ru-
noa, mudrost i idiotizam, zdravlje i bolest - sve su to naini
njegove vlastite manifestacije, Kada utelovljeno Savrenstvo vo-
li, miluje i hrani bilo koje ivo stvorenje, ono osea i uiva kao
da voli, miluje i hrani svoje vlastito Jastvo. Na ovom stepenu

315
 ^ GURU I UEDIK

ne ostaje nikakav trag "drugosti".

Drugi znak je atmosfera blaenstva koju Savrenstvo zrai
u svom neposrednom okruenju, atmosfera koju namemik u po-
trazi za njom ne moe a da ne oseti. Savreni Uitelj ne samo
da raspolae beskrajnim blaenstvom, nego takoe iskuava i
univerzalnu patnju. Otrina patnje je ipak ponitena ili ublaena
neodoljivim oseanjem blaenstva. Stoga Savrenstvo moe spo-
Ija da deluje blaeno spokojno i kada je suoeno sa svim obli-
cima patnje i proganjanja.
Trei znak Savrenstva jeste njegova mo da se prilagodi
svakom nivou ljudskog roda. Ono moe biti jednako bezbrino
na prestolu kao i u slivniku. Sasvim prirodno, moe biti tedlji-
vo kada je sa siromasima, rasipno s bogataima, kraljevsko s kra-
ljevima, mudro s uenima, a bezazleno s nepismenima i neu-
puenima. Kao to uitelj knjievnosti predaje jezik na razlii-
te naine poetnicima i diplomcima, tako se i Savreni Uitelj
prilagoava nivou onih koje eli duhovno da uzdigne.

Upozorenje svojim sledbenicima

(napisao Arnavaz Dadaani)

Jednom prilikom dok je Baba bio u Marasu, nekoliko nje-

govih sledbenika iz Bombaja, koji su bili u njegovoj pratnji,
zapitali su ga mogu li odati svoje potovanje grobu Ramane Ma-
hariija (za kojeg je Baba izjavio da je posedovao realizaciju
Boga). Baba je svim prisutnima rekao: Jednom kada ste doli
k meni, ne smete ii nigde drugde . Od tada pa nadalje ,Baba
je davao ponovna upozorenja svojim slebenicima da ne obilaze
druge uitelje, svece i Gurae, kao i da se klone okultizma.

316
 sp- Izvodi iz dela ieh er B abe -v

Ne brinite; ja vas volim

Znate li kako je Sveti Franja Asiki voleo Isusa i postao je-

dno s njim? V oleo ga je kao to Isus treba da bude voljen; ali
u Franjinoj druini je bio i jedan deronja.
Juniper je voleo Franju kao niko drugi, mada nije sedeo u
meditaciji, niti je mislio o bilo emu. Zadao je Franji vie ne-
volja od ikoga, ali ga je ipak neno voleo. Kada volimo iz dna
svoga srca, onda dajemo sve svoje dobro i loe, ak i svoje bri-
ge i nevolje; ljubavnik daje sve i ne zahteva nita. Ja dajem
sve i ne traim nita.
A ko me tako volite, onda je Baba va rob. Pa ak i ako ne
moete da to postignete, ne brinite. Sve dok ste moji, ne treba
da brinete. V i ste moji, to je razlog to sam vas privukao s ta-
ko velikih aljina. A ko ne moete da me zamislite, ne brinite;
ako me ne volite, ne brinite; ja volim vas.

On vidi sebe u svakome

Realizacija Boga je beskrajni kraj i svrha ove tvorevine i

bezvremeno ostvarenje i raanje plodova inteligentne i nevezu-
jue karme. Due koje nisu realizovale Boga su jo u podruju
vojnosti, a njihovo trgovanje uzajamnim davanjem i uzimanjem
na razliitim poljima stvara lance dugova i ulaganja iz kojih ne-
ma bekstva.
ovek-Bog (Sataguru, Savreni Uitelj), meutim, boravi u
svesti jedinstva; i sve to on radi, ne samo da ne vezuje njega,
nego oprinosi i oslobaanju dmgih koji su jo uvek u neznanju.

317
 GURU 1 UEMIK ^

Za Coveka-Boga ne postoji niko ko je iskljuen iz njegovog vla-

stitog bia. On vidi sebe u svakome; i poto sve to on radi
proizilazi iz svesti o ne-dvojnosti, on slobodno moe da daje i
uzima bez stvaranja okova za sebe ili druge.
Ako osoba bez rezerve prima podsticajne darove kojima je
Covek-Bog obasipa, ona stvara sponu koja e ostati uz nju dok
ne dostigne Slobodu i realizaciju Boga. A ko osoba slui ove-
ka-Boga, nudei svoj ivot i sve svoje posede njemu na kori-
tenje, ona stvara sponu koja e poveati njen duhovni napre-
dak time to privlai na sebe milost i pomo oveka-Boga.
Zapravo, ak i pruanje otpora delovanju oveka-Boga se e-
sto ispostavlja kao poetak razvoja koji osobu neopaeno vodi
ka Bogu, jer i dok prua otpor radu oveka-Boga, dua zasni-
va sponu i kontakt s njim. Prema tome, svako ko, bilo dobrovo-
ljno ili nehotino ue u putanju njegovih aktivnosti postaje, na
neki nain, primalac duhovnog podstreka.

On je blagosiljao Ijuski rod

(tekst napisao K . B . Pardom)

Jo jedna karakteristika Babinog delovanja je njegovo vre-

anje i grdnja uenika, ponekad u njihovom prisustvu, a pone-
kad u njihovom odsustvu. Deava se i da Uitelji grde i vreaju
jedan drugoga, ak i da se gaaju kamenjem. To se radi zato da
bi Uitelj koji vreda mogao da privue na sebe samskare (utiske
u podsvesti) ljudskog roda, poto Uitelj nema svoje vlastite sa-
mskare.
Kada vreamo drugoga, mi stvaramo samskare za sebe sa-
me, to jest psihike impresije - uvrede se nama samima obijaju
o glavu. Kada je Upasni Maharad grdio i vredao Meher Babu,
on je na sebe privlaio - u svrhu njihovog razlaganja - Babine
samskare, sve dok i sam Baba nije ostigao savrenstvo; posle

318
 s?- lzvodi iz d ela Meher B abe *%

toga, on je takvirn vreanjem blagosiljao oveanstvo.

Prema tome, kada Baba kori uenika on to radi da bi ga za-
titio, ako je ovaj u opasnosti ili da bi privukao na sebe sam-
skare koje ometaju uenika i tako ga oslobodio od njih. Biti iz-
gren od Uitelja jeste blagoslov.

Pred Njegovim stopalima

Stopala, koja su fiziki najnii deo tela, duhovno su najvia.

Fiziki, stopala iu kroz sve, dobro i loe, lepo i runo, isto i
prljavo, a ipak su iznad svega. Zato su, duhovno, stopala Savre-
nog Uitelja iznad svega u univerzumu, koji je za njega poput
praine. Kada ljudi dodu Savrenom Uitelju i dodimu mu sto-
pala svojim rukama, oni polau na njega breme svojih samska-
ra - tih suptilnih utisaka misli, emocija i postupaka, koji vezu-
ju individualnu duu za ponavljajue zemaljske ivote. To je bre-
me na koje je Isus mislio kada je rekao: Doite k meni svi vi
koji radite i teko ste optereeni i dau vam odmora .
Savreni Uitelj skuplja ove samskare iz itavog univerzuma,
kao to obina osoba, hodajui, skuplja prainu na svoja stopa-
la. Oni koji ga duboko vole i ele da dele njegovo breme to
je mogue vie, peru mu stopala medom, mlekom i vodom, koji
predstavljaju razliite vrste samskara i stavljaju pred njegova
stopala kokosov orah koji simbolizuje potpuno predavanje nji-
hove volje njemu.

Po volji ili dji Savrenih Uitelja

Dobre i loe misli, oseanja, rei i postupci, nastaju usle de-

lovanja uma. Ako um iezne, ovek spoznaje najvie Jastvo.

319
 ss* GURU I UEUIK - v

Kao to su davaoci svetlosti, Satgurui su takoe i davaoci

misli. Ne samo da mogu da predskau odredene postupke, ve
mogu da kau i ta e se dogoditi godinama unapred, ak pre
no to se to uopte pojavilo u umu pojedinca - jer su oni jedno
sa univerzalnim umom koji daje svetlost, misli i sve. Stoga oni
ne samo da predskazuju, nego i predodreduju. Stvari zaista po-
staju boanska volja shodno volji ili elji Savrenih Uitelja.

Spreman da utnre za sreu voljenog

Vera uenika mora uvek da bude pouzano zasnovana na nje-

govom doivljaju boanstvenosti Uitelja. On ne sme da bude
poput slamke noene i najlakim povetarcem. Treba da je kao ste-
na koja ostaje nepokretna i u najjaoj oluji.
Piia o Kalijanu iznosi znaenje zbilja vrste vere u Uitelja.
Kalijan je bio uenik Svamija Ramasa Samarte, koji je bio Sa-
vreni Uitelj u doba Sivaija. Uitelj voli sve uenike pojed-
nako, ali neki mu mogu biti naroito dragi - kao to osoba voli
sve delove svoga tela, ali joj oi mogu biti drae od prstiju.
Svami Ramdas Samarta je imao mnogo uenika, ali je njegov
ljubimac bio Kalijan. Ostali uenici nisu sasvim shvatali zato
bi Kalijan trebalo da bude drai Uitelju od ostalih.
Jednoga dana je Svami Ramdas proveravao predanost svo-
jih uenika. Zamolio je sve svoje uenike da dou k njemu i
pretvarao se da je tako bolestan kao da se nalazi na rubu smrti.
Poloio je mango na zglob svoga kolena i povezao ga zavojem,
tako da je liio na golemu oteklinu. Svami Ramdas je pokazao
na oteklinu i rekao uenicima da je to maligni tumor i da nema
izgleda da preivi ukoliko neko ne isisa otrov iz zgloba njego-
vog kolena. U isto vreme, svima je objasnio da bi svako ko is-
isa otrov trenutno umro.
Onda je zapitao da li je neki uenik spreman da isisa otrov

320
 s?- Izvodi iz d ela M ei.er B ab e *<y

iz otekline po cenu vlastitog ivota. Svi uenici su oklevali

izuzev Kalijana, koji je odmah ustao i poeo da sisa iz otekline.
Na svoje iznenaenje, Kalijan je osetio slatki sok mangoa, a ne
otrov, a Svami Ramdas je. veliao njegovu nepokolebljivu veru
i samoodriuu ljubav. .
Biti voljan da se umre za sreu Voljenog jeste istinska lju-
bav. Takva bezuslovna vera, nepokolebljiva Ijubav i nepoelje-
na odanost kakve je imao Kalijan, mogu ueniku doi jedino
kroz Milost Uitelja.

Njegova milost

Vodiu moj i Uitelju, veno sam zahvalan tebi.

Da imam stotinu hiljada ivota -
svaki bih rtvovao tvojim stopalima.

Uronivi me u veni okean stvamosti,

ti si i mene pretvorio u okean.
U jednom trenu si me preobrazio
iz zatoenika u vlaara i postao sarn Bog!

O Velianstveni Fakiru, bezgranini okeanu milosti,

ti Savreni Uitelju,
ako ga tvoj milostivi pogled osvetli,
ak i prosjak moe postati kralj.

Vilenjaci, nebeska bia i ljudski rod,

svi su zadivljeni tvojom slavom i moi.

Preki'ijem li prainom telo,

tada u, O Prosvetljeni,
sigurno stei pravo da osetim
gaenje tabana tvoje milosti.

321
 > CiURU I UEUIK -v

Dve pesme Frensisa Brabazona

(Frensis Brabazon je bio Meher Babin bliski uenik)

Pesina bez naslova

Svet je voen vremenom, gonjen vremenom, privremen,

i nikada nismo slobodni
da naprosto sednemo i uivamo, ak ni u spoljnim oblicima
lepote Voljenog.

Svaka mehurasta kap u vremenu sfemo je omeena,

no beskrajna;
tako je krhka, a ipak je celina kreacije u njoj.

To je ogledalo koje nikad ne odraava istinu,

ve samo elje kapi-due,
koliko god duboko ovek ronio u potrazi za istinom,
koliko god stremio visoko.

Dobar ovek, lo ovek - tedljivo skrojen il' kraljevske

veliine svaki zuri u svoje mehur-zrcalo samohipnotisan.

Poto su naleti moje volje nemoni da ga razbiju, onda,

Voljeni, uini bar da odraava samo tvoj voljeni lik.

Tada, premda i dalje u vremenu, neu vie biti glupak

pod tiranijom vremena, ve pod tvojom pokroviteljskom
vlau.

Zapanjujui svemir i ova predivna zemlja

nestae, ne ostavljajui traga,
kada blesak tvog pogleda razbije ovo
tako nesalomivo ogledalo mog uma.

322
 sp~Izvodi iz d ela M eher B abe

Istinski uitelj

Istinski Uitelj je onaj koji je,

nemajui potrebu da ode, doao radi mene;
nemajui potrebu da ostane, ostao radi mene;
i koji e, nemajui potrebu da ode, otii radi mene;

koji me uljuljkuje u san i u isti mah me budi;

ini me slepim i u isti mah mi izotrava vid
i uklanja moje neznanje inei da nita ne shvatam;

koji me bez prekora ini svesnim mojih mana;

ne terajui me na napor, budi i podrava moje interesovanje;
i nagrauje me, ne putajui da mi se ego nadme;

koji oblai kaput kada je hladno i skia ga kad je toplo,

utoljava glad i e isto kao i ja,
ali ne spava kao ja, ve za mene bdi nad mojim nesvesnim;

koji u svakodnevici postupa sasvim kao obian ovek,

lako mu je ugoditi i lako se vrea ali, budui van uitka i bola,
pati kao to niko ne moe da pati, a blaenstvo mu blista kroz
patnju;

koji je otac dece koju stvorio nije,

majka koja nije raala u poroajnim mukama,
brat i prijatelj koji ne vidi nikog do sebe;

koji je Cilj i njegovo otkrovenje i staza do njega,

i eta stazom koji ne eta nikuda
jer je tamo gde jeste i nikada nije bio drugde;

koji je, zapravo, vrhovna Stvarnost,

ali mojim oima izgleda ba kao ovek, mome umu kao
Pravednost,
a mome srcu kao neopisivi Voljeni kome se moe prii i stii.
Remek-delo Sri Hansi
Maharada
(odlomci)

HANS JOG PRAKA

324
 ss R em ek-delo Sri Hansi M aharada

Posveenik svoga Gnrua

Kao to Veliki V ezir poklanja punu panju eljama svoga

Kralja, tako je i istinski sledbenik potpuno usredsreen na elje
svoga Gurua Maharada. Kabir kae da, pogled takvog sledbe-
nika nikada ni na trenutak ne naputa njegovog Gurua i da se
uvek koncentrie na Njega.
Indijska jarebica zaljubljuje se u mesec i zuri u njega celu
no. Tako i sledbenikove oi ude za vienjem njegovog Satgu-
rua.
Kao to zmije uvek uvaju svoje drago kamenje, tako su i
slebenici Satgurua neodvojivi od njihovog Gospoa, kae Kabir.
O , Kabir, kada sledbenik ne mari to ga oasvud vreaju, Iju-
di u svetu ga zovu pravim posveenikom njegovog Gurua.
V eliki posveenik Bula je obiavao da kae: "M oj svakodne-
vni program rada jeste u tome da svaki tren svoga ivota ispu-
nim ljubavlju".
Kako uopte mogu jo negde da gledam, kad su mi oi ve
prepune prizora moga Voljenog? Kada su sve prostorije u gosti-
onici ve izdate, putnik mora da nade neko drugo mesto za bo-
ravak.

Preanost Guruu

Nee stalno iznova dobijati ovu povlasticu da ima ljudsko

telo. Bolje da odbaci svetovne uitke, Kabir, i da voli svoga
Gurua.
Komad zlata ne gubi svoju vrednost ako ga ispusti u baru.

325
 s?- GURU 1 UENIK *>
Isto tako, kakvo god telo da dua dobije, nijedna predanost koju
je stekla nee biti izgubljena.
Predanost je veoma teko stei, do nje se ne moe dopreti
bez Istine. Staza do preanosti je veoma uska i otra kao ivica
maa. Izgubljen je onaj ko se koleba. Samo odluni mogu tu op-
stati.
O Kabir, ti moe imati jaku elju za predanou svome Gu-
i u u , ali kako ovek moe biti ponizni sluga ako prvo potpuno

ne odstrani svaku drugu elju iz uma?

Predanost je splav koji privodi spasenju. Onaj ko se uspne
na njega jeste svetac. A li lenjivac nastavlja da se utapa iz i-
vota u ivot.
Sve dok te bilo ta vee za ovaj svet, ne moe imati pre-
anost. im presee sve svoje veze sa svetom i posveti se stal-
nom razmiljanju o Gospodu, bie znan kao posveenik.
B ez predanosti nikada nee stii do spasa, koliko god da
se trudi. Samo onaj ko poseduje Ijubav za Istinsko Ime, moe
dostii Carstvo nebesko.
Kada ti Guru pomae, stei e predanost. Onaj ko ima i
ljubavi i predanosti jeste najuspeniji meu ljudima.
Predanost se ne moe kopirati. Oponaanje predanosti se ra-
spada u vreme opasnosti, kao to lie naputa stablo u zimu.
Ako pokua da se doepa predanosti, tvoj zahvat e se
ubrzo pokolebati. M alo je takvih posveenika, poludelih od lju-
bavi, koji se zaista mogu vrsto drati Satgurua.
Bez potpunog i savrenog Znanja, srce ne moe znati ni za
kakav mir. Vetaka predanost ne moe zadugo zadrati privid
Ijubavi.
Posveenik koji zna istinu umire svakodnevno, jer eli da se
odrekne oseaja vlastite vanosti. Neupuen ovek ne moe da
razume ovu misteriju.
Neznalica ne moe da shvati vanost prilika kada naie na
njih. On provodi-svoje vreme zadovoljavajui svetovne udnje.
Kada se sunce raa, no bei. Isto tako, sve loe namere

326
 -i* Kem ek-elo Sri Hansi M aharada

bee pred Satguruovim Znanjem.

Pohlepa podriva ovekovu mo shvatanja, a koristoljublje i
ponos ine da izgubi predanost.
Tokom kine sezone, svuda su poplave. A li, reka je ono to
nastavlja da tee ak i tokom sunih letnjih meseci.
Svako ko polazi stazom predanosti izgleda kao posveenik,
ali tog naziva je dostojan samo onaj ko produi tom stazom ka-
da naiu teka vremena.
Ljudi prepuni elja, loe naravi i pohlepe ne mogu biti po-
sveenici. M oda jedan od milion uspe da zaboravi na kastu, ve-
roispovest, boju koe i porodicu i stekne pravu predanost.
O Kabir, ivot je bezvredan ako ovek nema predanosti za
Satgurua. Takav ivot je kao mnogo dima koji se rastvara u tre-
nu.
K o god je zaista nepristrasan, moe imati preanost. K o god
nema iluzija moe imati Znanje. K o god ne pravi razlike u svo-
me umu, moe stei spasenje. Ko god je bez pohlepe, moe se-
be ponititi u Lotos-stopalima svoga Gospoda.
Istinska predanost u svako doba, odrava um u savrenoj ra-
vnotei. Pravi posveenik ivi skromno, ne pravei razliku izme-
u "moje" i "tvoje".
Ribe vole vou, ambiciozni ljui vole novac, majke vole svo-
je sinove, a posveenici voie Sveto Ime.
O Kabir, sve moje sumnje su se rastoile kao posledica pre-
danosti mome Guruu. Provesti makar i jedan dan bez predanos-
ti, bilo bi pravo muenje.
Sve dok je ovekova predanost pomeana sa eljom, ne mo-
e doneti ploda. O Kabir, zato bi Gospod, Onaj B ez elja, stao
pred onoga koji je pun elja?
Seme predanosti se ne menja. Ono je isto sada i zauvek. Co-
vek moe biti roen u prosjakoj ili kraljevskoj porodici, sveje-
dno. Svetac e uvek biti svetac.
Zaboravi kastu, veroispovest, rasu, Kabir, i predaj se duom
i telom. Satguru e ti doi i osloboiti te od raanja i smrti.

327
 ss>- GURU I UEMIK -v

Predanost je draga Svetome Imenu, kao to je voenje lju-

bavi drago pohotnom oveku. Kao to pohotljivac sve vreme mi-
sli o voenju ljubavi, tako i posveenik stalno ima na umu Sveto
Ime.
Niko ne moe dopreti do Boga bez predanosti Satguruu. Je-
dino on moe pruiti Znanje o Vrhovnom. Svi spisi opevaju sla-
vu predanosti Savrenom Uitelju.
Onaj ija je preanost svome Guruu ravna njegovoj preda-
nosti Bogu se naziva velikom duom. Njegovo srce je rasvetlje-
no, zapaljeno.

iveti bez Gurua

Ima ljudi kojima ivoti prou, a da nikada ne dobiju Znanje

d Gurua. Treba da zna da su njihovi ivoti beznaajni. ta god
da ine, sve je uzalud.
V eliki mudrac Narada je slavan irom Indije zbog neizmeme
sposobnosti razumevanja predmeta koji su se protezali od as-
trologije do zoologije. Obiavao je da poseuje lino Gospoda
Vinua u Vaikunti. Pa ipak, svaki put kada bi naputao dvor
Gospoda Vinua, jedan od Vinuovih slugu bi iskopao rupu u
zemlji na mestu gde je Narada stajao i odneo bi tu zemlju i ba-
c i je u oblinju reku. Narada je zapitao zato to radi i sluga
mu je odgovorio: "Narada, ti nema Gurua i zagauje samo tle
na kojem stoji". Tada je Narada zapitao Gospoda Vinua: "Go-
spode, ta e meni Guru, kada mogu da posetim Tebe lino?"
Vinu odgovori: "Narada, viao ti mene lino ili ne, ipak je ta-
no da je bez Gurua ovekov ivot neznalaki i bez svetosti."
Mnogo je pria ispriano o tome kako je Gospod Vinu upu-
ti Naradu da poseti izvesnog ribara i prihvati ga za svoga Gu-
rua, i kako je Narada naljutio Gospoda Vinua rekavi mu:
"Eto, sada imam Gurua, ali on je samo ribar..."; i kako je Go-

328
 ^ Rem ek-delo Sri Hansi M aharada -v
spod Vinu objavio da e morati iznova da proivi itav ciklus
evolucije zato to je izrekao re "ali" govorei o svome Guruu
Maharadu; i kako se Narada vratio svome Guruu i prepustio se
njegovoj milosti i tom bio milou spaen od Vinuove presude.
V eliki mudrac Sukadev je bio Gospod jogija jo dok je bio
u majinoj utrobi. Ostao je u majinoj utrobi nekoliko godina,
ne elei da izae i padne pod uticaj ovoga materijalnog sveta.
Kada na kraju vie nije mogao da izbegne roenje, izaao je iz
svoje majke i otrao pravo u umu da meditira. A li ak ni on
nije mogao da iskusi savreni mir uma i konano je priao svo-
me ocu, mudracu Vjasi i upitao ga zato mu njegov isposniki
ivot nije doneo zadovoljenje.
Vjasa mu je rekao da zbog toga to nema Znanje o Jastvu
ne moe da iskusi mir i usamijenika hodoaa i postovi mu
nisu od koristi. Vjasa je nesumnjivo mogao da poui Sukadeva
toj najsvetijoj tajni, ali je smatrao da bi, zato to je Sukadev
njegov sin, preterana intimnost spreila Sukadeva da ispolji du-
no potovanje prema njemu kao svome Guruu. Zato ga je po-
slao velikoj dui poznatoj kao kralj anaka, da ga ponizno za-
moli za Znanje. Postoji mnogo pria o probama na koje ga je
kralj anaka stavljao, pre no to mu je podario to Znanje.
Svi sveti spisi se slau da milosrdna dobra dela, mantranje
sa brojanicama i sva druga pobona dela nemaju vrednost uko-
liko osoba nije sledbenik Satguma.
Sukadevu je odbijen pristup na nebo zato to je pokuao da
slui Boga ne prihvativi pre toga Gurua, kae Kabir. Iako je jo
od roenja bio Gospod jogija, sve dok nije prihvatio velikog kra-
lja anaku za svoga Guraa, nije bio u stanju da ue u carstvo
nebesko.
Ljudi koji spominju svest o Bojem prisustvu, a nisu sled-
benici Satgurua, nalik su prostitutkama koje izjavljuju da e ra-
do umreti za ljubav svojih muterija, kae Kabir.
Pohotne ene koje ne mare za rei Satgurua, dok spolja iz-
vode predstavu skromnosti, postaju kuke koje jecaju gde god

329
 CiURU I UENIK

da pou. Kralj koji nema predanosti prema Guruu nije bolji od

vola, kae Kabir. Dobar je za prevoz stvari sa mesta na mesto
i to je sve.
Od kakve koristi je hram, ako se u njemu ne moli Satguruu?
Od kakve koristi je ovo Ijudsko telo, ako nemamo Znanje o Ja-
stvu? Sve i da se milion Meseca veeras rodi, ne bi ih mogli
videti bez milosti Satgurua.
Nebom sevaju gromovi. Samo oni koji imaju Gurua e stii
bezbedno svome domu. Blesak boanskog svetla jeste na nebu
unutar vas. Samo oni koji imaju Gurua, mogu da ga vide. Samo
e oni dostii svoje konano odreite u spasenju.
Hiljau puta moe pokuati i ponovo probati, kae Kabir,
ali bez milosti Istinskog Gurua nikada nee razumeti tajne Car-
stva nebeskog. Samo se milou Gurua moe obuzdati um.
B ez Gurua nerna Znanja. B ez Gurua nema spasenja. B ez
Gurua, Istina se ne moe spoznati. B ez Gurua se ne moe
otresti svojih loih navika.
Sveci razlikuju dva tipa posveenika. Prvi tip prilazi Savr-
enom Uitelju zato to shvata da mu treba duhovno vostvo.
On se naziva onim koji veruje u svoga Gurua, jer daje svoj i-
vot u sluenju svome Guruu.
Drugi tip je onaj koji sledi svoj um. On prilazi Guruu jer vi-
di da i drugi to ine. Pa i kada ima Gurua, on nastavlja da sle-
di naloge vlastitog uma i da radi sve to mu se svida. Zato se
naziva sledbenikom uma, dok se prethodni tip posveenika nazi-
va slebenikom svoga Gurua Maharada.
Bezbrojne sam greke poinio i jo se nisam zamorio od to-
ga. Molim te Gospode, ili oprosti svome slugi ili daj da me smrt
odvede. Bio sam grenik jo od svoga roenja i proet sam po-
rocima od glave do pete. Ti si jedini Milostivi koji moe da uk-
loni moju patnju, pa te molim da se stara o meni.
Moj um nije natopljen nektarom Ijubavi, ne ponaam se ka-
ko valja i jo nisam shvatio zato ivim sa svojim Guruom.
Stidim se sebe. Kako mogu da Ti se molim? Kako da Ti udo-

330
 s?* RemeK-delo Sri Hansi M aharada *<y

voljim kada znam da greim pred Tobom? Kako da budem Tvoj

blagosloveni? Molim te Gospode, podari mi dar predanosti.
O , moj Guru, Boe svih Bogova, ja ne traim nita drugo
sem da Te danonono sluirn. Kada bih samo mogao videti svo-
ga ivueg Uitelja, izneo bih mu sve svoje patnje plaui i
poloio glavu na Njegova sveta stopala. Saoptio bih mu sve.
Kada trai naina da iskusi sutinu Istine, posveenik mora
prihvatiti Gurua. U duhu divljenja, on treba da pozdravi svoga
plemenitog Gurua, koji je Bog lino, koji je ustolien na pre-
stolu sa hiljadu dragulja.
C ilj koji nam joga spisi postavljuju jeste sjeinjenje indivi-
dualne due sa Vrhovnom duom. Kada posveenik ostane u dru-
tvu svoga Satgurua, u duhu predanosti, njegovo telo od praha
biva ispunjeno blaenstvom.
Klanjam se svome Guruu koji mi otkriva Lotos-stopala Najvi-
eg Gospoda koja ispunjavaju itav svemir.
Gospode, klanjam se tvojim Lotos-stopalima. Dolazim u
T voje sklonite moj Guru Maharad i klanjam T i se. T i uklan-
ja tri oblika patnje koje nalazimo u ovom svetu, bolest, optu
nesreu.i nepoznavanje due.
T i uklanja strah od ovoga sveta. Ti si samo ovaploenje do-
bre sree i ispunjen si blaenstvom. Ti si iva, onaj koji puta
beskrajni nektar da tee.
T i si Stvoritelj, Upravlja i Razoritelj, Ti si Bog Bogova,
Kralj kraljeva, Najuzvieniji. Ne znam kako da mislim na Tebe,
ni kako da na Tebe meditiram. T i si ovaploeni Gospod Siva.
Skriven si u skrovitoj dubini srca, i iri se da ispuni unive-
rzum. Obelodanjuje tajnu o sebi kao o svesnosti samoj. Klanjam
ti se.
T i si Gospod svih blagoslovenih, spasitelj svojih posveeni-
ka. Klanjam Ti se. Ti si izvan vremena, jedinstven, neuporediv.
M oe da se vidi, a ipak ostaje sasvim neviljiv. Ti si sva sila
i slava, T i si plemeniti Buda. Moj Satgurudev, pozdravljam Te-
be!

331
 > GURU 1 UEMIK -v

Ljubitelj svoga uma

Ljudi koji tvrde da su sluge, a pri tome nemaju postojanos-

ti u svome sluenju i dalje su vezani za cikluse raanja i umi-
ranja, kae Kabir.
Oni koji su motivisani eljom dok slue i ne uklanjaju elju
iz svoga srca, ti ljudi nisu istinske sluge, iako trae etvoro-
struku piatu sluge, kae Kabir.
Sto god da sledbenik pokua da ostvari, previajui pri tom
Satguruovu Re, moe jedino initi greke i dovesti sebe pred
lice smrti, kae Kabir. I ta onda moe njegov siroti Guru?
Nita na ovome svetu ne nazivam svojim , sve to imam je
tvoje. Nee mi priiniti ni najmanji bol da sve predam u tvoje
ime.
Sta god da je u tebi, ne pripada ti. Sve to postoji jeste mo-
je. Kada doe as da mi preda to je moje, zatei e se kako
drhti.
Sledbenik koji je lukav i naduven u dranju pred svojim Gu-
ruom, izgubljen je. Sledbenik koji kritikuje svoga Gurua posta-
je alostan prizor. Onaj ko kntikuje i Boga i Gurua, obavezan
je da krekee kao aba u hiljadu ivotnih vekova.
Sledbenik koji se usredsreuje na stvaranje mnotva prijatel-
ja umesto na kovanje snane veze sa svojim Satguruom, zagla-
vljuje se na pola puta i nikada ne stie do boravita Istine. Ta-
kvi sledbenici ele da suzbiju nepostojanost uma i odu van oke-
ana svetovnog iskustva. Usled nepovinovanja Guruu meutim,
bivaju upetljani u svet patnje.
Gramzivi Guru i njegov zavidni sledbenik se takmie za me-
sto u krugovima pakla. Nemi Guru i njegov gluvi sledbenik ne
postiu nita, jer jedan ne uje ono to drugi ne izgovara.
 R em ek-delo Sri Hansi M aharada -v
Ko nema poverenja u svoga Gurua, ne osea se sretnim ak
ni u snovima. On tvrdi da je sluga svoga Gurua, ali i alje ve-
ruje ovome svetu.
U ta sam svoju veru poloio?

Sluga ili rob

Sluga je neko ko stalno slui. Kabir kae da, jedino sluenje

daje oveku pravo da se zove slugom. Sluga uvek vri svoju
slubu i ne naputa je dok je ne obavi. On jednako ponosi bol
i uitak, kae Kabir.
Intelekt sluge i intelekt njegovog Gospoara se spajaju i po-
staju jedno. Gospodaru se nikada ne dopada umenost. Gode mu
jedino oseanja srca.
Ostani blizu bogataevih vrata i prihvati njegove udarce. Je-
dnog dana e biti zadovoljan i uinie ti uslugu.
Kabir kae da Guru eli da poseduje sve, ali niko nije voljan
da pripada Guruu. Sve dok oekuje da telo bude tvoje blago-
stanje, ne moe postati Njegov rob.
Onaj ko nije vezan za Gurua, vezan je za ovaj svet, a ko je
vezan za Gurua, osloboen je veza od ovoga sveta.
Onaj ko igra ulogu ali se ne smatra glumcem, taj se nazi-
va robom.
Guru je sposoban da uini sve i uvek je s tobom; stopala
su mu oslonjena na tvoju glavu. ta drugo ti treba?
Boanstva bogatstva i sree, kao i duh da se postignu sve st-
vari, svi su oni spremni da slue slugu Gospoa. Spasenje ni-
kad nije daleko od njega.
A ko sluga Gospoa plae, Gospod plae sa njim. On se po-
javljuje pred svojim slugom u treptaju oka i odobrava sve nje-
gove elje.
Takav rob nita ne zahteva od svoga Gospoara, ve ga slu-

333
 ss>- GURU I UEMIK

i dan i no. Kabir kae, smrt ga nee pozvati nikad.

Guru pribavlja sve, a svako dobija u skladu sa svojim potre-
bama. N jegov sluga ga od sveg srca voli i prianja uz Njegova
stopala danonono.
Sluga je pas svoga Gospoara; Gospodar ga vodi na uzici
ljubavi i ta god da mu Gospodar kae, on to ini.
Kada Guru kae "Idi" on odlazi, a kada kae "Doi" on do-
lazi. On ivi kako Guru smatra odgovarajuim da njim upravlja
i jede ta god mu njegov Guru da.
Ljudi sebe nazivaju robovima Gurua, ali ne oseaju da su ro-
bovi iz dubine svoga srca.
Kako da utolim ed, ako odbijam da pijem vodu? Kako mo-
gu biti N jegov istinski rob, ako nemam poniznosti?
Ja ne traim uitke ovoga sveta, niti molim za spasenje. Pre-
klinjem samo za predanost Tebi. Ne obilazim druge ljue i ne
obavezujem ih ni sa im. T i si jeini kojem se obraam.
Kada ieznu zemlja i nebo i planine Oiimpa ne bude vie,
kad sve postane jedno, gde e se nai Tvoji robovi?
Nek' se sve stopi, nita za to. Nek' i sam Olimp bude sru-
en, zemlje i neba nek' ne bude vie. Moji robovi e u Meni
nai utoite.
Treba da preda svoj um pravome slugi, koji bi pre radije
umro negoli izdao svoga Gospoda.
Ovaj svet je poput tavana punog pauine. Sretne su one slu-
ge Gospoda koje mogu ui u njega, a da praina ne polegne
na njih.
Oni koji nisu u ljubavi mogu lako zaspati, ali onaj ko je za-
ljubljen ne zna za san. On je nemiran i provodi no kao riba bez
vode.
Zato bi bio tuan onaj u ijem srcu boravi Gospod? Treba
da ulae sve vee napore da Ga ugleda i sve e biti svetlost.
Kabir kae da je Bog jedini budan. Kae da niko nije budan
osim Njega. Takoe kae da, ili su budni svetovni ljudi ili istin-
ske sluge Gospoda.

334
 RemeK-delo Sri Hansi M aharada ^

Moj Gospod je ustolien u svakom srcu. Niko nije izvan Nje-

ga. A li je blagosloveno ono srce u kojem On obelodanjuje svoje
prisustvo.

Molitva

Klanjam se Tvojim Lotos-stopalima, jer si mi T i dao Ime.

Srce mi je bilo mrano i nisam mogao videti nita, ali si Ti
zapalio svetiljku Znanja u meni.
Um mi je bio zaaran u snu tokom mnogih dugih epoha, ali
me je milovanje Tvoje Rei probudilo.
Talasi otrova su mi se poizali u srcu, ali si ih T i umirio sa
jednom kapi Tvoga Nektara.
Reka je bila duboka, a bujice izvan moje moi razumevanja,
ali si mi Ti pomogao da se spasem.
O Gospoe, tvoj sluga Daramdas te ponizno m oli, zadri me
u svome zaklonu i zatiti.
Klanjam se Tvojim Lotos-stopalima, jer si mi Ti dao Ime.

Satsang: drutvo svetaca

Dobro drutvo razgoni alost i donosi radost.

Papir u koji je umotan slatki ima istu cenu kao i sam slat-
ki, jednostavno zato to mu pravi drutvo.
Drui se sa onim svecima iji su umovi savreni i koji po-
klanjaju bogatstvo Svetoga Imena ne merei mu vrednost.
Kabir kae da je, druenje sa svecima kao poseta parfimeri-
ji. ak i ako ti tamo ne daju nita, ipak osea predivni miris
koji lebdi u njoj.
Ne bih se molio za bogatstvo, ne bih se molio ak ni za

335
 vs* OURU I UEMIK -v
okultne moi, kae Kabir; ono za ta se molim je da darionono
budem u drutvu svetaca.
Biti u drutvu svetaca, uvek se ispiati. Nikad ne propusti da
izvue korist iz toga, kae Kabir.
Neka Sveto Ime boravi u tvome srcu i valjano iskoristi svaki
svoj dah, kae Kabir. Svaka se rtva isplati ako dobije jedan
trenutak darana (linog prisustva) sveca.
Gospod je poslao po Kabira da ga pozove na nebo. Kabir
je zaplakao kada je uo da je pozvan, jer je znao da na nebu
nikada ne bi naao istu raost koju je oseao u drutvu svetaca.
Dani kada ne uspe da provede vreme u drutvu svetaca,
protraeni su. Ljudski ivot je nalik ivotinjskom, izuzev tamo
gde u njega ue ljubav, i niko ne moe ostii Boga bez doi-
vljaja predanosti.
Kabir kae da, ako stavi stablo mangoa blizu sandalovog sta-
bla, mango e biti uronjen u miris sandalovine.
Ne moe kriviti sandalovo drvo to njegov miris ne uklanja
otrov iz zmija. Njihove su otrovne kesice sasvim ispunjene otro-
vom, tako da nema mesta za nektar.
Kabir kae da, ako ti je um negde rugde, dok ti je telo u
drutvu svetaca, kako se moe okoristiti? Kako da oboji ode-
u ako je ne potopi u bavu?
Uasna je sudbina ako neije slepilo nije uklonjeno ak ni
posle sluanja svetih spisa i ako ovek ne usvoji ispravnu stazu
ak ni posle uivanja u drntvu svetaca.
Zm ija moe provesti mnogo vremena blizu sandalovog sta-
bla, ali joj je kesica i dalje puna otrova. Kako da drutvo sveta-
ca utie na one koji prianjaju uz svoj karakter i opiru se svakoj
promeni?
A ko i trebao da odvae veno nebesko blaenstvo nasuprot
radosti jednoga trenutka provedenog u drutvu svetaca, taj bi tre-
nutak odneo pobedu.
Ne moe se prevariti i pobrkati drutvo istine. Jeno brzo
uranjanje u njega je dovoljno da vrane pretvori u labudove. Ni-

336
 ss> Rem ek-delo Sri Hansi M aharada -v

ti je to neto iznenaujue, jer slava svetaca nije tajna.

B ez druenja sa istinom ne javlja se mudrost, a ovek moe
uivati u druenju sa istinom jedino pomou milosti Gospoda.
Druenje sa istinom jeste poetak svakog blagoslova. Sve
religijske prakse su kao cvetovi na stablu, ali drutvo svetaca je
stvarni plod.
ak i poroni ljudi menjaju svoje navike kada dou u dru-
tvo svetaca, kao to se olovo moe pretvoriti u zlato kada je
dotaknuto kamenom filozofa.
ak i oni ogromni kao Brama, Vinu i Mahe zamukuju u
govoru kad pokuaju da opiu slavu svetaca. Pesnici i ueni lju-
di zaneme.
Slaba je korist od toga da me pitaju da opiem uda od dru-
enja sa svecima i to je kao kada bi od vlasnika tezge na zele-
noj pijaci traili da opie odlike posebno divnog dijamanta.
Reke, stabla, sveci i kie dobijaju oblik zarad vrenja slube
drugima.
Drutvo kojeg se dri, oreuje tvoj karakter. Drutvo sveta-
ca vodi ka spasenju, a drutvo svetovnih ljudi ka svetovnom i-
votu.
Svi spisi, zaveti, pesnici i sveci se slau u tome. Samo uz po-
mo dobre sree, moe se osigurati drutvo svetaca.
U z pomo druenja sa svecima, mogu se prevazii patnje i
bez ikakve muke se moe prekinuti lanac raanja i smrti.

Slava Gurua

Kako da opiem Savrenog Gospodara? Kako bi neznalica po-

put mene mogla da shvati Njega koji je iznad svake obmane?
Kako moj mutni razum da objasni ono to je izvan razumevanja
i o emu ak i sveti spisi mogu jedino da kau "nije ovo, ni-
je ni ono"? To je izvan moje moi razumevanja. Stoga se izda-

337
 'P- GURU I UEfiiK

leka klanjam pred tim.

O moj Guru Maharad, molim te daj mi bar snage koja mi
treba da Te razumem. eleo sam da Te veliam; udeo sam da
budem u stanju da Te oboavam snagom iluzije, ali iluzija nije
bila sposobna da Te slui i ta sam mogao da inim? Izgubio
sam svoju veru u iluziju, pa prema tome, moj Guru Maharad,
Ti samo budi kakav jesi.
Ljudi ne mogu ak ni da zamisle Vrhovnu Duu, pa mora-
ju da se zavaravaju kipovima. Svaki ovek pristupa Bogu pre-
ma svom linom ukusu. Tako u i ja iskoristiti ovu kreaciju da
opevam Slavu svoga Satgurua.
0 moj Satguru, Tebi sva slava i hvala! O Gospode univerzu-
ma, izvorite cele tvorevine, vrhovni podarioce spasenja, prijate-
lju poniznih i sirotih, samo Tvojim blagoslovom se moe ova
mona obmana odagnati, kao to sunevi zraci razgone tamu.
Sunce uklanja tamu, ali se uvee tama ponovo vraa. Na Gu-
ru Maharad nije poput njega. On zauvek razara krug raanja
i smrti i iskorenjuje tamu neznanja za sva vremena.
Komad zlata nikada ne moe biti komad gvoa. Tako i is-
tinski posveenik nikada ne moe postati rtva sumnje. Svaka
reka koja se ulije u Gangu, dobija ime Gange. Postaje Ganga i
nikada se vie ne moe razdvojiti od nje. Tako je i sa sledbeni-
kom - on postaje jedno sa svojim Gospodarem.
Ne moemo rei da je Satguru kao nebo, jer je On beskra-
jno prefinjeniji.
Ne moemo ga porediti ni sa okeanom, jer je okean slan.
Ne moemo ga porediti sa planinama, jer planine su stvore-
ne od kamena, dok je Satguru nean i mekan od samilosti koju
osea prema svojim posveenicima.
Ni sa zemljom ga ne moemo porediti, jer e zemija jedno-
ga dana biti unitena, dok Satguruovo strpljenje traje veno.
1 sunce ima svoja ogranienja, ali Satguru je neogranien.
Svetlost Satguruovog Znanja je mnogo snanija od sunevog sve-
tla.

338
 Rem ek-delo Sri Hansi M aharada -<v

Niti mogu Gurua Maharada porediti sa Atiasom, jer Atlas

nosi breme sveta na svojim ramenima, dok je Guru Maharad
neoptereen,
ta se moe porediti s Njim? Sve je na ovome svetu smrtno.
Guru Maharad je izvan granica tvorevine i nemogue ga je opi-
sati. Jedini nain da se opie slava Satgurua jeste da se kae da
slava Satgurua nikada ne moe biti opisana.
Jedino osoba sa unutranjim iskustvom moe shvatiti ovaj
problem.
Moj Guru je ovaploeni Gospod ovoga doba. Klanjam se pred
svojim Guruom, koji je vei od Hrista ili Bude, jer je svaki od
njih bio sluga svoga Satgurua.
B ogovi zemlje, mora i neba se takoe klanjaju pred Guruom
Maharadom. Guru Maharad, Davalac Znanja, vei je od sve-
ga. Roditelji daju roenje telu, ali kada Satguru omogui novo
roenje u Duhovno carstvo, taj ivot je boanski, besmrtan i
veit. Znanje je uvek novo i ivo.
Savreni Uitelj je onaj koji ispunjava ui svojih eljnih ue
nika Istinom i Znanjem. On im omoguuje da uivaju u najvi-
oj venoj radosti i prua im Znanje o spasenju. Jeino On je-
ste prava majka i otac.
D va oca imamo. Jedan nam daje fiziko roenje, a drugi
Znanje o Istini. Taj Otac koji daje Znanje je daleko nadmoniji,
jer jedino Bog traje zauvek.
Sve bogatstvo ovoga sveta jeste nita uporeeno sa darom Sat-
guruove Rei. Kako bismo mu se mogli oduiti?
Onaj koji nam prua svetiljku istinskog Znanja jeste Satgu-
ru, On je otelovljeni Bog. Ako ga neko smatra za obino ljud-
sko bie, ta neupuenost e mu itav ivot uiniti besplodnim.
A ko se Gospod iva (Razoritelj) rasrdi na tebe, Guru te mo-
e spasti. A li ti niko ne moe pomoi ako se rasrdi Guru.
Nikada ne treba ii protiv svog Gurua, jer Guru je i otac i
majka.
Sveci kau da uvek treba seeti nie od svoga Gurua. Treba

339
 v - QURU I U EFilK S'

se buditi pre Njega i posle Njega ii na poinak. O vo je veoma

vano za posveenika.
Guruu Maharadu se ne valja obraati dok lei, jede, stoji
u daljini, niti kada si okrenut od Njega. Njegov govor nikada ne
treba prekidati.
Kada se prima Guruova zapovest, ovek uvek treba ponizno
da stoji pred Njim, da mu ukae potovanje. Nikada mu se ne
treba obraati u lice po imenu.
Mnogo je spisa i mnogo sumnji. Znanje o Jastvu je vrlo sup-
tilno i bez pomoi Gurua niko ga ne moe ostvariti.
Ko eli da upozna vlastito Jastvo treba da postigne ovo Zna-
nje. Treba da padne pred stopala mudrih, prui im sve oblike
sluenja i stalno ih ispituje prostodunog srca. Ti mudri Vidioci
Istine, otkrie mu to Znanje.
U Spisima iz drevnih vremena stoji da ovo Znanje ne treba
dati osobi nepostojanog uma, nego iskljuivo sinu ili sledbeni-
ku. Samo osoba smirenog uma treba da primi ovo Znanje.
Onaj ija je predanost Gospodu ravna jedino preanosti svo-
me Satguruu, moe razumeti pravo znaenje Istine. Kada se Zna-
nje da nekome takvom, ono donosi ploda.
Klanjaj se Lotos-stopalima Gurua Maharada milion puta,
prostri se pred Njim. Guru Maharad preobraa svoje posvee-
nike u svoju vlastitu sliku.
Guru Maharad nam je svojom milou pokazao stvari koje
nae oi nisu mogle da vide. Njegova slava je beskrajna. On nam
beskrajno pomae i otvara nam oi za beskonanost.
Kada se Guru i sledbenici sretnu, pomeaju se kao padavine
i reka.
Dri stopala Gurua Maharada nad svojom glavom , povinuj
mu se uvek. Ko je istinski sluga svoga Gurua, taj ne zna za strah
u sva tri sveta.
Pretpostavimo da moj Guru i Bog stoje preda mnom. Kome
prvo da se poklonim? Preplavljen sam Milou moga Gurua, jer

340
 s? Remek-delo Sri Hansi Maharada

je On taj koji mi je pokazao Boga i omoguio mi da ga prepo-

znam.
M oemo pozvati Gurua Maharada i kad je veoma daleko
od nas. Re e dopreti do Njega, ona je uvek u pokretu.
ak i ako ceo svet pretvorim u papir, od svih stabala napra-
vim olovke i sedam okeana upotrebim kao mastilo, nikada ne
mogu ispisati celokupnu slavu Satgurua.
Prvo sledbenik nudi svoju glavu i srce Satguruu. Potom mu
Guru daje Sveto Ime kao nagradu.
Guru je pralja, a Njegov slebenik je nalik prljavom oelu.
Kada je odelo oprano na kamenu Svetoga Imena, ono zrai ne-
izmemu svetlost.
Gura je gmar, a Njegov sledbenik je up koji On oblikuje.
On up ini savrenim tako to jednom rukom neno izvlai
glinu iznutra, dok je drugom rukom snano lupa u eljeni oblik.
Satguru je sagradio svoj dvorac i ukrasio ga ljubavlju. Na-
pravio je prozor od Svete Rei, da bismo mogli da uivamo i
u prisustvu Gospoa.
Guru i Gospod su jedno; sve ostalo je dvojnost. Kada neko
oboava Gurua, i rastvara se i topi u ljubavi i sluenju, on mo-
e da pronae Gospoa.
Kada poseuje Znanje, poseuje i radost prave ljubavi, do-
brote, preanosti i vere.
K o misli da je Guru Maharad Ijudsko bie, slep je. On e
ostati veoma nesrean u ovom svetu, a ni smrt ga nee oslobo-
diti patnji.
Guru je vei od Boga, zdrav razum nas upuuje na to. Ljudi
koji misle o Bogu ostaju u ovome svetu. A li oni koji spoznaju
Gurua odlaze izvan patnje i stiu savrenu slobodu.
A ko eli da zna tajnu toga to govorim, ponudi svoju gla-
vu Satgurau. Mnogi ponosni i oholi ljudi olaze niz slivnik zbog
svoje ponositosti.
Nema avaoca poput Gurua Maharada, ni prosjaka poput

341
 GURU I UEMIK -v

Njegovog sledbenika. Guru Maharad daje svome sledbeniku

blago neba i zemlje.
Treba da meditiramo na Guruov lik. Treba da se klanjamo
Njegovim svetim stopalima. Njegova Re jeste stvarno ime Bo-
ga. Stvarna Istina je imati isto i estito oseanje prema Guruu
Maharadu.
Ako dolazi i odlazi kako Guru Maharad odlui, postaje
svetac i slobodan si od krugova patnje.
Ako na pogrenim mestima trai stvarnost, nikada je nee
pronai. A li, ako traga za drutvom Satgurua, otkrie Istinu.
Kada nae Guru Maharadovo utoite, On ti pokazuje Is-
tinu. Ova je staza postojala jo pre poetka vremena, ali On ti
je pokazao u trenu.
Ovo telo je kao otrovni brljan, ali Gura Maharad obnavlja
duu. Treba da zna da je razmeniti svoju glavu za Satgurua naj-
bolja mogua pogodba, i vrlo jeftina.
Kada je Satguru zadovoljan sa mnom i kae makar jednu re,
oblak ljubavi izliva se na mene i natopljen sam skroz.
Satguru je savreni Vitez. On te snanim udarcima see od
vrha do dna. Niko ne moe spolja videti tvoje rane, ali unutar
tebe, tvoj ego je smrvljen.
Ako ustreiim nekoga on umire, ali ako ga Satguru pogodi
strelom Svete Rei, on postaje besmrtan.
Guru nam kazuje da idemo mudrom oveku, a mudri ljudi
nam kau da oboavamo Gurua. Ova igra mi doputa da spoz-
nam tajnu Spisa, koja je inae bila van mog domaaja.
Mogu postojati milioni meseca i milijarde sunaca, ali samo
zahvaljujui milosti Satgurua ovek moe videti Svetlost i uklo-
niti tamu neznanja.
Re Satgurua je brod. Retki su oni koji shvataju ovu misteri-
ju. Okean i kap postaju jedno. Kako vie da ih razlikujem?
Moe vriti mnoge duhovne prakse i initi velika rtvovanja,
moe izuavati mnoge knjige, ali bez Satgurua, ta god da i-

342
 s?- Remek-delo Sri Hansi Maharada -v

ni, nee stii do Istine.

B ez Znanja Satgurua, ak ni B o g, sveci i ljudska bia nee
biti spaseni. Brama, Vinu i iva (Tvorac, Zatitnik i Unititelj
univerzuma), takoe trebaju milost Satgurua. ta onda rei o
obinim stvorenjima?
Po njihovim plodovima ete ih poznati. Znaci Savrenog
Uitelja su samo-uzdranost, ljubav, pronicljivost, odvezanost i
odsustvo pristrasnosti. On je lien tvrdoglavosti. Spokojan je , da-
leko od besa i sa svima se ophodi isto. U svako doba je upijen
u Svetu Re. On je olienje ljubavi i naklonosti.
Ovakav Guru je Vrhovno mesto hodoaa. Jenom kada se
okupa u Njegovom Znanju, sve tvoje dunosti su ispunjene.
Dugo sam peaio ovim putem. Moj Satguru je doao i po-
veo me za ruku kada sam se umorio i oznojao. Rashladio me je,
sklonivi me pod Njegovu senku.
Kada ovek uzme zaklon Satgurua, on nalazi zadovoljenje i
ui kako da se odgovarajue vlada. Kada stupi u skladite Zna-
nja, zatie u njemu pokore i slavljenja, ispovesti i napeve, mo-
litvu, meitaciju i devociju.
Bio sam spreman da sleim navoenje svoga uma u jarak,
ali Guru Maharad me je uzeo za ruku. Pokazao mi je boravite
Gospoda i to je jo vanije, poveo me sa sobom.
Guru treba da bude daleko od sebinosti, zadubljen u duho-
vne misli i dela, zauzet pomaui drugima sve vreme.
Kada je ovek umoran od kruga patnje, moe nai odmorite
na Lotos-stopalima Gurua Maharada. Kada ponavlja Sveto Ime,
ak se i njegove neeljene potrebe ispunjavaju.
Od Satgurua dobija ljubav, predanost i meditaciju. Od Zna-
nja dobija istotu, isposnitvo, pokoru i disciplinu.
Praina sa Njegovih stopala je poput umirujueg meiema ko-
ji uklanja sve bolesti ovoga sveta zablue.
Nokti na lotos-stopalima Gurua Maharada vieni u medita-
ciji su kao blistavi dragulji. Ko misli na njih dobija najistiji du-

343
 ss* GURU I UEMIK

hovni uvid. Njihova svetlost unitava tamu svetovne privrenos-

ti. Najvei sretnik je onaj u ijem srcu ova svetlost sija.
Ova e svetlost otvoriti isto duhovno oko i sve neistoe i
bol e nestati. Tada se moe videti blistavi dragulj Ramine bo-
anske linosti i igre.
Hoe li iko ikada predahnuti bez zadovoljenja? B ez vode ne
moe pokrenuti amac, koliko god puta to pokuao.
Sluaj otvorenoga srca, jer samim kazivanjem slave Gospoda
i sluanjem N jegovog velianja, ovek moe prei okean ovoga
sveta.
Jednom je Gospod Indra, Bog svih bogova, sedeo na presto-
lu u svome dvorcu. itavo nebesko domainstvo je bilo tu, za-
jedno s Kraljem Kuberom, bogom bogatstva. Tada je uao Bri-
haspati, Guru bogova, ali Gospod Indra nije ustao da mu se po-
kloni. Brihaspati, kada je video njegovu oholost, vratio se svo-
me domu sa svim drugim gostima. Tada se Indra pokajao i zapi-
tao se: Zato sam se tako glupo poneo?" I otiao je u aram
Gurua Brihaspatija, ali zbog tog incidenta nije mogao da dobi-
je daran Savrenog Uitelja.
Ma ko da ode na susret sa Guruom, bio to lekar, astrolog,
njegovi prijatelji, bogovi ili kralj, ako doe bez ikakvog poklona
ili ponude, nikada nee biti uspean u svome nastojanju.
Treba da shvati da je Guru bolji od Boga, jer Bog nas sta-
vlja u ovaj pakao, a Guru ini da strah od ovog pakla iezne.
Ako i najgreniji od ljudi doe Savrenom Gospoaru, ni bol
ni patnja ga nee stii. K o veruje u Re Istinskog Uitelja, ne
moe otii u pakao.
Oni mudri ljudi koji razumeju ovu tajnu vrie savrena dela
ponavljajui ime Boje, znajui da kraj moe doi u svakom tre-
nu.
B ez sluenja Guruu Maharadu, um je mraan i svetlo Zna-
nja ne moe u njemu da sja. Samo onaj ko je lien privlanosti
i odbojnosti moe da spase posveenike.

344
 s?* R em ek-delo Sri Hansi M aharada

M oj je Satguru neustraivi ratnik. On udara Reju Bojorn

i bacajui bombu ljubavi razara zamak neznanja.
Kaa Re Savrenog Uitelja ima dejstva, kralj gubi svu
pompu i mo. On zaboravlja na enu, sina, bogatstvo i razme-
tanje kraljevskim dostojanstvom i stupa u ivot boanski.
Kada te dotakne Re Savrenog Uitelja, svi svetovni uii
postaju bezukusni. Svaka poistoveenost sa konanim stvarima
nestaje i ti postaje pravi posveenik, privren Njegovim Lotos-
stopalima.
Bog nam je dao pet ula. Poput pet lopova, ona su uvek e-
ljna da nas opljakaju. Ali Guru je taj koji nas je, obuzavajui
naa ula, spasao da ne budemo njihove bespomone rtve.
Bog je bacio mreu roaka preko nas, ali Guru brzo kida
okove naih vezanosti i puta nas na slobodu.
Bog nam je dao bolest i poudu, ali Guru nas proiava i
oslobaa od. svake vrste ropstva.
Bog nas je obmanuo lancima uzroka i posleice, ali nam je
Guru pokazao stvarnost venoga Jastva i bili smo osloboeni.
Bog se krije od nas, ali Gum nam otkriva Njegovu Svetlost
i omoguuje nam da prepoznamo Boga.
B og nam je dao pojmove zarobljenitva i slobode, ali je Gu-
ru uklonio sve te obmane i pokazao nam Istinu.
Gospod Bog je rekao: "Znaj svoga Gurua kao mene, Gospo-
da". Treba da shvatimo da je Gura najmonije ispoljenje Gospo-
da. A ko ovo shvatimo, umovi e nam se automatski okretati ka
Guruu pre nego to bilo ta zaponemo da radimo.
Kada smo stigli do ove etape, Boiji oblik je svuda gde po-
gledamo. Bog otkriva mnoga skrivena uda onima koji tragaju
za Istinom sa dubokim potovanjem i predanou,
U Bibliji stoji: "Izuj svoje cipele, jer stoji na svetom tlu".
Gde god se ponavlja Sveto Ime ili se pevaju slavopojke Savr-
enom Uitelju, to mesto je sveto.
Ovaj svet ne moe opstati bez Njega. Onoga dana kada ovaj

345
 ss GURU I UEMIK - 4-

svet ostane bez Savrenog Gospodara, pae u Pakao i bie uni-

ten.
Savreni Gospodar je cvet na drvetu ivota. Ovaj svet funkci-
onie samo zato to je On s nama. Snaga i energija koje zrae
iz Njega, jedino su to spreava da se drutvo sasvim ne raspa-
dne.
Sve dok smo u ljuskom obliku, neemo biti u stanju da vi-
dimo nita uzvienije od Ijuskog oblika. Doi e dan kada e-
mo moi da se izdignemo iznad prirode i vidimo stvarni oblik
Boga, ali sve dok smo ljudi moraemo da ga oboavamo u ljud-
skom obliku.
D ve stvari postoje u ovom ivotu: veita dua i privremeni
svet. Guru je onaj ko nas vodi od privremenog ka venom, ko
nas uvodi u Istinu, pokazuje nam njenu Svetlost, savrenu istu
Svetlost i time uklanja tamu naeg neznanja.
Sveto Ime treba primiti od onoga ko ga je i sam primio od
svoga Savrenog Uitelja i ko je sada Savreni Uitelj u pravil-
nom duhovnom nasleu. Od drevnih vremena Savreni Uitelj
je kanalisao svoju duhovnu snagu na svoje slebenike. Budui
da Ime dolazi iz iste duhovne tradicije, ono postaje veoma mo-
no. Onaj ko pouava ovome Imenu, zove se Guru, a onaj ko
ga prima, zove se uenik.
A ko neko pravilno dobije ovo Ime i redovno ga ponavlja,
nee morati nita drugo da ini po pitanju predanosti. Samo me-
ditirajui na to Ime, dostignue najvie stupnjeve devocije. Sve
su duhovne iscipline obuhvaene u ponavljanju Imena.
Kao to seme moe nii samo poto je bilo ukopano u zem-
lju, tako se ni cvet Znanja nee pojaviti dok uenik ne izbrie
svoju samoivost u potpunosti. Treba da izbrie sebe tako da
nikakvo "ti" ne ostane. Ne sme preostati nikakva dvojnost.
Gospodar i Njegov sluga treba da imaju iste misli i osea-
nja. Treba da budu jedno, jer samo tako sledbenik moe da udo-
volji svom Gospodaru. On treba svoj um da dri privrenim

346
 ss* RemeK-delo Sri Hansi M abarada -<y
za Gospodara i da mu jedina elja bude da Njega zadovolji.
Satguruova mrea se protee svuda u tri sveta i itavom po-
vrinom globusa. Ako se i pored toga dua ne uhvati za nju, ta
tu Satguru moe?
Mnogi ljudi nikada nisu uli za duu, a mnogi ne shvataju
ak ni kad uju za nju. Bez sumnje, izvanredan je svako ko
objasni temu due. K o primi ovo tumaenje bistar je , a izvrstan
je onaj ko je obuavan od mudrog Gurua.
Duu ne moe pravilno shvatiti niti objasniti niko izuzev pot-
puno realizovane due. Dua se ne moe shvatiti ak ni medita-
cijom, ali kada mudar ovek pone da nas poduava, odmah smo
osloboeni od ovoga sveta i postajemo postojani i snani. Ovo
je veoma suptilna stvar i ne moe se okazati.
ovek moe stei Znanje o dui iskljuivo putem iskustva.
O vo iskustvo dolazi od Znanja Satgurua. Zato ne treba odbaci-
ti ovu Istinu posrestvom diskusija. Jer milou Gurua Jastvo se
nesumnjivo moe spoznati. Satguru je izvanredan, On je Znalac
Jastva, poto ,-amo onaj ko zna Istinu m oe da je obelodani.
Potpuno predavanje znai odrei se stida, straha, obzira, sla-
ve i svoje vezanosti za telo i porodicu i spoznati da je Gura je-
dino ovekovo utoite, jedini put i sve u tri sveta.
Postoji vrsta ostrige koja pluta na povrini rnora otvorenih us-
ta. Kada joj jedna kap rose padne u usta, ona se zatvara i sputa
na dno mora. Kada je ronilac na kraju izvai, otkriva da se ta
kap rose pretvorila u biser.
Na isti nain, iskreni tragalac za Istinom ostavlja um otvore-
nim u ovome svetu i eka na Re Satgurua. im je primi, on
zaranja duboko u meditaciju i duhovne vebe. Posle toga, svaka
re koju izgovori jeste dragoceni biser.
Majuno banjan seme izrasta u golemo stablo, ali ako je ze-
mlja jalova nikada nee porasti. Isto tako, ako je sledbenikov um
pun licemerja i sumnje, Znanje u njemu ne moe da cveta.
Kada je ovek bolestan, on se obraa lekaru, saoptava mu

347
 vs* QURU I UCEfilK

svoju nevolju i dobija recept za neki lek. Ali tada mora da uzi-
ma lek savesno i redovno kao to je propisano, sve dok njego-
va bolest ne bude izleena.
Tako e se i tragalac za Istinom koji pati od ropstva raanja
i smrti obratiti Satguruu, koji e mu dati lek Znanja. A ko ue-
nik redovno primenjuje Znanje, bie izleen.
A ko pacijent propusti da uzima svoj lek kako je propisano,
on mu ne moe koristiti, a ako uenik ne sledi uputstva svoga
Gurua, on nikada nee ostvariti rezultat kojern stremi.
Satguru je onaj u kojem nema pohlepe, vezanosti, oholosti
ni ljubomore. On uvek govori o duhovnim stvarima i uklanja lju-
bomora, patnju, sumnju i vezanost drugih. On zadrava svoj po-
loaj na tlu vene istine u svako doba, Njegovo izraavanje je
prijatno i primereno je obrazovan.
Satguru je onaj koji nikada i ne sanja o besu ili strahu, ve
govori prijatne rei pune Ijubavi i mudrog saveta za svakoga.
Nai utoite u takvom Satguruu. Ponudi mu svoj um, svoje
telo i sve to poseduje, ak i ,svog sina, suprugu, porodicu i slu-
ge. Predaj mu sve sa ljubavlju i predanou. A da sebi da pod-
sticaj, uzmi samo to ti On doeli.
Shvatajui da si prosjak, pokloni se Njegovim Lotos-stopal-
ima. Cestitaj sebi na svojoj dobroj srei i pogni glavu pred Nje-
govirn stopalima.
Svi sveti spisi se slau da je bez Gurua sve izgubljeno. Bez
Guraa sree nikada ne moe postati isto, makar isprobao sto hi-
ljada raznih metoda.
Lako je pevati pesme o Znanju o Vrhovnom, ali bez pomoi
Gurua nikad ga nee stei. Zato treba potpuno da iskoristi ovo
ljudsko telo dok ga ima i da nae svog Satgurua.
Kada si u prisustvu Gurua Maharada, ruke treba da su ti sk-
lopljene, a govor ponizan i mek. Nikada ne ispruaj noge pred
Njim, ve ih dri savijene ispod tela. Ne prelazi prostor ispred
Njega i nikada nemoj stati na Njegovu senku.

348
 Rem ek-delo Sii Hansi M aharada %

Nikada nita ne skrivaj od Gurua Maharada. I nikada mu ne

reci nita neistinito. Rei Gurua Maharada su kao sveta knjiga.
Znaj da je Guru Vrhovni Gospod. Treba da prihvatimo sve
to On kae bez sudenja i da mu ponudimo svaku lepu stvar na
koju naiemo. Snaga Gurua tako je izvanredna, da nam se sve
to mu ponudimo vraa hiljadostruko.
Moliti se Guruu pravilno i celim svojim biem jedina je vre-
dna stvar. To uklanja sve nae grehe i ispunjava svaku elju uma.
K o pozove Gurua Maharada da obeduje s Njim , time hrani
narod iz sva tri sveta.
Guru uklanja ak i strah od smrti. K o doe u skloniste Sat-
gurua, imae svu sreu sveta, siromatvo ga nikada nee dotai
i ivot e mu biti pun neoekivanih blagodati. Nae li bilo ko-
ga ko je toga dostojan, prui mu ovo Znanje. O vo je Vrhovna
Tajna. IJistinu je izvrsno to naselje, izvrsni su ti roitelji i izvr-
sni prijatelji iz mesta u kojern je roen posveenik.

349