Naslov originala:

Alexandra David-Nell

MYSTIQUES ET MAGICIEUS DU TIBET

PREDGOVOR

Tibet... zemlja Tajni, zemlja Nemogueg. A. d Arsonval

Tibetanci, koje smatramo i koji sami sebe smatraju budistima, prihvatili su, to
emo videti u ovoj knjizi, mnoga verovamja d obiaje koji se potpuno
razlikuju od izvornog budizma. Ovo se odnosi na mnogobrojne obrede
preuzete iz religije starosedalaca Tibeta amana.

Uticaj Padmasanbave vraa arobnjaka koji je, ini se, doao iz

Avganistana koga i danas veliaju kao svog Uitelja pristalice religije
Bon, bio je i jo uvek je u Tibetu veliki.

Sa druge strane, propovednicd kao Lot-sava, u stvari Marpa prevodilac

koji je bio duhovni Uitelj Milarepe, askete-pisca, uveli su u Tibet de-la
velikih indijskih filozofa, kao i uenje tamferizma koje je uglavnom
prihvaeno iz Nepala. To je mea-vina koja danas, ako se prikljui uenju
izvornog budizma: bitna nepostojanost svih fenomena, potpuno odsustvo ega u
svim stvarima koje Tibetanci potvruju kroz rei: Ne postoji ego u
osobama, ego ne postoji ni u emu predstavlja dva vida religije koju sreemo
u Tibetu: prosta religija naroda i religija obrazovanih, intelektualaca. Sledi da
su izvesni autori dobro obaveteni kada glavnu religiju u Tibetu radije
nazivaju lamadzmom nego budizmom.

Aleksandra David-Nil

UVOD

Odmah po objavljivanju prie o mom putovanju u Lasu mnogi su zaeleli, bilo

zbog lanaka o mojoj knjizi, bilo iz linog interesovanja, da saznaju kako sam
dospela meu lame, a sa druge strane eleli su da saznaju o uenju i obiajima
mistika i okultista Tibeta.
Pokuau da u ovoj knjizi zadovoljim njihovu dobronamernu radoznalost.
Meutim, ovom zadatku ispreuju se izvesne potekoe zbog skuenog
prostora kojim raspolaem.

Da bih odgovorila na dva razliita pitanja koja su mi bila postavljena, navela

sam svega okolnosti koje su me dovele u dodir sa religioznim svetom
lamaista. kao i svetom vraa svih vrsta koji se vrte oko njega.

Zatim sam se potrudila da grupiem izvestan broj uoljivih crta koje se tiu
okultnih ili mistinih teorija i obiaja koji su psihiki pokretai Tibeta-naca.
Svaki put kada bih se zagnjurila u veoma bogate dubine svog seeanja i tamo
pronala neku injenicu koja se na to odnosila, stavljala sam je na svoje mesto.
Ne radi se, dakle, o nekakvom putopisu, tema se nikako na to ne odnosi.

Tokom istraivanja koja sam preduzimala, podatak koji se dobije jednog dana
poprima, ponekad, svoj pravi znaaj tek nekoliko meseci ili nekoliko godina
kasnije. Tek kada se uoblii zbir informacija prikupljenih na razliitim
mestima, tek tada ovek moe da se pomada da moe da da pravi smisao
oblasti kojom se bavi.

Sebi sam, uostalom, postavila za zadatak da se prihvatim analize pitanja

misticizma i filozofije Ti-betanaca u jednom delu koje e biti vie
tehnike prirode.

Kao i u knjizi Putovanje jedne Parianke u Lasu tibetska imena su uglavnom

samo fonetski transkribovana. Nekoliko sluajeva u kojima je tibetska
ortografija ostala pokazae koliko se pravilan izgovor razlikuje od nje.

Treba isto tako uoiti da sva slova g, ak kada se nalaze ispred slova i ostaju
tvrda. Tako se gelong izgovara kao gelong a ne kao elong.

PRVO POGLAVLJE

HIMALAJI, PREDVORJE TIBETA PRVI KONTAKT SA LAMAIZMOM I

NJEGOVIM PRISTALICAMA RAZGOVOR SA DALAJ-LAMOM SMRT
I NJENO S ONE STRANE- PO TIBETANCIMA SELJENJE DUA
I NJIHOVA ZLA KOB VRACl NA DELU PRlCA O JEDNOM VELIKOM
LAMI KOJI SE PONOVO RODIO U OBLIKU MAGARENCETA UPRKOS
PORTVOVANJU JEDNOG SVETOG COVEKA KOJI SE POTRUDIO
DA MU PRUI PRILIKU DA SE RODI KAO LJUDSKO BIE POGLED NA
TIBETANSKU ZEMLJU POSETA LAMI ZADUBLJENOM U SVOJE MISLI
NAPUTAM HIMALAJE

.....Onda, dogovoreno. Ostavljam vam Davasan-

dupa da bude va prevodilac. Putovae sa nama.

Da li je to ovek koji md govori?. .. Ta tako mala osoba ukastog lica,

odevena u haljinu od brokata narandaste boje, sa zvezdom od dijamanata koja
se ija na njegovoj kapici, zar to nije pre neki duh koji je siao sa susednih
planina?...

Smatraju ga otelovljenim lamom, princem-na-slednikom jednog himalajskog

prestola ali ja za sada sumnjam u njegovu stvarnost.

Verovatno e nestati kao privienje sa svojom arenom pratnjom i svojim

paradnim konjem pokrivenim utom tkaninom. On je deo arolije u kojoj ivim
ili barem verujem da ivim ve petnaest dana. Ova nova epizoda je
svakako deo sna; kroz nekoliko trenutaka u se probuditi u svom krevetu,
negde, u nekoj zemlji koju ne poseuju ni duhovi, ni ovaploene lame u
blistavim haljinama i u kojoj gospoda nose obine kapute a konji,
normalne veliine, nisu prekriveni tkaninama boje sunca.

Udaranje u talambas ini da poskoim, oboe u molu izvijaju neku melankolinu

melodiju. Duh uzjahuje svog vatrenocrvenog ata. gospoda i sluge iz pratnje
skau u sedla.

ekam vas ponavlja princ-lama, draesne mi se osmehujui.

ujem sebe, kao da to govori neko drugi, kako mu obeavam da u sutradan

doi u njegovu presto-nicu i udna se kon jica, praena muziarima, udaljava.

Sa poslednjim zvucima tune melodije koja je nestajala u daljini, ta vrsta

arolije koja me je drala nepokretnom, rasprila se. inim jedan korak. Ne,
nisam sanjala, itav ovaj prizor je stvaran. Nalazim se u Kalimpongu. na
Himalajima. a pored mene stoji prevodilac koji mi je na raspolaganju
od dolaska.

Kako sam se nala u tom svetu. Ve sam objasnila na drugom mestu1. U to

vreme su politiki razlozi naveli dalaj-lamu da potrai utoite na britanskoj
teritoriji; njegov boravak na graninom delu Indije uinio mi se jedinstvenom
prilikom da ga vidim i da od njega dobijem objanjenja o vrsti budizma to
preovlauje u Tibetu.

Retki su stranci imali priliku da se priblie svesteniku-kralju koji boravi u

svom svetom gradu. u Zemlji snegova. ak mu ni u izgnanstvu nije bilo lako
prii; sve do mog dolaska on je tvrdoglavo odbijao da primi bilo koju drugu
enu izuzev kada se radilo o Tibetanki. Prva sam bila poastvovana
i primljena kao izuzetak i imam pouzdan razlog da verujem da sam bila i
jedina.

Poto sam jednog prohladnog jesenjeg jutra, dok su planinu obavijali ruiasti
oblaci, napustila Dardiling. nisam nikako mogla da predvidim izvanredan
razvoj mog poduhvata. Ispred mene je bilo tek kratko putovanje i zanimljiv
intervju, dok sam se u stvarnosti prepustila nizu putovanja koja e me zadrati
u Aziji vie od deset godina.

Na samom poetku tog dugog puta, dalaj-lama je u mom seanju ostao kao
neka vrsta domaina koji mu, kada primcti nekog putnika u podnoju zidina
koje okruuju njegov posed, pokazuje pravac kojim treba da ide da bi uao.

Taj pravac mi je bio oznaen dvema reima: Uite tibetanski jezik.

Ako je poverovati njegovim potinjenima koji ga zovu Sveznajuim

(thamstched ), gospodar Tibeta je, kada mi je dao taj savet, znao ta
e se kasnije desiti i da me je na taj nain on vodio ne samo u Lasu, svoju
zabranjenu prestonieu, to je bilo malo, ve ka tajanstvenim uiteljima i
nepoznatim mudracima kojima je bilo jo tee pribliiti se a koje prikriva
njegova divna zemlja.

Lama-kralj je u Kalimpongu boravio u prostranom letnjikovcu koji je pripadao

ministru ra-di od Butana. Jedna avenija bila je prikrivena, kako bi se tom
naselju dao to uzvieniji izgled, sa dva reda visokih bambusovih tapova koji
su bili posaeni na ivici puta, a svaki je no^io zastavu na 'kojoj je bilo
odtampano Aum mani padme hum! ili pak konj od vazduha i okrueno
maginim formulama. Tibetanska nacionalna zastava, na kojoj je crni lav na
osnovi grimizne boje, verujem da u to vreme jo uvek nije postojala.

Dvor prognanog vladara bio je skladan, a posluga je brojala vie od stotinu

ljudi. Ovaj svet se uglavnom preputao spokojstvu blage DOKOLICE kojoj su
davali ar beskrajna askanja i mir je vladao oko prebivalita velikog lame.
Ali, za dana praznika ili primanja sa svih bi strana hrupila zaposlena i buna
gomila dostojanstvenika i posluge. Oni bi zakrili vrata, pokazivali su se na
svim prozorima, ratrkali bi se po okolini, urili su, pokretali se, vikali esto
toliko slini izmeu sebe u prljavim haljinama da bi neki stranac lako pokazao
ljutit prezir.

Dekor, etikecija i sjaj Potale bili su daleko! Oni koji su videli taj logor pored
puta u kome je vladar Tibeta ekao da mu njegovi podanici ponovo
osvoje presto, nisu mogli ni da naslute ta je u stvari dvor Lasa.

Britanska ekspedicija koja je na silu prodrla na njegovu zabranjenu teritoriju i

koja je paradirala u njegovoj prestonid. uprkos inima i arolijama
najpoznatijih vraa je verovatno naterala dalaj-lamu da shvati da su strani
varvari njegovi gospodari kada je snaga u pitanju. Razni izumi koje je
kasnije mogao da proveri tokom svog putovanja u Indiju, su ga verovatno
ubedili u njihovu vetinu da ukrote i oblikuju materijalno. Meutim, njegovo
ubeenje o duhovnoj inferiornosti belaca bilo je nepokolebivo i to se toga
tie delio je miljenje zajedniko svim Azijatima, od Cejlona sve do severnih
granica Mongolije.

ena sa Zapada upuena u budistiko uenje inila mu se neshvatljivom

pojavom. Da sam nestala dok mi je govorio ne bi bio iznenaen; ali
nasuprot tome iznenaivala ga je stvarnost moje linosti.

Primoran da se u to uveri dalaj-lama me je ispitivao o mom uitelju. Morala

sam da ga imam i to je mogao da bude samo Azijat. Kao da je pao s Marsa
kada sam mu potvrdila da je jo pre mog roenja jedna budistika knjiga koju
su lame najvie cenile prevedena na francuski jezik2.

To je bila injenica koju je teko prihvatao i trudio se da joj umanji vrednost.

Ako su govorio je neki stranci zaista nauili na jezik i itali nae svete
knjige, to ne znai da im njihov smisao nije promakao.

Dok je tako govorio pruao mi je savrenu priliku da mu iznesem svoju molbu.

Pourila sam da je iskoristim:

Upravo zbog toga to sumnjam da je izvesno religiozno uenje iz Tibeta loe

shvaeno, obraam se Vama da bih se prosvetila.

Ovaj odgovor se dopao dalaj-lami; ne samo da sam dobila usmena objanjenja

o pitanjima koja sam mu postavila, ve mi je kasnije uruio pisanu raspravu u
kojoj je jo vie razradio neka svoja objanjenja.

Princ Sikim i njegova pratnja su iezli i ostalo mi je jedino da drim svoje

obeanje i da se i sama spremam da otputujem za Gangtok. Meutim, jedna
druga misao mi se vrzmala po glavi.

Dan pre toga prisustvovala sam blagosiljanju hodoasnika od strane alaj-

lame, to je sasvim razliito od prizora papskog blagosiljanja u Rimu.

Dok jednim pokretom ruke papa blagosti ja mnotvo ljudi, Tibetanci koji
mnogo vie trae oekuju da svako od njih dobije poseban blagoslov. Kod
lamaista postoje tri naina blagosiljanja koja odgovaraju stepenu potovanja
koji lama koji bla-gosilja osea za onoga kome daje svoj blagoslov. Poloiti
obe ruke na neiju glavu je najutiviji nain blagosiljanja. Manje utiv nain je
kada se glava dodirne samo jednom rukom i u ovom sluaju postoje nijanse
kada se glava dodiruje samo sa dva ili ak jednim prstom. A zatim, na kraju,
dolazi blagosilja-nje koje se daje dodirivanjem glave sa nekom
vrstom peruke koja je sainjena od drka na kome su privezane svilene trake
razliitih boja.

Primetie se da u svim ovim nainima blagosiljanja uvek postoji direktan ili

indirektan kontakt izmeu lame i vernika. Zbog ega je taj kontakt neophodan?
To je, po lamaistima, zbog toga to se blagoslov ne sastoji u tome da se
prenese naklonost Boga na osobe ili na stvari, ve da im se ulije spasonosna
snaga koja proizilazi iz samog lame.

Veliki broj ljudi koji su dojurili u Kalimpong da bi bili dodirnuti trakama

ritualne peruke koju dri dalaj-lama mi je ve pokazao koliko je veliki ugled
on uivao. Defile je trajao vie sati i primetila sam da u povorci vernika nisu
uestvovali jedino lokalni lamaisti. Veliki broj Nepalaca i Bengalaca je tu bio
pomean sa hinduistikim sektama. Viela sam kako veliki broj njih koji su
doli kao posmatraci, iznenada doivljavaju neku vrstu okultne privue-nosti i
tre da se pridrue pobonom stadu.

Dok sam posmatrala ovaj prizor neto dalje sam primetila kako na zemlji sedi
jedna osoba ija je upava kosa bila obavijena turbanom, to je obiaj
pojedinih asketa iz Indije. Meutim, taj ovek nije uopte imao crte lica
Hindusa i nosio je prljavo i dronjavo manastirsko lamaistiko odelo.

Ovaj jadnik je spustio malu torbu pored sebe i posmatrao gomilu sa izrazom
lica koji mi se uinio podrugljivim.

Pokazala sam ga Davasandupu i pitala ga ta misli o ovom Diogenu sa

Himalaja.

To mora da je NALORPA' na proputo-vanju odgovorio mi jo, i kako

je osetio da sam radoznala da o njemu saznam neto vie, moj usluan
prevodilac je otiao da porazgovara sa njim.

Kada se vratio njegovo je lice bilo ozbiljno.

Ovaj lama rekao mi je je Butani3, peripatetiki asketa. On as

prebiva ovde, as tamo, po peinama, naputenim kuama ili pod drveem
u umama. Ovde je ostao nekoliko dana i boravi u malom susednom manastiru.

Na tog sam asketu lutalicu mislila po odlasku princa i njegove pratnje. Imala
sam vremena, zato ne bih otila do GOMPE (manastira) u kome je boravio.
Moda u ga tamo sresti. Zato je izgledao kao da se ruga Velikom lami i
njegovom stadu? Moglo bi biti zanimljivo da se to sazna.

Saoptila sam svoju elju Davansadupu koji je izjavio da je spreman da me

prati.

Poli smo na konju i uskoro stigli u GOMPU koja je, u stvari, bila samo velika
seoska kua.
U La kang-u (sala u kojoj su smetene statue boanstava) NALORPA je seeo
na jednom jas-tuetu preko puta niskog stola i privodio kraju svoj obrok.
Administrator hrama je nama doneo druge jastuke i ponudio nas ajem.

Sada je trebalo razgovarati sa asketom lutalicom koji za to uopte nije bio

spreman, jer je ustiju punih pirinu na nae utive pozdrave jedva odgovorio
nekom vrstom mumlanja.

Traila sam neku reenicu kako bih zapoela razgovor kada se neobini ovek
nasmeja i izgovori nekoliko rei.

Davasandupu kao da je bilo neprijatno.

Sta kae? upitala sam.

Izvinite odgovori prevodilac ovi NAL-ORPE ponekad suvie

grubo govore... Ne znam da li treba da prevedem...

Molim vas odgovorila sam. Ovde sam da sve za piem, a naroito

ono to bi iz bilo kog razloga bilo originalno.

Onda, molim vas izvinite. .., on pita: ta ovde trai ova idiotkinja?

Drsko pilanje me nije suvie iznenadilo. I u Indiji izvesni SANNYAS1NI

(askete) se prave da vreaju one koji im prilaze.

Odgovorite rekoh Davasandupu da sam dola da ga pitam zato se

ruga onima koji dolaze da prime blagoslov od dalaj-lame.

... Vani zbog samih sebe i onoga to rade promrmlja NALORPA

sebi u bradu. .. Crvi koji se valjaju u g......

Razgovor je postajao ivopisan.

A vi nastavila sam jeste li vi van tog smrada ?

On se glasno nasmeja.

Onaj ko hoe da ga izbegne u njega se dublje uvlai. Valjam se u njemu

kao svinja. Varim ga i pretvaram u zlatan pesak, u potok bistre vode. Napraviti
zvezde od pasjeg izmeta, to je posao!

Moj sugovornik je oigledno bio naklonjen sko-tolokim poreenjima. To

mora da je bio njegov nain da se ponaa kao natovek.

Najzad rekoh zar te pobone neznalice nisu u pravu kad koriste

dalaj-lamino prisustvo da bi dobili njegov blagoslov? To su jednostavni dobri
ljudi iji duh ne moe da se uzdigne od uzvienih uenja. ..

NALORPA me prekinu.

Da bi blagoslov delovao ree on treba da onaj koji ga daje

poseduje u sebi snagu prenosa. Ona moe da se upotrebi na mnogo naina.
Zato su, u sluaju da je ima u sebi, Dragocenom zatitniku (dalaj-lama)
potrebni vojnici da bi se borio protiv Kineza i drugih neprijatelja? Zar on sam
ne moe da one koji mu se ne dopadaju otera van Tibeta i da zeml ju okrui
nevidljivom i nepremostivom granicom ?

Guru roen u lotosovom cvetu (Padmasamb-hava) je posedovao tu mo i

njegov blagoslov dospe-va uvek do onih koji ga duboko potuju, mada sada
ivi u dalekom predelu Rakasa.

Ja sam samo skroman uenik, a meutim...

Skroman uenik mi je izgledao aknuto, a naroito mi je izgledao tat jer je

njegovo nedoreeno a meutim- bilo propraeno pogledom koji je mnogo
govorio o nedovrenom smislu prekinute reenice.

Mom prevodiocu oigledno je bilo neprijatno. On je duboko potovao dalaj-

lamu i nije voleo da slua kako ga kritiku ju.

Sa druge strane ovek koji je sposoban da naini zvezde od pasjeg izmeta

ulivao mu je su-jeveran strah.

Predloila sam da se povuemo, ali poto sam saznala od administratora

hrama da lama sutradan treba da krene na put, pruila sam nekoliko
rupija Davasandupu i kazala mu da mu ih da da kupi namirnice za put.
Ovaj se poklon nije dopao NALORPI. Odbio ga je rekavi da je ve dobio
vie namirnica nego to moe da ponese.

Davasandup je poverovao da e uiniti dobro ako insistira i paljivo je

spustio novac na sto pored lame. To mu je uzeto za zlo. Nije nainio ni tri
koraka kada sam videla kako posre, zanosi se i udara leima u zid, kao da ga
je neko estoko odgurnuo. Istovremeno je uzviknuo i stavio ruku na
stomak. NALORPA je ustao i izaao iz odaje podrugljivo se smejui.

Dobio sam straan udarac pesnicom koji me je odbacio unazad ree

mi Davasandup. Lama je ljut, kako da ga umirim? . . .

Hajdemo odavde odgovorila sam. Lama nije kriv za ono to vam se

desilo. Neka srana smetnja je uzrok tome. Dobro ete uraditi ako se obratite
lekaru.

Bled i brian, prevodilac nije nita odgovorio i vratili smo se a da nisam

uspela da rasteram njegov strah.

Sutradan u zoru Davasandup i ja krenuli smo za Gangtok.

Staza za mazge kojom smo ili gubila se u Hi-malajima, toj svetoj zemlji
hinduske tradicije naseljenom mudracima, asketama arobnjacima i
boanstvima. Letnje postaje koje su sagradili stranci na njenoj ivici nisu jo
uvek uspele da vidno iskva-re njen izgled. Na nekoliko kilometara od
velikih hotela u kojima se uz zvuke deza igra. prauma se nastavlja.
Prekrivena lutajuom maglom, sablasna vojska drveta, obavijena dugakom
mahovinom -drozelene boje u njoj ocrtava uznemiravajue pokrete pri
prolasku putnika. Od dolina bujne dungle do vrhova prekrivenih venim
snegovima, itava se zemlja kupa u neizrecivoj atmosferi tajne.

Prikladno tom dekoru, vraanje vlada meu takozvanim budistikim

stanovnitvom i medijumi-ma: Bonposi, Paosi, Bountingi i Yabasi oba
pola prenose i u najmanja sela optenje bogova i pokojnika.

Tokom puta spavala sam u Pakiongu a sutradan sam se pribliila Gangtoku, gde
me je na nekoliko kilometara od sela-prestonice saekala divna tuana oluja
koja se iznenada razbesnela.
Meteoroloke pojave su po verovanju Tibeta-naca delo demona ili vraa.
Tuana oluja je njihovo omiljeno oruje. Demoni se njime slue da
spree hodoasnike koji poseuju sveta mesta, a lame-a-robnjaci brane
pristup svojim sklonitima nameti jiv-cima i od njih udaljavaju budue uenike
mlaka srca.

Sujeverni Davasandup mi je nekoliko nedelja posle mog dolaska poverio da je

pitao za savet jednog MOPU (vra) povodom nepogode koja je iznenada
izbila posle blistavog dana i koja je propratila moj dolazak.

Prorok je izjavio da lokalni bogovi i sveci nisu neprijateljski raspoloeni

prema meni ali da u i pored toga uloiti mnogo napora tokom boravka
u Zemlji religije (parafraza za Tibet).

Sluajno ili zahvaljujui svojoj vidovitosti MO-PA je pogodio. Budunost e

mi to pokazati.

Princ koji je nasledio Sikima: S. A. Sidkeong Namgyal, bio je zaista lama,

svetenik manastira sekte Khagyu-Karma a pored toga bio je TULKU koga
su smatrali reinkarnacijom svoga strica, lame po predan ju.

Prema obiaju, obukao je svetenioko odelo jo kao sasvim malo dete u

manastiru u kome je bio novoroeni poglavar i u kome je proveo jedan
deo svoje mladosti.

Poto su ga britanske vlasti zatim odabrale dajui mu prednost nad njegovim

starijim bratom da bude eventualni naslednik svoga oca maharade, engleski
namesnik ga je izvukao iz manastira i poverio ga je jednom poengleenom
Hindusu koji je trebalo da mu bude tutor i uitelj. Kratak boravak na 4

Univerzitetu u Oksfordu i jedan put oko sveta u pratnji jednog dentlmena iz

diplomatske slube, upotpunili su njegovo donekle nepotpuno obrazovanje.

Sidkeong TULKU je savreno znao engleski jezik a mnogo manje je vladao

svojim maternjim jezikom: tribetanskim. Govorio je teno hindustanski jezik i
neto malo znao kineski. Privatna vila koju je sagradio u vrtovima oinske
kue sliila je lepoj seoskoj kui u engleskom stilu koju je zaklanjao jedan
tibetanski hram. Unutranjost kue odgovarala je njenom spoljanjem izgledu:
u prizemlju se nalazio nametaj u engleskom stilu, a na prvom spratu su se
nalazili soba za molitvu i salon ureen na tibetanski nain.

Mladi princ je bio veoma otvorene naravi. Odmah se zainteresovao za moja

istraivanja i potrudio se. sa mnogo revnosti, da mi ih olaka.

Prvi dani mog boravka u Sikimu bili su posveeni posetama manastirima

razasutim po umama. Oni su me oduevili svojim poloajem, poto je veina
njih iz sjajnog doba. na obroncima planina. Seoske gradnje, rado sam ih
zamiljala nastanjene misliocima to su prezirali ambicije i borbu u svetu, koji
su provodili dane u miru i dubokim meditacijama.

Stvarnost nije uopte odgovarala prvom utisku. Veina svetenika Sikima su

prosti seljaci, veoma esto neobrazovani, koji ne pokazuju nikakvu elju da se
prosvete. ak ni kada se radi o budizmu koji ispovedaju. Oni za to. uostalom,
nemaju uslova. Manastiri kojima pripadaju su siromani, lieni su prihoda koji
bi se delili njihovim lanovima i nemaju bogate dobroinitelje. Tako su
TRAPE (svetenici nieg reda), zbog toga to nemaju redovnu novanu
pomo ili darove koji bi im osigurali egzistenciju, da bi iveli primorani da
rade.

Potrebno je objasniti izraz TRAPA kojim sam se upravo posluila i koji u i

dalje nastaviti da upotrebljavam.

Strani pisci LAMAMA nazivaju sve lanove la-maistickog svetenstva, bez

ikakve razlike. To nije sluaj u Tibetu. Na naziv lama (uzvieni) imaju
pravo samo crkveni dostojanstvenici: kao to su TULKUI, svetenici velikih
manastira i svetema lica koja imaju najvii stupanj obrazovanja. Svi ostali
svetenici, ak iako su zareeni (kao gelongi), samo su TRAPA (uzvieni).
Ipak, kada im se neko obraa obiaj nalae da se iz pristojnosti daje naziv
lama svim obrazovanim svetenicima zrelog doba.

Neke TRAPE iz Sikima, za koje su njihove kolege smatrale da su ueni, mogli

su da se bave nekim religioznim ritualima. Poduavali su obrednom
recitovanju mlade redovnike koji su prevaka-vali svoje lekcije uz darove u
naturi i sa neto novca, ali su ih esto koristili i kao poslugu.

I pored toga glavni izvor prihoda svih sveteni-ka priticao je iz svetenike

slube.

Kao to je poznato, izvorni budizam odrie sve religiozne obrede. Upueni

lamaisti rado prihvataju njihovu beskorisnost kada se radi o duhovnom pro-
svetljenju koje moe da se dosegne jedino intelektualnim naporom. Meutim,
veina njih preporuuju izvesma obredna sredstva kako bi se dostigli
drugi ciljevi, kao to je leenje bolesti, materijalni uspeh, onemoguavanje
zlonamernih bia i kretanje duha pokojnika na onom svetu.

Prisustvovanje versfcim sahranama bila je glavna svetenika dunost

svetenika brana sa Himalaja. Treba da kaem da su je obavljali sa revnou,
ak nekom vrstom ara koji je nalikovao zadovoljstvu.

Obred sahrane podrazumeva jednu ili dve dae koje porodica umrlog
prireuje za sve lanove manastira kojem je vernik pripadao. Stavie, darovi
u novcu ili naturi se poklanjaju kao neka vrsta nagrade TRAPAMA koji vre
slubu u kui umrlog. Dakle, svetemk-seljak ovih krajeva, ve sam to rekla, je
siromaan i redovno se slabo hrani. Ponekad ovi primitivci retko uspevaju da
sakriju radost kada uju za smrt nekog bogataa iz svog kraja jer im
ona obeava vie dana aenja.

Zreli ljudi uglavnom znaju da prikriju svoja oseanja u tim prilikama, ali
deaci-novajlije koji uvaju stada po umama su iskreni na nepatvoren nain.

Jednog dana dok sam sedela i uivala nedaleko od nekoliko sveteniia-

pastira, doprlo je do nas zavijanje nekog duvakog instrumenta koje je
bilo jedva ujno zbog daljine.

U trenu, deaci koji su se igrali ostali su nepomini, paljivo oslukujui. Isti

zvuk se ponovo uo. Deaci su shvatili:

koljke ree jedan od njih.

Neko je umro odgovori drugi.

Zatim su utke stajali, gledajui se sjajnim oima, smeei se iskusno:

Jeemo meso promrmlja jedan od deaka.

Meutim, u mnogim selima lamaistiki svete-nik trpi konkurenciju vraa.
Obino ovo suparnitvo ne dovodi ni do kakve mrnje; u veini
sluajeva obojica veru ju u svoje potovane metode, kao i u metode svoga
suseda. Mada lamu vie potuju od vraa Bona. sledbenika stare vere
starosedelaca, ili od udotvorca NGAGPE koji se poistoveuje sa slubenim
svetenstvom, ove poslednje smatraju veti-jdm kada treba stupiti u vezu sa
demonima koji na bilo koji nain mogu da nakode ivom oveku ili duhu
umrlog.

Nepredvidiva okolnost dovela me je do otkria na koji nain lama koji vri

slubu odvaja duh umirueg od tela i upuuje ga na pravi put na onom svetu.

Tog sam se dana vraala iz etnje po umi kada sam ula otar i kratak krik
koji nije bio slian nijednom kriku ivotinja koje sam poznavala. Nekoliko
trenutaka kasnije isti krik je bio ponovljen jo dva puta. Krenula sam polako u
pravcu odakle je on dolazio.

Uskoro se pojavi koliba koju mi je sakrilo uzdignuto zemljite. Leei na

trbuhu iza jednog bu-na mogla sam da posmatram ta se dogaa a da me ne
primete.

Dva su svetenika sedela na zemlji, pod drve-em, sputenih oiju u poloaju

meditiranja.

Hik! uzviknuo je jedan od njih. jednostavnim piskavim glasom.

Hik! ponovio je drugi posle nekoliko trenutaka.

I oni su tako nastavljali ne pokreui se i ne govorei, pravei izmeu uzvika

duge intervale u-tamja. Prdmeitila sam da taj krik isputaju sa naporom, kao
da je dolazio iz njihove utrobe. Poto sam ih posmatrala due vremc videla
sam kako je jedan od njih prineo ruku grlu sa izrazom patnje na licu. Okrenuo
je glavu i ispljuvao tanak mlaz krvi.

Njegov drug mu je rekao neto to nisam mogla da ujem. Ne odgovorivi mu

svetenik je ustao i uputio se ka kolibi. Tada sam primetila da je iz njegove
kose virila duga slamka koja je bila uspravna na vrhu njegove glave. ta li je
taj ukras znaio?
Iskoristivi to to je jedan od dvojice TRAPA uao u kolibu a drugi mi okrenuo
lea, pobegla sam.

Cim sam uspela da vidim Davasandupa poela sam da ga ispitujem. ta su ti

ljudi radili? Zato su isputali taj udan krik?

Taj krik objasnio mi je moj tuma je ritualni uzvik koji lama vritel
j obreda isputa pored onoga je upravo umro kako bi oslobodio
njegov duh i isterao ga iz tela kroz otvor koji taj magini slog proizvodi na
vrhu lobanje.

Jedino lama koji je dobio mo od upuenog uitelja da proizvede to HIK! sa

propisanom intonacijom i psihikom snagom sposoban je da deluje sa
uspehom. Kada vri obred pored lea. posle HIK! dodaje uzvik FET! ali treba
dobro da pazi da ne izgovori to FET kada jednostavno uvebava prakti-
kovanje tog rituala, kao svetenici koje ste iznenadili. Kombinacija ova dva
zvuka dovodi nepobitno do odvajanja duha i tela i prema tome lama koji bi
ih tano izgovorio odmah bi umro. Ta opasnost ne postoji kada on vri obred
jer u tom sluaju on onda dejstvuje u ime umrlog i pozajmljuje mu svoj glas na
takav nain da dejstvo tog maginog sloga osea pokojnik a ne lama.

Poto im je psihiku mo da izbace duh van telesnog okvira preneo u to

upueni uitelj uenicima ostaje da vebaju da proizvedu to HIK! sa pravilnom
intonacijom. Priznaje se da su postigli taj cilj kada slamka koja se nalazi, na
njihovoj glavi ostane uspravna i ne padne onoliko dugo koliko to oni ele. U
stvari, pravilno izgovaranje tog HIK! stvara mali otvor na vrhu lobanje i on
obavija slamku. Kada se radi o umrlom, otvor je mnogo iri. Dogaa se da u
njega moe da se uvue mali prst.

Davasandup se veoma zanimao za sve to se odnosi na smrt i na opstanak

duha. Pet ili est godina poto mi je dao ova objanjenja preveo je jedno
klasino delo iz Tibeta o seljenju pokojnika s one strane.

Veina .stranaca, britanskih i orijentalistikih funkcionera, koristilo se

uslugama Davasandupa i odala je priznanje njegovoj sposobnosti. Ja i
pored toga raspolaem sigurnim podacima da mogu da ve-rujem da nikada nisu
upoznali njegovu pravu i raznovrsnu linost koju je umeo tako dobro da
prikriva.
Davasandup je bio okultist, ak u izvesnom smislu mistik. Istraivao je tajne
veze sa Dakinima5 i stranim boanstvima; jako ga je privlailo sve to se
odnosi na tajanstveni svet, uglavnom nevidljivih bia. Isto tako, imao je
naklonost za medi-jumnost. koju. mu neophodnost da radi kako bi mogao da
ivi. nije dozvoljavala da neguje kako bi on to eleo.

Roen u Kalimpongu. vodio je poreklo od Butana i Sikima. ljudi sa planina i

iz uma. Primljen je kao stipendista na Viu kolu u Dardilingu za mlade iz
Tibeta. Zatim je postao slubenik britanske vlade u Indiji i imenovan je za
prevodioca u Baksu Diaru, predelu koji se nalazi na junoj granici Butana.

Tu je sreo lamu koga je odabrao za duhovnog vodu. Zamiljala sam ga po

onome to mi je Da-vasandup priao o njemu a on ga je duboko potovao.
Uinio mi se slinim svima onima sa kojima sam dola u dodir: pomalo uen.
pomalo sujeveran, ali iznad svega dobar i blagorodan.

Ono to ga je razlikovalo od njegovih kolega bilo je to to je on sam imao za

GURUA (duhovnog vou) pravog sveca iji ivot vredi ispriati.

Bio je lutalica koja se odaje mistinim kontemplacijama na jednom udaljenom

mestu u Butanu. Jedan od njegovih uenika iveo je sa njim i sluio ga.

Ta'ko, jednog dana. neki dobrotvor pustinjak doe da ga poseti i ostavi mu

neto novca da kupi zalihe namirnica za zimu. Podstaknut pohlepom, uenik ubi
svog starog uitelja i utee sa novcem:

Lama, koji je smatran mrtvim doao je k sebi. Njegove rane nanete sabljom
bile su teke i starac je strano patio. Da bi zaboravio svoju muku odavao se
meditiranju.

Koncentracija misli, do take do koje je dovode tibetanski mistici, odstranjuje

fiziku osetlji-vost i pomou i najmanjeg stupnja moi umanjuje tu osetljivosl.

Nekoliko dana posle zloina jedan drugi lamin uenik koji je doao da ga
poseti pronaao ga je kako lei nepomian, uvijen u pokriva. Miris koji
se irio iz ve zagaenih rana i iz pokrivaa natopljenog krvlju privukao je
njegovu panju: poeo je da ispituje svoga uitelja. Pustinjak mu je onda
ispriao ta se zbilo i, kako je ovek odmah hteo da ode da potrai lekara u
najbliem manastiru, on mu je to zabranio.

Ako saznaju za stanje u kome se nalazim ree on traie krivca. Kako

on nije umakao daleko pronai se ga i verovatoo e ga osuditi na smrt. Ja to ne
mogu da dopustim. Ako se prouje ta mi se desilo nee imati vremena da
umakne potrazi. Moda e on jednog dana postati bolji i, u svakom sluaju, ja
ne elim da budem uzrok njegove smrti. A sada mi vie ne govorite, idite,
ostavite me samog.

Ne boli me dok meditiram, ali im postanem svestan svoga tela bol koji
oseam je nepodnoljiv.

Pravi istonjaki uenik nipoto ne moe da ne ispuni takvu zapovest. On

shvata da je duh onaj koji zapoveda. Covek se baci niice pred noge
svog GURUA i udalji se. Nekoliko dana kasnije pustinjak je umro sam u svojoj
peini.

Mada se Davasandup divio ponaanju ovog svetog lame takvi moralni ciljevi
su mu se inili suvie nedostinim da bi se trudio da ih postigne. On je
to skrueno priznavao. Ono to ga je neodoljivo privlailo, zbog elje da
postigne natprirodne moi to sam ve rekla, bilo je druenje sa biima iz
okultnog sveta. Da vidi uda, da ih sam stvara, to je bio njegov san. Imao je
sve elje jednog arobnjaka ali nije posedovao znanje i neophodnu moralnu
snagu da ih ostvari.

Suvie esta pojava meu njegovim sunarodni-cima pie. bilo je njegovo

prokletstvo. Ono je podsticalo u njemu uroenu sklonost ka gnevu koji ga
jednog dana umalo nije doveo do ubistva.

Neto malo sam uticala na njega dok sam boravila u Kangtoku. Uspela sam da
mi obea da e razmisliti o potpunom odricanju od fermentiranog pia koje
gospodari svim budistima, ali je bila potrebna mnogo vea volja nego to ju je
imao moj vrsni tuma da bi se na tom putu istrajalo. Bilo mu je nemogue da
se odupre okolini koja je smatrala da opijati se i ostaviti pamet na dnu svog
pehara znai imati svojstva vemog uenika Padmasambave6.

Kada sam ga upoznala. Davasandup je napustio posao u vladi i bio u slubi

prvog uitelja-direkto-ra tibetanske kole u Gangtoku. U toj ulozi
profesora bio je neopisiv.

Posebni prevodilaki radovi ili neki drugi, po-sete i dugi razgovori sa

lamama, upranjavanje okultnih rituala a naroito njegova strast za itanjem
spreavalo ga je da se bavi svojom kolom za koju on, inilo se, uopte
ne zna ni da postoji.

Svuda kuda bi iao, ak i u najintimniji deo svog stana, nosio je neku knjigu i
uskoro poto bi sav bio obuzet njome pao bi u neku vrstu zanosa i zadugo
gubio svest o mestu na kome se nalazi.

Deavalo mu se da proe itav mesec a da ne stupi u odaju koja je sluila kao

uionica, preputajui uenike brizi drugog uitelja koji je imitirao nebrigu
svoga pretpostavljenog onoliko koliko je mislio da je to mogue a da ne dobije
otkaz.

Preputeni sebi deaci su se stalno igrali ili lutali po umama koje su

okruavale kolu, zaboravljajui i ono malo to su nauili.

Meutim doao je dan kada se Davasandup, lica ozbiljna kao Sudija umrlih,
pojavio pred njima, a tada su maliani drhtali celim telom iz iskustva znajui
ta se sprema.

Pre svega morali su da stanu u red ispred svog ispitivaa. Ovaj bi onda
postavljao pitanja jednom ili drugom ueniku koji su bili na kraju reda.

Ako je odgovor bio netaan ili ako uenik ne bi uopte odgovorio njegov drug
koji se nalazio pored njega mogao je da odgovori i ako bi odgovor zadovoljio
nareivano mu je da udari jak amar prvom ueniku i da stane na njegovo
mesto.

Nesrenik koji je dobio uku bio je ponovo ispitivan i ako ponovo ne bi

odgovorio ili bi odgovor bio netaan trei ak iz reda. pod uslovom da vie
zna, trebalo je da mu odvali novu pljusku i da stane na njegovo mesto.

Tako bi nesreno derle. poto bi bilo oamare-no desetak puta, otupelo zbog
ovih neprestanih kazni. moglo da stigne do kraja reda.
Cesto se deavalo da vie uenika koji su stajali jedan pored drugog ne znaju
lekciju. U tom sluaju bi onaj iz grupe koji je najbolje znao delio amare, a
kada bi svi pokazali isto neznanje Dava-sandup bi na sebe preuzeo opte
kanjavanje.

Neki bi deaci oki ovali da suvie jako udare prijatelja i zadovoljavali bi se

time da simuliraju udarac. Loe bi se zbog toga proveli jer je Dava-sandup
budno pratio ta se deava. Ah, junaino govorio bi sa okrutnim
osmehom ne zna kako da to obavi. Doi ovamo, ja u te nauiti. I, tras!
njegova iroka ruka bi prilepila amar na lice deaka koji bi video sve
svece i koji je morao, pod pretnjom da sve ponovo pretrpa, da oa-mari
svoga druga onom estinom koja bi mogla da zadovolji njihovog stranog
uitelja.

Ponekad se kanjavanje nije odnosilo na uenje. U ovoj blagoslovenoj koli u

kojoj se nikakva nastava nije odvijala, preduzimljiv i nesvakidanji duh Da-
vasandupa otkrivao je, meutim, prestupe koji nisu imali veze sa propisanim
zakonima koji su mu se inili suvie popustljivima.

Tada bi se on naoruao tapom AD HOC. zapo-vedio kanjenom da prui ruku

i dri otvorenu aku a onda bi po njenom dlanu deak koji je urlao do-bijao
mnogobrojne jake udarce od strane delata. Ako ne bi ispruio dlan, krivac bi
dobio udarac po glavu.

Dok je rukovao svojom batinom Davasandup je izvodio neku vrstu igre.

skaui pri svakom udarcu koji bi zadao i isputajui zvuan krik hop! kao
to to rade neke rvosee. Tako je uz prisilno uee nesrenog deaka koji je
zbog bola tupkao nogama i uvijao se, primenjivanje kazne poprimalo izgled
avoljeg plesa.

Otkrila sam te udne scene kada sam dolazila u kdlu a da za to uenici nisu
znali, a kada su postali prisni sa mnom naugako i nairoko su mi o tome
priali.

Posle nekoliko dana ili nekoliko nedelja trajanja te profesorske aktivnosti,

Davasandup bi ponovo naputao svoje uenike.

Mnogo bih drugih pria mogla da ispriam koje bi se odnosile na mog hrabrog
tumaa, ak bi neke od njih bile smene kao to su to pripovedanja Bo-kaa.
On je imao mnogo drugih uloga pored uloge uitelja kole, okultiste i
obrazovanog oveka. Ali, mir njegovoj dui, neu da ga kleveem. Onakav
kakvog ga poznajem, poto je stekao znanje zahvaljujui jedino svom istrajnom
radu, Davasanup je bio zanimljiva i simpatina linost. Uvek sam bila
zadovoljna to sam ga srela i mnogo mu se zahvaljujem na onome to mu
dugujem.

Dodala bih da je Davasanup pisac za sada prvog i jedinog englesko-

tibetanskog renika i da je zavrio ivot kao profesor tibetanskog jezika na
Univerzitetu u Kalkuti.

Moja radost bila je velika kada mi je princ-tulku saoptio da jedan pravi

Tibetanac, doktor filozofije sa slavnog Manastirskog univerziteta u Trai-
lumpu7 dolazi da boravi u GOMPI d Ene. nedaleko od Gangtoka i da e
uskoro neki drugi lama, porek-lom iz Sikima, ali koji je studirao u Tibetu, da
se vrati u svoju zemlju.

Uskoro mi se pruila prilika da upoznam ova dva oveka koji su bili savreni
uenjaci.

Prvi, Kuog8 Chos-dzed, pripadao jc porodici starih kraljeva iz Tibeta. Bio je

dugo u zatvoru iz poetikih razloga i pripisivao je slabo stanje svoga zdravlja
zatrovanim namirnicama koje su mu, verovao je on, davali za vreme zatoenja.

Princ iz Sikima. koji je veoma potovao obrazovane ljude, je prihvatio

izbeglicu sa arom. Da bi mu obezbedio ivotne uslove i da bi u isto vreme
nekolicina mladih svetenika iskoristila njegovo znanje, imenovao ga je
opatom manastira dEne u svojstvu profesora gramatike dvadesetorici
uenika.

Kuog Chbs-dzed bio je GELUP PA, u stvari lan obnovljene sekte koju je
osnovao Tseng Kapa (oko 1400), koju su izmeu sebe nazivali sektom utih
kapa.

Strani pisci koji su opisivali uenje i verske obrede crvenih kapa mogli bi
da uvide svoje zablude kada bi videli opata GELUPPA kako se nalazi na elu
svetenika crvene sekte i kako sa njima odrava siubu.
Ne znam da li se lama od Ene revnosno predavao meditiranju i da li mogu da
ga svrstam meu mistike, ali je kao naunik bio neobian. Njegovo pamenje
bilo je kao neka udna biblioteka ija je svaka knjiga spremna da se otvori na
obian znak. Bez napora je navodio po dvanaestinu tekstova. Ova injenica
nije nimalo udna za Tibet, ali ono to iznenauje je savreno razumevanje
najtananijih nijansi tekstova koje je imao Kuog Chbs-dzed.

Bilo iz uviavnosti, bilo iz instinktivnog ponosa zbog svog najstarijeg i

najvieg porekla, kao i zbog porekla njegovog zatitnika, lama od Enea
je retko navraao u prinevu vilu. To je inio jedino u sluaju kada je trebalo
da sa njim razgovara o poslovima koji su se ticali manastira za koji je preuzeo
odgovornost. Ponekad je dolazio kod mene ali sam se ja najee penjala do
GOMPE koja se nalazila na jednom grebenu planine koja je
nadvisivala Gangtok.

Poto bi vie puta razgovarao sa mnom, lama, nepoverljiv kao svi Istoonjaci,
se dosetio zanimljivog lukavstva da bi se uverio u moje poznavanje budizma i
o stupnju mog razumevanja njegovog uenja.

Jednog dana, za vreme moje posete, on izvadi iz fioke list papira na kome je
bio ispisan dug niz pitanja i na najutiviji nain zamoli me da na njih odmah
odgovorim.

Teme na koje je trebalo da odgovorim bile su nejasne i svakako su bile

odabrane sa namerom da me zbune.

Izvukla sam se asno iz ovog iskuenja, izgledalo je kao da ga je ispitivanje

zadovoljilo. On mi je onda priznao da do ovog trenutka nije verovao da sam
bila budista kako sam to tvrdila i poto nije mogao da objasni razloge koji su
me podsticali da ispitujem lame, plaio se da sam to radila iz loih pobuda.

Kasnije mi se inilo da sam ga u to potpuno razuverila i imao je u mene puno

poverenje.

Sledei lama, koji je neto kasnije doao u Gangtok, doao je iz manastira

Tolung Tserpuga, koji se nalazi u pokrajini Lase. On je tu studirao dok je
bio mlad i kasnije se tu vratio kao sekretar poglavara sekte Karmapa (jedna od
najvanijih sekti crvenih kapa).
Zvali su ga Bermiad Kuog (G. od Bermiaka) jer je bio sin gospodara ovog
mesta, jedan od retkih lanova plemstva Sikima koja je pripadala rasi sta-
rosedelaca Lepama.

Kao i Kuog Chos-dzed uao je u red GELON-GA i bio neenja. Maharada u

svojstvu duhovnika zauzimao je jedan stan u palati.

Gotovo svako popodne je navraao, kroz vrtove, u vilu u kojoj je stanovao

princ naslednik i tu smo, u salonu nametenom na engleski nain, razgovarali o
stvarima koje su veoma udne za Zapad.

Volim da se seam ovih askanja tokom kojih sam poela da uklanjam veo koji
nam skriva pravi izgled Tibeta i njegovog religioznog sveta.

Sidkeong TULKU. uvek odeven u svoje sjajne haljine, predsedavao je na

jednom otomanu, jedan sto bio je ispred njega, a ja sam sedela u fotelji, preko
puta njega. Jedna zdelica od finog kineskog porculana na postolju od srebra sa
poklopcem u obliku pagode, ukraena koralom ili tirkizom. bila je smetona
ispred svakog od nas.

Nedaleko od princa, G. od Bermiaka, velianstven u svojoj manastirskoj

haljini i togi zagasitocrve-ne boje, sedeo je u drugoj fotelji, ispred njega se
nalazio stoei sa zdelicom sa tacnom od srebra ali bez poklopca. to se tie
Davasandupa, esto prisutnog, on bi uao kao klesa (na Istdku se kae
kao lotos) pred nama i njegova zdelica, koja se nalazila na tepihu, bila je i
bez tacne i bez poklopca. Tako je propisivala tibetanska suvie komplikovana
eti-kecija kada se radilo o gostima i o davanju poklopaca, tacni i stolica
razliitih visina.

Dok je Bermiak Kuog. vest govornik i uenjak. govorio, tibetanski aj, boje
uvele rue. zainjen maslacem i solju, obilato nam je sluen. Bogati Tibetanci
uvek imaju punu zdelu aja na svom domaaju. Svakodnevna izreka u Tibetu da
bi se prikazali ljudi koji ive u izobilju je: Njihove usne su uvek natopljene
ajem ili pivom. Zbog mog potovanja za izvorni budizam jedino su aj
sluili na ovim skupovima.

Jedan mladi sluga ga je donosio u ogromnom ajniku od srebra. On bi kruio

drei ga u visini ramena, a zatim ga je sputao ka naim tacnama. ve-tim i
proraunatim pokretima svetenika koji vri obred. Nekoliko miriljavih
tapia, koji su goreli u jednom uglu odaje, ispunjavali su je mirisom koji
se razlikovao od svih indijskih ili kineskih tamjana koje sam mirisala za vreme
svojih putovanja. Ponekad je do nas sa kapele palate dopirala, oslabljena
daljinom, polagana i setna melodija, potresno melankolina. . . A lama od
Bermiaka bi nastavljao da govori, opisujui ivot i misli mudraca i
metafiziara koji su iveli ili jo uvek ive u zabranjenoj zemlji ija je granica
tako blizu.

Kuogu Chos-dzedu i Bermiaku Kuogu dugujem to sam, pre svega, uvedena u

malo poznatu veru l&maiiista koja se odnosi na smrt i njen, onaj manje poznat
vid.

Kako ,je prvi od ovih lama pripadao sekti utih kapa, a drugi sekti crvenih
kapa, uverila sam se dok sam ih sluala da su moja saznanja
upravo predstavljala opteprihvaeno miljenje a nikako odreeno uenje
prihvaeno od jedne a odbaeno od druge sekte.

Stavie, tokom sledeih godina imala sam priliku da na raznim podrujima

Tibeta razgovaram sa drugim lamama. Kako bih ugodila itaocu u
daljem tekstu grupisala sam sutinu ovih razliitih saznanja.

Obini ljudi uglavnom smatraju da budisti veru ju u reinkarnaciju due, ak i u

seljenje dua. To je greka. Ono emu budizam ui je da energija
stvorena mentalnom i fizikom aktivnou nekog bia uzrokuje pojavu novih
mentalnih i fizikih fenomena po raspadanju tog bia posle smrti.

O ovoj temi postoje mnoge iscrpne teorije; izgleda da su mistici Tibeta dublje
sagledali ovaj problem od veine drugih budista.

Ne bi trebalo insistirati na injenici da su koncepcije filozofa razumljive

jedino eliti. Sto se tie niih slojeva, mada one ponavljaju osnovni credo: Svi
su agregati nepostojani, ne postoji nikakvo ja u osobi, oni ostaju vezani za
jednostavnije verovanje u neodreeno bie koje se seli iz jednog u drugi svet,
poprimajui razliite oblike.

Meutim, lamaisti shvataju ivote hodoaa sasvim razliito, na drugaiji

nain od svojih istomiljenika iz junih krajeva: Cejlona, Burme itd. Po njima,
jedan manje-vie dug period vremena protre od trenutka smrti i trenutka kada
se pokojnik ponovo raa u jednoj od est vrsta ivih bia koja oni priznaju.
Ovih est vrsta bia su: 1. bogovi; 2. nebo-govi, vrsta Titana; 3. ljudi; 4. ne-
ljudi, ova vrsta podrazumeva genijalce, duhove, vile itd., neki od njih su dobri
drugi zli; 5. ivotinje; 6. yidag, monstruozna bia koja nadzmenino mue glad
i e i stanovnici razliitih istilita koji podnose strane muke.

Nijedan od ovih ivota nije veit. Smrt postoji za sve. za bogove kao i za
nesreemke koji stenju u istilitu, a smrt prati ponovno roenje bilo u
istoj vrsti bia ili u nekoj razliitoj vrsti.

Po narodnom verovanju pokojnik se ponovo vraa u ivot koji je manje-vie

srean, ve prema dobrim ili loim delima koja je poinio. Lame, koji su
prosvetljeniji, ue da svojim delima i svojim mislima ovek ili bilo koje
drugo bie, razvijaju u sebi samima sposobnosti koje sasvim prirodno vode ka
ivotnoj sudbini i u odnosu su sa njom. Drugi, pak govore da svojim delima, a
naroito duhovnom aktivnou, jedno bie preobraava prirodu supstancije
od koje je nainjeno i tako se ono samo preobraava u boga, ivotinju,
prokletnika itd.

Dovde se ove teorije uopte ne razlikuju od teorija prihvaenih od veine

budista. U daljem tekstu lamais'tiko miljenje biva razliito.

Pre svega treba naglasiti da je ve prihvaena vanost umesnosti, spretnosti,

od nekih budistikih sekti mahajanista, znatno uveana kod lamaista.

Onaj ko je spretan, ivee udobno ak i u paklu kae jedna veoma popularna

poslovica u Tibetu. Vie od bilo kakvih objanjenja treba shvatiti miljenje
lamaista povodom onoga to oni pod-razumevaju pod THABS: metodom.

Tako, dok veina njihovih istomiljenika veruje da se sudbina pokojnika

matematiki izraunava prema njihovoj moralnoj vrednosti, lamaisti
pretpostavljaju da je onome ko je vest mogue da preobrazi i da pobolja
svoju sudbinu POST MORTEM i da se ponovo rodi u to je mogue boljim
uslovima.

Kaem: to je MOGUE boljim, jer uprkos njihovog poverenja u dejstva

sposobnosti teina uinjenih dela (NIEUN LAS) jo uvek ostaje vaea, ve-
ruju oni, i to je znaajna sila, ponekad toliko znaajna da su svi napori
pokojnika, ak i napori prosvetljenog udotvorca koji se zanima za svoju
sudbinu, u nemogunosti da zaustave duh koji se uri ka ponovnom roenju
koje je bedno.

Kasnije u vam dati jedan primer o tome.

Poimo od ideje da je metoda, umeanost, sve u svemu, od bitne vanosti.

Lamaisti smatraju da umetnosti dobrog ivljenja treba dodati umetnost znanja
umiranja i da se s one strane moe dobro snai.

Posveeni smatraju da maju ta ih oekuje posle smrti, a oni koji su zadubljeni

u razmiljanje su unapred videli i iskusili senzacije koje prate smrt. Oni,
dakle, nee biti ni iznenaeni, ni dirnuti ako im njihova sadanja linost nije
po volji i TO to e pratiti taj put poto svesno preu na on.u stranu, tu e se
kretati sa potpunom spoznajom puteva, staza i bogova ka kojima oni vode.

Sta je to TO to prati put poto je telo postalo le? Lamaisti razlikuju jednu od
mnogobrojnih svesti: to je svest o svome ja ili prema jednom drugom
znaenju elja za ivotom.

Dopustiu sebi da pod terminom duh oznaim putnika ije emo putovanje
pratiti s one strane. Mada ovaj termin loe odraava ideju koju obrazovani
Tibetanci izraavaju reju YID KY RNAM-PAR CHESPA, on ima tu prednost
da je dobro poznat Zapadnjacima i ja sam. uostalom, primorana da ga
upotrebim zbog nemogunosti da naem neki drugi odgovarajui u evropskim
jezicima.

Posveeni su, kao to sam rekla, sposobni da sauvaju lucidnost duha dok se
vri raspadanje njihove linosti i da preu iz ovog sveta u drugi svet potpuno
svesni onog to im se deava. Nije li im ba zbog toga nepotrebna iija pomo
u njihovom poslednjem asu kao i nije li izvoenje religioznih obreda potpuno
nepotrebno?

Ni u kom sluaju nije isto sa obinim ovekom. a pod obinim ovekom se

ovde podrazumeva bilo ko, svetemk ili neki laik koji ne poznaje uenje
o smrti, a kojih je velika veina.
Lamaista ne preputa ove neznalice sebi samima. Dok su u agoniji i kada
izdahnu lama ih poduava onome to nisu nauili tokom ivota. On im
objanjava prirodu bia i stvari koje im se priviaju, razuverava ih, a naroito
ne prestaje da im oznaava pravac kojim treba da idu.

Prva briga lame koji bdi nad samrtnikom je da se trudi da ga sprei da zaspi,
da se onesvesti ili da padne u komu. On mu oznaava uzastopne odlaske raznih
svesti koje su inile njegova ula: svest ula vida, svest ula mirisa, svest
ukusa, svest oka, svest nosa, jezika, lela, uha. u stvari postupno gubljenje ula
vida, mirisa, ukusa, dodira, sluha. U sada bezoseajnom tclu misao je ta koja
treba da bude aktivna i da vodi rauna o pojavi koja se deava. Treba istisnuti
duh iz njegovog oklopa kroz vrh lobanje jer ako bi se oslobodio nekim drugim
putem, njegovo kasnije blagostanje moe da bude ozbiljno ugroeno.

To izdvajanje duha je, kao to sam ve kazala, propraeno ritualnim uzvikom

HIK! posle koga sledi PHET! Pre nego to ga izgovori lama treba da
se potpuno koncentrie, da se poistoveti sa onim koji je upravo izdahnuo i da
uini napor koji bi trebalo da uini pokojnik da bi doveo do izdizanja duha
do vrha lobanje sa takvom snagom da na njoj stvori neophodni otvor koji e
duhu omoguiti prolaz.

Posveeni koji su sposobni da sami dovedu do tog uzdizanja duha do vrha

glave sami izgovaraju HIK! i PHET! koji oslobaaju kada doe kraj. Oni na
ovaj naoin mogu i da izvre samoubistvo i govori se da neki to i ine.

Zatim duh osloboen tela poinje obino hodoae. Mada je narodno

verovanje nainilo od ovoga pravo putovanje kroz stvarna mcsta nastanjena
isto tako stvarnim linostima, obrazovaniji lamaisti ga smatraju prikazom
subjektivnih vizija, snom koji duh sam stvara pod uticajem svojih raznovrsnih
tenji i prolog ivota.

Neki tvrde da odmah posle svog oslobaanja duh dobi ja svoju intuiciju, koja
je brza kao munja, o uzvienoj stvarnosti. Ako je sposoban da uhvati tu
svetlost, on je najzad osloboen zaaranog kruga reinkarnacija i stalnog
umiranja. Dosegao je stanje nirvane.

Ipak, to je redak sluaj. Uglavnom je duh zaslep-ljen tom iznenadnom

svetlou. On okleva dok ga vraaju nazad njegova lana poimanja, njegova
privrenost individualnom ivotu, njegovom ja i zadovoljstvima koja je
osetio pomou ula. Ili mu ak znaenje onoga to vidi potpuno uzmie, isto
kao to okolna zbivanja esto izmiu oveku zaokupljenom svojim poslovima.

Obian pokojnik, koji je otiao na drugi svet dok je bio u nesvesti, ne shvata
odmah svoj poloaj kada ga postane svestan. Tokom vie dana on govori
osobama koje su delile sa njim njegovo staro prebivalite i udi se to mu niko
ne odgovara i ne primeuje njegovo prisustvo.

Jedan lama iz manastira Li tanga (istoni Tibet) mi je ispriao da su umrli

pomou PAOS-medijuma. davali na znanje da se upinju da se domognu
predmeta 'koji su im pripadali, da uzmu plug da bi otili da obrauju zemlju ili
da otkae sa eksera odelo kako bi ga obukli. Oni se ljute to ne mogu da uine
ove uobiajene pokrete.

U ovom sluaju duh umrloga je smeten. ta mu se dogodilo? On opaa

nepokretno telo koje je slino njegovom, oko njega se nalaze lame. Da li je
mogue da je umro?

Prostoduni veruju, da bi se u to uverio, osloboeni duh treba da doe na

mesto na kome ima peska i da na njemu pogleda tragove svojih stopala. Ako
zapazi da je stopalo naopako okrenuto, u stvari ako je peta napred a noni prsti
pozadi vie uopte ne treba da sumnja: sasvim je i potpuno mrtav.

Ali, rei ete, kakav je to duh koji ima noge? To nikako nije duh koji je u
telu. ve eterino telo za koje je on jo uvek vezan.

Tibetanci veruju u dvojnika isto kao i stari Egipani. Tokom ivota, u

normalnom stanju, taj dvojnik je tesno povezan sa telom. Meutim, iz-vesne
okolnosti mogu da ga odvoje od njega i onda moe da se vidi na drugom mestu
od onog na kome se nalazi telo ili da nevidljivo putuje.

To odvajanje tela i njegovog dvojnika se kod nekih osoba vri nerado, a oni
koji su se podvrgli vebi AD HOC mogu. kau Tibetanci. da to izvode po elji.
Odvajanje ipak nije potpuno, postoji veza koja povezuje dva oblika i odoleva
izvesno vreme posle smrti. Raspadanje lesa uglavnom povlai za sobom, ali
ne obavezno, raspadanje dvojnika, a u nekim sluajevima on moe da ga
nadivi.
U Tibetu se pria o ljudima, koji su za krai ili dui vremenski period bili u
stanju obamrlosti kako kasnije opisuju razliita mesta u kojima kau da su bili.
Neki su se zadovoljili time da posete zemlje u kojima borave ljudi, dok drugi
priaju o putovanjima u raj, 'istilite ili Bardo, u te prelazne krajeve u kojima
duh luta sa mrtvacem ekajui da se ovaploti.

Ova jednostavna putovanja nazivaju se DELOGIMA to znai povratak s one

strane.

Ako su prie DELOGA razliite kada se radi o poseenim mestima i

dogodovtinama na putovanju, svi se uglavnom slau kada opisuju utiske te
nazo-vi-smrti kao veoma prijatne.

Jedna ena koju sam srela u jednom selu Tsa-varonga i koja je nekoliko meseci
ranije beivotno leala itavih ncdelju dana priala je da je bila prijatno
iznenaena lakoom i pokreti jivou svoga novog tela koje se kretalo
strahovitom brzinom. Bilo je dovoljno da zaeli da se nae na nekom mestu pa
da se odmah tamo i stvori, mogla je da prelazi reke hodajui po vodi, da
prolazi kroz zidine itd. Jednu jedinu stvar nije mogla da uradi a to je
da presee vrpcu nainjenu od gotovo nevidljive materije koja ju je vezivala
za njeno staro telo koje je savreno dobro vi dola oprueno na lea ju. Ta
vrpca je bila beskrajno dugaka i smetala je njenoj pokretljivosti. Ona me je
sputavala, govorila je.

Jedan ovek, DELOG koga je moj usvojeni sin sreo dok je bio mlad opisivao
je to stanje na isto-vetan nain.

Svakako, kako DELOG nije pravi pokojnik nita ne dokazuje da su senzacije

koje je on za vreme obamrlosti osetio sline onima pravih mrtvaca, ali kao da
Tibetance ta razlika ne zbunjuje.

Kada ovek koji umire ispusti svoj poslednji dah odeven je u odelo okrenuto
naopako (prednja strana haljine privezana je za zadnju), zatim je zakaena
na nain kako to ine budisti, prekrtenih nogu ili pak savijenih kolena koja
dodiruju grudi. Zatim se. na selima, telo stavlja u kotao. Cim se le iz njega
izvadi, kotao zagaen tenou koja je posledica raspadanja, se valjano opere
i u njemu se sprema supa ili aj koji se slui onima koji su doli na pogreb.
Truljenje je sporo u Tibetu. Nadmorska visina centralnih i severnih krajeva
spreava raspadanje, ali u toplim dolinama u kojima je klima vlana leevi
koji se uvaju osam ili vie dana ire teak zadah.

Ovaj detalj ni najmanje ne smanjuje apetit TRAPA koji nastavljaju da dele

savete pokojniku i da mu oznaavaju puteve kojim treba da ide, a koje treba da
izbegava -s one strane. Oni obeduju pored mrtvaca i SA njim. jer ga glavni
vrilac slube izriito poziva sledeim recima:

Neko. neka tvoj duh odmah doe ovde i neka se nahrani!

U umovitim predelima Tibeta tela se spaljuju. Stanovnici prostranih goleti

centralnog i severnog dela, ije je jedino gorivo stona balega,
leeve preputaju divljim ivotinjama, bilo na mestima koja su odreena za to,
nedaleko od sela ili bilo gde na planinama kada se radi o nomadima ili
o ljudima koji ive na usamljenim mestima. Kada se radi o telima visokih
verskih dostojanstvenika ona se, ponekad, balsamuju dvostrukim procesom:
usoljavanjem i kuvanjem u maslacu. Ove mumije nazivaju se MARDONZI.
Obavijaju ih platnom, prave pozlaene posmrtne maske i tako pripremljene
zatvaraju u mauzolej od masivnog srebra, ukraen dragim kamenjem. U nekim
od ovih grobnica staklo koje je smeteno u visini glave mrtvaca omoguava da
se vidi njegovo pozlaeno lice. Ostale poznate lame se jednostavno spaljuju
pomou maslaca i njihove se kosti uvaju u raskonim grobnicama.
Svi tibetanski spomenici na grobovima imaju oblik CORTF.NA. to je
imitacija stupa starih budista.

Potpadajui pod uticaj budistikih ideja kada se radi o uzvienosti milosrdnih

dela. lamaisti u pogrebu vide priliku za uzvienu vrstu milostinje. Pokojnik je
eleo ili se bar pretpostavlja da je e-leo da njegovo telo slui, kao
njegov poslednji dar, da nahrani one koje glad mui.

Delo koje se zove Vodi duha umrlih s one strane9 kazuje o tome sledee:

1. Telo se prenosi na vrh jedne planine. Tamo se ruke i noge seku veoma
otrim noem. Utroba, srce. plua, izloeni su na zemlji. Ptice, vukovi i lisice
se hrane njima;

2. Telo se baca u neku svetu reku. Krv i sokovi se rastvaraju u plavoj vodi.
Ribe i vidre jedu meso i salo;

3. Telo se spaljuje. Meso. kosti i koa se pretvaraju u gomilu pepela. Tize10

se hrane mirisom;

4. Telo se zakopava. Meso, kosti i koa su hrana crvima.

Porodice koje imaju sredstva da plate lame koji vre slubu ponavljaju
pogrebnu slubu svakog dana svakih est sati otprilike, poevi od sata kada je
pogreb obavljen. Zatim se pravi figura od drvenih tapia koja se odeva u
odeu koja je pripadala umrlom. Glava je nainjena od lista har-tije. Ponekad
je na njemu naslikan mrtvac, ali se najee ovi listovi papira ve odtampam
kupuju u manastiru. Ima ih dve vrste: na jednima je lik mukarca, na drugima
lik ene. Ispod slika je os-tavljeno prazno mesto da se na njemu napie
ime pokojnika ili pokojnice.

Zatim se ponovo obavlja jedna verska ceremonija a pri njenom kraju lama pali
list hartije koji predstavlja mrtvaca. Odea u koju je lutka odeve-na pripada
lami kao deo njegovog honorara.

Smatra se da su, posle ovog simbolinog paljenja, veze koje su jo uvek mogle
da vezuju umrlog za ive definitivno prekinute.

Tibetancd strahovito ele da izbegnu svaku vezu sa pokojnicima. Naroito

seljaci upotrebljavaju savreno jasne rei kako bi ih udaljili.

Neposredno pre iznoenja lesa iz kue, dok mu se daje poslednji obrok,

stariji lan porodice ga nagovara na ovaj nain:

Sluaj ti Neko kae on ti si umro. Utuvi to dobro. Vie nema ta

ovde da trai Jedi dobro poslednji put, treba da pree dug put, vie klisura
da pree, postani snaan, a onda se vie ne vraaj.

ula sam jo udnije rei.

Poto je ponovio pokojniku da on vie ne pripada ovom svetu i poto ga je

zamolio da se u njemu vie ne pojavljuje, govornik je dodao:
 Pagdine. obavetavam te da je tvoju kuu unitio poar. Sve to si imao.
izgorelo je. Onaj koji te je spalio odveo je tvoja dva sina kao robove zbog
tvog zaboravljenog duga. A to se tvoje ene tie, ponovo se udala. Pa poto bi
te oalostilo da vidi itavu tu nesreu, dobro pazi da se vie ne vrati.

Zbunjeno sam sluala nabrajanje tih stranih nevolja.

Kako se toliko nesrea dogodilo? pitala sam jednog od prisutnih.

Uopte se nita nije dogodilo odgovorio mi je lukavo prepreden jak.

Kua i stoka su u redu. ena mirno sedi kod kue sa svojim sinovima. Sve
ono reeno je da se umrlome zgadi da se vie ne bi premiljao da se vrati kui.

Ovo lukavstvo kao da je veoma naivno za ljude koji dvojniku priznaju

sposobnost da vidi ta se na _ ovome svetu zbiva.

Lama obrednim recima, mnogo odabranijim od ovih ljudi iznajmljenim od

strane seljaka, isto tako nalae umrlom da sledi svoj put bez gledanja unazad,
ali ovo mu se preporuuje zbog njegovog dobra. dok obian svet misli samo o
tome da izbegne prisustvo TAJNOG POVRATNIKA koga smatra OPASNIM.

Dok se sve ove ceremonije obavljaju duh putuje 'kroz Bardo. S vremena na
vreme pred njima se pojavljuju sjajna bia uzviene lepote, kao i neka druga
odvratnih oblika, razliito obojeni putevi i gomila udnih privienja.
Dezorijentisan, duh mahnito luta meu svim ovim privienjima koja ga
i zastrauju. Ako uspe da uje uputstva koja mu lama koji vri slubu daje i da
ih sledi, on moe, kao upuena posveeenik, u svesnom delu s one strane, da
poe putem koji e ga dovesti dotle da se ponovo rodi meu bogovima. Ali
oni koji za ivota nisu nauili ta je to Bardo i koji u njega dospevaju obuzeti
aljenjem to naputaju ovaj ivot, ne mogu nikako da se okoriste sa vetima
koje dobijaju. Moda ih ak i ne uju.

Tako oni proputaju priliku da budu spretni, da se pomou umenosti na

najjednostavniji nain izbave od posledica svojih ranijih dela. Sreni
putevi su iza njih. Ljudski ili ivotinjski oblici su ispred njih i zavarani
halucinacijom priinjava im se da peine vide kao palate u koje ulaze,
verujui da e u njima nai prijatan odmor. Oni su sami odredili prirodu svog
ponovnog roenja. Ovaj e biti pas a onaj sin poznatih ljudi.
Prema drugim verovanjima, veliki broj onih koji uopte nisu dosegli duhovno
prosvetljenje POST MORTEM shvatajui odmah smisao privienja koje
vide posle smrti putuju kao zastraeno stado kroz privienja Bardoa, sve do
suda Cindje koji sudi umrlima. Ovaj prouava njihova uinjena dela u og-
ledalu u kome se odraavaju ili ih pak meri sa nekom vrstom crnih ili belih
kamiaka i prema odnosu u kome dobro ili zlo preovlada. oznaava svet u
kome e se duh ponovo roditi, kao i posebne uslove tog ponovnog roenja: lep
ili ruan fiziki izgled, intelektualne sposobnosti, drutveni poloaj roditelja
itd.

Kada se duh nade pred tim nepristrasnim i neumoljivim sudijom. vie se ne

postavlja pitanje da se neko spase -spretnou-. Uostalom, umenost moe
da koristi jedino u granicama u kojima to valjanost dobrih dela omoguava. O
tome sam ve pisala i taj pojam u potkrepiti jednom veoma karakteristinom
priom iz Tibeta, kojoj inae ne nedostaje humora.

Jedan veliki lama TULKU proveo je svoj ivot u lenarenju. Mada su mu u

mladosti pribavili izvrsne profesore, mada je njegova biblioteka, nasleena od
njegovih prethodnika, bila ogromna i mada je uvek bio u drutvu poznatih
obrazovanih ljudi, jedva da je znao da ita. Dakle, taj lama je umro.

U to vreme iveo je neki udan ovek. udotvorac i filozof stroga dranja, ije
je ponekad prostaki udno ponaanje u opisivanju ega su njegovi biografi
ba preterali podstaklo stvaranje mnogobrojnih pria rableovskog tipa koje
sa zadovoljstvom sluaju u Tibetu.

Dugpa Kinlegs. tako se zvao. putovao je shodno svom skitnikom obiaju,

kada je. poto je stigao do jednog potoka, sreo jednu devojku koja je dola da
sa njega zahvati vodu.

Bez rei. on se iznenada baci na nju, elei da je siluje. Devojka je bila

snana, a Dugpa Kinlegs ve u godinama: ona se tako ogoreno borila da
je uspela da pobegne i istog trena je otrala u selo da gnusni doivljaj ispria
svojoj majci.

Dobra ena se zapanjila; ljudi iz kraja bili su ljudi od reda. ni na koga od njih
nisu mogli da posum-n.ja.ju. bednik mora da je bio neki tuinac. Ona je
zatraila od svoje keri da joj detaljno opie nasrl-ljivca.
Dok joj je ki opisivala napasnika majka je razmiljala. Prisetila se da je
tokom jednog hodoaa srela DUBTOB A,: Dugpu Kinlegsa, a opis koji je
dobila savreno je odgovarao opisu tog svetog o-veka i neshvaenog
ekscentrika.

Vie nije bilo mesta sumnji. Dugpa Kinlegs bio je taj koji je hteo da
zloupotrebi njenu ker.

Seljanka je poela da razmilja. Principi koji odreuju ponaanje veine ljudi

nikako se ne mogu primeniti na one koji poseduju natprirodna
znanja. DUBTOB ne potpada ni pod kakav moralni ili neki drugi zakon,
njegova dela odreuju vii razlozi koje obini ljudi ne mogu da shvate.

Keri ree onda ona ovjek koga si srela je veliki Dugpa Kinlegs.
Sve ono sto on ini dobro je. Vrati se na potok, prostri se pred njim i pristani
na sve to on bude eleo.

Devojka se tamo vratila i pronala DUBTOBA kako sedi na jednom kamenu

zadubljen u misli. Ona se prostre i izvinjavajui se to mu je pruila
otpor zbog toga to ga nije poznavala, izjavi da mu je na usluzi.

Sveti ovek slee ramenima.

Dete moje ree on ene ne pobuuju nikakvu elju u meni. Ali uj:
veliki lama iz sused-nog manastira umro je kao neznalica i vodio je nedostojan
ivot poto je zanemario sve prilike koje su mu bile pruene da se obrazuje.
Video sam njegov duh kako luta kroz Bardo privuen nedostojnim ponovnim
roenjem i eleo sam dia mu iz saaljenja omoguim ljudsko telo. Ali snaga
njegovih loih dela mi to nije dozvolila. Vi ste pobegli i dok str bili u seliu
onaj magarac i ona magarica koje vi vidite tamo na onoj livadi su se sparili.
Uskoro e se veliki lama roditi u obliku magarenceta.

Veina pokojnika pokorava se elji koja im je izreena na odluan nain tokom

pogreba i uopte se ne odaziva na vapaje ivih. Ovi. poto dou do
11 zakljuka da je njihova sudbina konano sreena s one strane, misle da je
ona sreena na njima odgovarajui nain.

Meutim, neki umrli nisu diskretni na isti nain. Oni se esto u snovima
javljaju svojim blinjima ili svojim prijateljima. Tako dolazi do sitnih
nezgoda u njihovom bivem boravitu. Po Tlibetancima ovi dogaaji pokazuju
da je pokojnik nesrean i da zove u pomo.

Postoje lame-vrai koji mogu da se upitaju za savet u ovakvim sluajevima.

On onda predoava koje obrede treba obaviti, kakvu milostinju treba ude-1 iti
i koje svete knjige treba itati da bi iezlom bilo bolje.

Ipak, veliki broj ljudi, naroito oni u pograninim krajevima, u tim situacijama
vraaju se ritualima koje propisuje stara vera tog kraja.

Oni misle da ba umrlog treba uti. U tom sluaju neophodno je da jedan medij
um mukarac ili ena (PAO ili PAMO) pozajmi svoje telo
duhu pokojnika i da govori umesto njega.

Duhovne seanse u Tibetu uopte ne nalikuju seansama u naim zemljama; ni

mrak, ni tiina nisu potrebni, ponekad se one odravaju napolju.
Medijum uopte nije uspavan niti nepokretan, on se nekontro-Jisano batrga.

Seansa poinje jednolinim pevanjem koje je praeno bubnjem i zvonom.

Medijum izvodi neku vrstu igre koja je u poetku spora, a zatim sve bra,
a onda grei se poinje da drhti. Bie sa drugog sveta: genije, demon ili duh
umrlog ga je zaposeo. On onda pomahnita i najavljuje isprekidanim glasom da
nevidljiva linost eli da komunicira sa prisutnima. .Tako je teko razumeti
isprekidane rei koje PAO ili PAMO izgovaraju, a kako je od izuzetnog
znaaja znati ko kroz njih govori i sakupiti sva obavetenja njihovim
posredstvom, dunost da ih paljivo sluaju poverena je najpametnijim ljudima
iz sela.

Dok ove seanse traju deava se da se razni bogovi ili razliiti duhovi doepaju
meijuma jedni za drugima. Ponekad se medijum. pod dejstvom nekog od njih.
neoekivano upuuje ka jednom od prisutnih i dobro ga izlema. Ova
neoekivana kazna se uvek podnosi bez i najmanjeg otpora. Tibetanci
smatraju da ona ima za ciij da iz onoga ko je podnese istera demona koji se u
njemu smestio bez njegovog znanja i koga je duh koji je zavladao medijumom
otkrio.

Umrli koji na drugom svetu pate uglavnom pri-po voda ju svoje nedae.
 Dok sam putovao rekao je jedan od njih prisustvovao sam jednoj
seansi i upoznao jednog demona koji me je odvukao u svoje boravite.
Nainio je od mene svog roba, grubo se ponaa prema meni i tera me da bez
odmora radim. Imajte milosti! Oslobodite me da bih najzad mogao da doem
do Raja Velikog' Blaenstva.

Majka oveka koji je govorio, njegova ena i n'iegova deca gorko su plakali.

Porodice do kojih takve molbe dou ubudue misle jedino o tome kako da
oslobode jadnog pokojnika.

Meutim stvar nije jednostavna. Pre svega treba stupiti u vezu sa demonom i
pregovarati sa njim o kupovini njegovog zarobljenika.

Posrednik koga odabiraju je esto vra Bon. On obavetava roditelje

zarobljenog da njegov demonski gospodar zahteva rtvu: treba mu prineti
svinju ili kravu kako bi ga oslobodili.

Poto podnesu rtvu, Bon pada u neku vrstu zanosa. Njegov duh ili njegov
dvojnik odlazi u boravite demona.

On putuje, put je dug, muan, naikan preprekama. to pokazuje grenje vraa

koje je razliito od grenja L. on sedi dok mu se glava i gornji deo tela
pokreu. Bujica neprekidnih rei tee sa njegovih usana i pripoveda sve
tekoe poduhvata u koji se upustio.

On je mnogo vie nerazumljiv nego PAO i samo najvetiji od prisutnih uz

veliku muku uspevaju da uhvate smisao onoga to pria.

Evo vra je dostigao cilj, uhvatio je duh i hoe da ga odvede. Demon je dobio
odgovarajuu otkupninu. ali je obino loe volje i pokuava da zadri svoga
roba. Bon se bori sa njim. uvija se. zadihano die, isputa krike.

Porodica i prijatelji umrlog uznemireno prate faze ove drame koja se odvija
pred njima i njihova radost .izbija kada iznureni vra izjavi da je uspeo i da je
odveo duh na neko prijatno mesto.

Retko se deava da pokuaj uspe otprve. Prisustvovala sam veini pokuaja

spaavanja u kojima vra, posle ispoljavanja neobjanjivih napora, objavljuje
da mu je demon preoteo duh.

U tom sluaju sve poinje iz poetka.

Kada se briga o spaavanju duha iz -ropstva poveri jednom od lama.

nikakva se rtva ne prinosi za njegovo otkupljivanje i obredi koji se
poduzimaju nipoto nemaju karakter trgovine. Lama, vest u magijskom
ritualu, smatra se dovoljno snanim da ubedi demona da oslobodi rtvu.

Stanovnici Tibeta u pravom smislu rei su se. pod U'ticajem budizma, odrekli
prinoenja na rtvu ivotinja ali je daleko od toga da je to sluaj i sa Ti-
betancima sa Himalaja koji su tek u neznatnoj meri lamaisti i u stvari su pravi
amanisti.

Verovanja obrazovanih lama kao i verovanja kontemplativnih mistika, veoma

se mnogo razlikuju od verovanja prostog sveta kada se radi o sudbini duha s
one strane. Pre svega mnogobrojne epizode putovanja kroz Bardo oni vide
kao isto subjektivne vizije. One, veruju oni, zavise od ideja koje smo
za ivota negovali; raj, pakao, sudija umrlih itd. pojavljuju se onima koji su u
njih verovali.

Jedan GOMCEN12 iz orijentalnog Tibeta mi je povodom toga ispriao sledeu

priu:

Glavni posao jednog slikara bio je dekoracija unutranjeg dela hramova. On

je, izmeu ostalog, slikao fantastina bia. ljudska tela i ivotinjske glave

za koje se smatra da su sluge sudije umrlima. Njegov jo uvek mali sin je esto
bio pored njega dok je ovaj radio i zabavljao se dok je gledao ove
monstruozne oblike kako se pojavljuju na freskama. Dakle, dogodilo se da
deak umre i kada je uao u Bardo susreo je strana bia na iji se izgled
ve privikao. Daleko od toga da ih se uplai, poeo je da se smeje: Oh. rekao
je. sve vas poznajem, moj tata vas slika na zidovima. I on je hteo da se igra
sa njima.

Jednog sam dana upitala lamu od Enea kakve bi mogle da budu subjektivne
vizije POST MORTEM jednog materijaliste koji smrt smatra potpunim
unitenjem.

Moda odgovorio mi je lama ima vizij koje odgovaraju verovanju

koj'e je imao u detinjstvu ili ono u to se verovalo u njegovoj okolini.
Prema njegovom stepenu inteligencije i prema njegovoj trenutnoj lucidnosti, on
e ispitivati i analizirati ono to e mu se priviati dok e mu se razmiljanja
i injenice koje su ga navele da za ivota negira njihovo postojanje
pojavljivati. On tako moe da doe do zakljuka da je to obina fatamorgana.

Neki manje obrazovan ovek, ije je verovanje u krajnje unitenje pre rezultat
ravnodunosti, mentalne lenosti nego rezonovanja. moda nee imati nikakva
privienja. To nikako nee spreiti energiju koju su stvorila njegova uinjena
dela da ide svojim tokom i da se manifestuje novim pojavama. Obinim
reima: to u svakom sluaju nee spreiti da se materijalist ponovo rodi.

Od kako sam dola u Sikim mnogo sam radila, to su potvrivale mnogobrojne

sveske pune beleaka. Poverovala sam da mogu da sama sebi dopustim malo
odmora. Leto se pribliavalo, toplije vreme pod-staklo me da preduzmem
putovanje po severu zemlje.

Put koji sam izabrala je izvrstan put za mazge koji vodi iz Cangtoka u Kampa
Dzong i u Sigatce u Tibetu. Postepeno se uspinjui od Dikua koji je izgubljen
u tropskoj dungli, na obali Tite, penje se Uz pritoku ove reke sve do njenog
izvora i prolazi kroz divne predele. Na otprilike 80 kilometara od Gangtoka i
na nadmorskoj visini od 2400 metara, ovaj put prolazi kroz selo koje se zove
Laten. Ono e odigrati vanu ulogu u zbiru mojih iskustava koja se odnose na
lamaistiki misticizam.

Taj mali skup brana koji su poluzemljoradnici i polupastiri nalazi se na

krajnjem severu Sikima. na putu koji vodi ka granici Tibeta.

Jedan skroman manastir koji se nakrivio na jednoj izboini nadvisuje seljake

kue.

Tamo sam svratila ve sutradan po svom dolasku. Povukla sam se posle krae
posete poto sam zakljuila da mi taj manastir ne moe pruiti nita zanimljivo
kada se jedna prilika provue kroz os-vetljen prostor irom otvorenih vrata i
jedan se lama pojavi na pragu.
Kazala sam lama. ali ovek koji je doao nije nosio manastirsku odeu mada
nije bio obuen ni na obian nain. Njegovo odelo sainjavala je bela suknja
koja je dosezala do glenjeva i jedan prsluk za-gasitocrvene boje skrojen na
kineski nain, iji su iroki otvori za ruke pokazivali prostrane rukave ute
koulje. Brojanice nainjene od loptica neke sivkaste materije13 izmeane sa
koralnim kuglicama visile su kao ogrlica na njegovim grudima; velike minue
od zlata, ukraene tirkizom bile su provuene kroz njegove ui, a njegova kosa.
skupljena u gustu pletenicu, dosezala je do peta.

Ova udna osoba zadovoljila se time da me gleda bez rei, a ja se nisam

usuivala da zaponem razgovor sa ono malo rei tibetanskog jezika koje
sam u to vreme znala. Zadovoljila sam se time to sam ga pozdravila a onda
sam se udaljila.

Na terasi koja se prostirala ispred manastira ekao me je jedan deak koji je

bio u isto vreme upravitelj i tuma kada se radilo o putovanju i mojoj posluzi.
Cim je opazio lamu koji je silazio iza mene stepenicama peristila triput se baci
niice i zatrai od njega blagoslov.

Njegov postupak me je zagolieao; deak nije bio izdaan u odavanju te vrste

potovanja i njime je poastvovao jedino princa Tulkua i Bermiaka Kuoga.

Ko je ovaj lama pitala sam ga, okreui se BUNGALOVU koji je

sluio kao prenoite putnicima.

To je veliki GOMEN odgovorio mi je. To sam upravo saznao

razgovarajui sa jednim od njegovih svetemka dok ste vi bili u hramu.
Proveo je itave godine sasvim sam u jednoj peini koja se nalazi visoko u
brdima. Demoni mu se pokoravaju, ini uda. Pria se da moe da ubije ljude
na daljinu i da moe da leti kroz vazduh. ..

Evo jednog izvrsnog oveka, pomislila sam.

Biografija askete Milarepc koju sam itala sa Davasandupom i sve to sam

ula da se oko mene pria o ivotu pustinjaka, o jednostavnom uenju koje
propovedaju i o udima koja vre, uveliko su pobudili moju radoznalost. Sada
se radilo o tome da izvuem to je mofue veu korist iz prilike koja mi se
pruila i da razgovaram sa jednim od njih. Ali kako? Moj deak je govorio
samo na dijalektu Si'ki-ma i. naravno, nije poznavao tibetanske
filozofske termine. Nikada ne bi mogao da prevede moja pitanja.

Situacija je bila uzbudljiva i izazivala me je. Loe sam spavala, bila sam rtva
nepovezanih snova. Videla sam sebe okruenu slonovima ije su podignute
surle, upravljene na mene, isputale zvukove tebanske trube. Ovaj jednostavan
koncert me je probudio. Moja soba bila je obavijema dubokom tamom. Vie
nisam videla slonove ali sam jo uvek ula muzalku. Paljivo sam oslukivala
nekoliko trenutaka i razaznala sam melodije obreda: lame su svirale na tremu
hrama. Kome li je bila namenjena ova nona serenada? . . .

elela sam da intervjuiem GOMCENA pa ma ta se desilo. Zatraila sam da

me primi i sutradan, U pratnji deaka. ponovo sam dola u manastir.

Do laminog stana dolazilo se nekom vrstom mlinarskih stepenica to su vodile

do jedne male loije ukraene freskama. Zabavljala sam se njihovim
razgledanjem dok smo ekali da nas pozovu da uemo.

Na jednom od zidova jedan je prostoduan umet-nik, ija je jednostavnost

mate bila vea od njegovog ortakog talenta, predstavio ispatanja u isti-
litu koje je ispunio smenom gomilom demona i muenika smena izgleda.

U sredini panoa kanjavan je blud. Jedan nag oovek, neobino mrav, sta jao je
preko puta ene bez odee. Lepotica je bila sva u stomaku i liila je
na uskrnja jaja na koja se stavljala lutkina glava i bile postavljene noge.
Razvratnik i demonska nimfa, ija je dunost bila da ga mui. pokazivali su
polne organe preteranih dimenzija. Nepopraviv bludnik, zaboravljen na mestu
do koga su ga njegove strasti dovele, privlaio je k sebi paklenu kreaturu a
ova ga je stezala u naruju, dok su plamenovi koji su izlazili iz njenih usana i
kroz jedan tajni otvor lizali jadnog ljubavnika.

Sto se tie ene grenice, raskreene, povaljene na trogao iji je iljak okrenut
dole. podnosila je milovanja koja joj je jedan zeleni avo dodeljivao svojim
majmunskim repom koji je bio oivien zup-cima pile, dok su se ostala
udovita iste vrste okupljala sa oiglednom namerom da zamene svog druga.

GOMCEN je stanovao u jednoj vrsti kapele iji su plafon podupirali drveni

stubovi obojeni u crveno. Prostor je osvetljavao jedan jedini prozori. U dnu
odaje, postavljen je oltar koji je prema tibetanskom obiaju sluio kao
biblioteka. U jednom udubljenju usred knjiga nalazila se statuica Padma-
sambave, ispred koje su bile poredane ritualne rtve: sedam vaza napunjenih
bistrom vodom, zmevljem i jedna lampa.

Nekoliko tapia tamjana gorelo je na jednom stoiou meajui svoj miris sa

plesnivim zadahom aja i topljenog maslaca; jastuii i tepisi, koji su sluili
da gospodar stanita na njima sedi, bili su izlizani i izbleeli, a mala zlatna
zvezda sa lampe na oltaru koja je svetlcla u uglu sobe, pokazivala je njenu
prazninu i prainu.

Pokuala sam da uz pomo deaka-tumaa sastavim nekoliko pitanja o temama

o kojima sam ve raspravljala sa lamama koji su me poduavali u Gangtoku,
ali bio je to uzaludan trud. Trebalo mi jc prisustvo Davasandupa. Jadni deak
kome sam se obraala nije se uopte razumeo u filozofiju. Izgledao je glupo
nesposoban da pronae rei kako bi izrazio pitanja iji mu jc smisao bio
potpuno nepoznat.

Napustila sam svoju nam eru i dugo vremena smo lama i ja sedeli i oboje
utali.

Sutradan sam napustila Laeen i nastavila put ka se veru.

Put koji je dovde bio divan postao je aroban. Azaleje i rododenroni imali su
jo uvek svoj pro-leni izgled. Jedan svetlucavi potok kao da je preplavio
dolinu valjajui svoje purpurne, ljubiaste i bletavobele talase preko
susenih nagiba, a moji nosai ije su samo glave izvirivale iz busenja,
izdaleka su mi izgledali kao plivai u moru od cvea.

Nekoliko kilometara dalje, blistali su arobni vrtovi; uskoro je na ogolelom

zemljitu ostala tek koja vlana mrlja, oznaavajui mesta na kojima se poneki
struak azaleje tvrdoglavo borio sa nadmorskom visinom. Staza je prodirala u
kraj u kome divni preeli prethode visokim vrhovima14. U dubokoj tiini ove
pustinje potoci bistre i ledene vode uborili su zvonko odjekujui. Ponekad bi
na obali sumornog jezera neka ptica sa ubom na glavi zlatne boje ozbiljno
gledala kako moj karavan prolazi. Jo uvek smo se penjali, mimoilazei se sa
divovskim gleerima i gledajui izmeu njih ulazak u tajanstvene doline koje
su bile ispunjene ogromnim oblacima i odjedanput, kako smo izronili iz magle,
pojavila se preda mnom ogromna, gola i blistava tibetanska visoravan pod
svetlim nebom Centralne Azije.

Kasnije sam prola kroz kraj koji se prua iza dalekih planina koji je tog dana
ograniavao moj vidokrug. Videla sam Lasu, igatce, pustinju od trave sa
jezerima velikim kao mora, Kam, kraj razbojnika-vitezova i udotvoraca,
neistraene ume Poa i arobne doline Tsaronga u kojima su zrili narovi, ali
nita nije moglo da umanji uspomenu na taj prvi susret sa Tibetom.

Posle nekoliko nedelja lepog vremena sneg je ponovo poeo da pada. Moje su
se zalihe iscrple. Nosai i posluga su se uznemirili i poeli da se svaaju;
jednog sam dana morala da korbaem razdvajam dva mukarca koji su se sa
noevima u rukama tukli za mesto pored vatre.

Posle nekoliko kratkih ekskurzija po tibetanskoj zemlji napustila sam granicu.

Misam bila snab-devena za due putovanje i. uostalom, zemljite koje se preda
mnom prualo bilo je zabranjeno.

Ponovo sam prola kroz Laen, videla GOMENA i razgovarala sam sa njim
o njegovom obitava-litu za koje mi je rekao da se nalazi na dan hoda visoko u
brdima u kome je boravio sedamnaest godina. Moj deak je lako mogao da mi
prevede ove detalje o kojima mu je lama priao na lokalnom dijalektu. Nisam
se usuivala da napravim aluziju o demonima koje mu je narod, u tajnosti,
pripisivao za sluge. Znala sam da je moj mladi tuma u tolikoj meri sujeveran
da bi preveo slina pitanja i isto tako je bilo verovatno da, ak i da su mu bila
postavljena, lama ne bi odgovorio.

Vratila sam se oaloena u Gangtok zbog toga to sam propustila priliku da

saznam vie o zanimljivim stvarima. Isto tako bila sam tuna to se udaljavam
od Tibeta, ni najmanje ne oekujui neobini produetak koji e moje
putovanje da ima.

Neto kasnije dalaj-lama je napustio Kalimpong. Njegove trupe su pobedile

Kineze, on je trijumfovao i vratio se u Lasu. Otila sam da se pozdravim s
njim u jedno selo koje se nalazilo ispod vrha elep.

Poto sam mnogo pre njega stigla u kuu u kojoj je trebalo da stanuje, nala
sam u njoj plemenite osobe sa dvora u Si'kimu koji su bili veoma uzbueni.
Preuzeli su na sebe da pripreme privremeno boravite lame-kralja. ali kao i
obino na Istoku, neophodni predmeti doneti su sa zakanjenjem: na-metaj,
tepisi, tapeti, jo uvek nita nije bilo postavljeno, a dolazak eminentnog
putnika bio je siguran.

Kakva zbrka u toj kui u kojoj su se zapoved-nici i posluga usplahireno

muvali! Zabavljala sam se time to sam im pomagala i nametala sam jastuie
koji su trebali da poslue kao krevet dalaj-lami. Neki od prisutnih su me
uveravali da e mi to doneti sreu u ovom i sledeim ivotima.

Da li mi je ovo kasnije omoguilo da dospem u Lasu? . . .

Jo jedanput sam porazgovarala sa tibetanskim vladarom. Njegove misli kao

da su potpuno bile okrenute politici. Meutim, on jo jo uvek sa svojim perom
sa trakama blagosiljao one koji su prolazili ispred njega, ali se osealo da je
njegov duh ve preao granini prevoj i da je okupiran time da
postigne pobedu iz koje e izvui korist.

Sledee sam jeseni napustila Sikim, otila u Nepal, a zatim provela oko godinu
dana u Benaresu. Tamo sam podue boravila dok sam bila veoma mlada i,
veoma zadovoljna, tu sam se ponovo nala. Srdano primljena od lanova
Teozofskog drutva, prihvatila sam ponudu da stanujem u njihovom
lepom parku. Ovaj stan. asketske jednostavnosti, savreno se slagao sa
mistinom atmosferom svetog grada Sive i odgovarao je mom ukusu. Dala sam
se na marljivo prouavanje filozofije veda, ostavljajui po strani lamaizam
koji nisam imala mogunosti da vie produbim nogo to sam to ve uinila i
uopte nisam mislila da naputam Benares. kada me je neoekivani splet
okolnosti koje nikako nisam mogla da razjasnim, naterao da se jednog jutra
popnem u voz i uputim na Himalaje.

DRUGO POGLAVLJE

MANASTIR PODANG ISTERIVANJE AVOLA I BLAGOSLOV m

SAGOVORNIK SA ONOGA SVETA MISTICI IZ ORIJENTALNOG TIBETA
I NJIHOVE TEORIJE OBIAN PRIKAZ VIDOVITOSTI LAMAISTICKA
USAMLJENOST * VRAC IZ TRANGLUNGA I NJEGOVI LETEI KOLAI
* KAKO SAM POSTALA PUSTINJAK NA 111 METARA NADMORSKE
VISINE PUTOVANJE U SIGATCE ILI RAZOARANJE JEDNE DAME SA
VISE MUEVA: TREI MU JE UPORAN GOST SAM TRAI-LAME I
NJEGOVE MAJKE PUSTINJAK IZ PIIUTAGA

Ponovo sam u Gangtoku srela Bermiak Ku-oga; lama od Enea je otiao u

Sigatce u Tibetu i vratio se teik nekoliko meseci kasnije; Davasandupa su
pozvali da kao tuma prati britanskog predstavnika na ki-nesko-tibetanskoj
konferenciji koja se odravala u Indiji. Mahurada je umro. njegov sin
Sidkeong tulku ga je nasledio i imao je manje vremena da posveti verskim
studijama. Planovi o putovanju koje sam napravila nisu mogli da se ostvare,
ipak je sve ilo u susret mojim eljama.

Malo-pomalo inilo mi se da stvari oko mene poprimaju neprijateljski izgled.

Bila sam zaposednu-ta nevidljivim biima koja su me nagovarala da napustim
zemlju, koja su me bukvalno odbacivala, na-govetavajui da mi, dok sam na
teritoriji Tibeta nee dozvoliti da napredujem ni u svom prouavanju lamaizma
ni materijalno. U isto vreme, neka vrsta Vidovitosti ukazivala mi je na te
nepoznate neprija-telje kako posle mog odlaska trijumfuju i raduju se to su me
oterali.

Ove pojave sam pripisivala grozniavom stanju, neurotinosti koju su

prouzrokovale neugodnosti koje su se nadovezale na intelektualnu aktivnost.
Neki bi moda u ovome videli dejstvo okultnih sila. Ma ta da je bilo, nisam
uspevala da nadvladam tu mranu napast koja je veoma liila na halucinaciju.
Lekovi za smirenje nisu imali nikakvo dejstvo. Mislila sam da bi promena
mesta boravka mogla da ima vie dejstva.

Kako sam traila neko mesto gde bih mogla da se smestim, a da ne naputam
Himalaje, princ iz Si-kima ne sumnjajui da izlazi u susret mojim eljama
ponudio mi je stan u manastiru Podangu koji se nadazio na oko 15
kilometara od Gangtoka meu umama koje su neprestano bile
obavijene gustim oblacima.

Stan se sastojao od jedne ogromne ugaone odaje na prvom spratu hrama i

goleme kuhinje u kojoj je, Drema tibetanskom obiaju, trebalo da
spavaju moje dve sluge.

Ogromni prozorski otvori omoguavali su svoj svetlosti sa neba pristup u moju

sobu. Oni 'su sa istovetnom intenzivnou primali vetar, kiu i grad kroz
razjapljene otvore koji su se nalazili sa svake strane oba prozora, iji su
suvie uzani otvori dodirivali zidove jedino po visini.

Smestila sam svoje knjige u jednom uglu prostorije na izbooini zida, rasklopila
sam svoj sto i stolicu. bila je to moja radna soba. U jednom drugom uglu
sam zakaila ator za grede i na njega sam smes-tila svoj poljski krevet; bila je
to moja spavaa soba. Srednji deo stana, koji je bio velikoduno pro-
vetravan, predstavljao je neku vrstu otvorenog mesta i tu sam primala
posetioce kada je bilo lepo vreme.

Ono to me je oduevljavalo u Podangu bila je verska muzika koju sam sluala

dvaput dnevno: u jutru pre zore i uvee pri zalasku sunca. Manji orkestar se
nije mogao zamisliti. Sainjavali su ga dva GIALINGA (vrsta oboe), dva
RAGDONGA (ogromne tebanske trube dugake tri do etiri metra) i
dva talambasa. Prethodilo im je jedno zamano zvono, oglaavajui se
specijalnim ritmom, estim u hrano vi-ma Istoka. Posle izvesnog utanja
RADGONGI su prigueno tutnjali. Zatim su GIALINGI sami svirali
neku kratku melodiju koja je u svojoj jednostavnosti bila krajnje dirljiva. Oni
su je kasnije preuzimali sa varijacijama koje su podravale niske note
RADGON-GA. kojima su se na kraju prikljuivali talambasi imitirajui daleku
tutnjavu groma.

Melodija u molu bila je sjedinjena kao voda duboke reke bez prekida, bez
pukotina, bez odjeka strasti. Iz nje se izdvajao utisak neminovne tuge kao da se
itav bol bia koja se sele iz sveta u svet, od poetka ljudskog veka, izlio u
beskrajno umornu i oajnu jadikovku.

Koji li je muziar, genijalan bez ikakvog predznanja. pronaao taj LAJT-

MOTIV univerzalne be-de i kako su se sa tim neujednaenim orkestrom ljudi
koji nisu bili obdareni nikakvim umctnikim smislom uspevali da ga iskau sa
tim dirljivim zanosom?

U tome je bila tajna za koju nisu mogli da mi daju objanjenje. Trebalo je da

se zadovoljim time da ih sluam, gledajui kako se zora pojavljuje iza planina
ili se zamrauje veernje nebo.

Pored svakodnevne slube imala sam priliku da u Podangu prisustvujem nekim

godinjim ceremonijama koje su se odnosile na demone. Kasnije u na njih
ponovo naii u Tibetu, gde su se one odvijale u velikom sjaju, ali po mom
miljenju taj je sjaj umanjivao ivopisan karakter koje su one poprimale
u senci himalajskih uma. Vraanje gubi od svojih ari kada se prikazuje na
dnevnoj svetlosti i meu gomilom.

Pre svega TRAPE iznose na vazduh Mahakalu koji ostatak godine provodi
zatvoren u jednom ormaru sa rtvama i arolijama.

Ne postoji nijedan lamaistiki manastir meu ovim hramovima a da nije

boravite starih starose-delakih bogova, kao i onih koje su doneli iz Indije.

Ovi poslednji su mnogo izgubili doavi u Zemlju snegova. Tibetanci, po

prirodi sirovi, pretvorili su ih u demone i ponekad sa njima osorno postupaju.

Meu svim ostalim hinduskim prognanim boanstvima Mahakala je

najuveniji. Njegov originalan lik ima oblik Sive u svojoj ulozi ruitelja sveta.

Poto je postao obian zao duh, lame-arob-njaci dre ga u zatoenitvu i

prisiljavaju ga da im ini usluge svih vrsta i uopte ne prezaju od toga da ga,
prema potrebi, izgnaju.

Jedna narodna pria pripoveda da je veliki poglavica sekte Karmapa primorao

Mahakalu da postane njegov sluga. Dakle, poto se naao na dvoru kineskog
imperatora lama se nije svideo tom vladaru koji je njegovu bradu privezan za
rep konja.

Velik: Karmapa. koga je ivotinja vukla, naavi se u smrtnoj opasnosti pozvao

je Mahakalu da mu pomogne. Ovaj nije odmah odgovorio i lama se oslobodio
pomou arobne formule koja je oslobodila njegovu bradu. Kada se pridigao
video je Mahakalu koji je suvie kasno stigao da bi mu koristio i on ga je u
besu oamario tako jako da je, ma koliko da je vekova prolo od tada, obraz
jadnog avola jo uvek naduven.

Naravno. TRAPE iz Podanga nisu nikako bili dorasli da sebi dozvole takvu
slobodu. Mahakala je u njima izazivao pravi uas.

Meu njima su se. kao i u drugim manastirima, susretala mrana uda. Cas je
krv curila kroz vrata ormara u kome je. smatralo se. ova strana spodoba bila
zatvorena, as se pri otvaranju ormara nailazilo na uasne otpatke: mozak ili
ljudsko srce, a njihovo prisustvo moglo je da se objasni jedino
okultnim radnjama.

Po izlasku iz svog boravita maska koja je predstavljala Mahakalu (u kojoj,

mislilo se. on obitava) smetena je u mrano skrovite namenjeno njegovim
srodnicima, pored hrama. uvala su ga dva ue-nika-poetnika i bez prekida
ponavljala magine rei koje su ga spreavale da iz njega izae. Cesto su se.
tokom lih nonih asova, deaei uljuljkivani tim jednolinim pevanjem, drhtei
borili protiv sna, ubeeni da bi i najmanji propust sa njihove strane demon
iskoristio da se oslobodi i da bi oni bili njegove prve rtve.

U susednim selima seljaci su bili uznemireni tobonjom slobodom koja je data

Mahakali. Oni su rano uvee zatvarali svoja vrata a majke su zaklinjale svoju
decu da se ne zadravaju napolju posle sunevog zalaska.

Najmanje demonske linosti za koje se smatralo da lutaju zemljom u elji da

nanesu zlo, privlaene su laminim vraanjem i primoravane da uu u
neku vrstu kaveza prijatnog izgleda, nainjenog od laganog drveta i konaca u
boji. Zatim je to ljupko boravite sveano iznoeno iz manastira i zajedno sa
zatvorenicima bacano na raspaljeni ar.

Ali kako su na sreu vraa koji ive od njih avoli besmrtni. sledee godine
isti ritual treba da se ponovi.

Jedan obrazovani lama koji je pripadao poznatoj porodici iz Sikima vratio se

u to vreme u Tibet. On je zamenio, u svojstvu opata manastira Rimteka, svoga
brata koji je nedavno umro i obiaj je zahtevao da se u razliitim GOMPAMA
njegove sekte vre verski obredi da bi se obezbeila udobnost pokojnika s
one strane.

Upoznala sam ovog izvrsnog oveka. mua dve-ju ena, uvek veselog, ikoji se
nije optereivao filozofijom i koji je umeo da ceni dobar francuski konjak Ikog
je pio vie flaa dnevno.

Suvie bogat za svoju zemlju, kupovao je nasu-mice mnogobrojne predmete

iju upotrebu nije znao. Tako sam ga jednog dana videla. njega snanog
veseljaka irokih plea, kako na glavi nosi eiri za bebe od tri godine
ukraen deijom ruiastom trakom.

Novi opat koga su kratko nazivali: Gospodin iz Tibeta (Peu Kuog), zato to je
uglavnom boravio u ovoj zemlji, u svemu se razlikovao od svog brata.

On jc ak i u Lasi uivao izvanredan ugled i bio priznat kao iskusan

gramatiar. On se zaredio i bio je neenja, to je retko meu svetenstvom sa
Himalaja.

Pogrebni rituali kojima je on upravljao trajali su itavu sedmicu. Sreno

vreme kada su TRAPE iz Podanga banile i primale poklone od naslednika.

Zatim je Peu Kuog pristupio godinjem blago-siljanju manastirskih zgrada.

Praen horom trapa koji su jednolino pevali litanije dobrih elja on je trao
hodnicima i pri prolasku bacao u svaku odaju blagoslovljeno zrno. Nekoliko
pregrti jema baenih sa zanosnim osmehom i elja TRACHI CHOG!
(za napredak) ohiuli su moj ator spavau sobu i rasuli se po stolu i
knjigama moje radne sobe.

Napredak! napredak!.. Svojski isteran vrag i sada blagoslovljen manastir

trebalo je da bude crkva Raja velikog blaenstva.

Meutim, svetenici jo uvek nisu bili dovoljno u to uvereni. Potajno oni su

sumnjali u svoje okultne moi. ak i u moi uenog gramatiara. Nekoliko
avola moglo je da umakne unitenju, a se sakrije i da bude spremno da
zapone sa svojim zlim delima. ..

Jedne veeri videla sam GOMCENA iz Laena odevenog u svoju odeu crnog
maga: estostrana kruna, ogrlica nainjena od kruia od lobanje, pregaa od
obraenih upljikavih ljudskih kostiju, magini bode zadenut za pojas.

Dok je stajao napolju, nedaleko od velike vatre, pravio je pokrete sa ezlom-

orijem i probadao je vazduh izgovarajui vradbine tihim glasom.

Ne znam sa kojim je nevidljivim demonima zapoinjao rat ali udesno

osvetljen plamenovima koji su poigravali izgledao je kao da je jedan od njih.

Lek u koji sam poverovala dejstvovao je. Mikrobi grozniavog stanja

rasprili su se zbog promene boravka. duhovni zamor bio je umanjen zbog
novih zanimljivih prizora ili su pak bia koja su poznavala

okultni svet bila pobeena mojom eljom da im se ne predam. Bilo kakvi da su

uzroci opsednutosti od koje sam patila, ostavili su me na miru.

Meutim, tokom mog boravka u Podangu desio se udan dogaaj.

Sidkeong tulku, poto je postao maharada, za-eleo je da njegovi podanici

odustanu od svog prazno-vei ja da bi poeli sa praktikovanjem izvornog
budizma. Zbog toga je pozvao jednog svetenika koji je pripadao junoj
filozofskoj koli da odri jednu pro-poved i na taj se nain bori protiv
obiaja suprotnih budizmu kao to su vraanje, kult duhova- i obiaja da se
piju prevrela pia. Taj svetenik, koji se zvao Kali Kumar, odmah se dao na
posao.

Maharada-lama kao i opat iz Podanga imao je jedan stan u kome je stanovao

kada je tokom retkih prilika drao slubu na elu svojih svetenika. Doao je
da tu provede dva dana ba za vreme mog boravka u manastiru.

Pili smo zajedno aj u predveerje i razgovarali o misiji Kali Kumara i o

drugim akcijama koja treba preduzeti kako bi se prosvetili gortaci koji su
bili rtve svog zastarelog praznoverja.

Nemogue je govorila sam da se tano zna ko je bio istorijski

Padmasambava koji je propovedao u Tibetu, ali ono to je izvesno to je da
su Tibetand crvene kape Sikima od njega nainili junaka legendi koje
ohrabruju pijanstvo i apsurdne i tetne obiaje. Oni su pod njegovim imenom
slavili svog izmiljenog zlog duha i klanjaju mu se. . . Pogledajte, i Vi to sami
radite dodala sam pokazujui mu uz smeak jednu statuu velikog
arobnjaka koja je stajala u uglu odaje dok je jedna lampa sa oltara gorela
pred njom.

Trebalo bi nastavila sam. . . Prekinula sam zapoetu reenicu.

Bukvalno SU me uutkali. Niko, meutim, nije govorio; vladala je potpuna
tiina ali sam ivo oseeala da u sobi vlada prisustvo neke neprijateljske snage.
. . Trei, nevidljivi sago-vornik umeao se u na razgovor.
 Nita od onoga to pokuavate nee uspeti rekao je. Ljudi ove
zemlje meni pripadaju. . . Jai sam od vas. . .

Zbunjena, sluala sam ovaj glas bez zvuka. Moda je, pitala sam se. to bio
samo odjek mojih sumnji koje su se ticale predviene reforme, kada je
maharada odgovorio.

Odgovorio je na ono to ja NISAM REKLA. Pod-neo je dokaz o svojim

planovima nevidljivom protivniku.

Zato ne bih uspeo? upitao je. Mogue je da e trebati puno

vremena da bi se promenile ideje seljaka d nieg svetenstva. Demoni koje
oni pothranjuju nee se lako odluiti da umru od gladi, ali ja u se ipak
obraunati sa njima.

On se alio aludirajui na ivotinje koje su vrai prinosili zlim duhovima.

Ali ja nisam rekla.. . poela sam. Nisam nastavila. Pomislila sam da

uprkoe hrabroj objavi rata demonima, princ nije bio potpuno lien suje-verja i
da je bolje ne govoriti mu o tome to se desilo.

Ne mogu da ostanem pri ovom miljenju povodom praznovernih verovanja

Sidkenga tulkua. On se njih oslobodio u mnogo veoj meri nego to sam ja
to pretpostavljala. Ovi redovi to pokazuju:

Prema njegovom horoskopu a Tibetanci potpuno veruju u njega godina

njegove smrti bila je opasna za njega. Da bi odstranili razliite uticaje od nje.
vie lama, a meu njima i GOMCEN od Laena. ponudili su mu da izvre
obredne obiaje predviene za tu svrhu. On im je zahvalio i odbio
njihov poduhvat rekavi da ako treba da umre osea se sposobnim da sasvim
jednostavno pree u drugi ivot bez ikakvih obreda.

Verujem da je imao reputaciju bezbonika. Uostalom. odmah posle njegove

smrti sve su novine i verske reforme koje je on uveo bile ukinute. Bilo
je gotovo sa propovedima, sa zabranom da se pije pivo u hramovima. Jedan
lama objavio je svetenstvu iz tog kraja da e se vratiti na stare obiaje.

Nevidljivi neprijatelj je likovao isto onako kao to je to i predskazao.

Mada sam uglavnom boravila u Podangu nisam se sasvim odrekla izleta po
zemlji. Tokom njih upoznala sam dvojicu GOMCENA iz istonog Tibeta
koji tek to su se nastanili na Himalajima.

Jedan od njih stanovao je u Sakiongu i iz tog su ga razloga nazvali: Sakiong

gomen. U Tibetu se smatra neutivim da se izgovaraju imena ljudi. Svi oni
koji nisu nieg roda imaju neku titulu.

GOMCEN je imao ivopisnu odeu i bio je veoma otvoren. Poseivao je

groblje i ostajao mesecima u svom stanu kako bi se bavio magijskim ritualima.

Kao i njegov kolega iz Laena nije nosio propisano manastirsko odelo i

umesto da mu glava bude obrijana obavijao je svoju kosu na vrhu glave
kao to to ine jogini iz Indije.

Duga kosa je u Tibetu, kada se ne radi o sve-tovnom licu. znak koji ukazuje na
askete-pusti-njake i kontemplativne mistike koje nazivaju NAL-ORPAMA.

Do sada se moj razgovor sa lamama uglavnom odnosio na filozofije

mahaja.nistikog budizma na koji se lamaizam nadovezuje. Sakiong gomen
nije za njih mnogo mario i u stvari veoma ih je loe poznavao.

On je bio naklonjen paradoksima. Uenje je. govorio je. tetno za dobijanje

znanja, ono mu je pre prepreka. Sve to ljudi smatraju da znaju uzaludno je. U
stvari POZNAJEMO samo sopstvene misli, ali uzroci koji su ih uslovili ostaju
nam nepristupani. Kada se napregnemo da ih uhvatimo onda ponovo naziremo
samo misao koju sebi predstavljamo o tim uzrocima.

Da li je on potpuno razmeo ono to je govorio je pak samo ponavljao ono

to je proitao ili uo od drugih?

Na zahtev princa tulkua Sakiong gomen je zapoeo jedno kruno putovanje

svojih propovedi. Bila sam u situaciji da ga vidim kako predikuje. Kaem da
ga VIDIM a ne da ga UJEM jer je trebalo mnogo da bih mogla da razumem
sve ono to je govorio na tibetanskom. U toj ulozi apostola izgledao je zaista
uzvieno. Njegove vatrene rei, njegovi pokreti, razliiti izrazi njegovog lica
bili su pokreti roenog govornika, a zastraena, suzama pokvaena lica
njegovih slualaca bila su mi garancija utiska koji je ostavljao.
GOMCEN iz Sakionga je jedini budist koga sam videla da predikuje na ovaj
dramatian nain. Ustaljeni nain iskljuuje pokrete i prelive glasa
kao neuobiajene za izlaganje uenja koje samo poziva na mirno razmiljanje.

Upitala sam ga jednog dana: ta je to krajnje osloboenje (tarpa),

NIRVANA? Odgovorio mi je: To je odsustvo svih verovanja, svih
matanja, prestanak aktivnosti koja stvara uda.

Trebalo bi da idete u Tibet, i da vas tamo posveti uitelj Direktne staze

rekao mi je drugi put suvie ste vezani za unje NIEN TEUS (budisti iz
junih zemalja. Cejlon it.). Predoseam da ste sposobni da shvatite tajno
uenje.

A kako bih mogla da odem u Tibet? odgovorila sam stranci tamo

nisu rado vieni.

Pih! lako izgovorio je postoje mnogi pu-tevi koji vode u Tibet. Sve
lame ne stanuju u Uu i T.sangu (centralne oblasti u kojima su Lasa d
Sigatce glavni gradovi). Ne mogu se nai od njih ueniji u mome kraju.

Misao da stignem u Tibet preko Kine nije mi nikad pala na pamet i ak ni tog
dana primedba GOMCENA nije imala nikakav odjek u mojim mislima. Moj
as, bez sumnje, jo uvek nije doao.

Drugi GOMEN koga sam upoznala nije bio tako komunikativan i njegova
hladnoa nalikovala je na utivo ponaanje na koje smo primorani. Iz istih
razloga kao i njegovog kolegu o kome sam govorila nazivali su ga Daling
gornen, poto je Daling ime mesta u kom je boravio.

Uvek je nosio propisano odelo za svetenike kome je dodavao minue od

slonovae i jedan dori od srebra, ukraen tirkizom, prikaen na
njegovu punu.

Lama se svakog leta povlaio na vrh jedne umovite planine na kome je bila
napravljena koliba za njega.

Neto pre njegovog dolaska njegovi uenici i seljaci iz okolnih sela donosili
su u nju zalihe hrane za tri ili etiri mescca. Posle im je striktno bilo
zabranjeno da joj se pribliavaju. Verujem da gomenu nije bilo mnogo teko
da ljudi potuju njegovu samou. Ljudi iz tog kraja nisu sumnjali u to da se
on ne bavi stranim ritualima, tako to postavlja demonima zamku da bi ih
naterao da odustanu od svih loih namera protiv dobrih dela i onih koji su
ga potovali. Ta zatita im je ulivala poverenje ali su se, sa druge strane,
bojali da ee sluajno ne priblie GOMENOVOJ kolibi da ne bi sreli kakvog
zlog duha, a i misterija koja uvek obavija ponaanje i karakter pustinjaka
NALORPE teraju ih na opreznost.

Mada da gotovo nije eleo da odgovara na moja pitanja, elja koju je izrazio
princ kome je dugovao poloaj opata malog manastira Dalinga, primoravala ga
je da malo odstupi od svog rezervisanog stava.

Meu temama koje sam naela u svojim razgovorima sa njim nalazilo se i

pitanje o hrani dozvoljenoj jednom budisti. Da li je .prikladno pitala
sam tumaiti kao sofizam izriitu zabranu da se ubija, da li budista moe da
jede meso ili ribu a da to bude zakonito?

Lama, koji kao i veina Tibetanaca nije bio vegetarijanac, izloio mi je teorije
koje u kasnije ponovo da ujem u Tibetu i kojima nije nedostajala
originalnost.

Veina ljudi rekao mi je - jedu kao i ivotinje da bi utolili glad a da

ne razmiljaju o onome to rade, kao o posledicama toga. Ove neznalice do-
bro ine kada se uzdravaju od ivotinjske hrane. Drugi pak shvataju ta se
deava sa materijalnim elementima koje unose u eludac kada jedu
neku ivotinju. Oni znaju da spajanje tih elemenata dovodi do spajanja sa
drugim psihikim elementima. Onaj ko to zna moe. uz rizik i opasnost po
sebe, da umanji to spajanje i da se potrudi da iz njih izvue korisne rezultate
po prinetu rtvu. Pitanje je da li e ivotinjski elementi koje on uzima dati
novu snagu animalnosti u oveku ili e ona biti sposobna da preobrati u
inteligentnu i duhovnu snagu supstanciju koja prelazi iz ivotinje u njega i tu
se ponovo raa u obliku svoje sopstvene aktivnosti.

Onda sam ga upitala da li je to to mi pria ezoterini smisao uvreenog

verovanja meu Tibe-tancima po kome lame mogu da poalju u Raj blaenstva
ivotinje koje ubijaju u kasapnicama.
 Ne zamiljajte da vam mogu na ovo odgovoriti sa nekoliko rei. To je
veoma sloeno. Kao i mi d ivotinje imaju vie svesti i, isto 'kao to se sa
nama deava, one sve ne slede ista put posle smrti. ivo bie je skup a ne
jedinstvo. . . Ali treba prethodno da vas jedan kompetentan uitelj posveti,
da bi ovo uenje moglo da se razume.

Lama je esto ovom izjavom presecao svoja objanjenja.

Jedne veeri kada smo princ. Daldmg lama i ja askali u BUNGALOVU

Kevzinga razgovor je postao mistian. GOMCEN nam je sa neskrivenim
oduevljenjem govorio o svom uitelju, njegovoj mudrosti i o njegovim
natprirodnim moima. Sidkeong tulku je podlegao uticaju dubokog potovanja
koje je izviralo iz laminih reci.

U to vreme bio je zabrinut zbog jednog pitanja line prirode: planirao je

venanje sa jednom burmanskom princezom. Mnogo mi je ao rekao mi
je na engleskom to ne mogu da pitam za sa-vet ovog velikog NALORPU.
Svakako bi me dobro posavetovao. A onda, obraajui se
GOMENU. ponovio je na tibetanskom: teta je to va uitelj nije ovde.
Veoma mi je potrebno miljenje vidovitog mudraca kakav je on. I pored
ovoga on nam nije rekao koje bi pitanje eleo da mu postavi, kao ni koje su
vrste bile njegove brige.

GOMEN se raspitivao na svoj uobiajeno hladan nain:

Da li je to neto ozbiljno? ...

Od izuzetne je vanosti odgovorio je princ.

Moda biste mogli da dobijete odgovor na vae pitanje rekao je lama.

Pomislila sam da ima nameru da poalje pismo po glasniku i htela sam da

napomenem koliko bi to putovanje trajalo, kada me je njegov izgled
zaprepastio.

Zatvorio je oi i naglo prebledeo. njegovo telo se ukoilo. Verujui da mu je

loe htela sam da krenem ka njemu, ali me je princ koji ga je posmat-rao kao i
ja zadrao mrmljajui:
 Ne miite se. GOMENI ponekad zapadaju u neku vrstu transa. Ne treba
ih buditi: zbog toga mogu da se ozbiljno razbole, to ak moe i da ih ubije.

Dakle i dalje sam sedela gledajui u nepominog oveka. Malo-pomalo

njegove crte lica su se preobraavale. njegovo se lice naboralo i dobilo je
izraz koji nisam nikad videla kod njega. Otvorio je oi i princ je ustuknuo pun
uasa.

ovek koji nas je gledao nije bio lama iz Dalin-ga. ve neki drugi ovek koga
nismo poznavali. Micao je usnama sa naporom i rekao nekim udnim glasom:

Ne brinite se. To se pitanje nikada nee ticati vas.

Zatim je polagano zatvorio oi, njegove crte lica su se ponovo preobrazile i

postale crte lame iz Da-linga koji je postepeno dolazio k svesti.

Odupirao se naim ispitivanjima i tiho se povukao. teturajui se. kao da je bio

potpuno iznuren.

Njegov odgovor je bez ikakvog smisla zakljuio je princ. Budunost

e, pukim sluajem ili zbog neeg drugog, pokazati da ga je on imao.
Pitanje koje je muilo mladog maharadu odnosilo se na njegovu verenicu i na
jednu drugu vezu koju je imao sa jednom mladom devojkom sa kojom je imao
sina: bila je to veza koju nije hteo da prekine kada se bude oenio. On. u
stvari, nije morao da se brine o svom ponaanju prema ovim dvema enama:
umro je nego to se oenio.

Imala sam priliku da osmotrim dva pustinjaka posebne vrste kakvi se uopte ne
sreu u Tibetu mada ovo moe da izgleda udnovato u kome su
domoroci mnogo civilizovaniji od onih na Himalajima.

Sa princom-lamom vratila sam se sa jednog izleta na granicu Nepala, kada su

njegove sluge, poto su znale da se on veoma trudi da mi pokae "neobinosti
verske prirode koje postoje u njegovom kraju, ukazale na prisustvo dva
pustinjaka na jednoj planini koja se nalazila nedaleko od zaseoka u kome smo
proveli no. Ovi ljudi, govorili su seljaci, su se tako tvrdoglavo i sa mnogo
snalaljivosti krili da ih niko ve nekoliko godina nije video. Zalihe
hrane kojom su ih snabdevali stavljali su, u dugim vremenskim razmacima na
dogovoreno mesto, pod jednu stenu, odakle su ih oni uzimali nou. Sto se tie
koliba koje su nainili, niko nije znao niti je eleo da sazna gde se nalaze.

Ako su pustinjaci eleli da ih ne vide, moda je ljudima iz tog kraja mnogo

vie stalo da ih ne sretnu. Bojali su ih se na sujeveran nain i izbega-vali su da
prou kroz umu u kojoj su ovi boravili.

Sidkeong tulku se oslobodio straha od arolija. On je naredio svojim slugama

da, uz pomo nekoliko seljaka, pretrae planinu i da mu dovedu pustinjake, da
to urade bez nasilja i, uz obeanje da e biti nagraeni, da ih dobro dre na
oku kako ne bi umakli.

Lov je bio uzbudljiv. Dvojica iznenaenih pustinjaka pokuali su da pobegnu,

ali poto ih je dvadesetorica ljudi gonila najzad su bili uhvaeni.

Trebalo je upotrebiti silu da bi ih naterali da uu u hram u kome smo bili mi i

nekoliko lama od kojih i GOMCEN iz Sikionga. I kada smo se ve nali u
hramu, niko nije uspeo da im izvue nijednu re.

Retko sam imala priliku da vidim tako udne spodobe kao to su to bile ove
dve osobe. Bili su strano prljavi, jedva pokriveni sa nekoliko dimnjaka:
njihova duga upava kosa pokrivala im je lice, a njihove oi sijale su kao
eravice.

Dok su gledali oko sebe, nalik na divlje zveri koje su tek stavili u kavez, princ
je glasno naredio da donesu dve velike korpe od vrbovog prua napunjene
maslacem, ajem, mesom, jemom, branom i pirinem, a onda im je objasnio
da e im sve to dati. Ali. uprkos te prijatne perspektive, samotnjaci
nisu odustali od svoje divljake nemutosti.

Onda je jedan od seljaka rekao da je shvatio da su se pustinjaci zavetovali na

utanje onda kada su se nastanili u ovom kraju.

Njegova visost, koja je imala nastupe despotskog istoimjakog ponaanja,

odgovori da bi oni barem mogli da ga prema obiaju pozdave i zauzmu
dranje potovanja. Videla sam kako njegov bes raste i da bi pustinjacima
utedela nevolje zamolila sam ga da im dopusti da se povuku. On je malo
oklevao ali sam ja navaljivala.
U meuvremenu sam poslala da im iz mog prt ljaga donesu dve kese eera na
koji su Tibetanci pohlepni i stavila sam po jednu kesu u svaku korpu.

Otvorite vrata i neka ove ivotinje odu za-povedio je najzad princ.

im su videli slobodan prolaz pustinjaci su skoili ka korpama i zgrabili ih.

Jedan od njih brzo izvue neto iz svojih prnja, zavue svoju ruku dugih noktiju
pod moj eir i obojica ieznue lako i brzo kao divokoze.

NOTES

U knjizi: Putovanje jedne Parianke u Lasu.

Gyatcher rolpa, prevod Ed, Fuso, profesor Francuskog koleda.

1 Bukvalan prevo onaj ko jc dostigao savrenu vedrinu, a u optem smislu

mistini asketa koji raspolae maginim moima.

Domorodac iz Butana.

Lama uzvienog ranga koje stranci nazivaju ivim Buama.

4 enska boanstva kojih ima vie vrsta. Tibetanci ih nazivaju majkama.

One saoptavaju tajna uenja svojim vemicima,
6

Jedan od apostola Tibeta dz osmog veka. Pama-sambava je bio arobnjak i

pripadao je sekti izmenjenog budizma koji se zvao tantriki budizam; no nita
ne dokazuje da je bio neumeren kao to to neki hoe da pokau da bi opravdali
svoje opijanje.

* Glavni grad provincije Tsang.

Monsinjor ali sa veom nijansom potovanja koja je blia onom engleskom

Sir. oznaavajui vii rang od onoga Mister.

Tse hdas kyi rnamches thog grang.

10

" Tize su polubogovi koji se mirisima hrane. Jedni se hrane slatkim mirisima,
dok drugi vie vole mirise za koje mi smatramo da su muni.

11

Dubtob je mudrac arobnjak.

12

Kontemplativni pustinjak.

13

Kasnije sam saznala da su ove loptice bile nainjene od ljudskih lobanja.

14
Vrhovi Kuru i Sepo: nadmorska visina 5000 metara.
Pronala sam u svojoj kosi malu amajliju koju sam pokazala ljudima oko
mene, a neto kasnije i nekolicini lama koji su bili strunjaci za maiju. Svi su
mi rekli da je amajlija daleko od toga da bude urok. ve mi je, naprotiv,
osiguravala prisustvo demona koji e uklanjati opasnosti sa moga puta i koji
e mi sluiti.

Zbog ovoga mogla sam samo da budem oarana. Verovatno da je pustinjak

shvatio da sam posredovala da njega i njegovog druga vie ne zadravaju
i njegov udan poklon kao da je predstavljao znak njegove zahvalnosti.

Poslednji izlet koji sam napravila sa princom-la-mom ponovo me je odveo na

sever zemlje. Ponovo sam videla Laten i njegovog GOMENA. Ovog
puta mi se pruila prilika da porazgovaram sa njim. ali je razgovor suvie
kratko trajao jer smo u Latenu ostali samo jedan dan. poto je na cilj bio da
doemo do podnoja Kintininga.1

Tokom putovanja ulogorili smo se pored jednog lepog jezera u pustoj dolini
Lonaka. nedaleko od najvieg vrha sveta: vrh Dongson (7300 metara
nadmorske visine) na kome se dodiruju granice Tibeta. Nepala i Sikima. Zatim
smo nekoliko dana ostali na obali dinovskih morena iz kojih se izdiu
vrhovi pokriveni gleerima Kinininga. Zatim me je Sid-kcong tulku napustio
da bi se vratio u Gangtok.

On se alio na raun moje ljubavi prema visokim usamljenim predelima zbog

kojih sam odluila da sama nastavim put. I sada ga vidim, ne vie odevenog u
divne haljine iz Hiljadu i jedne noi. ve u zapadnjako alpinistiko odelo.
Pre nego to je nestao iza jednog malog stenovitog uzvienja okrenuo se
ka meni maui svojim eirem: Do skorog vienja povikao je iz daleka,
ne zadravajte se suvie dugo.

Nikad ga vie nisam videla. Umro je na tajanstven nain nekoliko meseci

kasnije u Gangtoku dok sam ja bila u Latenu.

Dolina Lonak bila je suvie blizu Tibetu, tako da nisam mogla da odolim elji
da preem jedan od planinskih vrhova koji tamo vodi. Najpristupaniji je bio
vrh Nago (5450 metara nadmorske visine). Izu-zev neto malo snega koji je
pao kada smo krenuli na put vreme je bilo lepo ali oblano. Pejza koji sam
ugledala sa vrha nije uopte bio slian onome koji sam posmatrala dve godine
ranije u njegovoj uzvienoj svetlosti.

Ogromna prostranstva su se kao i onda prostirala od podnoja planine ka

drugim brdima koja su se nejasno nazirala u daljini, ali je sumrak na
njih bacao sivoljubiast veo koji ih je inio jo tajanstveni jim i moda zbog
toga jo privlanijim.

Zadovoljila bih se ak da besciljno lutam po toj izvanrednoj zemlji ali sam

ipak imala odreeni cilj. Pre mog odlaska iz Gangtoka jedna osoba iz prineve
okoline mi je naznaila manastir orten Njima. GOMPE koje ste posetili u
Sikimu rekla mi je ni po emu nisu sline onima iz Tibeta. Poto niste
mogli da prodrete dublje u zemlju, otiite da barem vidite orten Njimu.
dobiete priblinu ideju o tibetanskom manastiru. Dakle, stigla sam u
manastir orten Njimu.

On u punom smislu te reci odgovara nazivu GOMPA (prebivalite u samoi)

tibetanskom jeziku. Nemogue je zamislili neto to bi bilo u pravom smislu te
rei usamljeno- kao ta lamaistika pusto-a. Ne samo da je kraj u kojem je
ona smetena nenaseljen ve je i njena nadmorska visina ini pustinjom. udne
erozije nainile su visoke litice, jedna prostrana dolina koja se penje do
planinskog jezera, snegom pokriveni vrhovi, potoi bistre vode koji tee na
udubl jen je od stenja sivoljubiaste. sivoze-lene ili ruiaste boje. stvaraju
oko samostana prizor koji je sav u odsjaju ruda neizrecive uzvienosti
i vedrine.

Na takvom mestu legende i uda nisu nita neobino a orten Njima ih ima na
pretek. Pre svega njegov naziv: relikvijarijum sunce, dat mu je zbog toga to
se jedan orten koji sadri dragocene relikvije na udan nain preneo kroz
vazduh od Indije do ovog mesta.

Po starim kazivanjima Padmasambava. apostol iz Tibeta je u okolini orten

Njime sakrio neke ru-kopise koji su se odnosili na mistino uenje za koje je
smatrao da Tibetanci njegovog vremena (osmi vek) ne treba da saznaju poto u
to vreme nisu po-sedovali nikakvu kulturu intelektualne prirode. Uitelj je
predviao da e ih dugo posle njegovog odlaska sa ovog sveta lame. koje su
njihovi proli ivoti predodredili da ih otkriju, izneti na svetlost dana. Za
mnoga dela se smatra da su pronaena u ovom kraju i lame jo uvek tragaju da
otkriju i ostala.
Po Tibetancima u okolini orten Njime postoji sto i osam hladnih i vruih
izvora. Daleko od toga da svi mogu da se vide; veliki broj mogu da vide samo
oni iji je duh izvanredno ist. elje koje se zaele pored ovih izvora, poto
se na mesto na kome voda izvire iz zemlje baci neki dar i poto se od nje
popije jedan gutljaj, kae se. neizostavno se ispunjavaju.

itav kraj je naikan TEUDOIMA (rtvama od kamenja) koji se sastoje od

menhira i od kamenih kupa. Poto su ih hodoasnici postavili u znak
potovanja Padmasambavi. ovi primitivni spomenici smatraju se neunitivim.

Manastir koji je nekad imao izvesnu vanu ulogu. sada je u ruevinama. U

ovome moda treba vieti. kao i na mnogim drugim mestima u Tibetu, ejstvo
raspadanja starih sekti koje nisu odobravale reformu Tsong Kape, iji uenici
sada predstavljaju zvanino dravno svetenstvo. Nala sam tamo samo etiri
svetenice sekte Starih (gningma) koje su potovale celibat, mada nisu bile
zareene niti nosile manastirsku odeu.

Meu mnogobrojnim primerima paradoksa koji mogu da se vide u Tibetu,

smirena hrabrost ovih ena me je uvek udila. Malo bi se Evropijanki
ili Amerikanki usudilo da ivi usred pustinje u malim grupama od po etiri ili
pet ena ili pak potpuno same. Isto bi se tako malo njih usudilo da pod
ovim istim uslovima preduzme putovanja koja traju mese-cima. ak i
godinama, kroz krajeve visokih planina po kojima lutaju razbojnici i divlje
zveri.

U ovome se ogleda jednostavnost ponaanja Ti-betanki. One ne da ne znaju za

ove stvarne opasnosti i njima dodaju izmiljeni strah od itavih eta
zlih duhova koji imaju hiljadu razliitih oblika, sve do biljke koja raste uz
brzake i koja grabi putnike svojim trnovitim granama i odvlai ih u provalije.

Meutim i pored ovih valjanih razloga koji bi trebalo da ih zadre u selima, na

mnogim mestima se nailazi na svetenice koje ive u zajednicama u kojima se
nalazi barem dvanaest lanica, koje stanuju u usamljenim manastirima od kojih
neki, poto se nalaze na velikim nadmorskim visinama, zbog sne-gova ostaju
odseeni od sveta tokom osam meseci godinje.

Druge ene ive kao pustinjaci u peinama i tako se veliki broj hodoasnica
isa torbicom na leima seli sam. kroz ogroman Tibet.
Dok sam poseivala LAKHANGSE (-kue bogova u kojima se nalaze
njihove statue) koje jo uvek postoje meu sruenim graevinama manastira,
otkrila sam jednu koja sadri mnotvo malih statua od obojene zemlje koje
predstavljaju niz pojava oko duhova umrlih koji prolaze kroz Bardo. Iznad
njih. u poloaju Bude koji razmilja, seeo je Dori ang, nag, tela plave boje
koja simbolino predstavlja prostor, u stvari prema misticima Prazninu.

Jedna od redovnica me je veoma iznenadila kada mi je objasnila njihovo

znaenje

Sve ovo nije nita rekla mi je pokazujui likove fantastinih oblika.

Duh ih izvlai dz praznine i duh moe u nju da ih uvue i da se tu raspadnu.

Kako to znate? pitala sam je pretpostavljajui da devojka nije sama

.postavila tu teoriju.

Moj lama mi je to rekao odgovorila je.

A ko je va lama?

Jedan gomen koji ivi pored jezera Mo-te--tong.

Dolazi on nekad ovde?

Ne, nikada. Lama iz Corten Njima stanuje u Tranglungu.

Da li je on GOMEN?

Ne. on je NGAPA arobnjak. Stanuje sa svojom porodicom. On je veoma

bogat i moe da izvede svakojaka uda.

Koja?

Moe da izazove ili sprei grad ili kiu po svojoj volji. On lei ili
izaziva bolest kod ljudi i ivotinja ak i izdaleka. A zatim, sasluajte, evo
ta je uinio pre nekoliko godina:

- Bilo je to u vreme etve i lama je naredio seljacima da poanju i stave u

ambar njegovu letinu ( koji je obino obavezan). Veina njih je odgovorila da
e svakako uneti etvu, ali tek poto budu zatitili svoju. Poto je vreme bilo
nestabilno seljaci su se plaili grada koji esto pada u ovo vreme. Umesto da
zamole lamu da zatiti njihovu etvu dok oni rade za njega, mnogi su se
uzjogunili i poeli najpre sa ubiranjem svog jema.

Onda je lama pribegao svojim magijskim veti-nama. On je odrao jedan

obred, pozvao svoje bogove zatitnike i oiveo je TORME2. Cim je zavrio
TORME su odletele. letele su vazuhom kao ptice i ule okreui se u kue
onih koji su odbili da odmah posluaju i tu su napravile veliku tetu. Sto se
tie c-nih koji su odmah poeli da anju lamina polja. TORME su prole pored
njihovih vrata a da nisu ulazile unutra.

Od onda se niko vie ne usuuje da ne poslua lamu.

Oh. io nisam mogla da razgovaram sa tim arobnjakom koji alje kolae

osvetnike u vasionu! Umirala sam zbog le elje. Tranglung nije bio
mnogo daleko od Corten Njima. Opatice su mi govorile da je dovoljan dan
hoda da se lamo stigne. Ali je taj dan hoda trebalo obaviti na zabranjenoj
teritoriji. Jo jedanput sam se upitala da li je trebalo da idem jo dalje i da se
pokaem u selu? Zar nisam dovodila u pitanje svoj boravak u Sikimu?

Nije dolazilo u obzir da se upustim u pravi obilazak Tibeta. Na to uopte

nisam bila spremna i poto se radilo samo o kratkoj posebi vrau,
smatrala sam da nije trebalo da dovedem u pitanje nastavak svojih studija o
Tibetu na Himalajima.

Poto sam predala jedan poklon opaticama a drugi dala da predaju lami iz
Tranglunga, odluila sam, dakle, da odustanem od ovog putovanja.

Budunost e pokazati da sam postupila ispravno. Dve godine kasnije

upoznala sam ovog vraa i bila sam vie puta njegov gost u Tranglungu.

Dola je jesen, sneg je prekrio planine, noi provedene pod atorom bile su
mune. Ponovo sam prela granicu i nala se zadovoljna u jednoj kui pokraj
vatre koja je plamlela.

Kua je bila jedan od onih BUNGALOVA koje gradi britanska uprava za

strane putnike na svim putevima od Indije i graninih zemalja koje su
pod njenim nadzorom. Putovanja koja su ranije bila prave male ekspedicije,
zahvaljujui njima sada lako mogu da se ostvare.

BUNGALOV Thangu na 3600 metara nadmorske visine i na oko tridesetak

kilometara juno od tibetanske granice, uzdie se u lepom usamljenom kraju i
okruen je umama.

Tu mi je bilo dobro i zadrala sam se ne elei da 'ubrzavam sv;)j povratak u

Gangtok ili u Podang. Od lama sa kojima sam bila u vezi nisam vie imala ta
da nauim. Moda bih u neko normalnije vreme napustila ovu zemlju i otila u
Kinu ili Japan, ali rat koji je zapoeo u Evropi u trenutku kada sam polazila u
orten Njimu. inio je da putovanja morem izbrazdanim podmornicama
postane opasno. Stigla sam dotle da se pitam gde u se smestiti tokom zime,
kada sam, posle nekoliko dana po dolasku u Thangu saznala da se GOMEN
iz Latena nalazi u svom samostanu na pola dana hoda od BUNGALOVA.

Odmah sam odluila da ga posetim. Izlet nije mogao da bude nezanimljiv.

Kakva je bila ta peina koju je nazivao Svetlost i kako li je on u njoj iveo?
Bila sam radoznala da to saznam.

Poslala sam svog konja u orten Njimu i otputovala na leima JAKA8.

Mislila sam da u iznajmiti neku ivotinju u Latenu kada se budem vraala
u Gangtok. Kada me je video bez konja uvar BUNGALOVA mi ie predloio
da mi dovede jednoga koji mu je pripadao. ivotinja je. govorio je, imala
sigurno kopito i savreno bi kaskala loom, strmom stazom koja vodi u peinu
GOMCENA.

Pristala sam i sutradan sam bila u sedlu na jednoj maloj ivotinji crvene dlake
koja nije bila suvie runa.

Konji imaju vale i uzde, ali ih jakovi nemaju, a kada ih ovek uzjae ruke su
mu slobodne. Na to sam se tako bila navikla da sam. mislei o neem sasvim
drugom, stavila svoje rukavice, ne mislei na uzde koje je trebalo da drim jer
ne poznajem ud konja koga sam jahala. Njegova ud mora da je bila
neobina, jer je dok sam ja nastavljala da sanjam, ivotinja uspravila svoje
prednje noge i rit-nula se u pravcu oblaka. Dejstvo je bilo trenutno. Odbaena
iz sedla pala sam na zemlju sreom prekrivenu travom neto nie od
staze. Suvie jak ok delovalo je tako da sam izgubila svest.
Kada sam dola sebi osetila sam iak bol u bubrezima. Nikako nisam mogla da
se uspravim.

to se tie crvenog konja on se poto se ritnuo nije vie kretao; miran kao
ovca, glave okrenute u mom pravcu gledao je sa oiglednim
interesovanjem ljude koji su se trudili oko mene 1 odnosili me u moju sobu.

uvar vile je bio oajan zbog mojih prebacivanja.

Nikada se kazao je ovaj konj nije ovako ponaao. Uveravam vas da

nije nimalo kriv. Kako bih sebi mogao da dopustim da vam ga ponudim da
nisam siguran u njega? Jaem ga ve nekoliko godina. Videete. naterau ga da
malo kaska. 3

Videla sam kroz prozor jo uvek nepokretnu ivotinju, pravu sliku blagosti.

Njen gostodar joj se priblii, neto joj ree, uhvati uzde. uvue nogu u uzengiju
i vinu se ali ne u sedlo to mu je bila namera, ve u vazduh gde ga je odaslalo
novo ritanje konja. Manje sream od mene pao je na stene.

Pritrali su mu. Glava mu je bila ozbiljno po-vreena, dosta je krvario, ali mu

nita nije bilo slomljeno.

Nikada, nikada se ovaj konj nije ovako ponaao nastavio je da

ponavlja izmeu jecanja dok su ga odvodili kui.

Ovo je zaista iznenaujue, mislila sam ispruena u bolovima na krevetu.

Uao je moj kuvar dok sam ja razmiljala o ovom udnom ponaanju ivotinje
za koju su tvrdili da je potpuno mirna.

potovana damo ree mi on ovo nije prirodno. Pitao sam slugu

uvara; rekao vam je istinu. njegov konj je uvek bio blag. Mora da
je GOMCEN uzrok onoga to se dogodilo. Demoni su oko njega. Ne odlazite u
njegov samostan. .. Desie vam se neto loe. Vratite se u Gangtok.
Doneu vam nosiljku alko ne uzmognete da se popnete na Ikon ja.

Jedan od mojih slugu zapalio je tapie tamjana i malu oltarsku lampu.

Jongden, koji je u to vreme imao samo petnaest godina, plakao je u jednom
uglu.

Sve mi je to izgledalo kao da sam na umoru. Poela sam da se smejem.

Hajdete, nisam mrtva rekla sam. Demoni nemaju nikakve veze sa

ovim. GOMEN nije lo ovek, zato ga se plaite?...

Posluite veeru rano, a onda svi idemo na spavanje. Sutra emo razmisliti.

Dva dana kasnije GOMCEN, koji je bio oba-veten o mom nesrenom sluaju,
poslao mi je jednu crnu kobilu da bih dola kod njega.

Put jc protekao bez problema. Kozjim stazama koje su krivudale po umovitim

prevojima dola sam do lepog proplanka koji se nalazio u podnoju jednog
strmog i ogolelog uzvien ja na ijem se vrhu nalazio greben ispresecan
cmkastim stenama. Neto iznad njega viorile su se zastavice koje su
oznaavale mesto samostana.

Lama je doao na pola puta da mi poeli dobrodolicu i odveo me je ne kod

sebe. ve u jedan drugi samostan koji se nalazio ispod njegovog,
na udaljenosti od jednog kilometra kroz krivudave staze. Doneo je veliki lonac
aja sa maslacem i zapalio vatru na zemlji nasred odaje. Ali kako re
odaja moe da dovede u zabludu kada se radi o boravitu koje mi je
ponudio, bilo bi dobro da to razjasnim.

Nije se radilo ni o nekoj kui ni o kakvoj kolibi, ve o peini malih razmera.

koja je bila zatvorena zidom od isuenog kamenja, na kome su dva otvora od
otprilike dvadeset kvadratnih centimetara trebalo da predstavljaju prozore.
Nekoliko dasaka is-tesanih sekiram i vezanih jedna za drugu trakama fine kore
predstavljale su vrata. Prozori su zjapili.

Kako sam iz Thangua pola kasno, vee je palo gotovo odmah po mom dolasku
u samostan. Moji deaci su rasprostrli moje pokrivae na stenu i GOMCEN ih
je potom odveo da spavaju u jednoj kolibi od prua koja je bila. kako je
govorio, naslonjena na njegovu peinu.

Kada sam ostala sama izala sam iz svog stanita. No je bila bez meseine.
Od itavog predela uspela sam da razaznam jedino beliastu masu jednog
otrog gleera u zasenenom kraju doline i tamne vrhove koji su se uzdizali ka
zvezdanom nebu. Ispod mene pruala se tama bezdana iz kojeg se uo ubor
dalekog planinskog potoka. Nisam se usuivala da odem dalje u mrak; staza je
bila upravo toliko iroka da je na nju mogla da stane noga i da ispuni sav
prostor. Trebalo je za sutradan ostaviti ispitivanje okoline.

Vratila sam se i legla. Jedva da sam se uvila u svoje pokrivae kada je plamen
svetiljke zatrepe-rio i ugasio se. Posluga je zaboravila da posudu napuni
petrolejom. Nisam mogla da napipam ibicu rukom, a kako se jo uvek nisam
navikla na joblik svog praistorijskog prebivalita, nikako se nisam .usuivala
ni da se pokr enem kako se ne bih povre- na nekom stenovitom iljku.

Kroz -prozore i upljine na vratima poeo je da duva otar vetar. Jedna

zvezda gledala me je kroz razjapljeni otvor preko puta moga leaja.

Osea li se dobro? pitala me je ta misli o ivotu pustinjaka?

Ona mi se, tako mi Boga. svojim treperenjem podrugivala.

Da, oseam se dobro odgovorila sam ak vie nego dobro. . .

oarana sam i oseam da je ivot pustinjaka, osloboenog svega onoga to se
naziva dobrima i zadovoljstvima sveta, najdivnija stvar koja postoji.

Onda je zvezda prestala da se podsmeva. Jo je jae zasijala. uveala se.

obasjala je peinu.

Kada budem bio sposoban da umrem u ovoj peini, Biu zadovoljan sobom,

rekla je ona citirajui Milarepvne stihove na tibetanskom jeziku. I njen

ozbiljan glas postao je teak zbog sumnje.

Sutradan sam se popela u GOMCENOV samostan.

I to je bila peina, ali prostranija i bolje na-metana od moje. itav prostor

iznad koga je stena pravila svod bio je ograen zidom od isuenog kamenja i
sa vrstim vratima. Prva odaja sluila je kao kuhinja. U njenom dnu jedan
prirodan otvor predstavljao je prolaz u majunu peinu, koja je bila neto kao
uzani hodnik, od koga je GOMCEN napravio svoju sobu. Jedan stepenik od
drveta omoguavao je da se u nju popne poto je bila uz-dignutija od
kuhinjo a teka vrata u raznim bojama prikrivala su ulaz u nju. Nije
postojao nikakav otvor da se ova zadnja odaja provetrava. Jedna pukotina u
stend kroz koju je vazduh, kao i svetlost, mogao da prodre bila je prekrivena
staklom.

Od pokretnih stvari bilo je nekoliko sanduka od drveta naslaganih iza zavcse

koja je prekrivala leaj nainjen od nekoliko tvrdih i irokih jastuia koji su
se nalazili na zemlji. Ispred njih su bila dva niska, sastavljena stoia. Bale su
to najobinije daske stavljene na noice, obojene ivim bojama i ukraene
skulpturama.

Na jednom malom oltaru u dnu peine videle su se male statue i uobiajene

prinete rtve. Slike bez okvira, kao japanski kakemono, potpuno su prekrivale
stenovite zidove a ispod jednog od njih nalazio se jedan skriveni ormar u kome
lame tantrik-tike sekte uvaju zarobljenog demona. Njega mi, uostalom, nisu
pokazali za vreme ove moje prve posete.

Napolju su se nalazile dve kolibe, sagraene uz stenu i sluile su kao skladite

za namirnice.

Kao to se vidi, GOMCENOVO boravite nije bilo bez izvesnih udobnosti.

Ovo orlovo gnezdo nalazilo se iznad jednog potpuno usamljenog, romantinog

kraja koji je imao svoju istoriju. Domoroci su smatrali da je nastanjen zliim
duhovima. Oni su pripovedali da su neki meu njima koji su se nekad uputili
na tu stranu kao pastiri ili drvosee tu imali fantastine susrete iji je zavretak
ponekad bio 'koban.

Ovakvu vrstu boravita tibetanski asketi biraju da bi na njima smestili svoje

samostane. Sa jedne strane oni smatraju da su ona naroito pogodna da poslue
za duhovne vebe a sa druge smatraju (bar im narod daje ta svojstva) da tu
mogu da oproba-vaju svoje natprirodne moi za dobro ljudi i ivotinja, bilo
time to preobraavaju zlonamerne demone ili tako to ih spreavaju da nanose
zlo.

Sedamnaest godina ranije, larma koga starosedeoci nazivaju OO GOMEN

(gospodin gomen), doao je da se nastani u peini u kojoj sam ga vi-dela.
Malo-pomalo svetenici iz manastira iz Late-na su je ureivali dok nije
postala mali stan koji sam vam opisala.

Pre svega, pustinjak je iveo u potpunoj usamljenosti; seljaci ili pastiri koji su
ga snabdevali hranom ostavljali su svoje ponude na njegovim vratima i
povlaili su se a da ga nisu videli. Mcsto je, uostalom, bilo nepristupano za
vreme tri ili etiri meseca svake godine zbog snegova to su prekrivali dolinu
kojom bi trebalo proi da bi se do njega dolo.

Kasnije je on sa godinama sauvao jednog deka da mu slui i kada sam

ja dola u peinu ispod njegove, pozvao je i svoju drugu: poto je pripadao
sekti crvenih kapa uopte nije bio obavezan na celibat.

Provela sam nedelju dana u svojoj peini i svakog dana poseivala

GOMCENA. Razgovor sa njim bio je zanimljiv, ali ono to me je jo vie
zanimalo bilo je to da posmatram tibetanskog pustinjaka i njegov svakodnevni
ivot.

Nekoliko rettoih Evropljana kao Csbma i Koros ili RR PP Huk i Gabe

stanovali su u lamaistikim manastirima, ali niko nikada nije boravio
pored ovih pustinjaka o kojima postoji toliko fantastinih pria. Tom razlogu,
koji je sam po sebi ve bio dovoljan da me podstakne da se nastanim u sused-
stvu GOMCENA, pridruivala se veoma jaka elja da i sama steknem iskustvo
kontemplativnog ivota prema lamaistikim metodama.

Ali, nije bila dovoljna samo moja volja, bilo je potrebno lamimo odobrenje.
Ako ga ne dobijem, nita mi nee koristiti da budem pored peine. On e se u
njoj zatvoriti, a ja u moi jedino da posmatram zid od stene iza koga se
neto zbiva. To nije bilo ono to sam elela.

Uputila sam. dakle, svoju molbu lami na nain koji je odgovarao orijentalnim
obiajima. Molila sam ga da me uputi u uenje koje je propovedao.
Nee Pogreiti ako me zbog mog nedovoljnog znanja i beskorisnosti uputi u
meni nepoznatu oblast mada sam ve imala priliku da dugo razgovaram sa
uenim lamama.

Kako sam bila uporna, odluio je da me primi ne ba kao uenicu, ve da mi

dopusti da se oprobam kao mlada redovnica.

Poela sam da mu zahvaljujem kada me je prekinuo:

ekajte rekao je. Postoji jedan uslov. Treba da mi obeate da se

neete vratiti u Gangtok. da neete uopte odlaziti na izlete na jug4 bez
mog doputenja.

Avantura je postajala zanimljiva. Oduevljavala me je njena nesvakidanjost.

Obeavam odgovorila sam bez oklevanja.

Moja peina je. kao i GOMCENOVA, dobila jo jednu baraku od grubo

istesanih dasaka. Gortaci iz ovog kraja ne znaju da rukuju testerom i bar se
u ovo vreme nisu ni trudili da to naue. Na nekoliko stotina metara od nje
nainjena je druga koliba u kojoj se nalazila sobica za Jongdena i u kojoj
je stanovala posluga.

Uveavanjem svoga samostana nisam nikako mogla da teim raskoi.

Bilo mi je teko da sama idem po vodu ili po drva kroz planinu i da dovlaim
taj teret do svog prebivalita. Jongden koji je nedavno izaao iz kole u kojoj
je i stanovao nije bio nita viniji tim poslovima od mene. Pomo nam je bila
neophodna da bismo bili slobodni, kao i mnoge druge potreptine: duga zima
zahtevala je da se obezbedi povea zaliha ivotnih namirnica, kao i njihovo
skladite.

Danas mi ove potekoe ne bi izgledale tolike, ali sam tada tek poinjala ivot
pustinjaka a moj sluga nije jo uvek zapoeo svoje uenje za istraivaa.

Dani su se nizali. Bila je zima. itav predeo obavljen je istim snenim

pokrivaem i, kao to smo i oekivali, doline koje su vodile do podnoja nae
planine postale su neprohodne.

GOMCEN se povukao za dui vremenski period. Ja sam isto to uinila. Moj

jedini svakodnevni obrok stavljali su iza jedne zavese, na ulasku u
moju kolibu. Deak koji ga je donosio i odnosio prazne inije tiho se povlaio
a da me nije viao. Bio je to obiaj kartuzijanaca ali bez razonode koju
oni sebi dozvoljavaju, bez upranjavanja verskih obreda.

Pojavio se jedan medved u potrazi za hranom i posle prvih znakova uenja i

nepoverenja uobiajio je da dolazi po hranu koju su mu bacali.

Najzad, poetkom aprila jedan od deaka je primetio jednu crnu taku koja se
kretala proplankom iznad koga smo se nalazili i poeo je da vie: Covek!
glasom kojim mora da su stari moreplovci uzvikivali: Zemlja! Do nas se
moglo doi, stigla su pisma koja su u Evropi bila napisana pre pet meseci.

. . . arolija rododendrona u cvatu na tri stotine metara iznad moje peine.

Oblano himalajsko prolee, jurianje velianstvenih i golih vrhova, duge trke
kroz prazne doline u kojima su stenjena bistra jezerca.

I opet samoa, uvek samo samoa. Duh i ula se naviknu da vode taj
kontemplativni ivot paljivog posmatranja i stalnog razmiljanja. Postane
li ovek vizionar ili nije li on sve do sada bio lep?

Na nekoliko kilomelara prema severu, iznad poslenjih vrhova Himalaja koje

monsunski oblaci iz Indije ne mogu da predu, sunce ija i plavo nebo se prua
nad visokom tibetanskom ravnicom. Ali ovde je leto kiovito, hladno i veoma
kratko. Ve od septembra meseca snegov't se uporno nagomilavaju okolo nas i
uskoro na godinji zatvor otpoinje.

Sta sam nauila tokom ovih godina samovanja? Teko mi je da to tano

izrazim, a ipak sam dola do mnogobrojnih saznanja.

Pored izuavanja tibetanskog jezika iz gramatika, renika i kroz razgovore sa

GOMCENOM, itala sam sa njim ivote tibetanskih mistika. On je esto
prekidao itanje da bi mi ispripovedao dogaaje koji su bili slini onim
opisanim u knjizi a iji je on bio svedok.

Opisivao mi je ljude koje je paseivao, doaravao njihove rei i dela. Sa njim

sam prodirala u samostane asketa, u palate bogatih lama; putovala sam
putevima. tamo susretala udnovate osobe.

Ono to sam na taj nain prouavala bio je sam Tibet, obiaji, nain miljenja
njego vili stanovnika. Dragoceno saznanje koje e kasnije toliko da mi koristi.
Nikada se nisam uljuljkivala nadom da je moj ivot pustinjaka za mene mogao
da bude krajnje opredeljenje.

Suvie se spoljanjih razloga odupiralo elji koju sam oseala da se tu

ukotvim i da se zauvek oslobodim besmislenog tereta ideja, briga i rutinskih
zadataka koji su me jo uvek optereivali. Znala sam da uloga pustinjaka koju
sam odabrala moe da bude samo jedna epizoda mog ivota putnice, tavie
priprema za budue osloboenje, i esto sam bila duboko potresena dok sam
gotovo sa uasom gledala stazu koja se sputala ka dolini, tu krivudala i
nestajala u planinama. Ona je vodila ka skrivenom svetu iza dalekih vrhova, ka
njihovoj groznici, uzhuenjima. bedi; neizreciva patnja mi je probola grudi
dok sam mislila da e doi dan kada u krenuti njome na put za pakao.

Bez nekog drugog vanog razloga, nemogunost da u ovoj pustinji due

zadrim poslugu, naterala me je da ponem da razmiljam o odlasku. Meutim,
pre nego to se ponovo udaljim iz Tibeta bilo mi je stalo da posetim jedan od
njegova dva verska centra koji se nalazio nedaleko od mog
samostana: igatce.

Nedaleko od ovog grada smeten je uveni manastir Trailumpo, boravite

velikog lame koga stranci nazivaju Trai-Iama. Tibetanci ga zovu Tsang
Penen rimpoe, to znai dragocen uenjak provincije Tsang. Smatraju ga
reinkarnacijom Epag-meda, mistinog Bude beskrajne svetlosti, a u isto
vreme reinkarnacijom i Subutia. jednog od uenika legendarnog Bude. U
duhovnom pogledu njegov poloaj jednak je poloaju dalaj-lame, ali u ovom
svetu duh esto treba da ustukne pred prolaznom moi i tako je u stvari dalaj-
lama apsolutni gospodar Tibeta.

Odgaala sam svoj odlazak u igatce sve do trenutka kada sam odluila da
napustim Himalaje, jer sam se bojala posledica do kojih bi to putovanje moglo
da dovede. Moja predvianja su se uostalom ostvarivala u potpunosti.

Iz svog samostana pre svega sam otputovala u erten Njimu. manastir u kome
sam prethodno boravila. Odavde sam otila u Sigatce, a pratili su me samo
Jongen i jedan svetenik koji je trebalo da nam poslui kao posluga. Sve troje
bili smo na konjima i nosili, kako je to obiaj u Tibetu, na ogromni prtljag u
velikim konim torbama sa svake strane sedla. Jednu mazgu natovarili smo sa
dva mala atora i namirnicama.
Put nije dugaak. Taj prostor prelazio se obino za etiri dana. ali sam se ja
trudila da putujemo veoma sporo, kako bih na putu bolje videla ono to bi
moglo da me zanima, a naroito da bih svim ulima i duhom upijala to je
mogue vie od tog Tibeta u iji u centar najzad da prodrem i koji, bez
sumnje, nikada vie neu videti.

Za vreme svog boravka u erten Njimu upoznala sam jednog od laminih

sinova koji je bio vra i koji je slao letee kolae neposlunoj pastvi
i pozvali su me da ga posetim ako me ikad okolnosti budu dovele u njegov
kraj.

Okolnosti su bile tu. Traglung nije bio na putu izmeu mog samostana i
Sigatcea, isto kao ni erten Njima, ali kao to sam ve rekla, bilo mi je stalo
da lutam, da koristim prilike za koje sam ve-rovala da ih jedina imam za to
bekstvo u nepoznatu zemlju.

Oko veeri smo stigli u Traglung. Selo ni po emu nije nalikovalo na

tibetanska sela na Himala-jima. Bilo je iznenaujue to to se na tako
kratkoj razdaljini mogla zapaziti takva potpuna suprotnost. Ne samo da su se
visoke kue od kamena razlikovale od kua od rveta i grana seljaka iz
Sikima, ve i klima, zemljite, fizionomije stanovnika, sve je izgledalo
drukije. Nalazila sam se zaista u Tibetu.

Vraa smo nati u njegovoj sobi za molitvu, ogromnoj prostoriji bez prozora,
nejasno osvetlje-noj preko krova. Porod njega se nalazilo nekoliko mukaraca
kojima je on dolio arolije. One su imale neobian oblik malih svinjskih glava
nainjenih od zemlje, obojenih u ruiastu boju i obavljene komadiima vune.
Seljaci su sa upornom panjom sluali beskrajan lamin govor o tome kako
treba upotrebljavati ove predmete.

Kada su se oni povukli gospodar kue me je sa ljubaznim osmehom ponudio

ajem i zapoeo je dug razgovor. Gorela sam od elje da svog domaina
ispitam o udu leteih kolaa, ali bi direktno pitanje znailo nedostatak
utivosti. Trebalo je ekati priliku koja bi omoguila da se ova tema
zapodene, ali se ona nije ukazala ni te veeri, ni sutradan.

Ali sam zato prisustvovala sukobu meu poslugom i ak su me kakva ast

kod jednog pravog vraa pitali za savet kako da se on razrei.
Kao to j:e est sluaj, neki od branih drugova bili su u to vreme jo uvek
prava deca i. naravno, niko ih nije pitao za miljenje. Oni nisu bili ni legalno u
braku. Vra je imao etiri sina. Uopte mi nfeu rekli kako je drugi sin
saraivao sa starijim, verovatno da je sa njegove strane sve bilo u redu. Za
sada je on bio na putu. kao i trei od brao onaj koga sam poznavala.

Trei sin je remetio mir u kui. Mnogo mlai od dvojice starijih imao je
samo dvadeset i pet godina odbijao je da uestvuje u ispunjavanju branih
dunosti prema njihovoj zajednikoj supruzi. A na daminu nesreu ovaj
potovani trei mu bio je zanosniji od druge dvojice. Bio je zanosan ne po
svojoj fizikoj lepoti mada nije loe izgledao ve zbog svog drutvenog
poloaja, svog govornikog dara, svog umea i verovatno jo zbog i nekih
drugih kvaliteta koje ja tada jo uvek nisam otkrila.

Dok su dvojica starijih laminih sinova bili sve-tovna lica: bogati i uticajni
zakupci, ali bez elje za prestiom, koji se u Tibetu vezuje za sveten-stvo,
ovaj goropadni trei mu bio je lama. Jo i vie od toga. bio je NALORPA
upuen u okultne vetine i imao je frizuru tantristikih mistika i belu suknju
RESPA. koji su eksperti za TUMO i mogu da odravaju toplotu bez vatre i pri
najniim temperaturama.

I taj tako vaan suprug okrenuo se od nje. Zajednika supruga nije mogla ni da
ga se odrekne ni da podnosi njegov prezir, utoliko pre to se on udvarao jednoj
mladoj devojci iz sela i nameravao da se njome oeni.

Ovo je bilo mogue, ali prema zakonu koji je vladao u zemlji, ovo venanje
koje bi poremetilo jedinstvo porodice, znailo je za onoga ko ga remeti
gubitak prava na oevo nasledstvo. Dakle, trebalo bi da mladi stvori drugo
ognjite i da svoju porodicu sam izdrava. On je. izgledalo je, bio pripravan
na to. raunajui na svoj zanat vraa.

Ali ako se on izdvoji za svoj raun, zar to ne bi bila opasna konkurencija

njegovom ocu? Mada mi to nije priznao, shvatila sam da je moj domain
mislio na tetu koju bi njegov jogunasti sin mogao da mu nanese odbijajui da
zadovolji enu od svojih etrdeset godina, koja je bila zdrava, jaka i bez
sumnje lepa. Svakako da ja o ovome nisam mogla da presudim, jer su se
damine crte lica gubile ispod iroke naslage prljavtine i crnog dima to je
doprinosilo od izgleda kao prava crnkinja.

St a c!a sc radi? Sta da se radi? jeala je stara majka porodice.

Nedostajalo mi je iskustvo da bih mogla da dam koristan savet. Ne zbog toga

to se na Zapadu ne sreu ene sa vie mueva i to tamo ne dolazi dn zbrke,
ve zbog toga to ti sluajevi nikada nisu predmet porodinih razgovora, a na
mojim putovanjima bila sam u situaciji da savctujem jedino mueve koji su
imali vie ena ijim je domovima nedostajao mir.

Natuknula sam da, poto je poligamija legalna u Tibetu, mladi lama moe da se
navede da ostane u porodici ako bi mu dopustili da u kuu dovede mladu
suprugu po svome izboru.

Imala sam sreu, jer je uzviena odea pustinjaka koju sam imala na sebi
zadrala enu sa vie mueva. Malo je falilo da se baci na mene.

Oh. vrlo potovana damo povika stai-a majka plaui vi ne znate da

je moja snaha e-lela da poalje svoje slukinje kod mlade evojke da je
istuku i unakaze; jedva smo je spreili. Kako i zamisliti tako neto! Ljudi naeg
poloaja da sebi tako neto dopuste. . . Zauvek bismo izali na lo glas.

Nisam vie znala ta da kaem, izjavila sam da se pribliio as moje veernje

meditacije i zatraila sam da se povuem u LAKHANG, laminu sobu
za molitve, koji mi je uinio ast i ustupio mi je da u njoj provedem no.

Kada sam ustala ugledala sam najmlaeg sina porodice, deka od osamnaest
godina, supruga broj etiri. Dok je sedeo u mranom uglu gledao je
svoju suprugu sa polusmekom koji mi se uinio podrugljivim.

ekaj, stara govorio jc taj osmejak nisi zavrila sa svojim

nevoljama, ja u ti stvoriti druge.

Lutali smo iz sela u selo i provodili veinu noi kod seljaka, umesto da
kampujemo. Nisam se trudila da skrivam svoj identitet, kao to sam to uinila
kasnije za vreme putovanja u Lasu. ali niko nije sumnjao da sam strankinja ili
barem nije obraao nikakvu panju na tu injenicu.
Prola sam pored manastira Patura koji mi je izgledao ogroman u poreenju sa
onim u Sikimu. Poto nas je jedan od njegovih velikodostojnika poz-vao
prisustvovali smo izvrsnom obedu u jednoj mranoj odaji u drutvu nekoliko
svetenika.

Nita tu nije bilo novo za mene, izuzev arhitekture masivnih zgrada na vie
spratova; ali sam shvatila da je sve ono to sam videla a odnosilo se na
lamaizam u Sikirnu samo njegova bleda slika. Nejasno sam zamil jala da je
kraj s one strane Himalaja potpuno divalj i poinjala sam da shvatam da
ovde susreemo savreno civilizovan narod.

Bilo je teko prei reku Ti u koju su kie i sneg koji se topio strano
uveali, uprkos pomoi tri domoroca koji su preveli ivotinje jednu za
drugom.

Namamljena opisima naeg sluge, oekivala sam da izvan Kume. pored toplih
izvora, naiem na kupatilo sa toplom vodom i na ugodan kamp na zagre-janom
zemljitu, ali nas je iznenadno nevreme na-teralo da na brzinu razapnemo nae
atore pre nego to smo dospeli u taj raj. Prvo je grad poeo da nas tue a
zatim je tako gust sneg poeo da pada da nam je uskoro dosezao do lanaka.
Zatim je oblinji potok preplavio na ator i tu no. za koju sam smatrala da u
je provesti u miru, gotovo da sam elu provela na nogama na majunom ostrvu
koje je jedino bilo suvo pored mog atora preplavljenog blatnjavom vodom.

Nekoliko dana kasnije, na zavoju puta. dok sam posmatrala jednog pijanca koji
se valjao u praini, odjednom sam pretrpela ok zbog neoekivane vizije. U
sjaju koji se ve gubio zbog veeri to se sputala. ogromni manastir
Trailumpo pokazivao je svoju belu masu na ijem se vrhu nalazio zlatni krov
koji su milovali poslednji zraci zalazeeg sunca.

Stigla sam na svoj cilj.

Jedna sasvim obina ideja rodila se u mojoj glavi. Umesto da se smestim u

jednoj od krmi u gradu, poslala sam slugu kod lame koji je prihvatao svete-
nike. posetioce ili studente poreklom iz Kame. Zbog ega bi jedna strana
putnica koja mu je nepoznata mogla da ga zanima i koje je razloge ona imala
da zatrai njegovo gostoprimstvo? To se nisam pitala jednostavno se
pokoravajui impulsu koji je razum morao da proglasi ludim ali koji je i pored
toga urodio divnim plodovima.

Visoki funkcioner je poslao jednog TRAPU da za mene zauzme dve sobe u

jedinoj kui koja se nalazila pored manastira. Smestila sam se u njoj.

Ve sutradan poelo se sa protokolom koji je trebalo da mi omogui

audijenciju kod Trai-lame. Trebalo je da dam podatke o svom identitetu i iz
toga sam se izvukla na najjednostavniji nain na svetu rekavi da se moja
zemlja zove Pariz.

Koji Pariz? Postoji mesto koje se zove Pari na jugu Lase. Objasnila sam da se
MOJ Pari (Pariz) nalazi na -.veoj udaljenosti i na zapadu, ali da se do njega
moe da doe a da se more ne pree, tako da ja nisam FILING (strankinja).
Mogla sam da se igram ovom rei jer u bukvalnom prevodu ona znai neko sa
drugog kontinenta, ili drugog ostrva. sa mesta odvojenog okeanom.

Stanovala sam suvie dugo u Sigatceu tako da tu nisam bila nepoznata, a

injenica da sam stanovala kod GOMCEN-MA stvorila mi je izvestan ugled.
Prijem mi je odmah bilo odobren i majka Trai-lame pozvala me je da budem
njen gost.

Prouila sam manastir do najmanjih sitnica, a da bi im se zahvalila na

prireenom doeku, poklonila sam aj za otprilike hiljadu svetenika koji su
u njemu iveli.

Godine koje su protekle i navika koja je bila rezultat mojih poseta

lamaistikim manastirima i mog boravka u njima, umanjivali su moje utiske,
ali onog trenutka kada sam posetila Trailumpo sve je na mene jako uticalo. U
hramovima, holovima i pa-latama dostojanstvenika vladao je rasko na
varvar-ski nain i nijedan opis ne moe da mu bude veran. Zlato, srebro, tirkiz,
ad bili su svuda, na oltarima, grobovima, ukrasima na vratima, na obrednim
predmetima. ak i na predmetima kojima se sluila posluga bogatih lama.

Treba li da kaem da sam se divila tom sjaju? Ne. Izgledao mi je neukusan i

etinjast. kao da je bio delo monog dina deije due. Na prvi pogled ovo bi
me ak neprijatno dirnulo da u sebi nisam nosila sliku mirnih samotnih mesta i
da nisam znala da ona prikrivaju mislioce-askete koji su odbacili svaku
prostotu koja je za mase dokaz veliine.
Trai-lama je bio divan prema meni, ukazujui mi veu panju svaki put kada
bi me video. On je znao gde se nalazio MOJ Pariz i izgovarao je re Francuska
sa najistijim francuskim naglaskom.

Mnogo mu se dopalo to to se toliko zanimam za lamaizam i bio je raspoloen

da olaka moje prouavanje. Zato ne bih ostala u Sigatceu? upitao me je.

Ah. zato? ... Ta elja mi nije nedostajala ali sam znala da Trai-lama nije
dovoljno moan da tu obezbedi moj boravak. On mi je, meutim, predloio da
sama odaberem mesto stanovanja. Mogla sam da po svojoj volji stanujem sa
njegovom majkom u jednom manastiru za kaluerice, ili u jednom
samostanu koji bi za mene sagradili. Bilo bi mi dozvoljeno da za uitelje imam
najbolje gramatiare. najpoznatije obrazovane ljude i mogla bih da se
raspitujem kod pustinjaka o planinama.

Moda bih. da sam u tom trenutku bila osloboena veza koje sam stvorila
tokom mog putovanja u Lasu, mogla ako ne u Sigatceu, a ono bar na
nekom zabaenijem mestu. da iskoristim zatitu koju mi je ponudio, uli nikako
nisam predviela slinu ponudu. Moj prtljag. moje zabeleke, moje fotografije
zato li .su nam te stvari neophodne? ostale su delom kod mojih
prijatelja u Kalkuti. a delom u mom samostanu. Nisam bila dovoljno
osloboena da ih se odreknem; a zatim, postavilo se glupo pitanje novca. -
Ponela sam samo toliko novca koji mi je bio potreban za putovanje i izgledalo
mi je nemogue da u Tibetu dobijem novac koji sam ostavila u Indiji.

Ah! koliko je stvari jo ostalo da nauim i koliko je trebalo da se promenim da

bih postala ono to sam bila nekoliko godina kasnije i to me je toliko
radovalo; skitnica kroz Tibet.

Upoznala sam uitelje Trai-lame: profesora knjievnosti i profesora koji ga je

uputio u mistino uenje, zatim jednog kontemplativnog mistika, duhovnog
vou Trai-lame, koga su svi duboko potovali i koji je. ako se moe verovati
priama, zavrio svoj ivot na udan nain.

Dok sam boravila u igatceu zavravali su hram koji je Trai-lama podizao

buduem budi Maitrei koji je bio reinkarnacija svekolike dobrote. Videla sam
ogromnu statuu smetenu u jednom holu u kome su se nalazile galerije koje su
omoguavale vernicima da ga obilaze. Pivo u prizemlju, zatim na prvom,
drugom i treem spratu koji su dosezali do struka, ramena i glave. Tog trenutka
dvadesetak zlatara uob-liavalo je nakit koji je ukraavao gigantskog Maitreu i
u tu svrhu su obraivali nakit koji su poklonile gospoe plemstva iz Tsanga. na
ijem je elu bila Traoi-lamina majka.

Provodila sam divne dane u mnogobrojnim -i-laminim palatama.

Razgovarala sam sa ljudima najrazliitijiih udi. Iznad svega ivela sam u
rajskom blaenstvu koje je kvarila jedino misao o neminovnom odlasku.

Najzad je taj nesrean dan doao. Krenula sam sa knjigama, belekama,

poklonima i nonjom diplomiranog lame vrstom diplome doktora HONO-
RIS CAUSA Univerziteta Trailumpo koju mi je dao Trai-lama. Na onoj
istoj krivini na kojoj sam ga neto ranije videla kako se pojavljuje, sada
sam gledala kako iezava veliki manastir.

Onda sam otila u Nartan da obiem velike la-maistike tamparije. Broj

izgraviran.ih ploa koje su sluile za tampanje je impresivan. One su sloene
na policama i ispunjavaju ogromnu zgradu. tampari umrljani mastilom do
lakata rade sedei na zemlji, U drugim sobama svetenici seku hartiju prema
formatu svakog dela. itav posao se odvija polako, praen razgovorom i
dugom degustaoijom aja sa maslacem. Kakva suprotnost naim bunim
tamparijama!

Meutim, mada je pripadala manastiru tamparija je bila delo sa ovoga

sveta a mene su u Tibetu zanimale druge stvari.

Vratila sam se u samostan GOMENA koji je bio tako dobar da me pozove. U

neplodnom i usamljenom kraju, na sevemoj strani jedne planine, pored jezera
Mo-te-tong, stan pustinjaka bio je jedna prostrana peina kojoj su povremena
doziivanja davali izgled malog utvrenja. Sadanji stanovnik samostana
nasledio je svog uitelja, a ovaj je zamenio svog roenog duhovnog oca. Tri
generacije lama udotvoraca na tom mestu nagomilalo je dovoljan broj
korisnih stvari darova ljudi iz tog kraja tako da je tu ivot mogao
prijatno da se odvija.

Ovo je. naravno, miljenje Tibetanca koji je odmalena navikao da boravi

pored pustinjaka.
Moj domain nije znao nita od onoga to se dogaalo van njegove peine.
Njen gospodar je u njoj iveo ve trideset godina, a ovaj sadanji se u
njoj ogradio zidom ve sutradan posle njegove smrti.

Pod ograivanjem zidom podrazumeva se da prilaz u tvravu omoguavaju

samo jedna vrata kojima se lama nikada ne pribliava. Dve unutranje odaje,
smetene ispod stene, gledaju na unutranje dvorite koje je sa slobodne strane
ograeno zidom od suenog kamenja koji zaklanja pogled. Ispod se nalaze
lamine privatne odaje do kojih se dolazi lest-vicarna ili kroz otvor. Ta soba
gledala je na malu isto tako zidovima ograenu terasu koja je bila tolika da je
usamljenik na njoj mogao da izvodi neke vebe ili da sedi na suncu a da ne
bude vien spo-lja. Mogao je da vidi jedino nebo iznad svoje glave.

Ve petnaest godina iveo je na taj nain.

Toj veoma umerenoj samoi, jer je GOMCEN primao posete, dodao je jo

jedno liavanje, obiaj da se nikad ne opruzi dok spava. Provodio je noi
u jednom GAMTISU, nekoj vrsti etvrtastog sanduka u kome se spava u
seeem stavu, prekrtenih nogu.

Malo sam razgovarala sa lamom, a zatim sam se oprostila.

Britanski namesnik mi je ve po seljacima Si-kima poslao jedno pismo koje

mi je nalagalo da napustim tibetanske zemljite, to ja uopte nisam uinila jer
sam elela da se ovo putovanje odvija onako kako sam ga isplanirala. No sada
se moje putovanje pribliavalo kraju i ja sam. kao i pre mog
polaska, predvidela nastavak naunog putovanja na zabranjenom zemljitu:
bila sam spremna da napustim Himalaje.

Drugo pismo koje je nalagalo moje proterivanje iz Sikima zateklo me je na

mome putu za Indiju.
TREE POGLAVLJE

UVENI TIBETANSKI MANASTIR: KUM-BUM NJEGOVO UDOTVORNO DRVO

MANASTIRSKI IVOT LAMAISTICKO UZVIENO UENJE "ZIVE BUDE"

Polo sam napustila Sigatce i moj samostan, ponovo sam prela Himalaje i
poela da silazim u Indiju.

Sa aljenjem sam naputala taj zaarani kraj u kome sam vie godina vodila
divan zatoeniki ivot. Bilo je potrebno mnogo napora, to znam, da se od tog
predvorja Tibeta upije sve to drutvo mistika prostrane Zemlje snegova
skriva od neupuenih u uenje i upozna mnotvo udnih obiaja. Boravak u
Sigatceu otkrio mi je i sholastiki Tibet obrazovanih, njegove manastire-
univerzitete, njegove ogromne biblioteke. Koliko mi jo ostaje da nauim, a ja
odlazim, . .

Boravak u Burmi. Odlazak na brda Sagen pored Kama tanga, kontemplativni

svetenici najstro-ije budistike sekte.

Boravak u Japanu u dubokom miru Tofoku-ji. manastiru sekte zen koja

vekovima okuplja oko sebe intelektualno plemstvo zemlje.

Boravak u Koreji, u Pania-anu (Manastir Mudrosti), samostanu skrivenom

usred ume, u kome nekoliko usamljenih mislilaca vodi ivot mirnog as-
ketizma bez zanosa.

Kada sam tamo stigla da zatraim da me privremeno prime, pljuskovi su odneli

put. Nala sam svetenike Pania-na kako popravljaju breu. Mladi svetenik
koji je trebalo da me preporui od strane njegovog opata zaustavi se ispred
jednog radnika, blatnjavog kao to su bili i svi njegovi drugovi, duboko mu se
nakloni i neto mu ree. Kopa, naslonjen na svoju lopatu, paljivo me je
posmatrao jedan trenutak, zatim klimnu glavom u znak odobravanja i nastavi
svoj posao ne obraajui vie panju na mene.

To je pretpostavljeni ree mi vodi. Dozvoljava vam da doete.

Sutradan su mi stavili na raspolaganje jednu potpuno praznu eliju. Pokriva

rasprostrt na zemlji sluio mi je kao leaj, a torba kao sto. Jongden je, isto
tako, jedva nametenu sobu delio sa jednim uenikom pjegovog uzrasta.

Svakodnevni program obuhvatao je osam sati meditacije, koja je bila

podeljena na etiri etape, osam sati uenja i manuelnog rada, osam
sati predvienih za obede, za spavanje i za rekreaciju prema sopstvenim
eljama.

Svakog jutra, neto pre tri sata, jedan od sve-tenika je obilazio zgradu
udarajui u jedan instrument od drveta da bi probudio svoju brau i svi su
dolazili u zajedniku odaju u kojoj bi sedeli lica okrenutih prema zidu da bi
meditirali tokom dva sata.

Sta da se kae o krajnjoj strogosti. . . o pirinu i nekom povru prokuvanom u

vodi. . . povre je esto nedostajalo tako da jc jedino pirina sainjavao
obrok.

utanje nije bilo neophodno kao kod trapista, ali su svetenici retko kad
izmenjivali koju kratku reenicu. Nisu oseali potrebu za razgovorom, niti su
elili da troe svoju energiju na pokrete svoga tela. Njihove misli su se
odnosile na probleme line prirode i njihove oi, kao i oi Bude sa slika,
gledale su unutra.

Boravak u Pekingu, u kome sam bila smetena tako daleko od kvarta u kome su
stanovali stranci i trebalo je da preduzmem pravo putovanje da bili dola do
njega. Ponovo stanujem u manastiru: Pei--ling sseu, koji je nekad bio carska
palata.

I evo me kako odlazim u zemlju kojoj ne mogu da se oduprem. Godinama sam

sanjala o Kum--Bumu ali nikad nisam pravila planove da tamo odem.
Meutim, odluila sam se na to putovanje. Trebalo je da preem itavu Kinu,
sve do njene zapadne granice.

Pridruila sam se jednom karavanu: dvojici lama TULKU5 i njihovoj

potovanoj pratnji koji su se vraali u svoju zemlju, jednom kineskom
trgovcu iz zabaene provincije Kansu i nekolicini anonimnih putnika koji su
eleli da sebi osiguraju zatitu brojne grupe kroz nesiguran kraj.

Putovanje je bilo veoma zanimljivo. Moji su saputnici i sami bili bogat izvor
udnog ponaanja.

Jednog dana je na dinovski voa karavana pozvao kineske milosnice u krmu

u kojoj smo noili. Sasvim male, u pantalonama od svetlozelenog satena i
ruiastog gornjeg dela, one su ule kao Palii u stan lame-ljudodera. On je
NAGAGSPA veoma heterodoksne sekte arobnjaka koja jedva da pripada
svetenstvu i oenjen je. Dolo je do bunog i unog cenkanja kroz otvorena
vrata. Zajedljive i naivne rei divljaka sa granice preveo je na
kineski ravnoduni tuma. Pogodili su se za pet pijaslera. Dobriina je zadrao
jednu od lutkica te noi i otpustio je tek u deset sati ujutru.

Jednog drugog dana on se posvaao sa jednim kineskim oficirom. Vojnici iz

susednog mesta doli su naoruani u krmu. Lama je pozvao svoje sluge i opi
su doepali puke. Gazda se niice bacio pred moje noge i molio me da
posredujem kako ne bi dolo do borbe.

Uz pomo trgovca, naeg saputnika koji govori tibetanski i koji mi je posluio

kao tuma, uverila sam vojnike da nije dostojno njih da obrate i najmanju
panju na divljake iz zemlje trava. A zatim sam dokazala ratobornom lami
da ovek njegovog ranga ne treba da se mesa sa obinim stadom.

Mir je bio uspostavljen.

Upoznala sam graanski rat i razbojnistvo. Pokuala sam da kan dobrovoljna

bolniarka leeim ranjenike koji su bili bez ikakve pomoi. Jednog dana videla
sam gomiilu odseenih glava koje su vi-sile iznad vrata moje krme. Moj
spokojni sluga se lime nadahnuo i izloio mi svoje filozofsko gledanje na smrt.

Put je postao neprohodan, tukli su se pred nama. Poverovala sam da u se

udaljiti od ratnika ako se izdvojim i doem u Tungou.

Sutradan po mom dolasku ovaj grad je bio op-sednut. Posmatrala sam jurie
pomou lestviea i videla kako opsednuti bacaju gomilu kamenja sa svojih
utvrenja. inilo mi se da sam deo veoma stare slike koja predstavlja
nekadanje ratove.

Pobegla sam jednog dana kad je bila strana oluja, dok je -vojska" bila u
sklonitu. Trka kroz no; stigla sam na obalu reke na ijoj drugoj obali bih bila
na sigurnom. Zvali smo amddju koji je trebalo da nas preveze, a kao
odgovor sa druge strane obale dolo je do pucnjave.

Zanimljiva uspomena na aj kod guvernera Shensija. Neprijatelj opkoljava

grad. Caj slue vojnici sa revolverima za pojasom i pukama o ramenu,
spremni da odgovore na napad do koga moe da doe svakog trenutka.
Meutim, gosti mirno razgovaraju, sa utivom ozbiljnou koja je naizgled
nepomuena i koja je plod starog kineskog vaspitanja. Razgovaramo o
filozofiji, jedan od inovnika veoma dobro govori francuski i prevodi. Ma
kakva da su oseanja koja ovog trenutka zabrinjavaju guvernera i ljude
njegove partije, nita ne moe da se proita na njihovim licima; njihov
razgovor je razgovor obrazovanih ljudi koji se zabavljaju igrajui profinjenu
igru da bez uzbuivanja izmenjuju istanane misli. i

Koliko je ta kineska rasa udna i divna uprkos svih nedostataka koje joj
pripisuju!

Naposletku se izvlaim iz guve. Nalazim se U Amdou. U manastiru Kum-

Bumu stanujem u jednoj kuici koja ulazi u sastav palatc lame Pegie. . . moj
tibetanski ivot ponovo poinje.

POTOVANJE BUDI!

NA JEZIKU BOGOVA,

NA JEZIKU NAGA. DEMONA I LJUDI NA JEZIKU SVIH BIA, SVIH

ONIH KOJA POSTOJE,

PROGLAAVAM UENJE!

Nekoliko deaka stoje na krovnoj terasi hola skuptine, sa koljkama u rukama,

recituju liturgijski tekst i istovremenim pokretima ruku stavljaju u usta svoj
instrument. Jednostavno brujanje odzvanja i produeni valovi koji se
pojaavaju i smanjuju u svom naizmeninom kreendu i dekreendu, dugo
zapljuskuju uspavani manastir.

Jo uvek je no. utljive GOMPE, sa mnogobrojnim niskim i belim kuicama

pomaljaju se iz tmine, sline kipovima na groblju dok siluete muziara
odevenih u lamaistike toge koje se ocrtavaju na zvezdanom nebu navode da se
radi o biima koja su sa drugog sveta dola da probude umrle.

Zvuan poziv iezava. Pokretne svetlosti pomaljaju se kroz prozore palate u

kojoj stanuju crkveni dostojanstvenici, uje se buka iz skromnih stanova u
kojima ivi nie svetenstvo. Vrata se otvaraju, uje se uurbani topot sa ulica
manastira; lame odlaze na jutarnju slubu.

Kada stignu ispred peristila hola, nebo poinje da bledi, svie.

Svetenici, poto izuju svoje izme od filca i ostave ih poredane napolju, brzo
se bacaju niice na prag velikih vrata ili na predvorje, ve prema tome da li su
poloili zavet ili su samo uenici i svi brzo zauzimaju svoja mesta.

U Kum-Bumu i u drugim veim manastirima okuplja se vie hiljada svetenika.

Smrdljiva i dro-njava gomila, u kojoj brzo padaju u oi sjajna ode-la, sa
sakoima od zlatne tkanine, koje nose velike lame i mantili ukraeni dragim
kamenjem koji pripadaju izabranim poglavicama koji upravljaju GOM-PAMA.

Veliki broj zastava okaenih na plafonu, u galerijama ili du visokih stubova,

dre nad skupom itav jedan svet buda i boanstava, dok ga freske kojima su
prekriveni zidovi, prenose u ete junaka, svetaca i meu zle ili dobre demone.

Pri dnu velikog hola, iza vie redova oltarskih lampi neno svetlucaju
pozlaene statue velikih pokojnih lama Hi relikvijarijumi ukraeni zlatom
i srebrom u kojima se nalazi njihov pepeo ili njihove mumije.

Sve ove linosti naslikane, isklesane ili materijalno predstavljene svojim

ostacima, dre svetenike svojim prodornim i zapovednikim pogledima i
svojom brojnou i jednostavno uveliavaju skup. Tu kao da se preci i
boanstva mesa ju sa ljudima: mistina atmosfera obavija ljude i stvari
zamagljujui obine detalje i idealizujui pokrete i lica.

Ma koliko da je ovek svestan intelektualne i moralne osrednjosti mnogih

prisutnih svetenika, izgled samog skupa duboko impresionira.

Svako od njih sedji prekrtenih nogu kako to ine Istomjaci, dostojanstvenici

na svojim uzvienim prestolima ija visina zavisi od poloaja koji
lama zauzima, a masa nieg svetenstva nalazi se na pokrivenim klupama koje
su gotovo u visini poda.

Jednolino pevanje poinje niskim, dubokim tonom i ima veoma spor ritam.
Zvonca, GIALINGI tunog zvuka, ogromne i gromoglasne tebanske trube,
majuni i dinovski bubnjevi daju ritam horu i s vremena na vreme prate
pevanje.

Uenici-deca koji sede izvan klupa, pored vrata, jedva da diu. Oni znaju da je
EUTIMPA sa sto oiju sposoban da uje svaku re ili da vidi i najmanji
nestaan pokret, a bi koji visi na domaaju njegove ruke na stubu uz koji je
njegova stolica, izaziva strah.

Ovo popravno sredstvo ne upotrebljava se samo kada su deca u pitanju;

svaki lan manastira izuzev dostojanstvenika i staraca moe, ako je
potrebno. da upozna njegovo dejstvo.

Prisustvovala sam ibanjima te vrste u jednoj GOMPI sekte SAKIAPA.

U holu je bilo okupljeno oko hiljadu svetenika, jednolino pevanje i

uobiajena muzika ispunjavali su veliku salu svojim strogim skladom, kada su
se tri lana hora neto dogovorila pokretima ruku. Bez sumnje, smatrali su da
se ne vide od svetenika koji su sedeli ispred njih i da njihovo namigivanje i
laki pokreti ruku mogu da promaknu glavnom nadzorniku. Ali verovatno da
bogovi zatitnici lamaiz-ma obdamju svoje slubenike natprirodnim vidom. On
je ugledao krivce. Odmah je ustao.

Bio je to dinovski Kampa, tamne boje koe; dok je stajao na svom prestolu
liio je na statuu od bronze, Dostojanstveno je skinuo svoj bi, a onda se
strana pogleda i dranja, onako kako se zamilja aneo tamanitelj. uputio kroz
hol krupnim koracima.

Kada se pribliio prekri oima zgrabio ih je, jednog za drugim, i podigao ih

sa klupe.

Nije postojala nikakva mogunost da se izbegne kazna, sa sudbinom pomireni

svetenici proli su kroz redove svojih kolega i pali niice na zemlju, ela
prislonjena na pod.
Nekoliko udaraca bia zafijukalo je po leima svakoga i veliki nadzornik je,
jo uvek uzvieno strog, doao do svog sedita.

I nepravilno dranje se odmah kanjava usred skupa. Kazne za ozbiljno

uinjene greke ili koje se uine izvan hora vre se na posebnom mestu ili
posle ispitivanja i odluke koju o tome donose sudske vlasti manastira.

^ Pauza koju prieljkuju svi svetenici prekida suvie dugu slubu: slue aj.
Doneli su ga vrelog, zainjenog maslacem i solju prema tibetanskom ukusu, u
drvenim kablovima. Opi koji su odreeni da ga slue prolaze vie puta izmeu
redova i pune inije koje im pruaju.

Kada se pridrui skupu svaki svetenik treba da ima svoju iniju koju stavlja
ispod sakoa sve do trenutka kada mu je potrebna.

Cinije od porculana ili srebra nisu doputene u skupu. Svetenici treba da piju
iz obinih posuda od drveta. U ovom pravilu se moe da sagleda davno
seanje na siromatvo koje je primitivni budizam pripisivao svetenicima. Ali
lukave lame veto izbegavaju pravila koja im nisu po volji.

Najraskonije inije su zaista od drveta, ali su nainjene od retkog drveta ili

od retkih ispupenja koja rastu na nekom drveu ije ile tvore lepe crtee.
Neke od ovih inija kotaju i po 70 rupija (oko 700 franaka po sadanjem
kursu).

Uz svakodnevni aj, ponekad se deli nekoliko aka TSAMPE i parence

putera. nekad maslac za-menjuju supom. A deava se da besplatan
obrok sadri aj. supu i komad kuvanog mesa.

lanovi manastira koji imaju veliki ugled esto pozivaju na proslave te vrste
koje prireuju bogati hodoasnici-svetovnjaci ili bogate lame.

U takvim prilikama gomile TSAMPA i komadi maslaca kojima su nadevene

zaklane ovce ispunjavaju kuhinje i preplavljuju njihova vrata i vie od stotinu
ovaca ponekad ulazi u ogromne kotlove u kojima se kuva garga.ntuovska
orba.

Poto sam ena, u Kum-Bumu i u drugim manastirima bilo mi je zabranjeno da

lino prisustvujem tim udesnim agapama, ali su. kada sam ja to elela, uvek
slali punu iniju najboljih poslastica koje su bile na dnevnom redu.

Tako sam upoznala jedno mongolsko jelo koje je bilo spravljeno od ovijeg
mesa. pirina, kineskih urmi, maslaca, sira. kiselog mleka. utog
eera, umbira 'i raznovrsnih zaina, sve kuvano zajedno.

Brano nainjeno od peenog jema. To je glavna namirnica u Tibetu. Ono

je tamo kao hleb kod nas.

A to nije bio jedini primer njihove kulinarske ve-tine kojom su me gostili

'lamaistiki efovi.

Ponekad se tokom obeda deli novac. Tom prilikom mongolska velikodunost

daleko prevazilazi tibetansku. Videla sam ljude koji za vreme posete Kum-
Bumu ostavljaju vie od deset hiljada kineskih dolara6.

Tako se iz dana u dan, i u otrim zimskim zorama i u zorama toplog leta, tokom
itave godine, proslavljaju ova udna jutra u mnogobrojnim GOM-PAMA koje
se nalaze svuda na ogromnoj teritoriji iji je Tibet samo jedan mali deo7.
Svakog jutra su poluprobueni deaci pored svojih starijih, ispunjeni tom
udnom duhovnom atmosferom koja je pomeana sa misticizmom, krkanjem i
pohlepom za novcem.

Ovakvi poeci dana mogu da nam razjasne nain itavog lamaistikog ivota u
manastirima. To je mnotvo razliitih misli koje ovi jutarnji
skupovi omoguavaju da se osete: istanana filozofija, mer-kantilizam.
duhovnost najvie vrste, grevito traganje za obinim zadovoljstvima, a svi
ovi elementi su tako tesno povezani da se ovek uzalud trudi da ih potpuno
izdvoji.

Uenici odgajani pod ovakvim suprotnim okolnostima priklanjaju se jednim ili

drugim uticajima prema svojim prirodnim sklonostima i prema nainu koji je
primenjivao njihov uitelj.

Tibetansko sveteniko obrazovanje stvara sitnu elitu obrazovanih, veliki broj

tekih lentina, prijatnih i veselih bonvivana i ivopisnih hvalisavaca
i nekoliko mistika koji provode ivot po samostanima u pustinji u stalnim
meditacijama.

Meutim, veliki broj lanova tibetanskog sve-tenstva ne pripada jasno i

jedino jednoj ili drugoj od ovih kategorija. One pre svega prikrivaju, bar to
se tie moi, svaku od ovih razliitih karakteristika. To mnotvo linosti u
jodnom biu svakako da nije specifino za lame iz Tibeta, ali ono u njima
postoji na iznenaujui nain i zbog toga njihove rei i njihovo ponaanje su
stalan izvor iznenaenja za posmatraa.

Lamaiistiki budizam se umnogome razlikuje od budizma sa kojim se

susreemo na Cejlonu, u Burmi. Sijamu. ak ii od onog koji postoji u Kini i
Japanu. Krajevi koje Tibetanci biraju da u njima sagrade svoja redovnika
boravita uglavnom se razlikuju prema posebnom tumaenju koje oni daju
budistikom uenju.

Tibetanski manastiri, smetenji na vrhovima planina i izloeni vetrovima,

imaju agresivan izgled i kao da prkose nevidljivom neprijatelju koji se nalazi
svuda uokolo. kada su, pak, uureni u usamljenoj dolini, esto imaju
izgled sumnjivih laboratorija u kojima se bave sa okultnim silama.

Ovaj dvostruki izgled donekle odgovara izves-noj svamostd. Mada su se ve

davno misli svete-nika na svim poloajima okrenule ka poslovima ili drugim
svetovnim brigama. GOMPE nisu u svojoj biti nastale od tako prizemnih ljudi.

Revnosno osvajanje jednog sveta s one strane ulima, sticanje

transcendentalnih znanja, traganje za mistinim iskustvima, gospodarenje
okultnim silama, to su bili ciljevi zbog kojih su gradili ova utvrenja koja se
uzdiu meu oblacima i tih zagonetnih krajeva koji su skriveni meu vijugavim
planinama.

Meutim, u nae vreme mistike i udotvorce treba traiti van manastira. Da bii
pobegli od ivota bremenitog materijalnim brigama otili su u udaljena mesta
do kojih se teko dolazi i zbog toga otkrivanje nekih samostana ponekad
stvara mnogo potekoa i zahteva pravo istraivanje.

Svi su pustinjaci, osim nekoliko izuzetaka, poeli svoj ivot kao uenici
redovnog svetenikog poziva.
Deake, kujima su roditelji odredili sveteniki poziv, odvode u manastir kada
imaju otprilike osam godjina i tu ih poveravaju sveteniku koji
pripada njihovoj porodici ili nekom oevom prijatelju. De-akov tutor
uglavnom je i njegov uitelj i esto se dogaa da mladi novajlija nema drugih
uitelja.

Meutim, dobrostojei roditelji, koji mogu da plate asove obrazovanom

sveteniku esto odvode svoje sinove u pansion i tu sklapaju ugovor po k :me
deak redovno dobij a asove. Ponekad mu je, pak naroito kada uenik
pripada plemstvu doputeno da ivi u boravitu verskog dostojanstvenika i
on manje ili vie nadgleda njegovo uenje.

Uenike izdravaju njihovi roditelji koji stara-ocu alju uobiajene namirnice

kao to su maslac, aj i meso.

Bogati Tibetanci, pored osnovnih namirnica, svojim sinovima alju delikatese

kao to su sir, meso, sueno voe, eer, kolae od melase itd. Ovo blago u
naturi ima vanu ulogu u ivotu sveteniia koji su sreni kada dobiju neto
od toga. Ono omoguava mnogobrojne razmene i na taj nain od prodrljivih i
siromanih drugova mogu se kupiti mnogobrojne usluge dajui im pregrt
kajsija tvrdih kao kamenje ili nekoliko komadia suene ovetine.

Deea iji su roditelji potpuno bez prihoda postaju GEJOGI25. u stvari oni
plaaju svoje asove radei kao posluga kod staraoca. Nije potrebno naglasiti
da su u ovim sluajevima asovi retki i kratki. Uitelj, koji je esto
neobrazovan ili neto malo zna. moe da poduava deake koji su pod
njegovim nadzorom tako da napamet ponavljaju delove iz liturgijskih lekcija
koje strano izopauju i iji smisao uopte ne shvataju.

Mnogi GEJOGI nita ne ue. To nije zbog toga to je najamniki posao teak i
zamarajui, ali ih ravnodunost svojstvena njihovom uzrastu spreava da trae
asove koje im uopte ne daju i oni provode beskrajne sate u igri sa svojim
drugovima istog poloaja.

Ma koliko godina da ima, uenik odmah po prijemu u manastir deli deo

prihoda8 sa ostalima, kao i darove koje im poklanjaju vernici.

Kada postane stariji, ako osea elju za uenjem, moe da zatrai da bude
piiimljen u jednu od etiri kole koje se nalaze pri svim velikim manastirima i
u kojima se odrava vii nivo uenja.

Kada se radi o uenicima koji pripadaju malim manastirima u kojima nema

kola, lako dobi-jaju doputenje da ue negde drugde.

Lamaistiko manastirsku uenje sadri:

Filozofiju i metafiziku koje predaju u koli TSEN GNIDA:

Obrede, magiju, astrologiju koje predaju u koli GIUDA;

Medicinu koju predaju u koli MENA;

Svete spise i manastirska pravila koja se predaju u koli DO.

Gramatika, aritmetika i druge nauke se ue van kola sa posebnim profesorima.

Ponekad studenti filozofije odravaju javne diskusije sa svojim drugovima.

Rasprave prate obredni gestovi i oivljavaju ih na udan nain. Postoji

poseban nain da se duga bro-janica prebaci oko ruke. da se .pljesne rukama
i udari nogom kada se postavlja neko pitanje. Postoje i drugi pokreti koji su
isto tako strogo propisani, na primer da se skoi kada se odgovara protivniku
ili kada mu se postavlja neko drugo pitanje.

I tako. mada su reenice koje se najee raz-menjuju uzete dz klasinih dela i

slue na ast onome ko ih izgovara, mahanje ji udaranje nogom u nogu
protivnika stvaraju utisak unih rasprava.

Meutim, iz ovoga ne treba zakljuiti da su svi lanovi filozofske kole obini

papagaji. Meu njima se nalaze poznati obrazovani ljuji i tanani
mislioci koji, iako satima mogu da recituju mnogobrojna poglavlja iz dela isto
su tako sposobni da raspravljaju o njihovom znaenju i da o njima izlau
svoja sopstvena razmiljanja.

Jedan udan obiaj zasluuje da se istakne: posle sveane govornike rasprave

svetenik koji je pobedio jae oko skupa na leima protivnika koga je
pobedio.
Gotovo svuda je kola obredne magije smete-na na najluksuznijem mestu od
svih kolskih manastirskih institucija i njeni diplomirani lanovi, koji se
nazivaju GIUD PA, veoma su cenjeni. Oni su zatitnici GOMPI kojima
pripadaju i brinu se o njihovom napretku i trude se da ne zapadnu u beldu.

lanovi dve velike kole GIUDA koje se nalaze u Lasi imaju istu obavezu u
itavoj dravi i njenom vladaocu, dalaj-lami.

GIUDI PA imaju isto tako za dunost da veliaju i slue domae bogove i

demone ije se prijateljstvo ali nezainteresovanost zadobijaju obeanjem da
e im se stalno veliati kult i da e se udovoljavati njihovim potrebama.
Najzad, oni su odreeni da, zahvaljujui svojim maginim moima, dre u
zatvoru neka divlja ili zla bia koja ne mogu da se umi'los'tive.

Mada zbog nedostatka drugog izraza u naem jeziku nazivamo GOMPE

manastirima, teko je izuzev celibata koji sveteniici potuju i
injenice da GOMPE poseduju svoja lina dobra nai i najmanju
zajedniku taku izmeu njih i hrian-skih manastira.

Sto se celibata tie, objasnimo odmah da jedino reformirana sekta GELUG PA

(jednostavno nazvana sekta .utiih kapa) zahteva celibat od svih svojih
svetenika bez razlike, U razliitim sektama crvenih kapa celibat je
obavezan jedino za GE-LONGE, u stvari za svetenike koji pripadaju vi-em
redu. Oenjene lame imaju van manastira prebivalita u kojima stanuju sa
svojm porodicama i pored toga stan u manastiru iji su lanovi. Oni u njemu
stanuju za vreme verskih praznika ili kada ele da neko vreme provedu u
samoi da bi meditirali ili ispunjavali verske dunosti. enama nije donuteno
da sa svojim muevima stanuju u GOMPI.

Lamaistiki manastiri pruaju utoite svim ljudima iji je cilj duhovni. Taj
cilj nije strogo odreen, niti jc nametnut, niti pak zajedniki svim stanovnicima
GOMPE. Tenje svakog svetenika, bilo da su skromne ili vie, su njegova
tajna i on je slobodan da tei da ih ostvari sredstvima koja mu najvie
odgovaraju.

Jedino pravilo koje u GOMPAMA treba potovati je odravanje reda koji

svetenioi treba da odravaju unutar i van manastira i njijhovo redovno
prisustvo na razliitim sastancima. Ovi sastanci nikako nisu javni obredi iz
kojih svako od uesnika treba da izvue bilo kakvu duhovnu ili
materijalnu dobit. Stanovnici GOMPE se okupljaju u holu za skupove da bi
uli neku vrstu dnevne zapovesti koju su izrekle mesne vlasti, a zatim da bi
itali ili napamet, ponavljali, monotono pevajui. odeljke iz kanonskih spisa.
Ovo se radi da bi se postigli pozitivi rezultatii kao: odstranjivanje optih
zala. epidemija, postizanje blagostanja, a sve za dobrobit zemlje, njenog
vladara ili dobroinitelja manastira.

Sto se tie obrednih ceremonija one se slave zbog udnih smrti vritelja
obreda. Tibetanci ak veruju da je za vritelje obreda nemogue da iz njih
izvuku neku linu korist i najsposobniji od GIUD PA je primoran da se obrati
svom kolegi kada eli da iz toga izvue neku korist.

Magijski obredi se odnose na lini cilj, meditaciju i sve se mistine radnje

obavljaju na poseban nain. Niko nema prava, izuzev ako to nije svete-nkov
duhovni voa. da se umea u ova pitanja. Isto tako. niko nema prava da zatrai
da mu lamais-tiki svetenik polae raun o njegovim religioznim ili
filozofskim uverenjima. On moe da se prikloni bilo kom uenju i ak da
uopte ne veruje, to se samo njega tiie.

U tibetanskim manastirima ne postoje ni crkve ni kapele. LHA KLANG, kue

bogova, koje se u njima mogu videti su iste kao posebna boravita bogova ili
manje vie istorijskih linosti. Ako neko to eli onda s potovanjem poseuje
statue ovih linosti, nali lampe ili tamjan u njihovu ast, pozdravlja ih triput i
odlazi. Posetioci esto tokom ovih kratkih poseta trae neko dobroinstvo;
meutim, mnogi izraavaju samo svoje potovanje i ne zahtevaju nikakvu
milost.

Isto se tako nikakva milost ne trai od budi-nih slika, jer su bude prevazile
svet elja i nalaze se, u stvari, van svih svetova, ali su elje izreene, zahtevi
su izraeni, odluke su donete. Tako e, na primer, posetilac pomisliti: Da li u
ja u ovom i sledeim ivotima imati mogunosti da delirn milostinju i da
doprinesem srei drugih bia. Ili: Da li u biti sposoban da jasno razumem
Budino uenje i da prema njemu podesim svoje ponaanje.

Mnogo vei broj nego to se to moe zamisliti je broj onih iji se obredni gest
sastoji u prinoenju zapaljene lampe Budinoj statui i njihove elje za duhovnim
prosvetljenjem. Mada veina njih ne ini nikakav napor da ga dosegne,
mistini ideal spasenja kroz znanje je veoma upeatljiv u Tibe-tanaca.

Potpunoj duhovnoj slobodi koju uiva lamaisti-ki svetendk potpuno

odgovara i materijalna sloboda koja je isto toliko velika.

lanovi manastira ne ive u zajednici, ve svako prema svojim mogunostima,

svako za sebe u svojoj kui ili stanu. Dobrovoljno siromatvo nije uopte
njihova osobina, kao to je to bio sluaj u izvornom budizmu. ak bih rekla da
lama koji bi ga upranjavao ne bi imao nikakav ugled, ak naprotiv. Jedino
pustinjaci mogu sebi da dozvole ovu ekscentrinost.

Meutim, potpuno odricanje onako kako ga je Indija moda jedino Indija

shvatila, nije sasvim nepoznato Tibetancima9. Oni su potpuno sves-ni njegove
veliine i uvek mu ukazuju dostojno potovanje. Prie o sinovima iz dobnih
porodica koji su napustili svoj raskoan dom da bi iveli kao askete-prosjaci,
a naroito pria o Budi koji je napustio poloaj princa na vlasti, sluaju se sa
najdubljim potovanjem i najveim divljenjem. ove prie pripovedaju o
dogaajima koji su se deavali u davnim vremenima i sadamjim sluaoci-ma
izgledaju kao da pripadaju nekom drugom svetu koji sa ovim u kome ive
njihove bogate i potovane lame nema nikakve veze.

Uvrstiti se u prvi ili drugi sveteniki red mogue je a da nije nepohodno da se

bude stalni lan manastira, ali ovo se retko deava j. jedino kada je kandidat u
godinama kada moe sam da odlui o svom ivotnom putu i kada eli da
postane pustinjak.

Ako se neko primi u GOMPU to ne znai da ima pravo da u njoj stanuje

besplatno. Svaki sve-teni'k treba ili da sam sebi sagradi boravite ili da ga
kupi ako ih ima slobodnih ako nije nasledio neko boravite od roaka ili
svog uitelja.

Svetenici koji su suvie siromani da bi postali sopstvenici. iznajmljuju jednu

ili dve sobe u kui bogatijeg kolege. Studenti i obrazovani ljudi koji su bez
sredstava, ili pak stari siromani svetenici se najee besplatno smetaju u
prostranim stanovima bogatih lama.

Oni najsiromaniji kojima nije potreban samo smetaj ve i svakodnevna hrana

stupaju u slubu kod velikih lama ili trae mesto u kancelarijama ili. obavljaju
specijalnu slubu kod izabranih inovnika GOMPE. Jedni su pisari, svetenici,
pomonici raunovoa, drugi kuvari ili konjuari. Oni koji us-peju da postanu
upravnici kod TULKUA esto se i obogauju.

Ueni svetenici koji pripadaju siromanim porodicama zarauju za ivot kao

profesori. Oni koji imaju umetniki dar slikaju religiozne slike. Poto ovaj
posao uopte nije lo neki manastiri u kojima postoji kola lepih umetnostd
privlae veliki broj studenata. Oni koji obavljaju slubu kapelana borave
kod bogatih lama ili kod imunih svetovnjaka. Najzad, sloboda bavljenja
vraanjem i astrologijom, pravljenje horoskopa, verske sveanosti u
porodicama su isto tako izvori prihoda za TRAPE koji moraju sami da se
izdravaju.

Lame-lekari se nalaze u izvanrednom poloaju ako su pokazali svoju vetinu u

leenju ozbiljnih sluajeva i ako se radilo o znaajnim linostima. Cak i kada
nemaju toliko uspeha, lekarskii poziv je veoma unosan.

Ipak, poziv koji najvie privlai veliki broj svetenika je trgovina. Najvei
broj uenika, kada ue u zrelo doba i ne zanima se ni za religiozne poslove niti
ima elju da ui. trai svoj ivotni put u trgovakim poslovima. Ako nemaju
nepohod-nu novanu sumu da sami zaponu posao, oni postaju sekretari, rade
za kasom, postaju posrednici ili su jednostavno sluge trgovaca.

U manastirima su dozvoljene neke trgovake pogodbe; to se tie TRAPA koji

vode zaista vane poslove, dozvoljeno im je da zatrae odmor koji ak
moe da traje nekoliko godina od manastirskih vlasti i da putuju sa
karavanima ili da otvore radnje svuda gde to sami ele.

Svi se manastiri bave trgovinom na veliko, prodaju i razmenjuju proizvode sa

svog poseda kojima se dodaju prihodi velikih kolekta10 koji se
zovu KARTKIK, od kojih se neki odravaju u redovnim vremenskim
intervalima, a drugi kako-kad.

Manastiri koji nisu mnogo poznati zadovoljavaju se time da alju neke od

svojih svetenika da sakupljaju milostinju po okolini, ali u velikim
manastirima KARTKIK ima oblik prave ekspedicije. Grupe TRAPA koje cesto
prate najvii dostojanstvenici odlaze iz Tibeta sve do Mongolije,
provode mesece u putovanju i vraaju se kao to su to radili ratnici-pobednici
iz davnih vremena, gonei ispred sebe stotine konja i ivotinje natovarene
raznom robom, a sve to poklonili su im vernici.

Jedan ixl obiaja sastoji se u tome da se za iz-vesno vreme esto za vremc

od tri godine poveri novana suma ili roba manastirskom dostojanstveniku.
Ovaj treba uloeni kapital koji je dat njemu na raspolaganje da uini unosnim i
to na takav nain da mu dobit omogui da namiri odreene trokove. Na
primer, mora da snabdeva neophodnim maslacem lampe nekog hrama ili
pak treba da obezbedi odreeni broj obeda lanovima GOMPE. ili pak treba
da snosi trokove oko odravanja manastira, prijema gostiju, ishrane konja
i jo mnogo drugih stvari. Po isteku vremena za koji mu je kapital bio poveren,
ulaga treba da ga u potpunosti povrati. Ako se radi o kvarljivoj robi korisnik
mora da mu vrati istu koliinu svee robe. Ako je imao sree u svom poslu i
ako je dobit vea od trokova koje je imao, utoliko bolje po njega, razlika
njemu pripada. Ali ako se desilo suprotno, on je primoran da svojim novcem
nadoknadi sumu poetnog kapitala, poto on u svakom sluaju treba da ostane
nedirnut, kada pree u ruke narednog ulagaoca.

Administracija velikog manastira je isto tako sloena kao i administracija

nekog grada. Ne ubrajajui vie hiljada svetenika koji ive u njoj, GOM-PA
prua svoju zatitu znaajnom broju zakupnika, polu-kmetova. nad kojima oni
imaju pravo izvrenja kazne. inovnici koje je izabrao Manastirski sa-vet
vode rauna o svim dogaajima i potpomognuti su osobljem iz biroa i
policijom.

Ovi policajci, koje zovu DOBDOBIMA, zasluuju poseban opis. Oni se

regrutuju iz redova atle-ta, neobrazovanih razmetljivaca vojniki nastrojenih
koje su oevom voljom jo kao deake uvela u manastire, dok im je mesto pre
u kasarnama.

Hrabri, bezbrine neustraivosti prostaka, uvek u traenju svaa i spremni na

opasnosti, ovi smeni razmetljivci imaju izgled razvratnika iz srednjeg veka.
Odelo koje su sami odabrali je, uglavnom, prljavtina. Oni misle da neistoa
doprinosi ratnikom izgledu oveka. Junak se nikada ne pere. Stavie, on
garavi kou pomou masne ai koja se nalazi u loncima, sve dok ne izgleda
kao pravi crnac. DOBDOB je ponekad u dronjcima, ali esto on sam epa
manastirsku odeu, da bi tako, veruje on, imao jo strasniji izgled. Njegova
prva briga je da, kada obue novu haljinu, ovu istu i zaprlja; to tradicija
zahteva. Ma kako da je tkanina skupa, DOBDOB, poto je zgnjeio maslac u
svojim prljavim rukama, stavlja ga u gustim slojevima na odeu koju prvi put
oblai. Za ovu gospodu se najvea otmenost sastoji u tome da njihova haljina i
njihova toga zbog briljivo odravane prljavtine poprimi tamnu patinu sa
kadifenim odsjajima i da stoji uspravno kao odea od gvoa.

Manastir Kum-Bum duguje svoje ime i svoju popularnost jednom udnom

drvetu. Posluila sam se detaljima iz hronike o Kum-Bumu.

Godine 1555, reformator Tsomg-kapa, osniva sekte GELUP PA, rodio se u

Amdou (na severois-toku Tibeta) na mestu na kome se sada uzdie Kum-Bum.

Neto posle njegovog roenja, lama Duben Karma Dori prorekao je da e

deak imati udnovatu sudbinu i preporuio je da mesto na kome e se roditi
dre u savrenoj istoi. Neto kasnije je jedno drvo poelo da raste na tom
mestu.

Treba znati da ak i danas umesto patosa u veini kua u Amdou postavljaju

tucanu zemlju i da domoroci spavaju na jastucima ili ilimima koje stavljaju
direktno na zemlju. Ova injenica objanjava tradiciju koja pripoveda da je
drvo izraslo od prolivene krvi tokom poroaja, kada je prekinuta pupana
vrpca.

Pre svega ovo drvo nije na svom liu imalo nikakvu oznaku, ali je njegovo
udnovato poreklo nainilo od njega predmet oboavanja. Jedan sve-tenik je
sagradio kolibu u njegovom susedstvu i to je, u stvari, bila polazna taka za
izgradnju sada-njeg prostranog i veoma bogatog manastira.

Mnogo godina kasnije, kada je Tsong-Kapa ve bio zapoeo svoj posao na

reformi, njegova majka, koja je ve dugo bila odvojena od njega, zaelela je
da ga vidi i poslala mu je pismo u kome ga je pozivala da se vrati u svoj kraj.

Tsong-Kapa se tada nalazio u centralnom Tibetu. Za vreme jedne mistine

meditacije shvatio je da je njegovo putovanje u Amdo beskorisno i zadovoljio
se time da pie svojoj majci. Glasniku je uz pismo predao i dva svoja portreta,
jedan za njegovu majku, a drugi za sestru i jednu sliku Gialve Senea11,
najboljeg u nauci i govornitvu i lidera obrazovanih ljudi i nekoliko slika
Demoga. boanstva tantristikog panteona12.
U trenutku kada je glasnik Tsong-Kape predavao ove predmete porodici
reformatora, on je ziraei iz daleka svoju maginu mo, uinio da se na liu
udotvornog drveta pojave slike boanstava. Utisak je bio tako divan, kae se
u tekstu koji sam itala, da i najvetiji umetnik ne bi mogao da stvori jasniju
sliku.

Pored slika pojavili su se i drugi znaci a i est pismena (u stvari formula od

est slogova) AUM MANI PADME HUM! pojavilo se na granama i
kori drveta.

Zbog ovog uda manastir su nazvali Kum-Bum (sto hiljada slika).

R. R. i P. P. Huk i Gabe pripovcdaju u svojim priama sa putovanja da su na

liu i stablu drveta videli rei AUM MANI PADME HUM! Oni posebno
istiu injenicu da su se tek stvorena a jedva vidljiva slova pojavljivala na
liu i ispod kore tek poto bi se sa njih skinuo jedan sloj.

Namee se jedno pitanje: koje su drvo viela ova dva putnika?

Kroniari manastira priaju da je po pojavi udnovatih slika drvo obavijeno

tkaninom od svile (haljinom) a onda su oko njega sagradili hram.

Da li je taj hram bio otvoren? Izraz koji je upotrebljen u tekstu: Corten ne

opravdava ovo miljenje, jer Corten je zatvoren i iljast spomenik.

Drvo lieno svetlosti i vazduha osueno je na umiranje. Dakle, poto graenje

ortena oko drveta datira prema hroniarima iz esnaestog ve-ka, P. P.
Huk i Gabe najvie to su mogli da vide bio bi kostur pravog drveta.

Opis, meutim, nagovetava da se radi o drve-tu koje je u stanju rasta.

Hronike su isto tako kazivale da je udotvorno drvo i zimi i leti uvek bilo isto
i da je ibroj njegovog lia bio uvek isti.

Sa druge strane, u njima moemo proitati da su se u izvesno vreme uli

neobini zvuci u unutranjem delu Cortena u kome se nalazilo drvo. Opat
manastira je tamo uao, lino oistio prostor oko drveta i tamo pronaao malo
tenosti koju je popio.
Ovi detalji kao da ukazuju na vrstu zatvorenog prostora u koji se obino ne
ulazi, dok udo da drvo ne gubi lie zimi (vrsta kojoj drvo pripada je
listopadno drvee) kao da hoe da kae da se radi o ivom drvetu.

Teko je snai se u ovim protivurenostima.

Meutim, sada se Corten-relikvijarijum, visok dvanaest do petnaest metara,

uzdie usred hrama zlatnih krovova, a kae se da je u njemu zatvoreno
prvobitno drvo. Vie su me puta, dok sam i-vela u Kum-Bumu, uveravali da je
ovaj relikvija-rijum relativno skoro sagraen.

Preko puta hrama nalazi se izdanak udotvornog drveta. Ograen je ogradom i

predmet je oboavanja. Jedno vee drvo, koje je isto tako izraslo iz
udotvornog drveta, postoji u vrtu koji se nalazi ispred Budinog hrama.

Kada lie ova dva drveta opadne skupljaju ga i dele hodoasnicima.

Moda su P. P. Huk i Gabe govorili o jednom od ova dva drveta. Putnici koji
dolaze u Kum-Bum uglavnom ne znaju za priu, ak ni za postojanje drveta
koje je zatvoreno u relikvijarijumu.

Neki stranci koji su odesli u Kansuu (kineska provincija na ijoj je granici

Kum-Bum) uveravali su me da su na liu dva iva drveta itali AUM MANI
PADME HUM.

Meutim, lamaistiki hodoasnici i svetenici iz manastira (oko 3000 ljudi) u

tome ne vide nita neobino i veoma su skeptini i podrugljivi kada se radi o
vizijama stranaca vezanim za to.

Hroniari govore da su svi ljudi iz Amdoa vi-deli udotvorna slova na drvetu

nekoliko vekova po njihovom pojavljivanju.

Pored izabranih inovnika koji predstavljaju autoritet u manastirima i

upravljaju svojim privremenim dobrima, tibetansko svetenstvo sastavljeno je
od svetenike aristokratije iji se lanovi nazivaju lame-tulkui. Njih stranci
pogreno nazivaju ivim budama.

TULKUI su najuoljiviji neobini predstavnici lamaizma; oni se po toj

neobinosti jasno razlikuju od svih drugih budistikih sekti. Sa druge strane
postojanje te svetenike aristokratije nasuprot svetovnjake u tibetanskom
drutvu i nadmonost prve nad drugom je isto tako neobina injenica za Tibet.

Neobinu prirodu TULKUA pisci sa Zapada nisu nikada jasno odredili i moe
se poverovati da se oni nisu nikada zapitali ta je u stvari jedan TULKU.

Mada je postojanje inkarnacije boanstava ili drugih monih linosti odavno

prihvaeno u Tibetu, aristokratija TULKUA stekla je sadanji status tek posle
1650. godine.

U to vreme peti po redu veliki lama, pripadnik sekte GELUGPAA, koji se zvao
Lobsang Giatso, upravo je postao vladar Tibeta, a postavio ga je jedan
mongolski princ i priznao car Kine. Meutim, poto mu ovaj poloaj nije bio
dovoljan, ambiciozni lama je sam sebi odredio vii red. izdavajui se za
emanaciju ili TULKUA iz Cenreciga, vanu linost iz malajanistikog
Panteona. U isto vreme je pribavio uitelja koji ga je obrazovao i koji
je prema njemu gajio oinska oseanja, kao veliki lama iz manastira
Trailumpo, govorei da je on TULKU iz Eupameda, tajanstveni buda iji je
Cen-recig duhovni sin.

Primer koji je dao lama-kralj umnogome je doprineo stvaranju TULKUA.

Uskoro su svi manastiri vee vanosti smatrali pitanjem asti da na elu imaju
inkarnaciju neke slavne linosti.

Ovih nekoliko rei o poreklu dvojice najpoznatijih potomaka TULKUA:

linost dalaj-lame, koji je inkarnacija Cenreciga i linost Trai-lame,
inkarnacije Eupameda, dovoljne su da se shvati da sc u njihovim sluajevima
nikako ne radi, kako to esto stranci misle, o inkarnaciji istorijskog Bude.

Pogledajmo sada ta lamaisti podrazumevaju pod pojmom TULKU.

Prema narodnom verovanju TULKU je ili reinkarnacija nekog sveca ili nekog
preminulog uenjaka, ili reinkarnacija nekog drugog bia koje nije ovek:
boga, demona itd.

To su TULKUI prve kategorije koji su najbrojniji. U drugoj kategoriji su samo

neke retke reinkarnacije mitskih linosti, kao to su dalaj-lama, Trai-lama.
dama-lama Dori Pagmo i oni koji pripadaju niem redu, TULKUI nekih
domaih bogova kao to je Pekar iji TULKUI vre funkcije slubenih
proroanstava.

TULKUI bogova, demona i vila pojavljuju se kao junaci iz legendi: meutim

neke linosti, mukarci i ene, sada uivaju slavu rodnog tla. Veina njih su
NGAGSPI. arobnjaci ili vrai koji su van redovnog svetenstva.

Tu i tamo sretne se poneki svelovni TULKU, kao to je kralj od Linga. koga

smatraju reinkarnacijom usvojenog sina slavnog junaka Guezara od Linga.

ene koje ovaplouju KANU OME (vile) mogu jednostavno da budu

svetenice ili udate ene.

Ova poslednja klasa TULKUA ne moe nikako da se poredi sa prvim dvema

klasama svetenike aristokratije. Moe se smatrati da ona vodi poreklo izvan
lamaizma, iz stare tibetanske vere.

Makoliko da izvorni budizam porie postojanje postojanosti due koja se seli i

ovu teoriju smatra najveom grekom, veliki broj budista vratio se na staro
verovanje Hindusa koji smatraju da JIVA (zmija) povremeno menja svoje
istroeno telo novim telom isto kao to mi odbacujemo iznoeno odelo da
bismo obukli novo.

Poto TULKUA smatraju inkarnacijom nekog boga ili neke mistine linosti
koja supostoji sa njim, teorija o ja koje menja svoje odelo od koe, ne moe
vie da poslui da se objasni njegova priroda. Ali veliki broj Tibetanaca ne
ide tako daleko i u praksi sve TULKUE. ak i one koji su nadljudska bia,
smatraju reinkarnacijom njihovih prethodnika.

Predak jedne linije TULKUA zove se Kou Kong ma. Mada taj poloaj nije
strogo propisan, on uglavnom pripada svetenikom redu.

Izuzeci su otac i majka reformatora Tsong--Kape. Oboje imaju svoje

prebivalite u manastiru Kum-Bumu. Lama za koga se smatra da je
reinkarnacija oca Tsong-Kape zove se Agia Tsang. On je gospodar i imenovani
vlasnik manastira. Dok sam boravila u Kum-Bumu bio je to jedan deak (
dvanaest godina.
Majka reformatora ovaplouje se u muko de-te koje postaje lama Cangsa-
Tsang.

U slinim sluajevima TULKUI svetovnjaci su, izuzev u retkim sluajevima,

pripadnici svetenstva.

Postoje svetenici TULKU svetaca ili boginja. Povodom njih treba zabeleiti
jednu neobinost, one su uglavnom, izuzev kad ive kao pustinjaci, opatice
mukih a ne enskih manastira. Uostalom, jedina im je dunost da za vrenae
slubi i sveanosti povodom praznika sede na svojim opatskim pres-tolima.
ive u posebnim palatama sa svetovnjakom i svetenikom poslugom. Ma ko
da je nominalan g'ospodar, stvarnom administracijom manastira bave se
inovnici koje biraju svetenici.

Paljiv posmalra esto nalazi razlog za zabavu zbog naina kojim se sklad i
sveti propisi gube tokom brojnih reinkarnacija. Neretko se moe sresti neki
potpuno beznaajan ovek koji boravi na prestolu kao zamiljena reinkarnacija
poznatog mislioca ili neki epikurejski materijalist kao reinkarnacija nekog
mistika poznatog po svojoj strogosti.

U reinkarnacijama TULKUA ne postoji nita to moe da izgleda udno

ljudima koji veruju u ja koje se povremeno seli. Prema ovom verova-nju
svako od nas je TULKU. Ja ovaploeno u naem sadanjem obliku, postojalo
je u prolosti u drugim oblicima. Posebnost TULKUA je jedino u tome to su
oni reinkarnacije poznatih linosti, to se oni ponekad seaju svojih prolih
ivota i to im je. u izvesnim sluajevima, mogue da odaberu i da unapred
znaju svoje budue roditelje i mesto u kome e se ponovo roditi.

Ipak, neke lame vide znaajnu razliku izmeu reinkarnacije obinih ljudi i
reinkarnacije ljudi koji su duhovno prosvetljeni.

Ljudi koji se nisu bavili nikakvom duhovnom vebom, koji ive bedno i
nesvesno se podaju svojim instinktima, mogu da se porede sa ovekom koji
besciljno luta, bez ikakvog odreenog smisla.

Na primer, takav ovek vidi na istoku neko jezero i, poto je oedneo, elja da
pije vodu gura ga da krene ka njemu. Kada mu se priblii, oset' miris dima13
koji u njemu izaziva misao na neku kuu ili neki kamp. Bilo bi prijatno, misli
on, popiti aj umesto vode i nai prenoite. On, dakle, naputa jezero pre
nego to je doao do obale i. poto miris dolazi sa severa, on se upuuje
tim pravcem. Dok krivuda putem, pre nego to je ugledao neku kuu ili neki
ator, pojavljuju mu se utvare koje prete. Zastraen, skitnica hitro bezi ka jugu.
Kada prosudi da je dovoljno daleko od udovita i da njih vie ne treba da se
boji, zaustavlja se. Onda druge skitnice njegove vrste prolaze. Oni hvale ari
neke blagoslovene zemlje, neku zemlju obilja i radosti u koju su se uputili.
Oduevljen, lutalica im se pridruuje i kree ka zapadu. I ponovo e ga na tom
putu druge okolnosti naterati da promeni pravac pre nego to je ak i video
zemlju u kojoj vlada srea.

Tako menjajui pravac itavog ivota, ovaj luak nee nikada postii nikakav
cilj.

Stii e ga smrt za vreme njegovih bezumnih lutanja a antagonistike snage,

stvorene iz njegove zbrkane aktivnosti e se raspriti. Nikakav TULKU ne
moe da se stvori poto skup neophodne energije koja je potrebna da odredi
trajanje istog toka nije stvoren.

Nasuprot, prosvetljen ovek poredi se sa putnikom koji jasno zna kuda eli da
ide i dobro jc obaveten o geografskom poloaju mesta koje je odabrao kao
svoj cilj, kao i o pulevima koji da njega vode. Duha potpuno usredsreenog na
svoj zadatak, lep i glu.v na privienja i iskuenja koja se javljaju na
njegovom putu. nita ne moe da ga odvrati sa njegovog puta. Ovaj ovek
upuuje jednim istim pravcem snage koje se stvaraju zbog njegove
usredsreenosti misli i njegove fizike aktivnosti. Smrt moe da na putu uniti
njegovo te-lo, ali psihika energija koju je telo u isto vreme stvorilo i bilo
njen instrument ostaje koherentna. I dok istrajno ide ka istom cilju ona se
snabdeva novim materijalnim instrumentom, novim oblikom, a taj oblik je
TULKU.

O ovome postoje razliita miljenja. Izvesne lame misle da tanana energija

posle smrti onoga ko ju je proizveo ili je snabdeo ako se ve radi
o TULKUU koji pripada potomcima reinkarnacija privlai i grupie oko
sebe srodne elemente i tako postaje jezgro novog bia. Drugi tvrde da se snop
snaga koje su se oslobodile svog telesnog okvira spaja sa nekim biem koje
ve postoji, iji fiziki i duhovni raspored, stvoren u prethodnim ivotima,
omoguava skladan spoj.
Beskorisno bi bilo primetiti da razliita razmiljanja mogu da se suprotstave
ovim teorijama, ali je cilj ove knjige jedino taj da prenese poglede koji krue
meu misticima, a ne da o njima raspravlja.

Meutim, mogu da dodam da bilo koja od teorija koje sam ovde izloila moe
da se uklopi u mnogobrojne stare tibetanske legende iji junaci odreuju inom
volje prirodu svog ponovnog roenja i pravac njihove budue reinkarnacije.

Uprkos svega to je reeno povodom uloge koju jedna svesna i istrajna namera
igra u stvaranju potomaka TULKUA, ne treba poverovati da se stvaranje nove
linosti vri sluajno. U Tibetanaca je vera u determinizam toliko duboko
ukorenjena, ak i u najprostijih pastira iz stepa, da je mogue da se takva
misao rodi.

Bukvalno prevedena re TULKU znai oblik stvoren maginim procesom.

Po tibetanskim obrazovanim ljudima i misticima TULKUE treba da smatramo
utvarama, okultnim emanacijama, mario-netama koje je neki udotvorac
stvorio da slue njegovim namerama.

Da bih ovo potvrdila naveu objanjenje koje mi je dao dalaj-lama.

Kao to sam ispripovedala u prvom odeljku ove knjige, 1912. godine kada je
dalaj-lama boravio na Himalajima, postavila sam mu razliita pitanja koja su
se odnosila na lamaistiko uenje. On mi je na njih prvo odgovorio usmeno.
Zatim je od mene, da bi izbegao nesporazume, zatraio da nainim listu novih
pitanja koja se tiu taaka koje mi jo uvek nisu jasne a dobila sam
pisane odgovore na njih. Ovo je odlomak iz tih pisanih odgovora.

Bodisatva je, kae dalaj-lama, baza iz koje mogu da se stvore bezbrojni

magini oblici. Snaga koju ona stvara iz savrene koncentracije misli
omoguava joj da istovremeno stvori fantom koji je njoj slian meu
hiljadama miliona ljudi. Ona moe da stvara ne samo ljudske oblike, ve i
mnoge druge, ak i neiva bia kao to su kue, ograde, ume, putevi, mostovi,
itd. Moe da izaziva atmosferske pojave, kao i napitke za besmrtnost koji
utoljuju svaku e. (Ovaj izraz, objasnio mi je, treba da se shvati i bukvalno i
simbolino.)

U stvari, zakljuuje dalaj-lama, njena mo da stvara magine oblike

neograniena je.

Teorija koju je ustanovio najvei autoritet zva-ninog lamaizma je istovetna sa

teorijom objavljenom u mahajam budistikim delima.

Tu je nabrojano deset vrsti maginih tvorevina koje mogu da proizvodu

bodisatve (duhovna bia odmah ispod Bude).

Ono to je reeno o nainu na koji neki buda moe da stvara magine oblike,
moe da se prime-ni na bilo koje drugo ljudsko bie, pa bilo ono bo-ansko ili
demonsko. Postoji samo jedna razlika u stupnju meki, a ona zavisi jedino od
jaine koncentracije duha i kvaliteta samog duha.

TULKUI mistinih linosti koje supostoje sa svojim tvorcem, mogu da se

potuju odvojeno, to je dokaz vie da Tibetanci ne veruju da je boanska, ili
neka druga linost, potpuno ovaploena u svom TULKUU. Tako, dok dalaj-
lama koji je TUL-KU Cenreciga boravi i Lasi, govori se da enrecig boravi u
Nankai Potali. ostrvu nedaleko od kineske obale. Eupagmed, iji je Trai-lama
TULKU, stanuje u zapadnom raju: Noub Devaenu. Egipatske legende
pripovedaju o kralju Srong-bstan Gampu, o ratnikom poglavici Guezaru iz
Linga i drugim linostima.

Pria se, za naih dana, da kada je Trai-lama pobegao iz Sigatcea, za sobom

ostavio utvaru koja mu je savreno bila slina i koja se ponaala onako kako je
on to imao obiaj da radi, i tako je uspeo da sve zavara. Kada je lama bio na
sigurnom van granice, utvara je nestala.

Linosti koje sam navela su i same TULKUI, ali po lamaistima ova

injenica uopte ne spreava stvaranje maginih oblika. Oni proizilaze jedni iz
drugih i postoje posebni nazivi koji se odnose na emanadje drugog i treeg
stepena. Uostalom, nita se ne protivi injenici da serija ne pre-vazilazi trei
stepen.

Isto se tako dogaa da se jedan isti pokojnik umnogostruava u vie TULKUA

POST MORTEM i za njih se zvanino tvrdi da postoje istovremeno. Sa druge
strane, za neke lame se smatra da su istovremeno TULKU veeg broja linosti.
Tako Trai-lama nije samo Eupagmedov TULKU, ve je isto tako TULKU
Subhutia, uenika istorijskog Bude. Isti je sluaj sa dalaj-lamom, koji je u isto
vreme reinkarnacija mitskog Cenreciga i reinkarnacija Ge-dundupa, uenika i
naslednika reformatora Tsong--Kape.

nego to preemo na druge teme, moglo bi da bude zanimljivo da se

podsetimo da je sekta doseta14 u privatnom hrianstvu smatrala Hrista

TULKUOM. Njene pristalice su smatrale da Isus, koji je bio raspet, nije bio
stvarna linost, ve utvara koju je stvorilo duhovno bie da odigra tu ulogu.

Neki budisti su delili to isto miljene i o Budi. Po njima, Buda koji je stanovao
u raju Tuita, nije naputao svoje nebesko prebivalite, ve je stvorio utvaru
koja se pojavila u Indiji i koju je nazvao Gautama. istorijski Buda.

Uprkos razliitim teorijama koje su manje-vie uverljive i koje vae u

sredinama obrazovanih ljudi a tiu se TULKUA koje u stvari smatraju istinitim
reinkarnacijama svojih prethodnika a formalnosti koje prethode njihovom
zvaninom priznavanju se prema tome upravljaju.

Dosta se esto deava da neki lama koji je ve TULKU na svojoj samrtnoj

postelji predskae u kom e se kraju ponovo roditi. Ponekad naznauje detalje
o svojlim buduim roditeljima, poloaju njihovog boravita itd.

Obino se dve godine posle smrti lame-tulkua njegov glavni upravitelj i drugi
inovnici daju u potragu za njegovom reinkarnacijom.

Ako je pokojni lama o tome pripovedao ili dao obavetenja koja se tiu
buduih istraivanja, zadueni za to se ,po njima upravljaju.

U nedostatku podataka oni pitaju za savet nekog lamu vraa i astrologa koji
esto nejasnim recima oznaava zemlju u kojoj dete moe da se pronae, kao i
znakove koji e omoguiti da se ono prepozna. Ako se radi o TULKUU
visokog reda pita se za savet jedno od dravnih proroanstava i ovakvo
savetovanje je obavezno kada se radi o reinkarnacijama dalaj-lame i trai-
lame.

Ponekad se dete koje odgovara opisu vraa brzo pronae. Pokatkad godine
prou a da ne moe da se pronae nijedno odgovarajue dete. To je onda
ozbiljan razlog za sumnju laminih svetovnih vernika. Jo alosniji su svetenici
njegovog manastira, jer on kada ostane bez svog potovanog voe ne privlai
vie tako veliki broj pobonih dobroinitelja i gozbe i darovi koje oni
poklanjaju se pro-reuju. Meutim, dok se poboni ljudi i TRAPE ale,
prepreden upravitelj se moda potajno raduje, jer za vreme odsutnosti
legitimnog gospodara, on upravlja njegovim dobrima bez stvarne kontrole i ta
mu okolnost esto omoguava da se brzo obogati.

Kada se pronae dete koje donekle zadovoljava propisane uslove ponovo

konsultuju lamu vraa i ako se i on izjasni u korist kandidata ovoga ispituju na
sledci nain: izvestan broj linih stvari pokojnog lame izmea se sa njima
slinim stvarima i dete treba da naznai lamine stvari i da tako pokae da
prepoznaje stvari koje su mu pripadale u prethodnom ivotu.

Deava se da vie kandidata tei za upranje-nom stolicom TULKUA.

Ubedljivi znaci vide se kod svakoga od njih. svaki od njih bez greke
prepoznaje stvari koje su pripadale pokojnom lami. Ili se, pak, lame astrolozi i
vrai ne mogu da sloe u izboru i prikazuju razliite kandidate.

Do takvih sluajeva dolazi naroito onda kada se radi o nasledstvu onih

velikih TULKUA koji vladaju znaajnim manastirima i ogromnim pose-dima.
Tada mnoge porodice ele da smeste jednog od svojih sinova na presto
pokojnog gospodara.

Cesto je roditeljima mladog TULKUA dozvoljeno da ive u krugu manastira

sve dok on ne moe bez staranja svoje majke. Kasnije im se na manastirskom
zemljitu stavlja na raspolaganje udoban stan, ali je on van manastira, i oni su
bogato snabdeveni svim to im je potrebno da im ivot bude udoban. Ako se u
manastiru ne nalazi poseban stan za roditelje njegovog velikog TULKUA
ili kada se radi o TULKUU koji nije gospodar GOM-PE. otac i majka
izabranog deteta su udobno sme-teni i izdravani u njihovom kraju tokom
itavog ivota.

Pored gospodara, u velikim manastirima se ponekad nalazi vie od stotinu

TULKUA. Oni pored raskonog boravita, koje je njihovo zvanino bora-
vite. esto imaju druga u razliitim manastirima, kao i posede na vie mesta u
Tibetu ili Mongoliji.

U stvari, biti blizak roak i najmanjeg po rangu TULKUA je uvek veza sa

mnogo prednosti i ona budi pohlepu u srcima svih Tibetanaca.

Tako se mnoge intrige pletu oko naslednika TULKUA i esto meu ratobornim
stanovnitvom Kama ili meu onim na severnoj granici, ova grozniava
rivalstva dovode do krvavih sukoba.

Mnogobrojne prie pronose se s kraja na kraj Tibeta, a tiu se dece TULKUA

koja dokazuju svoj identitet pripovedajui dogaaje iz svog prolog ivota. U
njima nalazimo, to je uobiajeno za Tibet, meavinu sujeverja. lukavstva,
kominih elemenata i zbrkanih injenica.

Mogla bih da ispriam gomilu takvih pria, ali vie volim da ispriam dve u
koje sam i ja bila umeana.

Pored palate lame TULKUA Pegie kod koga sam stanovala u KUM-BUMU
nalazio se stan jednog drugog TULKUA koji se zvao Agnai-Tsang31. Prolo je
sedam godina od smrti poslednjeg Agnai--Tsanga a da nisu mogli da pronau
njegovu reinkarnaciju. Na verujem da je njegovo odsustvo mnogo brinulo
upravitelja kue. On je upravljao laminim dobrima i njegova dobra su se
znaajno uveavala.

Dakle, desilo se da je tokom jednog trgovakog putovanja upravitelj doao na

jednu farmu da pije i da se odmori. Dok je domaica pripremala aj on je iz
svoje torbice izvukao burmuticu od ada i taman je hteo da iz nje izvue jednu
dozu kada ga jedan deak koji se do tada igrao u uglu kuhinje zaustavi
stavljajui svoju ruicu na burmuticu i upita ga sa prebacivanjem:

Zato se slui mojom burmuticom? 15

Upravitelj je izgledao kao da je gromom pogoen. Zaista mu dragocena

burmutica nije pripadala. Pripadala je pokojnom Agnai-Tsangu. Nije, moda,
ba imao nameru da je ukrade, ali je bila u njegovom depu i sluio se njome
svakoga dana.

Stajao je zbunjeno i drhtao dok ga je deak gledao sa strogim i preteim

izrazom lica na kojem nije vie bilo nieg deijeg.

Vrati mi je odmah zapovedi ona meni pripada.

Zbunjen i ispunjen grizom savesti, sujeverni svetenik pade niice pred svojim
reinkarniranim gospodarom.

Nekoliko dana kasnije videla sam kako deaka uz velike poasti vode u
njegovo budue prebivalite. Bio je odeven u haljinu od utog brokata i jahao
je divnog crnog ponija iju je uzdu drao upravitelj.

Kada je povorka ula u palatu deak primeti:

Zato upita skreemo levo da bismo stigli u drugo dvorite? Vrata

su sa desne strane.

Iz nekog razloga vrata koja su se nekad nalazila sa te strane bila su zazidana

posle lamine smrti, a druga su otvorena na drugoj strani.

Svetenici su bili zadivljeni lim novim dokazom autentinosti njihovog lame

i odveli su ga u privatan stan u kome je trebalo da poslue aj.

Deak koji je sedeo na visokoj gomili jastuia pogleda zdelu od ada i tacnu
crvene boje i poklopac ukraen tirkizom koji je bio na stolu ispred njega.

Donesite mi najveu zdelu od porcelana zapovedi i briljivo opisa

zdelu od kineskog porcelana i crte koji ju je ukraavao.

Niko nije video tu zdelu. Upravitelj i svetenici su se sa puno potovanja

trudili da ubede mladog lamu da u kui ne postoji nijedna zdeia slina
opisanoj.

U tom sam trenutku, koristei se dobrim od-sima koje sam imala sa

upraviteljem, ula u stan.

Ve sam ula priu o burmutici : elela sam da izbliza vidim mog neobinog
malog suseda.

Poklonila sam mu. kako je to obiaj u Tibetu, jednu maramu od svile i nekoliko
drugih darova. On ih je uzeo uz ljubazan osmeh, ali su mu misli bile obuzete
zdelom.

Traite jo, pronai ete je ubeivao ih je.

I odjedanput, kao da mu je sinulo, on je poeo da opisuje sanduk takve i takve
boje koji se nalazio tamo u sobi u kojoj je uvao stvari koje su retko
upotrebljavali.

Svelenici su mi ukratko objasnili o emu se radi i ja sam ostala u sobi

TULKUA elei da vidim ta e se desiti.

Za manje od pola sata zdela sa taenom i poklopcem pronaena je u kutiji koja

se nalazila na dnu samduka koji je deak opisao. Uopte nisam znao da ta
zdela postoji uveravao me je kasnije upravitelj. Sam lama ili moj
prethodnik mora da su je stavili u taj sanduk u kome se ne nalazi nita od
vrednosti i koji nije otvaran godinama.

Prisustvovala sam i pronalaenju jednog TULKUA u mnogo neobini]im

okolnostima od prethodnih. Dogaaj se desio u siromanoj krmi jedne male
kolibe nedaleko od Ansia (u Gobi).

Puteljci idu od Mongolije do Tibeta i prolaze u tom kraju dug put koji se prua
kroz itav kontinent od Pekinga do Rusije. Tako sam bila zbunjena ali ne i
zauena kada sam o zalasku sunca pronala krmu koju je zaposeo jedan
mongolski karavan.

Putnici su bili uzbueni kao da se dogodilo neto izuzetno. Sa svojom

uroenom ljubaznou, jo uveanom zbog lamaistike svetenike odee koju
smo Jogdan i ja nosili, Mongoli su oslobodili jednu sobu za nas i nae ljude i
nainili su mesta u tali za nae ivotinje.

Dok sam sa svojim slugom gledala kamilu koja je leala u dvoritu, vrata
jedne od soba su se otvorila i jedan visok mladi prijatnog lika i ode-ven u
siromanu tibetansku haljinu zaustavi se na pragu i upita nas da li smo
Tibctanci. Odgovorili smo potvrdno.

Tada se jedan lama u godinama, za koga smo po njegovom raskonom odelu

znali da je voa karavana, pojavi iza mladia i obrati nam se na tibetanskom
jeziku.

Kao to je uobiajeno u susretima ove vrste, razgovarali smo o kraju iz koga

smo doli i onom u koji idemo.
Lama nam je rekao da je planirao da ide u Lasu kroz Suu i putem koji se
koristi zimi ali kako je ovaj put bez svrhe vratie se u Mongoliju. Posluga koja
je bila u dvoritu odobrila je ovu odluku spustivi glave kako je to bilo
uobiajeno.

Pitala sam se ta je moglo da doprinese da ovi ljudi promene miljenje, ali

poto se lama povukao u svoju sobu, smatrala sam da je neuljudno da poem
za njim i zamolim ga za objanjenja.

Meutim, kasnije pri kraju dana, poto su se o nama raspitali kod posluge,
Mongoli su nas pozvali da popijemo aj sa njima i tako sam ula itavu priu.

Lep mladi bio je rodom iz daleke provincije Ngari, na jugozapadu Tibeta.

Bio je u neku ruku vidovit. To su, barem, smatrali Zapadnjaci, ali sada smo se
nalazili u Aziji.

Od svoje najranije mladosti Migiur tako se zvao bio je obuzet udnim

oseanjem DA NIJE TAMO GDE BI TREBALO DA JE. Oseao se strancem u
svom selu, u svojoj porodici. . . U snu je viao predele koji nisu postojali u
Ngari: pesko-vita prostranstva, okrugle atore od filca, mali manastir na
jednom breuljku. Cak i dok je bio budan, video je iste slike, one su se
suprotstavljale predmetima koji su ga okruivali, zamagljivale ih i stvarale
oko njega stalno privienje.

Jo uvek nije napunio etrnaest godina kada jc pobegao iz kue, nesposoban da

se odupre elji da dosegne svoje vizije. Do tada je iveo kao lutalica, radio je
tu i tamo s vremena na vreme da bi ara-dio za ivot, najee je prosio, lutao
bez cilja a da nije mogao da gospodari svojim nemirom i da se negde zaustavi.

Dok je tako besciljno lutao, po svom obiaju, stigao je nekoliko sati pre nas do
krme u kojoj je karavan ve bio ulogoren. Opazio je kamilu u dvoritu, uao
ni sam ne znajui zato, naao se pred starim lamom. . . i onda je sa svetlou
munje, uspomena na davne dogaaje oivela njegovo seanje.

On je tog istog lamu video kao mladia, svog uenika, a sebe kao ve
ostarelog lamu. Obojica su putovali ovim istim putem, vraajui se sa dugog
hodoaa svetim mestima Tibeta i vratili se u manastir na breuljku u kome su
boravili.
Sve je ovo ispriao voi karavana sa najsitnijim detaljima o njihovom ivotu u
dalekom manastiru i mnogobrojnim drugim pojedinostima.

Kako je cilj putovanja Mongola bio da upravo zamole dalaj-lamu da im ukae

na koji nain mogu da pronau TULKUA, gospodara svog manastira, ije je
mesto bilo upranjeno ve dvadeset godina, uprkos svim naporima koji su
uloeni kako bi se otkrila njegova reinkarnacija, ovi sujeverni ljudi bili su
spremni da veruju da je dalaj-lama pomou svoje sveupuenosti znao za
njihove namere i u svojoj velikoj dobroti udesio susret sa
njihovim reinkarniranim lamom.

Lutalica iz Ngara je odmah podvrgnut uobiajenom ispitu i prepoznao je bez i

najmanje greke i oklevanja, stvari koje su izvukli iz jedne torbe a pripadale
su pokojnom lami, koje su bile izmeane sa drugim istovetnim stvarima.

Nikakva sumnja nije vie postojala kod Mongola o legitimnosti njihovog

pronaenog TULKUA.

Sutradan sam videla karavan koji se vraao kako se polako udaljava na svojim
kamilama i nestaje na horizontu u prostranstvima Gobi ja. Novi TULKU je
iao sa njim ka svojoj udnoj sudbini.

ETVRTO POGLAVLJE

DRUENJE SA DEMONIMA JEZOVITA GOZBA JELCI IVOTNOG

DAHA ZAARANI BODE

UDESAN LES SMRT KOJA IGRA KADA IZIGRAVAM VRAA I ZASTRAUJEM JEDNOG
NEVER-NOG LOPOVA

Tibet je zemlja demona. Kada bismo se oslonili na legende i narodna

verovanja, doli bismo do toga da je broj demona mnogo vei od broja
stanovnika. Poprimajui hiljadu razliitih oblika ova zla bia, borave na
drveu, na stenama, u dolinama, jezerima, u izvorima. Oni progone ljude i
ivotinje da bi im oduzeli ivotni dah i da bi se njime nahranili. Oni po
svojoj volji lutaju stepama i umama i svaki putnik moe da se nae lice u
lice sa jednim od njih na svakoj krivini puta.

Iz takvog stanja stvari proizilazi da se Tibe-tanci veoma mnogo drue sa zlim

duhovima. Zva-nini lamaizam je preuzeo na sebe da ih ukroti, da ih preobrazi,
da od njih naini sebi podreene sluge i da ih zbog neposlunosti onemogue
da nanose zlo ili da ih potamane. Vrai su u ovom poslu konkurencija pravim
lamama ali mnogo ee imaju potpuno drugi cilj i trude se da podrede jednog
ili vie demona kako bi ih upotrebljavali za nedoline poslove. Ako njihova
mo nije dovoljna da ih primora na poslunost, oni postaju njihove ulizice i
trude se da zadobiju njihovu pomo ulagivanjem.

Meutim, pored lama koji se bave uobiajenim magijskim ritualima kao to su

ih uili u manastirskim uilitima GIUDA, i vraa koji su se predali crnoj
magiji, tibetanski mistici se u neku ruku drue sa demonima, to zahteva
psihike vebe. Ovo druenje sastoji se u namerno izazvanim susretima od
strane uenika, bilo zbog toga da se prkosi demonskim duhovima, bilo da im se
ude-ljuje milostinja.

Uprkos njihovog ponekad smenog ili ak, po naem miljenju, odvratnog

izgleda, ovi rituali imaju korisne ili uzviene ciljeve kao: oslobaanje
od straha, podsticanje oseanja uzviene milosti, dovoenje do potpune
ravnodunosti prema sebi i, na kraju, do duhovnog prosvetljenja.

Najudniji meu njima je ritual koji se zove COD (odsei, ukinuti-') i vrsta
je jezovite misterije koju izvodi samo jedna osoba: vritelj obreda. Ona je
tako veto zamiljena da zastrai uenike koji joj se podvrgavaju da mnogi
meu njima polude ili iznenada umru tokom njenog izvoenja.

Pre nego to ga uvedu u posveenje bez koga COD ne moe da se uspeno

obavi, uenik esco mora da se podvrgne raznim pripremnim veba-ma. One
se odreuju prema karakteru i stepenu inteligencije onih koji ih vre.

Cesto se deava da mladi svetenici, ubeeni u postojanje hiljadu demona,

odlaze lamama misticima ne sumnjajui ni najmanje u njihovo uenje i
pokrenuti svojom naivnom pobonou mole da ih upute na duhovni put.
Dokazi koji utvruju istinu i greku iskljueni su iz pedagokog sistema
uitelja mistika. Oni se zadovoljavaju lime da svojim uenicima prue priliku
da se sami ue posmatrajui neke dogaaje i oseajui neke senzacije koje
mogu da ih nateraju na razmiljanja. Oni, da bi oslobodili nekog lako-vernog i
straljivog poetnika straha od demona, upotrebljavaju naine koji mogu da
izazovu smeh, ali su divlji i strani s obzirom na stanje duha onih kojima se
obraaju.

NOTES

Nadmorska visina 8480 metara. Nadmorska visina Everesta, najvieg vrha

zemaljske kugle je 8850 metara.

Kolai od tesla kupastog obLika ili u obliku piramide kojim se slue tokom
mistinih ili magijskih rituala.

Mrko govee duge dlake.

Ii na jug znailo je pribliiti se Gangtoku ili KaMmpongu u kojima je

boravilo nekoliko stranaca i ii putem kojim ponekad prolaze turisti.

Njih stranci pogreno nazivaju ivim budama.

6

U to vreme kineski dolar imao je gotovo istu vred-nost kao dolar u zlatu
Sjedinjenih Amerikih Drava.

J,amaizam van Tibeta obuhvata itavu Mongoliju, delove Sibira i

Mandurije i ima svoje pristalice ak i u evropskom delu Rusije.

-6 Tu su p ilh od i od zemlje ili stoke koja pripada manastiru.

Pesnik-asketa Milarepa, jedanaesti vek, najpopularniji od tibetanskih svetaca

je primer ovoga.

10

Kolekta, sakupljanje darova dec mise (prim.

prev.).

11

Vie je poznat pod imenom Jampeiona, a njegovo ime na sanskritu je

Manjukri.

12

Na sanskritu se zove Cambara.

13

Lama koji je ovo pripovedao govorio je: miris vatre. Tibetanci koji putuju
preko planina ili kroz travnate pustinje Severa su veoma vesti da otkriju, iz
velike daljine, miris koji se iri iz zapaljene vatre, ak i ako se dim ne vidi.
14

Dosetizam religiozno uenje iz prvih vekova koje je uilo da je Hristovo

telo bilo samo isti privid i da stradanje i smrt Isusa nisu bili nikakva
stvarnost.

15

Ne treba ga meati sa Aghia-Tsangom, velikim tulkuom, gospodarom Kum

Buma, o kome sam ranije govorila.
Jednog mladia poslao je, koliko znam, njegov uitelj jedan lama iz Amdoa
u jednu usamljenu, mranu peinu za koju se smatralo da je poseuju zli
duhovi. Trebalo je da tamo sam sebe privee za stenu i kada se spusti no da
priziva i prkosi najstranijim krvolonim boanstvima, onim koje tibetanski
slikari prikazuju kako siu ljudski mozak i prazne njihovu utrobu.

Ma koliko da je veliki njegov strah nareeno mu je da se odupre elji da se

odvee kako bi pobegao i mora da ostane na istom mestu sve do svanua.

Ova veba je, da tako kaemo, klasinog tipa a upranjavaju je na samom

poetku mistine staze mnogobrojni poetnici.

Ponekad se uenicima zapoveda da ostanu privezani tri dana i tri noi ili ak i
vie od toga i da poste borei se protiv sna. gladi i umora koji tako esto
izazivaju halucinacije.

Jedan stari lama iz Tsaronga je tokom mog tajnog putovanja u Lasu ispriao
tragian kraj jedne takve vebe. Naravno, dok je sedela u jednom uglu -
nemarna mama- koju sam onda izigravala nije dopustila da joj promakne
nijedna re ove prie.

Dok su bili mladi, ovaj lama i njegov mlai brat koji se zvao Lodeu, napustili
su manastir da bi se pridruili jednom asketi koji je bio nepoznat u tom kraju i
koji se za neko vreme nastanio kao pustinjak na jednoj planini koja je bila
poznata kao mesto hodoaa, nazvano Pagri, nedaleko od Dajula.

Pustinjak je naredio mlaem bratu da se privee za vrat za jedno drvo na

mestu, kako se govorilo, koje je poseivao Tags-jang, demon koji se uglavnom
pojavljuje u obliku tigra i kome pripisuju sve krvolone instinkte ove
ivotinje.

Tako, vezan kao rtva za kolac, ovek je trebalo da zamilja da je krava koju
su tu doveli kao rtvu pomirenja Tags-jangu. Da bi usresre-dio sve svoje
misli na tu ideju i dok s vremena na vreme mue, kako bi se to bolje zadubio
u svoju ulogu dostigao bi ako je njegova mo koncentracije dovoljno jaka
stanje transa u kome bi se, poto bi izgubio svest o svojoj linosti, oseao
kao krava kojoj preti opasnost da bude ra-strgnuta.
Veba treba da traje tri dana i tri noi bez prestanka.

Prolo je etiri dana a mladi uenik nije doao uitelju. Petog dana ujutru ovaj
ree mladiu koji je ostao sa njim:

Prole noi sam usnio udan san. Idite da potraite brala.

Svetenik je otiao na mesto gde se njegov brat nalazio.

Tamo ga je doekao straan prizor: rastrgnut, gotovo prodran le Lodeua jo

uvek je tu bio jednim delom privezan za drvo, dok su krvavi ostaci leali u
susednom ipraju.

ovek je uasnut prikupio posmrtne ostatke u svoju manastirsku togu i pourio

svome uitelju.

Kada je stigao u kolibu koja je pustinjaku i njegovim uenicima sluila kao

zaklon naao je praznu. Lama je otiao i odneo sa sobom sve to je posedovao:
dve pobone knjige, nekoliko ritualnih predmeta i svoj putniki tap koji se
zavravao trozupcem.

inilo mi se da u poludeti pniao je stari Tibetanac utoliko vie

to me je posle otkria tela mog brata ovaj neobjanjiv odlazak uasavao. Sta
je usnio na uitelj? Da li je saznao za tunu sudbinu svoga uenika? Zato je
iezao?. . .

Poto nisam mogao da pogodim razloge zbog kojih je lama bio prinuen da
pobegne, pretpostavljao sam da je kada je video da se njegov uenik ne vraa
posumnjao u nesrean sluaj slian onom koji se stvarno dogodio. Moda je
uistinu dobio jedno od svojih zagonetnih upozorenja koje ponekad alju snovi i
zbog toga se vesto uklonio od besa rtvinih roditelja.

Sto se tie smrti mladia ona je mogla da se objasni na logian nain. U tom
kraju ima mnogo pantera; leopardi tu takoe lutaju. Srela sam ih u umi
nekoliko dana pre nego to sam ula ovu priu. Jedan od njih je moda bio
privuen mu-kanjem mladog uenika i on je postao njegova rtva pre nego to
je imao vremena da se odvee i da pokua da se brani.
Ipak, miljenja svetenika koji je priao priu i ljudi koji su ga sluali, bila su
razliita. Po njima, demon-tigar se doepao rtve koja mu je bila neoprezno
ponuena. Mladi uenik, govorili su, vero-vatno nije znao rei i magine
pokrete koji bi ga zatitili. I u tome je njegov uitelj bio kriv: suoio ga je sa
demonom-tigrom a da mu nije dao uputstva i neophodnu inicijaciju.

Meutim, u svojim najintimnijim mislima, brat je, povreen u svojim

oseanjima, imao jo strasnije misli koje nam je izloio tihim glasom, drhtei.

Ko zna govorio je da taj udni lama nije bio i sam taj demon-tigar,
preobraen u oveka da bi privukao rtvu. Nije mogao da je se doepa u svom
ljudskom obliku, ali nou, dok sam spavao, poprimio je izgled tigra i
zadovoljio svoju krvolonost.

Posle starevih rei nastala je duboka tiina. Mora da je esto priao tu

stranu epizodu iz svoje daleke mladosti, ali pria je uvek ostavljala dubok
utisak na sluaoce.

Zar ona nije bila uvek aktuelna? Zar Tags--jang i toliki slini njemu ne
nastavljaju da lutaju oko ljudi i ivotinja koji ne mogu da se od njih zatite?

U velikoj kuhinji osvetljenoj jedino vatrom sa ognjita, nad okupljenom

porodicom proao je ta-las jeze. Jedna ena instinktivno je pogledala listove
hartije okaene na zidu na kojima su se na-lazili magini znaci zatitnici iz
elje da se uveri da su oni jo uvek tu. Deda je otiao da proveri da li veernja
lampa rtvenik jo uvek gori na oltaru u susednoj odaji, a miris tamjana koji je
zapalio rairio se po kui.

Ma koliko da su brojni tajanstveni nesrenj sluajevi koji se deavaju tokom

vrenja obreda ove vrste, oni mora da su. uprkos svemu, izuzetni. Dakle,
logino je da uenik, poto je poseivao ukleta mesta, izazivao demone i nudio
im svoje telo kao hranu, poinje da sumnja u bia koja se uopte ne pojavljuju.

Razgovarala sam sa mnogim lamama o ovome.

Ponekad, rekao mi je jedan od njih jedan GEE iz Girgiai doe do

sumnje. Ona moe da bude i cilj uitelja mistika, ali ako uenik doe do toga
pre nego to je to korisno za njega, on sebe liava korisnog dela uenja koje je
planirano tako da ga naini neustraivim.

Uitelji mistici ne odobravaju dodao je mladim uenicima koji

ispovedaju simplicistiko ne-verovanje, poto ono nije u skladu sa istinom.

Uenik mora da shvati da bogovi i demoni stvarno postoje za one koji u njih
veruju i da imaju mo da ine dobro ili zlo onima koji im se klanjaju ili koji ih
se veoma plae.

Veoma su retki oni koji postanu nevernici tokom prvog dela svojih duhovnih
vebi. Veina novajlija stvarno ima strana privienja.<-

Nisam se usuivala da se suprotstavim ovakvom miljenju jer mi je vie

primera pokazalo da je ono zasnovano na dokazima. No i posebna mesta koja
se odabiraju za sastanke sa demonima su esto i sami dovoljni da izazovu
halucinacije. Ali, da li sve pojave koje oseaju uesnici ovih rituala treba
smatrati halucinacijama? Tibetanci uveravaju da ne.

Imala sam priliku da razgovaram sa jednim pustinjakom iz Gaa (istoni Tibet),

koji se zvao Ku.og Vanen, o iznenadnim sluajevima smrti do koje dolazi
tokom prizivanja zlih duhova.

Ovaj lama izgledao je da uopte nije naklonjen praznoverju i poverovala sam

da e da se sloi sa mnom kada sam mu rekla:

Oni koji umru. umiru od straha. Njihove vizije su objektivizacija njihovih

stvarnih misli. Onoga ko ne veruje u demone oni nikada nee ubiti.

Na moje veliko iznenaenje pustinjak je odgovorio ravnodunim glasom:

Po vama je dovoljno ne verovati u postojanje tigra pa da on oveka nikad

ne pojede kada se nae na njegovom domaaju.

A onda je nastavio:

Objektivizacija duhovnih oblika je veoma zagonetan proces, bilo da se

odvija svesno ili ne-svesno. Zar nije isti sluaj kada deca stvorena od naeg
mesa, deca naeg duha, izbegnu naoj kontroli i uspevaju, bilo vremenom ili
iznenada, da ive svoj sopstveni ivot?
Zar ne treba isto tako da prihvatimo da ako je nama mogue da stvorimo ove,
neki drugi imaju istu takvu mo i ako takve TULPE (osobe arobnjaci) postoje,
zar je udnovato to stupamo u vezu sa njima, bilo voljom njihovih tvoraca,
bilo zbog toga to nae misli ili naa dela stvaraju odgovarajue uslove da ta
bia oituju svoje prisustvo i svoju aktivnost?

Uporedimo ovo sa rekom na ijoj je obali pare suve zemlje na kojoj vi

stanujete. Ribe se nikada nee moi pribliiti vaem stanu. Ali iskopajte kanal
izmeu reke i vaeg boravita i na kraju tog kanala napravite jezero. U tom
sluaju e ribe doploviti vodom koja tee i ispunjava jezerce i vi ete moi da
ih gledate kako plivaju pred vaim oima.

Treba se uvati od lakoumnog graenja ovih kanala. Malo ljudi moe i da

posumnja u ono to sadri bit vasione a u to oni nepromiljeno zadiru.

I ravnoduno je zakljuio:

Neophodno je znati kako da se odbranimo od tigrova iji smo oevi kao i

onih koje su drugi zaeii.

Ovakve ideje nametale su izbor mesta pogodnih za svetkovanje GCODA. Ova

mesta groblja ili naputena mesta koja mogu da izazovu strah su im jo
vie odgovarala ako su bila obavije-na nekom stranom legendom ili ako se tu
neto tragino dogodilo.

Razlog za ovakav izbor je taj to dejstvo rituala ne zavisi samo od oseanja

koja se bude u slavljeniku zbog jezovitih rei liturgije ili zbog upeatljivog
prirodnog dekora u kome ih izgovara. Radi se upravo o tome da se pokrenu
tajanstvene snage ili svesna bia koja, po Tibetancima, postoje na takvim
mestima kao rezultat bilo dogaaja koji su se tu desili, bilo zbog potpune
koncentracije misli mnogobrojnih ljudi na zamiljene dogaaje.

Iz ovoga proizilazi da se tokom svetkovanja GCODA, koje sam poredila sa

dramom u kojoj igra samo jedan glumac, ovaj pod dejstvom objek-tivizacije,
autosugestije ili kako Tibetanci ve-ruju zbog izlaska na scenu osobe koja
pripada okultnom svetu, ponekad nae okruen drugovima koji poinju da u
predstavi glume nepredviene uloge. Ovo se smatra izvrsnim nainom da se
ve-ba oivi i uini prijatnijom novajlijama, ali ivci nekih od njih ne mogu da
podnesu ovaj intenzivan tretman i tada dolazi do nesretnih sluajeva o kojima
sam govorila: ludilo ili iznenadna smrt.

Kao i svaki glumac, onaj ko hoe da izvede GCOD treba pre svega da naui
napamet svoju ulogu. Zatim treba da naui da skladno igra tako da njegovi
koraci ocrtavaju geometrijske figure, zatim da se okree u mestu na jednoj
nozi, da udara petom u zemlju i da po taktu skae. Na kraju, on mora da zna i
da upotrebljava razne -redne instrumente, da svira u trubu nainjenu
od ljudske butne kosti i udara u bubanj.

Zadatak nije lak i ja sam se vie puta za vre-me uenja umorila.

Lama-instruktor koji upravlja ovim vebama po neemu lii na uitelja baleta.

Ali oko njega nipoto nisu okupljene nasmejane balerine u ruiastim
kostimima: igrai su mlade askete izmra-vele od strogosti, odeveni u dronjke,
prljava lica, zanesenih pogleda, samovoljni i grubi. Oni se spremaju za
poduhvat pun opasnosti, a pomisao na uasavaj uu gozbu na kojoj e sebe da
ponude kao hranu izgladnelim demonima ih progoni.

U ovim uslovima ove probe- koje bi mogle da budu aljive postaju jezovite.

Prevod IN EXTENSO teksta GCODA oduzeo bi suvie prostora. On sadri

dug mistini uvod tokom koga izvrilac prezre sve strasti i vodi borbu
sa svojim egoizmom. Ipak. glavni deo rituala sastoji se u tome da se priredi
gozba koja ukratko moe ovako da se opie:

Slavljenik duva u KANGLING (truba nainjena od ljudske butne kosti) i lako

poziva demone na sveanost koja se priprema.

On zamilja1 ensko boanstvo koje predstavlja njegovu sopstvenu volju. Ona

je iznad njegove glave i dri sablju u ruci. Ona mu brzim pokretom ruke
odseca glavu. Zatim, dok se prodrljivo iekujui stado mora okuplja ona
otkida njegove de-love tela, guli ih i nudi mu stomak. Utroba se iz njega
izdvaja, krv tee potocima a grozne zvanice ujedaju, rastru i buno vau dok
ih slavljenik podstie da jedu obrednim recima:

Tokom neizmerljivih vremenskih perioda, za vreme ponovljenih ivota,

uzimao sam od bezbrojnih bia na tetu njihove dobrobiti i njihovog ivota
svoju hranu, odelo i svakovrsne usluge da bih odravao telo u zdravlju,
radosti i da bih ga branio od smrti.

Danas plaam svoje dugove, nudei da se ovo telo koje sam toliko voleo i
brino uvao, uniti.

Dajem svoje meso onima koji su gladni, svoju krv dajem onima koji su edni,
kou dajem onima koji su goli da se pokriju, svoje kosti dajem kao gorivo
onima kojima je hladno.

Svoju sreu dajem nesreniku. a svoj ivotni dah da se oive oni koji umiru. .
.

Neka me bude stid ako uzmaknem pred ovom rtvom. Neka sve one koji se ne
usude da je prihvate bude stid.

Ovaj in drame naziva se crvena gozba. Posle njega je na redu crna

gozba, ije mistino znaenje poznaju samo oni uenici koji su
dobili posveenje vieg nivoa.

Vizije avolske crvene gozbe nestaju, smeh i krici mora prestaju. Potpunu
samou u tmini i u-tanje zamenjuje mrana pijanka, a oduevljenje koje je
prouzrokovalo njegovo dramatino rtvovanje se malo-pomalo smiruje kod
slavljenika.

On sada treba da zamisli da je postao mala gomila ugljenisanih ostataka koja

se izdie iz jednog blatnjavog crnog jezera kal duhovne prljav-tine koju je
navukao i loa dela koja je izvrio tokom mnogobrojnih uzastopnih ivota iji
se poetak gubi u tmini vremena.

On treba da shvati da je ideja o rtvovanju koja ga upravo oduevljava samo

iluzija roena iz slepog ponosa koji je bez osnove. U stvari, on nema TA da
da zato to je i sam NITA.

utljivo odricanje askete koji odbacuje tato pijanstvo izazvano idejom o

rtvovanju zavrni je deo rituala.
Da bi proslavljali GOD neke lame poduzimaju putovanja pored 108
grobalja, 108 uma, 108 jezera itd. Njima su potrebne godine za
njegovo uvebavanje i putuju ne samo Tibetom, ve obilaze i Nepal i delove
Indije i Kine.

Drugi se zadovoljavaju time to se povlae u samou i tu svakodnevno slave

GCOD za dui ili krai vremenski period i svakog dana menjaju me-sto.
Hodoasnik bira mesto na kome e se smestiti bacajui kamen iz prake. Pre
nego to odapne, vie puta on okree praku ka sebi, zatvorenih oiju i to radi
zbog toga da bi izgubio svaki oseaj pravca. Otvara oi tek onda kada je
kamen izbaen iz prake da bi video mesto na koje je kamen pao.

Neki se slue prakom da bi odredili pravac kojim treba da se kreu. Na

primer, kada bace kamen u pravcu izlaska sunca itav dan idu ka taki u
prostoru koju je kamen oznaio to znai da se pridravaju tog pravca
koliko je to mogue u brdovitom kraju. Oni e se u sumrak zaustaviti na bilo
kom mestu do koga dou i tu e sledee noi slaviti GCOD.

Ovaj ritual ima u sebi neto oaravajue to ne moe da se shvati pri itanju
kratkog i siromanog opisa i ako se ne poznaje sredina u kojoj je on nastao.

Kao i mnogi drugi i ja sam osctila neobinu privlanost njegovog strogog

simbolizma i njegovog uzbudljivog dekora koji mu daju predeli Tibeta nou.

Kada sam prvi put krenula sama na jedno od ovih udnovatih putovanja,
zaustavila sam se pored jednog jezera prozirne vode, smetenog
izmeu kamenitih obala. Potpuno gola okolina odavala je sumornu
ravnodunost i iskljuivala svaki utisak straha ali i sigurnosti, radosti ili tuge.
ovjek je tu oseao kako se utapa u beskrajnu ravnodunost svega oko sebe.

Vee je potamnilo svetio ogledalo jezera dok sam razmiljala o udnom

mentalitetu rase koja je izumela GOD i toliko drugih udnih obiaja.

Fantazmagorino kretanje oblaka osvetljenih mesecom odvijalo se iznad

susednih vrhova, silazilo je ka meni i obavijalo me nejasnim utvarama. Jedna
od njih se uputila napred, pratei trag svetlosti koji je iznenada zasvetleo nad
tamnom vodom. kao da su postavili topih pred njenim nogama.
Prozraan div, ije su oi bile dve zvezde, dao mi je znak svojom dugom
rukom koja je virila iz irokog rukava. Da li me je zvao? Da li me je terao?
Oklevala sam. . .

Onda se on pribliio, tako stvaran, toliko iv da sam zatvorila oi kako bih

rasterala halucinaciju. Osetila sam se sputanom naborima tananog i hladnog
kaputa ija se krhka supstancija uvlaila u mene i ledila me do sri moga bia.
..

Kakve li vizije mora da imaju ovi sinovi zaaranih osama, ovi uenici
poetnici uzgajani u su-jeverju, koje njihovi duhovni oci stvaraju u noi,
sukobljavajui ih licem u lice sa svojom prenadra-enom uobraziljom ovog
suludog rituala.

Koliko li puta mora da meu hukom uragana koji brie visoravan uju glasove
koji odgovaraju na njihove izazove i drhte od uasa, sami u svojim majunim
atorima, miljama udaljenim od svakog ljudskog bia?

Savreno sam razumela uas koji oseaju slavljenici GCODA. Meutim, ono
to se pripovedalo kao njihov ishod inilo mi se da je veoma uveliano i
skeptino sam se smejala na prie o traginim stradanjima koje Tibetanci
pripisuju nekima od njih.

Kako se moj boravak u Tibetu produio, saznala sam za neke dogaaje koji su
me naterali da promenim svoje miljenje. Ispriau jedan od njih.

U to vreme logorovala sam u ogromnoj pustinji od trave koju Tibetanci

nazivaju Cang-tang, pored tri crna atora pod kojima su se skrivali pastiri koji
su u njima provodili leto sa svojim stadima.

Sluaj zgodna re da se oznae uzroci koji su nam nepoznati me je

doveo tu dok sam se dala u potragu za maslacem. DOKPE (pastiri) su se
pokazali hrabrim ljudima. Moje prisustvo meu njima kao dame-lama
(ETSIN KUSOG) i bez sumnje i moja spremnost da platim u belom
novcu2 kao da im se dopalo. Ponudili su se da uvaju moje konje i mazge
zajedno sa svojima utedevi tako mnogo posla mojim ljudima i odluila sam
da dam nedelju dana odmora posluzi i ivotinjama.
Dva sata posle dolaska bila sam obavetena o tom kraju. U stvari, malo se
moglo ispriati o njemu. Na sve etiri strane prualo se ogromno prostranstvo
travnate pustinje, a iznad nje beskrajno i blistavo nebo.

Meutim, u ovoj savrenoj pustoi postojalo je neto to je pobuivalo

interesovanje. Saznala sam da se jedan lama, ije se boravite nalazilo negde
na severu, meu mongolskim plemenima, nastanio da provede leto u jednoj
peini koja se nalazila nedaleko od mesta na kome sam podigla svoje atore.
Posluivali su ga dvojica TRAPA, njegovi uenici. Njihov se posao sastojao
jedino u tome da spravljaju aj i glavni deo svog vremena posveivali su
religioznim vebama. Cesto su nou lutali kroz pustinju i pastiri su uli zvuk
A-MARUA i KANGLINGA koji je pratio slavljenje nonih obreda na
susednim planinama.

Sto se tie njihovog uitelja koji se zvao Rabom Giatso, on nije naputao
peinu od svog dolaska tri meseca ranije.

Prema ovim obavetenjima nagaala sam da je upranjavao DUBTAB ili neki

drugi magijski obred.

Sledeeeg dana u zoru odluila sam da odem u njegovu peinu. Zelela .sam da u
nju stignem dok su TRAPE bile jo uvek u svom atoru zbog svoje jutarnje
molitve i nadala sam se da u. ako us-pem da izbegnem njihovoj pozornosti, da
zateknem lamu na delu.

Ovaj nain postupanja nikako ne odgovara tibetanskoj etikeciji kada se radi o

lamama, ali poznavajui dobro njihov obiaj pla'la sam se da Rabom Giatso
ne odbije da me primi ako sazna da elim da ga posetim.

DOKPE su mi opisale put kojim treba da idem: pronala sam lako peinu koja
se nalazila na pola puta do obronka koji je nadvisivao dolinu u kojoj je
uborio potok. Mali zid od kamena, grudvice trave i zemlje i zavesa od jakove
dlake zatvarali su preistorijsko lamino prebivalite i skrivali ga od pogleda
onih koji bi sluajno mogli da prou ovim krajem.

Moje lukavstvo nije uopte uspelo. Dok sam skakutala ka peini srela sam
jednu osobu mravu kao skelet, upave kose, odcvenu u dronjavu haljinu
pustinjaka koja mi je zakrila prolaz. Jedva sam ga ubedila da ide da zamoli
svoga uitelja da mi dozvoli da ga posetim. Odgovor je bio utiv, ali
negativan. Rabom Giatso je rekao da trenutno ne moe da me primi, ali da e
me rado videti ako budem dola kroz petnaestak dana.

Kako ninata nisam elela da se obaveem, ne znajui da li jedan razgovor sa

lamom vredi truda da ostanem due na tom mestu nego to sam odluila,
odgovorila sam jednostavno da u moda doi ali da u to nisam sigurna.

Jedan od dvojice TRAPA je dva puta dnevno prolazio ispred mog atora dok
je iao da uzima mleko od DOKPA. Mladi boleljivog izgleda koji me je
onda zadrao privukao je moju panju i izazivao saaljenje. Mislila sam da
kad bih znala za njegovu muku da bi mi moda bilo mogue da je ublaim
nekim od lekova koje sam imala. Vrebala sam, dakle, na njegov prolazak :
poela da ga ispitujem.

Kada je uo da govorim o Jekovima priznao je da ne boluje od kakve bolesti i

kako sam ponovila svoja pitanja o njegovoj stranoj mravosti, njegove
rairene oi sline oima luaka, izraavale su ogroman strah. Nije mi polo
za rukom da dobijem bilo kakvo objanjenje.

Rekla sam svojim slugama da oni sa svoje strane ubede svog druga da
progovori ali on je spretno izbegao svaki odgovor. Veoma razliiti od veine
Tibetanaca koji su uglavnom brbljivi ova dva oveka bili su u ti j ivi na
udan nain. Posle mojih raspitivanja oni su otili DOKPAMA zaobilazei moj
logor u irokom krugu. Kako je bilo oigledno da nisu eleli da se bilo ko
mesa u njihove poslove, ak i u elji da im pomogne, vie se nisam brinula o
njima.

Prolo je sedam dana kako sam boravila u svom logoru kada je jedan .
iz druge grupe pastira koja se smestila na oko dva kilometra od TANGA3 umro
i to me je nateralo da odloim svoj dolazak kako bih prisustvovala seoskom
pogrebu. Dva jahaa su u velikoj urbi dola u jednu BANAG GOMPU4 koja
se nalazila na dva dana puta od njihovog logora da bi zamolili dva svete-nika
da obave slubu umrlima.

Jedino svetenici koji pripadaju manastiru sa kojim je svetovno lice blisko,

bilo kao duhovni brat ili kao dobroinitelj, mogu da se pobrinu za njihove
potrebe POST MORTEM. Uenici Rabo-ma Giatse su dok su ih ekali
monotonim glasom itali religiozne tekstove pored pokojnika.

I prijatelji pokojnika su doli iz raznih krajeva i prema tibetanskom obiaju

doneli sobom mnogo poklona da bi lanove porodice uteili u njiho-vom bolu.
Zatim su se konjanici vratili vodei sa sobom dva svetenika i. koliko znam,
nekoliko svetovnih lica.

Onda su Trape zapoele beskrajno i glasno itanje praeno bubnjevima,

cimbalama, zvoniima i tako se odvijala uobiajena sluba
prekidana odmorom za ije vreme su svetenici i svetovna lica prodrljivo
jela i pila pored lesa koji je gnjilio. Posle osam dana, poto su svi neophodni
rituali bili zavreni, telo su odneli na planinu i poto su ga rasekli na komade
ostavili su ga kao uzvienu milostinju prinetu leinarima.

Ja sam se, da bih ubedila DOKPE, prema starom obiaju NALOR.PA iju
sam odeu nosila, kada je palo vee uvila u svoj ZEN (manastirska toga) i
uputila se na mesto na kome se nalazio le da bih tu meditirajui sama provela
no.

Gotovo pun mesec divno je obasjavao stepu koja se prostirala u podnoju

planine na kojoj sam se nalazila sve do dalekih planinskih lanaca iji su se
vrhovi gubili u senci boje gline na velikom plavom nebu. None etnje kroz
ove pustinje su prava arolija: to se mene tie lutala bih itavu no, ali moj
cilj, groblje, nije bilo daleko od mog atora, nije mi trebalo ni sat vremena da
tamo stignem.

Iznenada sam, dok sam se pribliavala ula jedan istovremeno promukao i

otar zvuk koji kao da je remetio atmosferu spokojstva kojim su bile obavijene
uspavane pustinje. On se ponovio vie puta, a zatim ga je zamenilo ritmiko
udaranje DA-MARUA (bubnja).

Ovaj zvuk mi je bio jasan. Neko se, bez ikakve sumnje jedan od Rabominih
uenika, prikrao pre mene i slavio je GOD pored ostataka lesa.

Poloaj zemljita omoguio mi je da doem, a da me ne primete, do jednog

planinskog udu-bljenja i da se sakrijem u senci. Savreno sam iz svog
sklonita raspoznavala slavljenika. Bio je to strano mrav TRAPA kome sam
nudila lekove. Na svoju uobiajenu odeu navukao je ZEN i mada je on isto
tako bio u dronjcima kao i njegovo odelo njegovi nabori davali su visokoj i
mravoj figuri mladog svetenika jednostavnu i upeatljivu plemenitost.

Kada sam stigla on je izgovarao MANTRU Pranaparamite:

O mudrosti to si otila, otila; Otila s one strane, i s one sirane one strane:
svaha!. . .

A onda monotono dum! dum! damarua tuna zvuka se zaulo i neujno se

utialo. Asketa kao da se zadubio u meditiranje.

Zatim se pridigao, jo se vie uvio u svoj zen i sa KANGLINGOM visoko

podignutim u njegovoj levoj ruci dok je DAMARU udarao napadan sta-kato on
je stajao prkosno, kao da se suprotstavljao nevidljivom neprijatelju.

Ja, NALORPA koji se ne boji vikao je odbacujem svoje ja,

demone i bogove!

Zatim je jo jaim glasom prizvao svete pokojne lame JIDAME i KADAME

da mu se pridrue i zapoeo je ritualnu igru. Svaki uzvik odbacujem bio je
propraen pravim lupanjem nogama o zemlju i pravim ritualnim uzvicima:
TSEM CES TSEM koji su se pojaavali sve dok nisu postali zagluujui.

On je ponovo popravio haljinu koja se vukla po zemlji, stavio po strani svoj

DAMARU i svoj jezovit bubanj i poto je jednom rukom zgrabio jedan koi a
kamen drugom, nametao je svoj ator uz jednolino pevanje.

Majuan, nainjen od tankog pamuka koji mora da je bio nekad beo, pod
meseevim zracima taj ator izgledao je sivkast. Slogovi AUM A

HOUM nainjeni od plave tkanine krasili su tri strane atora koji su

predstavljali zidove a volani u pet mistinih boja visi li su oko krova. Sve
je bilo izbledelo, isprano i jadno.

Izmraveli opsluitelj obreda izgledao je uznemireno. Bacao je poglede as na

razasute komade lea ispred sebe as na ogranien horizont u kome je varljiva
svetlost meseca preobraavala i rastvarala oblike, svodei itav prizor na
jednostavnu tamnobledu svetlost.

On je oigledno oklevao i uzdiui preao dva--tri put rukom po elu. Na kraju

kao da je prikupio hrabrost. Poto je nervozno zgrabio svoj KANG-KING i iz
njega izvukao niz glasnih zvukova koji su se sve vie i vie ubrzavali
upuujui na sve etiri strane oajan poziv, uao je u svoj ator.

Sta da radim? Drugi deo rituala vri se pod atorom. Vie nisam mogla nita
da vidim; ula sam samo nerazgovetno mrmljanje jednolinog pe-vanja koje je
bilo prekidano neim to bi moglo da se smatra alosnim jecanjem. . . Bilo je
bolje da odem.

Dok sam se paljivo izvlaila iz zaklona ula sam muklo mumlanje i neka
ivotinja brzo proe pored mene. Bio je to vuk kome sam smetala. Buka koju
je pravio NALORPA drala ga je na odstojanju i sada kada je zavladala
tiina krenuo je da se priblii gozbi koja je tu ponuena onima koji pripadaju
njegovoj vrsti.

Poela sam da silazim niz planinski nagib kada me je zaustavio uzvik:

Plaam svoje dugove! Nahranite se mnome, urlao ie TRAPA.

Doite izgladneli demoni. Na ovoj gozbi moje e se meso pretvoriti u bilo

koji predmet vaih elja.

Evo plodnih polja, zelenih uma, rascvetalih vrtova, iste ili krvave hrane,
odee, Blagotvornih lekova. . . Uzmite, jedite5!

Mladi zanesenjak je besno dunuo u svoj KAN-GLING, ispustio straan krik i

tako jako odskoio da je njegova glava zakaila krov atora koji se sruio na
njega.

On se neko vreme koprcao pod tkaninom, a zatim je iz nje izronio iskrivljenog,

stranog lica luaka, urlajui u grevima i mlatarajui rukama kao da je rtva
uasnih bolova.

Sada sam shvatila la je GCOD za one koje taj ritual hipnotie. Bez ikakve
sumnje ovaj je ne-srenik oseao ujed demona koji su ga ivog pro-dirali.
Gledao je na razne strane i obraao se nevidljivim gledaocima kao da je bio
okruen etama bia sa drugih svetova i doivljavao je strane vizije.

Prizor je bio zanimljiv, ali bilo mi je nemogue da ga ravnoduno gledam.

Ovaj jadan luak ubijao je sebe ovim jezovitim sportom; u tome je bila
tajna njegove bolesti i zbog toga je moje lekove smatrao beskorisnim za svoj
sluaj.

arko sam elela da ga probudim iz more u kojoj se koprcao. Meutim,

oklevala sam jer sam znala da u tom sluaju posredovati znai
povrediti uvreeno pravilo: oni koji su zapoeli ovaj ritual treba da ga sami
zavre.

Dok sam neodluno stajala ula sam vuka da ponovo mumla. On se zaustavio
iznad nas na vrhu breuljka i odatle je, skamenjen od straha uporno gledao ka
sruenom atoru kao da je i on video strane utvare.

Vie nisam mogla da izdrim. Krenula sam ka njemu, ali im me je ugledao

pozvao me je vatreno mlatarajui rukama.

Doi, o ti, izgladnela vikao je jedi moje meso, pij moju krv!. . .

Mislio je da sam demon!. . . Uprkos saaljenju, samo to nisam prsnula u smeh.

Smirite se rekla sam mu. Ovde nema demona. Ja sam potovana

dama-lama koju poznajete.

Izgledalo je da me ne uje i bio je uporan u elji da mi poslui kao hrana.

Mislila sam da mi pod meseevom svetlou ZEN kojim sam bila obavijena
daje izgled utvare.

Oslobodila sam ga se, spustila ga na zemlju i neno sam govorila.

Gledajte me, prepoznajte me sada. . .

Bio je to uzaludan trud. Nesreni uenik bio je u delirijumu. On prui ruke ka

mojoj nedunoj togi koja je leala na zemlji i pozva je kao nekog novodolog u
ovom avolskom krugu.
Zato nisam nikako mogla da odem a da se ne umeam? Jedino to sam uspela
bilo je to da jo vie zaludim ovog nesrenika.

Dok sam razmiljala ta da uradim TRAPA je dok je hodao teturajui .se zapeo
o jedan koi atora, teko pao i ostao da nepomino lei kao da je
onesveen. Budno sam ga gledala da bih videla da li e se podii ali se vie
nisam usuivala da mu se pribliim iz straha da ga jo vie ne uplaim. Posle
nekog vremena on se pokrenuo i ja sam smatrala da je dobro da se povuem.

Tada sam odluila da obavestim lamu o ovom to se zbilo. Verovatno da je

njegov uenik bio naviknut na sline krize i jo verovatnije je da je Rabom
Giatso za to znao ali je moda ove noi deak bio u veem delirijumu nego
obino. Njegov uitelj je mogao da poalje drugog TRAPU da ga potrai i da
mu utedi vie sati painje.

Dakle, spustila sam se u TANG. Dugo vremena, dok sam se udaljavala

krupnim koracima, ula sam u intervalima zvuk KANG-LINGA kome
je ponekad odgovaralo zavijanje vuka. Zatim se buka postepeno smanjivala da
bi se najzad potpuno utiala i ja sam se sa uivanjem predala utljivom miru
pustinje.

Slaba svetlost oltarske lampe, majuna zvezda u mranom kutku planine,

oznaavala je lamino boravite.

Zaobila sam ator u kome je njegov sluga verovatno spavao i brzo se popela
do peine.

Rabom Giatso sedeo je i meditirao. On je, ne miui se, samo podigao oi

kada sam pomakla zavesu i obratila mu se. Sa nekoliko reci opisala sam stanje
u kome sam ostavila njegovog uenika.

On se tiho nasmejao.

Vi kao da poznajete GCOD, Jetsunma.6 Da li je to arita tako? mirno

je pitao.

Da rekla siam. I sama sam izvodila ritual.

On nije odgovorio.

Saekala sam nekoliko trenutaka, a zatim poto je lama izgledao kao da je

zaboravio moje prisustvo, pokuala sam da u njemu izazovem saaljenje.

Rimpoee7 rekla sam ovo je ozbiljno. Imam neka znanja iz

medicine, znam da uas koji va uenik osea moe da u njemu izazove opasnu
bolest, ak moe i da poludi. Izgledao je kao da ga zaista ivog prodiru.

On to i jeste, bez ikaikve sumnje odgovorio je lama sa istim

spokojstvom ali on ne sumnja da sam sebe jede. Moda e to nauiti jednog
dana. ..

Pourila sam se da odgovorim da e pre nego to to sazna jadni uenik, moda,

drugima dati priliku da upranjavaju GOD pred njegovim lesom. A lama kao
da je pogodio moju misao. Ne ostavljajui mi vremena da izgovorim jednu
jedinu re on ree podiui lako glas:

ini mi se da ste mi natuknuli da vam je poznat Direktan put8. Zar vas

va duhovni voa nije obavestio o opasnosti kojoj smo tokom njega izloeni i
niste li prihvatili tri rizika: bolest, ludilo ili smrt?. . .

Teko je, nastavio je, da se ovek potpuno oslobodi iluzije, da izbrie

aroliju sveta mate i da svoj duh oslobodi varki. Pravo znanje9 je sku-pocen
dragulj i treba da se skupo plati. Postoje mnogi naini da se dosegne
TARPA.10 Vaa je moda u glavnim crtama manje surova od one
koja odgovara oveku koga saaljevate. ali sam siguran da je isto tako gorka.
Ako je laka, znai da nita ne vredi.

A sada se vratite u va ator. Moete ponovo doi tokom poslepodneva, ako

to elite.

Bilo je beskorisno i dalje insistirati. Lamino miljenje uobiajeno je meu

tibetanskim misticima.

utljivo sam pozdravila i vratila se u logor.

Sledeeg popodneva vratila sam se kod Raoo-ma Giatsa i tokom nekoliko

dana dok sam boravila na tom mestu imala sam vie razgovora sa n jim,
Daleko od toga da je bio uen ovek, ali je o mnogim pitanjima imao temeljita
znanja i mogla sam da budem zadovoljna to sam ga upoznala.

Sigurno da se treba priuvati da se da veliki znaaj mnogobrojnim stranim

priama koje se odnose na GOD koje se prepriavaju meu NALOR-
PAMA; meutim, oseanje da oveka prodiru tokom vrenja rituala i
stradanja mladih uenika nisu retki dogaaji. Pored onih koje sam ispriala
saznala sam za dva ili tri slina sluaja i svi su uitelji, kao i Rabom Giatso,
odbili da svoje jadne uenike NALORPE razuvere time to bi im otkrili
subjektivnu prirodu svojih senzacija. Uostalom, kao to sam to ve ranije
objasnila, mnogi uitelji vcruju da one nisu uvek potpuno subjektivne.

Pria se da je dramski plan GCODA i njegov tekst izmislio neki lama, Padma
Rigdzin, poglavar sekte Veliki zavretak (Dzogen), koji je iveo pre oko
dve stotine godina.

1922. godine nala sam se pored njegovog nas-lednika, ili pre, prema
tibetanskom verovanju, u drutvu ovog istog Padme Rigdzina, koji je vie puta
umro i ponovo roen, koji je jo uvek na opat-skom prestolu Dzogen
GOMPE.

Divlji i pust kraj na granici severne pustinje na kome se uzdie manastir

omoguava da se lako shvati da je mata ovih svetenika uvebavanu
na jezovitim prizorima.

Ljubazni Padma Rigdzin koji je bio moj gost nije, meutim, izgledao kao da je
sklon melanholi-ji. U njemu su trgovaki poslovi ili ruku pod ruku sa gotovo
deijim eljama. On me je dugo ispitivao o Indokini i Burmi, raspitujui se o
proizvodima koje su ove zemlje uvozile i izvozile. Naroito je eleo da zna da
li moe da iz njih uveze paune koje je eleo da pridrui svojoj maloj
zoolokoj zbirci.

Meutim, daleko od raskonih stanova u kojima je iveo veliki lama,

izolovane kuice skrivale su svetenike iji je ozbiljan izraz lica i tajanstveno
dranje bolje odgovaralo pejzau u kome su se kretali.

U nekim od ovih stanova koji su naroito napravljeni za ovu upotrebu

stanovali su svetenici koji su se podvrgavali potpunoj samoi i nisu ni sa kim
dolazili u dodir. Neki su meu njima teili da postignu psihike natprirodne
sposobnosti ili magijske moi, dok su se drugi preputali
mistinim kontemplacijama, koje, prema vaeim teorijama njihove sekte,
treba da ih dovedu do duhovne iluminacije.

Manastir Dzogen je od davnina poznat kao centar prouavanja ezoterinih

metoda psihikog uvebavanja.

Oni koji su postigli cilj GCODA mogu da budu osloboeni insceniranja

rituala. On se za njih svodi pre svega na utljivu meditaciju tokom koje
se razliite lae drame duhovno evociraju. Uskoro ova veba postaje sama po
sebi beskorisna.

Meutim, seanje na njihovo uenje ili neki drugi razlozi za koje samo oni
znaju nagone ponekad neke GOMCENE da se okupe da bi zajedno izvodili
GCOD; ali u tom sluaju to izvoenje postaje neka vrsta praznika tokom koga
se mistik raduje svom duhovnom osloboenju.

Imala sam retku sreu da posmatram neke od ovih asketa, Kampe visokog
stasa, ivopisno ode-vene u tanke pamune suknje RESPA11, sa upletenom
kosom koja pada do struka, kako igraju pod zvezdanim nebom na vrhu nae
zemljine kugle a zatim, dok sede prekrtenih nogu, uspravnog tela. sputenih
oiju, potpuno nepomini, slini statuama od kamena, zapadaju u beskrajne
meditacije koje traju i poto svane.

Prizor je bio nezaboravan.

Na poetku ovog poglavlja naznaila sam verova-nje u demone koji su lovci

na ivotni dah. O njima se mnogo govori u Tibetu.

Dok neke, veruju Tibetanci, od ovih avolskih linosti ive kao lutalice i uvek
vrebaju zgodu i sami oduzimaju dah ivih, postoje druge koje su se smestile
na izvesnim mestima i koje se zadovoljavaju time to im se donosi dah koji
isputaju oni to umiru. Neke osobe, mukarci ili ene. prihvataju taj zadatak,
ali toga nisu svesni jer to rade kada padnu u trans.

Poznata grupa ovih potroaa dahova ili pre njihovih potroaka, jer se
ovde radi o enskim demonima izabrala je boravite u poznatom manastiru
Samie koji se nalazi na jugu Lase, pored obale Bramaputre.

Posetila sam njihovu peinu posle svog boravka u Lasi. Putovanje je samo po
sebi zanimljivo i dobro zamiljeno da bi se duh pripremio da slua fantastine
prie.

Nedaleko od Lase, na levoj obali Jesrutsanpoa (Bramaputre), nailazi se na

pravu Saharu u minijaturi ije bele dunc iz dana u dan sve vie osvajaju taj
kraj. Uprkos planinskom lancu koji im stoji na putu, pesak je ve dopro do
doline Kii u i njegova fina praina poinje da se taloi du ograde oko
Norbulinga, seoske palate dalaj-lame.

Sa druge strane ivopisnog manastira Doritag nalazi se gotovo prava pustinja.

Uz samo podnoje planine jo uvek .se pre svega iz daleka opaaju retke farme
ija su gotovo itava polja prekrivena peskom i svaki trag ivljenja ili
obraivanja zemljita nestaje. Nagomilan pesak. zaslepljujue beo, prua se
unedogled. Veoma plavo nebo, bez oblaka, arko sunce, zaslepljujuei odblesak
davali su utisak da se nalazim u eridu, ali ako je pejza po neemu nalikovao
na afriku pustinju, MIRIS vazduha bio je potpuno razliit. Bio je to miris
tibetanske visoravni koji je imao osobenu prozirnost koju daje nadmorska
visina od tri hiljade metara.

Mnogobrojne legende, neke veoma stare, a druge skorijeg datuma, odnose se

na ovaj kraj i u njima se na mnogim mestima vide tragovi udnovatih dogaaja.
Meu njima je jedna veoma upadljiva, gigantska uspravna stena, usamljena u
re-nom koritu. Ovaj kolos, pria se, pre nekoliko ve-kova poleteo je iz Indije
i uputio se ka Tibetu. Koji je bio cilj ovog udnog putovanja? Pria o tome ne
govori. Moda je ona bila zadivljena mirnom lepotom ogromne doline, njenom
plavom re-kom, aurno plavim nebom i zaustavila se, puna divljenja, da
odmori svoje ogromno telo na pesku. Bilo koji da je razlog, ona je zavrila
svoju luta-laku trku i od onda je neprestano oduevljenje tu zadrava,
usamljenu, dok se njen donji deo kupa u reci.

Stigla sam u Samie tokom veeri.

Kraj je gotovo uvek isto izgledao, potresan i tajanstven, kao ovek u svom
poslednjem asu.
U Gobiju sam viala to nemo oajanje utisnuto na stvarima pre nego to
propadnu i oajan izgled cvetia ije se krunice ispunjavaju pogibeljnom
prainom; ali kao da su se oko Samie brojni okultni uticaji meali sa
jednostavnim prirodnim silama i tuga koju je stvarao melanholini kraj bojila
se tihom uznemirenou, gotovo uasom.

Samie, poluopasana oaza, blago obavljena uspomenama na svoju slavnu

prolost ili moda upala u krajnju ravnodunost, gleda kako ka njoj nadire
kobna movara spremna da je poplavi. Visoke planine koje okruuju manastir
su gotovo do svojih vrhova prekrivene slojem peska i ak na samom ulazu
novostvorene dune, iz kojih izviruju jadne kronje nekog drvoreda, zauzimaju
mesto na kome je nekad bio prilazni put.

Gompa je ograena zidom belim od krea na kome se nalazi veliki broj

minijaturnih CORTENA bez sumnje vie hiljada koji su smeteni
na jednakom rastojanju. Pored ovih uzdiu se drugi beli ili zeleni CORTENI i
pozlaeni krovovi nekoliko hramova.

Pri zalasku sunca pogled je samo njemu svojstven i oaravajui, gotovo

nestvaran. Zagubljen u ovom kraju koji je na izdisaju, manastir nagoni na
misao o zaaranom gradu koji je stvorio neki arobnjak.

Uistinu, Samie je po legendi sagradio jedan arobnjak i to ga je udno

sagradio.

Po svojoj istoriji Samie je najpoznatiji kraj u Tibetu. Tu je oko osmog veka

nae ere podignut prvi budistiki manastir Zemlje snegova12.

U tibetanskim hronikama moe se proitati da su se demoni iz tog kraja

protivili zidanju manastira i da su svake noi ruili ono to bi zidari sazidali
tokom dana. Poznati udotvorac Padmasam-bava ne samo da je uspeo da ih
sprei da nastave sa svojini ruilakim poslom, ve je od njih nainio svoje
poslune sluge. Oni su sami zavrili manastir za nekoliko noi.

Ova legenda je, moda, fantastina transformacija stvarne injenice. Dovoljno

je da se u ogorenim demonima koji se protive podizanju manastira vide
sektai stare vere u Tibetu; Bonpoi
protiv kojih se Padmasanbava borio za vrenae svog boravka u Tibetu i sa
kojima se pre nagodio nego to ih je pobedio.

Dugo vremena je Samie bio sedite monih lama. Osnivanje sekte utih kapa
i odluujua uloga njenih lanova, kao i zvaninog svetenstva je postepeno
umanjila njegov znaaj. Meutim, drugi manastiri koji su kao i Samie pripadali
crvenim kapama bolje su odolevali svojim suparnicima i potpuno unitenje
uvenog Padmasanbavinog manastira objanjava se i nekim drugim razlozima.
Is-torija ovo delimino objanjava, ali neki u tome vide, kao i u stalnom
nagomilavanju peska u pre-delu koji ga okruuje, dejstvo okultnih sila. Bilo ta
da je uzrok, Samie je danas gotovo naputen, a broj svetenika ratrkanih meu
njegovim ogromnim zidinama jedva da dostie njih trideset.

Mnoge kue u kojima su nekad stanovali sve-tenici sada zauzimaju seljaci-

zakupnici, a gora-pe su pretvorene u farme. Jo ih se vei broj rui ili je ve
gomila ruevina. Meutim, u ovoj pustoi neki hramovi se dobro odravaju.

Delo arobnjaka, Samie na sebi ima peat duha svog osnivaa. Mesto odie
mistinou u svojim najmanjim kutovima a u predveerje se nedune ivotinje
same vraaju u tale poprimivi i sama ne znam kakav udan izgled i zlobno se
porugu-jui avolskim preruenim linostima.

U stvari, manastir u sebi uva jednog od najveih okultista i zvanino

proroanstvo Tibeta: lamu Ceukionga ije je boravite u ponovo zatvorenom
hramu Ugsu Kangu.

Ugs Kang znai: Kua ivotnog daha. Tibe-tanci ovako nazivaju stan u koji
je, veruju, uao ivotni dah bia koja su nedavno preminula. Neki tvrde da
dah svih umrlih na svetu stie u Samie dok oni skromniji ograniavaju ovu
fantastinu povorku na dah onih to umiru u tom kraju, porazumevajui i
Lasu.

Posebna vrsta ljudi, poznata po tome to obavlja taj posao, obavezuje se da

prenose UGS od mesta na kome poiva telo koje je on napustio u Samie.

Treba shvatiti da osoba vri ovaj prenos ne-svesno, dok spava, ili kad je u
transu, bez ikakvog uea njenog materijalnog tela i bez naputanja mesta
boravka. Isto tako, ona se uopte ne sea svojih putovanja.
Dodau, za one itaoce koji bi se zbog ovoga smejali Tibetancima, da i za
naih dana, u naoj zemlji postoje ljudi koji isto tako veruju da nekih noi
putuju u daleke zemlje i meutim koji, isto kao i prenosioci ivotnog daha ne
uspevaju da sauvaju seanje na svoje dogodovtine.

Zar sujeverje nije sveobuhvatna priest?

Donoenje UGSA u Samie objanjava se injenicom da su demoni enskog

porekla koji se zovu SINGDONGMI (lica lava) izabrali boravite u Sa-mieu u
kome zauzimaju stan u kome stanuje la-ma-prorok i domai bog Pekar.

Ovaj stan je uvek zatvoren. U jednoj od njegovih potpuno praznih soba

smeteni su jedna satara i jedan obredni no povijenog seiva. Snab-devene
ovim oruem SINGDONGME kose dahove.

Pokositi dah je svakako prvorazredno udo, ali Tibetanci se veoma trude da

na svoj nain prikau njegovu stvarnost.

Satara i no ostaju godinu dana u pribeitu avolica, a posle toga ih odatle

uzimaju i zamenju-ju novim oruem. Dakle, govori se da tog trenutka moe da
se utvrdi da je otrica maa ugnuta i istanjena a drka je izlizana zbog posla
koji je njime obavljan.

UGS KANG je stvario mnoge prie koje mogu da izazovu more. One opisuju
borbu zarobljenih i muenih dahova u UGS KANGU i pripo-vedaju o
stranim pokuajima bekstva tokom kojih dahovi koji bee izgubljeno tre
kroz taj kraj progonjeni od izgladnelih Sindogmoa.

Stanovnici Samie priaju da nou ponekad u UGS KANGU uju smeh, uzvike i
buku koju izaziva satara koja udara po panju. To ipak ne spre-ava hrabre
Tibetance, svetenike ili seljake da, uprkos ovog demonskog susedstva, mirno
spavaju u ovom udnom manastiru.

Za vreme boravka u Samieu nisam propustila da detaljno razgledam sve to se

moe videti u UGS KANGU. Na ulasku u stan nalazile su se kone torbe koje
su predstavljale nevidljive omotae u kojima se donose dahovi. I sama vrata
bila su zatvorena sa veim brojem ogromnih katanaca i zapeaena peatom
dalaj-lame.
Ova vrata otvaraju se, uglavnom, jedanput godinje i tako se Cekiong-lami
omoguava da pro-meni sataru i obredni no. Po onome to mi je izjavio jedan
verski dostojanstvenik hrama, ovog se pravila vie ne pridravaju tako strogo i
menja-nje alata kojim se koriste SINGDONGMOI sada se rede obavlja.

Isto tako, ranije je bilo doputeno Cekiongu da ga prati jedan svetenik

prilikom njegovog ulaska u stan demona. Ovaj obiaj je prekinut posle jednog
neobinog dogaaja.

Jednog dana, pria se, u trenutku kada je lama Cekiong, poto je zamenio
obredne stvari, poao da sa svojim upraviteljem izae iz stana SING-
DONGMOA, ovaj poslednji je osetio kako je neko uhvatio njegov ZEN (togu)
kao da je eleo da ga zadri. KUCOG! KUCOG! povikao je, preplaen,
obraajui se lami, neko me vue za ZEN!

Obojica su se okrenuli; videli su praznu sobu. Produili su ka vratima, lama je

preao preko praga, a upravnik je eleo da poe za njim, kada je pao mrtav.

Od tada, jedino lama Cekiong moe da prkosi okultnim opasnostima UGS

KANGA. Pretpostavlja se da posveenje koje je dobio i magine formule iju
tajnu poznaje omoguavaju da bude kadar da ih se uva.

Ako se SINGDONGMOI zadovoljavaju time da kose ivotne dahove neka

od njihove zle brae slu-e se trovakim nesvesnim postupkom da bi se
snabdeli rtvama.

Bezbrojne prie koje se odnose na ove trovae krue celim Tibetom i

zastrauju putnike koji su u stalnom strahu da ne sretnu nekoga od njih.

Ovo udno svojstvo naslednog uvara otrova odnosi se naroito na ene.

Kakav je to otrov? Niko to tano ne zna. To nije nikakav otrov iz prirode, iz

biljaka ili minerala, ve moda neki sastav koji podsea na sastav napitaka iz
srednjeg veka. Ili, to je jo verovatni-je, ovaj otrov postoji samo u uobrazilji.
ena ga uva, pria se, ispod grudi u jednoj kesici, ali tu kesicu niko nije nikad
video, ak kada je ona za koju se pretpostavlja da ga nosi neodevena. U stvari,
uveravaju da je on nevidljiv a ova misterija samo doprinosi strahu koji on
uliva.
Kada doe vreme da se otrov daje onaj ili ona koji ga prenose ne mogu da ne
izvre ovu obavezu i delaju u stanju transa.

U nedostatku prolaznika posednik mora da sipa otrovni napitak prijatelju ili

roaku. Tihim glasom se pria o stranim sluajevima kada su majke otrovale
svoje sinove jedince, o muevima koji su bili primorani da prue zdelu kobnog
aja voljenoj eni kojom su se oenili isto vee. A ako se niko ne nae u
blizini trovaa, ili ako oni kojima se hrana ili napitak daju ne prihvate da
ih uzmu. posednik je primoran da sam uzme otrov.

Srela sam jednog oveka koji je priao da je bio glavni uesnik jedne udne
prie o otrovu.

Bio je na putu i otiao na jednu farmu da zatrai da neto popije.

Domaica mu je pripremila pivo tako to je sipala kljualu vodu na prevrelo

zrnevlje koje je bilo u iniji od drveta'. Zatim se popela na gornji sprat. 13

Kada je ostao sam putnik je sa uenjem pri-metio da pivo jako kljua u iniji
nainjenoj od drveta. Po Tibetancima to udnovato kljuanje znai da je u
pitanju otrov.

Na vatri se nalazio kotli sa vodom iz koga je ena uzela vodu kojom je prelila
zrnevlje. Ta voda i dalje je kljuala; ovek je u nju stavio veliku kutlau i njom
ispraznio sumnjiv sadraj. Istog je trenutka, iznad svoje glave, uo neiji
pad na patos. ena koja je trebalo da ga uslui pala je mrtva.

Ovaj otrov je stalni izvor uznemirenosti putnika u Tibetu. Koliko su mi samo

puta oitali bukvicu izvanredni ljudi i obavetavali me o opasnostima koje mi
prete kad prihvatam gostoprimstvo nepoznatih ljudi. Zaklinjali su me da budem
oprezna i da vodim rauna o onome to jedem i pijem.

Neki tvrde da trovai kao svoje rtve vie vole lanove svetenstva poto im
smrt svetog lame njihov avolji gospodar smatra specijalnom zaslugom.

Postoje inije nainjene od posebnog drveta za koje se smatra da su osetljive

na otrov i da se on poznaje po spontanom kljuanju tenosti koja se u nju
sipa. Ove inije su zbog toga veoma sku-pe.
Ponekad majku porodice sumnjie da ima otrov. Niko ne zna gde ga ona
skriva, niko ne pokuava da ga pronae i da je njega oslobodi. Svi su ubeeni
da tu ne postoji nikakav lek, nikakva odbrana protiv te zle kobi.

Oni vrebaju i najmanje pokrete jedne ene, dre je na odstojanju i esto ona i
sama poveruje u postojanje njenog otrova.

Smrt vlasnika otrova nije i kraj opasnosti. Ovaj neunitiv otrov se predaje i
posednik nema nikakvu mogunost da ga odbije. eleo to ili ne, on ga preuzima
i primoran je da i on sa svoje strane postane trova.

Ovde ponavljam da bilo kada ga daje ili dobija. posednik deluje nesvesno.
kao izvrilac tue volje.

Po Tibetancima nisu samo iva bia ta koja su opsednuta; to isto mogu da

postanu i predmeti.

U jednom od sledeih poglavlja videe se kojim postupkom arobnjaci

smatraju da mogu da uine da njihova volja pree na njih. Sa druge strane,
pria se da neki predmeti kojim su se koristili tokom magijskih obreda ne treba
da se uvaju u svetovnim kuama ili u kuama neposveenih svetenika iz
straha da se opasna bia koja se njima krote ne osvete onome ko ih poseduje a
ne zna za nain na koji moe da se od njih odbrani.

Zbog tog narodnog verovanja posedujem nekoliko zanimljivih primeraka. Vie

su me puta ljudi koji su nasledili predmete te vrste usrdno molili da ih
oslobodim od njih.

Jednog dana, dola sam do neoekivanog dobitka na tako neobian nain da

vredi da to ovde ispriam. Tokom jednog putovanja susrela sam jedan mali
karavan lama i kako sam po tamonjem obiaju razgovarala sa njima saznala
sam da su prenosili jednu PURBU (zaarani bode) koji je bio uzrok opteg
zla.

Ovo obredno orue pripadalo je njihovom poglavaru, lami koji je nedavno

preminuo. On je poeo sa svojim zlim delima u samom manastiru: od trojice
svetenika koji su ga dodirnuli, dvojica su umrla, a trei je slomio nogu pavi
sa konja. Drka jedne velike zastave za liturgiju koja je bila podignuta u
dvoritu GOMPE se slomila, to je bio jako lo predznak. Zastraeni
svetenici nisu se usudili da unite PURBU, a iz straha od jo vee nesree
zatvorili su je u jedan ormar, a onda su iz njega uli glasove. Na kraju su
odluili da odu i ostave zlokoban predmet u jednoj usamljenoj peini
posveenoj jednom boanstvu, ali pastiri koji su u tom kraju iveli pod
atorima su se tome suprotstavili. Oni su posetili na priu o jednoj PUR-BI
koja se niko nije znao gde i u koje vreme u slinim uslovima poela da
kree, sama kroz vazduh i tako ranjavala i ubijala mnoge ljude i ivotinje.

Nesreni nosai zaaranog bodea, briljivo zatvorenog u jednoj kutiji i

obavijenog hartijom na kojoj su ucrtane ini, izgledali su veoma oaloeni.
Njihova mrava lica spreila su me da ih isme-jem. Isto tako, bila sam
radoznala da vidim zaarano orue.

Dozvolite mi da vidim PURBU rekla sam moda u nai nain da

vam pomognem.

Nisu se usuivali da ga izvuku iz kutije; najzad, posle mnogih pregovaranja

dozvolili su mi da ga sama izvuem.

Bode je bio veoma star, veoma zanimljiv i samo su veliki manastiri imali
PURBE ove vrste. Probudila se pohlepa u meni, elela sam ga, ali sam isto
tako znala da lame nizata na svetu nee eleti da ga prodaju. Trebalo je
razmisliti i nai neko reenje.

Prenoite sa nama veeras rekla sam putnicima i ostavite PURBU

kod mene, razmisliu...

Moje rei nisu mogle da im bilo ta obeaju, ali privlanost dobre veere i
razgovora sa mojim ljudima koji e ih razgaliti, uinili su da se odlue.

Kada je no pala udaljila sam se iz logora nosei uporno bode ije bi

odsustvo iz kutije i injenica da ja nisam tu prestraila lakoverne Tibe-tance.
Kada sam se uverila da sam se dovoljno udaljila, zakopala sam u zemlju
predmet, uzrok tolike zabrinutosti i sela sam na jedan pokriva razmiljajui o
tome ta bih mogla da kaem lamama kako bih ih ubedila da mi ga ustupe.

Bila sam tu ve nekoliko asova kada mi se uinilo da vidim kako se telo

nekog lame ocrtava pored mesta na koje sam zakopala magini bode. Videla
sam ga kako polazi napred, kako se paljivo saginje; lako je izvukao jednu
ruku ispod ZE-

NA kojom je bio umotan, koji se jedva nazirao u noi, i pruio je da izvue

PURBU. Skoila sam i poto sam bila bra od lupea dograbila sam je.

Ha! Ha! Znai nisam bila jedina koju je bode privlaio. Meu onima koji su
eleli da ga se oslobode, nalazio se neko ko je bio manje naivan od svojih
drugova, a znao je za njegovu vrednost i eleo da ga tajno proda. Verovao je
da sam zaspala. Nisam mogla, mislio je, da primetim nita. Sutradan bi
nestanak bodea smatrali nekim okultnim spletom okolnosti i nova bi se pria
stvorila. Zaista je bila teta to jedan tako lep plan nije uspeo. Ali ja sam
uvala, to magino oruje, toliko sam ga slegla svojom stisnutom rukom, da su
mi nervi, ve razdraeni zbog onoga to se desilo i izazvani stiskom moje ruke
oko neravne drke od rezbarenog bakra, davali utisak da oseam kako se
polako pokree. . . A sada, lopov?. . . oko mene je ravnica prekrivena tamom
bila pusta. Razbojnik mora, mislila sam, da je pobegao kad sam se sagla da
izvuem bode iz zemlje.

Trala sam do logora. Bilo je jednostavno, onaj ko nedostaje ili doe posle
mene, bie taj nevalja-lac. Nala sam ih sve kako bde i izgovaraju ver-ske
tekstove kako bi se zatitili od zlih sila. Pozvala sam Jongdena u svoj ator.

Ko se od nj'ih udaljavao? pitala sam ga.

Niko odgovorio je napola su mrtvi od straha, naljutio sam se na

njih jer se nisu dovoljno udaljavali od atora da bi obavili neke stvari. . .

Dobro! i dosad sam bila u zabludama, ali e mi ova moda koristiti.

Sluajte rekla sam ljudima evo ta se maloas dogodilo. . .

Iskreno sam im ispriala o privienju koje sam videla i o sumnjama u njihovo

potenje.

To je bez ikakve sumnje na veliki lama, on je povikali su. Zeleo je

da uzme svoj bode i moda bi Vas ubio da je mogao da ga se doepa. Oh,
Zetsinma, Vi ste prava GOMPCENMA, mada Vas mnogi smatraju za FILING
(strankinju). Na TSAVAILAMA (otac i duhovni poglavar) bio je veliki
arobnjak, a ipak nije uspeo da Vam oduzme svoju PURBU. Uzmite je sada,
uzmite, vie nikome ne moe da nanese zlo.

Govorili su svi u isto vreme sa oduevljenjem i u isto vreme bili zastraeni pri
pomisli da je njihov lama-arobnjak, koga su se jo vie plaili od kako je
pripadao drugom svetu, proao tako blizu njih i bili su oarani to e se
osloboditi zaaranog bodea.

Delila sam njihovu radost, ali iz drugog razloga: PURBA je bila moja.
Meutim, potenje mi nije davalo da iskoristim njihovu duhovnu zbrku i da ga
prisvojim.

Razmislite, moda je neka senka prouzrokovala moju iluziju. . . mogla sam

da zaspim dok sam sedela i da sanjam.

Nita nisu eleli da uju. Lama je doao, ja sam ga videla, nije uspeo da uzme
PURBU i ja sam zbog svoje vie moi postala njen zakoniti vlasnik. . .
Priznajem da su me u to lako ubedili.

Izvestan, dosta brojan sloj tibetanskih mistika predaje se sanjarenju i jezovitim

obiajima u kojima leevi imaju vanu ulogu. Obian vra u ovim obredima
nalazi samo pogodan nain da stekne maginu mo, ali oni prosvetljeniji u
njemu otkrivaju bilo ezoteriko uenje koje je u obliku simbola i parabola,
bilo neku vrstu izuzetne duhovne ve-be. Uostalom, nema nikakve sumnje da
mata igra mnogo veu ulogu od stvarnosti u svim priama na ovu temu.

Da bi se ovim priama pronaao neki smisao treba ih posmatrati u sklopu

uenja hinduskog tan-trizma, kao i Bonpoa. To bi bila posebna studija koja
zahteva mnogo prostora da bi o tome moglo

biti govora u delu kakvo je ovo. Meutim, izneu nekoliko dogaaja o kojima
su mi priali.

Prvi je skorijeg datuma. Ispriao mi ga je Cerkuu 1922. godine, neto posle

smrti junaka ove prie, jedan ovek koji ga je lino poznavao.
Lama o kome se radi bio je opat Miniagpar Ihakanga manastira, koji se nalazi
nedaleko od Ta-ienlua; nazivali su ga Cogs tsang. On je prorekao dogaaje
koji se tiu Tibeta, Kine i sveta uopte.

Cogs tsang bio je udan ovek i veoma veliki pijanac. Dugo je iveo pored
tibetanskog poglavara teritorije Taienlu koji je bio GIALPO (kralj).

Jednog dana dok su prisno razgovarali i pili rakiju, lama je zatraio za enu
sestru prinevog ! konjuara. Konjuar, koji je bio prisutan, odbio je da mu je
da. Cogs tsang je na to pobesneo, slomio je bacivi besno na zemlju solju od
ada u kojoj se nalazilo njegovo pie i prokleo je konjuara, izjavivi da e
svoje odbijanje da plati time to e umreti za dva dana.

Kralj u to nije verovao. Njegov konjuar bio je mlad i dobrog zdravlja,

govorio je, nita nije ukazivalo na njegovu smrt. Bie onako kako
sam rekao, tvrdio je lama. I zaista, posle dva dana ovek je umro.

Zastraeni, kralj i roditelji mlade devojke, ponudili su je naprasitom lami i on

je odbio.

Ona je mogla odgovorio je da mi koristi da dostignem cilj koji bi

zanimao veliki broj ljudi. Ovaj razlog vie ne postoji, a ja nemam ta da radim
sa jednom enom.

Ova pria slina je onoj koju sam ispriala u prvom poglavlju o Dugspi
Kinlegsu. To je esta tema u Tibetu.

Dakle, jedne veeri, lama Gogs tsang pozvao je iznenada svog slugu.
Osedlaj dva konja rekao mu je odlazimo.

Covek je primetio da pada no i da bi bile bolje da sutradan krenu na put, ali

ga je lama prekinuo.

Ne raspravljaj i ddi zapovedio je.

Obojica su krenula jaui na konjima kroz mrak doli su do jedne reke. Sili su
sa konja i uputili se ka obali.

Iako je no bila mrana, kao da je jedna tak. na vodi bila obasjana sunevim
zracima i po to; osvetljenoj povrini plovio je le u pravcu SUP ROTNOM od
toka reke. Posle nekoliko trenutaka doplovio je do Cogs tsanga i njegovog
druga.

Izvuci no, iseei komad mesa i jedi naredii je kratko lama.

Onda je dodao:

Imam prijatelja u Indija koji mi svake godim na ovaj dan alje obed.

I posle toga, on poe da jede meso umrlog.

Sluga, prestraen, odsee komad mesa, ali m usuujui se da ga prinese

ustima, sakri ga u svo; &MBAG (dep na grudima iroke tibetanske
haljint stegnute pojasom).

Potom su krenuli i stigli u manastir u svanu e. Onda je lama rekao svome

slugi:

Zeleo sam da s tobom podelim blagonaklonost i izvanredne plodove ovog

mistinog -obroka, ali ti ga nisi dostojan. Zbog toga se nisi usudio da pojede
komad mesa koji si odsekao, ve si ga sakric u svoju haljinu.

Sluga je tada zaalio to mu je ponestalo hrabrosti i stavio je ruku u svoj

AMBAG da iz njega izvue svoju porciju i pojede je, ali je komad mesa
nestao.

Dodala bih ovoj oigledno fantastinoj prii detalje koje su mi oprezno izneli
neki pustinjaci sekte Dzogsen.

Postoje rekli su mi bia koja su, pote su dostigla veoma visok

stupanj duhovnog savrenstva, pretvorila supstanciju svoga tela u neku ta-
naniju prirodu koja ima svojstva razliita od obinog mesa. Meutim, veina
nas nije sposobna da razlikuje tu promenu. Pojesti zalogaj tog prome-njenog
mesa znai doi u ekstazu i dosei nadnaravna znanja i moi.

Jedan od njih je dodao: Deava se da neko od tih bia bude prepoznato.

Onda oni koji su ga otkrili trae da ih obavesti o svojoj smrti kako bi mogli da
pojedu pare tog dragocenog mesa.
Ko zna da li ovi koji tee tom stvarnom pri-eu imaju uvek neophodno
strpljenje da saekaju prirodnu smrt onoga ko treba da ih snabde mesom i da li
ih njihova arka elja za duhovnim napretkom ne tera da sami ubrzaju trenutak
njegove smrti. Jedan od onih koji su mi ovo priali bio je u to gotovo ubeen,
sa pomirenou koju rtva rado pokazuje kada je rtvuju.

Jedan drugi jezoviti obred o kome govore vrai NGAGSPE nazvan je RO-
LANG (le koji ustaje). On je, govore stare hronike, redovno upranjavan od
strane .svetenika Bonpoa, tokom sahrana pre nego to je budizam uveden u
Tibet.

Ipak, kratkotrajan trenutak smrti ne moe da se poredi sa onim to se deava

tokom nekih sastanaka neobinog uasa koje su opisali tibetanski okultisti.
Treba rei da su ovi obiaji potpuno strani budizmu, pa ak i zvaninom
lamaizmu.

Postoje razliite vrste RO-LANGA i ne treba ih nikako meati sa obredom

uskrsnua koje duh nekog drugog bia prenosi umrlom i naizgled
ga oivljava, mada u stvari to vie nije on koji oivljava njegovo staro telo.

Jedan turoban RO-LANG opisao mi je ovako jedan NGAGSPA za koji je

tvrdio da je u njemu uestvovao.

Izvrilac obreda zatvoren je zajedno sa leom u mranoj sobi. On treba da

oivi mrtvaca tako to legne na njega i stavi svoja usta na njegova i stalno
ponavlja jednu istu maginu formulu, a da pri tome ni na ta drugo ne misli.

Posle nekoliko trenutaka le poinje da se pokree. On ustaje i hoe da

pobegne. Vra onda treba da ga hitro zgrabi i da ga dri pripijenog uz sebe.
Mrtvac se sve vie i vie pokree, skae i pravi udne skokove, a ovek koji
ga dri skae sa njim ne odmiui svoja usta od njegovih. Na kraju jezik
umrlog izviruje napolje. To je kritiki trenutak. Vra treba da ga zgrabi svojim
zubima i da ga istrgne. Ubrzo posle toga umrli pada i postaje nepokretan, a
njegov jezik koga vra sui i uva postaje mono magino oruje.

NGAGSPA je veoma ivo opisivao postepeno buenje umrlog, dok se prvi

pogled palio u njegovim staklastim oima, a njegovo drhtanje se postepeno
menjalo u ivlje pokrete sve dok vra ne postane gotovo nesposoban da
gospodari njime i mora da upotrebi svu svoju snagu da ostane pripijen uz
njega. On je opisivao svoje oseanje kada je osetio da jezik umrlog izlazi iz
njegovih usta i dodiruje njegove usne i kako je onda shvatio da je doao
straan trenutak u kome je on morao da po-bei da ne bi bio ubijen od umrlog.

Nije li ova fanstastina borba suvie subjektivna? Nije li to dejstvo onih vizija
kojima su tibetanski mistici veoma podloni i koje oni neguju slobodno
priajui o tome? Sumnjala sam i zatraila da vidim jezik. 1 vra mi je
zaista pokazao neto crnkasto i stvrdnuto, neto to je nekad moglo da bude
jezik ali to nije bilo dovoljno da me na definitivan nain ubedi koje je poreklo
ove odvratne relikvije.

Bilo ta da je u pitanju, mnogobrojni Tibe-tanci veruju da se RO-LANG

stvarno dogaa.

Tibetansko vraanje, na sreu, oituje se pojavama koje nisu tako odvratne.

Vie sam puta morala da se njime koristim, bilo da bih udovoljila
ljubaznim gostima, bilo u svom sopstvenom interesu. Ispria-u jedan takav
sluaj koji me i danas zabavlja.

On se dogodio u vreme kada su me spreili da nastavim put ka Saluenu i

zadrali nedaleko od Co-bandoa. Vratila sam se ka kineskom Turkestanu i
prela itavu pustinju od trave, od juga do se-vera.

Moj mali karavan sainjavalo je est osoba: Jongden, tri sluge Tsering, Jee
Uandu, Seunam i jedan kineski vojnik musliman koji se vraao u svoju
zemlju sa svojom enom Tibetankom i njihovim siniem, koga ne ubrajam.

Jednog smo dana Jongden, ena i ja daleko zaostali za karavanom i brali

biljke; sunce samo to nije zalo, trebalo je da se prikljuimo ostalima
i ulogorimo se. Sve troje smo uzjahaii konje i uivajui u mirnoj veeri ili
polako putem. Upravo smo uli u jedan klanac, kada sam iznenada sa
svoje leve sirane u nekoj vrsti udubljenja, razaznala tri oveka, sa pukama
preko ramena koji su mirno nestali iza jednog nagiba.

Nije trebalo mnogo da razmiljam da bih saznala sa kim imamo posla. Nijedan
Tibetanac u ovom kraju ne puta da putnik proe a da ga ne pozdravi utivo:
OGIE! OCJIE! i da mu ne postavi pitanje o zemlji iz koje dolazi i o onoj u koju
ide. Ove utljive prilike koje su se krile pored puta vrebale su priliku da nas
napadnu.

Pravei se da ne obraam nikakvu panju na njih, nastavila sam put i samo

proverila da li je revolver koji je bio sakriven ispod moje iroke haljine na
domaku ruke; a zatim, poto sam malo zaustavila konja kako bih omoguila
eni da mi se priblii, promrmljala sam:

Da li ste ih videli?

Da, to su razbojnici odgovorila je tiho, bez uzbuenja, kao prava ki

Tibeta koju takav susret ne iznenauje.

Pravila sam se kao da me zanima jedna biljka koja raste na kamenu i pozvala
Jongdena kao da elim da mu je pokaem. Poela sam da ga ispitujem:

Da li ste videli ljude na vaoj levoj strani?

Ne.

Tri naoruana oveka, verovatno lopovi, ena ih je videla. Neka va

revolver bude spreman. Ii emo korakom do krivine, a kada budemo
tamo doli i ne budemo im na vidiku, pojuriemo kasom. Treba da se brzo
pridruimo ostalima. Ko zna da li ova trojica ne pripadaju bandi koja
ovuda luta?

Kako sam govorila engleski nisam morala da se obazirem; TAbetanci nisu

mogli da me razume-ju.

Konji su bili dobri i brzo smo napredovali. Hej! . . . ta se deava? ... U

daljini, ispred nas neko je opalio iz puke. Zurili smo. U visokoj travi, na
obali jedne reke pojavio se kamp. Sve je bilo mirno.

Pre nego to sam sjahala moje prvo pitanje bilo je:

Da li ste na putu videli tri oveka?

Ne, niko nije nita opazio.

 Odakle je doao pucanj koji sam ula?

Moji ljudi bili su zbunjeni:

Ja sam ubio zeca priznao je vojnik. Nemamo vie mesa. Moja ena
je slaba. . .

Prekinula sam objanjenje jednim pokretom ruke. Odseno sam svojim ljudima
zabranila da love, ali vojnik nije bio moj sluga. . . Prela sam na stvar.

Videli smo tri oveka rekla sam bez sumnje su lopovi. Noas treba
biti naroito obazriv. Moda ova trojica lopova imaju drugove u okolini. . .

Hej! eno dvojice! uzviknu Tsering, pokazujui dve osobe koje su

stajale na grebenu planine iznad naeg logora.

Posmatrala sam ih pomou dvogleda. Bili su to upravo oni ljudi koje sam
videla pored puta. Gde li je trei? Da li je otiao da pokupi ostale nitkove
njegove vrste? Ljudi su nas posmalrali iz svoje osmatranice.

Ne obraajmo panju na njih rekla sam napravieemo plan dok pijemo

aj. Stavite oruje da se vidi. uli kao da to ne inite namerno. Neka shvate, da
ako nas napadnu, imamo ime da im odgovorimo.

Caj je spreman; jedan od slugu stavlja kutlau u kolao, prska prostor na est
strana sveta'" i vie: O. bogovi, pijte! Zatim puni nae zdele od dr-veta,
i poto smo seli oko vatre, poeli smo da raspravljamo o metama koje treba da
preduzme-mo.

Da spakujemo atore i odemo na drugo mesto ne bi niemu posluilo. Nije

postojalo nikakvo mesto gde bismo mogli da sc sklonimo u ovim
pustim daljinama. nas banda prati, pronai e nas sutra ili sledeeg dana.
moda idue nedelje. Potrebno je mesec dana da bi se koracima jaka
natovarenih prtljagom dolo do Kine i prvih sela.

Sluge su predloile da obiemo kraj kako bismo se uverili da li su i drugi

lopovi u blizini. Njihova ideja mi se nije dopala. Razbojnici bi mogli da
iskoriste njihovo odsustvo i napadnu logor. Vojnik je imao bolju ideju:
 Ostanimo ovde svi zajedno dok ne padne no rekao je a zatim kada
mrak pone da spreava lopove da nas posmatraju, dvojica slugu i
ja .smesticmo se svaki odvojeno u grmlju, van logora, a na drugi ovek e
ostati da bdi pored atora. On e itave noi. s vremena na vreme, udarati u
neto, kao to to rade Kinezi. Ako razbojnici dou poverovae da nas on uva.
Straar pored koga prou pucae im u lea pre nego to stignu u logor. Druga
dvojica dotrae sa druge strane, dok ete ih vas troje napasti u logoru. Poto
e njihov plan propasti, u sluaju da nisu brojni, a poto ih na ovaj nain
iznenadimo, oni e verovatno po-bei.

Ovaj ratni plan mi se uinio izvanrednim s obzirom na nau situaciju. Dala sam
svoj pristanak. Zatim smo privezali ivotinje to je mogue bolje, jer esto
tibetanski razbojnici kada nisu brojni i kada se plae da otvoreno napadnu neki
karavan, pucaju u mrak da bi zastraili ivotinje. Ako one uspeju da se
oslobode, oni ih gone i esto uhvate neku od njih, a onda ih odvode daleko i
prodaju.

Jongden je zahtevao da napravimo barikadu od torbi i sanduka u kojima su se

nalazile nae zalihe za put. Ona je trebalo da nam poslui kao zaklon dok
pucamo na neprijatelja; ali uinilo mi se da znanje mog usvojenog sina, ma
koliko da je bio uen u svojo,j zemlji, nije nikako moglo da se primeni na
strategiju odbrane. Nain na koji je napravio i smestio barikadu bio je
takav da smo pre bili mi ti koji su nju titili, umesto da ona titi nas.

Retko da sam imala ovako divnu no, kada smo svakog trenutka oekivali da
lopovi upadnu u na logor. Ali n.je napad bio laj koji je davao ar
mom bdenju.

Dok je sedeo na ulazu u ator i zdela aja mu bila na domaku ruke, Tsering je
pevao i davao ritam udarcima tapa u kotli od bronze. On je, bez sumnje,
ponavljao vekovne junake pesme o zemlji Kam. slavei ume, snegom
pokrivene planine i junaka dela nacionalnih heroja. Razbojnici su bili ti
junaci, kao i ovi ija nas je blizina naterala da bdimo, kao i sam peva koji je,
znala sam to, uestvovao u vie estokih okraja, a oni su svi takvi u ovoj
zemlji hrabrih primitivaca u kojoj se sranost ogleda u napadima na karavane.

Tsering je lepo pevao. glasom koji je u isto vreme bio muevan i blag, u kome
su se junaki tonovi slivali sa mistinim. Pesme su govorile i o likovima
boanstava, kao i o svetim lamama, a neke strofe zavravale su se arkom
tenjom ka duhovnom prosvetljenju koje je kraj patnje i straha: Douk med,
djigs med, Sangyais thob par chog14 15!

I sam se obian kotao stopio sa tom pesmom, metalni zvuk se spajao sa blagim
zvucima zvona.

Moj sluga je bio neumoran, pevao je do zore svoju oaravajuu pesmu.

Straari su se vratili potpuno ukoeni i pourili su da raspale vatru i da
naprave novi aj. Tsering je uutao: kotao, kome je vraena njegova prvobitna
uloga, bio je pun vode i na vatri. Jongden je spavao dubokim snom, a barikada
mu je sluila kao jastuk.

Lopovi nas nisu napali, ali su ostali u naoj blizini. Dok smo zavravali
doruak videli smo kako se sva trojica pojavljuju vodei konje za uzde. Moje
sluge su skoile i pojurile na njih.

Ko ste vi?. . . Videli smo vas jue. Sta radite ovde?

Mi smo lovci odgovorio je jedan.

Zaista! U dobar as! Nedostaje nam mesa. Prodaete nam neto od onog to
ste ulovili. . .

Ovaj zahtev je zbunio takozvane lovce.

Jo uvek nismo nita ulovili izjavili su.

Moje sluge su znale za ta da se uhvate.

Znate li rekao je Tsering trojici mukaraca ko je potovana dama-

lama koja putuje sa tako lepim atorom i nosi TEGU'2 od zlatne tkanine?

Nije li to Jetsuna Kuog koja je ivela u Jakiendu? Sluali smo o njoj.

Da, to je ona lino. Vi znai shvatatc da se ona ne plai razbojnika. Onaj ko

joj bilo ta ukrade, bie odmah otkriven. Dovoljno joj je da pogleda u zdelu sa
vodom i odmah vidi lice lopova, ukradenu stvar i mesto na kome se nalaze.
 To je, dakle, istina. Sve DOKPE priaju da FILINGI imaju tu mo.

Tsering je znao za tu izmiljotinu i vesto je iskoristio kako bi zastraio lopove

i odvratio ih da odu i potrae svoje prijatelje da nas napadnu sledeih dana.

Desetak dana kasnije odabrali smo da provedemo no na jednom zatienom

mestu koje je bilo preko puta jednog logora nomada. Legla sam pre nego to je
pala no i ula iz svog atora kako dolaze mnogobrojni posetioci. Donosili su
mleko i maslac na poklon i eleli da me vide. Jogden je izjavio da je dama-
lama zauzeta svojim molitvama, da je nemogue ometati je ali da e sve
primiti sutra ujutru. Zatim se ulo neko aputanje, jedan od slugu je pozvao
DOKPE da ih poslui ajem. Udaljili su se i nisam vie nita ula od onoga to
su razgovarali.

Sutradan, rano ujutru, Jongden je traio doputenje da ue u moj ator.

Treba rekao mi je da vam pre nego to DOKPE ponovo dou

objasnim ta su sino eleli da vas pitaju.

Kau da su im ukrali 'konje. Ne poznaju lopove i ele da vi pogledate u zdelu

sa vodom i opiete im zlikovce, kao i mesto na koje su odveli ivotinje.

Sta ste im rekli? upitala sam.

Evo odgovorio je lama. Pomislio sam da vam moda spremaju

neku zamku. Moda nisu potpuno ubeeni da je ono to se pria o
moima stranaca istinito. Moda ih nisu pokrali i ele da se osiguraju da mogu
da nas nekanjeno opeljee. U sluaju da im kaete da vidite konje i one
koji su ih ukrali, zakljuie da su vas nadmudrili, da u stvari nita ne moete
da vidite u vodi i da ne treba vie da vas se plae.

Onda nastavio je potvrdio sam im da ste vi, u stvari, sposobni da vidite

ono to oni ele, ali da bi se obavio ovaj obred nije dovoljna svea voda iz
reke. Neophodno je da je vi sami pripremite tokom sveanog obreda koji traje
tri dana. Dodao sam da sumnjam da moete da ostanete tri dana. Oni su odmah
shvatili neophodnost sveanog obreda. Zatim, znajui da im nije prijatna
pomisao da lopova hladnokrvno osude na smrt dodao sam da ete im otkrijete
zlikovca morati da ga odvedete pred kineskog sudi ju kako bi se nad njim
izvrila kazna. Niko ne moe tome da se suprotstavi. TO-uo33, pomou moi
kojom raspolae trai ih kao rtve, a ako ih ne osude na smrt, TO-uo e se
osvetiti lopovima koji su zatraili pomo. Strano su se uplaili dok su me
sluali i rekli su mi da vie vole da sami potrae svoje konje i zatrae kaznu za
one koji ih skrivaju. Ali, oni e ovde ponovo doi i bilo mi je stalo da vas
obavestim o svemu to je bilo reeno.

DOKPE su stigle sa novim poklonima; razdelila sam neke korisne iekove

bolesnicima i rabota sa konjima je dola na red. Potvrdila sam izjave
mog usvojenog sina i pastiri su se odluili da definitivno odustanu od mog
opasnog proroanstva.

Tsering je putovao sve do Taienlua i sluio Evropljane. U dodiru sa njima

postao je u neku ruku kritian u svemu i dopadalo mu se da pred svojim
lakovernim drugovima pokazuje svoj skepticizam. Tokom nekoliko dana
lakovernost jadnih DOKPI i lakoa sa kojom su ovi glupai dozvolili da budu
namagareni bili su predmet njegovih ala.

Neto kasnije ugledala sam sa radou jezero Plavo, sveti Kuku-Nor, predmet
oboavanja miliona Mongola i Tibetanaca, koje sam obila nekoliko godina
ranije.

Jednog dana, dok sam se vraala sa jezera u kome sam se kupala, ugledala sam
Tseringa koji je uurbano izlazio iz Jongenovog atora izgledom kao da neto
krije u depu svoje haljine. Nije me video dok sam mu dolazila s lea i uputio
se u kuhinju. Iste veeri mladi lama mi je poverio da poto se udaljio iz atora
zbog nekog posla, a u meuvremenu je brojao novac i zaboravio svoju kesu u
atoru, po povratku je zakljuio da mu nedostaju tri rupije.

Dobro, rekla sam samoj sebi, znam ko je lopov. Upozorila sam mladia da
bude paljiviji i nisam nikom govorila o tom dogaaju.

Tri dana kasnije stavila sam vlati trave i pi-rina na sto, zapalila tamnjan i u
sredinu stavila zdelu sa vodom.

Saekala sam da sluge legnu, znajui da e tada svako od njih staviti svoju
kesu ispod predmeta koji e mu te noi posluiti kao jastuk.
Poela sam da udaram u bubanj i zvonila zvonom kojima su se lame sluile za
vreme verskih obreda, a onda sam pozvala Tseringa. Kada je stao pred mene
duvala sam u vodu, polako je meala granicom i izgovorila sam proroanskim
glasom:

Tseringu, nestale su tri rupije iz kese lame Jongdena, videla sam ih ispod
vae glave dok ste leali, idite po njih.

Kritiki duh je omekao i nije uspeo da progovori ni re. Postao je bled kao
krpa. triput je pao naice preda mnom, otiao do atora, uzeo ukraden novac i
doneo mi ga.

Plemenita i uzviena, da li e me To-uo ubiti?

Ne odgovorila sam velikoduno jer u se zauzeti da vas potedi.

On se ponovo baci niice i udalji se.

Potom sam sama u svom otvorenom atoru koji je gledao na utljivu pustinju
ponovo uzela bubanj i zvono kojima su se sluili tokom lamaistikih obreda i
poneta njihovom vekovnom pesmom meditirala o moi koju pradedovska
verovanja imaju nad ljudskim duhom, kao i ozbiljnoj strani komedije koju sam
upravo izvela.

Okolnosti pod kojima jedan uitelj-mistik prima uenika, prve godine njegovih
priprema, iskuenja kojima je izloen i uslovi u kojima dolazi do njegovog
duhovnog prosvetljenja su uglavnom materijal za jedan neobian roman.

Stotine ovih dogaaja, starih ili novijih po datumu, koje tradicija prenosi, koji
su ispisani u biografijama uvenih lama ili koje priaju ivi sve-doci krue
Tibetom. Prevedene na neki strani jezik, itane u zemljama tako razliitih
obiaja, i geografskog poloaja od onog u Tibetu, ne mogu da u takvim
uslovima prikau pravu privlanost te la-maistike zlatne legende. Ali dok
se pripoveda-ju, uz uzbudljiv izraz pripovedaa koji veruje, u polumraku neke
monake elije ili pod svodom stene peine-samostama, tibetanska dua se
oslobaa u svojoj krhkoj a snanoj samosvojnosti i tei ka onoj strani.

Prvo u ispriati legendardu i simbolinu priu o tome kako je Tilopa

Bengalac posveen u uenje koje je posle njega preneto u Tibet i tamo se
prenosilo od uitelja na uenika u sekti Kagiud-pa, iji je on duhovni pretea.

Uzgred iznosim da je u jednom manastiru ove sekte lama Jongden, moj

saradnik i usvojeni sin, kada je imao osam godina zapoeo svoj novicijat.

Tilopa sedi i prouava neko filozofsko delo, kada se jedna siromana starica
pojavljuje iza njega, ita ili se pravi da ita nekoliko redova preko njegovih
ramena i iznenada ga pita: Razume li ono to ita? Tilopa je zaprepaen.
Kako se jedna obina prosjakinja usuuje da mu postavi tako drsko pitanje?
Ali mu ena nije dozvolila da izrazi svoja oseanja, pljunula je pravo na
knjigu.

italac je skoio. Sta li misli ta avolica koja sebi dozvoljava da pljune na

Svete Spise?

Kao odgovor na njegova ustra prebacivanja, starica ponovo pljuje, izgovara

re koju Tilopa ne razume i nestaje.

Ova re, koja je za Tilopu bila tek nerazgo-vetno sazvuje, iznenada je svojim
obinim dej-stvom stiala njegov bes. Obuzelo ga je strano ose-anje, sumnje
u njegovo znanje poele su da ga nagrizaju. Posle svega, moda da i ne razume
uenje o kome delo govori. . . ni ovo niti bilo koje drugo, a on je samo glupa
neznalica. . .

I ta je to rekla ona udna ena? Koju je to re izgovorila a da on nije uspeo da

upamti? On to eli da zna. Treba da to sazna.

Tilopa je poao da trai staru neznanku. Posle dugih i napornih putovanja sreo
ju je jedne noi u pustoj umi (drugi kau na nekom groblju). Njene crvene
oi svetlelc su kao eravica u noi.

Treba shvatiti da je ena bila jedna Dakini. Ove vile igraju vanu ulogu u
lamaistikom misticizmu, kao uitelji tajnih znanja onih koji im se klanjaju ili
oni koji pomou maginih radnji znaju da ih nateraju da im ih otkriju. Cesto ih
nazivaju majkama. Cesto se pojavljuju kao starice i jedan od njihovih
osobenih znakova su zelene ili crvene oi.
Za vreme tog sastanka ena je Tilopi dala sa-vet da se vrati u zemlju Dakinia i
da tamo sretne kraljicu. Na putu koji je tamo vodio ekale su ga mnogobrojne
opasnosti: provalije, jake kie, divlje ivotinje, varljive fatamorgane, strana
privienja, izgladneli demoni. Ako ga strah nadvlada, ako se provue kroz
stazu koja je iroka kao nit i koja krivuda kroz taj strani kraj, udovita e ga
pojesti. Ako izmuen glau ili eu pije na bistrom izvoru ili jede voe koje
visi na njegovom domaaju na drveu koje je na ivici puta, ako popusti mladim
lepoticama koje ga zovu da se sa njima veseli po prijatnim lugovima, postae
glup i nesposoban da pronae put.

Kao lozinku starica mu je poverila jednu maginu formulu. Trebalo je da je

stalno ponavlja i da svoje misli usredsredi na nju, da ne izgovara nijednu ree i
da bude lep i gluv na sve to se oko njega dogaa.

Neki veruju da je Tilopa zaista preduzeo ovo fantastino putovanje. Drugi koji
vie znaju o percepcijama i senzacijama koje mogu da prate neka ekstazna
stanja u ovome vide neku vrstu psihikog fenomena. I na kraju, neki itav opis
smatraju kao istu simboliku.

Bilo ta da je, Tilopa je, po prii, imao brojne strane ili divne vizije na koje
je bio upozoren. Borio se na stcnovitim ivicama i po penovitim bujicama.
Drhtao je na snegu i goreo od vruine u peskovitim i arkim pustinjama i
nikada nije odvojio svoje misli od maginih rei.

Najzad je stigao do dvorca iji su zidovi od usijane bronze irili zaslepljujuu

svetlost. Dinovska udovita ene otvarala su strana usta da ga proderu,
drvee ije su grane imale ubojito oruje prepreavalo mu je put. Meutim, on
je uao u zaaranu palatu; mnogobrojne raskone sobe inile su lavirint; Tilopa
je kroz njega naao put i stigao u kraljiine odaje.

Ona je bila u njima i sedela je na prestolu, boanske lepote, ukraena divnim

nakitom i nas-meila se smelom putniku kada je uao.

Ali on, koga njena lepota nije zbunila, popeo se stepenitem do prestola i
stalno ponavljajui maginu formulu, stre blistave ukrase sa vile, izgazi njene
vence od cvea. pocepa njene haljine od zlatnog brokata i kada je ostala gola
na svom opustoenom prestolu, silova je.
Pobeda nad jednom Cakini, bilo nasiljem ili pomou magije je esta tema u
lamaistikoj mistinoj literaturi. To jc alegorija koja ima za cilj osvajanje
istine i izvestan psihiki proces duhovnog razvoja.

Tilopa je preneo svoje uenje Naroti54 i njegovom ueniku Marpi koji ga je

uveo u Tibet. Istaknuti Marpin uenik, poznati pesnik asketa Milarepa
preneo ga je svom ueniku Tagpi Lhai i to se nasleivanje produava sve do
naih dana.

Biografija filozofa Narote, duhovnog nasledm-ka Tilope, na zanimljiv, ali ne i

u tolikoj mer: fantastian nain kako bi to moglo da se oekuje, opisuje
iskuenja koja je izmislio jedan uitelj Direktne staze kako bi omekao
svog uenika.

Pria o dvanaest malih i dvanaest velikih iskuenja uenjaka Narote klasina

je u tibetanskih mistiara i ne moe a da se esto ne ponavlja mladim
NALORPAMA da bi im posluila kao pri-mer.

Ispriau je ukratko da bi italac imao neku predstavu o njoj.

Narota se rodio u desetom veku u Kamiru. Bio je sin jednog veoma

obrazovanog bramana koji se smatrao strunjakom za magiju. Dok je
vrio dunost svetenika kod jednog rae a poto ga je ovaj uvredio, Narota
je reio da mu se osveti okultnim sredstvima.

Zatvorio se u jednu izolovanu zgradu i stvorio magini krug iji je cilj bio da
prouzrokuje prinevu smrt. Dok je spremao zaveru pojavila se jedna Dakini i
upitala ga da li je spreman da uputi duh pokojnika na sreno podruje ili pak
da ga ponovo vrati u telo koje je napustio i oivi ga. arobnjak je morao da
prizna da njegovo znanje nema toliku mo. Vila ga je tada strogo ukorila.
Dokazala mu je da se ne moe unititi ono to ne moe da se ponovo stvori i
izjavila je da e posle-dica njegovog gnusnog i nepromiljenog dela
biti ponovo roenje u jednom od istilita. Prestraen, Narota je pronaao
nain da izbegne toj stranoj sudbini. Savetovali su mu da ode i potrai
mudrog Tilopu i da ga moli da ga uputi u uenje Direktne staze koja
ponitava posledice loih dela pa bilo kakva da su one-oni osigurava
dostizanje Nirvane u jednom jedinom ivotu. Ako uspe da uhvati smisao
ovog uenja i ako se poistoveti sa njim, izbei e novo roenje i samim tim i
muke u istilitu.

Narota je napustio svoj KIIKHOR i pourio u Bengal gde je iveo Tilopa.

Tipola je uivao veliki ugled kada je Narota poao da ga trai. Posle svoje
inicijacije, o ijim su posebnim okolnostima raspravljali, Narota je postao
neka vrsta askete AVADUTA, za koje se kae da nita ne vole, nita ne
mrze, niega se ne stide, ni od ega ne oekuju slavu, osloboeni su svega,
poto su prekinuli svaku veza sa porodicom, drutvom i verom. Narota je
pak, bio Hindus pravoslavac, poto je bio obrazovan ovek i lan uzviene
kaste bramana. pun sebe. Susret ova dva tako razliita oveka za nas moe da
bude nalik na zanimljivu komediju, ali za Narotu to mora da je bila strana
drama.

Njegov prvi susret sa osobom koja je trebalo da postane njegov duhovni voa
zbio se u dvoritu jednog budistikog manastira. Tilopa je gotovo nag sedeo na
zemlji, jeo prenu ribu i stavljao pored sebe njene kosti. Da ne bi uprljao
istotu svoje kaste, Narota je napravio irok krug kako bi obiao oveka koji
jede, a koga je jedan svetenik koji je izaao iz kuhinje oslovio i prebacio mu
nedostatak saaljenja prema biima (zbog toga to je jeo obrok koji je
ivotinje kotao ivota) u samom krugu budistikog manastira. Poto mu je ovo
rekao, naredio mu je da se gubi. Tilopa ga nije udostojio odgovora. On naini
pokret rukom, izgovori jednu MANTRU i kosti, poto su se prekrile mesom,
postale su ribe koje su se za trenutak podigle u vazduh, a onda su nestale. Od
zabranjenog obroka nije ostalo ni traga i Tilopa je otiao...

Narota je bio veoma zbunjen, ali iznenada mu je, brzo kao munja, sinula jedna
misao. Ovaj neobian udotvorac mora da je bio Tilopa koga je traio. Brzo se
o njemu raspitao i dobio odgovor koji se slagao sa njegovim predoseanjem.
Pourio je da stigne jogina ali nigde nije mogao da ga pronae.

Tada za Narolu poinju brojna putovanja za koja su se njegovi biografi

svakako potrudili da uveaju i ulepaju, ali ija je sutina
verovatno autentina. Budui uenik progoni neuhvatljivog Tilopu iz grada u
grad. Cim uje da se nalazi u nekom mestu on odmah tamo dotri; ali uvek
kada on stigne Tilopa je ve otiao. Zatim dolazi do susreta koji se Naroti ine
sluajnim, ali ih arobnjak eli i sve ee se prividno pojavljuje.
Jednog dana on kuca na vratima neke kue pored puta da bi zatraio da jede.
Otvara mu neki ovek i nudi ga vinom koje on odbija16. Ubrzo varka nestaje,
nestaje i kua, Narota ostaje sam na putu, a nevidljivi, ironian glas Tilope
podrugljivo se smeje: Bio sam tu!

Kasnije ga neki seljak moli da mu pomogne da odere jednu mrtvu ivotinju. To

je posao samo za parije koje je zabranjeno dirati, iji dodir, ak i samo
prisustvo, prlja Hindusa koji pripada istoj kasti. Braman Narota, pun
odvratnosti i ljut bei. A nevidljiv Tilopa se ruga; To sam bio ja!.

Nekog drugog dana on nailazi na oveka koji vue za kosu uplakanu enu koja
zove u pomo. Grubijan kae putniku: To je moja ena, hou da je ubijem,
pomozi mi ili barem nastavi svojim putem. Ali Narota je ogoren, on napada
napasnika, gotovo ga onesveuje, oslobaa rtvu i.. . ponovo se nalazi sam
dok ga isti glas ismejava: To sam bio ja!

I ostale njegove avanture deavaju se na slian nain.

Makoliko da je Narota bio mudar, nikada nije mogao da zamisli tolika

privienja. Uinilo mu se da e poludeti; meutim, njegova elja da doe
do Tilope i postane njegov uenik sve se vie poveavala. Lutao je nasumice
zemljom i glasno zvao arobnjaka, a poto je znao da je ovaj sposoban
da poprimi bilo kakvo oblije, padao je niice pred svakim prolaznikom.

Jedne veeri stigao je na neko groblje: jedna sruena lomaa se ari u uglu, iz
nje s vremena na vreme izbija taman plamen a meu ugarcima se vide skvreni
i pocrneli ljudski ostaci. Narota je nejasno raspoznao jedan oblik koji je leao
na zemlji. Pogledao je . . . zlobno cerekanje bilo je odgovor na njegovo
zurenje. Shvatio je, pao niice na zemlju, uhvatio uiteljeve noge i stavio ih na
svoju glavu. Ovoga puta Tilopa nije iezao.

Godinama je bivi svetenik iao sa svojim uiteljem, a ovaj ni u emu nije

eleo da ga poduava. Naprotiv, on iskuava njegovu poslunost, njegovo
poverenje kroz sijaset ispita. Naveu ih nekoliko.

Prema obiaju asketa iz Indije, Narota je prosio hranu i poto bi doao sa

zdelom pirina i paprikaa, nudio ju je svome uitelju pravilo nalae da
uenik ne jede dok se njegov GURU ne zasiti. Tilopa je pojeo elu porciju i
izjavio da je hrana bila toliko ukusna da bi jo jeo. Narota je uzeo iniju i
krenuo u gostoljubivu kuu gde je ve dobio hranu koja se dopada njegovom
uitelju. Naao je zatvorena vrata. Revnostan uenik nije ovom injenicom bio
zbunjen: on provali vrata, nae u kuhinji pirina i paprika koji su bili na
toploj pei i poslui se onim za ta je Tilopa izjavio da mu se dopada.
Gospodari kue su se vratili dok je on sipao iz njihovih lonaca i ozbiljno su ga
kaznili.

Pretuen, Narota se dovukao do svog uitelja koji nije pokazao nikakvo

saaljenje prema njemu.

U kakvu si se nevolju uvalio zbog mene! samo je to rekao sa zlobnim

mirom. Nisi li zaalio to si postao moj uenik?

Narota je itavu svoju snagu koja mu je jo bila ostala u ovoj po njega jadnoj
situaciji upo-trebio da se usprotivi i objasni da daleko od toga da ali to je
poao za GURUOM kakav je Ti-lopa i da smatra da privilegija to je njegov
uenik ne moe da se plati dovoljno skupo, pa ak kad treba da se plati svojim
ivotom.

Drugi put, kad je prolazio pored jednog odvoda prljave vode, Tilopa je rekao
uenicima koji su ga pratili: Ko e od vas popiti od ove vode ako ja to
naredim?

Treba shvatiti da se u ovom sluaju nije radilo samo o tome da se prevazie

prirodna odvratnost, ve da se doe u dodir sa ritualnom neistoom, to je
veoma ozbiljno za Hindusa koji pripada istoj kasti, jer to povlai za sobom
iskljuenje iz kaste i od bramana ini pariju. Meutim, dok su drugi oklevali,
Narota, braman, prie i proguta prljavu vodu.

Jo je okrutnije bilo sledee iskuenje:

Uitelj i uenici iveli su u jednoj kolibi na ivici ume. Jednog dana kada se
vratio iz sela Narota je video da je Tilopa za vreme njegovog odsustva isekao
izvestan broj dugakih igala od bambusa i osuio ih na vatri. Zauen, on je
poeo da se raspituje ta namerava da radi sa njima.

Jogin se nasmeio na neuobiajen nain.

 Da li bi ti mogao pitao je da donese patnju ako bih ja to zahtevao
od tebe?

Narota mu je odgovorio da mu potpuno pripada i da od njega moe da ini ta

hoe.

Dobro odgovorio je Tilopa prui ruku.

Poto ga je Narota posluao, on mu zabode po jednu iglu pod svaki nokat, a

posle je uradio to isto i sa prstima na nogama. Zatim je muenika zatvorio u
kolibu, naredio mu da eka njegov povratak i mirno otiao.

Prolo je vie dana pre nego to se okrutan GURU vratio. Pronaao je svog
uenika sklupa-nog u kolibi, sa iglama jo uvek zabodenim u njegovo meso.

Na ta si mislio dok si bio sam? upitao ga je Tilopa. Ne misli li

sada da sam ja izopaeni uitelj i da je bolje za tebe da me napusti?

Mislio sam odgovorio je Narota na uasan ivot koji me eka u

istilitu ako vaom milou ne uspem da ostignem prosvetljenje u
uenju Direktne staze i ako na taj nain ne izbegnem novo roenje17.

Ispriau jo jedno od iskuenja, ali je ovo zabavno za sve ostale izuzev za

njegovog junaka.

Tilopa se etao sa nekoliko svojih uenika i sreo je svadbenu povorku koja je

odvodila mladu u mladoenjin stan. Jogin je upitao one koji su ga okruivali:
Ko e od vas da ode da otme tu enu i da mi je dovede? elim je. I ovoga
puta, ak pre nego to je Tilopa zavrio svoju misao Narota je potrao ka
povorci. Poto su u njemu prepoznali bramana, ljudi sa svadbe dopustili su mu
da se priblii verujui da eli da blagosilja nevestu i da e joj to doneti sreu.
Ali kada su videli da je hvata i da hoe da je odvue, sve to im je bilo pod
rukom, tapovi od nosiljke, svetiljke, kovezi u kojima su se nalazili pokloni
mlade supruge, sve im je posluilo kao oruje i suvie revnostan uenik je
ponovo isprebijan i ostavljen onesveen na zemlji.

Kada se ponovo osvestio i jedva stigao Tilopu, ovaj ga je doekao pitanjem

koje mu je postavljao posle svakog od njegovih iskuenja: Da li ali? . . .
I kao i uvek Narota je odgovarao da hiljadu smrti nije dovoljno da plati
preimustvo to je njegov uenik.

Zatim se bacio sa krova, proao kroz vatru, i izvrio mnoge znaajne podvige
koji su vie puta doveli njegov ivot u opasnost.

Narota je na kraju dobio nagradu za svoja mnogobrojna stradanja, ali to uopte

nije bilo njegovo posveenje niti redovno uenje.

Ako je verovati predanju, izgleda da je Tilopa ovom prilikom upotrebljavao

udnu metodu koja je po neemu bila nalik na onu kojom su se sluili neki
kineski uitelji koji su pripadali sekti Tsan.

Van svake sumnje je da je, mada mu nita nije reeno direktnim putem, Narota
za vreme svog uzbudljivog novicijata ipak shvatio brojne teorije koje je
propovedao njegov uitelj. Ipak, nain na koji je doao do prosvetljenja bio je
ovakav:

Sedeo je pored vatre, pod vedrim nebom sa svojim uiteljem, kad se ovaj bez
rei izuo i estoko ga lupio po licu. Narota je video sve svece i u isto vreme
je duboko znaenje Direktne staze prosvetlilo njegov duh.

Narota je imao brojne uenike koje je, prema predanju, potedeo iskuenja i
odbio da im nametne patnju za iju je okrutnost znao jer ju je sam iskusio.

Poto je bio sjajan kao filozof, posvetio je mnoge godine (dvanaest uzastopnih
godina, priaju) stalnim kontemplacijama i dostigao je savreno znanje18, u
stvari, poloaj bude.

Kada je ostario, povukao se na Himalaje da tamo ivi kao pustinjak.

On je u Tibetu posebno poznat kao Marpin GURU koji je i sam bio GURU
slavnog pesnika--askete Milarepe, ije su ime, ivot i verske pesme jo uvek
popularne meu Tibetancima.

Ako je Narota bio blag prema svojim uenicima, nije isti sluaj bio i sa
Marpom. On je tokom vie godina muio nesrenog Milarepu naredivi mu da
bez iije pomoi sazida kuu koju je on sam morao i da rui i ponovo pravi u
vie navrata.

Milarepa je morao sam da kopa kamenje za zidanje i da ga prenosi na svojim

leima. Zuljanje kamenja izazvalo je strane rane koje su zagnojile.
Duhovni otac radnika je izgledao kao da ne primeuje njegovo muenitvo i
kada mu je njegova ena, koja je Milarepu volela kao sina, sa suzama u oima
prebacila okrutnost on je posavetovao svom nesrenom ueniku da na lea
stavi komad filca i da ga izbui kako bi olakao rane. Ovaj postupak se u
Tibetu koristi uglavnom kada se radi o ivotinjama.

Kua koju je Milarepa sagradio jo uvek postoji u kraju Lobrag (juni Tibet).

Tibetanci uopte ne sumnjaju da svi detalji ove vrste nisu sasvim autentini.
Ako ne moemo da verujemo kao oni. ipak ne treba da smatramo golim
izmiljotinama sve udne doivljaje NALOR-PINIH uenika-poetnika i da
poverujemo da su to stari obiaji koje je danas nemogue videti.

Mentalitet Tibetanaca se nije promenio od vremena Marpe19. Pronala sam

kod mnogih lama, dc najsitnijih detalja, kopiju njegove linosti i obiaja
onakve kako ih knjige opisuju.

Mladi svetenik koji trai GURUA je i sam, ako ne obuzet verom i revnou
jednog Narote ili Milarepe koji su uvek bili izuzeci, barem spreman na mnoge
rtve i oekuje da se suoi sa mnogim udima, a ista pria ponavlja se svakog
dana na sve etiri strane Zemlje snegova.

Kandidat koji tei posveenju, poto je ve pod uticajem straha i tuge koji ga
obuzimaju dok donosi odluku ili tokom suvie dugih putovanja kroz usamljena
prostranstva, pored usamljenog uitelja koga je odabrao, upada u posebno
stanje duha. esto dtivalj ili turoban izgled 'kraja u kome se en nastanio, ugled
arobnjaka jo vie zadivljuju mladog oveka i ne moe se sumnjati da je on
naroito spreman da vidi uda svuda okolo sebe.

Od tog dana i za sve vreme dok traje njegovo mentalno i duhovno vebanjc
ivee u stalnoj fantazmagoriji. Okolo njega e nebo i zemlja igrati
najneobiniju sarabandu; bogovi i demoni pro-gonie ga prvo stranim, zatim
ironinim i obezo-ruavajuim vizijama, sve dok ne uspe da pobedi strah.
Izluujui sled nemoguih doivljaja trajae godinama: deset, moda dvadeset
godina. Oni e muiti uenika sve do smrti, izuzev ako se jednog dana, poto je
shvatio ono to je trebalo da shvati, ne probudi i ne doe da mirno padne
pred noge svog stranog uitelja i ne elei vie da ui ode od njega.

Meu mnogim drugim priama koje su mi ispriali sami uesnici dogaaja

ispripoveau jednu koja je tipina za Tibet, jer poznajem mesto na kome se
dogodila. Ovo je pria o jednom potresnom novicijatu.

Jeez Giatso je ve vie puta bio zatvaran u TSHAMSU. Traio je reenje za

pitanje koje ga je muilo. Sta je duh? pitao se. Trudio se da fiksira, da uhvati
duh kako bi ga ispitivao, analizirao, a ta stvar koja nestaje kao voda koju dete
eli da zadri u svojoj zatvorenoj aci mu je uvek izmicala. Njegov duhovni
voa, jedan lama iz manastira kome je pripadao, savetovao mu je da pronae
pustinjaka koga mu je opisao i da zamoli da ga primi za uenika.

Putovanje nije suvie dugo trajalo: samo tri nedelje, to je malo za Tibet; ali je
staza koja je vodila u samostan prolazila kroz velika pusta prostranstva i
vrhove koji su bili vii od 5.000 metara. Jeez Giatso je krenuo naprtivi u
torbu od TSAMPE nekoliko knjiga i namirnice, komad maslaca i malo aja.
Bio je to drugi mesec godine, gust sneni pokriva pokrivao je vrhove i
hodoasnik je za sve vreme putovanja mogao da pos-matra zastraujue
zaleene predele visokih vrhova koji kao da su pripadali nekom drugom svetu.

Jedne veeri, na zalasku sunca, dospeo je u GOMCENOVO boravite; ispred

prostrane peine nalazila se terasica zatvorena zidom od suenog kamena.
Neto dalje, ispod nje u kolibama nalazilo se etiri ili pet uenika koje je lama
primio da neko vreme borave kog njega. Stanovi pustinjaka nalazili su se na
gornjem stepenitu jednog planinskog amfiteatra koji je nainjen od
crnkastih stena koje se ogledaju u malom jezeru boje smaragda.

Stigla sam ovde pred vee i mogla sam da ra-zumem oseanja koja na ovom
pustom mestu obuzimaju one koji tee okultnoj mudrosti.

Pridolica se najavio uitelju koji ga nije primio. Ovo je uobiajeno; Jees se

uopte nije iznenadio i podelio je eliju sa jednim od uenika.

Prolo je otprilike nedelju dana. Stidljivo je podsetio pustinjaka da eli da ga

vidi. Stigao je kategorian odgovor: GOMCEN je naredio da istog trenutka
napusti ovo mesto i da se vrati kui.

Molbe upuene laminom boravitu, padanje ni-ice pred stenu, nita nije
pomoglo, Jees je morao da ode.

Iste veeri se oluja praena gradom sruila na sleenu visoravan kojom je

prolazio, jasno je video dinovske utvare koje su mu pretile, izgubio se u
mraku i nasumce lutao itavu no. Ovde skraujem priu. Sledei dani bili su
jadni, vreme je i dalje bilo strano, putnik je ostao bez namirnica, umalo se
nije udavio dok je prelazio preko jedne reke i stigao je iscrpljen, bolestan i
oajan u svoju GOMPU.

Meutim, njegova vera, oseaj o visokoj duhovnoj sposobnosti pustinjaka nije

se promenila. Tri meseca kasnije ponovo je krenuo na put, ponovo bio brisan
meavama za koje je verovao da su la-mino delo kako bi iskuao njegovu
istrajnost ili da su ih stvarali zli duhovi koji su elili da ga spree da se oda
mistinom uenju.

Poto ga je lama ponovo odbio on je idue godine jo dvaput preduzimao isto

putovanje da bi ga, drugi put, uitelj najzad primio.

Vi ste, deko, ludi rekao mu je ukratko. Zato ste se toliko zagrejali?

Uopte ne elim nove uenike. Uostalom, raspitao sam se o vama. Vi ste se ve
bavili filozofijom i upranjavali duga samovanja. Sta elite od jednog starca?

Ako vam je stalo da spoznate tajno uenje pronaite lamu X .. . iz Lase. To je

uen ovek, poznaje sva Pisma i potpuno je posveen u ezoteriku tradiciju. To
je uitelj koji je potreban mladom uenom oveku kao to ste vi.

Jees je znao da je ovaj nain govora uobiajen za svakog uitelja koji eli da
odmeri koliko poverenja budui uenik ima u njega. A on je imao veru u njega.

Jees je, dakle, bio uporan i odneo je pobedu.

Jedan drugi svetenik koga sam upoznala kada je doao kod nekog uitelja
mnogo manje je prihvatao filozofske razloge i ovde iznosim njegov sluaj jer
je on sasvim razliit od prethodnog, a i da bih pokazala drugu vrstu tibetanskog
mentaliteta.
Karma Dori bio je iz siromane porodice niskog porekla. Dok je bio dete on
je u manastiru u koji su ga njegovi roditelji smestili sluio za podsmeh drugim
sveteniiima koji su pripadali vioj klasi. Te su uvrede prestale kada je
postao stariji, ali su se mnoge njegove kolege trudile da, ak i dok su utale,
pokau da je niskog porekla. Karma Dori bio je ponosan i obdaren jakom
voljom. Priao mi je da je bio jo deai kada se zakleo da e se uzdii iznad
onih koji su ga po-niavali.

Njegovo roenje i poloaj svetenika upuivali su na samo jedan nain da

dostigne svoj cilj. Trebalo je da postane veliki asketa, arobnjak, jedan od
onih koji krote demone i od njih prave svoje sluge. Da li e ikada moi da one
kojima je eleo da se osveti vidi kako drhte pred njegovom moi?

U ovim namerama, koje nisu bile nita manje pobone, otiao je kod svog
pretpostavljenog i zamolio ga da mu dopusti da se na dve godine povue u
umu da meditira. Zelja takve vrste nije nikada bila odbijena. Dori se uspeo
visoko na planinu, naao odgovarajue mesto pored jednog izvora i tu sagradio
kolibu. Odmah je. kako bi bio slian asketama koji su bili vesti da
razviju unutarnju toplotu. odbacio odeu i poeo da puta kosu. Retke osobe
koje su mu u dugim vremenskim intervalima donosile namirnice nalazile su ga
kako sedi, nepomian, nag ak i usred zime, udubljen u svoje kontemplacije.

O njemu je poelo da se pria, ali je on jo uvek bio daleko od slave koju je

eleo. Shvatio je da njegova usamljenost i nagota nisu dovoljne da mu je
donesu. Vratio se u svoj manastir i ovog puta zatraio dozvolu da napusti kraj
kako bi potraio GURUA u nekom daljem kraju. Nisu se potrudili da ga zadre.

Njegovo lutanje bilo je mnogo udnije od lutanja Jeesa Giatsa, jer je on bar
znao kuda ide, dok je Karmi Doriju to bilo nepoznato.

Ne uspevi da pronae arobnjaka u koga bi mogao da ima puno poverenje,

resio je da ga otkrije okultnim sredstvima. Karma Dori veoma je verovao u
bogove i demone, znao je napamet priu o Milarepi koji je sruio kuu na
svoje neprijatelje i seao se mnogih slinih pria u kojima Veliki strani
ljudi donose u KIILKOR koji je arobnjak stvorio, krvave glave koje je
traio.

Dori je neto znao KIILKORIMA. U jednom uskom klancu sagradio je jedan

od kamenja i zapoeo svoja vraanja u elji da ga ona upute, pomou stranih
boanstava, na nekog od uitelja kojima slue. Tokom sedme noi zaula se
strana buka. Reka koja je proticala klancem iznenada je nabujala. Vodena
bujica koja je nastala posle provale oblaka, odnela je splav na kome se
nalazio mladi svetenik sa svojim KIILKOROM i malim prtljagom. Kako se
kotrljao meu stenama, imao je veliku sreu da se ne udavi i na izlasku iz
klanca naao se u ogromnoj dolini. Kada je svanulo ugledao je ispred sebe
jedan RITE kako se uurio ispod jednog kamenitog zida, na jednoj
izboini brda.

Kuica premazana kredom izgledala je ruias-tobela i sva je sijala obasjana

zracima izlazeeg sunca. Preiveli je poverovao da se iz nje prostiru zraci
svetlosti i sputaju se na njegovo elo. Tu svakako ivi uitelj koga je toliko
traio. To je, bez sumnje, bilo delo bogova koji su odgovorili na njegove
molitve. Dok je njegova namera bila da se popne uz litice i pree planinski
lanac, oni su ga istina na donekle grub nain uputili dole, ka dolini i
tako je on ugledao taj RITE.

Uljuljkivan tim ubeenjem, Karma Dori nije ni pomislio na gubitak svojih

namirnica i odee koje je odnela bujica i potpuno nag, onako kako je vrio
slubu pored svog KIILKORA i tako imitirao Heruku20, krenuo je ka
samostanu.

Kada je tamo stigao jedan pustinjakov uenik je silazio po vodu. Malo je

trebalo da pri pogledu na priliku koia se pojavila pred njim ne ispusti sud koji
je nosio. Klima u Tibetu veoma se razlikuje od klime u Indiji; iako su u njoj
asketi ili lani asketi koji su potpuno neodeveni mnogobrojni i niko im se ne
udi, nije isti sluaj u Zemlji snegova. Jedino nekolicina retkih NALORPA
ide bez odee i poto ive daleko od puteva, u prevo-jima visokih planinskih
lanaca, retko ih viaju.

Ko boravi u ovom RITEU? pitao je Karma Dori.

Moj uitelj, lama Tobagiies odgovorio je svetenik.

Budui arobnjak nije vie nita pitao. O emu je mogao da se obavesti? Sve
je ve unapred znao; boanstva su ga uputila na uitelja koji mu je bio
potreban.
 Idi i reci lami da su mu CE-KIONGI21 poslali uenika izgovorio je
zaneseno nag ovek.

Mladi vodonoa je van sebe odjurio da oba-vesti uitelja i on je naredio da

uvedu posetioca.

Poto se sa oboavanjem bacio niice, Karma Dori je ponovo prijavio svoj

dolazak u svojstvu uenika koga su boanstva dovela pred noge uitelja.

Lama Tobsgies bio je obrazovan ovek. Unuk jednog kineskog inovnika,

oenjen Tibetankom. svakako je od svog pretka nasledio sklonost ka ume-
renom agnosticizmu. Verovatno da se povukao iz sveta iz plemenite elje za
samoom, kao i zbog toga to nije eleo da ga bilo ko ometa u njegovom
uenju, a ne iz drugih razloga. Barem mi se tako uinilo prema onome kako mi
ga je opisao Karma Dori. Njega su o lami obavestile njegove sluge jer je
njegov kontakt sa njim, kao to e se videti, bio kratkog veka.

Samostan Kuog Tobagiesa nalazio se, kako je to nalagalo Staro budistiko

pismo Ne suvie blizu selu, niti suvie daleko od sela. Pustinjak je sa
svojih prozora video pustu dolinu, a kada bi preao planinu uz koju se nalazilo
njegovo boravite, nailazio je na selo, koje se nalazilo na suprotnoj padini, na
pola dana hoda.

Unutranjost samostana bila je asketski jednostavna, ali se u njoj nalazila

veoma dobro snabde-vena biblioteka; nekoliko lepih THANGKA22 koje su
visile na zidovima pokazivale su da pustinjak, kada je umetnost u pitanju, nije
bio niti siromaan niti neznalica.

Karma Dori, ovek visoka stasa, obavijen samo svojom dugom kosom
skupljenom u pletenicu koja mu je produena dlakama jaka udarala o pete,
mora da je udno odudarao od mravog i pre-finjenog uenjaka koga mi je
opisao.

On mu je dopustio da ispria priu o KIILKORU i o udnom nadolasku reke

i kako je Dori vie puta ponavljao da su ga doveli pred njegove noge, on je
samo primetio da je mesto na koje ga je voda izbacila veoma udaljeno od
njegovog boravita. Zatim ga je upitao zato on, kao vra--poetnik, putuje
nag.
Kada mu je Dori, pun sebe, ispriao o He-ruki i o dve godine koje je proveo
bez odee u umi, lama ga je neko vreme posmatrao, zatim je, poto je pozvao
jednog od slugu, jednostavno rekao:

Odvedite ovog jadnika u kuhinju, postavite ga pored vatre i neka popije

toploga aja. Potrudite se da pronaete neku staru haljinu od ovije koe i
dajte mu je. Bilo mu je hladno vie godina.

I posle ovih rei otpustio ga je.

Karma Dori je svakako osetio prijatnost kada je obukao topli ogrta od krzna
koji su mu dali, makako dronjav da je bio. Vatra i aj, obilato zainjen
maslacem, prijatno su ga okrepili posle nonog kupanja. Ali ovaj potpuno
fiziki oseaj ugodnosti bio je umanjen njegovom povreenom sujetom. S
obzirom da je on bio uenik koji je udom doao, lama ga nije doekao kako
bi trebalo. Meutim, poto se povratio, raunao je da e ubediti pustinjaka ko
je on i ta eli. Ali Tobsgies ga nije ponovo pozvao i izgledalo je da ga je
potpuno zaboravio. Bez sumnje, posluzi je o njemu izdao uputstva jer su ga
dobro hranili i njegovo mesto pored vatre ekalo ga je.

Dani su prolazili, Dori je postao nestrpljiv; kuhinja, ma kako da je bila

udobna, uinila mu se kao zatvor. Zeleo je da barem radi, da donosi vodu, ili
da sakuplja drvo za ogrev, ali mu lamini uenici to nikako nisu dozvoljavali.
Uitelj je za-povedio da se greje i da jede, nita drugo.

Karma Dori se sve vie stideo to sa njim postupaju kao sa psom ili sa
domaom makom, to se brinu o njemu i nita ne zahtevaju. U prvo vreme
svog boravka on je vie puta molio svoje drugove da podsete svog uitelja na
njega, ali su se oni uvek izvinjavali govorei da to sebi ne mogu da dozvole i
da bi ga Rimpoe'4 da eli da ga vidi pozvao. On se vie nije usuivao da
ponovi svoju elju. Njegova jedina uteha bila je da vreba lamu kada se pojavi
i ponekad sedi na malom balkonu ispred svoje sobe ili da naulji ui dok je
lama u dugim intervalima svojim uenicima ili nekom posetiocu objanjavao
jednu filozofsku knjigu. Pored tih retkih prijatnih trenutaka, asovi su za njega
bili dugi i prazni dok je jo uvek u svojim mislima oivljavao razliite
okolnosti koje su ga ovde dovele.

Prolo je vie od godine a da se nita nije promenilo. Dorija su obuzimale

crne misli. On bi hrabro podnosio najstranija iskuenja koja bi mu lama
naloio, ali ga je ovo potpuno zanemarivanje poraavalo. Mislio je da je
Kuog Tobsgies pomou svoje magine moi saznao za njegovo nisko poreklo
mada se uvao da se ne oda i da ga prezire i da mu je iz istog
saaljenja omoguio gostoprimstvo. Ta pomisao, koja je sve vie obuzimala
njegov duh, muila ga je.

Jo uvek ubeen da ga je udo dovelo ovom lami i da za njega ne postoji

nikakav drugi uitelj na svetu, nije ni pomiljao da se ponovo da u potragu, ali
mu je misao o samoubistvu ponekad proletela kroz glavu.

Karma Dori nije bio daleko od oajanja kada je pustinjaka posetio jedan od
njegovih nea- 23 ka. On je bio lama TULKU, opat jednog manastira i putovao
je sa brojnom pratnjom. Blistav u svojim haljinama od utog brokata, sa
sjajnom kapom od pozlaenog drveta koja je liila na iljat krov neke pogode,
lama se okruen svojim pratnjom zaustavio u ravnici, ispod samostana.
Podigli su divne atore i poto su se osveili ajem koji im je pustinjak poslao
u srebrnom ajniku, TULKU se popeo u kuicu svog roaka.

NOTES

Zamiljati (na tibetanskom migspa) znai jaku koncentraciju misli dok ne doe
do objektivizacije subjektivne slike onoga to se zamilja. To je vrsta transa
tokom koga se zamiljene injenice i mesta potpuno stavljaju na mesto onih
koja se opaaju u normalnom slanju.

Uobiajen izraz u Tibetu koji oznaava da se ne plaa razmenom namirnica,

ve se radi o plaanju bilo u novcu ili u zlatu.

3
 Tang: iroko prostranstvo zemljita manje-vie nisko.

BANAG GOMPA: na dijalektu dokpa iz severnog Tibeta znai manastir koji

umesto da je sainjen od kamena ine atori.

To su rei liturgije.

Potovana damo. Vrlo utiv izraz kojim se obraaju eni koja zauzima visok
poloaj u lamaistikom ver-skom redu.

Uzvieni, izraz pun potovanja.

Mistian Put.

Jangag pa'i ltaba, bukvalno pravi pogled.

10

Potpuno osloboenje, duhovno prosvetljenje.

11

REtSPE, oni koji imaju mo da razviju telesnu temperaturu koja se zove

TUMO.

12
Po predanju su budistiki svetenici koji su doli iz Indije sagradili manastir u
Tibetu oko 11. godine nae ere, ali za to ne postoji nikakav dokaz.

13

To je obiaj Tibetanaca koji ive na Himalajima i piju toplo pivo.

14

Kada bih mogao da dostignem stanje bude koji za patnju i strah ne zna.

15

Deo manastirske odee bez rukava.

16

Previelo vino je za bramane neisto.

183

17

Treba se dobro uvati da se ove teorije i njihova izvrenja ne poistoveeuju sa

prvobitnim i ortodoksnim budizmom. One se od njega mnogo razlikuju.

18

Mtchog gi ngos grub.

19

,9 Jedanaesti vek

20

Lik lamaistikog boga koji je predstavljen kao nagi asketa.

21
Zatitnici vere. Boanstva ili demoni koji su se prema lamaistima zakleli da
budistiko uenje brane od neprijatelja.

22

Slike naslikane na tkanini koje mogu da se uvijaju kao japanski kakemoni.

23

Rimpoe: Dragoceni. Naziv visokog potovanja koji se upotrebljava pri

obraanju lami visokog reda ili kada se o njemu govori.
Tokom dana koji su sledili, poto je primetio udnu pojavu Karme Dorija u
njegovom iznoenom ogrtau od ovije koe i sa kosom koja je dosezala do
zemlje, on mu se obratio i pitao ga ta trai stalno sedei pored ognjita. Dori
je iskoristio ovu priliku kao novu naklonost boanstva koja su najzad upravila
svoj pogled na njega i predstavio se svim svojim osobinama, ispriavi o
svom povlaenju u umi, KIILKORU u planini, renoj bujici, otkrivanju
samostana, o zracima svetlosti koji su obasjali njegovu glavu i zavrio je priu
time kako ga je lama zaboravio i zamolio TULKUA da se zauzme za njega.

Po onome to se naziralo iz prie koju sam sluala, TULKU mora da je bio

sklon humoru koji je bio slian humoru njegovog ujaka i sklon da dramatizuje
stvari. On je zaueno gledao u her-kulovskog Karmu Dorija i upitao ga je
emu bi elio da ga lama poduava.

Poto je, najzad, naiao na nekoga ko se zanima za njega, budui vra je dobio
novu hrabrost. On eli, odgovorio je, da dostigne magine moi, da leti kroz
vazduh i izaziva zemlju da drhti; ali se briljivo uvao da otkrije razlog
zbog koga je eleo da izvodi ova uda.

TULKU se, bez sumnje, sve vie i vie zabavljao. On je ipak obeao da svom
ujaku govori o molitelju. Zatim, tokom dve nedelje koliko je trajala njegova
poseta, vie ga nije ni pogledao.

Lama se oprostio od svog ujaka i krenuo u dolinu u kojoj ga je ekala njegova

pratnja. Sa vrata samostana videle su se sluge kako dre za uzde lepe konje
pokrivene crvenom i utom tkaninom, ija su sedla i orma ukraena glaanim
srebrom sijali pod jasnim jutarnjim suncem. Karma Dori je posmatrao taj
prizor, mislei da mu onaj koji je trebalo da za njega posreduje nije
preneo nikakav pustinjakov odgovor i sada. poto on odlazi, nestaje svaka
nada.

Spremao se da pozdravi TULKUA uobiajenim bacanjem niice, kada mu je

on kratko rekao:

Poite za mnom.

Karma Dori je bio malo zbunjen. Nikada od njega nita nisu traili. Sta li je
lama eleo? atori i stvari koje su sluge zapakovale otili su jo rano ujutru sa
karavanom teretnih ivotinja. Izgledalo je da vie nema nikakvog posla.
Verovatno je trebalo odneti u samostan neki predmet koji je lama zaboravio da
preda svome ujaku.

Kada je stigao do podnoja planine TULKU se okrenuo ka njemu.

Obavestio sam rekao je Kuog Rimpoea o vaoj elji da

postignete magine moi o kojima ste mi govorili. On mi je odgovorio da nema
zbirku dela koja biste povodom toga morali da prouite. Ona se nalaze u mome
manastiru i Rimpoe mi je naredio da vas povedem sa sobom kako biste mogli
da zaponete svoje obrazovanje. Imam jednog konja za vas. Ii ete sa mojim
TRAPAMA.

Posle ovih reci okrenuo mu je lea i pridruio se maloj grupi dostojanstvenika

iz svog manastira koji su ga pratili tokom ovog putovanja.

Svi su se naklonili u pravcu samostana da bi s potovanjem pozdravili lamu

Tobsgiesa, zatim su uskoili u sedla i udaljili se brzim kasom.

Karma Dori kao da je bio prikovan na mes-tu; jedan sluga ga je gurnuo i

stavio mu uzdu u ruku . . . Naao se na leima konja i jaui upore-da sa
laminim ljudima nije shvatao ta mu se deava.

Putovanje je prolo bez nezgoda. TULKU nije obraao nikakvu panju na

Dorija koji je delio ator i obede sa njegovom poslugom-svetenicima1.

TULKUOV manastir nije ni izdaleka bio veliki kao druge GOMPE u Tibetu,
ali onoliko mali kakav je bio bio je veoma udoban i njegova se unutranjost
slagala sa spoljnim izgledom.

etvrtog dana po dolasku, jedan TRAPA je doao da obavesti Karmu Dorija

da je TULKU naredio da u jedan TSAMS-KANG donesu zbirku dela koju mu
jc Kuog Tobsgies preporuio da briljivo proui da bi doao do cilja kojem
je teio. On je dodao da e mu za vreme njegove samoe redovno slati
namirnice iz manastira.

Dori je poao za svojim vodiem i video je da su ga doveli u jednu kuicu na

lepom mestu, nedaleko od GOMPE. Kroz prozor je imao lep pogled na
manastir i njegove pozlaene krovove, a iznad njega prostirala se dolina
oiviena umovitim prevojima. Na policama, pored malog oltara, nalazilo se
tridesetak ogromnih tomova briljivo povezanih i uvezanih uzicama meu
izrezbarenim daicama.

Budui arobnjak osetio je kako ga obuzima prijatnost. Najzad, poeli su da ga

malo uvaavaju.

Pre nego to ga je napustio, TRAPA mu je jo rekao da mu TULKU nije

odredio strog TSAMS. Slobodan je da organizuje svoj ivot kako hoe, da
uzima vodu iz izvora i da se eta koliko hoe. Poto mu je ovo saoptio,
napustio ga je i pokazao mu zalihe namirnica i drva koji su se nalazili u
TSAMS-KANGU.

Karma Dori se bacio na itanje. Nauio je napamet mnoge magine formule i

uvebavao ih je ponavljajui ih i oekujui da e na kraju ovog perioda uenja
moi da od svog GURUA, lame Tobsgieza, za koga je verovao da e ga
ponovo videti, da naui njihovu pravilnu intonaciju. Sagradio je, prema
uputstvima u knjigama mnogobrojne KIILKORE i troio mnogo brana i
maslaca da bi umesio obredne kolae (TORME) svih oblika, koje nije jeo.
Odavao se mnogobrojnim meditacijama prema uputstvima iz knjiga.

Njegov ar za proteklih osamnaest meseci se nikako nije gasio. Izlazio je

jedino da zahvati vodu, nikada se nije obraao TRAP AMA koji su dvaput
meseno dolazili da obnove njegove zalihe i nikada se nije pribliavao
prozoru da baci pogled napolje. A onda, malo-pomalo misli koje nije
imao ranije uvukle su se u njegove meditacije. Neke reenice iz knjiga, neki
obrisi dijagrama kao da su poprimili novo znaenje. Zaustavio se ispred
otvorenog prozora i gledao kako svetenici dolaze i odlaze. Najzad je izaao,
proao planinom i dugo pos-matrao biljke, kamike. oblake koji su se
kretali nebom, vodu kako otie iz izvora, igru svetlosti i senki. Sedeo je
satima, oiju uprtih u sela ratrkana po dolini, posmatrao je radnike u polju,
natovarene ivotinje na putu i one koji lutaju panjacima.

Svake veeri, poto bi upalio malu lampu na oltaru, meditirao je ali vie nije
teio da upranja-va obrede naznaene u knjigama, da priziva boanstva u
njihovim razliitim oblicima. Kasno u no, a ponekad do zore, sedeo je
nepomino, ne oseajui nita, ne mislei nita, kao da se nalazio na nekoj
obali i da gleda kako se podie plima neopipljivog okeana sjajne beline,
spremna da ga preplavi.

Tako su prolazili meseci, a zatim da li jednog dana ili jedne noi, nije znao da
kae kada, Karma Dori je osetio kako se njegovo telo podie iznad jastueta
na kome je sedeo. Ne mcnjajui svoj poloaj u kome je meditirao, prekrtenih
nogu, proao je kroz vrata, leteo je kroz vazduh, prelazio prostor. Najzad je
stigao u svoj kraj, ispred svog manastira. Bilo je jutro, TRAPE su se vraale
sa skupa. Prepoznao je mnoge meu nj ima: dostojanstvenike, TULKUE, bive
uenike. Bili su umorni, ispunjeni tugom, posmatrao ih je sa udnom
radoznalou. Kako su mu izgledali mali sa visine na kojoj se nalazio! Kako e
biti zaueni, zastraeni, kada im se bude pokazao! I kako e svi pasti niice
pred njim, arobnjakom koji je dosegao nadnormalne moi!

A zatim se zbog tih misli saaljivo nasmeio; obuzimao ga je umor pri pogledu
na ove patuljke, oni ga vie nisu zanimali. Mislio je na blaenstvo koje osea
pri nadolaenju udnog okeana mirne svetlosti na kome nijedan talas ne remeti
povrinu. Nee im se pokazati. Sta ga se tie ta oni misle, nevano je i ta on
misli, o njihovom nekadanjem preziru i zadovoljstvu osvete . . .

Ponovo se pokrenuo u vazduhu da bi napustio to mesto . . . Onda je iznenada

zgrada manastira poela da se ljulja, poela da se rui. Okolne planine su se
pomerale u neredu; njihovi vrhovi su nestali da bi se drugi pojavili. Sunce je
prolo prostorom kao neki bolid koji kao da je pao sa nebeskog svoda.
Pojavilo se drugo sunce i probilo nebo. A ritam fantazmagorije se neprestano
ubrzavao. Dordi je sada razaznavao samo jednu besnu bujicu iji su penoviti
valovi bili sainjeni od svih bia i svih stvari na svetu.

Ovakve vizije nisu retke kod tibetanskih mistika. Ne treba ih nikako meati sa
snovima. Osoba uopte ne spava i esto, uprkos putovanjima koja poduzima,
uprkos onome to osea i to vidi, zadrava jasnu svest o mestu na kome se
stvarno nalazi. Isto tako, esto kada doe do vizija, kada se osoba koja se
nalazi u stanju transa na mestu na kome mogu da je uznemire, pokazuju zbog
toga strah i veoma svesno eli da niko ne doe, da joj niko ne govori, ne kuca
na vratima itd. Mada nekad nije u mogunosti da govori ili se kree, ona
shvata ta se oko nje zbiva. Buka, prolasci ljudi stvaraju joj muno senzacije i
odvajaju je od posebnog psihikog stanja u kome se nalazi i ako iz bilo kog
razloga ona iz tog stanja treba da se uz veliki napor izvue, psihiko
naprezanje koje tom stanju sledi joj uglavnom prouzrokuje bolni ok. a onda
nelagodnost koja traje dugo vremena.

Zbog toga, da bi se izbegli taj potres i nepovoljna dejstva koja bi njegovo

ponavljanje moglo da ima po zdravlje, utvrena su pravila koja se odnose na
nain kako treba zavriti seansu medi-tiranja, ak ako je ono i obino ili je
malo produeno. Treba, na primer, lagano okretati glavu zdesna nalevo,
izmasirati elo na trenutak, istezati ruke tako to se ake sastavljaju na leima,
i zabacivati telo unazad itd. Svako prihvata vebu koja mu najvie odgovara.

Kod lanova sekte Zen u Japanu, gde svete-nici zajedno meditiraju u jednoj
sali, nadzornik koji je poduen da razaznaje simptome umora pomae onima
koji oseaju bol podstiui njihovu energiju tako to ih jako udara tapom o
jedno rame. Svi oni koji su ovo iskusili slau se u tome da se tada oseti
prijatno oputanje nerava.

Kada se Karma Dori vratio sa svog neobinog putovanja pogledao je oko

sebe. Njegova elija, sa knjigama poredanim po policama, oltar i ognjite bili
su isti kao i prethodne noi i onakvi kakvi su uvek bili ve tri godine kako je tu
stanovao. Ustao je i otiao da pogleda kroz prozor. Manastiri, dolina i uma
koja je pokrivala planinske prevoje izgledali su uobiajeno. Nita se nije
promenilo. meutim, sve je izgledalo drugaije. Vrlo miran, Karma je upalio
vatru, a onda kada je plamen suknuo, noem je odsekao svoju dugu kosu
NALORPE i bacio je u vatru. Posle loga je skuvao aj. mirno pio i jeo.
prikupio neke namirnice, stavio ih na leda i izaao briljivo zatvarajui vrata
TSAMS--KANGA za sobom.

Kada je stigao u manastir uao je u TULKUUOV stan i kada je sreo jednog

slugu u ulaznom dvoritu, zamolio ga je da obavesti svog uitelja o njegovom
odlasku i da mu u njegovo ime zahvali za dobrotu koju je prema njemu
pokazao. Zatim se udaljio.

Ve je dosta daleko odmakao kada je zauo da ga neko zove. Jedan od mladih

kaluera iz plemenite porodice, koji je pripadao svetenikom la-minom
krugu, trao je za njim.

Kuog Rimpoe eli da vas vidi rekao mu je.

Karma Dori se vratio.

Naputate nas upitao ga je utivo lama. Kuda idete?

Da zahvalim svom GURUU odgovorio je Karma.

TULKU jc za trenutak zautao, zatim e tunim glasom:

Moj potovani ujak je s one strane2 patnje, ima vie od est meseei
rekao je.

Karma Dori nije nita rekao.

Ako elite da odete u njegov RITE, dau vam konja nastavio je lama
to e biti moj oprotajni poklon gostu koji me naputa. U RITEU ete sresti
Rimpoeovog uenika koji sada tamo boravi.

Karma Dori se zahvalio i nita nije hteo da primi. Nekoliko dana kasnije
ponovo je video kuicu iz koje mu je izgledalo da se iri svetlost i da pada na
njegovu glavu. Uleteo je u sobu u koju je uao samo jedanput, na dan svoga
dolaska, dugo je kleao ispred sedita na kome je lama se-deo i proveo je no
u meditiranju.

Ujulru se oprostio od novog pustinjaka, a on mu je predao jedan ZEN koji je

pripadao pokojniku koji je za ivota naredio da mu ga daju kada bude izaao iz
njegovog TSAMS-KANGA.

Posle toga Karma Dori je vodio ivot lutalice, u neemu slian ivotu
slavnog askete Milarepe, koga je, uostalom, oboavao i duboko potovao.
Kada sam ga srela bio je ve u godinama, ali jo uvek nije mislio da nae neko
mesto na kome bi se skrasio.

Ne moe se nikako rei da su svi poeci tibetanskih pustinjaka u tolikoj meri

neobini kao poeci Karme Dorija. Okolnosti njegovog novicijata su ak
toliko posebni da sam sebi dozvolila da o njemu toliko dugo pripovedam.
Ipak. duhovne vebe svih uenika GOMCENA gotovo uvck sadre udne
detalje. Povodom toga sam ula mnogobrojne prie, a i moje iskustvo, koje je
esto bilo veoma teko poneti i uloga uenika u >*Zemlji snogova-nagone me
da verujem da je veliki broj tih pria potpuno istinit.

PETO POGLAVLJE

PSIHIKE VEBE TRKAI LUNG-GOM-PA KAKO SE ZAGRE.IATI NA

SNEGU BEZ VATRE PORUKE KROZ VAZBUH

Pod zajednikim nazivom LUNG-GOM Tibetanci podrazumevaju mnogobrojne

vebe koje imaju razliite ciljeve duhovne, i fizike prirode, koje
koncentraciju duha kombinuju sa razliitim vebama disanja. Meutim, naziv
LUNG-GOM se pre svega odnosi na vrstu polupsihikogpolufizikog uve-
bavanja koje onome ko ga upranjava omoguava da stekne nadnormalnu
lakou i brzinu.

LUNG-GOM-PA je atleta koji je sposoban da strahovitom brzinom pree

velike razdaljine bez hrane i odmora. Tibetanci mnogo govore o ovim LUNG-
GOM-PAIMA i primeri poduzetih putovanja peice nenormalno brzim hodom
su mnogobrojni u starim tradicijama.

U Milarepinoj biografiji moemo proitati da je kod lame koji ga je

poduavao crnoj magiji boravio jedan svetenik koji je trao bre od konja.

Milarepa se hvali da je i sam, posle veba-nja, uspeo da za nekoliko dana

pree put za koji mu je ranije bilo potrebno vie od mesec dana. Ve-to
regulisanje unutarnjeg vazduha je, govori se, uzrok te izuzetne sposobnosti.

Ipak, treba primetiti da se izvoenje LUNG--GOM-PA pre postie izvanrednim

strpljenjem, a ne trenutnom brzinom hoda. Ovde se ne radi o tome da se kao
prilikom naih sportskih takmienja pree staza od 12 do 15 kilometara
najveom brzinom, ve da se, kao to sam ve rekla, bez zastoja pree
razdaljina od vie stotina kilometara i da tom prilikom LUNG-GOM-PAE
strahovito brzo HODAJU.

Pored obavetenja koja sam prikupila o nainu vebanja da bi se postigao ovaj

cilj, imala sam priliku da sretnem neke LUNG-GOM-PAE. Meutim, mada se
veliki broj svetenika trudi da upra-njava vebe LUNG-GOM sigurno je da
samo mali broj njih postiu rezultate koje ele i pravi LUNG--GOMPAI mora
da su veoma retki.

Moj prvi susret sa jednim LUNG-GOM-PAOM bio je u travnatoj pustinji na

severu Tibeta.

Jahali smo lutajui tog kasnog popodneva kroz prostranu visoravan kada sam
opazila, sa nae le-ve strane, veoma daleko pred nama majunu crnu taku za
koju mi se kroz dvogled uinilo da je neki ovek. Bila sam veoma iznenaena.
Ljudi se u tom kraju retko sreu, ve deset dana kako nismo ugledali ljudsko
bie. S ta vie, ljudi sami i pe-ice ne idu tim ogromnim prostranstvima. Ko
li je taj putnik?

Jedan od mojih slugu izneo je svoje miljenje da je ovek moda pripadao

karavanu koji je prenosio robu i da je posle napada razbojnika uma-kao.
Pobegao je da bi spasao svoj ivot i sada je izgubljen u pustinji.

To je bilo mogue i da se to desilo odvela bih begunca do nekog logora

DOKPE ili do bilo kog mesta koje je na mom putu, a u koje on eli da ode.

Dok sam ga posmatrala dvogledom primetila sam da je njegov hod udan i da

je neobino brzo iao napred. Mada moji ljudi golim okom nisu mogli da
razaznaju da se jedna crna taka pokree po

travi, nije prolo dugo vremena a i oni su prime-tili iznenaujuu brzinu kojom
se ta taka kretala. Dala sam im dvogled i jedan od njih, poto je posmatrao
nekoliko minuta, promrmlja: LAMA LUNG-GOM-PA CIG LA (u stvari lama
LUNG--GOM-PA).

Rei LUNG-GOM-PA su odmah izazvale moju panju. Nikada nisam imala

priliku da sretnem LUNG-GOM-PAA kako dugo, neprekidno hoda o emu se
toliko govorilo u Tibetu. Da li e mi ova ansa izmai?

ovek je nastavio da se pribliava i brzina njegovog hoda postala je sve

oiglednija. Sta treba da radim ako je on stvarno LUNG-GOM-PA? 2e-lela
sam da ga izbliza vidim, da razgovaram sa njim, da mu postavljam pitanja i da
ga fotograf i-em ... i jo mnogo toga.

Ali posle prvih rei koje sam povodom toga izgovorila, sluga koji je prvi
otkrio hod jednog LUNG-GOM-PAA povikao je:

Potovana gospoo, neete zaustaviti lamu i razgovarati sa njim, zar ne? On

bi zbog toga svakako umro. Dok putuju, ove lame ne smeju da prekinu
meditiranje. Bog koji je u njima naputa ih ako prestanu da ponavljaju maginu
formulu i ako ih ostavi pre vremena 1o je tako veliki potres da ih ubija.

Ovo objanjenje inilo se apsurdnim, ali ga ipak nije trebalo potpuno

zanemariti. Prema onome to sam saznala o ovoj pojavi ovek je hodao u
stanju transa. Prema tome, bilo je verovatno da bi i kad ne bi umro, doiveo
straan nervni ok ako bi iz tog posebnog .stanja bio iznenada otrgnut. Do koje
bi take taj ok mogao da bude opasan, nita nisam znala i nisam elela da na
lami eksperimentiem na okrutan nain ako ne znam ta moe da usledi.
Jo jedan razlog spreio me je da zadovoljim svoju radoznalost.

Tibetanci su me prihvatili kao damu-lamu. Znali su da sam budista i nisu mogli

da uoe razliku koja postoji izmeu moje isto filozofske kon-cepcije budizma
i lamaistikog budizma. Isto sam tako, zbog toga to sam uivala poverenje i
potovanje koje mi je omoguavalo sveteniko odelo koje sam nosila6', bila
primorana da potujem tibetanske i jo vie verske obiaje.

Ovo prisiljavanje bilo je za mene ozbiljna prepreka kada se radilo o naunom

ispitivanju koje sam mogla da prcduzmem, ali bila je to cena kojom je trebalo
da platim to to sam bila primljena na teritoriju koju su uvali jo
ljubomornije nego to je to bio sluaj sa Tibetom.

Jo jedanput sam morala da potisnem svoju elju da se predam ispitivanju i da

se zadovoljim samo pogledom na neobinog putnika.

Doao je vrlo blizu nas. Mogla sam jasno da razaznam njegovo ravnoduno
lice i njegove iroko otvorene oi koje kao da su posmatrale jednu taku negde
visoko u praznom prostoru. On uop-te nije trao. Izgledalo je kao da se
svakim svojim korakom izdie iznad zemlje i da ide napred poskakujui kao da
poseduje elastinost lopte. Bio je odeven u uobiajenu manastirsku haljinu i
togu koje su bile prilino iznoene. Njegova leva ruka bila je na naboru haljine
i bila napola prekrivena tkaninom. U desnoj ruci drao je PURBU. Dok je
hodao lako je pokretao desnu ruku, usklaujui svoj korak kao da je PURBA
iji je vrh bio dosta udaljen od zemlje, bila zaista u kontaktu sa njom i kao da
mu je sluila kao tap na koji se oslanja.

Moje sluge su sile sa konja i bacili su se ni-oice licem prema zemlji kada je
lama proao pored nas; ali on je nastavio svoj put kao da nas ne primeuje.

Poverovala sam da sam pokazala dovoljno potovanja obiajima toga kraja

time to sam se uzdrala da zaustavim putnika. Ve sam poela da alim zbog
svoje uviavnosti i trudila sam se da to due posmatram LUNG-GOM-PAA.
Naredila sam slugama da se brzo popnu na konje i da krenu za lamom koji je
ve daleko odmakao. Poto nismo eleli da mu se pridruimo, nismo
dozvoljavali da se rastojanje izmeu njega i nas povea i pomou dvogleda
smo ga moj sluga i ja drali na oku.

Nismo vie razaznavali njegovo lice, ali smo jo uvek mogli da pratimo
zauujuu ujednaenost njegovih elastinih koraka, odmerenih
kao otkucavanje asovnika. Tako smo ili za njim na rastojanju od oko tri
kilometra, zatim je LUNG--GOM-PA napustio put, preskoio strmu padinu
i nestao u prevojima planinskih lanaca koji su oivi-avali visoravan.
Konjanici nisu mogli da ga prate po tim nagibima, nae posmatranje se privelo
kraju i mi smo se vratili kako bi nastavili svojim putem.

Pitala sam se da li je lama bio svestan injenice da smo ga pratili. Mada smo
bili dosta daleko od njega, da se radilo o bilo kom stvorenju koje je u
normalnom stanju, ono bi ulo topot naih konja, ali ve sam rekla, LUNG-
GOM-PA izgleda da je bio u transu i zbog te okolnosti nisam mogla da
pogodim da li se samo pravio da nas ne vidi da bi izbegao nau radoznalost ili
stvarno nije znao da ga pratimo, a promenio je pravac zato to je to bio njegov
put.

etiri dana posle ovog susreta stigli smo tokom prepodneva na teritoriju
Tebgie, na kojoj je razastrto vie pastirskih logora. Nisam propustila
da Ispriam tim DOKPAMA kako sam kada smo doli do staze koja vodi do
njihovog panjaka sreli jednog LUNG-GOM-PA. Nekoliko ljudi ga
]e primetilo kada su sakupljali svoja stada pri zalasku sunca, uoi dana kada
smo ga mi sreli.
Ovo obavetenje mi je omoguilo da priblino izraunam. Vodei rauna o
broju sati koje smo proveli na putu pri uobiajenom kasu naih
konja, izraunavi vreme tokom koga smo logorovali, zakljuila sam da bi se
stiglo do mesta na kome smo se nali krajem popodneva, LUNG-GOM-PA,
poto je proao pored DOKPA, mora da je hodao bez zastoja itavu no i itav
sutranji dan i to onom brzinom kojom smo videli da se kree. Postojanost te
brzine bila je zadivljujua, jer samo dvadeset i etiri asa neprekidnog hoda
tibetanski planinci ne smatraju rekordom.

Lama Jongden i ja smo vie puta preduzimali putovanja od devetnaest do

dvadeset sati, bez zaustavljanja, pia i jela izmeu Kine i Lase. Jedno od njih
je bio prelazak visokog vrha Deoa na kome je sneg bio do kolena. Ali naravno,
na lagani hod ni na koji nain nije mogao da se po-redi sa leteim hodom
tog LUNG-GOM-PAA.

On, uostalom, nikako nije doao iz Tebgiea. Odakle li je doao kada su ga

DOKPE videle i koju li je daljinu jo trebalo da pree kada je napustio stazu i
nestao u planini? Bilo mi je nemogue da povodom toga bilo ta odredim.
DOKPE su pretpostavljale da je mogao da doe iz Tsanga, poto su neki
manastiri iz te provincije vekovima privlaili trkae LUNG-GOM-PAE. Ipak.
mnoge se staze ukrtaju na teritoriji Tebgiea i kako pastiri uop-te nisu
razgovarali sa lamom i oni su, kao i ja, mogli samo da pretpostavljaju.

U ovoj pustinji je bilo gotovo nemogue predati se kakvom metodinom

prouavanju. Za to bi trebalo vie meseci, bez ikakve sigurnosti da bi mogao
da se postigne zadovoljavajui rezultat. Nisam, dakle, mogla ni da mislim da
ih preuzmem.

Poto sam naznaila manastire Tsang i njihov ugled kao centar uvebavanja
LUNG-GOM-PAA u brzini, moda bi bilo zanimljivo ukratko izneti okolnosti
kojima, prema starim predanjima, to uveba-vanje duguje svoje poreklo.

Junaci legende su dve poznate lame: Jungton Dori Pal i istoriar Buton.

Prvi, Jungton Dori Pal koji je roen 1284. godine smatran je sedmim
ponovnim roenjem

Subutia, uenika istorijskog Bude. Taj redosled ponovnih roenja nastavio

se kasnije kroz Tra-i-lame od kojih je sadanji esnaesto roenje Subutia, u
isto vreme TULKUA Eupagmeda. Jung-ton Dori Pal bio je uveni arobnjak
ija se mo ogledala naroito u tome da potinjava strana boanstva. Dali su
mu za uitelja jednog lamu mistika koji se zvao Tsurvang Senge, o kome
nita ne postoji a da nije fantastino predanje. Jungton Dori Pal iveo je neko
vreme na dvoru kineskog cara i umro je u devedest drugoj godini.

Buton se rodio u Tjo Fugu u okolini Sigatcea 1288. godine. On je autor

nekoliko vanih istorij-skih dela i sredio je budistike rukopise prevedene sa
sankrita da bi od njih nainio veliku zbirku Kagiur.

Dakle, arobnjak Jungton je odluio da se podvrgne sveanom obredu kako bi

potinio ine, boga smrti. Taj obred treba da se obavlja svake dvanaeste
godine; ako se on propusti, veruje se, bog e svakog dana progutati po jedno
ivo bie. Rezultat koji se oekuje od magine ceremonije je da Sine
podvede pod laminu mo i da ga natera da se zakletvom obavee da vie za
svoju ishranu ne ubije nijedno bie. Prinete su mu rtve, najpre za vreme
obreda, a onda svakodnevno, u zamenu za ivote koje poteuje.

Buton je saznao ta Jungton priprema i poto je eleo da sazna da li njegov

prijatelj zaista ima mo da potini stranog boga, doao je kod njega u pratnji
trojice uenih lama.

Kada su doli zakljuili su da je ine ve odgovorio na arobnjakov poziv.

Njegov zastraujui oblik bio je, kae pria, ogroman kao nebo.

Jungton je objavio posetiocima da su upravo stigli u pravi as kada su mogli

da pokau svoju saoseajnost. On je, nastavio je, pozvao boga zbog dobrobiti
svih bia, on je ostajao pri tom da ga treba umiriti prinoenjem rtvi i rekao je
da bi jedan od lama uinio dobro ako bi sebe prineo kao rtvu. Trojica
Butonovih pratilaca odbila su taj predlog i pod razliitim izgovorima urno
su se oprostili.

Kada je Buton ostao sam sa svojim prijateljem izjavio je da ako uspeh obreda
zaista zavisi od rtvovanja ljudskog ivota on je spreman da dobrovoljno ue u
ogromna usta koja je Sine drao otvorena.

arobnjak je na tu velikodunu ponudu odgovorio da e nai nain da obred

uspe a da Buton ne izgubi ivot. On je samo eleo da njemu i njegovim
potomcima poveri obavezu da upranjavaju ceremonije svake dvanaeste
godine. Kada se Buton obavezao da to ispunjava, Jungton je stvorio veliki broj
utvara (TULPE) od golubova i bacio h u Sineina usta.

Od tog vremena lame koje su smalrali Buto-novim reinkarnacijama su u

manastiru alu redovno slavili obred koji je trebalo da umilostivi boga smrti.
ini se da su mu drugi pratioci pridodati, jer lame iz alia sada govore o
mnogobrojnim demonima koje tom prilikom prizivaju.

Jedan glasnik je odreen da ide da ih poziva po razliitim mestima. On se zove

MAHEKETANG (bufalo koji poziva). Bufalo je Sineovo jahae i-vine.
Ova ivotinja je poznata po svojoj neustra-ivosti i usuuje se da poziva zle
duhove. Ovo je bar objanjenje koje daju u aliu.

Glasnika naizmenino biraju meu svetem-cima Niang tod kiid Juga i meu
svetenicima Sam-dinga.

Svetenici koji tee da dobiju ovaj naziv treba da se najpre za to pripreme u

jednom od ova dva manastira. One se sastoje u vebama disanja i posebne
gimnastike koji se obavljaju u jednom potpuno mranom TSAMS KANGU, za
vreme stroge samoe koja traje tri godine, tri meseca, tri ne-delje i tri dana.

Medu ovim vebama postoji jedna koja je prihvaena od strane velikog broja
takozvanih mistika, uglavnom osrednjih intelektualaca. Ne samo lanovi
verskog reda ve i ene i mukarci svetov-njaci predaju se dugim
povlaenjima da bi se tome posvetili. Evo u emu se ona sastoje:

Prekrtenih nogu, uenik sedi na debelom i irokom jastuku. On polako i dugo

udie vazduh, kao da eli da se naduje. Onda zadri vazduh i tada treba da
odskoi dok su mu noge jo uvek prekr-tene ne sluei se rukama kao
osloncem i onda treba da se vrati na mesto, a da ne promeni poloaj. Neke
lame uspevaju da tako veoma visoko skoe.

Po Tibetancima, onaj ko marljivo istraje u toj vrsti vebi tokom vie godina,
sposoban je da sed-ne na klas a da se stabljika ne povije, ili da se-ne na vrh
gomile zrnevlja jema a da ne pomeri nijedno zrno. U stvari, cilj koji eli da
se postigne je lebdenje u vazduhu.
Izmislili su jedno udno ispitivanje. Onaj ko ga obavi sa uspehom smatra se
sposobnim da izvede neobine poduhvate o kojima sam upravo priala ili koji
su im vrlo slini. Za ovaj opit kopa se jama ija je visina jednaka visini
kandidata. Nad njom se pravi neka vrsta kupole na ijem se vrhu pravi uzan
otvor. Visina krova na gornjem delu jednaka je dubini jame. Tako ako je ovek
visok 1,70 m razdaljina izmeu dna jame i vrha kupole je 3,40 m. Kandidat
koji se nalazi na dnu tog groba u sedeem poloaju, prekrtenih nogu, treba
iz njega da jednim skokom iskoi kroz otvor na krovu.

ula sam od Tibetanaca iz Kama kako tvrde da su bili svedoci podviga ove
vrste u svom kraju, a ipak oni koje sam lino videla da skau nisu mi izgledali
sposobni za takav podvig.

Sto se tie buduih Bufala koji pozivaju, oba-vetenja koja sam dobila o
mestu na kome polau odluujui ispit su drukije vrste.

Posle njihovog povlaenja koje traje due od tri godine, oni svetenici koji
smatraju da su u stanju da se takmie dolaze u Salu (nedaleko od Si-gatcea).
Tamo ih zatvaraju u kapelice koje sam opisala. U Saluu je ipak otvor na jednoj
strani elije, a ne na njenom krovu. Kandidat isto tako ne skae van groba,
ostavljaju im neku vrstu stolice da bi mogli da se prebace van jame u kojoj
kandidat sedi sedam dana. On, zatim, treba da izae kroz otvor ije su
dimenzije izraunate prema razdaljini izmeu palca i srednjeg prsta kandidata
kada su oni iroko razmaknuti ili pak dvadeset centimetara u oba pravca. Onaj
ko u tome uspe postaje MAHEKETANG.

Teko je shvatiti kako se postiu neobina pokretljivost i brzina za vreme

vebe tokom koje je ovek godinama nepokretan u mraku, ali treba rei da cilj
koji eli da se postigne nema nikakve veze sa fizikim razvojem. Ipak po
naem shvatanju, postoje druge metode koje podrazumevaju
mnogo racionalnije vebe, meu kojima je i produeni brzi hod.

Drugi LUNG-GOM-PA koga sam srela nije mi uopte pruio priliku da ga

gledam dok hoda.

Putovali smo umom, krajem koji su zauzela nomadska tibetanska plemena, na

krajnjem zapadu Seuana. Odjedanput, na jednom zavoju staze Jong-den i ja
koji smo ili peice ispred naeg malog karavana, primetili smo nagog
mukarca koji je oko tela imao gvozdene lance.

Sedeo je na jednoj steni i izgledao tako zadubljen u svoje misli da nas nije uo
kada smo se pribliili. Zaueni, zaustavili smo se, ali vero-vatno je ovoj
udnoj osobi neki znak ukazao na nae prisustvo. On okrenu glavu, opazi nas,
skoi i bri od divokoze projuri kroz cestar i nestade. Neko vreme uli smo
zveket lanaca koji se smanjivao, a zatim je nastala tiina.

To je neki LUNG-GOM-PA rekao mi je Jongden. Ve sam jednog

video. Oni nose lance da bi bili tei, jer je bavljenje LUNG-GOMOM uinilo
njihovo telo tako laganim da rizikuju da lete vazduhom.

Moj trei susret sa jednim LUNG-GOM-PAOM zbio se u kraju Ga, u zemlji

Kam. Covek koji se pojavio imao je prijatan i obian izgled nekog

AROPE, siromanog hodoasnika, koji je nosio torbu na leima. Hiljade

njemu slinih lutaju svim tibetanskim putovima, tako da nismo obratili nikakvu
panju na tog usamljenog lana tog toliko velikog plemena.

Ovi ubogi peaci imaju obiaj da se prikljue bilo kom karavanu trgovaca ili
bilo kojoj grupi imunih putnika koje susreu na putevima i idu sa njima sve
dok ne stignu do cilja svog puta. Hodaju sa poslugom pored tovarne stoke i
ako ona lako natovarena kaska sa konjanicima, ovaj kuka-vac koji za njima
zaostaje ide u njihovom pravcu sve dok im se ne pridrui u njihovom
logoru spremljenom da prenoe. Ovo mu uglavnom ne pada teko. Kada
Tibetanci polaze na dug put, oni ga obavljaju u kratkim etapama, polaze na
put pri izlasku sunca i zaustavljaju se oko podneva da bi njihove ivotinje
mogle da pasu i odmaraju se itavo poslepodne.

Trud koji AROPA ulae time to se uri da dostigne konjanike i to pomae

posluzi nagrauje se svakodnevnom veerom i, s vremena na vre-me, zdelama
aja sa TSAMPOM, to mu se daje kao milostinja.

Prema tom obiaju hodoasnik koga smo sreli pridruio nam se. Od njega sam
saznala da ivi u gompi u Pabongu u kraju Kam i da ide u provinciju Tsang.
Dug put, koji ako sc ide peke i zaustavlja da bi se prosilo po selima moe da
traje tri ili etiri meseca. Tako dugi putevi uopte ne uznemiravaju Tibetance.
Na saputnik je ve proveo nekoliko dana sa nama, kada smo mi, zbog
popravljanja samara, bili spremni da krenemo tek u podne.

Pretpostavljajui da e natovarene mazge stii sa zakanjenjem na drugu stranu

planinskog lanca, otila sam sa svojim usvojenim sinom i jednim slugom na
elo povorke da bih pre nego to padne no pronala travnato mesto pored
nekog potoka gde bismo mogli da se ulogorimo.

Kada gospodar ide ispred prtljaga sluga koji ga prati uvek nosi uz sebe
kuhinjske sudove da bi mogao da pripravi aj i neke namirnice tako da putnik
moe da obeduje a da ne eka dolazak onih koji nose atore i torbe u kojima se
nalazi hrana. I moj sluga nije zaboravio taj koristan obiaj. Piem o ovom
detalju koji je naizgled beznaajan, jer je on bio uzrok koji je doveo do
otkrivanja jednog LUNG-GOM-PA.

Rastojanje koje je trebalo prei da bi se dolo do vrha bilo je mnogo vee

nego to sam pretpostavljala. Shvatila sam da natovarene mazge nikako nee
moi da stignu do vrha planine pre zalaska sunca i nismo mogli ni da
pomislimo da ih pustimo da se po mraku spuste na drugu stranu prevoja. Poto
sam pored jednog potoia otkrila mesto sa puno trave koje bi ivotinjama
omoguilo da se nahrane, zaustavila sam se na njemu.

Ve smo popili aj i sakupljali smo suvu balegu''9 da bismo odravali vatru

kada sam u daljini, ispod nas, ugledala AROPU koji se penjao stazom koja je
vodila do vrha. Uprkos uzbrdici on je napredovao udnom brzinom i kada se
pribliio primetila sam slinost njegovog lakog hoda sa hodom lame LUNG-
GOM-PA koga sam posmatrala nedaleko od Tebgiea.

Kada nas je opazio ovek je ostao neko vreme nepomian i uporno gledao
ispred sebe. Uopte nije bio zadihan ali jc izgledao polunesvestan i
nesposoban da govori ili da se mie. Meutim, malo-pomalo njegov zanos je
nestao i on se vratio u normalno stanje.

Odgovarajui na moja pitanja rekao je da je poeo sa vebanjem LUNG-

GOMA pod nadzorom jednog GOMCENA koji je iveo pored
manastira Pabonga. 3

Poto je njegov uitelj napustio taj kraj eleo je da nastavi svoje uenje u
aluu.

Nije mi nita vie rekao i bio je tuan itave veeri. Sutradan je poverio
Jongdenu da je. ne hotei. iz 'najobinijeg razloga, upao u stanje transa.

Dok je razgovarao sa deacima koji su vodili mazge, postao je nestrpljiv.

Hodali su suvie polako, mislio je dok su se oni vukli po putu mi smo na
rotilju pekli meso koje je doneo sluga koji nas je pratio.

Kada su nam se on i druga trojica pridruili imali su samo toliko vremena da

razapnu ator, da skinu hamove sa konja i da ih nahrane pre nego to padne
mrak. Onda bi bilo suvie kasno da se pripremi veera i trebalo se zadovoljiti
sa nekoliko zela aja sa TSAMPOM.

Ta pomisao je toliko potresla njegov duh da je u njemu izazvala neku vrstu

privienja. On je video vatru, meso na crvenom aru i udubljen u ovu zanosnu
kontemplaciju izgubio je svest o onome to ga okruuje. Gonjen eljom da
sa nama po-deli veeru ubrzao je hod i dok je to radio njegov korak se
automatski uskladio sa ritmom koji je upranjavao za vreme svojih vebi.
Uobiajena sprega tog naina hoda sa mistinom formulom kojoj ga je njegov
uitelj nauio uslovila je njeno izgovaranje. Izgovaranje formule navelo ga
je da uskladi disanje prema propisima a rei formule odredile su ritam i poto
je posle toga usledio trans koncentracija misli na meso je jo uvek trajala i
upravljala tom pojavom.

Uenik se oseao veoma krivim. Pomeanosl niske prodrljivosti, mistinih

reenica i vebe LUNG-GOM izgledale su mu pravo skrnavljenje.

Moj usvojeni sin se nije libio da mi prenese ono to mu je ovaj poverio. To me

je zanimalo i ispitivala sam ARD-JOPU o uvebavanju LUNG--GOMA koje je
obavljao pod kontrolom svoga uitelja. Odbio je da odgovori i eleo je da to
pre-uti, ali sam ipak uspela da dobijem neka obave-tenja koja su potvrdila
ono to sam saznala od drugih.

Njegov uitelj mu je rekao da predveerje i no pogoduju i pomau trkau. On

mu je isto tako naloio da veba uporno gledajui zvczdano nebo.

Pretpostavljam da je uenik, kako je to obiaj u Tibetanaca. obeao da uva

tajnu o onome emu ga je njegov uitelj poduavao i da su mu moja pitanja
smetala.

Treeg dana posle trke kojoj smo neoekivano prisustvovali, kada smo po
svitanju ustali. AR-OPA nije vie bio u atoru mojih slugu. Pobegao je tokom
noi, poto je moda opet pribegavao praktikovanju LUNG-GOMA kako bi
bre iao, ali ovog puta zbog mnogo uzvienijeg cilja nego onog da pojede
dobar komad mesa.

Prema obavetenjima koja sam dobila iz razliitih izvora praktikovanje ove

posebne vrste LUNG-GOMA moe ukratko da se ovako opie:

Prvi korak je, kao i uvek, da se uenje pone usvajanjem inicijative. Posle
toga treba veba-ti vie godina, i to pod vodstvom upuenog uitelja,
mnogobrojne vebe disanja. Samo u sluaju kada uenik dovoljno brzo
napreduje dozvoljava mu se da sam izvodi trke.

Tada uenik dobija novu inicijativu i njegov GURU mu saoptava mistinu

formulu. Uenik koncentrie svoje misli i u sebi ujednaeno ponavlja tu
formulu koja usklauje disanje tokom hodanja i koraci se ujednauju prema
ritmu sa silabima formule.

Trka ne srne da govori, ne srne da misli ni na ta drugo, ne srne da gleda ni

levo ni desno. Treba da upre pogled u neki daleki predmet i nikako ne srne da
dozvoli da mu panju bilo ta odvue.

Kada se dostigne stanje transa, mada se veliki deo svesti gasi. ona ipak ostaje
aktivna u toj mori da trka moe da izbegne prepreke koje mogu da mu se nau
na putu i da odrava pra-vac svog puta. Meutim, ovo se odvija
mehanikim putem i ne zahteva nikakvo razmiljanje osobe koja je u stanju
transa.

iroki pusti prostori, ravno zemljite i sumrak smatraju se povoljnim

uslovima.

Cak i kada se tokom dana prede dug put i kada je osoba umorna, u trans se lako
upada pri zalasku sunca. Onda umor prestaje i putnik moe da prevali velike
razdaljine.
Prvi jutarnji asovi su isto tako povoljni, ali u manjoj meri.

Podne, poetak popodneva, uzane i valovite doline, umoviti predeli, neravno

zemljite su nepovoljni i samo LUNG-GOM-PAI prvog reda sposobni su da
prevaziu nepovoljne okolnosti koje iz toga proizilaze.

Iz ovih objanjenja moemo da zakljuimo da Tibetanci jednolinost predela i

odsustvo naroito upadljivih predmeta u blizini smatraju okolnostima koje
pomau ulaenje u stanje transa. Oigledno je da pusta visoravan manje moe
da odvrati duh od formule i zadihanosti koje izazivaju stene i iprag, reke koje
hue itd. Sto se tie ujednaenosti koraka, na neravnom zemljitu teko
je odravati je.

Ma koliko da je iskustvo koje imam o ovome ogranieno, omoguava mi da

dodam da ako su velika pusta prostranstva mesta na kojima se najlake postie
stanje transa, uma sa visokim pravim drveem, osloboena umske flore,
zarasle ikarom i kroz koju prolazi donekle ravna staza je isto tako pogodna.
Moda je jednolinost predela tome uzrok. 1 pored toga, moja primedba je
samo lino uverenje koje sam stekla u umama Pojila dok sam preduzimala
duga hodanja na povratku u Lasu.

Bilo koja vedra no smatra se dobrom za uve-bavanje poetnika, a naroito

noi obasjane zvez-dama. Uitelji esto savetuju da oi budu uprte u jednu istu
zvezdu: ovo nalikuje stadijumima hipnoze. Priali su mi da se neke novajlije
iznenada zaustavljaju kada vie ne vide zvc.zdu koju su gledali, bilo da se ona
sakrije iza horizonta, bilo da se uzdigne iznad njihove glave, da je zakloni neka
planina ili da njihov put promeni pravac.

Drugi, pak, ne uoavaju njen nestanak jer kad im zvezda nestane iz vidika oni
su ve stvorili njenu subjektivnu sliku i ona ispred njih uporno sjaji.

Neki ljudi koji su posveeni u tajna uenja tvrde da posle dugih godina prakse
dolazi do toga da noge LUNG-GOM-PA. kada preu odreenu razdaljinu,
prestaju da dodiruju zemljite i da klize kroz prostor udnovatom brzinom.

Ovo izgleda tako zbog toga to su neki dostigli veliki stepen lakoe koja je
rezultat vebi dok su bili optereeni lancima.
Ako ostavimo po strani ono to bi moglo da izgleda kao preterivanje, iz mog
vrlo skromnog iskustva a i iz onog to sam ula od lama dostojnih poverenja,
proizilazi da se tada dolazi do stupnja kada se vie ne osea svoje telo. Isto
tako, neka vrsta anestezije umrtvljuje oseanja bola prilikom udaraca o
kamenje i o druge prepreke na koje moe da se naie i tako se satima hoda
neuobiajenom brzinom dok se osea prijatna opijenost tako poznata
automobilistima koji brzo voze.

Tibetanci prave uoljivu razliku izmeu hoda koji dobrovoljno preduzimaju

LUNG-GOM-PAI i hoda koji vre PAWOSI i PAMOSI, opsednuti me-dijumi,
koji ne elei to upadaju u trans i poinju da hodaju bez ikakvog cilja.

Ljudi oboleli od ove udne bolesti se esto sreu na Himalajima. Poznajem

jednu divnu seljanku potpuno zdravog razuma koja se ali da je podlona
krizama te vrste i nikada od njih nije mogla da se izlei. Deava joj se da se
nalazi u kui sa svojim muem i dok obeduju iznenada ustane, izae iz kue i
krene kroz polja neverovat-no brzim hodom. Nita ne moe da je zaustavi.

Ona u vreme kia prelazi nabujale potoke, gazei vodu sve do pojasa. Nita ne
osea i potpuno je nesvesna. Put je uglavnom vodi u oevu kuu.

Onda ona dolazi sebi, shvata ta joj se jo jedanput desilo i plae obuzeta
stranom tugom.

Ljudi iz tog kraja veruju da ovako opsednuti ljudi umiru kada im silom ne
dozvoljavaju da upadnu u stanje transa onda kada osete potrebu za hodanjem.

Ali oni, ponavljam, nemaju nieg zajednikog sa LUNG-GOM-PAIMA.

Najpametnije lame ne negirajui pojave koje se postiu tom vrstom

upranjavanja LUNG-GO-MA, ne pridaju im nikakav znaaj. Njihov
stav povodom ovoga podsea na stav koji se pripisuje Budi u ovoj prii:

Jednog dana dok je Buda putovao sa nekim svojim uenicima sreo je jednog
krajnje mravog jogina, samog u jednoj kolibi usred ume.

Uitelj se zaustavio i raspitao se koliko dugo je asketa iveo na tom mestu

liavajui se svega. Dvadeset i pet godina odgovorio je jogin. I do
kakvog ste rezultata doli posle toliko napora? pitao je ponovo Buda.
Kadar sam da pre-em reku hodajui po vodi izjavio je pustinjak ponosno.
Ah, jadni prijatelju! odgovorio je saaljivo Mudrac. Zar ste zaista
proerdali toliko vremena samo zbog toga, kada je dovoljan samo jedan obol
pa da se reka pree skelom!

Provesti zimu u peini koja se esto nalazi na visini od 4.000 do 5.000 metara,
obuen u tanku haljinu ili ak nag i ne smrznuti se veliki je problem.
Mnogobrojni tibetanski pustinjaci su ga, meutim, razreili i njihova
izdrljivost se objanjava injenicom da oni poznaju nain stimulisanja
unutarnje toplote koja se naziva TUMO.

Re TUMO znai toplota, ali se ne upotrebljava u svakodnevnom govoru da

bi oznaila obi-nu toplotu. To je tehniki naziv iz mistinog re-nika i dejstva
tajanstvene toplote koja se tako zove ne upotrebljavaju se samo kada treba da
znae za-grevanje tela asketa koji su sposobni da tu toplotu stvore.

Posveeni u tajne tibetanskog uenja razlikuju vie vrsta TUMA.

Egzoterini Tumo koji se spontano javlja u nekim ekstazama i postepeno

obavija mistika u neni i topli kaput bogova;

Ezoterini TUMO o kome smo govorili i koji obezbeuje udoban ivot

pustinjaka na snenim planinama;

Mistini TUMO koji je samo u neemu blizak znaenju toplote, jer znai da
se njome na ovom svetu postiu rajska blaenstva.

U tajnom uenju TUMO isto tako znai tihu vatru koja zagreva stvaralaki
fluid i poveava prikrivenu energiju koja je u njemu du tankih kanala TSA sve
do vrha glave, stvarajui ume-sto putenog zadovoljstva duhovna i
intelektualna zadovoljstva.

Sujeverje i udni fizioloki pojmovi povodom ovoga stvorili su udnovate

prie. Usudiu se da ukratko ispriam jednu od njih:

uveni asketa Resungpa, muen eljom da postane uen, napustio jc svog

uitelja Milarepu protiv njegove volje da bi otiao da prouava knjievnost i
filozofiju u Lasi. Zbog njegove neposlunosti stvari su se okrenule protiv njega
bar to se vere tie.

Jedan bogata poeo je da se oduevljava uenjem i maginim moima koje je

ve stekao i na-terao ga je da postane njegov naslednik time to e se oeniti
njegovom jedinom kerkom. Ovo se dogaalo pre reformi Tsong Kape, u
vretne kada su lame mogle da se ene. Mlada devojka koja ni u emu nije
delila miljenje svoga oca u pogledu Res- 4 ungpe, ipak je morala da prihvati
supruga koga joj je otac nametnuo ali mu je ivot zagoravala i jadan mu se
uskoro pokajao to je napustio svoga uitelja i bio privuen bogatstvom.

Njegova blagost nije umanjila eninu ogorenost koja je kulminirala time to

ga je jednog dana ubola noem. I desilo se udo, umesto krvi iz rane je potekla
sperma. Praktikovanjem TUMA, savreno ubeen u ono to mi je priao, lama
mi je rekao da je telo Resungpe bilo potpuno ispunjeno semenom ivota.
Dugujem itaocu da dodam da se jedan drugi lama rugao svom naivnom kolegi
i dao mi je sledee objanjenje: tano je da upranjavanjem nekih vrsta TUMA
organizam moe da se ispuni stvaralakom sposobnou koja omoguava
psihiku kreativnost, ali je to slaba i nevidljiva energija, a nikako materijalna
supstancija.

Ipak je samo mali broj lama, ak i u mistinim sredinama, upuen u sve

kategorije TUMA, dok su divna dejstva TUMA koji zagreva i odrava u ivotu
pustinjake koji provode zimu u snegu visokih prostranstava poznata svim
Tibetancima.

Ovo ne znai da je poznavanje naina pomou koga se proizvodi ta toplota

isto tako raireno; ak naprotiv, taj postupak lame ljubomorno uvaju i ne
proputaju da izjavljuju da obavetenja koja se dobijaju pomou rekla-kazala
ili itanjem knjiga ne mogu da dovedu ni do kakvog stvarnog rezultata. Da bi
se postigao rezultat potrebno je uzimati asove lino kod uitelja koji je sam
ekspert u TUMU.

Stavie, samo oni koji su osposobljeni da se bave treniranjem mogu da se

nadaju da e ubrati plodove. Najvaniji od propisanih uslova su; treba ve biti
vet u praktikovanju razliitih vebi disanja, treba biti sposoban za jaku
koncentraciju koja moe da dovede do transa u kome se misli objektiviziraju i
treba dobiti specijalnu inicijaciju TUMA od lame koji ima mo da je prenese.
Ovoj inicijaciji uvek prethodi dug period iskuenja.

Uinilo mi se da je ovo potrebno, izmeu ostalih razloga, da omogui uitelju

da se uveri da je uenik jake konstitucije. Ma koliko da je moje poverenje u
metodu TUMO, pomalo sumnjam da njome bez opasnosti mogu da se bave
ljudi koji imaju osetljiva plua.

Ne znam da li na moja uporna navaljivanja i elei da skrati taj period

ekanja, potovani lama kome sam dojadila svojim pitanjima, pokuao me se
osloboditi potpuno; jednostavno mi je po-savetovao da odem na neko pasto
mesto, da se okupam u ledenoj reci a zatim da ne briui se i ne oevajui sc
provedem no nepomina, meditirajui. Bio je poetak zime. nadmorska visina
bila je blizu 3.000 metara. Bila sam strahovito ponosna to nisam dobila
kijavicu.

Kasnije sam bila podvrgnuta drugom kupanju, ali ovog puta ne po svojoj elji,
kada sam izgubila tle pod nogama na Mekongu koji sam pregazila, nedaleko od
Rakia, na severu Tibeta. Kada sam se nala na obali moje odelo se za
nekoliko trenutaka zamrzio. . . Nisam imala ime da ga zamenim.

Moe se shvatiti da Tibetanci, esto izloeni neprilikama zbog otre klime,

visoko cene ume-nost koja moe da ih od nje zatiti.

Oni koji su inicirani odriu se odee od vune i nikada se ne pribliavaju vatri.

Poto se neko vreme uvebavaju pod budnim okom svog uitelja, uenici
odlaze na neko udaljeno. potpuno usamljeno i visoko mesto. U Tibetu se naziv
visok upotrebljava samo za mesta koja se nalaze iznad 4.000 metara
nadmorske visine.

Prema uiteljima RESPA5 ne treba nikad izazivati TUMO u unutranjosti neke

kue ili u na-seljima jer vazduh zagaen dimom, mirisi kao i drugi okultni
uzroci smetaju naporima uenika i mogu veoma ozbiljno da nakode zdravlju.

Kada se jedanput smesti na odgovarajue me-sto, budui RESPA ne srne da

via nikoga izuzev svog GURUA koji s vremena na vreme dolazi da se uveri u
njegov napredak ili koga on, ponekad, poseuje u njegovom samostanu.
Novajlija svakog dana treba da veba pre sva-nua i da zavri posebnu vebu
koja se odnosi na TUMO pre izlaska sunca, poto druge vebe treba raditi
posle toga. Tako, mnogo ranije nego to se no zavri, on izlazi iz svoje kolibe
ili peine. Ma koliko da je niska temperatura on mora da bude potpuno nag ili
pak da nosi samo jednu tanku haljinu od pamuka.

Poetnici smeju da sode na paretu ilima ili na dasci.

Oni napredniji sedaju na golo zemljite, kada su na viem stupnju sedaju na

sraeg, led, u zamrznutu vodu itd. .. Veba se praznog stomaka, a svako pie,
naroito toplo, zabranjeni su pre nego to se veba zavri.

Dozvoljena su dva poloaja. Bilo uobiajeni poloaj meditiranja, prekrtenih

nogu, bilo da se se-di na istonjaki nain, kada im je svaka ruka na
odgovarajuem kolenu i kada su im palac, kaiprst i mali prst isprueni, a
srednji prst i prste-njak savijeni ispod dlana.

Razne vebe disanja slue kao uvod. Njihov cilj je da oslobode prolaz
vazduha kroz nozdrve.

Zatim se uz pomo disanja ponos, bes, mrnja, pohlepa, leno.st i glupost

potpuno odbacuju. Blagost svetaca, duh Bude, Pet mudrosti, sve to
je plemenito i dobro na svetu privlai se i koncentri-e pomou disanja.

Kada se sve to prikupi za odreeno vreme, odbacuju se sve obaveze,

razmiljanja i kada se o-vek zadubi u svoju mirnu dubinu, umesto pupka u
svom telu se zamilja lotosov cvet, od zlata u kome se nalazi svetio kao sunce
- ili samo sunce siiab RAM. Iznad njega je silab MA i iz njega izlazi
boginja Dori Nalorma.

Ovi MISTINI SILABI koji se nazivaju se-menje ne treba posmatrati kao

obina ispisana slova koja simbolino predstavljaju razne stvari, ve kao iva
bia koja stoje i imaju sposobnost da se pokreu. Na primer, RAM nije
mistino ime za vatru, ve klica vatre.

Hindusi pripisuju veliki znaaj izgovaranju ovih rei-semenja. Oni veruju

da je njihova mo u zvuku koji je tvorac.
U Tibetu se ovi silabi naroito upotrebljavaju kao shematski oblici elemenata,
boanstava itd. . . Meutim, neki okultisti smatraju da oni mogu da se
upotrebljavaju i u svojstvu SEMENJA. Ali, po njima proces upotrebe ne
sastoji se u tome da se zvuk proizvede kroz njihov izgovor. Radi se o tome da
se treba posluiti sopstvenom slikom sloga. Tako, poto je RAM SEME za
vatru, arobnjak koji je upuen u tu vetinu moe pomou subjektivne slike te
rei da stvori vatru bilo gde i ak da stvori plamen bez pravog goriva.
Takva je, barem, njihova teorija.

Cim se Dori Nalorma zamisli kako izlazi iz sloga MA, treba se poistovetiti
sa njom. Zatim se posmatra slovo A umesto pupka, a slovo HA6 ume-sto vrha
glave.

Laka i duboka nadahnua deluju kao dah i stvaraju vatru koja je bila zapretana
pepelom. Ona postoji u A koji je u obliku majune lopte7. Svako nadahnue
stvara oseanje vazdunog uzdaha koji prodire u stomak na mesto gde se nalazi
pupak i aktivira vatru.

Zatim je svako duboko nadahnue praeno zadravanjem daha ije trajanje

postepeno raste.

Misao i dalje sledi stvaranje vatre koja se penje u venu UMA koja prolazi
sredinom tela.

Tibetanci su preuzeli od Hindusa tri mistine vene koje imaju veliku ulogu u
psihikim veba-ma jogina. Ove takozvane vene, uostalom, uop-te nisu
prave vene koje sadre krv, ve su veoma tanani nervi koji slue kao
provodnici strujama energije. Pored tri glavne vene koje nazivaju ROMA,
UMA i KIANGMA postoje i mnoge druge.

Iskusni mistici smatraju da ta vrsta mree nema nikakvu fiziku osnovu. Po

njima to je slikovita i umiljena predstava struja snage.

Veba podrazumeva deset delova ili etapa koje jedna drugu prate bez prekida.
Subjektivne vizije i senzacije koje ih prate nadovezuju se nizom postepenih
modifikacija. Nadahnua, zadravanje daha i izdisanje se ritmiki nastavljaju i
bez prestanka se ponavlja mistina formula.
Duh mora da bude savreno koncentrisan na viziju vatre i na oseaj toplote
koji ona prua, iskljuujui svaku drugu misao ili mentalnu sliku.

Deset etapa ukratko ovako mogu da se opiu:

1. Centralna vena, UMA zamilja se i subjektivno vidi i debljine je

konca ili vlasi kose. Ispunjena je plamenom koji raste i kroz nju struji vazduh
koji se proizvodi disanjem;

2. Vena poprima debljinu maloga prsta;

3. Postaje debela kao ruka;

4. Ispunjava itavo telo ili je sada telo pre neka vrsta cevi koja sadri jaki
oganj;

5. Telo se vie ne opaa. Vena koja je beskrajno uveana obuhvata itavu

vasionu i NAL-ORPA ulazi u stanje ekstaze u kojoj se osea da je plamen
koji vetar duva meu vruim talasima okeana od vatre.

Poetnici koji jo nemaju oseaj za produene meditacije ulaze u ove etape

bre od izvebanijih uenika koji se zadravaju u svakoj od njih u
kontemplaciji. Meutim, najvetijem od njih potrebno je najmanje sat vremena
da doe do pete etape.

Onda se subjektivne vizije ponavljaju u suprotnom smeru;

6. Oluja se stiava, talasi vatre postaju manji i manje su uzburkani, zapaljeni

okean se suava i upija u telo;

7. Vena je debljine ruke;

8. Debljine je malog prsta;

9. Tanka je kao vlas;

10. Nestaje. Vatra se vie ne osea, isto kao i bilo koji drugi oblici i slike.
Isto tako i misli koje se odnose na bilo ta iezavaju. Duh se zagnjuru-je u
Veliku prazninu u kojoj dvojbenost onoga ko opaa i opaanog predmeta
vie ne postoji.

Ovaj trans je manje-vie dug prema stepenu duhovnog i psihikog razvoja koji
NALORPA postie.

Ova veba, sa ili bez pet poslednjih etapa, moe da se ponavlja vie puta u
toku dana ili u bilo kom trenutku kada nam je hladno, ali veba u pravom
smislu rei obavlja se u jutarnjim asovima.

Milarepa je pribegao TUMOU kada je bio nenadano zatvoren u peini Lai

Kanga (Mont Eve-rest) zbog lavine i bio je primoran da u njoj ostane, bez
dovoljno hrane do idueg prolea.

On je povodom toga napisao stihove koji su poznati u Tibetu. Citiram jedan

deo u slobodnom prevodu:

Poto mi je ivot medu ljudima dodijao Potraih samou u prevojima Lai

Kanga.

Nebo i zemlja se sloie I poslae mi oluju kao glasnika.

Elementi vazduha i zemlje zdruie se,

U tamne oblake koji dooe sa juga,

Zarobie sunce i mesec,

Dunue na zvezdice i uklonie ih sa neba A velike zvezde obavie pokrovom

od magle.

Onda poe da snei bez prestanka devet dana i devet

noi.

Krupne pahulje bile su guste kao vunene niti Silazile su letei kao ptice.

One male bile su veliine graka i kao zrna slaice.

Silazile su okreui se i kovitlajui se.

Veliina snegova prevazilazila je svaki opis.

A tamo visoko prekrivali su ivice gleera.

Sasvim dole umsko drvee bilo je prekriveno sve

do vrhova.

Crna brda bila su bela kao kre.

Led je sjedinjavao jezera nemirnih valova.

A plaviasti potoci bili su prekriveni ledom.

Visine i doline izjednaene bile su kao ravnice. Ljudi zarobljenici u selima.

Domae ivotinje patile su gladne,

A ptice i zveri postile.

Mievi i pacovi prikriveni pod zemljom kao blago.

U to vreme opteg zla,

Sneg, zimski uragan sa jedne i moja laka odea sa druge strane, borili su se
na planini beloj Sneg koji je padao topio se na meni i u potok

pretvarao.

Oluja koja je tucala razbijala se o tanku haljinu od pamuka koju je titila

strana toplota. I tu je mogla da se vidi borba na smrt i ivot.

A poto sam odneo pobedu, dao sam pustinjacima Primer koji pokazuje
veliku mo TU MA.

Milarepa opisuje svoje utiske kao pesnik, ali oni nisu nita izuzetno. Ali sa
tom razlikom svakako znaajnom - da se on naao ne hotei u sne-govima
bez dovoljno namirnica i na loe zatienom mestu a mnogi tibetanski
pustinjaci provode zime u slinim okolnostima koje on u stihovima opisuje.
Nisam toliko uobraena da bih mogla da upo-redim svoje zimske odmore na
planinama Tibeta sa strogim ivotom asketa i Milarepinim kaljenjem,
meutim prizor koji opisuje jako mi je blizak. Cesto i ne daleko od tog
istog Lai Kan-ga mogla sam da ga posmatram iz nekog samostana. Mada
mi ivotne namirnice nisu nedostajale i mada sam imala dovoljno goriva da
zapalim vatru kada sam to htela, mogu da shvatim surovost tog neobinog
ivota. Ali se Lsto tako seam divne samoe, neizrecivog mira kojim je bila
oba-vijena moja peina i verujem da ne treba saalje-vati one koji provode
ivot na takav nain. Mislim da im treba zavideti.

Pored vebe koju sam opisala postoje i neke druge koje isto tako mogu da
izazovu TUMO. Sve su manje-vie sline. Proces se uvek sastoji u tome da se
kombinuju produeno zadravanje daha i ob-jektivizacija zamiljene vatre koji
proistiu iz uve-bavanja autosugestije.

est tajnih uenja kojima je pouavao Na-rota sadravala su jedan deo koji
se odnosi na TUMO.

Evo skraenog dela metode koju je preporuivao:

Treba unuti prekrtenih nogu, a ruke sastaviti ispod butina.

U tom poloaju treba:

1. Okretati stomak tri puta sa desne na levu stranu i tri puta sa leve na desnu.

2. Masirati stomak to je mogue jae.

3. Pokretati telo kako to rade udljivi konji i malo poskoiti prekrtenih

nogu.

Ove tri vebe treba da se ponove tri puta i da se zavre velikim poskokom,
NALORPA treba da skoi to vie moe.

Ne moram da podvuem da nije nita udno to je oveku posle jedne ovakve

vebe toplo. Ova veba je slina vebi HATA JOGE u Hindusa.

Sa vebom se nastavlja na taj nain to se dah zadrava sve dok stomak ne

dobije oblik posude.
Zatim dolazi do objektivizacije slike Dori Nal-orme, kao to je to opisano u
prvoj vebi.

Po jedno sunce zamilja se na svakom dlanu, po jedno na svakom tabanu i jo

jedno ispod pupka.

Trljajui sunca na dlanovima i na nogama stvara se vatra, zatim se dodiruje

sunce koje se na-lai ispod pupka, ono preuzima vatru i ispunjava itavo telo.

Pri svakom izdisaju svet izgleda kao da je sav u vatri.

Veba se zavrava dvadeset i jednim velikim skokom.8

Mada postoji izvesna slinost izmeu objektivnih slika u oba sistema vebi
koje sam ukratko opisala, razlika izmeu njih je ipak velika, jer dok druga
veba podrazumeva veliki broj skokova i pokreta, prva zahteva potpunu
nepominost.

U ovim dvema metodama, kao i u svim drugim u kojima treba postii isti cilj,
udisanje vaz-duha. njegovo zadravanje i izdisanje se vre mehaniki, po redu
propisanom od onih koji su dugo usavravali vebanje TUMA. Oni uopte ne
prekidaju koncentraciju misli na iluziju o vatri, kao ni usredsreeno
ponavljanje mistine formule koje prati kontemplaciju. Bez naprezanja mate
da bi se videlo kako raste jaina vatre, vizija se sama odvija i kao cilj vebe
prijatno oseanje toplote iri se malo-pomalo kroz itavo telo.

Jedna vrsta vebe ponekad odreuje period uvebavanja uenika u TUMU. Po

zimskoj noi, kada mesec ija, oni koji sebe smatraju kadrima da pobedonosno
podnesu iskuenje, odlaze sa svojim uiteljem na obalu neke nezaleene reke.
Ako u tom kraju ne postoji reka, kopa se rupa u ledu. Odabira se no kada
vetar estoko duva. Takve noi nisu retke u Tibetu.

Kandidati, u svojstvu RESPE, sedaju potpuno nagi na zemlju, prekrtenih nogu.

Onda arave umau u ledenu vodu; oni se u njoj zamrznu i postaju ukrueni.
Svaki uenik obavija jedan od njih oko sebe i treba da ga odledi i osui na
svom telu. Cim se arav osui, ponovo ga stavljaju u vodu i kandidat se
ponovo njime obavija. Postupak se nastavlja sve do svanua. Onaj ko uspe
da osui najvei broj arava pobenik je takmienja.

Pria se da neki uspevaju da osue do etrdeset arava tokom jedne noi.

Ovde treba uzeti u obzir preterivanja i voditi rauna o veliini arava koji u
nekim sluajevima mogu da budu mali, gotovo simbolini. Meutim, nema
sumnje da RESPE zaista osue na sebi komade tkanine veliine velikog ala. U
to sam se uverila.

Treba ih osuili barem tri da bi se postalo pravim RESPOM koji je dostojan

da nosi suknju od belog pamuka koja ini razliku izmeu diplomiranih u
umeu TUMA. Barem je takvo bilo prvobitno pravilo, ali nije sigurno da ga
se striktno pridravaju i za naih dana.

Respa je osoba koja se oblai u pamune tkanine i podrazumeva se da nosi

samo jednu odeu od pamuka. Ipak, RESPE koje nose toplu odeu ispod svojih
lakih haljina, nisu retki u Tibetu. Ove varalice su ili pravi obeenjaei koji
hotimice izigravaju budale da bi iz toga izvukli neku korist, ili pak ljudi koji su
zaista uvebavali TUMO, ali je to trajalo kratko vreme da bi iz toga
zaista ponjeli trajne plodove.

Valja rei, postoje askete koje su veoma upuene u TUMO i koji su nad
RESPAMA po tome to se odriu svojih pamunih tkanina i ive potpuno nagi
na usamljenim planinama i to ine bilo u vremenskim razmacima, bilo itavog
ivota.

Tibetanci su veoma ponosni na ove podvige i ne ustruavaju se da se

podsmevaju nagim jogi-nima koje sreu prilikom hodoaa u Indiji.
Oni nikako ne mogu da shvate da je nago ta u ovoj zemlji znak potpunog
odricanja i nikako ne oznaava izuzetnu fiziku izdrljivost.

Kada sam sa jednim prijateljem otila i Gaju9 jedan od onih SUPER-RESPA

koji su se uveba-vali u predelu Kang Tise10 kada je doao u ravnice Indije
sreo je nekog SADUA koji je bio opruen na jednoj asuri, na suncu. Njegovo
lice i njegovo dranje odavali su bezonu tatinu; pustinjak ledenih prostora se
naalio.

Junaino rekao mu je pozivam te da se u toj odei izleava na Obali

jezera Mofanga, sigurno bi imao drugi izraz lica.
Hindus, naravno, nije mogao da razume ta mu je lama rekao na tibetanskom i
mora da se pitao zato su trojica putnika neutivo prasnula u smeh.

Ovo mi je u svojoj starosti ispriao lino pustinjak koga je seanje na tu alu

jo uvek zasme-javalo.

Dakle, da ukratko ponovimo. U poetku vebe pojava uveavanja toplote ili

oseanje toplote traje sve dok se upranjava propisana veba. Cim
koncentracija duha i disajne vebe prestanu, hladnoa poinje da se postepeno
osea. Naprotiv, kod onih koji su bili istrajni u vebanju tokom mnogih godina,
stvaranje toplote, kau, postaje prirodna funkcija koja se sama aktivira kada se
temperatura smanji.

Pored iskuenja koje se sastoji u tome da se sui u ledenu vodu nakvaen

arav, postoje i mnoga druga. Jedno od njih je sedenje na snegu. Koliina
snega koja se istopi pod RESPOM i pravac, manje-vie vidljiv, u kome se on
topi oko njega pokazuju stepen toplote kojom on zrai.

Teko je stvoriti apsolutno tanu predstavu o znaaju upranjavanja TUMA. I

pored ovoga, oni su dokazani. Pustinjaci zaista ive nagi ili u lakoj odei
tokom itave zime, usred snegova na veoma velikim nadmorskim visinama.
Nisam jedina koja ih jc viala. lanovi ekspedicije koji su pokuali da se
popnu na Mont Everest videli su iz daleka neke od ovih pustinjaka. Sto se
mene tie, postigla sam vidljive rezultate za ono malo vremena dok sam
praktikovala TUMO.

Tibetanski mistici su utljivi ljudi; oni meu njima koji prihvate da poduavaju
slue se metodama u kojima se mnogo ne govori. Opis ovih udnovatih metoda
nije predmet ove knjige. Dovoljno je rei da uenici pustinjaka
kontemplativaca viaju svog uitelja retko, u razmacima ija duina zavisi od
stepenovanja napredovanja uenika ili od njegovih duhovnih potreba, o kojima
jedino uitelj odluuje. Ponekad proe vie meseci ili vie godina izmeu
njihovog vienja. Meutim, pored te razdvojenosti, uitelj i uenik, naroito
oni koji su psihiki najsposobniji, imaju specifian nain
komuniciranja izmeu sebe kada to okolnosti zahtevaju.

Telepatija je jedna od grana tajnog uenja Ti-betanaca. Ona kao da u visokim

predelima Zemlje snegova ima ulogu beine telegrafije koja jc odnedavno
uvedena na Zapadu. Ipak, dok su u naim zemljama aparati za transmisiju na
raspolaganju javnosti, tananije slanje poruka pomou vet-ra11 privilegija je
malog broja tibetanskih posve-cenika.

Telepatija nije nepoznata zapadnjacima. Drutva koja se bave psihikim

istraivanjima vie puta ukazala su na telepatske pojave. Meutim, izgleda kao
da se one u veini sluajeva deavaju pukim sluajem i tvorac pojave nije
svestan svog udela u tome.

Sto se tie pokuaja da se telepatske komunikacije izazovu numerno. njihov

rez.ultat nije iz-vestan. jer nisu mogle da se ponavljaju po elji, sa sigurnou
da e uspeti.

Izgleda da je drugaije meu Tibetancima. Oni tvrde da je telepatija nauka

koja moe da se naui kao bilo koja druga. Nju mogu da savladaju oni koji
naue neophodne stvari i koji su sposobni da teoriju prenesu u praksu.

Naznaena su razna sredstva koja mogu da dovedu do sticanja telepatske

vetine; meutim, Ti-betanci posveeni u tajno uenje su sloni da pri-piu
ovaj fenomen veoma jakoj koncentraciji misli koja ide do stanja transa.

Treba primetiti da je tokom prouavanja telepatije na Zapadu pronaen isti

uzrok koji su otkrili i Tibetanci.

Uitelji mistici izjavljuju da onaj ko tei da postane vest u umeu telepatije

mora biti kadar da ima savrenu kontrolu nad svojim duhom, i to tako da moe
da po volji stvara jaku koncentraciju misli na jednu jedinu stvar, od ega
zavisi uspeh ovog fenomena.

Uloga svesnog primaoca koji je uvek spreman da reaguje na tanani titraj

telepatskih talasa, smatra se isto toliko tekom kao i uloga poiljaoca. Pre
svega, onaj ko eli da postane primalac treba da bude u skladu sa onim od
koga oekuje naroite poruke.

Koncentracija misli na samo jedan predmet do tog stepena da svi drugi

predmeti nestanu iz svesnog vidnog polja je osnov duhovnih vebi lamaista. Sa
druge strane, ta veba podrazumeva i one koje tee da se razvije sposobnost
opaanja raznih strujanja tananih sila koje presecaju vasionu u svim pravcima.

Oslanjajui se na ove injenice neki tvrde da je telepatija, kao i TUMO i druge

korisne ali ne i neophodne vetine. sluajan rezultat duhovne ve-be i da je,
prema tome, nepotrebno da se od nje pravi predmet specijalnog prouavanja.

Na ovu stvar drugi gledaju drukije. Oni tvrde da sposobnosti koje se stiu
pomou duhovnih vebi omoguavaju da se telepatija i druga okultna umea
praktikuju: ali oni dodaju da oni koji su nesposobni da dosegnu visok stepen
mistine staze ili koji njoj uopte ne tee, mogu opravdano da se trude da
u.speju u bilo kojoj manje znaajnoj oblasti.

Uitelji mistici se uglavnom slau sa ovim miljenjem i veina njih poduava

svoje uenike telepatiji.

Neki pustinjaci kontemplativci su uspeli da uhvate telepatske poruke svojih

duhovnih voa a da se nisu sistematski podvrgavali vebama. Ova injenica se
smatra za rezultat dejstva dubokog uvaavanja koje joj pridaju. Za jedan
ogranien broj mistika smatra se da su spontano uspeli da alju poruke.

Sto se tie onih koji se bave telepatijom, glavne odrednice njihovog

uvebavanja mogu ovako da se prikau:

Pre svega neophodno je baviti se svim vebama pomou kojih moe da se

izazove trans, koncentracija misli na jednu jedinu stvar i to do identifikacije
subjekta sa objektom.

Isto tako treba uvebavati dodatnu koncentraciju, u stvari isprazniti duh od

svake mentalne aktivnosti, u njemu napravili tiinu i potpuni mir.

Zatim dolazi prepoznavanje i analiza razliitih uticaja koji odreuju iznenadne

i prividno neobjanjive psihike ili fizike senzacije, naroita stanja duha:
radost, melanholiju. strah, kao i iznenadna seanja na osobe, stvari ili
dogaaje koji kao da nisu ni u kakvoj vezi sa sadanjim mislima ili postupcima
onoga u ijoj se svesti pojavljuju.

Poto se uenik tokom nekoliko godina uve-bava na ovaj nain prima se da

meditira sa svojim uiteljom.
Tada se obojica zatvaraju u tihu i jedva os-vetljenu sobu i koncentriu svoje
misli na isti predmet. Pri kraju vebe uenik upoznaje lamu sa fazama svoje
meditacije, raznim mislima, senzacijama ili subjektivnim percepcijama koje su
se pojavile za vreme vebe. Ovi detalji uporeuju se sa detaljima koji su
karakteristini za meditaciju uitelja, belee se slinosti i razlike.

Zatim, ne znajui koji je predmet kontemplacije izabrao njegov uitelj, trudei

se da sprei raanje misli u svom duhu, stvarajui prazninu u njemu, novajlija
prati neoekivano stvaranje misli, oseanja, percepcija koje kao da ne
proizilaze ni iz kakve njegove line preokupacije ili pojmova. Misli i slike
koje su se pojavile za vreme vebe ponovo se poveravaju lami koji ih
uporeuje sa onima koje je mentalno- sugerisao svom ueniku.

Sada e uitelj dati precizna zaduenja svome ueniku, dok e ga on paljivo

sluati na maloj udaljenosti od njega. Ako su zaduenja shvaena novajlija e
to pokazati bilo odgovarajui na ono to mu je reeno, bilo izvravajui ono
to mu je nareeno da uini. Veba se tako nastavlja dok se razdaljina izmeu
uitelja i njegovog uenika postepeno poveava. Polo su najpre sedeli u
istoj sobi, sada e se nalaziti u razliitim sobama iste zgrade ili e sc pak
novajlija vratiti u svoju kolibu ili svoju peinu, a kasnije e otii na nekoliko
kilometara dalje od laminog boravita.

U Tibetu misle da su upueni mistici kadri da itaju tue misli kad god to
zaele. Uitelju, za koga se smatra da poseduje takvu mo, normalno je da
uenici ne mogu da sc vebaju i na taj nain da mu alju telepatske poruke. On
bi znao za njihove namere ak pre nego to bi oni naumili da se priberu kako
bi zapoeli svoj opit.

Bilo da je miljenje koje imaju o lami tano ili neistinito ono primorava lamu
na naziv DUB-EN (ili mudri arobnjak) i on mora da se ponaa kao da
stvarno poseduje mo koju mu pripisuju. Iz tog razloga njegovi uenici poinju
vebu time to samo izmeu sebe izmenjuju telepatske poruke.

Dvojica ili vie novajlija se udruuju da bi ve-bali ovu vebu pod nadzorom
njihovog lame i ona je umnogome slina onoj koja je upravo opisana.

Napredniji poetnici dokazuju svoj napredak time to alju neoekivane

telepatske poruke van svake predviene vebe i u trenutku kada je primalac
kome alju poruku verovatno zauzet i uopte ne misli o tome da primi poruku.

Oni isto tako pokuavaju da nametnu misli i dela osobama sa kojima nikada
nisu vebali. Neki se trude da nametnu ivotinjama odreeno ponaanje.

Ovim vebama posveuju se itave godine a postoje i druge koje tee istom
cilju. Nemogue je zakljuiti koliko njih koji upranjavaju ove teke vebe
postiu stvarne rezultate. Bila bi, uostalom, greka da se ovaj sistem okultnih
vebi zamilja kao neka kola koju poseuju mnogobrojni uenici, kao to su
koledi velikih manastira. Ovo nikako nije to. U nekoj usamljenoj dolini moe
da se sretne pet ili est uenika koji su se trenutno okupili oko boravita
jednog pustinjaka, to se ret-ko deava. Neto dalje, u drugoj planinskoj
dolini, mogu se sresti trojica ili etvorica novajlija ije se primitivne kolibe
nalaze na kilometar ili dva od samostana njihovog uitelja. Kroz ovo se moe
shvatiti da razne psihike vebe obavlja mali broj osoba i svi oni se nikako ne
nalaze na istom mestu.

Ma kakve rezultate da uenik postigne iz sistematine pripreme za uvebavanje

telepatije, najpotovaniji od mistinih uitelja su daleko od toga da ga
ohrabruju. Sve napore koji se ine da bi se dostigle natprirodne moi oni
smatraju deijim igrama bez ikakvog znaaja.

Dokazano je da ovi veliki kontemplativci mogu da po svojoj volji telepatski

komuniciraju sa svojim uenicima, a neki kau ak i sa bilo kojim ivim
biima; ali kao to je u vie navrata reeno, njihova telepatska mo se smatra
prateom pojavom njihovog dubokog poznavanja psihikih moi i njihovom
duhovnom savrenstvu.

Kada pomou prosvetljenja, koje je rezultat ovih duhovnih istraivanja, osoba

prestane da sebe i drugoga smatra celinama koje su potpuno razliite i
liene mogunosti kontakta, tvrdi se da telepatija onda nije teka. Koliki je
udeo istine ili samo udeo mate u ovim teorijama, mislim da je mudrije da o
tome ne raspravljam.

Seam se duhovitog odgovora jednog lame iz Trailumpa kome sam priala da

neki FILINGI12 veruju u mogunost komunikacije sa duhovima umrlih, ak i sa
nekim tibetanskim uiteljima misticima. A ti su ljudi osvojili Indiju! povikao
je, zbunjen naivnou tih sumnjivih Engleza.
Iz posmatranja koja sam vrila za vreme nekoliko godina moe da se zakljui
da telepatske transmisije, kao uostalom svi ostali psihiki fenomeni, za svoje
ostvarenje imaju veoma pogodnu sredinu u Tibetu. Koji su, upravo, uslovi koji
im pogoduju? Bilo bi smelo odgovoriti na ovo pitanje kategoriki kada nam je
i sama priroda psihikih fenomena veoma zagonetna.

Moda treba da se uzmu u obzir izvesni fiziki uticaji velike nadmorske visine
zemljita. Moda isto tako i velika tiina koja obavija itavu zemlju: ta
izvanredna tiina o kojoj bih rekla ako mogu da upotrebim ovaj udan
izraz da se UJE iznad najbunijih brzaka. Isto je tako mogue da je pojava
psihikih sila, podstaknuta odsustvom velikih ljudskih naselja, iji stanovnici
stvaraju mnogobrojne vrtloge psihike energije koji razaraju tanane talase
kojima se verovatno duguju fenomeni.

Ma ta da su tome uzroci, eljene ili neeljene telepatske transmisije izgleda

da nisu retke u Tibetu.

to se toga tie sigurna sam da sam dobijala telepatske poruke od lama sa

kojima sam bila u vezi. A ak je mogue da je broj tih poruka bio vei nego to
to ja mogu da zamislim. Ipak, zapamtila sam kao vaan podatak mali broj
sluajeva kada mi je, nekoliko dana ili nekoliko mese-ci posle dobijene
transmisije, lama koji ju je odaslao lino doao da se zainteresuje za svoj
rezultat.

Pored komunikacija koje su u vezi sa subjektima duhovnog reda. koje se

pripisuju ne ba telepatskoj transmisiji ve izvesnoj podudarnosti ideja
uitelja i njegovog uenika, mogu da ispriam dva potpuno razliita sluaja.

Jedan se dogodio u dolini reke enin, za vreme mog putovanja u Lasu. Lama,
tvorac onoga to mi je izgledalo da moe da se svrsta u telepatski fenomen
posebne vrste, pripadao je manastiru Ceu dzongu.

Jongden i ja proveli smo no napolju, u jednoj jami koju su stvorile voe

mnogobrojnih kinih sezona, koja je tada bila suva i zaleena. Zbog nedostatka
goriva da bismo spravili aj sa maslacem koji smo obino uzimali za doruak,
otili smo u nau uobiajenu etnju gladni. Oko podneva opazili smo pored
puta jednog lamu koji je ulivao potovanje kako sedi na jastuetu za sedlo13 14
i zavrava svoj obrok. Pored njega nalazila su se trojica mladih svetenika
otmenog izraza lica, koji su prc liili na uenike koji prate svog uitelja
nego na obine sluge. Oko ove grupe, etiri vezana konja pokuavali su da
pasu retke vlati sasuene trave.

Putnici su doneli naramak drva i upalili vatru, ajnik se puio na uarenom

pepelu.

Kao to je to obiaj kod hodoasnika prosjaka veoma smo utivo pozdravili

lamu. Verovatno da se elja koju je u nama probudio ajnik koji smo ugledali
videla na naem licu. Lama je promrmljao: Nuingdje81 i glasno nas pozvao
da sednemo i prinesemo nae zdele kako bismo dobili aj i TSAMPU.

Jedan od mladih TRAPA sipao je ostatak aja u nae zdele, stavio je malu
vreu TSAMPE pored nas i otiao da pomogne svojim drugovima da osedlaju
i natovare ivotinje za polazak. Tada se jedan od konja iznenada uznemiri i
pobegao. To je obian dogaaj: jedan od svetenika uzeo je ue i poao u
potragu za ivotinjom.

Lama uopte nije bio priljiv, pratio je pogledom. bez rei, konja koji je
poskakivao kroz ogo-lela polja. Mi smo utke nastavili da jedemo. Dok sam
gledala oko sebe opazila sam drvenu iniju u kojoj se nalazilo kiselo mleko.
Smatrala sam da ga je lama dobio na imanju koje se nalazilo nedaleko od puta.
apnula sam Jongdenu na uvo:

Kada lama bude otiao ii emo da prosimo kiselo mleko na imanju.

Govorila sam veoma tiho, meutim izgledalo je da je lama uhvatio smisao

mojih rei. Dugo me je strogo posmatrao, i ponovio SOTTO VOE: Nu-
ingdje!- a zatim okrenuo glavu.

Konj nije odjurio daleko ali izgledalo je kao da eli da se igra. TRAPA mu se
s mukom pribliio. Na kraju, konj je dopustio da mu namaknu ue oko vrata i
krotko poao za mladim svete-nikom.

Lama je jo uvek nepomino sedeo upirui pogled u oveka koji je iao ka

nama. Iznenada, sve-tenik se zaustavio, ostao nekoliko trenutaka na mes-tu
pun panje, zatim je odveo ivotinju do jedne stene i tu je privezao. Onda se
vratio i poto je napustio glavnu stazu uputio se ka imanju. Neto kasnije
videla sam ga kako dolazi do konja nosei neto to nisam mogla da
pogodim ta je.

Kada se naao pored nas to neto bila je drvena inija puna kiselog mleka.
On je nije stavio ispred svog uitelja, ve ju je drao u ruci ispitujui lamu
pogledom kao da je eleo da kae: Da li je ovo to to ste traili? Sta da sad
uradim sa ovom inijom?

Na njegova nema pitanja lama je potvrdno klimnuo glavom nalaui TRAPI da

mi da kiselo mleko.

Drugi dogaaj koji u ispripovedati nije se desio u Tibetu u pravom smislu te

rei, ve u pograninom podruju koje je deo kineskih provincija Kansu i
Seuan.

Na ivici ogromne ume koja se prua izmeu Tangana i prevoja Kunka, est
putnika prikljuilo se mojoj maloj grupi. Ovaj predeo poznat je po drskim
tibetanskim lopovima i oni koji treba da ga preu trae priliku da stvore to je
mogue brojniju i naoruaniju grupu.

Pet novih putnika bili su kineski trgovci, a esti je bio NGAGSPA BONPO:
pravi din ija je duga kosa, obavijena crvenom tkaninom, sainjavala
ogroman turban.

Uvek u traganju za obavctcnjima o verskim obiajima i uenju pozvala sam

usamljenog putnika da sa mnom doli obroke, nadajui se da u ga navesti da
pria o stvarima koje su me zanimale. Tako sam saznala da se vraa svome
uitelju, jednom arobnjaku bonpo koji je obavljao veliki DUB-TOB (magini
obred) na jednoj okolnoj planini. Cilj obreda bio je da podjarmi jednog
demona koji se uzjogunio i nanosi zlo jednom malom plemenu iz tog kraja.

Posle brojnih diplomatskih uvoda izrazila sam elju da posetim arobnjaka,

ali njegov uenik je odmah izjavio da je to nemogue. Njegovog uitelja ne
smeju nikako da ometaju mesec dana dok traje svetkovina obreda.

Shvatila sam da je izlino insistirati, ali sam napravila plan da poem za

Ngagspom kada se po prelasku prevoja bude odvojio od nas. Kada tako
iznenada budem stigla kod arobnjaka, moda u moi da bacim pogled na
njegov magini krug i njegove ostale obredne ini.

Poto mi se plan uinio izvodljivim naloila sam svojim slugama da

NGAGSPU ne isputaju iz vida, kako nas ne bi kriom napustio.

Verovatno da su sluge suvie glasno razgovarale o onome to sam zamislila.

Ngagspa je saznao za lukavi potez kojim bih povreila njegovog GURUA i
obavestio me je da bi to bilo beskorisno initi.

Odgovorila sam da nisam imala nikakvu lou nameru i da sam jednostavno

elela da prijateljski porazgovaram sa arobnjakom kako bih se obrazovala.
Naredila sam svojim ljudima da jo paljivije motre na naeg druga sa
putovanja.

On je jasno shvatio da je postao zarobljenik, a kako je shvatio i da mu se nita

loe nee dogoditi a da ga dobro hranimo to Tibctanci visoko eene on
jc dobroduno prihvatio svoj poloaj.

Ne bojte se da u vam umai rekao mi je moete narediti da me veu,

ako je to vaa elja. Nije mi potrebno da stignem pre vas kako bih obavestio
svog uitelja o vaem dolasku. On je to ve saznao. GNAIS I.OUNG GI TENG
LA LEN TANG TSAR (ve sam mu velrom poslao poruku).

NGAGSPE se rado razmeu i hvale da poseduju mnoge izvanredne moi iako

da nisam obratila veu panju na njegove rei nego to sam to obino inila
kada su bila u pitanju njegova sabraa u crnoj magiji.

Ovog puta, ipak, nisam bila u pravu.

Poto smo preli preko prevoja, uli smo u pre-deo kojim je pasla stoka. Na
ovim prostranim visoravnima, koje nisu pruale nikakvu mogunost za busiju,
vie nismo morali da se toliko plaimo razbojnika.

Kineski trgovci koji, dok smo bili u umi, ni danju ni nou nisu naputali moje
ljude ni za pedalj, ohrabrili su se i poeli da se udaljavaju gonei svoje
mazge. Jo uvek sam nameravala da idem za NGAGSPOM koji se udaljio sa
druma kada pet-est konjanika izbi iz jedne udoline i krenu svom brzinom ka
nama.

Kada su stigli do mene sjahali su, pozdravili me i ponudili mi KAD AGE15 i

nekoliko pareta maslaca. Kada su ova ispoljavanja utivosti privedena kraju,
jedan stariji ovek mi je rekao da ih je veliki arobnjak bonpo poslao da me
zamole da odustanem od namere da doem njemu. On ne srae da vidi nikoga i
niko, izuzev jednog njegovog posveenog uenika, ne srne da se priblii mestu
na kome je stvorio svoj magini krug.

Morala sam da se odreknem svog plana. Izgledalo je da je NGAGSPA zaista

obavestio svog uitelja poslavi mu poruku vetrom.

Biti uporan, nije vodilo niemu. Ako bi, upr-kos dokaza koji mi je uenik dao
o njegovim tako retkim sposobnostima, jo uvek sumnjala da je okultna mo
njegovog uitelja dovoljna da me spre-i da stignem do njega, nisam mogla da
zanemarim postojanje snanih naoruanih brana koji su me okruivali.
Pokazali su se puni potovanja i svakako da nisu imali nikakvo neprijateljsko
oseanje prema meni. ali je njihovo ponaanje moglo da se promeni ako bi
moja tvrdoglavost mogla da ugrozi uspeh obreda koji se ticao itavog njihovog
plemena.

Dakle, dala sam .jedan KADAG i neto novca NGAGSPI kao poklon
njegovom uitelju. estitala sam Tibetandma na srenoj okolnosti to se
medu njima nalazi arobnjak prvoga reda i onda smo se prijateljski oprostili.

Isto tako, izgleda da u Tibetu postoji i vizuelna telepatija. Ako je verovati

priama proslavljenih lama onako kako ih priaju Tibetanci u njima emo

pronai veliki broj primera, fenomena te vrste. Ali, u tim tradicionalnim

biografijama stvarnost i fikcija su toliko izmeane da se u oveku stvara
pre sumnja nego vera u ove nenormalne dogaaje o kojima se u njima pria.

Meutim, i za naih dana postoje ljudi koji tvrde da su imali vizije koje su
prenoene nekom vrstom telepatskog procesa.

One su u potpunosti razlikuju od snova. Ponekad se vizija pojavi za vreme

meditiranja, ali ponekad i kad je onaj koji je opaa okupljen bilo im drugim.
Jedan lama TS1PA (matematiar-astrolog) mi je priao da je jednog dana dok
je obedovao video jednog GIUD lamu (diplomiranog u koli za magijske
obrede) svojih prijatelja koga nije video ve nekoliko godina. Ovaj lama
stajao je na vratima svoje kue sa jednim mladim TRAPOM na ijim se
leima nalazila torba i koji kao da se spremao da krene na put. Mladi se
bacio niice pred lamom da bi se oprostio i ovaj mu je neto rekao smeei se
i pokazao mu prstom pravac put seve-ra. TRAPA se onda okrenuo na tu stranu i
ponovo se bacio niice tri puta. Kada se pridigao, prebacio je preko ramena
svoj ZEN koji je kliznuo za vreme njegovih klanjanja i TSIPA je opazio da
je jedan kraj kaputa poderan. Onda je vizija nestala.

Nekoliko nedelja kasnije stigao je isti taj mladi koga je poslao GIUD lama i
izrazio elju da ga njegov prijatelj poui raznim astrolokim proraunima.

TRAPA je priao da mu je, u trenutku kada je naputao svog lamu, poto se

niice bacio pred njim, ovaj rekao: Poto sada odlazite novom uitelju
trebalo bi da i njega pozdravite i on mu je prstom oznaio put severa, poto
se boravite TSIPE nalazilo u tom pravcu.

TSIPA je tada ugledao na ENU svoga uenika iroku poderotinu koju je

opazio u svojoj viziji.

Pitala sam da li je GIUD lama imao nameru da svom prijatelju saopti da mu

alje uenika, ali TSIPA nije mogao da mi odgovori. L'ogaaj je
bio skoranjeg datuma i <>d tada kada se zbio nije imao priliku da razgovara
sa svojim prijateljem.

Treba da kaem da Tibetanei, uglavnom, pokazuju veoma malu elju da se

bave ispitivanjem nekog psihikog fenomena i to njihovo dranje nije i
najmanja prepreka koju istraiva susree kod njih u tom pogledu. Psihike
fenomene u Tibetu smatraju za dogaaje, svakako ne lako opte, ali i ne tako
znaajne da mogu kod onih koji su njihovi oevici ili oni koji o lome sluaju,
da pobude veliku elju da ih ispituju na kritiki nain. U stvari, oni u njihovom
duhu ne podstiu kao u duhu Zapadnjaka, izgraena znaenja koja se tiu
prirodnih zakona i onoga to je MOGUE i to je NEMOGUE.

Veina Tibetanaca obrazovanih i onih koji to nisu preutno prihvata da

je sve mogue za onoga ko sa time zna da se uhvati ukotac i, prema tome,
uda iji su oni svedoci u njima bude samo oseanje divljenja za sposobnog
oveka koji je kadar da ih stvara.

ESTO POGLAVLJE

MISTINE TEORIJE I DUHOVNE VEBE

Uopte uzevi tibetanski svet vernika deli se na dve velike grupe. Prva se
sastoji od onih koji bavljenje moralnim principima i manastirskim
pravilima smatraju nainom spasa: druga obuhvata sve one koji vie vole
intelektualnu metodu, oslobaajui onoga ko je sledi svih zakonu, ma kakvi oni
bili.

Iz ovoga sledi da neprobojni zid odvaja pripadnike ova dva sistema. Retki su
svetenici koji pripadaju prvom sistemu koji ne priznaju da ivot pun vrlina i
potovanje manastirskih pravila, koja su u velikom broju sluajeva izvanredna
i neophodna onakva kakva su, je u stvari samo jednostavna priprema za
uzvieniji put. Sto se tie pristalica drugog sistema oni svi. bez izuzetka
potpuno veruju u blagotvorna dejstva strogog potovanja moralnih zakona, kao
i onih koje su propisali lanovi svetenikog reda. Stavie, svi se slau u
izjavama da je prva od ove dve metode preporuljivima za veinu. Cistota u
vladanju, dobra dela a naroito milosre nepridavanje vanosti
materijalnim dobrima, duhovni mir ka kome manastirski ivot tei da usmeri
svetenika. treba da ga polako ali sigurno vode ka prosvetljenju koje je spas.

Druga metoda, ona koju nazivaju direktan put, smatra se retkom i na viem
nivou. To je kao kada bi. kau uitelji koji je pouavaju, ume.sto da

se ide stazom koja krui oko planine i polako se penje ka njenom vrhu, teili
da dostignemo taj vrh idui pravom linijom, jedva preskaui stene i prelazei
preko provalija na zategnutom konopcu iznad njih. Samo akrobala van
kategorije, obdaren izuzetnom snagom i otporan na vrtoglavice, moe da se
nada da izvri ovaj sportski podvig. I oni najsposobniji mogu da podlegnu
iznenadnoj slabosti i onda je to pad, strano stropotavanje u kome nabeeni
planinar lomi kosti. Pod tom slikom Tibe-tanci podrazumevaju straan duhovni
pad koji vodi do najgorih vrsta perverzije i lutanja i koji bie vodi u demonsku
sudbinu.

Takvo je uenje ovih dveju kola kako ga objanjavaju obrazovani ljudi i

mistici. Ali ueni ljudi i mislioci su u Tibetu, kao i drugde, u potpunoj manjini
i dok meu pristalicama pravila moe da se sretne veliki broj osobu koji
ivotare po manastirima, pod parolom potpune slobode skriva se mnotvo
ljudi koji ne tee nikakvom vrhu ali kojima se mora priznati da su vrlo
zanimljivi. itava lestvica vraa, proroka, dozivaa duhova, okultista i
arobnjaka, jadnika u poredenju sa onima koji zauzimaju najvie drutvene
poloaje, mogu da se sretnu meu njima i nita tako nije zanimljivo
kao originalna tumaenja koja se tiu potpunog oslobaanja a stvaraju se u
ovim udnim mozgovima.

Zvanino svetenstvo, u stvari svetenici sekte Gelug'-pa, koji se obino

nazivaju utim kapama, iji je osniva Tsong Kapa, izjasnili su se za metodu
pravila.

to se tie legalne ili polulegalne sekte crvenih kapa, veina redovnih

svetenika koji pripadaju manastirima naroito manastirima Sakia-pa i
Kagiu-pa isto lako i dan-danas daju prednost putu obazrivog posmatranja.
Nije uvek bilo tako jer su osnivai Kagiu-pa: lama Marpa, a naroito slavan
poela-asketa Milarepa bili u potpunosti pristalice direktnog puta.

to se tie Sakia-pa, koji su se prvi put pojavili nekako u isto vreme, bili su od
samog poetka mudraci i okultne nauke bile su naroito negovane u njihovim
manastirima. One su to jo uvek, ali im je za sada veliki konkurent
filozofija meu svetenikom elitom.

Ipak, prave pristalice direktnog puta susreu se naroito van manastira. To

su oni koji nastanjuju TSAM KANGES3 i ive kao pustinjaci po pustinjama i
visokim snenim predelima.

Motivi koji podstiu ove ljude koji se posveuju ovoj poznatoj opasnoj stazi
su razliiti:

Neki se nadaju da tu pronau odgovor na filozofske probleme koje, po

njihovom nahoenju, knjige loe ili nepotpuno reavaju. Drugi sanjaju o
maginim moima. Nekolicina njih predosea da pored svih uenja postoji
potpunije znanje, da druge vidove postojanja moe da otkrije onaj koji je svoje
perceptivne organe vie usavrio nego to su to naa obina ula i oni se trude
da to postignu. Postoje oni koji su shvatili da su sva dobra dela na svetu
nemona da ih oslobode svetskih okova i njihovog ja i trae tajnu u nirvani.

I na kraju, mali broj znatieljnih, poluskepti-ka, tera elja da eksperimentnu

ta moe da bude istinito u neobinim priama koje se tiho pri-povedaju
povodom nekih fenomena koje su izvodile velike NAI.ORPE.

Svi ovi koji tee ciljevima koji su esto neodreeni su, veinom, pripadnici
svetenikog reda. Ovo svojstvo, meutim, nije neophodno. Manastirski in
malo ili nita ne znai kod pripadnika mistinog uenja: za njih jedino
inicijacije imaju vrednost.

Postoji znaajna razlika izmeu obinog svetenika i onoga koji tei inicijaciji.
Prvi, koga u manastir dovode roditelji kada -napuni osam ili deset godina, u
njemu esto ostaje pre iz navike nego iz stvarne elje. Drugi je ve preao
dvadesetu godinu i ide za svojim linim oseanjem, nezadovoljan obinim
manastirskim ivotom, on trai da bude primljen kao uenik nekog uitelja
mistinog puta. Ovi razliiti poeci ostavljaju vidljiv trag na ponaanja ova
dva tipa tibetanskih svetenika.

Izbor duhovnog voe. GURUA kako kau Hindusi, je veoma ozbiljna stvar jer
od tog izbora zavisi pravac koji e poprimiti ivot mladog oveka koji tei
tajnom uenju. Neki su. zato to su zaku-cali na vrata koja je trebalo da
zaobiu, bili uvueni u doivljaje o kojima nisu ni sanjali.

Ako se mladi svetenik zadovolji time da krene duhovnim pulem nekog lame
koji stanuje u manastiru ili ivi u nekom malo udaljenom boravitu, a koji nije
ni pustinjak niti ekstremni pripadnik direktnog puta-, njegov novicijat vero-
vatno da uople nee biti tragian.

Za manje-vie dui vremenski period iskuenja njegov uitelj e oproba vati

tof od kojeg je nainjen. Dogaa se da se on kasnije zadovolji time to mu
objanjava neke filozofske knjige, tumai mu znaenje nekih simbolinih
dijagrama (KIIOLKORA) i poduava ga metodinom meditira-nju koje mu
slui kao osnova.

Ako ga lama smatra kadrim da vie napreduje. oznaie mu program duhovnog

razvoja. Tibe-tanci ga oznaavaju sa tri rei koje predstavljaju etape:

TAVA: gledati, prouavati;

GOMPA: razmiljati, meditirati;

ClEPA: savrenstvo i plod dve ranije vebc.

Drugo, manje uobiajeno oznaavanje, ponavlja istu ideju neto drugaijim

recima;

TENE: istraivati znaenje, smisao postojanja stvari;

LAB; ispitivati stvari do najmanjih sitnica;

GOM: razmiljati, meditirati nad onim to se otkrilo;

TOGS. razumeti.

Da bi njegov uenik mogao u potpunom miru da se prepusti meditiranju i

drugim vebama koje ovaj program sadri, gotovo je izvesno da e mu lama
narediti da se zatvori u tsamu.

Kako u religioznom ivotu Tibetanaca ova ve-ba ima vanu ulogu, neophodno
je navesti nekoliko detalja. Pre svega treba naznaiti da mnogi ljudi
pribegavaju ovakvoj vrsti povlaenja iz razloga koji su mnogo manje
intelektualne prirode od onih koje sam gore navela. O tome e moi da se
izvede zakljuak posle ovoga to sledi:

Re TSAM znai ograda, granica, razdvajaju-a linija. U religioznom smislu

TSAM znai odvojiti se, okruiti se ogradom koja ne srne da se pree. Ova
ograda je razliite prirode. Kada se radi o velikim misticima, za nju se smatra
da je isto psihike prirode znai bez ikakve potrebe da se oko njih podie
neka prepreka materijalne prirode.

Postoje razliite vrste TSAMA, a svaka od njih sadri izvestan broj nijansi.
Poevi od najblaeg stupnja udaljavanja od svetu ka najstroijem, moemo
naii na sledee oblike:

Neki lama, ili ak i neki poboan svetovni ovek, zatvara se u svoju sobu ili u
svoj privatni stan. On uopte ne izlazi ili izlazi jedino da obavi neki religiozni
in na primer da jedanput ili vie puta obie neku zgradu za molitvu.

Prema pravilu koje je prihvatio TSAMPI je doputeno da kratko porazgovara

sa lanovima svoje porodice (ako je svelovno lice ili oenjeni lama), sa
svojom poslugom ili retkim posetiocima kojima se pokazuje i koje ima pravo
da ga vidi.

Ili, pak, on srne da via samo osobe koje mu slue i kada primi posetioca ovaj
je van odaje u kojoj se nalazi TSAM-PA i sa njim razgovara kroz zavesu, bez
mogunosti da ga vidi i da bude vien.

Idui ka stroijem obliku povlaenja iz sveta, nailazimo na TSAM-PU koji

via samo osobu koja mu slui. To je onaj koji uopte ne govori i pi-zivaju se
RITE. Kada sc malo krui po Tibetu van poseenih puteva, esto se mogu
otkriti male kolonije RITEA-PA, iji se majuni stanovi koncen-triu u umama
ili se naslanjaju na stenovite pre-voje. RITE se nikada ne gradi u dolini, uvek
se postavlja visoko, na ivicama planina i izbor mes-ta podlee posebnim
pravilima. Dva tibetanska stiha ukazuju na glavne linije poloaja koji on
treba da zauzima:

Gyab rii tag Dune rii tso

(Iza, planinska stena: ispred, planinsko jezero.)

Ovo znai da on leima treba da se naslanja na planinski nagib i da dominira

nad jezerom ili bar nad nekim renim tokom. Ovome odgovara da usamljenik,
isto tako, iz samostana moe slobodno da posmatra izlazak i zalazak sunca. I
ostala pravila treba posmatrati prema cilju koji pustinjak treba da postigne.

RITEI koji sainjavaju grupe izvesnog broja asketskih stanova nastanjeni su

svetenicima koji se preputaju kontemplaciji ili koji upranjavaju duhovnu
vebu koja zahteva jo vei mir nego to je onaj u manastirima. Cesto se ovi
svetenici ne izoluju potpuno od sveta. Oni odlaze da zahvataju vodu sa izvora
ili iz najblieg potoka, skupljaju drva i druga goriva, etaju oko samostana ili
se-de napolju da bi meditirali. Na nekim mestima vlada takav mir da im nije
potrebno da se zatvaraju.

Svi RITE-PAI ni iz daleka nisu pristalice direktnog puta ali su gotovo svi na
nekom stupnju mistici ili okultisti. Meutim, meu njima se mogu sresti neki
obrazovani ljudi koji su se povukli u samou da itaju, ue ili piu knjigu.

to se tie ubeenih NALORPA, onih koji osvajaju strme nagibe direktnog

puta ili se die na vrhovima tibetanskog misticizma, oni se nikada ne grupiu,
ive u peinama koje su uglavnom ureene kao stanov-i i teko im je prii: i
naj-divljije prostranstvo jedva moe da zadovolji njihovu e za samoom.

Misao koja vai na Zapadu je da ovek ne moe da se navikne na potpuno

povlaenje iz sveta i na potpunu samou jer se one, kada suvie dugo traju,
zavravaju ozbiljnim psihikim poremeajima koji vode u tupost ili ludilo.

Ovo miljenje se verovatno zasniva na prouavanju dejstva duge usamljenosti

na izvesne kategorije ljudi, uvara svetionika, brodolomnika ili putnika koji su
zalutali u puste krajeve, zatvorenika koji su bili u samicama itd. Ipak,
zakljuci koji su doneti o njima ne mogu nikako da se pri-mene na tibetanske
pustinjake. Oni iz svoje dobrovoljne samoe izlaze savreno zdravi duhom.
Moe se raspravljati o prihvatljivosti teorija koje su rezultat njihovih dugih
meditacija, ali je nemogue ne priznati im lucidnost.

Ova injenica, uostalom, nije nimalo udna. Ovi ljudi su pripremljeni na

samou. Pre nego to se zatvore u svoj TSAM-KANG ili pre nego to krenu u
samostan, oni su se ve snabdeli mnogim mislima koje zauzimaju mesta
njihovih drugova. I vie od toga, njihov period povlaenja, ma koliko da dugo
traje, ne odvija se u neaktivnosti. Vre-me koje vie ne raunaju, ak vie i ne
znajui da li je dan ili no, ispunili su razliitim vebama, metodinim radom
na duhovnom uvebavanju, traganjem za izvesnim okultnim spoznajama ili
pak meditiranjem o filozofskim problemima. Ukratko, obuzeti svojim
ispitivanjem, svojim samoispitiva-njem koje ih esto oduevljava, ovi ljudi su
daleko od toga da su nezaposleni i retko kad i primete da su usamljeni.

Nikada nisam ula ni jednog jedinog pustinjaka ili TSAM-PA da je ak i na

poetku svog sa-movanja patio zbog nedostatka ljudskog drutva i oni koji su
oprobali ovaj ivot obino ne mogu nikako da se ponovo naviknu da ive na
nastanjenim mestima ni da odravaju neke drutvene veze.

Ma ta da se o ovome misli, ak van svake religiozne ili sline ideje, ivot

pustinjaka je daleko od toga da nema svojih ari. Oseanje kada se zatvore
vrata svog TSAM-KANGA ili pak kada se sa svog samostana posmatra prvi
sneg kako veje u dolini, znajui da e mesecima biti zatrpan svaki prilaz,
sadri u sebi gotovo ulnu privlanost. Ali ovek to mora sam da iskusi kako
bi shvatio privlanost ovakvog ivota kod mnogih Istonjaka.

Vebe kojima se usamljenici predaju u osami svojih TSAM-KANGA su veoma

razliite. Niko ne bi mogao da naini potpuni spisak jer ih je tako veliki broj i
verovatno da niko na svetu ne zna za njih. Tu i tamo u tibetanskim mistinim
knjigama nailazi se na manje-vic opirne opise nekih od njih. Ali ovi opisi su
veinom namerno skoranjeg datuma kada se radi o najosetljivijim stvarima
koje bi mogle da nas zanimaju, u stvari kada se radi o znaaju i cilju ovih
vebi. Neophodno je, ako ovek eli da se valjano obavesti, da se sluaju
objanjenja uitelja koji poduavaju tradiciju usmenim putem. Naroito se ne
treba zadovoljiti da se ispituje samo jedan od njih jer se tumaenja u mnogo
emu razlikuju, ne samo meu sektama ve i meu samim uiteljima.

Vebe koje se preporuuju poetnicima na mistinom putu su uglavnom

pozajmljene od hindus-kog tantrizma17, u Tibet su ih preneli misionari
budistikih, tantristikih sekti, Ngags kyi thegpa i Dori thegpa. Meutim, u
njima se otkrivaju i drugi elementi i duh koji obavija sistem u stvari
se razlikuje od onoga koji proizilazi iz tantrizma onakvog kakvim ga nae
nepotpuno znanje omoguava da sagledamo.

ula sam od jednog obrazovanog lame kako podrava smele teorije koje se
tiu potpune inlelektualne slobode i oslobaanja od ma kakvih pravila koje
propovedaju najupuenije pristalico direktnog puta a one su tek ublaeni
odjek uenja koje je postojalo za davnih vremena u centralnoj i se-vernoj
Aziji. Ovaj lama duboko je verovao da se uenje kome su poduavali tokom
iniciranja visokog stepena najekstremnije pristalice direktnog puta
savreno slae sa Budinim uenjem i da ga je on jasno potvrdio u izvesnim
odlomcima svojih beseda. Ipak, dodao je, Buda je shvatio da veina ljudi
postupa dobro time to se pridrava datih pravila kako bi umanjila loa
dejstva svog neznanja i da bi poli putevima na kojima se ne treba bojati
nikakve moralne katastrofe. Iz tog razloga on je propisao pravila ponaanja
kojih treba da se pridravaju svetovni ljudi i veina svetenika.

Ovaj lama je izgledao kao da veoma sumnja da je Buda zaista pripadao

arijevskoj rasi i nalazio je njegove pretke meu utima. Sto se tie njegovog
naslednika, budueg Bude Metreja, bio je ubeen da e se pojaviti u severnoj
Aziji.

Kako li je doao na ove ideje? Nisam bila kadra da to jasno shvatim.

Diskusija uopte nije mogua sa misticima Istonjiaciima. Kada kau: To sam
video dok sam meditirao, od njih se nita vie ne moe izvui. Ipak, ovaj
obrazovani ovek koji je mnogo putovao naglaavao je da neke lame Mongoli
dele njegovo miljenje povodom Bude i njegovog naslednika koga oekuju.

Svi oni koji se zatvaraju u TSAM-KANGAMA nisu, treba to rei, blistave

pameti, niti se predaju transcendentalnim meditacijama. Mnogi se
zadovoljavaju time da hiljadu, ak milion puta ponavljaju jednu te istu
formulu, u veini sluajeva MANT-RU na sanskritu, iji smisao uopte ne
razumeju. U drugom sluaju usamljenik ponavlja tibetanski tekst ali mu je
esto njegovo znaenje isto tako nejasno kao da je izreeno na nekom stranom
jeziku.

Najee upotrebljavana formula je ona koja se zove KIABDO (ii ka

pribeitu). Sto se mene tie, verujem da sam je izgovorila milion puta dok
sam putovala Tibetom preruena u siromanog hodoasnika. Izabrala sam je
zato to je veoma poznata i to ne privlai panju. Ona mi je omoguavala, dok
sam izgledala zauzeta pobonom vebom, da izbegnem mnoge dosadne i
zbunjujue razgovore koji su se odnosili na zemlju iz koje sam dola, na cilj
moga putovanja i druge stvari opasne po moj inkognito. Uostalom, njen smisao
nije nimalo obian. Evo kako glasi:

Povlaim se u ona ista pribeita,

O, ivi, oevi 'i majke (preci), koji lutate kroz krug ponovnih, uzastopnih
raanja i poprimate razliite oblike est vrsta ivih bia.

Da bih dostigla stanje Bude osloboenog straha i

patnje,

Neka se vae misli okrenu ka prosvetljenju

(znanju).

Vrlo poznat oblik TS AMA sastoji se u tome da se ovek zatvori u bilo kakvoj
kolibi, ili ak u sopst-venoj sobi, da bi ove rei ponavljao sto hiljada puta i
izvrio isti broj padanja niice.

Tibetanci ih imaju dve vrste. Prva koja se zove CAGS TSAL po neemu je
slina kineskom KOTU, sa tom razlikom to pre nego to se padne na kolena
podiu se ruke iznad glave spojenih aka na hinduski nain, a zatim se sputaju
u visini struka i tada se tri puta zaustave oznaavajui tako da to ima
simbolino znaenje. Pokret je uglavnom brz i ne dozvoljava da se primete ovi
zastoji. Na ovaj nain pozdravljaju se uvek po tri puta statue u
hramovima, velike lame, svete knjige i zdanja.

Druga vrsta, koja se zove KIANG CAGS, vri se na indijski nain, telo je
potpuno oprueno na zemlji. Ona je rezervisana za neka visoko pobona dela.
Taj KIANG CAGS treba obavljati uz izgovaranje gore naznaene formule.
Kako obred zah-teva da se elom udari patos ili gola zemlja ve

prema mestu na kome se obred obavlja ono se povreuje, stvara se veliki

otok, ponekad i rana. Oni imaju poseban oblik koji upueni mogu da
prepoznaju i oznaavaju da li je KIABDO urodio plodom.

Ako od ovih pobonih sirotana preemo na kategoriju TSAM-PA koji sebe

smatraju mnogo iznad njih, videemo da oni uvebavaju nain disanja prema
sistemu joge. On se sastoji u tome to se zauzimaju razliiti poloaji dok se
upranjavaju razni naini udisanja vazduha, zadravanja daha i izdisanja.

esto TSAM-PAI vebaju potpuno nagi i oblik koji stomak poprimi prilikom
zadravanja daha omoguava da se sudi o stepenu vetine koju je uenik
postigao.

Pored fizikih rezultata koje mu pripisuju i od kojih su neki opisani u

prethodnom odeljku, Tibe-tanci tvrde da kontrolom disanja moe da se vlada
strastima, besom kao i putenim eljama, takoe moe da se dostigne vedrina
duha, duh se priprema za meditiranje, budi se duhovna energija.

Dah je ivotinja koja se jae a duh je konjanik, ponavljaju tibetanski mistici

i vano je da ivotinja bude pokorna. Ali dah, isto tako, upravlja aktivnou
tela i utie na aktivnost duha, iz ega proizilaze dve metode: laka, ona koja
urazumlju-je duh reguliui disanje i druga, tea, koja se sastoji u tome da se
regulie disanje stvarajui mir u duhu.

Vebama disanja, koje ponavlja vie puta dnevno, usamljenik esto dodaje
meditacijukontemplaciju pomou KIILKHORA (krugova).

KIILKHOR je neka vrsta dijagrama koji je nacrtan na hartiji ili nekoj tkanini
ili je ugraviran u metalu, kamenu ili drvetu. Neki KIILKHORI su napravljeni
pomou majunih zastava, lampi, od tapia tamjana, od TORMI, od sudova u
kojima se nalaze razne stvari itd., a sainjavaju svet u minijaturi. I pored
ovoga, linosti koje tu figuriraju i pribor koji se nalazi oko njih, uglavnom nisu
realni. Boanstva ili lame predstavljeni su malom piramidom od testa koja se
zove TORMA.

K1ILKHORI se, isto tako, crtaju na daskama ili na zemljitu pomou praha u
boji.

Jedna od etiri kole koja iri uenje na viem stupnju u velikim manastirima
(kola Giuci) ui svetenike umetnosti ocrtavanja KIILKHORA koji su veoma
raznovrsni. Viala sam ih kod SaMa-pa takve koji su imali najmanje tri metra
u preni-ku. Bili su nacrtani prahom u boji, ograeni tankim tapiima koji su
omoguavali da se sakupe u naslage razliite veliine i tako su stvarali
crte koji je podseao na reljefne karte. Ovi ogromni krugovi bili su okrueni
zidinama nainjenim od drveta ili obojenog kartona koji su
predstavljali bedeme snabdevene vratima. Oltarske lampe i zastavice bile su
smetene na propisanim mestima.

TRAPE koje su elele da postanu uitelji u ovoj vrsti arhitekture provode

godine u izuavanju njenih pravila. I najmanja greka u skici, u odabiranju
boje, smetanju linosti ili pribora koji ih okruuje moe, kako lame kau, da
dovede do stranih posledica, jer je KIILKHOR magini instrument, oruje
koje ubija onoga ko u rukovanju sa njim nije vest.
Treba jo dodati da niko ne srne da napravi ili nacrta KIILKHOR a da nije
dobio naroitu inicijaciju koja mu na to daje pravo i svaki posebni KIILKHOR
zahteva odgovarajuu inicijaciju. KIILKHOR koji je stvorio neinieirani je
mrtva stvar, nesposobna da oivi i bez moi. to se tie poznavanja simbolike
KIILKHORA i umea da se njime slui, ono pripada samo manjem broju
lama koji su dobili vie inicijacije.

I bez nepotrebnog zadravanja na ovoj temi moe se razumeti da KIILKHORA

komplikovanih oblika i velikih dimenzija nema u TSAM-KANGA-MA.
Konstrukcija ili crtei su u njima krajnje pojednostavljeni; uostalom, tajni
KIILKHORI mistika razlikuju se od onih koji se sreu u GOMPAMA.

Na poetku svog duhovnog usavravanja novajlija e verovatno od svog lame

dobiti neophodna uputstva za postavljanje jednog dijagrama koji treba da
poslui onome to Tibetanoi nazivaju TEN, to je. u stvari, oslonac, predmet
na koji se panja prenosi, fiksira se.

U sredini KIILKHORA obino je centralna linost: neko boanstvo ili

boisatva; svet za koji se smatra da je nastanjen a njegovi stanovnici
su zamiljeni oko njega i materijalno predstavljeni nekim figurama ili drugim
simbolima koji e olakati spor.

Uenik mora jasno da odredi te razliite slike. Najpre e sebi pomoi opisima
koje je proitao u knjizi o izgledu boanstva, njegovoj odei, njegovom
dranju, izgledu njegovog boravita, kraju u kome se ono nalazi itd. Zatim,
malo-pomalo i slika e se sama stvoriti kada TSAM-PA bude seo preko puta
KIILKHORA, a nee imati potrebu da se prisea ovih detalja.

Kada ovo uspeju, mnogi uenici se zaustavljaju, zadovoljni sami sobom i

njihov uitelj ne ulae ni najmanji napor da ih zadri ili da im ukae na to da su
oni jedva savladali prvo slovo abecede misticizma.

Istrajan uenik e sad oiveti ovaj KIILKHOR koji je do tada bio samo
nepokretna stvar, jedan obian podsetnik.

Hindusi udahnjuju ivot maginim dijagramima, kao i statuama boanstva, pre

nego to ponu da im se klanjaju. Ovaj obred se zove PRANA--PRATISHTHA
i ima za cilj da prenese, pomou psihikog praenjenja, energiju oboavaoca u
neiv predmet. ivot udahnut u ovaj predmet odrava se svakodnevnim
oboavanjem koje se odaje. U stvari, on se hrani koncentracijom misli koju
omoguava. Ako mu ovaj tanani elemenat nedostane, iva dua koja se nalazi u
njemu slabi i umire od gladi, a predmet postaje nepokretna materija. Iz ovih
razloga Hindusi smatraju grekom kada se prestane sa obavljanjem
svakodnevnih obreda pred slikama koje su oivljene. Izuzetak je ako one nisu
dobile ivot ogranien trajanjem posebne ceremonije posle ijeg se
zavretka one smatraju mrtvima i bacaju se uz veliku pompu u neku svetu reku.

Tibetanski mistici oivljavaju svoje KIILK-HORE slinom metodom, ali

njihov cilj nije da od njih naine predmete svog oboavanja: materijalno
predstavljanje KIILKHORA se posle izvesnog vremena vie ne vri, jer oni
postaju samo mentalna slika.

Jedna od vebi koje se najee koriste sa ili bez materijalno

predstavljenog KIILKHORA u ovom periodu vebi je ovakva:

Evocira se oblik jednog boanstva. Ono se naj-pre posmatra, zatim iz njegovog

tela izlaze drugi oblici koji su as potpuno isti sa njegovim, a as razliiti od
njega. Ovih oblika je esto etiri, ali u nekim meditacijama njihov broj penje
se do stotinu ili pak postaje nemerljiv.

Kada se ova razliita boanstva veoma jasno pojave i okrue centralnu linost,
ona se malo-po-malo jedno za drugim upijaju u nju. Ona ponovo | ostaje sama,
a zatim poinje da nestaje. Noge iezavaju prve a zatim polako i postepeno
itavo telo i na kraju nestaje i glava tako da od itave arolije ostane samo
jedna taka. Ona moe da bude tamna, obojena ili svetla i uitelji mistici u
ovoj neobinosti pronalaze znak koji pokazuje stepen duhovnog napretka
svojih uenika. Najzad, ova se taka pribliava ueniku koji meditira i on je
upija. Ovdje je vano zapaziti kroz koji je deo tela ona ula.

Meditacija traje tokom ove vebe, a onda se taka izbacuje iz NALORPE i

vri se isto zapaanje kao ono gore navedeno. Neki uitelji oznaavaju svojim
uenicima mesto na kome taka treba da se spoji sa njihovim telom i da iz
njega izae. Ovo mesto obino se nalazi izmeu obrva.

Drugi, nasuprot, savetuju da se ne trai da se upravlja pravcem te iluzije i da

se ona jednostavno posmatra. Ili, pak, preporuuju obe metode zavisno od
uenika koga poduavaju.

Taka koja je jedanput odaslala udaljie se, postae glavna, zatim itavo telo
iz koga e se pojaviti druge linosti koje e se ponovo upiti u njega i
fantazmagorija e se odvijati kao to je ve opisano da bi se zapoinjala
onoliko puta koliko mistik smatra da je to korisno.

Prilikom drugih vebi pojavljuje se lotos. Na njemu se otvara latica za laticom

i na svakoj od nje stoji po jedan bodisatva. Jedna centralna figura nalazi se u
sreditu cveta. Poto se rascveta, on se zatvara i svaka latica, dok se savija,
baca traak svetlosti koji nestaje u centru lotosa. Na kraju, kada se i sam lotos
zatvori, svetlost koja iz njega izvire prodire u svetenika koji meditira. Postoji
vie vrsta ovih vebi.

Jo jedna veba sastoji se u tome da se zamisli vei broj boanstava koja se

nalaze na svim delovima tela, sede na ramenima, rukama itd.

Mnogo njih koji tee mistinim vrhovima nalaze zadovoljstvo u ovoj etapi i u
njoj ostaju i zabavljaju se svojim vizijama umesto da nastave svoj put. Ove
vizije, koje sam opisala bez neke naroite mate mogu da se ine smenima, ali
one na kraju postaju prava igra koja privlai nepredvidljivom raznolikou
kombinacija koje one omoguavaju posle rzvesnog vremena uvebavanja.

Isto tako, one pruaju usamljeniku zatvorenom u njegovom TSAM-KANGU

predstave koje su mnogo uzvienije od arolija koje se daju po
naim pozoritima. Cak i onaj koji zna za njihovu prirodu punu iluzija moe tu
da pronae neke ari, a to se tie oveka koji veruje u stvarnost
raznih glumaca, nije nikakvo udo to je on zadubljen u te magije.

NOTES

1
Lamine sluge su i sami svetenici. Svetovnim licima zabranjeno je da borave u
manastirima.

Nya-nien les des song: izraz pun potovanja koji znai da je neki sveti lama
umro i da je dostigao NIRVANU.

Poznato je da u krajevima Tibeta u kojima ne postoje ume, uobiajeno gorivo

je ivotinjska balega. U predelima u kojima borave pastiri, putnici je
sakupljaju da bi odravali vatru u svojim logorima.

Tsa, znai vena, arterija i nerv.

Onaj ko se odeva u pamune stvari: ras. Tako se zovu i oni koji su postali
eksperti za TUMO.

Ha je jedno slovo tibetanske azbuke.

Tibetansko poreenje je: Okruglo kao kozji izmet (RIMA) i te veliine.

Odlomak iz Tchos drud bsdus pahi zin bris, Rasprava o est uenja koja se
pripisuje Naroti.

Grad Gaja u Indiji, pored koga se nalazi mesto na kome je Buda doiveo
prosvetljenje. To je mesto koje poseuju budisti iz svih zemalja.

10

Tibetansku ime za zapadni Tibet.

11

Ista re HLUNG koja se izgovara LUNG znai u isto vreme vetur i vazduh
a ponekad ak i dah. Tako esto KLUNG GI TENG LA moe da znai
noen va/.duhom. kroz vazduh itd.

12

Stranac, uglavnom, ali Tibetanci tim imenom nazivaju naroito Engleze, jedine
belce koje poznaju izuzev Rusa koje zovu UROSO.

13

Tibetanci jau na sedlima od sabijenog drveta. Vrsta jastueta specijalnog

oblika stavlja se na sedlo.

14

Ovo putovanje obavljali smo prerueni. Videti knjigu Putovanje jedne

Parianke u Lasu.

15

Earpe koje Tibetanci poklanjaju svakom prilikom kao dokaz utivosti.

16

TSAM-KANG, specijalno sagraene kuice u kojima ive oni koji se povlae

iz sveta.

17

Religija koja je u Indiji zamenila vedizam.

Ipak, ove vebe nisu izmiljene da bi se pustinjaci rekreirali, Njihov pravi cilj
je da svetenika

nateraju da shvati da su svet i sve njegove pojave samo privienja koja

proizilaze iz nae mate.

Izranjaju iz duha I u duhu nestaju,

kako peva pesnik-asketa Milarepa.

Ukratko reeno, u ovome je osnovno uenje mistika iz Tibeta.

nego to nastavim sa ovom analizom, dobro bi bilo da se osvrnemo na one

usamljenike koji tee za maginim moima. Njih bismo, uglavnom, mogli da
svrstamo u dve velike grupe.

Prva, koja je brojnija, obuhvata sve one koji bi eleli da potine mona bia,
boanstva ili demone i da ih nateraju da ih sluaju. Ovi vrai-po-etniici,
naravno, veruju da se bia sa drugog sveta, iju mo oni ele da podvrgnu
svojim eljama, potpuno razlikuju od njihove.

Meu NGAGS-PAIMA, ljudima tajnih rei, treba prouavati njihove

razliite tipove, koji su gotovo uvek predstavljeni na ivopisan i
doteran nain. Meu njima se, isto tako. mogu najee poismatrati neke
psihike pojave od kojih oni koji su ih nesvesno prouzrokovali postaju
ponekad tragine budale.

Prosti TSAM-PAI koji nas ovde zanimaju ret-ko se uputaju suvie duboko put
magije. Njihova ambicija se obino zaustavlja na tome da postanu lama koji
izaziva ili po svojoj volji zaustavlja kiu i grad. Ovaj poziv donosi dobre
godinie prihode koje seljaci plaaju radi zatite njihove etve. Zbog ovoga
mnogi o tome sanjaju, uveba-vaju se i bave se time. Meutim, samo mali
broj svetenika uspeva da postane zaista poznat i da svojim delovanjem
postignu savren uspeh8.

Lame koje pripadaju sekti SAKIA-PA smatraju se najvetijim u umeu da

zapovedaju kii i gradu i gotovo da na to dre monopol.
Oni TSAM-PAI koji iz bilo kog razloga ele da dosegnu mo potinjavanja
bia sa drugog sveta u ovome se vebaju najee pomou metode KIILK-
HORA, mada postoje i mnoge druge. Oni treba da naue da uteraju ove
linosti u konstrukciju ili u crte, koje se namagnetiu pomou magijskih
postupaka i treba da ih tu dre zarobljene. Kada u ovome uspeju treba od
zarobljenog dobiti obeanje, u zamenu za njegovu slobodu, da e biti posluan
i da e saraivati na onome io se eli da ostvari.

Nai vrai iz srednjeg veka a verovatno i vrai iz ostalih zemalja su

koristili iste postupke i mora da su, isto kao i ovi iz Tibeta, poznavali pomamu
zarobljenih bia, borbu koju su morali da vode sa njima i nesreu kojoj je
mogao da bude izloen nespretan arobnjak koji bi dozvolio da njegov
zatoenik umakne a da ga nije ukrotio.

Drugoj kategoriji pripadaju oni koji su manje--vie ubeeni da jedino njihova

lina mo dejstvu-je magino i stvara posebne oblike koji su mu trenutno
potrebni, isto kao to mi stvaramo potrebna orua za odreenu vrstu posla.

arobnjaci ove vrste nikako ne poriu nesre-ne sluajeve ije rtve ponekad
su njihove manje prosvetljene kolege i daju za to gotovo nauno objanjenje.
Sto se njih lino tie, njihovo poznavanje sutine vraanja nije dovoljno, veru
ju oni, da ih zatiti u pravom smislu te reci.

Imala bih jo mnogo toga da dodam povodom TSAM--PAA, ali treba da

budem kraa. Jo u samo dodati da obiaj zahteva da ga uitelj TSAM-PA
smesti dok obavlja razne obrede tamo gde e biti njegovo boravite dok bude
povuen od sveta. Ako je ovo povlaenje strogog karaktera i ako
svetenik prima hranu kroz otvor, vrata njegove elije za-tvorie njegov
duhovni uitelj i na njih e utisnuti svoj peat. U drugim sluajevima lama-
uitelj e s vremena na vreme paseivati svog uenika da bi se obavestio o
rezultatima njegovog duhovnog rada i da bi mu davao savet. Na kraju, ako je
TSAM manje strog, na vrata samita se stavlja zastavica na kojoj su ispisana
imena osoba koje treba da dou kod njega i budu u njegovoj slubi ili iz nekih
drugih razloga koji su poznati i prihvaeni od strane GURUA.

Ponekad se suva grana sadi pored zida TSAM--KANGA iza koga se neki
svetenik zatvara za itav svoj ivot.
*

Ako se sada okrenemo mladom sveteniku koji umesto da krene duhovnim

putem nekog lame koji je redovni lan manastira, odabira put kontemplativnog
pustinjaka, slika se potpuno menja.

Uenje je udno i ponekad surovo do varvarskih metoda, kao to smo videli u

prethodnim poglavljima.

Trijas: prouavati, meditirati, razumeti, o kojima sam ve pisala, daje udnu

snagu pravim pristalicama direktnog puta i itava njihova intelektualna
aktivnost je podreena tim ciljevima. Pokatkad, sredstva koja se koriste
izgledaju udna: ali ako se pogleda malo bolje, vidi se da je eljeni cilj
savreno razuman. Moe se, isto tako, pove-rovati da osnivai ovih metoda
potpuno poznaju mentalitet ljudi sa kojima rade i prema tome ih i utvruju.

Po Padmasambavi etape duhovnog napretka u Direktnom putu odvijaju se na

sledei nain.

1. Treba proitati veliki broj knjiga o religijama i razliitim filozofijama;

sluati rasprave mnogih uenih ljudi i uitelja koji propovedaju razne teorije;
sam eksperimentisati sa metodama svake vrste.

2. Meu svim uenjima koja smo ispitali odabrati jedno a napustiti ostala
isto tako kao to orao bira svoj plen meu itavim stadom.

3. iveti skromno, izgledati pokorno, izbrisati svoju linost, ne teiti da se

bude velikan. Ali iza te fasade beznaajnosti uzdizati svoj duh i lebde-ti iznad
svih poasti i iznad zemaljske slave.

4. Biti ravnoduan na sve. Raditi kao pas ili svinja koji jedu ono to im je
ato. Nita ne odabirati medu stvarima koje nam se daju. Ne naprezati se da bi
se neto dobilo ili izbeglo; uzeti ono to doe, bogatstvo ili siromatvo,
pohvala ili prezir. Prestati sa razluivanjem vrline od mane, slave od stida,
dobra od zla. Uopte se ne alostiti, ne kajati se, ne aliti pa bilo ta da smo
uinili, a sa druge strane sebi ne estitati ni na emu, ne uznositi se ni zbog
ega;
5. Posmatrati bez uzbuenja, bistra duha, sukob miljenja i druge razne
ljudske aktivnosti. Misliti: Takva je priroda stvari, nain da svi budu posebne
jedinke. Gledati na svet kao to ovek koji se nalazi na najvioj planini gleda
ispod sebe doline i vrhove koji su manje uzdignuti od njegovog;

6. esta etapa ne moe da se opie, ona je jednaka shvatanju praznine1.

I pored ovih razliitih vrsta programa uzalud bi bilo stvoriti neku

postepenost meu mnogim pounim vebama koje su izmislili tibetanski
Oevi pustinje. U praksi se ove vebe kombinu-ju i ne samo da razliiti
uitelji mistici imaju svaki svoju posebnu metodu, ve je retko da dva uenika
istog uitelja budu usmerena istim putem.

Treba se odluiti u haosu koji je, jednom rei, samo posledica mnotva
razliitih tenji i posebnih prirodnih sklonosti pristalica Direktnog puta koji
odbijaju da se dresiraju i da svi, silom, uu u isti ko. Sloboda duha je deviza
na vrhovima Zemlje snegova, ali zbog jednog obinog paradoksa, novajlije
se u njoj poduavaju, najstroije se pokc-ravajui njihovim duhovnim voama.
Ipak. potpuna poslunost zahteva se samo kada se radi o ve-bama i nainu da
se ivi pod zapovednitvom uitelja. Nikakvo uenje nije nametnuto, duh
uenika je uvek slobodan da veruje. da porie, da istrauje. On mora da natera
svog uenika da se oslobodi verovanja, ideja, steenih navika i uroenih
tenji, svega u ta je verovao na osnovu iskustva a iji se poetak gubi u tmini
minulih vekova.

Zbog toga to ne moemo da napravimo neki red o raznim duhovnim vebama

koje se prime-njuju meu uenicima pustinjaka a i zbog toga to je nemogue
bilo kome da ih sve poznaje, treba da se zadovoljimo time to emo govoriti o
nekoliko njih, trudei se da i sami shvatimo kako svako od njih tei krajnjem
cilju koji je potpuno osloboenje.

Ove dve vebe su naroito poznate.

Jedna se sastoji u tome da se paljivo posmat-ra stalno lutanje duha, bez elje
da se on zauzda. Druga je da se. naprotiv, zaustavi njegovo lutanje, da se on
fiksira kako bi se posmatrala misao usred-srcena na samo jedan predmet.

Novajliji se preporuuje as jedna, as druga veba. Ponekad, izuzetno, samo

jedna od njih, zatim samo druga, zatim naizmenini periodi i jedne i druge. Na
kraju, obe vebe mogu da se izvode tokom istog dana ili da se ak smenjuju
bez prekida.

Veba za postizanje savrene koncentracije misli je neophodni uvodni deo

svake meditacije. Razlog za ovo suvie je jednostavan da bismo ga
objanjavali. Da li se sve novajlije u tome vebaju? Sto se tie posmalranja
lutanja duha, ono se preporuuje samo intelektualcima.

Vebe koncentracije vre svi budisti. U razliitim sektama junih zemalja,

Cejlonu, Burmi, Sija-mu, ponekad se slue raznim pomagalima koja se zovu
KASINE. a koja su ili krugovi od ilovae razliite boje, ili okrugle povrine
ispunjene vodom ili pak vatrom koja se posmatra kroz okrugli ot-vor. I jedan i
drugi od ovih krugova posmatraju se sve dok se ne postigne njihova slika a
ona moe da se jasno vidi i dok su oi zatvorene kao i kad su otvorene. Ovaj
postupak izvodi se samo zbog toga da se ovek navikne na koncentraciju duha,
a ne zato da se stvore hipnotika stanja, kao to su to neki autori verovali.
KASINE su, uostalom, samo jedan od naina. Tibetanci smatraju da je potpuno
svejedno koji e se predmet izabrati za uvebavanje. Onaj predmet koji
najlake privlai i zadrava panju uenika on treba da smatra najpogodnijim.

Jedna dobro poznata anegdota u Tibetu ras-vetljava ovaj sluaj. Neki mladi
zamolio je jednog pustinjaka da mu bude voa na duhovnom putu. Ovaj je
eleo da se on najpre uvebava u koncentraciji duha. Cime se obino bavite
pitao je budueg NALORPU. uvam jakove odgovorio je ovaj.
Dobro rekao je GOMEN meditirajte o jaku. Novajlija se smestio u
jednoj peini koju je donekle preuredio u stan, kakvih je mnogo u Tibetu u
krajevima kojima prolaze pastiri i poeo je sa vebanjem. Posle izvesnog
vremena uitelj je doao na mesto na kome je ostavio uenika da meditira i
pozvao ga da mu se pridrui. Njegov uenik ga je uo, ustao je i eleo da izae
iz svog zaklona. Ali njegovo meditiranje postiglo je eljeni cilj: on se
poistovetio sa ivotinjom na koju je upravio svoje misli i u tolikoj meri se
poistovetio da je izgubio svest o svojoj sopstvenoj linosti i odgovorio,
batrgajui se u otvoru svoje peine kao da ga neto spreava: Ne mogu da
izaem, ROGOVI me u tome spreavaju. Oseaio se kao jak.

Raznovrsnost vebi koncentracije sastoji se u tome to moe da se odabere

bilo koji pejza, na primer vrt. On se gleda, posmatra se do sitnica. U mislima
se belee razne vrste cvea koje se u njemu nalaze, nain na koji je ono
grupisano, drvee, njegova visina, oblik grana, njihovo razliito lie, sve to
je karakteristino. Kada se o tome stvori jasna slika, kada se ona potpuno vidi
i kada se zatvore oi, poinju da se mentalno eli-miniu razni detalji iji skup
predstavlja vrt. Cve-tovi postepeno gube svoju boju i oblik, oni nestaju, ak i
njihov prah nestaje. Lie pada sa drvea, grane se umanjuju, kao da ulaze u
stablo koje se istanjuje i postaje obina linija koja se sve vie tanji dok ne
prestane da se vidi. Ostaje samo golo zemljite, a iz njega sada treba apstraho-
vati kamenje, zemlju. Onda i zemljite nestaje itd.

Ovim vebama uspeva se da se eliminie ideja sveta oblika i materije, da se

postepeno shvati ideja o istom i beskrajnom prostoru, zatim ideja o
beskrajnosti svesti, da bi se kasnije dolo do sfere praznine i do sfere u kojoj
ne postoji ni svest ni odsustvo svesti. Ove etiri vrste meditacije su klasine u
budizmu, oznaavaju ih imenom meditacije bez oblika.

Stvorene su mnoge metode koje dovode do ovih posebnih stanja duha. Ova
stanja su ponekad rezultat kontemplacije u kojoj je rezonovanje elimi-nisano,
dok se ponekad one stvaraju itavom serijom briljivih samoposmatranja ili
pak istraivanjem i refleksijama koje se odnose na spoljanji svet. Najzad,
kau Tibetanci, postoje ljudi koji ovo iznenada uspevaju, bez ikakve pripreme,
dok se nalaze na bilo kom mestu i dok se bave bilo ime.

Druga veba koja se primenjuje u mistinom uve-bavanju sastoji se u tome da

se posmatra bilo koji predmet, da se misao koncentrie jedino na njega i to na
takav nain da ne da se nita drugo ne pri-meuje, ve da se vie nema nikakva
ideja o bilo emu drugom. Dok se postepeno gubi svoja linost, uspeva se da
se oivi bie posmatranog predmeta, kao to je to gore opisano, kada se ovek
oseao kao jak. Ali ne treba se na ovome zaustaviti. Kada se POSTANE
posmatrani predmet, u stvari kada se oseaju naroite senzacije koje mogu da
stvore njegov oblik, njegovu dimenziju i njegove druge osobenosti, onda
dolazi na red posmatranje samoga sebe kao spoljni predmet. Tako osoba koja
za predmet kontemplacije odabere drvo, zaboravi-e svoje ljudsko bie i treba
da OSETI njegovo vrsto stablo, njegove grane, njihove pokrete, tajni ivot
njegovog korena, nadolaenje sokova itd.

A onda, u svojstvu DRVETA koje je postalo subjekt, on bi trebalo da posmatra

ljudsko bie koje sada postaje objekt koji pred njim sedi, da ga prouava i
detaljno posmatra. Prenevi onda svoju SVEST u oveka koji sedi on e
ponovo gledati drvo, a onda u SVOJSTVU DRVETA on e ponovo
posmatrati oveka i ovo alternativno pre-metanje subjekta i objekta moe,
po volji, da se ponavlja.

Ova veba se obavlja u unutranjosti, pomou neke statuice, tapa koji se zove
GOM ING (drvo za meditaciju) ili pomou tapia tamnjana. Ovaj tapi,
zapaljen u potpunom mraku, ili u veoma j mranoj odaji, slui i prilikom
pripreme za medi-j tiranje. Ova priprema naziva se NIAM PAR JAG I PA. Ona
se sastoji u tome da se duh dovede do savrenog mira i kontemplacija majune
take u vatri koju je stvorio tapi tamnjana pomae da se ovaj mir postigne.

Ova veba je meu budistima odavno poznata. Budagoa u jednom svom delu
koje se zove Mano-rata Purani govori o svetenici Utpalavarni
koja uvruje svoj duh u kontemplaciji lampe i sluei se tom
kontemplacijom kao odskonom daskom dostie savrenu spoznaju.

Osobe koje se metodino i redovno bave meditacijom esto, poto sede na

mestu rezervisanom za nju, imaju oseaj kako im spada neki teret, da se
oslobaaju teke odee i da ulaze u tihu oblast. To je taj utisak osloboenja i
mira koji mistici nazivaju NIAM PAR JAG (sjediniti, izjedna-iti), u
stvari obustaviti svako kretanje koje izaziva talase u duhu.

Druga veba, koja se isto tako retko prakti-kuje, sastoji se u tome da se svest
premesti u samom telu. Ona je objanjena na sledei nain:

Oseamo svest u srcu. Ruke nam izgledaju kao delovi dodani telu; mislimo na
stopala kao da su udaljeni- deo nas, jednom rei kao da su objekata
subjekta koji se nalazi na drugom mestu.

Uenik e se, znai, potruditi da izbaci svest--subjekt iz svog uobiajenog

boravita, da je, na primer, prenese u svoju aku. On zatim treba da u sebi
OSETI stvar koja ima oblik pet prstiju i dlana koji se nalazi na kraju dugog
priveska (ruke) koji ga povezuje sa ogromnom pokretnom masom (telo).

Potrebno je stvoriti utisak da moemo da ose-timo kako umesto da imamo oi

na glavi imamo ih na aci i da ta aka snabdevena oima i sredite misli,
moe da se sputa i podie da bi ispitivala glavu i telo umesto da, prema
uobiajenoj navici, sputamo pogled na aku kada elimo da je pogledamo.

Kakav je cilj ove neobine gimnastike? Odgovor koji sam najee dobijala
sigurno da ne bi nikog zadovoljio, meutim izgleda da je jedino on taan.
Lame su mi rekle: Ovaj cilj se uopte ne moe objasniti, jer onaj ko nije
ponjeo plod iz ovih vebi, nee nita razumeti od datih objanjenja. Pomou
ove vebe se uspeva da se eksperimenti-e razliitim psihikim stanjima nego
to je to nae uobiajeno psihiko stanje, uspeva se da se izae iz vetakih
ogranienja koja pripisujemo naem , i da iz toga, normalno, zakljuimo da
ja ne postoji. Jedan od njih je iskoristio primedbu koju sam uinila u korist
svojih ideja. Dok je govorio da je srce centar misli i duha uzgred sam
napomenula da Zapadnjaci smatraju da je to upravo mozak. Moj sagovornik je
odmah odgovorio: Mogli ste da se uverite da se duh moe osetiti na raznim
mestima. Poto ti ljudi imaju oseaj ,da

misle glavom, a ja imam oseaj ,a mislim srcem, isto je tako mogue da se

ima oseaj ,da se misli stopalom. Uostalom, sve je ovo samo varljivo ose-
anje, bez ieg stvarnog. Duh nije ni u srcu ni u glavi. Ove vebe su korisne da
bi se ovo nauilo i da se duh ne bi zatvarao nigde u telu.

U stvari, ove i mnoge druge vebe koje izgledaju jo udnije, imaju naroito za
cilj da naine tabulu rau obinih i rutinskih pojmova, da nas nateraju da
shvatimo da oni mogu biti zamenjeni drugima i da nema niega istinitog u
idejama koje mi stvaramo prema oseanjima koje je mogue za-meniti drugim.

Ovo shvatanje se potpuno slae sa shvatanjem pristalica kineske sekte

TSAN8' koji se potinjavaju zagonetnim frazama kao:

Evo kako se oblak praine uzdie sa okeana i kako se na zemlji uje udaranje
talasa.

Uenje TSANA, govorilo se, je umetnost da se oseti polarna zvezda u junoj

hemisferi.

Ono to mi je tibetanski pustinjak govorio o ulozi uitelja koji nadgleda

oslobaanje duha svoga uenika, pojavljuje se i ovde. Pomou
paradoksa on u njemu iskorenjuje veru koju je imao u ideje, u osete, u
senzacije za koje je uglavnom smatrao da su istinite i ne doputa mu da ove
zameni nekom drugom verom u paradoksalna znaenja koja mu predlae. I
jedne i druge su samo relativnosti, ako ne i iste iluzije.

Ovde u navesti jo jedno pitanje koje je uobiajeno za Tibet, a koje mistici

pustinjaci, kao i filozofi koji ive u manastirima, postavljaju svojim
uenicima:

Zastava se njie na vetru. Sta se kree?

Vetar ili zastava? 2

Ispravan odgovor je da se m vetar ni zastava ne pokreu, ve duh.

Pristalice sekte TSAN pripisuju poreklo ovog pitanja estom vrhovnom

sveteniku ove sekte. Po predanju, on je video dvojicu svetenika koji
su posmatrali zastavu koja se vijorila na vetru. Jedan od njih je tvrdio:
Zastava se pokree, a drugi je izjavio: Vetar se kree. Onda im je
uitelj objasnio da pokret, u stvari, ne pripada ni vetru ni zastavi, ve neemu
to pripada njima.

Da li je ovaj nain miljenja dospeo u Tibet preko Indije ili preko Kine? Bilo
bi bolje da se mi uzdrimo od odgovora, ali u preneti odgovor jednog lame iz
Kama: Bonpoi su o ovome poduavali pre nego to je Padmasambava doao
u Tibet. Tvrenja ove vrste navode nas na pretpostavku da je u Tibetu
postojalo filozofsko uenje pre nego to je uveden budizam; ali u kojoj meri im
verovati?

Ako ostavimo po strani izvanredne rezultate vebanja, koje se sastoji u tome

da svoj duh premetamo u bilo koji deo tela, podvukla bih jo da se na tom
mestu znaajno poveava toplota ili bar da se na njemu osea neka senzacija.

Prilino je teko kontrolisati o emu se stvarno radi, jer i sama pomisao o bilo
kakvoj proveri prekinula bi koncentraciju i vratila duh u njegovo uobiajeno
boravite, i tako poremetila uzrok toplote. Sa druge strane, kontrolisati neku
drugu osobu nije mogue. Pustinjaci i njihovi uenici nemaju nita zajedniko
sa MEDIJUMIMA koji u zapadnim zemljama prireuju seanse bez unosnog
honorara i doputaju da drugi kritiki posmatraju pojave do kojih dolazi
njihovim posredovanjem.
I najbeznaajniji od GOMENOVIH uenika bi se veoma iznenadio ako bi mu
se neto slino predloilo. Kao da ujem njegov odgovor: Uopte me nije
briga da li vi verujete ili ne u ove pojave rekao bi i uopte nemam elju
da vas ubeujem. ongleri mogu da se javno prikazuju, ja ne dajem pozorine
predstave.

injenica je da Istonjaci ne prikazuju svoje mistine, filozofske ili psihike

sposobnosti. Veoma je teko da se zadobije njihovo poverenje u tom pogledu.
Neki putnik, u potrazi za podacima, moe da bude veoma dobro primljen kod
nekog lame, moe da sa njim prisno pije aj mesecima i da ode u uverenju da
je njegov domain savren neznalica, dok je ovaj ne samo mogao da
odgovori na sva njegova pitanja, ve je mogao da ga naui stvarima o kojima
ovaj nije ni sanjao.

Bilo ta da je u pitanju kada se radi o top-loti ili o oseanju toplote koja

nastaje pomou vebe koju sam ve opisala, ona mi je vie puta zagrejala noge
i obezbedila prijatan san dok sam leala pod atorom u snegovima. Meutim,
ako o-vek nije uveban, ova veba zahteva mnogo napora zbog kojih je
veoma zamorna.

I na kraju, napomenula bih da termini koji su prevedeni sa -spoznajom,

sveu, duhom nemaju ba isto znaenje u tibetanskom i
francuskom jeziku.

Tibetanci imaju skoro jedanaest vrsta spoz-naja-svesti i imaju tri termina

koje moramo da prevedemo sa duh, mada svaki od njih ima posebno
znaenje.

Jedna svakodnevna veba, koja se upranjava da bi se shvatio stupanj

koncentracije duha za vre-me meditacije, sastoji se u tome to se na
glavu uenika koji e meditirati stavlja zapaljena lampa. Oni koji ive sami
stavljaju je sami na glavu. Pod lampom se podrazumeva mali sud od bakra,
ponekad od zemlje, koji ima oblik kupe i koji se nalazi na noici ija je osnova
iroka. Ove kupe pune se rastopljenim maslacem poto se u njih stavi fitilj.
Rashlaen maslac ini neku vrstu svee iz koje fitilj viri.

Lampa lako stoji na glavi dok je osoba potpuno nepokretna ali pada pri
najmanjem pokretu. Kako do potpunog mirovanja dolazi usled savrene
koncentracije, njeno nepostojanje dokazuje se padom lampe.

Pria se da je jedan uitelj, poto je tako stavio lampu na glavu jednog

poetnika, sutradan doao da ga vidi i naao ga je da sedei meditira, ali bez
lampe, koja se nalazila pored njega bez maslaca. Dok je odgovarao na
uiteljevo pitanje, novajlija koji je veoma loe shvatio cilj vebe, rekao je:
Lampa nije pala, ja sam je jednostavno spustio kada se ugasila. A kako ste
znali da se ugasila ili ak i to da je lampa uopte bila na vaoj glavi ako ste
zaista postigli koncentraciju duha? proguna uitelj.

Pokatkad pri meditiranju mala inija sa vodom zamenjuje lampu. Ponekad

lama nareuje ueniku, bilo pri kraju perioda koncentracije ili pre nje, ili u
bilo kom drugom trenutku, da sa jednog na drugo mesto prenese iniju
napunjenu vodom do vrha. Uspeh ove vebe postignut je ako prilikom
prenoenja ni kap ne kapne iz inije. To je nain kontrolisanja stepena
smirenosti duha. 1 najmanji pokret u njemu izaziva kretanje tela i poto se
inija prepuna vode pokrene i na najmanji drhtaj prstiju, voda poinje da curi.
Najvea ili najmanja koliina prolivene vode i broj puta prolivene vode
oznaavaju veu ili manju uznemirenost duha. Ovako se barem tumai ova
veba.

Ona je, verujem, poznata na itavom Istoku i povodom nje Hindusi imaju
nekoliko lepih pria. Evo jedne od njih:

Jedan GURU imao je uenika koga je smatrao veoma marljivim u duhovnom

usavravanju. Meutim, poto je eleo da ovaj dobije dodatna obavetenja od
Janake, kraljevskog mudraca iz poznatog romana, poslao ga je kod njega. Ovaj
je naj-pre pustio pridolicu da ga vie dana eka na vratima njegove palate i
nije mu dozvoljavao da ue a mladi, mada je pripadao plemstvu, nije
pokazao nikakvo nezadovoljstvo zbog ove bezobzirnosti.

Kada je najzad priveden mudracu, dali su mu iniju prepunu vode i rekli mu da

treba da obie salu u kojoj se nalazio presto drei je u ruci.

Janaka je bio okruen istonjakom raskoi, zlato i drago kamenje blistali su

na zidovima odaje, gospoda sa dvora, okiena sjajnim draguljima stajala je u
redu oko svog gospodara a igraice sa dvora arobno lepe i veoma lako
odevene smeile su se mladom strancu dok je prolazio pored njih. Meutim, on
je preao propisani put a da nije prolio ni kap vode. Nita ga nije uzbudilo u
prizoru koji je video. Janaka ga je vratio GURUU rekavi da nema emu da ga
naui.

Tibetanci poznaju teoriju KORLOA (tokova), koja je poznata Hindusima, od

kojih su je oni, istini za volju, preuzeli, mada ovde neke Bompe izjavljuju da
je istovetno ali ne i praznovcrno uenje (ovo su reci jednog obrazovanog
Bompe) bilo poznato njihovim precima pre dolaska misionara tantristikog
budizma. Bilo ta da je u pitanju, tibetanske tumaenje razlikuje se po mnogim
pitanjima od tumaenja koje je uvreeno meu pristalicama hinduskog
tantrizma.

KORLOI su po misticima centri energije koji se nalaze u razliitim delovima

tela. Oni su predstavljeni lotosima sa brojnim laticama razliite boje. Sam
lotos je svet koji sadri dijagrame, boanstva itd. Sve je. naravno, samo
simbolika i predstavlja razliite snage. Teorije koje se odnose na K.ORLOE i
vebe koje su one stvorile su deo usmenog ultraezoterizma. Glavni princip
vebe u kojoj ovi KORLOI imaju ulogu je upraviti energiju ka glavnom lotosu
(DAB TONG, lotos sa hiljadu latica), koji se nalazi na vrhu glave. Razne
vebe ovog usavravanja tee da se za razvoj inteligencije, duhovnih
sposbnosti ili maginih moi, koristi itava energija, koja preputena svom
prirodnom toku, uslovljava pojave ivotinjske prirode, uglavnom seksualne.

Tibetanski mistici uitelji koji pripadaju sekti koja se zove Dzongs-en (veliko
ispunjenje) imaju gotovo monopol na vebe koje se odnose na KOR-LOE.

Mada priznaju izvesnu korist od gore navedenih vebi, kao i mnogih drugih,
prosvetljene pristalice direktnog puta su daleko od toga da im priznaju
znaaj koju im daje hinduska jogi veba.

Cesto se osei-a, prilikom itanja dela koja se na ovo odnose ili dok sluaju
usmena objanjenja koja se povodom ovoga daju. neka vrsta nestrpljenja kod
uitelja ko.ji nas o ovome obavetava. Lama kao da kae: Da. sve ovo moe
nekome da bude korisno, veini uenika, verovatno, ali samo kao pripremna
gimnastika: cilj je u neem drugom, pourimo da zavrimo sa vebama.

Utisak koji se tako slie je udan i teko ga je defini.sati. Domen tibetanskog

misticizma izgleda kao bojno polje na kome se bore tenje raznih rasa, ne
samo razliitih mentalilela, pokatkad potpuno antagonistikih.

Jedna duhovna veba koja je, da tako kaemo, klasina meu tibetanskim
misticima izgleda ovako:

Uitelj, poto je ispitao mladog svetenika koji je zatraio da bude primljen

kao uenik kod njega i poto se uverio, poto ga je podvrgao
raznim iskuenjima, da jc njegova odluka iskrena i vrsta, zapoveda mu da se
zatvori u TSAMU da bi meditirao a njegov predmet meditiranja je njegov JI-
DAM, u stvari njegov bog zatitnik. Ako novajlija nije odabrao svog
JIDAMA. on mu oznaava jednog i potom se izvodi obred da bi doveo u
vezu JIDAMA i njegovog novog tienika.

Treba da kao to je ve opisano onaj ko meditira koncentrie svoju

misao na JIDAMA i da ga sebi predstavi u obliku njemu svojstvenom
i snabdevenom priborom, linim atributima kao to su cvee, brojanica, sablja,
knjiga u ruci, ogrlica, frizura itd. . .

Ponavljanje odreenih formula i tome prilagoen KIILKHOR su dco obreda

iji je cilj da se JIDAM pokae svom vemiku. Barem ovako uitelj predstavlja
vebu poetniku.

Ovaj prekida svoju meditaciju jedino za vre-me obeda koji su veoma oskudni
(uglavnom samo jedan obed na dan) i za vreme veoma kratkog spavanja.
TSAM-PA esto uopte ne lee.

Ovoj poslednjoj vebi prisustvuje veliki broj lama TITE-PA, i to bilo za

vreme posebnih meditacija, bilo dok se ona obavlja na uobiajen nain.

U Tibetu postoje naroite stolice koje se zovu GAMTI (kutija-stolica) ili

GOMTI (stolica za meditaciju); to su sanduci koji imaju otprilike ezdeset
kvadratnih centimetara a jedna njihova strana je u obliku naslona. Na dnu
sanduka nalazi se ja-stue na kome lama sedi prekrtenih nogu. Cesto, da bi
lake odrao ovaj poloaj kada zaspi ili za dugih meditacija, pustinjak se slui
kanapom za meditaciju (GOMTHAG). To je traka od tkanine koja se
prebacuje preko kolena i preko potiljka, ili pak oko kolena i slabina, tako da
dri telo. Veliki broj pustinjaka tako provodi dane i noi a da se nikad ne
oprue. Oni zadremaju s vremena na vreme, nikad ne spavaju dubokim snom
izuzev ovih kratkih trenutaka dremanja, ne prekidaju svoju kontemplaciju.

Meseci, ak itave godine, mogu tako da prou. S vremena na vreme uitelj se

obavetava o napretku svoga uenika. Na kraju, jednog dana, uenik mu
objavljuje da je postigao cilj svog truda. Boanstvo se pokazalo. Ova pojava
je uglavnom kratka, nejasna. Uitelj izjavljuje da je to podstrek, ali ne i krajnji
rezultat. Tei se da novajlija due Nuiva u drutvu svog zatitnika.

I budui NALORPA je tog miljenja i dalje ulae svoj trud. Prolazi jo jedan
dug vremenski period. A onda je JIDAM uhvaen, ako mogu ovako da se
izrazim. On stanuje u TSAM-KANGU i mladi svetenik ga stalno posmatra u
svom KIILK-HORU.

Izvrsno, odgovara uitelj kada mu se ovo objavi. Ali treba da zasluite

veu naklonost i da nogama i glavom dodimete stopala boanstva da biste
dobili njegov blagoslov i treba da ujete re-i sa njegovih usana.

Ranije etape vebe se relativno lako postiu, ali ove su teke. Samo mali deo
njih u ovome uspeva.

JIDAM oivljuje. Samotnjak koji ga oboava jasno osea njegova stopala na

svom elu kada padne niice pred njim, osea teinu njegovih ruku na svojoj
glavi dok ga blagosilja, vidi kako se njegove oi pokreu, kako se njegove
usne otvaraju, on govori. . . I evo ga kako izlazi iz KIILKHORA koji se
pokree u TSAM-KANGU.

Ovo je opasan trenutak. Nikada, kada se radi o TO-UOIMA, razdraljivim

polubogovima ili demonima, ne treba da im se dopusti da pobegnu
iz KIILKHORA iji ih magini zidovi zarobljavaju. Kad su slobodni, svete se
onima koji su ih nate-rali da u njega uu. Ovde se radi o JIDAMU iji je oblik
ponekad straan i koji poseduje stranu mo, ali koji je dobroduan prema
svojim verni-cima. Dakle, ova osoba moe da se slobodno pusti u TSAM-
KANG. Jo vie od toga, on treba da iz njega izae i. prema savetu svoga
uitelja, novajlija treba da proveri da li ga boanstvo prati napolju dok se eta.

Ovo je jo jedan teak korak koji treba da se preduzme. Oblik koji se

pojavljuje i koji se ak kree i govori u obino mranom TSANG-KANGU u
kome se osea miris tamjana i u kome se isto tako oseaju i uticaji nastali zbog
koncentracije misli koje je samotnjak stvarao za vreme dugo, moda vie
godina, da li ovaj oblik moe da se odri u prostoru, na suncu, u potpuno
razliitoj sredini, da odoli uticajima koji umesto da ga hrane tee da ga unite?

Onda se meu uenicima vri novi izbor. JIDAM veine njih odbija da izae
sa njima. On ostaje uuren u senei TSANG-KANGA ili nestaje, a ponekad
se ljuti i sveti se za nepristojna zadirkivanja kojima ga podvrgavaju. Nekim
uenicima dogaaju se udni dogaaji, a drugi trijum-fuju i uspevaju da zadre
svog potovanog pratioca koji ih svuda sledi.

Postigli ste eljeni cilj, govori uitelj NAL-DORPI koji je sren-o postigao
svoj cilj. Nema vi-e niemu da vas nauim. Sada imate zatitu monijeg
nadzornika od mene.

Ima ih koji na ovome zahvaljuju i vraaju '-j zadovoljni i ponosni u manastir ili
pak odlaze u neki samostan i do kraja ivota igraju se sa svojom utvarom.

Drugi, pak, drhte i puni zebnje padaju niice pred lamom i priznaju stranu
pogreku. . . Pojavile su im se sumnje koje uprkos naporima nisu uspeli da
potisnu. ak i u prisustvu JIDAMA, dok im je govorio A dok su ga dodirivali,
dolazila im je misao da posmatraju golu fantazmagoriju koju su sami stvorili.

Uitelj kao da se rast uu je na ovu izjavu. Ako je tako, uenik treba da se vrati
u svoj TSAM--KANG i da ponovo zapone sa vebanjem da bi zbrisao
nepoverenje koje ne odgovara posebnoj naklonosti koju mu je JIDAM ukazao.

Uglavnom, vera jedanput podrivena sumnjom vie se ne zadobija. Ako

ogromno potovanje koje Istonjaci imaju za svog duhovnog vou ne
zadri uenika, moda e on pustiti na volju elji da ode, a ono to je uvideo
tokom svog dugogodinjeg iskustva odvee ga u neku vrstu materijalizma.
Ali on gotovo uvek ostaje. Ako sumnja u JIDAMA, on ne sumnja u svog
uitelja.

Posle izvesnog vremena, nekoliko meseci ili godina, on se ponovo ispoveda.

Ovo ispovedanje je odlunije od prethodnog. Nema vie mesta sumnji, on je
UBEEN da je JIDAMA stvorila njegova misao, da je on njegov tvorac.

Upravo je to trebalo videti, kae mu tada uitelj. Bogovi, demoni, itava

vasiona je fatamorgana, postoji u duhu, proizilazi iz njega i u njemu nestaje.

SEDMO POGLAVLJE

PSIHIKI FENOMENI I KAKO IH TIBETANCI OBJANJAVAJU

U prethodnim poglavljima ve sam naznaila neke injenice koje mogu da se

svrstaju u kategoriju psihikih fenomena. Moda bi pre nego to zavrim pvu
knjigu bilo dobro da se na njih vratim, jer Tibet naroito duguje svoju slavu
verovanjima da u njemu uda niu kao cvee u polju.

Kako je on uspeo da stekne ovu udnu reputaciju? Ispitajmo ovo brzo,

pogledajmo kakvo miljenje Tibetanci imaju povodom uda i naznaimo
neka od njih. Bilo ta da neki o ovome misle, ovi udni dogaaji nisu uopte
opti i treba se se-titi da su iskustva koja su ovde izneta prikupljana tokom
perioda koji je trajao due od deset godina.

Oaravajui utisak koji o Tibetu imaju sused-ni narodi datira jo iz davnih

vremena. Mnogo pre Budinog roenja Hindusi su se sa pobonim strahom
okrenuli Himalajima i neobine prie kruile su o tom predelu koji se nalazi na
vrhovima pokrivenih snegom i obavijenom oblacima.

Kao da je i Kina nekad davno pretrpela uti-caj ovih udnih tibetanskih

prostranstava. Legenda o njenom velikom mistiku Laoceu pria da je pri kraju
svog dugog ivota ovaj uitelj, jaui na go-veetu, otiao u Zemlju
snegova, preao njenu granicu i vie se nije pojavio. Ista pria postoji i o
Bodidarmi i nekolicini njegovih kineskih uenika.

I danas se ponekad na stazama koje vode vrhovima kojima se prolazi kroz

Tibet sreu hodoasnici Hindusi kako hodaju kao u snu, reklo bi se, hipnotisani
neodoljivom vizijom. Kada ih pitate o cilju njihovog putovanja veina njih zna
samo da kae da ele da umru na tibetanskom zemljitu. Cesto se, avaj! surova
klima, velika nadmorska visina, umor i nedostatak hrane udruuju da bi
ispunili njihovu elju.

Kako objasniti ovu magnetsku mo Tibeta?

Nema nikakve sumnje da je ugled taumaturga koji uivaju ove lame pustinjaci
tome glavan uzrok. Ali ostaje nam da saznamo zato je Tibet naroito priznat
kao zemlja odabrana za okultna znanja i nadnormalne fenomene.

Pre svega, geografski poloaj zemlje, zatvorene meu uzvienim planinskim

lancima i ogromnih pustinja u ovome imaju veliku ulogu.

Ljudi, primorani da napuste ove drage fantazije, nespojive sa obinom

sredinom u kojoj se kreu, ure se da ih prenesu u idealne krajeve koji su vie
u skladu sa njima. Kao poslednje pribe-ite oni za njih stvaraju vrtove u
oblacima i raj iznad zvezda. Ali kolika mora da je njihova urba da ugrabe
priliku i da ih smeste blie sebi: ovde dole. meu ljudima.

Tibet prua ovu priliku. On ima sve karakteristike zemlje uda opisane u
bajkama. Mislim da ne preterujem kada kaem da ovi pejzai u
svakom pogledu prevazilaze onaj procvat duha arhitekata fantasta koji stvaraju
sveiove za bogove ili za demone.

Nikakav opis ne moe da stvori utisak vedre uzvienosti, divlje veliine

zastraujueg izgleda i zaaravajueg arma razliitih tibetanskih
pejzaa. Cesto se, dok se prelazi ova visoka usamljena zemlja, ima utisak da je
tu ovek nezvan. I tada se korak nesvesno usporava, govori se tiho i rei iz-
vinjenja izviru sa usana, spremne da se oglase pri prvom susretu sa pravim
gospodarima zemlje koju gazimo bespravno.

Zahvaljujui posebnim uslovima koje prua geografski poloaj Tibeta u

starosedelaca se obiaji uopte nisu ugasili, svedeni na njihov primitivni duh,
utisci im poprimaju fantastine oblike utvara kojima su tako gusto naselili
velika prostranstva njihove puste zemlje.

Sa druge strane, isto kao to su haldejski pastiri otkrili osnove astronomije

posmatrajui zvez-dano nebo, tibetanski pustinjaci i amani lutalice dugo su
meditirali o tajnama udnih predela u kojima su iveli i beleili su fenomene
koji su u njima nalazili pogodan teren. udno uenje rodilo se iz njihove
kontemplacije i njegovo posedovanje do-nelo je iniciranima Zemlje
snegova slavu koju odavno uivaju.

Meutim, uprkos svom tako dobro branjenom prirodnom poloaju, Tibet nije
nepristupaan. Mogu o tpmc da govorim kao poznavalac stvari. Prila sam
vie puta tim junim visoravnima, raznim -vojima Himalaja, putovala
godinama tim istonjakim provincijama i travnatim pustinjama na seve-ru i za
vreme svog poslednjeg putovanja prela sam itavu zemlju, od njenog kraja do
severoistoka, sve do Lase. Bilo koji odvaan putnik bi mogao da uini isto to
da nije u pitanju politika koja zatvara ovu zemlju strancima.

Izvesno je da je naroito poto je budizam uveden veliki broj Hindusa,

Nepalaca i jo vei broj Kineza, posetio Tibet, video njegove izvanredne
krajeve i uo da se govori o natprirodnim moima koje se pripisuju njegovim
DUBTOBIMA.*8 Meu ovim putnicima sigurno da su se neki pribliili
lamama arobnjacima Bonpoima i saznali za uenja kontemplativnih
pustinjaka. Poto su se njihovi odnosi produbili, ako im se dodaju fiziki us-
lovi koje sam navela, a moda zahvaljujui i jo nekim drugim manje vidljivim
uzrocima, morali su da oko -Zemlje snegova satkaju atmosferu magije kojom
je ona danas obavijena.

Treba li da iz ovoga zakljuimo da je reputacija Tibeta kao zemlje gde niu

uda njima ela zahvaena? To bi, verovatno, bila greka ravna greki ako bi
se smatrale istinitim sve prie starose-delaca ili prie koje su se povodom
ovoga rodile u domiljatim mozgovima nekih povrnih Zapadnjaka.

Najbolji put kojim bi trebalo poi je da se in-spiriemo donekle neoekivanim

miljenjem Tibeta -naca kada se radi o ovim paranoi'malnim dogaajima. Niko
u Tibetu ne porie da se takvi dogaaji deavaju, ali ih, isto lako, niko ne
smatra udima u smislu koje re udo- ima na Zapadu, u stvari za natprirodni
dogaaj.

Svi dogaaji za koje se u drugim zemljama smatra da su udni ili koji se na

bilo koji nain pripisuju svojevrsnom delovanju bia koja pripadaju drugim
svetovima. upuene pristalice tibetanskog mistinog uenja smatraju psihikim
fenomenima.

U optem smislu Tibetanci razlikuju dve kategorije fenomena:

1. Fenomeni koje stvaraju NESVESNO jedno bie ili vie njih

Poto tvorac ili tvorci fenomena deluju nesve-sno, samo se po sebi razume da
taj fenomen nije unapred namenjen odreenom cilju.

2. Fenomeni koji se namerno stvaraju, sa eljom da se postigne odreeni cilj.

Ovi fenomeni su najee ali ne i neophodno delo samo jedne osobe.

Ova osoba moe da bude ovek ili pak da pripada jednoj od est vrsta bia za
koje Tibetanci tvrde da postoje u vasioni. Bilo ko da je njegov tvorac,
fenomen se stvara pomou istog postupka. Nema lu nikakvog uda.

Bilo bi zgodno da se uzgred napomene da su Tibetanci deterministi. Svako

htenje, veruju oni, je uslovljeno mnogim uzrocima, od kojih su jedni bliski a
drugi beskrajno daleko. Ne bih se zadravala na ovome to proizilazi iz ove
leme, ali treba shvatiti da svesno ili nesvesno proizveden fenomen duguje
svoje postojanje mnogobrojnim uzrocima. Pre svega, tu su oni uzroci koji su
kod tvorca stvorili elju da se ona proizvede ili koju su na samom poetku
reaktivirali pritajene snage u njemu, a zatim oni uzroci koji su van tvorca
fenomena olakali njegovo stvaranje.

Udaljeni uzroci se u veini sluajeva objanjavaju poreklom, ako smem da se

posluim ovim izrazom koji su neki Tibetanci upotrebljavali za vre-me
razgovora. Ovo poreklo84 su posledice koie za trenutak ovaplouju
materijalne postupke koji su vreni u prolosti ili su to davnanje misli.

Tako, dok budem govorila o koncentraciji misli, bilo bi neophodno setiti se da,
prema sistemu koji prouavamo, ona nije spontana i da fenomen iji je ona
direktan uzrok ima iza sebe u zadnjem planu mnogo beznaajnih uzroka koji su,
isto tako, neophodni.

Tajna psihikih vebi, kako to Tibetanci smatraju, sastoji se u tome da se

razvije mo koncentracije misli koja umnogome prevazilazi onu koju oni ve
imaju, ak i u onih ljudi koji su najvie obdareni u tom pogledu.

Tibetanci tvrde da se pomou to koncentracije stvaraju lalasi energije.

Re talas je, naravno, moja. Upotrebila sam je da bi objanjenje bilo jasnije

i zato to se, kao to e se to kasnije videti, ba u mislima Tibeta-naca radi o
strujanjima snaga. Ipak, oni sasvim jednostavno upotrebljavaju re energija.
Ova energija se, ue oni, stvara svaki put kada doe do duhovne ili fizike
akcije akcija duha rei ili tela prema budistikoj klasifikaciji. Od
intenziteta te energije i pravca koji joj je dat zavisi stvaranje psihikih
fenomena. 3

Evo, po uiteljima arobnjacima iz Tibeta, razliitih naina kojima moe da se

koristi energija stvorena na osnovu snane koncentracije misli:

1. Neki predmet moe da bude ISPUNJEN ta-lasima kao to je to elektrini

akumulator, i da zatim isputa energiju koju sadri u obliku bilo koje pojave.
Na primer: moe da povea vitalnost onoga ko doe u dodir sa njim, da ga
ispuni neustra-ivou itd.

Oslanjajui se na ovu teoriju lame spravljaju pilule, svetu vodicu i ini

razliitih vrsta, za koje se pretpostavlja da tite od ncsrenih sluajeva ili da
odravaju dobro zdravlje.

Lama pre svega mora da se proisti posebnim reimom u ishrani i

meditacijama u osami; zatim on koncentric svoje misli na predmet koji eli da
ispuni dobrotvornom snagom. Za ovu pripremu potrebno je vie nedelja, a
nekad i vie meseci. Meutim, kada se radi samo o maramama ili o zaaranim
vrpcama, one .se esto vezuju u vor i posveuju za nekoliko minuta.

2. Energija koja je preneta na predmet uliva u njega neku vrstu ivota i on

moe da se pokree i moe da dejstvuje na nain kako mu to odreuje onaj koji
ga je oiveo.

Ovde se moemo podsetiti na priu o obrednim kolaima (TORME) koje je

lama-vra iz Trang-lunga poslao preko vazduha u kue seljaka koji nisu hteli
da mu se pokore.

Slinim nainom slue se, pria se, NGAGSI PA1 kada ele da naude drugima.

Evo primera kako to oni rade:

Posle koncentracije misli, koja e moda trajati vie meseci, arobnjak e u

bode uliti volju da ubije neku osobu. Kada NGAGS-PA misli da je orue u
stanju da izvri svoju dunost smestie ga u blizinu oveka koga ele da ubiju i
to na takav nain da e ovaj gotovo neminovno biti naveden da ga uzme i da se
njime poslui. I tada, veruju Tibetanci, im se uspostavi kontakt izmeu oveka
i noa, no poinje da se kree, pravi neizbe-

an pokret u ruci onoga ko ga dri i ubija ili ranjava osobu za koju je bio
pripreman. Sve to de-luje prirodno: kao nespretnost ili elja za samo-
ubistvom.

Tvrde da oruje, kada se jednom oivi, postaje opasno i za samog vraa koji,
ako mu ponestane znanja i neophodne vetine da se uva, moe da postane
rtva.

Ne treba se uditi to vra tokom veoma dugog obreda koji zahteva ovaj nain
sam na sebe vri sugestiju i to se to ponekad zavrava nesre-nim sluajem.
Po Tibetancima, ako se i sve prie sa demonima izuzmu, do toga moe da doe
onda kada je arobnjak stvorio utvaru i kada se ona osamostali od svog tvorca.

Neke lame i nekoliko Bompoa su me uverava-li da bi se ovek prevario ako bi

poverovao da bode oivljava i ubija oznaenog oveka. U stvari ovek se,
kau oni, poto je pretrpeo sugestiju koju je izazvala koncentracija misli vraa,
nesvesno sam ubija.

Mada NGAGS-PA, objanjavali su, eli jedino da oivi bode, misao a osobi
povodom koje se obred obavlja i prizor njegove smrti uvek su prisutni u
njegovom duhu. Dakle, kako ta rtva moe da bude prijemnik koji je
sposoban da prima psihike talase koje vra stvara, dok nepomini bode to ne
moe, u stvari sama rtva trpi uticaj NGAGS--PAA.

Iz ovoga proizilazi da kada ovek ija se smrt eli doe u dodir sa bodeom
koji je vra pripremio, sugestija koja je ula u njega se bez njegovog znanja
pokree i on posluno zabija sebi no.

Prenosim ovo objanjenje onako kako sam ga ula.

Stavie, Tibetanci veruju da bez ikakve upotrebe nekog materijalnog predmeta,

upuene pristalice okultne nauke mogu, ak i na daljinu, da su-geriu misao o
ubistvu ili bilo koju drugu misao, ljudima, ivotinjama, demonima, duhovima
itd. . .
Svi se, meutim, slau u tvrdnji da takav pokuaj ne moe da uspe protiv onoga
ko se istrajno bavio psihikim vebama, jer je on kadar da ras-pozna prirodu
talasa snage njemu upuene i da otkloni one za koje smatra da su pogubni.

3. Bez pomoi bilo kakvog materijalnog predmeta energija koju je odaslala

koncentrisana misao prenosi snagu na daljinu i ova snaga stvara razliite
manifestacije na mestu ka kome je upuena.

Ona, na primer, moe da na tom mestu prouzrokuje neki psihiki fenomen. O

tome smo neto rekli dok smo govorili o TULKUIMA.

Isto tako, ona moe da prodre u odreeni cilj i moe da u njemu izlije posebnu
snagu.

To je proces koji primenjuju luitelji misrtiei upuujui svoje uenike u

inicijaciju. Inicijacije se u Tibetu ne sastoje u prenoenju nekog uenja ili neke
tajne, ve u predavanju moi ili psihike sposobnosti pomou kojih uenik
moe da izvrava naroite zadatke povodom kojih je iniciran. Tibetanska re
ANGKUR, koju prevodimo kao inicijacija doslovce znai predavati mo.

Ovo prenoenje psihike moi na daljinu omoguava, govori se, uitelju da

isto tako odrava i oivljava, ako je to potrebno, psihiku i mentalnu snagu
svojih udaljenih uenika.

Ovaj proces ne tei uvek tome da obogati predmet na koji je talas upuen.
Pokatkad, nasuprot, poto ga je dodirnuo, vraa se mestu sa koga je odaslat.
Ali, dolazei u dodir sa svojim ciljem, on mu izvlai deo ili elu energiju i
tako ispunjen vraa se na polaznu taku da bi se upio u stvaraoca fenomena.

Pria se da izvesni crni magi i neka demonska bia uspevaju da na ovaj

nain beskrajno produe svoj ivot i postignu izvanrednu psihiku sposobnost
it. . .

4. Tibetanci jo tvrde da su ljudi izvebani u koncentraciji misli kadri da

projektuju oblike kj-je zamisle i da stvaraju svekolike oblike utvara: ljude,
boanstva, ivotinje, bilo kakve predmete, predele itd.

Oni se ne pojavljuju uvek kao neopipljive fatamorgane. Mogu da budu

opipljivi i da poseduju sve sposobnosti i kvalitete koje prirodno imaju
iva bia ili stvari koje one predstavljaju.

Na primer, konj-utvara kaska i njiti; konja-nik-utvara koji ga jae moe da

sie sa sedla, da razgovara sa nekim prolaznikom na putu, moe da jede obed
nainjen od pravih namirnica. Miris bokora rua-utvara sc nadaleko iri; kua-
utvara e zatititi putnike od krvi i mesa, itd., itd.

Sve to je do sada izloeno moe na prvi pogled da se svrsta u kategoriju bajki

i to je mudro ako se takvima smatraju devedeset i devet odsto tibetanskih pria
koje pripovedaju dogaaje ove vrste. Meutim, ponekad se suoimo sa
dirljivim sluajevima; neki fenomeni se dogaaju i ne moe da se porie
njihovo postojanje. ovek je onda primoran da sam, ako hoe da prihvati
objanjenje Tibetanaca, potrai neko reenje. Meutim, tibetanska objanjenja,
zbog nejasnog uenjakog oblika koji poprimaju, su zbog toga jo
privlanija i sama po sebi postaju polje istraivanja.

Putnici sa Zapada koji su doli do tibetanske granice i tu stvorili povrno

miljenje o praznover-ju narodnih masa e se moda veoma iznenaditi kada
budu saznali kakve udne racionalistike i ak skeptine ideje ovi prividno
lakovemi glupai pothranjuju u dubinama svoga duha.

Dve narodne prie iz Tibeta posluie da se razjasni ova tema. Da li su preneti

dogaaji istiniti ili ne, malo je vano. Ono to treba zapamtiti to je na koji se
nain objanjava udo i duh kojim su ove prie proete.

Neki trgovac putovao je sa svojim karavanom jednog dana kada je duvao jak
vetar. Snani vihor odneo mu je eir koji se otkotrljao u grmlje.

Tibetanci veruju da podii kapu koja je pala tokom putovanja donosi nesreu.
Verujui u ovu praznovernu misao, trgovac je ostavio svoj eir.

Kapa je bila od finog filca, sa titnicima za ui od krzna. Spljoten u ipraju i

polusakriven njime, njegov oblik nije mogao da se raspozna.

Nekoliko nedelja kasnije, kada je pala no jedan ovek koji je tuda proao
primetio je neodreen oblik koji kao da se uurio u ipraju. Poto nije bio
hrabar, on je pourio i udaljio se. Sutradan je u prvom selu u kome se
zaustavio ispriao da je video neto udno u grmlju nedaleko od puta.

Vreme je prolazilo, a drugi putnici su isto tako opaali na istom mestu

neobian predmet iju prirodu nisu mogli da odrede i o tome su ispriali u
istom selu.

I tako redom, i drugi su videli nevinu kapu i na nju obratili panju ljudi iz tog
kraja.

Za to vreme sunce, kia i praina su inili svoje, filc je promenio boju, a

uspravljeni titnici za ui liili su na dlakave ui neke ivotinje. Izgled ove
prnje je zbog toga bio jo udniji.

Sada su putnici i hodoasnici koji su se zaustavljali u selu bili obaveteni da

se na ivici ume neka stvar, ni ovek ni ivotinja, postavila u za-sedi i da bi
bilo bolje biti oprezan. Neki su doli na ideju da je stvar mogla da bude
neki demon i, uskoro, ovaj nepoznati premet proizveden je za avola.

Sto su vie ljudi gledali ovu staru kapu to su vie o njoj govorili i itav kraj je
dolazio da razgovara sa demonom skrivenim u jednom kraju ume.

Tako se jednog dana desilo da su putnici videli prnju kako se pokree, drugog
dana je ona teila da se oslobodi iz isprepletenog tmja i na kraju je pola za
prolaznicima koji su se, ludi od straha, razbeaii to su bre mogli.

Kapa je OIVELA zbog dejstva mnogobrojnih misli koje su bile koncentrisane

na nju.

Ova pria, za koju tvrde da je istinita, data je kao primer moi koncentracije
misli ak i kada ona deluje nesvesno i ne tei odreenom cilju.

Drugu priu izgleda da je izmislio neki bezbonik, aljivdija, da bi ismejao

bogomoljce. Meutim, od toga nema nita. U Tibetu se niko ovome ne sme-je,
niti se zbog ovoga srdi. Dogaaj koji se ovde iznosi prihvaen je kao izraz
verodostojnosti koji se odnosi na sve kultove u kojima oboavani predmet
vredi samo zbog oboavanja koje mu se ukazuje i da ima mo samo onaj kome
su sami podanici dali mo pomou njihove koncentracije pobonih misli i
pomou svoje vere.
Ostarela majka jednog trgovca, koji je svake godine iao u Indiju, zatraila je
od njega jednog dana da joj donese neku relikviju iz svete zemlje (Indija,
kolevka budizma, je sveta zemlja Tibeta-naca). Trgovac je obeao da e to
uiniti, ali poto je bio obuzet svojim poslovima, zaboravio je na to.

Stara Tibetanka bila je tuna i idue godine, kada je karavan njenog sina
ponovo krenuo na put za Indiju, ona ga je ponovo naterala da joj obea da e
joj doneti relikviju.

On je obeao i opet zaboravio na obeanje. I sledee se godine isto ponovilo.

Ovoga puta sin se setio porudbine svoje majke pre nego to je stigao kui i
bio je iskreno oaloen zbog bola koji e jos* jedanput doiveti pobona
stara ena. Dok je razmiljao ta da uradi njegov pogled je pao na komad
psee eljusti koji je leao na ivici nuta. Sinulo mu je kroz glavu. On otkide
jedan zub sa osuenih kostiju, obrisa ga od praine kojom je bio pokriven,
zatim ga uvi u pare svile. Kod kue je majci ispriao da je zub veoma d-
ragocena 'relikvija i da pripada velikom Sariputri.4

Poneta radou i puna oboavanja stara ena smestila je zub u jedan

relikvijarijum koji se nalazio na oltaru. Svakog dana odavala mu je
poast, palila lampe i tamnjan. Prikljuili su joj se i drugi bogomoljci i posle
izvesnog vremena psei zub, unapreen u relikviju, poeo je da emituje
sjajne zrake.

Jedna tibetanska poslovica stvorena je povodom ove prie:

Meu gus yeu na Khyi so eu toung.

U stvari: oboavanje stvara svetlost, ak i kada je u pitanju psei zub.

Uostalom, kao to je u ovoj knjizi moglo da se vidi, lamaMike teorije koje se

'odnose na bilo koji fenomen su uvek iste. Sve one su zasnovane na duhovnoj
moi i ovo je jedino logino za ljude koji vasionu, onakvu kako je mi vidimo,
uglavnom smatraju subjektivnom vizijom.

Sposobnost da se postane nevidljiv po elji, kako to pokazuju mnogobrojni

arobnjaci u bajkama svih naroda, tibetanski okultisti pripisuju prestanku
mentalne aktivnosti.
Ne radi se o tome da legende namerno zaboravljaju da opiu pomou kojih
se materijalnih sredstava postie ta nevidljivost. Meu njima je uveni DIP
SlNG, poznato drvo koje posebna vrsta gavranova uva u svom gnezdu.
Najmanji njegov deo obezbeuje savrenu nevidljivost oveka, ivotinje ili
predmeta na kome se nalazi, ili pored koga je smeten. Ali velike NALORPE
i poznati DUBCENI nemaju nikakvu potrebu za bilo kojim maginim
pomagalom da bi postigli isti rezultat.

Po onome kako sam ja ovo shvatila, inicirani u psihike vebe ovaj fenomen
ne posmatraju na isti naan kao i obini ljudi. Kada ih ovek slua, izgleda da
se uopte ne radi o tome da se neto zabauri, mada obini ljudi zamiljaju
udo ba na ovakav nain. Ono to je potrebno to je da se ne izazove nikakva
senzacija kada se prie ivim biima. Na taj nain se neopaeno prolazi i kada
je fenomen i u najmanjoj meri usavren ljudi oveka jedva da vide kada
prolazi pored njih, o njemu se uopte ne razmilja i njega se uopte ne se-aju.

Objanjenja koja su mi povodom ovoga dali mogla bi otprilike da se ovako

protumae: kada se ovek kree i pravi veliku buku, mnogo mae rukama i pri
tom dodiruje mnoge ljude i stvari, stvara se veliki broj senzacija kod velikog
broja osoba. Budi se panja onih koji ih oseaju i prenosi se na njihovog
tvorca. Ako, pak, ovek tiho hoda i uti, on izaziva vrlo malo senzacija, one
nisu ive, ne izazivaju panju ljudi koji ih oseaju i iz ovoga proizilazi da se
takvi ljudi jedva opaaju.

Ipak, ma koliko da je ovek nepokretan i ut-Ijiv, delovanje duha stvara

energiju koja se iri oko onoga ko je stvara i ovu energiju razliito oseaju oni
koji dolaze u dodir sa njom. Ako ovek uspe da zaustavi svako kretanje duha,
on ne budi senzacije oko sebe i niko ga ne vidi.

Poto mi se ova teorija uinila sumnjivom, nabacila sam da, uprkos svemu,
materijalno telo mora da se vidi. Odgovor je bio: mi svakog trenutka
GLEDAMO veliki broj predmeta, ali iako nam se oni nalaze pred oima mi
ZAPAAMO tek mali njihov broj. Ostali ne izazivaju uopte nau panju;
nikakva spoznaj a-svest ne prati vizuelni kontakt; i ne seamo se da je do tog
kontakta dolo." U stvari, ti su predmeti bili nevidljivi za nas.

Ako treba poverovati mnogobrojnim priama koje se povodom ovoga priaju

ili ako treba poverovati kazivanjima ljudi koji tvrde da su bili svedoci
materijalizam ja, one se esto deavaju u Tibetu ali bi uvek trebalo, kada je
slina materija u pitanju, voditi rauna o preterivanjima, kao i o laima.
Mnogo je onih koji kada im se ispria o nekom udu ne mogu da odole elji da
se pohvale kako su prisustvovali jo veem.

Isto tako, treba raunati na kolektivnu sugestiju, kao i na autosugestiju. Ipak, i

pored sve moje uzdranosti povodom brojnosti ovih fenomena, bilo bi mi
teko da potpuno negiram njihovo postojanje.

Materijalizacije5, onakve kako ih Tibetanci opisuju i kakve sam i sama videla,

izgleda da uopte nisu sline onima koje se deavaju u spiritistikim seansama.
U Tibetu se dokazi ovog fenomena uopte ne prizivaju, njihov duh, dakle, nije
spreman niti sklon da ih vidi. Ne postoji sto na koji uesnici polau ruke,
uopte nema medijuma koji je u zanosu, niti mrane sobe u koju se zatvara.
Mrak se uopte ne priznaje, sunce i ist vazduh uopte ne smetaju njihovom
pojavljivanju.

Kao to je ve reeno, neka od ovih pojavljivanja se voljno stvaraju i ona su

ili trenutna, ako tvorac fenomena ima dovoljnu psihiku snagu ili dugo traju, na
nain kako je to opisano u prethodnom poglavlju kada je u pitanju objekti viza
ija JIDAMA.

U drugim sluajevima tvorac fenomena ga nevoljno stvara i nije uopte svestan

pojave koju i drugi posmatraju.

Ponekad se pojavljuje potpuno isti oblik tvorca materijalizacije i u tom e

sluaju oni koji na bilo koji nain veruju u postojanje eterinog dvojnika u
tome videti njegovu manifestaciju. Ali, ponekad se mnogobrojni dvojnici
tvorca fenomena javljaju istovremeno i u tom je sluaju teko pripisivati ove
pojave postojanju jednog jedinog dvojnika. A sa druge strane, oblik ili
stvoreni oblici, nemaju nikakvu slinost sa oblikom onoga ko ih stvara.

Ovde u opisati neke od ovih fenomena iji sam bila svedok istovremeno sa
drugim osobama.

1. Jedan mladi koji je bio u mojoj slubi otiao je da poseti svoje roditelje.
Dala sam mu tri nedelje odsustva, posle ega je trebalo da mi kupi namirnice i
da nae nosae da prenesu opremu preko planine.
Deak, kome se dopalo meu svojima, produio je svoj boravak. Prolo je oko
dva meseca a on se nije pojavljivao. Poverovala sam da me je sasvim
napustio.

Jedne sam ga noi sanjala. Bio je odeven drukije nego obino i imao je na
glavi eir evropskog oblika. Nikada ga nije nosio.

Sutradan ujutru dotrao je jedan od mojih slugu: Uangdu stie, rekao je,
ovog sam ga trenutka opazio. Sluajnost u vezi sa snom mi se uinila
udnom. Izala sam da vidim dolazak putnika.

Mesto na kome sam se nalazila nadvisivalo je dolinu. Veoma sam jasno videla
Uangdua koji je bio odeven kao u mom snu. Bio je sam i penjao se putem
krivudajui po planinskom prevoju.

Primetila sam da ne nosi nikakav prtljag i sluga koji je stajao pored mene
rekao je: Uangu mora da je ispred nosaa.

I druga dvojica isto su tako videla Uangdua kako se penje uz planinu.

Moj sluga i ja nastavili smo da ga gledamo kako se pribliava kada je stigao

do jednog malog CORTENA. Osnovu ovog ORTENA inila je jedna zidana
kocka koja je imala oko 80 centimetara u koju je ulazio i njen gornji deo, sve
do vrha zavrnog iljka, a itav spomenik nije imao vie od dva metra. On je
bio nainjen delom od kamena delom od erpia i bio je potpuno ispunjen,
bez ikakve upljine.

Mladi je proao iza CORTENA i vie se nije pojavio.

Na tom mestu nije bilo ni drvea, ni kua, ni nagiba, nieg izuzev tog
usamljenog CORTENA. Naj-pre smo moj sluga i ja pretpostavili da je
Uangdu seo u senci malog spomenika. Zatim, kada sam videla da vreme
prolazi a da on ne nastavlja put, ispitala sam okolinu dvogledom. Nikoga
nisam videla.

Na moju zapovest dvojica mojih ljudi poli su da trae Uangdua.

Pratila sam ih dvogledom. Ni oni nisu nikoga pronali.

Istog dana, oko pet sati uvee, Uangdu se pojavio u dolini, na elu svog malog
karavana. Nosio je haljinu i eir koje sam videla, najpre u snu a zatim i u
privienju.

Ne rekavi im nita o ovome, ne ostavljajui im vremena da razgovaraju sa

poslugom, poela sam da ispitujem samog Uangdua. Saznala sam da su svi
proveli no suvie daleko da bi bilo ko od njih mogao da stigne do mene u
toku preponeva i da je Uangdu itavo vreme bio sa seljacima.

Nekoliko sedmica posle ovog dogaaja imala sam priliku da proverim tanost
njihovih izjava u selima u kojima su smenili nosae. Dokazalo se da su ljudi
rekli istinu i itav deo puta preli sa Uang-duom.

2. Jedan tibetanski umetnik, koji je voleo da slika zastraujua boanstva i

koji im je odavao stalne poasti, uao je jednog popodneva kod mene.

Iza njega, primetila sam neto nejasno, oblije neke udnovate linosti koju je
esto predstavljao na platnima.

Zbog zaprepaenja napravila sam brz pokret i slikar mi se pribliio, bez

sumnje da me upita za razlog. Primetila sam da utvara nije krenula za njim.
Brzo sam odgurnula slikara i krenula ka privienju ispruivi ruku. Imala sam
oseaj da sam dodirnula neto mekano, to se povijalo pod pritiskom. Utvara
je nestala.

Odgovarajui na moja pitanja umetnik mi je priznao da je ve nekoliko dana

radio na doziva-nju lika koji sam ugledala i da je upravo tog dana dugo radio
jednu sliku koja ga je predstavljala.

Ukratko, sve njegove misli bile su koncentri-sane na boga koga je eleo da

nagovori da mu slui.

Sam Tibetanac, slikar, nije video utvaru.

3. Trei udan dogaaj kao da pripada kategoriji fenomena koji se voljno

izazivaju.

U to vreme ulogorila sam se nedaleko od Pu-nag ritea, u Kamu. Jedno

poslepodne nalazila sam se sa kuvarom u kolibi koja mi je sluila kao kuhinja.
Deak je traio namirnice. Rekla sam mu: Doi sa mnom u moj ator, uzeee
iz sanduka ono to ti je potrebno.

Izali smo i kada smo se pribliili mom atoru ije su zavese bile podignute,
oboje smo videli vieg lamu tog ritea kako sedi na stolici na rasklapanje pored
moga stola. To nas nije iznenadilo, jer me je ovaj lama esto poseivao. Kuvar
mi je rekao: Rimpoe je doao, treba da se vratim da skuvam aj za njega,
uzeu namirnice kasnije.

Odgovorila sam: Tako je, odmah skuvaj aj.

Sluga je otiao, ja sam nastavila put. Kada sam stigla na nekoliko koraka od
atora uiniio mi se da se zastor guste magle, koji je bio ispred njega, lagano
udaljava. Lama je nestao.

Neto kasnije, sluga je doao nosei aj.

Bio je iznenaen to nije zatekao lamu i da ga ne bih zastraila izjavila sam:

Rimpoe mi je samo neto saoptio, zauzet je i nije imao vremena da due
ostane.

Nisam propustila priliku da ispriam lami o ovoj viziji, ali se on samo

podrugljivo smejao i nije eleo da mi da bilo kakvo objanjenje.

Stvaranje utvare, onako kako smo to videli u prethodnom poglavlju povodom

JIDAMA, ima dva cilja: Uzvieni cilj koji se sastoji u tome da uenik shvati
da uopte ne postoje bogovi van onih koje on stvara svojim mislima i
zanimljiv cilj da sami sebi stvorimo zatitu.

Kako utvara titi svog tvorca? Tako to se pojavljuje umesto njega. Ovo je
uobiajeno. Svakog jutra, lama koji je u ovo upuen poprima lik svog boga
zatitnika (moe da odene nekog drugog boga ako to hoe) i onda se
pretpostavlja da zlona-merna bia, umesto da ga vide kao oveka, vide ga kao
boanstvo stranog izgleda i to ih tera da bee.

Potrebno je mnogo da svi oni koji ozbiljno svakog jutra praktikuju obred koji
se sastoji u tome da poprime oblik njihovog JIDAMA budu kadri da ga
prikau. Ne znam da li uspevaju da nadmudre demone, ali je sigurno da ljudi
nemaju nikakvu iluziju o njima. Meutim, ula sam da priaju da su se lame
iznenada pojavljivale u oblicima nekih likova lamaistikog Panteona.

to se tie arobnjaka, oni u stvaranju nekog TULPE (utvare) vide samo nain
da se doepaju nekog instrumenta koji e ispunjavati njihovu volju. I u ovom
sluaju utvara nije neophodno bog zatitnik, ve bilo koje bie ili bilo koji
neivi predmet koji moe da slui njihovim namerama.

Kada se jednom stvori, ova utvara tei, kau okultisti, da se oslobodi tutorstva
arobnjaka. Deava se da ona postane buntovnik i pria se da izmeu
svetenika i njegove tvorevine dolazi do borbe, koja ponekad moe da bude
pogubna za vraa.

Isto tako, navode se sluajevi kada se utvara, poslata da obavi neki posao,
uopte ne vraa i nastavlja svoje lutanje kao polumislea,
polusvesna marioneta. Ponekad, njeno unitavanje dovodi do drama.
arobnjak se trudi da uniti svoje delo, a utvara se ogoreno bori da sauva
ivot koji su joj udahnuli.

Zar sve ove dramatine prie o materijaliza-cijama koje se bune nisu samo
gola matarija?

Mogue je. Ne tvrdim nita. Ograniavam se time da prenesem ono to su mi

ispriali ljudi koje sam smatrala dostojnim poverenja. Ali oni mogu sami sebe
da zavaravaju.

to se tie stvaranja i oivljavanja utvara, u to uopte ne sumnjam.

Poto sam, po svom starom obiaju, bila sumnjiava, elela sam da se u to

sama uverim kako ne bih potpala pod uticaj zadivljujuih lamaisti-kih
boanstava, koje sam navikla da gledam na slikama i statuama, odabrala sam
jednu beznaajnu linost: bio je to jedan demekasti i snani lama, bezazlen i
vesele udi. Posle nekoliko meseci oveuljak je bio stvoren. On se malo-
pomalo ustalio i postao neka vrsta mog druga. Uopte nije ekao da se
pojavi dok sam mislila na njega, ve se pojavljivao u trenucima kada sam bila
obuzeta sasvim drugim stvarima. Iluzija je bila iskljuivo vizuelne prirode, ali
mi se deavalo da osetim kao da sam okrznuta nekom tkaninom i da osetim
pritisak ruke na svom ramenu. Tog trenutka uopte se nisam nalazila u kui,
jahala sam konja svakog dana, ivela sam pod atorom i, kao i obino,
bila sam odlinog zdravlja.

Promena se postepeno odvijala u mome lami. Crte koje sam mu podarila

promenile su se, njegovo bucmasto lice se izduilo, i dobilo nekako pod-
smeljiv i zao izraz. Postao je vrlo neugodan. Ukratko, udaljavao se od mene.
Jednog dana, pastir koji mi je doneo maslac, video je utvaru za koju je smatrao
da je lama od krvi i mesa.

Verovatno je trebalo da dopustim da ovaj fenomen ide svojim tokom, ali me je

ovo neobino prisustvo poinjalo da nervira. Prelazilo je u moru. Odluila
sam da unitim halucinaciju iji potpuni gospodar nisam bila. Uspela sam, ali
tek posle est meseci truda. Moj lama imao je teak ivot.

To to sam uspela da voljno haluciniram nema u sebi nieg udnog. Zanimljiva

stvar u ovakvim sluajevima materijalizacije je da drugi viaju oblije
stvoreno mislima. Tibetanci se ne slau sa objanjenjem koje se daje o ovom
fenomenu. Jedni veruju da stvarno dolazi do kreacije materijalnog oblika,
drugi u ovome vide samo jedan oblik sugestije: misao tvorca utvare se
nevoljno namee drugome i primorava ga da vidi ono to on sam vidi.

Uprkos otroumnosti koju su Tibetanci razvili u elji da racionalno objasne

sva ova uda, neka od njih su nerazumljiva ili zbog toga to su gole
izmiljotine ili iz nekih drugih razloga.

Tako oni uglavnom misle da upueni mistici ne umiru uvek obinom smru, ve
da mogu, uvek kada to zaele, da unite svoje telo na takav nain da od njega
ne ostane nikakav trag.

Pria se da je Resumpa nestao na takav nain, a da se Marpina supruga

Dagmedma sjedinila sa svojim muem za vreme jedne posebne meditacije.

Ipak nam ovi dogaaji, iji su junaci iveli pre mnogo vekova, lie na prave
legende. Sledei dogaaj koji se odigrao relativno nedavno je zanimljiviji za
nas, utoliko pre to se udo, umesto da se odigra u samostanu, desilo, pria se,
usred belog dana pred stotinama svedoka.
Treba odmah da Kaem da se nisam nalazila meu njima i moe da se zamisli
koliko mi je zbog toga ao. Podatke su mi dali ljudi koji su tvrdili da su videli
ovaj fenomen. Jedina veza koju imam sa ovim udom je ta to sam upoznala
oveka koji je bio glavni uesnik.

On je bio, kao to sam to ve ranije ispriala, duhovni voa Trai-lame. Zvali

su ga Kiongbu rim-poe. Za vreme mog boravka u Sigatceu bio je ve star i
iveo je kao pustinjak na .nekoliko kilometara od grada na obali Jesru
Tsangpoa (Brama-putre). Trai-lamina majka ga je oboavala i dok sam
boravila kod nje ula sam vie izvanrednih pria o njemu.

Govorilo se da se, kako su godine prolazile, stas uenjaka i svetog askete

smanjivao. Ovo je, po Tibetancima, znak velikog duhovnog savrenstva
i postoje mnogobrojna predanja o mistieima-arobnjacima koji su se, poto su
nekad bili ljudi visokog stasa, postepeno smanjivali u tolikoj meri da su na
kraju nestajali.

Kada su poeli da govore o posveivanju nove Mitrejine statue, Trai-lama je

izrazio elju da Kiongbu rimpoe prisustvuje ceremoniji ali je ovaj izjavio da
e umreti pre nego to hram u kome se nalazila statua bude potpuno gotov.

Trai-lama je, priali su mi, zamolio pustinjaka da odgodi svoju smrt kako bi
mogao da posveti hram i statuu.

Ovakav zahtev moe da izgleda udan Zapadnjaku, ali se on sasvim slae sa

tibetanskim vero-vanjem da veliki mistici poseduju mo da sami odrede
trenutak svoje smrti.

Pustinjak, udovoljavajui Trai-laminoj elji, obeao je da e vriti slubu

kada bude doao dan za posveivanje.

Zatim, otprilike godinu dana posle mog odlaska iz igatcea, poto su hram i
statua bili zavreni, bio je odreen datum za sveanost njihovog posveenja.
Kada je doao taj dan Trai-lama je poslao divnu nosiljku i oruanu pratnju
Kiongbuu rimpoeu da ga dovedu u Trailumpo.

Ljudi iz pratnje videli su pustinjaka kako zauzima svoje mesto u nosiljci,

zatvorili su je i krenuli na put.
Za to vreme vie hiljada ljudi se sakupilo u Trailumpu da prisustvuju
ceremoniji. Kako mora da su bili iznenaeni kada su ugledali da
Kiongbu rimpoe stie sam i to peke! On je utke proao kroz hram, uputio se
dinovskoj statui, pribliio joj se i dodirnuo je i postepeno iezao u njoj.

Neto kasnije nosiljka okruena pratnjom je stigla. Otvorili su vrata . . . bila je

prazna.

Mnogi tvrde da od tog trenutka nikada vie nisu videli lamu.

Kada su mi u Lasi ispriali o ovom udu izgledalo mi je da ono prevazilazi

najbujniju matu. Naroito me je zanimalo zato to sam poznavala pustinjaka,
videla sam mesto u kome se fenomen desio i bila sam detaljno obavetena o
okolnostima koji su mu prethodili: u stvari, o Trai-laminom zahtevu i
obeanju koje je dao Kiongbu rimpoe da e odgoditi trenutak svoje smrti.

Gorela sam od elje da se vratim u Sigatce i da se obavestim o poslednjim

laminim danima, da se potrudim da naem njegov grob ako je zaista umro. Ali,
Jongden i ja smo u Lasi iveli preru-eni i nismo mogli da se nadamo da emo
proi nezapaeno u Sigatceu u kome smo oboje imali mnogobrojne poznanike.
Pojaviti se znailo je biti odmah proteran na granicu, a meni je bilo stalo da
posle svog boravka u glavnom gradu Tibeta po-setim grobove bivih kraljeva i
druge spomenike u provinciji Jarlung. Tako sam bila primorana da se
odreknem istraivanja.

Meutim, pre nego to smo napustili Tibet, Jongden je pronaao nain da se

obavesti o udu u Sigatceu.

Na nesreu, dogaaj se desio pre sedam godina. Od tada su se dogodile velike

promene u provinciji Tsang i mnogo raznih uda se desilo koja su bila vezana
za Trai-lamu u trenutku njegovog bekstva iz Tibeta. tavie, politika
atmosfera nije pogodovala ljudima i stvarima Tsanga. Ljudi koji su zauzimali
neto vii poloaj postali su uzdra-ni kada se radilo o bilo emu to bi moglo
da uzdigne linost Velikog proteranog lame ili da neto pridoda statui ije je
podizanje, prema raznim glasinama, izazvalo ljubomoru na dvoru u Lasi.

Prikupili smo sledee podatke:

Kiongbu rimpoe je stvorio sebi' istovetnu utvaru i ona je ula u nosiljku i
ponaala se onako kako je to ve ispriano u Mitrejinom hramu. Ova utvara je
nestala kada je dodirnula statuu kao to je to isplanirao lama-arobnjak koji za
to vreme moda nije ni maknuo iz svog samostana.

Ili je, pak, lama bio kadar da izazove kolektivnu halucinaciju u gomili koja je
bila okupljena daleko od njega.

Neki su mislila da je Kiongbu ve bio mrtav kada se udo zbilo, ali je posle
sebe ostavio TUL-PA (utvaru), svoju tvorevinu, da doe u Trai-lumpo.

Ovo me je podsetilo na to da mi je jedan uenik Kiogbu rimpoea jednog dana

rekao da pomou nekih vrsta koncentracije duha mogu da se pripreme neki
fenomeni kao budui dogaaji. Ako je koncentracija uspena, itav niz eljenih
radnji odvija se mehaniki, bez neophodnog uea arobnjaka. Cak je, dodao
je ovaj lama, arobnjak u veini sluajeva nesposoban da uniti svoje delo i
da sprei da se fenomen ne desi u naznaeno vre-me, poto je energija koju je
stvorio upravljena na odreeni cilj koji vie nije pod njegovom kontrolom.

Moglo bi mnogo vie da se govori o psihikim fenomenima u Tibetu.

Opis samo jednog istraivaa moe da bude veoma nepotpun, naroito u tekim
uslovima u kojima se ova istraivanja obavljaju u ovoj zemlji.

Ideja da drim nastavu o magiji ili da propo-vedam bilo koje uenje o

psihikim fenomenima je veoma daleko od mene. Moj cilj je jednostavno bio
da dam samo jednu ideju o tome kako se u jednoj od najmanje poznatih
zemalja na svetu gleda na neke dogaaje koji zadiru u domen psiholokih
istraivanja.

Bila bih srena ako ova knjiga moe da pod-stakne elju nekih naunika koji su
mnogo upueniji od mene u ovaj posao, da preduzmu ozbiljna ispitivanja
povodom fenomena koje sam ukratko opisala.

Prouavanje psihikih fenomena treba, ini mi se, da nadahne isti duh kao bilo
koje drugo nauno istraivanje. Ono to moe da se otkrije na ovom polju ne
treba da predstavlja nikakvo udo, nita to bi moglo da opravdava
praznoverna verovanja d zastranjivanja kojima su se neki prepustili.
Ba nasuprot, ova istraivanja imaju zia cilj da iznesu na videlo mehanizam
nerasvetlj-enih uda, a objanjeno udo vie i nije udo.

Aleksandra Davi-Nil

MISTICI I AROBNJACI TIBETA

Recenzent VITO MARKOVlC

Korice

VOJA MILlC

Grafika oprema MISA POPOVIC

Korektor

BRANKA JOVETIC

Izdava

IRO GRAFOS, Beograd, Simina 9a Za izdavaa

VIKTOR SECEROVSKI, direktor tampa

1GTRO Univerzal OOUR Grafiar Tuzla. Mije Keroevia 20

Za tampariju:

MURIS D2AMPO

tampano u 5.000 primeraka 1988.

ISBN 86-7157-042-8

(CIP)

294.321

-11 ,

Mistici i arobnjaci Tibeta / Aleksandra Davi--Nil; prevod Srbislava

Elezovi Lazi. Beograd: Grafos, 1988. 305 str.; 19 cm.
(Biblioteka Horizonti; kolo 14, knj. 1)

: Mystiques et magicieus du Tibet / Alexamdra David-Nell.

133.2

K: a. .

OopabeHo ,

NOTES

Uopte uzevi, ova Praznina se moe objasniti odsustvom ega, prema

tibetanskoj formuli: iva bia su liena ega sve je lieno ega.

2
Bolje poznata pod imenom ZEN-CHOU kako je zovu u Japanu u kome ima
veliki broj pripadnika meu intelektualnom elitom. Njeno ime znai sekta za
meditaciju.

Na tibetanskom: Rigs. Tako se mleko nalazi u maslacu i siru. Seme se nalazi u

drvetu itd. Tibetanci se mnogo slue ovim primerima.

50 Jedan od najpoznatijih Budinih uenika.

Nazivaju se TULPAMA, magine kreacije, varljive utvare.


Pronala sam u svojoj kosi malu amajliju koju sam 60
Jednog mladia poslao je, koliko znam, njegov u 118
Tokom dana koji su sledili, poto je primetio ud 177
Ipak, ove vebe nisu izmiljene da bi se pustinj 235