~

i,
l
l
-
l
i
D. T U CO V I

-
SRBIJA I ARBANIJA
JEDAN PRILOG
KRITICI ZAVOJEVA KE POLITIKE
SRPSKE BUROAZIJE

-T
-
S predgovorom
MILOVANA IL'ASA

-
... 1946.

KULTURA BEOGRAD-ZAGREB
 ~

l
~
l

t Ova kJiga Dimitrija Tucot,ia dokaz ;e do je Srbija

uvijek imala l;ude i pokrete koji au .znali da brane i od-
brane njenu ast i njene stvarne interese od nazadnih vl4-
dajuih krugova, kad god su ili za tim da pokrenu oorodne
mase da slue njihovim interesima, bilo oo tetu drugih na-
ruda, bilo samog srpskog na:-<>da. Tucovieva knjiga je isto-
rijsko svjedoanstvo neocjenjive vanosti, koje potvruje
da savjest srpskog naroda nije bila umrla, ak ni u vrijeme
kada su svi vladajui slojevi i sve partije, opijeni brzim i
relativno lakim pobjedama nad Turskom, jednoduno odo-
bravali zavojevaku politiku Paieve vlade i trovati na-
rodne mase ovinizmom i mrnjom prema malom albanskom
narodu, koji je tek stupao u borbu za stvaranje svoje nacio-
nalne drave. Tucovieva knjiga je - u vrijeme kada su
pijanstvo od pobjeda i zanos za osvajanjima, bili obuzeti
itavu vladajuu klasu, buroaske partije i znatan dio sitno-
buroaskih partija - odigrala ogromnu ulogu, ako i ne
toliko po tome to je pokrenula mase u borbu (ona je ob-
javljena poslije povlaenja tzv. Primorskog kora iz Alba-
nije), a ono po tome to je okupila najnaprednije ljude,
protiv prvih otvorenih pokuaj4 imperijalistike politike
Paieve vlad~, to je, poniui iz radnog ooroda, u ime
itavog naroda branila i obranila ast, slavu i slavnu pro-
lost ustanike i slobodarske Srbije od svih koji su pokuali
da tu ast i slavnu prolost uprljaju pred albanskim naro-
dom i progresivnim ovjeanstvom. Nije tu, najzad, pre-
sudno ni koliko je bita poznata i koliko je masa uspjela da
pokrene, jer je to zavisilo od snage radnikog .JJ!2!!!eta. Pre-
sudno je da se ona pojavila i da je izraavala, fpreko Tuca-
via kao voe proleterske i radne Srb!J!i stvarne tenje t
stremljenja srpskog naroda koji ne samo da nije htio, nego
se nije ni mirio sa ugnjetavanjem drugih naroda u ime nje-
govo. Ona je pokazala svijetu da se srpski narod, a naroito

s
 njegov najnap-r:edniji dio, ne slae sa ZVl.Ojevakom politi-
kom Svoje vlade i svoje buroazije.IProleterska radna
Srbija jol nije imala ni snage ni uslova da povede itav na-
rod u borbu protiv . te i takve politike, ali ona je, s punim
pravom. u ime naroda, u licu Dimitrija Tucovia i kroz ovo
njegovo djelo, ustala protiv zavoJevakog pohoda zalaui
sc za slobodu porobljenog narodl.lJ , '
Utoliko je alosnije to je ova knjiga danas skoro pot-
puno zaboravljena, naroito meu mlaim generacijama.
Tome su doprinijeli mnogobrojni uzroci. Nikakvo udo to su
- srpske buroaske part~je, radikali, demokrati i drugi, inili
sve da ovo znaaJno ~ za nas znamenito djelo pokrije za-
borav.G nije ni udo to je socijalna demokratija izdajui
marksizam i stavljajui se u slubu buroazije, izddjui rad-
f!iku. k~asu, izdajui narod, utke prelazila preko Tucovi-
ce~og dJel.a, kao smrtnog g1ijeha koji je uinila protiv vla-
dajUe klase i njene imperijalistike politike. Socijaldemo-
krati. su od Tucovia pravili feti, ikonu koja, radi obmane
radmka, zgodno stoji po kancela.rijama komorakih biro-
kmta, ali su istovremeno oduzimali od Tucovia sve ono to
je on ustvari znaio- borbu protiv imperijalistike hegemo-
- nistike po.litik~ ~voje buroazije, borbu za ravn~pravnost
naroda, tstwan,1e, ' u radu i u miru, nepomirljivosti interesa
TC!;<!-nika i kapi~lista, ~rodne mase i vladajuih slojeva. A
niJe u~ ~o n1. ko~umsti, u uslo'!'ima teke ilegalne borbe,
bez BVO:J~h t.zdavakth preduzea, tako su uviali sav znaaj
ovog progonjenog i zabranjivanog djela, nijesu bili u mo-
~st~ da ga pono?o izdaju i . da sa njim upoznaju ire
sloJeve. t PO'Ill:au da 3e borba kOJU oni vode, to je naroito
P?tvr~w ova:~ rat, _us~ar! nastavak (u promijenjenim uslo-
Vtma ~ sa da!eko vte 1de3ne spreme i jasnoe u gledanju na
nacionalno pt.tanje) one borbe koju je vodio plemeniti i veliki
sin srpskog naroda Dimitrije Tucovf;J
Ponovna pojava Tucovieve knjig slije vie od trideset
godina, danas ima i poseban znaaj.'tDna uvruje bratstvo
~ro!la Jugoslavij.e i. albanskog naro3a u borbi protiv impe-
1'&:Jahzma, pokazUJU~ da se ni u danima kada je soldateska,
po nal~gu Paieve vlade i vojnih klika, kasapiZa albanski
narod ~ kopala jaz izmeu njega i srpskog naroda najna-
predniji i najdalekovidniji ljudi Srbije nijesu po~irili sa
- tom i takvom politikom. Tucovi je izra.z onog stobodarskog
i borbenog narodnog duha, koji ni tada, kao ni ranije
naroito od Prvog ustanka - nije nikad zaspao i koji je u
ovim godinama, u licu komunista, podiga~ i~ave na~ode na
Balkanu da kuju svoje bratstvo protlv mostramh nje-
mako-italijanskih zavojevaa, a danas i intriga imperija-
listikih klika Engleske i Amerike.
Tucovieva knjiga nije bila sluajna pojava. Ona je nikla
u borbi srpskog naroda za nacionalni opstanak,. u vrij~e
kada je itav svijet bio obuhvaen groznicom pnprema Im-
perijalistikog rata, a iroke mase u Evropi, naroito sitne
buroazije, opijene i zapaljene ovinistikom propagandom.
f.Tada su postojala dt;a put~ kojima j~. mogao ii. STJ?Ski n~
rod: put kojim ga 3e vodtla buroaZ't:Ja - osva3an:~e tu~th
teritorija i porobljavanje drugih naroda uz podrku PTi:Ja-
teljskih imperijalistiki~ 'f?elesila, borba ~ ~rugim drav~~
, oko podjele plijena kojt :Je otet Tursko;} t -=~ '[11.1.: ko~~ 3e
predlagao TucQvi .~,J:rats~E_!!_~j~d.i11;_~-~o balkans~t'1f!U!r0i.'11.1:'
(na osnov1t potpune ravn~prC!:.":'rf'OStq u o~.Q!;::p_~~::. . !?rt~er!:
jalistikih velesila i za n31Ji vezamh domaclh tmpen:Jal~
stikih vlada. Razumije se, ljudi koji su mislili kao Tucovi
i ko1fu-za""srpsko-bugarski rat 1913. god~n.e vi<!i~li kr~~~
i kod svoje vlade, a u izlasku 'Sii:~e na more ~mpen:Jalt
stiku politiku svoje buroazije, bilo je premalo i slabo
su bili organizovani. Ali put za koji su se oni zalagali bio j~
jedino mogui i za narod jedino pravilni put. Samo ta~o ?t
se balkanski narodi mogli spasiti od meusobnog klan:~a za
mun >domaih<< monarhija i bur.oa:zija, domaiht imP.eri-
.1.alweJ
[ Gledajui na balkanske probleme tako, Tucovi je, ~tva~,
'iStovremeno razvijao dalje ideje Svetozara Markovta ~
njegovog znamenitog djela Srbija na i~toku, a pos~b~o!
~ pogledu odnosa s Albancima, nadoveZtvao. se na .m~h "
ajela Marka Miljanova, velikog crnogorskog 1unaka ' nepo-
mirljivog borca protiv turskog feudalizma. Svetozar MaT-
kQt'J....je bio revolucionarni demokrat sa prlo 1a1ttm pnm:Je-
iama soQja.UstK.kih-ra:e[a. M,.ark~- _M!!~!.~Qp_ _ _i~izTaava~ in-
terese i borbu. p 0 dj_a..r. mJJ.e1l.Q{L..eZ3atva
. (pravoslavnog t al-
banskog), a Tucovi je, ne...guoeLJ>g~_~q, narodnom pro-
lou i istorijom, ia.o za ..tim._ga iznese stav_ . . mo5i.gr.~.()9.. pfo-:t
letarijata. Svetozar Markovi fe .. priZazio pitanju borbe :za
nacionalno osloboenje sa stanovita rlosljedne revoiueto-
l 5
l
 od svih socijaldemokrata u..E.v.top_h izyf:JL bolj~~a...:u emu
te najvie primakao boljeviciTIHJ_ i L(?njinov.om Ls.taljino-
vom.:.Hu.enju....o nacionalnom P.itanju. ~
Tucovi nije imao pojma o boljevizmu i o z.lmjinovom
,.adu. On je itavoj borbi koju je vodio Lenjin za izgradnju
proleterske pat:tije i za udaranje, _njenih ideolokih osno"?~
vidio samo alosni rascjep u ruskoj socijalnoj demokrah31.,
radujui se kada bi Lenjin, stari cjepa, ostao u manjini
(npr. u tzv. avgustovskom bloku). On ne samo da nije znao
o kakvim se dubokim ideolokim razlikama radi u unutra-
njoj borbi ruskog radnikog pokreta, nego nije znao ni naj-
osnovnije injenice o radu, snazi i stavovima bolj.evika. On
je u privatnim razgovorima nazivao D_r!J.:giu Lapevi~a, no-:
tornog oportunistu i revizionistu, radt.)'.(l.l_()_ffi__Y:_~o-~:0-~!~03
demokratiji, pa ipak je, u skladu s uenjima voda II Inter-
nacionale - radi mira u partiji, sjedio s njim u istim fo- l
rumima. On nije razumijevao - to potvru e i
- kiasnusuS' mu a a n3e burz e e!.) .drave
i njenog aparata sile (vojske);N}emu pjj_es.u....biLi jali'Ri puteni _
razvitka revolucije _u :uslovima_nove.. imperijalhtike -
efjohe., pa. preiitiiame vi st1tiva impexi~alizma, kao .naJvi~g
sttfu!J.jg, kapitatizma. On nije sasvim shvatio dubok& ostobo-
d.ila~L.smis.ao~bama aJJ:ui1'!i@.~ ~trr!!!',fao nt vehkt z11U-
aJpOjav~--~H~7J~h ~u~~m
Mar.k:u.lV!!!.if; >>J1!j]fl~
ga :naz.ivu
vjeJso..unim riterom). u __ .Q.orbtJLotu S1103e ~uroa~ u
imperijalistik01)1., .p~jq._,~alli;Qm. ratu. ~n n_ije ptt~ao. do. kon-
kretnih zq.~t'j'll.!Lka-{poroz asv.~e h~ZWLJ.~l.e.. t.mpe-
rijaasHke vtade--u....takv.Om- ratu). U_p.1ij~me kada je dr'!:g
St(].!jin..~m--2namemtom.-.c:lj.el.u....))Mar.ksim1IL!.. naCJ"Qffiil!l:~O
pitanje obra_~J!q_Q...!_Q!,qm~B.a.uex.om, najJlDZ.!Ulti1~~teor~
tiarom~ ;:~do_71:~Lnog pi~f:t:?:tj!!~ II .znter.Jt~c~'!!lt... r..U&.~
se__iim tsttm:Sauerom aduS~pl1ano.o t. zanosw. l-
- Pa ipak bi, uprkos tim injenicama, biLo pogreno potc~
jeniti znaaj ove Tucovieve knjige. Tucovi se zano~to
Bauerom, ali njegova knjiga samo po spoljnoj.f01:mi, po op-
toj frazeologiji, po nekim op.tim postavkama, tma veze s
Bauerovim radovima i teorijama o nacionalnom pitanju.
Po sutini po osnovnim pitanjima, po konkretnoj obradi i
tretiranju 'pitanja, on se u osnovi razlikuje od Bauera i od
svih teorija voa II Internacionale. On je dosta daleko
od toga da bi mogao da bude na liniji uenja Lenjina-Sta-

7
6
 Svoga proletarijata, "svoga naroda i proletarijata i naroda
ljina,
II ali i veoma. da.l e k 0 od toga d.a bude na liniji U~enja<,
Internacionale. vladajue nacije. U svakom. sLuaju - borba za kulturnu

Sta Je olfloono.u
Bauera i~oa II

iako dOtaZe ognjem i

pitalistikih od
1
U~~~~

' : -
... -:-~...Q nactonalnom pitanju kod
sfful.tra1u: fl) Imp~~!~;tct~na~e[ Y.oe ~I Internacionale
. 0 ~tjama ' polukolonijama
ma em, tpak pomau - !irenJem ka~
l
l autonomiju ustvari jaa pozicije imperijatista vladajue na-
ije, jer titi jedinstvo vetike drave, jer rte vezuje bor-
bu ugnjetene nacije s revolucionarnom borbom proletarijata
vladajue nacije, jer bajkom o progresivnosti svake_ P-~~i!f~
drave, ubjeuje mase da budu dravotvorne, tj. _,pQkome_
trijarhalnih (fe':c!~nih) n~~~~~!kutih .temalta, U~zbijan)e Jja- imperijalistima, nosiocima velikodravnih ideja, i . - najzad
n:Jt'ma.;Cg} Voe II Inter- - jer porie progresivni karakter revolucionarne nacional.ne
~
nacionate postavza .
nu autonomi u a 3 jU za ugnjetene narode pravo na kultur- borbe ugnjetenih naroda; sve u svemu - pr.oJ_gJar.ijat vl(l@,-
pljenja, jer ]e, to:O~:r::~k:a d s~moopredijeZj:"?ie. do otcje- :i1J:e nacije mora dosljedno braniti princ.ip s_a?n~E!e.d .. elg-
mogunostima razvitk~ -Rego vnapreJJ;n:~a
rl av: veim
t sa l n:Ja do otcjepLjenja, a ne pravo na kulturnu autonomijy.._ 3
ma~ r;a.va; 'W..1 Voe II Inter- U< ptjakakom, nepravednom ratu, protetarijat mora brani t
pljakakim rato~~d~e tr~~~O:Jev~~~tm, imperijatistikim,
nacionale smatra t
u taj princip ratnim sredstvima, J.i.. - ra~ei, na..li<>.TM'!:L~o
r~ .ie- .vlad~ _i svo e buro e. U rat'ij .sv.a sredstva.lkJ!QJJ:O
t.
vlade, nego apelovati na ostva ttt . na porazu svoje i su j.ipr. ape t. za mir, propovyedanje ..da.. .se_u..~...:e.ro~~j~va su-
nje :atobornih grup~ i milita~;~.e mtra za urazumljiva-
vina krv jer se i tako ve mnogo proli'Qa,.J.td.) sem.. ratnih
1
' Ni?~teko uoiti
narntjth i najagresivnijih imperijatis~i ~ .~terhesu na:~reakcw-
da je ova politik . t (oruane borbe) - '!P.~.iiJ<:_g~na.su i korite vtad~u~ ~
, rijalistikoj burvaziji da vara i stiavq _mase.ax~~sticko
bi kolonijalnih n d . e t vr ova. 1. U bor- uenje o nacionalnom pitanju smatra da su borbe .Y9.1!Jete-
A tu borbu vode, :er;o ~n:_ f:~~vn\~ok~sZojevi i u ime ega nih naroda protiv imperijaLizma sastavni dio .borbe proleta-
(;!. ~mperijalista, glavnih t{rwrijatel~ or~~ . :vknoksllui slabY,enju .. rij ata -za svrga:Vanj~ vlastLimperijijUi.tii-.4ii:Je-6o'ibe sadre
mc e ase. Staljtn je
u sebi neiscrpni .rezervoar antiim1Jt!:T!3~1tm~~.,~~!Y".QCL ..t~-
1stakao da. je
' koji se bori protivn::gzes%f:~~ta~~i . apsolu~istiki monarh,
1
je zadatak proletarijata ne sariio da te bori?e .~9.'11,1-U...~,_..,!t~~<?
niji od engleskih socijalista o~:;l~~k o.~:Jektiv~o napred- i ~-!h organizuje; ru~ovoi n3i~~.....4Wi~<!.~~ ...se __y.Qr~- -_i
v~ku politiku svoje vlade Zna' . { O:Jt p~azu .zavoje- pr~--datim-us!ovima aosifeano primjenju3uCi ..,ogara
ntja donosi vile dru ' w o porobl3avan3e kolo-
feudalnih) to pO'robt tven~ odnose (~apitatistike namjesto jfLe-metQl,e::~.-o.1P.:i!~!l:j~JifielaTPi'"ciietar.i.jat....vladajue
jaa pozicije buroaz~';:a;1: :n~ nieg .Progresivnog, jer nacije}_::::samo~_ruiilitl.1$11-lg._Jcl.9_9!<:i~J.W!ja.J..Jp_rolet'!rijat
njenog proletari.ata o:~eva. ~ zemlje u borbi protiv ugnj,et~og:-nliroa?-) . - br~tst!l.~- !~~niica i naro!i;~_ih masa
tene -nacije. 2. sv!sti , a zaustavl?a t ~lobodan razvoj ugnje- ugA,7ete:tJ.JL~ vlada;~e.:naci3e. g
autonomiju i' pro ta /'rava ugn3etenth naroda na kttlturnu
nosti velike dra:e s:;t:!,.f~~tan princip ~ee .profiresiv- ; .: . Postavljase ...pitanje - =-tcakav je bio Tucoviev stav u
ovi~._P..TO,Q!emima?
. ~~ucovi je ;asno i nedvosmisleno istakao da. Paieva

.
. drugih naroda i po;tojanje m DP":avdav!lt" pO'robljavanje
n~ vladajuom, hegemonis~g~~ac:a~~nth drava sa jed-
~~;:nfero%;!j~~=~=tin~~r~J:j~ Austr~~~a:!~).er1%~ ~~= l Vlada svojim pohodom u Albaniju, u novembru 1912 godine,
v nije donositn nieg progresivnog albanskom narodu, nego
naprotiv - koila njegov razvitak, njegovu borbu za stva-
. sla?l~enjeglavne imperij!listi~e slabl1~Je i'"!'~~jalizma, ranje slobodne drave, pripomagala svojim nezajaZjivim
apetitima da se u Albaniji, suzbijajui akciju Paieve vla-
~ajuce grup_e,_ ~mper-&:Jahsta vla-
- nacije, proletarijat se
Uv - pomoi ote . l .en . n:e e protwth, nego e, napro-
pro1~tarijat ugnjei:e ~a~tJeurr:~ete;;: ~~ije. f.!poredo. sa tim
de, ugnjezde, stvarajui vazalnu dravu, imp~,-ijaZistiki J~o- _
losi -Italija i Austro-Ugarska. 2. Tucovi, nasuprot Ba,.ueru,
ne istie paroL-u ktllt1tre atttonom.-ije, nego pravo .albanskog.
\
oaztje, koja iri oviniza . a_ ~a " prohv SVOje bur-
m t smm stlama kopa jaz izmeu

'-g

l
 naroda... ~a. samostalan dravni ivot i slo~od.!!_n.. 'U:ttutranji . N . pokret koji je do~ao i razvio se dalje iza njedga, znao
~ ;; razvitak: 3.y Tucovi otro ustaje protiv zavojevake poUtjke
ovt ' " . z teve i sredstva, a u no-
je, s vremenom, nacl. l. prav l nt:.: ~~e se i on borio. Komu-
Brps~e.:Vlade:;:.:HiOj~.w.Sti.ni--pojaava--i .. tropstvo srpskog t:t~ vim uslovima ostvart tde~le za ? . .. narodne mase za
roa~ On od~i.f~ .svaku P.~!!.!9.... ta.kt?oj ..vladi .. i takv.oj po~i~~t nistika partija Jugosla~t:Je, o:oamzul:~.uct naslonu na So-
i 7'auJe se njenom P~~~ . . e okupatora tz svo3e zem :Je, u k
tst:Jenvan:J .. l" tiku draVU stvorenu pod TU 0-
-; Jit~g;-i;ftl~;-cia-je Tucovi u ovoj knjizi, ustajui pro~iv vjetski Savez, novu .soctJa. ~s t za je i bratstvo i sa-
zavojevake politike svoje vlade i svoje buroazije, uii- vods~VO"!l' Lenj~na ~.;ta~;~~~ ~s :~~~ita temelje za bratsku
majui u zatitu pravo albanskog naroda na samostalan dr- radn:JU. ,ugoslo~~!l's ~al~anskim narodima, a naroito Alb~n
.avni razvitak, istupio asno i nedvosmisleno, branei soci- saradn:JU sa o~ a zm k "ma stt iste one reakcionarne khke
jalizam i internacionalizam, branei maLi, zaostali narod od cim~ i kB~!?.a:tem~'u:ovi~Jtustao gledale da zavade srpski na-

ll
-svoje buroazije, dakle ono to nijesu nikad ni pokuali protlv O]" J ;

oportunistiki, proimperijalistiki teoretiari iz II Interna- rod i ostale narode Jugosla~tJe. . nskih

cionale, Tucovi se nesumnj~vo drao Marksa, ali nova -
imperijalistika - epoha traila je novu razradu i postav-
ljanje nacionalnog pitanja, to on nije uinio, niti je bio
kadar da uini. To su uinili Lenjin i Staljin - razrau
jui nacionalno pitanje takorei od poetka, na nov nain u
.
novim uslovima. Ali Tucovi nije . kaD-.'JJQ(JfL]I Int~rnacio-
nale, izdao Marksa, niti je zamijenio Marksov internacio-
:nalizam socijal-ovinizmom. Tucovieva osnovna slabost nije
f - to je tipino za voe II Internaciona.le - u reviziji, u
. izmjeni Marksa, nego u tome to nije bio }s.ru:L~o kraja
shvati novu epohu i nu~nost dalje razfaac ..mark.sisli:ke te-
Utoliko je. drae. da":anjtm .~::2~m~t:av:J~g~a b~lk~ vri-
naToda prott'? tutt;;ts.~ta_ ~~~~~istik~ imperijaListika poli-
jeme kada. 3e P?Ctn.1 . . t;ovala odnose sa brat-
tika reakcwnarn1h khk_a, koJa :~ed . duh i savjest njihovog
skim i su.s_jednim na~odzma, na~reo~~njati i pozivali u borbu
naroda ntJesu spavall, nego su Pd "to vide da se nit pro-
za bratstvo i r~vnoP_ra;no;t narop:;g:es nije ni u jednom
gresivnog raz~ttka ~ or e ~~rbi i da~as moe pomoi -
trf!nutku p1ekmula ! da ta tvarenju veLikih, vjekovnih ide-
i ve ~tva:no pomazeB tk~~a - soLidarnosti i jedinstvu. bal-
ala na3ve1h duhova a . v

orije nacional.nog .. pi-tanja.u promijenjenim uslovima:-.Nasu- kanskih naroda u borbi protiv zavoJevaca.. . i
prot voama Il Internacionale Tucovi je istakaa",paTolu ova kn?iga Dimitrija Tu~ovi~~tf~t~~~~~j tf :~~ej:~oti~
bratstv~ ...i...rav.n2P.Tavnosti balkanskih naroda, razvijemh i i u tome Je, sem ostalog, njen
nerazvijenih, u bor'lrF~(;Jtiv::jm_~eriJgJ_istikih velesila. On je i njome se ponosimo.
bio jedinif kt;j~ 1e na elu najnaprednijeg dijela naroda u MILOVAN ILAS
u Srbiji podigao~ i.f"im~...naroda; .. gla$ protiv pljaka~ke,.. zavo-
3evake politike buroaske (P..ai~~e) vlade, a ZG .. slobodu
albanskog naroda..... za njegovo pravo.. za. nesmetan razvitak,
il za br4~~vg::~ffi~fiq~J.'4T'a_~$1{9.il -~aroda.
U samu zoru imperijalistike politike srpske buroazije,
Tucovi je tu politiku doekao vatrom. Iz itavog pobjedni
kog, ovinistikog pijanstva toga vremena, on se uzdigao
kao budna savjest naroda. Ako nije imao za sobom dovoljno
organizovane i svijesne snage da borbu razbukti, ako nije
znao da vidi sve uslove i da primijeni sve metode borbe,
on je u svakom sluaju asno izvr~io svoju duno:st i zapo-
zo borbu, makar sa svim nedostacima i slabostima.

tl
lO
"

PREDGOVOR
-
\

Arbanskim pitanjem pozabaviti smo se ovde neto

- potpunije vie iz praktinih potreba nego 1Z teoriskoga

interesa.. Arbanska politika nae vlade zav~ena je~
zom koji nas je ~~-yeJ!!~ ~*.!tf!YJ!...Jo vee rt~.E~--
_cekajii u::liuaiwiiQ~ Zavojevakom politiKOm-srpske
- vlade prema arbanaskom narodu stvoreni su na zapadnoj
- granici Srbije takvi odnosi da se u skoroj budunosti
mir i redovno stanje teko mogu oekivati. U isto vreme
- Arbanija je tom politikom gurnuta u naruja dve na
- .zapadnom Balkanu najzainteresovanije velike sile, a sva-

- ko uvrivanje uticaja ma koje kapitalistike drave

na Balkanskom Poluostrvu predstavlja ozbiljnu opasnost
za Srbiju i normalan razvitak svih balkanskih naroda.

- Ali da se tom praktinom cilju odgovori, morali smo

se zabaviti prilikama u Arbaniji. To je bilo u toliko po-
trebnije uiniti to je, prvo, naa tampa, u pogubnoj

- utakmici da pomogne jednu ravo upuenu i ravo iz-

voenu politiku, mesecima i godinama rasprostirala o
arbanaskom narodu tendenciozna miljenja, i to je, dru-

-
go, takvim miljenjima i sama ~Jad;t pokuavala _da
--------~-- ~------------------.
opravda svoju zavojevaku politiku u Arbaniji.
_., < .,_.,.....,.-..~0'~\" .... >'M

Vie obavetenja o prilikama i sukobima interesa na

_,,..., ..-,"""' ,,...,,, ' - " - ' ' - ' ' < d '> --,o'..,,, ';' " , " ' O',- .... _.,.

tom kraju Balkana treba da poslui pravilnijem shvata-

nju prilika u Arbaniji i stvaranju boljih odnosa izmeu
srpskoga i arbanaskoga naroda: Naroito je vie obave-

l 13
 tenja potrebno proletarijatu na kome poglavito lei ve.
liki zadatak da najodlunije ustane protiv zavojevake
r
politike buroazije i vlasnikih krugova 1 da na jednom
aktuelnom praktinom pitanju pokae koliko je zdrav
i spasonosan rad balkanske socijalne demokratije na
prijateljstvu, savezu i najpunijoj zajednici svih balkan- I.
skih naroda.
Ako bi ova knjiica posluila kEw priloak tome isto- IZ ~OTA ARBANASA
riskom zadatku balkanskih socijaldemokratskih partija,
''' naia skromna oekivanja time bi bila opravdana.
l ' 1. Postojbina i rasprostiranje.
1. januara 1914.
Beograd. D. T. Postojbina Arbanasa je u glavnom jedan splet goro-
stasnih planina koje odvajaju plodne kotline Stare Srbi-
je i Makedonije od Jadranskoga Mora. Ona se sputa na
morsku obalu od Skadra na severu pa na jug do grkoga

i naselja; ali taj relativno dugaak primorski pojas je ne

samo uzak ve i podbaran i malarian. Najpovoljnije
uslove za ivot pruaju mestimino proirene plodne
doline Drima, Mae, Semene, E';kumbije i Devola. Ali
oblast planinskih klanaca sa omanjim renim lukama i
ravninama je i danas prava postojbina arbanaskih ple-
mena koja uporno uvaju odnose i navike ivota dav-
nanjega porekla.
Preko toga planinskoga zemljita prolazili su nekada
vrlo vani putevi kulturnoga sveta, meu kojima se na-
roito istiu na jugu Via Egn~tia: Dra, Elbasan, Stru-
ga, Ohrid, Bitolj i dalje za Solun i Carigrad i na severu
Via di Zenta, Zetski put, koji se od Skadra probijao
dolinom Drima ka Prizrenu i dalje vodio u unutranjost

l
l
Balkanskoga Poluostrva. Tragovi nekadanjega znaaj
noga privrednoga i kulturnoga kretanja koje je teklo
tim putevima i njihcvim ograhcima sauvani su do da-
nas u veinom poruenim utvrenjima i jo ouvanim

l
14
15
 monumentalnim mostovima; njih je puna A.rbanija. Ali
putevi su danas opusteli. Po malim zasutim stazama koje
su mestimino teko prolazne jedva im se trag nazire. A
dalje od njih desno i levo caruje tolika primitivnost
ivota, kao da su se uticaji nekadanjega kulturnoga
kretanja zadravali na prvim grebenima karsta kroz
koji su se ti putevi s mukom probijali. Zar nam pre
ciglih nekoliko godina jedan putnik po Severnoj Arbaniji
ne veli u svojim belekama kako je puc~jima iz revolve--
ra objavio seir na daleko to je prvi put noga Evrop-
ljaninova stupila na vrh Kunorin i to je prvi put Evrop-
ljanin gledao lurjanska jezera ? Kao da ujemo rado-
stan glas ispitivaa Centralne Afrike.
Sudbina ovih oblasti nerazdvojno je skopana sa sud-
binom Jadranskoga Mora. Dokle je Jadransko More, kao
to emo docnije videti, bilo jedan veliki kanal kroz koji
i
l, je tekao ceo ogromni saobraaj Zapada sa Istokom, ja-
l dranska obala je u privrednom pogleu bila vrlo iva.
l Tragovi toga privredno-trgovinskoga ivota vie se u
l.
~ '
arbanaskim primorskim gradovima kao i na ponekim
starim rudokopima. Skretanjem trgovinskoga saobra-
aja sa Sredozemnoga Mora na Atlanski Okean, o emu
opirnije govorimo u treoj glavi, pogoeno je celo Bal-
kansko Poluostrvo, pa i Arbanija. U toku vremena luke
Jadranskoga Mora gube stari znaaj za svetski saobra-
aj sa Carigradom i Istokom, usled toga i transverzalni
putevi kroz Ar baniju, a unutranji saobraaj na polu-
ostrvu poinje usled mnogih politikih i privrednih pro-
mena gravitirati sve vie Solunu na jug i Srednjoj
Evropi na sever. Ovamo, ka Solunu, okree se i trgovina
svih varoi pored Drima, od Kore do Pei, u kojima jo
ivi stara trgovako-zanatliska generacija koja je neka-
da radila iskljuivo sa Draom, Krojom i Skarom.
16
J Tako je prirodna otseenost arbanaske postojbine poja-
ana skoro apsolutnom kulturno-saobraajnom iskljue-
nou, a Turska, inae kruta za sprovoenje i obezbee-
nje saobraaja, samo se radovala to je ova plemena
mogla skinuti s vrata, ostavljajui ih samima sebi, plja
ci i meusobnom istrebljivanju.
Plemena . su se namnoavala, uprkos besnenju krvne
osvete, a u planinama i gudurama sa starim nainima ra-
da hleba ne dostie. Iz te teskobe Arbanasi su traili
izlaza i, kao to uvek u istoriji narodnih seoba biva,
oni su se kretali tamo ge priroda prua vie sredstava
za ivot, ka plodnim kotlinama Stare Srbije i Makedo-
nije. Na ovu stranu ih je uostalom vodio i nov pravac
saobraaja, jer su danas varoi s ove strane Drima,
snabevane espahima preko Skoplja, Bitolja i Soluna,
postale pijacama ak i onih arbanaskih plemena koja
ive duboko u Arbaniji.
O tom prodiranju-:A:rbanasa na !s!o~:1l.Il.~:.;;~-~2gg_
'
. pfsafo;J~}iil!~!!~....r!!ff.~~~_:'3~~:!~~ u_.~!Y!rOZt+
paaium Mastun~ .Turske. To Je 1 danas glavno sred-
~- stvo~lio:Jim'OVbiiiika""'tampa izaziva kod srpskoga na-
roda mrnju prema divljim< Arnautima, prikrivajui
kao guja nokte divljatva koja je srpska vojska prema
njima poinila. Koliko je samo suza prolivena ~to je isto-
nsko Kosovo preplavljeno Arnautima. Oni su proli i
dalje i opasali staru srpsku granicu, u velikom broju su
naeni u novoosloboenim okruzima i, naalost, iz njih
najureni, da u toliko bude jai arnautski pojas oko gra-
nice; sputali su se i u MakedoniJu, jako proeli tetovsku
kotlinu i sili na Vardar; sa severozapaa su opasali
Skoplje.
Mi se ne moemo ovde uputati u pitanje: u koliko je
proreenost srpskoga elementa u ovim krajevima nepo-
Srbija i Arbantja 2
ti
l
 sredan rezultat arnautske navale a u koliko je posledica
optega, utvrenoga kretanja srpskoga naroda s juga
na sever? Naseljavanje umadije je bez svake sumnje
dolo raseljavanjem jugozapadnih krajev1=1:;. Istoriski je
.ut~enq da se srpski ivalj iz ovih krajeva -povla~io
u masam~''~'iz'austriSlte-trupe; kadagod suo-ve tl17:r18.
veku morale obustavljati svoja nadiranja na jug i po-
vlaiti se. Naposletku, odakle su Srbi po Staroj Vojvo-
dini i ko ih je i zbog ega preveo? Kada bi se o svemu
tome i mnogo kojeemu drugom htelo voditi rauna, onda
krvna osveta koju danas vlasnika Srbija prema Arba-
nasima propoveda i vri ne bi bila ni toliko opravdana
koliko ona na koju se Balkanicus i D-r Vladan zgraa-
vaju. Ako bi, uostalom, stajalo da je srpski elemenat
prostollaProsfo" po11siiutarnanaskirii; zar. bi "to. bio--:pryi
__ ~luaj u istoriji da navala neltih ...plemena vre organi-
-~c~j-~l_lf:~_!j_Iij!i....P.t~i@.!i;~~-!~j~--~~-!:i.~!!~ji.~~I:!!~i,qg~~~~-
gova ognjita? Zar slovenska plemena nisu potisla sta-
roseciioce ovih'"Zemalja.--redslvima o kojima istorik-ne-
l 1iiaJiL. malo-lepo--!i~ijeJ.ije_."?I ..ar,naposletku, nisu Turci
i '
,:
potiskivali i njih i druge pokorene narode, pa ih uprkos
toga zvanina Srbija smatra danas za najvee ljubimce
svoje u novim krajevima?
Arbanasi su se rasprostrli na istok na raun Slove-
na, to je istina. Ali ispitivanje uzroka toga arbanaskoga
prodiranja jo manje daje za pravo osvetnikom dranju
prema njima. Pre s_y~_ga, na . koji . su na<;~n Ar.ba11asi '
osvqjili ove kra~~m
~- -----------~--- ....,.. .
ui i1retaEaiijem, N3"'" ,
.. -"-----------.. ""---~-1-
.Kom su polju bili jai? Naravno da oni za pretapanje,
za asimilaciju tuega elementa nisu imali uslova, jer su
kulturno s ta jali ispod svih suseda, pa ak i Crnogoraca.
Prof. Cviji je naao na Kosovu svega 140 poarbanae-
l8
n ih kua! Ar~_anasi-~su
se dakle nastanjivali na mestima
~silom m milom napu.tali, sa .. kQjih su
4
n1~~~1[~~~~~~~~~~~*!~~~;n1~~an1.~:.~~~~;~.
prnnitivnih, pljakakih, neobuzdarlilf irriaut'Kih pleme:
na ili ak njihova gruba pritiska. Nesigurni sa imovi-
nom, neobezbeeni sa ivotom, spreeni u slobodi rada
i raspolaganja proizvodom svoga rada, starinci su se sa
svojih ognjita morali uklanjati.
S druge strane, este migracije su odlika ivota u
Turskoj uopte, a ne samo u graninim oblastima prema
Arbanasima. A uzrok tako lakom i estom seljakanju.
lei u begovskom sistemu privrede. Kao god to je sto-
arsko zanimanje Arbanaca osnov njihovoj lakoj po-
kretljivosti i nomadskim navikama, tako isto je feudalni
sistem svojine zemlje bio glavni razlog to su se sta-
rinci toliko reavali na seobu. Oni nisu bili vezani za
ognjita .svojinom,--najvrom vezom za koju se u
drutvu zna. Prema tome ispitivanje ovoga pitanja mora
. nas dovesti do uverenja: da je martinka divljih Ar-
nauta u svakom pogledu nedovoljan razlog za objanje-
nje procesa arbanaskoga ovlaivanja i prodiranja na
istok, :ve da.....~.J.l.!i~I2.~-~~~~!.i.o_" ~f:L2_~~9.Y~.~Pnqf!l-B..~q-
~,.uq,_,_~jt~m~ . . ~Qii.,i~-. PiP .4C?. d.f!:!'f!~fl,j5!9!l! .. }l,~~~. re~~~ _p_od-..
3!._flf!.A~-~l.2.1J..UJJ.'!J..C!!lfL.M."1PJ<! ,.~~- .'!'.~'!skoj., ....
U koliko su drugi uzroci tome pripomagali, kao napr.
oseaj nesigurnosti i gruba sila, oni su leali u sistemu
vladavine u Turskoj, u optoj anarhiji uprave i nezati-
enosti raje. Turski reim je gledao kroz prste kada
Arbanasi vre gruba nasilja prema hrianima, kao to
ih je opet nemilosrdno kosio ako svojim postupcima po-
vrede vlasnike interese reima. Nisu Arbanasi jedino
19
 pleme sa kojim je turski rezrm postupao kako mu je
kada bilo potrebno. Takvi su i Kurdi, susedi Jermena.
Prodiranjem na istok arbanaski elemenat se ne samo
f turske vlasti, ve poli putem ne naunoga principa:
da se sa promenom UBtanova i uslova ivota menjaju i
ljudi., ve putem varvarskoga naela, kojim se ak ni
Jako ~~eao sa srpskim naseljem, v~ je gotovo __ pot- Turska nije u tolikim Tazmerama slui!~_!~~~~
puno ovladao u nekim oblastima, kao tO 13~(~:Metohija i
Pe, u kojima je do pre nekoliko vekova bil_o politiko i
i 1Jeiala ~l!~---~~~!~Jl_o.~--~~ . !1:.~!~"'.2:'!-.l!:,_~
crkveno sredite srpskoga naroda pod Turcima. Najlep-
i spomenici srpske srednjevekovne kulture nalaze se
-... l'
danas u sredini skoro iskljuivo arbanaskoga naroda.
A ta meavina ivih ljudi i starih spomenika, koja je
pri ogranienju Arbanije prema Srbiji dala toliko posla
~. Plemenska organizacija i kruna osveta.

Prodiranje Arbanaca na istok je od velikoga istot;i- '

Londonskoj Konferenciji, postala je ukrtanjem dva
pravca kulturnoga i narodnoga kretanja: prvi, stariji,
za vreme trgovinskih veza srednjevekovne srpske drave
- sa Jadranskim Morem, izazivao je prodiranje srpskoga
naroda ka primorju, i mrtvi spomenici toga prodiranja
nalaze- se po celoj Seven~oj J\rbaniji; drugi, noviji, na-
J stao je kao posledica povlaenja srpskoga. n~roda seve-
roiston~,. dublje u unutrasfijost i "blie 'severnoj granici.
- 'Stopu u: stopu za tim povlaenjem nastupao je arbana-
f!koga znaaja. Ono je odluilo sudbinu srpskoga narod&
u celoj oblasti na junoj granici preanje Srbije. Ono
je stvorilo onaj poznati arnautski pojas koji je vrlo v~
rovatno mogao biti jedan od uzroka to naa narodna
revolucija 1804 nije otila dalje na jug, ali koji je u
svakom sluaju spreavao docnije uticanje ivota slo-
bodne Srbije na potitene slovenske mase u Turskoj.
Ali to arbanasko prodiranje na istok upuuje nas d~
posumnjamo u vrstinu plemenske organizacije rutve-

- ski elemenat.
U prvom periodu pobeivala je politika
JUm.iiio'nost:~s:rpskoga "narona, u drugom
.i
:Periodu
~'!l.I!!trna
pobe-
noga ivota kod njih. Naim:e, ono je posredan dokaz da
. se plemenska organizacija kod Arbanasa iivljava i da_
ne dri vie svoje lanove sigurno u ruci, jer ona nije

- :'ivaia.Je kulturna zaostalost i osamljenost arbanaskoga

"'narodau kojoj je plemenska organizacija bila sauvala
'punu';nagu. Turska ne samo da nije nita uinila da
vie u 'Stanju da zadovolji njihove ivotne potrebe.
U Severnoj Arbaniji drutveni ivot A:rbanasa vrli
se jo uvek u granicama plemena kojih po frateru Miha-

- Arbanase iz osamljenosti izvede i kulturnim merama

pokua uvesti u zajedniki ivot, ve je u sutini svoga
eviu ima dvadeset i sedam. 1 Istina kretanjem i iselja-
vanjem stanovnitva ovih brda plemena su esto puta
teritorijalno rasturena, ali krvno srodstvo se i posle to-
sistema vladavine 'nosiia sve uslove za konzerviranje ar-
- banaske primitivnosti kao to je koila razvitak u sva~
kom drugom pogledu. To je sada, kada nema vie tur-
skoga reima, potrebno u toliko jae naglasiti to su
ga osea. Krasnia ima napr. u prizrenskoj okolini, na
Kosovu, u Ostrozubu, u akovikoj nahiji, peskoj i be-
1
Vid. Fra. Lovro Mihaevi. Po Albaniji. Dojmovi s puta.
vlasniki krugovi balkanskih dravica, kao naslednici
Str. 21-24.

20 21
ranskoj, u Malesijama i t. d.:e Ma da se Krasnii u svima
tim krajevima dre svoga plemenskoga imena i srodstva,
ma da se svi ti rastureni delovi jednoga plemena sma-
traju kao jednoplemenici ili arnautski kuerini, sasvim
je prirodno to udaljavanje ovih ljudi sa njihove prvo-
bitne plemenske baze slabi njihovu plemensku privre-
nost, postepeno gasi plemenske tradicije i stare navike
ivota. Ako ti doseljenici dou u krajeve u kojima su
jaki drugi kulturni uticaji ili u kojima vlada dravni
zakon, kao to je to vardarska dolina, kod njih vrlo brzo
plemensko srodstvo, plemenske navike ivota, krvna
osveta i t. d. ustupaju mesta optem zakonu i novom
nainu ivota. Kada stranac putuje kroz te krajeve,
teko e po nainu rada, obraenosti zemlje i voenju koji su obavezni da ubicu gone i ubiju. 1
gazdinstva moi primetiti da ima kakve razlike izmeu
ovih arnautskih doseljenika i slovenskih starinaca.
uvek krvna osveta1 od koje je, kao to Engels lepo veli,
naa smrtna kazna samo civilizovana forma. :.Za svoju
bezbednost pojedinac se oslanjao na zatitu plemena, i
to je mogao initi; ko njemu kakvo zlo uini, ini ga.
celom plemenu. Iz toga, iz krvnih veza plemena ponikla.
je obaveza krvne osvete, koja je kod Irokeza bila bezu-
slovno priznata. Ako lan tuega plemena ubije jedno-
plemenika, celo pleme ubijenoga bilo je obavezno na
krvnu osvetu. Najpre se pokua izmirenje; pleme ubice
dri vee i ini plemenu ubijenoga predloge za izmire-
nje, obino nudei izjave saalenja i velike poklone. Ako
se oni prime, stvar je time svrena. U obrnutom sluaju
povreeno pleme naimenuje jednoga ili vie osvetnika
1 Vid. Friedrich Engels, Ursprung der Familie, des Pri-

vateigenthwns und des Staats. S. 78.

Kod plemena koja su ostala na svojem plemenskom
ognjitu, bilo cela ili glavnom masorp., plemenska orga-
nizacija predstavlja jo uvek jednu ivu drutvenu silu.
Kod izvesnih plemena nai e se jo i danas plemenske
stareine koji uz pripomo nekoliko starijih i vienijih
ljudi rukovode optim poslovima plemena. Jo uvek po-
stoji plemenska organizacija sudske vlasti, bilo u vidu
plenije (starost), skupa dvanaestorice koji se biraju
od sluaja do sluaja za reenje krupnijih sporova, bilo
u vidu sudova dobrih ljudi ili naroitih izabranih sudija.
Za izbor ovih plemenskih funkcionera kao i za druge
plemenske poslove slue narodni skupovi ije su odluke
apso.l~tno obavezne. Ali kao najkarakteristinija manife-
staciJa plemenskoga ivota kod Arbanasa postoji jo
11 Vid. "O Arnautima". Pismo od M. C. Borbu god. 1912.
Br. 15.
O krvnoj osveti kod Arbanasa Mihaevi veli: "Krvna
se osveta ne smije zaboraviti,' ona se mora, htio ne htio,
osvetiti... Ubpjica, da se bar za neko vr:jeme oqva od
krvne osvete, mora ostaviti svoju kuu i seliti u drugo selo.
Ali roaci ub~jenoga imaju pravo ubiti ne samo ba ubo-
jicu, nego i ma koga mukarca iz njegove kue i iz njegove
sv,ojte, a i pored toga uvijek ostaje dunost ubiti ubojicu.
Pa budu& osveta osvetu izaziva, to se docaa, da se gomila
krv na krv, te se ubijaju, da itave porodice ostaju bez
muke glave i tako utrnu. Osveta traje do pet, deset, dvade-
set, pa gde i vie od p.edeset godina". Krvna osveta se iz-
bjegava plaanjem ili pratanjem. Sastanu se predstavnici
jedne i druge strane, dvanaest ili vie, u kui ubice na zbor
na kome dogaaj raspravljaju. Ako se sporazum post:gne,
uvode ubicu vezanih oiju i ruku, pa zovnu uvreenoga da
mu oprosti i u znak toga odrei oi i ruke. Drugi nain
izmhenja je ovakav. Ub~ca ode u pratnji dva tri prijatelja
kui uvreenoga i vezanih ruku pada pred njim na koljena
i moli za oprotaj. U znak pratanja uvreeni mu ,odrei
.ruke i vodi ga u kuu na ast. ("Po Albaniji", str. 103-105.)

22
 Ma kako. se mislilo o sadanjem autoritetu ovih ple-
menskih ustanova prema lanovima plemena i o sada-
njoj sveini starih plemenskih tradicija, nesumnjivo je
da se plemena jo i danas javljaju jedna prema drugima
kao izvesna samostalna politika tela. Mnogi prirodni
i drutveni uzroci, karakter zemljita, naseljavanje,
oskudica u zemlji, seoba i t. d. uticali su da se ove za-
jednice krvnoga srodstva najrazlinije kombinuju sa re-
gionalnim zajednicama koje vezuju mnogi vani lokalni
interesi, zajednicama ljudi razlinih plemena nastanje-
nih u jednoj oblasti, kao to su to barjaci i krene. Ali
preko svih tih veza i interesa jo uvek vai: to je iza
okvira plemena tude je. U tim plemenskim okvirima
Arbanasi nalaze najsigurnije zatite, jer se jo uvek
- celo pleme zalae za svakoga jednoplemenika.
Ali i ako plemena u Severnoj Arbaniji predstavljaju
jedna prema drugima zasebne drave koje uvaju svo-
je granice kao svetinju, i ako krvna osveta jo uvek
radi, ipak se mora priznati da je ekonomska podloga
plemenskoga ivota i kod Arbanasa odavna iezla. Pre
svega zemlja vie nije zajednika plemenska svojina.
Izvrena je deoba zemlje, ali ta deoba jo nije otila do
kraja. Kao zajednika svojina su jo samo ume, i to
ne uvek, ispae, vode i t. d.; sva ostala ziratna zemlja
svojina je zadruga koje su u Severnoj Arbaniji veoma
razvijene. Kao tip jedne takve zadruge izneo nam je
- Marko Miljanov1 nedijeljenu familiju Jaka Matina iz
Miridita koja ima okolo stotine eljadi, meu kojima je
9kolo ezdeset vojnika pod orujem. Pet, deset, petnaest
i dvadeset odraslih ljudi u kui su vrlo esta, upravo
redovna pojava kod Arbanasa.
1
Vid. :Zivot i obiaji Arbanasa. Str. 47.
24
Bez obzira na veliinu ovih zadruga, sa deobom zem-
lje plemenska organizacija je izgubila osnov unutra-
njeg jedinstva i harmonije. Pojedine porodice su bile u
mogunosti da na raun drugih zahvate vei i bolji deo
plemenske zemlje. A kako je - to je za raSpadanje
plemenskih organizacija naroito vano - novana pri-
vreda svuda vie ili manje prodrla, jae i bogatije za-
druge su mogle svoje bogatstvo uveavati prikupljiva-
njem zemlje, pljakom, otmicom, trgovinom i svima
drugim sredstvima kojima novana privreda i proizvod-
nja espapa otvara irom vrata.
Kao to je prelaskom zemlje iz plemenske svojine u
zadrunu i razvitkom novane privrede razdruzgana
istinska podloga unutranjega plemenskoga jedinstva,
tako je i oskudica u zemlji i stenjenost u severoarban-
skim krevima natovarila plemenima na lea stalnu bor-
bu oko zemlje i plemenskih atara. U cvetu svoga razvit-
ka plemenska organizacija pretpostavlja vrlo nerazvije-
nu proizvodnju i vrlo retku naseljenost u prostranoj
oblasti. Dokle pleme ima na raspoloenju dovoljno ne-
zauzete zemlje ~oja se sa namnoavanjem lanova pro- 4
sto zauzima i uvlai u obradu, dotle su svae i borbe
oko zemlje izline, dotle oskudica u zemlji ne uvlai
pleme u stalne sukobe sa susednim plemenima, dotle i
privatna zadruna svojina zemlje nije po jedinstvo ple-
menske organizacije tako opasna. I u tom pogledu je
plemenska organizacija kod Arbanasa izgubila realnu
podlogu.
Kako se to moe objasniti? Plemenska organizacija
izgubila ekonomsku podlogu, pa ipak se odrava. Kako
je to mogue?
25
J
 Takve pojave za istoriju ljudskoga drutva nisu nita
neobino. Organizacija
nikoga ivota upravo i
ljudskoga drutva, oblici zajed-
idu za ekonomskim promenama,
kao posledica istih, nikako obrnuto. A kako e se i ko-
jom brzinom vriti proces prilagoavanja oblika dru-
tvenoga ivota oblicima rada i proizvodnje, to sad za-
visi od mnogih drugih istoriskih faktora.
U tom pogledu za arbanaska plemena je veoma karak-
teristino: prvo, to je sadanja njihova postojbina
iskljuivo krevita, planinska, besplodna oblast Severne
Arbanije; drugo, to je ta oblast po prirodnoj otsee
nosti i saobraajnoj iskljuenosti moda najizolovanija
stopa zemlje u Evropi. Eto na toj stopi zemlje plemena
su se sauvala i namnoavanjem uzajamno stenjavala,
oseajui teku oskudicu u zemlji u toliko jae to su
najbolje delove zemljita u granicama plemena prigra-
bili pojedinci, istaknuti prvaci, poneki beg i bogate za-
druge. Meutim okolina ove krevite postojbine i prema
primorju i sa juga i od plodnih polja Makedonije i Stare
Srbije na istoku bila je zauzeta velikim iflucima ije
granice su uvali svim svojim autoritetom moni begovi
i dravne vlasti. U granicama plemena dakle pojedinci
nisu vie imali obezbeenu egzistenciju kao nekada, a
svaki njihov pokuaj da nadu opstanka irenjem ple-
menskoga atara dovodio ih je u otar sukob sa sused-
nim plemenima i dravnim vlastima. Jedini rezultat sva-
koga takvoga pokuaja bio je poveanje broja svaa i
neprijatelja.
U toj teskobi, kao u kakvoj krletci, nastao je nov
ivot u plemenima i izmeu njih. Pre svega apsolutno
nepoverenje prema svakome. Svi putnici po Arbaniji
saoptavaju sa koliko surevnjivosti ovi gortaci bde nad
integritetom svoga atara i sa koliko nepoverenja i sum-
26
l nje predusreu svakoga stranca, bojei se da nije ~oa~
da uzme neto od njihovih brda! Borba oko gramca 1
ispaa poela je da besni. Sa celim suse~stv?m _u k~o~
osveti. Zatvoreni sa svih strana, pljaka Je b1la JO Jednn
spas ovih gortaka. I pljaka je postala njihovim glav-
nim izvorom ivotaJ a redovno zanimanje zasede, ucene
putnika i trgovaca, otmica stoke, praeni ubistvima i
ubistvima za ubistva, dobro organizovani pljakaki po-
hodi prema primorju ili u plodne krajeve na istoku. Sve
nas to potsea na ono stanje u kome su se nalazila grka
plemena u doba propadanja plen1enske organizacije i za
koje Engels veli: Stari rat plemena protiv plemena ve
izvrgnut u sistematsku hajduiju na su\ru i na moru za
osvajanje stoke, roblja i blaga; ukratko bogatstvo se
ceni i potuje kao najvee dobro, a stara plemenska
organizacija se zloupotrebljava za opravdanje nasilne
otmice bogatstava.
ime se sada plemenska organizacija odrava? Od
kako je preovladala privatna svojina zemlje sa proizvod-
njom espapa, lanovi plemena su upueni da gledaju
svoje dobro samo u svom privatnom gazdinstvu, zajed-
niki plemenski interes je suen, unutranje plemensko
jedinstvo razoreno. Od toga trenutka plemena se javlja-
ju kao celine so.mo prema tuim plemenima i prema su-
sedstvu sa kojim su u stalnom neprijateljstvu i borbi.
Plemenska organizacija se ne dri vie na unutranjem
plemenskom jedinstvu, ve na stalnoj opasnosti spolja i
neprekidnoj zategnutosti odnosa i borbi na svima stra-
nama, borbi koja je zaista borba na ivot i smrt.
Ali iza ove plemenske zajednice i sadanje krvne
osvete kriju se sa.svim drugi uslovi ivota. Ako je u eve-
tu plemenskoga ivota plemenska zajednica pruala svi-
 ma lanovima obezbeen i jednak !ivot, danas je svaki
lan zajednice uivao onoliko sigurnosti i ugodnosti u
ivotu u koliko je bio vei sopstvenik. Ako je ranije
borba sa tuim plemenima bila u podjednakom interesu
svih lanova, danas je ona poglavito u interesu onih iji
je opstanak u plemenu osiguran, koji imaju stada za
ispae i zeDJ.lje za obradu. Ako je ta borba ranije voena
za zatitu i nepovrednost plemenskoga zemljita, danas
se poglavito vodi zbog nedostatka zemljita. Ako je
krvna osveta ranije bila sred:~tvo da se zatiti zajed-
niki plemenski interes, danas se ona javlja kao posle-
dica neprestanoga meusobnoga trenja koje istie iz
stenjenosti i nemanja uslova za ivot, kao posledica
nemanja zajednikoga plemenskoga interesa, kao posle-
J dica dva velika zla: anarhije i bede. Narodna pesma
veli: Travu iju, pa se s nama biju<<. Otuda je krvna
osveta u mnogom prestala biti opta javna plemenska
stvar i uzela na. sebe najopasniju anarhistiku formu
.. l
borbe svakoga protiv svakoga. Ima ljudi koji zbog du-
govanja .krvi probave vek na svojoj ku1i, naikanoj pu-
j teretom plemenskoga rata i krvne osvete, poljoprivredni
karnicama, kao to ima porodica u kojima se odrasla
muka glava apsolutno ne dri.
Tom bednom stanju ovih gortaka Turska je - uvala
strau! Da bi plodne krajeve primorja i istoka zatitila
od njihove . pljake, ona je na izlazima iz klanaca po-
.. stavljala vojnike posade, spreavala svaki prolaz i za-
tvarala im pristup na pazare. Ukupna slika je sada ova-
kva: svaki pojedinac zarobljen u svojoj kuli krvnom
OS't'etom, svako pleme zarobljeno neprijateljstvom su-
sjednih plemena, a sva ukupno, cela Beverna Arbanija,
jedna prostrana tamnica na ijim kapijama straare
turski vojnici.
28
,), E konom"~ ke prilike..
Arbanasi su isto zemljoradniki narod sa stoarstvom
kao daleko pretenijom granom zanimanja. Sredstva za
ivot oni dobijaju obradom zemlje a poglavito gajenjem
stoke.
Kako u pogledu proizvodnosti tako u pogledu savr-
enstva orua i naina rada postoji velika razlika izme-
u zarobljenih severoarbanskih plemena i plodnih kra-
jeva koje su Arbanasi kolonizirali ili onih ns, jugu, ..u
primorju i oko reke Drima, Semene, Devola, SkumbiJe
i Mae u njihovom donjem toku. Ta granica se upravo
poklapa sa granicom iflukog sistema. ifluci su priti-
sli sve one krajeve koji imaju dovoljno prirodnih uslo-
va za renta bilan poljoprivredni rad; oni se prostiru do
samih izlaza severoarbanskih klisura i klanaca a preko
tih granica su vrlo retki, i to ih ima obino su svojina
plemenskih dinasta, bogatijih ljudi ili katolikih crkava
i mitropolija.
Pod stegama plemenskih tradicija i pod nesnosnim
rad se poglavito ddao starih obiknutih oblika i naina
koji stoje na stepenu najvee primitivnosti. Na putu kroz
Arbaniju gledao sam vrlo esto drvenu ralicu koja po
samoj povrini drlja, a mogu se proi itavi krajevi a
da se ne vidi drugog useva osim kukuruza. O znaaju
promene useva, ovde se izgleda, nita ne zna. Ako ih
zapitamo zato ne seju druga ita osim kukuruza i mo-
gu li ona da uspevaju, odgovaraju vam kako je tako
taj svet nauio!
Glavno bogatstvo ovih ljudi bilo Je nekada u stoci.
Stoka je vrlo rave r~se. Koze su izgleda najrasprostra-
29
 njenija domaa ivotinja ovih gortaka. A malo, upavo,
uto, divlje govee, koje smo viali u oporima po arban-
skim brdima, kao da je prvi potomak staroga izumrloga
tura, rodonaelnika naega domaega goveeta! Ali sa
delenjem zemlje, prodiranjem novane privrede i optom
nesigurnou stoke je svakim danom sve manje. Stoka
je postala glav:~i predmet trgovine; sa njom se Arbanas
javlja na trgu; prodajom stoke dolazi do novca koji mu
je potreban za kupnju ita, za plaanje interesa i krvni-
ne. A kako severoarbanski krevi ne mogu da prue ni
priblino dovoljnu koliinu ita za ishranu, novac je po
stao neminovno potreban za samo odranje ivota, i ovi
gortaci su se poglavito stokom i pljakom branili od
~ umiranja od gladi.
Pored javne . nesigurnosti i optega osiromaavanj~
glavni udar stoarstvu zadalo je zatvaranje izlaza na
primorju i u ravnije i toplije predele. Pritisnuvi sve
dobro zemljite begovski sistem je osta\io ovim gorta-
cima da se od plemena do plemena kolju oko svake gu-
dure, svake planine, svakoga kra, pa makar on ne vre-
deo ni sto groa. On im je sve vie zatvarao izlaze i
stoci. A kako se stono bogatstvo ovih krajeva, bogatih
u pdama ali siromamh u livadama, zasnivalo na tome
to se stoka preko zime sjavi s planine u primorje i to-
plije predele, kao to to rade i Kucovlasi sa Pindosa i
po Makedoniji, to je politiko i privredno hapenje ovih
plemena u njihovim krevima i planinama upropastilo
stoarstvo kao glavni izvor materijalnoga ivota.
Velika nasuna potreba za novcem, s jedne, i presu-
ivanje izvora da se do novaca doe, s druge strane,
uinili su da se razvije besprimerno straan zelenaki
sistem. Po belekama mnogih putnika lihva se kree
izmeu 40 i 60 od sto. Varoi su postale centri te trgo-
vine novcem; one su zaduile i velikim interesima poro-
bile okolinu tako da ovi ubogi avoli stalno snose svoje
plodove rada u varoi, a iz njih se vraaju praznih
aka.
Kakva se beda u tim gnezdima slobode zacarila na-
slikao je vrlo ivo njihov najbolji poznavalac Marko
Miljanov. O ivotu Kua, crnogorskog plemena koje je
u najtenjem srodstvu sa arbanaskim plemenima i apso-
lutno na istom stupnju kulture i u istim prilikama, Mar-
ko Miljanov pie:
"Sto su imali sv,oje zemlje i kua po Nahiji i po Zeti,
sve Turci prisvojie. Pazare im zatvorie. Svako oko
Kua zarati -llljima, jednako ko klanja ili se krsti. Tako
i oni nikoga oko sebe nisu tedili: bili su, P.lenjivali,
grabili, palili svakoga a nji' svako. Svaka ih je ,osku-
dica stjenjavala". -
"Tako kad im najvea muka od gladi doe u zimu,
1-::ad nema nikakve zelene trave da se njome pomognu,
brojili su koanje kupusa u zgrade (gradine) da vide
mogu li -njime doekat' proljee, pa koji ne moe
s kupusom, on kopa korijenje od raznijeh trava (gomu-
lice, kauna, visibabe) ili skida koru kunovu i t. d
Od kila, od kozalca i kunovije kora najvie su pravili
ljeb. Bukova kora nije valjala, no su ispod nje stru-
gali i jeli mzgu" 1
Sasvim je razumljivo to ostali svet gladni Kui nisu
ostavljali da na miru uiva svoja dobra. Kui su prosto
zavisili od pljake i zato su mrzeli mir i redovno stanje
u kojima taj izvor ivota presane. Miljanov veli o tom:
1
Vid. Vojvoda Marko Miljanov: Pleme Kui
u narodnoj
prii i pje::.mi. Str. 105 i 106.
31
 PrltiJ. enjeni mukama od gladi, K ~cl - . su eljeli
.. ' zadiJ. eva.' O:rul b .L za;;!VlCU
" pa i kad ne b;. k O DJl
boja
. tralli teke da pljakaju .... No kollk~ su god ~mt:: 1
b t s 'akome toliko je i njima svatko 1 tako su 1 s ?e-
- ~r vda su 'im i planiDJU neprijatelji pritisli d~ ru:
nisul, imali od sv.oje planine, no .s~ lje~ovali u ZlJevo ~
Labednicu, e su ljudi zaboravih SVOJU muku, gleda
. jui kako se ivotinja mui ~ gladi i ei" (str. 109).
Toj bedi ovih plemena odgovara uasna ne~azvij~nost
njihovih kultur~ih potreba, uopt? . nizak. m~o _Zivota~
ivei meu Arbanasima, Marko MllJano~ ~e bi? IZnena
en ne toliko bedom u kojoj taj narod ZIVl kolik? _lak~
om sa kojom on tu bedu podnosi. I kako ponos~ti ~OJ
ltoda moda poslednji predstavnik srednjevekovmh rlte-
ra, . ~ije mogao da prozre da se beda ivota ne ?~rtav~
na dui 1 dranju ovih ljudi samo zbog ?eraZVIJenosti
njihovih potreba, on je ushien tom poJavom ~azvao
. takvo dranje junakom siroma~inom .. Sretne h n~ko
bedno obane, neto izmeu elJadeta 1 avola, pria
.Miljanov, mora se diviti kako se on sam sebe dopa~a
da se s carem ne bi promijenio, ni mu se s J?Uta uklomo
da ga srete.1
I drava koja poe da od ovih Bvojih sunja ~';Pi
bara nije mogla ni oekivati drugi' o~govor ..nego ~to
ga je redovno dobijala. !Zene su govorll_e SVOJim muze-
vima: Ginite, ne podaraite Be) ili daJte pu~e naD?-~
enama, puste vi ostale! A k~~a su Mlad?turc1 naumili
da sredstvima bez izbora saVIJU vrat ?vih gor~a u
jaram poreskih i vojnih nameta, onda Je u okohm a
kovice za vreme arnautskoga pokreta 1908 pevana u
narodu pesma:
Vid. VOJ. Marko Miljanov: "Zivot i obiaji Arbanas.a".
Str. 15.
Budite milostivni, nevolja je velja,
. r Ublaite arbanaki nesreni udes!
Najbogatiji ima samo komadi zemlje,
Cetiri ovce, etiri koze dri najbogatiji
Iz stene se malo hrane dobija,
Sedam kua slui jedno ivine.
Po vejavici i snegu nosi bez ,odmora
Go i nag ovek svoj tovar;
Puku uza se, samo soli s hlebom,
Uvek mu preti smrtna opasnost!
(Stajnmec).
U ostalim krajevima Arbanije ekonomske prilike, kao
to smo ve istakli, znatno su drukije. U tim krajevima
Arbanasi ne uivaju u umskoj slobodi i ne nose pono-
sito puku kao gortak iz Severne Arbanije, ali i ne trpe
permanentnu glad. Kao ifije na begovskim dobrima oni
imaju -redovan posao, a dodirom sa susednim slovenskim
stanovnitvom nauili su se pealbarstvu. Vrlo veliki
broj Arbanasa radi grube poslove, obino nosake i te-
sterake, po varoima balkanskih drava, a iz nekih kra-
jeva, kao to je to okolina Prizrena, u masama poinju
odlaziti u Ameriku. Sve je to uinilo da se izmeu Arba-
nasa u tim krajevima i njihovih slovenskih i drugih
suseda esto puta ne primeava nikakva razlika ni u
pogledu naina obrade zemlje kao ni u pogledu kultur-
nosti ivota.
Ali u ekonomskom pogledu ti se krajevi razlikuju od
Severne Arbanije poglavito po begovskom sistemu. Taj
prvorodni greh Turske, ini mi se najstranije je pogodio
ba Arbaniju. Na putu kroz Srednju Arbaniju vidite, na
jednoj strani, kue pripete uz samu stenu kao lastina
l
gnezda i ljude gde ive u kru i vrleti u kojoj e se
koza otisnuti, na drugoj strani, u plodnoj dolini Semene,
Devola i kumbije itave ravnice pritiskao trnjak kroz
Brblja. 1 Arbanija. 3
33
 koji je tee proi nego kroz neprijateljski strelja~i
stroj i u kome divlja svinja i zverinje caruje. NaselJa
vrlo retka. Retko posejana sela su obino oliena u de-
'setak petnaest bednih ifiskih kua koje su prava su-
protnost ponositim kamenim .kulama severnih kraje~a.
Kada sam u selu iragi, izmeu Devola i kumbtJe,
uao da razgledam gde -taj svet ivi, naao sam se u
pravim slepominim rupama: zidovi od trnja a planina
nad selom; nikakva prozora; usred dana sam morao
zapaliti sveu da vidim gde sam; o kakvom nametaju i
redu ne moe biti ni rei. Prema ovim rupama ifiske
kue Makedonije, u kojima se inae ogleda sva teina i
nesnosnost begovskoga sistema, predstavljaju prave pa-
late. A izgledu kua potpuno odgovara i izgled ljudi
koji u njima stanuju. Po svojoj fizikoj onakaenosti i
tupom blesavom izrazu lica ovi su prava suprotnost pre-
ma severnim gortac~a ponosita stasa i otrih crta. U
celoj Makedoniji nisam nigde dobio tako stranu sliku
'
do !toga stepena begovski sistem moe da upropasti
j' svoje roblje.
Po svemu izgleda a su ovi krajevi eldorado begovske
eksploatacije. Vie fen<~.ala ima na desetine sela, a naj-
- vei feudalni sopstv.enik na svetu, Abdul Hamid, imao
je ba u svom kraju preko stotine svojih sela. Granice
svojih feudalnih poseda oni su razmicali kako su hteli,
jer nisu nailazili ni na kakav otpor, a potrebnu radnu
snagu dobijati su iz planina sa kojih su gortaci beali
od krvne osvete ili gladi. to bez ikakvih melioracija
moe da se obrauje, oni su dali u obradu, a po pro-
stranim ravnicama pod trnjem pasu im stada, i ako bi
se uz male, vrlo male napore mogle pretvoriti u prave
itnice. Verna slika pustonoga dejstva begovskoga feu-
dalizma.
34
4. Kamkter nmoda i duhovni ivot.
koArb~n~~ ~u bez sumnje jedini narod u Evropi kod
g~ JO~ ztv~ plemenska organizacija, taj posle porodice
prvt oblik lJudske zajednice uopte. Ko stvari istoriski
~?sma:tz-a, dovoljno je samo to pa da za njega ne bude
u.~ mkak::ve sumnje: da ovde imamo posla sa narodom
k~Jl od s.vih naroda na Balkanu stoji na najniem stup-
fiJU . r~~~ka . i koga. od ?staloga kulturnoga sveta raz-
?VaJa~u Citavi vekovt naJbrega napretka i velikih d -
stvenih preobraaja. ru
A~i primitivan .ivot i nizak stupanj razvitka ni e
merllo 8posobno8t't za kulturni ivot i razvitak uopt~
kao to.. se to u politikoj knjievnosti imperijalistik;
v
bu~zoaziJe. r~do uzima. Jer, ako su neki narodi blagoda-
rec, pov.olJmm ~toriskim prilikama" inili bre napretke
o? dru~ih, ako ldu na elu ljudske civilizacije dokle dru-
g~ o.staJu u ~rimitivnom stanju, to ne daje pravo bra-
,',., ~IOCima zavoJevake kapitalistike politike da te zaosta-
e, s~~be, ~:zotporne narode smatraju za slabiju, nespo-
sobmJu, ntzu infe:iorn~ rasu" da im odriu svaku kul-
!~u spo~obnost l da ih oglauju za veitoga maloletni-
_a ~me Je potrebno njihovo kulturno.: tutorstvo Ta
lZobhena reakcionarna odbrana kapitalistik . .
vake politike gubi iz vida da su .kroz blik el zavoJe-
drut edn . o P emenske
turn. vene Z~J . Ice .l pr~itivna stanja proli svi kul-
I narodi. Alt to naroCito ne bi smelt. gub"t' . 'd
predst t I lZ VI a
k ... ~vn~cl Z!lVOJevake buroazije balkanskih naroda
~Jl Jos msu skinuli sa sebe vrlo vidne tragove nedavne
P emenske organizacije. Da crnogorska plemena nisu
m~ogo.. odmakla amautskim, to je video i lepo izneo
naJbolJI poznavalac jednih i druO'ih Ma k M'l'
o , r o 1 Janov,
35
 S b. . :.neka zna da niJe muka
savetujui svakom r mu tebi ini, da si ti daleko od
s Arbanasima, ka to se skom duhu u kome je plemstvo i svetenstvo nekada
njega i on od tebe. dn hranilo svoje privilegije, dokazujui da je ono pozvano
" . . D Vl dan napisali su po Je u da upravlja sudbinom naroda zato to je od njega du-
Pa ipak Balkamcu~ l r: l'o~ da smode ovaj bedni hovno razvijenije. U borbi protiv privilegija buroazija
itavu knjigu sa .oitom :e~ njegovu nesposobnost za je nekada znala na to odgovoriti: da su plemstvo i sve-
arbanaski narod I da '!~ a t Po 'ava tih dela zasluuje tenstvo duhovno razvijeniji ne zato to su prirodno
kulturan i nacionalan z~v~t. U k!pitalistikim dravama obdareniji i1i bogom izabrani, ve zato to su imali bolje
Teu panju neg? sama ek\iko i zavojevaka kapitali- prilike za umni rad, i da te prilike treba pruiti i osta.
ta knjievnost Je stara ~ . kapitalistikih klasa lom narodu pa da se duhovno razvije. Danas ona, bur-
stika politika. Kada su mteres: Iitiku kolonijal- oazija, odrie proletarijatu jednaka politika prava na
nalagah a evro~ i acu je otpoela da plavl.
. d ske drave otnocnu po
.... osnovu istih davno odbaenih teorija koje je nekada
noga zarobljavanJa, knJIZevnu ~ J . Dra Vladana. U plemstvo prim.enjivalo prema Djoj i protiv kojih je ona
knjievnost a la spisi B~~~amcus-~~asla posle okupa- dala svoje najjae ljude.
Austro-Ugarskoj je ta ~nJiz:v~o~n 'ena je onom istom
cije Bosne i Herc~govme I ISp Jll' unositi Balkanicus Kada je buroazija takva prema svojoj :.brai, svojim
1 JU su u nas po e . sunarodnicima radnike klase i proletarizovanih narodnih
argumentaciJOm w taci a je istina drsko pljuvanJe masa, to se drugo od njenih predstavnika moe oeki
i Dr. Vladan. Ta ar~en .. J 'e mo 'buroaska nauka
vati kada govore o Arbanasima? U cilju da dokau da
u lice zakonu razvtt~a u :~J~eJ e zasnovala svu svoju
bezuslovno verovala ~ na o al~ zar zavojevaka kolo~
taj narod kao rasa nema smisla za kulturan i samo-
stalan ivot, oni sve one. to u primitivnosti toga naroda
borbu sa p~e~stvom .~ ~~~~::a buroazije nije isto tako postoji predstavljaju ne kao iaraz i.stori8koga stupnja
nijalna pohtika ~apl ad lS l svih nacionalnih ideala o na kome se on nalazi i kros koji su syi drugi narodi
bezobzirno bacanJe po. ~og: . . . ., Po ava tih spisa
proli, ve kao izraz njegove ra.!in.!ke nej:Jodobnosts ZCJ
nezavisnosti, ..o~lob~..enJu \~~:~nJ::J;ohod ~rpske vojske kulturan razvitak uopte. Najpovrniji istoriski pogled
ini eru u nasoJ knJIZevnos l . ..
Arb . . ini eru u politici SrbiJe. na razvitak oveanstva pokazuje da je krvna osveta
na aDIJU " ..
Sa lica srpskoga naro?.a bu:zoazi~ad .P uzda u mo
oinje svlaiti jedan oblik javne kazne, da je kao takva vladala kod
svih naroda na stupnju plemenskoga ivota i ak se odr-
avala prilino dugo posle toga, pa ipak se ona upotreb-
. otitene naciJe koJa se Je mo .
veo Jedne p . . . Gledite Balkanicus-a I Dra
nacionalnoga raZV'tJan~~ l i davno oborenom kastin- ljavala protiv Arbanasa kao dokaz neke uroene krvo-
Vladana odgovara prezive om
lonosti tih plemena. Kad to protiv njih istie Dr.
Vladan, nazivajui ih repatim ljudima, zar neki Arba-
t Balcanicus: Albanski pro em__ . Arnauti i V etike Sile.
. bl i Srbija i Austro-Ugar-
ska. Str. 111. Dr. Vladan or eVlc. nas ne bi imao prava da ga potseti kako je do skora
Str. 188. Dalmatinka uvala krvavo rublje svoga mua i pokazu-
jui ga sinu na krilu zaklinjala ga na krvnu osvetu?
36
37
 U istoj nameri' Balkanicu~ pr~listava s~e ..mogue
konverzacione leksikone, da b1 nasao to ruzmJu oc.e~u
karaktera Arbanasa. Razni pisci i putnici predstavlJaJU
nam Arbanasa as kao oveka koji gine za svoju re
as kao oveka koji ubija drugoga iz puke koju od
njega uzme da razgleda. Iz ivota aljana, jednoga ne-
taknutoga gortakoga plemena, Miljanov n_am. sa~ptava
ova dva karakteristina sluaja. Jednoga salJanma, P?-
vedena na gubilite, vezir zaustavi u trenutku ~ada. Je
iskeeni Ciganin sa zamahnutim jataganom staJao lZa
njega, i zapita ga: Kazuj junaki, jesi li ti ~io ~~d n~
ovaku muku? Arbanas ree: Dva put su mi priJatelJI
doli u kuu, kad nijesam ljeba ima da i' dam, no su
mi bez veere konaili; to je oboje bilo tee za m~ne od
dananjega, jer e ovo dananje proj.' a o:t;o :t;ee n~ad. 1
J ednom drugom prilikom skadarski. vezir J? traz1~ od
svoga sluge, opet aljanina da mu IZda svo~e zemlJake.
Kako drukije nije uspeo, stavi ga na muke 1 dovede ~~
majku ne bi li se saalila i sina savetovala da um1
veziru po volji Majka e rei: Kol jo! Kol jo! . uv~'
pamet i ast! N e ali dvije uice ~rvi to. e. b vezir
prosut!! Na drugoj strani poznati austnsk1 konzul
Prohaska crta Arbanase na osnovu Hnih doivljaja u
Ljumi kao najverolomniji narod.
Naavi se pred tako protivurenim miljenjima BS;~
kanicus-u nije bil:o teko da se odlui, jer se ~~ravo b1~
unapred odluio. Birajui izmeu Mar~ Mil~anova I
Prohaske, on je izabrao Proha:sku. On DIJe uo1o da su
ta protivurena miljenja o karakteru ~rbanasa b~
dokaz da se njihov drutveni ivot nalazt u prelazno.1
1 Vid. Marko Miljanov: "Zivot i obiaji Arbanasa". Str.
lO.
2 Isto djelo. Str. 32.
38
jazi: plemena gube svoj stari moni uticaj a novi odnosi
jo nisu isformiranL Ovo marksistiko posmatranje
stvari Balkanicus-u :aije nepoznato; na osnovu njega
on je ponekad hteo i nama da oita poneku lekciju. Ali
to gledite nije nikako zgodno za opravdanje reakcio-
narne politike buroazije, a u ovom sluaju specijalno
izdalo bi tajnu o relativnoj istoriskoj vrednosti karak-
ternih osobina ovih plemena i zavisnosti tih osobina od
stupnja drutvenoga ivota.
Kreui se u uskom krugu plemena, Arbanasi su iz
te uske sredine dobili one karakterne osobine koje se
kod njih najvie istiu: besa, pobratimstvo, gostoprim-
stvo, ponositost, astoljublje. Neto slino tome naao
je i Morgan kod amerikih plemena Indijanaca, istiui
da kod njih svako priznaje nesalomljivi oseaj nezavi-
snosti. i lino dostojanstvo u dranju. Kao i kod Indija-
naca 1 kod Arbanasa su karakterne osobine edo pro-
stote odnosa plemenskoga ivota. Od svih ispitivaa zna-
mo da ovi ljudi ive zadovoljno sa minimumom materi-
jalne i duhovne kulture, a poto su merila o ivotu isto
tako skromna kao to je uska cela njihova sredina, to
~vako bedno qbane moe biti opevano -kao heroj, dika
1 ponos plemena i uzdignuto narodnim predanjem na
najvii stepen asti i slave. U koliko je drutvena sre-
dina nerazvijenija, u toliko se jae vidi svaka linost
ona stoji iznad celine, prati se svaki njen pokret, vidi s~
svako njeno delo i pamti se ako je ko dobra gosta do-
bro doekao, prijatelja osvetio ili pevajui saekao da
mu turski jatagan skine glavu s ramena. A kao to ga
narodno predanje die u nebesa za sve ono to mu se
svidi, tako ga isto strogo i neumitno obara ako ne po-
stupi po uobiajenom oekivanju. Pod tom stegom dri
se zajednica.
39

Ali kao to su iz plemenske zajednice ponikle, te
karakterne osobine se sa plemenskom zajednicom i gube.
Sa prodiranjem novane privrede, razvitkom proizvodnje
,. espapa i grabei oko zemlje pleme gubi stari silni uticaj
na delanje i miljenje svakoga pojedinca, i mesto pro..;
stih moralnih vrlina poinju zauzimati novi moralni
pojmovi. Fridrih Engels lepo veli: Mo ovih prvobitnih
] zajednica morala je biti sruena ona je sruena. Ali
ona je sruena uticajima koji nam se unapred pokazuju
kao degradacija, kao pad u greh sa proste moralne
l visine staroga rodovskoga drutva. Novo, civilizovano,
klasno drutvo osveeno je najniim instinktima: pro-
stom pohlepnou, udnjom za uivanjem, prljavom su-
] jetom, samoivom otmicom opte svojine; neklasno dru-
tvo je potkopano i oboreno najgorim sredstvima:
kraom, nasiljem, prevarom, izdajom.l Do koga je gde
] stepena stara drutvena organizacija postignuta novom,
do toga je stepena izvren taj pad u greh, do toga su
stepena iezle proste vrline plemenskoga morala. A
1 kako je taj razvitak u raznim krajevima Arbanije do-
ao do razlinih taak.a, otuda su i miljenja putnika i
poznavalaca o karakternim osobinama Arbanasa vrlo
razlina. Ta razlika je dakle posledica promena koje trpi
l moral sa raspadanjem plemenske organizacije. Mogu,
prema tome, imati pravo i oni koji su videli jedno, kao
l i oni koji su videli drugo; mogu imati pravo i Marko
1Vid. Fr. Engels: Ursprung der Familie. Str. 92.
Marko Miljanov navodi za c:::nogorsko pleme Kua ovaj
l karakteristibn sluaj. Kadr:. je jednom prilikom skadarski
vezir poslao pare za potkupljenje Kua, neko upita nekoga
- Ola Pranova: "Oe li, striko Ole, izdat' Drekalovie?" -
"Ne, tako mi due". "Ada oe li da ti dadem pulju (para)?"
- "Ou tako mi due' .
40
Miljanov. i Prohaska. Ali nemaju prava ni oni koji na
osnovu tlh zapaanja crtaju Arbanase kao osobito sim-
patinu rasu, kao ni oni koji joj na osnovu toga spore
pravo da bude u zajednici kulturnog sveta.
Kako moralni pojmovi i une vrline tako i ceo duhov-
~i i~ot Ar~ana...sa nosi otisak plemenske organizacije
l uskih gramca zupe. Balkanicus je obratio panju i na
n~rodnu poeziju. Svaka narodna poezija se kree u gra-
mcam.a narodnoga iskustva, a narodno iskustvo Arba-
n~sa, kao i svih drugih plemena, ogranieno je uskim
Vl.do~rugom plemenskogg, ivota; kroz nju govore osea
nJa, zelje i tenje ljudi iji se duhovni ivot ne moe da
uzdign~ iznad sredine u kojoj se oni kreu. Za potvrdu
toga m nemamo nikakve zbirke arbanaskih narodnih
pesa~a, ~li im~mo z~irku pesama plemena Kui koje. po-
tvruJU JO nesto vie, naime da drukiji karakter ne-
ma ni p~ezij~ cm?gorskih plemena. Sakupili se, napri-
~er, Kuc1 u Jedn?J mehani i, kao svi junaci, piju vino i
me dogovor za svoje veliko delo! Jedan e rei:
Zna, Ivane, nije davno bilo,
,.
Kad nam na Kom KUmenti udrle,
Posjekoe
. Radovia Grba
l btjele ovce plijenie,
.
,,
Nijesmo i' pukom osvetili ...
Ivan se reava na osvetu, nalazi dva sestria, dTa.
:Memedevia pa im veli:
A Boga vi, dva mlada sestria,
Jeste li mi deco, uodi,i
Klimenake ovce i pastire,
Kako emo njima udariti.
41
l
 N a to sestri i odgovaraju:
Bijele .sm,o uodili ovce,
Bi se moglo njima udariti,
No je strano u Cijevnu noi
A kamo li izagnati ovce.
Neka niko ne misli da je to sadraj samo jedne pe-
sme; ne, kroz celu tu zbirku najradije se peva o podvi-
~zima pri otmici ovaca! A to samo pokazuje da su ta ple-
mena preivela vekove u meusobnoj borbi oko svake
planine, svake gudure, svakoga brava. Da li e Balka-
nicus na osnovu toga odrei i crnogor_skim plemenima
.sposobnost da ive u samostalnoj dravi? Nasuprot
tome naa narodna poezija nema niega zajednikoga
sa tim duhovnim proizvodima doivotnih ovara, jer je
ona proizvod naroda iji ivot nije bio ogranien ple-
menskom iskljuenou ni ispunjen pljakakom borbom
za opstanak, a zatim to je ona ponikla na irokoj isto-
riskoj podlozi koju daje uspomena na nekadanji moan
--dravni ivot.
Svaka umotvorina Arbanasa imala je da se bori sa
uskim plemenskim i lokalnim granicama. Preko tih gra-
nica njoj je bilo teko prenositi se, jer izmeu pojedinih
plemena i upa nije bilo kulturne uzajamnosti. Ali i _tu
Balkanicus vodi stvar ad apsurdum kada tvrdi da Arba-
nasi nemaju pojma o njihovoj naj~idnijoj istoriskoj li
nosti, Skender-begu, da su ga zaboravili i da o njemu
nemaju nijednu pesmu. Ja za tim pesmama nisam naro-
ito tragao, pa sam ipak za nekoliko dana bavljenja u
Elbasanu saznao za jednu karakteristinu pesmu o
Skender-begu, koja se ovako poinje:
-42
Od kuda ide, ti junak-kapetane?
Sa vojne, sa planina Balkana.
Da li ga zna, ti junak-kapetan~
Arbanskoga kralja Skender-bega, velikog imena?
Ja ga bolje znam, s njim sam ratovao.
On je dobar junak, za Arbaniju je umro;
Neprijatelje je jeo, sa n.ogu ih skidao,
Tek kada je u grob legao, bili su ga slobodni.
Revnost Balkanicus-ova u potcenjivanju arbanaskoga
naroda kao rase ide dotle da istorisku ulogu Skender-
bega pripisuje njegovu poreklu od Srpkinje Vojislave!
.A do kakvih kurioznih protivurenosti dovode te davno
preivele teorije, neka pokae ovaj primer. Jedan od
najvaljanijih priznatih predstavnika srpske istoriske
nauke, g. Jovan Tomi, iznosi u svojoj knjizi o Arbana-
sima: Da je od arnautskoga plemena Klimenta jedan
deo doseljen u na Rudnik i dao nekoliko vrlo vienih
linosti u narodnoj revoluciji 1804. Mi ne znamo na ko-
1
.ga g. Tomi misli, ali se mnoga ispitivanja slau da je
vod te revolucije, rodonaelnik 'dinastije Karaorevia,
:Kara-ore Petrovi, arbanaskoga po rekla!
43

- Sa Turskom dravom ove oblasti su bile vezane prosto
- II.
I AUTONOMIJA ARBANIJE
1. Pojava pokreta za autonomiju.
] Turska vladavina na Balkanskom Poluostrvu izala
je iz vojnike pobede, a docnije se odravala poglavito
] na feudalnom gospodarstvu. Blagodarei tome celokup-
na dravno ureenje Turskoga Carstva nosilo je pre-
teno vojniko-feudalni karakter. Unato svima re-
] formnim pokretima i pokuajima Turska je taj karakter
sauvala do dananjega dana. Na svoje vojniko zavoje-
vako poreklo ona potsea i svoju feudalnu unutranjicu
] ona pokazuje i nainom uprave, i administrativnom po-
delom, i vojnom organizacijom, i poreskim sistemom, i
ureenjem kole, i nadlenostima crkve i skoro svima
] .ostalim javnim ustanovama i funkcijama.
Kao spoljanji vidan izraz takvoga reda stvari vidimo
u Turskoj krajem XVIII i poetkom XIX veka itav
] niz autonomnih oblasti i privilegije koje, posmatrane sa
jednoga viega istoriskoga gledita, nisu bile nita dru-
go no posledica feudalnoga dravnoga ureenja. Kao
to se u feudalnom privrednom sistemu ifluci reaju
l jedan do drugoga, granie jedan sa drugim, ali jedan
prema drugom i svaki prema privrednom organizmu
ine potpuno zasebne oblasti, neku vrstu drave u dra-
vi, tako isto u feudalnom drav"'llom ureenju drava
44
nije organska celina ve prost agregat pojedinih oblasti.
mehanikim vezama vojniko-upravne prirode koje su
se oliavale u jednom pai na elu cele oblasti, nekom
garnizonu ili panduru u varoi, spahiji i kadiji. Oduzmi-
te ma koju od ovih funkcija, zamislite da je ma iz
kakvoga razloga bilo nemogue uvesti je, dobijate ve
neku vrstu autonomne oblasti koja ivi svojim samo-
stalnim unutranjim ivotom i pamti da pripada Turskoj
samo po izvesnoj sumi poreza koji otsekom plaa i po
odreenoj vojnikoj obavezi.
Krajem XVIII veka takvih autonomnih oblasti bilo je
puno Balkansko Poluostrvo.1 Ali po autonomnim privi-
legijama najvanija je planinska oblast od Crne Gore,
preko Severne i Srednje Arbanije, Pindosa, Olimpa do
Svete <;;ore. U ovom siromanom i teko pristupanom
planinskom pojasu, koji odvaja Adriju od plodnih ko-
tlina Stare Srbije i Makedonije, mnoga mesta i mnoga
plemena uivala su kroz itave vekove vrlo prostrana
autonomna prava. Ni u vreme svoje najvee moi Turska'
nije uspevala da ih podvrgne svojoj neposrednoj upravi,
ve se zadovoljavala prostim priznanjem njene vlasti i
obavezama u danku i1i vojnicima ili u jednom i drugom .
Autonomne privilegije arbanaskih i crnogorskih ple-
mena u gorama Severne Arbanije bile su svele vezu
izmeu ovih plemena i drave gotovo iskljuivo na oba-
veze vojnikoga pomaganja. N e samo to su plemena
bila sauvala punu samostalnost plemenskoga ivota sa
plemenskim sudom i plemenskim uobiajenim pravom,
ve su kao vrlo vidljive znake nezavisnosti prema dravi
1 Vid. Stojan Novakovi: Tursko carstvo pred srpski usta-
nak 1800-1804. Srpska Knj. Zadruga, knj. 94.
45
J
i plemenske autonomije uivala pravo: da m~~to ~ur skih
vlasti plemenon upravljaju plemenske stares~ne ~ da ne
plaaju nikom nita. Tenja o.vih plemena ~a sama s.o:
born upravljaju i da nikom mta ne pla~JU ~~ra ~~~~
svakom jasna i prirodna; ali .to .s~ .u ~OJ s~OJOJ teznJl
prolazila moe se, izgleda, obJas.mtl ~ed1~o u~asnom ne-
srazmerom izmeu rtava koje Je drzanJe ovih plemena
u pokornosti iziskivalo i dobiti koja se od toga mogla
oekivati.
Takve odnose prema Turskoj dravi sauvala su arba-
naska plemena sve do 19. veka, pa i za prvih nekoli~~
desetina godina toga veka. Jo i danas se u ArbamJl
uva uspomena na to doba nezavisnosti Arb~nije, doba
kada je svako pleme ivelo slobodn~ po~ svoJim ple~en:
skim stareinom, kada nije podnosilo mkakva hara:a ~
kada je jedina obaveza prema dr.avi bil~ . u ':OJnOJ
slubi, i to opet sa odreenim broJem voJnika l pod
barjakom svoga plemena.
Ali ovaj pogled na ranije odnose arbanaskih . ple~er:a
prema Turskoj za nas je vrlo vaan za obJa~nJenJe
docnijih pokreta za autonomijom. J er kao to. nikakav
pokret ne mie izvan svoje istori~: tako su s~ ~ arbana-
ski pokreti i tenje za autonomiJOm naslanJah na ov_e
istoriske autonomne odnose, od njih pozajmljivali svoJe
zahteve njih smatrali za svoj ideal. Bar to je prilikom
svih pokreta za autonomijom lebdelo pred oima severo-
arbanskih plemena i narodne mase.
I kada je Turska, traei naina da stalno opadanje je traila plemensku autonomij1,1, prvo to je bila pod
carstva sprei, poela sprovoditi puniju centralizaciju u
dravnoj upravi, ona nije vie ostavljala ni arbana~~a
plemena da po svojim starim pr~vil~gijama ive u ~VOJI:U
gorama kao neka drava u drzav1. Na mesto nJihovih
plemenskih stareina ona je poela postavljati svoje i-
46
novnike, na mesto plemenskih sudova svoje sudije, tra-
ei od njih i porez i rekrute. Sukob je bio neiz&ean
i ovi gortaci borili su se na ivot i smrt da sauvaju
svoju plemensku autonomiju.
Pokret za autonomijom uzleteo je do najvie take
organizovanjem Arbanaske Lige koja je osnovana 1878.
U trenutku kada se delegat Turske na Berlinskom Kon-
gresu, Mehmed Ali-paa, alio na povlastice i izuzetna
prava arbanaskih plemena, u Prizrenu su predsta~ici iz
cele Arbanije drali opti zbor, izabrali centralni odbor i
na javnom zl:oru 5. juna traili: 4) da Liga svim silama
poradi da se Arnautima vrati samostalnost koja im je
pre sto i vie godina oduzeta, to jest da im se vie ne
alju inovnici iz Oarigrada i da ih ne postavlja vie
Sultan i Porta, ve da ih oni sami izmedu sebe biraju i
5.) da sultan ne trai vie od njih rekruta i poreza. 1 )
Kao to se vidi, zahtevi Arbanaske Lige poklapaju. fie
sa autonomnim plemenskim privilegijama iz ranijega
doba. . .
Nije teko uoiti da je borba protiv plaanja poreza
bila poglavito u interesu imunih zadruga~ begova i.
plemenskih stareina i dinasta. I.sto tako je i plemenska
autonomija imala naroitoga znaaja samo za one ele-
mente ija je egzistencija u plemenu bila obezbeena.
Ali u toj borbi ti elementi uivaju najpuniju potporu
plemenske parije, osirotele i ogladnele mase koja je
inila glavnu snagu svih arbanaskih pokreta. Ta masa
uticajem patriJarhalne odanosti prema uticajnom ele-
mentu u plemenu, drugo, to je ona u uticaju sa strane
i ruenju njene plemenske organizacije gledala u2:rok
1
Vidi D-r Jov. Hadi-Vasiljevi: Arbanska Liga. Str. 42.
47
 svoj bedi i teskobi ivota koja je sa prodiranjem novane
privrede zavladala.
Ali jo na prvom sastanku Lige, u Prizrenu 1878,
izmeu predstavnika sa Severa i predsta:mika sa Ju~a
pojavila se osnovna razlik3: ~u ~h~a~~u autonomiJe
Arbanije. Dokle su predstavmc1 pnnnbvmh severoar~a~
skih plemena bili zadovoljni ako i_n: se povrate preas~~~
plemenske privilegije, predsta vmc1 s~ J ~g~ su trazll1
potpuno samostalnu Arbaniju, ne ~riZn~JU~l sultansku
vlast ni u kojoj formi. Ta se razbka JaVlJa skoro na
svima docnijim sastancima Lige, pri emt; su: kao to
emo videti, socijalno razvijenija Srednja 1 ~nzna Ar~~
nija bile jemstvo da se pokret z...a .autonon:IJ?- . A~baniJe
ne sahrani pod reakcionarnim teznJama pnm1t1vmh ple-
mena sa Severa.
Pobeda tenja naprednijega Juga dola je neoekivano
l brzo. Posle dve godine, 1880, na trodnevnom dogo.voru
u Skadru predstavnika Arbanasa, i muhamedanaca l ka-
tolika, primljeni su ovi zahtevi:
l l Mi molimo milostivog Sultana: l, da nam dade unu-
trafnju autonomiju, koja bi obuh~atala sve arb~naske
zemlje; 2, da Visoka Porta potvrds kn;za ~?pa. szbere-
r mo s naslednim pravima; 3, da odredi kollcmu danka
. koju smo gotovi plaati svake godine gospodaru; 4?
da odredi b~oj pomone vojske koju emo. rado d~ti
Sultanu u sluaju kad Turska zarati sa mostramm
l dravama; 5, da u zamenu .za to ~kL~ni s~e otoma~sk~
trupe iz gradova i utvremh fortica lZ pase: domovme,
6 da se odnoaji nai prema Porti odrzavaJu posredo-
.Janjem arbanakog predstavnika u Carigradu; 7, da
[ se svi otomanski inovnici koji nis~ od na.e n~rodno
sti zamene inovnicima domorodclma, koJe ce knez
postaviti.1
l na zajedniku akciju Arbanaca sa hrianima, dogaaji
1 Vid. Dr. Jovan Hadi-Vasiljevi: isto delo. Str. 101.
- 48
S kongresa sz otilo pravo na posao i u toku jednoga
do dva rnescca cela Severna Arbanija sa glavnim mesti-
ma Skadrom, Prizrenom, akovicom, Pei i Pritinom
bila je oiena od turske vlasti i vojnikih garnizona.
Arbanija je imala jedan opti revolucionaran prevrat.
Zahtevi skadarskoga dogovora su karakteristini jo
i po tome to odgovaraju potpuno onim zahtevima koji
su pre jednoga veka isticani u toku istoriskoga posta-
janja nezavisnih kneevina Vlake i Moldavije, Srbije i
.:. drugih balkanskih dravica. ta vie oni su radikalniji
od zahteva srpskoga narodnoga pokreta za autonomijom
1793 i 1804, a u svima glavnim takama poklapaju se sa
srpskim zahtevima, istaknutim na skuptini u Kragu-
jevcu l. januara kritine 1813 godine. Kada ovo predo-
avamo srpskim piscima i politiarima koji o Arbanasima
vole da stvaraju iluziju potrebnu za opravdanje zvanine
politike, mi ne gubimo iz vida ni veliku razliku izmeu
jednoga i drugoga narodnoga pokreta. Na narodni po~
kret za oslobQiienje od turske vladavine imao je revo-
lucionaran karakter, jer su nosilac pokreta bile iroke
seoske mase srpskoga naroda koje su stajale u najotri-
joj klasnoj suprotnosti sa turskim spahijama kao poli-
tikim i ekonomskim gospodarima u isto vreme. Meutim
kao nosioci arbanaskoga pokreta za autonomijom javljaju
se gornji slojevi, istaknuti pojedinci i duhovno razvije-
niji sunarodnici iz Italije, Carigrada i sa Juga. Ekonom-
ska suprotnost izmeu begova i njihovih robova nije ni
ovde, kao ni u Bosni, mogla dati snage nacionalnom
pokretu zbog toga to su ti begovi obino pomusloma-
njeni Arbanasi.
Ma da se u doba postanka Arbanaske Lige raunalo
su je jo u poetku onemoguili. Jedan italijansko-arba-
Srbija l Arba.ntja 4
49
naski odbor, obrazovan u Milanu 1876, obeava pozvati
hrabru brau u Makedoniji, Epiru i Albaniji da prue
ruku Jugoslavenima protiv svoga optega ugnjetaa. A
dotle upravlja bratski pozdrav i pohvalu velikodunom
slovenskom narodu. Ali naskoro zatim Arbanasi su se
nali izmeu ekia i nakovnja, izmeu Turske protiv
ijeg jarma su se borili i balkanskih dravica koje su
im nosile nov jaram. Srbija zlostavlja i progoni arba-
nasko naselje iz etiri zadobivena okruga, Crna Gora
nadire sa severa u srce severoarbanskih plemena a Grka
...,
trai izvesne oblasti na Jugu. Postala u stvari radi otpora
protiv turske vlasti, Arbanaska Liga se morala odmah
od osnivanja boriti na dva fronta: i protiv suseda koji
su arbanaska plemena vredali, i protiv turske vlasti koja
ih je stenjavala. Borba za odbranu od suseda najvie
je pridonela naglom irenju Lige, ali ona je otvorila
vrata carigradskim gospodarima da je zloupotrebe za
svoje sporove sa hrianskim dravicama. A kada je
svoje sporove . sa balkanskim dravicama uz posredo-
vanje Evrope raspravila, Porta je Ligu na krvav i muki
nain uguila, ali izmeu Arbanasa i hriana u Turskoj
nastaje doba nacionalne mrnje i neprijateljstva.
' otuenost mogla stvoriti toliko nareja koliko ima ple-
!. Bever i Jug: Gege i Toske.
U politikim razlikama izmeu predstavnika Severa i
Juga, izmeu Gega i Toska, ogleda se razlika u privred-
noj i socijalnoj razvijenosti Severne i. June Arbanije;
a razlika u nainu shvatanja sredstava i ciljeva auto-
nomnoga pokreta samo je izraz razlike koja u pogledu
miljenja i tenja postoji izmeu predstavnika plemena
i predstavnika kla.c:;e.
50
Nacija nije samo prirodna ve i kulturna zajednica
kao to je prosto i jasno rekao Oto Bauer. 1 D~ se razlin~
~lemena koja su recimo jednoga istoga porekta, priblie
J:d~n drugom, duhovno i politiki srode, kao to to
~~d1mo kod jednoga naroda, potrebno je da ta plemena
:~ve pod uzajamnim dejstvom zajednikog kulturnog
zivota. ~to god je kod nekih plemena taj zajedniki ivot
neraz~i~eniji, t? je plemenska otuenost vea i iskljui
vo~t Jaca, u toliko se manje osea uticaj onih tendencija
koJe ta plemena treba da sliju u jednu nacionalnu celinu
~ta vi~e, a:r? svako pleme i svaka pokrajina ive svoj~
zasebmm z1votom, bez dodira i . uzajamnosti, tada ne
~~. .t..o se izmeu njih ne vri poznato izjednaavanje
l P:I~hzavanje, ve biva obrnuto: svako se pleme na
BVOJO_J uskoj osnovici jo vie specijalizira i udaljava od
ostalih plemena.
.. P~ouavajui makedonsko slovensko naselje prof. Cvi-
JI Je zapazio od kotline do kotline, od oblasti do oblasti
Yrlo vidne tragove specijaliziranja, udaljavanja u tok~
razvitka. Koliko je pak taj zakon specijaliziranja bio jak
kod arbanaskih plemena koja su ivela skoro iZvan svake
kulturne zajednice? Silan uticaj toga zakona osea se
na svakom koraku. Samo je jedna strana plemenska
mena, a Toske sa Juga i Gege sa Severa teko se medu
sobom mogu ikako razumeti. Razdrobljenost ivota mi
plemenske i pokrajinske rejone bila je osnov za stva-
ranje dananje religiozne razdeljenosti arbanaskoga sta-
~~vnitva. Toj religioznoj razdeljenosti odgovara poli~
tlcka pocepanost, upra vo od plemena do plemena i od
1
v;c1i Otto Be>.m:1: DiP T~ationaliHitenfrage und ct:e Sozial-
dcrnokralic. S. 2G. '
 pokrajine do pokrajine delali su i delaju. najra~li;:tiji
.stram. p011
l*t"ki uticaJ"i. Prema tome, razhke u Jez:7Gu7
. . .. t d Jesu
u ref.igiji, u politikim tenjama " utwa?'ma ~ . . . . . .
ogledalo plemenske otuenosti i nemanja uzajamnosh '
.saobraaja u ivotu Arbanasa.
Ali daje li to za pravo onima koji na osnovu toga
stanja stvari odriu Ar~~nasima sva:u sposobnost da u
budunosti dadu drukIJe rezultate .
Pre svega je potrebno ra~istiti sa jednom :.nauno~
lai koja nam se od pohoda srpske vojske u :A-rbamJu
na hiljadu naina namee, ma da je u ~au~1 oda~o
I otWa u staru gvoMuriju. Elementa lt;OJ" !ne ~ac?.JU
Mcijom i faktor6 koji odretfu.i:~, uslove zajedn;wkoga_
dravnoga livota nijedan ozbiljan ~ovek ne tzn~~~
l danas merenjem Zo'banju, i prouavanJem ras~,~ ve~ "
odreuje istorija i sociologija. Treba zagledati ll; zivot
toga naroda i ra.Alaniti njegove socijalne odnose l ust~
] nove! Tada emo v:ideti sa kakvim prepre~ama fo:rzu:
ranje autonomne Arbanije ima da rauna: ah emo Vl~:tt
tako .isto da ivot ne prestaje na gramca~a ArbamJ~,
1! d& istorija nije ni () Arbanasima rekla svoJu poslednJU
~. smo ve istakli kako predstavnici primitivnih sev~
] .~aD.skih plemexia imaju sasvim drugojaije pojmove
::utonomnom pokretu od trgovaca i begova sa Juga. I
dokle protivnici Arbanasa smatraju da je. to sa~o j~~
I d k . :x o slabosti celoga pokreta, ml u toJ razlici,
. o azrotivv..,e sazreva, kako
gledamo kako misao o autonomiJI
!eapodluuju pogledi kojima pripada budunost od r:a~
I c.funarnih, primitivnih forama prolosti, kak~ se pol~Je
1 t uskih okvira plemenskih potreba 1 shvatanJa.
1Z az1 1 lZ d tan
1 u G-"u ili Krasniu sa Severa tzgle a Pl
Je
- .-,a 1apm , ~
h
. . "k
njegove plemenske autonomije Jedmo 1 naJ rupmJe Pl-
-
tanje, jer se jo uvek ceo njegov ivot obavlja u grani-
cama plemena, dokle to reenje nije nikakvo reenje za
bega ili itarskoga ili stoarskoga trgovca ili njihov :ea
strani kolovani podmladak sa Juga. Dokle predstavnici
primitivnih plemena sa Severa oseaju da je svaki od
njih sam sebi dovoljan i gledaju u pokretu samo sred-
stvo za sprovoenje plemenske autonomije i za uvre
nje svoga gospodatstva, dotle su se begovi sa Juga ve
poeli oseati kao klasa_, gledajui u pokretu sredstvo da
svoju klasnu vladavinu vide jednoga ana rasprostra-
njenu na celu Arbaniju. Severoarbanska plemena shva-
taju autonomni pokret kao tenju za obnavljanje starih
plemenskih autonomnih privilegija; oni su vatreni privr-
enici preivelih privilegija kao to su i plemenske orga-
nizacije uopte preivele svoje; a kako su te tenje ne-
saglasne sa modernim drutvenim razvitkom i nemogue
u modernoj dravi, one su reakcionarne i osuene na
propast.
Ali izmeu Severa i Juga ne postoji razlika samo u
shvatanju autonomije ve i u dranju i delanju za auto-
nomiju. Dokle su planinci sa Severa pokretni, uvek go-
tovi na ustanak, buntari, dotle su Tuske s Juga neka
vrsta teoretiara arbanaskoga autonomnoga pokreta.
Planinci sa Severa, Gege, nalaze se tako rei stalno pod
orujem, u mo oruja jedino se uzdaju i veruju da za-
dobijanje prava na noenje oruja znai to i zadobijanje
svih ostalih prava. Junjaci, meutim, izdli su iz toga
stanja kada je pleme to i svet a puka najvei amanet.
Njihovi imuniji redovi, naroito trgovci i begovi, odbi-
jaju rekrute Parti, ali bi eleli svoju vojsku, odbijaju;
inovnike iz Carigrada, ali bi hteli svoje inovnike; odbi-
jajui tursku vlast oni ne ele povratak u staro stanje
plemenske izolovanosti i anarhije ve organizaciju auto-
1
 nomne Arbanije, u kojoj bi turska vlast bila zamenjena
njihovom klasnom. Juna i Srednja Arbanija su dakle
pravi nosilac modernoga pokreta za autonomiju Arba-
nije. Iz tih junih krajeva, kao iz Vandeje arbanaskoga
nacionalizma, potekli su i prvi zahtevi za arbanasku
azbuku i za kolu. Dok plemenske voe na Severu jo
uvek cene svoju mo po broju naoruanih momaka, dotle
Toske na Jugu otvaraju kole, izdaju listove i tampaju
knjige na arbanaskom jeziku.
Posle uguenja Lige 1881 Porta je bila mnogo stroija
prema Arbanasima iz junih krajeva nego iz severnih i
oterala je iz njih u progonstvo u Malu Aziju preko 1000
i nekoliko stotina porodica. J o tada su carigradski
gospodari uviali da im sa Juga preti vea opasnost, i
sa razlogom. 1 Jer dok su severoarbanska plemena bila
u stalnom sporu sa Portom, diui esto puta itave
bune za promenu jednoga inovnika, dotle se u Junoj
i Srednjoj Arbaniji tiho vrio proces nacionalnoga pri-
biranja. Po obavetenjima koje sam dobio u Elbasanu
,pred balkanske dogaaje izlazilo je u tim krajevima
'nekoliko arbanaskih listova, meu kojima su Tomori
(po planini Tomoru) u Elbasanu, Bakim (Jedinstvo)
u Bitolju, Kora u Kori, 2im (Buenje) u Janjini
i~ t. d. Bilo je otvoreno oko stotinu arbanaskih kola,
meu kojima je bila i uiteljska kola u Elbasanu sa
200 aka. Knjige su na arbanaskom jeziku sa latinskom
azbukom.
I u Arbaniji, kao i u Makedoniji, religija ima toliko
moan uticaj d.a se i partiska grupisanja vre na reli-
gioznoj osnovi. Izrazito religiozne partije su muhame-
'Vidi D-r Jov. Hadi-Vasiljevi: Arbanska Liga. Strana
125.
54
d.an~ka, ort~doksna i katolika.. od kojih prva ima za
~ev~zu: ko . Je. muhamedanac neka je u Turskoj, druga
Izr~aya utica.J Grka a trea Austrije i Italije. Ali naj-
b?~Je ~glede Ima nacionalna partija koja je istakla kao
CilJ. pripren:_anje arbanaskoga naroda za nacionalnu revo-
luCIJu. Trazei pri~talice meu Arbanasima svih vera
~na. ~e uporno. bori protiv religiozne iskljuivosti koja
J'e JOS ~.vek tolika da selo jedne vere prema selu druge
'ere DIJe. pokazivalo za vreme okupatorskoga reima
srpske VOJske skoro nikakva sauea u sudbini ta ....
da ~ode. me~;t sobom itave verske ratove. U toj b:;:~
pomklo Je vzse pesamcl, u kojima su karakteristine
strofe: ove
Dol.e tamnica, dole glupost,
Sto 1~ upotre!Jljavaj.u nai neprijatelji:
Jedm u crkv1, drug1 u damiji -
Mi smo braa, ne mogu nas deliti.
~ . lli:
>>Vi, Arbanci, vas dele na dvadeset sekta
Hoce da vas zavode '
Jedan veli imam ver'u, drugi din
Jod~n veli Turin sam, drugi Latin,t
Nek1 s~ zovu Slovenima, drugi Grcima,
Meutun ste svi braa, bre sirotinj.o.
Sve nas t~ 'potsea na doba koje je Evropa preivela
u. ":V: XVI 1 ~yu veku i fina Bauerova crtanja isto
nJack~h revoluc~Ja2 pala su nam na um u trenutku kada
smo. se u Elbasanu o ovom pokretu raspitivali. Traei
dodira sa predstavnicima toga pokreta sreli smo se sa
~ J\rbaniji jo uvek ~rbanasi muhamedanca ne zovu
1
d~g~m Imenot? ~;go Turcm, kao to katolike zovu Lati-
nuna. Tako na]esce i oni sami sebe zovu.
?tt~ Ba~~r: Istonjake revolucije: >:Borba, polume-
2
,
secnl spiS soCIJalne demokratije. God. III. knj. 5. Str. 23.
55
 otresitijim begovima, bogatim trgovcima i predstavni-
cima turskog inovnitva arbanaskoga porekla, koje je
pod .4-bdul Hamidom teralo karijeru ak do poloaja
paa a sada predstavlja neku vrstu arbanaska aristo-
kratije kojoj su Mladoturci dali dovoljno vremena da se
zanima ~narodnim stvarima! Ona je odravala vezu sa
svojim mnogobrojnim kolegama u Carigradu i na strani,
jednim svetom koji je as u ljubavi sultanskoj as u
njegovoj ta.mnici iji je najpriznatiji predstavnik pred-
sednik privremene vlade Ismail Kemal. kolovani pod
mlaak ovih redova pije vino i kritikuje Muhamedovo
uenje, bori se protiv nesnosnih religioznih stega osni-
vanjem novih sekta a protiv politike beznaajnosti
propovedanjem autonomne Arbanij.e. Otuda je najras-
prostranjenija i najvra verska organizacija u Arba-
niji, takozvano bektatvo, u isto vreme najodluniji no-
silac arbanaskoga nacionalizma.
Prema ovom pokretu na Jugu Mladoturci su u poetku
bili tolerantni. Ali u koliko je ceo pokret sve vie dobi-
jao nacionalan karakter, u toliko su se i Mladoturci
prema njemu -pokazivali sve otvorenijim i nepomirljivi-
jim, neprijateljima. U to doba padaju i one krvave vojne
ekspedicije na Severnu Arbaniju, kojima je bio cilj da
se severoarbanska plemena konano saviju u jaram
turske dravne vlasti, ekspedicije koje su izazvale itav
niz arbanaskih ustanaka.
Istoriski znaaj ovih ustanaka i krvavih borbi na
Severu za pitanje koje ovde pretresamo bio je u tome
to ;e vaspostavljena .Veza izmedu Severa i Juga_, Gega i
Toska. Junjaci su poeli uviati dragocena vrednost
materijalne, fizike snage koju severna plemena pred-
stavljaju, starajui se da ih uvuku u slubu zajednikom
pokretu ija bi glava bila na Jugu. Onaj koji je krenuo
56
~ase i ~rogurao preko Stare Srbije i uao u Skoplje
bila su 1 sada plemena sa Severa, ali ovoga puta ona
su bila u vezi sa predstavnicima pokreta na Jugu, koji
su ve poeli frakcionisanost u turskom parlamentu
iskoritavati za svoje politike zahteve. Sporazum izme-
u jednih i drugih olakavali su sada krajevi istono
od severoarbanskih kreva, iji su se stanovnici iselili
sa prvobitne plemenske baze i iupali iz plemenskih
okvira koji i sada okivaju njihovu brau to su ostala
na plemenskom ognjitu, a dodirom sa slovenskim su-
sedima ti su stanovnici postali ve sposobniji da arba-
naski pokret shvate sa irega nacionalnoga gledita.
Takvo je bilo stanje pokreta u Arbaniji kada su voj-
ske balkanskih dravica prele granice Turske.
3. Izgledi u budunosti.
Samostalan pokret Arbanasa je balkanskim dogaaji
ma preseen i Arbanija, blagodarei u prvom redu zavo-
jevakim apetitima balkanskih dravica, postala je bal-
kanskom predstraom dveju velikih evropskih sila,
Austro-Ugarske i Italije. Dalja sudbina Arbanije postala
je posle Londonske Konferencije stvar Evrope. Ali ma
kakva odluka Londqnske Konferencije bila izvedena,
ustanova autonomne Arbanije imae za arbanaski narod
znaaj jedne politike revolucije, pod ijim uticajem e
stari odnosi i navike ivota pretrpeti vratolomne brze
promene.
Toj novoj tobonjoj dravi mi neemo da proriemo
sudbinu. Ona e nesumnjivo imati da se nosi sa veim
tekoama nego to su bile duge i teke poroajne muke
od kojih jo uvek pati. Ona e imati da se nosi i sa
prolou i sa budunou. Prva joj je ostavila u nasle-
e: na Severu plemensku, pri~itivnost i iskljuivost, na
Jugu feudaliii sistem krajnje nepodnoljivosti, a i na
Severu i na Jugu neprosveenost narodnih masa, versku
pocepanost i zatucanost, politiku razdrobljenost, odsu-
stvo svakoga saobraaja meu plemenima i pokrajinama,
nemanje nikakva optega centra koji bi davao ivotu
odreen pravac. Ovim nezgodama koje su dezorganizo-
vale ivot u Arbaniji pridruie se u budunosti ne manje
dezorganizatorski uticaji stranih prijatelja, o kojima
iskustvo ostalih balkanskih dravica nije malo.
U borbi sa tim unutranjim i spoljanjim nezgodama
narodne mase treba da budu onaj nepresuni izvor novih
sila i sredstava. A narodne mase ba i jesu te koje se
ne vide iza patrijarhalnoga autoriteta plemenskih voa
i ispod bezdune eksploatacije feudalnih gospodara. U
dosadanjim dogaajima i pokretima one su uestvo..
vale kao obina orua autoritativnih plemenskih~dinasta
ili begovske kaste. Oni nisu lanovi toga pokreta kao
to jo nisu ni lanovi jedne arbanaske nacije. Oni su
samo lanovi plemena ili robovi feudalnih gospodara.
Nacija koju danas vidimo kod Arbanasa da- se stvara,
da postaje, to je nacija jedne kaste, a nacionalna svest
odgovara socijalnom -poloaju begova i njihovoga kola
vanog p~dmlatka.
Da bi pitanje Arbanije prestalo biti iskljuivo stvar
jedne kaste i pojedinaca i postalo brigom iroke narod-
ne mase, Arbanija bi trebala da dobije svoju naciju,
svoje graane. Ona bi ih mogla dobiti sama onim putem
kojim su ih dobijali svi narodi u doba svoga nacional-
noga postajanja, naime: uzdizanjem narodnih masa do
kulturne zajednice, do ueca u javnom ivotu, do meu-
58
sobnoga saobraaja. Pored uvlaenja plemena u zajed-
niki narodni ivot, to trai pre svega unitenje feudal-
noga sistema svojine i osloboenje seljaka.
Ali to i jeste ba ono to dananji arbanaski patrioti
ne misle da uine. Sa narodnom masom oni ne raunaju.
O njoj begovska kasta i njen bezbrini podmladak govori
kao o mranoj masi bez svesti i razumevanja. U Elba-
sanu mi je jedan inteligentan bej na postavljeno pitanje
odluno odgovorio: kako ustav i parlamentarizam nisu
za Arbaniju ve neto nalik na bojarski sistem u Rumu-
niji! Istiui Rumuniju za ugled i u pitanju za koji mu
je izvesno trebao drugi primer, elbasanski bej i pristalica
nacionalnoga pokreta je 'oigledno pokazao da on o poli-
tikom reinm ne moe da govori a da ne misli na be-
govski sistem !
Nosilac naprednih pogleda na politika i privredna
pitanja mogao bi biti samo graanski elemenat, a on je
u arbanaskoj primitivnosti jo uvek vrlo slabo razvijen.
U arbanaskim varoima stanovnitvo je puka sirotinja
sa vie ili manje begdva, trgovaca i sitnih zanatlija.
Begovi su jo uvek glavni predstavnici bogatstva i ugle-
da. Oni provode vreme vrlo frivolno, po modusima svih
mesta u koja je evropska kultura ula sa svojim prtlja-
gom napred. A varo u kojoj kula age i bega visoko stri
iznad skromnih krovia zanatlija i-. trgovaca, ne moe da
bude nosilac nacionalne kulture i politikoga napretka,
' (
kao to su to bile varoi dananjih kulturnih drava.
Tek sa jaim poletom moderne privrede arbanaske varoi
e postati pravi nosioci napretka.
To su samo nekoliko napomena o drutvenim prilikama
kod :Arbanasa. Nama uostalom i nije cilj da ih izlaemo,
ve da, ukazujui na njih, pokaemo da Arbanija, i ovako
zaostala i primitivna kakva je, ne stoji ni izvan sveta.
59

ni izvan istorije i da pokreti i borbe u njoj nisu ni po-
buna divljaka protiv civilizacije, kao to predstav-
ljaju jedni, ni plod tumaranja i name~a. tuih agena~,
kao to predstavljaju drugi. Ti pokreti 1 borbe su P~l
premljeni i uslovljeni optim promenama ~ drutven~
odnosima i uslovima ivota u Arbaniji, koJe su u svoJe
vreme davale sline borbe i pokrete i u drugih naroda.
Ako su oblici i ciljevi tih borbi jo vrlo nerazvijeni, znai
li to da Arnautin nita drugo ne eli, nita drugo ne
zasluuje i nita drugo ne moe imati nego to ~m?' sada?
Zar moe neko tvrditi da feudalni rob ne zeb da se
oslobodi ropstva i da sam uiva plodove svo~a. rada? :.:~
povlaenju srpskih trupa nastale su u SrednJOJ ArbamJl
velike meusobne borbe, a one nisu bile, kao to je naa
tampa objavljivala, izraz plemenske i religiozne netrpe-
ljivosti ve pobuna feudalnih robova, ifija, protiv....po-
kuaja aga i begova da za vreme okupatorskoga re~m:a
nagomilane feudalne obaveze likvidiraju i restaunraJu
stanje pre okupacije.
Takav je narodni materijal koji ulazi u auton~mn~
Arbaniju. O njegovoj podobnosti za samostalan drzavn~
ivot nita nam nisu u stanju rei oni koji u njegoV:OJ
amautskoj krvi unapred vide antidravni, antikult~r
ni antisocijalni elemenat. Treba poi sasvim drugrm
p~tem, potraiti Arbanasa kao lana plemena i kao lana
klase, kao gospodara i kao roba, kao borca z~ auton?-
miju i kao radnika na njivi, jer danas u nauc1 ne moze
biti spora da podobnost nekoga plemena. za dravni ~ivot
treba ceniti po stupnju istoriskoga razvitka, po drustve-
nom sastavu, po kulturnoj razvijenosti i drutvenim i
politikim tenjama, a ne po rasi kojoj pripada.
Osim toga mi smo upueni da pratimo razvitak i sud-
binu ovoga novoga lana balkanskih dravica. Na to nas
()(}
ne upuuje kakva zabrinutost za budunost autonomne
Arbanije - jer su te brige, blagodarei zavojevakoj
politici Srbije, Crne Gore i Grke, prele naalost na
jaega, Austro-Ugarsku i Italiju - ve obziri prema
naoj sopstvenoj budunosti. A po budunosti Arbanije,
kao i svih malih dravica koje se nalaze na udaru jaih,
mnogo. su ozbiljnije opasnosti koje dolaze spolja nego
one koje se kriju unutra. Na svaki nain nee biti lako
savladati plemenske i religiozne suprotnosti i izvesti
dravnu organizaciju u tako groznoj dezorganizaciji dru-
tvenoga ivota, ali to nije nemogue kao to nije bilo
nemogue slomiti autonomske tenje kneina pri orga-
nizovanju nove srpske drave. Arbaniji e biti mnogo
tee odolevati opasnostima koje se kriju u pogodbama
pod kojima je postala i pod kojima ima da se razvija.
Valjda nije nikada bilo zemlje na svetu po kojoj je
tumaralo toliko tuinskih agenata kao po Arbaniji
Oslanjajui se bilo na slabije susedne bilo na jae udalje-
nije drave, svi oni vre godinama jedan propagandi-
stiki rad koji je kroz kole, crkve. konzulate, trgovake
veze i druge ustanove ve bio spremio zemljite za tue
uticaje. Ono to se danas u Arbaniji doga~ moe se
r~eti samo u vezi sa tim u.ticajima. Zar sadanje
partiske struje u Arbaniji, kao to smo ve videli, ne
nose u prvom redu obeleje razlinih stranih uticaja i
tuinskih propaganda? Borba tih stranih uticaja oko
prevlasti ne samo da podrava razline kandidacije za
novoga vladaoca ve, kombinujui se sa verskim i ple-
menskim suprotnostima, pojaava separatistike apetite
bogatih begova, plemenskih glavara ili istaknutih lino
sti. Ti uticaji predstavljaju danas nesumnjivo najveu
smetnju sreivanju unutranjih prilika, i autonomna
Arbanija moe se javiti samo u borbi protiv njih.
61
(
 Ta borba koja prati osnivanje svih balkanskih dra-
vica pada arbanaskom narodu u toliko tee, ~ nje-
gova prva dravna zajednica nosi od samog roenJa vrlo
teke nedostatke.
Svojom zavojevakom politikom Srbija, Grka i Crna
Gora nisu uspele da Arbaniju podele, ali su uspele da
je smanje i oerupaju. Formalno Arbanija dobija a...~to
nomiju, ali je ta autonomija hroma, forma bez sadrzme,
pravo bez najbitnijih uslova da bude ostvareno, autono-
mija movarnoga primorja i besplodnih krajeva, otsee
nih od plodnih krajeva na istoku i jugu. [Londonska)
Konferencija je bila prema Arbaniji jo svirepija nego
Berlinski Kongres prema Srbiji Njenim odlukama ne-
sumnjivo je najvie oteen arbanaski narod; ali onaj :
to je najvie dobio nisu balkanske dravi;e v~. zaiz:te- \1
resovani kapitalistiki i vlasniki krugov1 velikih slla,.
Austro-Ugarske i Italije. Prvo, nep~jateljsk~ dr;;Jnje
vlada balkanskih dravica odgurnulo Je ArbanlJU u ake
ovih drava, drugo, ona e im biti u toliko pouzdanije
orue u koliko je slabija i za ivot nesposobnija.
Uporedo sa tom slabou raste ekonomska zavisnost
nove drave od inostranstva. Svi pokuaji njenih uprav-
ljaa da zemlju uine sposobnijom za odbranu od opa-
snosti. spolja vodie i u .A.rbaniji, kao to je to bilo i u
ostalim balkanskim dravicama, padanju u sve tee rop-
stvo evropskoga kapitalizma. U koliko je pak Arbanija
nesigurnija politika tvorevina, u toliko to porobljavanje
nee ii posredstvom dravnih dugova ve putem nepo-
sredne kolonijalne pljake. Jedan veliki dobro obavete-
ni nemaki list pisao je pre nekoliko nedelja:
62
))I grozniava spekulacija traje (u Arbaniji) jo kao
i pre. Ne proe nijedan dan a da se ne jave novi lovci
na koncesije za osnivanje banaka, podizanje eleznica.
elektrinih postrojenja, na kupovinu uma i rudnika.
U interesu zem,lje moe se biti radostan to oni sada
skoro nigde ne nailaze na odziv, poto se .odluilo da
se sa koncesijama eka do uvoenja ureenih odnosa,
a ve zakljueni ugovori strogo se procenjuju i, ako
su pr,otivni dravnom interesu, ponitavaju. Nadati je
se da e pasti i onoga krupnoga trgovca iz Milana
kupovina miriditske ume, o kojoj je u posljednje
vr.::me bilo mnogo govora, poto se najveim delom
tie oblasti na koje prodavac, iza koga stoji Prenk
B1b Doda-paa irna vrlo sumnjivo pravo svojine za-
snovano na nekada u Carigradu dobivenom paretu
hartije, dokle na drugoj strani nekoliko optina mogu
da pokau staro prav.o na ove ume. Svi ovi pokuaJ?.
spekulativne eksploatacije sadanjega poloaja potiu
obino sa strane, to slui zemlji na ast. Ali pored
ove vrste preduzea mnoge ozbiljne trgovake snage
dale su se na posao da pripreme privredno osvajanje
zemlje, i da se dobro upoznadu sa poslovima koje e
budua vlada u~~najskorijem vremenu morati dati. One
e docnije biti u tom povoljnijem poloajt). to e
moi odmah izai pred vladu sa dobro promiljenim
i svestrano procenjenim predlozima. U svakom slu-
aju mora se naglasiti da, ko nee da zadocni, mora
se sa ovdanjim prilikama sad upoznati (Kolnisohe
Zeitung od 21. decembra 1913.).
Tako se evropske kapitalistike klase javno sazivaju
na kolonijalno osvajanje Arbanije. Ono to evropski
kapitalizam danas tamo priprema bie u stvari stvarna
osnova budue drave. I kada se srpski vlasniki kru-
govi raduju svakom novom meteu i unutranjem sporu,
gledajui u tom sredstvo za sprovoenje svojih planova,
oni gube iz vida da se na obalama Jadranskoga Mora
poinje utvrivati najjaa evropska sila, kapitalizam, i
da je samo on taj koji nee zadocnitk.
f);J

III.
BORBE OKO JADRANSKOGA MORA
1. Jadransko More i borbe na Istoku.
Da bi se razumelo zbog ega je najsiromanija i naj-
bednija oblast na Balkanskom Poluostrvu proizvela u
toku balkanskih dogaaja najzaotrenije odnose s Evro-
pom, mora se pre svega naglasiti da se borba ne vodi
oko golih arbanskih kreva ve oko gospodarstva na
onom delu obale Jadranskoga Mora koja pripada Arba-
niji. A ta borba ne samo da ini jednu znaajnu glavu u
istoriji ~rpskoga naroda, ve je vrlo jako uplet.en~ u o~u
veliku, dugotrajnu svetsku borbu oko Istoka 1 n]egov1h
bogatih izvora u kojoj" su uestvovale i svoju mo ogle-
dale sve evropske drave.
Kao to je Jadransko More samo jedan rukavac Sre-
. dozemnoga Mora, to se i borbe oko gospodarstva na
obalama Jadranskoga Mora javljaju kao produenje
borbi oko prevlasti i uticaja na Sredozemnom Moru. A
... one su se vrlo rano javile. Odavna je Istok poeo privla-
iti na se panju evropskih naroda i vrlo rano je nastao
veoma iv trgovinski promet izmeu Istoka i Zapada.
Najkrai, najjevtiniji i tada jedino poznati put toga
trgovinskoga saobraaja vodio je preko Sredozemnoga
Mora. To more se javlja kao jedina veza izmeu dva
64
sveta, a borba oko prevlasti na njemu kao borba oko
basnoslovnoga bogatstva Istoka.
N a onom mestu ba gde to more najdublje zaseca u
evropsko kopno, na italijanskim obalama Jadranskoga
Mora, postali su jo iz ranoga Srednjega Veka prvi cen-
tri trgovinskoga saobraaja Evrope sa Istokom. To su
bili italijanski gradovi : najpre Mletci, od 9. veka kao
gradska trgovaka republika, kojoj se od 11. veka pri-
druuju enova i Piza. Oni su stupiH u vrlo razgranate
trgovake veze sa svima tada najbogatijim zemljama
Sredozemnoga Mora, Egipto~n, Sirijom, Malom Azijom
i Balkanskim Poluostrvom i njihovi trgovaki agenti,
rasuti po ~emljama Levanta i Azije, potiskuju grke i
arabljanske trgovce ili ih degradiraju na stepen svojih
posrednika, a svu trgovinu sa Istokom uzimaju u svoje
ruke. 1 U borbi oko prevlasti na Sredozemnom Moru sa
svojim suparnicama enovom i Pizom i njenom nasljed-
nicom Florencijom, Mletci su se poglavito oslanjali na
svoje gospodarstvo na obalama Jadranskoga Mora, koje
su branili i od svojih suparnica na vodi i od nadiranja
Maara sa kopna. Od polovine '14. veka :.kraljica Ja- ..
dranskoga Mora je izala iz te borbe kao pobedilac i
itav vek neogranieno gospodarila na Sredozemnom
Moru.
Prvi udar trgovinskoj prevlasti italijanskih gradskih
republika na Istoku, zadali su zavojevaki uspesi Tura-
ka. Ali one su se umele sa Turskim Carstvom sporazu-
mevati, kao to su se pre i posle toga znale posluiti
kolosalnim bogatstvom za kupovanje srpske srednje-
vekovne vlastele i obezbeivanje jadranske obale sa te
1
Vid. P. Herre, Der Kampf um die Herrschaft in Mittel-
meer. S. 64 i dalje.
Srbija i Arbanija 5 65

strane. Presudan udar trgovinskoj prevlasti italijanskih
gradova na Istoku doao je s druge strane, naime od
pomeranja svetskoga saob'raaja sa Sredozemnoga Mora
na Atlanski Okean. 1498 godine Portugalci su uspeli da
otkriju pomorski put za Indiju obilaenjem Afrike. Taj
veliki pronalazak koji ini itavu revoluciju u privred-
nim i saobraajnim odnosima sveta, promenio je pravac
tada najznaajnijega svetskoga saobraaja, a kao nemi-
novna posledica toga monopolistike privilegije italijan-
skih gradova u trgovini sa Istokom morale su pasti, da
uskoro zatim njihova istaknuta posrednika uloga sa-
svim iezne. :.Oko polovice 16. veka, veli P. Here, mle-
takih trgovaca u Carigradu nije vie .skoro nikako ni
bilo, i vraajui se sa Zlatnoga Roga jedan poslanik je
izvetavao da se u trgovinskom saobraaju sa Portom
ne vri vie za dve godine ni toliki obrt kao ranije za
dve nedelje. 1 Bogatstvo Istoka, narocHto Indije, poinje
tei na Zapad poglavito novim, pomorskim putem, a
kako su Portugalci uspeli da preseku veze Arabljana sa
Indijom, italijanski gradovi su izgubili sada svoga jedi-
noga trgovakoga posrednika sa unutranjou Azije.
Sredozemno More je prestalo biti veza dva sveta, most
izmeu Istoka i Zapada, a sa tim svetskim obrtom i
ono italijanske gradske republike su izgubile svoj svetski
karakter. Mesto Mletaka i enove zauzima Lisabon.
Sa, skretanjem svetskoga saobraaja Sredozemno More
je istina izgubilo svoj svetski znaaj, ali borbe oko pre-
vlasti na njemu nisu prestale. Zemlje Sredozemnoga Mo-
ra sva tri kontinenta, Evrope, Afrike i Azije, predstav-
ljaju i suvie dragocen objekat za kapitalistiku eksploa-
1 Vid. P. Herre, is 1 o de:lce. Str. 95.
66
taciju i vrlo vane bogaze politikih zavojevaa, da bi
mlade evropske kapitalistike drave prema tome mogle
titi ravnodune. Borba se nastavlja sa tom razlikom to
na mesto malih gradskih republika stupaju sada na po-
zcmicu mone drave iza kojih kao materijalna garan-
. tija osvajakih planova stoj~ milioni poreskih plataca i
stotinama hiljada i milioni naoruanih vojnika. U jed-
nom krvavom ratu Engleska se dograbila 1704 Gibral-
tara, kapije Sredozemnoga Mora sa zapadne strane; od
1880 dri Malt'q, stanicu izmeu istonoga i zapaQ.noga
dela Sredozemnoga Mora; na Berlinskom Kongresu
utvruje se u Kipru koji gospodari ulaskom u Suecki
Kanal, a od 1882 zagospodarila.' je Egiptom. Najozbilj-
niji suparnik Engleske Francuska je preduzimala rai
prevlasti na Istoku vratolomne ekspedicije; od 1830
poinje se postepeno utvrivati na afrikoj obali kao
gr~spodar Alira, Tunisa, pa Maroka. Rusija nadire sve
jae da zauzme Carigrad i moreuzin.e, ~klju od kuec
koji treba da je propusti iz Crnoga Mora na Sredozemno.
Taj prolaz joj je zatvoren ugovorom o moreuzima 1841,
koji je naroito potvren Pariskim Mirom, i dq danas
svi njeni pokuaji da ga poniti ostali su bez uspeha..
Dva velika tehnika uspeha, otvaranje Sueckoga kana-
la i eleznike veze centralne Evrope sa Istokom, poeli
su Sredozemnom Moru vraati stari znaaj najbolje veze
izmeu Evrope i Azije. Sa Sueckim kanalom trgovina je
dobila nov pomorski put sa Istokom koji je mnogo krai
nego onaj oko Afrike, a kolosalni planovi za eleznike
veze Evrope sa Istokom preko Prednje Azije ne samo
duboko zasecaju u privredne interese zainteresovanih
drava, ve prete da promene odnose politikih snaga i
uticaja u Aziji. Bagdadsku eleznicu npr., oko koje se
67
 danas biju uticaji Nemake i Engleske, jedan je pisac
s pravom nazvao osom oko koje se danas kree poli-
tiki ivot Evrope. Svaka promena na Istoku postaje
opasnost po posede koji su ve steeni, a naporedo sa
. tim raste interesovanje imperijalistike Evrope za sva-
ku, i najmanju promenu na ovom kraju sveta.
- Je. Austro-Ugarska i Italija.
- Dok je trgovina sa Istokom bila skoncentrisana u
italijanskim gradskim republikama, Jadransko More je
predstavljalo jedan veliki prirodni kanal u koji se svet-
Ski saobraaj sticao i kojim su velika blaga tekla. Sa
- padom prvenstvenoga znaaja tih gradova u trgovini
Evrope sa Istokom, svetski saobraaj poinje Jadransko
- More obilaziti
Ali ako je izgubilo staru ulogu u svetskoj trgovini,
J adrarisko More je. imalo sve vei znaaj za dve velike
drave koje se naslanjaju na njegove obale, za Austro-
Ugarsku i Italiju. Za ove dve c:Irave ono nije vie samo
vodeni put trgovinskoga saobraaja sa svetom, ve osno-
vica sve njihove pomorske snage, koja u dananjem veku
mvojevake kolonijalne politike i sukoba krupnih intere-
sa poglavito odreuje mo i uticaj kapitalistikih drava.
Svaka promena na obalama Jadranskoga Mora dira zbog
toga tf najosetljivije mesto politikih planova kapitali-
stikih i vlasnikih krugova obeju drava.
..
;<..
Ta promena moe nastupiti i u korist treega i u ko-
rist jedne od te dve drave. Prema tome meusobni
odnos ovih dveju kapitalistikih sila je dvolian: do
podne se zajedniki bore protiv svakoga onoga koji se
sprema da oslabi njihov zajedniki posed, od podne se
68
bore meu sobom sa surevnjivou dva takmaca koji
jedan od drugog zaziru. Meusobno nepoverenje, koje
>prijateljstvu i saveznikim odnosima ova dva lana
Trojnoga Saveza daje tako osobit karakter, naroito
prati njihovu balkansku politiku, a u Arbaniji se pre-
tvara u stalan sukob. Dokle diplomatija jedne i druge
drave izmenjuje izjli.ve o punoj saglasnosti i >meu
sobnom poverenju, njeni agenti u Arbaniji posvednevno
se kolju oko svake kole, svake dieceze, svakoga sela,
svakoga mesta eksploatacije i uticaja.
Austro-Ugarska ii:na na svojoj strani preimustvo
drave koja je svoj uticaj na balkanskoj strani Jadran-
skoga Mora utvrivala mnogo pre nego to je Italija
kao velika drava bila postala. Kada se Austro-Ugarska
utvrdila na dalmatinskoj obali, Italija je bila rastrgnuta
tuim zavojevanjima. Najvei deo italijanskih zemalja
drala je u prvoj polovini prologa veka ba Austro-
Ugarska smatrajui sebe pravom naslednicom italijan-
skih gradskih republika. U to doba ona podie Trst, a
posle izvesnoga vremena i Fijumu. Jo tada ona je rau
nala sebe u jedinoga zakonitoga naslednika turskih obla-
sti na zapadnoj polovini Balkanskoga Poluostrva, i po
poznatim sporazumima sa Rusijom o deobi Turske
Austro-Ugarska je imala da dobije Srbiju, Bosnu i Her
cegovinu i Arbaniju. A kada su u drugoj polovini pro-
loga veka obrazovane dve nove velike nacionalne dra-
ve, Nemaka i Italija, veze Austro-Ugarske sa severnim
i zapadnim zemljama su prekinute i ona je gurnuta na
Balkan, na kome joj je sada Bizmark poznatim savetom
prideljivao sve oblasti Od istone granice rumunjskoga
naroda do Kotorskoga Zaliva.
Prvi rezultat novoga pravca Austro-Ugarske politike
bila je okupacija Bosne i Hercegovine~ dobivena po taj-

nom sporazumu sa Rusijom. To je u isto vreme do sada
najvei praktini uspeh Austro-Ugarske na Balkanu.
Taj uspeh Austro-Ugarska je postigla u ':reme kada su
tenje mlade Italije bile upuene na afr1ku obalu.. U
naknadu za Tunis, koji je Francuska konano zgrabila
1884 Italija pokuava da se dograbi Abesinije; ali posle
deset godina uzaludnoga vojnikoga naprezanja i finan-
siskoga iscrpljivanja taj pokuaj je zavren 1896 potpu-
nim italijanskim porazom. Tako je ova zemlja, koja je
sredstvima krvavih zarada svojih emigriralih radnika u
Americi htela da vodi jednu krupnu imperijalistiku po-
litiku, porazima na svima drugim stranama gurnuta ta-
ko rei da trai naknade na obalama Jadranskoga Mora..
Oroivanje sa crnogorskom dinastijom je znak jednoga
kolonijalnoga programa.
Od toga trenutka razvitak krupne industrije uinio
je u Austro-Ugarskoj i Italiji kolosalna napretke. Ako
je nekada, u vreme okupacije Bosne i Hercegovm_e, libe-
ralna inteligencija, - sastavljena od profesora 1 advo-
kata koji su vodili nacionalnu veinu bekog parlamenta,
- smatrala mandat Berlinskog Kongresa za skupu i
kobnu avanturu, danas se sve vie sva mo drave
stavlja u slubu kapitala i njegovih tenja da proiri i
monopolie pijacu za svoje espape i oblast za plasiranje.
Meunarodna politika uopte, pisala je beka Presa
1908, pretvara se sve vie i vie u trgovinsku i privred-
nu politiku, i krupna pitanja koja zanimaju kabinete i
nacije izrastaju poglavito iz ekonomskoga korena. I
dokle ostale kapitalistike drave gledaju da tenjama
svoga ekonomskoga sistema odgovore osvajanjem pre-
komorskih kolonija, Austro-Ugarska je obratila svu
panju na Balkan. Po miljenju austro-ugarskih vlasnika
zemlje Balkanskoga Poluostrva su prirodom poloaja
70
odreene da budu kolonije Austro-Ugarske, a na Solun.
koji je Rorbah nazvao apsolutnim ciljem austriske bal-
kanske politike, 1 sve vie se poelo gledati kao na
juno pristanite monarhije. Vlasniki krugovi Bea i
Pete poeli su pokazivati sve veu osetljivost prema
svakoj promeni u oblastima preko kojih put za Solun
vodi, i sve veu nestrpljivost da po svoje planove nepo-
voljne promene na Balkanu preduhitre. Ta tenja je
odreivala dranje Austro-Ugarske u dugogodinjem
jalovom londanju evropske diplomatije oko reforama
u Makedoniji; njome je zadahnuto njeno dranje prema
Srbiji; ona je bila cilj i novim eleznikim projektima
koji su od pre nekoliko godina bili izazvali itavu buru
od negodovanja i protesta i itav niz novih projekata za
kon tralinije.
Diplomatska istorija e pokazati kako se Italija pona-
ala prema tim tenjama saveznika. Ali sa koliko je
ona uporstva radila na kolonijalnom osvajanju balkan-
skih oblasti Jadranskoga Mora pokazuju njeni uspesi u
Crnoj Gori. U toj maloj zemljici sa 250.000 sirotana ona
je prigrabila u svoje ruke podizanje pristanita u Baru,
eleznice Bar-Virpazar, zatim brodarstvo na Skadar-
skom Jezeru i tnonopol duvana. Goli junaci Crne Gore
koje iz njihovih kreva nije mogla isterati najvea tur-
. ska sila podlegli su sili kapitala i danas argatuju po
amerikim/ rudnicima za raun italijanskih kapitalistikih
kompanija i njihovih cetinjskih vazala.
U utakmici Austro-Ugarske i Italije, oko kolonijal-
noga osvajanja Balkana Arbanija je predstavljala onu
zemlju u kojoj su koplja bila najneposrednije ukrtena..
Propagande svima sredstvima trudile su se da jedna
1 Vid. Dr. Paul Rohrbs.ch: "'Deutschland tmter den We1t-
Yi:i1kern:. S. 235, 236.
71
 drugoj izvuku zemljite ispod nogu. A da taj sukob inte-
resa u Arbaniji ne bi doveo u opasnost '>Saveznike
odnose sa kojima su skopani drugi vani interesi, ipio
matija je uspela da zao~trenost ublai podelom sfer~
interesa, po kojoj je Austro-Ugarska koncentrisala sv~J
rad u Severnoj a Italija u Junoj Arbaniji. Veliki kapi-
talistiki grabljivci postigli su jo jedan sporazum ~
davljenju malih naroda i deljenju njihovih zemalja.
I kada je pred prvi balkanski rat propao predlog grofa
Bertholda o formiranju jedne autonomne oblasti od bo-
sanske granice do Soluna, kada je nestalo politike
moreuzine izmeu Srbije i Crne Gore i time zatvoren
taj jedini slobodan suvozemni prolaz na jug, onda put
za Solun ne ide vie preko Mitrovice ve preko Draa.
Stvaranje autonomne Arbanije imalo je sada za obe ove
drave ne samo taj interes da se niko trei ne pusti na
Jadransko More, ve i da se dobije bar jedan prozori
za sprovoenje stare politike na Balkanu. Sa gledita ve
postojeih tenji zavojevakih kapitalistikih i vlasnikih
f~ktora sasvim je prirodno to je za to zaloen ceo auto-
ritet Austro-Ugarske i Italije.
- .!. Jadransko More i Balkan.
Ove velike borbe evropskih drava na Istoku ine
nekoliko vekova sutinu Istonoga Pitanja. A kako je
- u opseg te borbe i osvajakih planova zainteresovanih
drava uvueno i Balkansko Poluostrvo, to su pramen-
ljive faze kroz koje je ona prolazila nerazluno ispre-
pletane sa sudbinom balkanskih naroda. N e samo to se
Turska vladavina u Evropi, kao to je to formulisao
francuski filozof Monteskije jo pre sto pedeset godina,
drala na sureujivosti ovih suparnica, ve je i postepeno
72
potiskivanje te vladavine, podizanje nezavisnih balkan-
skih dravica i povlaenje njihovih granica stajalo iz ko-
raka u korak pod uticajem toga suparnitva i osvajakih
tenji i planova velikih sila.
To saznanje postalO> je danas na Balkanu vrlo popu-
larno, ali u toliko se manje zna i vodi rauna o uticaju
trgovinskoga saobraaja Zapada sa Istokom na razvitak
balkanskih naroda.
Sve do u najnovije doba osnovica privrednoga i trgo-
vinskoga: ivota na Balkanu bilo je Jadransko More. Du
njegove balkanske obale bilo je rasporeeno vie taaka
iz kojih su polazile najvanije saobraajne veze polu-
ostrva sa svetom. Oko tih taaka obrazovali su se trgo-
vaki centri. Za vreme cvetanja iltalijanskih gradskih
republika, kada je Jadranskim Morem kao jednim velikim
prirodnim kanalom tekao ceo za ono doba tako kolosalan
promet izmeu Istoka i Zapada, ti centri su bili prirodne
stanice~---svetskoga saobraaja, pune drai i privlane
snage za vlastelu srednjevckovnih balkanskih drava,
naroito Srbije. Iz njih su polazili i kroz planinske sple-
tove u unutranjost poluostrv..a sa mukom se probijali
vie vrlo vanih trgovakih puteva kojima je saobraaj
tekao u oba pravca: srednjevekovna vlastela je iznosila
na trite suvike svojih feudalnih tributa a uvozila
raskone istonjake proizvode koji su zapaljivali matu
naih narodnih pevaa. Ta razmena. je vrena u primor-
skim centrima.
Od tih centara naroito se istiu na sevemom delu
obale Dubrovnik, Kotor i Bar, a na jugu Skadar, Dra i
Valona. Iz radova Jireeka i Cvijia saznajemo da je iz
Dubrovnika vodio jedan znaajan put preko brda e
merno na D:rjnu, Uice, aak i dalje. putajui jedan
krak na Plevlje, Novi Pazar i Toplicom za N~A. Juni
putevi su bili podesniji. Meu njima se istiu tr1: sever-
ni polazi od Skadra Belim Drimom za Prizren i Kosovo~
fCred.nji takozvani Via Egnatia, polazio je od Draa 1
preds~vljao glavni drum za Carigrad; juni je isti~~o
iz Valone i Devolom iao preko Kostura za MakedOniJU
i Tesaliju.
Za trgovakim i privrednim vezama ile su i politike
tenje. Koliko je meni poznato obiknuta arhivarska me~
toda rada u naoj istoriskoj nauci nije doputala da se
uoi veliki uticaj koji su imale trgovake veze Jadran-
skoga Mora sa poluostrvom na srednjevekovnu i_sto~iju
srpskog naroda. Meni se, meutim, ini da se 1 laiku
namee zakljuak: da je u ono vreme Jadransko More
bilo gra'Uitaciona, taka ne samu trgovinskog~ ve .i P.oli-
tikoga ivota srpskoga naroda. Samo se tlm uticaJem
moe objasniti to je u srednjem veku najivlji politiki
ivot naeg naroda bio ba u oblastima Jadranskoga
Mora dakle u zemljama koje su bile ne u centru ve na
zapadnoj granici naega etnografskoga prostiranja. Sa
gravitiranjem ka Jadranskom Moru pomerala se naravno
i ta granica naega narodnoga elementa.
Ali svi napori srpskih srednjevekovnih gospodara da
se utvrde na Jadranskom Mora ostali su bezuspeni, jer
su nailazili na otpor jaih suparnika, ranije italijanskih
gradova i Maara, a docnije Francuza, Talijana i Austri-
janaca. U srednjem veku Zahumsko primorje je bilo
glavni izlaz srpske drave na more. Ali je taj izlaz bio
izgubljen jo poetkom 14. veka u borbi sa bosanskim
banovima koji su bili u vazalnim odnosima prema sever-
nim susedima, i nikada vie Srbi nisu uspeli da ga po
vrate.
74
.....
Posle pomenutoga skretanja svetske trgovine sa Sre-
dozemnoga Mora na Atlanski Okean Jadransko More je
izgubilo svoj svetski trgovinski znaaj, ali trgovaki
ivot na njegovoj balkanskoj obali nije se ugasio. Stari
putevi nisu tada opusteli. Bogatstvo balkanskih zemalja
i relativno razvijena srednjevekovna kultura u njima
davali su dovoljno hrane za odravanje starih komunika-
cija. Ali kao rezultat toga saobraajnoga skretanja trgo-
vaki centri na balkanskoj obali Jadranskoga Mora po-
staju sve vie lokalne take koje rade iskljuivo sa bal-
kanskim zemljama. Do u najnovije doba, do pre neko-
liko desetina godina iz unutranjosti poluostrva stizali
su mnogobrojni karavani u Dubrovnik, Kotor, Bar,
Skadar i Dra.
Ali to nije uinila turska najezda i pad italijanskih
gradova, nastupilo je kao posledica novih saobraajnih
i politikih promena. Trgovaki centri na Jadranskom
Moru dobijaju opasnoga konkurenta sa severa i juga.
Sa privrednim podizanjem Srednje Evrope kulturni ivot
Srbije poinje skretati ka severu, pijacama Srednje Ev-
rope. Privredna osnovica severnih balkanskih zemalja
nije vie Jadransko More ve Sava i Dunav, i taj pre-
okret nije mogao biti bez velikoga uticaja na pojavu
srpskoga ustanka. A od kako je Srednja Evropa vezana
eleznicama sa Solunom i Carigradom, trgovinski sao-
braaj Balkanskoga Poluostrva ne struji vie transver-
zalne, popreno, iz unutranjosti jadranskoj obali, ve
uzduna, iz unutranjosti ka Solunu na jugu i Peti i
dalje na severu. A da se ta promena izvri do kraja, da
stari trgovaki putevi opuste i stari primorski centri
izgube skoro sval;tu vezu sa poluostrvom. uticale su poli-
tike promene, u prvom redu okupacija Bosne i Herce-
govine i izukrtanje estih politikih granica.
75
.
Za pitanje kojim se sada bavimo promena saobraaj . .Politiki znaaj ovoga sukoba je u tome to je buroa-
noga pravca na poluostrvu pomerila je centar politik~ ZIJa uspela da tenju za izlaskom na Jadransko More
ga ivota srpskoga naroda na sever. Njegove trgovake oivi i. u narodne mase unese. Ostvarenje te tenje po-
veze sa Jadranskim Morem bile su, sa izuzetkom uskoga stalo Je sada glavni. cilj svekolike Srbijine politike. Za
primorja Crne Gore, potpuno preseene. Sa tim je pre- ~ur?aski re~ slobodan izlazak na more predstavljao
seeno i kulturno uticanje i nacionalno prodilanje u pri- ~e vie nego Jedno trgovinsko pitanje; to je bio, kao
morske oblasti. Namesto toga javlja se obrnut proces: sto emo docnije videti, onaj ivotni nerv o kome visi
srpski elemenat se povlai severoistono, dublje u unu ceo J?rivredno-finansiski sistem buroazije, kredit na
tranjost i blie severnoj granici, ostavljajui u starim stram, opstanak reima. Kada je za vreme aneksione
krajevima stare srpske spomenike u sredini iskljuivo ili krize Milovanoviev prediog o hodniku na more pro-
preteno arbanaskoga naroda. pao, grozniavo se radilo na dobijanju Jadranske elezni-
ce. A posle pobeda na Kumanovu i Bitolju, kada je iz
Kada je u trgovakom kretanju zapadne polovine Bal obl~ti pr_eko kojih vodi put za oba mora, Jadransko i
kanskoga Poluostrva odsudno preovladao pravac sever-
jug, Srbija je pala u potpunu privrednu zavisnost od
JegeJsk?, Turska potisnuta, slobodan izlazak Srbije na
more b10 je ve u pola postignut cilj.
Austro-Ugarske. Nekoliko decenija Srbija je u privred-
nom pogledu bila u stvari dodatak austrougarske pri Kako je izv-oenje toga zadatka shvatila vlada Srbije?
vredne oblasti, njena najjunija provincija. U Srbijinom
trgovinskom saobraaju sa inostranstvom, koji se olia
vao .u izvozu poljoprivrednih proizvoda za uvoz fabrike
robe, AustroUgarska je predstavljala za Srbiju ceo svet. ,
Ali ma koliko da se taj odnos u toku vremena snano
pripije uz privredni ivot slabije strane, on se pre, ili
posle mora zavriti sukobom koji je neizbena po-
sledica razvitka kapitalizma. Za vreme carinskoga rata
koji je sa manjim prekidima trajao do uoi balkanskoga
rata, obe strane stajale su jedna prema drugoj sa novim
pretenzijama: prema AustroUgarskoj, koja je teila da
otkloni agrarcima nepovoljnu konkurenciju srpske stoke
uz jednovremeno zadobijanje na srpskoj pijaci izuzetno-
ga povlaenja svojoj industriji, stajala je Srbija sa
tenjom da obezbedi izvoz agrarnih proizvoda i da jedno-,
vremeno zatiti domau industriju. Sukob je bio neiz.
bean .

i6 ';7


IY.
ARBANIJA l SRBIJA
1. Zavojevake tenje r&~e buroazije.
Austro-Ugarska i Italija z~uzimaju se za autonomiju
Arbanije u svom interesu a ne u interesu arbanaskoga
naroda! To je druga osnovna misao Balkanicusa i Dr.
Vladana, i za potvrdu iste oni~vode stotinama citata iz
svih moguih knjiga i novinaJ U toj velikoj bibliografiji~
nije u ovoj prilici ostala nezastupljena ni tampa socijal:.\
ne demokratije! - ;
Ali da su ova gospoda stajala togod blie idejama
socijalne demokratije, ne bi ula u taj apsurdan poloaj:
da u isto vreme ~~da se bore protiv zav9jevake J2.0li_
tike Aust~o-Ugarske L.Jtalije__pr.epa;.ruuju...i. brane za~
jevaku po11t~rbije. Njihovo gledite je,~no pro
st;,o: ArbanijuJweda' por.obe te hoe da porobe, -pa" kada
joj je to sueno, onda je bolJe da taj porOblja bude
Srbi~go .ove dve velike sile. Mr nismo p:r:otiv zavO--
jevanja ArbaiiiJe~ izjavlj~ju Balkanicus i r?.r. Vladan,
ve samo traimo da taj zavojeva Arbanije ne bude
niko drugi nego mi. Drugim reima: protiv zavojevake
politike mi se bunimo u ime zavojevake politike; pravo
koje drugom odriemo prisvajamo sebi u istom tr.enutku,
na istom pitanju. Jo kako su silni razlozi kojima se to
prayo Srbiji brani! Balkanicus veli:
78
Otkuda taj izuzetak i ta privilegija za Arbanase,
da oni ne mogu i ne smeju doi nijednim delom svo-
jim pod vlast Srba? Zar nije srpski narod razdeljen
na nekoliko administracija i dravnih uprava? Neka
.se pogleda samo na Austro-U g arsku: tu ima Srba pod
jednom upravom u Bosni i Hercegovini, pod drugom
u Madarskoj, pod treom u Hrvatskoj, pod etvrtom
u Dalmaciji
Kad moe jedan deo Turaka ostati pod bugarskom
i srpskom vlau, onda e i g. Dervi Hima dopustiti
da mogu to isto i Arbanasi, i to u toliko pre to su
oni uvek do sad bili pod tuom vlau, i to su oni
u onim oblastima koje sad hoe, uz prip.omo svoj:.h
zainteresovanih protektora, od Srba da uzmu i od Jev-
rope isprose, ili zLikovaki uljezi, ili su onamo davno
krvno i ge,ografski izmeani sa Srbima, kao napr. u
okolini Skadra i pored crnogorske granice. 1
A da bi nas uverio koliko bi to reenje bilo radikalno,
konano, da nikada vie ne zamara Evropu, Dr. Vladan
., nam navodi ova izlaganja 13arla Loazo-a:
Evropa bi trebala da s najveom gotovou pri-
hvati .ovu priliku, te da podeli ove ned:.Sciplinovane
ljude izmeu Srbije, Grke i Crne Gore. Arnauti bi
se, naputeni od Carigrada, koji ih je uvek mazio, i
satera ni u granice razuma, vrlo brzo izmirili sa svo-
;om sudbinom. Na svaki nain nj:hovo prilagoavanje
novom stanju ticalo bi se samo njih i njihovih novih
gospodara. Arbansko pitanje, iseckano na nekoliko ko-
mada i smanjeno, prestalo bi da uznemiruje Ev-
ropu.!
U Arbaniji Austro-Ugarska i Italija vode zavojevaku
politiku, to je fakat. Ali misle li Balkanicus i Dr. Vladan
da ima koga koji bi u drugo to verovao? Zar da
1
Balkanicus: Albanski problemi i Srbija i Austro-Ugar-
ska. Str. 62 i 64.
1
Isto delo. Str. 160. Kurziv je na.
l
79
 twcionalni princip tite Austro-Ugarska koja je sva sa-
graena na negiranju nacionalnoga naela ili Italija koja
ba naih dana davi jedan drugi narod s one strane
Sredozemnoga Mora? U veku imperijalistike poli~ike
takve parole isto tako ravo prilie ovim dvema kapita-
listikim dravama, kao to je ranije ruska parola o
~osloboenju hriana u Turskoj stajala ravo cari-
atikoj Rusiji, koja je bila najgori delat slobode u zemlji
i u susedstvu. Te politike lai ne prolaze vie tako
dobro ni kod balkanskih naroda, koji su stekli veliko
iskustvo da ih je svako spreganje sa jednim ili drugim
:.pokroviteljem stalo u toliko teih rtava u koliko su
mu se oni u bezgraninoj udnji za osloboenjem od tur-
skoga jarma predanije predavali. Za njih znaj~ .i svi ox;i
elementi u samoj Arbaniji koji za autonomiJU svoJe
zemlje rade. Jedan od najuticajnijih ljudi u ~Jlbasanu,
docnije izabran za guvernera toga mesta, nije se ustezao
da mi na pitanje odgovori potpuno jasno i o~voreno: da
se Austro-Ugarska zalae da Skadar ostane Arbaniji
zbog toga to on i dalje treba da bude krajnja severna
mrtva straa protiv nadiranja Srbije i Crne Gore u
oblast njenoga uticaja, kao to se Italija zauzela za
junu Arbaniju da se niko drugi ne bi u~~rdio na ~rug~j
strani Otrantskog kanala. NepopustlJIVo zauzrmanJe
" Austro-UO'arske i Italije za autonomiju Arbanije je spa-
savanje ;oslednje stope zemlje sa koje se ob~zbeuj.u
od opasnosti tuega izlaska-na Jadransko More 1 sa koJe
" se moe uticati na tok stvari na Balkanu. Austro-Ugar-
ska hoe dalje :.lebensfahige Albanie, Za ivot sposob-
nu Arbaniju, u trenutku kada vidi pred sobom opasno~t
da Srbija ne postane za ivot sposobna. Smer ove poh-
tike je jasan kao sunce. Hoe se poto poto jedan nov,
za ivot nesposoban pigmej na Balkanu., da drugi pigmej
RO
koji se napree da iskri njene lance ne bi postao ~a
ivot sposoban. To je stara metoda stvaranja slabih, za
ivot nesposobnih, osuenih da vise o skutovima evrop-
ske diplomatije, bez obzira javlja li se ona pod lanom
etiketom, nacionalnoga naela ili :.politike ravnotee.
Ali ako Balkanicus i Dr. Vladan, istiui zavojevake
tenje Austro-Ugarske i Italije u Arbaniji, nisu rekli
nita novo, nita to~bi bilo poznato u najirim sloje-
vima naega narod~, oni. su zast~panj~m prava Srbij~ .na
zavojevanje ArbamJe 1 veran IZraz Jedne nooe poh~~
Srbi~~ Izobliavajui zavojevaku politiku tih dveju dr-
ava oni su uspeli da izoblie nacionalnu politiku
Srbije, oslobodilaku politil~u srpske buroazije. Jer
ako su brige austriskih vlasnika o pravu SVili'" balkan-
skih narodnosti na nacionalno samoopredelenje grozno
egaenje sa narodnosnim naelom, to su pretenzije
Srbije na zavojevanje' AI'~~nije grubo gaenje, bacanje
pod noge toga naela. Proklamujui tu politiku srpska
buroazija je sad prvi put sa lica srpskoga naroda skinu-.
la veo jedne potitene nacije koja se bori za svoje oslo-
boenje. I kod nae.buroazije su iezle uspomene na
nekadanje mladalake ideale o slobodi, jednakosti i
bratstvu, a. ~.~jedno .sa. njima nestalo je i sposobnosti
da ceni tenje naroda za slobodom. Ona se ugiba pod
pritiskom severnoga suseda, sva visi o skutovima ruske
diplomatije, sredstva za vlada:g.je pozajmljuje od f3traDih
kapitalistikih kompanija, ali je stekla ideologiju eks-
ploatatora i vlasnika koji se zamilja na elu gladne
armije, kao gospodar nekoliko miliona pridavljenih po-
danika, sanja O veliini, rogui se, apeluje samo na silu
i davi slabije od sebe u isto vreme kada joj preti opa-
snost da bude~-i sama od jaih pridavljena. A to je taj
preokret u politici nae buroazije, koji bi pre ili posle
Srbija i Arbanlja 6
81

morao doi kao rezultat kapitalistike proizvodnje, na-
stupio pre nego to je srpski narod uopte doao do
nacionalnoga ujedinjenja, to su vlasnici Srbije politi
kom raskomadanou i porobljenou svoga roenoga
naroda poeli pravdati svoje apetite na porobljavanje
drugih naroda, to je samo dokaz da kapitalistika pri-
vreda profita i buroaska militaristika-birokratska dr-
avna sistema izazivaju u malih i velikih predstavnika
dananjega drutvenoga poretka iste apetite u zemlji i
van zemlje, u unutranjoj i spoljanjoj politici.
~
"aj novi kurs u politici srpske buroazije ima za '
"alnu demokrvatiju_yJ~-~:-n.egQ_ teorisk~ znac~~ o~ nije\
o potvrda nasega glediSta da su nacu:mq,J~~.. i4.f!(!-.l~ vla- \
dajuihklasa la iza koje se krije_ tenja za eksploata-
cijom naroda u zemlji i porobljavariiem. tuih naroda.
Nacionalno osloboenje i ujedinjenje koje trai za svoj
narod kapitalistika buroazija .. odrie tuim narodima.
Sa njenoga klasnoga gledita to je prirodno i razumlji-
vo: kada se .. pod mojim klasnim gospodarstvom nalazi
moj roeni narod, ta se bunite vi, divlji Arbanasi,
da uete u gotov, po svima propisilna moderne drave .
ustrojen sistem pokornosti! Spoljanja politika vlada-
juih klasa je samo produenje njihove ui!.Ytfanje- poli-
tike. I kao .. to proletarijat u nekoj zemlji predstavlja '
jednu drutvenu klasu ~oj'a.' ~e.-_ij:~:in.~>:re-:o-orif1za oslobo-
enje iz klasnog~ ro-pstva"a da ne oslobodi celo drutvo,..
tako if~na demokratija ne moe"zastu~
svo~ a da ne E-.!:upa nacionalnu slobodu i sv.ill \
drugih naroda:-u--toille je .jedna ed. hitnih razlika izm~-
u gle~ita . . ~?c~j~~ne demokratii~oaskih pal't.ija.-
na naciOnalno p1tan~ - :..
_,_ Aif veliki praTtwnT znaaj ovoga pitanja mora nas
interesovati u toliko vie to posledice toga zavojevako-
R2
~a upinjanja naih vlasnika predstavljaju nepresuni
IZvor ne samo novih zloUwtava prema arbanaskom na-
-~.
selju vee-- stalne opasnosti po mir i spokojstvo naega
naroda, nedoglednih tereta i rtava. Srbija je gurnuta u
..
-:...
onaj opasnj.,.:vctlog borbe zavojeV!J.kih prohteva sa svima
~oguim predvienim i nepredvienim smetnjama i stru-
Jama, vrtlog u kome--e narodna snaga malaksati u uza-
ludnim naprezanjima da se doepa obale. Za savlaivanje
svake nove smetnje inie se novi i sve vei napori, i za
:t~e koje je narodnim masama sve tee podnositi u
CilJu opravdanja ukazivae se na rtve koje su ve pod-
nesene. Osvaj11ki upad u Arbaniju urodio je ogorenjem
~~ba.I!askoga naroda prema Srbiji i pobunama, a pobune
1
; IZISku}e nova finansiska i vojnika naprezanja; nesi-
t gurnost na novoj zapadnoj granici Srbije nastupila je
kao posledica zavojevake politike prema arbanaskom
na:odu;-~-j~vlja se kao povod stalnoga mobilnoga stanja
VOJSke t IZ. IStoga uzroka doli smo u sukob sa jaim
~retendentlma na Arbaniju, i u ~anosu stvaranja velike
~~ Jadranske drave podjarmljivanjem tuega naroda vla-
-'~ snici propovedaju neko veliko budue razraunavanje
;f sa njima. Zaduivanje zemlje, novi dravni tereti i mili-
::; tariZam i ostale parazitske ustanove trae od naroda u
..,. toliko vee rtve . u koliko ga vie veita nesigurnost,
opasnost od rata 1 este mobilizacije materijalno dave i
privredno iscrpljuju.
Tako e jedanput zahuktali dogaaji po sili unutra-
nje logike stvari gurati iscrpelu nau zemljicu iz krize u
krizu, iz opasnosti u opasnost, a svi buroaski organi
javnoga miljenja stara e se da se pra vi uzrok tih ne-
da.~ zabor~v~ i .odgovornost prenese na drugoga. fZifut-
sociJalna demokratija, kao jedan odluan prot\vnik
zavoj~~~!r~ __ P.Q!i_t!_lgUf9ja le aefa:k s~ih ti:h ..nedaca;ne
l

f. Tenja ka moru.
Oduevljenje kojim je buroaska javnost primila prvu
vest o izlasku arbanaskoga odreda na Jadransko More
poticalo je iz uverenja d~ je sada postign~: i onaj cilj
koji je od pre desetak godma lebdeo pred octma ne sa~o
vlada i buroaskih gr~p~ ve i:_ ire ja':nosti. Ta Srb1~~
\ je izala na more, i jos kako! Ono to Je htela ostvari~
Jadranskom eleznicom, ona post~e sada preko svoJe
teritorije; ona je sada gospodar svoga saobraaja sa.
svetom!
Tenje Srbije za slobodnim izlaskom na more obino
su dovoene u vezu sa smetnjama koje je Austro-Ugar-
ska inila i mogla initi srpskom izvozu. Srbija je jo
uvek preteno agrarna zemlja. Od njenoga celoku~noga
izvoza, koji je 1910 dostigao cifru od 98,3~8.028 dmara,
sirovine ine nepunih 64 od sto a preraevme 36 od sto.
Sa izuzetkom 1,691.819 dinara izvoza sirovih rudarskih
proizvoda i 10,320.817 dinara preraenih ~darskih sa
nekoliko stotina hiljada industriskih protzvoda, sav
ostali izvoz od 88 procenata ine proizvodi zemljorada i
stoarstva i od tih proizvoda prve, najneposrednije pre-
81
i 85
J
raevine. Cela srpska izvozna trgovina lei dakle na
seoskom_ gazdinstvu u kome jo uvek preovlauje sitni
posed, a na izvoznoj trgovini lei sposobnost Srbije da
odgovara svojim dunikim obavezama.
Tako je pitanje o obezbeenju izvoza postalo zajed-
nikom brigom dva tako udaljena sveta: vladajue bur-
oazije i seoske mase. Za buroaziju koja dravom
upravlja, osiguranje izvoza je znailo osiguranje pore-
skih prihoda, osiguranje uvoza zlata potrebnoga za pla-
anje interesa na dravni dug. Svak1 poremeaj izvozne
trgovine pogaao je najosetljivije mesto svake vlade,
jer su joj time ugroavana neophodno potrebna sred-
stva za odranje na vlasti. Ali poremeaj izvozne trgo-
vine pogaao je i najosetljivije mesto seoske mase, jer
je vodio padanju cena agrarnim proizvodima u zemlji.
A to god je seljak prinuen da svoje proizvode jeftinije
deo
proda, u toliko mora .izneti- na .pijac vei
svoje etve,
pa da podmiri potrebu u novcu, u toliko manji deo e-
tve ostaje za potrebe njegove porodice. Svako padanje
cena, dakle, znai za iroke narodne mase veu glad u
-kui, vei dug na njivi, manje stoke u toru.
Kada je sada A_ustro-Ugarska pod pritisko~ svojih
agrara.ca, poela zatvarati severni put srpskoj izvo~
noj trgovini, to nije samo bacilo u brigu vladajuu bur-
oaziju ve je pogodilo i najosetljiviju stranu seoske
mase. Budua nacionalna misao poinje sve vie dobi-
jati privredni smisao, osloboenje Srbije od privredne
zavisnosti od Austro-Ugarske i slobodan izlaz na more.
Na tom pitanju vladajua buroazija uspeva da za svoju
nacionalnu politiku zagreje iroke narodne mase. A za
taj veliki uspeh svoje klasne vladavine ona ima da bla-
godari u prvom redu agrarcima i vlasnicima Austro-
Ugarske.
 Ali tenja za slobodnim izlaskom na more mJe poti-
cala samo iz elje da se osigura izvoz agrarnih proiz-
voda. Potreba osiguranja izvoza i smetnje Austro-
Ugarske uinile su da se za pitanje izlaza na more zain-
teresuje sitnoseljaka masa, kao najmnogobrojniji gla-
saki i vojniki elemenat u zemlji, ali ta tenja je po-
stajala u toliko neodoljivom u koliko je u nas jae
ovlaivala kapitalistika proizvodnja espapa. U teritori-
jalnom proirenju i izlasku na more vladajua buroa-
zija je gledala onaj cilj svoje klasne politike koji je
listicao proizvodnje.
stike
iz industrijalizacije zemlje i razvitka kapitali-
Ali to se zarad ostvarenja toga cilja
radilo tako odluno, grozniavo, upravo, va banque, ili-ili,
to moe biti potpuno jasno samo onom koji uvidi da je
~ tom leao spas oeloga privredno-finansiskoga sistema
xburoazije na kome se njena vladavina drala7 da je to
~edini izlaz iz stanja koje je svakim danom postajala
sve kritinije.
Srbija je tipian predstavnik malih agrarnih zemalja,
sa primitivnim oruima i nainima rada, ali mnogobroj-
nih, krupnih i tekih veza sa stranim kapitalizmom. Ne-
normalni razvitak tih kapitalistikih veza malih agrar-
nih, u svom privrednom razvitku zaostalih zemalja po-
kazuje se u tome to njih kapitalistika privreda ne
osvaja kroz radionice i fabrike, odozdo, iz privrednog
ivota, ve kroz ministarske kancelarije, odozgo, preko
dravnoga a ne privatnoga gazdinstva. Veliki dravni
dug na strani postao je pre nego to se poelo raditi na
podizanju proizvoakih snaga koje bi podnoenje tih
dunikih obaveza olakale. Prvo je u zemlju ula maina
za ubijanje, pa tek maina za rad.
Kao rezultat toga nenormalnoga, obrnutoga razvitka
dravni budeti su rasli bez obzira na porast privredne
R6
snage narodne, a jo jae od dravnih budeta raste nji-
hov pratilac, zaduivanja na strani. Od 1880 do 1910
dravni budet je porastao od 20 na 120 miliona ili za
475 procenata, a zaduenje zemlje je poraslo od 32 na
735 miliona ili za 2197 procenata. Dravni dug je rastao
pet puta bre od dravnoga budeta. Ali ova kolosalna
cura ~ravnoga zaduenja sanu1 za sebe jo ne kazuje
jasno svu teinu dunikoga ropstva. Da se oseti sva
teina takvoga razvitka veza Srbije sa stranim kapita-
lizmom, ne srne se izgubiti iz vida da su ceo _porast
dravnoga budeta gutali neproduktivni izdaci na dug i
vojsku, kao to je opet najvei deo dravnih zajmova,
t
f
l
ogromno vei deo, upotrebljen za pokrivanje budetskih
deficita i izvanrednih rashoda na militarizam.
i
Na emu se taj raspikuski sistem gazdovanja odra-
vao? Za plaanje interesa na zajmove Srbija je dolazila
do zlata izvozom agrarnih proizvoda. , Od kraja osamde-
setih godina njen trgovinski bilans je aktivan, to jest
ona primi veu sumu zlata za izvoz nego to izda na
uvoz. Ali suvici zlata koje je davao aktivni trgovinski
bilans nisu mogli dosei da pokriju izvoz zlata za plaa
nje dugova. Zbog toga je meunarodni bilans plaanja
Srbije, na suprot aktivnom trgovinskom bilansu, ipak
ostao stalno pasivan.. Za poslednjih trideset godina Srbi-
ja je stalno imala da izdaje vie zlata nego to ga je
primala za svoj izvoz. Ta dfferencija je bila od 1891 do
1900 49,354.772 din., 1901-1910 71,153.924 din. Da bi
se taj bankrotski sistem gazdovanja odrao, Srbija je
padala u sve nove i nove dugove, njima bankrotstvo
odlagala i terete svoje sadanje politike sve vie preno-
sila na budue generacije.
Ali dokle tako? Pod pritiskom dravnih tereta izvoz
je istina rastao, ali iza toga porasta ne stoji pojaanje
87
 privredne snage zemlje. Naprotiv, to poveanje izvoza je
posledica poveanja dravnih tereta a ne privrednoga
razvitka i jaanja zemlje. Ono je posledica iscrpljivanja
koje pridavljuje svakoga proizvoaa posebice, nagonei
ga da radi pribavljanja poreza otuuje kako hranu
pc;>rodice tako i sredstva proizvodnje, a zatim izmodava
. celokupnu privrednu snagu zemlje, jer sredstva potrebna
za njeno privredno jaanje crpe strani zelenaki kapi-
tal. U brem raenju izvoza nego uvoza ne ogleda se
nikako bre raenje privredne snage zemlje od razvi-
janja kulturnih potreba naroda, ve se ogleda u stvari
.JTetako poveanje izvoza na raun sposobnosti naroda
da svoje ivotne potrebe podmiri.
Ali narod, sve nesposobniji za ~tronju, postaje i
sve nesigurniji kao poreski platac. Vladajua..J2uroazija
je poela oseati da ni najskandalozniji sistem pos'rednih
poreza koji ne propusti opteretiti nijednu ivotnu po-
trebu nije nikakva sigurna garantija dravnih poreskih
prihoda, ako potroaka mo masa slabi ili ako se ona
slabije i sporije razvija nego to rastu potrebe drave. h/
Usavravanje aparata za pumpanje poreza ne moe da ~'
nadoknadi ono to se gubi sa iscrpljivanjem optega
rezervoara dravnih prihoda, sa iscrpljivanjem privredne
narodne moi. Jo jednom se demonstrativno pokazuje
tanost naela: da je privredna snaga zemlje jedina
prava osnova sigurnih dravnih prihoda i dobroga
finansiskoga stanja. A gde je ta privredna snaga zemlje?
Je li ona u ruiniranom sitnom seoskom gazdinstvu?
Zemlja isplakana, etveni prinos manji nego u Rusiji,
stoarstvo u opadanju: sitna poljoprivredna preduzea
nisu vie sposobna da podmire skuene potrebe porodica,
jo manje da napune velike dravne kase. Dravni
budeti rastu nepojamno brzo, jer neprestano rastu du-
88
l nike obaveze i trokovi oko sistema buroaske vlada-
vine, a u isto vreme sasvim opravdano poinje se gubiti
vera u raenje izvoza poljoprivrednih proizvoda.
U toj bezizlaznoj situaciji vladajua buroazija se
baca svim sredstvima koja joj dravna vlast stavlja na
raspoloenje na vetako podizanje industrije. Sistem
posrednih poreza ona sada dopunjuje sistemom zatit-
nih carina. Srbija je opasana jednim neprelaznim ca-
rinskim zidom, pod ijom zatitom kapital, apsolutno
osloboen svakoga obzira prema stranoj konkurenciji,
uiva privilegiju neogranienoga gospodara na domaoj
pijaci, monopolsko pravo eksploatacije. U sprovoenju
te politike vlada ima da regulisava surevnjivu borbu
izmeu predstavnika stranoga i domaega kapitala, ali
na kraju krajeva sistem zatitnih carina pobeuje, jer
odgovara i interesima buroazije kao nosioca dravne
vlasti i interesima buroazije kao nosioca kapitalistike
eksploatacije. Tim sistemom ona, s jedne strane, osigu-
rava kapitalistikoj klasi ekstra-profit, s druge strane
vetakim uvlaenjem kapitala u zemlju ini da kroz
ruke proizvoaa i potroaa poteku vee sume novca
koje e im ona na zgodnom mestu, putem posrednil). po-
reza, opet oteti. ,Uvlaenjem stranoga kapitala u zemlju.
poveava se cirkulacija novca, mase vie troe ma da
vie ne jedu, ali zato rastu ~urne ekstra-profita kapita-
listike klase i posrednih poreza drave, raste pljakanje
proletarijata i narodnih masa. Veliina te pljake ogleda
se u nenormalno velikoj razlici izmeu nominalne i real-
ne nadnice, izmeu veliine nadnice u novcu i koliine
f ivotnih namirnica koja se za nju moe da kupi.
Nije teko uoiti da se ovaj sistem podizanja domae
t
l
proizvodnje izvrgava u sistem privrednoga iscrpljivanja
zemlje. Visokim cenama svih proizvoda suava se potro-
l
aka sposobnost naroda koja je prva pogodba zdravoga
privrednoga napretka, a monopolsldm privilegijama ubija
se staranje za tehniko usavravanje rada bez koga
se podizanje privrednih snaga neke zemlje ne moe ni
zamisliti. Ali ta posmatranja ne spadaju u okvir ovoga.
posla. Mesto toga treba naroito istai: da se na pri-
vredno-finansiskom sistemu koji smo ukratko skicirali
dri i ekonomska egzistencija " politika vladavina bur-
oazije u Srbiji.
Na osnovu toga ekonomsko-finansiskoga stanja zemlje
l dravicama uopte nije jo toliko razvijena, da celokup-
i veite brige svake vlade moe se objasniti to Srbija
nadire da poto poto izae iz starih granica i prodre na
more, da prodre na more po cenu svih rtava i velikih
opasnosti. Sa industriskim razvitkom neke zemlje bur-
oazija gura vlade na proirenje pijaca i oblasti eksploa-
tacije. Politika zavojevanja tuih zemalja i stvaranja
l u nas ima za svoga saveznika samu dravnu vlast koju
kolonija, zbog koje je danas Evropa podeljena u dva
oruana logora, odgovara tenji kapitalistikih klasa za
osiguranjem profita, za monopolom eksploatacije. Kada
smo god ukazivali na ~j ekonomski uzrok dananjega
grozniavoga oruanja, sukoba interesa i zavojevake
kolonijalne politike, branioci te politike u Srbiji, da bi
predstavili svoje tenje kao najidealniju oslobodilaku
nacionalnu borbu, dobacivali su nam: gde je u Srbiji
ta razvijena industrija, gde je ta kapitalistika klasa
koja gura na zavojevanje tuih zemalja? Mi priznajemo
da kapitalistika industrija u Srbiji nije ni priblino
toliko razvijena koliko je u vladajue buroazije razvijen
apetit za proirenjem teritorije i izlaskom na more po-
robljavanjem tuih naroda. Ali je vlada u Srbiji toliko
revnosniji izvrilac elja svih vlasnikih klasa i kasta za
proirenjem granica i porobljavanjem tuih naroda, u
koliko to vie odgovara nudama privredno-finansiskoga
9Q
sistema na kome se dri, koji je stub njene vlasti. Odr-
anje toga sistema je prva taka u programu svake
vlade. Na njemu se podie kula od miliona dravnoga
budeta, on prua sredstva za izdravanje militarizma i
drugih neproduktivnih ustanova, on prua sredstva za
odgovaranje dunikim obavezama prema inostranstvu,
na njemu se dri kredit za nova zaduenja.
Ako kapitalistika buroazija u Srbiji i balkanskim
nu dravnu politiku stavi u slubu svoga interesa 1 ona...
potreba odranja goni na teritorijalno proirenje poto
poto. Tako su neodoljive ekspanzivne tenje balkanskih
dravica postale neodoljivom potrebom vlada, jedinim
izlazom iz tekoga poloaja u kome su sa svojim pri-
vredno-finansiskim sistemom doterale na ivicu bankrot-
stva. Za buroaziju u Srpiji izlazak na more ne znai u
prvom redu ekonomsku emancipaciju zemlje kao to se
to rado i mnogo govori, - jer celokupna privredno-fi-
nansiska politika vladajue buroazije predstavlja posto-
jano otuivanje prava slobodnoga raspolaganja privred-
nim izvorima zemlje i predavanje naroda u kamatno
ropstvo da bi se dobila sredstva za odranje vladavine
- ve pre svega emancipaciju privredno-finansiskoga
sistema na kome se njena vladavina dri. Izlazak na
more predstavlja 'jedino sredstvo da se privredni sistem
zatitnih carina oslobodi zavisnosti od inostranstva, da
se od njega ne moraju initi nikom nikakve koncesije.
U koliko dakle kapitalistika buroazija nije dorasla da
vri presudni uticaj na pravac dravne politike, svaka
vlada je prinuena da ne strepi od rtava koje tenja
ka moru stavlja u izgled, ne samo zbog slobodnoga sao-
braaja sa svetom ve zbog odranja svoje vladavine.
91
 . Zato je jedan na nacionalni radnik i patriotski I>isac
s retkom iskrenou rekao: Rat koji ne garantuje 3Zo-
1
'!
bodan izlaz srpskih espapa na svetski trg ne moe se
nazvati oslobodilakim/
Tako je arbanska politika srpske vlade olienje avan-
turistikogalutanja jednoga oajnika koji bez ikakvih
izgleda na uspeh i bez jasnoga cilja rasipa dragocenu
snagu, da bi izbegao bankrotstvo pred kojim stoji ceo
njegov privredni i politiki pravac.
- ~-~~)janjem dveju oblasti jednoga istoga naroda u jednu
3. Poraz zavojevakog poduiga.
Polet narodnih masa, koji je godinama pripreman poli-
tikom ekonomske emancipacije i dostigao najviu
taku od objave carinskoga rata do aneksije Bosne i
Hercegovine, buroazija je za vreme balkanskih ratova
umela obilno iskoristiti. Za najlue podvige ona je mo-
gla raunati sa ljudskim materijalom ija gotovost na
podnoenje rtava prevazilazi obaveze vojne discipline.
I u slatkom zanosu da dri u svojoj ruci naoruanu celu
i zemlju, buroazija je u rastoavanju narodne snage oti-
la preko svih granica mogunosti i poinila najlue zlo-
upotrebe. Vrhunac tih zloupotreba je pokuaj izlaska na
more putem zavojevanja Arbanije. "'
Za izlazak ,na more Srbija je imala dva prirodna
pravca. P:rv:~ preko Crne ~r., yqqi_p.r..e~o___ QJ?1~~ti
koje pripadaju."..dV:e.m!Lr.J?s'k'im-dravama i koje su nas&-
ljene skoro iskljuivo srpSk1m . narodoiii':~:J;)rugi; vardar-
kom dolinom za Solun, vodi onom saobraajnom arte-
ijom koja je samom prirodom..od:r.e~!ia--da.-1filde glavni
ravac priv~~..!l.!t~. Y.e~.L Balkanskoga Poi'liotrva:-ga -sve-
om. Sto se. drugoga pravca-W~e;-'kab to--~emo docnije
videti, buroazija baikanskih dravica je bila nesposobna
92
l
J
da .savlada separatistike tenje i da od nezamenljivoga
solunskoga pristanita uini ono za ta ga je priroda
poloaja odredila, naime da bude svetska kapija za sve
tri draVa; a srpski i bugarski vlasnici specijalno prire-
. dili su svojii:ii narodima bregalniku katastrofu, da So-
\ lun ostane u iskljuivoj vlasti Grka kojima je najmanje
: ..o::--
1
potreban i koji e se njime najmanje sluiti. Srpska
r : ""buroazija nije bila ak ni toliko jaka da slomi dina-
\ istiku iskljuivost izmeu Srbije i Crne Gore i da spa-
\..J varavnu celinu izae na toliko eljeno more preko svoje
jednostavne teritorije. Mesto toga izmeu dve roene
zemlje pobijaju se danas mee, i ako ni na jednoj ni na
drugoj strani nema ni deset lica koja bi to mogla razu-
meti i odf)briti. A kraljevski straari koji e te mee
uvati jesu svedoci nesposobnosti buroazije da izvri
delo narodnoga ujedinjenja.
Namesto da trai izlazak na more u ovim prirodnim
pravcima, za ta je bilo potrebno biti reen na siste-
matsku i odlunu borbu protiv separatistikih tenji,
vlada je separatizam uzela za osnovicu ugovora sa sa-
veznicima. Time je buroazija sama...sebi zatvorila oba
prirodna. pravca: a:.iZlazak~"n,a' mq_re ... A. a~ic~Cse .. n]iti
ona se otiskuje da .put na more probije kroz arbanske
krev:e, pravcem koji vodi preko oblasti sa kompakthirii
tuim elementom, elementom najvee otporne snage u
preanjoj Evropskoj Turskoj; ta oblast je u isto vreme
tako jako uvuena u osvajake zamke dve velike evrop-
ske sile. Kako je ta politika pretrpela potpun poraz jo
na pola puta, mi danas imamo skupo plaeno iskustvo
samo o snazi austro-italijanskoga uticaja, te sada niko
--i ne misli o rtvama koje bismo tek morali podnetr oko
zavojevanja i dranja u pokornosti arbanaskoga naroda.
 ...
l
Pre svega Jadransko More, kao sredstvo naega sao-
b~~aja sa svetom, nije bez krupnih nedostataka.
@Jadransko More je izgubilo svoj nekadanji trg-o-
vaki znaaj. LUke Jadranskoga Mora nisu vie stanice
svetskoga saobraaja kao pre nekoliko vekova; one nisu
vie ni centri u kojima se vri razmena proiZvoda bal.:.
kanskih zemalja. Veliki svetski putevi Sredozemnim Mo-
rem ne stiu se vie u Jadranskom Moru ve, obino
obilazei njega, ukrtaju se u Solunu, od koga su ve
stvorili najvaniju taku ne samo balkanskoga ve i
politika, trae izvanredne rtve i predstavljaju po pri-
vredu teret slian strategiskim eljeznicama. A ako je
srpska vlada, lupajui se po Arbaniji, propustila osigu-
rati naoj trgovini slobodan izlaz preko Soluna, onda
bratoubilaki rat nije samo jedan zloin pre~na srpskom
narodu ve i jedan zloin za tu raun.
3. Izlazak na Jadransko More, kao ventil sigurnosti
na sluaj nenormalnih odnosa prema severu i jugu, opte-
retio bi nau privrednu snagu nesrazmerno velikim
rtvama. Pre svega podizanje dobroga pristanita skop-
ano je sa velikim tekoama. Najbolji pozn.avn lac Bal-

l
srednjeevropskoga saobraaja sa Istokom. Upuena na
neku luku Jadranskoga Mora. srpska trgovina, traei kana prof. PYtiJ veli: }>U onom delu koji j~ zauzela
slobodan izlazak na prostrani svetski trg, nala bi se srpska vojska imasamo jedan bolji zaliv -i to.. je .Draki.
opet lice u lice sa parobrodskim drutvima i pijacama I ako je zasut peskom i stoga samo 6-10 m. jubok i
pogl~vito Austro-Ugarske i Italije .
izloen junim i jugozapadnim vetrovima, od njega bi
se moglo napraviti dobro trgovako pristanite, istina
. 2.. 'Kada bi ak Jadransko More potpuno zadovoljavalo
s velikim trokovima} Bez velikih tehnikih raJova ne
potrebe naega trgovinskoga saobraaja, pravac toO'a
o mogu se upotrel:iiti za pristanite ni ostali zalivi na toj
saobracaJa ne moe se odreivati proizvoljno i nezavisno obali.
od pravca svetskoga saobraaja. Taj pravac, kao to je
Ali svi ti trokovi oko pristanita i sprovoenja e-
to prof. Qviji svestrano pokazao, izlazi danas na Solun.
leznice gube se prema onim neproraunljivim rtvama
Ova luka je iZlazna taka vardarsko-moravske komuni-
koje bi osiguranje toga saobraajnog pravca gutalo. Bilo
kacione arterije koja je sa uzdizanjem Srednje Evrope
da Srbija dobije samo prugu bilo i jedan iri ili ui pojas
i nadi;anjem njenoga punog napona privrednog ivota
zemlje, odravanje arbanaskoga stanovnitva u pokor-
na az1ski Istok dobila veliki evropski znaaj. Ona je
nosti bilo bi skopano sa rtvama za koje bi se dobar
privukla sebi svu trgovinu iz oblasti preanje i s&danje
Srbije. Iz ranije Srbije trgovina je tekla na dever, iz
trgovac teko odluio. to god bi taj pojas zemlje bio
iri, u toliko bi' i rtve bile vee. Za odravanje u pokor-
[
Stare Srbije i Makedonije na jug, a sa sastavljanjem
nosti cele Severne Arbanije na koju se bilo oko bacilo
ovih oblasti u jednu dravnu cjelinu pod pretpostav!tom
Srbija bi morala drati velike vojnike posade i be~
jednake predusretljivosti odravae se trgov~n;'l na oba-
svake sumnje posvegodinje prolevati krv za povraaj
dve strane. Ali pravac sever-jug ne moe biti vctald
promenjen u pravac istok-zapad, ma koliko se to elelo 1 Vid ...Tovan Cviji: Izlazak Srbije r:a Jadransko More.
iz obzira politikih aspiracija. Sve vetake mere koje Glasnik Srpskog Geografskog Drutva. God. II, sv. 2. Str.
se u tom cilju preduzimaju, kao to je to eleznika 193.

94 95 [
l

J r.
reda. Transporti srpskoga izvoza na Jadransko' More
kretali bi se uz pratnju sve jaega militarizma, stalnih
mobilizacija i tekih kolonijalnih ratova. Zavojevaka
politika je prodrta vrea. Alir je kotao Francusku vie
od ratne otete koju je 1871 platila Nemakoj. Juno-
afrike kolonije su kotale Nemaku preko milijarde
maraka a nisu dale nita. Zapletena' u Arbaniji Srbija
bi tek tada videla da je ostale zavojevake drave mnogo
lake stii u vrenju svirepstava prema zavojevanim
narodima nego u podnoenju rtava na koje otpor tih
naroda goni. A ako Srbija nije u stanju uiniti nijedan
ko:r:ak u svome p:::-ivrednom jaanju, a da ne uini dva
u privrednom rasipanju na nepr?duktivne ciljeve, onda
moe oekivati vreme kada e ljudi initi glavni deo
njenoga izvoza, a oni nee ii preko Arbanije nego preko
Evrope.
.
Tako izlazak na Jadransko More, iskupljen zavoje-
vanjem Arbanije, predstavlja za Srbiju jednu ekonom:.
sku apsurdnost. Ali porobljavanje arbanaskoga naroda,
kao sredstvo izlaska na more, pokazalo se i kao poli-
tika apsurdnost. Na osnovici zavojevake politike, u
kojoj nikad ne odluuju prea prava i vee potrebe
ve iskljuivo vea snaga, igra je za Srbiju bila unapred
izgubljepa. Srbija se u Arbaniji srela sa dvema velikim
silama koje su tamo ve bile stekle vei uticaj od same
Turske. Nita ne ini to Arbanija samo po sebi nije
vredna rtava koje Austro-Ugarska i Italija oko nje
podnose, jer se one ne podnose za Arbaniju ve za uticaj
koji se preko Arbanije ima u Jadranskom Moru i na
Balkanu. Je li vlada g. Paia pravilno procenjivala ja-
inu otpora na koji e od strane~t~ dve drave,.naii, ili
je precenjivala potporu svojih priji:rtel.jiM-.,- to pitanje.
nije 'bez interesa, ali se za nas ovde njegova vrednost
gubi pred faktom: da je Srbija svojim zavojevakim
metodima i pretenzijama uz kepec ku snagu nesvesno;
radila da s~ Arbansko Pitanje rei po elji onih koji i!
~voje. apetite podup~~ j{l,im! nesravnjeno jaim. .. sred~1 .
~tvima. ,
U veku krupne imperijalistike politike, zavojevaka
politika male i privredno nerazvijene Srbije, upuene na
zajednicu a ne davljenje malih oko sebe, pokazala se
kao ekonomska i politika apsurdnost, kao protivurenost
in adjecto, kao nemogua politika.
San o izlasku na Jadransko More zavojevanjem Arba-
nije pripada prolosti, ali njegova senka e dugo vre-
mena porilraavati nebo nad srpskim narodom. Srbija je
/ htela i izlazak na more i jednu svoju koloniju, pa je
ostala bez izlaska na more a od zamiljene kolonije stvo-
rila je krvnoga neprijatelja. Htela je da istisne tui
uticaj iz Arbanije, a postigla je da ga jo vie uvrsti.
l. Osvajakim hitcem htela je jedno radikalno, definitivno
reenje u korist svoga gospodarstva na jadranskoj obali,
a uspela je da se tue gospodarstvo definitivno utvrdi.
Njena tenja ka moru dala je naopake rezultate, jer je
sprovodena na:opakim .sredstvima, to jest: ono to se
moglo 'pootii samo u sporazumu i uz prijate1jsko sau-
ee oslobodenoga arbanaskoga naroda htelo se postii
protiv njega. Tenje izlaska na more metodima zavoje-
vake politike pretrpele su potpun poraz.
4. Vojng. ()kupacija Arbanije.
Vojnu okupaciju Arbanije srpska vlada je izvodila sa
onoliko smiljenosti i procene okolnosti sa koliko se u
privatnom ivotu preduzimaju obine etnje. Po odsustvu
vojnikih i politikih predostronosti na koje su sve pri~
;
! Srbija i Arbanija 7
l 97
l

like upuivale, taj ozbiljni vojnt i politiki korak liio
je na kakav politiki pacir, Lustreise to bi Nemci
rekli, ali :.pacir koji e u istoriji srpskoga naroda
ostati kao najkrvaviji spomenik jednogodinjega ratnoga
reima buroazije i najbolji svedok njegove bezobzirnosti
prema ivotima ljudi.
Sa divljenjem je neko uporedio izlazak srpskih trupa
na Jadransko More sa Napoleonovim prelaskom preko
Alpa. Sto je do prostoga vojnika stajalo, oni su zaista
ogromne smetnje savladali na nain koji je divljenja
dostojan. Ali to je stajalo do vojnih i politikih uprav-
ljaa, oni su po svojoj bezobzirnosti inili pravu suprot-
nost pregalatvu vojnika, gomilajui lakomislenost za
lakomislenou, ludost za ludou, rtve za rtvama. Ta
strahovita niska rtava prua se od polaska do povratka.
Dopisnik zagrebakoga Obzora, D. Mai, opisuje po-
hod drinske divizije ovako:
-r-;Sedmi dan toga emernoga putovanja stajao je
!srpsku vojsku dosta rtava. Komora ve tri dana nije
l nikako stizala. Nije bilo hrane ni za ljude ni za konje.
Neprestano peaenje po zimi i kii, nespavanje i gla-
dovanje. toliko je slomilo vojnike, da su se sad jeclva
drali na nogama. Svakoga trenutka skliznuo bi po
oji konj i skotrlja.o bi se niz klisuru sa tovarom Hi
tmicijom. Ljudi su se ustavljali, trpali na sebe mu-
niciju, i sami padali od tereta i nemoi. Ve je iz-
gledalo, ako potraje jo samo koji dan tako, da nije-
. dan iv nee izii iz t>vih pU.stih planinskih krajeva.
Ali se ipak utei ilo dalje. I tako ceo dan, po nes-
nosnoj i neprestanoj kii ta vojska nije Ula nego se
upravo vukla u razvuenim kolonama, ostavljajui za
sobom slabe, bolesne i mrtve.
Nimalo manje muke i rtve imala je da podnese i
umadiska divizija, koja se krenula od Prizrena prekO>
Oro i. O gladovanju te kolone pisao je jedan oficir:
98
[
J Ma kako da j.e. ~oslastica u 1o vreme bio hleb, ja
sam mogao dob1b Jednu polovinu - nudio mi je je- [
dan moj vojnik, koji ga je platio 4 dinara. Sutra dan
~~ prodavao po S i 6 dinara, a jedan je konjanik pla-
tU> z.a jedan tajin i pare slanine 8 dinam. Docnije
kad Je nesta~o hleba tako je isto skakala cena i kuku-
[
ruzu, jer se sitan branski kukuruz duine 12-15 cm.
prodavao poslednjeg dana gro komad. Ove visoke 'i
cene slabo mogu ti dati prestavu o veliini gladi i
muke to smo pretrpeli.
[
A kada su se tako namuili oficiri onda kolike su
tek bile patnje onih siromaha koji za c~lo vreme dugoga
ratovanja nisu ni od kuda dobili ni krene pare !1
[
Od samoga poetka primorski odred srpske vojske
poeo je obeleavati svoj trag estim grobovima pomrlih [
od gladi i umora, izmrzlih od mraza bez injela i ator-
ski~ krila. ?i~e su to rtve? Prema srpskim trupama
l koJe po SVOJOJ brojnoj snazi i fizikoj iznurenosti nisu
bile sposobne da izdre nikakvu ozbiljniju borbu sa
organizovanim arbanaskim plemenima, ova su se pona-
[
ala sa dostojanstvom neutralnih ali i nezavisnih posma-
traa koji su davali besu i primali snishodljiva uvera-
vanja o >miroljubivim namerama srpskoga vojnoga
pohoda. _sa autoritetom jednoga plemenskoga dinasta
Prenk Bib Dada propustio je gladne, gole i bose do
r
sri u kostima iznemogle srpske trupe pod uslovo~ da
mirno prou putem i da se ne usude initi ma kakvo
zlo Mirditima. Jo stroije su se komandanti uvali da
[
ne dirnu u strljenovo gnezdo Malisoraca.
J
Ov~vo dr~anje arbanaskih plemena poticalo je iz [
uverenJa, dobivena iz Bea i Rima, da je autonomija
l
~
1
Upu~13jem~ itaoce na dragocene beleke druga Koste
Novak,oviCa k?J~ su od l januara poele izlaziti u Borbi pod
naslovom Cettn meseca u Srednjoj Albaniji.
[
i
[
99
] ['
Arbanije zajemena i da e se srpske trupe morati vra-
titi. Napoleon je puten preko Alpa, jer se Napoleon
morao vratiti.
Najvei deo naih vojnika u Arbaniji stradao je od
'
.l
bolesti, poglavito iznemoglosti i dizenterije, koja je mo-
rala nastupiti kao prirodna posledica gladi i rdave opre-
me. To su stradanja prealjenih, upuenih na boju vere-
siju, izvrilaca napoleonskih podviga o ijem najnuni-
jem opremanju i snabdevanju politiki i vojni upravljai
nisu nita mislili. A njihovi komandanti koji se nisu
ustezaH da ubiju od gladi i iznemoglosti pala vojnika ili
da to trpe nisu imali ni trunka od duha onoga ruskoga
vojskovoe koji je, prelazei preko Alpa, povratio oda:.
nost gladne vojske ulaskom u raku koju je samom sebi
bio namenio. N a celom maru radile su naizmenino i
svaka u svom pravcu slepe sile: glad i iznemoglost, ba-
tine i revolver!
Koliko je cenjen ivot ovih ljudi neka poslui i ovaj
primer. Po nareenju komandanta na dugakom putu
od preko stotine kilometara ostavljena su manja ode-
ljenja vojnika kao relejske stanice. Ludost ove naredbe
u isto vojnikom pogledu je oigledna; kao to je bila
oigledna i sudbina ovih naputenih ljudi koji su se nali
u moru uzrujana arbanaskoga stanovnitva, ogorena
svirepstvima srpske vojske u istonim krajevima. To
ogorenje je ove jadnike progutala. Od izvesnih stanica
nije niko ostao da javi ta je sa njima bilo, i uzaman ih
ujihovi roditelji i braa jo uvek preko novina trae.
Osvetnika paljenje sela i masakriranje arbanaskoga
stanovnitva nije nikakva naknada za uzaludne gubitke.
Niska ludosti i rtava koja je na kraju krajeva pro-
gutala primorski odred nema kraja. Kako je veliina
zadatka u svakom pogledu premaala snagu odreda, na
100
predstrau na Daju, mestu prve pogibije u borbi sa
skadarskom posadom, baeno je neto malo drinaca
drugog poziva. Bez atorskih krila i u kru gde nije bilo
ni drvceta da se vatra zaloi, oni su uvali strau i pro-
padali od zime. I posle prvoga ozbiljnoga napada odmor-
nih trupa skadarske posade drinci su morali popustiti,
ostavljajui iza sebe leeve koje su pojaanja umadi-
naca nekoliko dana kupila i sahranjivala.
Ali je brdika kasapriica vrhu,nac ovoga bezobzirnoga
bacanja ljudi u smrt i avanturistildh bravura bez smisla
i ikakvih izgleda na uspeh. Istoriju te kasapnice jo
uvek obavija taman veo. Skadarska :utvrenja su naj-
modernijega tipat jer je Turska naroito polagala da
Skadar, kao istaknuti iljbok na krajnjoj i vrlo vanoj
taci carstva, bude to bolje utvren. Rovovi su maski-
rani, u zemlji, i sagraeni od betona. Najboljim dvogle-
dima spolja se nita ne vidi, a kada se otvori borba ne
zna se odakle sve vatra ne sipa. Prodiranje napadaa
spreava nekoliko nizova razlinih prepona, naroito
hajdukih jama koje se mogu staviti pod vodu i bodlji-
kast~ ica koje su povezane gvozdenim stribovima utvr-
enim u cementnim podlogama. Celo utvrenje je sada
hranjeno ne samo peakom vatrom iz zaklonjenih ro-
vova ve mnogobrojnom artiljerijomt naroito gradskim
topovima najveega kalibra.
Da se takva utvrenja ne osvajaju golim akama, uz
potporu nekoliko brdskih baterija, ak bez ijednoga
poljskoga topaJ to je mogla proceniti najobinija voj-
nika pamet. Pa ipak je napad nareen i 26 januara
srpskom narodu prireena jedna od najluih i najteih
pogibija u celom srp,sko-turskom ratu. Glas o strahovitoj
pogibi5i p::odrla je sluajno preko Crne Gore d~ Beo-
101

grada, i beogradska ta.mpa niJe pogreila kada je u
elanku Bitka na Brdicama napala strahovitu pogibiju
reima:
Opte je oseanje, da se 1amo nije vodio raun o
ljudima. Ljudi su izgubili svoju raniju vrednost i1 vre-
de taman onoliko koliko i bundeve.
A posle nekoliko dana jedan strunjak, iza koga se
krije izvesno neki oficir, pie u istom listu u lanku
~Jedan zloin:
Svak,oga dana izbijaju u javnosti novi jezoviti de-
talji o strahovitoj kasapinici na koju je izveden na
primorski odrro . na Brdicama. Vlada, istin:1, produ-
ava i dalje da ovu krvavu tragediju obmotava naj-
veom misterioznou i uvek izbegava da objavi .listu
gub:taka koje je naa vojska pretrpela u t.om mahni-
tom preduzeu. Ali posle objave naeg izvet<:~Ja iz
Muriana javno mnenje uzbueno je toj meri tim
zloinom izvrenim nad srpskom vojskom, da zataji-
vanja i zatikavan.je vie ne pomau. Na Brdicama
palo je u ludo blizu 1300 srpskih vojnika i 39 ofici-ra.
Za taj beskorisni pokolj mora neko odgovornost da
ppnese.
Tani podatci o gubitcima na Brdici nisu jo objavlje-
ni, ali oni su kod Srba znatno vei nego to je u gornjem
lanku navedeno, a lmd Crnogoraca nekoliko puta toliki.
Hiljade ljudi su baeni u smrt kao da se od blata mese,
kao da nikada vie nee nikom trebati. Mesto da na
gornje optube dade obavetenja, vladin organ Samo-
uprava je odgovorila kako je pred zoru, 26 januara,
komandant primorskoga odreda dobio izrino nareenje
od crnogorske Vrhovne Komande da vri napad na
Brdicu. Napad je istoga asa nareen i njemu se ima
da blagodari, po pisanju vladinoga lista, to je jedan
poloaj Brdanjola pao Crnogorcima u ruke! Prema tome,
102
[
komandant primorskoga odreda ili je st,esno bacio u
smrt nekoliko hiljada svojih ljudi radi uspeha sum-
[
njive vrednosti na crnogorskom frontu ili je servirao
nekoliko hiljada rtava iz respekta prema visokoj
linosti. glavnoga komandanta crnogorskih trupa. Da su
u celom preduzeu odluivali razlozi koji nemaju niega
r
zajednikoga sa najobinijim pravilima ratovanja, vidi
se i po tome to je u klopku upala samo jedna kolona i
usamljena, bez pomoi i naslona desno i levo, izginula.
Tako. je pred tvrdim bedemima Skadra odigrana jedna
krvava igra vojske, da bi se zadovoljila monarhistika
[
sujeta kleptomana koji je pod tim bedemima sahranio
svoju alosnu zemljicu.
Mesec dana posle toga desila se strahovita pogibija
[
u luci Ban-ovani di 111edua. Trupe koje su transpo:rto-
vane iz Soluna morem da pojaaju opsadu Skadra pro-
vele su na laama u luci itav dan, ekajui da se ko
[
smiluje i da ih iskrca, ('u tom ekanju zatekla ih je
turska krstarica Hamidija.. Brdika kasapnica nije iza .[
zvala ni za nokat veu opreznost prema opasnostima u
koje se ljudi guraju. Na Brdici nije oronans na vreme
preneo zapovest za povlaenje, u Medui nije :.Hamidija< [
prijavila svoj dolazak! Nije uinjeno ni ono to se za
spasavanje ljudi moglo uiniti. l kapetan lade i sva
posluga, kao to to u boinjem broju Pijemonta lepo [
opisuje major Radoje Jankovi, zaboravie na spasavanje
vojnika. Disciplina popusti pred linom opasnou. Nered
se uunja u hladnokrvnost. Nijedan amac za spasavanje [
ne bi skinut. Vojnici behu ostavljeni na milost i ne-
milost Hamidije koja svu topovsku vatru upravi na
J
l
lau punu vojnika Vervenjotis. Major J ankovi opi- [
suje taj oajan trenutak ovim ivim reima:
t 103
[
j [
 Huk topova dobi arobnu 1no nad svima. C ciglo
jednom momen~u oseti o;c tragedija tog nesrenog da-
na. Vojnici, sa spremom na leima, bacahu se sa ne-
koliko metara vis:ne u vodu duboku nekoliko metara.
Ranjeni se sklanjahu, da udare zavoje. Rane su bile
grozne, zada:rue komadima elika. Drugi se sputahu
niz konopce; po deset odjedared. Jedan konopac se
otite! Sva sila Hamidij:noga besa srui se na Ver-
venjotis.
I u tom oajnom trenutku, kada nije bilo nijednoga
stareine- da posavetuje, ako pomoi ne moe, da podeli
sudbinu sa svojim vojnicima, okrenula su svoja dva
brdska topia dva vojnika bez epoleta, jedan podnared-
nik i jedan kaplar, i radi spasavanja svojih drugova
uhvatili se u kotac sa topovskim kolosima jedne ratne
lae! Hamidija se povukla, ostavljajui iza sebe pravu
pusto.
Oko lae plovili su injeli, ranevi, polomljeni kun-
daci, vojniki uprtai i ostali tragovi pretrpljene kata-
strofe. Sajkae, bez gospodara, ljuljale su se neto pod
vodom, kao velike alge. Nesrene rtve rasute tamo
amo, svuene punim fiekl'ijama, potonule su i dodiru-
jui stopama pes kovito dno njihaLe su se kao podvodno
bilje. -BeLele su se ruke utopUenika. U ponekoj puka
mrtvaki stisnuta. Ponekog tiskao je talas na irinu .
Na malom talasu ljukaju se jedne nove dvoje-
nice. Gde gde izbije glava. Talas je preliva i zan-osi
kosu tamo . amo, te se ukazuje razdeljak... Lepe
momke iz Podrimlja nosi voda kao opalo lie. Prvi
put od kako su u ratu, prevarila ih snaga. Junaci od
Zeb;:njaka, Abdi-pae i Bakarnog Gumna lee savla-
dani. Na svakom licu po jedl'la elja neizreena. Nji-
hove ih verenice ekaju, njihovo voe pupi, njihove
su oi mrtve.
I jo bog zna gde bi se zavrila ova niska ludosti i
rtava, da se Skadar nije predao i da pitanje Arbanije
nije doepala Evropa u rul->:~. S <:t ma !..:ed anskoga ratita
104
.
; srpska vlada bi upuivala nove trupe jedne za ~rugima~
da popune mesta onih koje su progutali snen1 ~~etl
arbanskih kreva, glad, bolest, Skadarsko Blato l J a-
dransko More. Zbog jednoga ni sa jedne strane nee:
ljenoga sukoba izmeu srpskoga arb:maskoga o.~reda l
ostataka Davidove vojske krenuta Je u ArbanlJU cela
moravska divizija, a ta bi tek bilo da Arbanasi nisu
mirno ekali reenje Evrope? Ali su ak i divlja arba-
naska plemena znala bolje proceniti presudni znaaj toga
reenja po Arbaniju nego srpska vlada. Oekuj':i tre-
nutak kada e ispratiti srpske trupe odalde su 1 dole,
ona su umela utedeti izline rtve mnogo bolje od vlade
koja je stajala pod zlokobnom sugestijom . ruskoga u~i
caja. I, zacelo, posle pola godine gladovanJa, stradanJa;
propadanja i ludoga harenja ljudskih ivota, alo~m
ostatci primorskoga odreda vraeni su natrag, ostavlJa-
jui iza sebe kao jedini trag preko 5000 vojnikih gro-
bova i optu omrznutost kod stanovnitva.
5. Kolonijalni ratovi.
Da vojna okupacija Arbanije mora izazvati oajan
otpor gortakib arbanaskih, plemena nije izgleda oeki
vala samo vlada g. Paia. Ona je zaboravila da je Tur-
ska bila obetovana zemlja za navike ovih gortaka, da
su ih za muslimanski svet vezivale vrlo jake verske
veze, pa je ipak jedan veliki deo dravne moi Turske
bio vezan u ovim krevima, bune su postale redovno
stanje, iz njih je doao i jedan od najodsudnijih udaraca
mladoturskom reimu. Dranje Arbanasa u pokornosti
l1io je vrlo teak zadatak za Tursku, i ako je ona imala
u .l>..natoliji bogat rezervoar ljudskoga materiJala koji je,
10!>

lmda zatreba, prebacivala protiv pobunjenika u Evropi,
protiv arbanaskih plemena, kao to je ova, kada zatreba,
upotrebljavala protiv hriana.
Sa tim pitanjima srpska vlada se nije mnogo z~a
l'ala. O prirodnom otporu arbanaskih plemena ona ne
samo nije vodila rauna, ve ga je u stvari provocirala,
oglasivi arbanasko naselje, po primeru svih zavojevaa,
za ljudski odrod prema kome vredi santa upotreba grube
sile. Posle neoekivanih vojnih uspeha prema Turskoj i
v lada je, kao i ceo buroaski svet u Srbiji, potonula u
idolopokloniko verovanje u mo oruja kao jedino
radikalnoga i reavajuega sredstva. Ona je gurnula
vojsku pravcem ka primorju bez ikakve politike direk-
tive, posela njome veliki deo arbanaskih oblasti bez
ikakvih strogih nareenja o dranj!l vojske prema samo-
pouzdanim arbanaskim plemenima, i time je dala prvi
potsticaj stalnom ratu na granici s mnogobrojnim rtva-.
ma sa jedne i sa druge strane. Predstavnicima vlasnike
politike nije ni na um dolo da misle koliko bi rtava
moglo biti uteeno voenjem rauna o dranju vojske
prema pokorenom stanovnitvu i o neodoljivoj upornoj
tenji ovih plemena da im se inae teki uslovi opstanka
ne suavaju i ivotne navike drsko ne vreaju.
I im je soldateska, ostavljena samoj sebi, soldateska
iza koje se politiki upravljai nisu videli, dola u dodir
sa arbanaskim stanovnitvo~, ona je poinila takvu
pusto koji je arbanaski narod gurnuo u oajnu borbu
za odranje. Tako je otvorena serija -kolonijalnih borbi
koje sa veim ili manjim prekidima traju od prelaska
srpske vojske preko turske granice do danas i kojima se
kraja jo nigde ne vidi.
Slepa i gluva prema najgrubljoj praksi kolonijalnog
.istrebljenja koje je soldateska vrila, buroaska tampa
106
[
je podigla paklenu poviku protiv, arnautskih di~lja~~
va, i ta je povika rasla sa nemocu vlade. ?a o~oh priti- [
sku svojih monih suparnika oko ArbamJe..N1 n~sum-
.DJlVO
.. di'vlJ'a i nekulturna afrika plemena .msu nikada
.
doekivala evropskoga nametljivca cehvanJem nJegove
.
[
bele ruke. Jo manje se to moglo oekivati od Arbanasa
koji su ve bili ispunjeni izvesn~ polit~ki~ tenjama
za koje su poslednjih desetak godma tohko z:tava. po~:
neli i sa kojima je bio upuen da ra~na sv~ki .onaJ kOJI
nije bio unapred reen na borbu do IstreblJenJa.
Arbanaska pobuna septembra meseca, ~bo~ .k.~je ~e
[
Srbija morala ponovo mobilisati blizu tr1 . dl~IZlJ.e, .Je
klasian primer kako se kolonijalni rato~1 IZazivaJU.
Okupacija sprske vojske prostirala. se sa I~toka ~o na
[
l
same kapije klisura i klanaca. Ona Je rastavila oraca. od
njive, stoku od pae, stada od pojita, selo od vodemc:,
[
l kupca i prodaoca od pijac.e okol~u od varo1,
a itava planinska naselja od svoga privredno~~ cent-ra
i itnice za ishranu. Arbanas s one strane m~e srne?
kroiti na svoju zemlju koja je ostala na . ov?J ~tram:
[
Svi izvori za ivot bili su preseeni. U oaJanJU l ~ladi
,. narod je najpre molio za slobodan dolaza~ na tr::zi~e!
a kada mu je i to uskraeno, izmeu smrt~ od. gladi ~ [
smrti od olova on je izabrao ovu drugu. Pr1 toJ p~bum
mogli su se umeati razni doma~i ~ s!rani ~gen!1, na
koje je vlada s planom skretala paznJU Javno~ti, ah. ze~ [
ljite za eventualni uticaj tih elemenata pripr~~ula Je
vlada g. Paia, odbijajui arb~nasko sta~ovr:1stvo od
sebe onim istim sredstvima koJima se naJbOlJe mogla [
posluiti da mu poloaj olaka i da ~a sebi pri';le.
Ali vojni reim nije samo obustavio poslove 1 prese-
kao redovne izvore zarade, ve je popljakao od stan~v [
nitva celu gotovinu ljudske i stone hrane. Pri srednJe-
l
l 107
[
l [

vekovnom sistemu snabdevanja trupa, da se koliko toli-
ko utoli glad vojnika, gurani su u glad metani. Taj
sistem Sn.abdevanja trupa napunio je depove mnogoga
vojnoga i civilnoga inovnika koji su u ove oblasti uli
sa dovoljno iskustva kolika je mo novca; on nije olak-
ao narodu u Srbiji teret ratnih trokova, a natovario
mu je na .vrat jo tee breme uguivanja izazvanih
buna.
Vlada je tu pljaku uzakonila i podigla do naJVlsega
stepena uvoenjem kontribucioni1i tak8a koje su vojne i
civilne vlasti u novim krajevima naplaivale. O skanda-
loznoj preteranosti tih taksa dovoljno je da navedemo
samo ovo nekoliko primera. Od sto kilograma naplai
vano je na piritus 117 din., na gas 54.65, na so 17.60,
na eer 30, na pivo 20, na zejtin 20, na kafu 100 i t. d.
Pohvatani su, dakle, svi oni predmeti koji se u narod-
nim . masama najvie troe, bez kojih one ne mogu.
One su se svalile kao sinji teret na opljakane i zarada
liene metane i na sirote vojne obaveznike, ako su kad
i ka~ popili kafu, nabavili gasa za svoje straare ili ku-
pili koje pare eera da razblae oporost okorela i buda-
va tajina. I kada ih alje u smrt za bolju budunost
njene eksploatacije, buroazija ih prati svojim poznatim
aparatom posrednih poreza. A da tim taksama ne bi
mnogo zbunila nenaviknuti trgovaki svet novih krajeva
i da bi ga uputila kako da se pomogne, na priznanicama
po nareenju Vrhovne Komande pie: Uvoznik se ovla-
uje da kontribucionu taksu, naplaenu na ovu robu,
prenese na potroaa. 1
1
U bezobzirnosti svojoj vlasti su otile tako daleko da te
takse naplauju po bruto teini, dakle i na daru, na teinu
suda! Napr. sanduk p!.va od 50 naa je teak 120 kgr: taksa
.se naplati .od te teine, i ako samoga piva nema vie od 35
108
u sasvim normalnim prilikama, kada privredn~. iv~t
tee potpuno redovnim tokom, ovoliko poskuplJivanJe
ivota izazvalo bi nesnosno stanje. U p_rilikam~, pak,
kada je izvor redovnih zarada presanuo l gotovma. po-
pljakana, narod od }i:a. ~azorua~'",. kontrobUClOl~:
takse su gonile pravo ocaJnOJ odbram Zivot:=:. K~da .
sve to ima na umu: da za ivot ~rbanas~ ~~J.e nlt:_~ m-
kome od aovarao da je vojska rup1la u pnm1t1vne zrvot:
~e navike sa s~ojom krutom logikom sil~, ?a qu SVl
izvori ivota preseeni, ljudi i stok~ ost.avlJen~ l)eZ hra-
ne, da je pljaka dodijala i malom ~ velikom, 1 bogato~
i siromanom, - kada se sve to 1ma na umu, onc.:a
imate pred sobom retko tip..ian. sluaj kako se st~araru:
bune. Da ne govorimo o uzasnnn _scena~a be~e ~. g~ad1
koJe su se odiaravale po Skadru 1 drugim pr1bez1tima
0 Vt l
potisnuto ga arbanaskoga stanovms va. . . .
I kada je buna izbila, vlada je preko zastuJ?Dl~~ mm~
stra spoljanjih dela izjavila da e Arban~~~ ~1tl p~
merno kanjeni, buroaska tampa je traz1la IStreblJe-
nje bez milosti, a vojska je izvriv~la. A;rbanaska sela,
iz. kojih su ljudi bili blagovremeno 1zbegh, beh~ pretvo-
rena u zgarita. To bebu u isto vren:e varv~s~1 ~rema:
torijumi u kojima je sagorelo stotmama z1~1~ z~na .1
dece. I dokle su ustanici zarobljene srpske of1c1re l V~?
nike razoruavali i putali, dotle srpska soldates~a m~e
tedela ni njihovu dec.u, ene ~ ~ole~ne. Ver~~ shka t1~
varvarstava iznesena Je u dop1s1ma lZ ArbamJe u Rad
nikim Novinama, u lancima Krvna osveta _soldateske
i Crnogorski bes. Jo se jednom potvrdilo da 3e narodna
kgr. Tako je i sa gasorn, piri~uso:n i t. ~. K~ ~piritusa
napr. sudovi SU obino gvozdel11, va potx:oaCl p~aCaJU taksU
ne samo na piritus ve i na gvoze ko]e ne v1de. Tako su
te takse udvostruene i utrostruene.
109
 l'Obuna najprimitivnijih plemena uvek hum ..
[
:rak8e stajae vojske koju moderna drava p~~;~: od kanskih dravica, u koliko je rasla nesrazmera izmeu
velikih prohteva i malih sredstava. U diplomatskoj ve-
une upotrebljava. Srpski vlasnici su otvo 1
star kolonijalnih ubijanja i rozo .
. P~-
rl l ,svoJ r~gl- tini g. Paia ona je dobila izraza u njegovoj sposob- [
.stupiti u vlasniko drutvo gEngl~~ ~f ~ec dostoJno nosti da neto hoe i nee u isto vreme, a ta politika
cuza, Nemaca, Talijana i Rusa. , o an ana, Fran- hoe i nee ostavlja istina njenom rukovodiocu otvorena
vrata na koja e se od ~ajozbiljnije preduzeta koraka [
moi povui kao od pokuaja na koji se ozbiljno nije ni
6. Rezultati zavojevake politike. mislilo, ali te pokuaje srpski narod je skupo platio.
U takvim pokuajima i pipanjima protekli su najsudbo- [
. Od bu~o_askih opozicionih gru a u Sku " . . nosniji istoriski momenti, koji su iziskivali odluno zala- .
Je neko IStakao da..u.s l-' . . P ~--; .::-::P~tm.L~L.P!'~vom
k m -- ...,"" .----- po JQ nJOJ poJitiCJ:ratna Vlada r dl- ganje svega autoriteta za odluke koje bi bile rezultat
a . e.l>.!!r!.IJ~ ..za_vrema..llalkanski~ . --- ;; . _a
naeln_e ___opgzjcije.. izuzirnajuLsoci.aln ~~~e imala
realne procene opte situacije na Balkanu i stvarnoga. [
s~glasnost buroaskih ru 3 --- ...l!;,;--~;-~.?~r~~a poloaja balkanskih naroda.
stJgnuta je istina Vei g "rf U spol~aSnJOJ pOlltlCl po-
protivnika er ak . m z vama radikala nego njihovih
Kakva je ta situacija i kakva ona reenja nalae?
[
Balkansko Poluostrvo je jedna meavina nacija sa.
narodima 'p~tem ~:.,:~zbedenje Balkana _balkanskim izukrtanim istoriskim uspomenama. Pojedini delovi po-
dogaaja u istini rukovodn':~ 811C>.T.~~~~;ilo~.(iQ .._ovih luostrva koji u tim istoriskim uspomenama predstav-
[
balkanskoj politici, onda . ael~. radikalne Partije u ljaju oblasti za sebe, uneti su se jedni u druge i le&
d?g~aja vie. primakla-J:v:::~nJIV? d~ .se ona. u toku jedan drugom na prirodnim pravcima kulturnoga i pri-
nJOJ. lJ SVakom sluaju politiia-ra~:=lCima n~go .oni vrednoga saobraaja sa svetom. To naroito vai za nje- [
pogledu. p~a.vca. izraz-~ok b ... --:-~l~J!~.!~a Je u gove centralne oblasti, Staru Srbiju i Makedoniju, za.
. najpogofinija linost da nJ~pne . urzoaziJe, a g. "'Pai oblasti koje ine glavni deo turskoga naslea balkanskih
rukovodi; " enom realnom~ politikom
U svojoj arbanaskoj IT .
dravica. Tako, kada je iz tih oblasti naporima narodnih
masa tursko gospodarstvo iStisnuto, stupili -~su-nlipred
[
l
ma, g. Pai voli da !,~l ICI, k~o u d~gim prilika- vlasniki krugovf.balkanskih dravica sa' punmi'Aakiifutt
upravo hoe. I u diplomatsk ostavlJa -u ~eiZvesnosti ta
partije koja se razvila . om r~~u ~n Je pre svega ef
--~planova o deobi zadobivenih oblasti na osnovu istorisklh
i nacionalnih prava, ekonomskih i politikih nunosti. - [
buroazije i koja, noen~ ~oleblJI~e I neodreene sitne Ali, eto zla! Deoba nije mogua a da se ne pogazi nacio-
nou i sitnim lukavstv ogaaJim~, gleda da okret-
ga politikoga vidokrug~s nado~nad~ odsustvo iroko-
--- nafni princip, ne ugrozi dravni opstanak, ne povrede
stvarni privredni interesi i uobraena i preivela istori- [
pravcu istraje. za vreme vef:Ir.~o nosti d~ u odreenom ska prava. Kao prirodna kapija Balkana Solun je na-
ta kolebljivost je u toliko . ih dogaaJa na Balkanu
Ja e ovladala kabinetima bal-
primer potreban svima, a Solun je jedan i nedeljiv.
Saobraajnu i privrednu osu Balkana, bez koje Solun ne
[
110
111 [
[
 bi bio to je, predstavlja nesumnjivo vardarska dolina,
a ona je takoe jedna i nedeljiva. Isto tako su se i gra- tije da ''arionalno oslobod:~nje balkansldh ~aroda n. ije
. .
nice srednjevekovnih carstava esto pomerale i prekla- 1 g"' B~ 11 ana u '~ednu
g ue bez. Ujed't'l'tJ(mJa---cer-o opstu
~g
- .
....,.- U+A- .--- -------- -
pale, zbog ega su i istoriske pretenzije balkanskih dr- -- . dn 1sto vreme
oslo-
avica u nepomirljivoj suprotnosti. Ko e, zatim, utvrditi
.z(ti~n.wu.. Takva naro?nab'zaJti~ Bialc~a~~ko~-~ --Poiuotrva
hodila bi sve narode. -1- o 1as .. " ..../;l. . ... . . .

gde prestaje i gde nastaje granica srpskoga i bugarskoga t i zatvaranja koje este gram-
uzaJ~:J,mnoga s esnJavanJa
v
..
---1 "'"k na
naroda uopte? ~~~g_da se prikupe u jednu nacionalnu ce sa sobom nose i svima otvorila slobo~anl~ ll:~~
zajednicu makedonski Sloveni a da se ne porobe Grci i more. Balkan bi postao jedna p~ostrana.prlvred~~.. ?~:~i
ostali narodi? Kako- da se prikupe u jednu nacionalnu u ko]oj bi moderni privredni ivot dobio poleta, I s
dravu Grci u 'rrakiji a da se ne porobe Turci i ne pre- deo te oblasti dobio bi u celini jemstva za slobo~u sa~-
.seku vez~ Bu~arske _sa ~ugarima u okolini Soluna i dalje - . za osiguranJe
braaJa, . prlvr
ednih
. potreba, zar----a
. ............ brze pn . '::;-
. -~.o Kostura? , j vre"diio. razvijanje uopte. lstznska ekonoms .ea em tu;t.
~:-;------ _._,.-JA._ .1~ v. u '~"~rivredno1 zq,jedn:tct
Eto samo nekoliko nagovetaja o masi stvarnih i p~ ....balka.nskihr----'nTt~UJUt KTZ_~ . r. .,,-~ -:"" .. --....,.-

uobraenih pitanja, istinskih i lanih interesa, koji su

-~
. sa unitenjem turske vlasti potekli kao voda iz razbijena
suda, i koji su mogli biti povoljno reeni samo stvara-
-njem jedne nove zajednice. Otvorena unitenjem jedne
eeline, ta pitanja su mogla biti mirno i povoljno reena
samo u jednoj novoj celini vie forme. To je bio jedini
put koji pouzdano nije vodio u rat ve zblienju, slobo-
di, snazi i optem napretku na Balkanu. Da ne govorimo
o velikom znaaju otklanjanja bratoubilakoga rata, za-
jedDiea. ua.mda ua~~Ba.J.kall~.Je. uop~te _o~o reenje siO!e:
_noga Balkanskoga Pitan.ia kojhn bi svi balkansk:I''na-
rowdoiliii"-naJpovoljnije. pogodbe_ za .m~rno -i uspeno
_. !~~1j~jfj~j!~bud_~~I1~~i~ .Samo stvaranjem nove .zajedni-
ce namesto sruenoga turskoga gospodarstva mogla se
sauvati davno izgubljena nacionalna sloboda da se opet
ne utopi u krvavoj meusobnoj otmici oko zadobivenih
oblasti, otmici koja je najvea nesrea po slobodu bal-
kanskih naroda. Ta slo}:)Qda. j~'L.Q.tmi.ars.kim. grabeom
osv_ojen~h ..~bl~J:~.....~~-~ vljena pre., I1~gQ__ ~t~L~.~....bila...r9l!!la,
a brne Je lSto-riskL.polln:'eno::giedi.te-sooi~ab~~- -d-emok-ra-
112
B'allca~a. A sa ujedinjenjem polit~~ki~ snaga : prlvred-
.... ----- apretkom balkanski narodi bili bi sposobm da da~u
~~;o;a zavojevakim tenjama kapitalistikih evropskih
drava. -
-.....--J
Ako ima politikoga realiteta na Balk~nu, to. je ~u-
nost zajednice balkanskih naroda. U~eren~; o toJ nuzno-
sti istie iz posmatranja stvarne SltuaCIJ~ na ~alkan
skom Poluostrvu kao iz kakve otvorene knJige koJa ~~ko ,
.
precizno ::; i samo
ocrtava na u b u dueno"t ona pohttka
... -.------~-- ....,.... ,....~ .:-.Jt
balkanskih dravica je reaZna kojoj .ta m.~ao sluzt A.r.if1 /
ru~odno naelo.
Kao jedan in u- velikoj balkanskoj drami, na?tenj:
vezan sa prethodnom i potonjom radnjom, zavoJe;akl
pohod Srbije na Arbaniju je najgrublje ot~tupanJe od
naela zajednice balkanskih naroda, a u Isto vreme
odstupanje koje je plaeno najoigledn~im p~r~zom: ~a-
k o se t aJ. in dogaa izvan one zamrsenostl
. . . IstorlSkih,
v u
etnografskih i politikih odnosa_ ~OJ~. ob~ VlJa. sp~ro e -
Makedoniji, to se u njemu na~Jas~;Je lSpo~JavaJU ten
dencije balkanske politike burzoaziJe. U nJamu su do
Srbija 1 Arban1_1a 8 113

kostiju razgoliene netolerancija vlasnikih klasa prema
drugim narodima, zavojevake tenj3 i gotovost buroa-
zije da ih sprovodi najbrutalnijim zloinstvima kakva su
do sada izvravana samo u prekomorskim kolonijama.
N a putanje naela zajednie balkanskih naroda jo pri
sklapanju ugovor~ o . zajednikoj akciji protiv Turske
oteralo nas je da se prebijamo i uzaman satiremo po
vratolomnoj Arbaniji, a isterani iz nje odbaeni smo na
Bregalnicu da se varvarski i suludo koljemo sa braom.
Jedna pogreka je povlaila drugu, jedan poraz dao je
drugi. Tako je realna politika g. Paia zapeaena
dvama vrlo realnim porazima: ar banskim i bregalnikim.
A kada se arbanska avantura hoe da pravda otsecanjem
od Soluna, a bregalniki zloin odbacivanjem iz Arba-
nije, onda se mora da istakne da je uzrok oba zla jedan
.isti, naime: zavojevaka ten]a buroazije i vlasnikih
klika i faktora na Balkanu i njihova nesposobnost da
-ogranienom separa.tizmu gospodareih interesa pretpo-
stave naelo zajednice, koje su nekada propovedali mno-
gi njihovi predstavnici.
Zavojevako dranje Srbije prema arbanaskom naro-
du specijalno pruilo je jedno iskustvo vie o velikoj
opasnosti koju svaka borba izmeu balkanskih naroda
predstavlja za jednu i drugu stranu. Ono je, u isto vre-
me, pokazalo i kako se politikom vlasnikih klasa unosi
mrnja meu narode.
Danas je postalo vrlo rizino propovedati potrebu za-
jednikoga rada sa Arbanasima. U pogubnoj utakmici da
opravda jednu naopaku politiku buroaska tampa je
stvorila o Arbanasima itavu kulu neistinitih i tenden-
cioznih miljenja, a osvajaka politika Srbije sa svojim
varvarskim metodama morala je Arbanase ispuniti du-
bokom mrnjom prema nama. Ali toga nije nekada bilo.
114
[
Srpska i arbanaska plemena pod Turskom, kao to se to
vidi iz prianja Marka Miljanava, ivela su u bliskim [
vezama. Njih je spajala vdo velika drutvena srodnost,
izraena u mnogim zajednikim obiajima, predanjima i
uspomenama, kao i u mnogim zajednikim akcijama pro- [
tiv turskih vlasti; esto puta postoji i krvno srodstvo.
Prema onom to je u narodu zabeleio Miljanov, Kui,
Belopavlii, Hoti, Piperi, Klimenti nisu predstavljali [
uvek dve grupe plemena, arbanasku i crnogorsku, pode-
ljenih u dva neprijateljska logora, ve su ona esto sta-
jala na jednoj strani protiv zajednikoga neprijatelja. [
Kao prilog tome da su uspomene na te bliske odnose
ivele u arbanaskom narodu moe se uzeti i ona izjava
Arbanasa koju je na svom putu po Arbaniji zabelcio [
Dositej Obradovi: mi smo sa Srbi jedan rod i pleme
bili.
Mnogi faktori i dogaaji posle toga vodili su tome da [
namesto dobrih susednih odnosa i oseanja srodn0sti
poinje iriti netrpeljivost i neprijateljstvo. U tom prav-
cu najvie su pridoneli s planom sprovoena politika [
razdora iz Carigrada i postupanje Srbije i Crue Gore
prema arbanaskom stanovnitvu za vreme ratova sa
Turskom. [
Ako je ipak iko imao uslova za sporazuman rad sa
Arbanasima, to su ga imale Crna Gora i Srbija. Ne [
samo izmeanost naselja i srodnost susednih plemena
ve i uzaj::tmnost interesa upuivali su ova dva naroda
na sporazum i prijateljske odnose. Kao to put n::t. Ja- [
dransko More ide preko jednostavnoga arbanaskoga na-
selja, veze Arbanasa sa unutranjou poluostrva vode
preko srpske granice. Kao to je nama potrebno more, [
jo vie je njima potrebno kopno. Ako nas upuuju na
115 [
[
 Arbanase brige za izvoz, Arbanase upuuju na nas brige
za hleb. Ako se te dve strane ne sporazumevaju, one se
uzajamno stenjavaju i dave.
Ali svi izgledi za politiku sporazuma i prijateljstva
razlupali su se u ovoj prilici mnogo vie o jedan osion
osvajaki gest Srbije nego o sirovost arbanaskih pleme-
na. Srbija nije ula u Arbaniju kao brat nego kao
osvaja! ~ta vie ona nije ula ni kao politiar ve kao
grub soldat. Iza grube vojnike praktike politiar se
nije video. Upravo, on je imao samo jednu misao koja se
sadravala u nareenju: idite i osvojite! Ili pokorffCfli
propasti! [:a politik;om koja nije raunala sa Zjudim:a;
sa plemenima., sa narodom i prirodnom tenjom da i Ar-
banija stee i svoju samostalnost, Srbija je izgubila
svaki dodir sa predstavnicima arbanaskoga naroda i
njega odgurnula u oajnu mrnju prema svemu srpskom.
Ako arbanaski narod nije do sada predstavljao jednu
nacionalnu celinu koju bi mogla zagrejati i pokrenuti
jedna misao, ta zajednika misao je danas naJ.lost u
optem nacionalnom revoltu arbanaskoga naselja protiv
varvarskoga postupanja njegovih suseda, Srbije, Grke
i Crne Gore, revoltu koji je jedan veliki korak u nacio-
nalnom buenju Arbanasa.
Oslanjajui se iskljuivo na soldatesku koja nema ra-
zumevanja ovih pitanja, srpska vlada, zanesena osva-
jakom udnjom i opsenjena stranfm uticajem, nije ak
umela iskoristiti svoju polugodinju vlast u Severnoj
Arbaniji ni za jedan akt koji bi ostavio traga i ublaio
rane. Ona to nije umela uiniti ak ni u poslednjem
asu kada je pitanje o autonomiju Arbanije ve bilo
sazrelo. Narodne mase su udno traile osloboenje iz
bednoga ifiskoga poloaja, ali za takva revolucionarna
dela imala je razumevanja samo Napoleonova vojska
116
revolucije. Obrazovaniji redovi nisu krili od srpskih po-
sada nepokolebljivu privrenost ideji autonomije Arba~
nije, ali to to bi umeo politiki proceniti svak~ engl:
ski konzervativac bilo je i suvie daleko od srpskih radt~
kalaca. Oni su nadirali ka moru na snagu. Kao neprija-
telj Srbija je ula u Ar~aniju, kao neprijatelj je izala,.
Bezgranino neprijateljstvo arbanaskoga naroda pre-
ma Srbiji je prvi pozitivan rezultat arbanaske politike
srpske vlade. Drugi jo opasniji rezultat jest uvriva
nje u Arbaniji dve na zapadnom Balkanu najzaintere-
sovanije velike sile, a ono predstavlja jedno islmstvo
vie da svako meusobno neprijateljstvo balkanskih na-
roda koristi samo njihovom zajednikom neprijatelju.
Zavojevako dranje Srbije, Grke i Crne Gore nije mo-
glo spreiti stvaranje autonomne Arbanije, ali je o.no
toga najmlaega pigmeja na Balkanu gurnulo da se JO
pre . pojave na svet preda na milost i :r;~.emilost Austro-
Ugarske i Italije. Taj fakat je od velike opasnosti po
mir i slobodno razvijanje Srbije. Jasno je da ta opasnost
ne dolazi od toga to je autonomna Arbanija uopte
stvorena, ve od toga to je ona stvorena u borbi pro-
tiv zavojevakih elja susednih balkanskih dravica, to
je upravo od njih oteta zauzimanjem Austro-Ugarske i
Italije i to je time uz ove dve drave tako jako prive-
zana. Tamo gde je prijateljstvo potreba i jedne i druge
strane zavladalo je strasno neprijateljstvo, a prijatelj-
ske veze uvruju se izmeu dve strane od kojih je
jedna unapred osuena da bude rtva druge.
I jedan i drugi pozitivan rezultat osvajake politike
Srbije--prema a:rbamiskom narodu osetile su dravne
finansije i na privredni razvitak, a).i...na.jvi~ one deseti-
ne hiljada~ robova to propadaju po arbanaskim krevi-
ma~ Oni su izbaeni na granicu da svojim ivotima
117

zaustavljaju talas ogorenja koji su vlasnic:l zavojeva
kom politikom izazvali i da uvaju zemlju od opasnosti
u koju je tom prilikom uvuena.:_J.Aa~~!!!!.a___kQjJ~~ je_
htel!l'_ok()vati tui narod l:mroa.~ija. je __ st~@!l.!~....~!gJi>,\1
svoJe ~~zp.Jj~-- J. svoga naro(la.
[
vri, kao klasnu politiku buroazije koja se najtetnije
odaziva po klasne interese proletarijata, kao antinarod- [
nu zavqjevaku politiku koja dovodi u opasnost mir i
slob6dti' zemlje i silno pogorava poloaj narodnih masa.
Protiv te politike socijalna demokratija istie svoju lo- [

~
... Dokle se, naposletku, osvajaki pohod na Arbaniju zinku: P9litikr;L. i~ ekonomska zajednica svih naroda na
hoe da opravda lanim teorijama o nesposobnosti Arba- Balkanu, ne. izuzimajui ni Arbanase, na o8novici pune
I~sa Za nacion~lni razvitak, istinite, na a)ost Vrlo isti-
nite zle posled1ce toga pohoda pokazale su pred celim
~emokratije i ppt7Jttne jednakost_i. [
narodom nesposobnost vlasnikih klasa za politiku na-
rodnih interesa. Kakve e rezultate dati rad onih .koji j [
se u Arbaniji za autonomiju svoje zemJie bore to je
zasebno pitanje na koje e .jedino budunoStd~tl-taan
'
*
odgovor; ali potpun i skup poraz osvajake politike nae 1
.. [
buroazije koja se protiv autonomije borila stoji pred
nama kao svren in i zvoni kao jedna fina istoriska
ironija na teoriju nacionalne nesposobnosti<< Arbanasa.
A poto sa porazom osvajake politike nije zavren la-
[
nac opasnosti i rtava po slobodu srpskoga naroda i
budunost Srbije, potrebnq j~. l:l?.r!Jad pogledati istini u [
oi i nasuprot predrasudama priznati: d,fl.je .borba koju
danas ar.P.anasko pleme vodi pr.ifq_f1aJ. neizbenat-48-tori-
ska borba. ic;;:-"Jedan drukiji politik.i.:~i1?.9.t'"'n~go !to ga (
je imala pod T_urskpm. i drukiji nego to mii""gci""nameu
nj~govi svirepi susedi} Srbija} Grka i Crna Gora.
~---:~Slobo..~an srpski narod treba tu borbu da ceni i potuje
koliko radr-slobode 'Arbanasa toliko i svoje,' i dt:\ svakoj
[
vladi odree sva sredstva za zavojevaku politiku.
"J?a.o predstavnik proletarija~a
koji nije nikada bio [
1zmear. zavojevake politike vladajuih klasa, socijalna
fidemok:~tija je d~~a pratiti korak u korak i~tr~~-~a
_1ku pohtiklL.vlas.niltii prema Arbanasima, igosatLJe kao
\lvarvarstvo koje se pod lanim izgovorom vie kulture
[

ll H
[
[
 SADRAJ

Str.
Predgovor Milovana Dilasa 3
Predgovor . . . . . . . 13

I. IZ ZIVOTA ARBANASA
l. Postojbin'il i rasprostiranje . . . . . 15
2. Plemenska organizacija i krvna osveta 21
3. Ekonomske prilike . . . . . . 29
4. Karakter naroda i duhovni ivot . . 35

II. AUTONOMNA ARBANIJA

l. Pojava pokreta za autonomiju ~4
2. Sever i jug: Gete i Toske 50
3. Izgledi u budunosti 57

III. BORBE OKO J ADRANSKQG MORA

L Jadransko More i borbe na istoku 64
2. Austro-Ugarska i Italija 68
3. Jadransko More i Balkan 72

IV. SRBIJA I ARBANIJA

l. Zavojevake tenje nae buroazije 78
2. Tdnje ka moru . . . . 84
3. Poraz zavojevakog podviga 92
~- Vojna okupacija Arbanije 97
1 5. Kolonijalni ratovi . . . . . 105
6. Rezultati zavojevake politike 110
 [
[
;

[
[
[
PRVO IZDANJE OVE KNJIGE TISKANO JE iRILICOl.\4.
U 15.000 I LATINICOM U 10.000 PRIMJERAKA [
TISAK LATINICOM ZAVREN JE 8. FEBRUARA 1946. GODINE
U TISKllRI NAPRIJED._ U ZAGREBU
[
[
[
.: .
l j
'" [
[
[
[
L