PRORACUN AS ELEMENATA PREMA STANDARDU EVROKOD 2
Zoran BRUJ/C
1. UVOD
Kod vitkih pritisnutih elemenata rezultati
dimenzionisanja saglasno uticajima prvog reda,
naicesce, nisu zadovoliavaiuce tacnosti i ostaju na strani
nesigurnosti. Granicna nosivost i, uopste, ponasanie
ovakvih elemenata je bitno odredeno deformacijom,
zbog cega njihov proracun mora da obuhvati sve
fenomene koji doprinose povecanlu deformacije
elementa/konstrukcije. Pri tome prosta analiza saglasno
teoriji drugog reda, kojom se uslovi ravnoteze analiziraju
na deformisanom elementu mora biti dopunjena i
efektima vremenskog povecanja deformacije usled
tecenja betona, kao i, neizbeznirn, geometrijskim
imperfekcijama elementa. Zbog nelinearnih
karakteristika ponasanja celika i betona
armiranobetonskog elementa, problem je i materijalno
nelinearan, sto mora simultano obuhvaceno analizom.
Proracun vitkih elemenata je primarno opredeljen
horizontal nom pornerljivoscu konstrukcije. Kod potpuno
horizontal no nepomerljive konstrukcije (idealizovan
slucaj) uticaji na krajevima stubova su, prakticno,
nezavisni od deformacije konstrukcije, a dec stuba koji je
.osetljiv" na uticaje drugog reda je lociran u njegovom
sredisnlern delu. Efekti drugog reda jednog elementa ne
uticu na susedne elemente. Ovo ornoqucava da se, kod
ovakvih konstrukcija, efekti vitkosti analiziraju nezavisno
na izolovanom elementu - lokalni efekti vitkosti. Cesta
je, tada, situacija u kojoj su uticaji na krajevima stuba
(uticaji prvog reda) merodavni za dimenzionisanje
izdvojenog elementa.
Kod horizontalno pomerljivih konstrukcija krajevi
stubova se, redovno, nalaze unutar .osetliivoq" dela
stuba na uticaje drugog reda, cirne njihova promena
utice na preraspodelu uticaja na nivou cele konstrukcije.
Zbog ovoga, tretman izolovanih elemenata, u ovom slucaiu,
ne rnoze dati dovoljno tacne rezultate. Efekti vitkosti moraju
Adresa autora:
mr Zoran Brujic, dipl, ing. grad.
Fakultet tehnickih nauka, Univerzitet u Novom Sadu,
Trg Dositeja Obradovica 6, Novi Sad
50
PRETHODNO SAOPSTENJE
UDK: 624.032.001.14.012.35/.36(083.74)(4) = 861
biti analizirani na nivou konstrukcije - globalni eiekti
vitkosti. Tacan proracun bi podrazumevao analizu
konstrukcije kojom bi se simultano obuhvatili efekti
materijalne i geometrijske nelinearnosti. Treba naglasiti
da, u ovom slucaju, princip superpozicije opterecen]a ne
moze biti primenjen, zbog cega je svaka kombinacija
opterecenia sluca] za sebe, tj. zahteva poseban
proracun. Algoritamska postavka ovakvog resenja nije
sporna, no proracun vee i jednostavnih konstrukcija na
taj nacin je u toj meri zahtevan da danasnji racunari ne
obezbeduju resenje u prihvatljivom vremenu.
Praktican proracun vitkih elemenata/konstrukcija,
zbog navedenog, mora biti zasnovan na
aproksimativnim proracunskirn modelima, a
odqovarajucim standardima se definisu aproksimativni
postupci. Medutim, zajednicka karakteristika vodecih
standarda za proracun betonskih konstrukcija je
skroman tretman vitkih elemenata - za brojne prakticne
situacije nije moquce pronaci odqovaraiuci, standardima
definisana, proracunski postupak. Predstandard
Evrokoda 2 [4] (u daljem tekstu ENV1992) je, takode,
ostavio brojne nedoumice, a za ne mali broj prakticnih
situacija projektant je bio upucen na opste metode.
Objavljivanjem standarda Evrokod 2, 2004. godine [3] (u
daljem tekstu EN1992), uvedene su brojne novine u
proracun betonskih elemenata i konstrukcija uopste, pa i
u oblasti vitkih elemenata. Proracun vitkih elemenata je
znatno preciznije definisan, iako su dalja detaljnija
uputstva jos uvek neophodna.
1.1 Duztna izvijanja (efektivna duzlna) stuba
Pod duzinorn izvijanja stuba se podrazumeva razmak
nultih tacaka momenata savijanja drugog reda, odnosno
tacaka infleksije. Ona je pokazatelj osetljivosti elementa
na poprecne deformacije usled uticaja aksijalnih sila, a
moze se predstaviti kao umnozak stvarne duzine stuba
(faktorom efektivne duzlne - k) izrazom lo = k -L. Za
stubove sa nepomerljivim krajevima, faktor efektivne
duzine nalazi se u granicama od 0.5 ~ k ~ 1.0 , dok je
MATERIJALII KONSTRUKCIJE 48 (2005) 1-2
za stubove sa pomerljivim krajevima njegova vrednost dalji proracun se rnoze sprovesti na izdvojenom zglobno
najmanje 1.0. Ukoliko se na neki nacin proceni duzina vezanom zarneniujucern stubu duzine 10 ,
izvijanja stuba koji je sastavni dec neke konstrukcije,

~
EclsJIs1+Ec l S2 /ls2
~ kA
B3 B4
O.5EeIB2/lB2
+
(- \
\
= 1.0 B 0 / In + Eel.n / IS]
kB Ecls2
IX IX =
\
\
EelB3/ In3 \
\
~ \
&
\
\
\
B1 A B2 \
a. = 0.5 \

~
(-
8
Me_
5lika 1. Odredivanje faktora ka l b - koeficijenata krajeva stuba 52 [4]; Izvijeni oblici stuba

U praksi se za odredivanje efektivne dufine izvijanja

stubova, uobicajeno, koriste nomogrami, a na osnovu (3)
sracunatih k; -koeficijenata krajeva stuba (Slika 1a),
kojima se uvodi stepen ukljestenja kraja stuba u okolne gde je NH - kriticna sila koja odgovara savojnoj
elemente konstrukcije. S obzirom na slozenost i
nepreciznost primene nomograma i nernoqucnost krutosti EI neisprskalog preseka. Ovaj izraz nema
opsti karakter, zbog cega je njegova primena oqranieena
njihove upotrebe u okviru racunarskih programa, cesto
samo na navedene situacije.
se koriste formule za priblizno odredivanje faktora
efektivne duzine stuba. U EN1992, u tom smislu, dati su Vitkost stuba, u geometrijskom smislu, predstavlja
sledeci izrazi (razlikuju se u odnosu na izraze date u relativizovanu duztnu izvijanja elementa poluprecnikorn
predstandardu) za ukrucene, odnosno, neukrucene inercije bruto betonskog preseka - i: A, = [oli .
elemente: Treba naglasiti da ovako definisane duzina izvijanja i
vitkost mogu biti odredene samo za jedan pravac, cime

10 .:
2
(1+ 0.45 + k J.(I+ 0.45 + k J'
k
a

a
b
k
b
se pretpostavlja analiza jednoosno savijanih elemenata
iii nezavisna analiza u svakom od pravaca.

1.2 Geometrijske imperfekcije i efekti tecenja

k =~.EI S obzirom da bitno opredeljuju deformaciju
alb M [
(1 ) elementalkonstrukcije, uticaji geometrijskih imperfekcija i
tecenia betona moraju biti obuhvaceni proracunorn vitkih

I =l.max{
o
1+ 10k
~+~
;(1+2.k
1+~
akb aJ.(1+2.khJ},

1+~
elemenata.
Pod geometrijskim imperfekcijama
podrazumevaju rnoquca odstupanja geometrije
se

polozaia sile, a vezuju se za tolerancije izvodenja. U

proracun se uvode preko odgovarajucih dodatnih
k =~.EI ekscentriciteta, dodatnih nagiba iii fiktivnog poprecnoq
opterecenia.
alb M [
(2) Prema EN1992, osnovna velicina vezana za
imperfekciju je dodatni nagib ose elementa iii
Treba primetiti i razliku u predlogu za sracunavanie konstrukcije:
koeficijenata krajeva stuba (Slika 1b, (1), (2)). Ukoliko u
nekom od cvorova a iii b , susedni stub doprinosi
rotaciji kraja stuba, relativna krutost EI / I u
B; = eo .ai' .am' X~ a" = YJi ~ 1,
prethodnom izrazu predstavlja zbir relativnih krutosti dva
stuba. Dodatno, prilikom sraeunavanja ovih
am =~O.5'(1+ Xz), (4)

koeficijenata, treba obuhvatiti i efekte isprskalosti

.pripadajucih" greda, osim ukoliko se ne dokaze da u redukcioni faktor usled visine
granicnom stanju loma prsline izostaju.
Za elemente sa promenljivom normalnom silom iii elementalkonstrukcije, am - redukcioni taktor zavisan
promenljivog preseka, duzlna izvijanja rnoze biti
odredena standardnim izrazom za dufinu izvijanja:
eo [e
od broja vertikalnih ukrucujucih elemenata (m ), a
osnovna vrednost nagiba. Predlozena vrednost za eo je

MATERIJALII KONSTRUKCIJE 48 (2005) 1-2 51

0.005. Duzina I u prethodnom izrazu se za izdvojeni Na osnovu ovako sracunatoq nagiba, za izdvojene
element usvaja jednaka duzini samog elementa (tada je i elemente uticaj imperfekcija rnoze biti obuhvacen kao
=
m 1), dok se za analizu sistema za ukrucenje usvaja dodatni ekscentricitet ei (pogodno samo za staticki
kao visina zgrade. Prilikom analize efekata na odredene elemente) iii, opstne, preko dodatnog
meduspratnim dijafragmama koje prenose horizontalno
poprecnoo opterecenla Hi (Slika 2a, b):
cpterecenie, duzma I je spratna visina, a m je broj
vertikalnih elemenata sprata koji ucestvuju u prijemu
(5)
horizontalne sile. Za izdvojene elemente se uvek rnoze
koristiti ~ = ()o. gde se K usvaja 1.0 za neukrucene elemente, a 2.0 za
ukrucene.

H,,-i ~
N.

Slika 2. Geometrijska imperfekcija: a), b) Ukruceni izdvojeni elementi, c) Konstrukcije, d), e) Meausoretne i
krovne dijafragme

Za konstrukcije, efekti nagiba mogu se prikazati
poprecnirn silama, koje se apliciraju zajedno sa ostalim
dejstvima (Slika 2c, d, e).
Za razliku od preovladuiuceq koncepta u ENV1992,
gde su efekti tecen]a mogli biti tretirani kao efekti prvog
reda i, time biti nezavisno tretirani u odnosu
geometrijsku nelinearnost (bar za izdvojene elemente), u
EN1992 se efekti tecenja .pridruzuiu" uticajima drugog
reda. Konceptualno, rec je 0 znacajno] izmeni, iako ne
treba ocekivati i znacajnu izmenu rezultata proracuna.
Efekti tecenja se u proracun uvode zajedno sa efektima
trajnosti delovanja opterecen]a preko efektivnog
koeficijenta tecenia: ' prihvatljivim, kod najveceq broja konstrukcija u praksi
qJef = tp- M OEqp / M OEd ' (6)
gde je qJ - osnovna vrednost koeficijenta tecenja,
M OEqp - moment savijanja prvog reda za kvazi-
permanentnu kombinaciju opterecenia,
moment savijanja prvog reda za proracunsku
kombinaciju opterecenja, Ukoliko je odnosa momenata
promenljiv, rnoze biti sracunat za presek sa
maksimalnim momentom, iii se moze koristiti srednja
vrednost. Konscen]e momenata savijanja prvog reda
daje konzervativne rezultate u odnosu na ukupne
momente.
2. KRITERIJUMI ZANEMARENJA EFEKATA
VITKOSTI
2.1 Globalni efekti vitkosti
lako potpuno horizontalno nepomerljive konstrukcije
ne postoje, zbog potrebe da se proracun ucine prakticno
globalni efekti vitkosti mogu biti zanemareni. Naime,
postavljanjem generalnog kriterijuma kojim efekti drugog
reda mogu biti zanemareni ukoliko njihov uticaj ne
rezultira razlikom vecorn od 10% (zajednicka odredba
prakticno svih aktuelnih normativa, Slika 3) u odnosu na
uticaje prvog reda (mereno po pomeranju cvorova),
a M OEd najveci broj regularnih konstrukcija zgradarstva sa
korektno projektovanim vertikalnim elementima za
ukrucen]e rnoze biti svrstan u kategoriju horizontalno
nepomerljivih konstrukcija.

H a -;n q -
I

H
:
I
I
(EJ)

--
H

"' ... '" ..

Slika 3. Klasifikacija konstrukcija: a) ukrucen nepomerljiva; b) ukrucena pomerljiva; c) neukrucene

,Jfi nepomerljiva; d) neukrucene pomerljiva

52 MATERIJALII KONSTRUKCIJE 48 (2005) 1-2

 Kako bi ispitivanje ovako postavljenog kriterijuma
odredivanja pomerljivosti konstrukcije podrazumevalo
njen prethodni tretman kao horizontalno pomerljive, to je
neophodno postaviti .Iednostavnlle" kriterijume cijim
zadovoljenjem ce i pomenuti kriterijum biti zadovoljen.
Prema PBAB87, CEB-FIP90 iii ENV1992, konstrukcija
se rnoze smatrati prakticno nepomerljivom ako su
elementi koji je ukrucuiu u horizontalnom pravcu
relativno simetricno rasporedeni po osnovi objekta, i ako
njihova krutost na savijanje zadovoljava sledece uslove:
ukupna vertikalna sila raste za priblizno jednaku
vrednost po svakom spratu.
U slucajevirna kada elementi za ukrucenie imaju
znacajne globalne srnicuce deformacije i/ili rotacije,
preciznija uputstva se daju u Aneksu 0, koji ima
informativni karakter.
Za elemente kod kojih nije izrazena smicuca
deformacija, kakvi su na primer puni zidovi za ukrucenie,
globalni efekti drugog reda se mogu zanemariti
proracunorn ukoliko je zadovoljeno:

L'~Fj~Ib soz-m. za n~3

(7)
L.~Fj~Ib ~O.6 za
gde je N v Ed - ukupno vertikalno opterecenje (ne samo
gde je L - ukupna visina deformabilnog, dela
konstrukcije, mereno od nivoa "uktiestenia'' za dec opterecenia koji se prenosi elementima za
horizontalna dejstva (vetar, seizmika); F; - zbir ukrucenie), NV,BB - nominalna vrednost globalne kriticne

eksploatacionih vertikalnih opterecenia: n - broj sile, q- koeficijent kojim se obuhvata broj spratova,
spratova konstrukcije i Ebl b - suma krutosti svih promena krutosti, stepen ukljestenja u osnovi i
vertikalnih elementa za ukrucen]e. Evrokodom 2 iz 1992. distribucija opterecenia, a LN -suma savojnih krutosti
dozvoljava se tretman ukrucenih konstrukcija elemenata za ukrucenie, kojom je potrebno obuhvatiti i
zgradarstva kao nepomerljivih ukoliko su vertikalni uticaj isprskalosti elemenata. U nedostatku preciznijih
elementi za ukrucenle projektovani tako da su sposobni procena rnoze biti usvojeno u funkciji proracunske
da sami prime kompletno horizontalno opterecenie. U
EN1992 daje se modifikovan izraz: vrednosti modula etastlcnostl za beton (Ecd ):

(10)
r; ~O.31 n (8)
n+1.6 Uz dokaz izostajanja prslina kod elementa za
ukrucenie u granicnom stanju loma, konstanta 0.4 u
Konstanta 0.31 u (8) rnoze biti duplirana (0.62) uz
dokaz izostajanja prslina u vertikalnim elementima za prethodnom izrazu rnoze biti duplirana. Za koeficijent q
ukrucenle, za granicno stanje loma. I prethodni izraz se
daje se sledeci izraz u funkciji broja spratova (n s ):
odnosi na regularne konstrukcije, sto je dodatno
precizirano sledecim odredbama:
konstrukcija je priblimo simetricna (torzioni efekti q =7.8 . n~ . 1 ,k =!!.-. EI (11)
mogu biti zanemareni), n\. + 1.6 1+ 0.7 . k M L
globalne srnicuce deformacije su zanemarljive (kao
kod sistema za ukrucenje koji se uglavnom sastoje od
srnicucih zidova bez veliki otvora), gde je k relativna fleksibilnost ukliestenja, EI je
elementi za ukrucen]e su kruto ukliesteni u osnovi, odredeno izrazom (10), a (J je rotacija koja odgovara
tj. rotacije su zanemarljive,
krutost elemenata za ukrucenie je priblizno
momentu M .
konstantna po visini,

I
I

I
I

F-,.;h12
F~ :
---.. :
I
I
I
I
I
I
I

Slika 4. Globalne savojne i emtcuce deformacije 0/r i r) i krutosti (EI is)

MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 48 (2005) 1-2 53

 Za elemente za ukrucen]e sa izrazenorn srnlcucorn Prema PBAB 87, EC2-1992 i CEB-FIP 90, za
deformacijom, globalni efekti drugog reda se mogu granicnu vrednost vitkosti kojom se odvajaju vitki od
proracunorn zanemariti ukoliko je zadovoljeno:
kratkih elemenata se daje Agr = 25 . Prema ENV1992 i
R CEB-FIP, uticaj intenziteta aksijalne sile se obuhvata
17 < 0 1. 17 - 0 1. Y,BB
preko bezdimenzionalne aksijalne sile n , H)sledeci
"vs - . l'Y,B - . R ~
1+ Y,BB nacin:
RY,BS
Agr = max { 25,15/~},
gde je FY,B - globalna krtticna sila kojom se
n = NEd 1( Aefed) , (13)
obuhvata simultano i savijanje i smicanje, a Fy BB
FY,BS - globalna krlticna sila za cisto savijanje (9) cirne je za male intenzitete aksijalne sile, kada i efekti
vitkosti ne dolaze do izrazaja, povecana granica vitkosti.
smicanje, respektivno. Ova druga moze biti sracunata U [2] je ovaj kriterijum analiziran sa stanovista
kao zbir srnicucih krutosti elemenata za ukrucenje S, ispunjenja opsteq kriterijuma, pri cernu je opsf kriterijum
Slika 4. Pri tome se preporucuie redukcija srnicuce modifikovan tako da pretpostavlja 10-procentno
krutosti na isti nacin kao i kod savojne (10). povecanie kolicine potrebne armature. Na narednoj slici
(Slika 5) je prikazan zbirni rezultat ove analize. Jednoj
vrednosti normalne sile, za poznat - minimalni -
2.2 Lokalni efekti vitkosti procenat armiranja preseka odgovara maksimalni
moment savijanja koji presek opterecen zadatom
Lokalni efekti vitkosti, za izdvojene elemente, mogu normalnom silom rnoze da primi. Za ovaj par moment-
biti zanemareni proracunorn ukoliko zadovoljavaju opsti aksijalna sila odredena je vitkost stuba koja prouzrokuje
kriterijum 0 10-procentnom povecanju uticaja prvog procentualno povecanje armature od, tacno, 10%. Kada
reda. Opet je neophodno postavljanje odqovarajucih se ovakav proracun ponovi za niz vrednosti relativne
kriterijuma cijim bi se zadovoljenjem smatrao zadovoljen
i prethodni, opsti, kriterijum. Faktori kojima je .osetljlvost" normalne sile dobija se dijagram Agr (n), koji je
elementa u najveco] meri odredena su njegova vitkost, prikazan na narednim slikama za dve vrednosti
intenzitet aksijalne sile i distribucija momenata savijanja minimalnog procenta armiranja. Zakljucak analize bi bio
duz elementa, sto je i razlog zbog kojeg se kriterijumi nekonzervativnost postavljenog kriterijuma, ali treba
rnoqucnosti zanemarenja efekata drugog reda imati na umu cinienicu da je rec 0 specificno]
postavljaju po ovim velicinarna. interpretaciji opsteq kriterijuma.
-"--, 60
I
I
EuroCode2 I
I 50
p=10% I
/
I
--------------------------'--- 40
__ 15~,., ./
A- J;; ~ :5"./
./

11... = 1.0%

Il uk =0.6%

n - bezdimenzionalna normalna sila

~-~-~-------,---- - - -------- ------ o
-1.0 -0.9 -0.8 -0.7 -0.6 -0.5 -04 -0.3 -0.2 -0.1 0.0

Slika 5. Promena granice vitkosti u zavisnosti od nivoa aksijalnog ooterecenie, EC2-1992

Izraz (13) odgovara najnepovoljnijoj - konstantnoj -

distribuciji momenta savijanja duz elementa. Element ILgr
rAfir '(2_ M /M
o1/ ). (14)
bez momenata savijanja, kao i poprecno opterecen 02

element se takode svrstava u ovu grupu. Za elemente sa

Ovim se uvazava cinienica da se realna vitkost
linearno promenljivom distribucijom momenta savijanja
elementa smanjuje za linearno promenljivu distribuciju
(elementi bez poprecnoq opterecenia duz elementa)
granica vitkosti se uvecava faktorom koji zavisi od momenta. Za najpovoljniji sluca] (Mol = -M 02),
odnosa momenata savijanja krajeva elementa granica vitkosti je 75, a analize ponasanja ovakvih
(M 011 M 02' gde je M 02 veci po apsolutnoj vrednosti): elemenata [2] daju cak odredenu konzervativnost ovako
postavljenog kriterijuma, Slika 6.

54 MATERIJALII KONSTRUKCIJE 48 (2005) 1-2

 ~~_=-----+--_~~ 020

0.15

0.10

0.05

it'-~-""""---'-----'----.....----"""'-_----I 0.00
-1.20 -1.00 -0.80 -0.60 -0.40 -0.20 0.00

Slika 6. Promena nosivosti stuba sa promenom vitkosti za MOl = -M 02

U PBAB87 i DIN1045 (vrednosti u zagradama) ne zgradarstva, ovim stavom im se daje znatno veca
zahteva se proracun drugog reda izdvojenog elementa paznia.
ni ako je ispunjen neki od sledecih uslova (e l -

ekscentricitet prvog reda aksijalne sile): 3. PRORACUN EFEKATA VITKOSTI

A~75(70) za eJd~3.5 U EN1992 daju se znatno preciznija i kompletnija

(15) uputstva za proraeun efekata krutosti u odnosu na
A> 75(70) za eJd ~3.5A/75(70) prethodna izdanja. Ovo se, pre svega, odnosi na
proracun globalnih efekata izvijanja i, u manjoj meri, na
Ideja ovako postavljenih uslova je da se kod stubova proracun biaksijalno savijanih vitkih elemenata.
koji su dominantno izlozeni savijanju (na racun pritiska) Klasifikovane se tri su osnovna metoda analize:
izbegne dopunski proracun, Medutim, analiza ovih 1. Opsti metod, koji bazira na nelinearnoj analizi
kriterijuma [2] je pokazala njihovu izlisnost, s obzirom da drugog reda;
su njima izuzeti uglavnom nerealni slueajevi (izuzetno 2. Analiza drugog reda zasnovana na nominalnoj
visoki procenti armiranja). krutosti;
U EN1992 daje se modifikovan kriterijum (14): 3. Metoda zasnovana na proceni (predvidanju)
krivine.
Ago =2S o(m+Oo9l{ 2- M~J, Opsti metod je referentni metod koji se rnoze koristiti
za verifikaciju drugih metoda. Metode 2 i 3 su, kao
priblizne, koncipirane konzervativno. Pri tome, metod 2
OJ = A.~f)'d ~ 0.05 . (16)
moze biti koriscen i za izdvojene elemente i za
konstrukciju u celini, dok je metod 3 pogodan uglavnom
~fed za izolovane elemente. Medutim, uz pravilnu
pretpostavku 0 raspodeli krivine, metod 3 rnoze biti
Ovim se obuhvata doprinos armature u elementu (OJ
koriscen i za konstrukciju u celini. Predvidena je
- rnehanicki koeficijent armiranja), no uticaj nivoa
rnoqucnost proracuna i drugim metodama kroz
aksijalnog opterecenia izostaje, za sta je tesko pronaei
Nacionalne anekse (dokumente) standarda.
opravdanje. U situacijama kad se odreduje potrebna
kollcina armature (nije poznata njena kolicina - OJ nije
definisano) preporucuje se upotreba OJ = 0.1, cime se 3.1 Opsti metod
ovaj kriterijum svodi na (14).
Opsti metod podrazumeva analizu konstrukcije uz
simultano ukhucivan]e efekata materijalne i geometrijske
2.3 Efekti tecenja nelinearnosti. Pretpostavlja se primena standardnog
bilinearnog radnog dijagrama za celik, te radnog
Prema EN1992, efekti tecenia mogu se zanemariti dijagrama za analizu, Slika 7, kod kojeg se koriste
ukoliko su ispunjena sledeca tri uslova: proracunske vrednosti fed umesto t;
(17) E cd -- E em / 'V
I eE umesto E em preporuceno

gde je M 0 Ed / NEd - ekscentricitet aksijalne sile prvog

reda, a h je visina poprecnoq preseka u odqovaraiucern
pravcu. Za razliku od ENV1992, gde su efekti tecenja
mogli prakticno uvek biti zanemareni kod konstrukcija
YcE =1.2 (10).
Efekti tecenja se mogu uvesti u proracun dodatnom
modifikacijom radnog dijagrama za beton faktorom
1+ (fJeI I gde se efektivnim koeficijentom tecenia (fJef
obuhvata i uticaj trajnosti delovanja opterecenia (6).

MATERIJALII KONSTRUKCIJE 48 (2005) 1-2 55

 to (MPa) 12 16 20 25 30 35 40 45 50 55 60 70 80 90

f.::.t;;l.~ 15 20 25 30 37 45 50 55 60 67 75 85 ss 105
,MPa}

fem 20 24 28 33 38 43 48 53 58 63 68 78 88 98
{MPa}

E,,, 27 29 30 31 32 34 35 36 37 38 39 41 42 44
(GPa)

i" (%oj -1.8 -1.9 -2.0 -2,1 -2,2 -2.25 -2.3 -2.4 -2,45 -2,5 -2,6 -2,7 -2,8 -2,8

f",(%o) -:3,.5 -3.2 -3,0 -2.8 -28 -2.8

Stika 7. Radni dijagram za anatizu konstrukcije

Zbog svog opsteg karaktera ovakav postupak rnoze

biti primenjen uvek (i za konstrukciju u celini i za
k2 = n . 0.30:::; 0.20 . (20)
izdvojene elemente), ali treba imati na umu
kompleksnost ovakve analize na nivou cele konstrukcije Drugi izraz za k2 se primenjuje ukoliko vitkost nije
(videti 1). Zbog toga, ovaj postupak, pre svega, treba definisana.
shvatiti kao referentni za verifikaciju drugih, a njegova Kao alternativa, ukoliko je obezbeden geometrijski
prakticna primena ce biti omoqucena tek sa pojavom procenat armiranja od najmanje 1%, mogu se primeniti
znatno brzih raeunara. sledeci izrazi:

(21 )
3.2 Analiza bazirana na nominalnim krutostima

Ideja metode proracuna koja bazira na nominalnim Za staticki neodredene konstrukcije, dodatno moraju
krutostima elemenata je da se analiza konstrukcije proracunorn biti obuhvaceni i efekti isprskalosti
zadrzi na nivou linearne veze izmedu napona i dilatacija, elemenata. U tom smislu se predlaze primena
a da se efekti materijalne nelinearnosti uvedu u proracun konzervativnog sracunavanja nominalnih krutosti na bazi
putem odqovaraiuce redukcije krutosti elemenata. Pored efektivnog modula elasticnosti, sto odgovara potpuno
materijalne nelinearnosti, redukcijom krutosti treba isprskalom elementu:
obuhvatiti i efekte tecenja i isprskalosti elemenata.
Rezimirano, nominalne krutosti elemenata se odreduju e; = E .e] cd / ( 1+ fPef ) . (22)
na nacin koji ornoqucava da rezultuluci ukupni moment
koji proizilazi iz analize moze biti koriscen za proracun Za izdvojene elemente, prakticno, ukupan
poprecnoq preseka na dejstvo momenta savijanja i proracunski moment savijanja, koji ukliucu]e efekte
aksijalne sile. drugog reda (M Ed ), rnoze biti sracunat uvecanjern
Za procenu nominalne krutosti vitkog pritisnutog
elementa proizvoljnog poprecnoq preseka rnoze biti momenta savijanja prvog reda ( M OEd) na sledeci nacin:
koriscen sledeci model:

(18)

gde je (, - moment inercije betonskog poprecnoq

preseka, E,\. - proracunska vrednost rnodula elasticnosti gde je P - koeficijent koji zavisi od distribucije

celika za armiranje, l, - moment inercije armature za

momenata savijanja prvog i drugog reda (Co = 8 za
konstantnu distribuciju momenta savijanja duz stuba,
teztsnu osu betonskog preseka, K; - faktor kojim se
Co =9.6 za parabolicnu, Co = 12 za sirnetricnu
obuhvataju uticaji isprskalosti preseka i tecenia, a K,\. - trougaonu distribuciju), NEd - proracunska vrednost
faktor kojim se obuhvata doprinos celika za armiranje.
Ukoliko je geometrijski procenat armiranja veci od aksijalne sile, a NB - kriticna sila sracunata za
0.2%, za staticki odredene konstrukcije preporuceno je: nominalnu krutost. Dodatno uproscenie je rnoquce
postici opravdanom aproksimacijom = 1: P
(19)

(24)

MATERIJALII KONSTRUKCIJE 48 (2005) 1-2

56
 Ukoliko ne postoji rnoqucnost izdvojenog tretmana krajevima mogu biti zamenjeni ekvivalentnim momentom
pojedinih elemenata, na nivou konstrukcije globalni (ekscentricitetom) prvog reda:
efekti drugog reda se mogu uvesti u analizu putem
uvecanih, fiktivnih, horizontalnih sila (aproksimativni eo = 0.6 e02 +0.4 eOI ~ 0.4 e02 iii
p - t:a postupak):

- FH,OEd
(27)
F H Ed- iii
, 1- FV,Ed / FV,B Momenti na krajevima se uzimaju sa stvarnim
FH,OEd znacima, pri cernu je M 021 ~ 1M 011.
1
-
F H Ed- (25)
, 1- FH,lEd / FH,OEd Ekscentricitet drugog reda e2 se rnoze odrediti
prefpostavljajuci deformisani izvijeni oblik elementa, u
gde su FH,OEd - horizontalne sile prvog reda, FV,Ed - funkciji maksimalne krivine (1/ r ) i duzine izvijanja (/0 ) :
ukupno vertikalno opterecenie, Fv B - kriticna sila za
1 I~ 1 2
e2 =-.-=0.1._./0 ,
nominalnu krutost, a FH,lEd - fiktivne horizontalne sile (28)
r C r
koje daju jednake momente savijanja kao i vertikalno
Faktor c je zavisan od distribucije krivine duz
opterecenie N v ,Ed koje deluje na deformisanoj
elementa. Za sinusnu distribuciju krivine njegova
konstrukciji. Drugi izraz se koristi kada FV,B nije vrednost je c = 1[2, dok konstantnoj krivini duz
definisano. elementa odgovara c = 8. Opravdanom
aproksimacijom za elemente konstantnog poprecnoq
3.3 Metod koji bazira na nominalnoJ krlvini preseka se rnoze smatrati c = 10. Treba primetiti da c
zavisi od ukupne krivine, dok je Co (23) funkcija krivine
Metod procene nominalne krivine je pogodan za
analizu izdvojenih elemenata. lako se u EN1992 navodi samo prvog reda.
da je rnoquca primena metoda i za konstrukciju u celini, Krivina 1/ r, u prethodnom izrazu, rnoze biti
treba primetiti da je, u tom slucaiu, potrebno poznavanje procenjena na sledeci nacin:
duzlne izvijanja elemenata. U tom slucaju, ovo odgovara
generalnom stavu kojim se analiza svodi na izdvojeni 1/ =K .K . II II = c yd / (0.45 d) ,
element ukoliko postoji moquenost odredivanja dufine lr r rp Iro' Ir o
izvijanja elementa. Zato, primena metoda nominalne
krivine, ostaje prakticno oqranicena na analizu
cyd = L;/ e, (29)
izdvojenih elemenata.
Ovim metodom se odreduje nominalan moment gde je K,. - korekcioni faktor zavisan od intenziteta
drugog reda (M 2 ) baziran na ugibu i zavisan od duzine aksijalne sile, Krp - faktor kojim se obuhvata uticaj
izvijanja i procenjene maksimalne krivine, kojim se
uvecava odqovarajuci moment savijanja prvog reda tecenia, cYd - proracunska dilatacija celika na granici

(M OEd ). Ovakav koncept odgovara, ranije razvlacenja, a d - statlcka visina preseka. Koeficijent
imenovanom, konceptu totalnog ekscentriciteta: K,. je definisan na sledee nacin:

M Ed=M OEd +M 2 =MOEd + nil -n <

K,. --=---- - 1, nil -1
- + OJ, (30)
+ NEd' ez = NEd' (eo + e + e2 ) a (26) nil -nbal

Moment savijanja drugog reda je prikazan kao gde je sa n obelezena relativna aksijalna sila, nbal -
proizvod proracunske aksijalne sile i odgovarajuceg
re/ativna aksijalna sila kojoj odgovara maksimalna
ekscentriciteta ove sile drugog reda (e 2 ). Presek se nosivost preseka (prlblizno rnoze biti usvojena kao 0.4),
dimenzlonise za uticaj aksijalne sile i uvecanoq, nil - maksimalna relativna vrednost aksijafne sile koja
proracunskoq, momenta M Ed' Momentom savijanja
odgovara centricno pritisnutom preseku. Koeficijent Krp:
prvog reda moraju biti obuhvaceni i uticaji geometrijskih
imperfekcija. Sa eo i ea su obelezeni ekscentriciteti =1+ P.({Jef ~ 1,
K rp
prvog reda, odnosno, sfucajni ekscentricitet us/ed
geometrijskih netacnostt. P=0.35+ t; /200-,1,/150. (31 )
Za stubove bez poprecnog opterecenia,u cilju
pojednostavljenja, razlicltl momenti prvog reda na U odnosu na ENV1992, treba primetiti odredene
razlike u konceptu pribliznog odredivanja ekscentriciteta

MATERIJALII KONSTRUKCIJE 48 (2005) 1-2 57

drugog reda. Ranije, ekseentrieitet usled tecenla je, 500
ukoliko je uopste postojala potreba njegovog
EuroCGde 2 ~:----"''----M
obuhvatanja proracunorn, imao karakter ekseentrieiteta 400 -- - - - - - -- -- ~ - - - --- -- -;- - - - - - - - - - - - - - - - - -- -- -- -iJ-=-Q's - --i
prvog reda, cirne tecenie nije utiealo na ekseentrieitet 11 = -q.3 ......:.-;---+----t....",
300 .... ~.=O.6
drugog reda. Dodatno, izbacen je koefieijent zavisan od
vitkosti elementa pri odredivanju ez. Naime, umesto
~i = 0.2
koefieijenta K r , koriscen je koefieijent K], kojim se, za ~i.;.=--+----+---""'"'!_::----------
: J:i=O.O
male vitkosti, redukovala maksimalna krivina: o .L- - - - ' -_ _......:-_ _- - : - _

o 10
K] = )../20-0.75 ~ 1.0. (32) k

Utisak je da su obe izmene na mestu. Uvodenjem

koefieijenta K, obezbeden je simultan tretman tecenia
betona i geometrijske nelinearnosti, sto, fizicki, i jeste
sluca], a odredba (32) je irnplicirala dvostruko
obuhvatanje efekata geometrijske nelinearnosti.
Zadrzan je nacin odredivanja krivine 1/'0' koji je i
ranije izazvao protivrecne komentare. Cinjeniea je da je
proeena krivine ovim ostala prilicno gruba i upitne fizicke
pozadine, a njen utieaj je linearan na momente savijanja
drugog reda. Moguee opravdanje za ovo, verovatno,
treba traziti u rezultatima eksperimentalnih ispitivanja, te
u potrebi obuhvatanja i drugih, ignorisanih, efekata [1].
Tacniju proeenu krivine preseka je rnoquce obezbediti
primenom model-stub postupka, koji bazira na poznatoj
vezi izmedu momenta savijanja, aksijalne sile i krivine
poprecnoq preseka - m - n - K vezi (bezdimenzionalni
oblik). Karakterisncan oblik ove veze, za jednu vrednost
normalne sile prikazan je na slici (Slika 8a). Ocigledni
su lomovi dobijenih krivih u trenueima dostizanja
dilataeije u gornjoj i donjoj armaturi koja odgovara graniei
razvlacenja cellka. Otud je uobicajena proracunska
aproksimaeija ovih dijagrama trilinearnim.
Model-stub postupak bazira na izdvajanju konzolnog
stuba (Slika 8b) kao polovine ouzine izvijanja
posmatranog stuba za koji se pretpostavlja da je usled
utieaja prvog i drugog reda pretrpeo deformaeiju u obliku
=
sinusnog polutalasa (c ;rz :::: 10). Ukoliko se prava
totalnog bezdimenzionalnog ekscentriciteta
e] + ez ( K) postavi na m- n- K dijagram
(prethodno sveden na lsti red bezdimenzionalnosti),
presek dve linije daje rezultujuce ravnotezno stanje
(Slika 8e). Sluca] za koji prava spoljasnjeg
ekseentrieiteta tangira krivu unutrasnieq ekseentrieiteta,
odgovara minimumu potrebne armature. Treba primetiti
da, kako samo krajnje tacke krive unutrasnieq
ekseentrieiteta odgovara granicnom stanju loma
preseka, se ravnoteza uspostavlja, u opstem slucaju, za
stanje u kojem ni jedan od preseka stuba nije dostigao
qranicno stanje. Time rnoze biti uveden termin granicno
stanje stuba, koje ne korespondira sa granicnim stanjem
loma kriticnoq preseka.
Primena, ovako definisanog, model-stub postupka
pretpostavlja da se pocetnlrn ekseentrieitetom obuhvate
utieaji prvog reda i geometrijskih imperfekeija. U skladu
sa promenjenim koneeptom u tretmanu efekata tecenia,
tecen]e betona, sada, utice na nagib prave spoliasnieq
ekseentriciteta, a ne na njegovu polaznu tacku na
vertikalnoj osi.
spoljasnii ekscentricitet
m'/n+---~"""'. (e,jd- k)
i
unutrasuji ekscentricitet
(m/n - k veza)
I ko
k'o
Stika 8. Karakteristican oblik m - n - K veze,
izdvajanje modet-stuba i odredivanje ravnoteie
spolj'asnjeg i unutrasnjeg ekscentriciteta
4. DVOOSNO SAVIJANI ELEMENTI
Biaksijalno savqaru pritisnuti elementi su sa
stanovista proracuna znatno zahtevniji od jednoosno
savijanih elemenata. Opstirn metodom datim u 0,
saglasno definisanim prineipima, analizira se
konstrukeijalelement uz pretpostavku simultanog
delovanja svih relevantnih uticala. Hezultuiuct utieaji su,
izrnedu ostalog, poslediea i geometrijske i materijalne
nelinearnosti i, u opstern slucaju, mogu se koristiti za
dimenzionisanje dvoosno savijanih elemenata. Medutim,
vee je istaknuta prakticna Iimitiranost primene opsteq
postupka. Ova primedba je validna vee na nivou
izdvojenog elementa. Sa druge strane, koneepti dati
prlbliznirn postupeima za jednoosno savijane elemente
ovde, uglavnom, ne mogu biti primenjeni. Kao kljucni
problem u tom smislu se izdvaja nernoqucnost
definisanja duzine izvijanja koso savijanog vitkog
elementa.
Cak je i izdvajanje elemenata, kada je odqovaraiucirn
kriterijumima to ornoquceno, cesto diskutabilno. Naime,
rnoquce su situaeije u kojima je element u jed nom
praveu element sa horizontalno nepomerljivim, a u

58 MATERIJALII KONSTRUKCIJE 48 (2005) 1-2

drugom sa pomerljivim cvorovima. Ovo, kao i razliciti
konturni uslovi u dva pravea iii izostajanje pojedinih
greda jednog pravea, cini da se duzlne izvijanja dva
pravea, u opstem slucaiu, ne poklapaju. Za pos/edieu
ovo moze imati potrebu izdvajanja niza elemenata iii
konstrukeijske podceline.
Na narednoj sliei su prikazani rezultati analize
bazirane na opstern metodu, pri cernu su zanemareni
efekti tecenja. U oba slucaia analiziran je stub
pravougaonog popreenoq preseka, iste duzine i nacina
armiranja. U prvom slucaju zadata je konstantna
distribueija momenta savijanja u oba pravea, a u drugom
linearno promenljiva. Nekoliko zakliucaka je ocigledno:
izvijena osa elementa je, u opstern slucaju, prostorna
kriva, duztne izvijanja se, u opstem slucaju, ne poklapaju
za dva pravea, efekti drugog reda menjaju pravae
pomeranja tacaka sistemske linije...
Sa druge strane, primetno je da projekeije
deformisane ose na glavne ravni oblikom u potpunosti
odgovaraju oblieima koji bi se dobili analizom jednoosno
savijanog stuba. Zbog toga je razumljiva teznja da se
proracun biaksijalno savijanih stubova uprosti na naeln
koji bi obezbedio nezavisnu analizu za svaki od pravaea.

~7y

deformisanaqsa
pogled od go~
.--

~
LfOrmisana osa
p~gled od gore

, 1- -:.,

Slika 9. Deformisani.stub i momenti savijanja drugog reda za dva distribucije momenta

Prema EN1992, odvojen proracun za svaki od

(MMf<.lJx)O +(MM ~ 1.0,

glavnih pravaca, ignorisuci dvoosni karakter savijanja,
rnoze biti koriscen kao prvi korak detaljnije analize. U Edy JO (34)
slueajevirna kada je zadovoljeno:
Rdx Rdy

e /h
-Y-~0.2 ili (33) gde su M Ed,xly proracunski momenti oko
ez/b odqovaraiucih osa u koje je ukliueen i nominalni
ne zahteva se dodatna analiza. Koriscene oznake su momenat drugog reda, M Rd,xly - momenti nosivosti u
objasniene slikom (Oa). Dakle, ukoliko je zadovoljen odqovarajucern praveu, a eksponent a se usvaja
uslov (33), dozvoljava se nezavisna analiza svakog od
pravaea - uvecanie momenata savijanja prvog reda za a = 2.0 za kruzne preseke, a za pravougaone preseke
svaki od pravaea nezavisno. Grafiekl, uslov (33) je rnoze imati vrednost izmedu 1.0 i 2.0, zavisno od nivoa
prikazan na slici. Sivom povrsinom je obelezena zona aksijalnog opterecenia.
napadne tacks sile pritiska koja obezbeduje moqucnost Proracunski momenti savijanja, ocigledno, mogu biti
nezavisnog tretmana dva pravea. poslediea nezavisnih analiza za dva pravea, a kriterijum
Rec je 0 elementima koji su dominantno savijani oko (34) predstavlja grubu aproksimaeiju interakeione povrs],
jedne od osa, te je, sigurno opravdano i tretirati ih kao te i nije direktno vezan za problem izvijanja elernenta.
takve. Medutim, ovim je pokriven relativno uzak dec Osim toga, oblik u kojem je dat podrazumeva proveru
ukupnog domena polozaia napadne taeke aksijalne sile nosivosti preseka poznatog naclna armiranja i kolicine
(Db). armature,
Ukoliko prethodni uslov nije zadovoljen neophodno je
i zadovoljenje sledeceq kriterijuma:

MATERIJALII KONSTRUKCIJE 48 (2005) 1-2 59


ez
-- .. y
Slika 10. Definicija ekscentricitet i zone napadne tacke sile pritiska koje
pravca
5. ZAVRSNE NAPOMENE I KOMENTARI
Standardom Evrokod 2 iz 2004. godine, proracun
vitkih AB elemenata je obraden na znatno sistematicnl] i
logicniji nacin u odnosu na predstandard.
Opst: kriterijumi, a za pojedine od njih ranije nije
postojala nikakva aproksimativna alternativa, kojima se
problem resava uz najvisu tacnost koju obezbeduju
uobicajene proracunske pretpostavke su prakticno
neupotrebljivi vee na nivou izdvojenih elemenata. Razlog
ovome je obimnost numerieke analize koja ih prati. U
tom smislu, ovi postupci se prepoznaju kao referentni i
njima se verifikuju pribliini.
Kriterijumi kojima je ornoquceno zanemarenje
globalnih efekata vitkosti su pregledno i konzistentno
dati, a domen konstrukcija na koje oni mogu biti
primenjeni je prosiren (na primer neregularne
konstrukcije), cime je resena jedna od nedoumica koja je
ostavljena predstandardom. Kriterijumi zanemarenja
lokalnih efekata izvijanja su neznatno modifikovani, bez
znacajnijeg uticaja na rezultate proracuna. Izostavljanje
dupliranog uticaja vitkosti, u ovoj analizi, cini postupak
prakticne analize logicnijim sa fizickog aspekta.
Postupak proracuna koji bazira na nominalnoj
krutosti je, verovatno, zarnislien kao univerzalno
aproksimatlvno resen]e kada je proracun celine
konstrukcije neophodan. lako resenie nije novina (u
stlcnorn obliku egzistira u nekim vodecim svetskim
standardima, a i u predstandardu se daju naznake), u
EN1992, ovi postupci su upadljivo naqlaseni, Utisak je
6. L1TERATURA
[1] Alendar, V., Aeie, M. [1995]: Granicna stanja
nosivosti usled deformacije konstrukcije (izvijanje),
Jugoslovensko savetovanje: Evrokodovi i EN 1992-1,
jugoslovensko gradevinsko konstrukterstvo,
Gradevinski fakultet Univerziteta u Beogradu,
Zbornik radova - Posebna izlaganja: EC2:
Proracun betonskih konstrukcija, Beograd 14 - 16.
jun 1995, str. 171 - 199.
[2] Brujie, Z. [2001]: Granicna nosivost vitkih
armiranobetonskih stubova, Magistarski rad,
Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehnickih
nauka, Novi Sad, 2001, 134 str.
60
-~"~-
---
~:H I- -_.-.. _._... .::i::;:.-J-.;;:~::::.:> __._._.:>_.... _-
+y
omoquceveiu odvojen prorecun dva
da je ovakav nacin proracuna usvojen kao .nuzno zlo",
kojim se nastojao pokriti prethodnim izdanjima skoro
ignorisan problem horizontalno pomerljivih konstrukcija.
lako domen primene postupaka koji se zasnivaju na
nominalnoj krutosti nije oqranicen samo na pomerljive
konstrukcije, za izdvojene elemente je logicniji postupak
proracuna koji bazira na proceni nominalne krivine i
njene distribucije. Najznacajnija novina vezana za ove
postupke je tretman efekata tecen]a, kojima je dat
"status" efekata drugog reda.
S obzirom da qranicno stanje elementa ne mora da
odgovara i dostignutom granicnom stanju nosivosti
kriticnog preseka, i dalje je upitna opravdanost
postupaka kojima se dirnenzlonisu kriticni preseci na
uvecane uticaje prvog reda, iii, pak na uticaje dobijene
analizom koja ukljucuje efekte drugog reda. Od
navedenih, samo je postupkom rnoquce ravnoteze -
model-stub postupkom uvazena ova cinjenica. Treba
primetiti da njeno zanemarenje nije na strani sigurnosti.
lako je izvesno da se znacajnija nekonzervativnost
proracuna ostvarena na taj nacin odnosi na vrlo retke
prakticne situacije, utisak je da [e .Jzqubljsna" fizicka
pozadina proracuna.
Proracun biaksijalno savijanih elemenata nije
doziveo ocekivane i neophodne dopune. I dalje bazira
na nezavisnoj analizi za dva odvojena pravca, te se
ignorise meduzavisnost simultanog deformisanja.
Nedovoljno jasno je definisana rnoqucnost izolovanog
tretmana pojedinih dvoosno savijanih stubova.
[3] Eurocode 2: Design of Concrete Structures - Part
1: General Rules and Rules For Buildings,
European Committee for
Standardization, 2004, 230 str.
[4] Evrokod 2: Proracun betonskih konstrukcija - Deo
1: Opsta pravila i pravila za proracun zgrada,
ENV 1992-1-1:1991, Gradevinski fakultet
Univerziteta u Beogradu, 1994, 348 str.
MATERIJALII KONSTRUKCIJE 48 {200S} 1-2
REZIME
PRORACUN VITKIH AB ELEMENATA PREMA
STANDARDU EVROKOD 2
Zoran BRUJIC
Proracun vitkih armiranobetonskih elemenata se
izdvaja iz ustaljenog nacina proraeuna AS elemenata.
Kako je ponasanie i nosivost ovakvih elemenata
znacajno opredeljeno deformacijom, svi relevantni efekti
koji doprinose povecaniu deformacija moraju biti
obuhvaceni proracunorn. Sa druge strane, razumljiva je
teznja za pojednostavljenjem proracuna i njegovim
svodenjem na principe i stepen kompleksnosti koji
postoji kod proraeuna ostalih elemenata.
Standardima za projektovanje betonskih konstrukcija
ovaj problem je dugo bio zapostavljen, a za brojne
prakticne situacije, sem uopstenih, nije bilo preciznih
preporuka. Ovo se pre svega odnosi na analizu
globalnih efekata izvijanja, te na proracun biaksijalno
savijanih pritisnutih elemenata.
Glavninom rada se daje prikaz i analiza odredaba
standarda Evrokod 2 iz 2004. godine. Poseban akcenat
je dat odredbama koje predstavljaju izmenu iii novinu u
odnosu na predstandard. Postupci proraeuna, domeni
njihove primene i, posebno, moqucnosti zanemarenja
efekata vitkosti su ovim standardom jasno klasifikovani i
obradeni. Zamerka i dalje stoji kad je ree 0
dimenzionisanju biaksijalno savijanih elemenata, gde [e,
ako se izuzmu opsti postupci, niz praktlcnih situacija
ignorisano iii predvida primenu vrlo grubih aproksimacija.
MATERIJALII KONSTRUKCIJE 48 (2005) 1-2
SUMMARY
DESIGN OF SLENDER RC ELEMENTS ACCORDING
TO EUROCODE 2 STANDARD
Zoran BRUJIC
Design of slender reinforced concrete elements
differs from usual way of design of other elements. Since
behavior of slender elements is significantly determined
by deflections, it is necessary to introduce into account
all relevant effects which contribute the
element/structural deformation. On the other hand, there
is a reasonable aspiration to simplify the design
procedures and to reduce them at the same principles
and complexity level which exist in usual design.
This problem was disregarded. through standards
defining the design of concrete elements and structures,
and for a lot of real situations, except general ones,
there were no precise suggestions. Mainly this is the
case in calculation of global slenderness effects and in
design of biaxially bended elements.
Review and analysis of design procedures given in
standard Eurocode 2 from 2004. are mainly given in this
paper. Differences and provisions not existed in pre-
standard are especially stressed out. Design
procedures, fields of their application and, specially,
possibilities to neglect slenderness effects are clearly
classified and treated. Objection is still valid for design of
biaxially bended slender elements, where, excluding
general approaches, there are no satisfactory solutions.
61