Septembar - Dusan Kostic

U zutom autu dodje

jesen,donese grozdje.
I lisce mog jablana
pozlati jesen rana.
Prodjose dani vreli,
mirisu plodovi zreli.
Jesen je jesen rana
Od bakra sva istkana.
Sa grana lasta veli:
"Skoro cu da se selim"
U klupi djace pise:
"Brzo ce magle,kise"
,,Pozna me jesen ljuti,,
veli septembar zuti.
Jesen je jesen rana,
prostrla preko grana.
U zutom autu stize
I zuto lisce nize...
Ribareta San Branko Radievi

Al' se nebo osmehiva!

Al' se reka plavi!
A ribare u un sniva,
Jasno k'o na javi.

On hitnuo udiicu,
Ribicu je stek'o,
Metnuo na eravicu,
Pa je tako pek'o.

''eravice, de se trudi,
Nemoj tako sporo!''...
Ribica mu vee rudi,
Gotova je skoro.

Rudi riba - jote malo -

Sad mu je peena!
Srce mu je zaigralo:
''Amo sad, milena!

''Dole emo jako sesti;

Al' e da se sladi!
Mor'o bih te, ribo, jesti
I da nije gladi!''

Pa je uze, pa njom bre

Da primakne k usti -
un se ljuljnu - on se tre -
Ode sanak pusti!
Vonja Desanka Maksimovi

Vozimo se. Pokraj puta

razasuta
sela lee.
Ko potoci posle bure
konji jure,
lete, bee.

Vrh potoka i ipraga

topla, blaga
veer pada.
Vozimo se. Sanja cvee:
miris slee
sa livada.

Gle, seoske kue bele

kao strele
tek prolete.
Pored puta stabla vita,
iblje, ita
lete, lete.

Gle, poinju i svetlaci,

leta znaci
da se pale,
i iz magle trepte sive
kao ive,
zvezde male.

Po beskrajno nenom, mekom,

i dalekom
nebu plavu
nasmejani mesec bludi,
to na ljudi
lii glavu.

Vozimo se. Pokraj puta

razasuta
sela lee.
Ko potoci posle bure
konji jure,
lete, bee.
Stara baka Jovan Jovanovi Zmaj

Godine su mnoge,
A lea nejaka,
Godne su teke, -
Zgurila se baka.

Ali ipak voli

I pesmu i alu,
Uvek ima priu
za deicu malu.

Kad je deca sretnu,

U ruku je ljube,
A ona se smei:
- Hvala ti, golube!

Pa se onda smeste
Ispod brsne zove,
Pa poteku prie
Sve nove i nove.

Zamirie zova
Od suneva zraka, -
Uivaju deca,
Uiva i baka.
Srebrne plesaice Desanka Maksimovi

Poljana srebrna, bela,

treperi kroz sneg, treperi,
red plesaica jela
na stopalu od leda.
Borova uma cela,
uma uti i gleda.

Na elu srebrna kruna

treperi, kroz sneg treperi.
Naruja velova puna;
srebro bleti na nedrima.
Lepraju zeleni skutovi
Srebrom vezani u bedrima.

Jednonoge plesaice jele

smeju se, niu,smeju,
lome u tankim krstima.
Snene velove bele
ludo oko sebe veju.
Tre na srebrnim prstima.

U veer bele skute

sviju kao ptice krila
i tiho se uute,
u san neznani utonu.
Borovi mali, srebrni,
borovi straare u sutonu.