KAD TAD E PROI

U kutiji pod krevetom jo uvek,

Stanuje neto poutelih slika,

Mladost, osmesi, proli vek

I jedan akvarel poznatog lika.

Mrve hrabrosti retko skupim,

Poslednja kapija odbrane nestane,

Kartu za bioskop prolosti kupim

I njeno oko u moje stane.

Ponovo tramvaj krui oko Slavije,

Nad gradom oblaci dremaju,

Bluz malih koraka u glavi je,

Plave se kie spremaju.

Na uglu kod pozorita stojim,

Veeras igraju Glembajevi - Krlea,

Srcem otkucaje sata brojim,

Dok ekam da doe od Manjea.

Iznajmljena soba u dnu dvorita,

Jedan krevet i poster glumca iz novina,

Nama sem nas nije trebalo nita,

Moda koja kap belog vina.

Al` Neko je nemaran sve sruio,

Na loem mestu presek`o pil,

Rasparao ivot pa pogreno uio,

Neko je rav sklopio dil.

Sad mi ponekad Hadson glumi Dunav,

Ko mirant bedno krade mi noi,

I kad u la potonem sav,

Ponavljam samo: I ovo e proi, kad tad e proi.