Alkalijski metali

Zbog samo jednog elektrona u zadnjoj ljusci

elektronskog omotaa njihovih atoma, imaju
najmanju energiju ionizacije od svih ostalih
metala,
kemijski su vrlo reaktivni (reaktivnost im raste
porastom relativne atomske mase).
U prirodi nalaze samo u spojevima
U elementarnom stanju moraju uvati u
posebnim uvjetima: litij, natrij i kalij se, da ne bi
reagirali s vlagom iz zraka, uvaju u petroleju ili
mineralnim uljima, dok rubidij i cezij u vakuumu
ili u atmosferi plemenitog plina.
 Alkalijski metali vrlo lako oksidiraju, to ih ini
najjaim reducensima. Od svih alkalijskih metala,
najjai reducens je litij.
Reakcije tih metala s vodom vrlo su burne, pri
emu se stvaraju jake luine
2 M(s) + 2H2O(l) 2 M+ + 2 OH- + H2(g)
Litij se lagano grije i isputa vodik, natrij se rastali i
zapali vodik ako miruje na mjestu, kalij se rastali i
zapali, rubidij detonira, a cezij detonira jo jae
U svim spojevima dolaze u stupnju oksidacije +1, a
najee u obliku klorida, od kojih je
najrasprostranjeniji natrijev klorid.
Svi spojevi su im ionski, a njihovi kationi ne
hidroliziraju ili hidroliziraju vrlo malo.
 Dobivaju se elektrolizom talina njihovih soli
(najee klorida), a ne vodenih otopina jer imaju
vrlo negativne redukcijske elektrodne potencijale,
zbog ega se na katodi vri redukcija vode u vodik.
Zbog slabe metalne veze kojoj je uzrok samo jedan
elektron u zadnjoj elektronskoj ljusci, najmeki su
metali. Svi se mogu lako rezati noem, s izuzetkom
litija, koji je neto tvri.
Talita su im vrlo niska, kao i gustoe.
Svi boje plamen: litij crveno, natrij intenzivno uto,
kalij blago ljubiasto, rubidij crveno-ljubiasto, a
cezij nebesko plavo.
Kao elementarne tvari, alkalijski metali koriste se
za razne teke redukcije
 Zemnoalkalijski metali
U zadnjoj ljusci imaju po dva elektrona, stoga imaju
dvije energije ionizacije. Ukupna energija ionizacije
im je mala, ali ipak vea od energije ionizacije
alkalijskih metala.
Reaktivnost im raste s porastom relativne atomske
mase.
U prirodi se zato nalaze samo u spojevima.
 U elementarnom stanju pokazuju razliku: berilij
ne reagira s vodom i stabilan je na zraku,
magnezij reagira s vruom vodom, dok je na
zraku stabilan i presvuen karbonatom, kalcij
reagira s hladnom vodom, ali se moe uvati u
suhom zraku u kojem se prekrije karbonatom,
dok stroncij, barij i radij brzo reagiraju s vodom i
moraju se uvati pod mineralnim uljem.
M(s) + 2 H2O M2+ + 2 OH- + H2(g)
U svim spojevima dolaze u stupnju oksidacije
+2, a najee u obliku klorida. Svi spojevi su im
ionski, a njihovi kationi ne hidroliziraju
 Zbog dvaju elektrona u zadnjoj ljusci, metalna
veza je jaa nego kod alkalijskih metala, pa
zemnoalkalijski imaju vie talite i tvrdou.
Porastom atomskog broja, raste im gustoa, a
opadaju talite i vrelite.
Svi imaju negativne redukcijske elektrodne
potencijale pa se elektrolizom vodenih otopina
njihovih soli na katodi reducira voda u vodik.
Zato se zemnoalkalijski metali dobivaju
elektrolizom talina njihovih soli, najee klorida.
 Ionski karakter veza u njihovim spojevima raste
s porastom relativne atomske mase, to prati i
bazinost njihovih oksida i hidroksida. Zbog toga
je berilijev hidroksid amfoteran, a radijev
hidroksid vrlo lunat. Berilijevi spojevi snano
kiselo hidroliziraju, a radijevi su neutralni.
U prirodi se pojavljuju kao minerali: beril, kalcit i
aragonit, magnezit, dolomit, sadra ili gips te
barit, koji ulaze u sastav Zemljine kore.
Berilij i magnezij ne boje plamen, dok ga kalcij
boji ciglasto crveno, stroncij karmin-crveno, barij
zeleno, a radij grimizno.