Biologija medonosne pele

Prof. dr Ljubia Stanisavljevi

Univerzitet u Beogradu Bioloki fakultet
 Najznaajnije familije pela
Do sada je opisano preko 25 000 vrsta pela na Zemlji
Koevolucija sa cvetnicama: pele specijalisti i generalisti

KRATKORILINE
Colletidae (Colletes, Hylaeus ...)
Andenidae (Andrena, Panugrinus ...)
Halictidae (Halictus, Nomia ...)
Melittidae (Melitta, Hesperaspis ...)

DUGORILINE
Anthophoridae (Anthophora, Xylocopa ...)
Apidae (Apis, Bombus, Melipona, Trigona ...)
Megachilidae (Megachile, Osmia, Anthidium ...)
MEDONOSNE PELE RODA APIS TAKSONOMSKI
STATUS I ZNAAJ
 Drutvo medonosne pele Apis rase
Postoji 24 rasa vrste Apis mellifera. Rase imaju razliite fizikei
bihevioralne karakteristike kao boju tela, duinu krila, i osetljivost
na bolesti. Rase se mogu ukrtati meusobno.
Kranjska rasa (A. m. carnica), jugoistoni Alpi,
biva SFRJ, Balkan i Podunavlje. Dva varijeteta
(ekotipa): sivka i uta banatska pela. Velika
produktivnost meda. Dobro zimuju sa malom
potronjom meda.
Kavkaske pele (A. m. caucasica) su ekstremno
mirne. Tamne Nemake pele (A. m. mellifera)
su poznate po dobrom prezimljavanjuu severnim
oblastima.

Afrika grupa pela ima veliki broj geografskih

rasa (12), kojima pripada i ozloglaena A.
mellifera scutellata. Nekoliko matica ove visoko
odbrambene rase bile su prenete u Brazil 1957.
Od njih su nastale pele ponate danas kao
"Afrikanizovane medonosne pele."
 Podvrste medonosne pele Apis
mellifera:
Srednji Mediteran i jugozapadna Evropa:
ligustica
carnica
macedonica
sicula
cecropia

Zapadni Mediteran i severozapadna Evropa:

mellifera
iberica
sahariensis
intermissa
 Podvrste medonosne pele Apis
mellifera:
Srednji Istok: Afrika:
intermissa
meda major
sahariensis
adami adansonii
cypria unicolor
capensis
caucasica monticola
scutellata
armeniaca lamarkii
yementica
anatolica litorea
 Azijske vrste iz roda Apis:
Apis koschevnikovi
Apis nuluensis
Apis nigrocincta
Apis dorsata
Apis laboriosa
Apis florea
Apis andreniformis
Apis cerana
 MEDONOSNE PELE
(rod Apis)
Apis mellifera L. (do pre 50 godina zajedno sa svilenom bubom
bile su jedinie vrste insekata koje je ovek uspeno gajio)

Apis florea (mala indijska pela)

Apis dorsata (dinovska pela)
Apis cerana (indica)
+ u poslednjih nekoliko godina jo 3-4
novoopisanih vrsta
40 liters
Apis mellifera spp.
Apis florea
Apis dorsada drutva
Apis dorsata
Zajednike osobine medonosnih pela
Sve medonosne pele su eusocijalne vrste
insekata, sa trima kastama MATICOM,
RADILICAMA I TRUTOVIMA. Meu kastama
postoji jasna podela rada i specijalizacija u
obavljanju biolokih funkcija.
Arhitektura saa kod svih medonosnih pela je
veoma slina, sa estougaonim elijama.
Grade ga od voska iz votanih lezdi. U
elijama odgajaju leglo i uvaju hranu.
Zajednike osobine medonosnih pela
Iskoriavanje prostora u sau, slino je kod
svih medonosnih pela: med je uvek u
gornjem delu saa, ispod su redovi elija sa
polenom, leglo sa radilicama, i leglo sa
trutovskim elijama. Matinjaci se obino
izgrauju na niim ivicama saa.
Sve medonosne pele imaju nasleenu osobinu
ponaanja: sakupljanje odreenih koliina meda i
polena kao rezervi hrane.
Zajednike osobine medonosnih pela
Koliina hrane koju medonosne pele sakupe
zavisi od nekoliko faktora: sezonska
sposobnost za sakupljanje hrane, brojnost
radilica u drutvu i njihova stopa reprodukcije,
kapacitet drutva itd.
Druga vana nasledna karakteristika lei u
nainu i mestu izgradnje saa u prirodnim
uslovima: tako neke vrste roda Apis izgrauju
gnezdo sa jednim satom, dok druge grade
viesatna gnezda u mranim upljinama.
 Medonosna pela
Prvi put gajena oko 7000 god. pre n.e. od strane oveka za
dobijanje meda
Drutva su odravana u glinenim sudovima ili korpama
Medonosna pela je socijani insekt (ivi u drutvu)
Podela rada je jako izraena, imaju tri kaste:
Matica (reproduktivna enka, ona polae sva jaja u drutvu)
Trutovi (reproduktivni mujaci)
Radilice (sterilne enke, one sve sakupljaju, odgajaju larve u drutvu,
brane koloniju)
Dugorilina vrsta: omoguava im da poseuju iroki spektar
biljaka.
 Usni aparat formira cevicu koja im
omoguava da uzimaju nektar
Vosak se lui iz njihovog tela i koristi se za
izgradnju saa
Sae koriste za skladitenje meda, polena i kao
dom za larve i pupe
 Komuniciraju meusobno koristei jezik igre
unutar konice; pokazuju pravac, udaljenost i
kvalitet izvora hrane (Von Frisch-Nobelova
nagrada).
Odgovorne su za 80% opraivanja od svih
insekata (u SAD)
Zaslune su priblino sa oko 14.6 $US milijardi
u poljoprivredi SAD-a
Prihod od opraivake delatnosti medonosne
pele je priblino vei oko 9-14 puta od dobiti
kroz pelinje proizvode.
 Medonosnom pelom se organizovano
oprauje oko 90 razliitih vrsta gajenih biljaka
u svetu
Medonosna pela ima nemerljivu vrednost u
opraivanju mnogih divljih vrsta biljaka (vano
za ouvanje bioloke raznovrsnosti)
U Americi tradicija da pelari iznajmljuju pele
voarima (cena je oko 10% prinosa)
Evropa je bez vee tradicije u iznajmljivanju
Medonosne pele su najpoznatiji, najvaniji
i najrasprostranjeniji opraivai gajenih biljaka
Pelarstvo je unosna poljoprivredna grana
gajenje pela radi dobijanja pelinjih proizvoda
gajenje radi opraivanja - mnogo vea korist

Stagnacija i opadanje broja pelinjih drutava

bolesti, paraziti, predatori

Poveana potreba za opraivaima

sve vee povrine pod kulturama koje zahtevaju
opraivanje

Alternativno reenje
gajenje drugih vrsta pela iskljuivo za opraivanje
 Anatomija medonosne pele
Insekti imaju teak spoljanji omota nazvan egzoskelet, u odnosu na unutranji skelet poput
kimenjaka (ljudi). Egzoskelet, koji je napravljen od materijala pod nazivom hitin, titi unutranje
organe insekata i pomae da se sprei isuivanje. U cilju da poraste, insekt mora da presvue
egzoskelet.

Tri glavna telesna regiona medonosne pele:

Glava
Grudi
Abdomen

Svaki region je sastavljen iz nekoliko delova

Epidermis + kutikula = integument
Glava
Glava Postoje tri oka, koji se zovu
ocele, nalaze se na vrhu glave
izmeu krupnih sloenih oiju.
Ocele detektuju svetlost, ali ne
mogu da se fokusiraju ili vide
sliku kao vee sloene oi.

Pele koriste svoje antene da

saznaju vie o svojoj okolini:
Siune senzorne dlake na
svakoj anteni im omoguavaju da
osete miris, ukus, osete pokrete
vazduha i da komuniciraju
jedne sa drugima.
Glava Svako sloeno oko ima skoro 7.000
estougaonih faceta (omatidija).
Svaka faceta je kao mini oko, koje
sadri sopstveni objektiv i senzorne
elije.

Kaikolike zakrivljene vilice

medonosne pele, koje se zovu
mandibule slue im za vie radnji:
One se mogu koristiti da unose
hranu, modeluju vosak za
izgradnju elija saa, hrane mlade
ili maticu, pa ak i za borbu.

Duga rilica na prednjoj strani glave

pela se koristi za unoenje
tenosti, kao to su nektar, med ili
voda. Na vrhu rilice se nalazi
kaiasto proirenje jezik.
Usni aparat
 Johnston
Organ

U pedicelu (II lanku antene) uloga detektovanju pokreta flagellum-a, vetar ...
Grudi (Toraks)
Pljuvaka se mea sa pelinjim
voskom da ga uini lepljivim.

Nervni sistem se sastoji od sitnog "mozak"

i 7 ganglija ventralno niz telo. 7. je blizu
kraja abdomena. To je razlog zato
odvojen deo tela sa aokom pela
nastavlja da pumpa otrov. Ganglije
kontroliu krila, hemolimfu, noge, itd ...
Grudi (Toraks)
Vazdune kese (kao plua) su
u vezi sa povrinom preko
trahejnih cevica,
pojavljuju se u blizini krila,
slue za disanje.
(kao kad bi ovek imao nosdrve ispod
lopatica)

Takoe se nalaze i disajni

otvori (spirakulumi) sa
strana abdomena. (vide
se na strani koja pokazuje
dorzalni krvni sud u delu
Abdomen)
Grudi (Toraks)
Imaju ukupno dva para krila. Prednjai
zadnja krila na svakoj strani su spojena
tokom letenja nizom kukica (hamuli). Brzo
pokretanje krila izaziva karakteristino
zujanje. Medonosna pela moe da leti
brzinom do 24 km/h.

Feb 13, 09
Prednjai zadnja krila se dre zajedno sa sitnim kukicam tzv. hamuli
Grudi (Toraks)

Kao i drugi insekti, pele

imaju 6 nogu. Primarno
ih koriste za hodanje.
Meutim, noge
medonosne pele imaju
specijalizovane delove
kao to su istai antena
na prednjim nogama, i
polenove korpice na
zadnjim.
Feb 13, 09
 Dlaice medonosne pele su granate

Korbikule suprotno skopi kod

drugih pela
Abdomen
Medonosna pela ima estodelni
abdomen.
Gledano sa spoljanje strane, vide se samo est
abdominalnih segmenata, ipak odrasle pele imaju
devet, dok larva ima deset.
Abdomen
Medonosne pele imaju povratno
kretanje hrane od usnih delova
do/od mednog eludca. Voljka
(medni eludac) je eludac ili
skladini prostor za dranje svee
sakupljenog nektara ili vode i za
transport do/od gnezda.

Varenje hrane se obavlja u srednjem

crevu. Zadnje crevo prisvaja vodu i
hranljive materije i provodi malu
koliinu nesvarenih otpadaka u
rektum, gde se sakupljaju do
izbacivanja.
Abdomen
U prolee se sakupljeni otpaci izbacuju u tzv. Letovima za
proiavanje.

Krv (hemolimfa) se ne prenosi preko arterija i vena nego protie slobodno kroz telo, kontrolisano od strane dorzalne i
ventralne diajafragme, ponekad nazvani sudovima, mehurima ili srcem. Kiseonik ulazi u pelu preko spirakuluma (postoje
dva niza od po 6 na abdomenu i trahejama povezanim sa 3 spirakuluma na gornjem delu toraksa) zatim ide u mekove u
abdomenu
Feb 13, koji
09 ga prenose u krvnu tenost.
Abdomen
Votane lezde: 4 para lezdi, ponekad se zovu ogledalca, su
specijalizovani aparat telesnog zida. Tokom perioda
produkcije voska u ivotu radilice, lezde u velikoj meri
zadebljavaju i poprimaju lezdanu strukturu.

Vosak se izbacuje kao tenost, ovrsne u male pahuljice

ili listie (scales), i ostaju u votanim depovima.
Votani listi se onda prebacuje do mandibula gde se
vae u kompaktnu savitljivu masu.
Radilice, posle prerastanja perioda luenja voska,
lezde se degeneriu i posatju ravan sloj elija.
Ventralna strana sa voskovim ogledalcima
Abdomen
Radilice imaju
Nasanoff lezdu na
kraju svog
abdomena. Ovu
Nasanoff lezdu korist
epele straarice
naulazuu konicu da
raire miris koji
sprovodi mlade pele
nazad na ulaz tokom
ranih letova.
spermatheca
Abdomen
I na kraju deo za koji se mnogi
interesuju ...

Na kraju radilikog abdomena je transformisani ovipositor (aoka). aoka radilice je nazubljena

tako da ona ostaje zabodena u kou oveka npr. U pokuaju da se oslobodi, deo pele (aoka,
otrovna kesa, ganglija) ostaju, ro oteuje pelu i ona ugine. Otrovnakesica nastavlja da se
kontrahuje refleksno, kontinuirano pompajui otrov u ranu jo nekoliko sekundi. aoka matice je
slabo nazubljena i ponovo upotrebljiva: Koristi je za ubijanje rivalskih matica.
Glavne lezde pele radilice
Drutvena organizacija medonosne
pele

Radilica Matica Trut

 Kaste medonosne pele

Radilica (enka) obavlja sve poslove u drutvu. Drutvo moe da ima do 60,000
radilica.

Matica (potpuno plodna enka) specijalizovana za proizvodnju i polaganje

jaja. Onamoe da poloi 1 jaje u minuti, danju i nou, oko 1500 za 24-sata i 200,000
u toku jedne godine.

Trut (mujak) moe se nai do 500 u drutvu i to u prolee i leto. Oni SAMO slue da
lete i pare se u vazduhu sa maticama iz drugih drutava.
Pele radilice
enke ali nisu plodne
Normalno ne polau jaja
Ako ih poloe, od njih e nastati trutovi
Oko 20,000 do 60,000 u
drutvu
Imaju nekoliko razliitih uloga u toku ivota
ive 4 6 nedelja u letnjim mesecima
ive oko 4 5 meseci tokom zime
aoka ima zupce i ostaje u koi oveka koriste
je za odbranu konice i sebe
Pele radilice

ivot svih medonosnih

pela poinje od jajeta,
veliine zapete "," koje
polae matica na dno
votane elije u leglu
konice.
Posle 3 dana iz jajeta se
izlee radilika larva.
Pele dadilje hrane larvu
najpre matinim mleom,
onda polenom i medom jo
6 dana.
Tada ona postaje lutka koja
miruje.
Pele radilice
Tokom 14 dana kao lutka,
zatvorena u poklopljenoj
eliji, ona se razvija u pelu
radilicu, izlee se 21 dana.
Radilice rade sve, ali se ne
pare i ne leu jaja.
One grade sae od voska
koji izluuju iz lezdi u
abdomenu. One iste,
brane, i odravaju
zajednicu. One hrane larve,
maticu i trutove. One
sakupljaju nektar, polen,
vodu i propolis. One
ventiliraju, hlade i greju
konicu.
 Komunikacija

Ples
Saoptavanje lokacije i koliine izvora hrane
drugim pelama sakupljaicama u drutvu.

Feromoni
Razliite feromone lue matica i pele
radilice iz njihovih lezdi.
 Neke od mnogih funkcija feromona:
Feromoni matice
1. Privlae radilice ka njoj
2. Daju informaciju drutvu da matica postoji
3. Slue kao seksualni atraktanti
4. Stimuliu malu populaciju u konici na veu
aktivnost.

Feromoni pela radilica

1. koriste ih za prepoznavanje pela u drutvu
2. prenose alrmni signal
3. privale pele u konici
Za medonosne pele, pronalaenje nektara je
osnova za opstanak.
 von Frisch je opisao ples:

1. Kruni ples (Round dance)

Kada je izvor hrane
< 50 m od konice
2. Igra vrtenja (okretanja, mahanja)
(Waggle dance)
Kada je izvor hrane
> 50 metra
Okretanje
- Abdomen se okree i
krila podrhtavaju
-Ugao se ponavlja u
odnosu na vertikalnu osu,
ili silu tee (ovde 20
desno)
Ples pela radilica

http://www.laits.utexas.edu/hebrew/personal/language/animals/bees.gif
Matica
Jedna matica (normalno)
Funkcija: polaganje jaja
Moe da ivi 2 5 godina
Moe da poloi 1500 jaja day at u
vrhu sezone
Proizvode feromon koji se prenosi vazduhom (matina
substanca) kojim dre drutvo u ustrojstvu, lojalnim i
zatitniki raspoloenim prema matici
aoka nema zupce koriste je za ubijanje druge matice
 ta ini maticu maticom?

Ishrana enske larve matinim mleom tokom

larvalnog stadijuma.
Matica
Pre nego to stara matica
ugine, ili ode da formira
drugo drutvo, ona poloi
jedno jaje u krupnu
matnjaku eliju.
Pele dadilje hrane larvu
samo sa matinim mleom,
koji proizvode njihove lezde
u glavi.
Za samo 16 dana nova matica
se izlee. Ona pretrauje i
unitava sve rivalske matice,
poto bi moe da bude samo
jedna u drutvu.
Matica
Kada je stara 10 dana,
nova matica odlazi na
svadbeni let, praena od
strane trutova iz
susednih konica. Ona se
pari sa 7 ili vie njih,
skladiti njihovu spermu
za ostatak ivota od 2-5
godina.
Ona proizvodi hemijske
mirise (feromon) koji
regulie aktivnost u
konici.
Matica
Matica poloi oko 1200 jaja
dnevno, blizu 200,000 po
sezoni.
Ovo je neophodno imajui
u vidu da radilice ive u
proseku 6 nedelja tokom
leta; dok drutvo trai da
ima 40 do 50 hiljada pela
na vrhuncu sezone.
O matici se brinu pele
radilice. Uobiajeno je da
se matice obeleavaju
bojom (svaka sezona ima
svoju boju).
Trut
Razvija se iz
neoploenog jaja
Krupniji od radilica
Krpne oi
Mujaci (vode ugodan ivot)
Polno zreli 2 nedelje
Jedina uloga u ivotu parenje sa nesparenom maticom
Pare se jednom u oblasti kongregacije trutovana oko
15-90 m iznad zemlje, onda uginu (moda i nemaju tako ugodan ivot)

Nemaju aoku (zapamtite, on ima samo jenu ulogu)

Preiveli bivaju izbaeni iz konice u jesen i uginu
(definitivno nije ugodan ivot. )
ivotni ciklus medonosne pele
Potpuna metamorfoza, vreme razvia se razlikuje po kastama
ovek
Hromozomi medonosne pele
 Genetika
enke (matica i radilice) imaju 32 hromozoma,
16 od majke, 16 od oca.
Mujaci (trutovi) imaju 16 hromozoma, 16 od
majke haploidni - partenogeneza
Matica ima kontrolu nad oplodnjom jajeta.
Kontrolisano uzgajanje
Ostrva, kanjoni, vetaka inseminacija
Porodilite jaja i larva(e)
 Porodilite larva(e)

Skoro
poklopljena

Skoro
ulutkana
Porodilite lutka(e)

(elije saa preseene-uzduno, pokazan pogled sa strane)

 Trutovske i radilike elije saa
Radilike poklopci ravni sa elijama

Trutovske krupnije i uzdignut poklopac, obino se nalaze na spoljnim ivicama ramova.

Matinjaci (elije za matice)
Radilike elije su postavljene
horizontalno, dok su matinjaci vertikalno.
Kako larva matice raste, elija se poveava
i postaje oblika kikirikija, kada se poklapa u
lutkalnoj fazi razvia.

Zameniki matinjak (na elijama

saa)

Rojidbeni matinjak
(na donjoj ivici okvira)
Adulti (odrasle pele)
 Poslovi Nikada nezaposlene(Dobro, izuzev trutova)

Radilice obavljaju poslove u pelinjem drutvu. Uposlenost je zasnovana na starosti pele i

potrebama drutva. Tokom njihovog ivota one prolaze kroz vie poslovnih unapreenja:
Pela negovateljica (dadilja)
1 12 dana stara
isti svoju eliju saa i druge
Hrani leglo (larve)
Pela domaica
10 20 dana stara
Izgradnja saa
Odravanje konice
Preduzima
Dozrevanje meda
Kontrola klime
Luenje/modelovanje voska u elije saa
Prihvatanje i odlaganje polena i nektara od pela sakupljaica
Bezbednost drutva
Straare na ulazu u konicu (neki kau da samo oko 5% pela vre ovaj posao)
Orijentacioni letovi da bi se upoznala okolina gnezda
Izvrilac posla u polju
Posle oko tri nedelje radilice su spremne da potroe ostatak njihovog ivota kao sakupljaice donosei
polen, nektar, smole sa drvea (koje one pretvaraju propolis) i vodu za konicu. Tokom ovog perioda
rade same do smrti bukvalno
Pele radilice u toku leta ive oko 6 nedelja. Tokom zime one ive besposleni ivot nekoliko meseci
 Zato pele prave med?
Pele prave i skladite med zato to ga one jedu! To je vrlo kompaktna,
lako uskladiljiva, visoko energetska, nisko rezidualna hrana.

Nektar je eerna vodica (Glukoza, Fruktoza, Saharoza) sa nekim

esencijalnim uljima i taninima.
Pele sakupljaju nektar i polen i skladite ih u elijama u konici.
Voda isparava iz nektara. Kada je odnos eera i vode 16% onda ga
nazivamo med i pele ga poklapaju voskom. Na ovom nivou gustine eera
nema fermentacije i skladiti se na neodreeno.
Med je 80% eer, 16% voda, 4% ostale materije.
Polen sadri proteine. Procenat proteina varira IROKO!
Med = Uglenji hidrati, Polen = Proteini