GIS i baze podataka

Geografski informacioni sistem (GIS) je sistem za upravljanje prostornim podacima i njima

pridruenim osobinama. U najstroem smislu to je raunarski sistem sposoban za
integrisanje, skladitenje, ureivanje, analizu i prikaz geografskih informacija.
U irem smislu GIS je orue pametne karte koje ostavlja mogunost korisnicima da
postavljaju interaktivne upite (istraivanja koja stvara korisnik), analiziraju prostorne
informacije i ureuju podatke.

Tehnologija geografskog informacionog sistema moe se koristiti za: nauna

istraivanja, upravljanje resursima, imovinsko upravljanje, planiranje razvoja, prostorno
planiranje, kartografiju i planiranje infrastrukture. GIS se esto koristi i za potrebe
marketinkog istraivanja, geologiji, graevinarstvu, ali i u svim oblastima koje koriste
podatke vezane za karte.

Godine 1967. razvoj prvog pravog svetskog operacionog GIS-a u Otavi, Ontario podstaknulo
je federalno Ministarstvo energije, rudarstva i resursa. Razvio ga je Roder Tomlinson, a
nazvan je Kanadskim GIS-om (Canadian GIS; CGIS) i koristio se za skladitenje, analiziranje i
rukovanje podacima prikupljenim za Kanadski zemljini inventar (Canadian Land Inventory;
CLI) inicijativa za odreivanje sposobnosti zemlje u ruralnoj Kanadi kartiranjem informacija
o tlu, poljoprivredi, rekreaciji, divljini, vodenim pticama, umarstvu i upotrebi zemljita u
razmeri 1:250,000. Takoe, dodat je klasifikacioni faktor procene kako bi omoguio analizu.

GIS se sastoji od etiri interaktivne komponente:

1. podsistem za unos koji vri konverziju karata (mapa) i drugih prostornih podataka u
digitalni oblik (vri se tzv. digitalizacija podataka);
2. podsistem za skladitenje i pozivanje podataka;
3. podsistem za analizu; i
4. izlazni podsistem za izradu karata, tabela i za pruanje odgovora na postavljene
upite.
 GIS i baze podataka

Povezivanje informacija iz vie izvora

Kada bi mogli da poveete informacije o padavinama vae drave sa aerosnimcima vae
drave, tada biste bili u mogunosti da znate koji krajevi presuuju u koje doba godine. GIS,
jer koristi informacije iz velikog broja razliitih izvora i u velikom broju razliitih formi, moe
pomoi pri takvoj vrsti analize. Primarno svaki podatak je vezan za tano odreenu lokaciju.
Lokacija moe biti definisana pomou x, y i z koordinate geografske irine, geografske duine,
i nadmorske visine, ili pomou nekog drugog sistema za geokodiranje (koordinatnog
sistema). Svaka promenljiva koja se moe locirati prostorno moe biti uneta u GIS. Razliite
vrste podataka u obliku karte mogu se unositi u GIS.
Prikaz informacija
Informacije predstavljaju podatke o vetakim i prirodnim objektima na nekom prostoru. To
su, na primer, infrastrukturni objekti, stambeni, sportski i drugi graevinski objekti,
hidroakumulacije, reke, namena zemljita, elevacioni podaci o terenu, geologija terena i dr.
Informacije o geometriji objekata mogu biti u obliku rastera i vektora.
Raster se sastoji od redova i kolona elija, koje se nazivaju pikseli, pri emu svaka od tih
elija ima jednu, odreenu, brojnu vrednost..
Prikaz informacija u vektorskom obliku odnosi se na geometriju oblika (duina, visina, oblik),
bilo da su u pitanju linijski ili poligoni entiteti kao i na njihov prostorni poloaj (poloaj
u koordinatnom sistemu).