Animacija

Osnove
-Kreiranje niza frejmova.
-Reklame, crtani filmovi, filmovi.
-WWW, interaktivniDVD meni
Istorija
-Walt Disney
-Svaki frejm posebno kreiran(papir, pesak)
-Cela animacijaelementi koji se krecu na posebnom providnom papiru
-Stop-motion animacija3D solid objekti
-Clay animacijaplastelin, glina, materijali promenjivog oblika
Digitalizacija tradicionalnih animacija
-Uslikana sekvenca
-Foto-aparatili
-Kameraprikljueni na raunar
-Frame grabbing (zahvatanje)
Digitalno krejiranje animacije
-Animacija moe biti kreirana upotrebom raunara.
-Za kreiranje frejmova mogu se koristiti programi za kreiranje i obradu slika.
-Korienje layer comps (Photoshop) unapreuje i ubrzava kreiranje animacije. Pozicija, vidljivost i transparentnost svakog lejera je definisana za svaki frejm.
-Sekvenca slika iji nazivi odgovaraju odreenoj konvenciji (brojevi na kraju) mogu biti uvezeni (import) u programe za obradu videa ili u Flash.
-Photoshop i Flash dozvoljavaju uvoz videa i obradu pojedinanih frejmova.
-Na uveeni video se mogu docrtavati objekti ili
-Roto-scoping Selektovanje odreenih elemenata koji su prikazani na videu i njihovo prebacivanje na poseban lejer.
GIF
-Animirani GIF sadri vie bitmap slika u jednom fajlu.
-Ovaj niz slika moe biti prikazan u svim savremenim web pretraivaima bez instaliranja dodatka (plug-in).
-Male i jednostavne animacije.
-Ne moe imati zvuk i kontrole za putanje i zaustavljanje animacije.
-Petlja konaan broj puta ili beskonana (u web pretraivaima moe da se iskljui)
-Photoshop, Flash, Fireworks se mogu koristiti za kreiranje GIF datoteke
-Indeksirane boje 256 za sve slike ili za svaku posebno
-LZW intra-frame kompresija
-Inter-frame Dispose (izbaciti) i Do Not Dispose

-U tradicionalnim animacijama chief animator (talentovani umetnik) crta glavne frejmove, a one izmeu manje talentovani animatori.
-Danas i raunari mogu da pomognu u frejmovima koji nisu glavni, odnosno mogue ih je koristiti u primeni interpolacije.
-Interpolacija se primenjuje na lejere kod bitmap grafike ili na vektorske objekte u vektorskoj grafici.
Brzina kretanja
-Ako je brzina kretanja linearno interpolirana, trenutno zaustavljanje i dostizanje maksimalne brzine ne izgleda prirodno.

-Easing in i easing out se koristi za opis postepenog poveanja i smanjenja brzine.

-Bzierkrive se mogu koristiti za opis promene brzine na nekom putu.

Putanja kretanja
-Putanje mogu biti jednostavne ali i sloene.
-Za opis sloenih putanja mogue je koristiti Bzierkrive.
-Bitna je i orjentacija objekta u odnosu na putanju (uglavnom je to rotacija).

Vektorska amimacija-FLASH
-Flash film, odnosno SWF fajl, je najpopularniji format za web animacije.
-Najee su ovi fajlovi kreirani upotrebom Flash-a, ali ih je mogue i izvesti (export) i iz nekih drugih programa.
-Transformacije vektorskih objekata mogu biti interpolirane.
-Interpolacija ne mora biti sauvana, moe se vriti u momentu konzumiranja animacije.
-Mogue je uvesti i bitmap grafiku.
-ActionScript interaktivne animacije, web aplikacije sa user-interface kreiranim upotrebom Flash-a...
Flash-Timeline I satge

Flash-key I ordinary frejmovi

-Animacija kreirana upotrebom Flash-aje organizovana upotrebom vremenske linije (timeline).
-Scena (stage) unutar nje se kreira frejm. Scena je vea od frejma.
-Vektorski objekti koji se koriste u animaciji su kreirani na sveni upotrebom standardnih alatki i tehnika koje se koriste u vektorskoj grafici.
-Key frejmovi su nacrtani na sceni.
-Ordinary frejmovi nemaju sadraj, samo imaju slike sa prethodnog key frejma.
-Onion-skinning omoguava da se novi key frejm kreira na osnovu nekoliko poslednjih.
Flash-simboli
-Kreirani grafiki objekat se moe sauvati u posebnoj biblioteci kao simbol.
-Instance ovog simbola mogu biti nezavisno transformisane i pomerane.
Flash simboli I interpolarizacija

Flash-interpolarizacija
-Interpolacija u terminologiji Flash-a tweening. Primenjuje se na simbole, definie se poloaj u poetnom i krajnjem key frejmu.Mogue je definisati i easing, kao i sloenije putanje.
-Promena veliine simbola, orjentacije, transparentnosti i boje takoe mogu biti interpolirane.
-Shape tweening (morphing) promena oblika simbola.
Flash-vrste simbola
-Postoje tri vrste simbola u Flash-u.
-Graphic symbols vektorski objekti koji mogu biti animirani, ali ne mogu biti kontrolisani od strane script jezika, sinhronizovani sa glavnom animacijom.
-Movie clip symbols mogu biti animirani, sadre nezavisne animacije, imaju sopstveni timelines, mogu biti izvravani asihrono sa glavnom animacijom (i nakon njenog zavretka) i mogu se kontrolisati od strane script jezika (interaktivne animacije).
-Button symbols dugmii, vezuje se script koji se izvrava kada je dugme pritisnuto, danas su ovi simboli zamenjeni UI komponentama.
Motion graphics
-Pokretna grafika.
-Pomou animacije stvara se iluzija kretanja ili transformacije nekog simbola.
-Efekti su vremenski zavisni.
-Najvie vezano za tekst.
-After Effects vodea aplikacija za kreiranje pokretne grafike.
-Jedsnostavna pokretna grafika se moe postii zasebnom promenom poloaja i ostalih parametara svakog lejera bitmap slike.
-Lejeri se mogu kretati du putanja definisanih Bezier krivom.

-Interpolacija se moe koristiti i za definisanje koraka izmene nekog parametara (ne samo vrednosti).
-Interpolacija se moe koristiti i za definisanje parametara filtera i efekata.

-Primer interpoliranog efekta je lomnjava (shattering).

Isporuka animacije(video, swf,gif,alternativna)
-Tri dominantna formata za isporuku animacije: GIF, SWF i video.
-Video se mora koristiti ukoliko e se animacija putati na televiziji.
-Zvuk se moe dodati, kontrole za putanje i zaustavljanje animacije, moderne video kompresije.
-SWF je najbolji za iste vektorske animacije.
-Nisu sve animacije sauvane, neke se raunaju prilikom izvrenja animacije.
-Interaktivne animacije koje imaju skripta.
-Kompresovan binarni format, dobar za isporuku preko mree.
-Dve vrste tagova:
Definicioni tagovi, blokovi sa podacima gde se definiu objekti
Kontrolni tagovi, pozicioniranje i pomeranje instanci objekata (simbola).
-Za bitmap animacije GIF se moe koristiti, ne treba plug-in, ali video obezbeuje bolji kvalitet.
-Alternative prethodnim formatima su APNG, JPEG sekvenca prikazana pomou JavaScript-a, skriptovan SVG icanvasanimacija.
-Ovi formati se retko koriste.

Zvuk
Osnove
-Konzumirase drugimulom u odnosu na medije koje smo do sada uili.
-Talasi u etru koji nas okruuje (vazduh, voda).
-Teko je napraviti precizan model zvuka (kao i boje).
-Sloen i subjektivan fenomen.
-Zvuk se proizvodi konverzijom energije u talase koji se prostiru kroz neki etar, talasi dolaze do uha gde se konvertuju u nervni impuls to mozak detektuje kao zvuk.
-Frekventni spektar zvuka je opis relativnih amplituda frekventnih komponenti zvuka.
-Ljudsko uho moe detektovati zvuk frekvencije izmeu 20Hz i 20kHz (zavisi i od godina).
-Waveform (predstava talasima) zvuka prikazuje promenu amplitude zvuka kroz vreme.

Mozak I zvuk
-Percepcija zvuka ima i psiholoku dimenziju.
-Isti zvuk prvo tie pa glasnije. Vae ime na kraju glasne sale. Stereo zvuk, utisak da je neto desno, odnosno levo.
Semplovanje zvuka
-CD audioima korak semplovanja 44.1 kHz.Manji korak sempolavanja moe biti korien ali se dobija slabiji kvalitet. Neki audio kreatori (recorders) koriste korak semplovanja n x 48 kHz.
-Semplovanje audio signala se oslanja na sat visoke preciznosti da bi se spreio jitter.
-Frekvencije vee od polovine koraka semplovanja se odbacuju posebnim filterima da bi se spreio aliasing.
Kvantizacija zvuka
-Za CD audio koristi se 16 bita, odnosno postoji 65536 razliitih kvantizacionih nivoa.
-Kvantizovana buka (um) moe biti ublaena dithering-om, odnosno dodavanjem male koliine random buke sa ciljem da se ublae nagli prelazi.
Formati zvuka
-Zvuk moe biti skladiten u AIFF, WAV ili AU formatu ...
-Na Internetu je dominantan MP3 format.
-MP3 kompresovani podaci mogu biti skladiteni unutar QuickTime i Flash datoteka.
Skladistenje digitalizovanog zvuka
-Za korak semplovanja r Hz i veliinu sempla (direktno proporcionalna broju kvantizacionih nivoa) od s bita, svaki sekund digitalizovanog zvuka zauzima rs/8 bajtova.
-Za CD kvalitet, r = 44.1 1000is = 16, dakle svaki sekund zauzima oko 86 kbytes(za mono signal).
-Ako je nivo snimanja (recording level) previe visok pojavie se clipping koji e izazvatidistorziju.
-Ako je nivo snimanja nizak onda um dolazi do izraaja.
-Idealno je da signal skladiti na najveem moguem nivou na kom nema clipping-a.

Obrada zvuka
-Programi za obradu zvuka koriste timeline interfejs, sa vie traka koje se miksuju (meaju) da proizvedu stereo ili mono izlaz.
-Short loops, longer loopsponavljajui delovi.
-Filterii kapije da se otklone defekti (na primer da se ukloni um) ili da se modifikuje zvuk

-Time stretching (usporavanje i ubrzanje) i pitch alteration se mnogo lake primenjuju na digitalni nego na analogni audio signal.Koriste se za sinhronizaciju sa videom ili drugim zvukovima.
Kombinovanje zvuka I slike
-Zvuk se moe kombinovati sa slikom pomou programa za obradu videa: zvuk je prikazan na vremenskoj liniji kao i video, i onda se oni mogu sinhronizovati.
-Ako su zvuk i video fiziki nezavisni u filmu, sinhronizacija se moe izgubiti, posebno kada se film alje preko mree.
-Moraju imati timecode, pomou koga je mogue proveriti sinhronizaciju na prijemnoj strani.
Kompresija I kompresija bazirana na precepciji
-Zvuk je teko kompresovati koristei lossless metode, osim u specijalnim sluajevima.
-Neke kompresije zvuka se mogu postii pomou run-length kodiranja. Na primer ispod nekog praga (threshold)se smatra da je tiina.
-Compandingtehnika koristi ne-linearnu kvantizaciju za kompresiju govora.
--law iA-law compandingse koriste u telefoniji.

bazirana na precepciji
-Adaptive Differential Pulse Code Modulation(ADPCM), neto kao inter-frejm kompresija videa. Skladite se razlike izmeu semplova, a u nekim sluajevima se i predvia sledea vrednost. Ova tehnika se takoe koristi u telefoniji.
-Kompresija bazirana na percepciji odbacuje neujne zvuke.
-Psiho-akustini model pokazuje kako prag ujnosti varira ne-linearno sa frekvencijom.
-Kompresija baziranih na percepciji je osnova MP3 i AAC kompresije.
-MIDI omoguuje reprezentovanje muzike u vidu instrukcija kako se proizvode note, umesto skladitenja samog zvuka.
-MIDI definie standardni protokol i hardverski interfejs za komunikaciju izmeu elektronskih instrumenata, kao to je sintisajzer. Na ovaj nain instrumentom se moe upravljati pomou hardverskog ili softverskog sequencer-a.
MIDI
-Raunar moe kontrolisati instrumente preko MIDI interfejsa, proizvesti note na zvunoj kartici.
-MIDI poruke su instrukcije koje kontroliu odreene aspekte izvoenja nekog instrumenta.
-Svaka instrukcija ima status bajt koji definie tip poruke i dva bajta za definiciju parametara poruke(na primer Note On + note number + key velocity).
-Ako je status bajt isti kao u prethodnoj poruci on moe biti izostavljen.

Tekst I tipografija
Osnove
-Sadrajteksta se sastoji od karaktera koji formiraju rei, interpunkcije, simbola i ostalih elemenata koji imaju neko znaenje, odnosno prenose neku poruku.
-Izgledteksta je definisan vizuelnim atributima kao to su oblik i veliina karaktera, kao i prostornim rasporedom teksta.
Kodni raspored
-Character set
-Apstraktni karakter moe imati razliite grafike interpretacije.
-Kodni raspored mapira apstraktne karaktere na skup celobrojnih vrednosti.
ASCII
-ASCII je 7-bitnikodni raspored, omoguuje skladitenje 95 karaktera za tampu i neke kontrolne karaktere.
-Moe se koristiti samo za par jezika, ukljuujui i Engleski.
ISO 8859
-ISO 8859 definie kolekciju 8-bitnihkodnih rasporeda, svaki kodni raspored pokriva grupu srodnih jezika.
-IS0 8859-1 ili ISO Latin1 pokriva veinu WesternEuropean jezika. Identian je sa ASCII kodnim rasporedom za raspon kodova od 0do 127.
ISO 10646-UCS
-ISO 10646 definie32-bitniUniversal CharacterSet (UCS), podeljen je u 256 groupa, svaka od grupa se sastoji od 256 oblasti koje imaju po 65,536 karaktera.
-Slian je Unicode-u.

-UCS-4 kodiranje koristi 4 bajta za skladitenje 32-bitnih vrednosti svih karaktera.

-UCS-2 kodiranje koristi 2 bajta za skladitenje 16-bitnih svih vrednosti karaktera koji pripadaju oblasti (0, 0, *, *) (the Basic Multilingual Plane).
-UCS-2 je identian Unicode kodnom rasporedu, i omoguuje predstavljanje svih karaktera savremenih svetskih jezika.
-ISO Latin1 je8-bitni kodni raspored ekvivalentan redu (0, 0, 0, *) ISO 10646standarda.
UTF
-UTF-8(Unicode Transformation Format 8 bit)omoguuje da bilo koja kodirana vrednost ISO 10646 iliUnicode kodnog rasporeda bude kodirana kao sekvenca (1-4) 8-bitnih bajtova. Na primer ASCII vrednost ostaje nepromenjena u jednom 8-bitnom bajtu.
-UTF-8 je podrazumevani (default)kodni raspored za World Wide Web.
-UTF-16, UTF-32
Font
-Glif (glyph)je grafika reprezentacija oblika karaktera.
-Karakter moe biti reprezentovan razliitim glifovima.

-Font je skup glifova.

-Fontovi mogu biti ugraeni (embedded)uSWF iliPDF datoteke.
-Web pretraiva uglavnom pristupa fontovima na korisnikovom sistemu, ali fontovi mogu biti preuzeti i sa nekok udaljenog servera.
-Fontovi se mogu klasifikovati prema:
Prostoru koji karakteri zauzimaju (monospacedor proportional);
Prisutnosti serifa(serifedilisans serif);
Zakrivljenosti (upright, italic ili slant);
Debljini -weight(bold,normal ililight) itd.

-Fontovi se grupiu u familije srodnih.

Tekst I prikaz fontovi
-Tekst fontovi su namenjeni za paragrafe teksta to znai da moraju biti itljivi i nenametljivi. Obino su uspravni i serifni.
-Prikaz (display) fontovisu namenjeni za kratke izolovane tekstove, kao to su naslovi.Oni treba da su upadljivi i esto su nekonvencijalni.
-Tekstfontovi dizajnirani za tampu mogu da budu loi za ekran (serif je esto problem).
Velicina fonta
-1 pt (point) je172 ina.
-1 pc (pica) je12 pt.
-Bodysizeje nominalna veliina fonta, ali obino nije jedanaka veliini svih glifova u fontu.
-x-height je rastojanje od osnovne linije do vrha malog slova x.

-Relativne jedinice su korisne za merenje.

1 emje jednakobody size;
1 en jejednako 0.5 em;
1 ex je jednako x-height.
Unapredjenje prikaza teksta
-Kerning je podeavanje prostora izmeu parova slova (e.g. AV)sa ciljem uniformnijeg izgleda.
-Ligaturessu kompozitni glifovi koji zamenjuju kombinaciju slova (e.g. fi) koja ne izgleda dobro.

Layout I formatiranje
-Anti-aliasing se primenjuje i u tipografiji da slova izgledaju glatkije.
-Markup jezici se sastoje od anotacija koje kontroliu layout i formatiranje sadraja koji se nalaze unutar anotacija (vizuelno markiranje) ili definiu strukturu sadraja (strukturno markiranje).
-U WYSIWYG sistemima, markup anotacije nisu vidljive i efekti komandi za formatiranje su prikazani odmah.
-Markup anotacije mogu biti i u formi vidljivih tagova koji se mogu ubacivati upotrebom proizvoljnog tekst editora.
-Strukturno markiranje omoguuje lake globalne izmene, obezbeuje razdvajanje procesa kreiranja sadraja i dizajniranja...
-Veina savremenih tekst procesora omoguuje i definisanje stilova koji se mogu primenjivati i u drugim okumentima.

Hipermedija
Osnove
-Hipermedija su sadraji sainjeni od teksta, slike, zvuka, filma, animacije koji su povezani linkovima i koji imaju komponente za interakciju sa korisnicima.
-WWW poslednjih godina sadri sve vie hipermedija.
XHTML
-Tekst u XHTML dokumentu je markiran tagovima i na taj nain dokument je podeljen na elemente shodno logikoj podeli teksta.
-Svaki element se sastoji od otvarajueg taga (start tag), sadraja elementai zatvarajueg taga (end tag).
-Otvarajui tag je predstavljen imenom elementa u uglastim zagradama.
-Zatvarajui tag je isti kao otvarajui jedino to je pre imena slash, primer<p></p>.
-Prazni elementi nemaju sadraj. Njihov otvarajui i zatvarajui tag moe biti skraeno zapisan, na primer<br/> .
-Elementi mogu imati i atribute koji su definisani u otvarajueg tagu.
-Ako su u sadraju elementa karakteri koji su deo sintakse markiranja oni se moraju navesti na poseban nain (&lt;).
CSS
-Stilovi napisani upotrebom CSS-a (Cascading Style Sheets)se mogu koristiti za definisanje layout-a i formatiranja sadraja elemenata.
-Selektor se koristi da bi se odredio na koje elementa se primenjuje stil, a skup definisanih osobina (properties) odreuje izgled elementa.
-Atribut class (svi elementi ga imaju) se koristi za definiciju skupa elemenata na koje se primenjuje isti stil.
-XHTML dokument poinje deklaracijom tipa dokumenta. Korenski element je htmlkoji sadri elemente headi body.
-Stilovi se mogu definisati u styleelementu koji je unutar headelementa.
XHTML elementi
-Delovi dokumenta koji su zasebne jedinice se kreiraju upotrebom div(blok) ili span (inline) elementa.
-Svi elementi mogu imati class i id atribut.
Fontovi u XHTML-u
-Karakteristike fonta su definisane pomou CSS osobina font-family,font-style, font-weight , font-varianti font-size, ili pomou osobine font.
-Vrednost font-familyosobineje lista imena fontova.
-Vrednost font-styleosobineje normal,italic,ilioblique.
-Vrednost font-weightosobineje normal,bold,,100, 200, , 900, bolder, lighter.
-Vrednost font-variantosobineje normal, small-caps ili inherited.
-Vrednost font-syzeosobineje xx-small, x-small, small, medium, large,x-large, xx-large, larger, smallerili brojna vrednost u px, em ili %.
-Primer vrednosti font osobine:
font:italicbold 12px/30px Georgia, serif;
Boja teksta u XHTML-u
-Boja teksta je definisana CSS osobinomcolor; a pozadinska boja osobinom background-color.
-Boje u RGB skali mogu biti definisane u decimalnim ili heksadecimalnim vrednostima, ili u procentima. Postoji i simboliki nazivi za pojedine boje.
Poravnanje teksta u XHTML-u
-text-align osobina definie poravnanje (left, right, center ilijustify).
Okviri u XHTML-u
-Elementi su u box-ovima (okvirima) koji su pozicionirani na odgovarajue mesto unutar stranice.
-Svaki okvir moe imati konturu (border) koji je padding-om odvojen od sadraja koji se nalazi u okviru.
-Margine dele okvir od susednih okvira.
-Debljina padding-a, margina i konture,boja i stil mogu biti podeeni skupom osobina koji pojedinano podeavaju top, right, bottomileft vrednosti ili jednom osobinom koja podeava sve vrednosti.
-Okviri mogu biti postavljeni uz levu ili desnu ivicu upotrebom float osobine, ili na proizvoljno mesto na strani upotrebom vrednosti absolute za osobinu position.

Linkovi
-Element a (anchor -sidro).
-Linkovi se koriste za povezivanje vorova u hipertext sistemu.
-Najee se koriste uni-directional linkovi, a postoje i regional,bi-directional imulti-links.

-URL-ovise koriste da identifikuju destinaciju (web stranicu) do koje se eli doi na World Wide Web.
-URL web stranice se sastoji od prefiksa http://,praenog imenom domena, odnosno raunara na kojem je resurs i na kraju je putanja koja daje lokaciju resursa na tom raunaru.
-Odreeni karakteri (ukljuujui blank karakter) se ne smeju pojaviti u URL-u, odnosno moraju se predstaviti na poseban nain: znak % praen ASCII kodom karaktera koji se ne sme pojaviti u URL-u.
-Apsolutni URL ima sve tri komponente, a relativni moe imati samo poslednju komponentu.
-URL kao etvru komponentu moe imati i identifikator dela stranice. Ova komponenta poinje znakom #.
-Element ase koristi u XHTML-a za definisanje linkova.
-Ima atribut hrefija vrednost je URL destinacije.
-Specijalne CSS pseudo klase (:link, :visited,:active, :hover) se koriste za izgled linka u razliitim stanjima.
Web I hipermedija
-Internet medija tipovi(MIMEtipovi) se koriste za identifikaciju tipa resursa.
-Oblika su type/subtype: image/jpeg, text/css, audio/mpegiapplication/octet-stream.
-Internet medija tipovi(MIMEtipovi) se koriste za identifikaciju tipa resursa.
-Oblika su type/subtype: image/jpeg, text/css, audio/mpegiapplication/octet-stream.
-Plugin-oviiActiveXkontrole proiruju mogunosti web pretraivaa i daju im mogunost rada sa novim tipovima medija.
-Element imgse koristi za ugraivanje slike u Web stranicu.
-AtributsrcjeURL koji pokazuje na sliku, a atributaltdaje tekstualnu alternativu ako iz nekog razloga slika ne moe da bude prikazana.
-Atributi widthiheightdefiniu veliinu slike.

-Element object se koristi da se ugradi multimedija, video, Flash film u web stranicu.
-Atribut data je URL ka mediju, a atribut type definie tip medija.
-Atributiwidth iheight definiu veliinu prostora u kojem e biti prikazana medija na stranici
-Podelement paramse koristi da se odreenom plugin-u prosledi parametar.
-Ponekad je potreban i JavaScript da bi sve radilo u svim web pretraivaima.
-Slika koja je unutar elementa a predstavlja grafiki link.
-Dobro je definisati i vrednost za atribut altza ljude koji nemaju grafike korisniki interfejs.
-Pomou elementa mapi atributa usemapkoji pripada elementu imgmogue je sliku izdeliti na regione koji su zasebni linkovi.
Interaktivnost
Osnove
-Interaktivniraunarski sistemi omoguuju korisnicima procesiranje njihovih zahteva i shodno tome prezentuju informacije korisniku.
-Postoje standardne kontrole u Windows-u i Mac OS koje je dobro koristiti u svim aplikacijama kako bi se korisnici to pre navikli na aplikaciju.
Interaktivnost sa multimedijom
-Sa tekstom i slikom nema mnogo mogunosti za interaktivnost, ali zato za vremenski zavisne medije, kao i za hipermediju postoji mnogo mogunosti za interaktivnost.
-Kontrole koje se koriste u aplikacijama za konzumiranje vremenski-zavisnih medija su nasleeni od fizikih medija plejerima: play, pause, stop, rewind, fast forward.
-Aplikacije omoguuju da kontrole budu mnogo fleksibilnije nego njihovi ekvivalenti na fizikim plejerima.

-Kontrole medija plejera koriste semiotike i getalt principe: skup standardnih ikonica ureenih tako da se mogu percipirati kao celina.

Hiperlinkovi
-Kod hiperteksta mora postojati neka indikacija da je potrebno kliknuti na link kako bi doslo do interakcije.
-Podvlaenje teksta je najea oznaka linka.
-CSS-om je mogue definisati oznaku za link.
-Obino je link upadljiviji kada se kursor pozicionira iznad linka kao indikacija da e se neto desiti ako korisnik klikne.

-Navbars(navigation bars)i druge kolekcije linkova mogu biti pozicionirani u posebnoj sekciji gde je njihova funkcija oigledna bez dodatnog dekorisanja.
-Oznaavanje prisutnosti linka na slikama je problematino i ne postoji jo konvencija za ovo.
-Korisnici obino pretpostavljaju da je slika link.
-Preporuka je da se izbegava da je slika jedini link ka nekoj destinaciji.
Skript jezici
-Skript jezici dozvoljavaju kreiranje proizvoljnih komponenti i proizvoljnih naina interakcije.
-Direktna manipulacija prevlaenjem se moe primeniti za pomeranje slika.

-Kontrola vremenske linije klipova u Flash-u moe da stvori iluziju direktne manipulacije objektima na ekranu.

-Skriptovi se mogu koristiti za :

Implementaciju remoterollover-a, odnosno za prikaz odgovarajuih informacija vezanih za deo slike na koju kursor pokazuje,
Pravljenje galerije slika,
Prikaz slika i teksta u lejerima kako bi se smanjio prostor koji se zauzima (paneli sa tabovima).
-Upotreba skriptova za prikaz razliitih kontrola shodno kontekstu mogu poboljati korisniki interfejs (manje se zbunjuje korisnik).
-Na ovaj nain kontrole koje ne mogu u odgovarajuem momentu biti izvrene ili nisu prikazane ili se ne mogu aktivirati (disabled).

Prezentacije
-Prezentacijekoje ukljuuju tranzicije, animirane efekte i vremenski bazirane medije mogu se kreirati pomou Flash filmova ili upotrebom specijalnih aplikacija (MS PowerPoint, OO Impress).
Interakcija kroz multimediju
-Ukljuivanjem kontrola u multimediju moe se obezbediti i interakcija sa podacima ili nekom programskom obradom.
-Dijalozi sa standardnim kontrolama se mogu upotrebiti za ovu svrhu.
XHTML
-XHTML ima ulazne elemente kao to su: textfield, check box, radio button, textareaza vielinijske tekstove, selecti option elementeza padajue menije i liste.
-Ovi elementi se koriste unutar formi da bi se odreeni podaci preuzeli od korisnika i poslali na server na obradu.

Flash UI komponente
-Flash UI komponente pored standardih komponenti korisnikog interfejsa pruaju i jo nekoliko novih komponenti.
-Ove komponente se kombinuju sa ActionScript-om.

Ultimedijalni interfejsi
-Flash filmovi i ActionScriptse mogu upotrebiti za kreiranje interfejsa koji nije ogranien na skup standardnih kontrola.
-Flash-baziraniinterfejsse moe koristiti u webaplikacijama ili u desktop aplikacijama upotrebom AIR-a (Adobe Integrated Runtime).
-Multimedijlne aplikacije koje rade neto novo (to do tada nije postojalo) mogu zahtevati inovacije u korisnikom interfejsu.
-Korisnici se oslanjaju na prethodno iskustvo da bi savladali novi korisniki interfejs pa je poeljno oslanjati se na poznate ideje u kreiranju korisnikog interfejsa kada god je to mogue.
-JavaScript i druge web tehnologije se mogu koristiti za kreiranje multimedijalnog interfejsa, ali su mogunosti manje u odnosu na one koje nudi Flash.
-JavaScript biblioteke se koriste da se olaka kreiranje korisnikog interfejsa.

Skript jezici
Osnove
-Skript jezici imaju manje mogunosti od klasinih programskih jezika.
-Omoguuju pozivanje odgovarajuih funkcija aplikacije unutar koje se izvravaju.
-Uglavnom se interpretiraju, a ne kompajliraju.
Objekti I dogadjaji
-Interaktivni sistemi su event-driven(bazirani na dogaajima).
-Savremeni raunarski programi su organizovani kao kolekcija objekata.
-Objekti pripadaju klasama koje definiu skup metoda i atributa.
-Klase se mogu nasledjivati.
-Vrednosti koje se prosledjuju metodi se zovu argumenti.
-Atributu pobjekta xse pristupa na sledei nain: x.p;
-Metoda msa argumentima a, bi cse poziva:x.m(a, b, c);
-Metoda mm bez argumenata se poziva:x.mm().
Objekti I multimedija
-Web pretraivaimapiraju elemente XHTML dokumenta na objekte koji imaju atribute u skladu sa atributima elemeneta i imaju metode za pronalaenje, dodavanje, brisanje i promenu redosleda objekata koji im pripadaju.
-Objekat documentomoguuje pristup celom dokumentu.
-ActionScriptdefinie klase koje odgovaraju tipovima elemenata koji se mogu javiti u Flash filmu (movie clips, UI componets, ...).
-Metode ovih klasa omoguuju kontrolu movie clip-ova i UI komponenti.

Dogadjaji
-Oslukivai dogadjaja (event listeners)se pozivaju kada se desi odgovarajui dogadjaj.
-Mnogi dogadjaji su izazvani od strane korisnika (klik miem, pritisak nekog tastera, ...).
-Oslukivai se dodaju objektima upotrebom metode addEventListenera uklanjaju upotrebom metode removeEventListener.
ECMAScript(varijable, kontrola toka,nizovi,funkcije I metode)
-Skript jezici koriste objekte API-ja (Application Programming Interface) za kontrolu i manipulaciju host sistema,kao to su webpretraiva ili Flash film.
-ECMAScriptje standardizovana verzija jezgra JavaScript jezika, koji je takoe i osnova ActionScriptjezika.
-Varijable su imenovani kontejneri koji mogu sadrati odreene vrednosti ili objekte.
-Vrednost varijable se menja operacijom dodele(x = y+ 1).
-Primitivne vrednosti u ECMAScript-u su brojevi, stringovi i logike vrednosti.
-JavaScript varijable mogu, a ActionScriptvarijable moraju biti deklarisane (definisan tip varijable).
-Kontrola toka:Uslovna naredba se koriste za izvrenje jedne od dve naredbi (ili bloka naredbi), zavisno od vrednosti nekog logikog izraza (obino je to neko poreenje).
-Petlja forse koristi kada je potrebno neki blok naredbi izvriti vie puta dokle god je ispunjen neki uslov.
-Zaglavlje forpetlje kombinuje inicijalizaciju, relacione i aritmetike operacije.
-Niz (array) je sortirana sekvenca vrednosti.
-Elementu niza se moe pristupiti sledeom notacijom array_name[index].
-Asocijativni nizovi se indeksiraju stringovima.
-Funkcije kombinuju argumente i proizvode neki rezultat.
-Metode su funkcije koje se pozivaju preko objekta i imaju pristup atributima objekta.
-U ECMAScriptu funkcije su objekti i mogu biti dodeljeni varijablama.
Java I DOM
-JavaScript se sastojiodECMAScript-a ihost objekatakojiomoguuju manipulaciju web stranama u web pretraivau.
-W3C Document Object Model (DOM) je standardizovan skup objekata za modelovanje HTML dokumenata.
-DOM:Dokument je reprezentovan stablom vorova koji reprezentuju elemente.
-vorovi su povezani, a te veze predstavljaju hijerarhijsku vezu izmeu elemenata.
-vorovi mogu biti tekstualni vorovi ili vorovi koji predstavljaju element.

-Metode getElementByIdigetElementsByTagName(niz elemenata) objekta document se koriste za dobavljanje vorova.

-Metode document.createElementi document.createTextNodese koriste za kreiranje novog vora, odnosno dodavanje novog elementa na web stranici.
-Izgled web stranice se moe izmeniti promenom vrednosti atributa jednog ili vie elemenata.
-Promenom vrednosti atributa classNameelementa bodymoe biti izmenjen izgled cele stranice.

-Java Script:Skriptovi se dodaju u XHTML dokument upotrebom elementa script unutar kojeg je JavaScript kod ili link ka eksternoj datoteci u kojoj se nalazi JavaScript.
-Metoda addEventListenerima dva argumenta: ime dogaaja i funkciju koja e se pozvati kada se desi taj dogaaj (ona je oslukiva).
-Oslukiva funkcija prima objekat event kao argument.
-Oslukiva funkcija dogaaja loadobjekta windowse koristi za inicijalni set-up strane kao i za dodavanje oslukivaa funkcija elementima unutar dokumenta.

ActionScript
-ActionScriptje baziran na ECMAScript4
-Zahteva da su sve varijable deklarisane, odnosno da im je naveden tip varijable.
-Za razliku od JavaScript-a, ActionScriptima uobiajene mehanizme za definisanje klasa i nasleivanja.
-Kodkojise koristiu Flash filmuse definie u metodi klase dokumenta koja je obino izvedena iz klase MovieClip.
-Oslukivai dogaaja se podeavaju obino u konstruktoru klase dokumenta, koji e se pozvati pre nego to film pone, odnosno pozvae se kada se objekat filma kreira.
-Klasama se moe definisati kom paketu pripadaju, a klasa dokumenta je u podrazumevanom paketu.
-I klasa dokumenta i njen konstruktor moraju biti javni (public).
-Metode MovieClip klase su: play, stop, gotoAndPlay, gotoAndStop...
-Komponente korisnikog interfejsa imaju metode i atribute koji implementiraju ponaanje i izgled kontrola kao to su button, slideri text field.
-DogaajENTER_FRAME se koristi za pokretanje oslukivaa koji se izvrava svaki put kada se pone izvravati novi frejm.
-Neki tekst se moe prikazati pomou atributa text komponente TextField.
-Objekti se mogu pojavljivati i nestajati sa scene pomou metodaaddChildiremoveChildatributastage.
-Sloenu interakciju je mogue kreirati pomou objekata koji su odgovorni za reakciju na odgovarajue dogaaje.

Multimedija I mreze
Osnove
-Multimedijalni podaci mogu biti u centralnom repozitorijumu kome se pristupa preko mree, umesto da se distribuiraju putem CD, DVD ili drugih prenosnih medija.
-Oprez!!! Propusni opseg mree moe biti problem, kao i mogunost otkaza nekih vorova mree.
Internet
-Internet je odlino mesto za distribuciju multimedije.
-Internet je globalna mrea svih mrea, komunikacija u ovoj mrei se obavlja putem TCP/IPprotokola.
-ADSL, kablovska, 3G mobilni su tehnologije koje nam omoguuju pristup Internetu.
Klijent server komunikacija
-Distribucija multimedije putem mree je zasnovana na klijent/server modelu.
-Serveri sluaju zahteve klijenata i alju im odgovore, odnosno alju im podatke ili pruaju odgovarajue servise.
Protokoli
-Protokolima su definisani skupovi pravila za interakciju izmeu servera i klijenta.
-HTTP (Hypertext Transfer Protocol) je jednostavan protokol dizajniran za brzu razmenu hipermedije izmeu Web servera i klijenata (web pretraivaa).
-DNS (Domain Name Service) prevodi simbolika imena u numerika IP adrese.
-Protokoli su organizovani u lejere (slojeve), svaki lejer prua odgovarajue servise lejeru iznad sebe koji su implementirani servisima lejera koji je ispod.
-IP (Internet Protocol) prua mehanizam za prosleivanje jednog paketa podataka (datagrams) od izvora do krajnje destinacije kroz Internet.
-Svaki vor je identifikovan pomou jedinstvene IP adrese (etiri broja od 0-255 razdvojeni takom).
TCP
-TCP (Transmission Control Protocol) je lejer iznad IP lejera i namenjen je pouzdanoj isporuci sekvence paketa, oslanjajui se na potvrde o pristiglim paketima.
-TCP koristi transportne adrese koje su sainjene od IP adrese i porta.

UDP
-UDP (User Datagram Protocol) je takoe iznad IP lejera, ali ne garantuje isporuku paketa.
-Nije pouzdana isporuka, ali je zato bra od TCP isporuke, pa je pogodna za isporuku multimedije gde je bitna brzina.
RTP
-RTP (Real-Time Transport Protocol)je lejer iznad UDP lejera, koji ne obezbeuje pouzdanu isporuku paketa, ali obezbeuje klijentskoj strani da zna koji paketi su stigli u pogrenom redosledu i koji uopte nisu stigli.
Multikasting
-Multikasting se koristi da se poalju isti podaci prema vie klijenata.
-Paket koji je poslat se duplira kad god se putevi za razliite klijente razilaze.
-Multimedijalne aplikacije kao to su live video streamingsu pogodne za multikasting.

Aplikacioni prookoli
-Aplikacioni protokoli su iznad mrenih i transportnih lejera i namenjeni su isporuci multimedije.

HTTP
-HTTP klijenti alju zahtev i primaju odgovor od HTTP servera.
-Prva linija HTTP zahteva se sastoji od metode (GET, POST, etc.),putanje do zahtevanog resursa i verzije HTTP protokola.
-Nakon toga je zaglavlje zahteva koje se sastoji od parametara kao to su Host, User-Agent,Accept, etc.
-Odgovor poinje statusnom linijom koja sadri verziju HTTP protokola i statusni kod.
-Nakon toga je zaglavlje odgovora sainjeno od sledeih parametara Server, Content-Type...
-Nakon zaglavlja je prazna linija iza koje slede zahtevani podaci.
-Statusni kod koji poinje sa 2 oznaava uspeh (200 OK).
-Ako poinje sa 3 onda je izvrena redirekcija (301 moved permanently).
-Ako poinje sa 4 onda je greka u klijentovom zahtevu (404 not found)
-Ako poinje sa 5 onda je greka na serveru (503 service unavailable).
-Statusni kod koji poinje sa 2 oznaava uspeh (200 OK).
-Ako poinje sa 3 onda je izvrena redirekcija (301 moved permanently).
-Ako poinje sa 4 onda je greka u klijentovom zahtevu (404 not found)
-Ako poinje sa 5 onda je greka na serveru (503 service unavailable).

Kesiranje
-Keiranje smanjuje mreni saobraaj uvanjem kopije strane na klijentovoj maini ili na web proxy-iju.
-Server moe u odgovoru slati parametar Expires (do kada se sigurno nee menjati sadraj), ali je ovo prava retkost.
-Uslovni zahtevi mogu u zaglavlju imati parametar If-Modified-Since, ako zahtevani resurs nije menjan nakon datuma u ovom parametru, server alje odgovor sa statusnim kodom304 (notmodified), umesto podataka.
RTSP
-RTSP po sintaksi lii na HTTP, ali odgovori ne sadre zahtevane podatke, ve se oni prenose putem RTP.
-Prednost u odnosu na HTTP u strimingu podataka.
-Opis prezentacije koji sadri informacije o strimovima podataka koji se ele prikazati (i kontrolisati) kao i o adresama sa kojih se dobijaju, mora biti dobijen pre inicijalizacije RTSP sesije.
-RTSP klijent alje SETUPzahtev da inicijalizuje sesiju, PLAYi PAUSEzahteve da kontrolie striming podataka,i TEARDOWNzahtev da zavri sesiju.
-RTSP se moe koristiti zaunicastimulticaststrimove.

Kvalitet usluge
-Quality of Service QoS
-Mrea prouzrokuje kanjenje u prenosu podataka.
-Jitter je varijacija u kanjenju koja moe prouzrokovati vremenski bazirane greke ili gubitak sinhronizacije.

-Kvalitet usluge zahtevan od jedne aplikacije je funkcija kanjenja, jitter-a i koliine izgubljenih paketa koji mogu biti tolerisani i zahtevane propusne moi mree (bandwidth).
-TCPeliminie gubljenje paketa, ali ima vie kanjenja i jitter-a, pa nije dobar za striming multimedije.
-ATM mree mogu da garantuju QoS, i dozvoljavaju rezervaciju resursa (mali deo Interneta je ATM mrea).
RSS
-RSS(Really Simple Syndication)je XML bazirani format fajla za pakovanje informacija o esto promenljivim web sajtovima u formatu koji se lako moe pregledati i preuzeti.
-RSS fajl sadri sekvencu stavki od kojih svaka ima datum publikovanja, opis i tekst koji odgovara blog post-u, news item-u...
-RSS fajl se menja svaki put kada se menja web sajt.
Podcast u RSS-u
-Podcastje RSS stavka koja ima URL ka audio ili video fajlu (koji se menja).
-Podcastse koristi za distribuciju epizodnog programa, na primer neka emisija koja se emituje svakog etvrtka u neko vreme na radiju.
BitTorrent
-Peer-to-peer (P2P) sistemi, u kojima nema jednog hosta koji je server, prevazilaze neke probleme centralizovane klijent/serveraplikacije.
-Raunar koji preuzima neki fajl koristei BitTorrentistovremeno alje taj fajl drugim mainama.
-BitTorrentfajlovi su izdeljeni u sitne delove, tako da ako neko ko preuzima neki fajl ako narednog dela nema na nekom raunaru (ili se raunar ugasi), taj deo se moe preuzeti sa drugog raunara.

-BitTorrentprocespoinje od semena (seed)koji ima kompletnu kopiju fajla.

-BitTorrentfajlkoji sadri metapodatke mora biti preuzet pre nego to je zapoet proces.
-Potrebno je i instalirati odgovarajui program koji e da koordinira interakciju izmeu raunara koji imaju odgovarajui fajl (peers).
-Raunari nastavljaju upload i nakon zavrenog preuzimanja fajla da nadoknade asimetriju veine mrenih konekcija.
Dinamicki web sadrzaj
-Server-side skripting se koristi na HTTP serverima da bi se u odgovore ukljuili podaci iz drugih resursa i na taj nain kreirale dinamike web strane.
-Server-side skriptovi se piu u razliitim jezicima kao to su PHP, Python,Ruby, Perl...
CGI
-CGI (Common Gateway Interface)je najstariji mehanizam da server prosledi podatke iz zahteva do CGI skripta, i da skript vrati podatke serveru koji e biti ukljueni u odgovor.

Najnapredniji mehanizmi za dinamicki web sadrzaj

-Mnogo efikasnije alternative CGI mehanizmu su FastCGIi aplikacioni serveri.
-XMLHttpRequestobjekat se moe koristiti da se poalje zahtev iz JavaScript-a i prime XML podaci koji se mogu iskoristiti da se izmeni samo deo strane, a ne da se uitava cela strana.
-AJAX je tehnika za kreiranje interaktivnog interfejsa u web aplikacijama upotrebom skriptova u web pretraivaima.

Pristupacnost
Osnove
-Program iliweb stranaje pristupana akoje nezavisnaodfizikih i mentalnih ogranienja korisnika.
-Mora se voditi rauna o problemima sa vidom, sluhom, motorikom, razliitim starosnim dobima korisnika.
-Ljudi sa invaliditetima mogu koristiti razna pomona sredstva: itae ekrana, lupe (poveala), alternative tastaturama i miu...

WCAG
-W3C Web Accessibility Initiatives WebContent Accessibility Guidelines (WCAG)daju smernice za pravljenje web sajtova koji imaju veliku pristupanost.
-Postoje dve verzijeWCAG 1.0 i WCAG 2.0.
-WCAG 2.0 rezimira pristupanost kao POUR:perceivable, operable, understandable, robust.
Strukturalni markup
-Upotreba validnog XHTML markup-a i razdvajanje prezentacije od sadraja upotrebom CSS-a poveava pristupanost web stranice.
Tagovi PDF
-Tagovani PDF je pristupaan upotrebom programa koji znaju da interpretiraju te tagove.
-Problemi u kreiranju tagovanih PDF fajlova.
Pristupacnost Flash filmova
-Flash Player upotrebom MSAA(Microsoft Active Accessibility)moe tekstualne alternative uiniti itljivim screen reader-ima, ali je problem to je MSAA vezan za Microsoft Windows.
Tekstualne alterntive(sliku,zvuk I video)
-Dodeljivanje tekstualnih alternativa slikama i vremenski baziranim medijima je jedan od najznaajnih koraka u prevljenju multimedije pristupanom.
-Alternativni tekst moe biti dodeljen slici u XHTML-u,PDF-uiFlash-u.
-Ovaj tekst bi trebalo da zavisi od znaaja i uloge slike, kao i od konteksta u kome je slika.
-Dekorativne slike ne trebaju da imaju alternativni tekst.
-Alternativni tekst je obino kratak opis slike.
-Slike koje nose informaciju treba da imaju alternativni tekst koji nosi tu istu informaciju.
-Slike koje pruaju neku funkciju treba da imaju alternativni tekst koji opisuje njihovu funkciju, a ne izgled.
-Zvuk i video treba da imaju sinhronizovanu tekstualnu alternativu, u formi titla.
-Potrebno je ostaviti kompletan tekst koji se u vremenski baziranom mediju uje, koji je dodatno proiren tekstovima koji opisuju ta se u tom momentu vidi (ako je u pitanju video ili animacija).
Pristupacni multimedijalni sadrzaji
-Ljudi koji slabije vide i koji su stariji imaju problema u razlikovanju boja koje se razlikuju u malim nijansama.
-to vie kontrasta izmeu teksta i pozadine e svima olakati itanje.
-Sve informacije koje se prenose bojom bi takoe trebalo preneti i bez upotrebe boje (link je i obojen ali i podvuen).
-Izbegavati trepui tekst zbog epileptiara.
-Tekst koji se kree takoe moe biti nepristupaan.

-Koristiti slike teksta jedino kada je to zaista neophodno (logo kompanije).

-Navesti jezik teksta (xml:lang ilang) i oznaiti skraenice (abbr).
-Tekstovi linka moraju biti jasni i van konteksta (title).
-Koristiti to je mogue jednostavniji renik (ali ne banalizovati), dati renike manje poznatih termina.
-Koristiti naslove (headings)da se naglasi struktura dokumenta i da se da brz uvid u sadraj dokumenta.
Interaktivnost
-Kontrole moraju biti operabilne koristei samo tastaturu, bez mia.
-Kretanje kroz formu upotrebom tastature.
-Kreirati skip linkkoji preskae navbars linkove na web stranama.
-Access keysse koriste da se omogui direktna navigacija na neke elemente (accesskey).
-Pristup tasterima se moe implementirati u Flash-u upotrebom ActionScript-a.
-AJAX kao web tehnologija moe smanjiti pristupanost zato to web pretraiva ne dozvoljava ili nema podrku za -JavaScript, screen reader ne zna da li je cela strana ili samo njen deo ponovo uitan...
-Koristiti Hijaxtehniku da se izbegne problem ako JavaScript nije podran (primer: galerija slika).
-Ako je mogue izbegavati vremenska ogranienja koja ne mogu biti ukinuta ili proirena.
-Omoguiti oporavak od greke ili jo bolje spreiti greke.