je umereno ne bi trebalo da bude zaobiena ni u knjizi

pesama; ideja da se ivot nastavlja, uprkos Hitleru, da

e uvek biti dece. Brecht misli na epohu bez istorije
0 kojoj njegova pesma upuena likovnim umetnicima
daje sliku i o kojoj mi je posle nekoliko dana rekao da
njen dolazak smatra verovatnijim od pobede nad faizmom.
Ali zatim je, jo uvek kao obrazloenje za u k lju ivanje
Pesama za decu u Pesme iz izgnanstva (Gedichte
aus dem Exit), dolo neto drugo kao argument.
1 Brecht ga je, stojei preda mnom u travi, izneo sa
estinom retkom kod njega. ,,U borbi protiv tih ljudi
nita ne srne biti proputeno. Njihove ambicije nisu
male. Oni planiraju za trideset hiljada godina. Uas.
Uasni zloini. Oni se ni pred im ne zaustavljaju. Oni
po svemu udaraju. Svaka elija podrhtava pod njihovim
udarcima. Zato ne smemo zaboraviti nijednu nau eliju.
Oni sakate dete u telu majke. Decu ni po koju cenu
ne smemo izostaviti". Dok je to govorio, osetio sam da
na mene zrai snagom doraslom da se suoi sa silom
faizma; hou da kaem snagom koja izvire iz dubina
istorije nimalo pliih od onih iz kojih izvire faistika
snaga. To je bilo veoma udnovato, meni novo oseanje.
A sa njim je zatim bio u skladu jedan nov zaokret Brechtove
misli: Oni smeraju pustoenja neuvenih razmera.
Zato se ne mogu sloiti ni sa orkvom, koja je isto tako
utemeljena za milenijume. I mene su proletarizovali.
Oduzeli su mi ne samo kuu, ribnjak i kola, nego su mi
ukrali i moju scenu i publiku. Sa svog stanovita ne
mogu priznati da je Shakespeare u osnovi bio obdareniji.
Ali ni on ne bi mogao pisati oekujui bolje dane.
On je, uostalom, imao svoje linosti pred sobom. Ljudi
koje je prikazivao viali su se na svakom koraku. Sa
trudom je izvukao neke crte njihovog ponaanja; mnoge
podjednako vane izostavio je".
Poetak avgusta. ,,U Rusiji vlada d ik ta tu ra nad proletarijatom.
Treba izbegavati