PROLOG

Kale, 1347.
 Put se sputao sa junih brda i iao preko movarnog zemljita du obale. Bio je lo.
Dugotrajne letnje kie napravile su stazu od lepljivog blata, koje bi se steglo kada bi sunce
upeklo, ali to je bio jedini put koje je sa visoravni Sanat vodio do luka Kale i Gravelin. U Nileju,
malom zaseoku, put je vodio preko kamenog mosta preko reke Hem. Teko da bi se Hem mogla i
nazvati rekom. Bila je spora, tekla je kroz isuenu movaru i gubila se u blatu na obali predelima.
Reka je bila toliko kratka da ju je ovek mogao pregaziti od izvora, do mora za manje od sat
vremena, a bila je toliko plitka da se mogla, prilikom oseke, pregaziti, a da voda oveku ne
dosegne ni do struka. Izlivala se u movare gde je trska bila gusta i gde su aplje lovile abe u
movarnoj travi; nastavljala se lavirintom uih tokova gde su seljani iz Nileja, Ama i Gima
postavljali svoje pletene zamke za jegulje.
Nilej i njegov kameni most mogli su mirno i da prespavaju celu istroriju, da se grad Kale
nije nalazio samo dve milje severno oatle. U leto 1347. godine, vojska od trideset hiljada
Engleza spremala se da zauzme luku. Njihov logor podignut je izmeu visokih gradskih zidina i
movarnog zemljita. Put koji se sputao sa visoravni i prelazio Hem kod Nileja, bio je jedini
kojim bi francuska vojska mogla da stigne do grada. Usred leta, kada su stanovnici Kalea ve
skoro umirali od gladi, Filip od Valoa, francuski kralj, stigao je sa vojskom u Sanat.
Dvadeset hiljada Francuza rasporedilo se du visoravni, njihovi barjaci su se vijorili na
vetru koji je duvao sa mora. Tu se nalazila i zastava francuskih kraljeva, francusko sveto ratno
znamenje. Bila je to dugaka zastava sa tri iljata kraja, vijoria se kao krvavocrveni svileni talasi,
a ako je bila jarke boje, to je zato to je bila nova. Staro znamenje bilo je u Engleskoj, trofej
osvojen na velikom zelenom brdu, izmeu Vadikura i Kresija, prolog leta. Ali nova zastava bila
je sveta kao i stara, pored nje su se vijorile zastave velikih gospodara Francuske: Burbona,
Motmorensija i grofa od Armanjaka. Manje zastave videle su se izmeu plemikih barjaka, a sve
su objavljivale da su samo najvei ratnici Filipovog kraljevstva stigli da se bore sa Englezima. A
ipak, izmeu njih i neprijatelja, stajala je reka Hem i most u Nileju koji je titio kameni toranj
oko koga su Englezi iskopali rovove u kojima su biii strelci i ratnici. Iza te vojske nalazila se
reka, potom movara, a na uzvienju u blizini visokih zidina Kalea i njegovih duplih rovova
nalazio se improvizovani grad sastavljen od kua i atora gde se nastanila engleska vojska. A bila
je to vojska kakva nikada pre nije viena u Francuskoj. Njen logor je bio vei od samog Kalea.
Dokle god je dosezao pogled, videle su se ulice oiviene platnom, drvenim kuama i ogradama za
konje, a izmeu njih su bili ratnici i strelci. Zastava se nije morala ni istai.
,,Mi moemo da osvojimo toranj, gospodine.' Ser Defri de arni, ozbiljan vojnik kao i
svaki drugi u Filipovoj vojsci, pokazivao je prema uzvienju gde se engleski garnizon iz Nileja
izolovao na francuskoj strani reke.
,,Po kojoj ceni?, upitao je Filip. On je bio slabi, oklevao je u bici, meutim, njegov
odgovor je imao smisla. I kad bi toranj bio osvojen, a most u Nileju bio u njegovim rukama, koja
bi bila svrha? Most je vodio ka jo monijoj engleskoj vojsci koja se raporeivala po vrstom tiu
oko svog logora.
Izgladneli i oajni graani Kalea videli su francuske zastave na junoj litici i istakli su
svoje zastave na bedeme. Na njima je bio lik Device, bile su slike svetog Denija Francuskog, a
visoko na tvravi vijorila se kraljeva utoplava zastava kao poruka Filipu da su njegovi podanici
jo ivi, da se jo bore.
Pa ipak, taj hrabri nastup nije prikrio injenicu da su nesrenici bili pod opsadom ve
jedanaest meseei. Biia im je potrebna pomo.
Zauzmite toranj, gospodine, podbadao je ser Defri, ,,a onda napadnite preko mosta!
Hriste, ako prokletnici vide da pobeujemo, mogli bi posumnjati u sebe! Okupljeni lordovi su
glasno odobravali.
 Kralj nije bio ba tako siguran. Bilo je tano da je garnizon iz Kalea jo uvek odolevao i
da su Englezi jedva otetili zidine, na stranu to to nisu nali nain da preu duple rovove, ali ni
Francuzi nisu uspeli da dostave nikakve zalihe u grad pod opsadom. Ljudima u tom gradu nije
bila potrebna podrka, nego hrana. Oblak dima ukazao se iza logora i nekoliko sekundi kasnije
zaula se topovska paljba. Projektil je udario u zidine, ali Filip je bio predaleko da bi video
efekat.
Ako pobedimo ovde, ohrabriemo gamizon", istakao je lord od Montmorensija, ,,a
Englezi e biti oajni.
Ali zato bi se Englezi oseali ugroeno ako grad Nilej padne? Filip je mislio da bi ih to
jedino nateralo da brane put na kraju mosta, ali mu je talcoe bilo jasno da nije mogao da dri
svoje neobuzdane lovake pse zavezane kada je neprijatelj na vidiku, pa je stoga pristao.
Zauzmite toranj, uputio ih je ,,i neka vam bog da da pobedite.
Kralj je ostao na svom mestu, dok su lordovi okupljali ljude i naoruavali se. Vetar je sa
mora donosio miris soli, ali i miris truiei, koji je verovatno poticao od trave koju je nanela
plima, a koja je trulila na irokim nasipima. Filip je bio potiten. Njegov novi astrolog je ve
nedeljama odbijao da poseti svog kralja, pravdajui se da ima groznicu, meutim, Filip je saznao
da je on dobrog zdravlja, to je moglo da znai da je astrolog sigurno video neku veliku nesreu u
zvezdama i da se plai da mu to kae. Galebovi su kretali ispod oblalca. Daleko na moru, prljava
jerilica plovila je prema Engleskoj, drugi brod se sidrio na plaama, koje su bile u engleskim
rukama, a vojnici su prevoeni na obalu u malim amcima da bi uveali neprijateljske redove.
Filip je skrenuo pogled na put i video da grupa od etrdeset ili pedeset engleskih vitezova jae
prema mostu. Prekrstio se i pomolio da vitezovi budu zarobljeni tokom napada. Mrzeo je
Engleze. Mrzeo ih je.
Vojvoda od Burbona je dodelio organizaciju napada ser Defriju de arniju i Eduaru de
Bieu, i to je bilo dobro. Kralj je verovao da su oba mukarca razumna. Verovao je da oni mogu
da osvoje toranj, ali jo uvek nije znao kakve e koristi imati od toga; pretpostavio je da je to ipak
bolje nego da pusti svoje plemie da u juriu preko mosta pomou kopalja dou do pobede. Znao
je da ih nita ne bi vie obradovalo, nego da izvedu takav napad. Mislili su da je rat igra i svaka
pobeda je u njima izazivala elju da nastave igru. Budale, pomislio je, i ponovo se prekrstio dok
se pitao kakvo to kobno proroanstvo astrolog skriva od njega. Nama je potrebno udo, pomislio
je. Neki veliki boji znak. Trgao se kada je bubnjar poeo da udara u dobo. Oglasila se truba.
Muzika nije oznaila poetak napada. Muziari su, u stvari, isprobavali svoje instrumente
pred poetak napada. Eduar de Biu je okupio vie od hiljadu strelaca sa samostrelima i isto
toliko ratnika i nameravao je da napadne Engleze sa boka, a da ser Defri de arni, sa najmanje
par stotina strelaca, krene niz brdo u juri na engleske rovove. Ser Defri je jahao sa strane i
dovikivao vitezovima i strelcima da sjau. Uinili su to nerado. Oni su verovali da sutinu rata
predstavlja konjiki juri, meutim, ser Defri je znao da konji ne mogu biti od koristi kada je u
pitanju kameni toranj okruen rovovima i zato'je insistirao na tome da se bore kao peaci. titovi
i maevi, uzviknuo je, ,,bez koplja! Na noge! Ser Defri je na tei nain nauio ca su konji
ranjivi i neotporni na engleske strele, dok je peadija, zatiena titovima, mogla da napreduje.
Neki plemii su odbili da sjau, ali on ih je ignorisao. Sve vie francuskih ratnika urilo je da se
prikljui napadu.
Jedan broj engleskih vitezova preao je most i inilo se da namerava da jae uz sam put i
tako ispovocira francusku odbrambenu liniju, meutim, zaustavili su konje i pogledali gore u
hordu na grebenu. Kralj, koji ih je posmatrao, video je da ih predvodi veliki lord. To je mogao da
zakljui na osnovu veliine njegove zastave, a najmanje desetak drugih vitezova nosilo je
etvrtaste zastave na svojim kopljima. Vana grupa, pomislio e, za iji bi otkup raogao da dobije
itavo bogatstvo. Nadao se da e da odjau do tornja i da e tamo biti zarobljeni.
Vojvoda od Burbona je dokaskao do Filipa. Vojvoda je bio u elinom oklopu koji je
riban peskom, siretom i icom sve dok nije pobeleo i zasijao. Njegov lem, koji je jo uvek visio
zakaen za njegovo sedlo, imao je na vrhu plavu perjanicu. On je odbio da sjae sa svog
ratnikog konja, koji je nosio titnik za glavu i oklopni deo za zatitu tela od engleskih strelaca,
koji su odapinjali strele iz svog uporita. Zastavu, gospodine, rekao je vojvoda. Trebalo je da
zvui kao molba, a imalo je prizvuk nareenja.
,,Zastavu?, kralj se pretvarao da ne razume.
Mogu li imati tu ast, gospodine, da je ponesem u bitku?
Kralj je uzdahnuo. Vas je deset puta vie nego neprijatelja, rekao je, nije ti potrebna
zastava. Neka ostane ovde. Neprijatelj ju je ve video. I neprijatelj e znati ta razmotana
zastava predstavlja. To je govorilo Francuzima da ne zarobljavaju, ve da pobiju sve, iako e
svakog bogatog engleskog viteza pre zarobiti, nego ubiti, jer leevi ne donose otkup. Pa ipak,
odmotana zastava sa tri jezika uterala bi Englezima strah u kosti. Ostae ovde, insistirao je
kralj.
Vojvoda je poeo da protestuje, meutim, ba tada se oglasila truba i vojnici sa
samostrelima su poeli da se sputaju niz brdo. Bili su obueni u zelene i crvene tunike sa
znakom enove na levoj ruci i svaki je bio u pratnji peaka sa pavisom, velikim titom koji je
titio strelca sa samostrelom dok je ponovo stavljao strelu na svoje nezgrapno oruje. Pola milje
dalje, pored reke, Englezi su jurili iz pravca tornja ka rovovima, koji su bili iskopani pre toliko
meseci da su sada bili prekriveni travom i korovom. Propustie bitku, rckao je kralj vojvodi
koji je, zaboravivi na skerletnu zastavu, pojurio na svom konju u oklopu prema vojnicima ser
Defrija.
Montjoie St Denis!, vojvoda je uzviknuo francuski ratni pokli i doboari su poeli da
udaraju u svoje velike doboe, a desetak trubaa je do neba oglasilo poetak juria. uli su se
zvuci sputanja vizira na lemovima. Strelci sa samostrelima su ve stigli do kosine i
rasporeivali se kako bi obuhvatili Engleze sa boka. A onda su poletele prve strele: to su bile
engleske strele sa belim perjem, poletele su preko zelenih polja, a kralj je, dok se naginjao u
sedlu, uvideo da neprijatelj ima tek nekoliko strelaca. Kad god su se prokleti Englezi borili,
obino je strelaca bilo tri puta vie nego vitezova i ratnika, meutim, inilo se da predstrau u
Nileju ine ratnici. Neka vam bog pomogne!, doviknuo je kralj svojim vojnicima. Odjednom je
bio oduevljen jer je mogao da oseti miris pobede.
Trube su se ponovo oglasile i talas sivometalnih ratnika spustio se niz padinu. Culi su se
ratni poklii, a njih su priguili doboari koji su udarali u svoje instrumente od kozje koe, i
trubai koji su trubili kao da su hteli da pobede Engleze samo svojim trubljenjem. Bog i sveti
Deni!, uzviknuo je kralj.
Strele su poletele. Sve kratke gvozene strele bile su uvrene konim lopaticama sa
strane i prilikom zarivanja u zemlju zauo bi se otar zvuk, kao jako zujanje. Stotine strela je
proletalo, a onda su enovljani stali iza velikih titova da bi ispravili zapore koji su krivili
njihove elinc lukove. Neke engleske strele su udarile u velike titove, ali onda su se strelci
olcrenuli ka ser Defrijevom napadu. Stavili su strele sa bodkin vrhovima i zategli ih; to su bile
strele iji su vrhovi bili od elika, irine tri do etiri ina, a koje su mogle da rasparaju oklop kao
da je od platna. Zategli su i odapeli strele, zategli i odapeli, a strele su uarale u titove i
francuske redove. Jedan ovek je pogoen, rasparana mu je butina i on se spotakao, a strelci su se
rasporedili oko njega i zatvorili prolaz. Engleski strelac je pogoden u rame dok se spremao da
zategne luk i njegova strela je krivudajui odletela u vazduh.
Montjoie St Denis!", uzviknuli su ratnici kada su stigli u podnoje padine. Strele su se
zakucavale u titove neverovatnom silinom, ali Francuzi su i dalje bili zbijeni, tit uz tit; i strelci
sa samostrelima su se pribliavali i ciljali u engleske strelce koji su bili primorani da stoje
uspravno da bi mogli da rukuju svojim orujem. Strcla iz samostrela je probila gvozdeni lem i
zarila se Englezu u lobanju. ovek je pao postrance, a krv mu se slivala niz liee. Plotun strela je
poleteo sa vrha tomja, a strele iz samostrela su odgovarale i paale, odbijajui se od kamenje, a
Englezi, videvi da njihove strele ne pogaaju neprijatelja, ekali su sa isukanim maevima
jurinike.
Sveti orde!, uzviknuli su, a Francuzi su tada ve stigli do prvih rovova i poeli su da
seku Engleze u njima. Neki Francuzi su otkrili uzan prolaz u rovu i jurnuli kroz njega kako bi
napali Engleze u pozadini. Strelci iz poslednja dva rova imali su lake mete kao i enovljani sa
samostrelima, koji su stali ispred titova kako bi zasuli neprijatelja strelama. Nelci Englezi su
osetili da se pribliava pokolj, pa su poeli da naputaju svoja mesta i tre prema Hemu. Eduar de
Biu, koji je predvodio strelce sa samostrelima, ugledao je begunce i doviknuo enovljanima da
bace lukove i da se pridrue napadu. Povadili su maeve i sekire i krenuli su na neprijatelja.
Pobijte ih!, vikao je Eduar de Biu. On je jahao velikog ratnikog konja i sa isukanim maem
je pojurio u napad. Pobijte ih!
Englezi u prvim rovovima bili su osueni na propast. Pokuali su da se izbore sa gomilom
ratnika, meutim, maevi. koplja i sekire leteli su ka njima. Neki su pokuali da se predaju, ali
zastava francuskih kraljeva se vijorila, a to je znailo da nema zarobljenika. Francuzi su natopili
klizavo blato u rovu krvlju Engleza. Branioci iz zadnjih rovova su sada beali, a nekolicina
francuskih konjanika, onih i suvie ponosnih da bi se borili kao peaci. projuriia je uzanom
stazom, odgurnula je svoje saborce i uz divlje ratne poklie uletela na konjima meu begunce
pored reke. drepci su se vrteli i izvijali dok su maevi sekli. Jedan od strelaca je izgubio glavu
pored reke i ona je odjednom postala crvena. Ratnik je kriknuo kada ga je pregazio konj, a onda
je proboden kopljem. Engleski vitez je drao ruke podignute, nudei rukavicu kao znak predaje,
ali napadnut je s lea maem koji mu je probio kimu, a onda mu je drugi konjanik zabio sekiru u
lice. Pobijte ih!, vikao je vojvoda od Burbona, nosei mokri ma, sve ih pobijte!" Video je
kako grupa strelaca pokuava da pobegne preko mosta i doviknuo je svojim sledbenicima ,,Za
mnom! Za mnom! Montjoie St Denis!"
Strelci, negde oko njih trideset, beali su prema mostu, ali kada su stigli do razbacanih
kua sa slamnatim krovovima pored reke uli su topot konja i okrenuli su se uplaeni. Na
trenutak se inilo da e ih ponovo obuzeti strah, meutim, jedan od njih ih je umirio. Gaajte
konje, momci, uzviknuo je i strelci su zategli tetive, otpustili ih, a strele sa belim perjem su se
zarile u konje. Zdrebac vojvode od Burbona se zateturao kada su dve strele probile njegov oklop,
onda je pao poto su pala druga dva konja i ritao se. Drugi jahai su se instiktivno okrenuli i
traili su lake mete. Vojvodin titonoa je doveo sopstvenog konja gospodaru i umro je kada su
Englezi iz sela ispalili drugi plotun. Poto nije eleo da gubi vreme pokuavajui da uzjae konja
svoga titonoe, vojvoda je otiao u svom elinom oklopu , koji ga je titio od neprijateljskih
strela. Ipred njega, oko Nilejskog tornja, preiveli iz engleskih rovova su formirali ivi tit koji su
sada opkolili Francuzi eljni osvete. Bez zarobljenika!, uzviknuo je francuski vitez, ,,bez
zarobljenika! Vojvoda je pozvao svoje vojnike da mu pomognu da uzjae konja.
Dva njegova vojnika su sjahala kako bi pomogla svom gospodaru da uzjae svog novog
konja i upravo tada su uli topot kopita. Kada su se okrenuli, videli su grupu engleskih vitezova
kako juri iz sela. Blagi boe? Vojvoda je sa maem u koricama skoro bio u sedlu kada je poeo
da pada nazad, poto su vojnici koji su mu pomagali, isukali maeve. Odakle su, do vraga, ovi
Englezi izleteli? A onda su ostali njegovi vojnici, elei da zatite svog gospodara, spustili vizire
i okrenuli se kako bi se ukljuili u napad. Dok se protezao na travi, vojvoda je uo kako se jahai
u oklopima sudaraju.
To su bili Englezi koje je francuski kralj video. Zaustavili su se u selu, prisustvovali su
pokolju u rovovima i ba su se spremali da odjau preko mosta kada su se pojavili vojnici
vojvode od Burbona. Bili su preblizu da bi se mogli odupreti takvom izazovu. Tako je engleski
lord poveo svoje vitezove na vojnike vojvode od Burbona. Francuzi nisu bili spremni za napad, a
Englezi su bili rasporeeni na borbenim poloajima, koleno uz koleno, a duga koplja od
jasenovog drveta, koja su tokomuria bila podignuta, sada su spustili u poloaj za ubijanje i cepali
su kou i lomili oklope. Engleski voa je nosio plavi ogrta sa dijagonalno postavljenim belim
trakama na kojima su bile naslikane tri crvene zvezde; uti lavovi su se nalazili na plavom polju
koje je iznenada pocrnelo od krvi neprijatelja kada je zario svoj ma u nezatien pazuh
francuskog ratnika. ovek se stresao od bola, pokuao je da zamahne maem, ali tada ga je drugi
Englez udario buzdovanom po viziru, koji se savio od udarca i iz ijih je mnogobrojnih naprslina
poela da iklja krv. Ranjeni konj je zanjitao i sruio se. ,,Ne razdvajajte se, vikao je svojim
vojnicima Englez u dreecem ogratau. ,,Ne razdvajajte se!. Njegov konj je krenuo nazad i
ritnuo je Francuza bez konja. Taj ovek je pao, konjska kopita su mu zdrobila glavu i lem, a
onda je jaha video kako vojvoda bespomono stoji pored konja; uvideo je znaaj njegovog
sjajnog elinog oklopa i mamuzao je konja ka njemu. Vojvoda je pokuao da se svojim titom
odbrani od maa, zamahnuo je otricom koja je zasekla neprijateljevu nogu u oklopu i jahaavie
nije bilo.
Drugi Englez je povukao u stranu konja svog vode. Velika grupa Francuza je na konjima
jurila nizbrdo. Kralj ih je poslao u nadi da e zarobiti engleskog lorda i njegove vojnike i veliki
broj Francuza, onih koji nisu mogli da se pridrue napadu na kulu jer se mnogo njihovih saboraca
okupljalo kako bi pobili ostatak garnizona, juriao je preko mosta. ,,Nazad!, uzviknuo je
engleski komandant, ali seosku ulicu i most blokirali su oni koji su beali od Francuza. On bi
ipak mogao da se probije, ali to bi onda znailo da e izgubiti neke svoje strelce i vitezove u
haosu i panici, tako da je, umesto toga, pogledao preko puta i video stazu pored reke. Pomislio je
da ona moda vodi ka plai i da bi mogao da skrene i pridrui se engleskim redovima na istonoj
strani.
Engleski vitezovi su jahali nazad. Staza je bila uska; samo dvojica su mogla da jau jedan
pored drugog; na jednoj strani je bila reka Hem, a na drugoj movarna oblast, ali staza je sama po
sebi bila vrsta i Englezi su jahali njome dok nisu stigli do uzvienja na kome su mogli da se
rasporede. Meutim, nisu mogli da pobegnu. Taj mali deo uzvienja izgledao je skoro kao
ostrvce, do koga se stizalo jedino stazom, ali bilo je okrueno trskom i blatom. Bili su u zamci.
Stotinu Francuza je bilo spremno da krene stazom, a Englezi su sjahali i oformili
odbrambeni zid. Pomisao da treba da savladaju tu prepreku naterala je Francuze da se vrate do
kule gde je neprijatelj bio ranjiviji. Strelci su jo uvek gaali sa svojih mesta, a strelci iz enove
su odgovarali i tada su se Francuzi zaleteli na engleske ratnike rasporeene u podnoju kule.
Francuzi su napali bez konja. Tlo je bilo klizavo zbog letnjih kia i stopala u oklopu su se
klizala po blatu. Ratnici u prvim redovima su se uz ratni pokli bacili na Engleze koji su bili
brojno nadmaeni. Englezi su uvrstili titove i ispruili su ih u nameri cla doekaju napad. Culo
se sudaranje elika sa drvetom i jaukanje kada bi otrica skiiznula sa tita i zarila se u meso.
Englezi u drugom redu mahali su buzdovanima i maevima iznad glava svojih drugova. Sveti
ore!il, uzvikivali su, Sveti orde!, a ratnici su se dizali i bacali mrtve i njihove titove.
Pobijte kopilad!".
Pobijte ih!, viknuo je ser Defri de arni i Francuzi su se vratili, spotiui se u svojim
oklopima o mrtve i ranjene. Englcski titovi se ovoga puta nisu preklapali, pa su Francuzi
pogaali cilj. Maevi su udarali po elinim oklopima, oklopi su pucali, lcmovi raspadali.
Poslednjih nekoliko branilaca pokualo je da pobegne preko reke, ali enovljani sa samostrelima
su pojurili za njima; vojnike u oklopima drali bi pod vodom dok se ne udave, a z.atim bi ih
opljakali. Nekoliko odbeglih Engleza se spoticalo na nasipu u daljini dok su ili ka mestu gde su
engleski strelci formirali borbenu liniju kako bi odbili svaki napad preko reke Hem.
A u kuli, Francuz je udarao sekirom Engleza i odvalio je deo oklopa koji je Englezu titio
desno rame, udarao je oveka koji je uao sve dok otrica sekire nije rasekla neprijateljev grudni
ko i dok se beliasta rebra nisu ukazala ispod unakaenog tela i razvaljenog oklopa. Na tlu se
napravila smesa od krvi i blata. Na svakog Engleza su dolazila po tri neprijatelja. Vrata kule su
bila otkljuana da bi se vojnici mogli povui, ali Francuzi su provalili. Poslednji branioci ispred
kule su poseeni i ubijeni, a unutra su napadai zapoeli borbu na stepenitu, koje je zavijalo
udesno. To je znailo da e branioci moi da koriste desnu ruku bez problema, dok je napadaima
smetao veliki centralni stub na stepenitu. Francuski vitez sa kratkim kopljem prvi je poleteo i
otricom je rasporio Englezu utrobu pre nego to je drugi branilac njega ubio maem zarivi mu
ga u glavu. Viziri su bili podignuti jer je u kuli bilo mrano i nije se moglo videti oima
polupokrivenim elikom. Zato su Englezi zabadali maeve Francuzima u oi. Naoruani vojnici
su uklanjali mrtve sa stepenita i ostavljali trag rasporenih utroba iza sebe, a onda su dva vojnika
potrala i okliznula se na to. Straan vrisak se proneo stepenitem, potom je jo jedno okrvavljeno
telo odvueno i uklonjeno: jo tri stepenika su raiena i Francuzi su nagrnuli ponovo:
Montjoie St Denis!".
Englez, naoruan kovakim ekiem, spustio se niz stepenice, udarao je Francuze po
lemovima, ubio je vojnika tako to mu je razbio lobanju, a druge je terao, potom se jedan vitez
dosetio da zgrabi samostrel i ide postrance uz stepenice sve dok nije imao slobodan prolaz. Strela
je prola Englezu kroz usta i podigla je zadnji deo njegove lobanje i Francuzi su poleteli ponovo.
Uzvikivali su povike mrnje i pobede, gazili su vojnike na umoru stopalima sa klinastim
potplatama i ili sa uzdignutim maevima ka vrhu kule. A na vrhu, desetak vojnika pokualo je
da ih baci niz stepenice, meutim, Francuzi su napredovali. Nabili su napadae iz prvih redova na
maeve branilaca, a drugi su gazili preko mrtvih i onih na umoru da bi potukli ostatak garnizona.
Svi vojnici su bili poseeni. Jedan strelac je poiveo dovoljno dugo da mu odseku prste i izvade
oi i jo uvek je vritao kada su ga sa kule bacili na maeve koji su ga dole ekali.
Francuzi su slavili. Kula je pretvorena u mrtvanicu. Zastava Francuske e se vijoriti na
njenom bedemu. Rovovi su pretvoreni u engleske grobove. Pobednici su skidali odeu sa mrtvih
u potrazi za novcem. Ojednom se oglasila truba. Jo uvek jeilo Engleza na franeuskoj strani
reke. Konjanici su bili zarobljeni na delu vrstog tla. Prolivanje krvi jo nije bilo gotovo.
Sveti Dejms je podigao sidro sa plae, juno od Kalea, i prevezao je svoje putnike na
obalu. Tri putnika, svi u oklopima, imala su toliko prtljaga da su platili dvojici lanova posade
Svetog Dejmsa" da ga nose kroz ulice engleskog utvrenja; ili su kod erla od Northemptona.
Neke kue su bile na sprat. Obuari, oruari, kovai, voari, pekari i mesari okaili su natpise na
gornje spratove. Bilo je tu i bordela i crkvi kao i proroka u atorima. Krme su se nalazile izmeu
atora i kua. Deca su se igrala na ulicama. Neka su imala male lukove i odapinjala su tupe
strelice u razdraene pse. Na kuama plemia su se vijorile zastavice, a vojnici u oklopima su
stajali ispred vrata. Groblje se prostiralo i preko movare, gde su se nalazili vlani grobovi
mukaraca i ece koji su podlegli groznici, koja je harala movarama Kalea.
Tri mukarca su stigla do erlove kue, koja je bila velika, izgraena od drveta i bila je
blizu paviljona na kojem se vijorila kraljeva zastava. Dvojica pristiglih mukaraca, najmlai i
najstariji, ostali su pored prtljaga, dok je trei, najvii, krenuo prema Niljeju. Reeno mu je da je
erl poveo konjicu u napad na francusku vojsku. Hiljade kopiladi je tamo, rekao je erlov
upravnik, nemaju ta da rade, osim da akaju noseve tamo na grebenu, tako da je njegovo
gospodstvo reilo da ih izazove.
Bilo mu je dosadno." Pogledao je veliki, drveni koveg koji su uvala dva mukarca.
ta je u tome?
,,Sline, rekao je visoki mukarac. Okaio je dugi, crni luk na rame, podigao je torbu sa
strelama i otiao.
Zvao se Tomas. Ponekad, Tomas od Huktona. U drugim prilikama, bio je poznat kao
Tomas Kopile, a ako je eleo da zvui zvanino, predstavljao se i kao Tomas Veksajl, mada je to
retko inio. Veksajlovi su bili plemika gaskonjska porodica, a
Tomas od Huktona je bio nezvanini sin odbeglog Veksajla, koji ga nije nainio ni
plemiem ni Veksajlom. A sigurno ne Gaskonjcem. On je bio engleski strelae. Tomas je privlaio
poglede dok je iao kroz kamp. Bio je visok. Crna kosa je virila ispod njegovog gvozdenog
lema. Bio je mlad, ali njegovo lice je ovrslo u ratovima. Imao je upale obraze, tamne, prodorne
oi i dugaak nos koji je slomljen u tui, te je postao kriv. Njegov oklop je potamneo od puta.
Ispod njega je nosio koni prsluk, crne pantalone i dugake, crne jahae izme bez mamuza. Ma
u konim koricama visio je sa leve strane, ruksak mu je bio na leima, a bela torba sa strelama na
desnom boku. Malo je hramao, to je nagovetavalo da je ranjen u bici, ali u stvarnosti, ranu mu
je naneo svetenik u ime boga. Oiljci tog muenja bili su sada skriveni, osim onih na rukama,
koje su ostale uvrnute i oputene, kao posledica toga, ali jo uvek je mogao da barata lukom.
Imao je dvadeset tri godine i bio je ubica.
Obiao je kampove strelaca. Veina je okaila trofeje. Video je prednji deo francuskog
oklopa od istog elika koji je bio probuen strelom, visoko okaen, da bi se videlo ta su strelci
uradili vitezovima. U drugim atorima sa ipke je visilo mnotvo konjskih repova. Zarali,
probueni oklop napunjen je slamom i visio je na mladom stablu. Imao je rupe jer su ga izbuile
strele. Iza atora se nalazila movara koja je smrdela na ubre. Tomas je koraao i posmatrao
francuski stroj na junoj visoravni. Bilo ih je dovoljno, mnogo vie nego kada su se pojavili
izmeu Vadikura i Kresija gde su pobijeni. Ubij jednog Francuza, pomislio je, i jo dvojica e se
pojaviti. Sada je ve mogao da vidi most ispred sebe i mali zaselak iza, a iza njega, vojnici su
dolazili iz utvrdenja da bi formirali borbenu liniju i odbranili most, poto su Francuzi napadali
malu englesku ispostavu na nasipu u daljini. Mogao je da ih vidi kako se sputaju, a video je i
malu grupu jahaa za koju je pretpostavio da su erl i njegovi vojnici. Iza njega zvuk je priguila
daljina, engleski top je ispalio kameno ule na uruene zidove Kalea. Buka je protutnjala iznad
movare i utihnula, a zamenio ju je zvuk oruane borbe iz engleskih logora.
Tomas nije urio. To nije bila njegova borba. Ipak, skinuo je luk sa lea, zategao ga je i
primetio kako je to postalo lako izvesti. Luk je bio star; zamorio se. Crna preka od tise, nekada
prava, sada je bila blago iskrivljena. Ila je uz tetivu, kako bi rekli strelci, i on je znao da je vreme
da napravi novo oruje. Ipak, smatrao je da stari luk, koji je ofarbao u crno i na koji je privrstio
srebrnu ploicu sa udnom zveri koja je drala pehar, jo uvek ima nekoliko francuskih dua u
sebi.
Nije video kako je engleska konjica napala Francuze s boka jer su mu straare Nileja
zaklonile vidik, te nije uspeo da vidi kratkotrajnu bitku. Video je, meutim, puno begunaca koji
su naletali jedni na druge nastojei da pobegnu od besa Francuza, a iznad njihovih glava, video je
jahae kako jau prema moru, ka renoj obali u daljini. Pratio ih je sa engleske strane reke,
skretao je sa puta, upadao iz ipraga u iprag, pljuskao kroz bare i gazio kroz blato koje je
pokuavalo da mu skine izme sa nogu. Tada je stigao do reke i video talas boje blata, koji se
kovitlao prema obali dok se more podizalo. Vetar je donosio miris soli i trulei.
Tada je ugledao erla. Erl od Northemptona je bio Tomasov gospodar, ovek kome je
sluio, mada su erlove uzde bile labave, a kesa izdana. Erl je posmatrao kako Francuzi pobeuju,
a znao je da e doi da napadnu i njega. Jedan od njegovih ratnika je sjahao i pokuavao je da
nae dovoljno vrstu stazu da bi konje u oklopu poveo ka reci. Desetak vojnika stajalo je ili
ldealo na prilazu, odakle e doi Francuzi, spremni da se sukobe titovima i maevima. A tamo
u zaseoku, gde se pokolj engleskog gamizona ve zavrio, Francuzi su kao vuci napadali vojnike
u zamci.
Tomas je zagazio u reku. Drao je luk visoko jer mokra tetiva ne bi mogla da se zategne i
gazio je kroz rene talase. Voda mu je dosezala do struka, a on je iao napred prema blatnjavoj
obali i otrao je do mesta gde su strelci ekali prvi napad Francuza. Tomas je klekao pored njih u
movarnu zemlju, poloio je strele na blato, onda je izvukao jednu.
Veliki broj Francuza je nadirao. Jedan broj je jahao stazom, a sa boka, peaci su ili kroz
movam, i Tomas je reio da ne obraa panju na njih jer im je trebalo vremena da stignu do
vrstog tla. Poeo je da gaa one na konjima.
Gaao je bez razmiljanja. Nije ciljao. Ovo je bio njegov ivot, njegova vetina, njegov
ponos. Luk od tise, vei od oveka, upotrebi da bi odapeo strele od jasena, obogaene gujim
perjem i bodkin vrhovima. Nije morao da gleda da bi ciljao jer je veliki luk zategao do uha. Bile
su potrebne godine iskustva da bi ovek znao u kom pravcu e ii njegove strele, a Tomas ih je
odapinjao nevienom brzinom, jednu strelu na svake tri do etiri sekunde, i belo perje se razletelo
po movari, a dugi elini vrhovi su probijali okolpe i kou i zarivali se Francuzima u stomake,
grudi i butine. Pogaale su cilj uz zvuk slian onome kada se satarom see meso; ubijale su
jahae. Dvojica na elu su umirala, trei je imao strelu zabodenu u butinu, a ljudi iza njih nisu
mogli da zaobiu ranjene jer je staza bila previe uska i zato je Tomas poeo da gaa peake.
Jaina udara strele bila je tolika da je mogla da odbaci vojnika. Ako bi Francuz podigao tit da
zatiti gornji deo tela, Tomas bi mu zabio strelu u noge, a iako je njegov luk bio star, jo uvek je
bio estok. Proveo je na moru vie od nedelju dana i boleli su ga miii na leima dok je zatezao
tetivu. Cak je samo zatezanje olabavljenog luka bilo ekvivalentno podizanje tela oraslog oveka,
a sva uloena snaga nalazila se u odapetoj streli. Jaha je pokuao da se probije kroz blato,
meutim, njegov dobro opremljeni ratni konj se zaglavio: Tomas je izabrao flestrelu, onu sa
irokim, otrim vrhom, koja e rasparati stomak i polcidati krvne sudove konja; odapeo ju je
nisko, video je konja kako se trza, dohvatio je drugu strelu sa bodkin vrhom i odapeo ju je u
ratnika kome je vizir bio podignut. Tomas nije pogledao da bi se uverio da je ijedna strela
pogodila cilj samo ih je otputao i ciijao ponovo, onda ih je opet odapinjao, a tetiva na luku se
savijala zajedno sa titnikom od roga koji je nosio na levom zglobu. Nikada nije pokuo da zatiti
zglob, na kome je bila vidljiva rana od tetive, a poto ga je dominikanac muio, na levoj
polaktici mu je ostao oiljak tako da je sada titnik od roga titio tkivo.
Dominikanski svetenik je bio mrtav.
Ostalo je jo est strela. Francuzi su se povlaili, ali nisu bili pobeeni. Dozivali su strelce
sa samostrelima i ratnike, a Tomas je odgovarajui, prodorno zazvidao. Dva tona, visok i nizak,
ponovio je tri puta, onda je napravio pauzu, zatim je ponovio ta dva tona i video je strelce kako
tre prema reci. Neki od njih su bili vojnici koji su se povlaili iz Nileja, a drugi su dolazili iz
borbenih linija poto su prepoznali signal da je njihovom saborcu potrebna pomo.
Tomas je pokupio est strela i kada se okrenuo, video je da su prvi erlovi jahai nali
prolaz ka reci i da su poveli svoje dobro opremljene konje kroz nemirne talase. Za nekoliko
minuta bi trebalo svi da preu, ali strelci su sada trali prema udaljenoj obali, i oni najblii Nileju
su ve gaali grupu strelaca sa samostrelima koji su urili u nazavrenu borbu. Jo konjanika je
silazilo sa visoravni Sanat, besni poto su zarobljeni engleski vitezovi beali. Dvojica od njih su
odgalopirala u movaru, gde su se njihovi konji uspaniili na opasnom tlu. Tomas je poloio
jednu od svojih poslednjih strela na tetivu, a onda je shvatio da je movara monija od dvojice
mukaraca i da bi strela bila suvina.
Iza sebe je uo glas. Tomas, nije li tako?.
,,Gospodine. Tomas je skinuo svoj lem i okrenuo se, jo uvek na kolenima.
Dobro se slui tim lukom, zar ne? Erl je rekao ironino.
Iskustvo, gospodine.
Pomae i zloesta svest, rekao je erl, pokazavi Tomasu da ustane. Erl je bio nizak
ovek, okruglog grudnog koa, lica na kome su se videli tragovi vremena, za koje su njegovi
strelci voleli da kau da izgleda kao bikova zadnjica, govorili su i da je borac, dobar ovek i da je
teak kao i svi njegovi ljudi. Bio je kraljev prijatelj, ali i prijatelj svakoga ko je nosio njegov grb.
On ne bi poslao ljude u borbu ukoliko ih sam ne bi vodio; sjahao je i skinuo lem kako bi
zatitnica mogla da ga prepozna i zna da je on sa njima i u opasnosti. Mislio sam da si u
Engleskoj, rekao je Tomasu.
Bio sam, rekao je Tomas, obrac'ajui mu se sad na francuskom, jer je znao da se erl
osea prijatnije kada govori tim jezikom, onda sam bio u Bretanji.
,,A sad me spasava. Eri se nasmeio i pokazao je prazna mesta, gde su mu nedostajali
zubi. Pretpostavljam da e traiti lonac piva za ovo?
Upravo toliko, moj gospodaru.
Eri se smejao. Napravili smo budale od sebe, zar ne? Posmatrao je Francuze koji bi
sada, kada se vie od sto engleskih strelaca postrojilo na obali, dva puta razmislili pre nego to bi
krenuli u novi napad. Mislili smo da emo moi da u borbu asti oko sela namamimo etreset
njihovih vojnika, a onda je pola njihove proklete vojske silo sa brda. Da li mi donosi vesti o
Vilu Skitu?
Mrtav je, gospodaru. Poginuo je u borbi kod La Roe-Derijena.
Erl se trgao i prekrstio. Jadni Vil. Bog zna da sam ga voleo. Nije biio boljeg vojnika.
Pogledao je Tomasa. ,,A druga stvar. Da li si mi to doneo?
Mislio je na gral. Doneo sam vam ziato, gospodaru", rekao je Tomas, ,,ali ne i to.
Erl je potapao Tomasa po ramenu. Priaemo, ali ne ovde." Pogledao je svoje vojnike i
viknuo. Idemo nazad! Nazad! Poto je ve odvela konje na sigurno preko nabujale reke,
njegova zatitnica je pourila ka reci i prela je. Tomas ga je sledio, a erl, sa isukanim maem,
trebalo je da poslednji pregazi reku koja je rasla. Francuzi, oustavi od svoje lovine, rugali su se
njegovom povlaenju.
To je bio kraj bitke za taj dan.
Francuska vojska nije ostala. Pobili su nilejski garnizon, ali ak i oni najvrelije krvi meu
njima su znali da ne mogu uiniti nita. Engleza je bilo previe. Hiljade strelaca se molilo da
Franeuzi predu reku i krenu u napad, meutim, Filipovi vojnici su odmarirali, ostavivi za
sobom rovove u Nileju pune mrtvnih i prazan greben Sanata, iiban vetrovima. Grad Kale se
predao sledeeg dana. Kralj Edvard je isprva eleo da ubije sve stanovnike, da ih postroji pored
rovova i odsee glave sa njihovih smralih tela, meutim, njegovi gospodari su ukazali na to da
e Francuzi to isto uiniti u svakom gradu pod engleskom upravom, osvojenom u Gaskonji ili
Flandriji i zato je kralj na kraju nerado smanjio broj na samo est ivota koje e oduzeti.
est mukaraca upalih obraza, u ogrtaima pokajnika sa omama oko vrata, dovedeni su
iz grada. Svi su bili uvaeni graani, trgovci ili vitezovi, bogati i moni Ijudi, Ijudi koji su
prkosili Edvardu od Engleske punih jedanaest meseci. Kljueve grada nosili su na jastuiima
koje su poloili pred kralja, potom su pali na kolena ispred drvene platforme gde su sedeli
engleski kralj i kraljica sa svojom kraljevskom svitom. est mukaraca je molilo za svoje ivote,
ali Edvard je bio ljut. Oni su mu prkosili toliko dugo, onda je pozvan i delat, a njegovi lordovi
su ponovo ukazali na to da on odreuje kaznu, te je ak i kraljica klekla pred svog supruga i
molila ga da ih potedi. Edvard je mumlao dok su njih estorica leala nepokretno ispred
podijuma; potedeo ih je.
Hranu su odneli izgladnelim graanima, ali nakakvu drugu samilost nisu pokazali. Oni su
prognani, dozvoljeno im je da ponesu samo odeu u kojoj su bili, a ak su ih i onda pretresli da bi
se uverili da nisu prokrijumarili novac ili zlato kroz engleske redove. Prazan grad, sa kuama za
osam hiljada ljudi, sa magacinima, prodavnicama i krmama, dokovima, tvravom i rovovima,
pripao je Engleskoj. Ovo je ulaz u Francusku, erl od Northemptona je bio oduevljen. On je
uzeo kuu koja je pripadala jednom od estorice mukaraca, oveku koji je sa svojom porodicom
lutao sada Pikardijom kao prosjak. Bila je to raskona kamena kua, ispod tvrdave, sa pogledom
na gradski kej, lcoji je sada bio pun engleskih brodova. Napuniemo grad starim, dobrim
engleskim narodom, rekao je erl. ,,Da li bi eleo da ivi ovde, Tomase?
,,Ne, gospodine, rekao je Tomas.
,,Ni ja, priznao je erl. Svinjae u movari, to je to. Pa ipak, na je. Dakle, ta bi ti eleo,
mladi Tomase?"
Bilo je jutro, tri dana posle predaje grada i konfiskovana imovina Kalea vec je podeijena
pobednicima. Erl je bio bogatiji nego to je mogao da zamisli, jer je veliki koveg koji je Tomas
doneo sa sobom iz Bretanje bio pun zlatnika i srebrnjaka otetih iz kampa Sarla od Bloa nakon
bitke kod La Ro-Derijena. Tredina toga je pripala Tomasovom gospodaru, erlovi Ijudi su
prebrojali novac i treinu erlovog dela ostavili su za kralja.
Tomas je ispriao svoju priu. Kako je, po erlovim instrukcijama, otiao u Englesku da
istrai oevu prolost u potrazi za nekim nagovetajem gde je gral. Nita nije pronaao osim
knjige, u kojoj je njegov otac, svetenik, pisao o gralu, ali otac Ralf je imao um koji je ponekad
lutao i snove koji su se ponekad inili stvamim, Tomas nije nita saznao iz rukopisa koju mu je
oteo dominikanac to ga je muio. Ali pre nego to je dominikanac uzeo knjigu, ona je ve bila
prepisana i sada je, u erlovim novim, suncem obasjanim odajama iznad keja, mladi engleski
svetenik pokuavao da protumai kopiju rukopisa.
Ono to ja elim, jeste da predvodim strelce, rekao je Tomas.
Bogzna da li e biti potrebno da ih ikuda vodi, odgovorio je erl neraspoloeno.
Edvard razmatra napad na Pariz, ali to se nee desiti. Zakljuie primirje, Tomase. Zakleemo
se na veno prijateljstvo. A onda emo otii kui i naotriemo nae maeve. Kada bi svetenik
okrenuo novu stranu, ulo bi se utanje pergamenta. Otac Ralf je pisao na latinskom, grlcom,
hebrajskom i francuskom i bilo je oigledno da svetenik razume sve jezike. Dok je itao,
povremeno bi neto pribeleio na pergament. Na keju su istovarali burad sa pivom, buka koju su
proizvodile velike bave bila je slina grmljavini. Zastava engelskog kralja, sa leopardima i
datnim ljiljanima, vijorila se sa osvojene tvrave iznad francuske, Koja je bila obeena naopako u
znak poruge. Dva mukarca, Tomasovi pratioci, stajali su u uglu sobe i ekali da ih erl ukljui u
razgovor. Bogzna kakvog e posla biti za strelce, nastavio je erl, osim uvanja zidova tvrave.
Da li je to ono to eli?
To je sve za ta sam osposobljen, moj gospodaru. Za odapinjanje strela. Tomas je
govorio normanskofrancuskim jezikom kojim je govorila i engleska aristokratija, to je bio jezik
koji ga je nauio njegov otac. ,,A imam i novac, moj gospodaru Pod tim je mislio da bi sada
mogao da regrutuje strelce, obezbedi konje za njih i stavi ih u erlovu slubu, koja erla ne bi nita
kotala, ali bi imao pravo na jednu treinu njihovog plena.
Tako je i Vil Skit, obian ovek, proslavio svoje ime. Erl je voleo takve ljude, profitirao je
uz njih, i klimnuo je glavom odobravajui. ,,Ali povesti ih kuda?, upitao je. Mrzim primirja.
Oglasio se i mladi svetenik za stolom kraj prozora. Kralj bi vie voleo da se pronae
gral.
 Njegovo ime je Don Bakingem, rekao je erl za svetenika, ,,i on je vii dvorski
slubenik u ministarstvu finansija, to tebi moda ne znai mnogo, mladi Tomase, ali to znai da
on slui kralju i da e verovatno postati nadbiskup od Kenterberija pre tridesete.
Teko, moj gospodaru, rekao je svetenik.
Naravno da kralj eli da se gral pronae, rekao je erl, svi to elimo. Hou da vidim
prokletu stvar u Vestminsterskoj opatiji. Hou da prokleti kralj Francuske puzi na svojim
krvavim kolenima i da moli. Hou da nam svi hodoasnici iz celog hrianstva sveta donose
svoje zlato. Za ime boga, Tomase, da li prokleta stvar postoji?
,,Da li ju je tvoj otac posedovao?
,,Ne znam, gospodaru, rekao je Tomas.
Ba si od neke koristi, promumlao je erl.
Don Bakingem je pogledao svoje beleke. ,,Ti ima roaka koji se zove Gaj Veksajl
,,Da, odgovorio je Tomas.
I on trai gral?.
Tako to trai mene, rekao je Tomas. ,,A ja ne znam gde je.
Ali on je traio gral pre nego to je saznao da ti postoji, ukazao je mladi svetenik, ,,to
znai da on zna neto to mi ne znamo. Predloio bih, gospodaru, da mi potraimo Gaja
Veksajla.
Mi bisrao biii kao dva psa koja jure jedan drugog, rekao je Tomas ogoreno.
Erl je mahnuo Tomasu da utihne. Svetenik je ponovo pogledao svoje beleke.
Rukopis je nejasan'1, rekao je neodobravajui, ,,pa ipak, postoji traik svetiosti. Izgleda
da potvruje da je gral u Astaraku. Da je tamo bio sakriven.
,,I ponovo je odnet odatle!, protestovao je Tomas.
Ako izgubi neto vredno", rekao je Bakingem mirno, ,,gde ga prvo potrai? Na mestu
gde je poslednji put vien. Gde se nalazi Astarak?
,,U Gaskonji?, rekao je Tomas, ,,na feudalnom dobru Berat ,,Ah?, rekao je erl, a onda
je uutao.
,,A da li ste bili u Astaraku?, upitao je Bakingem. On jeste bio mlad, ali je imao autoritet
koji mu nije pruao samo njegov posao u kraljevom ministarstvu finansija.
,,Ne.
Onda predlaem da poete, rekao je svetenik, ,,i vidite ta moete da saznate. A ako
budete previe buni u toku potrage, onda e moda va roak doi da vas potrai, a vi moete
saznati ta on zna. Nasmeio se kao da je eleo da nagovesti da je reio problem.
Bilo je tiho, samo se jedan od erlovih pasa eao u uglu sobe a na keju je mornar toliko
psovao da bi i avo poerveneo. Ne mogu da zarobim Gaja sam, protestovao je Tomas, a u
Beratu se ne zaklinju na vernost naem kralju.
,,Zvanino, rekao je Bakingem, Berat se zaklinje na vernost grofu od Tuluza, to danas
znai, francuskom kralju. Grof od Berata je definitivno neprijatelj.
Primirje jo nije potpisano, rekao je erl nesigurno.
,,I nee biti jo nekoliko dana, pretpostavljam, sloio se Bakingem.
Erl jc pogicdao Tomasa. ,,A ti hoe strelce?
eleo bili ratnike Vila Skita, gospodine
,,Oni e ti bez sumnje sluiti", rekao je erl, ,,ali ti, Tomase, ne moe sada da predvodi
strelce. Mislio je da Tomas koji nije bio plemikog porekla i koji je bio mlad, moe da predvodi
strelce, ali da ratnici, koju su sebe smatrali viim staleom, nee prihvatiti njegovo vostvo. Vil
Skit, iako je bio loijeg porekla od Tomasa, uspeo je u tome, ali Vil je bio mnogo stariji i imao je
vie iskustva.
 ,,Ja mogu da vodim ratnike", rekao je jedan od dvojice mukaraca koji su stajali kraj zida.
Tomas ih je predstavio. Onaj koji je progovorio, bio je stariji mukarac sa oiljkom, jedno
oko mu je nedostajalo, bio je teak kao oklop. Zvao se ser Gijom de Evek, lord od Eveka, i
nekada je imao feudalno dobro u Normandiji dok se njegov roeni kralj nije okrenuo protiv
njega, tako da je sad bio ratnik bez zemlje i Tomasov prijatelj. Drugi, mlai ovek, takoe je bio
prijatelj. Bio je Skot, Robi Daglas, zarobljen u Duramu pre godinu dana. ,,Hriste, rekao je erl
kada je saznao za Robijev sluaj, ,,ali do sada ste sigurno skupili dovoljno za otkup?
Skupio sam, gospodaru, priznao je Robi, i izgubio.
,,Izgubio!
Robi je zurio u pod tako da je Tomas jednom reju objasnio. ,,Kocka
Erl je napravio izraz gaenja na licu i opet se okrenuo ka ser Gijomu.
uo sam za tebe, rekao je i to je bio kompliment ,,i znam da moe da vodi ratnike, ali
kome slui?
Nikome, gospodaru.
Onda ne moe da vodi moje ratnike, rekao je erl zajedljivo i ekao je.
Ser Gijom je oklevao. On je bio ponosan ovek, imao je trideset pet godina, iskustvo u
ratu, reputaciju koju je stekao kada se prvi put borio protiv Engleza. Ali sad nije imao ni zemlju
ni gospodara, a poto je bio nita drugo do lutalica, posle kratke pauze otiao je do erla, klekao je
pred njega i sklopio ruke kao da se moli. Erl je stavio ruke oko ser Gijomovih. ,,Zaklinje li se da
e mi sluiti, upitao je, ,,da e mi biti odan, da nee sluiti nikom drugom?"
Zaklinjem se, rekao je iskreno ser Gijom i erl mu je pomogao da ustane, a onda su se
dva mukarca poljubila u usta.
Poastvovan sam, rekao je erl, tapui ser Gijoma po ramenu, zatim se ponovo okrenuo
ka Tomasu. Moete skupiti pristojnu vojsku. Sta e ti biti potrebno? Pedeset vojnika. Pola od
toga treba da budu strelci.
Pedeset vojnika na udaljenom feudalnom dobru?, upitao je Tomas. Nee izdrati ni
mesec dana, gospodaru."
Ali morae, rekao je erl i objasnio svoju preanju iznenaujuu reakciju na vesti da se
Astarak nalaz u grofoviji Berat. Pre mnogo godina, mladi Tomase, pre nego to si se ti odvojio
od majine sise, imali smo imanje u Gaskonji. Izgubili smo ga. ali ga nikada formalno nismo
predali, tako da postoje tri ili etiri uporita u Beratu na koje ja imam legitimno pravo." Don
Bakingem, itajui beleke oca Ralfa, podigao je obrvu, kao da je hteo da naglasi da je tvrdnja, u
najmanju ruku, beznaajna, ali nije nita rekao. Idi i osvoji jedan od onih zamkova, rekao je erl,
napadni, skupi novac i ljudi e ti se pridruiti.
I ljudi e se okrenuti protiv nas, primetio je Tomas tiho.
I Gaj Veksajl e biti jedan od njih, rekao je erl, to je tvoja ansa. Prihvati je, Tomase, i
idi odavde pre nego to zakljue primirje.
Tomas je oklevao sekunddva. To to je erl predoio, zvualo je suludo. Trebalo je da
odvede vojsku duboko na jug francuske teritorije, osvoji tvravu, odbrani je, ponada se da e
zarobiti svog roaka, da e nai Astarak, istraiti ga, slediti gral. Samo bi budala prihvatila takvu
odgovornost, ali alternativa jc bilo propadanje, to je svaki nezaposleni strelac mogao da oekuje.
Uiniu to, gospodaru, rekao je.
Dobro. Krenite sada, svi vi! Erl je poveo Tomasa do vrata, ali kada su Robi i ser Gijom
ve bili na stepenicama, povukao je Tomasa nazad da mu neto kae nasamo.
Nemoj voditi kotiaanina sa sobom, rekao je erl.
,,Ne, gospodaru? On je prijatelj
,,On je prokleti kot, a ja njima ne verujem. Oni su svi prokleti lopovi i laovi. Gore nego
prokleti Francuzi. iji je on zarobljenik?"
Lorda Autvajta
,,I Autvajt ga je pustio da putuje sa vama? Iznenaen sam. Nema veze, poalji svog
kotskog prijatelja Autvajtu i pusti ga da trune dok njegova porodica ne plati otkup. Neu da
prokleti kot odnese gral iz Engleske. Razume li?
,,Da, gospoaru
Dobar si ti, rekao je erl i potapao Tomasa po leima. Sada idi i budi uspean'*.
Idi i umri, vie bi priliilo. Zavri posao za budalu jer Tomas nije verovao da gral postoji.
On je eleo da postoji, elep je da veruje reima svoga oca, ali njegov otac je bio luckast,
povremeno ak i lud, a Tomas je imao cilj, eleo je da bude dobar voa kao Vil Skit. Da bude
strelac. Ipak, posao za budalu dao mu je ansu da okupi ljude, povede ih i sledi svoj san.
Potraie gral i videe ta e se desiti.
Otiao je u engleski iogor i poeo da udara u dobo. Mir je bio na vidiku, ali Tomas od
Huktona je okupljao ljude i kretao je u rat.
PRVO POGLAVLJE

avolova igraka
 Grof od Berata je bio star, poboan i uen ovek. Imao je ezdeset pet godina i voleo je da
se hvali da nije napustio svoje dobro poslednjih etrdeset. Veliki zamak u Beratu bio je njegovo
uporite. Nalazio se na brdu od krenjaka, iznad grada Berata, koji je skoro bio potpuno okruen
rekom Berat, to je oblast Berat inilo vrlo plodnom. Bilo je tu maslina, ljiva, kruaka, groa,
jema i ena. Grofu su se sve sviale. Pet puta se enio, svaka nova ena bila je mlaa od
prethodne, ali nijedna mu nije rodila dete. ak mu ni sluavka nije podarila kopile, iako je, bog
zna, pokuavao.
Poto nije imao dece, grof je bio ubeen da ga je Bog prokleo, tako da je u starosti okupio
svetenike oko sebe. U gradu se nalazila katedrala i osamnaest crkava, a u njima biskup, kanoni i
svetenici, a kod june kapije, na ulazu u grad, nalazio sc dom dominikanskih fratara. Grof je
blagoslovio grad sa dve nove crkve i izgradio je samostan visoko na brdu na zapadnoj strani,
preko reke i iza vinograda. Zaposlio je kapelana i, po visolcoj ceni, kupio hrpu slame, koja je
oblagala jasle u koje je mali Isus poloen posle roenja. Grof je ukrasio slamu kristalom, zlatom i
draguljima. I postavio je relikvijar na oltar kapele u zamku i svakoga dana se molio, ali ak ni taj
sveti talisman nije pomogao. Njegova peta ena je imala sedamnaest godina, bila je jedra i
zdrava, ali, kao i ostale, jalova.
Grof je u poetku mislio da su ga prevarili prilikom kupovine svete slame, medutim,
njegov kapelan ga je uverio da je relikvija stigla iz papine palate u Avinjonu i pokazao mu je
pismo koje je potpisao sam sveti otac, garantujui da je slama ba iz Hristove kolevke. Onda je
grof naredio da njegovu enuregleda pet najboljih lekara. Svi su se sloili da je njen urin ist,
njeni organi kompletni, a apetit dobar, tako da je grof reio da sam primeni metode koje e mu
podariti naslednika. Hipokrat je pisao o tome kako slike utiu na zaee, te je grof naredio slikaru
da oslika zidove spavae sobe njegove ene slikama Device i deteta: on sam je jeo crveno soivo
i postarao se da u njegovoj sobi uvek bude toplo. Nita nije vredelo. To nije bila grofova greka,
on je to znao. Posadio je dva semena jema u dve saksije i jednu je zalio urinom svoje ene, a
drugu svojim i oba semena su pustila klice, a to je dokazalo, kako su rekli lekari, da su i on i
njegova ena plodni.
Sto je znailo, kako je grof na kraju zakljuio, da je proklet. Jo strasnije se okrenuo
religiji jer je znao da mu nije ostalo jo mnogo vremena. Aristotel je pisao da je kod oveka
sedamdeseta godina granica njegove mogunosti, tako da je grofu ostalo jo samo pet godina da
napravi udo. A onda, jednog jesenjeg jutra, iako to nije tada shvatio, njegove molitve su bile
usliene.
Svetenici su stigli iz Pariza. Tri svetenika i monah su stigli u Berat i doneli pismo od
Luja Bezijera, kardinala i nadbiskupa u Livornu, papinog legata na sudu Francuske. Pismo je bilo
kratko, utivo, ali i pretee. U njemu se trailo da se bratu Zeromu, mladom monahu i strasnom
uenjaku, dozvoli da pregleda zapisnike i dosijee Berata. Dobro nam je poznato, pisao je
kardinal nadbiskup na dobrom latinskom, ,,da vi veoma volite sve rukopise, i paganske i
hrianske, tako da vas preklinjem da dozvolite bratu Zeromu da pregleda vaa dokumenta.11 Sto
je, do sada, bilo sasvim u redu jer je grof od Berata zaista posedovao biblioteku i kolekciju
rukopisa koja je verovatno bila najvea u celoj Gaskonji, ako ne ak i u celom junom
hrianskom svetu, ali ono to nije bilo jasno iz pisma, jeste zato se kardinal nadbiskup toliko
interesuje za rukopise iz zamka. A to se tie opaske o paganskim delima, to je bila pretnja.
Ukoliko odbije moj zahtev, rekao je kardinal nadbiskup, poslau svete dominikanske i
inkvizitorske pse na tvoju grofoviju i oni e zakljuiti da paganska dela ohrabruju jeres. A onda
e zapoeti suenja i paljenje, nita od svega ne bi direktno uticalo na grofa, ali morao bi da
otkupi grehe ukoliko ne eli da njegova dua bude prokleta. Crkva je prodirala novac i svi su
znali da je grof od Berata bogat. Grof nije eleo da uvredi kardinala nadbiskupa, ali je eleo da
zna zato se Njegova svetost odjednom toliko interesuje za Berat.
Zbog toga je grof pozvao oca Rubera, glavnog dominikanskog svetenika u gradu Beratu,
u veliki hol zamka koji ve dugo nije bio mesto za zabavu. tako da su ga ispunili policama na
kojima su nebrojeni dokumenti buali, a dragocene, rukom pisane knjige, bile uvijene u
premazanu kou.
Otac Ruber je imao samo trideset i tri godine. Bio je sin tavljaa iz grada, a u crkvi je
napredovao zahvaljujui grofovom patronatu. Bio je veoma visok, veoma strog, cme kose tako
kratko oiane da je grofa podseala na otru etku koju su oklopne jedinice koristile za glancanje
svojih oklopa. Ovog lepog jutra otac Ruber je bio ljut. Sutra me eka posao u Kastijon de
Arbizonu'*. rekao je, ,,i moram da krenem u roku od jednog sata ako mislim da stignem u grad
dok ne padne mrak."
Grof je ignorisao bezobrazni ton oca Rubera. Dominikanac je voleo da se odnosi prema
grolu kao da su istog statusa, a grof je tolerisao drskost jer ga je zabavljala.
Mora da ide u Kastijon de Arbizon?, upitao je, a onda se setio.
Naravno. Spaljuje begara, zar ne?
Sutra ujutru."
Ona e goreti uz tvoju pomo iii bez nje, oe", rekao je grof, ,,i avo e uzeti njenu duu.
radovao se ti tamo ili ne. Radoznalo je giedao fratra. Moda ti se svida da gieda ene kako
gore?
,,To mi je dunost, rekao je otac Ruber strogo.
,,Ah, da, dunost. Naravno. Tvoja dunost." Grof je popreko gledao ahovsku tablu na
stolu i razmiljao da ii da pomeri peaka ili povue lovca. Bio je nizak, okrugao ovek sa
okruglim licem i potkresanom bradom. Po navici je nosio vunenu kapu na alavoj glavi i ak i
preko leta je rctko skidao svoj krzneni ogrta. Prsti su mu uvek bili umazani mastilom tako da je
pre liio na nekog slubenika, nego na vladara velike oblasti. Ali ti ima obavezu prema meni,
Ruber, kritikovao je dominikanca, ,,i ovo je to. Predao je pismo kardinala nadbiskupa
dominikanskom sveteniku i posmatrao fratra kako ita dokument. Dobro se slui latinskim, zar
ne?, upitao je grof.
,,Za njega radi dobro obrazovan sekretar, rekao je otac Ruber strogo, a onda je pregledao
veliki crveni peat da bi utvrdio autentinost dokumenta. Oni kau, fratar je sada govorio sa
potovanjem ,,da je kardinal Bezijer mogui naslednik svetoga oca."
Znai, nije neko koga bi trebalo uvrediti?
Nijedno crkveno lice nikada ne bi trebalo vredati, odgovorio je otac Ruber strogo.
,,A sigurno ne onoga ko bi mogao da postane papa, zakljuio je grof. Ali ta on u stvari
hoe?
Otac Ruber je otiao do prozora na kome su se nalazile olovne reetlce u gvozdenom
okviru kroz koje je slaba svetlost ulazila u sobu, a koje nisu proputale kiu, ptice i hladne zimske
vetrove. Podigao je reetke iz okvira i udahnuo vazuh, koji na ovoj visini u glavnoj kuli zamka,
nije smrdeo na nunike kao u donjem delu grada. Bila je jesen i u vazduhu se oseao blagi miris
izmuljanog groa. Ruber je voleo taj miris. Ponovo se okrenuo ka grofu. ,,Da li je monah ovde?
,,On je u gostinskoj sobi, rekao je grof. Odmara se. Mlad je i veoma je nervozan. Lepo
mi se naklonio, ali je odbio da kae ta kardinal eli.
U dvoritu se uo tresak i otac Ruber je ponovo pogledao kroz prozor.
Morao je dobro da se nagne jer su ak i ovde, etrdeset stopa iznad, zidovi bili skoro pet
stopa iroki. Jaha u oklopu je upravo jurnuo ka meti za gaanje na uspravnom kocu u dvoritu i
njegovo koplje je udarilo u drveni tit tako snano da je naprava pala. Va neak se igra, relcao
je kada se sklonio sa prozora.
 Moj neak veba sa prijateljima, grof je ispravio fratra.
Bilo bi mu bolje da vodi rauna o svojoj dui, rekao je otac Ruber strogo.
,,On nema duu, on je ratnik."
Vojnik za takmienje", rekao je fratar prezrivo.
Grof je slegao ramenima. Nije dovoljno biti bogat, oe. ovek mora biti snaan, a oslin
je moja snaga. Grof je to rekao usiljeno mada nije bio siguran da li je njegov neak dovoljno
dobar da bude naslednik Berata, ali ako grof ne bude imao sina, onda feudalno dobro mora prei
u ruke jednog od njegovih neaka, a oslin je verovatno bio najbolji od loih potomaka. Sto je jo
vie ukazivalo na vanost dobijanja naslednika. Pozvao sam te ovamo, rekao je birajui radije
,,pozvao nego ,,naredio, ,,jer moda zna neto o interesovanjima Njegove svetosti.
Fratar je ponovo pogledao kardinalovo pismo. Dokumenta, rekao je.
,,I ja sam primetio tu re, rekao je grof. Udaljio se od otvorenog prozora.
Napraviete promaju, oe.
Otac Ruber je nerado spustio reetke. Znao je da je grof saznao iz svojih knjiga da ovek
mora biti u toplom ako eli da bude plodan, i monah se pitao kako narod koji ivi u hladnim,
severnim zemljama, uopte uspeva da ima potomstvo. Znai da kardinala ne zanimaju vae
knjige, rekao je dominikanski svetenik, nego samo zapisnici?
Tako izgleda. Dvesta godina zapisa poreskih obrauna? Otac erom e uivati u
deifrovanju. Grof se prigueno nasmejao.
Fratar je uutao. Zvuk maeva koji se sudaraju odbijao se od ziove zamka, dok su grofov
neak i njegovi prijatelji isprobavali svoje oruje u dvoritu. Neka samo lord oslin bude
naslednik, mislio je fratar, pa e sve ove knjige i pergamenti goreti. Pribliio se ognjitu u kome
je, iako napolju nije bilo hladno, gorela velika vatra i pomislio je na devojku koja sutra ujutru
treba da bude spaljena u Kastijon de Arbizonu. Bila je jeretik, prljavo bie, avolova igraka i
setio se njene agonije dok ju je muio i izvlaio priznanje iz nje. eleo je da je vidi kako gori i
uje krike koji e oznaiti da je stigla do kapije pakla, tako da, to pre odgovori grofu, pre e
moi da ode.
Neto krije, Ruber, grof ga je preduhitrio pre nego to je fratar progovorio.
Fratar je mrzeo da ga oslovljavaju njegovim obinim hrianskim imenom, to ga je takoe
podsealo na to da ga grof zna jo kada je bio dete i da je platio za njegovu elevaciju. Nita ne
krijem, protestovao je.
Reci mi onda zato bi kardinal nadbiskup poslao monaha u Berat?
Fratar se ualjio od vatre. ,,Da li treba da te podsetim, rekao je, ,,da je oblast Astarak
sada deo tvog imanja?
Grof je buljio u oca Rubera dok nije shvatio ta je ovaj rekao. ,,Oh, dragi boe, ne, rekao
je grof. Prekrstio se i otiao do svoje stolice. Radoznalo je pogledao ahovsku tablu, poeao se
ispod vunene kape i okrenuo se ka dominikancu. ,,Ne ta stara pria.
Prialo se, otac Ruber je govorio uzvieno. Bio je lan naeg reda, fini ovek, Bernar
de Telebur, koji je ove godine umro u Bretanji. Tragao je za neim, nikada nam nije reeno za
im, ali prialo se da su on i lan porodice Veksajl imali isti cilj.
Dobri, svemogui boe, rekao je grof. Zato mi ovo nisi ranije rekao?
Hoete da vam dosaujem sa svakom praznom priom koja krui po krmama?,
uzvratio je otac Ruber.
Grof nije odgovorio. Mislio je na Veksajle. Na stare grofove Astaraka. Nekada su bili
moni, veliki gospodari velikih zemalja, ali porodica se upetljala sa katarskom jeresi, a kada je
crkva uklonila tu poast sa lica zemlje, porodica Veksajl je pobegla u svoje poslednje uporite, u
zamak Astarak, i tamo su poraeni. Veina je ubijena, meutim, neki su uspeli da pobegnu ak u
Englesku, grof je to znao, dok je srueni Astarak, dom za gavranove i lisice, progutalo feudalno
dobro Berat; sa uruenim zamkom pojavila se i pria da su pobeeni Veksajli ekada drali sveto
blago katara i da je jedna od tih dragocenosi bio sam sveti gral. A razlog zato otac Ruber nije
nita rekao o novim priama koje su se pojavile u vezi sa tim, bio je taj to je on sam eleo da
pronae sveti gral pre ostalih. Grof bi mu to oprostio. Gledao je po velikoj sobi. Znai, kardinal
nadbiskup veruje da e gral biti pronaen meu ovim stvarima?, pokazao je na svoje knjige i
dokumenta.
Luj Bezijer je pohlepan, nasilan i ambiciozan ovek, rekao je fratar. ,,On e sve
okrenuti naopake da bi pronaao gral.
Grof je sve shvatio. Shvatio je ta nije bilo u redu sa njegovim ivotom. Prialo se, zar
ne, razmiljao je naglas, ,,da e onaj ko bude uzeo gral, biti proklet dok ga ne bude vratio
Bogu?
,,Prie, otac Ruber se podrugljivo osmehnuo.
,,I ako se gral nalazi ovde, ak i skriven, onda sam ja njegov uvar.
,,Ako, dominikanac se opet podrugljivo osm^hnuo.
,,I zato me je Bog prokleo, rekao je grof, udei se, Zato to sam iz neznanja zadrao
njegovo blago i nisam ga vrednovao. Odmahnuo je glavom. ,,On mi nije podario sina jer mu je
nisam vratio pehar njegovog sina. Neoekivano prodorno, pogledao je mladog fratra. ,,Da li
postoji, oe?
Otac Ruber je oklevao, a onda je nerado klimnuo glavom. Mogue je.
Onda je bolje da monahu dozvolimo da pone sa potragom, rekao je grof, ,,ali takoe
moramo biti sigurni da emo mi pre njega pronai ono za im on traga. Vi ete, oe Ruber,
pregledati dokumenta i predati bratu Zeromu samo ona u kojima se ne pominje blago, relikvije i
gralovi. Da li me razumete?
Zatraiu dozvolu od svog regenta da bih obavio taj zadatak, odgovorio je otac Ruber
strogo.
Neete traiti nita osim grala! Grof je udario po naslonu svoje stolice.
Poeete odmah, Ruber, i neete stati dok ne proitate svaki pergament sa onih polica. Ili
bi radije da izbacim vau majku, brau i sestre iz njihovih kua?
Otac Ruber je bio ponosan ovek i izgledao je ljutito, ali nije bio luckast tako da se posle
kratke pauze naklonio. Pregledau dokumenta, gospodaru, rekao je skromno.
Ponite odmah, grof je insistirao.
Svakako, gospodaru, rekao je otac Ruber i uzdahnuo jer nee biti u prilici da vidi
devojku kako gori.
,,A ja u ti pomoi, rekao je grof oduevljeno. Zato to nijedan kardinal nadbiskup nee
uzeti najsvetije blago na zemlji i na nebu. Grof e ga nai prvi.
***

Dominikanski fratar je stigao u Kastijon de Arbizon u jesenji sumrak, ba kada je uvar

zatvarao zapadnu kapiju grada. Vatra je bila upaljena u velikoj mangali i stajala je u svodu kapije
da bi zagrejala uvara grada. ove, kako je izgledalo, prve prohladne noi. Slepi mievi su leteli
iznad gradskih zidina ija restauracija nije bila zavrena, i iznad kule na zamku koji je stajao
visoko, kao kruna na strmom brdu Kastijon de Arbizona.
Bog neka je sa tobom, oe, rekao je jedan od uvara kada je zastao da propusti visokog
fratra kroz kapiju, ali uvar je govorio oksitanski, svoj maternji jezik, a fratar nije govorio taj
jezik tako da se samo bledo osmehnuo, prekrstio se pre nego to je podigao krajeve svoje crne
odore i pourio glavnom ulicom grada prema zamku. Devojke, koje su zavrile posao za taj dan,
etale su se stazama, a neke od njih su se i kikotale jer je fratar bio lep ovek bez obzira na to to
je neznatno hramao. Imao je upavu, crnu kosu, izraajno lice i tamne oi. Kurva ga je pozvala sa
vrata krme i izazvala salvu smeha kod ljudi koji su sedeli za stolom na ulici. Mesar je ispred
mesare postavio drvenu kofu sa vodom tako da se razreena krv slivala u slivnik pored fratra, a
sa prozora na poslednjem spratu, ena koja je suila ve na dugoj motki, psovala je svog suseda.
Zapadna kapija, na kraju ulice, zatvorena je i poluga je skliznula na mesto uz tup udarac.
Fratar nije obratio panju na to. On se upravo popeo na raesto gde se crkva Svetog
Sardosa uurila ispod bedema zamka; kada je uao u crkvu, klekao je na stepenice oltara,
prekrstio se i pao na kolena. Zena obuena u crno se molila kod bonog oltara svete Agneze,
uznemirena prisustvom fratra, prekrstila se i pourila iz crkve. Fratar koji je leao ispruen na
gornjem stepeniku, ekao je.
Gradski policijski vodnik, obuen u sivocrvenu uniformu Kastijon de Arbizona,
posmatrao je fratra kako se penje uz brdo. Primetio je da je dominikanev ogrta star i zakrpljen,
a da je fratar mlad i snaan i zato je narednik otiao da nae jednog od graskih venika. Gradski
venik je, poto je stavio svoj podrezani pelcani eir na sedu kosu, naredio vodniku da dovede
jo dvojicu naoruanih vojnika dok on ode po oca Medouza i jednu od dve svetenikove knjige.
Grupa se okupila ispred crkve i savetnik je naredio prisutnim znatieljnicima da se odmaknu.
Nema ta da se vidi, rekao je strogo.
Ali bilo je. Stranac je stigao u Kastijon de Arbizon, a svi stranci su izazivali sumnju i
stoga je masa stajala i gledala dok je gradski venik oblaio slubeni, sivocrveni ogrta oivien
zejim krznom, a potom je naredio trojici vodnika da otvore vrata crkve.
Sta su ljudi oekivali? avola koji iskae iz Svetog Sardosa? Da li su mislili da e videti
veliku ugljenisanu zver sa crnim krilima, koja prte i trag dima koji se vijori iz njenog ravastog
repa? Umesto toga, uli su svetenik, gradski venik i dva vodnika, dok je trei vodnik, sa
slubenom palicom Kastijon de Arbizona na ijem se grbu nalazio jastreb koji je nosio snop rai,
uvao vrata. Gomila je ekala. ena koja je izletela iz crkve, rekla je da se fratar moli. Ali
izgleda opako, dodala je, izgleda kao avo, rekla je i brzo se prekrstila jo jednom.
Kada su svetenik, gradski venilc i dva vodnika ula u crkvu, fratar je i dalje leao
ispruen ispred oltara rairenih ruku tako da je napravio krst. Verovatno je uo bat potkovanih
izama po kamenim ploama crkve, ali se nije ni pomerio niti je progovorio.
,,Paire?, upitao je nervozno svetenik Kastijon de Arbi zona. Obratio mu se na
oksitanskom, ali fratar nije odgovorio. ,,Oe? Svetenik je probao na francuskom.
,,Vi ste dominikanac? Gradski venik je bio suvie nestrpljiv da bi saakao odgovor na
prethodni pokuaj oca Medouza. Odgovorite mi. I on je govorio na francuskom, ali strogo i
ozbiljno kako je i priliilo prvom graaninu Kastijon de Arbizona. ,,Da li ste dominikanac?
Fratar se molio jo neko vreme, podigao je sklopljene ruke iznad glave, saekao nekolilco
sekundi, onda je ustao i okrenuo se ka etvoriei mukaraca.
Dolazim izdaleka, rekao je zapovedniki, potrebno mi je prenoite, hrana i vino.
Gradski venik je ponovio svoje pitanje. Dali ste dominikanac?"
,,Ja sledim blagosloveni red svetog Dominika, potvrdio je fratar'. Vino ne inora da bude
dobro, hrana, ona koju jedu najsiromaniji, a krvet moe biti i od slame.
Gradski venik je oklevao jer je fratar bio visok, oigledno snaan i delovao je pomalo
zastraujue, ali onda je ipak odluio da nastavi. Gradski venik je bio bogat ovek i veoma
potovan u Kastijon de Arbizonu, te se ispravio. ,,Vi ste suvie mladi da biste bili fratar, rekao je
optuujuim tonom.
Zbog slave boje, rekao je dominikanac odbacivi optuhu, mladi ljudi idu njegovim
putem i ne uzimaju ma u ruke. Mogu da spavam u tali.
 Kako se zove?, upitao je gradski venik.
,,Tomas.
,,To je englesko ime! U glasu gradskog venika se osetila panika, a dva vodnika su
odgovorila tako to su uspravila svoje druge palice.
Tomas, ako izvolite, rekao je fratar, prividno nezabrinut to su oba narednika pretei
zakoraila prema njemu. ,,To je moje krteno ime, objasnio je, ,,i ime onog nesrenog uenika
koji je posumnjao u boansko bie naeg Gospoda. Ukoliko vi nemate takvih sumnji, onda vam
zavidim i molim se Bogu da uini da i ja budem tako siguran.
,,Vi ste Francuz?, upitao je savetnik.
,,Ja sam Normanin", rekao je fratar, a potom je potvrdno klimnuo glavom. ,,Da, ja sam
Francuz. Pogledao je svetenika. Govorite li francuski?
,,Da. Svetenik je zvuao nervozno. ,,Pomalo.
Mogu li onda veerati u vaoj kui veeras, oe? Gradski venik nije dozvolio ocu
Medouzu da odgovori, nego mu je umesto toga naloio da fratru da knjigu. Bila je to jako stara
knjiga sa stranicama koje su pojeli crvi i omotom od crne koe, koji je fratar skinuo.
ta elite od mene?, upitao je fratar.
itaj iz knjige. Gradski venik je primetio da su fratrove ruke izgrebane i da su mu prsti
malo povijeni. Povreda, pomislio je koja bi pre odgovarala vojniku, nego sveteniku. itaj mi!,
insistirao je savetnik.
,,Ne zna da ita?, upitao je fratar podrugljivo.
,,Da li ja znam da itam ili ne, to se tebe ne tie, rekao je savetnik. Ali da li ti zna da
ita, mladi ovee, to je ono to nas zanima, jer ako nisi sveteno lice, nee znati da ita.
Dakle, itaj, da te ujem.
Fratar je slegao ramenima, otvorio knjigu nasumice i zastao. Sumnje gradskog venika
produbila je ova pauza. On je podigao ruku da pozove vodnike, ali tada je odjednom dominikanac
poeo da ita naglas. Imao je dobar glas, pun samopouzdanja i snaan, a rei latinskog jezika bile
su kao melodija dok su se odbijale od oslikane zidove crkve. Savetnik je posle izvesnog vremena
podigao ruku da uutka fratra i pogledao je upitno oca Medouza. ,,Pa?
Dobro ita, rekao je tiho otac Medouz. Sam svetenik nije znao latinski tako dobro i
nije eleo da prizna da nije u potpunosti razumeo rei koje su uli, mada je bio sasvim siguran da
dominikanac zna da ita.
,,Da li zna koja je ovo knjiga?, upitao je gradski venik.
Pretpostavljam da govori o ivotu svetog Greogorija, rekao je fratar. Paragraf, koji ste
bez sumnje prepoznali, sarkazam je bio prisutan u njegovom glasu, opisuje pomor koji e
zahvatiti one koji budu obili poslunost Gospodu Bogu. Uvio je knjigu u mekani koni omot i
dao je sveteniku. Knjiga vam je verovatno poznata kao Flores Sanctorum
Jeste. Svetenik je uzeo knjigu i potvrdno klimnuo gradskom veniku.
Zvaninik jo uvek nije bio sasvim siguran. Kako ste povredili ruke?, upitao je. ,,A nos?
Je li slomljen?
Kao dete, rekao je fratar, pokazujui ruke, spavao sam sa stokom. Vo me je izgazio. A
nos mi je slomila majka kada me je udarila kotliem.
Gradskom veniku su bile poznate svakodnevne deje povrede, te se vidno opustio.
Razumeete, oe, rekao je fratru, ,,da mi moramo da budemo oprezni sa strancima.
Oprezni i kada su u pitanju boji svetenici?, rekao je dominikanac podrugljivo.
Morali smo biti sigurni", objasnio je gradski venik. Stigla je poruka iz Osa u kojoj je
pisalo da su Englezi krenuli, ali niko ne zna kuda.
Kada su Englezi potovali primirje?, upitao je gradski venik.
 Ako su zaista Englezi, rekao je dominikanac prezrivo. Ovih dana, bilo koja grupa
bandita, proglaava se Englezima. Vi imate ljude, pokazao je na vodnicike koji nisu razumeli ni
re razgovora koji se odvijalo na francuskom, ,,a imate i crkve i svetnike, pa zato biste se onda
plaili bandita?
Banditi su bili Englezi, insistirao je gradski venik. ,,Nosili su ratne lukove.
Sto ne menja njenicu da sam ja preao dug put, da sam gladan, edan i umoran.
Otac Medouz e se pobrinuti za vas, rekao je gradski venik. Mahnuo je vodnicima i
poveo ih dole u brod crkve i napolje na mali trg. Nemate zbog ega da se brinete!, objavio je
gradski venik ljudima. Na posetilae je fratar. On je boji ovek.
Mala grupa se razila. Sumrak je obavio crkveni toranj i spustio se na bedeme zamka.
Boji sluga je stigao u Kastijon de Arbizon i mali grad se smirio.
Boji sluga je jeo kupus, soivo i usoljenu slaninu. Objasnio je ocu Medouzu da je iao na
hodoae u Santjago de Kompostelu, u paniju, da se molio na grobu svetog Dejmsa, a sad ide
u Avinjon po nova nareanja svojih pretpostavljenih. Nije video nikakve jahae, ni Engleske niti
neke druge.
Nismo videli Engleze mnogo godina, rekao mu je otac Medouz, pri tom se brzo
prekrstio ne bi li oterao zlo koje je upravo pomenuo, ,,ali ne tako davno, oni su vladali ovde.
Fratar, lcoji je jeo, izgledao je nezainteresovano. Plaali smo im porez, nastavio je otac
Medouz, ,,ali onda su otili i sada pripadamo grofu od Berata.
Pretpostavljam da je on veran Bogu?, upitao je fratar Toas.
Veoma je poboan, potvrdio je otac Medouz. ,,On uva malo slame iz jasli iz Vitlajema
u svojoj crkvi. Voleo bih to da vidim.
Njegovi ljudi uvaju zamak?, upitao je fratar, ignoriui interesantniju temu o posteljini
malog Isusa.
Svakako", potrvdio je otac Medouz.
,,Da li garnizon prisustvuje misi?
Otac Medouz je zastao, oigledno je eleo da slae, a onda se opredelio za poluistinu.
Neki prisustvuju.
Fratar je spustio svoju drvenu kaiku i ozbiljno posmatrao oca Medouza koji se nije
oseao prijatno. Koliko ih ima? I koliko njih prisustvuje misi?
Otac Medouz se uznemirio. Svi svetenici bi bili nervozni kada bi se dominikanci
pojavili, jer su oni bili surovi boji ratnici u borbi protiv bezbonitva i ako bi ovaj visoki, mladi
ovek prijavio da metani Kastijon de Arbizona nisu poboni, onda bi raogao da u grad dovede i
inkvizieiju sa spravama za muenje. ,,U garnizonu ih ima deset, rekao je otac Medouz, ,,i svi su
dobri hrisani. Kao i svi moji ljudi.
Fratar Tomas je bio skeptian. Ba svi?
Trude se najvie to mogu, rekao je otac Medouz iskreno, ,,ali... Ponovo je uutao,
oigledno zaalivi to mora da kae svoj sud o tome i da bi prikrio oklevanje otiao je do vatre,
koja se polako gasila, i dodao jedan panj. Vetar je uleteo u dimnjak i iz njega je izleteo dim,
vijorei se po maloj sobi. Severni vetar je znak prve hladne jesenje noi, rekao je otac Medouz.
,,Eh, zima nije daleko."
,,Ali? Fratar je primetio da on okleva.
Otac Medouz je uzdahnuo dok je sedao. Postoji devojka. Jeretik. Ona nije iz Kastijon de
Arbizona, hvala bogu, ali je ostala ovde kada joj je otac umro. Ona je begar.
Nisam znao da ih ima ovako daleko na jugu, rekao je fratar. Begari su bili prosjaci, ali
neki nametljivi ljui. Bili su jeretici koji nisu priznavali crkvu, kao ni potrebu za radom i verovali
su da su sve stvari date od Boga i zato bi trebalo da budu besplatne i dostupne svima. Da bi se
zatitila od takvog uasa, crkva bi ih spalila gde god bi ih pronala.
,,Oni lutaju putevima, primetio je otac Medouz, ,,i tako se ona nala kod nas; mi smo je
poslali na biskupski sud gde su je osudili i ponovo je poslali ovamo.
,,Ovarao? Fratar je zvuao iznenaeno.
,,Da bi je spalili, objasnio je otac Medouz brzo. Vratili su je da bi je civilne vlasti
spalile. Biskup eli da ljudi prisustvuju izvrenju kazne kako bi znali da je zlo prognano odavde.
Otac Tomas se namrtio. Kaete da je ova devojka osuena zbog jeresi, da je poslata ovamo da
umre, ali jo je iva. Zato? Sutra treba da bude spaljena, rekao je svetenik, pourivi sa
odgovorom.
Oekivao sam oca Rubera. On je dominikanski svetenik, kao i vi, i on je otkrio da je
devojka jeretik. Moda se razboleo? Ipak mi je poslao pismo u kome je objasnio kako da
priprerairao lomau."
Fratar Tomas je prezrivo rekao. Sve to je potrebno, jeste gomila drva, kolac, drvca za
potpalu i jeretik. Sta biste jo mogli da poelite?
Otac Ruber je zahtevao da koristimo male snopove i da ih postavimo uspravno.
Svetenik je ilustrovao ovaj zahtev tako to je skupio prste kao strukove asparagusa. Svenjevi
granica, napisao je, treba da budu postavljeni uspravno. Ne smeju se poloiti na zemlju. Bio je
izriit u vezi sa tim.
Fratar Tomas se nasmeio kao da je razumeo. Tako da vatra gori polako, a ne previe
brzo, ha? Ona e umirati polako. ,,To je boja volja, rekao je otac Medouz.
Polako i u stranoj agoniji'1, rekao je fratar naslaujui se ovim reima, ,,to je zaista
boja volja namenjena jereticima. Pripremio sam vatru kako je on naloio, tiho je doao otac
Medouz.
Dobro je. Devojka ne zasluuje bolje. Fratar je komadom cmog hleba obrisao tanjir. ,,S
uivanjem u gleati kako umire, a onda u otii! Prekrstio se. Zahvaljujem ti se za ovu hranu".
Otac Medouz je pokazao na ognjite gde su bila sloena ebad. Moe ovde da
prespava."
Hvala, oe, rekao je fratar, ,,ali prvo u se pomoliti svetom Sardosu. Mada nisam uo za
njega. Moete li mi rei ko je on? ,,Kozar, rekao je otac Medouz. On nije bio sasvim siguran da
li je Sardos ilcada postojao, ali metani su insistirali na tome da ga on, kao to je to uvek inio,
potuje. ,,0n je video boje jagnje na brdu, na mestu gde se grad sada nalazi. Vuk je pokuao da
ga napadne, on ga je spasao, a Bog ga je za nagradu zasuo zlatom.
Kao to je i pravo, rekao je fratar, a onda je ustao. Hoete li da se pomolite sa mnom
svetom Sardosu?
Otac Medouz je pokuao da zaustavi zevanje. Bilo bi mi drago, rekao je bez imalo
radosti.
Neu insistirati, rekao je fratar velikoduno. Hoete li ostaviti vrata otkljuana?
Moja vrata su uvek otvorena, rekao je svetenik i osetio olakanje kada je njegov
neprijatni gost krenuo prema izlazu, agao se da bi proao ispod grede na ulaznim vratima i otiao
u no.
Sluavka oca Medouza je stajala na kuhinjskim vratima i osmehivala se.
On lepo izgleda za jednog fratra. Ostaje li noas?
,,Da, ostaje.
Onda je bolje da ja spavam u kuhinji, rekla je sluavka, poto ne biste eleli da vas
dominikanac nade izmeu mojih nogu. Oboje bi nas stavio na lomau zajedno sa begarom.
Nasmejala se i otila da raskloni sto.
Fratar nije otiao u crkvu, nego se spustio niz brdo i zaputio u najbliu krmu. Gurnuo je
vrata i uao. Svi prisutni u krmi su iznenada uutali kada su ugledali fratrovo ledeno lice na,
vratima. A kada je sve potpuno utihnulo, on se stresao kao da sc uasno terevenke, a onda je
izaao i zatvorio vrata. Tiina je vladala samo trenutak, da bi onda odjeknuo smeh. Neki su
pomislili da mladi svetenik trai kurvu, drugi su pretpostavljali da je samo otvorio pogrena
vrata, ali sekund ili dva kasnije, svi su ga ve zaboravili.
Fratar je othramao nazad od crkve Svetog Sardosa, gde je, umesto da ue u kozarevo
utoite, stao u tamnu senku zida. ekao je tamo, nevidljiv i tih, i oslukivao neke od zvukova
noi u Kastijon de Arbizonu. Pevanje i smeh su dopiraii iz krme, meutim, njega su vie
zanimali koraci uvara koji je koraao po gradskim zidinama koje su se nadovezivale na jai
bedem zamka, odmah iza crkve. Neko mu se pribliavao, stao malo dalje od njega i onda otiao.
Fratar je brojao do hiljadu, a poto se uvar nije vratio, ponovo je brojao, ovoga puta na
latinskom i kada se jo uvek ula samo tiina iznad mesta gde je on stajao, krenuo je prema
drvenom stepenitu, koje je vodio do zida. Stepenice su kripale pod njegovom teinom, ali
izgledalo je da niko nita nije uo. Kada je stigao do zida, unuo je pored visoke kule zamka;
njegov crni ogrta inio ga je nevidljivim ispod senke bledog meseca. Osmotrio je deo zida koji
je iao paralelno sa brdom sve dok on nije zaao za krivinu kod zapadne kapije, gde je prigueno
crveno svetlo govoriloa fenjer i dalje gori istim intenzititom. uvara nije bilo na vidiku. Fratar je
pomislio da se vojnici sigurno greju kod kapije. Pogledao je gore, ali nije video nikoga na
bedemu zamka niti je primetio bilo kakve pokrete na ziu, koji je obasjala svetlost fenjera.
Veeras je u krmi video tri uniformisana vojnika, moda je bilo i drugih koje nije video, i
pretpostavio je da vojnici iz garnizona iii piju ili spavaju i tada je podigao svoju crnu odoru i
odvezao ue koje mu je bilo obavijeno oko struka. Ue je bilo napravljeno od konoplje, a
uvreno je lepkom; to je bila ista vrsta ueta kojom su ojaani engleski ratniki lukovi i bilo je
dovoljno dugako da je on mogao da napravi omu, nabaci je na jedan od vrhova zida i pusti ga
odatle niz liticu. Zastao je za trenutak i pogledao dole. Grad i zamak su bili izgraeni na strmoj
litici oko koje je krivudala reka i on je uo ubor vode kod brane. Mogao je da vidi samo odsjaj
meseca i njegov odbljesak u vodi, ali nita vie. Poeo je da se povija i smrzava na vetru, te se
povukao u senku i navukao kapuljau na glavu.
uvar se ponovo pojavio, ali je proetao samo do sredine zida, gde je zastao, naslonio se
na parapet za trenutak, a onda ponovo otiao do kapije. Trenutak kasnije uo se prigueni
zviduk, otar i nemelodian, kao cvrkut ptica, i fratar se vratio uetu i povukao ga gore. Za njega
je sada bio privren konopac, i on ga je privezao za bastion. Bezbedno je, tiho je doviknuo na
engleskom i potom se trgao kada je uo kako izme udaraju u zid dok se ovek penje uz konopac.
ulo se stenjanje dok se ovek penjao na bedem i jak tresak kada je njegov ma u
koricama tupo udario o kamen, a onda se mukarac prebacio i unuo pored fratra.
,,Evo. Dodao je fratru engleski ratni luk i torbu sa strelama. Jo jedan mukarac se
panjao. Imao je ratniki luk, okaen na lea, i torbu sa strelama oko struka. Bio je spretniji od
prvog i nije pravio nikakvu buku dok je prelazio zid, a za njim je stigao i trei mukarac i unuo
je pored druge dvojice.
Kako je bilo?, upitao je prvi mukarac fratra.
Nisu posumljali u tebe?
Naterali su me da itam na latinskom da bih dokazao da sam svetenik.
Proklete budale, zar ne?, rekao je ovek. Imao je kotski akcenat. ta sada?
,,Na redu je zamak.
Boe, pomozi nam!
,,Do sada je bio uz nas. Kako si ti, Sem?
Zedan sam, odgovorio je jedan od dvojice mukaraca. Pridri mi ovo, rekao je Tomas
i dao mu svoj luk i torbu sa strelama i tada, uverivi se da je uvar nestao sa vidika, poveo je
svoja tri druga niz drvene stepenice do prolaza pored crkve na malom trgu, koji se nalazio ispred
kapije zamka. Nareani svenjevi drva, koji su ekali na smrt jeretika, izgledali su crni na
meseini. Kolac sa lancem, koji e drati begarov struk, trao je iz drva.
Visoke kapije zamka bile su dovoljno iroke da su teretna kola mogla da uu u dvorite.
Na jednom krilu nalazila su se vratanca, te je fratar iskoraio ispred svojih drugova i snano
udario u mala vrata. Zavladala je tiina, a onda su se uli koraci i ovek sa druge strane kapije, sa
izvesne udaljenosti, upitao je ko je. Tomas nije odgovorio, nego je ponovo lupio u vratanca i
uvar, koji je oekivao svoje drugove da dou iz krme, nije nita posumnja i povukao je dve
reze da otvori vrata. Tomas je zakoraio u svetlost plamena dve velike baklje, koje su gorele
ispod svoda i pri treptajima svetlosti video je uvarevo zapanjeno lice. Njega je iznenailo to to
je svetenik doao u Kastijon de Arbizon po mraku. Covek je i dalje imao isti izraz lica kada ga je
fratar snano udario, pravo u lice, a onda jo jednom, u stomak. Cuvar je pao na lea, udarivi o
zid, i fratar mu je stavio ruku na usta. Sem i druga dvojica su ula na kapiju, a zatim su je
zakljuali. Cuvar se borio da se oslobodi i Tomas ga je udario kolenom. Mukarac je tiho zajeao.
Pregledajte odaje gde su uvari, Tomas je naredio drugovima.
Sem, sa strelom zategnutom na luku, gurnuo je vrata koja su vodila ka ulazu u zamak.
Jedan uvar je bio tamo; stajao je pored stola na kome su se nalazili meh sa vinom, dve kocke i
razbacani novii. Cuvar je piljio u Semovo okruglo, veselo lice i jo uvek je zurio otvorenih usta
kada ga je strela pogodila u grudi i odbacila na zid. Sem je poleteo za njim, vadei no, i krv je
poela da iklja kada je zaklao uvara.
,,Da li je morao da umre?, upitao je Tomas, dovlaei prvog uvara u sobu.
udno me je gledao, rekao je Sem, ,,kao da je ugledao duha. Zgrabio je novac sa stola
i ubacio ga u svoju torbu sa strelama. ,,Da ubijem i njega?, upitao je i pokazao glavom na prvog
uvara.
,,Ne, odgovorio je Tomas. Robi? Zavei ga.
ta ako pone da pravi buku?, upitao je Robi, kotlananin.
Onda pusti Sema da ga ubije.
Trei Tomasov ratnik uao je u sobu. Zvao se Dejk i bio je mrav i razrok. Osmehnuo se
kada j video krv na zidu. Kao i Sem i on je nosio luk i torbu sa strelama i ma oko struka.
Dohvatio je meh sa vinom.
,,Ne sada. Dejk. rekao je Tomas, a mravi mukarac, koji je izgledao starije i mnogo
surovije od miaeg Tomasa, posluao je. Tomas je otiao do ulaza u sobu. Znao je da u garnizonu
ima deset vojnika, znao je takoe da je jedan od njih mrtav, jedan je bio zarobljen, a trojica su
sigurno jo uvek bila u krmi. Prema tome, verovatno su ostala petorica. Provirio je u dvorite.
Medutim, tamo osim konjskih kola natovarenih balama i buradima nije bilo niega. Otiao je do
zida straarnice na kome su se nalazile police sa orujem i skinuo kratki ma. Pregledao je otricu
i odiuio da je dovoljno dobra. Govorite i francuski?, upitao je zarobljenog uvara.
ovek je odmahnuo glavom, bio je suvie uplaen da bi progovorio.
Tomas je ostavio Sema da bude uz uvara .Ako iko zakuca na kapiju zamka, ignorii
ga, rekao je. Ako bude previe buan, pokazao je glavom na zarobljenika, ubij ga. Nemoj da
pije vino. Ostani budan. Okaio je luk na rame, ugurao je dve strele ispod ueta kojim je bio
opasan njegov ogrta, potom je rukom pozvao Dejka i Robija. kotlananin, u kratkom oklo u,
isukao je raa. Budite tihi, upozorio ih je Toraas i njih trojica su se iunjala u dvorite.
U Kastijon de Arbizonu je dugo vladao mir. Gamizon je bio mali i neoprezan, a njegove
dunosti su se svodile na carinjenje robe, koja je stizala u grad, i slanje prihoda od poreza u Berat
gde je iveo njihov gospodar. Vojnici iz garnizona su se ulenjili. Sa druge strane, Tomas do
Huktona, koji se pretvarao da je fratar, borio se mesecima i njegovi instinkti su bili kao kod
oveka koji je znao da smrt moda vreba iza svakog oka. Iako je bio tri godine mlai od
Tomasa, Robi je imao skoro isto toliko iskustva u ratu kao i njegov drug, dok je razroki Dejk bio
ubica celog ivota.
Krenuli su od podruma zamka gde je est tamnica bilo u mraku i gde se oseao smrad.
Treperava svetlost obasjala je sobu zatvorskog uvara u kojoj su zatekli monstruozno debelog
oveka i njegovu podjednako korpulentnu enu. Oboje su spavali. Tomas je bocnuo oveka u vrat
vrhom maa i pustio ga da oseti krv, a onda je odvukao oboje u tamnicu gde su ih zakljuali.
Neka devojka se javila iz druge elije, ali Tomas je zaitao na nju da bude tiha. Kao odgovor na
to, ona ga je proklela, a onda je uutala.
Jedan je bio sreen, ostala su jo etvorica.
Popeli su se u dvorite. Troje sluga, dvojica su bili deaci, spavali su u tali, Robi i Dejk
su ih odveli dole u elije, a onda su se ponovo pridruili Tomasu i svi su se popeli uz dugake
iroke stepenice i doli do vrata kule, a onda su nastavili uz spiralno stepenite koje je ilo do
tornja. Tomas je pretpostavio da sluge nee biti tamo gde je garnizon. U blizini e sigurno biti
kuvari i konjuari i pisari. Ali on je sada bio zabrinut zbog vojnika. Naao je dvojicu koji su, sa
enama ispod pokrivaa, vrsto spavali u sobama. Tomas ih je probudio maui bakljom koju je
uzeo iz hodnika. Sve etvoro je skoilo, preplaeno, i videli su fratra sa zapetom strelom na luku.
Jedna ena je ba htela da vrisne, ali luk se okrenuo prema njoj i strela je bila tano uperena u
njeno desno oko; imala je dovoljno razuma da se zaustavi na vreme.
Zaveite ih, rekao je Tomas.
Bie bre ako im prospemo creva, predloio je Dejk.
Zaveite ih, rekao je Tomas ponovo, i zapuite im usta.
Nije dugo trajalo. Robi je svojim maem isekao ebe na trake, a Dejk ih je zavezao.
Jedna ena je bila naga i Dejk se cerio dok je vezivao njene lanke, a onda ju je okaio na kuku
koja je visila na zidu. tako da su joj ruke bile istegnute. ,,Lepo, rekao je.
,,Kasnije, rekao je Tomas. Bio je kod vrata i oslukivao je. U zamku su mogla biti jo
dva vojnika, meutim, nita se nije ulo. etri zarobljenika su bila obeena na velike metalne
kuke, na koje su se obino kaili maevi i gomji delovi oklopa, a kada su bili uutkani i
nepokretni, Tomas je nastavio da se penje zavojito stepenite dok nije doao do velikih vrata ko
ja su mu blokirala prolaz. Dejk i Robi su ga sledili, a njihove izme su pravile neznatnu buku po
izlizanim kamenim stepenicama. Tomas se okrenuo i pokazao im da budu lihi, a onda je gumuo
vrata. Na trenutak je pomislio da su zakljuana, zatim ih je ponovo gumuo, ovoga puta jae, i
vrata su se naglo otvoriia uz stravinu kripu zaralih metalnih arki. Zvuk je bio takav da je
mogao da probudi i mrtve, a Tomas je zateknut zastao; piljio je u prostranu sobu sa visokim
plafonom i okaenim tapiserijama. Skripa arki je utihnula i zavladala je tiina. Ostaci vatre su
goreli uvelikom ognjitu i bilo je dovoljno svetlosti da se moglo primetiti da je hodnik prazan. Na
njegovom kraju se nalazio podijum, na kome bi grof od Berata, gospodar Kastijon de Arbizona,
obino sedeo prilikom poseta gradu i gde bi se za njega postavljao sto prilikom gozbi. Podijum je
sada bio prazan, osim to se na njegovom kraju, sakriven iza tapiserije, nalazio zasvoeni prostor
odakle se jo jedan zrak treperave svetlosti probijao kroz tapiseriju naetu moljcima.
Robi je proao pored Tomasa i dopuzao do zida dvorane ispod uskih prozora kroz koje su
ulazili kosi zraci srebrne meseine. Tomas je stavio strelu na crni luk, zategao ga je i osetio
izuzetnu snagu pruta od tise kada je tetivu povukao do uva. Robi ga je pogledao, video je da je
spreman i podigao je ma da bi njime pomerio otrcanu tapiseriju.
Ali pre nego to je uspeo otricom da je dotakne, krupni mukarac je nasrnuo na Robija.
Covek se uz divljaki urlik zaleteo na njega, meutim, iznenaeni Skotlananin je ipak uspeo da
usmeri ma i doeka napad, ali bio je previe spor i ogromni ovek je skoio na njega i udarao ga
je pesnicama. Bilo je vreme da veliki, cmi luk stupi u akciju. Strela, koja bi mogla da obori viteza
u oklopu sa udaljenosti od dvesta koraka, probila je oveku gmdni ko i zavrtela ga tako da je krv
isprskala ceo pod. Robi je jo uvek bio ispod njega, a ma, koji mu je ispao, tandrkao je po
debelom, drvenom podu. ena je vritala. Tomas je pretpostavio da je ranjeni ovek katelan,
komandant garnizona i pitao se da li e ovek iveti dovoljno dugo da odgovori na neka pitanja,
meutim, Robi je izvukao svoj bode i ne znajui da je napada ve proboden strelom, zario je
kratku otricu mukarcu u debeli vrat. tako da se krv, tamna i sjajna, prolila po daskama. lako je
ovek ve bio mrtev, Robi nije prestao da ga ubada. ena je i dalje vritala. Uutkaj je, rekao je
Tomas Dejku i otiao da podigne teko truplo sa Skota. Covekova druga, bela spavaica sada je
bila crvena. Dejk je oamario enu i onda je konano zavladala tiina.
U zamku vie nije bilo vojnika. Dvanaest sluga je spavalo u kuhinjama i magacinima, ali
oni nisu prestavljali problem. Svi vojnici su odvedeni dole u tamnice, a onda se Tomas popeo na
najvie bedem glavne kule zamka odakle je mogao da vidi krovove Kastijon de Arbizona i je
mahao upaljenom bakljom. Mahnuo je njome naprednazad tri puta, bacio ju je daleko dole u
bunje, u podnoje strme litice na kojoj su zamak i grad izgraeni, zatim je otiao do zapadne
strane bedema, gde je poloio desetak strela na parapet. Dejk mu se tamo pridruio. Sem je sa
ser Robijem na kapiji, rekao je Dejk. Robi Daglas nikada nije proglaen za viteza, ali bio je
plemenitog porekla i bio je ratnik; Tomasovi vojnici su mu dali in. Voleli su Skotlananina, isto
kao i Tomas, i to je bio razlog to on nije posluao erla, te je poveo Robija sa sobom. Dejk je
poloio jo strela na parapet. ,,Zavrili smo bez problema.
Nisu oekivali nevolju, rekao je Tomas. To nije bilo sasvim tano. U gradu su uli za
engleske konjanike, Tomasove konjanike, ali su nekako ubedeli sebe da oni nee doi u Kastijon
de Arbizon. U gradu je tako dugo vladao mir da su njegovi stanovnici smatrali da e vladati
zauvek. Zidine i uvari nisu bili tu da bi uvali grad od Engleza, nego od grupa bandita kojih je u
selima bilo mnogo. Sanjivi uvar i visoke zidine su mogli da poslue u odbrani od bandita, ali i
ne od pravih vojnika. Kako si preao reku?, upitao je Tomas Dejka.
Kod brane, rekao je Dejk. Stigli su u sumrak i Tomas je video branu pored mlina.
Shvatio je da se tu najlake moe prei duboka, brza reka.
Sta je sa mlinarem?"
Uplaen je i uutkan, rekao je Dejk.
Tomas je uo pucketanje granica, bat koraka i tup udarac kada su merdevine naslonjene
na zid izmeu zamka i gradske venice. Nagnuo se preko unutarnjeg parapeta. Robi, moe da
otvori kapiju, viknuo je dole. Stavio je strelu na luk i pogledao niz visoki zid osvetljen
meseinom.
Ispod njega, ratnici su se penjali uz merdevine, podiui oruje i torbe koje su bacali
preko parapeta, da bi zatim i oni preskoili. Plamen je trepereo sa otvorenih vrata na kapiji gde su
Sem i Robi stajali na strai i u izvesnom trenutku, kolona vojnika, oklopi su im zveckali u noi,
sila je sa zidina niz stepenice i dola do kapije zamka. Novi garnizon Kastijon de Arbizona je
stigao.
Na samom kraju zida pojavio se uvar. Krenuo je prema zamku, a onda je odjednom
postao svestan zvuka maeva, lukova i prtljaga koji je lupao po kamenu, dok su ratnici preskakali
zid. Oklevao je, dvoumio se da li da pogleda ta se deava ili pozove pojaanje, a dok je on
razmiljao, Tomas i Dejk su odapeli strele.
uvar je nosio postavljen koni prsluk, to je bila dovoljna zatita od motke alkoholiara
raspoloenih za tuu, ali strele su probile kou, postavu i njegov grudni ko. Oba vrha su trala
iz lea. uvar je odbaen nazad, njegova palica je pala uz klepet; trzao se na meseini, udahnuo
je nekoliko puta i odjednom se ukoio.
ta emo sada?, upitao je Dejk.
,,Da prikupimo porez, rekao je Tomas, ,,i budemo neprijatni.
,,Do kada?
Dok ne dode neko da nas ubije, rekao je Tomas, mislei na svog roaka.
,,A da mi ubijemo njega? Dejk je moda bio razrok, ali je sasvim ispravno gledao na
ivot.
,,Sa bojom pomoi, rekao je Tomas i prekrstio se preko fratrovog ogrtaa.
Poslednji Tomasov ratnik preskoio je zid i povukao merdevine. est ratnika je jo uvek
bilo na milju odatle, preko reke, sakriveno u umi, gde su uvali konje, ali veina Tomasovih
ratnika bila je sada u zamku i njegova kapija je ponovo zakljuana. Mrtav uvar je leao na zidu
dok su dve strele sa perjanim vrhovima trale iz njegovih grudi. Niko drugi nije otkrio napadae.
U Kastijon de Arbizonu su ili spavali ili pili.
A onda su se uli krici.
Tomasu nije palo napamet da je devojka begar, koja e umreti sutra jujtru, zatvorena u
zamku. Mislio je da grad ima svoj zatvor, ali ona je oigledno predata garnizonu na uvanje i
sada je glasno vreala vojnike koji su bili zarobijeni i razmeteni po drugim elijama i ta vriska je
izazivala nemir meu strelcima i ratnicima, koji su preli zidne Kastijon de Arbizona i zauzeli
zamak. Debeljukasta ena uvara zatvora, koja je malo govorila francuski, doviknula je
Englezima da ubiju devojku. Ona je begar, rekla je ena, ,,saraduje sa avolom.
Ser Gijom de Evek se sloio sa enom. Dovedite je gore u dvorite", rekao je Tomasu, ,,i
ja u joj odsei prokletu glavu. Ona mora da gori, rekao je Tomas. Tako je crkva odredila.
Dobro, ko e da je spali?
Tomas je slegao ramenima: Gradski vodnici? Moda mi? Ne znam.
Ako nee da mi dozvoli da je ubijem sada, rekao je ser Gijom, onda je uutkaj.
Izvukao je no i dao ga Tomasu. Odseci joj jezik.
Tomas je ignorisao otricu. Jo uvek nije stigao da skine ogrta fratra, pa je podigao
krajeve i krenuo u tamnicu gde je devojka urlala na francuskom da e zarobljenici u drugim
elijama umreti i da e avo uz muziku demona igrati po njihovim kostima. Tomas je upalio
fenjer ostacima baklje,otiao je do elije gde se nalazila devojka i povukao dve reze.
Ona je uutala kada je ula zvuk reze, a kada je on gurnuo teka vrata da ih otvori,
odjurila je i skupila se u najudaljenijem oku elije. Dejk je pratio Tomasa niz stepenice i
zakikotao se im je video devojku pri slaboj svetlosti fenjera. Mogao bih da je uutkam umesto
tebe, ponudio se.
Idi i odspavaj malo, Dejk, rekao je Tomas.
,,Ne, nema problema, Dejk je bio uporan.
Idi da spava! Tomas se brecnuo, odjednom besan, jer je devojka izgledala tako ranjivo.
Bila je ranjiva jer je bila naga. Naga kao tek izleglo pile, tanka kao strela, bleda kao le,
izujedana od buva, masne kose, razrogaenih oiju i divlja. Sedela je u prljavoj slami, ruke je
obavila oko savijenih kolena da bi sakrila svoju golotinju, a onda je udahnula duboko kao da
sakuplja poslednje ostatke hrabrosti. ,,Ti si Englez, rekla je na francuskom. Glas joj je bio
hrapav od urlanja.
,,Ja sam Englez, Tomas se sloio.
Ali engleski svetenik nije nita bolji od ostalih, optuila ga je.
,,Verovatno, Tomas se sloio. Spustio je fenjer na pod i seo pored otvorenih vrata jer je
smrad u eliji bio nepodnoljiv. Zamolio bih te da prestane da urla, nastavio je, jer to
uznemirava ljude.
 Prevrnula je oima kada je ula ove rei. Sutra e me spaliti, rekla je, ,,a ti misli da me
brine to to su neke budale noas uznemirene?
Trebalo bi da si zabrinuta za svoju duu, rekao je Tomas, ali na te rei nije dobio
odgovor. Fitilj je dogorevao i pretvarao je prigueno svetlo u treperavu utu svetlost.
Zato su te ostavili bez odee?, upitao je.
Zato to sam iscepala deo haljine i probala da zadavim uvara. Rekla je to smireno, ali
sa prkosnim pogledom skoro izazivajui Tomasa da proba da je osudi zbog toga.
Tomas se skoro nasmeio pri pomisli da je tako tanka devojka napala snanog uvara, ali
se zaustavio. Kako se zove?, upitao je umesto toga.
Jo uvek je prkosila. Nemam ime, rekla je. Proglasili su me za jeretika i oduzeli su mi
ime. Ja sam prognana iz hrianskog sveta. Na pola puta sam od drugog sveta. Ogoreno je
skrenula pogled. Tomas je video Robija Daglasa kako stoji u napola otvorenim vratima.
kotlananin je piljio u begara sa izrazom uenja, ak i sa strahopotovanjem, i Tomas je
ponovo pogledao devojku i video da je, ispod ostataka slame i prljavtine, ona prelepa. Kosa joj
je bila bledozlatne boje, koa nije imala oiljke od boginja, a lice,joj je bilo lepo. Imala je visoko
elo, pune usne i upale obraze. Upadljivo lice. kotlananin je samo piljio u nju, a devojka,
postiena njegovim prodornim pogledom, vre je priljubila kolena uz grudi.
,,Idi, rekao je Tomas Robiju. Tomasu se inilo da se mladi kotlananin zaljubljivao
onoliko esto koliko su drugi gladovali i bilo je oigledno, na osnovu izraza njegovog lica, da ga
je devojin izgled pogodio kao to koplje udari u tit.
Robi se namrtio kao da nije u potpunosti razurrreo Tomasovo nareenje. Hteo sam da te
pitam, poeo je da govori, a onda je uutao.
ta da me pita?
Dok smo jo bili u Kaleu, da li ti je erl rekao da me ne povede sa vama?
S obzirom na okolnosti, pitanje je bilo malo udno, ali Tomas je odluio da mu odgovori.
Kako zna?
Rekao mi je onaj svetenik, Bakingem.
Tomas se pitao zato je Robi uopte i razgovarao sa svetenikom, a onda je shvatio da
Robi samo smilja izgovor kako bi ostao u blizini devojke, u koju se iznenada, tako beznadeno,
zaljubio. ,,Robi, rekao je, ,,ona e sutra biti spaljena."
Robi se promekoljio nelagodno. Ali ne bi moralo da bude tako.
,,Za ime boga, protestovao je Tomas, crkva ju je osudila.
Zato si ti ovde?, upitao je Robi.
Zato to ja ovde komandujem. Zato to neko mora da je uutka.
,,To mogu i ja da uradim, rekao je Robi, cerei se, a kada Tomas nije odgovorio, osmeh
mu se pretvorio u mrki pogled. Zato si mi onda dozvolio da doem u Gaskonju?
Zato to si prijatelj."
Bakingem je izjavio da u ja da ukradem grai, rekao je Robi. Rekao je da bih ga odneo
u kotsku.
Prvo treba da ga pronaemo, rekao je Tomas, ali Robi ga nije sluao. Poudno je gledao
devojlcu koja se skupila u ugiu. ,,Robi, rekao je Tomas strogo, ona e biti spaljena.
Onda nije bitno ta e joj se veeras dogoditi, rekao je kotlananin prkosno.
Tomas se borio da potisne bes. Samo nas ostavi na miru, Robi, rekao je.
,,Da li te zanima njena dua ili telo?, upitao ga je Robi. Odlazi odavde!" Tomas je
zareao sa vie siline nego to je mislio. Za trenutak se inilo da e mu se Robi suprotstaviti, a
onda je samo trepnuo i otiao.
Devojka nije razumela razgovor na engleskom, ali je prepoznala poudu na Robijevom
licu i sada se okrenula ka Tomasu. Hoe me za sebe, svetenie?, upitala ga je na francuskom.
Tomas je zanemario podrugljivo pitanje. Odakle si?
Nije odgovorila, kao da je razmiljala da li da to uopte i uradi, onda je slegla ramenima.
,,Iz Pikardije, rekla je.
,,To je daleko na severu, rekao je Tomas. Kako to da je devojka iz Pikardije dola u
Gaskonju?
Ponovo je oklevala. Imala je, Tomas je pomislio petnaest ili esnaest godina, to je
znailo da je bila prestara za brak. Pogled joj je bio, primetio je, radoznao i prodoran, zbog ega
se osetio nelagodno, jer je imao oseaj da ona moe da vidi najmranije delove njegove due.
Moj otac je bio ongler i guta vatre, rekla je.
Video sam takve ljude, rekao je Tomas.
Ili smo kud god smo eleli, rekla je, ,,i zaraivali smo na vaarima. Moj otac je
zasmejavao narod, a ja sam skupljala novae.
,,A tvoja majka?
Umrla je. Rekla je nehajno kao da nije ni zapamtila majku. Onda je moj otac umro
ovde. Pre est meseci. A ja sam ostala.
Zato si ostala?
Pogledala ga je podrugljivo kao da mu stavlja do znanja da je odgovor na njegovo pitanje
tako oigledan da ne mora nita da kae, ali onda, poto je pretpostavila da je on svetenik, koji
ne razume kako pravi ljudi ive, odgovorila mu je. Da li zna koliko su opasni drumovi?,
upitala je. Ima koredora
Koreadora ?
,,Bandita, objasnila je. Ljudi odavde ih zovu koredori. A ima i rutijera koji su
podjednako opasni. Rutijeri su bile druine rasputenih vojnika koji su lutali putevima u potrazi
za nekim ko e ih zaposliti, a kada su bili gladni, to je uglavnom bio sluaj, otimali su ta su
hteli. Neki su ak osvajali i gradove za koje su traili otkup. Ali kao i koreadori, i oni bi, kada bi
sreli devojku koja putuje sama, smatrali da je to avoli dar, namenjen njima, poslat da bi se
zabavili. Sta misli, koliko bih izdrala", upitala je.
Moda si mogla da putuje sa nekim?, nagovestio je Tomas. ,,Mi i jesmo uvek putovali
zajedno, moj otac i ja, ali on je tada bio tu da me zatiti. Ali sama...? Slegla je ramenima. Tako
sam ostala. Radila sam u kuhinji
I zakuvala jeres?
,,Vi svetenici toliko volite jeres, rekla je ogoreno. Zato to vam omoguava da neto
spalite.
Pre nego to si osuena, rekao je Tomas, kako si se zvala? Zenevjev
Dobila si ime po svecu?
,,Pretpostavljam, rekla je.
,,I kad god se Zenevjev molila, rekao je Tomas, avo bi ugasio njene svee.
,,Vi svetenici ste puni pria, Zenevjev se rugala. ,,Da li stvarno verujete u to? Vi
verujete da je avo doao u crkvu i ugasio njene svee?
,,Verovatno.
Zato je nije jednostavno ubio ako je avo? Kakav patetian trik, da ugasi svee! Teko
da je to neki avo ako je samo to mogao da uini.
Tomas se pretvarao da ne primeuje njen sarkazam. Rekli su mi da si begar.
Upoznala sam ih i dopali su mi se, rekla je.
Oni su avolja ikra, rekao je Tomas.
Upoznao si nekog od njih?, upitala ga je. Tomas nije upoznao nijednog. Samo je sluao
o njima i devojka je osetila da mu je neprijatno. Ako se veruje da nam je Bog svima dao sve i da
eli da svi dele sve, onda sam podjednako loa kao i oni, jer se slaem sa tim verovanjem....,
priznala je, ,,ali nikada im se nisam pridruila.
Neto si sigurno uradila im su te osudili na lomau Zurila je u njega. Moda je to bilo
zbog naina na koji joj se obraao, to ju je nagnalo da mu veruje, jer se inilo da je prkos
naputa. Zatvorila je oi i naslonila glavu na zid i Tomas je pomislio da e poeti da plae. Dok je
posmatrao njeno neno lice, pitao se zato nije odmah primetio njenu lepotu kao to je to bio
sluaj sa Robijem. Otvorila je oi i pogledala ga. ta se ovde veeras dogodilo?, upitala je,
ignoriui prethodne optube. Osvojili smo zamak, rekao je Tomas.
Vi?
,,Englezi.
Gledala ga je kao da pokuava da ita sa njegovog lica. Znai, sada su Englezi civilna
uprava?
Pretpostavio je da je taj izaz ula na suenju. Crkva nije spaljivala jeretike, ona ih je samo
osuivala, a potom su grenici predavani civilnoj upravi radi izvrenja kazne. Na taj nain, crkva
nije prljala ruke, Bog je bio uveren da njegova crkva nije oskrnavljena, a avo je dobijao duu za
sebe. ,,Mi smo sada civilna uprava, sloio se Tomas.
Znai, Englezi e me spaliti umesto Gaskonjaca?"
Neko e morati da te spali, ako si jeretik, rekao je Tomas. Ako....?, upitala je
enevjev, ali kako Tomas nije odgovorio, zatvorila je oi i ponovo naslonila glavu na vlaan
kameni zid. Rekli su da sam uvredila Boga.
Govorila je umorno. ,,Da sam rekla da su svetenici crkve Boje korumpirani, da sam
igrala gola na grmljavini, da sam koristila avoije moi da pronaem vodu, da sam koristila
magiju da izleim ljude, da sam predvidala budunost i da sam uklela enu Galat Lorea kao i
njegov zamak.
Tomas se namrtio. Nisu te osudili kao begara?, upitao ju je.
,,I zbog toga, dodala je suvo.
Prolo je nekoliko sekundi pre nego to je progovorio. Voda je kapljala negde u mraku iza
vrata, plamen je zatrepereo, skoro se ugasio, a onda je ponovo rasplamsao.
,,Na iju si enu bacila kletvu?, upitao ju je Tomas.
,,Na enu Galat Lorea. On je trgovac materijolom i veoma je bogat. On je glavni gradski
venik i ovek koji voli ene mlae nego to je njegova.
I da li si bacila kletvu na nju?, upitao ju je Tomas.
,,Ne samo na nju, rekla je Zenevjev vatreno, nego i na njega. Zar ti nikada nisi prokleo
nekog?
Jesi li predviala budunost?, upitao je Tomas.
Rekla sam da e svi umreti, a to je dokazana injenica. ,,Ne ako Isus sie ponovo na
zemlju, kao to je obeao, rekao je Tomas.
Njen ispitivaki pogled se dugo zadrao na njemu i blago se nasmeila pre nego to je
slegla ramenima. Dakle, nisam bila u pravu", rekla je sarkastino.
,,A avo ti je pokazao kako da nade vodu?
,,To ak i ti moe da uradi, rekla je. Uzmi ravastu granicu i kreni polako preko
polja; kada se granica pomeri, kopaj. ,,A magija i leenje?
Stari lekovi, rekla je umorno. Stvari o kojima uimo od tetaka, baka i starih gospoa.
Izncsi peglu iz sobe u kojoj ena treba da se porodi. Svi to rade. Cak i ti, svetenie, kucne u
drvo da otera zlo. Da li je taj magian potez dovoljan da te poalju na lomau?
Tomas joj ponovo nije odgovorio. Vreala si Boga?, upitao ju je.
 Bog me voli i ja ne vream one koji me vole. Meutim, rekla sam da su njegovi
svetenici korumpirani, to i jesu, a oni su me optuili da sam vreala Boga. Jesi li ti korumpiran,
svetenie?
,,I igrala si gola na grmljavini? Tomas je zakljuio svoju optunicu.
Sto se toga tie, rekla je, izjanjavam se da sam kriva.
Zato si igrala?
Zato to je moj otac uvek govorio da e nas Bog voditi ako tako uradimo.
Bog bi to uradio?, upitao je Tomas iznenaeno.
Tako smo verovali. Nismo bili u pravu. Bog mi je rekao da ostanem u Kastijon de
Arbizonu, a to mi je samo donelo muenje i lomau predvienu za sutra.
,,Muenje?, upitao ju je Tomas.
Neto u njegovom glasu. uas, nateralo ju je da ga pogleda, a onda je polako ispurila
levu nogu tako da je on mogao da vidi njenu butinu sa unutranje strane i sve, crveni, iskrivIjeni
trag koji je unakazio njenu belu kou. Pekli su rne, rekla je, ponovo i ponovo. Zato sam
priznala da sam ono to nisam, da sam begar, zato to su me pekli vatrom." Poto se setila bola,
odjednom je zaplakala. Koristili su uareni metal, rekla je, ,,a kada sam vritala, rekli su da je
to avo koji hoe da napusti moju duu. Povukla je nogu i pokazala mu levu ruku, na kojoj je
takoe imala oiljke. Ali ove nisu dirali, rekla je ljutito i otkrila iznenada male grudi, ,,jer je
otac Ruber rekao da e davo eleti da ih sisa i bol koji e mi naneti pri tom, bie straniji :id bilo
ega to bi crkva mogla da uini. Privukla je kolena 1 nije govorila neko vreme, a suze su joj se
slivale niz lice. Crkva voli da povreuje ljude, nastavila je posle izvesnog vremena. Ti bi to
trebalo da zna
,,Znam, rekao je Tomas i malo je falilo da i on podigne krajeve svog ogrtaa
dominikanskog svetenika i pokae joj iste takve oiljke, oiljke od vrue pegle koju su mu
prislonili na noge da bi otkrio tajne o gralu. To je bilo muenje bez krvi jer je crkva zabranjivala
krvoprolie, ali zato je vet ovek mogao da natera duu da vriti od bola, ak i bez krvoprolia.
Znam, ponovio je Tomas.
Onda, proklet bio, rekla je enevjev prkosno, proklet bio i ti i svi prokleti svetenici
Tomas je ustao i podigao fenjer. Doneu ti neto da obue.
Plai me se, svetenie?, izazivala ga je.
,,Plaim? Tomas je bio zbunjen.
Ovoga, svetenie!, rekla je i pokazala svoje golo telo, a Tomas je otiao. Njen smeh je
odjekivao iza zatvorenih vrata. A onda, kada su reze ponovo navuene, on se naslonio na zid i
gledao je u prazno. Mislio je na enevjevine oi pune vatre i misterije. Bila je prljava. gola,
neoeljana, bleda, napola izgladnela, bila je jeretik i dopala mu se, ali ujutru ga je ekala dunost
koju nije oekivao. Dunost data od Boga.
Popeo se ponovo u dvorite, gde je sve bilo mirno. Kastijon de Arbizon je spavao.
A Tomas, sveteniko kopile, poeo je da se moli.
Toranj se nalazio na litici u umi, na dan puta od Pariza, ne tako daleko od Soazona. Bilo
je to usamljeno mesto. Nekada je tu iveo lord iji su kmetovi imali farme sa obe strane litice. Ali
lord je umro, a iza sebe nije ostavio naslednika, njegovi dalji roaci su se prepirali oko vlasnitva,
to je ilo na ruku advokatima koji su se obogatili, toranje je propao, polja su obrasla leskom i
hrastovim stablima. Sove su svijale gnezda u odajama u vrhu tornja, gde su vetrovi duvali i
menjala se godinja doba. ak su i advokati. koji su vodili spor oko imanja poumirali, a mali
zamak je postao vlasnilvo jednog vojvode, koga nikada niko nije video i koji nikada nije tu
iveo, dok su kmetovi, oni koji su ostali, radili na poljima u blizini sela Melun, gde je vojvodin
zakupac imao farmu.
 Toranj je, govorili su seljani, bio uklet. Tokom zimskih noi, beli duhovi su, igrajui se,
pravili venac oko njega. Prialo se i da se udne zveri unjaju kroz umu. Deci je zabranjeno da
se pribliavaju, ali ona hrabrija su naravno ila u umu, a neka su se ak penjala i na sam toranj i
videla su da u njemu nema nikoga.
A onda su doli stranci.
Vojvoda im je dozvolio da dou budue'i da je on bio daleko. Doli su tu da stanuju, ali
nisu doli da rade na farmi niti da seku drvee na litici. To su bili vojnici. Petnaest grubih
mukaraca sa oiljcima, koje su dobili u ratovima sa Englezima, sa oklopima, samostrelima i
maevima. Doveli su i ene. One su pravile nevolje u selu i niko se nije usudio da se poali jer su
ene bile grube kao i vojnici, ali opet ne toliko kao ovek koji ih je predvodio. Bio je visok,
mrav, ruan, pun oiljaka i osvetoljubiv. Zvao se Sarl i nije bio vojnik, nikada nije nosio oklop,
ali se niko nije usudio da ga pita ko je ili ta je, jer je njegov pogled bio zastrauju.
Kamenari su stigli iz Soazona. Sove su izbaene, a toranj je popravljen. Novo dvorite
napravljeno je u podnoju tornja, a u dvoritu, ograenom visokim zidom, napravljena je pe od
cigala. im su ti radovi bili gotovi, dovezena su kola iji je sadraj bio pokriven platnom i nova
kapija, koja se nalazila u dvorinom zidu, zalupila se za njima. Neka malo hrabrija deca,
radoznala zbog novih deavalja u tornju, odunjala su se u umu, ali su preplaena pobegla kada
ih je ugledao jedan uvar i pojurio za njima viui, dok je strela iz njegovog samostrela promaila
jednog deaka. Nijedno dete se vie nije tamo vratilo. Niko nije tamo odlazio. Vojnici su
kupovali hranu i vino na pijaci, a ak i kada su pili u krmi u Melunu, nisu priali o tome ta se u
tornju deava. Morate pitati gospodina Sarla, govorili su, mislei na runog oveka sa
oiljcima, a niko u selu se nije usudio da prie gospodinu Sarlu.
Ponekad se dim vijorio u dvoritu. Mogao se videti i iz sela, pa je seoski svetenik
zakljuio da u tornju sada ivi alhemiar. udne zalihe su dovoene do litice i jednog dana,
kolica natovarena buraima sa sumporom i livenim olovom, zaustavila su se u selu da bi voza
popio vino. Svetenik je namirisao sumpor. Prave zlato, rekao je svojoj sluavki jer je znao da
e ona ispriati svima u selu.
,,Zlato, upitala je.
,,To alhemiari radeSvetenik je bio uen ovek i mogao je daleko da dogura u crkvi,
samo to je mnogo voleo vino i bio je uvek pijan kada bi aneosko zvono zazvonilo, ali ipak,
esto se priseao svojih studentskih dana u Parizu i kako je nekada eleo da se prikljui potrazi za
kamenom mudrosti, tom varljivom supstancom koja bi se stopila sa bilo kojim metalom i
pretvorila u zlato. Noje ga je imao, rekao je.
Imao je ta?
Kamen mudrosti, ali ga je izgubio."
Zato to je bio pijan i go?, upitala je sluavka. Nejasno se seala prie o Noju.
Kao vi?
Svetenik je leao na svom krevetu, pripit, nag do pojasa i priseao se zadimljenih
radionica u Parizu. gde su se srebro i iva, olovo i sumpor, bronza i gvoe, topili i stapali i topili
ponovo. ,,Kalcinacija, nabrajao je, rastvaranje i razdvajanje, spajanje, truljenje, zamrzavanje,
cibacija, sublimacija, fermentacija, egzaltacija, umnoavanje i projekcija."
Sluavka nije imala pojma o emu on pria. Mari Kondro je danas izgubila dete, rekla
je. Kada se rodilo, bilo je veliine maeta. Krvavo i mrtvo. Imalo je kosu, crvenu. Ona eli da ga
krstite.
,,Kupelacija, rekao je on, ignoriui sluavku, cementiranje, odbijanje, reverberacija,
estilacija. Uvek destilacija. Per ascendum je metod koji se preferira.
Poeo je da tuca. ,,Boe, uzdahnuo je, a onda je ponovo poeo da razmilja.
 Flogiston. Kada bismo samo mogli da naemo llogiston, svi bismo mogli da pravimo
zlato.
,,A kako bismo pravili zlato?
Upravo sam ti rekao. Okrenuo se u krevetu i zagledao se u njene grudi koje su se belele
na meseini. Mora biti veoma pametan, rekao je, poseui za njom, ,,i onda e otkriti
flogiston, supstancu koja gori na veoj temperaturi nego vatra u paklu i pomou nje e napraviti
kamen mudrosti, koji je Noje izgubio; tu supstancu treba staviti u pe sa bilo kojim metalom i
posle tri dana i tri noi imae zlato. Zar nije Kordej rekao da su tamo gore sagradili pe?
Rekao je da su od tornja napravili zatvor'1, rekla je.
,,Pe, insistirao je, ,,da bi se pronaao kamen mudrosti.
Svetenikovo nagaanje bilo je blie istini nego to je on mogao i da zamisli i uskoro je
ceo komiluk bio ubeen da je veliki filozof zatvoren u tornju gde se mui da napravi zlato. Ako
uspe, govorili su, onda vie niko nee morati da radi, jer e svi biti bogati. Seljaci e jesti iz
zlatnih tanjira i jahae konje u srebrnoj opremi, meutim, neki Ijudi su ipak primetili da je to
neka udna vrsta alhemije, kada su, jednog jutra, dva vojnika dola u selo i zatraila tri stara para
volovskih rogova i kofu kravljeg izmeta.
Sada emo se sigurno obogatiti, rekla je sluavka sarkastino, imaemo puno govana,
ali svetenik je ve hrkao.
A onda, u jesen, posle pada Kalea, kardinal je stigao iz Pariza. Odseo je u Soazonu, u Ebi
Sen Zan de Vinjeu koja, iako bogatija od drugih monakih kua, ipak nije mogla da izae na kraj
sa lcardinalovom pratnjom tako da su nelci njegovi vojnici uzeli sobe u krmi, gde su neozbiljno
naloili vlasniku pa poalje raun u Pariz.
Kardinal e platiti, obeali su, a onda su se smejali jer su znali da e Luj Bezijer,
kardinal nadbiskup iz Livorna i papin legat na francuskom sudu, ignorisati te sitne trokove.
Mada je Njegova svetost nemilice troila novac. Kardinal je bio taj koji je obnovio toranj,
podigao je novi zid i unajmio uvare i narednog jutra, posle dolaska u Soazon, odjahao je do
tornja u pratnji ezdeset vojnika i etrnaest svetenika. Na pola puta do tornja presreo ih je
gospodin Sarl, koji je bio sav u crnom i sa strane je nosio dugaak no sa uzanim seivom. On
nije pozdravio kardinala na uobiajen nain, sa potovanjem koje bi mu ukazali drugi ljudi, samo
je klimnuo glavom i pribliio je konja da bi jahao pored prelata. Svetenici i ratnici su na
kardinalov znak ostali na odstojanju kako ne bi mogli da uju razgovor.
Dobro izgleda, Sarl, rekao je kardinal podrugljivo.
Dosano jeGlas runog Sarla bio je slian zvuku koji proizvodi gvoe kada se vue po
ljunku.
Sluiti Bogu moe biti teko, rekao je kardinal.
Sarl je ignorisao sarkazam. Oiijak mu se prostirao od usne do jagodine kosti, oi su mu
bile urokljive, a nos slomljen. Njegova crna odea visila je sa njega kao rite na strailu i stalno je
gledao as na jednu, as na drugu stranu puta, kao da se plaio zasede. Putnici, koji bi se susreli
sa povorkom, ukoliko bi se usudili da pogledaju kardinala i njegovog dronjavog saputnika,
pomislili bi da je Sarl vojnik, jer je zbog oiljka i maa izgledao kao da je uestvovao u ratovima,
ali arl Bezijer nikada nije iao za ratnom zastavom. Umesto toga je klao i otimao kese s novcem,
pljakao i ubijao i bio je uvek poteen veala poto je bio kardinalov stariji brat.
arl i Luj Bezijer su roeni u Limuzinu kao stariji sinovi trgovca lojem koji je mlaeg
sina obrazovao, dok je stariji divljao. Luj je odgajan u crkvi, dok je arl tumarao mranim
putevima, ali iako su bili toliko razliiti, meu njima je vladaio poverenje. Tajnu su uvali jedini
preiveli sinovi trgovca lojem i zbog toga je svetenicima i ratnicima nareeno da jau na
odstojanju.
 Kako je na zarobljenik?, upitao je kardinal.
Guna. Prigovara kao ena.
Ali radi?
,,Oh, radi", rekao je arl ljutito. Previe se plai da bi prestao.
Jede li? Da li je dobrog zdravlja?
Jede, spava i tuca enu", rekao je arl.
Ima enu? Kardinal je izgledao zaprepaeno.
Zeleo je jednu. Rekao je da ne moe da radi kako treba ako nema enu, pa sam mu
doveo jednu.
,,Kakvu?
Jednu od kurvi iz Pariza.
Tvoju staru poznanicu, pretpostavljam?, pitao je kardinal, zabavljajui se. Ali
pretpostavljam da nisi previe vezan za nju?
Kada sve bude gotovo, rekao je arl, prerezau joj vrat kao i njemu. Samo mi reci
kada.
Kaa bude zavrio svoj arobni posao, naravno, rekao je kardinal.
Jahali su uzanom stazom uz liticu i kada su stigli do tornja, svetenici i ratnici su ostali u
dvoritu, dok su braa sjahala i sila niz kratko, spiralno stepenite.
Stepenice su vodile do tekih vrata, zatvorenih sa tri velike reze. Kardinal je posmatrao,
dok je njegov brat povlaio reze. Straari ne dolaze ovamo dole?, upitao ga je.
Samo dvojica koja donose hranu i odnose kofe, rekao je arl, ostali znaju da e ostati
bez glave ako budu gurali nos tamo gde mu nije mesto
,,Da li veruju u to?
arl Bezijer je mrko pogledao brata. Zar ti ne bi?, upitao je, onda je izvadio no pre
nego to je povukao poslednju rezu. Odmakao se im je otvorio vrata, ojgledno se plaei da bi
neko iza njih mogao da ga napadne, meutim, ovek koji se nalazio unutra, nije pokazivao znake
neprijateljstva; umesto toga, izgledao je patetino srean to vidi kardinala i pao je na kolena
iskazujui svoje potovanje.
Podrum u tomju je bio velik, plafon su drala dva svoda od cigala odakle je visilo
mnotvo fenjera. Njihova priguena svetlost bila je uveana dnevnom svetlou, koja je ulazila
kroz tri visoka, mala prozora sa debelim reetkama. Zatvorenik, koji je iveo u podrumu, bio je
mlad ovek duge, svetle kose, pametnog lica i pogleda. Obrazi i elo su mu bili zaprljani kao i
dugi, gipki prsti. Ostao je na kolenima dok mu je kardinal prilazio.
Mladi Gaspare, rekao je kardinal ljubazno i ispruio ruku kako bi zarobljenik mogao da
poljubi teak prsten na kome se nalazio trn iz Hristove krune smrti.
Pretpostavljam da ste dobro, mladi Gaspare? Imate dobar apetiti? Spavate kao beba?
Radite kao dobar hrianin? Parite se kao krmak? Kardinal je letimino pogledao devojku dok je
izgovarao poslednje rei, a onda je povukao ruku i etao se po sobi dok nije stigao do stolova,
gde su se nalazila burad sa glinom, ploe pelinjeg voska, gomile poluga i poreana dleta, turpije
i ekii.
Devojka crvene kose, loe volje, obuena u prljavo platno koje je visilo sa jednog ramena,
sedela je na niskom krevetu od slame u oku podruma. ,,Ne svida mi se ovde, poalila se
kardinalu.
Kardinal ju je izvesno vreme posmatrao u tiini, a onda se okrenuo ka svome bratu. arl,
ako mi se ponovo obrati bez moje dozvole, iibaj je.
Ona ne misli nita loe, Vaa svetosti, rekao je Gaspar, jo uvek kleei.
Ali ja mislim, rekao je kardinal i osmehnuo se zatvoreniku. Ustanite, dragi maldiu,
ustanite.
Ivet mi je polrebna, rekao je Gaspar, ,,ona mi pomae. Uveren sam da je tako, rekao
je kardinal, a onda je zastao kraj posude sa glinom u kojoj se meala masa braon boje. Ustuknuo
je od nepodnoljivog smrada, potom se okrenuo kada mu je Gaspar priao, ponovo pao niice i
pruio mu poklon.
,,Za vas, Vaa svetosti", rekao je Gaspar vedro. Napravio sam ga za vas.
Kardinal je uzeo poklon. Bilo je to zlatno raspee, ne vee od ake, a ipak, svaki detalj
Hristovog muenja paljivo je oblikovan. Pramenovi kose visili su ispod krune od trnja, trnje je
bilo toliko otro da je moglo i da ubode, prskotina je imala otru ivicu, a prolivena zlatna krv
slivala se niz pare sukna oko bedara do njegove duge butine. Glave elcsera su se odlino videle i
kardinal ih je prebrojao. etiri. Do sada je u ivotu video tri prava eksera. Predivno je,
Gaspare, rekao je kardinal. Bolje bih radio kada bi bilo vie svetlosti, rekao je Gapar.
Svi bismo bolje radili kada bi bilo vie svetlosti, rekao je kardinal. Svetlosti istine,
svetlosti boje, svetlosti Svetog duha. Proao je pored stolova, dodirujui Gasparov alat. Ipak,
avo alje tamu da nas zbuni i mi moramo dati sve od sebe da to nekako podnesemo.
,,Gore?, upitao je Gaspar. Gore sigurno ima soba sa vie svetlosti?
,,Ima, rekao je kardinal, ,,ima. Ali kako ja mogu da znam da ti nee pokuati da
pobegne, Gaspare? Ti si genije. Dati ti veliki prozor, znai dati ti svet. Ne, dragi mladiu, ako
moe da napravi ovako neto, podigao je raspee, onda ti nije potrebno vie svetlosti."
Nasmeio se. Veoma si pametan.
Gaspar je zaista bio pametan. Radio je kao pomonilc zlatara u jednoj od malih radnji u
Ke de Orfevru na II de la Site u Parizu, gde je kardinal imao zamak. Kardinal je oduvek cenio
zlatare: iao je u pohod na njihove zlatare, poseivao ih je redovno i kupovao njihove najbolje
komade zlata, a veinu toga je napravio mravi, nervozni pomonik koji je izbo noem svog
kolegu u prljavoj tui u krmi i bio osuen na smrt veanjem. Kardinal ga je spasao, doveo u ovaj
toranj i poklonio mu ivot.
Gaspar e morati prvo da napravi udo. Tek tada e ga osloboditi. To je bilo obeanje,
mada je kardinal bio prilino siguran da Gaspar nikada nee napustiti podrum, osim da bi otiao
do velike pei u dvoritu. Gaspar, iako to nije nao, ve je stajao pred vratima pakla. Kardinal se
prekrstio, a onda je spustio raspee na sto. Pa, pokai mi, naredio je Gasparu.
Gaspar je otiao do svog velikog radnog stola na kome se nalazio predmet zamotan u
izbeljeno platno. Sada je to samo vosak, Vaa svetosti, objasnio je, odmotavajui platno, ,,i
nisam siguran da je mogue pretvoriti ga u zlato.
Moe li se dotai?, upitao je kardinal.
Oprezno", upozorio ga je Gaspar. ,,To je preieni pelinji vosak i vrlo je delikatan.
Kardinal je podigao sivobeli vosak, koji je bio mastan pod prstima i odneo ga je do jednog
od tri mala prozora koja su [ roputala priguenu dnevnu svetlost. Tamo je zastao sa
strahopotovanjem.
Gaspar je od voska napravio pehar. Trebale su mu nedelje rada. Pehar je bio tek toliko
velik da je u njega mogla da stane jabuka, dok je drka bila samo est ini dugaka. Drka je
imala oblik stabla, a postolje pehara je napravljeno od tri korena drveta, koji su se razvijali iz
njega. Granice stabla podeljene su u filigranskom radu koji je formirao ipkastu iniju pehara, a
filigran je bio izuzetno detaljan sa tankim listiima i jabu icama; na obodu su bila tri fina
ekseria. Predivno je, rekao je kardinal.
Tri korena, Vaa svetosti, predstavljaju Sveto trojstvo'1, objasnio je Gaspar.
Tako sam i pretpostavio".
,,A drvo je drvo ivota.
 ,,I zato su na njemu jabuke", rekao je kardinal.
,,A ekseri otkrivaju da e to biti drvo od kojeg je napravljen krst za naeg Gospoda,
Gaspar je zavrio sa objanjavanjem.
,,To mi nije promaklo, primetio je kardinal. Vratio je predi van votani pehar na sto i
paljivo ga spustio. Gde je staklo?
Ovde, Vaa svetolsti." Gaspar je otvorio kutiju, izvadio pehar i pruio ga kardinalu.
Pehar je napravljen od debelog zelenkastog stakla, koje je izgledalo prilino staro, poto su neki
delovi pehara bili neprozirni, a na drugim mestima mehurii su bili zarobljeni u bledom,
providnom materijalu. Kardinal je pomislio da je pehar iz Rima. Nije bio siguran, ali delovao je
veoma staro i pomalo sirovo i to je sigurno bilo tano. Pehar iz koga je Hrist ispio svoje poslednje
vino, pre bi odgovarao postavljenom stolu nekog seljaka, nego gozbi na kojoj je prisutna
aristokratija. Kardinal je otkrio pehar u jednoj radnji u Parizu, kupio ga je za nekoliko bakrenjaka
i naredio Gasparu da skine loe oblikovano postolje od stakla, to je zatvorenik tako veto uradio
da kardinal nije mogao da primeti da je ono tu ikada bilo. Kardinal je sada oprezno sputao
stakleni pehar u filigransku iniju od pelinjeg voska. Gaspar je zaustavio dah, strahujui da
kardinal ne oteti neki delikatni listi, ali pehar je paljivo sputen tano na mesto.
Gral. Kardinal je gledao stakleni pehar i zamiljao ga u finoj, zlatnoj ipki kako stoji na
olataru pored upaljenih, dugih, belih svea. Hor deaka bi pevao, a mirisni tamjan goreo. Tu bi
bili kraljevi i carevi, prinevi i vojvode, grofovi i vitezovi koji bi kleali pred njim.
Luj Bezijer, kardinal nadbiskup iz Livorna, oajniki je eleo gral. Nekoliko meseci ranije
je uo glasine, koje su stigle iz June Francuske, zemlje gde su spaljivani jeretici, da gral stvarno
postoji. Dva sina iz porodice Veksajl, jedan Francuz, a drugi engleski strelac, traili su gral kao i
kardinal, ali niko, mislio je kardinal, nije eleo da nae gral koliko je on to eleo. Niko ga nije
zasluio vie od njega. Ako bude pronaao relikviju, onda e upravljati takvom silom, da e i
kraljevi i papa doi kod njega da ih blagoslovi i kada Klement, sadanji papa, umre, onda e
Bezijer moi da pruzme njegov tron i kljueve ali samo ako bude poseovao gral. Luj Bezijer je
eleo gral, a jednoga dana, dok je u svojoj privatnoj kapeli piljio u obojeno staklo, ali ga nije
video, doiveo je otkrovenje. Sam gral nije bio neophodan. Moda je postojao, verovatno nije, ali
ono to je bilo bitno, jeste da hrianski svet veruje da on postoji. On je eleo gral. Bilo koji gral,
dokle god su verovali da je svet i autentian, jedan i jedini gral i zbog toga se Gaspar naao u
ovom podrumu i zbog toga e i umreti, zato to niko osim kardinala i njegovog brata ne sme
nikada saznati ta se pravilo u naputenom tomju meu drveem koje se povijalo na vetru, iznad
Meluna. ,,A sada, rekao je kardinal, paljivo podiui zeleno staklo iz njegovog votanog
leita, ,,ti sada mora pretvoriti obian vosak u blagosloveno zlato. Bie teko, Vaa svetosti.
Naravno da e biti teko, rekao je kardinal, ,,ali ja u se moliti za tebe. A tvoja sloboda
zavisi od toga koliko si uspean. Kardinal je primetio sumnju na Gasparovom licu. Napravio si
raspee, rekao je, podiui predivni predmet od zlata, pa zato onda ne bi mogao da napravi i
pehar?
Veoma je delikatan, ponovio je Gaspar, ,,i kada budem prelio zlato a ono ne uspe da
istopi vosak, onda e ceo posao propasti.
Onda e poeti ponovo, rekao je kardinal, i uz tvoje iskustvo i boju pomo otkrie
pravi nain.
Nikada do sad to nije uraeno, rekao je Gaspar, ,,ne sa tako neim delikatnim.
Pokai mi kako to misli da uradi, naredio je kardinal i Gaspar mu je objasnio kako e
premazati votani pehar braon pastom, iji se nepodnoljivi smrad zgadio kardinalu. Ta pasta je
napravljena od vode, spaljenog volovskog roga koji je istucan u prah, i kravljeg izmeta; osueni
slojevi paste e obloiti vosak i onda e sve zajedno biti stopljeno u meku glinu koja e biti blago
potisnuta da bi oloila vosak, ali da ga ne izoblii. Uske brazde e ii kroz glinu do stvrdnutog
voska i Gaspar e bezoblini komad gline odneti u pe u dvoritu, gde e je ispei, onda e
pelinji vosak da se istopi unutra i iscuri kroz brazde i ako to bude dobro uraeno, ostae mu
masa vrste gline u koju e biti utisnut delikatan oblik drveta ivota.
,,A kravlji izmet?, upitao je kardinal. Bio je iskreno fasciniran. Sve lepe stvari su ga
intrigirale moda zbog toga to je u ranoj mladosti negirao njihovo postojanje.
Izmet prilikom peenja postaje tvrd, rekao j Gaspar. ,,Napravie tvrd oklop oko
upljine. Nasmeio se namrtenoj devojci. Ivet mea to umesto mene, objasnio je. Sloj
najblii vosku je veoma fin, spoljni slojevi su grublji.
Znai, meavina izmeta oblikuje tvrd oklop kalupa?, upitao je kardinal.
,,Tano. Gaspar je bio zadovoljan to njegov spasilac i patron razume.
Onda, kada se glina ohladi, Gaspar e sipati liveno zlato u upljinu i nadae se da e tena
vatra ispuniti svaku, pa i najmanju pukotinu, svaki listi, jabuku i ekser i svaki delikatno
oblikovani urez u kori. A kada se zlato ohlai i stegne, razbie glinu i otkrie ili dra za gral koji
e odueviti hrianski svet, ili gomilu nepravilno oblikovanih zlatnih linija. Verovatno e
morati da se pravi iz vie delova, rekao je Gaspar nervozno.
Pokuaj sa ovim, naredio je kardinal, navlaei platno preko votanog pehara, ,,a ako ne
uspe, napravi drugi pokuaj ponovo i opet i kada bude uspelo, Gaspare, prepustiu te poljima i
nebu. Tebe i tvoju malu prijateljicu. Bledo se osmehnu eni, blagoslovio Gaspara i izaao iz
podruma. ekao je da njegov brat navue rezu. ,,Ne budi neljubazan prema njemu, Sarl.
Neljubazan? Ja sam njegov uvar, a ne dadilja.
,,A on je genije. On misli da mi pravi pehar za misu, tako da u stvari i ne zna koliko je
njegovo delo znaajno. Ne plai se niega, osim tebe. Prema tome, neka bude z,adovoljan.
arl se odmakao od vrata. ta ako pronau pravi gral?
,,Ko e ga pronai?, upitao je kardinal. Engleski strelac je nestao, a ta budala od
monaha ga nee nai u Beratu. Samo e uzburkati duhove.
,,Pa zato je onda poslat?
Zato to na gral mora da ima istoriju. Brat erom e otkriti nelce prie o gralu u
Gaskonji i to e biti na dokaz, a kada bude objavio da postoje zapisi o gralu, mi emo odneti
pehar u Berat i objaviemo da je pronaen."
arl je i dalje mislio na pravi gral. Mislio sam da je Englezov otac ostavio knjigu?
Jeste, ali nam ne moe posluiti. To su krabotine ludog oveka.
Nai onda strelca i izvuci mu istinu tako to e ga paliti dok je na kae, rekao je Sarl.
Bie pronaen, obeao je kardinal besno, ,,i sledeeg puta u te pustiti na njega, arl.
Onda e progovoriti. Ali u meuvremenu, moramo u potragu, a pre svega moramo da ga
napravimo. Prema tome, dobro uvaj Gaspara.
Sada je bezbedan, rekao je arl, kasnije e biti mrtav. Zato to je Gaspar bio taj koji
e omoguiti brai da stignu do papske palate u Avinjonu i kardinai. koji se penjao u dvorite,
ve sada je mogao da oseti ukus moi. Postae papa.
Tog dana u sumrak, daleko od naputenog tornja u blizini Soazona, na junoj strani, senka
zamka Kastijon de Arbizona spustila se na gomilu drva spremnog za sutranje spaljivanje
jeretika. Drva za potpalu su bila spremljena prema briljivim instrukcijama brata Rubera tako da
su se iznad granica i debelog kolca za lomau za koji je bio privren lanac, nalazili i svenjevi
koji su stajali uspravno i bili poreeni u etiri sloja. Oni e goreti brzo, ali ne prebrzo, bez previe
dima, tako da e prisutni moi da gledaju enevjev kako se uvija od bolova u jarkoj vatri i znae
da jeretik odlazi na satanin posed.
Senka zamka stigla je do glavne ulice, skoro do zapadne kapije, gde su vodnici, zbunjeni
zbog otkria mrtvog uvara na zidu. zurili u glavnu kulu zamka, koja se ocrtavala na suncu koje
je izlazilo. Nova zastava se vijorila na njoj. Umesto narandastog leoparda na belom polju Bereta,
videlo se plavo polje ispresecano dijagonalno belim linijama, na kojima su takicama ocrtane tri
bele zvezde. Tri uta lava bila su na plavom polju i te krvolone zveri su se pojavljivale i ponovo
nestajale, dok se velika zastava uvijala na vetru. etiri gradska venika su urila da se pridrue
vodnicima, a onda se ukazalo jo neto to je privuklo dodatnu panju; na jednom od bastiona,
koji je titio kapiju na ulazu u zamak. pojavili su se vojnici i bacili nekoliko tekih predmeta sa
bedema. Dve stvari su poletele, onda su se odjednom zaustavile na krajevima konopaca na
kojima su visile. Ljudi, koji su to posmatrali, prvo su pomisiili da garnizon provetrava posteljinu,
potom su shvatili da su dve stvari leevi dvojice mukaraca. To su bili katelan i uvar i visili su
pored kapije, kao podrka poruci koju je poslala zastava grofa od Northemptona. Kastijon de
Arbizon je dobio novog vlasinka.
Galat Lore, najstariji i najbogatiji meu gradskim venicima. isti onaj ovek koji je
ispitivao fratra u crkvi prethodne noi, prvi se povratio od oka. Odmah se mora poslati poruka
u Berat", naredio je i uputio gradskog pisara da pie pravom vlasniku Kastijon de Arbizona.
Reci grofu da su engleske trupe istakle zastavu grofa od Northemptona."
Prepoznali ste je?, upitao je drugi venik.
Dugo se ovde vijorila', odgovorio je Lore ogoreno. Kastijon de Arbizon je nekada
pripadao Englezima i plaao je porez udaljenom Bordou, ali Englezi su se povukli i Lore je
mislio da nikada vie nee videti erlovu zastavu. Naredio je etvorici preostalih vojnika iz
garnizona, koji su pili u krmi i zbog toga izbegli Engleze, da budu spremni da prenesu pisarevu
poruku u udaljeni Berat i dao im je nekoliko zlatnika da bi ubrzao njihov put. Potom je, namrten,
odmarirao niz ulicu sa ostala tri gradska venika. Otac Medouz i svetenik iz crkve Svetog
Kalika su im se pridruili, a stanovnici mesta, uznemireni i uplaeni, krenuli su za njima.
Lore je tresnuo u kapiju zamka. Odluio je da se on suoi sa drskim uzurpatorima.
Uplaie ih. Zahtevae da odmah napuste Kastijon de Arbizon. Zaplaie ih opsadom i
izgladnjivanjem i upravo kada je sumirao svoj otri govor, dva krila kapije poela su da se
otvaraju uz kripu arki i on se suoio sa mnotvom engleskih strelaca sa gvozednim kapama i
oklopima. Veliki lukovi i duge strele naterale su Lorea da ustukne.
Tada je mladi fratar zakoraio napred, mada to vie nije bio fratar, nego visoki vojnik u
oklopu. Na glavi nije imao nita, a njegova kratka, crna kosa izgledala je kao da ju je neko
odsekao noem. Nosio je crne pantalone za jahanje, duge cme izme i crni koni pojas sa dugim
jednostavim maem, za koji je bio zadenut i kratak no. Oko vrata je imao srebmi lanac, znak da
on predstavlja autoritet. Pogledao je poreane venike i vodnilce, zatim je glavom klimnuo
Loreu. Sino se nismo upoznali kako treba, rekao je, ,,ali svakoko se seate mog imena. Sad je
doao red na vas da se predstavite.
,,Vi nemate ovde ta da traite!, zapretio je Lore.
Tomas je pogledao u bledo, skoro isprano nebo, to je znailo da e se, neuobiajeno za
ovo doba godine, hladno vreme nastaviti. ,,Oe, obratio se sada Medouzu, budite dobri i
prevedite moje rei tako da svako bude upoznat sa deavanjima. Ponovo je pogledao Lorea.
Ako se ne budete razumno ponaali, narediu mojim ratnicima da vas ubiju i onda u
razgovarati sa vaim saradnicima. Kako se zovete?
,,Ti si fratar, rekao je Lore optuujuim tonom.
Ne, rekao je Tomas, ,,ali vi ste mislili da jesam jer umem da itam. Ja sam svetenikov
sin i on me je nauio da itam. A sada, kako se vi zovete?
,,Ja sam Galat Lore, rekao je Lore.
,,I po vaim ogrtaima, Tomas je pokazao na Loreovu odoru oivienu krznom,
pretpostavljam da ste vi ovde neka vlast? ,,Mi smo gradski venici, rekao je Lore sa takvim
ponosom kao da je na smotri. Ostala tri venika, koji su bili mlai od Lorea, trudili su se da
prikriju uznemirenost, ali to je bilo teko jer su bili suoeni sa nizom strela, iji su se vrhovi
presijavali na suncu.
Hvala vam, rekao je Tomas ljubazno, ,,a sada morate rei vaim ljudima da ih je srea
posluila jer su ponovo pod vlau grofa od Northemptona, a elja Njegove visosti je da ljudi ne
stoje besposleni na ulici kada bi trebalo da rade. Klimnuo je ocu Medouzu koji je mucajui
preveo okupljenima. Neki su se bunili, uglavnom zato to je stanovitvo okupljeno na trgu mislil
da promena vlasti znai i plaanje dodatnih poreza.
Jutros je trebalo da spalimo jeretika, rekao je Lore.
,,To je posao?
Boji posao, Lore je bio uporan. Podigao je glas i govorio s lokalnim akcentom. Ljudi
su dobili pauzu na poslu da bi mogli da posmatraju kako zlo gori,
Otac Medouz je preveo Tomasu. Obiaj je, dodao je svetenik, ,,a i biskup je insistirao
na tome da Ijudi gledaju jeretika dok gori.
,,Obiaj?, upitao je Tomas. ,,Vi toliko esto spaljujete devojke da vam je to postao
obiaj?
Otac Medouz je u neoumici odmahnuo glavom. Otac Ruber nam je rekao da moramo
da pustimo ljude da gledaju.
Tomas se namrgodio. Otac Ruber?, rekao je, ,,to je ovek koji vam je rekao da devojka
gori polako? Da postavite svenjeve uspravno?
,,On je dominikanski svetenik, rekao je otac Medouz, ,,i to pravi. On je bio taj koji je
otkrio da je devojka jeretik. On bi trebalo da bude ovde. Svetenik je pogledao oko sebe kao da
je oekivao da e videti fratra koga nigde nije bilo.
Sigurno e mu biti ao to je propustio zabavu, rekao je Tomas, a onda je mahnuo
strlecima iz stroja koji su se pomerili u stranu kako bi ser Gijom, u oklopu i sa velikim ratniki
maem u ruci, mogao da dovede devojku iz zamka. Gomila se uskomeala kada ju je videla,
meutim, umirili su se kada su strelci, koji su stajali iza devojke, zategli svoje velike lukove.
Robi Daglas, u oklopnoj kouiji i sa maem, probio se izmeu strelaca i zagledao u Zenevjev
koja je stajala pored Tomasa. Ovo je ta devojka?, upitao je Tomas.
Jeste! Ona je jeretik, rekao je Lore.
enevjev je gledala u Tomasa ne verujui. Kada ga je posiednji put videla, bio je odeven
kao fratar, a sada oigledno to vie nije bio. Kratki oklop, koji mu je dosezao do butina, sijao se i
bio je dobrog kvaliteta. Tomas ga je izglancao tokom noi dok je nadgledao elije kako niko ne
bi maltretirao zatvorenike.
enevjev vie nije bila upava. Tomas je u njenu eliju poslao iz kuhinje zamka dve
sluavke sa vodom, krpom i eljem napravljenim od kosti, da bi mogla da se sredi. Poslao joj je i
belu haljinu koja je pripadala katelanovoj eni. Bila je to haljina od skupocenog izbeljenog
platna, izvezena oko vrata i rukava i porubljena zlatnim koncem, a enevjev je izgledala kao da
je roena da nosi skupocenu odeu. Njena duga, svetla kosa bila je oeljana, upletena u
pletenicu i privrena utom trakom. Stajala je pored njega, iznenaujue visoka, sa rukama
vezanim isped sebe, prkosno gledajui u gomilu pred sobom. Otac Medouz je nemo pokazao na
gomilu drva kao da je hteo da pokae da ne treba vie gubiti vreme.
Tomas je ponovo pogledao enevjev. Bila je obuena kao nevesta, nevesta koja je na
samrti i Tomas je bio zadivljen njenom lepotom. Da li je time moda uvredila metane? Tomasov
otac je uvek govorio da lepota izaziva mrnju isto kao i ljubav, jer je lepota neprirodna, prekraj
protiv blata, oiljaka i krvi svakodnevnog ivota, a enevjev, tako visoka i vitka, bleda i eterina,
bila je neuobiajeno ljupka. Robi je sigurno mislio isto jer je zurio u nju sa izrazom
strahopotovanja.
Galat Lore je pokazao na lomau koja je ekala. Ako hoete da metani rade, onda
ponite sa paljenjem'1, rekao je.
Nikada nisam zapalio enu, rekao je Tomas. Morate mi dati vremena da shvatim kako
najbolje to da uradim.
Lanac ide oko njenog struka, objasnio je Galat Lore, ,,a kova e ga pritegnuti,
mahnuo je gradskom kovau koji je ekao sa spremnim alatom u rukama. ar emo doneti iz
bilo kog ognjita.
Poznato je da u Engleskoj, rekao je Tomas, delat zadavi rtvu u oblaku dima. To je
akt milosra i to se radi tetivom od luka. Izvadio je takvu tetivu iz torbiee oko pojasa. ,,Da li je
ovde takav obiaj?
,,Ne sa jereticima, rekao je Galat Lore grubo.
Tomas je klimnuo glavom, vratio tetivu u torbicu, a onda uhvatio Zenevjev za ruku da bi
je poveo ka lomai. Robi je krenuo napred da ih zaustavi, ali ga je ser Gijom presreo. Onda je
Tomas zastao. Mora da postoji neki dokument, rekao je Loreu, neki nalog. Neto to daje
ovlaenje civilnom organu da izvri presudu koju je donela crkva.
Poslat je katelanu, rekao je Lore.
,,Njemu? Tomas je pogledao debeli le. On mi to nije dao. a ja ne mogu da spalim
devojku bez takvog naloga." Delovao je zabrinuto, potom se okrenuo ka Robiju.
Hoe li ga ti potraiti? U hodniku sam video koveg sa pergamentima. Moda je tamo?
Potrai dokument sa velikim peatom/' Cinilo se da e Robi, koji nije mogao da skine pogled sa
Zenevjevinog lica, da mu se suprotstavi, meutim, on je klimnuo glavom i vratio se u zamak.
Tomas je koraknuo nazad i povukao Zenevjev. Dok ekamo", rekao je ocu Medouzu, moda
biste eleli da podsetite metane zato e ona biti spaljcna? Svetenik se uznemirio kada je
ovako ljubazno pozvan da govori, ali se ipak pribrao. Stoka je pocrkala, rekao je, ,,ona je
proklela jednu enu.
Tomas je izgledao blago iznenaen. Stoka crkava u Engleskoj, rekao je, ,,i ja sam
prokleo jednu enu. Da li sam zbog toga jeretik?
,,Ona moe da predvia budunost, protestovao je Medouz. Igrala je gola na grmljavini
i koristila je magiju da otkrije vodu. Ah Tomas je izgledao zabrinuto. ,,Vodu?
Pomou tapa?, umeao se Galat Lore. ,,To je avolja magija.
Tomas je delovao zamiljeno. Pogledao je enevjev koja je poela da drhti, a onda je
ponovo polgeao oca Medouza. ,,Recite mi, oe, rekao je, zar nisam u pravu kada kaem da je
Mojsije udario kamen tapom svoga brata i iz njega je potekla voda?
Prolo je mnogo vremena otkako je otac Medouz itao Sveto pismo, ali pria mu je bila
poznata. Seam se neeg slinog. ,,Oe?, uzviknuo je Galat Lore upozoravajui.
,,Tiina!, Tomas je zareao na savetnika. Podigao je glas. ,,Cumque elevasset Moses
manum , citirao je ono ega se seao i smatrao da to dobro radi, percutiens virga bis silicem
egressae sunt aquae largissimaeNije imao mnogo koristi od toga to je bio kopile svetenika i to
je bio na Oksfordu nekoliko nedelja, ali Tomas je dovoljno znao da bi mogao da zbuni veinu
crkvenih velikodostojnilca. Niste preveli moje rei, oe?, rekao je sveteniku, recite
okupljenima da je Mojsije udario u kamen i da je iz njega potekla voda. I onda mi odgovorite,
ako je Bog zadovoljan to moe da pronae vodu pomou tapa, zato je onda devojka pogreila
ako je uinila to isto pomou granice? Okupljenima se ovo nije dopalo. Neki su povikali i samo
je prisustvo dvojice strelaca na bedemu iznad dve lea koja su se njihala, moglo da ih uutka.
Svetenik je pourio da prevede njihove proteste. Ona je proklela enu, rekao je, ,,i predviala
je budunost.
Kakvu je budunost videla?, upitao je Tomas.
,,Smrt, odgovorio je Lore. Rekla je da e grad biti zatrpan leevima i da e oni leati na
ulicama.
Tomas je bio zadivljen. ,,Da li je predvidela da e grad biti ponovo u pravim rukama? Da
li je rekla da e nas sposlati erl od Northemptona?
Posle kratke pauze Medouz je odmahnuo glavom. ,,Ne, rekao je.
Onda ne predvia budunost kako treba, rekao je Tomas, ,,to znai da avo nije mogao
da je inspirie.
Biskupski sud je odluio drugaije, insistirao je Lore, ,,i nije na tebi da preispituje
pravu vlast.
Ma je izleteo iz Tomasovih korica neverovatnom brzinom. Otrica je bila podmazana da
ne bi zarala i zasijala je kada ju je Tomas prislonio na grudni ko Galat Lora i dotakao njome
njegov krzneni ogrta. ,,Ja sam prava vlast, rekao je Tomas, gurajui gradskog venika nazad, ,,i
bolje bi vam bilo da to zapamtite. Nikada nisam upoznao vaeg biskupa i ako on misli da je
devojka jeretik zato to stoka umire, onda je on budala, a ako je osuuje zato to radi ono to je
Bog naredio Mojsiju da uradi, onda je on bogohulnik. Lore je osetio pritisak otrice i ustuknuo
je. iju je enu proklela?"
Moju enu, rekao je Lore ogoreno.
,,Da li je umrla?, upitao je Tomas.
,,Ne, priznao je Lore.
Onda kletva nije delovala, rekao je Tomas, vraajui ma u korice.
,,0na je begar?, umeao se otac Medouz.
ta je to begar?, upitao je Tomas.
,,Jeretik, rekao je otac Medouz bespomono.
,,Vi ne znate, je li tako?, rekao je Tomas. ,,Za vas je to samo re i zbog te rei vi biste je
spalili?" Izvadio je no iz pojasa, a onda se uinilo kao da se neeg setio.
,,Pretpostavljam, rekao je, okrenuvi se ka graskom veniku, ,,da ste poslali poruku
grofu od Berata?
Lore je delovao zateeno, a zatim je pokuao da se pretvara da ne zna nita o tome.
,,Ne smatrajte me budalom, rekao je Tomas. Siguran sam da ba sada smiljate poruku
za vaeg grofa, pa piite mu onda, kao i biskupu, i recite im da sam ja zauzeo Kastijon de
Arbizon i recite im... Zastao je. Nije spavao prole noi, muile su ga none more. Molio se jer
je arko eleo da bude dobar hrianin, meutim, i dua i svi njegovi instinkti govorili su mu da
devojka ne treba da gori. Onda mu je unutranji glas apnuo da je podlegao saaljenju, zlatnoj
kosi i svetlim oima i bilo mu je jo tee, ali na kraju molitve je znao da ipak ne moe dopustiti
da enevjev bude spaljena. I tako je sada presekao konopac kojim je bila vezana, a kada je
gomila poela da protestuje, podigao je glas. Recite vaem biskupu da sam oslobodio jeretika.
Vratio je no u korice, desnom rukom je obgrlio enevjevina mrava ramena i ponovo se suoio
sa okupljenima. Recite vaem biskupu da je ona pod zatitom erla od Northemptona. A ako va
biskup bude eleo da zna ko je ovo uradio, recite mu, kao to ste rekli i grofu od Berata. Tomas
od Huktona.
,,Hukton, ponovio je Lore, nesigurno izgovarajui nepoznato ime.
,,Hukton, ispravio ga je Tomas. ,,I recite mu da je po bojoj milosti Tomas od Huktona
vladar Kastijon de Arbizona."
,,Vi? Vladar, ovde?, upitao je Lore ogoreno.
,,I kao to ste videli, rekao je Tomas. ,,Ja sam preuzeo kontrolu nad ivotom i smrli. A
to, Lore ukljuuje i va ivot." Okrenuo se i poveo Zenevjev u dvorite. Kapije su se zatvorile uz
tresak.
A stanovnici Kastijon de Arbizona, u nedostatku uzbuenja, vratili su se na posao.
Sledea dva dana Zenevjev nije ni jela ni pila. Bila je uz Tomasa, posmatrala ga je, a kada
bi joj se on obratio, ona bi odmahnula glavom. Ponekad je bezglasno plakala. Nije isputala
nikakav zvuk, ak ni jecaj, samo je izgledala oajno dok su joj se suze slivale niz lice.
Robi je pokuao da pria sa njom, ali ona se povlaila pred njim. Zadrhtala bi kada bi joj
se pribliio i Robi se uvredio. Prokleta jeretika kulca, psovao je na kotskom i enevjev, iako
nije znala engleski, znala je ta govori i samo je gledala Tomasa svojim velikim oima.
Uplaila se, rekao je Tomas.
,,Mene?, upitao je Robi sa ogorenjem, koje se jasno video na njegovom iskrenom,
prijateljskom licu sa prastim nosem.
Muili su je, objasnio je Tomas. Zar ne moe da zamisli ta to moe da uini
nekome? Nehotice je pogledao svoje prste jo uvek izobliene od prese koja je lomila kosti.
Jednom je ak i pomislio kako vie nikada nee moi da zategne luk, a Robi, njegov prijatelj,
pomogao mu je da istraje. Oporavie se ona, rekao je Tomas Robiju.
Samo polcuavam da budem ljubazan, protestovao je Robi. Tomas ga je posmatrao i
Robi je pocrveneo. Ali biskup e poslati drugi nalog, nastavio je Robi. Prvi. koji su pronali u
katelanovom gvozednom kovegu, Tomas je spalio zajedno sa drugim papirima iz zamka. To su
uglavnom bili poreski obrauni, izvetaji o platama, spiskovi radnji i ljudi, sitinee iz
svakodnevnog ivota. Bilo je tu i novia, prihoda od poreza i od prve pljake pod Tomasovom
upravom. ta e uraditi kada biskup poalje drugi nalog?, navaljivao je Robi.
ta bi ti eleo da uradim?, upitao je Tomas.
Nee imati izbora, rekao je Robi odluno. Morae da je spali. Biskup e to
zahtevati.
,,Verovatno, sloio se Tomas. Crkva moe biti krajnje upoma kada je u pitanju
spaljivanje ljudi
Znai, ona ne moe da ostane ovde!. protestovao je Robi. ,,Ja sam je oslobodio i ona
moe da radi ta god eli, rekao je Tomas.
Vratiu je u Po, ponudio je Robi. Daj mi nedelju dana, to je sve i ja u je odvesti."
Potreban si mi ovde, Robi, rekao je Tomas. Ima nas malo. a neprijatelja e biti mnogo
vie kada se pojavi." Dozvoli mi da je vratim
Ona ostaje!, rekao je Tomas odluno, Ukoliko ne bude sama elela da ode.
Cinilo se da e se Robi suprotstaviti tome, meutim, on je naglo izaao iz sobe. Scr
Gijom, koji je u tiini sluao i razumeo vei deo razgovora na engleskom, bio je namrten. ,,Za
dan ili dva, rekao je na engleskom kako enevjev ne bi razumela, Robi e hteti da je spali.
,,Da je spali?, upitao je Tomas zaueno. Nee to Robi. On hoe da je spase.
,,On hoe nju, rekao je ser Gijom, ,,i ako ne bude mogao da je ima. onda e odluiti da je
niko nee imati. Slegao je ramenima, onda je nastavio na francuskom.
,,Da je runa, gledao je u enevjev dok je postavljao pitanje, ,,da li bi jo uvek bila
iva?
,,Da je runa, rekao je Tomas, sumnjam da bi je osudili.
Ser Gijom je slegao ramenima. Njegova vanbrana ker, Eleonor, bila je Tomasova ena,
dok je nije ubio Tomasov roak, Gaj Veksajl. Sada je ser Gijom gledao enevjev i primetio je da
je prava lepotica. ,,Ti si lo kao i kotlananin, rekao je.
Te noi, druge po redu otkako su osvojili zamak, kada su se vratili vojnici koji su
nabaljvali hranu, a konji bili napojeni, kapija zakljuana, straari postavljeni na svoja mesta, a
veera pojedena i kada je veina njih zaspala, enevjev se provukla ispod tapiserije gde joj je
Tomas dao katelanov krevet i dola do lcamina gde je on sedeo i itao udnu knjigu svoga oca o
gralu. U sobi nije bilo vie nikog. I Robi i ser Gijom su spavali u predvorju, kao i Tomas, ali ser
Gijom je otiao da obie straare, a Robi se kockao i pio sa strelcima u odaji ispod.
enevjev, obuena u dugu, belu haljinu, oprezno je sila sa podijuma, prila je njegovoj
stolici i klekla kraj vatre. Gledala je u plamen neko vreme, onda je pogledala Tomasa, a on je
posmatrao udne senke, koje je odsjaj plamena pravio na njenom licu. Tako jednostavna stvar,
lice, mislio je, pa ipak, njeno ga je oaralo.
,,Da sam runa, upitala ga je, obratila mu se prvi put otkako ju je oslobodio, ,,da li bih
bila jo iva?
,,Da, rekao je Tomas.
Zato si mi potedeo ivot?, upitala ga je.
Tomas je zavrnuo rukav i pokazao joj oiljke na ruci. ,,Dominikanski svetenik je i mene
muio, rekao je.
,,Vatrom?
,,Vatrom, rekao je Tomas.
Podigla se na kolena, zagrlila ga i prislonila glavu na njegovo rame. Nije rekla nita, nije
ni on. Nisu se pomerali. Tomas se priseao bola, ponienja, straha i odjednom mu je dolo da
zaplae.
A onda su se vrata otvorila uz kripu i neko je uao. Tomas je leima bio okrenut vratima,
pa nije moga da vidi ko je to. enevjev je podigla pogled da vidi ko ih je uznemirio i na trenutak
je vladala tiina, a zatim se ulo kako neko zatvara vrata i silazi niz stepenice. Tomas je znao da
je to bio Robi. Nije morao ni da pita.
enevjev je ponovo naslonila glavu na njegovo rame. utala je. Cuo je otkucaje njenog
srca.
Noi su najtee", rekla je.
,,Znam, rekao je Tomas.
Preko dana ima stvari koje odvraaju panju. Ali u tami postoje samo uspomene, rekla
je.
,,Znam.
Odmakla je lice jo uvek drei ruke obavijene oko njegovog vrata i pogledala ga je
ozbiljno. Mrzim ga, rekla je i Tomas je znao da govori o svom muitelju. Zvao se otac
Ruber, nastavila je, ,,i ja elim da vidim njegovu duu u paklu.
Tomas, koji je ubio svog muitelja, nije znao ta da kae, pa je pokuao da izbegne
direktan odgovor. Bog e se postarati za njegovu duu.
Ponekad se ini da je Bog tako daleko, rekla je enevjev, naroito u tami.
Mora da jede, rekao je, ,,i mora da spava ,,Ne mogu da spavam, odgovorila je.
,,Da, moe, rekao je, skinuo njene ruke sa remena i poveo je prema podijumu i odveo
iza tapiserije. Ostao je sa njom.
A sledeeg jutra, Robi nije razgovarao sa Tomasom, meutim, njihovo otuenje ublaila
je injenica da nemaju vremena jer je trebalo puno toga da se uradi. Hranu je trebalo kupiti u
gradu i doneti u zamak. Kovaa je trebalo nauiti da pravi vrhove za engleske strele, a topole i
jasenovi su poseeni za njihovu izradu. Guske su ostale bez perja zbog strela, Tomasovi ljudi su
bili zaposleni, ali su jo uvek bili zlovoljni. Ushienje koje je nastupilo kada su osvojili zamak,
zamenio je nemir i Tomas, kome je ovo bilo prvi put da komanduje, znao je da je kriza na
pomolu.
Ser Gijom de Evek, mnogo stariji od Tomasa, bio je jasan. ,,To je zbog devojke.
 ,,Ona mora umreti.
Ponovo su bili u velikom predvorju i enevjev, koja je sedela kraj vatre, razumela je
razgovor. Robi je doao sa ser Gijomom, ali ju je sada, umesto poudno, gledao sa mrnjom.
Reci mi zato, upitao je Tomas. Ponovo je itao knjigu svoga oca sa udnim
putokazima koji vode ka gralu. Primerak je pisan u urbi i neki delovi rukopisa su bili jedva
itljivi i nita od napisanog nije imalo smisla, ali on je ipak verovao da e neko znaenje isplivati
na povrinu ako ga bude dovoljno dugo prouavao.
Ona je jeretik!, rekao je ser Gijom.
Ona je prokleta vetica, dodao je Robi estoko. Sada je pomalo govorio francuski,
dovoljno dobro da bi razumeo razgovor, ali je vie voleo da protestuje na engleskom.
Ona nije optuena za vraanje, rekao je Tomas.
,,Do avola, ovee! Koristila je magiju!?
Tomas je odloio rukopis sa strane. Primetio sam, rekao je Robiju, ,,da kucne u drvo
kada si zabrinut. Zato?
Robi je zurio u njega. ,,To svi radimo!
,,Da li ti je svetenik ikada rekao da to radi?
Svi tako radimo! I to je to.
,,Zato?
Robi je bio besan, ali je uspeo da odgovori. ,,Da bi izbegli zlo. Zbog ega drugog?
,,A ni u Bibliji ni u spisima svetih otaca ne postoji takva zapovest. To nije hrianski, a ti
to ipak radi. Dakle. Da li bi trebalo da te poaljem kod biskupa da ti sudi? Ili da mu jednostavno
ne oduzimam vreme i spalim te sam?
,,Ti lupeta!, viknuo je Robi.
Ser Gijom je uutkao Robija. Ona je jeretik, rekao je Tomasu Normanin, ,,i crkva ju je
osudila i ako ostane ovde, samo e nam doneti zlo. To je ono to brine ljude. Gospode boe,
Tomase, kakvo dobro moe proizai iz pruanja utoita jeretiku? Svi znaju da to donosi zlo.
Tomas je udario o sto i preplaio enevjev. ,,Ti si, pokazao je na ser Gijoma, spalio
moje selo, ubio moju majku i mog oca koji je bio svetenik i ti mi pria o zlu?
Ser Gijom nije mogao da porekne optube kao to nije mogao da objasni kako se
sprijateljio sa ovekom koji je zbog njega ostao siroe, ali nije hteo ni da ustukne pred
Tomasovim esom. Ja sam upoznao zlo, rekao je, zato to sam ga inio. Ali Bog oprata.
Bog oprata tebi, ali ne i njoj?, upitao je Tomas.
Crkva je odluila drugaije.
I ja sam odluio drugaije. Tomas je bio uporan.
Dragi boe!, rekao je ser Gijom, ,,zar misli da si ti prokleti papa? Dopadale su mu se
engleske psovke, pa ih je koristio u kombinaciji sa svojim maternjim, francuskim, jezikom.
Ona te je opinila, progunao je Robi. Cinilo se da e i enevjev neto da kae, ali ona
se samo okrenula. Vetar je u naletima udarao u prozor i nanosio kapi kie na drveni pod.
Ser Gijom je prvo pogledao devojku, a onda Tomasa. Ljudi je nee trpeti, rekao je.
Zato to ih ti uznemirava, zareao je Tomas iako je znao da je Robi izaziva nemir, a ne
ser Gijom. Jo otkada je presekao vezove kojima je enevjev bila vezana, bio je zabrinut zbog
toga jer je znao da je njegova dunost bila da je spali i da on to nee moi da uini. Njegov otac,
lud, besan i briljantan jednom je ismejao crkvenu postavku jeresi. Ono to jednog dana proglase
za jeres, govorio je otac Ralf, to sledeeg postane crkvena doktrina, a Bogu nisu potrebni ljudi
koji e spaljivati druge ljude; Bog je to mogao sasvim dobro i sam da obavi. Tomas je leao
budan, muio se, razmiljao i zakljuio da eli enevjev. Nije bilo teoloke sumnje da joj je
spasao ivot, ali je oseao i poudu i simpatiju prema drugoj dui koja je bila podvrgnuta torturi
crkve.
Robi, koji je inae bio poten i iskren, uspevao je nekako da kontrolie svoj bes.
,,Tomase, rekao je tiho, razmisli zato smo ovde i razmisli da li e nam Bog podariti
uspeh ako meu nama bude jeretik.
O tome sam mnogo razmiljao, rekao je Tomas.
Neki Ijudi priaju da e otii, upozorio ga je ser Gijom. Prete da e nai novog
zapovednika.
enevjev je progovorila po prvi put. ,,Ja u otii, rekla je. Vratiu se na sever. Neu
vam vie biti na putu.
ta misli koliko dugo e iveti?, upitao je Tomas. Ako te moji ljudi ne ubiju u
dvoritu, onda e te ubiti metani na ulici.
ta da radim onda?, upitala je.
Poi e sa mnom, rekao je Tomas i otiao do udubljenja u zidu pored vrata, gde je bilo
okaeno raspee. Skinuo ga je sa klina i rukom pozvao Zenevjev, Robija i ser Gijoma. ,,Doite,
rekao je.
Odveo ih je u dvorite zamka, gde su se mnogi njegovi ljudi okupili da saznaju ishod
razgovora Robija i ser Gijoma sa Tomasom. Mrmljali su nezadovoljno kada se Zenevjev pojavila
i Tomas je znao da dovodi u pitanje njihovu vernost. Bio je mlad, suvie mlad da bi bio voa
tolikom broju vojnika, ali oni su eleli da ga slede, a erl od Northemptona mu je vervao. Ovo je
bio njegov prvi test. Mislio je da e prvi put biti testiran u bici, ali to je ipak bilo sada i on je
morao da nae reenje i tako, stojei na vrhu stepenita, odakle se pruao pogled na dvorite,
ekao je dok nije privukao panju svih. Ser Gijome!, pozvao ga je Tomas. Idi kod jednog
svetenika u gradu i trai hleb. Onaj koji je osveen. Onaj koji je sauvan za poslednji obred?
Ser Gijom je oklevao. ta ako mi ga ne daju?
,,Ti si vojnik, oni nisu, rekao je Tomas a neki mukarci su se nasmejali.
Ser Gijom je potvrdno klimnuo glavom, bacio pogled na Zenevjev, onda rukom pozvao
dva strelca da pou sa njim. Oni s'i poli nevoljno jer nisu eleli da propuste ono to e Tomas
rei, ali ser Gijom je zareao na njih i oni su krenuli.
Tomas je raspee drao visoko. Ukoliko je ova devojka avolje stvorenje, rekao je,
onda ona ne moe da gleda u ovo i ne moe da podnese njegov dodir. Ako ga budem drao
ispred njenih oiju, oslepee! Ukoliko dotaknem njenu kou, prokrvarie. To znate! Vae majke
su vas tako nauile! Vai svetenici su vam tako rekli!
Neki mukarci su klimnuli glavom i svi su otvorenih usta zurili dok je Tomas drao
raspee ispred enevjevinih otvorenih oiju, a onda joj ga je prislonio na elo. Neki su zaustavili
dah, ranogi su bili zbunjeni kada su njene oi ostale itave, a njena ista, bleda koa netaknuta.
Njoj je avo pomogao, progundao je jedan mukarac. Kakva si ti to budala?, viknuo
je Tomas. ,,Ti kae da ona moe da pobegne koristei avolske trikove? Zato je onda ovde?
Zato je bila u eliji? Zato nije rairila velika krila i odletela?" Bog ju je spreio.
Onda bi Bog uinio da njena koa prokrvari kada ju je dotaklo raspee, zar ne?, rekao je
Tomas. ,,I ako je avolova tvorevina, imala bi maja stopala. Svi to znate! Mnogi mukarci su
se, mrraljajui, sloili sa ovim jer su znali da je avo svojim sledbenicima darivao maja stopala.
Maka, je li? Sigurno nee uhvatiti mnogo mieva ovakvim apama!
Dvojica ili trojica su pokuala da kau neto protiv, ali Tomas ih je ismejao, a onda je
stigao ser Gijom. Pratio ga je otac Medouz, nosei srebrni kovei koji je drao spremnim da
priesti osobu na samrti. Nije prikladno, poeo je otac Medouz. ali je uutao kada ga je Tomas
besno pogledao.
Doite ovamo, svetenie, rekao je Tomas i otac Medouz ga je posluao. Tomas je uzeo
srebrni kovei od njega. Prola je jedan test, rekao je, ,,ali svi vi znate, svi vi, ak i u
kotskoj znaju za ovo, zastao je i pogledao Robija, ,.da ni sam davo ne moe da spase svoja
stvorenja od dodira Hristovog tela. Ona e umreti! Previjae se od bolova. Njeno telo e se
raspasti i crvi e se uvijati na mestu gde je ona stajala. Njeni krici e se uti u raju. Svi to znate!
Svi su to znali i potvrdno su klimnuli glavama i posmatrali Tomasa kako iz kutije uzima
malo pare suvog hleba i dri ga naspram enevjev. Ona je oklevala, gledala je zabrinuto
Tomasa, a on joj se nasmeio i ona je posluno otvorila usta i dopustila da joj hleb za priee
stavi na jezik.
Ubij je, Boe!, uzviknuo je otac Medouz. Ubij je! O, Isuse, Isuse, ubij je!
Njegov glas je odjekivao u dvoritu zamka, a onda je eho utihnuo dok su svi u tiini zurili
u visoku enevjev dok je gutala hleb.
Tomas je pustio da tiina potraje, a onda je prodomo pogledao enevjev koja je jo uvek
bila iva. ,,0na je dola ovamo sa svojim ocem, rekao je to svojim vojnicima na engleskom. ,,On
je bio ongler koji je tako skupljao novie na vaarima, a ona je drala eir. Svi smo videli
takve ljude. Hodai na tulama, gutai vatre, dreseri medveda, ongleri. enevjev je skupljala
novac. Ali njen otac je urnro i ona je ostala ovde sama, kao stranac, medu narodom koji govori
drugi jezik. Bila je kao mi! Niko je nije voleo jer je dola izdaleka. Nije ak govorila ni njihov
jezik! Mrzeli su je jer je bila drugaija i zato su je prozvali jeretikom. I ovaj svetenik kae da je
ona jeretik! Ali one noi kada sam doao, bio sam u njegovoj kui i tamo sam video da i on ima
enu koja ivi u istoj kui i koja mu isti i kuva, ali u toj kui se nalazi samo jedan krevet. Ove
rei je propratio smeh kao to je Tomas i oekivao. Po Tomasu, otac Medouz je mogao da ima i
deset kreveta, ali svetenik nije mogao da protivrei jer nije znao o emu je re.
Ona nije begar, rekao je Tomas, ,,u to ste i sami imali priliku da se sada uverite. Ona je
samo izgubljena dua, kao i mi, a metani su ustali protiv nje jer je drugaija od njih. Dakle, ako
se neko od vas jo uvek plai nje i smatra da e nam doneti nesreu, neka je ubije odmah, sada.
Tomas se odmakao nazad, prekrstio je ruke na grudima, a enevjev, koja nije razumela ni rei od
onoga to je rekao, zabrinuto ga je pogledala.
,,Hajde, rekao je Tomas svojim ljudima. ,,Vi imate lukove, maeve, noeve. Ja nemam
nita. Ubijte je! To nee biti ubistvo. Crkva kae da ona mora umreti, pa ako elite da obavite
boju dunost, obavite je. Robi je instinktivno zakoraio, a onda je stao. Osetio je drugaiju
atmosferu u dvoritu i smirio se.
Zatim se neko nasmejao, a ostali su mu se pridruili; enevjev je izgledala zbunjeno, a
Tomas se smeio. Utiao ih je podigavi ruke. ,,0na ostaje, rekao je, ,,ona e iveti, a vi imate
posla. Zato idite i obavite ga ve jednom.
Robi je pljunuo sa gaenjem dok je Tomas vodio enevjev nazad u predvorje. Tomas je
okaio raspee u udubljenje u zidu i zatvorio je oi. Molio se i zahvaljivao se Bogu to je ona
prola test sa prieem. A naroito zbog toga to e ostati.
Tomas se prve dve nedelje spremao za opsadu. U I I Kastijon de Arbizonu se nalazio
bunar iz koga se vadila slana, odvratna voda, grozne boje, ali to je bar znailo da njegovi vojnici
nee pomreti od ei; meutim, u magacinu starog garnizona nalazilo se samo nekoliko vrea
vlanog brana, proklijalog soiva, up ueglog maslinovog ulja i neki buavi sirevi. Tomas je
svakog dana slao vojnike u grad i oblinja sela u potragu za hranom i sada je hrana poela da se
gomila u skladilu. Kada su ovi izvori bili iscrpljeni, naredio je da se krene u pljaku. Ovo je bio
rat, njemu dobro poznat, rat koji je opustoio celu Bretanju i stigao skoro do kapija Pariza. Tomas
bi ostavio deset mukaraca da uvaju zamak, a ostali bi ga na konjima pratili do nekog sela ili
farme, odanim grofu od Berata. Tamo bi uzeli stoku, ispraznili ambare i zapalili sve ostalo.
Tomas se posle dva takva pohoda susreo sa delegacijom jednog sela, koja je donela novac kako
bi bili poteeni pljake. Sledeeg dana su se jo dve takve delegacije pojavile sa vreama novca.
Dolazili su i ljudi koji su nudili svoje usluge. Rutijeri su saznali da se u Kasrijon de Arbizonu
moe doi do novca i plena i pre nego to je prolo deset dana otkako je doao u grad, Tomas je
ve zapovedao ezdesetorici mukaraca. Svakoga dana bi dve grupe konjanika odlazile u pohode
i skoro svakog dana bi prodavao viak od pljake na pijaci. Novac se delio na tri ela: prvi deo je
bio za erla Northemptona, drugi za Tomasa, ser Gijoma i Robija, a trei za vojnike.
Zenevjev je jahala s njim. Tomas nije bio oduevljen time. ene su u pohodima odvlaile
panju i Tomas je zabranio drugim mukarcima da vode svoje ene, ali enevjev se jo uvek
plaila Robija i aice drugih vojnika koji su je mrzeli i kao i on, tako da je ona insistirala na
tome da ide sa Tomasom. U magacinu u zamku pronala je oklop i glancala ga je peskom i
siretom dok joj seruke nisu zacrvenele, ali zato se oklop sijao kao srebro. Visio je na njenom
krhkom telu, a ona je privezala traku od ute tkanine oko njega, dok je druga traka iste boje visila
sa njenog izglancanog lema, koji u stvari nije bio nita drugo nego obina gvozdena kapa
postavljena koom. Kada bi enevjev ujahala u srebmom oklopu u Kastijon de Arbizon
predvodei jahae koji su vodili konje natovarene plenom i otetu stoku, metani su je nazvali
clraga. Svi su znali ko su clrage', bile su to davolove devojke, plahovite i opasne, i nosile su
sneno belu odeu. Govorili su da je enevjev avolova ena i da je Englezima donela avolsku
sreu. udnovato, ali te glasine su imponovale Tomasovim vojnicima i zbog toga su bili ponosni
na nju. Strelci meu njima, ve su navikli da ih u Bretanji nazivaju helekinima i perverzno su se
ponosili time to su ih povezivali sa avolom. To je druge ljude plailo i tako je enevjev postala
njihov simbol sree.
Tomas je imao novi luk. Kad bi im se stari lukovi istroili, mnogi strelci bi jenostavno
uzeli novi iz zaliha koje su stizale iz Engleske, ali takvih zaliha nije bio u Kastijon de Arbizonu.
Osim toga, Tomas je znao kako da napravi dobro oruje i voleo je to da radi. U Galat Loreovoj
bati je naao dobru granu tise, skraivao ju je i gulio dok nije dobio prav tap, koji je bio taman
kao krv sa jedne strane, a bled kao med sa druge. Tamna strana je bila sr tise, koja se oupirala
sabijanju, dok je deo boje meda bila elastika beljika: kada je iuk bio gotov, trebalo je da ga
ispravi i zategne; sr je sluila da, pri povlaenju konopca, vue na suprotnu stranu, a beljika je
bila tu da ispravi i zategne luk kako bi strela mogla da poleti kao krilati avo.
Novo oruje je bilo ak i vee od starog luka i Tomas se ponekad pitao da li pravi
prevelik luk, pa ipak, nastavio je da radi, drvo je oblikovao noem dok nije dobio zadebljanu
sredinu i blago stanjene krajev. Uglaao ga je, ispolirao i ofarbao jer je vlaga drveta morala da
ostane u njemu kako luk ne bi pukao, a onda je uzeo ronati deo sa svog starog luka i stavio ga na
novi. Skinuo je i srebrnu ploicu sa starog luka, deo posude za misu sa oevim grbom na kome se
nalazila zver koja je drala gral. Zakaio ga je za spoljanji deo novog luka koji je istrljao
pelinjim voskom i gareom da bi ga potamneo. Kada ga je prvi put savio da bi stavio tetivu,
zaudio se koliko mu je snage bilo potrebno. Kada je odapeo prvu strelu, gledao je u udu dok je
letela kroz vazduh.
Drugi luk, za koji nije bilo potrebno uloiti veliku snagu pri upotrebi, napravio je od
manje grane; ovaj je bio kao deji i dao ga je Zenevjev, koja je vebala sa strelama tupih vrhova i
zabavljala vojnike jer su strele letele po celom dvoritu. Ipak. napredovala je i doao je dan kada
se strela za strelom zabijala u unutranju stranu kapije, tamo gde je i trebalo.
Tomas je te noi poslao svoj stari luk u pakao. Strelac nikada nije bacao svoj luk, ak ni
ako bi se slomio; umesto toga, uz ceremoniju, koja je u stvari bila prilika za okupljanje, pie i
smeh, stari luk je preputen plamenu. Poslat je u pakao, kako su strelci imali obiaj da kau, da
tamo saeka svog vlasnika. Tomas je posmatrao kako gori tisa, gledao je kako se luk savija
poslednji put, a onda puca u kii varnica; mislio je na strele koje je odapeo. Njegovi strelci su sa
potovanjem stajali pored ognjita u velikom predvorju, a iza njih, u tiini, stajali su ratnici i tek
kada se luk pretvorio u krivudavu liniju pepela, Tomas je podigao au vina ,,Za pakao, rekao je
po starom obiaju.
,,Za pakao, ponovili su strelci i ratnici, koji su imali tu privilegiju da prisustvuju ovom
ritualu strelaca. Svi sem Robija koji je stajao sa strane. On je okaio srebrno raspee oko vrata,
preko svoje oklopne koulje, da bi jasno pokazao kako treba oterati zlo.
Bio je to dobar luk, rekao je Tomas dok je posmatrao ar, ali novi je bio isto tako dobar,
moda i bolji, i dva dana kasnije, Tomas ga je poneo u jedan od najveih pohoda do tada.
Sa sobom je poveo sve svoje vojnike, osim aice onih koji su ostali da uvaju zamak.
Planirao je ovaj pohod danima i znao je da e dugo jahati, te je krenuo pre svitanja. Topot kopita
je odjekivao ispred kua dok su jahali ka zapadnoj kapiji, gde je uvar, koji je sad imao tap sa
znakom erla od Northemptona, pourio da je otvori, a onda su konjanici otkasali preko mosta i
nestali meu drveem na jugu. Englezi su ponovo jahali, niko nije znao kuda.
Jahali su na istok, u Astarak. Jahali su ka mestu gde su Tomasovi preci iveli, ka mestu
gde je moda nekada gral sakriven. ,,Da li je to ono to oekuje da e tamo pronai?, upitao je
ser Gijom. Misli da emo se spotai o njega?
,,Ne znam ta emo nai, priznao je Tomas.
Tamo je zamak, zar ne?
Bio je, rekao je Tomas, ,,ali otac mi je rekao da je sruen. Tomas nije ni oekivao da
e zatei bilo ta drugo osim ruevina.
Zato idemo onda?, upitao je ser Gijom.
,,Gral, odgovorio je Tomas odseno. On je zapravo iao jer je bio radoznao, meutim,
njegovi ljudi, koji nisu znali o emu se radi, posumnjali su da ima neeg neobinog u ovom
pohodu. Tomas je samo rekao da idu malo dalje jer su ve opljakali sve to je bilo u blizini, ali
oni malo svesniji su primetili njegovu nervozu. b a l k a n d o w n l o a d . o r g
Ser Gijom je bio svestan znaaja Astaraka, kao i Robi, koji je sada predvodio izvidnicu od
est strelaca i tri ratnika, koji su jahali etvrt milje ispred ostalih ne bi li otkili moguu zaselu.
Vodio ih je mukarac iz Kastijon de Arbizona, koji ih je uveravao da poznaje put, i poveo ih gore
u brda, gde je drvee bilo nisko i zakrljalo, a pogled neogranien. Robi bi svakih nekoliko
minuta mahnuo da javi da je put ispred njih ist. Ser Gijom, koji je jahao gologlav, pokazao je
glavom na siluetu u daljini. Znai, to prijateljstvo je okonano?, upitao je.
Nadam se da nije, odgovorio je Tomas.
Moe da se nada emu hoe, rekao je ser Gijom, ,,ali ona se pojavila. Ser Gijomu je
lice unakazio Tomasov roak tako da je Normanin imao samo desno oko, oiljak na levom
obrazu i beli trag na mestu gde mu je ma zakaio bradu.
Izgledao je zastraujue, takav je i bio u biei, ali bio je velikoduan ovek. Pogledao je
enevjev koja je jahala svoju sivu kobilu na nekoliko jardi udaljenosti. Bila je u svom srebmom
oklopu, njene duge noge u bledosivoj tkanini i braon izmama. Trebalo je da je spali, rekao je,
cerei se.
Jo uvek tako misli?, upitao ga je Tomas.
,,Ne, priznao je ser Gijom. Svia mi se. Ako je Deni zaista begar, onda nemam nita
protiv da nam se jo njih pridrui. Ali zna li ta bi trebalo da uradi sa Robijem?
,,Da se borim sa njim?
Isuse, ne! Ser Gijom je bio okiran to je Tomas uopte predloio tako neto.
Vrati ga kui. Kolika je otkupnina za njega?
Tri hiljade florina.
Boe, to je veoma jeftino! Sigurno ima toliko novca u kovegu, prema tome, daj mu to i
poalji ga da se pakuje. Moe da otkupi svoju slobodu i vrati se da truli u kotskoj.
Drag mi je, rekao je Tomas i to je bila istina. Robi je bio njegov prijatelj i Tomas se
nadao da e se njih dvojica ponovo zbliiti.
Moda ti je drag, uzvratio je ser Gijom zajedljivo, ,,ali ti ne spava sa njim, a kada
mukarci treba da izaberu, oni uvek izaberu one koje im greju krevete. Moda zbog toga nee
due iveti, ali e svakako biti sreniji. Smejao se, a onda se okrenuo i obratio panju na put ne
bi li negde otkrio neprijatelja. Nije bilo nijednog. Izgledalo je da grof od Berata ne obraa panju
na engleski garnizon koji je sasvim iznenada osvojio jedan deo njegove teritorije. Ser Gijom, koji
je imao vie ratnog iskustva od Tomasa, pretpostavio je da je to zbog toga to grof koncentrie
svoje snage. Napae kada bude bio spreman, rekao je Normanin. ,,A da li si primetio da se
koreadori interesuju za nas?
,,Jesam, rekao je Tomas. Bio je svestan prisustva dronjavih bandita koji su posmatrali
njegove vojnike tokom svakog pohoda. Nisu se pribliavali, sigumo nisu bili u dometu luka, ali
su bili tamo i on je oekivao da e ih uskoro videti i u ovim brdima.
Nije ba uobiajeno da banditi izazivaju vojnike", rekao je ser Gijom.
Jo nas nisu izazvali.
Sigurno nas ne posmatraju iz zabave, dodao je ser Gijom suvo.
,,Pretpostavljam, odgovorio je Tomas, ,,da su nae glave ucenjene. Oni hoe novac.
Jednoga dana e se ohrabriti. Nadam se. Potapao je novi luk, smeten u dugu konu futrolu,
zaivenu za sedlo.
Konjanici su sredinom jutra ili preko plodnih dolina ispresecanih visokim, kamenitim
brdima, koja su se prostirala na sever i jug. Tomas je sa vrha brda video desetak sela, ali kada su
se spustili i nali se ponovo meu drveem, nije mogao da vidi nijedno. Sa uzvienja su uoili
dva zamka; oba su bila maia i imala su istaknute zastave na kulama, ali bili su predaleko da bi
videli znak na zastavama. Tomas je pretpostavio da je to verovatno znak grofa od Berata. U
dolinama su reke tekle ka severu, ali preli su ih bez problema jer nije bilo uvara. Putevi su se,
kao i brda i doline, granali ka severu i jugu tako da se vlasnici ovih bogatih zemalja nisu uvali
od onih koji su putovali na istok ili zapad. Zamkovi su bili izgraani na ulazima u dolinu, gde je
garnizon mogao da naplauje porez putujuim trgovcima.
,,Da li je to Astarak?, upitao je ser Gijom kada su preli jedan greben. Gledao je dole,
prema selu u kome se nalazio nali zamak.
Zamak u Astaraku je uniten, odgovorila je Zenevjev. Ostala je samo kula i neke
zidine na steni, nita ovako.
Bila si tamo?, upitao je Tomas.
Moj otac i ja smo uvek odlazili na sajam maslina."
Sajam maslina?
,,Na sveanost Svetog Jude, rekla je. Dolazilo je na stotine Ijudi. Dobro smo zaraivali
tada.
,,I tamo su prodavali masline?
upove i upove maslina, rekla je, ,,a uvee bi prasie namazali uljem i svi bi
pokuavali da ih uhvate. Bilo je tu i borbe bikova i plesa. Nasmejala se kada se setila tih
doivljaja, a onda je podbola konja. Dobro je jahala, pravih lea i sputenih tikli, dok je Tomas,
kao i svi drugi strelci, jahao lconja sa gracioznou daka ita.
Kada su ujahali u dolinu Astaraka, prolo je podne. Koreadori su ih posmatrali i mnotvo
dronjavih razbojnika je krenuo za njima, ali se nisu usudili da priu blie. Tomas ih je
ignorisao. Gledao je u tamni obris razruenog zamka koji je stajao na stenovitom breuljku, pola
milje juno od malog sela. U daljini, na severu, video je samostan, verovatno cisterijanski jer
crkva nije imala kulu. Bacio je pogled na zamak i setio se da je on jednom bio u posedu njegove
porodice, da su njegovi preci vladali ovim zemljama, da je njegova zastava bila istaknuta na
uruenoj kuli i mislio je da bi trebalo da oseti neku snanu emociju, meutim, osetio je samo
razoaranje. Zemlja mu nita nije znaila, a kako bi neto tako dragoceno kao gral moglo da
pripada toj patetinoj hrpi razruenog kamenja?
Robi je dojahao. Zenevjev se pomerila u stranu, a on ju je ignorisao. ,,Ne izgleda kao
neto naroito", relcao je Robi dok je njegovo srebrno raspee blistalo na jesenjem suncu.
,,Ne izgleda, sloio se Tomas.
Robi se okrenuo u sedlu i koa je zakripala. Dozvoli mi da povedem deset ratnika u
samostan, predloio je. Moda imaju magacine.
Povedi i nekoliko strelaca sa sobom, predloio je Tomas, ,,a mi ostali emo opljakati
selo.
Robi je klimnuo glavom, a onda je pogledao koreadore u daljini. Ova kopilad se nee
usuditi da nas napadne.
,,Sumnjam, sloio se Tomas, ,,ali mislim da su nae glave ucenjene. Dri svoje ljude na
okupu.
Robi je klimnuo glavom i dalje ne obraajui panju na Zenevjev, odjahao je. Tomas je
naredio estorici svojih strelaca da idu sa Skotom, a onda su on i ser Gijom odjahali u selo, gde su
metani, im su videli da im se vojnici pribliavaju, upalili vatru sa koje su se oblaci prljavog
dima uzdizali ka kristalno istom nebu. ,,Upozorenje, rekao je ser Gijom. ,,To e se sada
dogaati kud god da odemo."
,,Upozorenje?
Grof od Berata se probudio, rekao je ser Gijom. Svima e biti nareeno da zapale vatru
kada nas ugledaju. Tako e ostale seljane upozoriti da sakriju stoku i zakljuaju erke. A dim e
se videti i u Beratu. Tako e znati gde smo.
,,Mi smo prokleto mnogo udaljeni od Berata.
Oni sigurno nee dojahati danas. Nee nas nikada uhvatiti, sloio se ser Gijom.
Prema Tomasovim vojnicima razlog posete bila je pljaka. Na kraju, smatrali su da e
takve pljake izmamiti vojsku iz Berata i da e imati prilike da se bore sa njima kako treba, i da
e, u zavisnosti od toga da li e ih podrati Bog ili avo*, zarobiti neke vane ljude i obogatiti se
jo vie, ali za sada su samo krali i unitavali. Robi je odjahao do samostana, ser Gijom je ostale
poveo u selo, a Tomas i Zenevjev su krenuli na jug. Popeli su se uz strmu stazu koja je vodila ka
razurenom zamku.
Nekada je ovo bilo nae, priseao se Tomas. Ovde su iveli njegovi preci, pa ipak, nita
nije oseao. Sebe nije smatrao Gaskonjcem, a kamoli Francuzem. On je bio Englez. Posmatrao je
sruene zidove i pokuavao da se seti kada je zamak bio ceo, a njegova prodica vladala ovim
zemljama.
On i Zenevjev su ostavili konje pored slomljne kapije, a onda su preko oborenog kamena
uli u staro dvorite. Nosei zid je skoro potpuno nestao, kamenje su odneli da od njega naprave
kue i tale. Ono to je budilo najvie uspomena, bio je ostatak kule straarnice, ali ak je i ona
bila sruena dopola, a njena juna strana bila je izloena vetru. Na sredini severnog zida videli su
se ostaci ognjita; veliko kamenje lcoje je lealo razbacano kod unutranje strane zida,
pokazivalo je gde su se nekada nalazile grede, koje su podupirale podove. Razrueno stepenite je
zavijalo na istonu stranu, ne vodei nikuda.
Pored lcule, na najviem delu stenovitog grebena, nalazili su se i ostaci kapele. Pod je bio
poploan kamenim ploama i na jednoj od njih se nalazio Tomasov grb. On je spustio luk i
unuo pored kamena, pokuavajui da oseti da li tu pripada.
 Jednog dana, Zenevjev je stajala na sruenom junom zidu, rei e mi zato si doao
ovamo.
,,Da bi pljakao, odgovorio je Tomas odseno.
Skinula je lem i protresla kosu, koju je nosila putenu kao mlada devojka. Plavi
pramenovi su leprali na vetru dok se ona smeila. Misli li da sam budala, Tomase?"
,,Ne, rekao je oprezno.
Dugo si putovao iz Engleske, rekla je, doao si u mali grad po imenu Kastijon de
Arbizon, a onda si se uputio ovamo. Bilo je na desetine mesta koja smo mogli da opljakamo
usput, ali ipak, doli smo ovamo. A ovde se nalazi isti grb koji ti ima na luku.
Postoji mnogo grbova, rekao je Tomas, ,,i oni esto lie jeda ina druge.
Odmahnula je glavom. Sta predstavlja taj grb?
,,Zver, rekao je. Zver koju su izmislili heraldiari, sa zubima, kandama, krljuti,
zastrujuu. Tomasov grb, zakaen za njegov luk, pokazivao je zver koja je drala pehar, ali
zver na kamenoj ploi nije drala nita u svojoj kandi.
Zenevjev je pogleaia iznad Tomasa gde su ser Gijomovi vojnici uterivali stoku u tor.
Culi smo tako mnogo pria, rekla je, ,,moj otac i ja; on je voleo prie, pa je pokuavao da ih
zapamti, a u veernjim satima bi mi ih prepriavao. Prie o monstrumima u brdima, o zmajevima
koji lete iznad krovova, prie udima na svetim izvorima, o enama koje su raale monstrume.
Hiljade pria. Ali postojala je jedna pria koju bismo uli kada god bismo bili u ovim dolinama.
Zastala je.
,,Nastavi, rekao je Tomas. Vetar je duvao i podigao pramenove njene lepe, duge kose.
Bila je dovoljno stara da je mogla da vee kosu, da bude obeleena kao ena, ali ona je volela
putenu kosu i Tomas je mislio da tako vie izgleda kao clraga.
Sluali smo o blagu perfekta, rekla je enevjev.
Perfekti su pretee begara, jeretici koji nisu priznavali crkvenu vlast i njihovo zlo se
proirilo na jug, dok ih crkva, uz pomo francuskog kralja, nije unitila. Plamenovi njihovog
nestanka ugaeni su pre stotinu godina, ali jo uvek se oseao eho katara, kako su nazivali
perfekte. Nisu doli u ovaj deo Gaskonje mada su neki crkveni slubenici govorili da je jeres
zahvatila ceo hrianski svet i da jo uvek postoji u njegovim skrivenim elovima. Blago
perfekta, rekao je Tomas biz intonacije.
Doao si u ovo malo mesto izdaleka, rekla je enevjev, ,,a ipak nosi grb koji potie iz
ovih brda. A kada god bismo moj otac i ja doli ovamo, sluali smo prie o Astaraku. Jo uvek ih
ovde priaju.
Priaju o emu?
Kako je veliki grof pobegao i doao ovamo da nae utoite i doneo je blago perfekta sa
sobom A blago je, kako kau, jo uvek ovde.
Tomas se nasmeio. Ve bi ga do sada iskopali.
Ako je u pitanju skriveni bunar, rekla je enevjev zagonetno, onda ga nee pronai
tako lako.
Tomas je gledao dole, u selo, odakle se ulo mukanje, cviljenje i blejanje iz tora u kome
su klali stoku. Najbolje odreske sveeg, jo krvavnog mesa, privezae za sedla i kasnije usoliti ili
dimiti, a seljanima e ostaviti rogove, iznutrice i kou. Svuda priaju prie, rekao je
omalovaavajuim tonom.
,,Od svih blaga, rekla je enevjev blago, ignoriui njegov ton, jedno cene vie od svih
ostalih. Ali kako kau, samo ga perfekt moe nai.
Onda ga i sam Boga moe nai, rekao je Tomas.
,,Pa ipak, to te ne spreava da ga trai, Tomase, zar ne? ,,Traim?
 Gral.
Re je konano izgovorena, smena re, nemogua re; ime predmeta za koji se Tomas
pribojavao da u stvari ne postoji, ali je ipak tragao za njim. U rukopisima njegovog oca bilo je
naznaka da je on pronaao gral. Tomasov roak, Gaj Veksajl, bio je uveren da Tomas zna gde se
relikvija nalazi i zbog toga je reio da prati Tomasa na kraj sveta, Zato je Tomas i bio ovde, u
Astaraku, da privue rodaka ubicu u domet svog novog luka. Pogledao je vrh razruene kule.
Ser Gijom zna zato smo ovde, rekao joj je, ,,i Robi zna. Ali niko drugi ne zna i nemoj im rei
,,Neu, rekla je, ,,ali, da li ti misli da on postoji?
,,Ne, rekao je sa vie uverenosti nego to je oseao.
Postoji", rekla je Zenevjev.
Tomas je stao pored nje i gledao na jug, tamo gde je reka lagano vijugala kroz livade i
maslinjake. Video je mukarce, mnogo njih i znao je da su to koreadori. Morae da uradi neto u
vezi sa njima, mislio je, ako ne eli da ovi odrpani banditi napadnu njegove vojnike u toku zime.
Nije ih se plaio, ali se plaio da bi neki njegovi ljudi mogli da skrenu s puta i budu zarobljeni.
tako da bi bilo bolje zaplaiti i oterati bandite pre nego to se tako neto desi.
Ipak postoji, Zenevjev je bila uporna.
,,Ti to ne moe da zna, rekao je Tomas, jo uvek posmatrajui odrpance koji su
posmatrali njega.
Gral je kao Bog, rekla je Zenevjev. Svuda je oko nas, oigledno, ali mi odbijamo da ga
vidimo. Ljudi misle da mogu prii Bogu samo ako izgrade velike crkve i napune ih srebrom,
zlatom i statuama, ali sve to treba da urade, jeste da pogledaju oko sebe. Gral postoji, Tomase,
samo treba da otvori oi.
Tomas je zategao luk, izvadio je jednu staru strelu iz lorbe i koliko god je mogao povukao
je tetivu nazad. Miii na leima su ga boleli od zatezanja novog luka. Drao je strelu nisko, u
nivou struka, podigao je levu ruku visoko i kada je otpustio tetivu, strela je odletela u nebo i bela
pera su postajala sve manja i manja, a onda se strela ustremila ka zemlji, i zarila u reni nasip na
tri stotine milja od njih. Koreadori su razumeli poruku i udaljili su se.
,,To je bila dobro odapeta strela, rekao je Tomas. Potom je uhvatio Zenevjev za ruku i
otili su da potrae njegove vojnike.
Robi je zagledao zemlju oko samostana na kojoj su radili cisterijanci u belim odorama.
Kada su videli vojnike u oklopima da dolaze iz sela, podigli su krajeve svojih skuta i pobegli. Na
veini polja se uzgajala vinova loza, ali bio je tu i vonjak sa stablima kruaka, i maslinjak,
panjak sa ovcama i ribnjak. Bila je to, mislio je, bogata zemlja. Danima je ve sluao kako je
etva u Gaskonji bila slaba, a sada mu se inilo da je ovo raj u poreenju sa surovom, neplodnom
zemljom na severu, gde je bio njegov dom. Samostansko zvono je pozivalo na uzbunu.
Sigurno imaju odaju gde uvaju dragocenosti. Dejk, jedan od strelaca, jahao je pored
Robija i glavom je pokazao na samostan. ,,A njega emo ubiti, pokazao je na fratra koji je izaao
iz straarnice samostana i polako iao prema njima, onda nam ostali nee predstavljati
problem.'1
Nee ubiti nikoga", odvratio mu je Robi odseno. Mahnuo je svojim ljudima da
zaustave konje. ekaete me ovde, rekao im je, spustio si iz sedla, dobacio uzda Dejku i
krenuo prema veoma visokom, mraavom i starom fratru. Imao je slabu, sedu kosu oko tonzure i
duguljasto, tamno lice, na kome se nazirala mudrost i blagost. Robi koji je hodao u oklopnoj
kouIji, sa titom na leima i dugakim maem svoga ujaka sa strane, oseao se trapavo i mislio
je da je na pogrenom mestu.
Desni rukav fratrove bele odore bio je umazan mastilom, zbog ega je Robi pomislio da je
on pisar. Poslali su ga da pregovara sa konjanicima, da pokua da ih potkupi ili ubedi da potuju
boju kuu. Robi se tada setio kako je pomagao u pljaki velikog dominikanskog samostana u
Heksamu, s druge strane engleske granice, i setio se fratara koji su prvo molili napadae da ih
potede, a onda im pretili bojom osvetom. koti su se smejali i opustoili su Heksam. Ali Bog se
osvetio tako to je pustio Engleze da pobede u Duramu i to seanje, to iznenadno saznanje da je
moda skrnavljenje Heksama prouzrokovalo poraz u Duramu, uticalo je na Robija da zastane,
namrti se i zapita ta e rei viskom fratru, koji mu se sada osmehivao. ,,Vi ste sigurno engleski
konjanici?, upitao je fratar na veoma dobrom engleskom jeziku.
Robi je odmahnuo glavom. Ja sam kot, odgovorio je.
kot! kot koji jae sa Englezima! Proveo sam dve godine u cisterijanskoj kui u
Jorkiru i braa nikada nisu rekla nijednu dobru re o kotima, pa ipak, vi ste ovde sa Englezima,
a ja sam mislio da sam bio svedok svih moguih uda koja ovaj greni svet moe da ponudi.
Fratar se jo uvek smeio. ,,Ja sam Abot Planar i moja kua se nalazi u vaoj milosti. Uradite ta
hoete, mladi ovee, mi vam se neemo odupirati. Sklonio se u stranu i pokazao na samostan
kao da poziva Robija da izvue ma i pone sa pljakom.
Robi se nije pomerio. Mislio je na Heksam. Mislio je na fratra koji je umirao tamo u
crkvi, na to kako je njegova krv tekla ispod ogrtaa i slivala se niz stepenice i mislio je na pijane
kotske vojnike koji su preskakali oveka dok su nosili plen: svenjake, krstove i vezene ogrtae.
,,Naravno, rekao je opat, ukoliko elite, moemo vas ponuditi vinom? To je nae vino i
nije ba najbolje. Mi ga pijemo dok ne prevre, ali iinamo dobar kozji sir, a brat Filip mesi najbolji
hleb u dolini. Moemo da napojimo vae konje, a imam i malo sena.
,,Ne, odgovorio je Robi naglo. A onda se okrenuo i doviknuo svojim vojnicima: Idite
kod ser Gijoma!
ta da radimo?, upitao je zbunjeno jedan strelac.
Idite kod ser Gijoma. Odmah!
Uzeo je svog konja od Dejka, a onda je krenuo sa fratrom ka samostanu. Nije nita
govorio, meutim, Abot Planar je na osnovu njegovog utanja zakljuio da mladi kot eli da
govori. Rekao je uvaru na kapiji da pripazi Robijevog konja, potom je rekao Robiju da ostavi
ma i tit u kuici. Naravno, ako eli, moe ih poneti sa sobom'1, rekao je fratar, ,,ali mislio
sam da bi ti bilo udobnije bez njih. Dobrodoao u Sveti Sever.
Sveti Sever?, upitao je Robi dok je skidao tit.
Pria se da je on u ovoj dolini iscelio anelu krilo. Ponekad mi je teko da poverujem u
to, ali Bog voli da testira nau veru na udan nain i zato se svake veeri molim svetom
Severu kako bih mu se zahvalio za to udo i da bih ga zamoio da isceli i mene kao
to je to uradilo sa belim krilom. Robi se nasmeio. Vama je potrebno isceljenje?
Svima nam je potrebno. Kada smo mladi, duh je taj koji se lomi, a kada ostarimo, onda
je to telo. Opat Planar je dotakao Robijev lakat da bi ga poveo ka samostanskom dvoritu, gde
je izabrao lepo mesto na suncu i pozvao svog posetioca da sedne na niski zidi, koji se nalazio
izmeu dva stuba. Reci mi, rekao je i seo na zidi pored Robija, jesi li ti Tomas? Nije li to ime
oveka koji predvodi Engleze?
,,Ja nisam Tomas, rekao je Robi, ali, ti si uo za nas? ,,Da, svakako. Nita se
interesantnije nije desilo u ovim krajevima otkako je aneo pao, rekao je opat sa osmehom, a
onda se okrenuo ka jednom fratru i zamolio ga da donese vino, hleb i sir, ,,i moda malo meda!
Mi pravimo jako dobar med, objasnio je Robiju. Gubavci rade sa konicama.
,,Gubavci!
,,Oni ive iza nae kue, rekao je opat mimo, kue koju ste vi, mladi ovee, hteli da
opljakate. Da li sam u pravu? ,,Da, priznao je Robi.
Umesto toga, deli ovde hleb sa mnom, Planar je zastao, a njegove lukave oi su
ispitivale Robijevo lice. Postojii neto to ste eleli da mi kaete?
Robi se namrtio, a onda je upitao zbunjeno. Kako ste znali? Planar se nasmeio.
Kada vojnik doe kod mene, naoruan i u oklopu, ali sa raspeem oko vrata, onda znam da je to
ovek koji potuje svog Boga. Nosi znak, sine moj, pokazao je na raspee, ,,a ak i posle
osamdeset i pet godina ja prepoznajem taj znak.
Osamdeset pet!, uzviknuo je Robi udei se, ali opat nije rekao nita. Strpljivo je ekao,
Robi se vrpoljio na mestu, a potom je izbrbljao sve. Opisao je kako su otili u Kastijon de
Arbizon i kako su pronali begara u tamnici; kako joj je Tomas potedeo ivot. To me brine,
rekao je Robi zurei u travu, ,,i smatram da nama nee biti dobro sve dok je ona iva. Crkva ju je
osudila. ,,Jeste, rekao je Planar blago, ,,i ujem da je iva.
Ona je ovde! Robi je protestovao, pokazujui prema jugu, ka selu. Ovde u vaoj
dolini!"
Planar je pogledao Robija i video je ispred sebe iskrenu i otvorenu, ali uznemirenu duu.
Uzdahnuo je, onda je dosuo vino i pribliio dasku sa hlebom, sirom i medom mladom oveku.
,,Jedite, rekao je blago.
,,To nije u redu!, rekao je Robi vatreno.
Opat nije pipnuo hranu. Uzeo je gutljaj vina, zatim je tiho govorio dok je giedao dim koji
se vio iz sela sa upaljene lomae, kao znak upozorenja. Greh begara nije tvoj greh, sine moj,
rekao je, ,,i kada ju je Tomas oslobodio, to nisi ti uradio. Ti se brine zbog grehova drugih ljudi?
Trebalo bi da je ubijem, rekao je Robi.
,,Ne, ne bi trebalo, rekao je opat strogo.
,,Ne? Robi je zvuao iznenaeno.
,,Da je Bog to eleo, rekao je opat, onda te ne bi poslao ovamo da razgovara sa mnom.
Boje namere nije uvek lako razumeti, ali doao sam do saznanja da njegovi naini nisu
indirektni kao nai. Mi ne razumemo Boga jer ne shvatamo da je dobrota veoma jednostavna."
Zastao je. Kae mi da vam nee biti dobro sve dok je ona iva, ali zato bi Bog eleo da vam
bude dobro? U ovom kraju je vladao mir i povremeno bi ga samo banditi naruili. Vi ste taj mir
potpuno poremetili. Da li bi vas Bog nainio opasnijim ako bi begar umro?
Robi nije odgovorio.
Priao si mi, rekao je Planar stroe, ,,o gresima drugih, ali ne govori o svojim. Da li
raspee nosi zbog drugih ili zbog sebe?
Zbog sebe, rekao je Robi.
Onda mi priaj o sebi, rekao je opat.
I Robi je priao o sebi.
oslin, grof od Bezijera i naslednik velike oblasti Berat, tresnuo je titnik za grudi o sto
tako snano da je praina poletela iz svih pukotina na njemu.
Njegov strie, grof, namrtio se. Nema potrebe da udara po drvetu, osline, rekao je
mirno. Nema crva u stolu. Bar se nadam da je tako. Mau ga teprentinom radi zatite.
Moj otac je bio uveren da tu pomae meavina cei i un na, rekao je otac Ruber, ,,i
povremeno prljenje." Sedeo je naspram grofa i prelistavao stare pobuale pergamente koje niko
nije dotakao otkako su ih pre jednog veka doneli iz Astaraka. Neki su bili ugljenisani na ivicama,
bio je to dokaz poara koji je izbio u zarnku.
Ce i urin? Trebalo bi to da isprobam. Grof se poeao ispod svoje vunene kape, a onda
je pogledao svog besnog neaka. ,,Ti poznaje oca Rubera, osline? Naravno da ga poznaje.
Pogledao je drugi dokument, video da je to zahtev da se jo dva nadzomika postave u Astaraku
na mesto gradske strae i uzdahnuo je. osline, kada bi znao da ita, mogao bi i da nam
pomogne.
 Pomoi u ti strie, rekao je oslin besno. Samo me pusti sa lanca!
,,To moe da ide bratu eromu. Grof je mirno nastavio da se bavi svojim poslom, ne
obraajui panju na oslina i spustio je zahtev za poveanjem broja uvara u veliku korpu, koju
e odneti u drugu odaju, gde e mladi fratar iz Pariza sve pregledati. Ubaci i neka druga
dokumenta, rekao je ocu Ruberu, ,,da bismo ga zbunili. Ovi stari poreski izvetaji iz Lemijera bi
trebalo da ga okupiraju bar mesec dana!
Trideset vojnika, strie, oslin je bio uporan, ,,to je sve to traim! Ti ima osamdeset
sedam ratnika, ja traim samo trideset! oslin, lord od Bezijera, bio je upeatljiva figura. Bio je
jako visok i krupan, irokog grudnog koa i dugih udova, meutim, njegov izgled kvarilo je
okmglo lice takve prazinine da se njegov stric ponekad pitao da li se iza tih izbuljenih oiju
njegovog neaka nalazi mozak. Imao je kosu boje slame, na kojoj se skoro uvek ocrtavao trag
lema. Bio je obdaren jakim ramenima i snanim nogama, pa ipak, iako je oslin bio sav miiav
i koat, a snagu nije upotrebljavao u prave svrhe, nije bio bez vrlina. Bio je marljiv, mada je
njegova marljivost bila usmerena samo na prostor na takmienje, gde je bio jedna od najcenjenih
figura u Evropi. Dva puta je pobedio na turniru u Parizu, ponizio je najbolje engleske vitezove na
velikom skupu u Tjuksberiju, a ak je i u nemakim dravama, gde su verovali da niko nije bolji
od njih, oslin osvojio veliki broj najveih nagrada. Voltera od Zigentalera slavno je bacio na
njegovu iroku zadnjicu dva puta na jednom takmienju. Meutim, jedini vitez od koga je oslin
uvek gubio, bio je ovek u crnom oklopu, zvani Harlekin, koji je, smrknut i nemilosrdan, odlazio
na turnire da bi skupio novac. Ali Harlekina nisu videli ve trietiri godine i oslin je smatrao da
njegovo odsustvo njemu ide na ruku jer e on postati evropski ampion.
oslin je odrastao u blizini Pariza, a odgajio ga je grofov mlai brat koji je umro od
dizenteriie pre sedamnaest godina. U njihovoj kui je bilo maio novca, a grof, poznat po zlu, slao
je udovici poneki eku da bi joj pomogao u nesrei, pa ipak, oslin je zaraivao novac maem i
oklopom, a to je, po grofu, bilo zahvaljujui njemu. Kada je doao kod grofa, doveo je i dva
naoruana mukarca, obojica su bili okoreli ratnici. oslin ih je plaao svojim novcm i to je,
mislio je grof, pokazivalo da je on ipak dorastao tome da predvodi vojnike. Ali stvamo bi
trebalo da naui da ita, zavrio je misao naglas. Vetina itanja civilizuje oveka, osline.
Serem se na civilizaciju, rekao je oslin, ,,u Kastijon de Arbizonu sede engleski banditi,
a mi ne inimo nita, nita! Nee biti da nita ne inimo, usprotivio se grof, eui se ponovo
ispod svoje vunene kape. Tu ga je svrbelo i pitao se da li je to nagovetaj neeg mnogo goreg.
Sam sebe je podsetio da pogleda rukopise Galena, Plinija i Hipokrata. Poslali smo poruku u
Tuluz i Pariz", objasnio je oslinu, ,,i protestovau kod seneala u Bordou. Otro u da
protestujem! Seneal je bio regent engleskog kralja u Gaskonji i grof nije bio siguran da li e
oveku stvarno poslati takvu poruku, jer bi takav protest izazvao jo engleskih avanturista da
krenu put Berata.
,,Do davola i protest, rekao je oslin, pobijte kopilad. Oni kre primirje!
,,To su Englezi, rekao je grof, ,,oni uvek kre primirje. Veruj pre avolu nego Englezu.
,,Pa, pobijte ih onda, insistirao je oslin.
Nema sumnje da emo to i uradili, odgovorio je grof. Pokuavao je da deifruje grozan
rukopis davno umrlog pisara, koji je sa ovekom po imenu Sestije sastavio ugovor o oblaganju
odvodnih cevi zamka u Astaraku brezovim drvetom. Kada doe vreme, uradiemo tako, dodao
je odsutno.
Daj mi trideset vojnika, strie, i ja u ih pobiti za nedelju dana!
Grof je odbacio dokument i uzeo drugi. Mastilo na dokumentu je bilo braon boje i ve je
skoro izbledelo, ali grol' je ipak uspeo da deifruje dokument i shvatio je da je to ugovor sa
kamenarom. ,,osline, upitao je, jo uvek gledajui u ugovor, kako e ih pobiti za nedelju
dana?
oslin je gledao svog strica kao da je starac lud. Otii u u Kastijon de Arbizon,
naravno, rekao je, ,,i ubiu ih.
Razumem, razumem...., mrmljao je grof kao da je bio zadovoljan objanjenjem.
Kada sam ja poslednji put bio u Kastijon de Arbizonu, a to je bilo pre mnogo godina,
upravo posle odlaska Engleza, dakle, kada sam ja bio tamo, osline, zamak je bio od kamena. A
ti e nasrnuti maem i kopljem? Nasmeio se svom neaku.
,,Za ime boje! Oni e se boriti.
,,Oh, siguran sam da hoe. Englezi uivaju u takvim zadovoljstvima ba kao i ti. Ali ovi
Englezi imaju strelce, osline, strelce. Da li si se ikada susreo sa engleskim strelcem na turniru?"
oslin je ignorisao pitanje. Samo dvadeset strelaca, negodovao je.
Garnizon nam je rekao da broj strelaca iznosi dvadeset i etiri, rekao je grof precizno.
Englezi su pustili preivele iz garnizona u Kastijon de Arbizonu i oni su pobegli u Berat, gde je
grof obesio dvojicu za primer, a ostale je ispitao. Oni su saa bili u zatvoru i ekali su da ih
odvedu na jug i prodaju kao robove za rad na galijama. Grof je pomislio na zaradu koja e stii
odatle i nasmeio se sam sebi, a onda, ba kada je hteo da odloi ugovor sa kamenarora u korpu,
panju mu je privukla jedna re i neki instinkt mu je rekao da zadri dokument. Okrenuo je lea
neaku. Dopusti mi da ti kaem neto o engleskom ratnom luku, osline, rekao je strpljivo.
,,To je vrlo prosta stvar, napravljena je od tise, alatka seljaka. Moj lovac moe da vlada njime, ali
on je jedini ovek u Beratu koji je savladao vetinu rukovanja tim oruje. Sta misli, zato je to
tako? ekao je, ali mu neak nije odgovorio. Ipak u ti rei, nastavio je grof. Potrebne su
godine, osline, mnogo godina, da bi se ovladalo vetinom rukovanja lukom od tise. Deset
godina? Verovatno toliko, a posle deset godina ovek moe da zarije strelu kroz oklop sa
udaljenosti od dvesta koraka. Nasmeio se. Upravo tako. Hiljae ekua, vojnika, oklopa i oruja
palo je pred tim seljakim lukom. I to nije bila srea u pitanju, osline. Moj lovac moe da
odapne strelu kroz narukvicu sa udaljenosti od stotinu koraka. Moe da probije oklopnu koulju
sa dvesta. Video sam kada je zario strelu u hrastova vrata sa sto pedeset koraka, a vrata su bila tri
ina iroka!
,,Ja imam elini oklop, rekao je oslin sumorno.
Ima. A sa pedeset koraka Englezi e naciljati prorez na tvom viziru i odapeti strele u
tvoj mozak. Ti e, naravno, to preiveti.
oslin nije prepoznao uvredu. ,,Mi imamo samostrele, nastavio je.
Imamo trideset strelaca sa samostrelima, rekao je grof, ,,i nijedan vie nije mlad kao to
je bio, a neki su i bolesni i ja stvarno ne mislim da bi se mogli adekvatno suprotstaviti onom
mladom oveku, kako se zvae....?
Tomas od Huktona, ubacio je otac Ruber.
udno ime, rekao je grof, ,,ali izgleda da zna ta radi. ovek sa kojim treba postupati
oprezno, rekao bih.
,,Topovi, predloio je oslin.
,,Ah, topovi!, uzviknuo je grof kao da se toga sam nije setio. Sigumo bismo mogli da
odnesemo top u Kastijon de Arbizon i usuujem se da predvidim da bi naprava svakako rasturila
kapije zamka i napravila haos, ali gde da ga naemo? Postoji iedan u Tuluzu, reeno mi je, ali
potrebno je osamnaest konja da bi se pokrenuo. Mogli bismo da naruimo top iz Italije, meutim,
jako su skupi za iznajmljivanje, a njihove tobije jo i vie i sumnjam da bi to sredilo stvari do
prolea. Bog e nas uvati do tada.
,,Ne moemo da nita ne radimo!, protestovao je ponovo Zoslin.
Istina je, osline, istina. Grof se svesrdno sloio. Kia je udarala u daske na prozorima.
Padala je u naletima u celom gradu. Padala je kaskadama u slivnike, piavila poijske klozete,
slamnati krovovi su prokinjavali, a kia je u vidu malih potoka prolazila kroz donje kapije grada.
To nije bilo vreme za borbu, mislio je grof, ali ako ne bude svom neaku dao izvesnu siobodu,
pretpostavio je da bi mlada budala mbgla odjahti na svoju ruku i da bi ga mogli i ubiti. Sigurno
bismo mogli da ih potkupimo, predloio je grof.
Da ih potkupimo? oslin je pobesneo pri pomisli na to. ,,To je potpuno normalno,
osline. Oni nisu nita drugo do banditi i hoe samo novac, pa bih mogao da im ga ponudim u
zamenu za zamak. To esto daje rezultate.
oslin je pljunuo. Uzee novac, ostae gde su i traie jo. Vrlo dobro!" Grol' od
Berata se smeio sa odobravanjem svome neaku. Tako sam i ja zakljuio. Odlino, osline!
Znai, neu pokuati da ih otkupim. Pisao sam u Tuluz i zatraio sam pomo od njihove
artiijerije. Nema sumnje da e top biti nevideno skup, ali ukoliko je potrbno, uperiemo ga u
Engieze. Nadarn se da nee doi do toga. Jesi li razgovarao sa ser Anrijem?, upitao je.
Ser Anri Kurtoa je bio komandant grofovog garnizona i vojnik sa iskustvom. oslin je
stvarno razgovarao sa njim i dobio odgovor koji je upravo dobio i od strica: uvaj se engleskih
strelaca. Ser Anri je stara ena, poalio se oslin.
,,Sa tom bradom? Sumnjam, rekao je grof, maa sam jednom video bradatu enu. To je
bilo u Tarbesu na uskrnjem vaaru. Bio sam tada veoma mlad, meutim, jo uvek je se dobro
seam. Imala je veliku, dugaku bradu. Dali smo nekoliko novida da je vidimo, a ako bi platio
vie, mogao si da je povue za bradu, to sam ja i uradio i uverio se da je prava, a ako bi platio
jo vie, onda bi joj otkrili grudi, to je odagnalo svaku sumnju da je to moda mukarac. Bile su
to lepe grudi, koliko se seam. Ponovo se vratio kamenarovom ugovoru i rei iz latinskog
jezika, koja mu je privukla panju. Calix. Uspomena iz detinjstva se uskomeala, ali nije bila
dovoljno jasna.
Trideset vojnika, molio je Zoslin.
Grof je ostavio dokument. Uradiemo ono to je predloio ser Anri. Nadajmo se da emo
uhvatiti Engleze kada se udalje od njihove jazbine. Pregovaraemo za top iz Tuluza. Ve smo
ponudili nagradu za svakog Engleza uhvaenog ivog. Veliku nagradu, tako da uopte ne
sumnjam da e se svaki rutijer i koreador u Gaskonji prikljuiti lovu, pa e Engleze uskoro
opkoliti neprijatelji. To im se sigurno nee dopasti.
Zato ive? Zoslin je hteo da zna. Zato ne mrtve engleske strelce?
Grof je uzdahnuo. Zato to bi onda koreadori dnevno donosili na desetine leeva i tvrdili
da su to Englezi. Mi moramo da razgovaramo sa strelcem pre nego to ga ubijemo, da bismo bili
sigurni da je pravi. Moramo, da tako kaem, pregledati grudi, da bismo se uverili da je brada
prava. Gledao je u re calix, pokuavaljui da se priseti. Sumnjam da emo uhvatiti mnogo
strelaca, nastavio je, ,,oni love u grupi i veoma su opasni tako da emo uraditi ono to uvek
radimo kada koreadori postanu previe bezobrazni. Cekaemo strpljivo i uhvatiemo ih u zamku
kada naprave greku. A oni e to uraditi, iako misle da emo mi biti prvi koji e napraviti greku.
Oni hoe da ih ti napadne, Zosline, kako bi mogli da te izreetaju strelama; napaemo ih kada
to ne budu oekivali. Prema tome, poi sa vojnicima ser Anrija i postaraj se da signalne vatre
budu upaljene i kada doe vreme, ja u te pustiti. To je obeanje.
Signalne vatre su pripremljene u svakom selu i gradu, u celoj zemlji. To su bile gomile
drva, koje bi, kada se zapale, slale dimne signale da upozore da se engleski konjanici nalaze u
blizini. Signalne vatre su takoe obavetavale naselja u blizini, kao uvare na kuli zamka u
Beratu, o engleskim poloajima. Jednog dana, grof je verovao, Englezi e se suvie pribliiti
Beratuli e se nai na mestu gde bi njegovi vojnici mogli da ih iznenade. Bio je spreman da
eka dok oni ne naine takvu greku. A sigurno e je napraviti, koreadori su to uvek inili, a ovi
Englezi, iako su jahali pod zastavom erla od Northemptona, nisu bili bolji od obinih razbojnika.
Prema tome, idi i vebaj sa svojim orujem Zosline", rekao je svom neaku, zato to e ga
uskoro upotrebiti. I ponesi titnik za grudi.
oslin je otiao. Grof je posmatrao kako otac Ruber dodaje drva na vatru, a onda se
ponovo vratio dokumentu. Grof od Astaraka je unajmio kamenara da isklee ,,Calix Meus
Inebrians iznad kapije zamka u Astaraku i naznaio je da e datum na ugovoru biti naknadno
dodat. Zato? Zato bi bilo koji ovek hteo da rei Moj pehar me je opio, krase zamak? ,,Oe,
upitao je.
Vaeg neaka e ubiti na kraju", mrmljao je dominikanski fratar.
Imam i druge neake, rekao je grof.
Ali oslin je u pravu, rekao je Ruber. Treba im se suprotstaviti i to brzo. Tu je begar
koga treba spaliti. Bes je oca Rubera nou drao budnim. Kako su se usudili da potede jeretika?
Leao je u svom uskom krevetu, zamiljajui devojku kako vriti dok plamen guta njenu haljinu.
Ostala bi gola kada haljina izgori i otac Ruber se seao njenog belog tela vezanog za njegov sto.
Razumeo je svoj poriv tada, razumeo ga je i mrzeo. Oseao je neizmerno zadovoljstvo dok je
prislanjao vrelu peglu na nenu kou njenih butina.
,,0e! Vi ste skoro zaspali, prigovorio je grof. Pogledajte ovo. Gurnuo je kamenarov
ugovor preko stola.
Dominikanac se mrtio dok je pokuavao da razazna izbledeli rukopis, a kada je
prepoznao izraz, klimnuo je glavom. ,,Iz psalma Davidovog, rekao je.
Naravno! Kako sam glup. Ali zato bi ovek urezao 'Calix Meus Inebrians' iznad
kapije?
Crkveni oci, rekao je fratar, sumnjaju da je pslamista mislio na pijan u optem smislu.
Moda obliven radou? Moj pehar me ini srenim?
Ali koji pehar?, upitao je grof zajedljivo. Zavladala je tiina. Bilo je tiho, osim to se
ula kia i pucketanje drva, potom je fratar ponovo pogledao ugovor, odgumuo je svoju stolicu i
otiao do grofovih polica. Uzeo je veliku povezanu knjigu koju je paljivo spustio na pult za
itanje, skinuo povez i otvorio ogromne, krute stranice. Koja je to knjiga?, oglasio se grof.
Anali iz samostana Svetog Jozefa", rekao je otac Ruber. Okretao je stranice, traei
oznaku. ,,Mi znamo, nastavio je, ,,da je poslednji grof Astaraka bio zaraan katarskom jeresi.
Pria se da ga je otac poslao da bude titonoa jednog viteza u Karkasonu i da je tamo i postao
grenik. Na kraju je nasledio Astarak i podrao jeretike. Znamo da je on bio jedan od poslednjih
katarskih gospodara. Zastao je dok je okretao novu stranu. ,,Ah! Evo ga. Monseur je pao na dan
Svetog Zovina u dvadeset drugoj godini vladavine Rajmonda VII. Rejmond je bio veliki,
poslednji grof Tuluza, sada je mrtav ve sto godina. Otac Ruber je razmiljao. ,,To bi znailo da
je Monseur pao 1244. godine. Grof se nagnuo preko stola i uzeo ugovor. Gledao ga je i naao
ta je eleo.
,,A ovo nosi datum veeri uoi Svetog Nazarijusa iste godine. Proslava svetog Nazarijusa
je krajem jula, je li tako? ,,Jeste, potvrdio je otac Ruber.
,,A dan Svetog Zovina je u martu, rekao je grof, ,,to dokazuje da grof od Astaraka nije
umro u Monseuru.
Neko je naruio natpis na latinskom, rekao je dominikanac. Moda je to bio njegov
sin? Okretao je velike strane letopisa, izbegavajui grubo posvetljena velika slova, dok nije
pronaao ta je traio. ,,A te godine kada je na grof umro, kada je zavladala velika poast sa
abama i zmijama, itao je naglas, grof od Berata je preuzeo Astarak i pobio sve unutra. Ali
anali ne kau da je sam Astarak poginuo?
,,Ne.
 ta ako je nastavio da ivi? Grof je sada bio uzbuen, ustao je sa stolice i poeo da eta
goredole. Zato bi napustio svoje drugove u Monseuru?
Ako jeste. Otac Ruber je zvuao ozbiljno.
Neko jeste. Neko ko je bio ovlaen da unajmi zidara. Neko ko je eleo da ostavi poruku
u kamenu. Neko ko... Grof je odjednom zastao. Zato bi pominjali datum uoi proslave Svetog
Nazarijusa?, upitao je.
Zato da ne?
Zato to je to dan Svetog Pantelona, zato ga tako nisu zvali?
,,Zato, otac Ruber je hteo da objasni da je sveti Nazarijus bio mnogo poznatiji od svetog
Panteleona, ali ga je grof prekinuo.
Zato to je to Dan sedam spavaa! Bilo ih je sedam, Ruber! Sedam preivelih! I hteli su
da stave taj datum da bi to bilo jasno!
Fratar je smatrao da grof nema ubedljive dokaze, ali nije nita rekao. Seti se prie! Grof
je navaljivao. Sedmoro mladih ljudi se suoava sa pretnjom da e biti pogubljeni, zar ne?
Pobegli su iz grada, koji ono bee? Efezis, naravno, i sakrili su se u nekoj peini! Car Decijus, zar
ne? Siguran sam da je to bio on, naredio je da se sve peine zatvore. Godinama kasnije. vie od
sto godina kasnije, ako me seanje dobro slui, sedmoro mladih ljudi pronaeno je u peini i niko
od njih nije bio ni dana stariji, nego onda kada su nestali! Dakle, sedmoro mla dih ljudi, Ruber,
pobeglo je iz Monseura!
Otac Ruber je vratio letopis na mesto. Ali godinu dana kasnije, ukazao je, va predak
ih je pobedio."'
Mogli su da preive, insistirao je grof. Svi znaju da su lanovi porodice Veksajl
pobegli. Sigurno su preiveli! Ali misii. Ruber' , nesvesno je oslovio dominikanskog svetenika
njegovim imenom iz detinjstva, zato bi katarski lord ostavio svoie zadnje uporite, osim ako
nije eleo da blago jeretika odnese na sigurnoi Svi znaju da katari poseduju velika blaga!"
Otac Rubet je pokuao da ostane van dometa grofovoe uzbudenja. Porodica bi ponela
blago sa sobom, rekao je.
Da li bi?, upitao je grof. Ima ih sedmoro. Svako je otiao svojim putem. Neki u
Spaniju, drugi u severnu Francusku, jedan u Englesku. Pretpostavimo da te trai crkva i svi veliki
gospodari. Da li bi poneo veliko blago sa sobom? Da li bi rizikovao da padne u ruke tvojih
neprijatelja? Zar ga ne bi sakrio i nadao se da de jednog dana neko od sedmoro preivelih da se
vrati i pronae ga?
Dokazi nisu bili ba uverljivi i otac Ruber je odmanhuo glavom. ,,Da je u Astaraku
postojalo blago, rekao je, pronali bi ga pre mnogo godina.
Ali kardinal nadbiskup ga sada trai, rekao je grof. ,,Zato inae eli da pregleda nau
arhivu? Uzeo je kamenarov ugovor i drao ga iznad svee dok tri rei latinskog jezika i zahtev
da se datum uree u kamen, nisu nestali. Pesnicom je pritiskao ivice dokumenta kako bi ugasio
vatru, a onda je stavio oteeni pergament u korpu sa dokumentima koju e predati fratru.
Trebalo bih da odem u Astarak, rekao je.
Otac Ruber je zapanjeno posmatrao ispad jedne usijane glave. ,,To je divlja zemlja,
gospodaru, upozorio ga je, ,,opustoili su je koreadori. I nije mnogo udaljena od Engleza u
Kastijon de Arbizonu.'1
Onda u povesti strelce sa samostrelima. Grof je sada bio ushien. Ukoliko je gral bio
na njegovom posedu, onda nije ni udo to je Bog bacio klctvu na njegove ene, kao kaznu to on
nije potraio tu dragocenost. Ali, sada e se sve srediti. ,,Moe da pode sa mnom, rekao je ocu
Rubcru, ,,a ja u ostaviti ser Anrija, strelce sa samostrelima i veinu naoruanih vojnika da brane
grad.
 ,,A va neak?
,,Oh, poveu ga sa sobom! On moe da upravlja mojom pratnjom. To e mu pruiti
potrebnu iiuziju da je koristan. Grof se namrtio. Zar nije Sveti Sever blizu Astaraka? Veoma
blizu.
Siguran sam da e nas Abot Planar ugostiti, rekao je grof. ,,To je ovek koji nam
sigurno moe pomoi!
Otac Ruber je mislio da e Abot Planar sigumo rei grofu da je stara budala, ali video je
da je grof oduevljen. Bez sumnje je verovao, da e ga, ukoliko pronae gral, Bog nagraditi tako
to e mu podariti sina i moda je, ko zna, bio u pravu? A moda je gral trebalo pronai kako bi
se svet doveo u red. Fratar je pao na kolena u velikom holu i poeo da se moli Bogu da blagoslovi
grofa, ubije jeretika i otkrije gde se gral nalazi. U Astaraku.
Tomas i njegovi vojnici su napustiii Astaralc rano posle podne. Jahali su konje,
pretovarene mesom. posudama za kuvanje i raznim drugim stvaricamad vrednosti, koje su mogli
da prodaju na pijaci u Kastijon de Arbizonu. Tomas se stalno osvrtao i pitao zato nita ne osea
prema ovom mestu. meutim, znao je da e se opet vratiti. U Astaraku je bilo tajni i on e morati
da ih otkrije.
Jedino je Robi jahao konja koji nije nosio plen. On se poslednji prikljuio jahaima,
olazio je iz samostana sa udnim izrazom lica. Nije objasnio zato kasni niti zato je potedeo
cisterijanca. Samo je Tomasu klimnuo glavom i ubacio se u koionu koja je krenula na zapad.
Kasno e stii kui. Verovatno e ve pasti mrak, ali Tomas nije bio zabrinut. Koreadori
nee napasti. a ako grof od Berata poalje vojsku da ih presretne na putu ka kui, Tomas i njcgovi
vojnici e ih videti sa vrha grebena, tako da su jahali bezbrino, ostavljajui za sobom bedu i dim
u razruenom seiu.
Dakle, da li si pronaao ono to si traio?, upitao ga je ser Gijom.
,,Ne.
Ser Gijorn se nasmejao. Ba si mi ti neki ser Galad! Pogledao je stvari koje su visile sa
Tomasovog sedla. Ide u potragu za svetim gralom i vraa se sa gomilom kozjih koa i ovijim
butom.
,,To e se lepo ispei u sosu od sireta", rekao je Tomas. Ser Gijom se okrenuo i primetio
da ih desetak koreadora prati ka grebenu.
Moraemo da pokaemo ovim kopilanima.
,,Hoemo, rekao je Tomas. ,,Hoemo,
Niko ih nije ekao u zasedi. Jedino su zastali kada je konj poeo da hrama, ali to je bio
samo kameni koji se zaglavio u kopitu. Koreadori su nestali kada je poelo da se smrkava.
Robi je ponovo jahao kao prethodnica, ali kada su bili na pola puta do kue i sunce se ve
pretvorilo u crvenu loptu, koja je lagano poela da tone, okrenuo je konja i dojahao do Tomasa.
enevjev je jahala sa Tomasove druge strane i kada je Robi stigao, prezrivo se udaljila na kobili.
Robi nije nita rekao. Pogledao je kozje koe koje su visile sa Tomasovog sedla. Moj otac je
nekada imao ogrta od konjske koe, rekao je da bi prekinuo tiinu koja je ve dugo vladala
meu njima i onda, bez dodatnih detalja o udnovatom odevanju svoga oca, poeo je tiho da
govori. Razmiljao sam, rekao je.
Opasna stvar, odgovorio je Tomas.
Lord Autvajt mi je dozvolio da poem sa tobom, rekao je Robi, ,,ali, da li bi mu
smetalo kada bih te napustio? ,,Napustio? Tomas je bio iznenaen.
Vratio bih se kod njega, naravno na kraju, rekao je Robi. ,.Na kraju?, upitao je Tomas
sumnjiavo. Robi je bio zarobljenik i njegova obaveza je bila da se, ako ne bude sa Tomasom,
vrati lordu Autvajtu u severnu Englesku i tamo saeka da bude plaen otkup za njega.
 Postoje stvari koje bih morao da uradim", objasnio je Robi, ,,da bih smrio svoju duu.
,,Ah, rekao je Tomas tiho. Pogledao je srebmo raspee na grudima svog prijatelja.
Robi je pogledom pratio miara, koji je kruio iznad visoravni u potrazi za igrom u svetlu
koje se gasilo. ,,Ja nikada nisam bio religiozan tip, rekao je blago. Nijedan mukarac u naoj
familiji nije takav. ene, naravno jesu, ali ne i Daglasovi mukarci. Mi smo dobri vojnici, a loi
hriani. Zastao je jer mu je bilo nelagodno, a onda je bacio pogled na Tomasa. ,,Sea li se
onog svetenika koga smo ubiii u Bretanji?
Naravno da se seam, rekao je Tomas. Bernar de Tele bur je bio dominikanski fratar i
inkvizator koji je muio Tomasa.
Svetenik je takode pomogao Gaju Veksajlu da ubije Robijevog brata, a Tomas i Robi su
ga zajedno posekli ispred oltara. eleo sam da ga ubijem, rekao je Robi.
Rekao si, podsetio ga je Tomas, ,,da ne postoji greh kojeg jedan svetenik ne bi mogao
da te razrei i to, pretpostavljam. ukljuuje i ubistvo svetenika."
Nisam bio u pravu, rekao je Robi. Bio je svetenik i nije trebalo da ga ubijemo.
On je bio kopile, avolov izmet, to je bio!'rekao je Tomas sa mrnjom.
To je bio ovek koji je eleo ono to ti eli, rekao je Robi strogo, ,,i ubio je da bi to
dobio, ali mi to isto inimo, Tomase.
Tomas se prekrstio. Zabrinut si za moju duu, upitao je zajedljivo, ,,ili za svoju?
Razgovarao sam sa opatom u Astaraku, rekao je Robi ignoriui Tomasovo pitanje, ,,i
rekao sam mu za dominikanca. Rekao je da sam uradio stranu stvar i da je moje ime sada na
avolovom spisku. To je bio greh koji je Robi ispovedio, mada je Abot Planar bio dovoljno
mudar da zna da ipak neto drugo mui mladog Skota i da je to neto drugo sigurno begar. Ali
Planar se drao onoga to je Robi rekao i bio je strog sa njim. Naredio mi je da idem na
hodoae, nastavio je Robi. Rekao je da moram da idem u Bolonju da se molim na grobu
blagoslovenog dominikanca i da e mi se prikazati znak ako mi sveti Dominik oprosti to sam ga
ubio.
Tomas je, nakon svog prethodnog razgovora sa ser Gijomom, ve shvatio da bi bilo bolje
ukoliko bi Robi otiao, a evo, sada mu je to Robi olakaao. Medutim, pretvarao se da to nerado
ini. Moe da saeka da proe zima, predloio je.
,,Ne, rekao je Robi odluno. ,,Ja sam proklet, Tomase, i moram da uinim neto da to
ispravim.
Tomas se setio dominikaneve smrti, plamena koji je lizao zidove atora, dva maa koja
su sekla i ubadala fratra dok se on izvijao i umirao u krvi. Onda sam i ja proklet, zar ne?
Tvoja dua je tvoj problera, rekao je Robi, ,,i ja ti ne mogu rei ta da radi. Medutim,
meni je opat rekao ta ja treba da radim.-'
Onda idi u Bolonju, odgovorio je Tomas, krijui olakanje to je Robi odluio da ide.
Dva dana su bila potrebna da se odredi kojira putem bi bilo najbolje da Robi krene, ali
posle razgovora sa hodoasnikom koji je doao da se raoli na grob svetog Saradosa u crkvi na
uzvienju. odlueno je da bi za njega bilo najbolje da se vrati u Astarak i da se odatle zaputi na jut
u Sveti Gudens. Kada stigne u Sveti Gudens, poi e prometnim putem, gde e moi da putuje u
drutvu putujuih trgovaca, koji e se obradovati prisustvu mladog, snanog, naoruanog ratnika,
jer e njihov konvoj putovati pod zatitom. ,,Iz Svetog Gudensa treba da krene na sever, ka
Tuluzu, rekao je hodoasnik. Stani kod svetilita Svetog Sernina i zatrai njegovu zatitu.
Crkva ima jedan od bieva koji je korien za bievanje naeg Gospoa i ako plati, dozvolie ti
da ga dotakne; to e te zatititi da nikada ne oslepi. Onda mora nastaviti za Avinjon. Na tim
putevima uvek ima patrola tako da bi trebalo da bude bezbedan. A u Avinjonu mora da zatrai
blagoslov svetog oca i upita nekoga kako da najbre doe na jug."
 Najopasniji je bio prvi deo puta i Tomas je obeao da e pratiti Robija dok se Astarak ne
ukae na vidiku, da bi bio siguran da ga nee napasti koreadori. Dao mu je i vreicu sa novcem iz
velikog kovega u hodniku. ,.To je vie od tvog dela, rekao mu je Toraas.
Robi je proverio teinu vreice. Ovo je i previe. ovee, morae da plaa hranu u
krmama. Uzmi. I, za ime boje, nemoj to prolcockati.
,,To neu uraditi, rekao je Robi. Obeao sam Abotu Planaru da u prestati da se
kockam i on me je naterao da se zakunem u opatiji.
,,I rekao ti je da upali sveu, nadam se?, upitao je Tomas. ,,Tri, rekao je Robi, a onda
se prekstrio. Moram da se odreknem svih grehova, Tomase, pre nego to se pomolim svetom
Dominiku. Tako mi je Planar rekao." Zastao je, a onda se tuno nasmeio. ao mi je,
Tomase.
ao? Zbog ega?
Robi je iegao ramenima. Nisam bio najboiji prijateljPonovo je zvuao zbunjeno i nita
vie nije rekao, ali te noi, dok su svi veerali zajedno u predvorju, i pozdravljali se sa Robijem,
kotlananin je uloio veliki napor da bude ljubazan sa enevjev. Dao joj je ak i svoju porciju
ovetine. Sono pare je nabo na svoj no i insistirao je da mu dopusti da ga stavi na njen tanjir.
Ser Gijom je prevrtao oima od iznenaenja, etievjev se zahvaljivala i sledeeg jutra, pod
naletima hladnog, severnog vetra, krenuli su da otprate Robija.
Grof od Berat je samo jednom posetio Astarak i to je bilo pre mnogo godina. Kada je
ponovo ugledao selo, jedva ga je prepoznao. Uvek je bilo malo, siromano i smrdelo je, a sada je
bilo i opustoeno. Pola kua u selu je imalo spaljene krovove i zidove od pocrnelog kamena.
Veiike lokve krvi, rasute kosti, perje i iznutrice bile su svuda, to je pokazivaio gde se klala stoka
iz sela. Tri cisterijanska fratra su elila hranu iz kolica lcada je grof stigao, ali ta milostinja nijc
spreila dronjave seljane da opkole groia, skinu svoje kape, kleknu, isprue ruke i zatrae
milostinju.
,,Ko je ovo uinio?, upitao je grof.
Englezi, gospodine", odgovorio jc jedan fratar. Jue su bili ovde."
Tako mi boga, zbog ovoga e stotine biti ubijene"'. izjavio je grof.
,,A ja u ih ive posei, izjavio je oslin besno.
Doe mi da te pustim na njih, rekao je grof, ,,ali kako emo napasti zamak?
,,Topovima!, rekao je oslin.
Poruio sam top iz Tuluza. rekao je grol' besno i bacio je seljanima nekoliko novia
pre nego to je proao pored njih. Zastao je da pogleda ruevine zamka na litici, ali nije odjahao
do stare tvrave jer je bilo prekasno, no se sputala i bilo je hladno. Grof je bio i umoran i sve ga
je bolelo od sedla i novog oklopa koji mu je nauljao ramena i umesto da dugom stazom pou ka
razruenoj tvravi, produio je ka komforu koji je oekivao da e nai u cisterijanskoj opatiji
Svetog Severa.
Fratari u belim odorama vraali su se kui s posla. Jedan je nosio veliki zaveljaj drva za
potpalu, dok su drugi imali motike i aove. Bralo se groe i dva fratra su vodila vola koji je
vukao kola natovarena koipama sa tamnoljubiastim voem. Kola su uklonili sa staze dok su grof
i njegovih trideset ratnika prolazili i zaputili se ka jednostavnim, neupadljivim zgradama. Niko u
samostanu nije oekivao posetioce, ali fratri su pozdravili grofa bezbrino i odmah su smestili
konje u tale, a ratnike su odveli da prenoe meu presama za muljanje groa. Vatra je upaljena
u odaji za posetioce, gde e se grof, njegov neak i otac Ruber zabaviti. Opat e vam kasnije
poeleti dobrodolicu", rekli su grofu, a onda su ga posluili veerom, koja se sastojala od hleba,
soiva, vina i dimljene ribe. Vino je bilo domae i bilo je gorko.
Grof je poslao oslina i oca Rubera u njihove sobe, svog titonou gde god je mogao da
nae krevet, a onda je sam seo kraj vatre. Pitao se zato je ignorisao gral? Tako je izgledalo, jer je
on ubedio sebe da ga je Bog izabrao i da on mora da obavi taj veliki, poslednji zadatak, da bi
potom bio nagraen. Gral, mislio je u ekstazi. Gral, najsvetiji od svih svetih stvari, a ba on, grof,
poslat je da ga pronae; pao je na kolena kraj otvorenog prozora i sluao glasove fratara koji su
pevali u opatijskoj crkvi i molio se da njegova potraga bude uspena. Molio se jo dugo nakon to
je pesma utihnula, a tako ga je Abot Planar i naao. ,,Da li vas prekidam?, upitao je opat blago.
,,Ne, ne. Kada je pokuao da se uspravi, grof se trgao od bola poto su mu se kolena
potpuno ukoila. Skinuo je oklop i sada je nosio krznom postavljen ogrta i poznatu vunenu
kapu. ao mi je, Planar, mnogo mi je ao to sam vas uznemirio. Bez najave, znam. U
nezgodno vreme, uveren sam.
Samo avo moe da se pojavi u nezgodno vreme, to se mene tie, rekao je Planar, ,,a
ja znam da vas nije on poslao."
Molira se da nije, rekao je grof, onda je seo i potom odmah ustao. Po tituli, on je imao
prava da sedi na jedinoj stolici u odaji, ali opat je bio toliko star da se grof oseao obaveznim da
je njemu ponudi.
Opat je odmahnuo glavom i seo na dasku od prozora. Otac Ruber je doao da se
pozdravi, rekao je, ,,i posle smo razgovarali.
Grof se uspaniio. Da li je Ruber rekao Planaru za razlog njihovog dolaska? eleo je da
sam to kae opatu.
,,On je veom uznemiren, rekao je Planar. Govorio je na francuskom, na aristokratskom
francuskom, lepo i precizno.
Ruber je uvek uznemiren kada je umoran, rekao je grof, bilo je to dugo putovanje, a on
nije navikao da jae. Nije roen za to, znate? On sedi na konju kao bogalj. Zastao je, gledao je
opata irom otvorenih oiju, a onda je snano kinuo. Boe dragi, rekao je vodnjikavih oiju.
Nos je obrisao rukavom. Ruber tromo sedi u sedlu. Stalno mu govorim da se ispravi, ali on nee
da prihvati moj savet. Ponovo je kinuo.
Nadam se da niste dobili groznicu, rekao je opat. Otac Ruber nije bio uznemiren zbog
iznurenosti, nego zbog begara. ,,Ah, da, naravno. Devojka. Grof je slegao ramenima. ini mi
se da je on jedva ekao da je vidi kako gori. To bi bila odgovarajua nagrada za sav njegov trud.
Znate da ju je on ispitivao? Koristei vatru, pretpostavljam, rekao je Planar, a onda se
namrtio. Ba je udno to se jedan begar nalazi ovako daleko na jugu. Njihvo svratite je na
severu. Ali, pretpostavljam da je on potpuno uveren da je ona jedna od njih?
Potpuno! Jadna devojka je priznala.
Kao to bih i ja da su me pekli", rekao je opat kiselo. Znate li da ona jae sa
Englezima?
uo sam to, rekao je grof. Nije to dobro, Planar, nije dobro.
Bar su potedeli ovu kuu, rekao je Planar. ,,Da li si zato doao, gospodaru? Da bi nas
zatitio od jeretika i Engleza? Naravno, naravno, rekao je grof, a onda je reio da progovori o
pravom razlogu svog dolaska. Postoji i drugi razlog,
Planar, drugi razlog. Oekivao je da Planar pita koji je to razlog, ali opat je utao i, iz
nekog razloga, grofu je bilo ncpri jatno. Pitao se da li e mu se Planar rugati. Otac Ruber vam
nije rekao?, upitao je.
Nije priao ni o emu drugom, osim o begaru.
,,Ah, rekao je grof. Nije znao kako da pone priu o svojoj potrazi, pa je reio da odmah
pree na sutinu i vidi hoe li Planar razumeti o emu pria. ,,Calix meus inebrians", rekao je, a
onda je ponovo kinuo.
Planar je saekao da se grof povrati. Davidovi psalmi. Meni je posebno drag taj.
Naroito poetak. Bog je moj vladar i nita mi ne brani.
,,Calix meus inebrians", rekao je grof, ignoriui opatove rei, urezano je iznad kapije
ovdanjeg zamka."
,,Da li je?
Niste uli za to?
Gospodaru moj, u ovoj maloj dolini pria se o mnogo emu tako da je neophodno
napraviti razliku izmeu strahova, snova, nadanja i stvarnosti.
,,Calix meus inebrians", grof je tvrdoglavo ponavljao, oseajui da opat zna o emu on
govori, ali da ne eli da o tome pria.
Planar je u tiini posmatrao grofa, potom je klimnuo glavom. Pria mi nije nepoznata.
Ni vama, pretpostavljam?
,,Verujem, poeo je grof nespretno, ,,da me je Bog poslao ovamo s namerom.
Onda ste vi jedan srenik, gospodaru! Planar je zvuao impresionirano.
Mnogi dolaze kod mene tragajui za bojim zadacima i sve to mogu da im kaem, jeste
da posmatraju, rade i mole se da e, sleei ta uputstva, otkriti smisao kada za to doe vreme, ali
to je retko tako oito. Zavidim vam."
Va sluaj je slian..., uzvratio je grof.
,,Ne, gospodaru, rekao je opat ozbiljno. Bog je samo otvorio kapije koje vode ka polju
punom kamenja, striaka i korova i pustio mc je da ga obraujem. Bio je teak posao, moj
ospodaru, teak posao i ja se pribliavam svome kraju, pa ipak, ima jo toliko da se uradi.
Ispriajte mi priu, rekao je grof.
Priu o mom ivotu?, rekao je Planar.
,,Priu, rekao je grof odseno, ,,o peharu koji nas opija
Planar je uzdahnuo i, na trenutak, izgledao je veoma staro. Onda je ustao.
Mogu da uradim i vie od toga, moj gospodaru, rekao je. Mogu da vam pokaem.
,,Da mi pokaete? Grof je bio zapanjen i ushien.
Planar je otiao do kredenca i izvadio fenjer. Upalio je fitilj araem iz vatre, onda je
pozvao uzbuenog grofa da poe za njim kroz mrani hodnik do opatijske crkve, gde je mala
svea gorela ispod gipsane figure Svetog Benedikta, jedine dekoracije u asketski ureenoj zgradi.
Planar je izvadio klju ispod svog ogrtaa i poveo grofa ka malim vratima koja su se
otvarala iz udubljenja u zidu, a koje je dopola zaklanjao oltar na sevemoj strani crkve. Brava se
teko otvarala, ali na kraju je popustila i vrata su se uz kripu otvorila.
Pripazite na stepenike, upozorio ga je opat, istroeni su i opasni
Fenjer je trepereo dok je opat silazio niz strme, kamene stepenice koje su naglo zavijale
uesno, u grobnicu oivienu visokim stubovima, izmeu kojih su kosti bile poreane skoro do
svoa tavanice. Kosti nogu, ruku, rebara, poreane kao drvca za potpalu, a izmeu njih, kao
redovi velikog kamenja, leale su lobanje bez oiju. ,,Braa?, upitao je grof.
Cekaju na blagosloveni dan uskrsnua, rekao je Planar i otiao do najudaljenijeg kraja
grobnice, sagao se da proe ispod niskog svoda, i uao u malu odaju, gde se nalazila stara klupa i
drveni koveg ojaan gvoem. U nii je naao neke dopola sagorele svee, upalio ih je i malu
odaju je obasjala svetlost. Zahvaljujui Gospodu, ovu zadubinu nam je pstavio va deda,
rekao je i uzeo drugi klju ispod svog cmog ogrtaa. Pre toga, ova kua je bila mala i veoma
siromana, ali su nam vai preci darovali zemlju da bi se zahvalili Bogu zbog pada kue Veksajla
i ta zemlja je dovoljna da nas i dalje izdrava, ali ne i da se mi obogatimo. Mi ipak imamo i neke
stvari od vrednosti i ovo, to je ovde, jeste nae blago. Savio se nad kovegom, okrenuo masivni
klju i podigao poklopac.
Grof je bio razoaran jer je mislio da nema niega, ali kada je opat pribliio jednu od
svea, grof je video da se u kovegu nalazi potamneli srebrni tanjir, kona torba i svenjak za
jednu sveu. Opat je pokazao na torbu. Ovo nam je dao zahvalni vitez koga smo izleili u
ambulanti. Zakleo nam se da se u njoj nalazi pojas svete Agneze, ali ja priznajem da nikada
nisam otvorio torbu. Seam se da sam video njen pojas u Baslu, ali pretpostavljam da je imala
dva? Moja majka ih je imala nekoliko, meutim, ona nije bila svetica Ignorisao je dva predmeta
od srebra i podigao predmet koji grof nije ni primetio, a koji se nalazio u najmranijem delu
kovega. Bila je to kutija koju je Planar spustio na klupu. Morate izbliza pogledati, moj
gospodaru. Staro je i boja je odavno izbledela. Iznenaen sam to ga nismo spalili jo odavno, ali
sauvali smo ga iz nekog razloga.
Grof je seo na klupu i podigao kutiju. Bila je etvrtasta, ne duboka, dovoljno velika da u
nju stane rukavica, nije bila vea od toga. Imala je arke od zaralog gvoa i kada je podigao
poklopac, grof je video da je prazna. Ovo je sve?, upitao je vidno razoaran.
Pogledajte je malo bolje, gospodaru, rekao je Planar strpljivo.
Grof je ponovo pogledao. Unutranjost drvene kutije oboj *na je u uto i boja se bolje
odrala nego na spoljanjem delu, koji je izbledeo, ali grof je video da je kutija nekada bila cma i
da je neki grb nacrtan na poklopcu. Bio mu je nepoznat i toliko davno nacrtan da nije mogao da
ga razazna, ali nagaao je da je tu bio lav ili neka druga zver, koja je stajala uspravno sa nekim
predmetom koji je drala u ispruenim kandama.
Zver koja dri putir, rekao je opat.
Putir? Gral, sigurno?
Porodini grb Veksajlovih, Planar je ignorisao grofovo pitanje, ,,a lokalna legenda
kae da putir nije dodat pre, nego ba pred razaranje Astaraka."
Zato bi dodali putir?, upitao je grof, oseajui da ga obuzima uzbuenje.
Opat je ponovo ignorisao pitanje. Treba da pogledate, gospodaru, prednji deo kutije.
Grof je podigao kutiju i kada je svetlost svee obasjala izbledelu boju, video je da su rei
napisane na njoj. Bile su nerazgovetne i neka slova su bila izbrisana, ali rei su i dalje bile jasne.
Jasne i magine. Calix Meus Inebrians. Grof je gledao u njih i pokuavao da shvati ta se
deavalo. Nos mu je curio i on ga je nestrpljivo obrisao manetnom.
Kutija je bila prazna kada je pronaena, rekao je Planar, tako mi je bar rekao opat
Loa, neka poiva u miru. U prii se kae da je kutija bila u relikvijaru od srebra i zlata koji je
naen na oltaru kapele u zamku. Relikvijar je, siguran sam, vraen u Berat, ali ova kutija je data
samostanu. Kao bezvredna stvar, pretpostavljam.
Grof je ponovo otvorio kutiju i pomirisao unutranjost, meutim, nos mu je bio zapuen.
Pacovi su trkarali izmeu kostiju u susednoj grobnici, a on je ignorisao taj zvuk, sve je
ignorisao, samo se pitao ta ova kutija moe da predstavlja. Gral, naslednika, sve. Medutim,
kutija je bila previe mala da bi u nju stao gral. Ili ne? Ko je znao kako gral izgleda?
Opat je posegao za njom, nameravajui da je vrati u koveg, ali grof ju zgrabio.
Gospodaru", rekao je opat strogo, kutija je bila prazna. Nita nije naeno u Astaraku.
Zato sam vas doveo ovamo da se sami uveriti. Nita nije pronaeno.
Ovo je naeno! Grof je bio uporan. ,,I dokazuje da je gral bio ovde.
,,Da li je?, upitao je opat tuno.
Grof je pokazivao na izbledele rei na kutiji. ta drugo ovo moe da znai?
Postoji gral u enovi, rekao je Planar, ,,a benediktinci u Lionu su jednom rekli da ga
oni poseduju. Reeno je, boe neka ne bude istina, da se pravi nalazi u posedu cara u
Konstantinopolju. Jednom se ulo da se nalazi u Rimu, pa onda u Palermu, mada je taj, kako
mislim, bio saracenski pehar ugrabljen sa venecijanskog broda. Drugi kau da su arhaneli sili
na zemlju i odneli ga sa sobom na nebo, iako neki insistiraju na tome da se on jo uvek nalazi u
Jerusalimu i da ga uva vatreni ma koji je nekada stajao kao straar nad rajom. Videli su ga u
Kordobi, gospodaru, u Nimu, Veroni i na mnogim drugim mestima. Venecijanci kau da se uva
na ostvru koje se prikazuje samo onima istoga srca, dok drugi kau da je odnet u kotsku.
Gospodaru, mogao bih knjigu da napiem od pria koje sam uo o gralu. Bio je ovde. Grof je
ignorisao sve to je Planar rekao. Bio je ovde, ponovio je, ,,i moda je jo uvek ovde.
Nita vie ne bih eleo, priznao je Planar, ,,ali tamo gde nisu uspeli Parsifal i Gavejn,
kako emo mi?
,,To je poruka od Boga, tvrdio je grof, jo uvek steui kutiju.
Mislim, gospodaru, rekao je Planar mirno, ,,da je to poruka od porodice Veksajl.
Mislim da su oni napravili kutiju, obojili je i ostavili da nas zavaraju. Pobegli su i naveli nas da
pomislimo da su odneli gral sa sobom. Mislim da je kutija njihova osveta. Trebalo bi da je
spalim.
Grof nije hteo da se odrekne kutije. Gral je bio ovde, nastavio je.
Opat, shvativi da je ostao bez kutije, zatvorio je koveg i zakljuao ga. ,,Mi smo mala
kua, gospodaru, rekao je, ,,ali nismo u potpunosti odvojeni od velike crkve. Dobijam pisma od
brata i znam ta se deava.
,,ta?
Kardinal Bezijer trai veliku relikviju, rekao je opat.
,,I to trai ovde!, rekao je grof trijumfalno. Poslao je monaha da pregleda moju arhivu.
,,A ako Bezijer traga, Planar ga je upozorio, onda budite uvereni da e on biti
nemilosrdan dok bude sluio Bogu.
Na grofa se nije moglo tek tako uticati. Meni je dat zadatak, tvrdio je on.
Planar je podigao fenjer. ,,Ne mogu vam rei nita vie, gospodaru, jer nisam uo da se
gral moda nalazi u Astaraku, ali sam uveren u neto drugo, kao to sam uveren da e i moje
kosti uskoro poivati sa mojim bratom u ovoj urni sa kostima. Potraga za gralom, moj gospodaru,
izluuje ljude. Zaslepljuje ih, zbunjuje i ostavlja da cvile. To je opasna stvar, gospodaru, i
najbolje je prepustiti je trubadurima. Neka pevaju o tome i piu pesme, ali za ime boje, nemojte
rizikovati svoju duu traei ga.
Ali ak i da je Planarovo upozorenje otpevao hor anela, grof ga ne bi uo.
Imao je kutiju i to je bio dokaz onoga u ta je eleo da veruje.
Gral je postojao i on je poslat da ga nae. A tako e i uraiti.
Tomas nije imao nameru da prati Robija sve do Astaraka. Dolina, u kojoj se nalazilo
siromano selo, bila je opljakana i Tomas je nameravao da stane u sledeoj dolini, gde se mnogo
razbacanih naselja porealo du puta juno od Maseba i tada, dok njegovi vojnici budu
zaokupljeni svojim avoljim poslom, on i nekolicina njih e odjahati sa Robijem do brda, koja
gledaju na Astarak, i ako na vidiku ne bude bilo koreadora ili drugih neprijatelja, pustie
kotlananina da produi sam.
Tomas je ponovo sa sobom poveo celu vojsku, osim deset vojnika, koji su uvali zamak u
Kastijon de Arbizonu. Veinu svojih konjanika ostavio je u malom selu pored reke Ger, a deset
strelaca i isto toliko ratnika poveo je da prate Robija poslednjih nekoliko milja. enevjev je ostala
sa ser Gijomom, koji je otkrio veliku humku u selu za koju se kleo da je to mesto gde su stari
ljui, oni koji su tu iveli pre pojave hrianstva, sakrili svoje zlato. Zaplenio je deset lopata i
poeli su da kopaju. Tomas i Robi su ih prepustili njihovoj potrazi i popeli se na brda na istoku
vijugavim putem koji je iao kroz polja obrasla kestenovim stablima, gde su seljaci sekli drvca za
podupiranje tek posaene vinove loze. Nisu videli koreadore', nisu uopte videli neprijatelje celog
jutra, mada se Tomas pitao koliko e proi pre nego to banditi uoe veliki oblak dima koji se
vitT sa lomae upozorenja u selu, u kome je ser Gijom iskopavao svoje snove.
 Robi je bio nervozan, ali pokuao je to da prikrije neoba veznim askanjem. Sea li se
onih hodaa na tulama iz Londona?, upitao je. Onog to je onglirao na tulama? Bio je dobar.
Ne via se tako neto svaki dan. Koliko je kotalo prenoite u toj krmi u Londonu?
Tomas nije mogao da se seti. Nekoliko penija pretpostavljam
Hteli su da nas prevare, zar ne?, upitao je Robi nervozno. Ko?
Oni to su radili u krmi.
Moe da pokua da se pogaa sa njima, rekao je Tomas, ,,ali uvek e hteti da uzmu
vie. Osim toga, uvek moe da spava u samostanima.'1
,,Da, to je istina. Ali mora neto da im da, zar ne? Novi je dovoljan, rekao je
Tomas. Doli su na vrh grebena i Tomas se osvrnuo ne bi li uoio neprijatelje, ali nije ih bilo.
Zbunila su ga udna Robijeva pitanja, a onda je shvatio da je kotlananin, koji je bio neustaiv u
borbi, sada, kada je trebalo da putuje sam, postao nervozan. Jedna je stvar bila pu tovati kod
kue, gde svi govore tvoj jezik, a putovati stotinama milja kroz zemlju gde se govori esetak
stranih jezika, bilo je neto sasvim drugo. Ono to treba da uradi, rekao je Tomas, jeste da
pronade nekoga ko e ii istim putem. Bie vas vie, a svi vole da putuju u drutvu.
,,Da li si ti tako radio? Kada si putovao iz Bretanje u Normandiju?
Tomas se nasmeio. Nosio sam dominikansku odoru. Niko ne eli da putuje sa
dominikanskim svetenikom, ali niko ne eli ni da ga opljaka. Bie ti dobro, Robi. Svaki
trgovac e hteti da mu se pridrui. Mlad ovek sa otrim maem? Ponudie ti svoje erke, samo
da putuju sa tobom.
,,Ja sam poloio zakletvu, rekao je Robi sumomo, a onda je upitao. ,,Da li je Bolonja
blizu Rima?
,,Ne znam.
Voleo bih da vidim Rim. ta misli da li e se papa ikada vratiti tamo
Bog bi ga znao.
Ja bih voleo da ga vidim, rekao je Robi zamiljeno, a onda se nasmeio Tomasu.
Moliu se za tebe.
Moe i dva puta, rekao je Tomas, jednom za mene, jednom za enevjev.
Robi je uutao. Bliio se trenutak rastanka i nije znao ta da kae. Zaustavili su konje, a
Dejk i Sem su odjahali do mesta odakle su mogli da vide dolinu, gde su vatre zapaljenih
slamnatih ki'ovova u Astaraku dogorevale i isputale oblak dima u ledeni vazduh.
Sreemo se opet, Robi", rekao je Tomas, skinuo rukavicu i pruio mu desnu ruku.
Da, znam.
Uvek emo biti prijatelji, rekao je Tomas, ,,ak i ako smo na razliitim stranama u
bici.
Robi se nasmeio. Sledei put, Tomase, koti e pobedili. Isuse, trebalo je da vas
pobedimo u Duramu! Bili smo tako blizu!
Zna kako strelci kau", rekao je Tomas. ,,Ne zatvaraj vrata za sobom. Cuvaj se, Robi.
Hou. Rukovali su se, a Dejk i Sem su okrenuli konje i pojurili prema njima.
,,Vojnici!, viknuo je Dejk.
Tomas je jahao sve dok nije ugledao put koji je vodio ka Astaraku, i tamo, na oko pola
milje udaljenosti, video je vojsku. Konjanici u oklopima sa maevima i titovima. Konjanici su
bili ispod povijene zastave, pa nije mogao da vidi ta je na njoj a titonoe su vodile konje
natovarene dugakim kopljima. itava grupa konjanika jahala je pravo ka njemu ili moda prema
velikom dimu koji se izdizao sa mesta gde su njegovi vojnici razorili selo u susednoj dolini.
Tomas ih je paljivo posmatrao. Izgledalo je da e dan biti tako miran, nije bilo nikakvih pretnji,
ali eto, neprijatelj je bio na vidiku. Nedeljama ih ve niko nije dirao. Sve do sada.
 I Robijevo hodoae je zaboravljeno, makar na trenutak.
Jer bie borbe.
Svi su odjahali nazad, na zapad.
oslin, lord od Bezijera, verovao je da je njegov stric stara budala i to je bilo jo gore,
stara, bogata budala. Da je grof od Berata podelio svoje bogatstvo, sve bi bilo drugaije, ali on je
bio poznat zao ovek, osim kada je u pitanju bila crkva ili kupovina relikvija. Kao na primer,
aka prljave slame, koju je kupio za kovei zlata od pape iz Avinjona. oslin je samo jednom
video tu posteljinu malog Isusa i zakljuio da je to obina slama iz papskih tala, ali grof je bio
ubeen da je re slami iz prvog Isusovog kreveta; a sada je doao u bednu dolinu Astaraka
gde je tragao za drugim relikvijama. oslin nije znao tano zato su ovde, jer mu ni grof ni otac
Ruber nisu rekli, ali bio je ubeen da je to posao za budale.
Pa ipak, kao obeteenje, dobio je trideset ratnika, ali i to je bila slaba uteha jer im je grof
izdao striktna naredenja da ne jau dalje od milje od Astaraka. ,,Ti si ovde da me zatiti, rekao
je oslinu, a oslin se pitao od ega? Od nekoliko koreaclora koji se nikada ne bi usudili da
napadnu prave ratnike? Tako je oslin pokuao da organizuje tumir na livadama u selu, meutim,
strievi ratnici su uglavnom bili strariji vojnici, samo nekoliko njih se borilo poslednjih godina i
zato su se navikli na udoban ivot. Grof ne bi unajmio druge vojnike poto mu je bilo drae da se
na njegovom zlatu hvata pauina. Pa iako je oslin pokuao da usadi svoj borbeni duh vojnicima,
nijedan mu nije bio dostojan protivnik, a kada su se borili meusobno, to su inili bez
entuzijazma. Samo dva prijatelja, koja je doveo sa sobom iz Berata, imala su neku energiju, ali
toliko se esto borio sa njima da je znao svaki njihov pokret, a i oni su znali njegove. Gubio je
vreme, znao je to, i molio se svesrdno da njegov stric umre. Zato je oslin ostao u Beratu, da
bude spreman da nasledi ogromno bogatstvo za koje se prialo da je smeteno ispod zamka, a
kada se to bude desilo, on e, tako mu boga, sve potroiti! A kakvu e tek lomau da napravi sa
strievim starim knjigama i papirima. Plamen e se videti do Tuluza! A to se grofice tie,
strieve pete ene, koja je uglavnom bila zakljuana u junoj kuli zamka kako bi grof bio siguran
da je svaka beba koju rodi samo njegova, oslin bi joj pokazao kako se u stvari pravi beba, a
onda bi utnuo zdepastu kuku u blato iz kog je i dola.
Ponekad je sanjao kako ubija svog strica, ali znao je da bi tako neto sigurno izazvalo
nevolje, te je ekao, zadovoljan saznanjem da stari ovek mora umreti uskoro. I dok je oslin
matao o nasledstvu, grof je sanjao gral. Odluio je da pretrai ono to je ostalo od zamka. Poto
se kapela nalazila na mestu gde je naena kutija, naredio je nekolicini kmetova da podignu
kamenu plou kako bi istraio podzemlje, gde se, kako je oekivao, nalaze grobnice. Teki,
trodupli sanduci su izvueni iz rupe i otvoreni. U spoljanjem kovegu se nalazio olovni sanduk i
on je morao da se prepolovi sekirom, a metal da se oguli. Olovo je smeteno u kolica da bi ga
odvezli u Berat, a grof je oekivao vea otkria svaki put kada bi otvorili unutranji sanuk,
obino od brestovog drveta. Nalazio je kosture, ute i sasuene, sa rukama skupljenim kao da se
mole, a u nekim sanducima naao je i dragocenosti. Neke ene su bile sahranjene sa ogrlicama ili
narukvicama i grof je iskidao osuene pokrove i uzeo ta je mogao. iMeutim, grala nije bilo.
Bilo je samo lobanja i delova koe, tamnih kao stari pergament. Jedna ena je jo uvek imala
dugu zlatnu kosu i grof joj se divio. ,,Da li je bila lepa?, obratio se ocu Ruberu. Govorio je kroz
nos i kijao je svakih nekoliko minuta.
,,Ona eka sudnji dan, rekao je ogoreno fratar koji nije odobravao pljakanje grobova.
Mora da je bila mlada, rekao je grof dok je gledao kosu mrtve ene, meutim, im je
pokuao da je podigne iz sanuka, neni uvojci su se pretvorili u prainu. U dejem sanduku je
bila stara ahovska tabla sa arkama, tako da je mogla da se pretvori u malu kutiju. Polja, koja su
na grofovoj ahovskoj tabli u Beratu bila obojena u crno, bila su jasno odreena rupicama i grofa
je to zaintrigiralo, ali vie od toga, njegovu panju je privukla aka starih novia, koji su tu bili
umesto ahovskih figura. Na njima je bio lik Ferdinanda, prvog kralja Kastilje, i grof je bio
oduevljen kvalitetom zlata. Star je trista godina!, rekao je ocu Ruberu, potom je stavio novac u
dep, i poeo da pouruje kmetove da otvore sledeu grobnicu. Tela, jednom pretraena, vraana
su u svoje drvene sanduke, a zatim u grobnice, da saekaju sudnji dan. Otac Ruber bi se pomolio
posle svakog ponovnog sahranjivanja i neto u njegovom tonu je iritiralo grofa, koji je znao da
Ruber ne odobrava njegove postupke.
Treeg dana, kada su sve sanduke pretraili i opeljeili, a ni u jednom nisu pronali
varljivi gral, grof je naredio svojim kmetovima da kopaju ispod polukrunog dela crkve, gde je
nekada bio oltar. Izgledalo je da tamo nema niega, osim zemlje i kamena na kome je zamak
izgraen, ali tada, ba kada je grof poeo da gubi nadu, jedan kmet je izvadio srebmi kovei iz
zemlje. Grof, koji je bio dobro umotan da mu ne bude hladno, oseao se sve slabije. Kijao je, nos
mu je curio, oi su mu bile crvene, ali kada je ugledao potamnelu kutiju, sve je zaboravio. Skoio
je, oteo kutiju od kmeta i otrao na dnevnu svetlost gde je noem polomio kopu. Unutra je bilo
pero. Samo pero. Sada je bilo uto, ali nekada je sigumo bilo belo i grof je zakljuio da je to pero
iz gujeg krila.
Zato bi neko zakopao pero?, upitao je oca Rubera.
Pretpostavlja se da je sveti Sever ovde iscelio anelu kri1), objasnio je dominikanski
svetenik, virei, ne bi li video pero.
,,Naravno!, uzviknuo je grof. Mislio je da to objanjava utu boju jer je krilo sigurno bilo
zlatno. Anelovo krilo!, rekao je sa strahopotovanjem.
Vie mi lii na labudovo krilo, rekao je nehajno otac Ruber.
Grof je pregledao srebrni koveg, koji je bio crn od zemlje. ,,To bi mogao biti aneo,
rekao je i pokazao na uvojak od potamnelog metala.
Tako isto i ne bi morao biti.
Nisi od pomoi, Ruber.
Nou se molim da uspete u vaoj potrazi, odgovorio je fratar uzdrano, ,,ali brinem se i
zbog vaeg zdravlja.
Samo mi je zapuen nos, rekao je grof, mada je sumnjao u neto gore.
Oseao se omamljeno, boleli su ga zglobovi, ali kada bi naao gral, svi ti problemi bi
nestali. Anelovo krilo!, ponovio je grof, udei se. ,,To je udo! Znak, sigumo? A onda se
desilo jo jedno udo, jer je ovek koji je otkrio srebrnu kutiju, otkrio da se iza nabijene zemlje
nalazi zid. Grof je dobacio srebmu kutiju i nebesko pero ocu Ruberu, otrao nazad i popeo se na
gomilu zemlje da bi sam ispitao zid. Video se samo deli, ali taj deo je bio napravljen od seenih
kamenih blokova i kada je grof oteo aov jednom seljaku i poeo da udara po kamenju, bio je
ubeen da je zid upalj. Otkrij ga, naredio je uzbueno, otkrij ga! Trijumfalno se odmehnuo
ocu Ruberu. Ovo je to! Znao sam!
Otac Ruber, umesto da sa grofom podeli uzbuenje zbog iznenadnog otkria zakopanog
zida, pogledao je oslina, koji je u sjajnom oklopu za tumire, dojahao do ivice neotkrivenih
grobnica. ,,U dolini pored nas je upaljena lomaa!, rekao je oslin.
Grof nije mogao da podnese da ostavi zid, ali se ipak uzverao uz merdevine, i pogledao na
zapad, gde se na bledom nebu video prljavi dim. Cinilo se da dolazi ba sa najblie visoravni.
,,Englezi?, upitao je grof zaueno.
,,Ko drugi?, odgovorio je oslin. Njegovi ratnici su bili na poetku staze, koja je vodila
ka zamku. Bili su u oklopima i spremni. Mogli bismo da budemo tamo za sat vremena, rekao je
oslin, ,,a oni nas nee oekivati
Strelci e biti tamo, upozorio ga ja grof, kinuo i poeo da se bori za vazduh.
 Otac Ruber je zabrinuto posmatrao grofa. Vileo je da starac ima groznicu, i to svojom
krivicom, jer je insistirao da vri iskopavanja po hladnom vetru.
,,Strelci, ponovio je grof vodnjikavih oiju. Morate biti oprezni. Sa njima se ne treba
igrati.
oslin je bio ogoren, meutim, otac Ruber je odgovorio na grofovo upozorenje.
Znamo da oni jau u malim grupama, gospodaru, i da ostavljaju neto strelaca u pozadini
da tite utrvrenje. Moda ih ovde nema mnogo.
,,I moda vie nikada neemo imati ovakvu ansu, dodao je oslin.
Nemamo mnogo ljudi, rekao je grof zamiljeno.
A ija je to bila krivica? Pitao se oslin. Rekao je svom stricu da povede vie od trideset
ratnika, ali stara budala je insistirala da e ovo biti dovoljno. Sada je grof zurio u deo prljavog
zida koji je otkriven na kraju grobnice, doputajui da ga preplave strahovi. Trideset vojnika e
biti dovoljno, oslin je bio uporan, ,,ako neprijatelja nema mnogo.
Otac Ruber je piljio u dim. Zar ovo nije svrha upaljene vatre, gospodaru?, upitao je.
,,Da nas obavesti kada je neprijatelj dovoljno blizu da napadne? To i jeste bila jedna od namena
upaljene vatre, ali grof je poeleo da je ser Anri Kurtoa, njegov vojni komandant, tu da da pravi
savet. ,,I ako je neprijateljska grupa mala, otac Ruber je nastavio, onda e trideset ratnika biti
sasvim dovoljno.
Grof je mislio kako nee moi na miru da istrai misteriozni zid, ukoliko ne bude dao
dozvolu, pa je klimnuo glavom. Ali budite oprezni!" Naredio je neaku. Prvo poaljite
izvidnicu! Setite se Vegecijusovog saveta! oslin nikada nije uo za Vegecijusa tako da e mu
biti teko da poslua njegov savet, a grof je to izgleda osetio jer mu je odjednom neto drugo palo
na pamet. Poveete oca Rubera i on e vam rei da li je bezbedno da napadnete ili ne. Jesi li me
razumeo, osline? Otac Ruber e te posavetovati i ti e posluati njegov savet. To je imalo dve
dobre strane. Prva je bila ta to je fratar bio razuman i pametan ovek i to nee dopustiti oslinu
usijanoj glavi, da poini neku glupost, dok je druga, ak i bolja, bila ta to e se grof osloboditi
mranog prisustva dominikanca i na miru nastaviti sa svojim iskopavanjima. Vratite se do
mraka, grof im je naredio, ,,i mislite na Vegecijusa. Iznad svega, mislite na Vegecijusa!
Poslednje rei je izgovorio u urbi jer se ve sputao niz merdevine.
oslin je kiselo pogledao fratra. Nije voleo crkvenjake, a oca Rubera je jo manje voleo,
ali ako je drutvo fratra cena koju mora da plati da bi dobio ansu da pobije Engleze, onda neka
bude tako. Imate li konja, oe?, upitao je.
Imam, gospodaru.
Onda, krenite. oslin je okrenuo konja i pojurio prema dolini. Hou strelce ive!,
rekao je svojim vojnicima kada ih je stigao. ive, tako da moemo da podelimo nagradu. A
posle toga e odsei prste prokletim Englezima, izvadie im oi i spaliti ih. U tome je oslin
matao, dok je predvodio svoje vojnike. eleo je da se zaleti, da stigne u susednu dolinu pre nego
to se Englezi povuku, ali ratnici nisu mogli tako brzo da se kreu dok su ili u bitku. Neki konji,
kao oslinov, bili su u oklopima od koe i metala i teina tog oklopa, bez dodate teine oklopa
samog jahaa, primoravala je konjanike da sjau i povedu konje da bi kasnije bili svei za juri.
Nekoliko vojnika je imalo titonoe, a oni nieg porekla vodili su konje natovarene glomaznim
zaveljajima sa kopljima. Ovi ratnici nisu galopirali u rat, nego su se vukli ko volovi.
Neete zaboraviti savet vaeg strica, gospodaru?, otac Ruber je podsetio oslina.
Govorio je brzo da bi prikrio nervozu. Fratar je inae bio ozbiljan i ispunjen ovek, veoma
svestan svog teko steenog statusa, ali sada se naao u nepoznatoj, opasnoj, ali i uzbudljivoj
situaciji.
Stric mi je posavetovao da posluam va savet, odgovorio je oslin kiselo. Dakle,
recite mi, svetenie, ta znate o bici?
Citao sam Vegecijusa, odgovorio je otac Ruber strogo.
,,I ko je, do avola, on bio?
Rimljanin, gospodaru, i jo uvek se smatra najveim autoritetom kada su u pitanju vojne
stvari. Ime njegove strudije je: Epitoma Rei Militaris Sutina vojnih pitanja."
,,I ta ta sutina poruuje?, upitao je oslin sarkastino.
Prvenstveno, ukoliko se dobro seam, treba razmisliti o mogunosti napada sa boka i
nikako nita ne preduzimati, naravno, pre prethodnog izvianja.
oslin sa svojim velikim lemom, koji je visio sa prednjeg obluja na sedlu, pogledao je s
visine fratarovu malu kobilu. Uzjahali ste najlakeg konja, oe, rekao je zabavljajui se, tako
da biste vi mogli da krenete u izvidnicu....
,,Ja. Otac Ruber je bio okiran.
Odjaite napred, vidite ta kopilad radi, onda se vratite i obavestite nas. Vi ste ti koji
treba da mi date savet, zar ne? Kako moete, ukoliko niste izvideli kako stvari stoje? Zar nije to
ono to va vegetal predlae? Ne sada, budalo!!! Uzviknuo je oslin jer je otac Ruber posluno
jurnuo na svojoj kobili napred. Oni nisu ovde, rekao je oslin, nego u sledeoj dolini.
Pokazao je glavom na dim koji je postajao sve gui. Saekajte dok ne stignemo u umu sa
druge strane brda. Oni su videli u stvari aicu konjanika na ogoljenom delu litice, ali jahai su
bili daleko, okrenuli se i pobegli im su spazili oslinove vojnike. Koreadori, verovatno,
pomislio je oslin. Svi su uli kako koreadori prate Engleze u nadi da e dobiti nagradu za
svakog strelca ivog uhvaenog, mada je oslin smatrao da je jedina nagrada koju svaki koreador
zasluuje, sporo veanje.
Koreadori su nestali sa vidika kada je oslin stigao dobrega. Sada je mogao da vidi vei
deo doline ispred sebe i video je Maseb na severu i put koji je iao na jug, prema visokim
Pirinejima. Lomaa sa dimom bila je ispred njega, a selo koje su Englezi opljakali, bilo je
skriveno meu drveem tako da je oslin naredio fratru da odjae napred i, da bi ga zatitio,
naredio je dvojici svojih ratnika da krenu sa njim.
oslin i njegovi vojnici su skoro stigli do ruba doline kada se dominikanac vratio. Otac
Ruber je bio uzbuen. Nisu nas videli, izvestio je, ,,i ne znaju da smo ovde
Jeste li sigurni?, upitao ga je oslin.
Fratar je klimnuo glavom. Tek otkriveni entuzijazam za voenje rata zamenio je njegov
ponos. Put do sela vodi kroz umu, gospodaru, i dobro je zatien od pogleda. Drvee se
proreuje na stotinak jardi od reke, a put ide preko reke. Plitka je. Videli smo neke Ijude kako su
preneli kolce od kestenovog drveta u selo.
Englezi se nisu meali?
Englezi, moj gospodaru, kopaju veliku humku u selu. Nema ih vie od deset. Samo selo
se nalazi jo sto koraka od reke. Otac Ruber je bio ponosan na ovaj izvetaj za koji je zakljuio
da je precizan i dobro uraen. To je bila izvidnica na koju bi i sam Vegecijus bio ponosan.
Moete prii selu na dve stotine koraka'zakljuio je, ,,da se pripremite za napad na bezbednom
tlu.
Bio je to zaista impresivan izvetaj i oslin je ispitivaki pogledao dvojicu ratnika koje je
poveo i oni su potvrdno klimnuli glavama. Jedan od njih, Parianin, po imenu Vilezil, iskezio se.
Spremni smo za pokolj, rekao je.
Sta je sa strelcima?, upitao je oslin,
Videli smo dvojicu", rekao je Vilezil.
Otac Ruber je najbolje vesti uvao za kraj. ,,A jedan od njih je begar, gospodaru", rekao je
uzbueno.
 Devojka jeretik?
Neka vam je bog u pomoi, rekao je otac Ruber vatreno.
oslin se nasmeio. Dakle, ta mi savetujete, oe Ruber?
,,U napad!, rekao je dominikanac. ,,U napad! Bog e nam podariti pobedu!. Moda je
bio oprezan po prirodi, ali im je video enevjev, uznemirio se.
I kada je oslin stigao do ruba ume, video je da je u olini sve onako kako je
dominikanac rekao. Iza reke, Englezi, oigledno nesvesni prisustva neprijatelja, nisu postavili
uvare da uvaju put koji se sputao niz liticu, ve su bili zaokupljeni kopanjem velike grobnice u
centru sela. oslin je video samo deset vojnika i jednu enu. Sjahao je nakratko da bi njegov
titonoa zategao kope na oklopu, onda je ponovo uskoio u sedlo i stavio svoj veliki lem za
turnire sa utocrvenom perjanicom, postavljen koom i sa prorezom za oi u obliku krsta. Gurnuo
je levu ruku kroz omu na titu, proverio je da li malobodno stoji u koricama i savio se da
dohvati koplje. Napravljeno od jasena, dugako esnaest stopa i obojeno spiralno u uto i crveno,
boje njegovog gospodarstva u Bezijeru. Slina koplja su slomila najbolje borce na turnirima
irom Evrope, a ovo je sada ekalo da izvri svoju dunost. Njegovi vojnici su se naoruali
svojim kopljima, a neka od njih su nosila boje Berata, narandastu i belu. Njihova koplja su
uglavnom bila dugaka od trinaest do etrnaest stopa jer nijedan Beratov vojnik nije imao
dovoljno snage da nosi veliko koplje kao oslin, ono koje se koristilo na turnirima. Stitonoe su
izvadile svoje maeve. Viziri na lemovima su sputeni, i sveli su svet na sjajane zrake suneve
svetlosti. oslinov konj, znajui da e jahati u bitku, kopao je zemlju. Svi su bili spremni, Englezi
koji nisu nita sumnjali, bili su nesvesni opasnosti i oslin je na kraju puten sa strievog lanca.
I tako je, sa ratnicima gusto zbijenim sa svake strane, i ocem Ruberom ija je molitva
odjekivala u njegovoj glavi, oslin krenuo u napad.
Gaspar je mislio da je u milosti bojoj jer je uspeo ve prvi put kada je sipao zlato u
delikatni kalup, koji je pre bio votani model pehara za misu. Rekao je Ivet da e moda biti
potrebno deset ili jedanaest pokuaja, da je ak sumnjao da e moi da napravi pehar jer su
filigranski detalji bili tako osetljivi, da je strahovao da li e liveno gvoe ispuniti svaku upljinu
u kalupu, ali kada je, ustreptalog srca, slomio peenu glinu, video je da je njegova votana
kreacija reprodukovana skoro savreno. Jedan ili dva detalja bila su blago deformisana, na nekim
mestima zlato se nije uvilo kao list ili nije oblikovalo trn, ali te deformacije su odmah ispravljene.
Zaoblio je otre ivice, a onda je izglancao ceo pehar. Trebalo mu je nedelju dana za to, a kada je
bilo gotovo, nije rekao arlu Bezijeru da je zavrio. Rekao je umesto toga da ima jo dosta da se
uradi, a, u stvari, nije mogao da se odrekne prelepe stvari koju je napravio. Zakljuio je da je to
najlepe izraen predmet od zlata, koji je ikada video.
Napravio je i poklopac za pehar. Bio je konusnog oblika, kao poklopac za krstionicu, a na
venac od trnja stavio je krst. Du oboda okaio je bisere, a sa svake strane je postavio simbole
etiri jevanelista. Lava za svetog Marka, vola za Luku, anela za Mateju i orla za Jovana. Taj
deo, ne tako delikatan kao sam pehar, takoe je lepo ispao iz kalupa i on ga je popunio i
izglancao, a onda je sve sastavio. Zlatni dra za pehar, sam pehar od starog zelenog stakla i novi
poklopac ukraeni su biserima. Recite kardinalu, rekao je Sarlu Bezijeru kada je savrena stvar
bila upakovana u platno, slamu i, konano, kutiju, ,,da biseri predstavljaju suze Hristove majke.
Sarla Bezijera nije bilo briga ta oni predstavljaju, ali ipak, morao je da prizna da je pehar
divna relikvija. Ako se mom bratu bude dopao, rekao je, onda e biti odgovarajue plaen i
bie osloboen.
Moi emo da se vratimo u Pariz?, upitao je Gaspar uz bueno.
Moete da idete lcud god hoete, slagao je arl, ,,ali ne dok vam ja ne kaem.
Uputio je svoje Ijude da dobro uvaju Gaspara i Ivet dok se on ne vrati. arl je odneo
pehar svom bratu u Pariz.
Kada je pehar otkriven i sva tri dela sklopljena, kardinal je ostao bez rei. Dugo nita nije
govorio, a onda se nagnuo i zurio u staklo. ,,Da li ti se ini, arl, upitao je, ,,da sam pehar ima
zlato u sebi?
Nisam gledao, glasio je grub odgovor.
Kardinal je paljivo skinuo poklopac, uzeo stakleni pehar sa zlatnog draa, podigao ga
blie svetlu i video da je Gaspar, u trenutku svoje genijalne inspiracije, obavio nevidljivi sloj
zlatnog lista oko pehara tako da je obino staklo dobilo nebeski sjaj zlata. Pravi gral, rekao je
svom bratu, treba da se pretvori u zlato kada se sipa vino Hristove krvi u njega. Ovo e sigurno
proi kao to.
Znai, dopada ti se?
Kardinal nije skidao pogled sa pehara. Predivan je, rekao je pun potovanja.
To je udo. Zurio je u njega. Nije oekivao neto tako dobro kao ovo. Bilo je to pravo
udo tako da je za trenutak zaboravio ak i svoju ambiciju da se popne na papski tron.
Moda, arl, u glasu mu se osealo strahopotovanje, moda je to pravi gral! Moda je
pehar koji sam kupio i bio pravi. Moda mi je sam Bog pokazao put!
,,Da li to znai, upitao je arl neosetljiv na lepotu pehara, ,,da sada mogu da ubijem
Gaspara?
,,I njegovu enu, odgovorio je kardinal, ne skidajui pogled sa predivne stvari.
,,Da, uini to, uini to. Onda e krenuti na jug. U Berat, juno od Tuluza."
,,Berat? arl nikada nije uo za to mesto.
Kardinal se nasmeio. Tamo se pojavio engleski strelac. Znao sam da e se pojaviti!
Bednik je sa sobom poveo malu grupu u Kastijon de Arbizon, za koji sam uo da je blizu Berata.
On je zrelo voe, spremno da se ubere, arl, tako da u poslati Gaja Veksajla da se obrauna sa
njim i hou da ti, arl, bude pored njega.
,,Ne veruje mu?
Naravno da mu ne verujem. Pretvara se da je odan, ali to nije tip oveka koje e sluiti
nekome. Kardinal je ponovo podigao pehar, gledao ga je sanjalaki, a onda ga je ponovo poloio
u lcutiju sa strugotinama u kojoj mu je i donet. ,,A ovo e poneti sa sobom.
,,To! arl je izgledao zaprepaeno. ta u, za ime boje, da radim sa tim?
,,To jeste ogromna odgovornost, rekao je kardinal i predao kutijicu bratu.
Legenda kae da katari poseduju gral i gde ga rugde mogu pronai ako ne blizu
poslednjeg jeretikog uporita?
arl je bio zbunjen. ,,Ti hoe da ja ovo otkrijem? Kardinal je otiao do stalka za molitvu
i klekao. Sveti otac nije mlad ovek, rekao je pobono. U stvari, Klement je imao samo pedeset
est godina, samo osam godina vie od kardinala, ali Luj Bezijer je bio opsednut milju da e
papa Klement moda umreti i da e novi naslednik biti postavljen pre nego to on bude imao
ansu da predloi sebe, kada se bude pojavio sa gralom. Nemamo mnogo vremena zato mi je
potreban gral Zastao je. Gral mi je sada potreban! Ako Veksajl sazna da postoji Gasparov pehar,
pokuae da ti ga uzme, tako da ga ti mora ubiti, kada on izvri svoju dunost. Njegova dunost
je da pronae svog roaka, engleskog strelca. Prema tome, ubij Veksajla, onda, Sarl, nateraj
strelca da govori. Oguli mu kou, in po in, a onda sipaj so. Progovorie, a kada ti bude rekao
sve to zna o gralu, ubij ga.
,,Ah mi imamo gral, rekao je arl i pokazao je kutiju. Postoji i pravi, arl, rekao je
kardinal strpljivo, ,,i ako postoji, i ako Englez otkrije gde se nalazi, onda nam nee biti potreban
taj koji dri, zar ne? Ali ako Englez nema nita, onda e objaviti da ti je on dao gral. Donee
ga u Pariz, pevaemo ,,Te Deum, a za godinudve, ti i ja emo imati nov dom u Avinjonu. A
onda, u dogledno vreme, premestiemo sedite pape u Pariz i ceo svet e nam se diviti.
arl je razmiljao o njegovim nareenjima i inilo mu se da su previe sloena. Zato ne
bismo pronali gral ovde? Niko mi nee verovati ako ga pronaem u Parizu, rekao je kradinal
oiju prikovanih za raspee od slonovae koje je visilo na zidu. Pretpostavie da je to proizvela
moja ambicija. Ne, mora doi izdaleka i prie o njegovom otkriu moraju da ponu da krue pre
nego to se on pojavi ovde, tako da ga narod, kleei, doeka na ulicama.
arl je to shvatio. A zato sada jednostavno ne ubijemo Veksajla?
Zato to on eli da nae pravi gral i ako postoji, ja ga hou. Ljudi znaju da se on zove
Veksajl i znaju da je njegova porodica nekada imala gral, tako da, ako on bude ukljuen u
njegovo otkrie, onda e sve delovati mnogo ubedljivije. A drugi razloga? On je plemenitog
porekla. On moe da vodi vojnike, a bie potrebna sva njegova vojska da se taj Englez izvue iz
njegove jazbine. Zar misli da e tebe pratiti etrdeset sedam vitezova i ratnika? Kardinal je
okupio vojsku koja e pratiti Veksajla. To su bili zakupei crkvene zemlje, tanije, ljudi koji su
svoju zemlju zavetavali crkvi u nadi da e tako iskupiti grehe. Ti ljudi e skupo kotati kardinala
jer nee platiti zakup godinu dana. ,,Ti i ja smo sa margine, arl, rekao je kardinal, ,,i ratnici e
te prezreti.
Ima na stotine ljudi koji e traiti tvoj gral, rekao je arl. Hiljade ljudi i hoe, sloio
se kardinal blago, ali kada se dokopaju grala, odnee ga svorne kralju, a toj budali e ga uzeti
Englezi. Veksajl, koliko pripada drugima, toliko i meni, ali ja znam ta e on uraditi kada se
dokopa grala. Ukrae ga. Tako da ga ti mora ubiti pre nego to mu se prui prilika za tako
neto.
,,To nee biti lako, arl je bio zabrinut.
Zbog toga te i aljem, arl. Tebe i tvoje vojnike koljae. Nemoj me izneveriti.
arl je te noi napravio novu kutiju za lani gral. Bila je to kona futrola, nalik na one u
kojima su strelci sa samostrelima nosili strele, i stavio je dragoceni pehar unutra, obloio staklo i
zlato platnom i strugotinom, onda je zapeatio poklopac futrole voskom.
Gaspar je sledeeg dana dobio svoju slobodu. No mu je rasporio utrobu tako da je polako
umirao u lokvi krvi. Ivet je toliko vritala da je ostala bez glasa, samo se borila za vazduh i nije se
odupirala kada joj je arl isekao haljinu. Deset minuta kasnije, kao izraz zahvalnosti za ono to
mu je pruila, arl Bezijer ju je brzo ubio.
Kula je potom zakljuana.
A arl Bezijer sa tobolcem koji nose strelci sa samostrelima okaenim sa strane, poveo je
svoje surove vojnike na jug.
U ime Oca i Sina i Svetoga duha, amen. Tomas je tiho izgovorio re i prekrstio se.
Nekako mu se inilo da molitva sama po sebiije bila dovoljna, te je isukao ma, uspravio ga tako
da je ruka stajala kao krst, i spustio se na jedno koleno. Ponovio je rei na latinskom. ,,In
nomine patris, et filii. et spiritus sancti, amen. Boe, smiluj se, mislio je i pokuao je da se seti
kada se poslednji put ispovedio.
Ser Gijoma je zabavljao njegov izliv pobonosti. Misiio sam da si rekao da ih nema
mnogo?
To je lano, rekao je Tomas dok je stajao i vraao no u korice. Ali ne boli ako se
pomoli pre bitke.
Ser Gijom se povrno prekrstio i potom pljunuo. Ukoliko ih ne bude bilo mnogo, rekao
je, pobiemo kopilad.
Ukoliko kopilad uopte i ima nameru da dode. Tomas se pitao da li su konjanici odustali
od Astaraka. Ko su bili, to nijc znao. a da li su bili neprijatelji, nije mogao da zna. Sigurno je nisu
doli iz Berata. jer je on'na severu. a jahai su stigli sa istoka, ali bio je siguran u jednu
olakavajuu okolnost. Njegovi vojnici su bili brojno nadmoniji. On i ser Gijom su imali pod
komandom dvadeset strelaca i etrdeset dva ratnika, a Tomas je procenio da je konjanika, koji su
se pribliavali, bilo upola manje. Mnogi novi Tomasovi ratnici bili su rutijeri koji su se pridruili
garnizonu Kastijon de Arbizona. jer su tu videli ansu da pljakaju i svidela im se ideja a mogu
da dou do konja. oruja i oklopa, a moda ak i do zarobljenika, za koje su mogli da trae otkup.
Siguran si da to nisu bili koreadoriT, upitao ga je ser Gijom.
Nisu bili koreadori, rekao je Tomas sigurno. Mukarci na vrhu visoravni su bili dobro
naoruani, bili su u oklopima i dobro su jahali, previe dobro za bandite. Imali su zastavu",
dodao je, ,,ali nisam mogao da je vidim. Visila je nadole. Rutijeri moda?, upitao je ser
Gijom.
Tomas je odmahnuo glavom. Nije mogao da zamisli zato bi rutijeri bili na izolovanom
mestu ili zato bi imali zastavu. Mukarci, koje je opazio, izgledali su kao vojnici u patroli i pre
nego to se okrenuo i odgalopirao nazad u selo, jasno je video zaveljaje sa kopljima na konjima
koje su vodili. Rutijeri sigurno ne bi nosili koplja na konjima, ve zaveljaje sa odeom i ostalim
stvarima. ,,Mislim, rekao je, ,,da je Berat poslao svoje ratnike u Astarak posle naeg odlaska.
Moda su mislili da emo se ponovo vratiti?
Znai, to je onda ipak bio neprijatelj?"
Imamo li mi prijatelje u ovim krajevima?, upitao je Tomas. Ser Gijom se iscerio.
Misli da ih je bilo dvadesetak? Moda malo vie, rekao je Tomas, ,,ali ne vie od trideset.
Moda ih nisi sve video?
Saznaemo, zar ne?, rekao je Tomas. Ako dou ,,Samostreli?
Nisam ih primetio."
Onda se nadajmo da dolaze ovamo, rekao je ser Gijom. Kao i svakom oveku i njemu
je bio potreban novac. Trebalo mu je mnogo gotovine da bi podmiivao gde treba i borio se i tako
ponovo preuzeo svoje feudalno dobro u Normandiji. ,,Moda je to bio tvoj roak?, nagovestio
je.
Dragi Isuse, rekao je Tomas. Nisam se toga setio, nesvesno je posegao za svojim
lukom od tise jer je svako spominjanje njegovog roaka predstavljalo zlo. A onda je osetio
uzbudenje pri pomisli da bi to stvamo mogao biti Gaj Veksajl, koji je, nita ne sumnjajui, jahao
pravo u sukob.
Ako je to Veksajl", rekao je ser Gijom, prelazei prstom preko ranog oiljka na svom
licu, onda u ga ja ubiti. Hou ga ivog, rekao je Tomas. ,,ivog.
Onda to bolje reei Robiju, rekao je ser Gijom, ,,jer se i on zakleo da e ga ubiti. Robi
je hteo da osveti svog brata.
Moda to nije bio on, rekao je Tomas, ali ipak, eleo je da to bude njegov roak, a
posebno je to eleo sada jer je predstojea bitka obeavala da e biti prava. Konjanici su mogli da
priu selu samo preko gaza, osim ako ne odlue da krenu uz reku i niz nju ne bi li otkrili drugi
prelaz, a seljanin, koga su zaplaili, drei ma uz oi njegove male erke, rekao je da ne postoji
drugi gaz niti most u dometu od pet milja. Tako da su konjanici mogli da stignu sa gaza pravo u
seosku ulicu. Na panjaku, izmeu ulice i reke, oni moraju umreti.
Petnaest ratnika e tititi seosku ulicu. Ti vojnici su u tom trenutku bili skriveni u dvoritu
strateki bitne kuice, ali kada neprijatelj stigne sa reke, oni e iskoiti i prepreiti mu put, a ser
Gijom e narediti da se seoska kola gurnu na ulicu da bi se napravila barijera ispred konjanika. U
sutini, Tomas nije oekivao da e svih petnaest vojnika da se bori jer je iza ograda vonjaka, sa
obe strane puta, postavio strelce. Strelci e biti ti koji e imati zadatak da ubijaju i dobie priliku
da prefarbaju strele, ije su vrhove zabili u korenje ive ograde. Pored njih su bile iroke glave,
strele koje su imale seivo u obliku klina na vrhu, a to je bila vrsta otrice koja se zarivala
duboko, i, kada se jednom zarije u meso, vie se nije mogla izvaditi. Strelci su izbrusili iroke
glave na tocilu, koje su nosili u torbicama, da bi bili sigurni da e biti otre kao brija. Samo
ekajte", rekao im je Tomas, ekajte da stignu do granice gde poinje polje. Granicu je
predstavljao u belo ofarban kamen kraj puta, koji je oznaavao gde se zavrava panjak jednog i
poinje panjak drugog oveka. Kada prvi konjanici stignu do kamena, njihove konje e pogoditi
iroke glave, koje su napravljene tako da prodiru duboko, da stravino ranj&vanju, da izlude
konje od bolova. Neki konji e pasti, a neki e preiveti i nastaviti da juriaju zanosei se oko
ostalih zveri na umoru, tako da e strelci, kada se neprijatelj priblii, prei na strele sa tupim
vrhovima.
Bodkin strele su izraene da probijaju oklop i najbolje su imale drke napravljene od dve
vrste drveta. Prvih est ina jasena ili topole na vrhu zamenjeno je tvrdim hrastom, koji je
uvren konjskim lepkom, a na samom vrhu se nalazila elina glava, duine ovejeg srednjeg
prsta, otra i tanka kao mali prst ene. Glava, nalik na iglu, koju je podravao tvrdi hrast, nije
imala ilo; bio je to samo glatki elik koji je probijao oklop i koji je mogao da probije ak i
elini oklop ako bi se zabio uspravno. iroke glave su ubijale konje, a bodkin strele ljude i ako
konjanicima bude potreban jedan minut da stignu do oznaene granice na kraju sela, Tomasovih
dvadeset strelaca e odapeti najmanje trista strela i jo uvek e u rezervi imati dva puta toliko.
Tomas je znao ta radi. U Bretanji, gde je izuio svoj zanat, stajao je iza ive ograde i
pomagao da se unite neprijateljski redovi. Francuzi su nauili na tei nain i neprestano su slali
strelce sa samostrelima napred, a Englezi su ih ubijali dok su oni stavljali strele na svoje
nezgrapno oruje, konjanici nisu imali drugi izlaz, osim da krenu u juri ili da se povuku. U
svakom sluaju, engleski strelac je bio vladar na bojnom polju jer nijedan drugi narod nije nauio
da koristi luk od tise.
Strelci su, kao ser Gijomovi ljudi, bili sakriveni, a Robi je vodio ostatak ratnika koji su
bili mamac. Vei deo je bio vidljivo rasut oko humke, koja se nalazila na severnoj strani sela.
Jedan ili dvojica su kopali, ostali su samo sedeli kao da se odmaraju. Dvojica su upalila logorsku
vatru, oekujui da dim namami neprijatelja. Tomas i enevjev su otili do humke i dok je
enevjev ekala u podnoju, Tomas se popeo da bi pogleao veliku rupu koja je bila ser
Gijomovo delo. ,,Prazno?
Ima dosta ljunka, rekao je Robi, ,,ali nema zlata.
Zna ta treba da radi?
Robi je raspoloeno klimnuo glavom. ,,Da saekam da se uspanie, odgovorio je, ,,a
onda da ih napadnem.
Nemoj ih prerano napasti, Robi.
Neemo krenuti prerano, doviknuo je Englez po imenu Don Ferklot. Bio je to ratnik,
mnogo stariji i iskusniji od Robija, i iako je Robi roenjem stekao pravo da komanduje malom
grupom, znao je da poslua savet starijeg oveka.
Neemo vas izneveriti, rekao je kot poletno. Konji njegovih vojnika postavljeni su
odmah iza humke. im se neprijatelj pojavi, zaletee se sa male visine i grupisae se, a kada
neprijatelj bude nateran u beg i razbijen strelama, Robi e povesti vojnike u juri i opklolie ga.
Moda e se moj roak pojaviti, rekao je Tomas. Nisam siguran", dodao je, ,,ali moda
e se pojaviti.
,,On i ja nismo u dobrim odnosima, rekao je Robi setivi se svog brata.
Hou ga ivog Robi. On mi moe odgovoriti na neka pitanja.
Ali kada ti odgovori", rekao je Robi, hou njegov grkljan.
Prvo neka odgovori, rekao je Tomas, a onda se okrenuo poto ga je enevjev pozvala iz
podnoja humke.
 Videla sam neto, rekla je, ,,u kestenovoj umi.
Ne gledajte! Tomas je upozorio Robijeve vojnike koji su je uli, a onda, navodno
proteui noge, polako su se okrenuli i zagledali preko reke. U tom trenutku nisu mogli da vide
nita, osim kako dva seljaka sa naramcima drva prelaze reku i pomislio je, u sekundi, da je
enevjev sigurno mislila na te ljude, a onda je pogledao preko reke i video tri konjanika napola
sakrivena u estaru. Tri mukarca su mislila da su dobro maskirana, ali u Bretanji, Tomas je
nauio da uoi opasnost u gustoj umi. pijuniraju nas, rekao je Robiju. Neemo ekati jo
dugo, ha? Zategao je luk.
Robi je zurio u konjanike. Jedan je svetenik, rekao je ozbiljno.
Tomas je zurio. Samo crni ogrta, nagaao je. Tri mukarca su se okrenula i odjahala.
Uskoro su se izgubili sa vidika u gustoj umi.
Moda je to grof od Berata?, upitao je Robi.
Moda jeste? Tomas je zvuao razoarano. eleo je da je taj neprijatelj njegov roak.
Ako ga uhvatimo, rekao je Robi, bie to dobar otkup.
,,Istina.
,,Da li bi ti smetalo ako ostanem dok ga ne otplate? Tomasa je uznemirilo ovo pitanje.
Navikao se na ideju da e Robi da ode i tako oslobodi njegove vojnike mrnje koju je
prouzrokovala njegova ljubomora. Ostao bi sa nama?
,,Da dobijem svoj deo otkupa, uzvratio je Robi ljutito. Ima li neto protiv?
,,Ne, ne. Tomas je pourio da smiri prijatelja. Dobie svoj deo, Robi.
Pomislio je da bi mogao da isplati Robiju njegov deo od postojee zalihe novca i tako
poalje Skotlananina na njegov pokajniki put, ali sada nije imao vremena da raspravlja o tome.
Nemoj krenuti u juri prerano, upozorio je Robija ponovo, ,,i neka te bog uva.
Ve je bilo vreme da krenemo u borbu, rekao je Robi veselo. Nemoj da tvoji strelci
pobiju bogatae. Ostavite neke i za nas.
Tomas se iscerio i otiao do humke. Zategao je enevjevin luk, a onda je sa njom otiao
do mesta gde se ser Gijom sakrio sa svojim vojnicima. Jo malo, momci, viknuo je dok se
penjao na seoska kola da bi pogledao preko zida u dvoritu. Njegovi strelci su se sakrili u ivu
ogradu u vonjaku, ispod njega; njihovi lukovi su biti zategnuti i prve iroke glave su bile
spremne da polete.
Pridruio im se i ekao. I ekao. Vreme se oduilo, uspoilo, vuklo i zaustavilo. Tomas je
toliko dugo ekao da je poeo c'a sumnja da e se neprijatelj uopte i pojaviti, ili jo gore, moda
su konjanici otkrili zasedu i kruili, uzvodno i nizvodno, da bi njemu postavili zamku. Brinuo se i
da bi grad Maseb, koji nije bio tako daleko, mogao da poalje ljude da saznaju zato su seljani
upalili lomau upozorenja.
Ser Gijom je isto tako bio uznemiren. Gde su, do avola?, upitao je kada se Tomas
vratio u dvorite i popeo na kola da bi mogao da vidi preko reke.
Bog bi ga znao. Tomas je zurio u kestenovu umu i nije video nita to bi ga
uznemirilo. Lie je ba poelo da menja boju. Dve svinje su se parile meu drveem.
Ser Gijom je nosio dugaak oklop koji ga je pokrivao od ramena do lanaka. Imao je
izgreban titnik za grudi, privezan kanapom, titnik za ruku koji je privrstio za desnu podlakticu
i obian selet kao lem. Selet je imao iroki obod koji se sputao da bi ga zatitio od maa, ali to
je bio jeftini deo oklopa koji nije imao jainu pravog lema. Veina Tomasovih ratnika je bila
zatiena na slian nain, raznim delovima i pariima oklopa, koje su pokupili na raznim bojnim
poljima. Nijedan nije imao kompletan oklop i sve njihove oklopne koulje su bile zakrpljene,
neke kuvanom koom. Neki su nosili titove. Ser Gijomov je bio izraen od dasaka alosne vrbe,
prekrivenih koom, i na njemu je bio njegov grb koji je skoro sasvim izbledeo: tri uta jastreba na
plavom polju. Samo je jo jedan ratnik imao znak na titu; u njegovom sluaju, to je bila cma
sekira na belom polju, ali on nije imao pojma iji je to bio znak. Skinuo je tit sa tela mrtvog
neprijatelja u bici blizu Eijona, gde se nalazio jedan od glavnih engleskih garnizona u Gaskonji.
Ovo je sigurno engleski tit, pretpostavio je. On je bio burgundski najamnik koji se borio protiv
Engleza, meutim, puten je posle primirja sklopljenog nakon pada Kalea i sada je oseao
ogromno olakanje to su lukovi od tise na njegovoj strani. Prepoznaje li znak?, upitao je
ovek. Nikada ga nisam video, rekao je Tomas. Odakle ti tit? Stari vlasnik je dobio ma u
kimu. Kroz oklop, pozadi. Presekao sam kope i zadnji deo oklopa je klepetao kao slomljeno
krilo. Boe, lcako je vritao.
Ser Gijom se prigueno nasmejao. Izvadio je pola vekne crnog hleba ispod svog titnika
za grudi, otkinuo pare i stavio ga u usta, a onda je opsovao. Ispljunuo je parie granita koji su
se sigurno odlomili od mlinskog kamena kada se penica mleIa, osetio je da je slomio zub i
opsovao je ponovo. Tomas je pogledao gore i video da se sunce sputa. Kasniemo kui,
gunao je, pae mrak.
Nadi reku i sledi je, rekao je ser Gijom, onda se trgao od bola zbog slomljenog zuba.
,,Isuse, rekao je, mrzim zube. ,,Karanfili, rekao je Burgunanin. Stavi karanfilie u usta.
Zaustavie bol.
Tada su dve svinje u kestenovoj umi odjednom podigle glave i zastale na trenutak,
oslukujui, onda su urno i nezgrapno otrale na jug. Neto ih je uznemirilo i Tomas je ispruio
ruku kao upozorenje svima, kao da bi glasovi njegovih saboraca mogli da osujete dolazak
konjanika koji su se pribliavali. U jednom trenutku je ugledao odsjaj suneve svetlosti iznad
reke i znao je da je to oklop. Skoio je dole. Stie drutvo, rekao je i otrao da se pridrui
drugim strelcima iza ive ograde. Probudite se, rekao im je, mali jaganjci stiu na svoj
pokolj.
Zauzeo je svoju poziciju iza ive ograde, a enevjev je stala pored njega, sa strelom na
luku. Tomas je sumnjao da e ona pogoditi bilo koga, ali joj se nasmeio. Ostani sakrivena dok
ne stignu do kamena koji obeleava granicu, rekao joj je i vimuo preko ive ograde.
A tamo, tamo je bio neprijatelj. im su se pojavili, Tomas je znao da to nije njegov roak,
jer je zastava sada bila rairena, a kasa je stizao iz ume. Na njoj se epurio narandastobeli
leopard, znak grofa od Berata. Od Veksajlove zveri nije bilo traga.
Glave dole! Tomas je upozorio svoje vojnike dok je pokuavao da prebroji neprijatelja.
Dvadeset? Dvadeset pet? Nema ih puno i samo je prvih desetak nosilo koplja. Njihovi oklopi, na
svakom narandasti leopard na belom polju, potvrivali su ono to je bilo istaknuto na zastavi, da
su to konjanici grofa od Berata, ali jedan vojnik, koji je jahao velikog crnog konja i nosio oklop,
imao je uti tit sa crvenom, elinom pesnicom, taj znak je bio nepoznat Tomasu. Taj ovek je
bio kompletno u oklopu, a na njegovom lemu je leprala crvenobela perjanica. Tomas je
izbrojao trideset i jednog konjanika. Ovo nee biti bitka, bie masakr.
I onda, odjednom, nekako udno, sve mu je izgledalo nestvarno. Oekivao je da e osetiti
uzbuenje i malo straha, meutim, umesto toga je posmatrao konjanike kao da oni nemaju nita
sa njim. Juri im nije bio usklaen. Kada su izleteli iz ume, jahali su jedan pored drugog, kako je
i trebalo, a onda su se brzo razdvojili. Koplja su im bila uspravljena i nee ih spustiti u poziciju za
ubijanje dok se ne priblie neprijatelju. Na vrhu jednog koplja, nalazila se dronjava, crna
zastavica. Prekrivai na konji ma su leprali. Cuo se topot kopita i zveckanje oklopa dok su
ploice udarale jedna o drugu. Veliko grumenje zemlje je odletalo pod konjskim kopitima; vizir
jednog vojnika se sputao goredole, goredole, jer je konj trao po neravnom terenu. Onda su se
konjanici zbili poto su svi pokuali da preu reku na njenom najuem delu. Kada su pojurili,
voda ili je zapljuskivala sve do sedala.
 Preli su na drugu stranu. Robijevi Ijudi su nestali, a konjanici, mislei da je neprijatelj u
panici pobegao, podboli su mamuzama konje i oni su pojurili. Kada su prvi jahai stigli do
graninika, Tomas je uo kotrljanje tokova jer su seoska kola odgurnuta kako bi blokirala put.
Uspravio se i instinktivno uzeo bodkin strelu umesto iroke glave. Covek sa crvenoutim
titom jahao je konja koji je imao veliku zatitnu oklopnu suknju, zaivenu za kou, i Tomas je
znao da iroke glave nikada nee uspeti da je probiju. Zategao je luk, sve do uha, i prva strela je
poletela. Krivudala je, a onda je guje perje uhvatilo vetar i strela je letela nisko i brzo, dok se
nije zarila u grudi crnog konja. Tomas je na luku imao ve drugu bodkin strelu, zategao ju je,
odapeo, i treu je zategao i pustio. Video je i druge strele kako lete i bio je zapanjen, kao nikada
do sada, to prve odapete strele nisu nanele skoro nikakvu tetu. Nijedan konj nije pao, nijedan
nije ni usporio, ali perjani krajevi strela su trali iz konjskih sukanja i oklopa i on je ponovo
zategao i otpustio i osetio elastinost tetive prilikom zatezanja, izvadio je drugu strelu, a onda je
video kako padaju prvi konji. uo je zvuk metala i kako tela padaju na zemlju i odapeo je jo
jednu bodkin strelu u velikog crnog konja. Ova je uspela da probije metal i kou i da se duboko
zarije u meso. Konju je poela da izlazi krvava pena na usta i on je trzao glavom, a Tomas je
ispalio sledeu strelu u jahaa i video kako se odbila od tit i izbacila mukarca iz sedla.
Dva konja su umirala, njihova tela su primoravala druge jahae da jau krivudavo, a strele
su i dalje pljutale po njlma. Koplje je ispalo i palo na zemlju. Mrtav ovek, sa tri strele u
grudima, jahao je preplaenog konja, koji je kivudao po liniji napada, unosei dodatnu pometnju.
Tomas je ponovo odapeo strelu, upotrebio je sada iroku glavu kako bi zaustavio konja u
pozadini. Jedna enevjevina strela je poletela visoko. Oiju irom otvorenih, ona se smejuljila.
Sem je opsovao kada mu je pukla tetiva i povukao se nazad da bi naao drugu. Veliki, crni konj je
sada usporio i hodao je, Tomas je odapeo jo jednu bodkin strelu, a ona se zarila jahau u levo
koleno.
,,Konji, doviknuo je ser Gijom svojim vojnicima i Tomas je pretpostavio da ovaj misli da
neprijatelj nikada nee stii do prepreke i zato je odluio da krene u juri. Gde je Robi? Neki
neprijateljski vojnici su se udaljavali i vraali se prema reci, a Tomas je odapeo poslednje etiri
iroke glave u one malodune, a onda je ispalio bodkin strelu u jahaa crnog konja. Strela se
odbila mukarcu od titnik za grudi, onda se konj spotakao i pao na kolena. titonoa, ovek koji
je nosio zastavu Berata, krenuo je da pomogne jahau i Tomas je odapeo bodkin strelu titonoi u
vrat, pa jo dve strele i ovek se savio preko zadjijeg dela sedla i ostao tako, mrtav, sa tri strele
koje su trale prema nebu. Pala zastava se vukla za njim.
Ser Gijomovi vojnici su skakali u sedla, vadili maeve, zauzimali pozicije, koleno uz
koleno, i upravo tada, sa seveme strane se pojavila i Robijeva grupa. Juri je bio dobro isplaniran,
napali su neprijatelja gde je bio najslabiji i Robi je osetio da treba da krene u juri pored reke i
tako neprijatelju presee odstupnicu. Lukove dole!, uzviknuo je Tomas. Lukove dole! Nije
eleo da se njegove strele zabijaju u Robijeve vojnike. Spustio je luk kraj ive ograde i isukao
ma. Dolo je vreme da se neprijatelj dokraji.
Robijevi ratnici su se snano zaleteli na Beratove konjanike. Jahali su kako treba, koleno
uz koleno, i na zaprepaenje vojnika, oborili su tri neprijateljska konja. Maevi su sekli, a onda
je svaki Robijev vojnik izabrao protivnika. Robi je sa ratnikim pokliem poterao konja na
oslina.
Daglas! Daglas!, uzvikivao je Ilobi. Dok je oslin poku avao da ostane u sedlu konja
koji je umirao i bio na koleruma uo je iza sebe pokli i divljaki je zamahnuo maem unazad,
meutim, Robi je spremno doekao udarac svojim titom, na kome je bilo crveno srce
Daglasovih, i udario snano oslina po lemu. oslin nije privezao lem jer je navikao da na
kraju turnira skine veliku elinu posudu sa glave da bi bolje video napola potuenog protivnika,
tako da mu je lem sada pao na ramena. a prorezi u obliku krsta su nestali. oslin se naao u
potpunom mraku. Zamahnuo je maem kroz vazduh, osetio da gubi ravnoteu, a onda se ceo
njegov svet pretvorio u stravinu buku i nije mogao nita da vidi, nije mogao da uje kada ga je
Robi ponovo udario maem po lemu.
Beratovi ratnici su se predavali, bacali maeve i pruali oklopne rukavice svojim
protivnicima. Strelci su sada bili meu njima, izbacivali ljude sa sedala, a onda su ser Gijomovi
vojnici protutnjali pored da bi pojurili aicu neprijatelja koja je pokuala da odgalopira preko
reke. Ser Gijom je zamahnuo maem kada je stigao poslednjeg koji je beao i udarac je zbacio
oveku lem sa glave. ovek koji je iao za ser Gijomom, zamahnuo je maem napred i
odjednom je iknula krv, a ovekova mrtva glava se otkotrljala do reke, dok je bezglavo telo
nastavilo da jae.
Predajem se! Predajem se!, vritao je oslin uplaeno. Dobiete otkup za mene! Ove
rei su spasavale ivote bogatih vojnika na bojnom polju i on ih je ponovio jo glasnije.
,,Dobiete otkup za mene!? Desna noga mu je bila zarobljena ispod konja, jo uvek nita nije
video od okrenutog lema i sve to je mogao da uje bio je topot kopita, vika i jauci ranjenih
ratnika koje su ubijali strelci. Onda, odjednom, kada mu je lem skinut s glave, zaslepila ga je
svetlost i ispred njega se ukazao mukarac sa maem.
Predajem se, rekao je oslin brzo, a onda se setio svog poloaja. Jeste li vi plemi?
,,Ja sam Daglas iz kue Daglasa, rekao je mukarac na loem francuskom, ,,i plemenitog
sam roda kao i svi kotlandani.
Onda se predajem vama, rekao je oslin u oajanju i mogao je da plae jer su sve
njegove snove u kratkom dvoboju rasprile strele, strah i kasapljenje.
,,Ko si ti?, upitao ga je Robi.
,,Ja sam lord od Bezijera, rekao je oslin, ,,i naslednik sam Berata.
I Robi je vrisnuo od sree.
Jer je bio bogat.
Grof od Berata se pitao da li je moda trebalo da naredi trojici ili etvorici ratnika da
ostanu. Nije to bilo zbog toga to je mislio da je njemu potrebna zatita, ve zato to se od njega
oekivalo da ima pratnju, a kada su otili oslin, otac Ruber i konjanici, ostao je samo sa svojim
titonoom, jo jednim slugom i dva kmeta, koji su raiavali zemlju ne bi li otkrili misteriozni
zid, koji je izgleda, mislio je grof, skrivao peinu, na mestu gde je nekada li kapeli stajao oltar.
Ponovo je kinuo, a onda je osetio nesvesticu, pa je seo na kameni blok.
Priite vatri, gospodaru, predloio je titonoa. titonoa je bio sin zakupca sa severnog
dela zemlje i bio je glupi sedamnaestogodinjak bez mate, koji nije uopte pokazao
interesovanje da sa oslinom jae ka slavi.
Vatre? Grof je mimuo pred deakom koji se zvao Miel.
Upalili smo vatru, gospodaru, rekao je Miel i pokazao na najudaljeniji deo prostorije
gde je gorela mala vatra, zapaljena od ostatka poklopaca sa mrtvakih kovega.
Vatra, rekao je grof i osetio da iz nekog razloga ne moe jasno da misli. Kinuo je i
posle toga se borio za vazduh.
Danas je hladno, gospodaru, objasnio je deak, bie vam bolje pored vatre.
,,Vatra, rekao je grof zbunjeno, a onda je osetio neoekiyan priliv energije. Naravno!
Vatra! Odlino, Miel. Zapali baklju i donesi je.
Miel je otiao do vatre i naao veliko pare brestovog drveta koje je gorelo na jednoj
strani. Paljivo ga je izvukao iz vatre. Odneo ga je do zida gde je grof grozniavo gurao kmetove
u stranu. Na samom vrhu zida, napravljenom od kamena, nalazio se mali prolaz, dovoljno velik
da vrabac moe da se provue, i rupa kroz koju je grof uzbueno, ali beskorisno virio, a koja je,
izgleda, vodila u veliku peinu. Grof se okrenuo kada je Miel doneo baklju. Daj mi je, daj mi
je, rekao je nestrpljivo, onda je dohvatio upaljeno drvo i poeo da njime mae levodesno da bi se
razgorelo. Kada se brest razgoreo, gurnuo ga je u rupu i, na njegovu radost, drvo je uletelo i
potvrdilo da se iza nalazi prazan prostor; gurao ga je unutra dok nije palo, a onda se sagao, desno
oko je prislonio na rupu i virio.
Plamen se ve polako gasio u ustajalom peinskom vazduhu, ali bilo je taman toliko
svetlosti da se vidi ta se nalazi pozadi. Grof se naprezao da vidi i pokuavao je da udahne
vazduh. ,,Miel!, rekao je. Miel! Ja vidim... U tom trenutku, plamen se ugasio.
A grof se onesvestio.
Bledog lica i irom otvorenih usta skliznuo je niz strmu gomilu zemlje i Miel je na
trenutak pomislio da je gospodar umro, a onda je grof uzdahnuo. Ali nije se osvestio. Kmetovi su
zurili u titonou koji je gledao u grofa, a onda se Miel pribrao i naredio ljudima da iznesu grofa
iz grobnice. Bilo je teko jer su morali da manevriu njegovom teinom uz merdevine, meutim,
kada su uspeli, runa kolica su dovezli iz sela i grofa su odveli u samostan Sveti Sever. Put je
trajao skoro sat vremena i grof se oglasio jedanput ili dvaput i inilo se da drhti, ali jo uvek je
bio iv kada su ga monasi uneli u malu belu sobu sa ognjitem na kome je gorela velika vatra.
Brat Ramon, Spanac, koji je bio doktor u samostanu, izvestio je opata. Grof ima
groznicu, rekao je, ,,i u mu je proradila.
Hoe li umreti?, upitao je Planar.
Samo ako Bog tako bude hteo, rekao je brat Ramon, a to bi uvek odgovorio kada bi mu
postavili pitanje. Staviemo pijavice na njega, i potom emo pokuati da ga preznojimo i
skinemo temperaturu.
,,I moliete se za njega, Planar je podsetio Ramona, a onda se vratio Mielu i saznao da
su grofovi ratnici otili da napadnu Engleze u dolini reke Ger. Presreete ih na povratku,
naredio je opat Mielu, ,,i rei ete im da im gospodar nije dobro. Podseti lorda oslina da poruka
mora stii u Berat. ,,Da, gospodaru. Miel je delovao zabrinuto zbog ove odgovornosti.
Sta je grof radio kada se onesvestio? Planar je pitao i tako saznao za udni zid ispod
kapele zamka.
Moda bi trebalo da se vratim, predloio je Miel nervozno, ,,i saznam ta se nalazi iza
zida?
To e prepustiti meni, Miel, rekao je Planar strogo. Tvoja jedina dunost je da
slui svog gospodara i njegovog neaka. Idi sada i nai lorda oslina.
Miel je odjahao da presretne oslina na povratku, a Planar je poao da potrai seljake
koji su doveli grofa u samostan. ekali su pored kapije, oekujui neku nagradu, i pali su na
kolena kad su videli Planara kako im se pribliava. Opat se prvo obratio najstarijem oveku.
Verik, kako je tvoja ena? Mui se, gospodine, mui se.
Reci joj da se molim za nju, rekao je Planar iskreno. Sluajte, svi vi, sluajte dobro.
ekao je da privue panju svih. Ono to vi sada treba da uradite, rekao je strogo, jeste da se
vratite u zamak i pokrijete zid. Vratite zemlju. Zapeatite je! Ne kopajte dalje. Verik, zna li ta je
enkantada? Naravno, gospodaru, rekao je Verik, krstei se.
Opat se pribliio seljaku. Ukoliko ne zatrpate zid, onda e ooast enkantande stii iz
utrobe zemlje zamka i uzee vam decu, svu vau decu, pogledao je sve koji su kleali, ustae iz
zemlje, ukrae vam decu i otplesae sa njima u pakao. Prema tome, zatrpajte zid. A kada to
uradite, doite kod mene i ja u vas nagraditi. U samostanskoj siromanoj kutiji nalazilo se
nekoliko novia i Planar je nameravao da ih da seljacima. Verujem ti, Verik!, zakljuio je.
,,Ne kopajte dalje, samo zatrpate zid. Seljaci su pourili da izvre zadatak. Planar ih je
posmatrao kako odlaze i pomolio se Bogu da mu oprosti to je slagao. Planar nije verovao da
zaarani demoni ive ispod stare kapele Astaraka, ali je znao da, ta god da je grof otkrio, treba
da ostane skriveno i pretnja enkantadama bi trebalo da bude dovoljno ubedljiva da tako i ostane.
im je reio taj problem, Planar je otiao u svoju sobu. Kada je grof stigao u samostan i
izazvao opte uzbuenje, opat je ba itao pismo koje mu je pre samo sat vremena doneo glasnik.
Pismo je stiglo iz cisterijanske kue u Lombardiji i sada ga je Planar ponovo itao i pitao se da li
treba da kae bratu stranom sadraju pisma. Odluio je da mu ne kae, pao je na kolena i
pomolio se.
iveo je, mislio je, u svetu punom zla.
Boja kazna je stigla. To je bila poruka pisma i Planar nije mogao da uini nita vie,
osim da se moli. Fiat voluntas tua, ponavljao je stalno. Neka bude volja tvoja.
A strano je bilo to, mislio je Pianar, to se boja volja sprovodila.
Prvo je trebalo sakupiti to vie strela. Strela je bilo u Gaskonji koliko i kokojih zuba. U
Engleskoj ili na engleskoj teritoriji u Francuskoj uvek je bilo rezervnih strela. Pravljene su u
grofovijama, uvezivane su u koture od dvadeset i etiri komada i slate su gde god su se strelci
borili, ali ovde, daleko od bilo kog engleskog garnizona, Tomasovi ratnici su sami morali da
stvaraju zalihe svojih projektila i zato su ili od lea do lea i sakupljali dragocene strele. Veina
irokih glava je bila zabijena duboko u konjsko meso i te glave su uglavnom bile izgubljene mada
su neki mukarci sekli meso ne bi li ih povratili. Drke istih strela su se vadile prilino
jednostavno. Svi strelci su uglavnom imali zalihe glava u svojim torbicama. Neke strele su
jednostavno promaile cilj i sada su leale u busenima trave i strelci bi se nasmejali kada bi ih
ugledali. Jedan od tvojih pogodaka, Sem!, doviknuo je Dejk. Promaio si za milju! ,,Ta nije
moja. Mora da je Denina.
,,Tom! Dejk je video dve svinje preko reke. Mogu li po veeru?
Prvo strele, Dejk, rekao je Tomas, veera posleSavio se nad mrtvim konjem i zasekao
meso kako bi pokuao da izvadi iroku glavu. Ser Gijom je sakupljao delove oklopa, skidajui ih
sa mrtvih vojnika. Jo jedan ratnik je skidao oklopnu koulju sa lea. Strelci su nosili naramke
strela. Deset neprijateljskih konja bilo je nepovreeno ili je imalo lake povrede, pa su ih
zadrali. Drugi su bili mrtvi ili su imali takve bolove da ih je Sem dokrajio udarcem sekire u
elo.
Bila je to potpuna pobeda, onakva kakvu je Tomas samo mogao da poeli i, jo bolje,
Robi je uhvatio oveka za kog je Tomas verovao da je voa neprijatelja. Bio je to visoki
mukarac sa oblim, Ijutitim licem, koje se presijavalo od znoja. ,,On je naslednik Berata, rekao
je Robi kada se Tomas pribliio, ,,a njegov stric nije bio ovde
oslin je okrznuo Tomasa pogledom i videvi njegove krvave ruke, luk i torbu sa
strelama, pomislio je da je to beznaajan ovek, te se okrenuo ka ser Gijomu. Da li ste vi ovde
voa?, eleo je da zna.
Ser Gijom je pokazao na Tomasa. ,,0n je.
oslin je izgleda ostao bez rei. Gledao je, uasnut, dok su njegove ranjene ratnike
pljakali. Bar su dva njegova vojnika, Vilezil i njegov prijatelj, bili ivi, ali nijedan nije dobio
priliku da se bori onako kao su navikli, jer su njihove konje ve na poetku oborile strele. Jedan
od ratnika oslinovog strica izgubio je desnu ruku, drugi je umirao jer mu se strela zarila u
stomak. oslin je pokuao da prebroji ive i mrtve i izraunao je da je samo est ili sedam
njegovih vojnika uspelo da pobegne preko reke.
Begar je pljakao sa ostalima. oslin je pljunuo kada je shvatio ko je ona, onda se
prekrstio, ali je nastavio da zuri u enevjev u srebrnom oklopu. Bila je, mislio je, najlepe
stvorenje koje je ikada video.
O njoj se mnogo prialo, rekao je ser Gijom suvo poto je ispratio oslinov pogled.
 Dakle, koliko vredi?, Tomas je upitao oslina.
Moj stric e platiti mnogo, odgovorio je oslin grubo, jo uvek ne verujui da je Tomas
neprijateljski voda. Bio je jo manje siguran da e njegov stric platiti otkup, ali nije imao nameru
da to kae onima koji su ga zarobili, a ni to da lord od Bezijera ne bi mogao da skupi vie od ake
ekua. Bezijer je bila siromana skupina koliba u Pikardiji i bili bi u stanju da plate jedino otkup za
uhvaenu kozu. Ponovo je pogledao enevjev i divio se njenim dugim nogama i svetloj kosi.
Imali ste i avolju pomo u borbi, rekao je ogoreno.
,,U bici, rekao je Tomas, treba imati mone prijatelje. Okrenuo se ka mestu gde su bila
nagomilana tela. ,,Pourite!, doviknuo je svojim vojnicima. Treba da stignemo kui pre
ponoi!
Mukarci su bili dobro raspoloeni. Svi e dobiti deo od oslinovog otkupa, iako e Robi
dobiti najvei deo, a i neki od manje vanih zarobljenika, donee poneki novi. Doli su i do
lemova, oruja, titova, maeva i konja, a samo dva ratnika su zadobila ogrebotine. Dobar posao
su obavili posle podne i svi su bili raspoloeni dok su uzimali konje, tovarili plen i spremali se da
krenu.
U tom trenutku se pojavio konjanik, koji je pregazio reku.
Ser Gijom ga je ugledao prvi i pozvao je Tomasa koji se okrenuo i video svetenika kako
se pribliava. Mukarac je nosio cmobelu odoru, po emu se znalo da je dominikanac. ,,Ne
gaajte!, doviknuo je Tomas svojim vojnicima. Lukove dole! Dole! Krenuo je prema
sveteniku, koji je jahao malu kobilu. enevjev je ve bila u sedlu, ali sad je skoila i pourila da
stigne Tomasa.
Njegovo ime je otac Ruber, rekla je enevjev tiho. Lice joj je bilo bledo, a glas pun
gorine.
Covek koji te je muio?, upitao je Tomas.
,,Kopile, rekla je i Tomas je video da se suzdrava da ne zaplae; znao je kako se osea
jer mu je bio poznat oseaj ponienja. Seao se kako je molio svog muitelja za milost i sramote
to ga je potpuno ponizila druga osoba. Setio se zahvalnosti koju je osetio kada je bol prestao.
Otac Rubcr je zaustavio konja na oko dvadesetak koraka od Tomasa i pogledao mrtva
tela, razbacana naokolo. Jesu li ispoveeni?, upitao je.
,,Ne, rekao je Tomas, ,,ali ako hoete da ih ispovedite, svetenie, onda to uradite. A
posle toga se vratite u Berat i recite grofu da smo uhvatili njegovog neaka i da emo pregovarati
o otkupu. Nije imao ta vie da kae dominikancu, te je uhvatio enevjev za lakat i udaljio se.
,,Da li ste vi Tomas od Huktona?, upitao je otac Ruber. Tomas se okrenuo. ta to vama
znai?
,,Vi ste oteli duu koja treba da ide u pakao, rekao je svetenik, ,,i ako je ne predate, onda
u ja traiti vau.
enevjev je skinula luk sa ramena. ,,Ti e biti u paklu pre mene, rekl'a je Ruberu.
Fratar ju je ignorisao i obraao se samo Tomasu. Ona je avolje stvorenje, Englezu, ona
te je zaaralaNjegova kobila se pomerila i on ju je, iziritiran, udario u vrat. Crkva je donela
odluku i vi je morate potovati.
Ja sam doneo odluku, rekao je Tomas.
Otac Ruber je podigao glas kako bi mukarci iza Tomasa mogli da uju. Ona je begar!
Vikao je. Ona je jeretik! Ona je iskljuena iz crkve, izbaena iz svetih bojih krugova i, kao
takva, ona je prokleta dua! Nema spasa za nju i ni za jednog oveka koji joj bude pomagao!
ujete li me? Boja crkva vam se obraa i vae besmrtne due, sve vae besmrtne due su u
kobnoj opasnosti zbog nje.
Pogledao je ponovo enevjev i nije mogao da prikrije osmeh pun mrnje. Umree,
kuko, u zemaljskom plamenu koji e te odvesti do vene vatre pakla, rekao je.
enevjev je podigla svoj mali luk na koji je bila postavljena iroka glava. ,,Nemoj, rekao
joj je Tomas.
,,On je moj muitelj, rekla je enevjev, a suze su joj se kotrljale niz obraze.
Otac Ruber je podrugljivo pogledao njen luk. ,,Ti si avolova kurva, rekao joj je, ,,i crvi
e se naseliti u tvoju matericu i iz tvojih grudi e tei gnoj i avoli e se igrati tobom. enevjev
je odapela strelu.
Trgla se kada je strela poletela. Nije ciljala. Od ljutine je samo povukla tetivu i pustila je,
a oi su joj bile pune suza, tako da je jedva i videla oca Rubera. Obino, kada bi vebala, strele bi
letele svuda naokolo, ali u poslednjem trenutku, ba kada je odapela strelu, Tomas je pokuao da
joj pomeri ruku; jedva ju je dotakao, samo je dotakao ruku na luku, a strela se izvila i poletela.
Otac Ruber se spremao da se podsmeva njenom lukuigraki, ali strela je poletela i pogodila ga.
iroka glava mu se zarila u grlo i strela je tako ostala, bela pera su postajala crvena od krivi, koja
se slivala niz strelu. Svetenik je ostao u sedlu na trenutak, sa potpunim zaprepaenjem na licu, a
onda je drugi veliki mlaz krvi isprskao ui njegovog konja i guei se, stropotao se na zemlju.
Dok je Tomas uspeo da stigne do njega, svetenik je bio mrtav.
Rekla sam ti da e on prvi u pakao, rekla je enevjev i pljunula je le.
Tomas se prekrstio.
Trebalo je proslaviti lako odnetu pobedu, meutim, strah i sumomo raspoloenje vratilo
se u gamizon u Kastijon de Arbizonu. Svetenikova smrt je uasnula Tomasove ratnike. Mnogi
od njih su bili grenici koji se nisu kajali, neki su ak i sami ubili svetenike, ali svi su bili
sujeverni i na fratrovu smrt se gledalo kao na lo predznak. Otac Ruber je dojahao nenaoruan,
doao je da pregovara, a ubijen je kao pas. Nekolicina mukaraca je ak aplaudirala enevjev.
Ona je bila prava ena, govorili su, ena vojnika i crkva je mogla da ide do avola, to se njih
ticalo, ali takvih je bilo malo. Mnogi iz garnizona su se setili svetenikovih poslednjih rei, da e
njihove due biti proklete jer pruaju utoite jeretiku, a ove strane pretnje vratile su strahove
koji su ih progonili kada je enevjev prvi put spasena. Robi je nemilosrdno podseao na to, a
kada ga je Tomas izazvao upitavi ga kada kree za Bolonju, Robi mu je odgovorio. Ostajem
ovde, rekao je, ,,dok ne saznam koliki u otkup dobiti. Neu da odjaem bez njegovog novca.
Pokazao je palcem na oslina koji je saznao za supamitvo u gamizonu i pot irivao ga je
predviajui loe stvari ako se begar ne spali. Odbijao je da jede za istim stolom sa Zenevjev.
Kao plemi, imao je pravo na najbolji tretman koji je zamak mogao da ponudi, i spavao je u sobi
u vrhu kule i bilo mu je drae da jede sa Robijem i ratnicima, a ne u predvorju i zabavljao ih je,
priajui im o svojim dogodovtinama sa turnira, ali ih je i plaio kobnim predvianjima o tome
ta se deavalo ljudima koji su titili neprijatelje crkve.
Tomas je ponudio Robiju skoro svu svoju uteevinu kao svoj deo otkupa za Zoslina, s
tim da krajnji iznos bude odreen kada se dogovori otkup, ali Robi je odbio. Moda e mi na
kraju dugovati mnogo vie, rekao je, i kako da znam da e platiti? I kako e znati gde sam?
Poslau novac tvojoj porodici, obeao je Tomas. Ti mi veruje, zar ne?
Crkva ti ne veruje, odgovorio je Robi ljutito, ,,pa zato bih ja?
Ser Gijom je pokuao da smanji tenziju, ali je znao da se garnizon raspada. Jedne noi je u
prizemlju izbila tua izmeu Robijevih pristalica i ratnika koji su branili enevjev i na kraju je
jedan Englez ubijen, a Gaskonjcu je bodeom izvaeno oko. Ser Gijom se borio, ali je znao da e
biti jo tua.
ta predlae da uradim, upitao je Tomasa nedelju dana nakon bitke kraj reke Ger. Bilo
je hladno, duvao je severni vetar, vetar za koga su ljudi verovali da ih ini nervoznim i tmurnim.
Ser Gijom i Tomas su bili na zidinama, kod glavne kule zamka, ispod izbledele zastave etla od
Northemptona. A ispod te crvenozelene zastave visio je narandasti leopard Berata, ali naopako,
kao znak da je poraen. enevjev je takoe bila prisutna, ali poto je osetila da ne eli da uje ono
to je ser Gijom doao da kae, otila je do najdaljeg ugla bedema. ekau ovde, rekao je
Tomas.
Zato to stie tvoj roak?
Zbog toga i jesam ovde, rekao je Tomas.
I pretpostavljam da nema vie vojnika?, upitao je ser Gijom.
Tomas nita nije rekao izvesno vreme. Na kraju je prekinuo tiinu. ,,A ti?
,,Ja sam s tobom, rekao je ser Gijom, ,,sa budalom sam. Ali ako se tvoj roak pojavi,
Tomase, znaj da nee doi sam. Znam.
,,I nee biti blesav kao to je bio oslin. Nee ti dozvoliti da pobedi.
Znam i to, Tomas je zvuao sumorno.
Trebae ti vie vojnika, rekao je ser Gijom. Imamo garnizon, a trebae nam mala
vojska.
Pomoglo bi, Tomas se sloio.
Ali niko se nee pridruiti, dok je ona ovde, upozorio je ser Gijom, gledajui u
enevjev. Tri Gaskonjca su jue otila. Tri ratnika nisu ak ni saekala svoj deo od oslinovog
otkupa, nego su samo odjahala na zapad u potrazi za drugim zaposlenjem.
,,Ne elim kukavice ovde, uzvratio je Tomas.
,,Oh, ne budi takva prokleta budala!, brecnuo se ser Gijom. Tvoji vojnici e se boriti sa
drugim vojnicima, ali se nee boriti protiv crkve. Nee se boriti protiv Boga. Zastao je, malo
oklevao, a onda je rekao. Tomase, mora je poslati odavde. Ona mora da ode.
Tomas je zurio u brda na jugoistoku. Nita nije rekao. Ona mora da ode, ponovio je ser
Gijom. Poalji je u Po. Bordo. Bilo gde
Ako to uradim", rekao je Tomas, onda e umreti. Crkva e je pronai i spalie je.
Ser Gijom je zurio u njega.
,,Ti si zaljubljen, zar ne?
,,Da, rekao je Tomas.
Isuse boe, uzviknuo je ser Gijom u oajanju. Ljubav! Uvek vodi u propast.
Covek je roen da bi voleo, rekao je Tomas, ,,a to je prirodno, kao i to varnice iz vatre
lete uvis.
,,Moda, rekao je ser Gijom strogo, ,,ali ene su te zbog kojih postoje proklete lomae.
I ba tada im je enevjev doviknula. Konjanici!, upozorila je, a Tomas je trao po
bedemu i bacio pogled na put koji je iao sa istoka, video da ezdeset ili sedamdeset konjanika
izlazi iz ume. Bili su to ratnici u narandastobelim tunikama Berata i Tomas je u poetku mislio
da su doli da daju otkup za oslina, a onda je video da nose stranu zastavu, ne leoparda od
Berata, nego crkvenu zastavu, kao one koje su nosili u povorkama za vreme svetih dana. Zastava
je visila na tapu u obliku krsta i na njoj je bila plava odora Device Marije, a iza nje, na manjim
konjima, bilo je mnotvo crkvenjaka.
Ser Gijom se prekrstio. ,,Nevolja, rekao je odseno, onda se okrenuo ka enevjev. Bez
strela! uje li me, devojko? Bez prokletih strela!
Ser Gijom je strao niz stepenice, a enevjev je'pogledala Tomasa. ,,Izvini, rekla je.
Zato to si ubila svetenika? Neka kopile ide do avola. Mislim da su doli da bace
kletvu na nas, rekla je enevjev i otila sa Tomasom do ivice bedema, odakle se mogla videti
glavna ulica Kastijon de Arbizona, zapadna kapija i most na reci iza nje. Naoruani konjanici su
ekali van grada, dok je svetenstvo sjahalo i, predvoeno svojom zastavom, zaputilo se glavnom
ulicom prema zamku. Vei deo svetenstva je bio u crnom, ali jedan od njih je nosio beli ogrta,
na glavi je imao mitru i nosio je beli tap na ijem se vrhu nalazila zlatna kuka. Biskup, ni manje
ni vie. Bio je to debeljukast ovek duge, sede kose koja je ispadala ispod zlatnog ruba njegove
mitre. Nije obraao panju na metane koji su mu se klanjali, dok se pribliavao zamku.
,,Tomase!, viknuo je. ,,Tomase!
ta e da uradi?, upitala ga je enevjev.
,,Da ga sasluam, rekao je Tomas.
Odveo ju je dole, do manjeg bedema iznad kapije, na kome je ve bilo mnogo strelaca i
ratnika. Robi je bio tu i kada se Tomas pojavio, kotlananin je pokazao na njega i doviknuo
biskupu: Ovo je Tomas.
Biskup je udario tapom o zemlju. ,,U ime Boga, viknuo je, svemogueg Oca, i u ime
Sina, i u ime Svetoga duha, i u ime svih svetaea, i u ime naeg svetoga oca, Klementa, i snagom
moi koja nam je data da oslobaamo i vezujemo na nebu kao i na zemlji, pozivam te, Tomase!
Ja te pozivam!
Biskup je imao lep glas. Jasno je govorio i jedini drugi zvuk, osim vetra, bilo je mrmljanje
aice Tomasovih ratnika, koji su, da bi strelci razumeli, prevodili sa francuskog na engleski.
Tomas je pretpostavio da e biskup govoriti na latinskom i da e samo on razumeti ono to on
govori, meutim, biskup je eleo da svi razumeju njegove rei.
Poznato je da si ti, Tomase", nastavio je biskup, jednom krten u ime Oca, i Sina i
Svetog duha, prognan iz drutva jer si poinio greh pruivi utoite osuenom jeretiku i ubici.
Sada, sa tugom u naim srcima, mi ti uskraujemo, Tomase, kao to emo uskratiti i svim tvojim
sauesnicima i onima koji te podravaju, vezu sa telom i krvi naeg Gospoda, Isusa Hrista.
Ponovo je udario tapom o zemlju, a jedan od svetenika je zazvonio malim zvonom.
Razdvajamo te, nastavio je biskup, a glas mu je odjekivao do visoke kule zamka, ,,od drutva
svih hriana i iskljuujemo te iz svih svetih oblasti. Jo jednom je tap udario o kaldrmu i
zvonce je zazvonilo. Teramo te od dojke nae svete majke crkve, na nebu i na zemlji. Jasni
zvuk zvona se odbijao od kamene zidove zamka. Proglaavamo, Tomase, da si iskljuen iz
crkve i osuujemo te na venu vatru satane i svih njegovih anela i prokletnika. Proglaavamo te
prokletim za ovaj poroan akt i obavezujemo sve one koji potuju i vole naeg Gospoda, Isusa
Hrista, da te osude. Udario je tapom poslednji put, pogledao je prkosno Tomasa, onda se
okrenuo, praen svetenicima i njihovom zastavom.
Tomas je oseao da je utrnuo. Bilo mu je hladno i utrnuo je. Oseao se prazno. Bilo je to
kao da su temelji zemlje nestali ostavili bolnu prazninu iznad uarenih kapija pakla. I sve
injenice ivota, Boga, spasenja, venosti, nestale su, oduvane su kao opalo lie koje je utalo u
gradskim olucima. Postao je pravi helekin, prognan je iz crkve, uskraeno mu je pomilovanje,
ljubav, i boje prisustvo.
uli ste biskupa! Robi je prekinuo tiinu na bedemu. Pozvani smo da uhapsimo
Tomasa ili da podelimo njegovo prokletstvo! Spustio je ruku na ma, koji bi i isukao da ser
Gijom nije intervenisao.
,,Dosta!, viknuo je Normanin. Dosta! Ja sam ovde zamenik voe. Hoe li neko to da
pobije? Strelci i ratnici su se udaljili od Tomasa i enevjev, ali niko nije pokuao da sledi
Robija. Ser Gijomovo lice sa oiljkom bilo je mrano kao smrt. Straari e ostati na dunosti,
naredio je, ostali u svoje odaje. Odmah!
,,Mi imamo obavezu..., poeo je Robi, a onda je nevoljno uutao jer se ser Gijom besno
okrenuo ka njemu. Robi nije bio kukavica, ali niko se u tom trenutku nije mogao suprotstaviti ser
Gijomovom besu.
Vojnici su se nevoljno povukli, a ser Gijom je svoj napola isukan ma vratio u korice.
,,On je, naravno, u pravu, rekao je mrano kada je Robi siao niz stepenice.
 ,,On je bio moj prijatelj!, protestovao je Tomas, pokuavajui da se uhvati za neku
injenicu u svom sada potpuno izokrenutom postojanju.
,,I on hoe enevjev'4, rekao je ser Gijom, poto ne moe da je ima, ubedio je sebe da
mu je dua osuena na propast. Zato biskup nije sve nas ekskomunicirao? Zato to bismo onda
svi bili u istom paklu i ne bismo imali ta da izgubimo. Podelio nas je na blagoslovene i proklete,
a Robi hoe da njegova dua bude bezbedna. Moe li da ga krivi zbog toga?
,,A ta je sa vama?, enevjev je upitala Normanina.
Moja dua je uvela pre mnogo godina, rekao je ser Gijom tuno, a onda se okrenuo i
gledao niz glavnu ulicu. Ostavie ratnike na ulazu u grad da bi te uhvatili kada bude odlazio.
Ali ti moe da izae na malu kapiju iza kue oca Medouza. Nju nee uvati. Moe da pree
reku kod mlina. Bie sasvim bezbedan u umi.
Tomas na trenutak nije razumeo ta mu je ser Gijom rekao, a onda ga je pogodilo to to
mu je rekao da mora da ide. Da bei. Da se krije. Da ostavi svoju prvu komandu, da napusti svoje
novo bogatstvo, svoje vojnike, sve. Zurio je u ser Gijoma, koji je slegao ramenima. ,,Ne moe da
ostane, Tomase, rekao je stariji ovek blago. Robi ili jedan od njegovih vojnika e te ubiti.
Pretpostavljara da bi te veina podrala, ali ako ostane, bie to borba izmeu nas i njih i oni e
pobediti"
,,Ti e ostati ovde?
Ser Gijomu je bilo neprijatno, onda je klimnuo glavom. Znam zato si doao ovamo,
rekao je. ,,Ja ne verujem da prokleta stvar postoji, a ako postoji, da emo je mi pronai. Ali ovde
moemo da skupimo novac, a meni je novac potreban. Tako da je ostajem. Ali ti ide, Tomase.
Idi na zapad. Pronai engleski garnizon. Ii kui. Video je nezadovoljstvo na Tomasovom licu.
ta drugo, za ime boje, moe da uradi?, upitao je. Tomas nita nije rekao, a ser Gijom je
pogledao vojnike koji su ekali ispred gradske kapije. Moe njima da preda jeretika, Tomase,
oni e je spaliti. Onda e opozvati tvoju ekskomunikaciju.
,,To neu uraditi, rekao je Tomas.
Odvedi je vojnicima, rekao je ser Gijom, ,,i klekni pred biskupa.
Ne?
Zato ne?
,,Ti zna zato ne.
Zato to je voli?
,,Da, rekao je Tomas, a enevjev je provukla svoju ruku ispod njegove. Znala je da se on
mui, kao i kada je ona patila kada je crkva njoj oduzela ljubav boju, ali ona se pomirila sa
uasom. Tomas nije i znaia je da e mu trebati vremena za to.
,,Preiveemo, rekao je ser Gijomu.
Ali mora da ode, insistirao je Normanin.
,,Znam, Tomas nije mogao da sakrije koliko mu je teko zbog toga.
Sutra u te snabdeti zalihama, obeao je ser Gijom. ,,Konji, hrana, ogrtai. ta ti je jo
potrebno?
,,Strele, dodala je enevjev brzo, a onda je pogledala Tomasa jer je oekivala da e on
rei neto, meutim, on je jo uvek bio u oku i nije mogao da misli. Hoe rukopise svoga oca,
zar ne?, predloila je neno.
Tomas je klimnuo glavom. Donee mi ih?, zamolio je ser Gijoma. Uvij ih u kou.
Onda, do sutra ujutru'1, rekao je ser Gijom. ekaj me kraj upljeg kestena na brdu.
Ser Gijom ih je ispratio iz zamka kroz prolaz iza svetenikove kue do mesta odakle su
mala vrata na gradskom bedemu vodila ka stazi, koja je ila do mlina na reci. Ser Gijom je skinuo
reze i paljivo je otvorio vrata, meutim, ispred nije bilo vojnika, te ih je odveo do mlina, odakle
je posmatrao kako Tomas i enevjev prelaze kameni prag mlina. Tu su se popeli u umu.
Tomas je pogreio. I bio je proklet.
DRUGO POGLAVLJE

Begunac
 Kia je padala cele noi. Pod naletima hladnog vetra, kia je pljutala i otkidala lie sa
hrastova i 'kestenova i kovitala se prkosno ibajui staro drvo koje je slomio grom, a izdubilo
vreme. Tomas i enevjev su pokuali da se sklone u njegovo deblo, trgli su se kada se grmljavina
oglasila na nebu. Nije bila munja, ali kia je poela da pada jo jae. ,,Ja sam kriva, rekla je
enevjev.
,,Ne, rekao je Tomas.
Mrzela sam svetenika, rekla je. Znala sam da ne treba da odapnem strelu, meutim,
setila sam se svega to mi je uradio. Zagnjurila je lice u njegovo rame i glas joj je bio priguen
tako da ju je Tomas jedva uo. Kada me nije pekao, udarao me je. Udarao me je i mazio.
Mazio? Kao dete?
,,Ne, rekla je ogoreno, ,,kao ljubavnik. A kada bi me povredio, molio se za mene i
govorio mi da me oboava. Mrzela sam ga.
,,I ja sam ga mrzeo, rekao je Tomas, zbog onoga to ti je uradio." Zagrlio ju je. I drago
mi je to je mrtav, dodao je, a onda se setio da je i sam skoro mrtav. Poslat je u pakao, nisu mu
dali da se iskupi.
ta e da radi?, upitala je enevjev, drhtei u mraku.
Neu otii kui.
Kuda e ii onda.
Ostau sa tobom. Ako eliTomas je razmiljao da joj kae da je slobodna da ide kuda
god eli, ali je znao da je ona uplela svoju sudbinu sa njegovom, tako da nije pokuavao da je
ubedi da ga napusti, niti je eleo da ona ode. Vratiemo se Astarak, predloio je. Nije znao
zbog ega bi to uradio, ali je znao da ne moe da se poraen vrati kui. Osim toga, sada je bio
proklet. Nije imao ta da izgubi. A moda bi gral mogao da ga spase. Moda e sada, kada je
proklet, pronai blago i tako e se njegova dua povratiti u milost boju.
Ser Gijom je stigao odmah posle svanua u pratnji deset vojnika, za koje je ser Gijom
znao da nee izdati Tomasa. Dejk i Sem su bili meu njima i obojica su elela da se pridrue
Tomasu, ali on je odbio. Ostanite sa gamizonom, rekao im je, ,,ili idite na jug i naite drugo
englesko utvrenje. Nije da nije eleo drutvo, ali znao je da e biti dovoljno teko da prehrani
sebe i enevjev, a kamoli jo dvoja usta. Nije imao ta drugo da im ponudi, osim opasnosti, gladi
i stalnog progona kroz junu Gaskonju.
Ser Gijom je doveo dva konja, doneo je hranu, ogrtae, enevjevin iuk, etiri zaveljaja
strela i teku torbu sa noviima. Ali nisam mogao da uzmem rukopis tvoga oca, priznao je,
Robi ga je uzeo.
Ukrao ga je?, upitao je Tomas ogoreno.
Ser Gijom je slegao ramenima kao da sudbina rukopisa nije bila vana. Beratovi ratnici
su otili, rekao je, tako da je put ka zapadu bezbedan, a ja sam jutros poslao Robija na istok da
trai stoku. Prema tome, jai na zapad, Tomase. Jai na zapad i idi kui.
Misli li da Robi hoe da me ubije?, upitao je Tomas uznemireno.
Verovatno hoe da te uhapsi, rekao je ser Gijom, ,,i da te preda crkvi. Ono to on u
stvari hoe, jeste da Bog bude na njegovoj strani i veruje da e, ako pronae gral, svi njegovi
problemi biti rceni. Ser Gijomovi ratnici su delovali iznenaeno kada je gral pomenut i jedan
od njih, Don Ferklot, hteo je da postavi pitanje, meutim, ser Gijom ga je presekao. Robi je
ubedio sebe da si ti grenik", rekao je Tomasu. Dragi boe, dodao je, nema nieg goreg od
mladog oveka koji je tek pronaao Boga. Osim mlade ene koja je uinila to isto. Oni su
nepodnoljivi.
Gral? Don Ferklot je bio uporan. Mnogo se govorilo o tome zato je erl od
Northemptona poslao Tomasa i njegove vojnike u Kastijon de Arbizon, a ser Gijomova
neoprezna pria bila je prva potvrda.
Robi je malo lud, objasnio je ser Gijom ozbiljno, tako da ne treba obraati prokletu
panju.
Trebalo bi da ostanemo sa Tomasom, dodao je Dejk. Svi mi. Da ponemo ispoetka.
Ser Gijom je dovoljno znao engleski da je razumeo ta je Dejk rekao, pa je odmahnuo
glavom. Ako ostnemo sa Tomasom, rekao je, onda emo morati da se borimo sa Robijem. To
je ono to na neprijatelj hoe. Hoe da se podelimo Tomas je preveo Dejku. ,,I u pravu je,
dodao je brzo. ,,Pa ta onda da radimo? Dejk je hteo da zna.
Tomas ide kui, objavio je ser Gijom, ,,a mi emo ostati dovoljno dugo da se
obogatimo, a onda emo i mi otii kui. Dobacio je Tomasu uzde dva konja. Voleo bih da
ostanem sa tobom, rekao je.
Onda emo svi umreti.
Ili emo biti prokleti. Ali, idi kui, Tomase, upozorio ga je i bacio teku konu torbu.
,,U toj torbi irna dovoljno novca da plati prolaz i verovatno toliko da ubedi biskupa da skine
prokletstvo. Crkva e uraditi sve za novac. Bie ti dobro, a za godinudve, doi da me potrai u
Normandiji.
,,A Robi?, upitao je. ta e on uraditi?
Ser Gijom je slegao ramenima. Na kraju e otii kui. Nee nai ono to trai i ti to zna,
Tomase.
,,Ja to ne znam.
Onda si lud kao i on. Ser Gijom je skinuo rukavicu i pruio mu ruku. ,,Ne krivi me to
ostajem?
Ti treba da ostane, rekao je Tomas. Obogati se, prijatelju moj. Sada si ti
glavnokomandujui?
Naravno."
Onda e Robi morati da ti da treinu od oslinovog otkupa. Sauvau neto i za tebe,
obeao je ser Gijom, potom se pozdravio sa Tomasom, okrenuo konja i poveo ratnike. Kao
protajni poklon, Dejk i Sem, baeili su jo dva zaveljaja strela, a onda su i konjanici otili.
Tomas je osetio da ga obuzima bes dok su on i enevjev jahali na istok po kii koja je
dosadno sipila i koja je uskoro natopila njihove nove ogrtae. Bio je ljut na sebe to nije uspeo,
mada je mogao da uspe samo ako stavi enevjev na gomilu drva i zapali je, a to nikada ne bi
mogao da uradi. Bio je ogoren na Robija to se okrenuo protiv njega, mada je razumeo
kotlananinove razloge i ak je pomislio da su u redu. Nije Robi bio kriv to se njemu dopala
enevjev, a nije ni loe to se ovek brine za svoju duu. Tako da je Tomas uglavnom bio besan
na ivot i taj bes mu je pomogao da ne misli na neprijatnosti kada je kia ponovo poela da
pljuti. Ili su na istok, drei se juga, ne izlazei iz ume, gde su b'ili primorani da se provlae
ispod niskih grana. Tamo gde nije bilo drvea, ili su po visoravni i paljivo su osmatrali ne bi li
ugledali konjanike u oklopima. Nije ih bilo. Ako su Robijevi ljudi i bili na istoku, onda su bili u
ravnici, tako da su Tomas i enevjev bili sami.
Izbegavali su farme i sela. To i nije bilo teko jer je zemlja bila slabo naseljena, a na
visoravnima su uglavnom bili panjaci, a ne obradive povrine. Posle podne su ugledali jednog
obanina koji je, iznenaen, skoio sa kamena i pre nego to je primetio Tomasov ma na butini,
zavukao ruku u dep da izvadi konu praku i kamen. oban je brzo sakrio praku i pokloni se.
Tomas je zastao da pita oveka da li je video neke vojnike, a Zenevjev mu je prevela da on nije
video nikoga. Milju dalje, Tomas je ustrelio kozu. Izvadio je strelu iz trupa ivotinje, nju je
ogulio, oistio od iznutrica i ispekao. Te noi su u sklonitu stare kolibe bez krova, izgraene na
samom ulazu u umsku dolinu, zapalili vatru pomou granica, a onda su na plamenu pekli kozja
rebra. Tomas je maem isekao granice aria, a od njih je sklepao sklonite, koje se naslanjalo na
jedan od zidova. titie ih od kie te noi. Napravio je krevet od paprati u improvizovanom
sklonitu.
Tomas se setio svog putovanja od Bretanje do Normandije sa anet. Gde li je sada Crna
Ptica, pitao se? Bilo je leto kada su putovali. iveli su od njegovog luka, izbegavali su svako
drugo ivo bie, pa ipak, bilo je to sreno vreme. Sada je to isto radio sa enevjev, ali zima je
dolazila. Nije znao koliko e zima biti teka, a enevjev mu je rekla da ne zna da li je sneg ikada
padao u ovom podnoju. Pada na jugu, rekla je, ,,u planinama, ali ovde je samo hladno. Hladno
i mokro.
Kia je sada padala povremeno. Njihovi konji su pasli ono malo trave pored reke, koja je
tekla pored ruevina. Mladi mesec bi se ponekad probio kroz oblake da obasja srebrnom
svetlou umom obrasle litice sa obe strane doline. Tomas je otpeaio pola milje nizvodno da bi
oslukivao i posmatrao, ali nije video nikakva druga svetla i nita nije uo. Smatrao je da su
bezbeni, od ljudi, ako ne i od Boga, te se vratio tamo gde je enevjev pokuavala da osui
njihove teke ogrtae na blagoj toploti plamena. Tomas joj je pomogao, irei i navlaei teke
ogrtae preko okvira od ariovih granica. Onda je unuo kraj vatre, posmatrao je crvenu
eravicu kako sija i razmiljao o svom prokletstvu. Setio se svih slika koje je video na zidovima
crkava: slike na kojima se due kotrljaju u pakao gde se demoni cere kraj razbuktalih vatri.
Razmilja o paklu, upitala ga je enevjev iznenada. Napravio je grimasu. Razmiljao
sam, rekao je i pitao se kako ona zna.
,,Ti stvarno misli da crkva ima mo da te poalje tamo?, upitala ga je, a kada joj nije
odgovorio. odmahnula je glavom. Ekskomunikacija ne znai nita.
Znai sve, rekao je Tomas sumorno. Znai da nema raja, nema Boga, nema spasenja i
nema nade, niega.
Bog je ovde rekla je enevjev vatreno. ,,On je u vatri, na nebu, u vazduhu. Riskup ne
moe tebi da oduzme Boga. Biskup ne moe da usisa vazduh sa neba!
Tomas je utao. Seao se kako je biskupov tap udarao o kalIrmu i zvuka malog zvona
koji je odiekivao izmedu zidova zamka.
Samo je izrekao rei, rekla je cnevjev. ,,a rei su jeftine. Meni su rekli isto, a Bog je te
noi doao kod mene u eliju. Dodala je jo drva na vatru. Nikada nisam mislila da u umreti.
ak i kada se to pribliavalo, nisam verovala da e se desiti. Bilo je neega u meni to mi je
govorilo da se to nee desiti. To je bio Bog, Tomase. Bog je svuda. On nije pas na crkvenom
povocu.
,,Mi samo poznajemo Boga kroz Njegovu crkvu, rekao je Tomas. Oblaci su se gomilali,
zaklanjajui mesec i poslednjih nekoliko zvezda. Kia je u mraku poela da pada iae, a
grmljavina se ula iz doline. ,,A crkva me je osudila, rekao je.
enevjev je skinula dva ogrtaa sa grma i uvila ih da bi ih zatitila od kie. Veina ljudi
nije upoznala Boga preko crkve, rekla je. Oni odlaze i sluaju jezik koji ne razumeju, ispovedaju
se i klanjaju svetoj tajni priea, krtenja i ele da vide svetenika kada umiru, ali kada su
stvarno u nevolji, onda odlaze u svetilita koja crkva ne poznaje. Oni se Bogu obraaju na
izvorima, svetim bunarima duboko meu drveem. Odlaze kod mudrih ena i proroka. Nose
amajlije. Mole se svom Bogu i crkva to ne zna. Ali Bog zna jer je Bog svuda. Zato bi ljudima
bio potreban svetenik, kada se Bog svuda nalazi?
,,Da nam ukae na greke, rekao je Tomas.
,,A ko odreuje ta je pogreno?, nastavila je enevjev uporno. Svetenici! Da li misli
da si ti lo ovek, Tomase? Tomas je razmiljao o pitanju. Brz odgovor bi glasio ,,da zato to
ga je crkva prognala i predala njegovu duu demonima, ali u sutini, nije smatrao sebe loim
ovekom i zato je odmahnuo glavom ,,Ne.
,,Pa ipak, crkva te je osudila! Biskup je izgovorio rei i to je bilo to. A ko zna kakve grehe
taj biskup ini?
Tomas se blago osmehnuo. ,,Ti si jeretik, rekao je. ,,Jesam, rekla je jednostavno. ,,Ja
nisam beggar mada bi mogla da budem, ali sam jeretik i kakav izbor je preda mnom? Crkva me je
prognala i ako elim da volim Boga, to moram initi van crkve. I ti isto tako mora sada da uradi
i videe da te Bog jo voli isto onoliko koliko te crkva mrzi. Napravila je grimasu kada je kia
ugasila poslednje plamenove vatre. Povukli su se onda u skrovite od aria, gde su pokuali da
zaspu ispod ogrtaa i oklopnih koulja.
Tomas je spavao u gru. Sanjao je bitku i kako ga napada din koji urla, a onda se
probudio, video da je enevjev nestala i uo je grmljavinu iznad glave. Kia je padala na ari i
kapljala sa paprati. Munja je zaparala nebo i osvetlila rupe izmeu grana, koje su delimino titile
Tomasa. On se izvukao ispod aria i teturao po mraku da pronae vrata na razruenoj kuici.
Upravo se spremao da pozove enevjev kada je jo jedan udar groma zaparao nebo i odjeknuo sa
brda, tako blizu i tako glasno, da se Tomas zateturao udesno kao da ga je udario malj. Bio je bos i
nosio je samo dugu, lanenu koulju natopljenu vodom. Tri munje su sevnule na istoku i Tomas je
pri njihovoj svetlosti video da su konjima oi beie i da se tresu, tako da im je priao, potapao ih
po gubici i proverio da ii su im uzde vrsto privezane. ,,enevjev!, viltao je. ,,enevjev!
A onda ju je ugledao. Ili bolje reeno, pri iznenadnoj svetlosti munje, ugledao je viziju.
Video je enu, visoku, srebrnu i golu, kako stoji sa rukama podignutim ka nebeskoj beloj vatri.
Munja je prola, ali slika ene je ostala u Tomasovoj glavi, blistava, a onda je grom ponovo
udario u brda na istoku i enevjev je zabacila glavu, kosa joj je bila putena, a voda se slivala sa
nje kao kapljice tenog srebra.
Igrala je gola na grmljavini.
Nije volela da bude gola sa njim. Mrzela je oiljke koje joj je otac Ruber napravio na
rukama, nogama i leima, pa ipak, sada je igrala gola, sporo, njena zabaena glava izloena je
pljusku i Tomas ju je posmatrao i pri svakoj novoj munji mislio da je ona zaista draga. Bila je
divlje, srebrno stvorenje mraka, sjajna ena koja je bila opasna, lepa i udna. Tomas.je unuo,
posmatrao ju je i razmiljao da li je i njegova dua u velikoj opasnosti, jer otac Medouz je rekao
da su drage avolska stvorenja; iako je bila draga, on ju je i dalje voleo. Zagluujui zvuk udara
groma ispunio je vazduh i brda su se zatresla, a on se skupio zatvorenih oiju. Bio je proklet,
mislio je, proklet, i to saznanje ga je ispunilo potpunim oajem.
,,Tomase enevjev se nagla nad njega i rukama obuhvatila njegovo lice. ,,Tomase.
,,Ti si draga, rekao je oiju jo uvek zatvorenih.
Volela bih da jesam, rekla je, volela bih da cvee cveta kuda ja hodam. Ali nisam.
Samo sam igrala na grmljavini i grom mi se obratio.
Stresao se. ta ti je rekao?
Obavila je ruke oko njega, pokuavajui da ga utei. ,,Da e sve biti u redu
On nije rekao nita.
Sve e biti u redu, ponovila je Zenevjev, ,,jer grom ne lae ako igra za njega. To je
obeanje, ljubavi moja, to je obeanje. Da e sve biti dobro
Ser Gijom je poslao jednog od zarobljenih ratnika u Berat da obavesti grofa da su oslin i
jo trinaest vojnika njihovi zarobljenici i da treba da pregovaraju o otkupu. oslin je rekao da je
njegov stric u Astaraku, ali ser Gijom je pretpostavio da se starac ve vratio u svoj zamak.
Meutim, izgleda da nije bilo tako jer je etiri dana nakon to su Tomas i enevjev otili,
glasnik stigao u Kastijon de Arbizon i izvestio ih da je grof od Berata bolestan, da ima
temperaturu, moda ak i umire, i da se nalazi u ambulanti samostana Sveti Sever. Ratnici,
poslati u Berat, vratili su se sledeeg dana sa istim vestima i dodali su da niko u Beratu nije
ovlaen da pregovara o oslinovom otkupu. Sve to je ser Anri Kurtoa mogao da uradi za
oslina, jeste da poalje poruku u Astarak, nadajui se da e grof biti dovoljno dobro da prihvati
vesti.
ta emo sada?, upitao je Robi. Zvuao je tuno jer je jedva ekao zlato od otkupa. On i
oslin su sedeli u velikom predvorju. Bili su sami. Bila je no. Vatra je gorela na ognjitu.
oslin je utao.
Robi se namrtio. Mogao bih da te prodam, predloio je. To se esto radilo. ovek bi
uhvatio zarobljenika, iji bi otkup bio odgovarajui, ali da ne bi ekao novac, on bi prodao
zarobijenika bogatijem oveku, koji bi platio manje, a onda bi sa njim dugo pregovarao, pre nego
to bi dobio novac.
oslin je klimnuo giavom. Mogao bi, sloio se, ali ne bi dobio mnogo novca.
Naslednik Berata i lord od Bezijera?, upitao je Robi prezrivo. Ti vredi mnogo.
Bezijer je svinjsko polje, rekao je oslin prezrivo, ,,a naslednik Berata ne vredi nita, ali
Berat sam za sebe vredi pravo bogatstvo. Bogatstvo. Gledao je Robija cutei. Moj stric je
budala, nastavio je, ali bogata budala. Novac uva u podrumima. Ima burad do vrha punu
novcem, a dva bureta su napunjena enovinima
Robi se naslaivao u mislima. Zamiljao je novac koji stoji u mraku, dva bureta puna
udesnih novia iz enove, novac od istog zlata, a svaki je dovoljan da se ovek hrani, oblai i
naoruava godinu dana. Dva bureta?
Ali moj stric je zao ovek, nastavio je oslin. Nee da troi novac, osim na crkvu. Ako
bi mogao da bira, onda bi izabrao da ja umrem, da jedan moj brat bude njegov naslednik i da
njegov novac ostane netaknut. Ponekad, nou, ponese fenjer dole, u podrum zamka i gleda novac.
Samo bulji u njega. Kae mi, rekao je Robi ogoreno ,,da za tebe nee biti isplaen otkup?
Kaem ti, rekao je oslin ,,da u biti va zarobljenik dokle god je moj stric grof. Ali ako
ja postanem grof?
,,Ti! Robi je zvuao zbunjeno jer nije znao kuda vodi ovaj razgovor.
Moj stric je bolestan, rekao je oslin, ,,i moda umire. Robi je razmislio o tome i
shvatio ta je oslin hteo da kae. ,,A ako ti bude grof, rekao je polako, onda ti sam moe da
pregovara o svom otkupu.
Ako bih ja bio grof, rekao je oslin, otkupio bih i sebe i svoje vojnike. Sve njih. I to
bih brzo uradio.
Robi je ponovo razmiljao. Kolika su burad?, upitao je posle izvesnog vremena.
oslin je ispruio ruku nekoliko stopa od poda. ,,To je najvea riznica zlata u Gaskonji,
rekao je. Ima dukata i ekua, fjorina i anjosa, dinara i enovina, funti i mutona.
Mutona?"
Zlatnih, rekao je oslin irokih i tekih. Vie je nego dovoljno za otkup.
Ali tvoj stric e raoda preiveti, rekao je Robi. Moliemo se da bude tako, rekao je
oslin pobono, ,,ali ako mi dozvoli da poaljem dva vojnika u Astarak, mogli bi da otkriju u
kakvom je on stanju? I moda bi mogli da ga ubede da ipak ponudi otkup?
Ali ti si rekao da on nikada ne bi platio. Robi se pretvarao da ne razume ta je oslin
predlagao ili jednostavno nije eleo da to odmah prizna.
Moemo ga ubediti, rekao je oslin, poto sam mu drag. Ali samo ako poaljem
vojnike da porazgovaraju sa njim. ,,Dvojicu?
,,A ako ne uspeju , rekao je oslin nevino, ,,oni e se naravno vratiti ovamo, u
zarobljenitvo, tako da nema ta da izgubi? Ali ne moe da ih pusti da putuju nenaoruani.
Sigumo ne kroz zemlju u kojoj haraju koreadori.
 Robi je zurio u oslina, pokuavao je da ga prozre, a onda mu je neto palo na pamet.
ta je tvoj stric radio u Astaraku? oslin se smejao. Glupa, stara budala je traila sveti gral.
Mislio je da ja ne znam, ali rekao mi je jedan monah. Sveti, prokleti gral! On je lud. Mislio je da
e mu Bog podariti sina ukoliko ga nae.
,,Gral?
Bogzna odakle mu ta ideja. On je lud. Pobono lud. Gral, Robi je razmiljao. Gral.
Povremeno je sumnjao u Tomasovu potragu, mislio je da je to ludost, ali izgleda da su i drugi bili
ludi, to je potvrivalo da gral moda stvarno postoji. A gral ne bi trebalo da zavri u Engleskoj.
Bilo gde, ali ne u Engleskoj.
oslin izgleda nije priraetio kako su njegove rei delovale na Robija. ,,Ti i ja, rekao je,
,,ne bi trebalo da budemo na suprotnim stranama. Obojica smo neprijatelji Engleske. Englezi su
izazvali nevolje. Doli su ovamo, udario je o sto da bi naglasio ono to je rekao, ,,i poeli su da
ubijaju, a zato?
Zbog grala, pomislio je Robi i mislio da e on biti taj koji e vratiti svetu relikviju u
kotsku. Zamiljao je naoruanu kotsku vojsku, ohrabrenu dodatnom snagom grala, kako u
Engleskoj isti sve pred sobom do konane pobede.
,,Ti i ja bi trebalo da budemo prijatelji", rekao je oslin, ,,i sada bi mogao da mi pokae
znak prijateljstva. Pogledao je svoj oklop, koji je visio na zidu, a on je bio okaen naopako tako
da je crvena pesnica bila okrenuta nadole. Tomas ga je tamo stavio kao znak da je njegov vlasnik
zarobljenik. Spusti to, rekao je oslin ogoreno.
Robi je baeio pogled na oslina, onda je otiao do zida i maem otkaio tit, koji je
zaklepetao kada je pao. Uspravio ga je i naslonio na kameni zid.
Hvala ti, rekao je oslin, ,,i zapamti, Robi, kada ja postanem grof od Berata, trebae mi
dobri vojnici. Nisi se nikome zakleo, zar ne?
,,Ne.
Erlu od Northemptona?"
,,Ne!, uzviknuo je Robi poto se setio erlovog neprijateljskog stava prema njemu.
Razmisli o tome da mi slui, rekao je oslin. Mogu da budem dareljiv, Robi. Prvo
u poslati svetenika u Englesku. Zbunjen oslinovim reima, Robi je mirkao. Poslae
svetenika u Englesku? Zato?
,,Da odnese tvoj otkup, naravno, rekao je oslin sa osmehom. Bie slobodan ovek,
Robi Daglase. Zastao je i osmotrio Robija paljivo. Kada postanem grof od Berata, dodao je,
moi u to da uradim
Ako postane grof od Berata, rekao je Robi oprezno. Mogu da otkupim svakog
zarobljenika ovde, oslin je poeo da se razmee, mogu da otkupim tebe i unajmim sve tvoje
vojnike koji hoe da rade. Samo mi dozvoli da poaljem dvojicu vojnika u Astarak.
Robi je razgovarao sa ser Gijomom ujutro i Normanin nije video zato ne bi pustio dva
ratnika da pregovaraju sa grofom od Astaraka, ako se zakunu da e se vratiti u
zarobljenitvo ada to obave. Samo se nadam da je on dovoljno dobro da bi mogao da ih
saslua, rekao je ser Gijom.
Tako je oslin poslao Vilezila i njegovog druga, svoje line ratnike. Jahali su u oklopima,
sa maevima i detaljnim uputstvima.
A Robi je ekao da postane bogat.
Vreme se prolepalo. Sivi oblaci su se pretvorili u duge trake, koje su uvee postale divne
i ruiaste; sledee noi su ve izbledele i nebo je bilo kristalno isto. Vetar je prestao da duva i
otoplilo je.
Tomas i enevjev su ostali u polusruenoj kuici dva dana. Osuili su odeu i pustili su
konje da pojedu ostatke prologodinje trave. Odmarali su se. Tomas nije oseao potrebu da to
pre stigne u Astarak jer nije ni oekivao da e tamo neto pronai, ali enevjev je bila sigurna da
e metani imati ta da ispriaju, tako da bi trebalo da ih sasluaju. Meutim, Tomasu je bilo
dovoljno i to to su on i enevjev prvi put bili sami. U zamku nikada nisu bili sami, jer kada bi i
otili u prostoriju iza tapiserije, uvek su bili svesni da ostali spavaju u hodnilcu ispred. A Tomas
do sada nije ni shvatio koliko ga je optereivalo donoenje odluka. Koga da poalje u pljaku,
koga da ostavi, koga da posmatra, kome da veruje, koga da dri na disanci, kome je trebalo da da
nekoliko novia da bi bio odan i r.vek, uvek prisutna briga da je neto zaboravio, da moda
neprijatelj moe da ih iznenadi jer je on neto prevideo. A sve vreme pravi neprijatelj je bio tu:
Robi, kljuao je od ogorenja i bio je izbezumljen od elje.
Tomas je sada mogao sve to da zaboravi, ali ne zadugo, jer su noi bile hladne, a zima je
dolazila i drugog dana njihovog izbeglitva ugledao je konjanike na junoj visoravni. Bilo ih je
dvanaest, bili su odrpani, a dvojica su imala samostrele na leima. Nisu gledali ka dolini gde su
se sklonili Tomas i enevjev, meutim, on je znao da e se neko na kraju pojaviti. Bilo je to doba
godine kada su vukovi i koredori siiazili sa visokih planina da bi lake pljakali u podnoju. Bilo
je vreme da se krene.
enevjev je ispitivala Tomasa o gralu. Saznala je da je njegov otac, izuzetno pametan, ali
lud svetenik, verovatno ukrao gral od oca koji je ustvari bio prognani grof od Astaraka, ali da
otac Ralf nikada nije priznao da je gral bio u njegovim rukama i da je ostavio samo udan rukopis
koji je bio dodatak misteriji. Ali tvoj otac ga ne bi vratio u Astarak, zar ne?, rekla je enevjev
onog jutra kada su se spremali da krenu.
,,Ne.
Znai, nije tamo?
,,Ne znam ak ni da li stvarno postoji, rekao je Tomas. Sedeli su pore reke. Konji su bili
osedlani, a zaveljaji sa strelama privezani za zanji deo sedla. Mislim da je sveti gral san koji
ovek ima, san o tome da svet moe da bude savren. I ako je postojao, nastavio je, onda bi svi
znali da san ne moe da se ostvari. Slegao je ramenima, zatim je poeo da skida ru sa oklopa.
,,Ne misli da postoji, a ipak ga trai?, upitala je enevjev. Tomas je odmahnuo
glavom. Traim svoga roaka. Hou da ujem ta on zna.
Zato to veruje u to, zar ne?
Tomas je prestao da strue oklop. elim da verujem. Ali ako ga je moj otac imao, onda
bi trebalo da bude u Engleskoj, a ja sam traio svuda gde je on mogao da ga sakrije. Ali ipak,
eleo bih da verujem. Razmiljao je. ,,A ako bih ga pronaao, onda bi crkva morala ponovo da
nas prihvati.
enevjev se nasmejala. ,,Ti si, Tomase, kao vuk koji sanja da se pridrui stadu ovaca.
Tomas na to nije reagovao. Gledao je na istok. To je sve to mi je preostalo. Kao vojnik
sam propao.
enevjev mu je rekla: Vratie ti svoje vojnike. Pobedie, Tomase, jer ti si vuk. A
mislim da e nai i gral On joj se nasmeio. Jesi li to videla na grmljavini? Videla sam
tamu, rekla je vatreno, pravu tamu. Kao senku koja e prekriti svet. Ali ti si iveo u njoj,
Tomase, i bioi obasjan svetlou. Zagledala se u reku sa sveanim izrazom na svom duguljastom
licu. Zato ne bi postojao gral? Moda je to ono to svet oekuje i to e oistiti svu trule. Sve
svetenike... Pljunula je. Ne mislim da je tvoj gral u Astaraku, ali moda e tamo biti nekih
odgovora."
Ili jo pitanja.
Hajde da saznamo!
Ponovo su jahali na istok, ili su izmeu stabala ka vrhu ogoljene visoravni, bili su stalno
na oprezu, izbegavali su naselja, ali kasno jednog jutra, projahali su kroz selo u kome su se borili
sa oslinom i njegovim vojnicima da bi preli dolinu Gera. Seljani su sigumo prepoznali
enevjev, ali nisu pravili probleme jer se niko nije kaio sa naoruanim jahaima, osim ako i oni
sami nisu bili vojnici. Tomas je video sveu humku pored jednog vonjaka sa krukama i
pretpostavio je da je to mesto gde su poginuli sahranjeni. Ni on ni ona nisu rekli nita dok su
prolazili pored mesta gde je otac Rubert umro, mada se Tomas prekrstio. Ako je enevjev to i
videla, pravila se da nije.
Pregazili su reku i peli su se po umovitom tlu dok nisu stigli do ogoljene litice sa koje se
video Astarak. Sa desne strane se nalazila uma, a razbacano kamenje na visoravni sa leve strane
i Tftmas je instinktivno poao prema umi traei sklonite, meutim, enevjev ga je zaustavila.
Neko je upalio vatru, rekla je i pokazala na tanki pramen dima iznad drvea.
Seljani nose drveni ugljen, pa su zastali?, pomislio je Tomas.
Ili su to koreadori, bilo je njeno miljenje i ona je okrenula konja. Tomas je krenuo za
njom, nevoljno je bacio pogled na umu. Ba tada je primetio pokret, pritajen pokret za koji je u
Britaniji nauio da ga treba pratiti, i instinktivno je krenuo da dohvati luk, privezan za sedlo.
Tada je doletela prva strela.
Bila je to strela iz samostrela. Kratka, zdepasta i crna, a iskrzana, kona lopatica prozujala
je u letu, Tomas je udario konja i viknuo da upozori enevjev ba kada je strela proletela ispred
njega i zabola se njenoj kobili u stomak. Kobila je bila streljena, crvena krv je poprskala njenu
belu kou, a iz rane je virio drugi kraj strele.
Zenevjev je nekako ostala u sedlu, dok se njen konj okretao i zanosio, a krv je liptala na
sve strane. Jo dve strele su proletele pored Tomasa, a onda se on okrenuo u sedlu i video etiri
konjanika i jo najmanje deset peaka kako izlaze iz ume. Idi meu stene!, doviknuo je
enevjev. ,,Stene! Sumnjao je da e njihovi konji moi da tre bre od koreadora, sigurno ne sa
enevjevinom kobilom iz koje je krv ikljala na sve strane.
Mogao je da uje konje kako dolaze. uo je njihova kopita kako gaze retku travu, a
enevjev je ve bila meu stenama, iskoila je iz sedla i verala se uz oblutke. Tomas je sjahao
pored njenog konja, ali umesto da je prati, uzeo je luk i zgrabio strelu iz torbe. Gaao je jednom,
jo jednom, strele su letele nisko i jedan jaha je pao sa konja, drugi je umro od strele koja mu se
zarila u oko, dok su se druga dvojica tako zanela da je jedan konj ostao bez oslonca i zbacio je
jahaa. Tomas je odapeo strelu u preivelog konjanika, promaio je i ispalio etvrtu u oveka koji
je pao s konja i kome se bodkin strela zarila visoko u lea.
Mukarci su trali to su bre mogli, ali jo su bili na distanci i to je Tomasu dalo vremena
da zgrabi preostale strele i novac sa sedla svog konja. Zgrabio je i enevjevinu torbicu sa njene
kobile, svezao uze oba konja zajedno i savio ih u omu koju je prebacio preko kamena, nadajui
se da e ih to zadrati, a onda se popeo uz strme stene. Dve strele iz samostrela su se odbile od
kamen pored njega, ali on se brzo penjao jer je znao koliko je teko pogoditi oveka u pokretu.
Sreo je enevjev u jaruzi, blizu vrha. Ubio si trojicu!, rekla je udei se.
,,Dvojicu, rekao je. Ostali su samo ranjeni" Video je oveka, koga je pogodio u lea,
kako puzi prema udaljenoj umi. Pogledao je naokolo i shvatio da je enevjev nala najbolje
utoite. Dva ogromna kamena su formirala strane jaruge, njihove masivne stranice su se
dodirivale na vrhu, dok se ispred nalazio trei kamen, koji je sluio kao parapet. Bilo je vreme,
pomislio je Tomas, da pokaem ovim kopilanima kolika je snaga luka od tise. Stao je iza
improvizovanog parapeta i zategao luk.
Odapinjao je strele kao furija, potpuno smiren, koristei sjajnu tehniku. Mukarci su
stizali u gomili i prvih est Tomasovih strela nije promailo cilj, nego su se zarivale u odrpane
koreadore jedna za drugom, a onda su oni shvatili da treba da se rasture i veina se okrenula i
poela da bei iz dometa. Ostala su tri mukarca na zemlji i dvojica koja su hramala. Tomas je
poslednju strelu odapeo u begunca i promaio ga za in.
Onda su strelci sa samostrelima krenuli u napad i Tomas je unuo pored enevjev dok su
eline glave strela udarale i odbijale se od kamen jaruge. Pretpostavio je da ima etiri ili pet
samostrela i da odapinju strele van dometa njegovog luka; nije mogao nita da uradi, osim da viri
iza kamena i posmatra kroz pukotinu, koja je bila jedva malo ira od irine ruke. Posle nekoliko
minuta, video je tri mukarca kako tre prema njima i odapeo je strelu kroz pukotinu, onda je
ustao i odapeo jo dve, brzo se sagao, a strele su udarale u visoke stene i padale pored enevjev.
Njegove strele su oterale tri mukarca mada nijedan nije bio pogoen. Svi e uskoro otii,
rekao je Tomas. Video je kako ih juri ne vie od dvadeset mukaraca, a on je ubio ili ranio skoro
polovinu i iako e ih to bez sumnje razbesneti, postae oprezniji. ,,To su samo razbojnici, rekao
je Tomas, ,,i ele nagradu za hvatanje engleskog strelca. oslin mu je potvrdio da je grof zaista
ponudio takvu nagradu i Tomas je bio siguran da su koreadori imali na umu premiju, ali da su
upravo otkrili da e je teko osvojiti.
Poslae po pomo, rekla je enevjev ogoreno.
Moda ih nema vie, rekao je Tomas optimistiki, onda je uo konja kako njiti i
pretpostavio je da je koreador, onaj koga nije primetio, stigao do njihovih konja i da pokuava da
ih odvee. Prokleti bili, rekao je, potom je preskoio stenu i poeo da skae sa kamena na
kamen ka podnoju. Strela iz samostrela se zabila ba iza njega, dok je druga napravila varnicu
na kamenu ispred njega, a onda je video mukarca kako odvodi njihove konje, pa je zastao i
zategao luk. Mukarca je napola zaklonila enevjevina kobila, raeutim, Tomas je ipak odapeo
strelu i ona je proletela ispod kobilinog vrata i zarila se oveku u butinu. Koreador je pao, ali jo
uvek je drao uzde, a Tomas se okrenuo i video da jedan od etvorice mukaraca sa samostrelom
cilja u enevjev. ovek je otpustio strelu i Tomas je odgovorio svojom strelom. ovek je bio u
dometu Tomasovog velikog luka, njegova strela je proletela neposredno pored neprijatelja, a to je
nateralo mukarce sa samostrelima da se povuku. Tomas je znao da su se uplaili moi njegovog
luka i umesto da se vrati u svoje sklonite izmeu stena, potrao je prema njima. Odapeo je jo
dve strele, a kada je povukao tetivu, osetio je da ga bole miii na leima. Strela sa belim perjem
letela je nebom i zarila se pored strelaca sa samostrelima. Nijedna nije pogodila cilj, ali mukarci
su se povukli jo vie, 1 kada se uverio da su dovoljno daleko, Tomas se vratio da izbavi konje.
Taj koga je ranio, nije bio ovek, nego deak. Dete sa prastim nosem, od oko
desetjedanaest godina, lealo je na travi sa suzama u oima i mrkim izrazom lica. vrsto je drao
uzde konja, kao da mu ivot zavisi od njih, a u njegovoj levoj ruci bio je no kojim je mahao,
nemono pretei. Strela mu je prola kroz desnu butinu, visoko, i izraz bola na rtvinom licu
naveo je Tomasa da pretpostavi da je ona sigurno slomila kost.
Tomas je izbio no deaku iz ruke. Govori li francuski?, upitao je momka koji je
pljunuo ka njemu kao odgovor. Tomas se iscerio, uzeo je uzde, onda je uspravio deka na noge.
Dete je vritalo od bola dok je strela parala ranu, a Tomas je pogledao ka preivelim koreadorima
i video da im vie nije do borbe. Svi su gledali u deaka.
Tomas je pretpostavio da je deak doao sa tri mukarca koji su dotrali do stena, dok je
on bio sakriven iza. Bez sumnje su se nadali da e ukrasti oba konja i da e od njih imati neku
dobit. Tomasove strele su oterale mukarce, a deak, manji, spretniji i bri, stigao je do stena i
pokuao da bude heroj. Sada se inilo da je talac jer je jedan od koreadora, visoki ovek u
konom kaputu, sa napuklim lemom na divljaki zamrenoj kosi, ispruio obe ruke da se vidi da
je nenaoruan i polako je iao napred.
Tomas je gurnuo deaka na zemlju kada se mukarac pribliio na trideset koraka, onda je
napola zategao luk. Dovoljno si blizu, doviknuo je oveku.
 Zovem se Filin, rekao je mukarac. Imao je irok grudni ko, dugake noge, tuno,
mravo lice, a na elu oiljak od noa ili maa. Imao je no u koricama za pojasom, ali nikakvo
drugo oruje. Izgledao je kao razbojnik, mislio je Tomas, pa ipak, bilo je neega u njegovim
oima, koje su govorile i o boljim vremenima, ak i o uvaavanju. ,,On je moj sin, dodao je
Filin, pokazavi glavom na deaka.
Tomas je slegao ramenima kao da mu nije stalo.
Filin je skinuo svoj slomljeni lem i pogledao mrtve mukarce na bledoj travi. Bilo ih je
etiri, svi su ubijeni dugim strelama, dok su jo dvojica bila ranjena i jaukala su. Ponovo je
pogledao Tomasa. ,,Ti si Englez?
ta ti misli da je ovo?, upitao je Tomas i podigao luk. Samo su Englezi nosili dugaak
ratni luk.
uo sam za lukove, priznao je Filin. Govorio je francuski, ali ga je loe izgovarao i
povremeno je oklevao, traedi pravu re. uo sam za njih, nastavio je, ali nijedan nisam video
do danas.
Sada si video jedan, rekao je Tomas osvetniki.
Mislim da je tvoja ena ranjena, rekao je Filin i pokazao glavom na mesto gde se
enevjev skrivala.
Misli da sam ja budala", rekao je Tomas. Filin je hteo da Tomas okrene lea kako bi
mukarci sa samostrelima mogli da se ponovo prikradu.
,,Ne, rekao je Filin. Ono to ja elim jeste da moj deak ostane iv.
ta nudi za njega, upitao je Tomas.
Tvoj ivot, rekao je Filin. Ako zadri mog sina, doveemo ovamo jo mukaraca,
puno mukaraca, opkoliemo vas i ekaemo. Oboje ete umreti. Ako moj sin umre, onda e ti,
Englezu, umreti u takvom bolu da e ti sva budua muenja u aklu izgledati kao olakanje. Aii
ako potedi Galdrika i vas dvoje ete ostati ivi. Ti i jeretik."
,,Ti zna ko je ona? Tomas je bio iznenaen.
,,Mi znamo sve to se dogaa izmeu Berata i planina, rekao je Filin.
Tomas je bacio pogled na formaciju stena, ali enevjev je jo uvek bila sakrivena.
Planirao je da je pozove da sie, ali umesto toga, odmakao se od deaka. Hoe li da izvadim
strelu?, upitao je Filina.
To e uraditi monasi iz Svetog Severa, rekao je Filin.
Primie vas tamo?
Abot Planar e uvek pomoi ranjenom oveku.
Cak i koreadoru.
Filin ga je pogledao prezrivo. Mi smo samo ljudi bez zemlje. Prognani. Optueni za
zloine koje nismo poinili. Pa..., nasmeio se iznenada i Tomas mu je skoro i sam odgovorio
osmehom, neke nismo poinili. ta ti misli da je trebalo da uradimo? Da zavrimo u jaruzi? Da
budemo obeeni?"
Tomas je klekao pored deaka, spustio luk i izvadio no. Deak ga je besno pogledao,
Filin je viknuo, uznemiren, ali onda je utihnuo kada je video da Tomas deaku nee uiniti nita
naao. Tomas je umesto toga skinuo glavu strele sa dralja i stavio dragoceni metal u ranac. Onda
se uspravio. Zakuni se u ivot svoga sina, zatraio je od Filina, ,,da e odrati re.
Kunem se, rekao je Filin.
Tomas je pokazao na visoke stene gde se enevjev skrivala. Ona je draga", rekao je.
Ukoliko prekri zakletvu, Filine, ona e uiniti da tvoja dua vriti od bola.
,,Ja vas neu povrediti, rekao je Filin, onda je pogledao ostale koreadore, ,,a ni oni vas
nee dirati.
 Tomas je smatrao da nema mnogo izbora. Ili da veruje Filinu ili da ostane pod opsadom
na visoravni, gde nije bilo vode, te se odmakao od deaka. Tvoj je.
,,Hvala, rekao je Filin ozbiljno. Ali recite mi..., poslednje rei obuzdale su Tomasa koji
se okrenuo da povede konje do stena. Recite mi, Englezu, zato ste ovde? Sami?
Mislio sam da znate sve to se deava izmeu Berata i planina?
Saznajem postavijajui pitanja", rekao je Filin i sagao se da podigne sina.
,,Ja sam ovek bez zemlje, Filine, begunac. Optuen sam za zloin koji nisam poinio.
Koji zloin?
Pruio sam utoite jeretiku."
Filin je slegao ramenima kao da je hteo da kae da to i nije neki zloin u poredenju sa
zloinima koji su od koreadora inili odmetnike. Ako si stvarno begunac. rekao je. ,,mogao bi
da nam se pridrui. Aii pobrini se za svoju enu. Nisam lagao. Ranjena je.
Bio je u pravu. Tomas je odveo konje do stena i pozva enevjev, a kada nije odgovorila,
popeo se do jaruge i naao je sa strelom u levom ramenu. Strela je probila srebrni oklop i slomila
rebro ba iznad leve dojke, blizu pazuha, a enevjev je leala, okruena runim crnim strelama,
teko diui, lica bleeg nego ikada i zajaukala je kada ju je Tomas podigao. Umirem, rekla je,
u njenim ustima nije bilo krvi. a Tomas je video mnogo njih koji su preiveli takve rane. Video
je. takoe, da su od takvih rana umirali.
Zadao joj je mnogo bola dok ju je nosio niz stene, ali kada ju je uspravio, smogla je malo
snage da pomogne sebi dok ju je Tomas stavljao u sedio. Krv je liptala iz njenog oklopa. slivah se
meu prstenje. Pogla se, praznog pogleda, a koreadori su prili blie da je pogledaju. Zurili su i u
Tomasa i prekrstili su se kada su videli njegov veliki luk. Svi su bili mravi, rtve loili etava u
regionu i problema sa pronalaenjem hrane, jer su bili begunci i sada, kada im je Filin naredio da
uzmu oruje, nisu vie bili pretnja, pre su izgledali patetino. Filin im se obraao na njihovom
jeziku i onda, kada je i njegov sin uzjahao koatog konja, jednog od onih na. kojima su
koreadori pojurili Tomasa i enevjev, poeli su da se sputaju ka Astaraku.
Tomas je krenuo sa Filinom, vodei enevjevinog konja. Krv se zgruala na kobilinom
bedru i iako se teko kretala, nije se inilo da je teko povreena, mada je vrh strele ostao u njoj.
Time e se pozabaviti kasnije. Jesi li ti njihov voa?, upitao je Filina.
Samo voa mukaraca koje si video, rekao je krupni ovek, ,,a moda vie i nisam.
Kako to?
Koreadori vole uspeh, rekao je Filin, ,,i ne voie da sahranjuju svoje mrtve. Nema
sumnje da ima drugih koji misle da mogu bolje od mene.
Sta je sa ostaiim ranjenicima?, upitao je Tomas i pokazao glavom na brdo. Zato oni
ne idu u opatiju?
Jedan nije hteo, otii e svojoj eni, a ostali? Verovatno e umreti. Filin je pogledao
Tomasov luk. Neki od njih odbijaju da odu dole u opatiju; misle da e biti izdani i uhvaeni. Ali
Planar mene nee izdati.
Zenevjev se njihala u sedlu tako da je Tomas morao da jae uz nju da bi je pridravao.
Nije nita govorila. Njen pogled je i dalje bio prazan, koa bleda, a skoro da i nije disala,
medutim, vrsto se drala za selo tako da je Tomas znao da u njoj ima jo ivota. Monasi joj
moda nee pomoi, rekao je Filinu. Planar pomae svakom, rekao je Filin, ak i
jereticima. Pianar je ovde opat, zar ne?
,,Jeste, potvrdio je Filin, i dobar je ovek. Ja sam nekada bio jedan od njegovih
monaha.
,,Ti? Tomas nije mogao da sakrije svoje iznenaenje.
Bio sam tek iskuenik, ali sam upoznao devojku. Zabadali smo koie u nov vinograd i
ona je donela kore alosne vrbe da priveemo lozu i ..., Filin je siegao ramenima kao da je
ostatak prie bio suvie poznat da bi se ponavljao. Bio sam mlad, zavrio je, ,,i ona je bila.
Galdrikova majka?, upitao je Tomas.
Filin je klimnuo glavom. Mrtva je. Opat je bio pun razumevanja. Rekao mi je da sam
slobodan da idem. Poeli smo da ivimo u opatiji, imali smo malu farmu, meutim, drugi seljani
me nisu voleli. Njena porodica je elela da se ona uda za nekog drugog, rekli su da ja nisam
dobar za nju i kada je umrla, doli su da me spale. Ubio sam jednog od njih motkom, a oni
su ekli da sam ja zapoeo tuu i oznaili su me kao ubicu, zato sam ovde. Ili ovo ili da me obese
u Beratu. Poveo je sinovljevog konja preko reice koja se slivala niz brdo. ,,To je toak sree,
zar ne? U krug, u krug, goredole, ali izgleda da sam ja vie gore, nego dole. A Destral e mene
okriviti.
,,DestraI?
Na voa.
Njegovo ime znai ,,sekira i on njome ubija ,,On nije ovde?
Poslao me je da vidim ta se deava u Astaraku, rekao je Filin. ,,U starom zamku su
kopali neki ljudi. Destral misli da tamo ima blaga.
Gral, mislio je Tomas, gral, i pitao se da li je ve pronaen, a onda je odbacio takvu
pomisao jer bi se takve vesti proirile kao munja.
Ali nikada nismo stigli do Astarka, nastavio je Filin. Ulogorili smo se u umi i ba smo
se spremali da krenemo kada smo primetili vas.
,,I pomislili ste da ete se obogatiti?"
,,Za vas bi dobili etrdeset novia, rekao je Filin, ,,u z.latu." Deset vie od Jude, rekao
je Tomas blago, ,,a njegovi su bili srebrnjaci. Filin se nasmeio.
Stigli su u samostan posle podneva. Vetar je bio hladan, duvao je sa severa i odnosio je
dim iz kuhinje preko kapije, gde su ih doekala dva monaha. Klimnuli su glavom Filinu i
dozvolili su mu da odvede sina u ambulantu, a onda su prepreili Tomasu put. Njoj je potrebna
pomo, rekao je Tomas besno Ona je ena, rekao je jedan od monaha, ,,ona ne moe da ue
ovde
Iza postoji mesto", rekao je drugi monah, navukao je belu kapuljau na glavu i vodio je
Tomasa oko zgrade kroz maslinjak ka mestu gde je grupa koliba bila ograena visokom ogradom.
Primie vas brat Klement, rekao je monah i brzo se udaljio.
Tomas je privezao oba konja za stablo masline, onda je poneo enevjev ka kapiji. Udario
ju je izmom, ekao je, ponovo udario, i posle drugog udarca kapija je zakripala i otvorila se, a
mali monah u belom ogrtau, sa izboranim licem i neraeljanom bradom mu se nasmeio.
Brat Klement?
Monah je klimnuo.
Potrebna joj je pomo, rekao je Tomas.
Klement ih je pozvao da uu tako da je Tomas uneo enevjev u ono to mu je na prvi
pogled delovalo kao dvorite farme. Tako je i smrdelo, mada nije mogao da vidi gomilice
ubreta, a kuice od slame liile su na male ambare ili tale, a onda je primetio ljude u sivim
ogrtaima koji su sedeli na pragu. Radoznalo su ga posmatrali, a drugi su doli na male prozore
kada se pronela vest o njihovom dolasku. U prvom trenutku je pomislio da su to monasi, a onda
je video ene meu osobama u ogrtaima i ponovo je pogledao prema kapiji, gde se nalazio mali
sto, pretrpan drvenim kiepetalima. To su bili parii drveta privezani za drku konom trakom i
ako bi se ruka protresla, drveni pokretni poklopci bi napravili veliku buku. Primetio ih je kada
ga je brat Klement poveo unutra, ali sada su udni predmeti dobili znaenje. Klepetala su nosili
leprozni da bi upozorili Ijude da dolaze i sto je bio tako postavljen da je svako iz ove skupine
mogao da ponese klepetalo sa sobom kada pode napolje. Tomas je zastao uplaen. ,,Da li je ovo
kua gubavih?, upitao je brata Klementa.
Monah je raspoloeno klimnuo glavom, potom je povukao Tomasa za lakat. Tomas se
opirao plaei se stranog drutva, gubavaca u sivim kapuljaama, meutim, brat Klement je bio
uporan i poveo ga je u malu kolibu, koja se nalazila na drugoj strani dvorita. U kolibi nije bilo
niega, osim dueka od slame, koji je stajao u jednom uglu, i stola na kome su bile tegle, tuci i
gvozdena vaga. Brat Klement je pokazao na duek.
Tomas je spustio enevjev na njega. Desetak gubavaca je bilo na vratima i piljili su u
pridolice dok ih brat Klement nije oterao. enevjev, nesvesna uzbuenja prouzrokovanog
njenim dolaskom, uzdahnula je, zatim je namignula Tomasu.
,,Boli, proaputala je.
,,Znam, rekao je, ,,ali mora da bude hrabra.
Brat Klement je zavrnuo rukave i pokazao da se enevje' vina oklopna koulja mora
skinuti. To e biti teko jer je strela jo uvek bila u mesu i trala je iz oklopa. Ali monah je znao
ta treba da radi. Prvo je rekao Tomasu da se skloni u stranu zatim je podigao enevjev ruke,
tako da su joj bile iznad glave a onda je uhvatio kone lopatice strele. enevjev je zajeala brat
Klement je sa neverovatnom opreznou popustio krvavi slomljeni oklop, a kone lopatice
kojima je oklop bio pribijen uz telo, sada su se jasno videle. Onda je zavukao levu ruku pod
oklop i gurao je sve dok nije napipao vrh strele, drugom rukorr je pridravao oklop da se ne bi
naslanjao na strelu, potom je klimnuo Tomasu i glavom mu dao znak da lzvue enevjev iz njene
oklopne koulje. Monah je kiimnuo potvrdno kada ju je Tomas uhvatio za zglobove, a onda je
klimnuo da ga ohrabri.
Tomas je zatvorio oi i povukao. enevjev je vrisnuia. Prestao je da vue, a brat Klement
je promrmljao neto to je trebalo da znai da je Tomas slab, lako da je on ponovo povukao i
izvlaio ju je iz oklopa. Kada je otvorio oi video je da je njeno telo oslobodeno gvozdene
naprave, iako su njene ispruene ruke i glava jo uvek bile u gvozdenom okviru. Ali strela je bila
van oklopa i brat Klement je, cokui jezikom, izvukao njene ruke i skinuo ga.
Monah je otiao do stola, dok je enevjev glasno jeala, 1 vrtei glavorn, pokuavala da
ublai bol rane koja je ponovo poela da krvari. Njena platnena koulja je bila crvena od pazuha
do struka.
Brat Klement je klekao pored nje. Stavio joj je jastui na vlaen vodom na elo,
pomilovao je po obrazu, coktao jezikom jo malo, to je izgleda imalo sedativno dejstvo na
enevjev i onda je, jo uvek se smeei, stavio svoje levo koleno na njenu dojku, obema rukama
je uhvatio strelu i povukao je. Vrisnula je. strela, sa koje je kapljala krv. bila je izvuena, a brat
Kle ment je noem isekao platno da otkrije ranu na koju je stavic vlano jastue. Pokazao je
Tomasu da ga pridri
Tomas je drao jastue dok je monah uzimao neto sa stola. Vratio se sa grudvom
buavog hleba, koji je natopio u vodu. Stavio ga je na ranu, a onda je snano pritisnuo. Dao je
Tomasu traku iscepanu od daka i mimikom mu objasnio da bi trebalo da je uvee enevjev oko
grudnog koa kao zavoj. Bolelo je jer, da bi to uradio, Tomas je morao da je uspravi u sedei
poloaj i tada je brat Klement isekao ostatak njene krvave platnene koulje, a Tomas je platno od
daka obavio oko njenih grudi i ramena i tek kada je buava, krvlju natopljena kaasta obloga
snano pritisnuta na ranu i dobro uvezana, bilo joj je dozvoljeno da se odmori. Brat Klement se
smeio kao da je hteo da kae da je sve dobro uraeno, potom je sklopio ruke kao kada se moli i
priljubio lice uz njih da bi objasnio da enevjev treba da odspava.
Hvala vam, rekao je Tomas.
Brat Klement je razvukao usta u veliki osmeh i Tomas je video da monah nema jezik.
Pacov je zautao u slami, mali monah je dohvatio trozubo koplje i poeo je divljaki da udara po
njoj, a uspeo je samo da napravi velike rupe u krovu.
enevjev je zaspala.
Brat Klement je otiao da obie gubavce i potom se vratio sa posudom za eravicu i
posudom od gline u kojoj se nalazio ar. Zapalio je naramak trulih drva u posudi, dodao je suva
drva i kada je sve poelo da se pui i uarilo se, bacio je u uareno ognjite strelu koja je ranila
enevjev. Kone lopatice su se iskrivile u vatri i zasmrdele. Brat Klement je zadovoljno klimnuo
glavom i Tomas je razumeo da mali monah lei ranu tako to kanjava uzronika strelu. Potom,
kada je strelu sprila vatra, brat Klement je na prstima otiao do enevjev, pogledao ju je i
zadovoljno se nasmeio. Izvadio je dva prljava ebeta ispod stola, a Tomas ju je pokrio. Ostavio
ju je da spava. Morao je da napoji konje, da ih pusti da pasu i da ih smesti u odaju gde je stajala
samostanska presa za vino. Nadao se da e videti Abota Planara, ali monasi su bili na molitvi i
bili su jo uvek u opatijskoj crkvi, a Tomas je, imitirajui brata Klementa, naterao kobilu da
zanjiti kada joj je izvukao strelu iz siabine. Morao je da bude oprezan da bi izbegao njene zadnje
noge, kojima se ritala. Kada se smirila, natopio je ranu vodom, pomilovao ju je po vratu, onda je
odneo sedla, uzde, strele, lukove i torbe u upu u kojoj se sada enevjev probudila. Leala je
poduprta vreom i brat Klement ju je, uz coktanje, hranio supom od peuraka i kiseljaka.
Nasmeio se Tomasu i provirio u dvorite odakle se ulo pevanje. Bili su to gubavci i brat
Klement je poeo da pevui istu melodiju.
Bilo je supe i hleba i za Tomasa. Kada je jeo i kada je brat Klement otiao, tamo gde je
obino provodio no, Tomas je legao pored enevjev. Jo uvek boli'1, rekla je, ,,ali ne kao pre.
,,To je dobro.
Nije bolelo kada me je strela pogodila. Bilo je vie kao udarac.
Bie ti bolje, rekao je vatreno.
Zna li ta su pevali?, upitala je.
,,Ne.
Pesmu o Eriku i Eloiz. Bili su ljubavnici. Pre mnogo vremena. Nagla se i prstom je
prela preko neobrijane linije njegove vilice. Hvala ti, rekla je.
Posle izvesnog vremena ponovo je zaspala. Zraci meseine su prolazili kroz iskrzan krov i
Tomas je video malo znoja na njenom elu. Ali bar je dublje disala i posle izvesnog vremena i
Tomas je zaspao.
Loe je spavao. Sanjao je konjska kopita i ljude kako viu, obudio se i shvatio da to nije
san, nego stvarnost. Uspravio se u krevetu kada je samostansko zvono poelo da poziva na
uzbunu. Odgurnuo je ebad i razmiljao da li treba da vidi ta je izazvalo ovu pometnju, ali onda
je zvonjava utihnula i sve se ponovo smirilo.
Tomas je ponovo zaspao.
Tomas se probudio sa saznanjem da iznad njega stoji neki ovek. Bio je to visok ovek,
njegova silueta se ocrtavala pri bledoj svetlosti zore i stajao je na ulazu u kolibu. Tomas je
instinktivno ustuknuo i posegao za maem, ali ovek se povukao nazad i dao mu znak da uti.
Nisam eleo da te probudim", rekao je blago dubokim glasom u kome nije bilo pretnje.
Tomas se uspravio i video je monaha. Nije mogao da mu vidi lice jer je u kolibi bilo
mrano, ali onda se visoki mukarac u beloj odori pribliio da pogleda enevjev. Kako je tvoja
prijateljica?11, upitao je.
enevjev je spavala. Pramen zlatne kose podrhtavao joj je na usnama kada bi udahnula
vazduh. Sino joj je bilo bolje, rekao je Tomas blago.
Dobro je, rekao je monah i poao ka vratima. Podigao je Tomasov luk kada se sagao da
vidi enevjev, a sada ga je gledao pri slaboj sivoj svetlosti. Kao i uvek kada bi video stranca sa
orujem, Tomasu nije bilo prijatno, ali nita nije rekao i posle izvesnog vremena, monah je
naslonio luk na medicinski sto brata Klementa. eleo bih da porazgovaram sa tobom, rekao je.
Moemo li se nai uskoro u hodniku?"
Jutro je bilo hladno. Trava izmeu maslinjaka i sredine dvorita bila je prekrivena rosom.
U jednom oku hodnika nalazio se bunar gde se nekoliko monaha umivalo posle prve jutamje
molitve i Tomas je prvo potraio visokog monaha meu njima, a onda ga je video kako sedi na
zidiu izmeu dva stuba na junoj arkadi. Monah ga je pozvao rukom i Tomas je video da je
veoma star i da mu je lice veoma izborano i blago. Tvoja prijateljica je u odlinim rukama,
rekao je stari monah kada mu se Tomas pridruio. Brat Klement je najobueniji isceljiva,
meutim, on i brat Ramon se ne slau u nekim stvarima tako da ja moram da ih razdvajam.
Ramon radi u ambulanti, a Klement vodi rauna o leproznima. Ramon je pravi lekar, uio je u
Monpeljeu tako da, naravno, moramo da mu poputamo, ali izgleda da on nema drugih lekova,
osim molitve i putanja krvi. Koristi ih u svakoj prilici, dok brat Klement, pretpostavljam, koristi
svoju magiju. Ne bi trebalo to da odobravam, ali primoran sam da kaem, ukoliko bih se
razboleo, vie bih voleo da se za moje zdravlje pobrine brat Klement. Nasmeio se Tomasu.
Moje ime je Planar.
,,Opat?
Svakako. I elim vam srdanu dobrodolicu u nau kuu. ao mi je to nisam mogao da
vas doekam jue. A brat Klement mi je rekao da ste bili uznemireni to ste se nali u kui
leproznih. Nema potrebe. Iz iskustva znam da se ne prenosi kontaktom sa drugima. Poseujem
leporozne vie od etrdeset godina i nisam ni prst izgubio, brat Klement ivi i moli se sa njima, a
zaraza ga nije ni dotakla. Opat je zastao i prekrstio se i Tomas je pomislio da tako tera zlu sreu,
a onda je primetio da Planar gleda neto u hodniku. Pratio je njegov pogled i video da na
nosilima nose neije telo. Bio je to oigledno le jer je lice bilo pokriveno belim platnom, a krst
koji je bio na grudima, pao je posle nekoliko preenih stepenika, tako da su monasi morali da
stanu i da ga lodignu. Sino je ovde bilo uzbudljivo, rekao je Planar tiho.
,,Uzbudljivo?
Verovatno ste uli zvono? Plaim se da se prekasno oglasilo. Dva mukarca su stigla u
samostan posle mraka. Naa kapija nikad nije zatvorena tako da nisu imali problema da uu.
Vezali su uvara na kapiji i otili u ambulantu. Tamo je bio grof od Berata. Njega je pazio njegov
titonoa i tri njegova ratnika, koja su preivela stranu bitku u susednoj dolini. Opat je pokazao
rukom prema zapadu, ali ako je znao ili sumnjao da je i Tonjas uestvovao u toj bici, nije nita
rekao, ,,a jedan od grofovih ratnika je spavao u grofovim odajama. Probudio se ada su ubice
stigle i odmah je ubijen, onda je i grofu prerezan grkljan. Ubice su pobegle. Stari opat je priao
o ovim dogaajima jednolinim tonom kao da su se prljava ubistva esto dogaala u Svetom
Severu.
Grof od Berata?, upitao je Tomas.
Tuan ovek", rekao je Planar. Bio mi je veoma drag, ali plaim se da je bio jedna od
bojih budala. Bio je neverovatno uen, ali nije imao svesti. Bio je teak gazda svojim stanarima,
ali bio je dobar prema crkvi. Mislio sam da je na taj nain eleo da kupi mesto u raju, meutim,
eleo je zapravo sina, a Bog mu nikada nije ispunio tu elju. Jadan ovek, jadan. Planar je
gledao dok su mrtvog grofa nosili do kuice na kapiji, onda se blago nasmeio Tomasu. Neki
moji monasi su bili uvereni da ste vi ubica.
,,Ja!, uzviknuo je Tomas.
Znam da niste bili vi, rekao je Planar. Prave ubice su videli kako odlaze. Odgalopirali
su u noOdmahnuo je glavom. Ali braa mogu prilino da se uzbune, a nau kuu su poslednje
vreme esto uznemiravali. Oprostite, nisam vas pitao kako se zovete?
 Tomas.
Lepo ime. Samo Tomas?
Tomas od Huktona.
To zvui prilino engleski, rekao je Planar. A vi ste, ta? Vojnik?
,,Strelac.
Niste monah?, upitao je Planar blago, zabavljajui se. Tomas se osmehnuo. Znate za
to?
Znam da je engleski strelac po imenu Tomas otiao u Kastijon de Arbizon obuen kao
monah. Znam da je odlino govorio latinski. Znam da je osvojio zamak i znam da je doneo
nevolju provinciji. Znam da je prouzrokovao mnogo suza, mnogo suza. Ljudi koji su se celog
ivota borili da stvore neto za svoju ecu, videli su kako je sve izgorelo u trenutku.
Tomas nije znao ta da kae. Zurio je u travu. Sigumo znate i vie od toga, rekao je
posle izvesnog vremena.
Znam da ste ti i tvoja pratilja ekskomunicirani, rekao je Planar.
Onda ne bi trebalo da budem ovde, rekao je Tomas i pokazao na samostan. ,,Ja sam
iskljuen iz svetih domena, dodao je ogoreno.
Ovde ste jer sam vas ja pozvao, rekao je Planar blago, ,,a ako se Bog ne slae sa tim
pozivom, nee prodi dugo i on e zahtevati objanjenje od mene.
Tomas je posmatrao opata, koji je strpljivo obavljao ispitivanje. Bilo je neega u Planaru,
Tomas je oseao, to ga je podsealo na njegovog oca, samo nije bilo ludila. Bilo je svetosti i
mudrosti, kao i autoriteta, na starom, naboranom licu i Tomas je znao da mu se ovaj ovek svia.
Veoma. Odvrati je pogled. titio sam enevjev, promrmljao je, objanjavajui svoju
ekskomunikaciju.
,,Begara?
Ona nije begar, rekao je Tomas.
Bio bih iznenaen da jeste, rekao je Planar, ,,jer sumnjam da uovim krajevima ima
begara. Ti jeretici se skupljaju na severu. Kako ih zovu? Braa slobodnog duha. A u ta veruju?
Da je sve dato od Boga i da je zato sve dobro! Zanimljiva ideja, zar ne? Osim to, kada kau sve,
oni upravo to i misle, sve. Svaki greh, svako delo, svaka kraa.
enevjev nije begar, ponovio je Tomas mada njegov ton nije pokazivao da je ubeen u
to.
Siguran sam da je ona jeretik, rekao je Planar blago, ali ko od nas nije? A ipak,
njegov blagi ton se pretvorio u ozbiljan, ,,ona je takoe i ubica.
,,Ko od nas nije?, ponovio je Tomas.
Planar je napravio grimasu. Ona je ubila oca Rubera. Koji ju je muio, rekao je
Tomas. Zavrnuo je rukav i pokazao opatu oiljke od opekotina na ruci. ,,I ja sam ubio svog
muitelja i on je isto bio dominikanski svetenik.
Opat je pogledao u nebo na kome su se skupljali oblaci. To to je Tomas priznao ubistvo,
nije ga izgleda uznemirilo, ak su i njegove sledee rei pokazale da je to potpuno ignorisao.
Setio sam se, pre neki dan, jednog Davidovog psalma. Dominus reget me et nihil mihi deerit.
In loco pascuae ibi conlocavit", Tomas je zavrio citat. Vidim zato su mislili da si
fratar, rekao je Planar zadivljen. Psalm kae da smo mi ovce, a da je Gospod na pastir? Zato
hi nas on inae doveo na panjak i titio tapom? Ali ono to nikada nisam potpuno razumeo,
jeste zato pastir krivi ovce kada se razbole.
Bog krivi nas?
,,Ne mogu da govorim u ime Boga, rekao je Planar, nego samo u ime crkve. ta je
Hrist rekao? Ego sum pastor bonus, bonus pastor animam suam dat pro ovibus. Dao je Tomasu
kompliment ne prevodei rei koje su znaile: ,,Ja sam dobar pastir, a dobar pastir daje svoj ivot
za ovce. ,,A crkva, nastavio je Planar, nastavlja Hristovu misiju, ili bi trebalo, ali neke
crkvene ljude oduevljava pokolj njihovog stada, to je zaista tuno.
Ali vas ne?
Mene ne, rekao je Planar, ,,ali nemoj da te ta moja slabost ubedi da odobravam tvoje
postupke. Ne odobravam ih, Tomase, i ne odobravam postupke tvoje ene, ali ne mogu da
odobravam ni postupke crkve koja kroz bol izaziva ljubav boju prema ovom grenom svetu. Zlo
stvara zlo, iri se kao korov, ali dobra dela su tako retka i delikatna i potrebno im je pcjsvetiti
posebnu panju. Na trenutak se zamislio, a onda se nasmeio Tomasu. Moja dunost je
dovoljno jasna, zar ne? Trebalo bi da vas oboje predam biskupu od Berata i dozvolim da njegova
vatra izvri boju kaznu.
,,A vi ste ovek koji izvrava svoje obaveze, rekao je Tomas ogoreno.
,,Ja sam ovek koji pokuava, boe pomozi mi, da bude dobar. Da budem ono to je Hrist
eleo da budemo. Dunost nam ponekad nametnu drugi i zato moramo stalno da je preispitujemo
da bismo videli da li nam ona pomae da budemo dobri. Ne odobravam ni tvoje postuplce, ni
njene, ali ne vidim kakvo bi dobro donelo kada biste vi bili spaljeni; Tako da u ispuni i dunost
prema svojoj savesti, koja mi nalae da vas ne aljem u biskupovu vatru. Osim toga, opet se
nasmeio, zato se onda brat Klement toliko trudio? Rekao mi je da e iz sela pozvati nekoga ko
nameta kosti i ona e pokuati da namesti enevjev rebro, mada me je brat klement upozorio da
je rebra teko namestiti.
Brat Klement je razgovarao sa vama?, upitao je Tomas iznenaeno.
,,Ne, dragi moj, ne! Jadni brat Klement ne moe da govori! Nekada je bio rob na galiji.
Muhamedanci su ga zarobili u pohodu na Leghorn, ili je to bila Sicilija? Iupali su mu jezik,
pretpostavljam zato to ih je uvredio, a onda su odsekli i neto drugo, zbog ega je i postao
svetenik kada su ga izbavili sa venecijanske galije. Sada se brine o konicama i leproznima. A
lcako razgovaramo? Pa, on mi pokazuje, gestikulira, crta u praini i nekako uspevamo da se
sporazumemo.
ta ete onda uraditi sa nama?, upitao je Tomas. Uraditi? Ja? Ja neu nita uraditi!
Osim to u se moliti za vas i pozdraviu se sa vama kada poete. Ali voleo bih da znam zato ste
ovde.
Zato to sam ekskomuniciran, rekao je Tomas ogoreno, ,,i moji drugovi nisu eleli da
imaju posla sa mnom.
Mislio sam, zato ste uopte doli u Gaskonju?, rekao je Planar strpljivo.
Erl od Northemptona me je poslao, rekao je Tomas. ,,Razumem, rekao je Planar
tonom koji je nagovetavao da zna da Tomas izbegava da odgovori na pitanje. ,,A erl je imao
svoje razloge, zar ne?
Tomas nije rekao nita. Video je Filina u dvoritu i podigao je ruku u znak pozdrava, a
lcoreador mu se nasmeio; osmeh je nagovetavao da se njegov sin, kao i enevjev, oporavlja od
rane. Planar je bio uporan. Erl je imao svoje razloge, Tomase? Kastijon de Arbizon je nekada
bilo njegovo imanje. Hteo je da ga povrati.
Bilo je njegovo imanje, rekao je Planar oporo, veoma kratko vreme, ne verujem da je
erlu toliko stalo do zemlje da e morao da poalje svoju vojsku da odbrani beznaajan gradi u
Gaskonji, posebno sada, kada je primirje potpisano u Kaleu. Poslao te je sigurno da prekri to
primirje iz nekog posebnog razloga, zar ne? Zastao je, onda se nasmeio Tomasovoj upornosti.
,,Da li zna kako se nastavlja psalm koji poinje sa Dominus reget me?
,,Neto, rekao je Tomas neodreeno.
Onda verovatno zna i rei calix meus inebrians?
 Moj pehar me je opio, rekao je Tomas.
Jutros sam pogledao tvoj luk, Tomase, rekao je Planar, ,,ni zbog ega drugog nego iz
iste radoznalosti. Toliko sam sluao o engleskom ratnom luku, ali nijedan nisam video mnogo
godina. Tvoj ima neto to veina iukova nema. Srebmu ploicu. A na ploici, mladi ovee,
nalazi se znak Veksajlovih. Moj otac je bio Veksajl, rekao je Tomas.
Znai, potie iz piemike porodice?
Roen sam kao kopile, rekao je Tomas. ,,On je bio svetenik
Tvoj otac je bio svetenik?, Planar je zvuao iznenaeno.
Bio je svetenik u Engleskoj", potvrdio je Tomas.
Cuo sam da su neki Veksajli pobegli ovamo, rekao je Planar, ali to je bilo pre mnogo
godina. Pre nego to poinje moje seanje. Pa zato se onda Veksajl vraa u Astarak? Tomas
nije rekao nita. Monasi su odlazili na rad, nosei motike i kolce kroz kapiju. Gde su nosili
mrtvog grofa?, upitao je, pokuavajui da izbegne opatovo pitanje.
Moraju da ga odnesu u Berat, naravno, da ga sahrane sa precima, rekao je Planar, ,,a
njegovo telo e se usmrdeti dok stigne do katedrale. Seam se kada je njegov otac sahranjen:
smrad je bio toliki da je veina oaloenih pobegla. A sada, koje je bilo moje pitanje? Ah, da,
zato se Veksajl vraa u Astarak? Zato da ne?, odgovorio je Tomas.
Planar je ustao i nagnuo se ka njemu. Doi da ti pokaem neto, Tomase. Poveo je
Tomasa u opatijsku crkvu i kada je uao, opat je umoio prste u svetu vodicu i prekrstio se,
dok e klanjao pred visokira oltarom. Tomas, prvi put u svim ivotu, nije uinio isto. Bio je
ekskomuniciran. Stare navike vie nisu imale mo jer je prekinuo sa njima. Sledio je opata preko
irokog, praznog dela crkve do uubljenja u zidu, pored oltara i tamo je Planar otkljuao mala
vrata velikim kljuem. Dole e biti mrano", upozorio ga je stari ovek, ,,a ja nemam fenjer,
prema tome, pazi kako hoda.
Priguena svetlost se nazirala na stepenitu i kada je Tomas stigao do kraja, Planar je
podigao ruku. Saekaj ovde, rekao je, doneu ti neto. Suvie je mrano da bi se videlo
blago. Tomas je ekao. Njegove oi su se privikle na tamu i video je da postoji osam lunih
otvora u podzemlju, a onda je video da to nije samo svod, nego i urna sa kostima i to saznanje ga
je nateralo da ustukne uasnut. Kosti su dosezale do tavanice. Lobanje su zurile u njega. Na
istonom kraju kosti su ispunile prostor dopola, a ostatak je ekao brata koji se svakoga dana
molio u crkvi iznad. Ovo je bio podmm mrtvih; rajsko predsoblje.
uo je da je brava kljocnula, odmah zatim i opatove korake i Planar je stigao sa
drvenom kutijicom. Odnesi je na svetlo, rekao je, i pogledaj je. Grol' je pokuao da mi je
ukrade, ali kada se vratio ovamo sa groznicom, ponovo sam je uzeo od njega. Moe li dobro da
vidi?
Tomas je podigao kutijicu prema slaboj svetlosti, koja je stizala sa stepenita. Video je da
je stara, da je drvo rasueno i da je nekada bilo ofarbano spolja i iznutra. Onda je, na poklopcu,
video ostatke natpisa koji je tako dobro znao, rei koje su ga progonile otkako mu je otac umro:
Calix Meus Inebrians.
Rekli su, opat je ponovo uzeo kutijicu od Tomasa, ,,da je pronaena na dragocenom
relikvijaru, na oltaru u kapeli u zamku Veksajlovih. Bila je prazna kada su je pronali, Tomase.
Da li zna zato?
Bila je prazna, ponovio je Tomas.
Mislim da znam, rekao je Planar, ,,ta dovodi Veksajla u Astarak, ali ovde nema
niega za tebe, Tomase, niega. Kutijica je bila prazna. Vratio ju je na mesto, zakljuao teki
koveg i poveo Tomasa nazad. Zakljuao je vrata koja su uvala lago, onda je pozvao Tomasa
da sedne sa njim na kamenu ivicu u hodniku crkve. Kutijica je bila prazna, opat je bio uporan,
mada nema sumnje da ti misli da je nekada bila puna. A ja mislim da si ti doao da nae ono
to je nekada bilo u njoj. Tomas je klimnuo glavom. Posmatrao je dvojicu iskuenika kako iste
pod metlama, koje su strugale kamene ploe. Doao sam takode, rekao je, ,,da pronaem
oveka koji je ubio mog oca. ,,Ti zna ko je to uradio?
Moj roak, Gaj Veksajl. uo sam da sebe naziva grofom od Astaraka.
,,I ti misli da je on ovde?, Planar je zvuao iznenaeno. Nikada nisam uo za takvog
oveka.
Ako sazna da sam ovde, rekao je Tomas, onda e doi. ,,A ti e ga ubiti?
Ispitau ga, rekao je Tomas. Hou da znam zato je mislio da moj otac ima gral.
,,A da li ga je tvoj otac imao?
,,Ne znam, rekao je Tomas iskreno. Mislim da je moda verovao da je tako. Ali on je
povremeno bio lud.
,,Lud? Pitanje je postavljeno blagim tonom.
Nije sluio Bogu, rekao je Tomas, nego se borio sa njim. Molio je, vikao, vritao i
plakao. Veinu stvari je video veoma jasno, ali Bog ga je zbunjivao.
,,A ti?, upitao je Planar.
,,Ja sam strelac, rekao je Tomas. ,,Ja moram da vidim stvari prilino jasno.
Tvoj otac je otvorio vrata boja i zbunio se onim to je saznao, dok si ti ta vrata
zatvorio?, rekao je Planar.
,,Moda, rekao je Tomas, branei se.
Dakle, Tomase, ta misli da e postii ako pronae gral?
,,Mir, odgovorio je Tomas. ,,I pravdu. To nije bio odgovor o kome je stvarno
razmiljao, ali tako je zavrio sa Planarovim pitanjem.
Vojnik koji trai mir, rekao je Planar zaueno. Pun si kontradikcija. Palio si, ubijao i
krao da bi pronaao mir. b a l k a n d o w n l o a d . o r g
Podigao je ruku da bi zaustavio Tomasa koji je hteo da protestuje. Moram ti rei,
Tomase, da mislim da bi bilo najbolje da gral ne pronau. Ako bih ga ja otkrio, bacio bih ga u
najdublje more, meu udovita, i nikome ne bih rekao. Ali ako ga druga osoba pronae, onda e
to jednostavno biti samo jo jedan trofej iz ratova koje su vodili ambiciozni ljudi. Kraljevi e se
boriti za njega, ljudi kao ti e umirati zbog njega, crkve e se bogatiti na njemu i nee biti mira.
Ali ne znam. Moda si u pravu? Moda e nas gral uvesti u doba izobilja i spokoja, moliu se da
tako bude. Aii ipak, otkrie krune od trnja nije donelo takve divote, a zato bi gral bio moniji od
trnja naeg dragog Gospoda? U Flandriji i Engleskoj su boice sa krvlju, a one ipak ne donose
mir. Da li je gral dragoceniji od njegove krvi? Neki ljudi misle da je tako, rekao je
Tomas.nelagodno. ,,A ti ljudi e ubijati kao zveri da bi ga se domogli, rekao je Planar. Ubijae
sa samilou vuka koji kolje jagnje, a ti mi kae da e doneti mir? Uzdahnuo je. ,,Pa ipak,
moda si u pravu. Moda je vreme da gral bude pronaen. Potrebno nam je udo.
,,Da donese mir?
Planar je odmahnuo glavom. Nita nije rekao neko vreme, samo je posmatrao dva istaa
i delovao je usamljeno i potiteno. Nisam ovo nikome rekao, Tomase, prekinuo je dugu tiinu,
,,i ti e biti mudar ako nikome ne kae. S vremenom emo svi saznati, ali onda e biti prekasno.
Ne tako davno, prinio sam pismo od bratske kue u Lombardiji da e se na svet potpuno
promeniti.
Zbog grala?
Voleo bih da je tako. Ne, nego zato to vlada teka zaraza na istoku. Strana zaraza, koja
se iri kao dim, koja ubija koga dotakne i ne tedi nikoga. To je kuga, Tomase, koja je poslata da
nas uniti. Planar je gledao ispred sebe, posmatrajui igru praine na sunevoj svetlosti, koja je
stizala kroz jedan od visokih, istih prozora. Takva zaraza je sigurno avolje maslo, nastavio je
opat, prekrstivi se, ,,i to je strano delo. Moj brat, opat, izvestio me je da je u nekim gradovima
Umbrije polovina stanovnitva umrla i savetuje me da zabravim kapije i ne putam putnike
unutra, ali kako to da uradim? Mi smo ovde da bismo pomagali ljudima, ne da bismo ih odvajali
od Boga." Pogledao je gore, kao da je traio boansku pomo u jarkoj svetlosti koja je dopirala
sa krova. Tama dolazi, Tomase, rekao je, ,,i to je tama kakvu oveanstvo jo nije videlo.
Moda e, ako pronae gral, svetlost obasjati tamu.
Tomas je mislio na viziju enevjev, ispod svetlosti, na veiiku tamu, a u njoj taku
svetlosti.
Uvek sam mislio, nastavio je Planar, da je potraga za gralom ludilo, lov na himeru
koji nee doneti nikakvo dobro, samo zlo, ali sada saznajem da e se sve promeniti. Sve. Moda
e nam trebati udesan simbol boje ljubavi. Uzdahnuo je. ak sam pao u iskuenje da se
zapitam da li je ovu novu poast poslao Bog. Moda nas on tako proiava, tako da oni koji
budu poteeni, mogu da sprovedu Njegovu volju. Ne znam. Tuno je odmahnuo glavom. ta
e uraditi kada se enevjev oporavi? Doao sam ovamo, rekao je Tomas, ,,da saznam o
Astaraku sve to mogu.
O poetku i kraju ljudskih napora, rekao je Planar sa osmehom, nema kraja. Da li bi
odbio savet?
Naravno da ne.
Onda idi daleko odavde, Tomase, rekao je opat ozbiljno, ,,idi daleko. Ne znam ko je
ubio grofa od Berata, ali nije teko pogoditi. Imao je neaka, glupog, ali snanog oveka, koga si
ti zarobio. Sumnjam da bi grof za njega platio otkup, ali sada je njegov neak postao grof, tako da
sam moe da ugovori svoj otkup. A ako bude traio isto to i njegov stric, ubie svakog ko mu
bude rival, a to znai tebe, Tomase. Zato, budi oprezan. I mora poi to pre.
Ovde nisam dobrodoao?
Vie si nego dobrodoao, Planar je bio uporan, oboje ste dobrooli. Ali jutros je
grofov titonoa otiao da izvesti o grofovoj smrti, a deko zna da si ovde. I ti i devojka. Moda
ne zna vaa imena, ali vas dvoje ste...kako da kaem? Upadljivi? Tako da, ako iko bude hteo da te
ubije Tomase, zna gde e te nai. Zbog toga ti kaem da ode daleko odavde. U ovoj kui je bilo
dovoljno ubistava i ne elim ih vie. Ustao je i neno spustio ruku na Tomasovu glavu. Budi
blagosloven, sine moj, rekao je i izaao iz crkve.
A Tomas je oseao kako se sputa mrak.
oslin je postao grof od Berata.
Stalno se podseao na to i svaki put je oseao veliku radost. Grof od Berata! Gospodar
novca!
Vilezil i njegov prijatelj su se vratili iz Astaraka sa veu da je stari ovek umro u snu.
Pre nego to smo i stigli u samostan, rekao je Vilezil oslinu pred Robijem i ser Gijomom,
mada mu je kasnije, nasamo, priznao da stvari nisu ba tako lako prole i da je dolo do
prolivanja krvi.
,,Ti si buala, zareao je oslin. ta sam ti rekao?
,,Da ga uguim.
,,A ti si umesto toga natopio prokletu sobu krvlju?
Nismo imali izbora, rekao je Vilezil sumorno. Jedan njegov ratnik je bio tamo i pruio
je otpor. Ali kakve to veze ima? Starac je mrtav, zar ne?
Bio je mrtav. Mrtav i trulio je, a to je bilo bitno. etrnaesti grol' od Berata bio je na putu
ka raju ili paklu i tako je grofovija Berat, sa svim svojim zamkovima, feudalnim dobrima,
gradovima, kmetovima, seoskom zemljom i riznicama novca, pripala oslinu.
 oslin je imao novi autoritet kada se susreo ponovo sa Robijem i ser Gijomom. Pre toga,
kada se pitao da li e njegov stric platiti otkup za njega ili ne, bio je veoma ljubazan jer je
njegova budunost zavisila od onih koji su ga zarobili, ali sada, iako nije bio grub sa njima, bio je
na distanci i to je bilo ispravno jer su oni bili obini avanturisti, a on je bio jedan od bogatijih
plemia u Junoj Francuskoj. Moj otkup je dvadeset hiljaa fjorina, izjavio je jednostavno.
etrdeset", insistirao je ser Gijom.
,.On je moj zarobljenik!, Robi se okrenuo ka ser Gijomu.
,,Pa?, rekao je ser Gijom prezrivo. Odgovara ti dvadeset iako on vredi etrdeset?
Odgovara mi dvadeset, rekao je Robi i to je, uistinu, bio pravo bogatstvo, otkup
vredan kraljevog vojvode. U engleskom novcu to bi bilo oko tri hiljade funti, dovoljno da ovek
bude okruen luksuzom ceo ivot.
I jo tri hiljade fjorina, ponudio je oslin, ,,za zarobljene konje i moje ratnike.
Dogovoreno, rekao je Robi pre nego to je ser Gijom stigao da se usprotivi.
Ser Gijomu se zgadilo Robijevo slaganje bez pogovora. Normanin je znao da je dvadeset
hiljada fjorina dobar otkup, vie nego to se ikada usudio da poeli dok je posmatrao konjanike
kako prelaze reku i upadaju u zasedu, ali ipak, smatrao je da je Robi prerano pristao. Obino se
mesecima pregovaralo oko otkupa, mesecima se cenjkalo, kuriri su prenosili poruke i donosili
odgovore, obino pretnje i odbijanje, a oslin i Robi su se dogovorili za nekoliko trenutaka. Pa
sada, rekao je ser Gijom posmatrajui oslina, ,,ti ostaje ovde dok ne stigne novac. Onda u
ostati ovde zauvek, rekao je oslin mirno. ,,Moram da preuzmem svoje nasledstvo pre nego to
vam dam novac., objasnio je.
Znai, treba da te pustim da ide?, upitao je ser Gijom prezrivo.
,,Ja u ii sa njim, rekao je Robi.
Ser Gijom je pogledao kotlandanina, onda ponovo oslina i video je saveznike. Mora da
je Robi skinuo oslinov naopako okaen tit, pomislio je ser Gijom. Normanin je to odmah
primetio, ali nije reagovao. Ii e sa njim, rekao je ravnoduno, a on je tvoj zarobljenik, je
li?
On je moj zarobljenik, rekao je Robi.
Ali ja ovde naredujem, ser Gijom je bio uporan, ,,i deo otkupa je moj. Na. Rukom je
pokazao da misli na ceo garnizon. Svi e biti isplaeni, rekao je Robi.
Ser Gijom je pogledao Robija u oi i video mladog oveka, koji zbegava njegov pogled,
mladog oveka ija je zakletva bila lana i koji je predloio da odjae u Berat sa oslinom. Ser
Gijom je pretpostavio da se Robi nee vratiti i zato je Normanin otiao do nie gde je visilo
raspee, isto raspee koje je Tomas drao ispred enevjevinih oiju. Skinuo ga je sa zida i
poloio ispred Robija na sto. Zakuni se na tome, zahtevao je, ,,da emo dobiti na deo.
Kunem se, rekao je Robi sveano i stavio ruku na krst. Bogom i ivotom moje roene
majke, kunem se. oslin se zabavljao posmatrajui ih.
Ser Gijom se predao. Znao je da moe da zadri oslina i druge zarobljenike, i znao je da
bi se na kraju ipak naao nain da se oni otkupe, iako bi ih zadrao, ali znao je takoe da bi onda
morao i da se suoi sa nedeljama nemira. Robijevi saradnici, oni koji su ga podravali, a meu
njima je bilo najvie rutijera, koji su se pridruili garnizonu, tvrdili bi da ekanjem mogu da
izgube sav novac ili bi rekli da je on planirao da uzme sav novac i prevari ih, a Robi bi, naravno,
podrao takav pokuaj destabilizacije i na kraju bi se garnizon raspao. Verovatno e se i raspasti,
jer bez Tomasa, nije bilo razloga da ostanu na okupu. Ljudi nikada nisu saznali da su tragali za
gralom, ali osetili su Tomasovu urbu, osetili su da razlog postoji i da je ono to su radili, imalo
znaenje. A sada, ser Gijom je bio svestan toga, bili su jo jedna banda rutijera, koja je imala
sree da dri zamak. Niko od njih nee dugo ostati, mislio je ser Gijom. ak i ako mu Robi ne da
njegov deo, ser Gijom bi otiao mnogo bogatiji, nego kada je stigao, ali ako Robi bude odrao
obeanje, onda e ser Gijom imati ovoljno novca da okupi vojnike, koji su mu bili potrebni, da
se osveti onima koji su mu oteli zemlju u Normandiji.
Oekujem da novac bude ovde za nedelju dana, rekao je ser Gijom.
,,Za dve nedelje", rekao je oslin.
,,Za nedelju dana!
,,Pokuau, rekao je oslin nemarno.
Ser Gijom je gumuo raspee preko stola. ,,Za nedelju dana!
oslin je dugo gledao ser Gijoma, onda je stavio prst na slomljeno telo Hristovo. Ako
insistira, rekao je. Za nedelju dana.
oslin je otiao sledeeg jutra. Odjahao je u svom oklopu, sa zastavom, konjima,
ratnicima koji su mu vraeni, a sa njima je jahao i Robi Daglas i esnaest njegovih ratnika, svi su
bili Gaskonjci koji su sluili Tomasu, meutim, oni su sada izabrali zlato grofa od Berata. Ser
Gijom je ostao sa vojnicima koji su doli u Kastijon de Arbizon, ali to je bar znailo da ima
strelce. Stajao je na najviem bedemu zamka i posmatrao oslina kako odlazi. Don Ferklot,
engleski ratnik, pridruio mu se tamo. Ostavlja li nas?, upitao je mislei na Robija.
Ser Gijom je klimnuo glavom. Ostavlja nas. Vie ga neemo videti.
,,Pa ta emo da radimo?, upitao je Ferklot ovoga puta na francuskom.
Cekaemo novac, a onda emo otii.
Otii emo samo tako?
Sta drugo, u ime boje, moemo da uradimo? Erl od Northemptona ne eli ovaj grad,
Done. Nee poslati nikoga da nam pomogne. Ako ostanemo ovde, umreemo.
Znai, otii emo ili umreti bez grala, rekao je Ferklot. ,,Da li nas je erl zato poslao
ovamo? Znao je za gral?
Ser Gijom je potvrdno klimnuo glavom. Vitezovi okruglog stola, rekao je zabavljajui
se, ,,to smo mi.
,,I mi emo prekinuti potragu?
,,To je ludilo, rekao je ser Gijom naglo, prokleto ludilo. To ne postoji, ali Tomas je
mislio da moda postoji, a erl se sloio da vredi pokuati. Meutim, to je potpuni idiotizam. Robi
se sada uhvatio u to, ali on ga nee nai jer nema ta da nae. Postojimo samo mi i previe
neprijatelja tako da emo uzeti na novac i otii emo kui.
ta ako ne poalju novac?, upitao je Ferklot.
Postoji ast, zar ne?, upitao je ser Gijom. Mislim, mi pljakamo, ubijamo, silujemo i
krademo, ali nikada ne prevarimo jedan drugoga oko otkupa. Dragi boe! Niko nikome ne bi vie
verovao ako bi se to desilo." Uutao je i gledao za oslinom i njegovom pratnjom, koja je zastala
na kraju doline. ,,Pogledaj kopilad kako nas posmatra", rekao je. Razmiljaju kako da nas isteraju
odavde.
Konjaniei su zaista poslednji put gledali u kulu Kastijon de Arbizona. oslin je posmatrao
kako se zastava erla od Northemptona izazivaki podie i sputa na blagom povetarcu, potom je
pljunuo na put. ,,Da li e im stvarno poslati novac?, upitao je Robija.
Robija je pitanje zbunilo. ,,Naravno, rekao je. Kada bude dobio dogovorenu sumu od
otkupa, onda e, kako to ast nalae, proslediti ser Gijomu njegov deo. Nikada nije ni mislio
drugaije.
Ali oni su okaili zastavu mog neprijatelja, pokazao je oslin. Ako im poalje novac,
ta e me spreiti da ga povrttim? Gledao je Robija, ekajui odgovor.
Robi je razmiljao o posledicama, analizirao ih je u odnosu na ast, ali kad bude poslao
novac, ast e biti ispotovana. Nisu traili primirje, rekao je, oklevajui, a to je bio odgovor
koji je oslin eleo da uje, jer je to znailo da oslin moe da zapone borbu onog trenutka kada
novac stigne. Nasmeio se i odjahao.
Stigli su u Berat te veeri. Ratnici su jahali ispred, skreui panju stanovnika grada da
novi gospodar stie, a delegacija gradskih venika i svetenika doekala je oslina na pola milje
od istone kapije. Klekli su da mu poele dobrodolicu i svetenici su predstavili grofu ncke od
dragocenih relikvija iz katedrale. Tu je bila preka sa Jakobovih merdevina, kosli ribe koja je
hranila pet hiljada ljudi, sandala svetog Gudula i ekser, kojim je prikovan jedan od lopova koji su
umrli sa Hristom. Sve je to gradu poklonio stari grof i sada se oekivalo, kako je obiaj nalagao,
da novi grof sjae i da novac za dragocene relikvije optoene srebrom, zlatom ili kristalom.
oslin je znao ta se od njega oekuje da uradi, ali umesto toga, savio se u sedlu i mrko pogledao
svetenike. Gde je biskup?, eleo je da zna.
Bolestan je, gospodaru.
Toliko bolestan da ne moe da me doeka?
Veoma je bolestan, gospodaru, rekao je jedan od svetenika. Zoslin je piljio u njega
neko vreme, a onda je prihvatio objanjenje. Sjahao je, klekao nakratko, prekrstio se, okrenuo se
ka ponuenim relikvijama, potom je glavom pozdravio gradske venike, koji su na jastuetu od
zelenog plia drali ceremonijalne kljueve grada. oslin je trebalo da uzme kljueve i vrati ih uz
ljubazne rei, ali poto je bio gladan i edan, samo je skoio u sedlo i projahao pored venika,
koji su i dalje kleali.
Povorka je ula u grad kroz zapadnu kapiju, gde su uvari klekli pred novog gospodara, a
onda su konjanici uskoili u sedla. Izmeu dva brda, na kojima je Berat bio podignut, nalazila se
katedrala, dugaka, niska crkva, na kojoj nije bilo kule, a na desnoj strani kaldrmisana ulica
vodila je ka zamku na viem brdu. Po ulici su bili okaeni nacrtani simboli, zbog ega su
konjanici bili primorani da jau u koloni, jedan iza drugog, dok su na obe stranc ulice graani
kleali i blagosloviK ih. Jedna ena je bacila vinovo lie na kaldrmu, dok je vlasnik krme
ponudio na posluavniku posude sa vinom, koje se prosulo kada je oslinov konj gurnuo oveka.
Ulica se zavravala pijacom, koja je bila prljava od izgaenog povra i smrdela je na
kravlji, ovji i kozji izmet. Zamak se nalazio ispred njih i uvari su irom otvorili njegove kapije
kada su prepoznali zastavu Berata koju je nosio oslinov titonoa.
Robi se oseao krajnje neobino. Njegovog konja je odveo sluga, a on je dobio sobu u
istonoj kuli gde su se nalazili krevet i ognjite, kasnije te veeri odrana je raskona gozba, na
koju je pozvana i grofova udovica. Bila je to mala, obla i lepa devojka i kada se gozba zavrila,
oslin ju je obgrlio oko struka i odveo u svoje nove odaje, odnosno u staru grofovu sobu, a Robi
je ostao u holu, gde su ratnici skinuli tri sluavke i izreali se na njima. Drugi, koje je oslin
ohrabrio, pre nego to je otiao, poeli su da izvlae svenjeve starih pergamenata sa polica i
bacaju ih u razbuktalu vatru. Ser Anri Kurtoa je posmatrao, nita nije rekao, ali se napio kao i
Robi.
Ostatak polica je ispranjen sledeeg jutra. Knjige su izbaene kroz prozor u dvorite
zamka, gde su zapaljene. Police su rasturene, a onda su, kao knjige i papirusi, baene kroz prozor.
oslin, odlino raspoloen, nadgledao je veliko spremanje, a u meuvremenu je primio
posetioce. Neki su bili sluge njegovog strica: lovci, oruari, podrumari i inovnici koji su hteli da
se uvere da nee ostati bez posla. Neki su bili beznaajni posednici iz njegovog novog okruga,
koji su doli da poloe zakletvu novom grofu. Poloili bi ruke izmeu grofovih, izgovorili
zakletvu, potom primili poljubac i tako postali oslinovi ljudi. Bili su tu i potpisnici peticija, koji
su traili pravdu i jo oajniji ljudi, kojima je stari grof dugovao novac. Oni su se sada usudili da
pomisle da e njegov neak izmiriti stare dugove. Bio je tu i vei broj svetenika iz grada, koji su
hteli da im novi grof da novac da odre misu za duu njegovog strica, a gradski venici Berata su
stigli u svojim crvenoplavim ogrtaima sa argumentima za smanjenje poreza; oslin je dovikivao
svojim ratnicima da spale jo knjiga, jo pergamenata, a kada je mladi i nervozni monah doao da
protestuje, jer jo uvek nije pregledao sva dokumenta, oslin ga je pojurio niz hodnik i tako
otkrio monahovu jazbinu punu papira. Sve su ih spalili, ostavivi monaha u suzama.
Ba kada su tek otkrivene hrpe pergamenata gorele, razbacivale uarene ostatke po celom
dvoritu i ugroavale krovove od slame na talama zamka, pojavio se biskup, koji uopte nije
delovao bolesno. Stigao je sa veim brojem crkvenih ljudi, a meu njima je bio i Miel, titonoa
starog grofa.
Biskup je udario tapom u kaldrmu da bi privukao oslinovu panju, a kada se novi grof
udostojio da ga pogleda, biskup je uperio tap u njega. U dvoritu je zavladala tiina u trenutku
kada su ljudi shvatili da se pred njihovim oima deava neto ozbiljno. oslin, na ijem licu je
svetlucao odbljesak vatre, delovao je ratoborno. ta vi hoete?, zapitao je biskupa, koji mu nije
iskazao odgovarajue potovanje.
Hou da znam, zahtevao je biskup, kako je tvoj stric umro.
oslin je nastavio da koraa, a bat njegovih izama odjekivao je izmeu zidova zamka.
Bilo je najmanje stotinu ljudi u dvoritu i neki od njih, sumnjajui da je stari grof ubijen,
prekrstili su se, ali oslin je delovao kao da ga se to ne tie. Umro je, rekao je glasno, ,,u snu,
od bolesti.
Cudna je to bolest, rekao je biskup, koja ostavlja oveka sa prerezanim vratorn."
amor se zauo u dvoritu i polako je prerastao u glasno ogorenje. Ser Anri Kurtoa i
neki od ratnika starog grofa stavili su ruke na balake svojih maeva, meutim, oslin je dorastao
izazovu. ,,Za ta me optuujete?, zareao je na biskupa.
,,Ne optuujem te ni za ta, rekao je biskup. Nije nameravao da se bori sa novim grofom,
bar ne jo, nego je umesto toga napao oslinove plaenike. Optuujem tvoje ljude. Ovaj ovek
je, povukao je Miela napred, video kako su zaklali tvog striea."
amor gaenja se zauo u dvoritu i neki ratnici su se pribliili ser Anriju Kurtoi da bi ga
uverili u svoju podrku. oslin je ignorisao protest i pogledao je Vilezila. Poslao sam te, rekao
je glasno, ,,da se dogovori sa mojim dragim stricem. A sada ujem da si ga ubio?
Vilezila je tako iznenadila optuba da nije rekao nita. Samo je odrino odmahnuo
glavom, ali tako neubedljivo, da su svi prisutni bili ubeeni u njegovu krivicu. Hoe pravdu,
biskupe?, viknuo je oslin preko ramena.
Krv tvoga strica plae za njom, rekao je biskup, ,,a zakonitost tvoga nasledstva zavisi
od nje.
oslin jc isukao ma. Nije bio u oklopu, samo je imao zanji deo, izme i vuneni pojas,
dok je Vilezil nosio koni kaput koji je mogao da ga odbrani od uboda maa. oslin je zamahnuo
svojom otricom, to je znailo da Vilezil treba da izvadi svoje oruje. Presudiemo u borbi,
biskupe.
Vilezil je poao unazad. Samo sam uradio ono to si ti..., poeo je i morao je brzo da se
povue jer ga je oslin napao dva puta brzo zamahnuvi. Vilezil se uplaio da ovo nije samo
predstava, koja se izvodi da bi se biskup smirio, nego prava borba. Isukao je ma. Moj
gospodaru..., zamolio je oslina.
Neka bude uverljivo, rekao je oslin tiho, ,,a posle moemo sve da sredimo.
Vilezil je osetio olakanje, onda se iscerio i krenuo u napad, na koji je oslin odgovorio.
Posmatrai su se pomerili i formirali krug oko vatre ispred koje su se borila dva mukarca. Vilezil
nije bio poetnik, borio se na turnirima i u dvobojima, ali zazirao je od vieg i jaeg oslina, a
oslin je sada napadao, koristio te svoje prednosti, snano zamahujui maem, na ta je Vilezil
oajniki pokuavao da odgovori. Svaki sudar otrica je odjeknuo dva puta, jednom sa
unutranjih zidova zamka i jednom sa velike kule, a Vilezil se povlaio, povlaio, a onda je
skoio u stranu da bi izbegao jedan od smrtonosnih oslinovih zamaha, koji je zaparao
zadimljeni vazduh, i odmah je krenuo u napad, zamahujui otricom, ali oslin je ba to i ekao,
te je odbio njegov napad, zaleteo se i bacio Vilezila na tlo tako da se ovaj ispruio na kaldrmu, a
oslin je stajao iznad njega. Moda u morati da te zatvorim posle ovoga, rekao je skoro
apatom, li ne dugo. Onda je podigao glas. Naredio sam ti da ode i razgovara sa mojim
stricem. Da li porie to? Vilezil je bio zadovoljan to uestvuje u zaveri. ,,Ne poriem,
gospodaru, rekao je.
Ponovi to!, naredio je oslin. ,,Glasnije!
,,Ne poriem to, gospodaru!
,,Pa ipak, prerezao si mu grkljan, rekao je oslin i pokazao Vilezilu da ustane i kada je
ovaj to uradio, zaleteo se, zamahnuo maem i ponovo se u dvoritu uo trostruki odjek. Maevi
su bili teki, potezi nespretni, a Ijudi koji su posmatrali borbu, mislili su da je oslin vetiji, mada
se ser Anri Kurtoa pitao da li Vilezil koristi svu svoju vetinu. Zamahnuo je, ali nije pokuao da
zatvori protivnika tako da se oslin povukao bez problema. Knjige i pergamenti su goreli pored
njega zbog ega mu se elo oznojilo. Ako pustim krv ovom oveku, biskupe, viknuo je oslin,
da li ete to prihvatiti kao znak njegove krivice? ,,Hou, rekao je biskup, ,,ali to nee biti
dovoljna kazna. Kaznu moe samo Bog da odredi, rekao je oslin i iscerio se Vilezilu koji je
uzvratio ria isti nain. oslin je potom emarno zakoraio prema protivniku, otkrio je svoju desnu
stranu; Vilezil je razumeo da je pozvan da zamahne i tako ostavi utisak da je borba stvarna, pa je
posluao, zamahnuo velikom, neobinom otricom, oekujui da oslin odgovori na to. On je
umesto toga ustuknuo i gurnuo ma napred tako da se Vilezil zavrteo, jer ga je teko seivo
povuklo, a oslin, hladnog pogleda i brz kao munja, vratio je svoju otricu i blagim okretom
zgloba zario njen vrh Vilezilu u grlo. Tu se zaglavila, uhvaena u Vilezilovoj gui i oslin ju je
gumuo napred, uvrnuo elik, ponovo gurnuo, cerei se, dok se krv slivala niz otricu i prelivala
preko njenih ivica. oslin se jo uvek cerio kada je Vilezil, sa zapanjenim izrazom lica, pao na
kolena. Njegov ma je pao uz tresak. Krvavi mehurii su izlazili iz rane na vratu, a oslin je sada
povukao ma i zabio ga Vilezilu u plua. ovek je umirao, ma mu je bio zariven u dunik i
oslin je jo jednom uvmuo otricu, stavio obe ruke na balak i izvukao ma od ega je
Vilezilovo telo zadrhtalo i krv je isprskala oslinove ruke.
Posmatrai su uzdahnuli kada je Vilezil pao postrance i umro. Njegova krv se slivala niz
kaldrmu i zacvrala je kada je stigla do vatre.
oslin se okrenuo i potraio drugog oveka, Vilezilovog saradnika u ubistvu. On je
pokuao da pobegne, meutim, uhvatili su ga drugi ratnici i bacili ga pred oslina, gde je pao na
kolena i molio za milost. ,,On hoe milosr1, oslin se obratio biskupu. ,,Da li biste mu je vi
dali?
,,On zasluuje pravu", rekao je biskup.
oslin je obrisao svoj krvavi ma o suknju svoje odore, onda ga je stavio u korice i
pogledao ser Anrija Kurtou. ,,0besite ga, naredio je.
,,Gospodaru..., ovek je poeo da moli, ali oslin se okrenuo i utnuo ga u usta tako
snano da mu je pomerio vilicu, a kada se ovaj povratio, oslin ga je ponovo utnuo i mamuzom
mu rasekao uho. Potom, u oiglednom nastupu besa, oslin se nagnuo nad oveka, koji je
krvario, i podigao ga. Drao ga je u visini ramena, zatirn ga je bacio snagom oveka koji je
vebao na turnirima. Mukarac je vrisnuo kada se sapleo i odleteo u vatru.
Odea mu se zapalila. Posmatrai su uzdahnuli, neki ak i skrenuli pogled, dok je ovek,
koji je goreo, pokuavao da se oslobodi vatrenog zagrljaia, a oslin je, rizikujui da se i sam
zapali, uhvatio mukarca i bacio ga nazad u vatru. Covek je ponovo vrisnuo. Kosa mu se zapalila
i gorela je, a on se batrgao u stravinim bolovima i na kraju je kolabirao u najuarenijem delu
vatre.
oslin se okrenuo ka biskupu. ,,Zadovoljni?, upitao je i udaljio se, otresajui eravicu sa
rukava.
Biskup nije zavrio. Saekao je oslina u velikom holu, sada praznom, bez knjiga i
polica, gde je novi grof, edan posle svih naprezanja, sipao sebi crveno vino iz bokala. oslin je
mrko pogledao biskupa.
Jeretici su u Astaraku", rekao je biskup.
Jeretika verovatno ima svuda, rekao je oslin nemarno*. Tamo je devojka koja je
u'bila oca Rubera, biskup je bio uporan, ,,i ovek koji je odbio nae nareenje da je spali.
oslin se setio devojke zlatne kose u srebrnom oklopu. ,,Ta devojka, rekao je zainteresovano,
onda je ispio vino i nasuo jo. Kako znate da su tamo?, upitao je.
Miel je bio tamo. Rekli su mu monasi ,,Ah, da, rekao je oslin. ,,Miel. oslin se
okrenuo ka titonoi svog strica sa pogledom ubice. Miel, koji pria prie, rekao je oslin.
Miel koji tri kod biskupa, umesto da se obrati svom novom gospodaru.
Miel je brzo koraknuo nazad, ali biskup ga je spasao postavivi se izmeu njega i
oslina. Miel sada mene slui, rekao je. Ako napadne njega, napao si i crkvu.
Dakle, ako ga ubijem, kao to zasluuje, rekao je oslin podrugljivo, spaliete me,
ha? Pljunuo je prema Mielu i onda se okrenuo. Dakle, ta hoete?, upitao je biskupa.
Hou da uhvatite jeretike, rekao je biskup. Bio je nervozan zbog ovog novog i nasilnog
grofa, ali prisiljavao se da bude hrabar. Zahtevam da u ime Boga i Njegove svete crkve poaljete
vojnike da pronau begara po imenu enevjev i Engleza po imenu Tomas. Hou da ih dovedete
ovamo. Hou da budu spaljeni.
Ali ne pre nego to ja porazgovaram sa njima. uo se nepoznat glas, otar i hladan,
biskup, Zoslin i svi prisutni u holu okrenuli su se ka vratima gde se stranac pojavio.
Zoslin je bio svestan topota kopita koji je uo kada je naputao dvorite, ali nije obratio
panju. U zamku je bilo mnogo buke svakog jutra, neki su dolazili, neki odlazili, ali sada je
shvatio da su stranci sigumo stigli u Berat i da njih desetak sada stoji na ulazu u prostoriju.
Njihov voa je bio ovek koji je progovorio i bio je vii ak i od oslina, a mravo, duguljasto,
ukasto lice bilo je uokvireno cmom kosom. Sav je bio u crnom. Crne izme, crne pantalone za
jahanje, crni prsluk, crni ogrta, crni eir sa irokim obodom i korice za ma postavljene crnim
materijalom. ak su mu mamuze bile od crnog metala. oslin, koji je religiji pridavao onoliko
panje, koliko je inkvizitor imao milosti, osetio je najednom potrebu da se prekrsti. Onda, kada je
ovek skinuo eir, oslin ga je prepoznao. To je bio Harlekin, misteriozni vitez, koji je zaradio
toliko novca po turnirima u Evropi, jedini ovek lcoga oslin nikada nije pobedio. ,,Ti si
Harlekin, rekao je oslin.
Negde me znaju pod tim imenom, rekao je, a biskup i sve njegovo svetenstvo se
prekrstilo. Jer to ime je znailo da je ovom oveku naklonjen sam avo. Onda je visoki ovek
koraknuo napred i dodao: Ali moje pravo ime je Gaj Veksajl, gospodaru.
To ime oslinu nita nije znailo, meutim, biskup i njegovo svetenstvo prekrstili su se
po drugi put, a biskup je podigao svoj tap kao da se brani.
,,I ta, do avola, ti trai ovde?, oslin je eleo da zna.
Doao sam, rekao je Veksajl, ,,da donesem svetlost na ovaj svet.
oslin, petnaesti grof od Berata, zadrhtao je. Nije znao zato. Samo je znao da se plai
oveka po imenu Harlekin, koji je doao da unese svetlost u mrak.
ena koja nameta kosti, rekla je da ne moe da uini mnogo i ta god da je radila,
enevjev je strano bolelo, ali kada je sve bilo gotovo i kada su se rame i leva dojka ponovo
natopili krvlju, brat Klement je paljivo oistio i sipao med na ranu, koju je ponovo zavio
tkaninom od daka. Dobro je bilo to to je enevjev odjednom osetila veliku glad i pojela je sve
to joj je Tomas doneo, a znalo se da je u selu ostalo malo hrane posle Tomasovog pohoda, i da je
samostan snabdevao seljane svojim zaliharpa. Ipak, bilo je sira, kruaka, hleba i meda, a brat
Klement je napravio jo supe od peuraka. Leprozni su otili u umu sa svojim klepetuama da
trae peurke koje su jeli svi monasi. Dva puta dnevno, neki od njih su klepetali, idui iza
samostana i uz stepenice u praznu kamenu sobu, gde je mali prozor gledao na bltar opatijske
crkve. Ovde im je bilo dozvoljcno da se mole i Tomas je, drugog i treeg dana posle razgovora sa
Abotom Planarom, iao sa njima. Nije iao voljno, jer ekskomunikacija je znaila da nije
dobrodoao ni u jednu crkvu, ali brat Klement ga je uporno vukao za ruku, onda se nasmeio,
iskreno zadovoljan, kada ga je Tomas posluao.
enevjev je pola sa njim dan posle nametanja kostiju. Mogla je dobro da hoda mada je
jo uvek bila slaba i jedva je mogla da pomera levu ruku. Ipak, strela joj je promaila plua i zato
je, pomislio je Tomas, preivela. Zbog toga i nege brata Klementa. Mislila sam da u umreti,
poverila se Tomasu.
Setio se nove poasti. Nita vie nije uo o tome i jo uvek nije rekao enevjev. Nee
umreti, rekao joj je, ,,ali mora da pomera ruku.
,,Ne mogu. Boli
,,Mora, rekao joj je. Kada su mu tokom muenja poVreene ruke i ake, mislio je da
nikada nee moi da ih koristi, meutim, njegovi prijatelji, Robi je bio najuporniji, naterali su ga
da veba sa lukom. U poetku je izgledalo beznadeno, pa ipak, malopomalo, povratio se. Pitao
se gde li je Robi sada, da li je ostao u Kastijon de Arbizonu i ta misao ga je plaila. Dai e
ga Robi traiti ovde u Astaraku? Da li se prijateljstvo zaista pretvorilo u mrnju? A ako ne Robi,
ko bi drugi mogao a ih trai? Vesti o njegovom boravku u samostanu proirie se, kako to o
bino biva, prie e se priati u krmama, glasnici e prepriavati od sela do sela i uskoro e neko
u Beratu obratiti panju. Moraemo uskoro da krenemo, rekao je enevjev. ,,Kuda?
Daleko. U Englesku, moda? Znao je da je poraen. Ovde nee nai gral i ak i ako se
njegov roak pojavi, kako bi Tomas mogao da ga pobedi? On je bio sam sa ranjenom enom koja
bi mu jedina pomogla, a Gaj Veksajl je putovao sa itavim konvojem ratnika. San je zavren i
bilo je vreme da se krene. Cula sam da je u Engleskoj hladno, rekla je enevjev. Sunce uvek
sija, rekao je Tomas, etva je uvek bogata, a ribe iskau iz reke pravo u tiganj.
enevjev se nasmeila. Onda me mora nauiti da govorim engleski.
Ve zna neto.
avola znam, rekla je, znam, do avola, prokleto, prokleto, do avola, i do avola,
prokletstvo, Hriste, pomozi nam. Tomas se smejao. Nauila si engleski koji govore strelci,
rekao je, ali ja u te nauiti ostalo.
Odluio je da pou sledeeg dana. Upakovao je svoje strele, onda je oistio usirenu krv sa
enevjevine oklopne koulje. Kljeta je pozajmio od stolara iz samostana i pokuao je nekako da
zakrpi oklop tamo gde ga je strela probuila. Savijao je i skupljao rasturene delove dok ih nije
nekako spojio, meutim, pukotina se jo uvek jasno videla. Pustio je konje u maslinjak da pasu
jer je jo uvek bilo rano popodne i odetao je na jug, prema zamku. Nameravao je da poslednji
put pogleda uporite, gde su njegovi preci bili gospodari.
Sreo je Filina kada je izaao iz samostana. Koreaclor je izveo sina iz ambulante, deaku je
noga bila privrena udlagom od est kestenovih tapova, koji se u samostanu koriste kao
potpora za vinovu lozu, popeo ga je na konja i krenuo na jug. ,,Ne elim vie da se zadravam
ovde, rekao je Tomasu. Jo uvek me trae zbog ubistva.
Planar bi ti pruio utoite"1, rekao mu je Tomas.
 ,,To je tano, sloio se Filin, ali to ne bi spreilo famiiiju moje ene da poalje nekog da
me ubije. Biemo sigurniji u brdima. Noga e mu tamo zarasti kao i bilo gde. A ako ti trai
sklonite...?
,,Ja?, Tomasa je iznenadila ponuda.
Uvek nam je potreban dobar strelac.
Mislim da u otii kui. Kui u Englesku.'"
Neka te bog uva, prijatelju moj, rekao je Filin, onda je poao na zapad, a Tomas je iao
na jug kroz selo, gde su se neki seljani krstili kada bi ga ugledali, to je bio dovoljno dobar dokaz
da znaju ko je, ali niko nije pokuao da mu se osveti za ono to su im njegovi vojnici uinili.
Moda su eleli da se osvete, ali on je bio visok, snaan i nosio je dugaak ma za pojasom.
Popeo se stazom do ruevina i primetio da ga prate tri mukarca. Zastao je da bi se suoio sa
njima, meutim. oni nisu bili neprijateljski raspoloeni, samo su ga posmatrali sa bezbedne
distance.
Bilo je to dobro mesto za zamak, mislio je Tomas. Mnogo bolje nego Kastijon de
Arbizon. Astarakova tvrava izgraena je na litici i moglo joj se jedino prii uskom stazom
kojom je on saa iao ka razvaljenoj kapiji. Iza nje, na litici, podignut je zid, koji je okruivao
dvorite, mada je to sada bila samo gomila razbacanog kamenja, koje je dosezalo oveku do
struka. Razrueni zidovi, sa polukrunom ekstenzijom na istonom kraju. pokazivali su gde se
nalazila kapela i Tomas je, hodajui po velikom kamenju ispod kog su bili pokopani njegovi
preci, primetio da je ono nedavno pomereno. Svei tragovi su govorili na kojim mestima.
Pomislio je da i sam podigne jednu kamenu plou, ali znao je da nema ni vremena ni alata i zato
je odetao do zapadne strane litice, gde se nekada nalazila stara kula, saa razruena i uplja, kroz
koju su duvali vetrovi i padale kie. Kada je stigao do starog tomja i okrenuo se, video je da su tri
pratioca izgubila interes za njega kada je izaao iz kapele Da li su oni tamo neto uvali? Gral?
Ta pomisao mu je uzbur kala krv u venama, ali odbacio ju je. Nema grala, mislio je. Bio je
to ludilo njegovog oca, koje je dotaklo i njega.
Razrueno stepenite vodiio je do jednog krila kule i Tomas je iao dok je mogao da se
penje, a to je bilo do mesta gde se prvi sprat, koga vie nije bilo, pretvorio u uplje okno. Velika
rupa nalazila se na zidu tomja, na zidu koji je bio irok pet stopa i Tomas je mogao da zakorai u
prostor. Gledao je dole, u dolinu, pratei pogledorn vijuganje reke i jo jednom je pokuao da
oseti neku pripadnost. Pokuao je da oivi eho njegovih predaka, ali nije bilo niega. Osetio je
neto kada se vratio u Hukton, ono malo to je ostalo od njega, ali ovde, nita. A pomisao da je
Hukton, kao i ovaj zamak, ruevina, naterala ga je da pomisli da ii je neko prokietstvo baeno na
Veksajle. Ovdanji metani su priaii da drage, avolove ene, ostavljaju cvee za sobom, a
dai su Veksajli ostavljali ruevine? Moda je crkva ipak bila u pravu. Moda je zasluio da
bude ekskomuniciran. Okrenuo se prema zapadu da pogleda put kojim je trebalo da se vrati kui.
Ugledao je konjanike.
Bili su na zapadnom grebenu, na maloj udaljenosti, severno od njega, i dolazili su, kako je
mislio, iz Berata. Bila je to velika grupa i bili su sigurno vojnici jer je njegovo oko primetilo
odbljesak lemova i oklopa.
Zurio je, ne elei da poveruje u ono to je video, a onda je, povrativi se, potrao.
Poleteo je niz stepenice, preko dvorita obraslog gustim korovom, kroz razruenu kapiju, gde je
proao pored tri mukarca, potom niz stazu. Potrao je kroz selo i zaputio se na sever, bio je bez
daha kada je doleteo do kapije na kui leproznih. Brat Klement je otvorio vrata i Tomas je uleteo.
Vojnici", objasnio je odseno, potom je otiao do svoje kolibe i uzeo zaveljaj sa strelama,
ogrtae, oklope i torbe. ,,Pouri", rekao je Zenevjev koja je u teglice paljivo sipala med koji je
brat Klement tek sakupio. ,,Ne pitaj'1, rekao je, samo kreni. Ponesi sedla.
 Otili su do maslinjaka, a Tomas je gledajui okolo, video vojnike na putu u dolini,
severno od Svetog Severa. Ovi vojnici su jo uvek bili daleko, ali da su videli dve osobe kako
odlaze iz samostana, sigumo bi ih sledili, to je znailo da sada ne mogu da pobegnu, nego samo
da se sakriju. Oklevao je, razmiljajui.
ta je bilo?, upitala ga je enevjev.
Vojnici. Verovatno iz Berata.
I tamo isto. Gledala je na jug, prema dvorcu, a Tomas je video seljane koji su urili ka
samostanu, traei utoite i to je znailo da su naoruani vojnici sada ve stigli u selo.
Opsovao je. Ostavi sedla, rekao joj je i kada ih je ispustila, povukao ju je nazad, iza
samostana, i pratio leprozne do crkve. Samostansko zvono se oglasilo da upozori brau da su
naoruani stranci stigli u njihovu dolinu.
Tomas je znao i zato. Znao je da e oboje goreti u svetoj vatri, ako ih pronau. Tomas je
potrao do stepenita u crkvi koje je vodilo ka malom prozoru koji je gledao na oltar. Gurnuo je
luk kroz njega, strele i ostatak prtljaga, a potom se i sam popeo na prozor. Bio je uzak, ali uspeo
je da se provue i nespretno skoi na kamene ploe. ,,Hajde!, doviknuo je enevjev. Vojnici su
ulazili u crkvu gurajui se na vratima.
enevjev je zajeala od bola dok se provlaila kroz mali prozor. Bogledala je preplaeno
dole, ali Tomas je stajao ispod i uhvatio ju je kada je iskoila. ,,Ovuda! Podigao je svoj luk i
torbe, i poveo ju je dole, do mesta za hor, a potom iza oltara gde je statua svetog Benedikta tuno
gledala uplaene seljane.
Vrata u nii su bila zakljuana, kao to je Tomas to i oekivao, ovde su bili sakriveni i
Tomas je mislio da ih niko nije video kada su mugnuli kroz crkvu. Podigao je desnu nogu i
petom je udario bravu. Vrata su se snano zatresla, ali se nisu otvorila. Ponovo je udario, ovoga
puta snanije, brava se slomila kao stari drveni okvir. Hodaj oprezno, upozorio ju je i poveo niz
stepenice u tamu kue kostiju. Pipajui, doao je do istonog dela, gde je grobnica bila samo
dopola puna kostiju i bacio je stvari iza gomile, a onda je podigao enevjev. Idi pozadi, rekao
je, ,,i poni da kopa.
Znao je da e rasturiti rebra, butne kosti kao i kosti ruku, ako se popne, i zato je iao kroz
podrum i bacao ih svuda naokolo; Lobanje su odskakale i kotrljale se, noge i ruke su klepetale, a
kada se podrum pretvorio u haos sa razbacanim kostima, otiao je do enevjev, popeo se i
pomogao joj je da kopa roz stare kosti, koje su bile nareane do zida. Rastavljajui grudne
koeve, karline kosti i ramene lopatice napravili su rupu, kopali su dok nisu stvorili, duboko
tamno skrovite meu mrtvima.
I tu u mraku, uei medu kostima, ostali su da ekaju.
Odjednom su zakripale arke na slomljenim vratima. Videli su malu, treperavu svetlost
fenjera, koja je bacala groteskne senke po grobnici.
Culi su korake vojnika u otopima koji su doli da ih pronau, odvedu i ubiju.
Ser Anriju Kurtoi je nareeno da povede trideset tri strelca sa samostrelima i etrdeset dva
ratnika u Kastijon de Arbizon i da opseda zamak. Ser Anri je sumomo prihvatio nareenje.
Mogu da opsedam, rekao je Zoslinu, ,,ali ne mogu da osvojim zamak. Ne sa malom vojskom.
Englezi su uspeli, rekao je kiselo.
Garnizon vaeg strica je spavao, rekao je ser Anri, ali ser Gijom de Evek nee biti tako
ljubazan. On ima reputaciju i to dobru.
Ser Anri je znao ko komanduje u Kastijon de Arbizonu jer mu je Robi rekao, a rekao mu
je i koliko je vojnika pod njegovom komandom.
oslin je ubo prstom starog oveka u grudni ko. Ne elim da vie nijedan strelac hara
po mojoj teritoriji. Zaustavi ih. I daj kopiladima ovo. Predao je ser Anriju zapeaeni
pergament. ,,To im daje dva dana da napuste zamak, objasnio je oslin, ,,i ako se sloe sa
navedenim u dokumentu, pusti ih neka idu.
Ser Anri je uzeo pergament, ali je zastao pre nego to ga je stavio u torbicu. ,,A otkup?,
upitao je.
oslin ga je besno pogledao, meutim, ast je nalagala da ser Gijom dobije treinu od
otkupa za novog grofa, tako da je ser Anrijevo pitanje bilo na mestu i oslin je kratko odgovorio.
Otkup je unutra, rekao je, pokazavi glavom na pergament, ,,sve je tu.
Ovde je?, upitao je ser Anri, iznenaen, jer u poruci nije bilo novca.
Samo idi!, brecnuo se oslin.
Ser Anri je otiao istoga dana kada je Gaj Veksajl poveo svoje vojnike u Astarak. oslinu
je bilo drago da vidi Harlekina kako odlazi, jer je Veksajlovo prisustvo bilo neprijatno, ak i ako
su njegovi vojniei predstavijali dodatnu snagu grofovim redovima. Veksajl je doveo etrdeset
osam vojnika, svi su biii dobri jahai, dobro naoruani i u oklopima i iznenadio je oslina poto
nije zatraio nijedan eku od njega. Imam svoje rezerve, rekao je hladno.
Cetrdeset osam ratnika?, oslin se udio naglas. To kota. Bili su jeretika porodiea,
moj gospodaru, rekao je stari kapelan njegovog strica, kao da je to objanjavalo Harlekinovo
bogatstvo, ali Veksajl je stigao sa pismom od Luja Bezijera, kardinala arhiepiskopa iz Livorna, i
to je dokazivalo da nije jeretik. oslina ne bi bilo briga ni ako bi se Veksajl klanjao drvenim
idolima svake veeri i rtvovao device svake zore. Vie ga je brinula injenica to su Veksajlovi
nekada bili gospodari Astaraka. Razgovarao je sa Veksajlom u vezi sa tim, u nemogunosti da
sakrije strah da vitez u crnom nije moda doao da zatrai zemlju svojih predaka.
Harlekin je izgledao kao da se dosauje. Astarak je bio u vaem posedu stotinu godina,
rekao je, dakle, kako bih ja mogao da imam tu ast?
Zato si onda ovde?, upitao ga je oslin.
Sada se borim za crkvu, rekao je Veksajl, ,,i moj zadatak je da ulovim begunce koji
moraju biti izvedeni pred lice pravde. A kada ih pronaemo, gospodaru, otii emo iz vaeg
okruga. Okrenuo se jer je uo kako neko izvlai ma iz korica.
Robi Daglas je upravo uao u sobu. Uperio je isukano oruje u Veksajla. Bio si u
kotskoj, rekao je preteim tonom.
Veksajl je odmerio mladog oveka i izgledalo je da ga otrica uopte nije zabrinula.
Posetio sam mnoge zemlje, rekao je hladno, ukljuujui i kotsku.
Ubio si mog brata!
,,Ne! oslin se postavio izmeu dva mukarca. Zakleo si mi se, Robi.
Zakleo sam se da u ubiti kopile, rekao je Robi.
,,Ne, ponovio je oslin, uzeo Robiju ma i vratio ga u koriee. oslina ne bi bilo briga da
Robi pogine, ali kada bi poginuo Gaj Veksajl, onda bi se njegovi ratnici u crnim ogrtaima
moda osvetili oslinu i njegovim vojnicima. Moi e da ga ubijes1 kada zavri posao ovde.
Obeavam ti.
Veksajl se nasmeio kada je uo obeanje. On i njegovi vojnici su sledeeg jutra napustili
Berat i oslinu je bilo drago to ga se otarasio. Nije samo Gaj Veksajl bio taj koji ga je
uznemiravao, nego i njegovi vojnici, naroito onaj to nije nosio ni koplje ni tit. Zvao se arl i
izgledao je kao da su ga izvukli iz nekog mranog budaka, oistili ga, dali mu no i poslali da
iri strah. arl je vodio manju grupu vojnika, koja je odjahala sa Veksajlom na jug, ka Astaraku.
Tako je ser Anri otiao da oslobodi zemlju od drskog engleskog garnizona, a Veksajl je
lovio svog jeretika u Astaraku, to je ostavilo dovoljno vremena oslinu da uiva u nasleenom
Beratu. Robi Daglas je bio jedan od mnogih njegovih drubenika i sledeih nekoliko dana samo
su uivali. Bilo je dovoljno novca da se potroi na odeu, oruje, konje, ene, sve to bi privuklo
oslinovu panju, ali neke stvari nisu mogle da se kupe u samom Beratu i zato je u zamak pozvan
zanatlija. Njegov uobiajeni posao bio je da izrauje gipsane svece, koji su prodavani crkvama i
samostanima, ali u zamak je doao da napravi gipsani oblik oslinovog tela. Umotao je grofove
ruke u muslin potopljen u mast; obloio ih je gipsom, a onda je isto to uraciio i sa oslinovim
nogama i trupom. Pozvali su i krojaa. On je grofu uzeo mere koje je pisar zapisao. Toliko ina
od ramena do kuka, od kuka do kolena, od ramena do lakta, mere su onda zapisali na papir i
zatvorili u veliku kutiju gde su spakovali i gipsane oblike u strugotinu i kutiju su poslali u pratnji
etvorice ratnika, u Milano, gde je Antonio ivani, najbolji izraiva ratne opreme u
hrianskom svetu, trebalo da napravi oslinu sve delove novog metalnog oklopa. Neka bude
remekdelo'1, oslin je diktirao pisaru, neka mi zavide svi vitezovi. I poslao je veliku sumu
enovina sa obeanjem da e dobiti jo ako oklop stigne pre prolea.
Istim novcem je i Robiju platio otkup, ali noi kada su ratnici otili u Torino, Robi je bio
dovoljno nepromiljen, pa se oduevio kockicama od slonovae koje je Zoslin kupio u gradu.
Sviaju ti se?, upitao ga je Zoslin. Kockajmo se u njih. Najvei broj dobija.
Robi je odmahnuo giavom. Zakieo sam se da se neu kockati, objasnio je.
oslin je mislio da je to neto najsmenije to je uo poslednjih meseci. ene se
zaklinju, rekao je, monasi moraju, ali ratnici se zaklinju samo da e biti braa u bici.
Robi je pocrveneo. Obeao sam sveteniku, rekao je.
,,Oh, dragi Isuse! oslin se zavalio u stolici. Ti se plai rizika, je li tako? Sigurno zato
kote uvek pobeuju Englezi? Bes je rastao u Robiju, ali bio je razuman, pa se obuzdao i nita
nije rekao. Rizik je vojnikova sudbina, rekao je oslin. Ako ovek ne ponosi rizik ne moe
da bude vojnik.
,Ja sam vojnik'1, rekao je Robi.
Onda to dokai, prijatelju moj, rekao je oslin i bacio kockice preko stola.
Tako je poeo da igra. Igrao je i gubio. Izgubio je i sutradan. I sledee veeri. A etvrte
noi se kockao u novac koji je trebalo da poalje u Englesku i plati otkup, i to je izgubio. oslin
je sledeeg dana uo da su sa svojom napravom u zamak stigle i italijanske tobdije koje je
njegov stric pozvao iz Tuluza. oslin ih je platio novcem koji je uzeo od Robija. Kada ete stii
u Kastijon de Arbizon?, upitao je Italijane.
Sutra, gospodine?
Stvar je spremna?, upitao je oslin hodajui oko kola, na kojima je bio vezan top u
obliku uture sa suenim vratom i loptastim telom.
Spreman je, potvrdio je Italijan po imenu oberti.
Imate li baruta?
oberti je pokazao na druga kola, opasno pretovarena buradima.
,,A projektili? Lopte?
ulad, gospodaru'4, ispravio ga je oberti i pokazao mu na druga kola. Imamo ih vie
nego to je potrebno.
Onda idemo svi!, uzviknuo je oslin oduevljeno. Bio je fasciniran topom, koji je bio i
ruan i impresivan. Bio je dugaak devet stopa, loptasti zadnji deo cevi bio je dug etiri stope i
bio je zastrauju. Izgledao je avolski, neprirodno, i oslin je eleo da se izvri demonstracija
ba tu i sada, u dvoritu zamka, ali shvatio je da bi takva demonstracija oduzela dragoceno vreme.
Bolje je da vidi napravu u akciji protiv tvrdoglavih budala u Kastijon de Arbizonu. Ser Anri
Kurtoa je ve zapoeo opsadu. Kada je stigao do grada, ostavio je strelce sa samostrelima i
ratnike ispred zapadne kapije i odjahao u zamak sa mladim svetenikom. Obratio se straarima na
bedemu i kada je ser Gijom video da su ispred samo ratnik i svetenik, koji ele da uu, dozvolio
je da se otvore kapije.
 Ser Gijom se sreo sa dvojicom mukaraca u dvoritu, gde je 'ser Anri sjahao i predstavio
se. Ser Gijom je Ijubazno uzvratio jer su mukarci prepoznali jedan drugog. Svaki je prepoznao
onog drugog kao vojnika slinog sebi. Salje me grof od Berata, rekao je ser Anri formalno.
Donosite novac, zar ne?, upitao je ser Gijom.
Donosim ono to mi je nareeno da donesem i sumnjam da e vas uiniti srenim, i
dugo i iskusno je posmatrao strelce i ratnike koji su doli da vide posetioce. Jaka kopilad,
pomislio ;e pre nego to je ponovo pogledao ser Gijoma. Umoran sam, lekao je. Jahao sam
ceo dan. Imate li ovde nekog vina?
,,U Beratu nema vina, je li?, upitao je ser Gijom.
Nema razuma, rekao je ser Anri, ,,ali ima vina.
Ser Gijom se nasmeio. ,,Uite, rekao je i poveo goste uz stepenice glavne kule zamka
ka prostoriji na spratu. Poto je znao da e razgovor uticati na sudbinu celog garnizona, dozvolio
je onim vojnicima koji nisu bili na strai da ih prate i sluaju.
Ser Gijom i ser Anri su seli na krajeve dugakog stola. Svetenik, koji je bio tamo kao
znak da ser Anri ne misli nita loe, seo je takoe, dok su se ratnici i strelci naslonili na zid. Vatra
je ponovo upaljena, servirani su hrana i vino i dok. se to deavalo, ser Anri je odvezao okiope za
vrat, grudi i lea i spustio ih na pod. Protegao se i klimnuo glavom u znak zahvalnosti za vino
koje je ispio. Konano je izvadio zapeaeni pergament iz svoje torbe i gurnuo ga preko stola.
Ser Gijom je slomio peat noem. otvorio dokument i proitao ga. itao je polako jer mu
to nije bila jaa strana i kada ga je dva puta proitao, besno je pogledao ser Anrija. ta, do
avola, ovo znai?
,,Ja to nisam video, priznao je ser Anri. Mogu li? Posegao je za pergamentom, a
vojnici, koji su posmatrali, poeli su tiho da negoduju kada su primetili ser Gijomov bes.
Ser Anri nije znao da ita, pa je dao papir sveteniku koji ga je oltrenuo prema jednom od
visokih, uskih prozora. Svetenik je bio veoma mlad i veoma nervozan ovek. Proitao ga je,
pogledao strane oiljke na ser Gijomovom licu i postao jo nervozniji. Reci nam ta pie,
rekao je ser Anri, niko te nee ubiti. ,.Kae dve stvari, rekao je svetenik. ,,Dacser Gijom i
njegovi vojnici imaju dva dana da odu iz Kastijon de Arbizona netaknuti.'1
,,A ono drugo, zareao je ser Gijom.
Svetenik je uzdahnuo. Ovo je menica po vienju od oveka po imenu Robert Daglas,
objasnio je ser Anriju, ,,i ako je ser Gijom preda aku Fumijeu, bie mu isplaeno est hiljada,
est stotina i ezdeset ljorina. Spustio je dokument na sto kao da je bio isprskan otrovom.
Ko je, za ime boga, ak Furnije?, upitao je ser Gijom. Zlatar u Beratu, objasnio je ser
Anri, ,,i sumnjam da ak ima toliko gotovine u porumu.
Robi je ovo ugovorio?, upitao je besno ser Gijom.
Robi Daglas se zakleo gospodaru Berata, rekao je ser Anri. Posmatrao je kratku
ceremoniju kada je Robi polagao zakletvu, video je da su poljupci izmenjani i primetio je
pobedniki izraz na oslinovom licu. Ovo je moj gospodar uradio. ,,On misli da smo budale?
Misli da neete smeti da se pojavite u Beratu, odgovorio je ser Anri.
Prevareni! Isuse Hriste! Prevareni smo!, ser Gijom je pogledao posetioee. ,,Da li se ovo
smatra au u Beratu?1', eleo je da zna, a poto ser Anri nije odgovorio, ser Gijom je
udario sto. Mogao bih vas dvojicu da zadrim kao zarobljenike! Vojnici pored zida su se
sloili.
Mogao bi, sloio se ser Anri, ,,i ne bih te krivio. Ali grof nee dati otkup za mene i
sigurno nee otkupiti njega. Pokazao je na svetenika. Imae jo samo dvoja usta vie da
hrani. Ili dva lea vie da zakopam, odgovorio je ser Gijom. Ser Anri je slegao ramenima.
Znao je da je ponuda otkupa od zlatara bila neasna, ali to nije bilo njegovo delo.
 Moe da kae svom gospodaru. rekao je ser Gijom, ,,da emo napustiti ovaj zamak
kada budemo imali est hiljada, est stotina i ezdeset fjorina. A za svalcu nedelju koju
provedemo ekajui, daete za jo stotinu fjorina.'1
Vojnici su mrmljajui odobravali. Ser Anri nije bio iznenaen ovom odlukom. ,,Ja sam
ovde, rekao je ser Gijomu, ,,da se postaram da ne odete. Osim ako ne budete eleli da odete
danas ili sutra?
,,Ostajemo, rekao je ser Gijom. To nije bila odluka koju je eleo da donese i da je imao
vremena da razmisli, verovatno bi odluio drugaije, ali da ga prevare za novac, to nije mogao da
podnese. Ostajemo, prokletstvo!"
Ser Anri je klimnuo glavom. Onda i ja ostajem Gurnuo je papir preko stola. Poslau
poruku svom gospodaru i rei u mu da bi bilo razumno da mladi Daglas isplati otkup i da e to
sauvati i novac i ivote.
Ser Gijom je uzeo papir i gumuo ga u dep. ,,Vi ostajete?, upitao je. ,,Gde?
Ser Anri je pogledao vojnike naslonjene na zid. To nisu bili vojnici koje bi mogao da
iznenadi napadom. Osim toga, ser Anrijevi vojnici su uglavnom bili ratnici starog grofa i ulenjili
su se tako da nisu mogli da pariraju ovom garnizonu. Zadraete zamak, rekao je ser Gijomu,
,,ali nemate dovoljno vojnika da uvate dve gradske kapije. To ste prepustili nadzornicima i
uvarima. Ja u ih preuzeti od njih. Vi ete, naravno, uvek oi da se probijete, ali ja u postaviti
strelce sa samostrelima na kule i ratnike ispod kapija.
,,Da li ste se ranije suoili sa engleskim strelcima?, upitao je ser Gijom pretei.
Ser Anri je klimnuo glavom. ,,U Flandriji", rekao je, ,,i nije mi se dopalo. Ali koliko
strelaca moete da podnesete da izgubite u ulinim borbama?
Ser Gijom je shvatio. Kada bi poslao svoje strelce na gradske kapije, oni bi se borili
izbliza, odapinjali bi strele iz bati, dvorita i sa prozora, a ser Anrijevi vojnici bi uali u svojim
sklonitima ili iza prozora u kuama i neke njihove strele bi sigurno pronale metu. Ser Gijom bi
mogao da izgubi etiri ili pet strelaca za nekoliko minuta i to bi oslabilo njegovu vojsku. Moete
da preuzmete kapije grada, dozvolio je.
Ser Anri je sipao sebi jo vina. ,,Ja imam etrdeset ratnika, otkrio je, ,,i trideset tri
samostrela i sve potrebne sluge, slubenike i ene. Svima je potrebno sklonite. Zima dolazi.
Smrznite se onda, predloio je ser Gijom.
Mogli bismo, sloio se ser Anri, ali hteo sam da predloim da nam dopustite da se
smestimo u kuama izmeu zapadne kapije i crkve Svetog Kalika i garantujem vam da neemo
koristiti nijednu zgradu istono od Aleje Vilrajt ili juno od Strme ulice.
,,Vi poznajete grad?, upitao je ser Gijom.
Bio sam ovde nekada katelan, pre mnogo vremena. Onda znate i za kapiju kod
mlina?" Ser Gijom je mislio na mala vrata u gradskom zidu koja su vodila ka vodenici, na kapiju
kroz koju su Tomas i Zenevjev pobegli.
Znam za nju, rekao je ser Anri, ona je suvie blizu zamka i ako postavim vojnike da je
uvaju, onda e vai strelci da ih poskidaju sa vrha kule. Zastao je da bi ispio vino. Ako boete
da izvrim opsadu, mogao bih. Zamak e opkoliti moji voinici i pustiu ih da vebaju gaanje iz
samostrela na vaim straarima, ali i vi i ja znamo da e oni njih ubiti, a vi ete i. alje biti unutra.
Pretpostavljam da imate hrane?
Vie nego to je potrebno.'1
Ser Anri je klimnuo glavom. Dakle, onda u zaustaviti vae konjanike koji izlaze na dve
velike kapije. Vi jo uvek moete da provuete vojnike kroz kapiju kod mlina i dokle god se ne
budu kaili sa mnom, ja ih neu primeivati. Imate li mree u jezeru kod mlina?
Imamo.
 Neu ih dirati, rekao je ser Anri. Rei u svojim vojnicima da ne prilaze mlinu.
Ser Gijom je razmiljao o tome, dobujui prstima po ivici stola. U pozaini se zauo
amor vojnika naslonjenih na zid kada je razgovor sa francuskog preveden na engleski. Moete
da uzmete kue izmeu zapadne kapije i crkve Svetog Kalika, sloio se ser Gijom, ali ta je sa
krmama?
,,To su osnovne. stvari, priznao je ser Anri.
Moji vojnici vole Tri drala.
,,To je dobra kua, rekao je ser Anri.
Neka se onda tvoji vojnici dre podalje od nje, zahtevao je ser Gijom.
Slaem se, ali mogu da idu u Medved i kolja? Slaem se, rekao je ser Gijom, ,,ali
bolje je da se odmah dogovorimo da vojnici ne nose ni maeve ni lukove ni u jednu krmu.
Samo noeve, rekao je ser Anri, ,,to je razumno." Nijedan od njih nije eleo da pijani
vojnici izvre prepad u noi. ,,A ako iskrsnu neki problemi, dodao je ser Anri, doi u da
razgovaram sa tobom. Zastao je i frktao dok je pokuavao da se seti jo neega. ,,Ti si bio u
Flandriji, zar ne? Sa grofom od Kutana? Bio sam u Flandriji, potvrdio je ser Gijom, ,,sa tim
bednim, kukavikim kopiletom. Grof, njegov verni gospodar, podmuklo se olcrenuo protiv
njega i uzeo mu zemlju.
Svi su oni kopilad, rekao je ser Anri. Ali stari grof od Berata nije bio lo. Bio je zao,
naravno, i ceo ivot je proveo u knjigama. Knjige! Koja je korist od njih? Znao je svaku knjigu u
hrianskom svetu. Zaista, veinu je proitao dva puta, ali nije imao vie pameti od kokoke!
Zna li ta je radio u Astaraku? Traio je sveti gral?, upitao je ser Gijom.
Upravo to, rekao je ser Anri i obojica su se nasmejala. Tvoj prijatelj je sada tamo,
dodao je ser Anri.
Robi Daglas?, upitao je ser Gijom hladno. Nije vie nita oseao prema Robiju.
,,Ne on. On je u Beratu. Ne, strelac i njegova ena jeretik su tamo.
,,Tomas? Ser Gijom nije mogao da sakrije iznenaenje. ,,U Astaraku? Rekao sam mu da
ide kui.
,,Pa, nije otiao, rekao je ser Anri. ,,U Astaraku je. Zato jednostavno nije spalio
devojku?"
Zaljubio se.
,,U jeretika? Uskoro e imati probleme.
Probleme?
Neki kopilani su stigli iz Pariza. Imaju malu vojslcu. Otili su da ga uhvate to znai da
e vatra uskoro goreti u pijanoj ulici u Beratu. Zna li ta mi je svetenik jednom rekao? Da ene
gore bre od mukaraca. To je udno. Ser Anri je odgurnuo svoju stolicu i ustao. Znai,
dogovorili smo se?
Dogovorili", rekao je ser Gijom i nagnuo se preko stola da bi se rukovao sa drugim
mukarcem. Potom je ser Anri uzeo svoj oklop i tit i pozvao je svetenika da ga sledi do
dvorita, gde je pogledao u nebo. Izgleda da e padati kia.
Zatiti oklop, posavetovao ga je ser Gijom iako je znao da to nije potrebno.
,,I da upalimo vatru, ha? Ovo je najhladnija jesen koje se seam u ovim krajevima.
Ser Anri je otiao. Kapije su se zalupile i ser Gijom se jedva popeo na vrh kule. Ali nije
gledao kuda njegov popustljivi neprijatelj ide, nego na istok, prema Astaralcu koji se nije video, i
pitao se kako bi mogao da pomogne Tomasu. Nita, mislio je, nita ne moe da uradi. I bez
sumnje, kopile iz Pariza je bio Gaj Veksajl, ovek koga su zvali Harlekin, koji je jednom ranio
ser Gijoma tri puta. Tri rane su zahtevale osvetu, ali ser Gijom sada nije mogao da uini nita. Jer
je bio opkoljen a Tomas je, mislio je, bio gotov.
 arl Bezijer i desetak njegovih vojnika sili su u kosturnicu ispod opatijske crkve u
potrazi za plenom. Jedan je nosio upaljenu sveu i, uz to loe osvetljenje, poeli su da se provlae
izmeu razbacanih kostiju u nadi da e otkriti skriveno blago, ali samo su otkrili jo kostiju, a
onda je jedan od njih otkrio malu dvoranu na zapadnom kraju grobnice i uzviknuo je trijuml'alno
jer se u njoj nalazio veliki gvozdeni koveg. Jedan vojnik je razbio katanac na kovegu maem, a
Bezijer je zgrabio srebrni tanjir i svenjak. ,,I to je sve?, upitao je razoarano. Drugi vojnik je
naao kutiju od grala, ali nijedan od njih nije umeo da ita, a alc i da su umeli, ne bi razumeli
natpis na latinskom i kada su videli da je kutija prazna, zavitlali su je ka ziu i ona je pala meu
razbacane kosti. Potom je arl Bezijer podigao konu torbu u kojoj je trebalo da se nalazi pojas
svete Agneze. Opsovao je kada je video da je u njoj samo pare izvezenog platna, meutim, torba
je bila dovoljno velika da se u nju stavi opljakano srebro. Sakrili su svoje dragocenosti, rekao
je Bezijer.
Ili su siromani, rekao je jedan vojnik.
,,To su prokleti monasi! Naravno da su bogati. Bezijer je privezao torbu sa srebrom oko
struka. Idite i naite njihovog prokletog opata, rekao je dvojici svojih vojnika, ,,i mi emo
batinama izvui istinu iz kopileta,
Necte uraditi nita slino", zauo se nepoznati glas i vojnici u dvorani su se okrenuli i
ugledali Gaja Veksajla, koji je iao u kosturnicu. Drao je fenjer i njegova svetlost, koja se
odbijala od njegov crni. lakovani oklop. bila je tamna. Drao je fenjer visoko i gledao je
razbacane kosti. Zar nemate potovanja prema mrtvima?
Uhvatite opata. arl Bezijcr jc ignorisao VeksajJovo pitanje i obratio se svojim
vojniciina. Dovcditc ga ovamo.
Ve sam poslao po opata". rekao je Veksajl, .,a vi neete batinama izvui nikakvu lstinu
iz njega "
Ti mcni ne komanduje". rekao je Bezijer ljutito.
Ali komandujem svom mau", rekao je Veksajl mirno, ,.i ako mi se suprotstavi,
rasporiu ti stomak i prosuu tvoju po anu utrobu da nahranim crve. Ti si ovde samo bratov
posmatra, nita drugo, ali ako hoe da uini neto korisno, onda idi u kuu leproznih i potrai
Engleza. Aii ga nemoj ubiti! Dovedi ga meni. I vrati to srebro tamo gde si ga naao/ Glavom je
pokazao na vrh svenjaka, koji je virio iz kone torbe zakaene Bezijeru za struk.
Veksajl je bio sam nasuprot sedmorice vojnika, ali on je bio tako samopouzdan da nijedan
nije pomislio da mu se suprotstavi. ak je i Sarl Bezijer, lcoji se plaio malo ljudi, spustio srebro.
Ali ne odlazim iz ove doline praznih ruku", zareao je prkosei naredbi.
Verujem, Bezijeru, rekao je Veksajl, ,,da emo napustiti ovu ctolinu sa najveim
blagom koje ima hrianski svet. Sada idi.
Veksajl je napravio grimasu kada su vojnici otili. Spustio je l'enjer na pod i poeo da
vraa kosti u udubljenje u zidu. ali prestao je kada je uo korake na stepenitu. Okrenuo se i
posmatrao kako Planar, visok, u belom ogrtau, silazi u kosturnicu.
Izvinjavam se zbog ovoga", rekao je Veksajl i pokazao na kosti. Nareeno im je da
napuste opatiju i da je ostave netaknutu;'
Planar nije rekao nita o skrnavljenju; samo se prekrstio i sagao da uzme torbu sa
srebrom. Ovo je nae blago, rekao je, ,,a mi nilcada nismo bili bogati. Mada ste i dalje
dobrodoli da ukradete ove jadne stvari."'
Nisam doao ovamo da kradem, rekao je Veksajl.
Zato si onda ovde?, upitao ga je Planar.
Veksajl je ignorisao pitanje. Moje ime je Gaj Velcsajl. Ja sam grof od Astaraka, rekao
je.
 Tako su mi rekli tvoji ljudi", rekao je Planar, kada su mi uputili tvoj poziv. Poslednje
rei je izgovorio smireno, kao da ga nije pogoilo takvo nepotovanje. Ali mislim da bih te
svakako prepoznao."
,,Da li bi?" Veksajl je zvuao iznenaeno.
Tvoj roak je bio ovde. Miadi Englez. Opat je odneo srebro ponovo do kovega, onda
je izvadio deo tkanine, koju je poljubio. Vas dvojica, nastavio je. veoma liite
Osim to je on kopile, rekao je Veksajl ljutito, ,,i jeretik. ,,A ti nisi ni jedno ni drugo?,
upitao je Planar mimo. ,,Ja sluim kardinalu nadbiskupu Bezijeru, rekao je Veksajl. ,,I Njegova
svetost me je poslala ovamo da pronaem svog rodaka. Da li znate gde je on?
,,Ne, rekao je Planar. Seo je na klupu i izvadio malu nisku perli iz depa svoje bele
haljine.
Ali bio je ovde?
Ovde je svakako bio sino'1, rekao je Planar, ,,ali gde je sada? Opat je slegao
ramenima. Savetovao sam mu da ode. Znao sam da e vojnici doi da ga trae, ako nita drugo,
onda samo zbog zadovoljstva da ga vide kako gori, pa sam mu rekao da se sakrije. Mislim da je
otiao u umu i da e vam biti teko da ga naete. Vaa dunost je bila da ga predate crkvi,
rekao je Veksajl strogo.
Uvek sam pokuavao da ispunim svoje obaveze prema crkvi, rekao je Planar, ,,i
ponekad nisam uspevao, ali Bog e me bez sumnje kazniti za te promaaje.
Zato je bio ovde?
Mislim da to znate, gospodaru, rekao je Planar, a u njegovim poslednjim reima se
osetilo ruganje.
,,Gral, rekao je Veksajl. Planar nije rekao nita. Prebrojavao je samo svoje perlice,
proputajui ih izmeu palca i kaiprsta, dok je posmatrao visokog, mladog oveka u crnom
oklopu. Gral je bio ovde, rekao je Veksajl.
Bio je?, upitao je Planar.
Donet je ovamo, nastavio je Veksajl.
,,Ne znam nita o tome, rekao je Planar.
Mislim da znate, uzvratio je Veksajl. Doneli su ga ovamo pre pada Monseura da bi
bio na sigurnom. Ali onda su francuski osvajai stigli u Astaralc i gral je ponovo odnet. Planar
se nasmeio. Sve se ovo desilo pre nego to sam ja roen. Kako bih mogao da znam za to?
Sedmorica Vojnika su odnela gral, rekao je Veksajl. Sedam mranih gospodara,
rekao je Planar, smeei se. uo sam tu priu.
Dvojica su bila Veksajli, rekao je Gaj Veksajl, ,,a etvorica vitezovi koji su se borili za
Katare.
Sedam mukaraca koji su uspeli da pobegnu od francuske vojske i crkvenih krstaa,
rekao je Planar, ,,u hrianski svet koji ih je mrzeo. Sumnjam da su preiveli.
,,A sedmi ovek, Veksajl je ignorisao opatove rei, ,,bio je lord od Mutumeta.
to je uvek bilo beznaajno feudalno dobro, rekao je Planar, jedva u mogunosti da
izdrava dva viteza od svojih planinskih panjaka.
Lord od Mutumeta je bio jeretik'1, nastavio je Veksajl. Okrenuo sc iznenada jer se iz
dubine kosturnice zaula buka. Liilo je na prigueno kijanje koje je bilo propraeno zveckanjem
kostiju. Podigao je fenjer i otiao do mesta koje su strelci oskrnavili.
Ovde ima pacova, rekao je Planar. Odvodne cevi su postavljene uza zid na kraju
podzemne grobnice i cigle su se uruile. esto odavde ujemo udne zvuke. Sujevernija braa
misle da su u pitanju duliovi."
Veksajl je stajao meu kostima sa podignutim fenjerom i oslukivao. Nita vie nije uo,
pa se ponovo okrenuo ka opatu. Lord od Mutumeta je bio jedan od sedmorice, rekao je. ,,I
njegovo ime je bilo Planar'*, Veksajl je zastao. Moj gospodaru", dodao je rugajui se.
Planar se nasmeio. ,,To je bio moj deda. On nije odjahao sa ostalima, nego je otiao u
Tuluz i prepustio se crkvi na milost. Imao je sree to ga nisu spalili, nego se susreo sa istinskom
verom iako ga je to kotalo njegovog imanja, titule i bogatstva. Umro je u samostanu. Pria se
prepriavala u naoj familiji, naravno, ali nikada nismo videli gral i uveravam vas da ja ne znam
nita o tome.
,,Pa ipak, ovde ste, Gaj Veksajl je grubo optuio opata. To je istina'1, potvrdio je
Planar. ,,I ovde sam sa namerom. Bio sam mladi kada sam doao, jer su me prie o
gospodarima tame zainteresovale. Jedan od njih je navodno uzeo gral, a drugi su se zakleli da e
ga tititi, ali moj deda je govorioa on nikada nije video pehar. U stvari, misiio je da ne postoji,
nego da je izmiijen da bi se crkva muila. Krstai su unitili katare i osveta gospodara tame je
bila da iii navede da pomisle da su unitili i gral zajedno sa jeresi. To su, po meni, avolja posla."
,,I tako ste doli ovamo, upitao je Veksajl prezrivo, ,,jer niste verovali da gral postoji?
,,Ne, jer sam znao da. ako potomci gospodara tame ikada potrae gral, pojavie se ovde,
to sam znao i eleo sam da vidim ta e se dogoditi. Ali ta radoznalost je odavno nestala Bog mi
je podario mnogo godina, postavio me je za opata i uzeo me je pod svoju milost. A grai?
Priznajern da sam razmiljao njemu kada sam doao ovamo, moj opat me je esto kritikovao
zbog toga, a Bog mi je pomogao da povratim razum. Sada mislim da je moj deda bio u pravu i da
je pria izmiljena da prkosi crkvi, a misterija da se njome izlude Ijucli."
..Gral je postojao'1, rekao je Veksajl.
,,Onda se molim Bogu da ga naem", rekao je Planar. ,,a kada to budem uradio, sakriu
ga u najdublji okean tako da vie niko nee umreti tragajui za njim. Ali, ta biste vi uradili sa
gralom, Gaje Veksajlu?"
Iskoristio bih ga, rekao je Veksajl grubo.
,,U koje svrhe?
,,Da oistim svet od grehova."
,,To bi bio veliki posao, rekao je Planar, ak ni Hrist nije uspeo u tome
,,Da li prestajete da upate korov izmeu okota samo zato to korov ponovo izraste?,
upitao je Veksajl.
Ne, naravno, da ne
Onda se Hristova misija mora nastaviii, rekao je VeksajL
Opat je posmatrao vojnika. Ti si Hristov instrument? Ili orude kardinala Bezijera?"
Veksajl je napravio grimasu. Kardinal je kao crkva, Pianare. Okrutan, korumpiran 1
zao."
Planar mu nije protivreio. ,,Pa?
Dakle, potrebna je nova crkva. ista crkva, bezgrena crkva, crkva ispunjena asnim
Ijudima koji ive u strahu od Boga. Gral e to doneti sa sobom.
Planar se nasmeio. Siguran sam da kardinal to ne bi odobrio."
Kardinal je poslao svoga brata ovamo, rekao je Veksajl, ,,i sigurno mu je naredio da me
ubije kada ispunim svoj zadatak. ,,A tvoj zadatak bi bio...?
,,Da pronaem gral. A da bih to uradio, prvo moram da pronaem svoga roaka.
,,Ti misli da on zna gde se nalazi?
Mislim da ga je njegov otac imao, rekao je Gaj Veksajl, ,,i mislim da sin to zna.
,,On misli to isto za tebe, rekao je Planar. ,,A ja mislim da ste vas dvojica kao dva
slepca i da svaki misli da onaj drugi moe da vii.
Veksajl se nasmejao tome. Tomas je budala, rekao je. Doveo je vojnike u Gaskonju,
zbog ega? Da pronae gral? Ili da pronade mene? Ali nije uspeo i sada je begunac. Veina
njegovih vojnika se zaklela na vernost grofu od Berata, a ostali su u zamci u Kastijon de
Arbizonu i koliko e dugo opstati? Dva meseca? Poraen je, Planare, poraen. Moda je on slep.
ali ja vidim i nai u ga i saznau ta on zna. Ali ta vi znate? Rekao sam ti. Nita.
Veksajl je odetao do dvorane i zagledao se u opata. ,,Mogao bih da te stavim na mukc,
stare.
Mogao bi, Planar je potvrdio ljubazno, ,,i ja bih sigurno vritao da se spasem muenja,
ali ne bi naao vie istine u tim urlicima od ove koju sam ti svojevoljno rekao." Stavio je perle u
dep, ustao i ispravio se. ..I molio bih tc u ime Hristovo da potedi Ijue iz kraja. Oni nita ne
znaju o gralu. nita vam ne mogu rei 1 nita vam ne mogu dati."
Nita neu potedeti", rekao je Veksajl, ..u ime boje! Niddl' Isukao je ma. Planar ga je
posmatrao bezizraajno i nije ak m trepnuo kada je ma uperen u njega. Zakuni se nad ovim",
rekao je Vcksajl, ,,da ne zna nita o gralu."
Rekao sara ti sve to znam, rekao je Planar i umesto da dotakne ma, podigao je
drveno raspee koje mu je visilo oko vrata, i poljubio ga. Neu se na tvom mau zakleti da nita
ne znam o gralu, nego na krstu mog dragog Gospoda.
Ali tvoja familija nas je ipak prevarila, rekao je Veksajl.
Prevarila tebe?
Tvoj deda je bio jedan od sedmorice. On je napustio ostale
,,I tako je izdao tebe? Tako to se posvetio pravoj veri? Planar se namrtio. ,,Da li mi ti
to govori, Gaje Veksajlu, da si ti ouvao katarsku jeres?
,,Mi samo donosimo svetlost na ovaj svet, rekao je Veksajl, ,,da ga oistimo od crkvene
prljavtine. Ja sam ouvao veru, Planare. ,
Onda si ti jedini ovek koji je to uradio, rekao je Planar, ,,i to je jeretika vera.
Hrista su razapeli zbog jeresi, rekao je Veksajl, kada te proglase za jeretika, to znai da
si sa Njim. Potom je naglo zabio otricu Planaru u grlo, a starac se, zaudo, uopte nije
odupirao, samo je stezao svoje raspee dok je lcrv liptala iz njegovog grla i obojila njegovu belu
odoru u crveno. Dugo je umirao, ali se na kraju sruio i Veksajl je izvukao ma i obrisao otricu o
rub opatove haljine. Vratio je ma u korice i podigao fenjer.
Osvrnuo se po kosturnici, ali nije video nita neobino, pa se popeo uz stepenice. Vrata su
se zatvorila, ostavljajui odaju u mraku. Tomas i enevjev su ostali skriveni u mraku.
ekali su cele noi. Tomasu se inilo da uopte nije spavao, ali sigurno je zadremao, jer
ga je probudilo enevjevino kijanje. Bolela ju je rana, ali je nije pominjala, pomalo je spavala i
ekala.
Nisu znali kada je svanulo jer je u kosturnici bio mrkli mrak. Nita nisu uli cele noi. Ni
korake, ni jauke, ni molitve, samo tiinu grobnice. ekali su sve dok Tomas vie nije mogao da
izdri i izvukao se iz rupe, preao preko kostiju i siao. enevjev je ostala gde je i bila dok je
Tomas, opipavajui razbacane kosti, traio put ka stepenitu. Otpuzao je gore, oslukivao neko
vreme, nita nije uo, potom je polako otvorio vrata.
Opatijska crkva je bila prazna. Znao je da je svanulo jer je svetlost dopirala sa istone
strane, ali bilo je tee odrediti koliko je sunce ve bilo na nebu, poto je svetlost bila slaba,
difuzna, i Tomas je pretpostavio da je to jutarnja magla.
Vratio se u kosturnicu. Naleteo je na neto drveno dok je koraao, savio se i otkrio da je
to prazna kutija za gral. Na trenutak je pomislio da treba da je vrati u koveg, a onda je odluio
da je zadri. Taman e stati u njegovu torbu, pretpostavio je. ,,enevjev!, pozvao ju je tiho.
,,Sii.
Ona je gurnula njihove torbe, njegov luk i strele, oklop i ogrtae niz gomilu kostiju,
potom je krenula i sama, trzajui se od bola u ramenu. Tomas je morao da joj pomogne da stavi
oklop i povredio ju je kada joj je podigao ruku. Navukao je svoj oklop, prebacio je ogrtae preko
ramena, potom je zategao luk da bi mogao da ga okai na lea. Vratio je ma u korice, spustio je
kutiju u torbu, koju je zakaio za pojas i potom, nosei snop strela, okrenuo se ka stepenitu i
poto je dovoljno svetlosti ulo kroz otvorena vrata, video je belu odoru u odaji za dragocenosti.
Pokazao je enevjev da ostane gde je i uspuzao se uz grobnicu. Pacovi su se razbeali kada je
stigao do nieg svoda i tu je zastao i zagledao se. Planar je bio mrtav.
Sta je to?, upitala ga je enevjev.
Kopile ga je ubiIo, rekao je Tomas zapanjeno.
,,Koga?
,,Opata!, proaptao je i, mada je bio ekskomuniciran, prekrstio se. Ubio ga je! uo je
kraj razgovora Veksajla i Planara i bilo mu je udno to je opat naglo uutao i jo udnije to je
uo samo jedan par nogu kako se penju uz stepenice, ali ovo nikako nije mogao da zamisli.
Nikako. Bio je dobar ovek, rekao je.
,,A ako je mrtav, rekla je enevjev, okrivie nas. Prema tome, pouri! Pouri!
Tomas nije eleo da ostavi krvavi le u podrumu, ali je znao da nema drugog izbora. I
Zenevjev je bila u pravu, okrivili bi njih. Planar je umro zato to je njegov deda oporekao jeres,
ali to niko ne bi poverovao, sada kada su mogli da okrive dva osuena jeretika.
Poveo ju je uz stepenice. Crkva je jo uvek bila prazna, ali Tomasu se uinilo da uje
glasove kraj otvorenih vrata na zapadnoj strani. Napolju je bila magla i malo je ulazila i u crkvu,
polako se irei po kamenim ploama. Pomislio je da se vrati u kosturnicu i ponovo sakrije, a
onda mu je palo na pamet da bi njegov roak mogao detaljnije da pretrai samostan i onda je
zakljuio da je bolje da krene. ,,Ovuda. Uhvatio ju je za ruku i poveo je ka junoj strani crkve
gde su se nalazila vrata koja su vodila ka unutranjem hodniku. To su bila vrata na koja su
monasi ulazili kada su dolazili na molitve, a ona im je oigledno bila uskraena ovog jutra.
Tomas je gurnuo vrata, trgao se kada su zakripala, i provirio je napolje. U prvom
trenutku pomislio je da je hodnik, kao i crkva, prazan; potom je video grupu ljudi sa cmim
kapuljaama na drugom kraju. Stajali su na vratima, oigledno su sluali nekoga unutra, i niko
nije primetio kada su Tomas i enevjev proleteli ispod osenene arkade i nasumice otvorili jedna
vrata. Vodila su u hodnik i na njegovom kraju su se nali u samostanskoj kuhinji, gde su dva
monaha meala neto u ogromnom kotlu iznad vatre. Jedan od njih je spazio enevjev i izgledalo
je da hoe da protestuje zbog prisustva ene, ali Tomas je zaitao na njega da uuti. Gde su
ostali monasi?, upitao je Tomas.
,,U svojim elijama", odgovorio je preplaeni kuvar i gledao je kako njih dvoje tre kroz
kuhinju pored stola sa noevima, kaikama i inijama i ispod kuka na kojima su visile dve
zaklane koze i zatim nestaju kroz zanja vrata, koja su vodila u maslinjak gde je Tomas ostavio
njihove konje. Konji su nestali.
Kapija na kui leproznih je bila otvorena. Tomas je bacio pogled na nju, onda se okrenuo
ka zapadu, ali enevjev ga je upnula za kaput i pokazala mu neto u magli i Tomas je primetio
jahaa u ernoj odori izmeu stabala. Da li je taj mukarac bio iz kordona? Da li je Veksajl
postavio vojnike svuda oko samostana? Tako je izgledalo, a izgledalo je i da bi se jahai mogli
okrenuti i videti ih, ili da bi dva monaha iz kuhinje mogla da podignu uzbunu, a onda ga je
enevjev ponovo povukla za kaput i povela kroz maslinjak u kuu leproznih.
Bila je prazna. Svi su se bojali gubavaca i Tomas je pomislio da ih je Veksajl sigurno
oterao da bi njegovi vojnici mogli da pretrae prostorije. Ovde se ne moemo sakriti, apnuo je
enevjev. Ponovo e je pretraiti.
Neemo se skrivati, rekla je i otila u najveu prostoriju odakle se vratila sa dva siva
ogrtaa. Tomas je shvatio. Pomogao je enevjev da ogme jedan i navue kapuljau na zlatnu
kosu, zatim je on ogmuo drugi i uzeo dva klepetala sa stola. enevjev je, u meuvremenu, stavila
snopove strela i Tomasov luk na sanke koje su leprozni koristili kada su ili da skupljaju drva za
potpalu i Tomas je nabacao drva preko oruja i prebacio omu preko ramena. Sada moemo da
krenemo, rekla je enevjev.
Tomas je povukao sanke, koje su klizile po vlanoj zemlji. enevjev je ila napred i kada
su proli kapiju, pogledala je na obe strane, nadajui se da e izbei konjanike. Magla je bila
njihov sauesnik, sivi ogrta sa kojim su se njihovi ogrtai stapali. Ulaz u umu se nalazio na
zapadnoj visoravni i enevjev je krenula prema njemu, nije klepetala, samo je posmatrala.
Zaitala je iznenada i Tomas se ukoio. uo se topot konjskih kopita; uo ih je kako se
udaljavaju i produio je. Okrenuo se posle izvesnog vremena i video da je samostan nestao.
Drvee ispred njih je izgledalo suvo i cmo u izmaglici. Ili su stazom kojom su ili leprozni kada
su skupljali peurke u umi. Pribliavali su se drveu, a onda se ponovo uo konjski topot i
enevjev je zaklepetala u znak upozorenja.
Konjanika to nije zastrailo. Pojavio se iza njih i Tomas je zaklepetao svojim klepetalom
kada se okrenuo. Glava mu je bila pognuta tako da mu se lice nije videlo ispod kapuljae. Video
je noge konja, ali ne i jahaa. Milost, gospodine, rekao je, imajte milosti.
enevjev je ispruila ruku'kao d'a trai milostinju, a oiljei na njenoj koi-, koje joj je
napravio otacRubei-, izgledalisu groteskno;. Tomas je uinio isto, otkrivajui svoje oiljke, koa
mu je bila bel'a i izbrazdana. ifUdelite milostinju, rekao je1, budite ljubazni, gospodine, udelite
milostinju. .
Konjanik, koga; nisu videliv gleao je u njih i oni su pali na kolena. Konj je dahtanjem
stvarao oblake gue od .najgue magle. Smilujte nam se. enevjev je govorila lokalnim
jezikom, hrapavim glasom. ,,Za ime boga,-saalite se. :
Konjanik je samo stajao, a Tomas se nije usuivao da podigne pogled. Oseao je strah
nenaOruanog oveka koji je bio u milosti jahaa u oklopu. Znao je a je mukarac sumnjiav.
Sigurno mu je naredeno da traga za dvoje ljudi lcoji bee iz samostana i upravo je pronaao takav
par, ali inilo se da su leprozni, a njegov strah od istog bio je u konfliktu sa njegovom dunou.
Odjednom su se oglasila klepetala i Tomas je kriom pogledao i video grupu osoba u sivom kako
izlae iz ume, zvonei i tako upozoravajui ostale da dolaze i trae milostinju. To to je vieo da
jo leproznih dolazi da se pridrui prvoj dvojici, bilo je vie nego to je konjanik mogao da
podnese. PljUnuo ih .je, povukao uzde i odjahao. Tomas i enevjev su ekalr, jo uvek na
kolenima, dok ovek skoro nije nestao u magli i potdm su pourili ka drveu, gde su najzad mogli
da odbace klepetala, skinu smrdljive sive ogrtae i uzmu luk i snopove strela, Gubavci, oterani iz
svog utoita u samostanu, samo su zurili u njih. Tomas je ivadio aku novia, koje mu je dao
ser Gijom, i spustio ih na travu. Niste nas videli, rekao je, a enevjev je ponovila na lokalnom
jeziku.
Ili su na zapad, izlazei iz magle i drei se ume, sve dok je vie nije bilo; ostao j Samo
stenovi'ti nagib, koji je vodio ka visoravni. Ili su uzbrdo, pokuavajui da o'stanu skriveni iza
stena i u jarugama, dolc se iza njih magla podigla u dolini. Prvo se pojavio vrh opatijske crkve,
potom ostali krovovi i do polovine jutra ukazao se i samostan, ali do tada su Tomas i enevjev
ve bili na vrhu i ili su na jug. Da su nastavili da idu na zapad, spustili bi se u dolinu reke Ger,
gde je bilo mnogo sela. Zemlja na jugu je bila nenaseljena i prostrana i tamo su se uputili.
U podne su zastali da se odmore. Nemamo hrane, rekao je Tomas.
Ona emo biti gladni, rekla je enevjev. Nasmeila mu se. ,,A kuda idemo?
,,U Kastijon de Arbizon, rekao je Tomas.
Vraamo se tamo! enevjev je bila iznenaena. Ali izbaeili su nas, zato bi nas opet
primili?
Zato to smo im potrebni, rekao je Tomas. Nije bio siguran u to, ali uo je lcada je
Veksajl razgovarao s Planarom i saznao je da je deo garnizona otiao da se prildjui snagama
Berata i pretpostavio je da ih je Robi poveo. Nije mogao da zamisli ser Gijoma kako kri zakletvu
datu erlu od Northemptona, ali Robi nije poloio zakletvu van Skotske. Tomas je nagaao da su
vojnici, koji su ostali u Kastijon de Arbizonu, njegovi vojnici, vojnici koje je on regrutovao lcod
Kalea, Englezi. Zato e otii tamo i ako zamak bude razruen,( a garnizon pobijen, produie, ii
e na zapad dok ne vrati englesku imovinu.
Ali prvo e krenuti na jug, poto tamo velike ume idu preko grebena zaklonjenih
planinama. Podigao je prtljag, a iz njega je ispala kutija od grala, lcoju je stavio u torbicu, na
rezervne glave strela, kamen za otrenje i konopce. Ponovo je seo i podigao kutijicu. Sta je to?,
upitala ga je enevjev.
Planar je verovao da je to kutija u kojoj se nalazio gral, rekao je, ,,ili moda kutija koja
je trebalo da natera ljude da pomisle da se u njoj nalazio gral. Gledao je izbledeli natpis. Sada,
na sunevoj svetlosti, kada je mogao da vidi kutiju kako treba, uoio je da su slova crvena, a tamo
gde se boja skinula, na drvetu se jo uvek nalazio nejasan otisak. U kutiji je bio jo jedan
izbledeli otisak, krug od praine utisnut u drvo, kao da je neto tu dugo stajalo. Dve gvozdene
arke bile su zarale i lomljive, a drvo toliko suvo da skoro uopte nije imalo teinu.
,,Da li je pravo?, upitala je enevjev.
Pravo je, rekao je 'Tomas, ,,ali da li je nekada u njoj bio gral, to ne znam. I pomislio je
koliko je esto izgovarao te tri rei kada je govorio o gralu.
Pa ipak, sada je znao vie. Znao je da je sedam mukaraca pobeglo iz Astaraka u prolom
veku, onda kada su francuske vojske, koje su nosile krstake krstove, dole da isteraju jeres iz
junih predela. Ljudi su pobegli, tvrdili su da su uzeli blago i zakleli su se da de ga braniti, a sada,
mnogo godina kasnije, samo je Gaj Veksajl sauvao svoju izopaenu veru. A da li je Tomasov
otac ikada imao gral? Zbog toga je Gaj Veksajl otiao u Hukton i pobio sve u selu, ba kao to je
sada ubio Planara. Potomci gospodara tame su uklonjeni jer su izneverili poverenje, a Tomas je
znao ta bi se njemu desilo da ga je roak uhvatio.
,,To je udan oblik za gral, rekla je Zenevjev. Kutija je bila etvrtasta i plitka, nije bila
duboka kao da je nekada u njoj bio poloen pehar sa svojom osnovom.
,,Ko zna kako gral izgleda?, upitao je Tomas i spustio kutiju u ranac. Ili su na jug.
Tomas je stalno gledao iza i oko sebe i oko podneva su videli vojnike u tamnim ogrtaima kako
naputaju samostan i jau ka grebenu. Bilo ih je dvanaest i pretpostavio je da se penju na greben
da bi dobro osmotrili okolinu. Gaj Veksajl je sigurno ponovo pretraio samostan i nije naao nita
tako da je sada poeo da iri mreu.
Pourili su. Kada je vee poelo da se sputa, pred njima se ukazala grupa rabacanih stena
gde je Zenevjev ranjena; uma sada vie nije bila daleko, meutim, Tomas se stalno osvrtao jer je
oekivao da se konjanici pojave svakog trenutka. Umesto toga, pojavili su se na istonoj strani,
dvanaest konjanika, penjali su se stazom koja je ila preko grebena, a Tomas i Zenevjev su
pretrali panjak i nestali u umi, samo nekoliko trenutaka pre nego to su se konjanici pojavili na
grebenu.
Leali su u travi, zaustavljajui dah. Dvanaest jahaa je sedelo na otvorenom i ekali su.
Jahai su posle izvesnog vremena poeli da pretrauju deo grebena na istini, nadajui se da e
izvui Tomasa i enevjev iz skrovita i Tomas je shvatio da je njegov roak tano predvideo ta
e on uraditi, predvideo je da e pokuati da ode u Kastijon de Arbizon ili da otputuje na zapad u
potrazi za drugim engleskim garnizonima i sada su njegovi vojnici pretraivali teren zapadno od
Astaraka. I dok je
 Tomas posmatrao, pojavio se i njegov roak, vodei drugu grupu vojnika, koja se
pridruila ostalima na travnatom grebenu. Sada je na njemu bilo preko etrdeset ratnika, svi su
bili u oklopima ili oklopnim kouljama, svi su bili ogrnuti cmim platevima, svi su imali duge
maeve.
ta emo sada?, upitala je enevjev.
Sakriemo se, odgovorio je Tomas.
unjali su se nazad, pokuavajui da ne naprave nikakav um i kada su bili duboko u
umi, Tomas ju je poveo na istok. Vraao se u Astarak jer je sumnjao da bi Gaj tako neto
pretpostavio. Stigli su do ruba grebena i videli dolinu koja se protezala ispred njih. Tomas je
polako otpuzao do severne strane da proveri ta njihovi progonitelji rade.
Polovina je otila na zapad da blokira staze koje su ile kroz susednu dolinu, ali ostali,
koje je vodio Veksajl, jahali su prema umi. Ponovo su se pretvorili u progonitelje, nadajui se da
e isterati Tomasa i enevjev pred ostale ratnike i sada, kada su se konjanici pribliavali, Tomas
je video da neki od njih nose samostrele.
Trenutno smo bezbedni, rekao je enevjev kada joj se pridruio u stenovitoj jaruzi, gde
se ona skrivala. Znao je da se uvukao u kordon svoga roaka, koji je iao napred, i to je dublje
zalazio, kordon se sve vie irio, tako da e biti mnogo jednostavnije provui se kroz rupe u
njemu. Ali to e morati da saeka do jutra, jer je sunce ve zalazilo za oblake na zapadu, bojei ih
u ruiasto. Tomas je oslukivao zvuk u umi, ali nije uo nita, samo grebanje kandi po kori
drveta, golubova krila u letu i fijuk vetra. Jahai u crnim platevima su odjahali na zapad, ali bdlo
ih je i na istoku, dole u dolini. Tamo su jo uvek bili vojnici, koji su zapalili kuu leproznih, tako
da je dim ispunio nebo iznad samostana. Spalili su i ostatak sela jer su verovali da e plamen
isterati svakoga ko se skriva u kolibama. Neki ljudi su bili u razruenom zamku i Tomas se pitao
ta tamo rade, ali bio je predaleko da bi video.
Moramo da jedemo, rekao je enevjev.
Nemamo ni.ta, odgovorila je.
Onda emo potraiti peurke, rekao je Tomas, ,,i kotunjave plodove. Potrebna nam je
voda.
Pronali su potoi na jugu i oboje su utolili e tako to su prislonili liea na kamen preko
koga se slivala voda, a onda je Tomas napravio leaj od paprati u udolini gde je tekla voda i lcada
je zakljuio da e tu biti dovoljno dobro skriveni, ostavio je enevjev i otiao da potrai hranu.
Nosio je luk i imao je est strela za pojasom, ne samo za odbranu, nego i zbog nade da e naii na
jelena ili svinju. Naao je neke peurke na ubualom listu, ali bile su male i proarane crnim tako
da nije bio siguran da li su otrovne. Otiao je dalje, traei lenike ili neto drugo, puzei stalno,
oslukujui i uvek imajui rub grebena na vidiku. uo je buku, brzo se okrenuo i za trenutak je
pomislio da je video jelena, ali senke su bile izduene, pa nije*bio siguran; stavio je strelu na luk,
za svaki sluaj, i otpuzao do mesta gde je uo komeanje. Ovo je bila sezona parenja i trebalo je
da jeleni budu u umi i trae druge da se bore. Znao je da se ne bi usudio da upali vatru da ispee
meso, ali ranijc je jeo sirovu jetru. Ove veeri bi to bila gozba. Onda je ugledao rogove sa
parocima i pomerio se u stranu, skoro puzei, pokuavao je da istera jelena na istinu i upravo je
u tom trenutku iz samostrela odapeta strela koja je proletela pored njega i zabila se u drvo, jelen
je pobegao, a kada se Tomas okrenuo i povukao tetivu, video je mukarce sa isukanim maevima.
Upao je u zamku.
I bio je uhvaen.
TREE POGLAVLJE

Tama
 Pretraga samostana nije nita otkrila, osim tela opata Planara i Gaj Veksajl je pred svima
okrivo svog roaka za taj zloin. Potom je naredio da se pretraze sve zgrade, naredio je i da se
kua leproznih i selo spale da bi bili sigurni da se begunci ne kriju u njima. Na kraju je ipak
morao da prihvati da je njegova lovina umakla. Poslao je konjanike da pretrae oblinju umu.
Otkrie dva siva ogrtaa i klepetala u umi na zapadnoj strani, pokazalo je ta se u stvari dogodilo
i Veksajl se suoio sa konjanicima koji su uvali tu stranu samostana. Oba mukarca su se zaklela
da nita nisu ula. Nije im poverovao, ali nita ne bi postigao da ih je dalje ispitivao, pa je zato
poslao konjanike da pretrae sve staze koje su vodile ka engleskim utvrenjima u Gaskonji. Kada
je naredio Sarlu Bezijeru da pozove svoje vojnike da se prikljue potrazi, on je odbio. Rekao je
da su njegovi konji hromi, a ljudi umorni. Nisam ovde da bih izvravao tvoja nareenja,
zareao je Bezijer. Ovde sam zbog mog brata.
,,I tvoj brat eli da se Engiez pronae, Veksajl je bio uporan. Onda ga vi pronaite,
gospodaru, rekao je Bezijer, prezrivo naglasivi poslednju re.
Veksajl je odjahao na zapad sa svim svojim vojnicima. Znao je da je Bezijer
najverovatnije ostao da bi opljakao selo i samostan i to je bilo upravo ono to je i uinio, mada
nije naao veliki plen. Poslao je est svojih vojnika da pregledaju patetinu imovinu koju su
seljaci spasli od vatre i tu su otkrili posude i erpe koje su mogli da prodaju za nekoliko susa, ali
ono to su. u stvari, traili bio je novac koji su seljaci sakrili lcada su videli da stiu vojnici. Svi
su znali da seljaci uvaju male koliine gotovine i zakopavaju ih kada se pojave naoruani jahai
u oklopima i zato su Bezijerovi ljudi stavili seljake na muke da bi otkrili gde su sakrili novac i pri
tom su otkrili neto mnogo interesantnije. Jedan Sarlov vojnik je govorio jezik june Francuske i
kada je krenuo da isee prste jednom seljaku, ovaj je izbrbljao da je stari grof iskopavao neto
pored ruevina zamka i da je otkrio stari zid ispod kapele, ali umro je pre nego to je mogao da
nastavi iskopavanje. To je zainteresovaio Bezijera jer je ovek rekao da se neto nalazi iza zida,
neto to je uzbudilo starog grofa i to je opat, neka poiva u miru, eleo da ostane skriveno i
tako, kada je Veksajl odjahao na zapad, Bezijer je odveo svoje vojnike u staru tvravu.
Bilo je potrebno manje od sata da se podignu kamene ploe i otkrije podzemna grobnica.
Bezijer je u toku sledeeg sata izvukao stare kovege i video da su ve opljakani. Uhvatili su
ponovo oveka iz sela i on je pokazao gde je grof kopao i Bezijer je naredio svojim vojnicima da
srue zid. Pourivao ih je, poto je eleo da zavri posao pre nego to se Gaj Veksajl vrati i optui
ga za skrnavljenje grobova njegove familije, ali zid je bio jak i dobro omalterisan i nije se mnogo
napreovalo sve dok jedan od njegovih vojnika nije dohvatio najvei kovaki eki, odnet iz
zapaljenog sela. Ceki je udarao u kamenje, krnei ga i lomei, dok na kraju nisu uspeli da ubace
gvozdeni iljak medu kamenje u donjem redu i zid je poeo da se rui.
A unutra, na kamenom stubu, stajala je kutija.
Bila je to drvena kutija, dovoljno velika da u nju stane oveja glava i ak je arl Bezijer
osetio uzbuenje kada ju je ugledao. Gral, mislio je, gral i zamiljao kako jae na sever, nosei
dragocenost pomou koje e njegov brat postati papa. Sklonite se s puta, zareao je na
mukarce i posegao za blagom. Sagao se i podigao ga sa postolja.
Kutija je bila veto izraena i inilo se da nema poklopac. Sa jedne strane, Bezijer je
pretpostavio da je to poklopac, umetnut je srebrni krst koji je potamneo od vremena, ali nije bilo
natpisa na kutiji i nije se moglo znati ta se u njoj nalazilo. Bezijer ju je protresao i uo da neto
zvei. Zastao je. Pomislio je da je pravi gral u njegovim rukama, ali ako se ispostavi da se u kutiji
nalazi neto drugo, onda je ovo pravo vreme da izvadi lani gral iz tobolea i pretvara se da ga je
otkrio ispod razruenog oltara u Astaraku.
Otvori je, rekao je jedan od njegovih vojnika.
,,Zavei. rekao je Bezijer budui da je eleo da razmisli. Englez je jo uvek bio u
bekstvu, meutim, verovatno e ga uhvatiti i ta bi se desilo kada bi kod njega nali pravi gral?
Onaa bi taj oko njegovog struka proglasili lanim? Bezijer se suoio sa istom dilemom kao u
kosturnici kada je imao prilike da ubije Veksajla. Pokai gral u pogreno vreme i nita od
lagodnog ivota u papskoj palati u Avinjonu. Bie onda najbolje, mislio je, da saeka da uhvate
Engleza i uveri se da postoji samo jedan gral koji e odneti u Pariz. Ali moda se u ovoj kutiji
nalazi neko blago?
Odneo je kutiju na svetlost i izvadio no koji je gurnuo izmeu ivica kutije. Jedan njegov
vojnik je predloio da kovakim ekiem jednostavno razbije drvo, a Bezijer mu je rekao da je
budala. Hoe da razbije i ono to je unutra?, upitao ga je. Odgurnuo je oveka 1 nastavio da
eprka dok nije uspeo da otvori jednu stranu.
Sadraj je bio uvijen u belu vunenu tkaninu. Bezijer ju je izvadio, nadajui se da je ovo ta
velika nagrada. Njegovi vojnici su se okupili u iekivanju. dok je Bezijer odvijao staru tkaninu.
Da bi otkrio kosti.
Lobanju, nekc kosti stopala, ramenu lopaticu i tri rebra. Bezijer je buljio u to, a onda
glasno proklco sve. Njegovi vojnici su poeli da se smcju, a Bezijer je, u besu, utnuo lobanju
tako da je odlctela u podzemnu grobnicu, otkotrljala se jo nekoliko koraka i zaustavila. Istupeo
je dobar no da bi otkrio nekoliko preostalih kostiju uvenog isceljivaa ancla, svetog Severa.
Gral je ostao skriven.
Koreadore je privukla neobina aktivnost u blizini Astaraka. Kad god su naoruani vojniei
pljakali sela ili gradove, uvek je bilo begunaca koji su postajali lak plen za oajne i izgladnele
ljude, odbegle od zakona, a Destral, koji je predvodio oko sto koreadora, posmatrao je haranje
Astaraka i primetio je na koju stranu su se uputili prvi bcguncj.
Veina koreadora su i sami bili begunci, mada ne svi. Neki od njih su bili samo ljudi bez
sree u ivotu, drugi su otputeni iz ratova, a nekoliko njih je odbilo da prihvati ulogu kmeta, koji
je pripadao svom gospodaru. Leti su otimali ivotinje iz stada koje su vodili na panjake i iz
zasede napadali neoprezne putnike u brdskim klancima, ali preko zime su bili primorani da silaze
u nie predele u potrazi za rtvama i sklonitem. Ljudi su dolazili i odlazili iz bande, vodei svoje
ene sa sobom. 'Neki bi umrli od bolesti, drugi bi uzeli svoj deo plena i otili da zaponu negde
astan ivot, dok bi nekoliko bilo ubijeno u arkama oko ena ili opklada, a samo mali broj bi
poginuo u borbama sa strane. Stari grof od Berata je tolerisao Destralovu bandu sve dok ne bi
poinila neku veu tetu poto je smatrao da bi okupljanje i slanje ratnika, koji bi ih gonili po
jarugama i planinama, bilo bacanje novca. Umesto toga, postavljao bi garnizon na strau, gde god
su se nalazile dragocenosti koje bi mogle da privuku koreadore, i uvek bi se postarao da kola,
koja prevoze novac od poreza iz gradova, budu dobro obezbeena. Trgovci, koji su putovali
sporednim putevima, uvek su ili u konvojima i unajmljivali su vojnike, a ono to je preostalo, za
to bi se postarali koreadori, koji su nekada morali da se bore sa rutijerima koji su prelazili i na
njihovu teritoriju.
Rutijer je skoro bio koreador, osim to su rutijeri bili bolje organizovani. To su bili vojnici
bez zaposlenja, naoruani i isku sni i oni bi ponekad osvojili grad i opljakali ga, stvorili bi
garnizon, ostali bi tu dok bi imali koristi, a onda bi otili dalje. Retki su bili posednici zemlje, koji
su se borili sa njima jer su rutijeri bili obueni vojnici i formirali su male surove vojske, koje su
se borile sa fanatizmom ljudi koji nisu imali ta da izgube. Njih bi prestali da istrebljuju kada god
bi izbio rat, a gospodari poeli da zapoljavaju vojnike. Tada bi rutijeri poloili novu zakletvu,
otili u rat i borili se dok ne bi bilo pro glaeno primirje, a potom, poto nisu znali nita drugo
osim da ubijaju, vraali su se na sporedne puteve u selima i traili grad koji e napasti.
Destral je mrzeo rutijere. Mrzeo je sve vojnike jer su oni bili prirodni neprijatelji
koreadora i iako ih je, po pravilu, izbegavao, ipak je dozvoljavao svojim Ijudima da ih napadnu,
ako bi bili brojno nadmoniji. Kod vojnika su uvek mogli nai oruje, oklope i konje i tako je te
veeri, kada je dim iz zapaljenog sela i kue leproznih zaprljao nebo iznad Astaraka, Destral
dozvolio jednom od svojih zamenika da povede ljude u napad na nekoliko ratnika u cmim
ogrtaima koji su zali u umu. To je bila velika greka. Jahai nisu bili sami, u umi su ih ekali
ostali i tiina je odjednom naglo prekinuta glasnim topotom konjskih kopita i zveckanjem
maeva.
Destral nije znao ta se dogaa na rubu ume. Bio je duboko u njoj, na mestu gde su se
krenjake stene nazirale izmeu hrastova, a potoi se slivao sa visoravni. Dve peine su bile
mogue sklonite i Destral je tu planirao da provede zimu, visoko u brdima, da bude na sigurnom,
ali opet blizu doline, da bi njegovi ljudi mogli da pljakaju sela i farme, a ovde su dovedena i dva
begunca iz Astaraka. Par su uhvatili na ivici grebena i sproveli do polja ispred peine, gde je
Destral pripremio vatru, mada nije hteo da je zapali dok se ne zavri obraun sa vojnicima. Sada,
dok je padao sumrak, video je da su mu njegovi ljudi doneli veu nagradu nego to je mogao i da
zamisli, jer je jedan od zarobljenih bio engleski strelac, a drugo ena, a ena je uvek bilo malo
meu koreadorima. Nju e ve iskoristiti, ali od Engleza e imati veu korist. Njega mogu da
prodaju. Osim toga, imao je kod sebe i torbu sa novcem, ma i oklopnu koulju. Destral je bio
veoma zadovoljan jer je ovo bio ovek, koji je, svojim strelama, ubio est njegovih mukaraca.
Koreadori su pretraili Tomasov ruksak i uzeli njegov kremen i elik, rezervne tetive za luk i
nekoliko novia koje je Tomas imao. Odbacili su rezervne glave za strele i praznu kutiju, za oju
su smatrali da je stvar bez vrednosti. Oduzeli su mu strele i dali njegov luk Destralu koji je
pokusao da ga zategne i razbesneo se kada, bez obzira na svu svoju snagu, nije mogao da povue
tetivu vie od nekoliko ina. Odsecite mu prste, zareao je, bacivi luk, ,,a nju skinite."
Filin se umeao. Covek i ena su uhvatili Zenevjev i poeli su da vuku oklopnu koulju
preko njene glave, ne obraajui panju na to to ona vriti od bola. Tomas je pokuavao da se
oslobodi dvojice mukaraca koji su ga drali za ruke, kada je Filin viknuo da svi stanu.
,,Da slanu? Destral se okrenuo ka Filinu u neverici. Smekao si?, optuio ga je. Hoe
da ga potedi?
Pitao sam ga da nam se prirui, rekao je Filin nervozno. Jer je spasao mog sina.
Tomas nije razumeo nita od onoga to su rekli, poto su govorili lokalnim jezikom, ali
bilo je jasno da je Filin molio da potede Tomasu ivot i isto talco je bilo jasno da Destral, koji je
nadimak dobio po velikoj sekiri obeenoj na njegovo rame, nije bio raspoloen da mu ispuni
elju. ,,Ti si hteo da nam se on pridrui?, Destral je zaurlao. Zato? Zato to je potedeo tvog
sina? Isuse Hriste, ti si mekuac. Ti si jadnik. Skinuo je sekiru, obmotao vrsto konopac sa njene
ruke oko zgloba i krenuo prema Filinu. Dao sam ti da povede ratnike i polovina njih je
ubijena! Taj ovek i njegova ena su to uradili, a ti si hteo da nam se on pridrui? Da nema
nagrade, odmah bi ga ubio. Rasporio bih mu utrobu i obesio bih ga za njegova trula creva, ali
umesto toga, izgubie prst za svakog mog oveka koga je ubio. Pljunuo je prema Tomasu i
uperio sekiru u enevjev. Onda e moi da gleda kako mi ona greje krevet.
Pitao sam ga da nam se pridrui, ponovio je Filin tvrdoglavo. Njegov sin, sa nogom u
udlazi i na prostim takama, napravljenim od hrastovih grana, dovukao se do oca.
Hoe li da se bori za njega?, upitao ga je Destral. On nije bio visok kao Filin, ali imao
je iroka ramena i bio je zdepast, nabijen, imao je sirovu snagu. Lice mu je bilo pljosnato, nos
slomljen i imao je oi kao mastif; oi koje bi uvek zasijale pri pomisli na nasilje. Brada mu je bila
zamrena i u njoj su se nalazili ostaei osuenih ispljuvaka i hrane. Zamahnuo je sekirom tako da
je njeno seivo zasijalo na svetlu koje je nestajalo. Bori se sa mnom, rekao je Filinu izazivaki.
,,Ja samo hou da on ivi, rekao je Filin, nespreman da potegne ma na vou Ijutitog
pogleda, ali drugi koreadori su namirisali krv, mnogo krvi, pravili su krug i podsticali su Destrala.
Cerili su se i vikali, elei borbu, a Filin se povlaio sve vie, dok na kraju nije imao vie kud.
Borite se!, vikali su mukarci. Borite se! Njihove ene su takode vikale, dobacivale
su Filinu da bude muko i da se suoi sa sekirom. Oni najblii Filinu gumuli su ga napred, tako
da je morao da odskoi u stranu da se ne bi sudario sa Destralom, koji ga je. pun mrnje,
oamario i potom povukao za bradu da ga uvredi.
Bori se, uzviknuo je Destral, ,,ili sam odseci prste Englezu."
Tomas i dalje nije razumeo ta govore, ali po izrazu Filinovog lica, shvatio je da nije nita
dobro. ,,Hajde!, viknuo je Destral. Odseci mu prste! Ili to, Filine, ili u ja odsei tvoje.
Galdrik, Filinov sin, izvukao je svoj no i pruio ga ocu. Uradi to, rekao je deak, a
kada njegov otac nije hteo da uzme no, pogledao je Destrala. ,,Ja u to uraditi!, predloio je.
Tvoj otac e to uraditi, rekao je Destral, zabavljajui se, ,,i to ovim. Odmotao je traku
sa zgloba i ponudio sekiru Filinu.
A Filin, suvie uplaen da bi se suprotstavio, uzeo je oruje i poao ka Tomasu. ,,Izvini,
rekao je na francuskom.
Zbog ega?
Jer nemam izboraFilin je izgledao oajno, ponieno, i znao je da drugi koreadori uivaju
u njegovoj sramoti. Stavi ruku na drvo, rekao je, onda je ponovio naredenje na svom jeziku i
mukarci koji su drali Tomasa uhvatili su ga za ruke i snano su ih prislonili na koru drveta.
Drali su Tomasa za podlaktice kada se Filin pribliio. ,,Izvini, ponovio je Filin. Morae da
ostane bez prstiju.
Tomas ga je posmatrao. Primetio je koliko je nervozan. Shvatio je da e mu, kada se
sekira spusti, biti odseena cela aka, a ne samo prsti. Uradi to brzo, rekao je.
,,Ne! enevjev je vrisnula, a dvoje, koje ju je dralo, poelo je da se smeje.
,,Brzo!, rekao je Tomas i Filin je zabacio sekiru nazad. Zastao je, olizao usne, jo jednom
bolno pogledao Tomasa i zamahnuo.
Tomas je pustio da ga mukarci dre uz drvo; nije pokuavao da se odupre sve dok sekira
nije zamahnula. Tek onda je upotrebio svoju ogromnu snagu da se otrgne iz njihovih ruku. Dva
mukarca, zapanjena snagom strelca koji je obuen da koristi dugi luk od tise, odletela su u stranu
kada je Tomas zgrabio sekiru u vazduhu i besno se okrenuo ka oveku koji je drao enevjev.
Prvim udarcem je rascepio mukarcu lobanju, a ena je instinktivno odmah pustila enevjev levu
ruku. Tomas se okrenuo da dokraji mukarce koji su ga drali prislonjenog uz drvo. Uzviknuo je
svoj borbeni pokli, borbeni pokli Engleske: Sveti ore! Sveti ore!, i udario tekim
seivom najblieg oveka ba kada su konjanici izali iz ume.
Koreadori su na trenutak zapitali da li da nastave obraun sa Tomasom ili da obrate
panju na opasnost od konjanika, onda su shvatili da su jahai svakako mnogo opasniji neprijatelj
i uradili su ono to bi uradila veina ljudi kada bi se suoila sa ratnicima u galopu. Poleteli su u
umu, a jahai Gaja Veksajla, u cmim ogrtaima, poleteli su za njima, zamahivali su maevima i
ubijali sa brutalnom lakoom. Destral, nesvestan opasnosti, zaleteo se pravo na Tomasa, a Tomas
je zamahnuo i udario seivom sekire zdepastog oveka po licu, smrskao mu nos i odbacio ga.
Onda je bacio nezgrapno oruje, dohvatio svoj luk i torbu sa strelama i zgrabio enevjev za ruku.
Potrali su.
U umi su bili sigurni. Stabla i niske grane su spreavale konjanike da jau slobodno, a
mrak, zbog koga nee jasno videti, brzo se sputao, konjanici su na istini veto upravljali
konjima u pokretu i sekli, okretali se i sekli, a koreadori, koji nisu uspeli da pobegnu u umu,
umirali su kao ovce koje su klali vukovi.
Filin je bio pored Tomasa, meutim, njegov sin je, na svojim udnovatim takama, jo
uvek bio na otvorenom i jedan od konjanika je primetio deaka, okrenuo se i ispravio ma.
Galdrie! Filin je viknuo i potrao da spase deaka, ali Tomas ga je sapleo, zatim je stavio
strelu na luk.
Jaha je drao ma nisko, nameravajui da zabije vrh u Galdrikova mala lea. Udario je
konja mamuzama i ubrzao ba kada je strela izletela iz senke i zarila mu se u vrat. Konj se
zateturao i okrenuo, a jaha je pao iz sedla u lokvu krvi. Tomas je odapeo drugu strelu, koja je
proletela pored deaka i zarila se Destralu u jedno oko, potom je pogledom potraio svog roaka
meu konjanicima, ali sada je ve bilo tako mrano da vie nije mogao da razaznaje lica.
Hajde, idemo!, Zenevjev ga je pourivala. ,,Hajde!
Ali, umesto da potri sa njom, Tomas je izleteo na istinu. Zgrabio je praznu kutiju od
grala, potraio svoju torbu sa novcem, pokupio rezervne glave strela, a onda je uo enevjevin
uzvik upozorenja dok su mu se kopita pribliavala i skrenuo je, okrenuo se i otrao meu drvee.
Jaha koji ga je jurio, zbunjen Tomasovim vetim manevrisanjem, ponovo je udario konja, i
skrenuo je kada se Tomas provukao ispod jedne niske grane. Ostali koreadori su beali u peine,
ali Tomasu to nije padalo na pamet i pojurio je na jug, ka grebenu. Vodio je enevjev za ruku,
dok je Filin nosio Galdrika na ramenima. Nekoliko hrabrijih konjanika usudilo se da ih prati, ali
samo zakratko. Neki od preivelih koreadora su spremili samostrele i odapinjali su iz mraka
strele u njih, tako da su konjanici odluili da se zadovolje malom pobedom. Pobili su dosta
bandita, jo vie ih pohvatali, a to je bilo jo bolje, uhvatili su desetak njihovih ena. A izgubili
su samo jednog svog oveka. Izvadili su mu strelu iz vrata, stavili telo na konja i sa svojim
zarobljenicima, uvezanim trakama od platna, vratili se na sever.
Tomas je jo uvek beao. Imao je na sebi svoju oklopnu koulju, luk, torbu sa strelama i
praznu kutiju, ali sve ostalo je izgubio. I trao je kroz tamu.
U prazno.
Neuspeh je bio teak, a Gaj Veksajl je znao da nije uspeo. Poslao je jahae u umu da
isteraju begunee na istinu, a umesto toga, upetljali su se u krvavi obraun sa koreadorima koji su
im ubili jednog oveka. Telo je odneto u Astarak, gde je, rano sledeeg jutra, Gaj Veksajl
sahranio vojnika. Padala je kia. Poela je da pada u pono i pljusak je natopio grob, iskopan u
maslinjaku. Tela uhvaenih koreadora, kojima su glave odseene prethodne noi, leala su na
ivici maslinjaka, ali Veksajl je smatrao da njegov vojnik treba da bude sahranjen. Sa tela su
skinuli sve sem koulje i kada su ga ubaciii u plitku rupu, glava mu je upala u kinicu. a na vratu
mu se videla rana. Zato nije nosio svoj gordet?, upitao je Veksajl jednog vojmka koji je
napao koreadore. Gordet je bio deo oklopa koji je pokrivao vrat i Veksajl se setio da je mrtvac
bio ponosan na'oklop koji je pokupio na nekom bojnom polju.
Nosio ga je.
Onda je ovo verovatno bio sluajni ubod maem?'1, upitao je Veksajl. Bio je radoznao.
Sve znanje je bilo od koristi, a znanje je koristilo oveku da preivi u haosu bitke.
,,To nije bio ma, rekao je neko, pogodila ga je strela."
,,Iz samostrela?
Duga strela je prola pravo kroz gordet, rekao je mukarac. Mora da se zarila
duboko. ovek se prekrstio i pomoio da i njega ne zadesi ista sudbina. Strelac je pobegao,
nastavio je. Pobegao je u umu.
I tada je Gaj Veksajl shvatio da je Tomas bio medu koreadorima. Bilo je mogue da je
jedan od bandita koristio iuk za lov, ali malo verovatno. eleo je da zna gde je strela, meutim,
ona je bila baena, niko nije znao gde i zato je ujutru, kroz izmaglicu, Veksajl odveo vojnike do
grebena i potom na jug do istine, gde su tela i dalje leala. Kia je jo uvek pljutala, slivaia se
niz konjske pokrivae i ulazila vojnicima u oklope, tako da sii se metal i koa hladili. Veksajlovi
vojnici su gunali, ali sarr Veksajl nije mario za vreme. Kada su stigli na istinu, pogiedi je
razbacane leeve, a onda je ugledao ono to je traio. Zde past ovek sa bradom imao je strelu u
oku i Veksajl je sjaha. a pogleda drku. Ispostavilo se da je to duga strela od jasena sa lopaticom
od gujeg perja. Veksajl ju je povukao i izvukao iz mozga mrtvog oveka. Imala je dugi vrh,
nalik na iglu, i po tome se videlo da je engleska. Potom je pogledao lopatice. ,,Dai ste znali'1,
obratio se svojim vojnicima, ,,da Englezi koriste perje samo iz jednog gujeg krila? Pomilovao
je vlano perje, koje je bilo privreno konopcem i lepkom zelenkaste boje. Ili desno krilo,
rekao je, ,,ili levo, nije bitno, ali na jednoj streli se ne meaju pera iz oba krila. Iznenada je,
iznerviran, slomio strelu. Prokletstvo! Bila je to engleska strela i to je znailo da je Tomas bio
ovde, tako prokleto blizu. Ali gde?
Jedan njegov vojnik je predloio da krenu na zapad da pregledaju dolinu Gera, ali Veksajl
je zareao. ,,On nije budala. Sada je ve miljama daleko. Miljama. Ili je moda bio samo
nekoliko jardi udaljen i posmatrao iz ume, ili sa kamenitih grebena, a Veksajl je zurio u umu i
pokuao da se stavi na Tomasovo mesto. Da li e pobei u Englesku? Ali zatc* bi onda uopte i
dolazio ovamo? Tomas je bio ekskomuniciran, odbacili su ga njegovi saborci, poslali ga u
divljinu, ali umesto da pobegne kui u Englesku, doao je na istok, u Astarak. Ali u Astaraku
sada nema niega. Bio je opustoen, gde bi onda Tomas sada mogao da bude? Gaj Veksajl je
pretraio peine, meutim, one su bile prazne. Tomas je otiao.
Veksajl se vratio u samostan. Bilo je vreme da se krene i on je otiao da pokupi preostale
svoje vojnike. arl Bezijer je takode okupio nekoliko svojih vojnika koji su uzjahali konje
natovarene plenom od pljake. ,,A kuda si ti krenuo?, upitao ga je Veksajl.
Kud i vi, gospodaru, rekao je Bczijer sa sarkastinom Ijubaznou, ,,da vam
pomognemo da nadete Engleza. Pa onda, odakle da ponemo?", upitao je zajedljivo jer je znao da
Gaj Veksajl nema odgovor.
Veksajl nije re.kao nita. Kia je jo uvek padala, pretvarajuci puteve u blato. Wa
sevemorn pucu, koji je vodio ka Tuluzi; pojavila se grupa putnika. Svi su ili peke, trideset ili
etrdeset njih, 1 bilo je oigledno da su doli da potrae utoite i pomo u samostanu. Izgledali
su kao begunei jer su gurali etvora runa kolica natovarena kovezima i zaveljajima. Tri starca,
previe slaba da bi se izborila sa blatom, vozila su se na njima. Neki Bezijerovi vojnici, nadajui
se lakom plenu, pojurili su ka njima, ali ih je Gaj Veksajl zaustavio. Kada su videli lakovani
oklop Veksajla i zver koja se propinjala na titu, ljudi su klekli u blato. Kuda ste poli?, Veksajl
je eleo da zna.
,,U samostan, gospodaru, rekao je jedan mukarac, skinuo je eir i sagao glavu.
,,A odakle ste?
ovek je rekao da su iz doline Garone, dva dana puta na istok, i tokom ispitivanja saznalo
se da su to etiri zanatlije sa svojim porodicama: stolar, sedlar, kolar i zidar, svi iz istog grada.
Ima li tamo nekih problema?, Veksajl je eleo *da zna. Sumnjao je da e ga to zabrinuti
jer Tomas sigurno nije putovao na istok, ali sve to je bilo neuobiajeno, njega je zanimalo.
Pojavila se kuga, moj gospodaru, rekao je ovek. Ljudi umiru.
Uvek ima kuge, rekao je Veksajl nezainteresovano.
,,Ne kao to je ova, gospodaru, rekao je ovek ponizno. Rekao je da stotine, hiljade ljudi
umiru i da su oni, sa svojim porodicama, pri prvom naletu epidemije, odluili da pobegnu. I ostali
su uinili isto, rekao je ovek, ali veina je otila na sever, u Tuluz, dok su ove etiri porodice, svi
prijatelji meusobno, odluili da spas potrae u brdima.
Trebalo je da ostanete", rekao je Veksajl, ,,i potraite utoite u crkvi
Crkva je puna mrtvih, gospodaru, rekao je ovek, a Veksajl se brzo udaljio. Nekakva
zaraza u Garonu ga se nije ticala i ako je obian narod paniio, to nije bilo nita neobino.
Zareao je na vojnike arla Bezijera da ostave ljude na miru, a Bezijer je zareao na njega,
govorei da gube vreme. Tvoj Englez je otiao, rekao mu je podrugljivo.
Veksajl je to uo, ali nije obratio panju. Umesto toga, zastao je na trenutak, a onda
priutio arlu Bezijeru zadovoljstvo, obrativi mu se. ,,U pravu si, rekao je, ali kuda je otiao?
Bezijer se zbunio zbog blagog tona, kojim mu se Veksajl obratio. Naslonio se na naslon
sedla i zagledao u samostan dok je razmiljao o pitanju. Bio je ovde, rekao je na kraju, ,,i otiao
je tako da je verovatno pronaao ono to je traio?
Veksajl je odmahnuo glavom. Pobegao je od nas, zato je otiao.
Zato ga onda nismo videli?, upitao je Bezijer ratoborno. Kia je kapljala sa irokog
metlnog oboda na njegovom lemu, koji je, u stvari, bio deo oklopa koji je on prepravio da bi mu
glava ostala suva. Ali on je otiao i poneo je sa sobom ta god je pronaao. Kuda bi ti otiao da
si on?
,,Kui.
Dug je to put, rekao je Bezijer. ,,A njegova ena je ranjena. Da sam ja na njegovom
mestu, naao bih prijatelje i to brzo.
Veksajl je posmatrao namrgoenog Bezijera i pitao se zato mu pomae. ,,Prijatelji,
ponovio je Veksajl.
Kastijon de Arbizon, rekao je Sarl Bezijer.
Izbacili su ga odande!, suprotstavio se Veksajl.
,,To je bilo tada, rekao je Bezijer, ,,ali ta je drugo mogao? U sutini, arl Bezijer nije
znao da li bi Tomas otiao u Kastijon de Arbizon, ali to je bilo oigledno i arl je shvatio da mora
to pre da pronade Engleza. Samo tada, kada se bude uverio da pravi gral nije pronaen, moi e
da otkrije putir. Ali ako nije otiao kod prijatelja, dodao je, sigurno je krenuo na zapad prema
drugim engleskim garnizonima.
Onda emo mu presei put, rekao je Veksajl. Nije bio ubeen da e Tomas krenuti u
Kastijon de Arbizon, smatrao je da e njegov roak sigumo poi na zapad i sada je Veksajla
muio novi problem, onaj koji je stvorio Bezijer, da je Tomas pronaao ono to je traio. Gral je
moda bio ^izgubljen i trag se ohladio, ali lov se morao nastaviti.
Odjahali su na zapad.
U mraku, kia je padala kao osveta sa neba. Pljusak koji se sruio na drvee i tlo, natopio
je begunce i jo vie ih oneraspoloio. U kratkom izlivu neoekivanog nasilja, koreaclori su se
raspali, njihov voa je ubijen, a njihov zimski logor uniten. Sada, u potpunoj tami jesenje noi,
bili su izgubljeni, nezatieni i uplaeni.
Tomas i enevjev su bili meu njima. enevjev je provela vei deo noi presavijena,
pokuavajui da savlada bol u levom ramenu, koji se pogorao kada su koreadori pokuali i nisu
uspeli da joj skinu oklopnu koulju. Kada je prvi traak priguene svetlosti osvetlio stazu u umi,
ona se uspravila i sledila Tomasa na zapad. Mnogi koreadori su krenuli za njima, ukljuujui i
Filina, koji je jo uvek nosio sina na ramenima. Kuda ste krenuli?, Filin je upitao Tomasa.
,,U Kastijon de Arbizon, odgovorio mu je Tomas. ,,A kuda ete vi?
Filin je ignorisao postavljeno pitanje, napravio je jo nekoliko koraka u tiini, a onda se
namrtio. ao mi je, rekao je. Zbog ega?
Zato to sam hteo da ti odseem prste.
Nisi imao mnogo izbora, zar ne?
Mogao sam da se borim sa Destralom.
Tomas je odmahnuo glavom. ,,Ne moe se boriti sa takvim ljudima. Oni uivaju u borbi,
hrane se time. On bi te unakazio, a ja bih opet izgubio prste.
Ipak mi je ao.
Probijali su se kroz najvie delove grebena i sada su mogli da vide sivu kiu kako pljuti u
dolini ispred njih, iznad visoravni i u dolini u daljini. Tomas je eleo da osmotri teren pre nego
to ponu da se sputaju i zato im je naredio da stanu i odmore se, a Filin je spustio sina. Tomas
se okrenuo ka visokom oveku. ta ti je rekao sin kada ti je dodao no?
Filin se namrtio kao da nije eleo da odgovori, a onda je slegao ramenima. Rekao mi je
da ti odseem prste.
Tomas je snano udario Galdrika po glavi tako da mu je zazvonila i on je jauknuo od
bola. Tomas ga je oamario drugi put tako snano da ga je ruka zabolela. Reci mu, rekao je
Tomas, ,,da se sledei put kai sa nekim svoje veliine.
Galdrik je poeo da plae, Filin nita nije rekao, a Tomas je ponovo pogledao dolinu
ispred njih. Nije video ni konjanike, ni jahae na putevima, ni vojnike u oklopima kako
patroliraju po vlanim panjacima i zato je grupu poveo dole. uo sam, rekao je Filin
nervozno, sa sinom na leirna, ,,da su vojnici grofa od Berata opkolili Kastijon de Arbizon?"
,,I ja sam to uo, rekao je Tomas odseno.
Misli da je bezbedno putovati tamo?
Verovatno nije, rekao je Tomas, ,,ali u zamku ima hrane, i prijatelja i toplo je.
Mogao bi da nastavi dalje na zapad?, predloio je Filin. Ovamo sam doao zbog
neega, rekao je Tomas, ,,i nisam to naao." Doao je zbog svog roaka, a Gaj Veksajl je bio
blizu; Tomas je znao da ne moe da se ponovo vrati u Astarak i suoi sa njim jer su Veksajlovi
jahai bili u prednosti na otvorenom, ali zato je postojala mala ansa u Kastijon de Arbizonu.
Postojala je i najmanja ansa ako je ser Gijom preuzeo komandu, a Tomasovi vojnici ostali u
garnizonu. Ako nita drugo, bar bi ponovo bio sa strelcima i dokle god su oni uz njega, smatrao je
da svom roaku moe da priredi borbu koju e zapamtiti.
Kia je pljutala kada su izali iz doline Gera i jo jae je padala dok su se kroz gustu
kestenovu umu penjali na drugi greben. Neki od koreadora su ostali iza, ali mnogi su uspevali da
prate Tomasov ritam. Zato me prate?, Tomas je upitao Filina. Zato me ti prati?
I nama je potrebna hrana i toplota, rekao je Filin. Kao pas koji je izgubio svog
gospodara, on se prikaio za Tomasa i Zenevjev, a ostali koreadori su pratili njega i zato je
Tomas zastao na vrhu grebena i pogledao ih. Bila je to grupa mravih, odrpanih, izgladnelih i
premlaenih ljudi sa nekoliko izguvanih ena i jadnom deicom. Moete da poete sa mnom,
rekao je i saekao da Filin prevede, ,,ali ako stignemo u Kastijon de Arbizon, postaete vojnici.
Pravi vojnici! Moraete da se borite. Da se stvamo borite. Bez skrivanja u umi i beanja kada
postane opasno. Ako uemo u zamak, moraete da pomognete da ga odbranimo, a ako ne moete
tako neto, onda odmah idite. Po~ smatrao ih je dok je Filin prevodio; veina je izgledala
smeteno, ali niko nije otiao. Ili su bili hrabri, mislio je Tomas, ili toliko oajni da nisu imali
drugu mogunost, osim da pou sa njim.
Iao je ka sledeoj dolini. Zenevjev, sa kosom slepljenom uz glavu, hodala je u korak sa
njim. Kako emo ui u zamak?, upitala ga je.
Onako kako sam to ja uinio ranije. Preko brane i uza zid. Zar tamo nee biti
straara?
Tomas je odmahnuo glavom. Bedem je previe blizu. Ako tu postave vojnike, strelci bi
mogli da ih skinu. Jednog po jednog. to nije znailo da opsadnici nisu u mlinu, ali sa tim
problemom e se suoiti kada stigne u Kastijon de Arbizon.
,,A kada uemo?, upitala ga je. ta emo onda?
,,Ne znam, odgovorio je Tomas iskreno.
Dotakla mu je ruku da mu pokae da ne eli da ga kritikuje, nego da jednostavno eli da
zna. ini mi se, rekla je, ,,da si ti kao vuk koga love i koji se vraa u svoju jazbinu. ,,Istina,
rekao je Tomas.
 ,,A lovci e znati da si tamo. Uhvatie te.
I to je istina, rekao je Tomas.
Onda, zato?, upitala ga je.
Nije odmah odgovorio, potom je slegao ramenima i pokuao da joj kae istinu. Zato to
sam pobeen, rekao je, zato to su ubili Planara, zato to vie nemam ta da izgubim, zato to
u moi da ubijem neke od njih, ako budem na jednom od onih bedema. I hou, prokletstvo.
Ubiu oslina; ubiu mog roaka. Udario je po luku, koji je bio otputen, da bi se sauvao od
kie. Ubiu ih obojicu. Ja sam strelac i to prokleto dobar strelac i to u biti pre nego begunac.
,,A Robi? Ubie i njega?
,,Moda, rekao je Tomas, nevoljno razmatrajui tu opciju. Znai vuk e pobiti pse?,
rekla je. Zatim e umreti? ,,Verovatno, rekao je Tomas. Ali u biti sa prijateljima To je bilo
vano. Vojnici koje je doveo u Gaskonju, bili su pod opsadom i ako ga prime, ostae sa njima do
kraja. Ti ne mora da poe, rekao je enevjev.
,,Ti prokleta budalo, rekla je sa istim besom kao on. ,,Kada je trebalo da umrem, ti si se
pojavio. Misli da u te sada ostaviti? Osim toga, sea li se ta sam videla na grmljavini?
Tamu i zraak svetlosti. Tomas se kiselo nasmeio. Misli da emo mi pobediti?, upitao
ju je. Moda. Samo znam da sam ja sada na strani bojoj, ta god crkva mislila. Moji neprijatelji
su ubili Planara, a to znai da sarauju sa avolom.
Ili su nizbrdo. Drvee se razreivalo i ukazali su se prvi vinogradi i Tomas je zastao da
osmotri predeo pred njima. Koreadori su se muili iza njega, i padali su iscrpljeni na vlano
umsko tlo. Sedmorica su nosila samostrele, ostali su imali ili raznorazno oruje ili nikakvo.
Jedna ena, crvenokosa, prastog nosa, nosila je falkon, zakrivljeni ma sa irokim seivom i
izgledalo je da zna da ga koristi.
Zato smo stali?, upitao je Filin mada je bio zahvalan zbog toga jer je njegov sin bio
teak.
Da izvidimo ima li lovaca, rekao je Tomas. Potom je dugo posmatrao vinograde, doline
i umarke. Potoi se presijavao izmeu dva panjaka. Nikoga nije bilo na vidiku. Kmetovi nisu
kopali rupe i nisu vodili svinje u kestenovu umu i to je zabrinjavalo. Zato bi kmetovi ostali kod
kua? Samo zato to su u blizini bili naoruani vojnici i Tomas ih je traio.
,,Tamo, rekla je enevjev i pokazala na sever, tamo gde je zavijao blistavi potoi,
Tomas je ugledao konjanike u senci alosne vrbe.
Znai, lovci su ga ekali i kada izae iz ume, oni e ga opkoliti i posei e njegove
saputnike, a njega e odvesti kod njegovog roaka.
Bilo je vreme da se opet sakrije.
oslinu se svideo top. Bila je to runa stvar; teka, loptastog oblika, buna, prava
nezgrapna maina za ubijanje. eleo je da ih ima vie. Sa desetak takvih maina, mislio je, mogao
bi da postane najvei gospodar u Gaskonji.
Trebalo je pet dana da se top dogura u Kastijon de Arbizon, gde je oslin otkrio da
opsada, ako bi se tako uopte raogla i nazvati, ne napreduje. Ser Anri je rekao da je zadrao
gamizon tako to ga je primorao da ostane u zamku, ali nije pokuavao da ga napadne. Nije
napravio ni merdevine niti je svoje strelce sa samostrelima postavio dovoljno blizu da bi mogli da
poskidaju engleske strelce sa bedema. Spavali ste, je li?, zareao je oslin.
,,Ne, gospodaru.
Platili su vam, je li?, oslin je eleo da zna. Potkupili su vas, moda? Ser Anri se
najeio zbog uvrede njegove asti, ali oslin ga je ignorisao. Umesto toga, naredio je streicima sa
samostrelima da krenu niz glavnu ulicu i pronau zidove ili prozore odakle bi mogli da odapinju
strele u vojnike na bedemima zamka. Engleske duge strele su do kraja dana ubile pet, a ranile est
strelaca sa samostrelima, ali oslin je ipak bio zadovoljan. ,,Ha, zabrinuli su se!, rekao je. Sutra
emo napraviti pokolj.
Sinjor oberti, glavni italijanski tobdija, odiuio je da svoj top postavi u zapadnu kapiju
grada. Kaldrma je na tom delu bila ravna i na nju je poloio dva debla, koja su pridravala drveni
ram na kome je stajalo oruje u obliku upa. Mesto je bilo dobrih dvadeset jardi van dometa
engleskih strelaca tako da su njegovi ljudi bili bezbedni i jo bolje, prolaz kroz kapiju, deset
koraka iza topa, bilo je dobro sklonite od naizmenine paljbe tako da su tobdije mogle na miru
da meaju barut.
Celo jutro su postavljali top i njegov okvir, koji su morali da podignu iz kola pomou
dizalice koju su obertove tobdije napravile od tvrdog hrastovog drveta. Tokovi ispod okvira
su podmazani svinjskom mau, a oberti je kacu bele masti stavio pored topa kako bi mogli da
podmau tokove uvek kada top ispali dule.
Topovski projektili su prevezeni na posebnim kolima i za svaki su bila potrebna dvojica
da ga podignu. Projektili su bili od gvoa i dugi etiri stope: jedni su liili na strele sa zdepastim
trupom, dok su drugi bile poluge, svaka je bila iroka kao ovekova nadlaktica. Barut je bio u
buradima, ali je morao da se proraea zbog jake alitre, koja je inila oko dve treine meavine, a
koja bi pala na dno, dok bi se laki sumpor i drveni ugalj podigli na povrinu. Mealo se
dugakom drvenom kaikom i kada je sinjor oberti bio zadovoljan, naredio je da se osam punih
posuda sipa u tamnu dubinu topa.
Zadnji deo cevi. oakle e projektili biti ispaljeni, nalazio se u velikom loptastom
ispupenju na zadnjoj strani topa. Na jednoj strani tog loptastog, gvozdenog dela naslikan je lik
svetog Eloja, sveca zatitnika metala, a na drugoj lik svetog Morisa, zatitnika vojnika, a ispod
svetaca bilo je ime topa Pakleni bljuva'*.
Star je tri godine, gospodaru", oberti je rekao oslinu, ,,a ponaa se kao dobro
izdevetana ena.
Lepo se ponaa?
Video sam ih kako eksplodiraju, gospodaru. oberti je pokazao na loptasto ispupenje i
objasnio da se neki topovi raspadnu kada ispalc projektil i da parii vrelog metala ubiju tobdije.
Ali Pakleni bljuva? On je veoma dobar. A napravili su ga, gospodaru, livci zvona iz Milana.
Njih je teko izliti, veoma teko.
,,Ti to zna da radi?, oslin se raspitivao i zamiljao livnicu topova u Beratu.
,,Ja ne, gospodaru. Ali moete da zaposlite dobre ljude. Ili da pronaete livce zvona. Oni
znaju kako se to radi, a postoji i nain da se utvrdi da li se to radi kako treba.
,,A to je?, upitao je oslin nestrpljivo.
Naterajtc one koji prave topove da stoje pored cevi kada top prvi put opali. To ih primora
da se koncentriu na posao! oberti se prigueno nasmejao. Ja sam postavio livce pored topa
prilikom paljbe i nisu se trzali. To dokazuje da je odlino izraen, moj gospodaru, odlino!"
Jedan kraj tapina, napravljen od platna potopljenog u meavinu ulja i baruta i zatien
zaivenim lanenim platnom, stavljen je u barut, a arugi je sputen u usko grlo topa, gde e
projektil biti postavljen. Neke tobdije, rekao je oberti, vie vole da naprave upljinu u velikoj
cevi, ali on je smatrao da bi takva upljina oduzela topu snagu i zato mu je bilo drae da tapin
upali u topovskim ustima. Belo platno je privrdeno akom vlane ilovae koja je ubaena u
usko grlo, i tek kada se ilovaa stegla, oberti je dozvolio dvojici tobdija da donesu jedan od
projektila nalik na strelu. Podigli su ga do upaljenog grla i paljivo gurnuli tako da je celom
duinom bio u uskoj topovskoj cevi. Doneli su jo ilovae, tek izmeane sa renom vodom,
peskom i glinom, koji su dovezli u treim kolima, a ilovau su nagurali oko projektila da bi ga
uvrstili. Tako e eksplozija biti snanija, gospodaru, rekao je oberti i objasnio da bi bez
ilovae vei deo eksplozivne moi baruta bio neiskorien jer bi se viak razleteo oko projektila.
Bez ilovae, rekao je, projektil bi samo izleteo. Ali ne bi imao razornu mo.
Dozvoliete mi da upalim tapin?, upitao je oslin,*uzbuen kao mali deak sa novom
igrakom.
Svakako, gospodaru, rekao je oberti, ,,ali ne jo. Ilovaa mora da se stegne."
Za to je trebalo tri sata, ali konano, kada je sunce zalo iza grada i osvetlilo istonu
stranu zamka, oberti je objavio da je sve spremno. Burad sa barutom je bezbedno smetena u
oblinju kuu, gde vatra nije mogla da dopre do njih, tobdije su* se sklonile u sluaju da cev
eksplodira, a slamnati krovovi sa obe strane ulice su navlaeni. Topovska cev je uspravljena tako
da je ciljala u vrh gornjeg svoda iznad ulaza u zamak, ali projektil e se tokom leta malo spustiti i
udarie u kapiju po sredini, rekao je Italijan. Naredio je jednom od tobdija da donese upaljenu
granu iz ognjita krme Medved i kolja i kada ju je dobio i proverio da li je sve pripremljeno
kako treba, naklonio se oslinu i pruio mu upaljenu granu. Svetenik je izgovorio molitvu,
potom se sklonio u uliicu pored krme. Samo dotaknite tapin vatrom, gospodaru, rekao je
oberti, ,,i onda nas dvojica moemo da se sklonimo kod bedema i posmatramo.
oslin je pogledao debelu crnu strelu, koja je virila iz bureta, iz vatrenih topovskih usta,
potom tapin ispod i dotakao je vatrom platneni rukav i barut je unutra poeo da iti. Povucimo
se, gospodaru, molim vas, rekao je oberti. Dim se vijorio sa zapaljenog platnenog rukava, koji
se zgrio i pocrneo, potom nestao u cevi. oslin je eleo da posmatra kako vatra nestaje u grlu
topa, ali sinjor oberti se usudio da povue svog gospodara za rukav i oslin je nevoljno pratio
Italijana do kapije na bedemu odakle je posmatrao zamak. Gore na kuli, zastava erla od
Northemptona se vijorila na blagom vetru, ali nee jo dugo, mislio je oslin. Onda se svet
zatresao. Buka je bila takva da je oslin pomislio da se naao usred groma, groma koji je
prouzrokovao zagluujuu buku u njegovim bubnim opnama, tako iznenadnu i snanu, da je
nevoljno poskoio i cela ulica pred njim se zatresla, prostor izmeu zidova i vlane slame ispunio
je dim iz koga su, kao komete, izletali i padali usijani delovi drvenog ugljena i ilovae. Gradska
kapija se zatresla i buka usled eksplozije ponovo je odjeknula iz zamka, priguivi pri tom kripu
okvira sa podmazanim tokovima na kojima je Pakleni bljuva odskoio. Psi su poeli da
zavijaju u kuama koje su se tresle i hiljade zateenih ptica poletelo je u nebo. Dragi boe!,
rekao je oslin, zadivljen, dok mu je u uima zvonilo od zagluujue buke, iji je eho jo
odjekivao u dolini. Isuse Hriste! Sivobeli dim je nestao iz ulice, a pojavio se smrad, tako
straan, da se oslin skoro uguio. A onda je kroz ostatke dima oslin primetio da jedno krilo
kapije zamka visi. Idemo opet!, naredio je, glas mu je bio priguen jer mu je jo brujalo u
uima.
Sutra, gospodaru, rekao je oberti. Potrebno je vreme da se ilovaa stegne. Staviemo
je veeras i ispaliemo projektil sutra u toku dana.
Top je sledeeg jutra opalio tri puta, a teki projketili od zaralog gvoa uspeli su da
razbiju kapiju zamka. Kia je poela da pada. Kada bi kine kapi dotakle metal Paklenog
bljuvaa, sve bi zaitalo i zadimilo se. Stanovnici su se sakrili u kue i trgli bi se svaki put kada
bi se usled zagluujue buke, koju je pravio top, zatresli prozori, a posude u kuhinjama zazvealo.
Branioci zamka su nestali sa bedema i to je ohrabrilo strelce sa samostrelima koji su prili blie.
Kapija je sruena mada oslin jo uvek nije mogao da vidi dvorite zamka, jer je bilo na
veoj visini od mesta gde je stajao top, ali pretpostavio je da garnizon sigurno zna da e ih napasti
sa kapije i da sprema odbranu. Stvar je u tome, objavio je u podne, ,,da im ne damo vremena."
Imali su vremena, istakao je ser Anri, imali su celo jutro. Zoslin je ignorisao ser
Anrija za koga je mislio da je samo jedan namrgoeni starac koji je izgubio entuzijazam.
Napaemo veeras, objavio je Zoslin. Sinjor oberti e ispaliti ule u dvorite, a mi emo ii
za njim dok se ne oporave od buke. Izabrao je ezdeset ratnika, najbolje koje je imao, i naredio
im je da budu spremni u sumrak, a da bi bio siguran da branioci nee biti upozoreni unapted,
rekao je vojnicima da prokopaju prolaze u zidovima kua da bi napadai mogli da priu zamku
kroz zgrade. Idui kroz zidove, unjajui se od kue do kue, napadai bi mogli da stignu na oko
trideset koraka od kapije, a da ne budu vieni i im top bude opalio, oni e odmah izleteti iz
svojih skrovita i krenuti u juri na zamak. Ser Anri je ponUdio da predvodi napad, meutim,
Zoslin je to odbio. ,,Za to su potrebni mladi ljudi, rekao je, ljudi koji se ne plae. Pogledao je
Robija. Poi e?
Naravno, gospodaru
Prvo emo poslati deset strelaca sa samostrelima, objavio je oslin. Oni mogu da
ispale seriju strela u dvorite i onda da nam se sklone sa puta. Mogli bi takoe, nadao se, da
prime strele engleskih strelaca koji e ih moda saekati u zasedi.
Ser Anri je komadom uglja nacrtao emu na kuhinjskom stolu da bi pokazao oslinu ta
se nalazi u dvoritu. tale su, rekao je, na desnoj strani i treba ih izbei jer ne vode nikuda.
Ispred vas su dva ulaza, gospodaru, rekao je. Onaj sa leve strane vodi u tamnice i odatle nema
izlaza. Onaj sa desne strane nalazi se na vrhu stepenita i vodi u prostorije i gore na bedeme.
Znai, taj nam je potreban?
Svakako, gospodaru, ser Anri je oklevao. eleo je da upozori oslina da je ser Gijom
iskusan vojnik, da e biti spretnan. Prava opsada je tek poela, top je bio u upotrebi tek jedan dan,
a u to vreme je garnizon bio na najveem oprezu. Ser Gijom e ih oekivati, ali ser Anri je znao
da bi svako upozorenje moglo samo da izazove oslinovo prezrenje i zato nita nije rekao.
oslin je naredio svom titonoi da mu spremi oklop, potom je prezrivo pogledao ser
Anrija. Kada osvojim zamak, rekao je, ponovo e biti katelan.
Kako god vae gospostvo odredi, rekao je ser Anri, mirno prihvativi uvredu.
Napadai su se okupili u crkvi Svetog Kalika, gde je odrana misa i gde su vojnici u
oklopima blagosloveni, potom su u koloni ili kroz prokopane zidove kua, penjali se i unjali do
kolarove radionice koja je izlazila na trg ispred zamka. Tu su unuli sa spremnim orujem.
Vojnici su navukli lemove, pomolili se i ekali. Veina je imala titove, ali neki su vie voleli da
budu bez njih jer su smatrali da e moi bre da se kreu. Dvojica su imala ogromne sekire,
oruje koje je pravilo haos na malom prostoru. Dotakli su svoje amajlije, pomolili se jo jednom i
nestrpljivo ekali da se ogromni top oglasi. Niko nije virio jer je oslin izdao stroga nareenja da
moraju da ostanu skriveni sve dok top ne opali. Jo uvek postoji nagrada za svakog ivog
uhvaenog strelca, podsetio ih je, ,,ali u je dati i za mrtve.
Drite visoko vae titove, rekao je Robi, mislei na duge engleske strele.
Bie oamueni, rekao je oslin, ,,i zaglueni od buke. Samo emo uleteti i pobiti ih.
Pomoli se Bogu da bude tako, pomislio je Robi i osetio griu savesti to treba da se bori
protiv ser Gijoma, koga je voleo, ali poloio je novu zakletvu i bio je ubeen da e se boriti za
Boga, za Skotsku i za istinitu veru.
Pet zlatnika, rekao je oslin, ,,za prvih pet koji krenu uz stepeniee i dou u kulu.
Zato, do avola, top nije opalio? Preznojavao se. Dan je bio prohladan, ali njemu je bilo vrue
jer je podmazani koni kaput ispod njegovog oklopa bio debeo. Taj oklop je bio najbolji od svih
koje su nosili drugi napadai, ali bio je 1 najtei i oslin je znao da e biti teko da ide u korak sa
ostalima u lakim oklopima. Svejedno. Prikljuie se borbi gde bude najgue. Naslaivao se
milju da e sei oajne strelce koji e vritati. Bez zarobljenika, rekao je, elei da njegov dan
bude krunisan smru.
,,A ser Gijom?, upitao je Robi. Moemo li njega da zarobimo?
Ima li imanje?, upitao je oslin.
 ,,Ne, priznao je Robi.
Onda, kakav otkup moe da ponudi?"
Nikakav.
Dakle, bez zarobljenika!, doviknuo je oslin svojim vojnicima.
Ali ne njihove ene, predloio je vojnik.
,,Ne njihove ene, sloio se oslin i zaalio to zlatokosa begardevojka nije u zamku. Pa,
bie drugih ena. Uvekima drugih ena.
Senke su se izduile. Kia je padala celog jutra, ali nebo se do sada razvedrilo i sunce je
bilo nisko, veoma nisko i oslin je znao da sinjor oberti eka da poslednji sunevi zraci prou
kroz kapiju i zaslepe branioce. Onda e se uti buka i straan tresak kada ule udari u zid
dvorita, pojavie se dim i dok branioci jo uvek budu zateeni meteom, naoruani vojnici e
bez milosti uleteti kroz kapiji. Neka bog bude sa nama, rekao je oslin, ne zato to je u to
verovao, ve zato to je znao da se takva sentimentalnost oekuje od njega. Veeras emo se
gostiti njihovom hranom i enama. Previe je govoo jer je bio nervozan, ali on nije bio svestan
toga. Ovo nije bilo kao na tumiru, gde gubitnik moe da ode, bez obzira na modrice i posekotine.
Ovo je bilo igralite smrti i iako je bio pun samopouzdanja, bio je i uplaen. Neka branioci
spavaju, neka jedu, mislio je, ali neka ne budu spremni.
I upravo tada svet se zatresao i ispunio zagluujuom bukom, a plameno gvoe je
proietelo kroz kapiju; irn je ispunio alice i ekanju je, hvala gospou, doao kraj.
Krenuli su u juri.
Od trenutka kada se prvi top pojavio u Kastijon de Arbizonu, ser Gijom je spremio
gamizon za napad. Izdao je nareenje da deset strelaca bude stalno u dvoritu, po pet sa svake
strane dvorita, tako da njihove strele mogu sa kosine da izlete na otvoreno, tamo gde su
topovska ula unitila glavnu kapiju. Glavni zid zamka, koji je ostao neoteen, titio ih je od
strelaca sa samostrelima. U toku jutra, kada je top unitio kapiju, ser Gijom je smio vei deo
talskih zidova, ali ostavio je stubove koji su podupirali krov kako bi strelci imali gde da sklone
tetive kada pone kia. Konje su odveli uz stepenice u donji hodnik, koji je pretvoren u talu.
Drvenu grau od zidova tale i ostatke glavne kapije iskoristili su da u dvoritu naprave
barikadu. Nije bila onoliko visoka koliko je ser Gijom eleo da bude, a poto nije bilo dovoljno
drva, nije bila dovoljno jaka da bi mogla da izdri napad, meutim, bilo kakva prepreka usporila
bi vojnike u oklopima i strelci bi imali vremena da stave nove strele na luk. Prve gvozdene
projektile ispaljene iz topa stavili su na barikadu, a doneli su i bure ueglog maslinovog ulja. Ser
Gijom je bio spreman.
Pretpostavio je da e Zoslin brzo krenuti u napad. Ser Gijom je proveo dovoljno vremena
u drutvu novog grofa od Berata i znao je da je oslin nestrpljiv ovek, eljan pobede, i zakljuio
je, takoe, da e napasti ili u sumrak ili u svitanje i, kada je proao dan od kada je topovsko ule
razvalilo kapiju i napravilo pukotinu na bastijonu s jedne stane ulaza, postarao se da ceo garnizon
bude naoruan i spreman pre sumraka.
Posle podne je bio siguran da e napad uskoro poeti jer je, u dugom periodu izmeu
topovske paljbe, unuo na neoteeni deo bedema kapije, oslunuo i uo udne zvuke ekia i
lomljavu, pa je pretpostavio da neprijatelj kri put kroz zidove kua kako bi mogao neprimeen
da prie istini ispred zamka. A kada je palo vee, a top nije opalio, ser Gijom je znao da mora da
eka da napadai budu spremni. unuo je pored kapije i uo zveckanje oklopa iz kua na trgu, a
kada je provirio, video je da se mnogo vie vojnika okupilo na bedemima iznad zapadne kapije da
bi posmatrali zamak. Mogli su slobodno da zatrube, pomislio je prezrivo, da objave svoje
namere. Sklonio se odatle samo sekund pre nego to se strela iz samostrela zabila u svod, gde je
on malopre bio.
 Vratio se svojim ratnicima. ,,Stiu, rekao im je i provukao podlakticu kroz konu omu
na svom titu na kome se nalazio izbledeli znak sa tri jastreba.
Osetilo se olakanje. Ser Gijom je mrzeo da bude pod opsadom i mrzeo je prve dane kada
se ser Anri pridravao njihovog dogovora, jer, bez obzira na to to je to bio miran period, bio je
frustriran to je zateen u zamku. Sada e moi da ubije neke opsanike, a za vojnika kakav je
bio ser Gijom, to je bilo zadovoljstvo. Kada su top doterali u grad, ser Gijom se pitao da li e mu
oslin izloiti svoje uslove, ali tada, kada je top prvi put opalio i razvalio teku kapiju, shvatio je
da oslin, uzavrele krvi, neoprezan i nedobronameran, ne eli nita drugo osim smrti.
Tako da e mu je on sada dati.
Kada top opali, rekao je ser Gijom svojim vojnicima, tada e oni upasti, unuo je
pored kapije, sa neprijateljske strane barikade, i nadao se da je u pravu. ekao je i posmatrao
kako suneva svetlost prelazi preko kamenih ploa u dvoritu. Imao je osamnaest dobrih strelaca
i svi su bili iza barikade, dok je esnaest ratnika ekalo sa njim. Ostali su otili, svi osim est
bolesnih vojnika. U gradu je bilo tiho, samo je pas lajao, a onda je iznenada zakevtao kada su ga
uutkali. Odbie ih, mislio je ser Gijom, i ta onda? Nije sumnjao da e odbiti napad, ali jo uvek
ih je bilo mnogo manje, a garnizonu nije bilo pornoi. Ako opsadnike ovde potuku, moda e
oslin pregovarati. Ser Anri Kurtoa bi sigurno prihvatio asnu predaju, mislio je ser Gijom, ali,
da li je ser Anri mogao da utie na usijanu Zoslinovu glavu?
Top je opalio, inilo se da se zamak zatresao od buke, a gvozdeni projektil je proleteo
kroz kapiju i zakucao se u zid, otetivi pri tom veliki deo zida pored stepenita koje je vodilo u
kulu. Bela praina se podigla. Ser Gijom je bio spreman, u uima mu je odzvanjalo od strae
buke, a potom je uo povike i bat tekih izama na kaldrmi na trgu ispred i podigao je poklopac
sa bureta sa uljem i prevrnuo ga tako da se zelenkasta tenost razlila po kamenim ploama kod
ulaza. Tek tada je uo glas ispred. Bez zarob!jenika!, glas je bio priguen jer je vojnik imao
lem sa sputenim vizirom. Bez zarobljenika! ,,Strelci!, uzviknuo je ser Gijom, mada je
sumnjao da treba da ih dovede u stanje ratne gotovosti. Dok je Tomas bio odsutan, strelce je
predvodio Dejk, koji nije ba voleo tu odgovornost, ali voleo je ser Gijoma i eleo je da se dobro
bori za njega. Dejk nita nije rekao strelcima; nisu im bila potrebna nareenja. Cekali su sa
napola zategnutim lukovima i bodkin strelama, zatim se na kapiji pojavila gomila strelaca sa
samostrelima, a iza njih ratnici, koji su ve uzvikivali ratne poklie, a Dejk, kao to mu je
nareeno, ekao je sve dok se prvi vojnik nije okliznuo na maslinovo ulje, potom je povikao:
,,Odapinji! Osamnaest strela je zapretilo masi. Prvi napadai na kapiji su se ispruili po
kamenim ploama, vojnici su se sapiitali o njih, a strele su poletele ka gomili. Napad se jo uvek
odvijao na deset koraka od barikade, pa ipak, zahuktao se jer su usku kapiju zamka blokirali
mrtvi i oni koji su umirali. Ser Gijom je stajao po strani sa isukanim maem i nita jo uvek nije
preduzimao, ekao je da strelci zavre svoj posao. Bio je zadivljen brzinom kojom su odapinjali
strele, i posmatrao je kako druga, pa trea probija oklop i zariva se u meso. Strelac sa
samostrelom je ispuzao iz guve i hrabro je pokuao da podigne svoje oruje, a ser Giiom je
iskoraio i zario mu no u nezatien potiljak. Drugi strelci sa samostrelima, oigledno poslati u
prve redove da ospu paljbu po njegovim strelcima, bili su mrtvi ili su umirali. Zoslinovi ratnici su
se izmeali sa njima, strele su trale iz oklopa i titova, a ratnici na kapiji nisu mogli da
napreduju. Dejk je sad u njih ispaljivao strele, plotun za plotunom, a onda je ser Gijom mahnuo
svojim ratnicima da krenu. Oni nee zarobljenike, doviknuo im je, ujete li me? Nee
zarobljenike!
Ser Gijom i njegovi vojnici su napadali sa leve strane dvorita, pa je Dejk poveo svoje
strelce na desnu stranu i kroz kapiju je odapeo strele u nekoliko prilika ispod svoda. Posle
nekoliko sekundi strele vie nisu odapinjali jer je bilo previe mrtvih napadaa, a oni koji su
preiveli zarobljeni su tokom ser Gijomovog iznenadnog napada iz ugla dvorita.
To je bio masakr. Napadai, skoro dokrajeni strelama, pretpostavili su da e branioci biti
iza barikade, a umesto toga, ratnici su jumuli sa boka, a ser Gijomovi ratnici, koji su o'baveteni
da neprijatelj eli sve da ih pobije, nisu bili raspoloeni za milost. ,,Kopile! Don Ferklot je ubo
palog ratnika, zarivi mu ma kroz rupu u oklopu. ,,Kopile!, ponovio je i presekao grkljan
strelcu sa samostrelom. Burgundanin je koristio sekiru, efikasnim udarcima lomio je lemove i
lobanje i prosipao mozak i krv po klizavim kamenim ploama. Jedan ratnik, krupan, snaan i
koristan, podigao se iz gomile, kezei se, i gazio je po telima da bi se borio sa garnizonom, a ser
Gijom je odbio njegov udarac maem svojim titom i zario mu ma u vrat. ovek je zurio u ser
Gijoma irom otvorenih oiju, njegove usne su pokuavale da opsuju, ali nita se nije ulo, samo
se pojavila grudva krvi, gusta kao mast; potom se zaneo i pao, a ser Gijom ga je ve zaobiao i
ustremio se na sledeeg ratnika. Strelci su odbacili svoje lukove, prikljuili se pokolju i koristili
sekire, maeve ili noeve da pogube ranjene. Jauci za milou odjekivali su dvoritem, a nekoliko
nepovreenih napadaa u pozadini, koji nisu bili ranjeni, ulo ih je, ulo je engleske pobednike
povike: Sveti ore! Sveti ore! Pobegli su. Jedan ratnik, oamuen od udarca maem po
lemu, pobegao je na pogrenu stranu, a Don Ferklot ga je doekao maem kojim je pokidao
eline prstenove na njegovom oklopu i rasporio mu utrobu. ,,Kopile, rekao je Ferklot, izvlaei
seivo.
Oslobodite kapiju!, povikao je ser Gijom. Sklonite ih! Nije eleo da strelci sa
samostrelima ustrele njegove ratnike dok uzimaju oklope i oruje sa leeva, tako da su mrtva tela
odvukli na jednu stranu dvorita. Nije bilo ranjenih neprijatelja koje je ser Gijom mogao da vidi.
Neprijatelj je bio taj koji nije hteo zarobljenike i ser Gijomov garnizon je uzvratio istom merom.
Napad je bio gotov.
Meutim, opasnost jo nije prola. Jo dva tela su bila na kapiji. Ser Gijom je znao da
strelci sa samostrelima, koji su stajali nie, mogu da vide kroz kapiju, i koristei tit da zatiti
svoje telo, sagao se i idui postrance, stigao do ulaza i odvukao prvo telo u dvorite. Od Zoslina
nije bilo ni traga i to je bila teta. Ser Gijom je sanjao o tome da zarobi grofa po drugi put i onda
udvostrui njegov otkup, ponovo ga udvostrui i trei put opet udvostrui. Kopile, mislio je ser
Gijom, a strela iz samostrela se zabila visoko u njegov tit i vrh tita je udario u ser Gijomov
lem. Sagao se jo vie, epao poslednjeg vojnika za lanak i povukao ga, ovaj se pomerio i
pokuao da se odbrani tako da mu je ser Gijom zario donji deo otrog dela tita u monice, a
ovek je ostao bez daha, i odustao je od borbe.
Bio je to Robi. Kada ga je ser Gijom odvukao u dvorite kada je bio na sigurnom,
video je da Robi nije ranjen. Bio je oamuen, verovatno ga je oamutila strela koja se zarila u
donji deo njegovog lema i ostavila veliko udubljenje na debeloj ivici. Robija je udarac odbacio.
Jedan in nie i bio bi to jedan mrtav kotlananin. A sada je to bio oamueni kotlananin, koji
se izvio da potrai svoj ma, kada je shvatio gde se nalazi.
Gde je moj novac?, zareao je ser Gijom, pretei Robiju njegovim maem.
,,Oh, Isuse, promumlao je Robi.
,,On ti nee biti od koristi. Ako hoe milost, sinko, mora da moli mene. Da moli njih!
Ser Gijom je pokazao na strelce ratnike koji su skidali oklope, odeu i oruje sa mrtvih.
Razroki Dek se cerio jer je jedan od rnrtvih neprijatelja nosio prsten sa rubinom. Dejk je
odsekao prst i sada je trijumfalno drao dragi kamen. Sem, ponosni novi vlasnik lepog oklopa,
naprav jenog u Nemakoj, doao je da vidi Robija. Pljunuo je da pokae ta misli o
Skotlananinu.
Robi, suznih oiju zbog ponienja, pogledao je mrtve, njihove potkoulje su bile
natopljene krvlju. Cetrdeset napadaa je prelo trg ispred zamka i vie od pola ih je bilo mtrvo.
Pogledao je ser Gijoma. ,,Ja sam tvoj zarobljenik'', rekao je i zapitao se kako e platiti jedan
otkup lordu Autvajtu u Engleskoj, a drugi ser Gijomu.
,,Ti nisi moj prokleti zarobljenik'', rekao je ser Gijom na loem engleskom, onda je
ponovo preao na francuski. Cuo sam naredbu napolju. Bez zarobljenika. A ti se sigumo sea
kako mi prolazimo kada imamo zarobljenike; ne dobijamo otkup za njih. Dobijemo papire. Da li
je takvo ponaanja asno u kotskoj?
Robi je pogledao divlje, jednooko lice i slegao je ramenima. Ubij me, rekao je umorno.
Ubij me i idi do avola. Tvom prijatelju se to ne bi dopalo, rekao je ser Gijom i primetio
zbunjenost na Robijevom licu. Tvom prijatelju, Tomasu, objasnio je. ,,On te voli. Ne bi eleo
da bude mrtav. Ti si mu slaba taka jer je prokleta budala. Zato u te potedeti. Ustani. Ser
Gijom je naterao Robija da ustane. ,,A sada idi kod oslina i reci tom bednom kopiletu da nam
plati ta nam duguje i onda emo otii. Razume? On nam plati, i onda nas gledate kako
odlazimo.
Robi je hteo da zatrai ma koji je pripadao njegovom ujaku i na ijem se balaku nalazila
dragocena relikvija svetog Endrua, ali znao je da e biti odbijen i zato je, jo uvek oamuen,
otiao do ulaza, praen porugama strelaca. Ser Gijom je doviknuo strelcima sa samostrelima u
gradu da je ovek koji izlazi, jedan od njihovih. Moda e te ipak ustrcliti", rekao je Robiju, a
onda ga je gurnuo u sumrak.
Nijedna strela iz samostrela nije ispaljena na Robija, koji se, sa bolom u glavi i
monicama, oteturao niz ulicu. Preiveli iz napada su se olcupili oko topa koji se jo uvek puio;
neki od njih su imali strele u nogama ili rukama. oslin je bio tamo bcz lema; kosa mu je bila
slcpljena, a njegovo okruglo lice natopljeno je znojem i bilo je crveno od besa. On je bio meu
poslednjima koji su se nagurali u prolaz, video je haos ispred, onda ga je strela pogodila u grudni
deo oklopa i pao je. Zapanjila ga je silina udarca, kao da ga je utnuo konj. Na oklopu je ostalo
ulubljenje. Ispravio se, ali pogodila ga je druga strela, koja kao i prva, nije uspela da probije
debeli oklop, ali opet je pao, a onda ga je panika preivelih ponela i, spotiui se, pobegao je sa
njima. Pustili su te?, doekao je Robija. Video je da ima veliku tamnu modricu na elu.
Poslali su me sa porukom, gospodaru, rekao je Robi. Ako dobiju svoj novac, nastavio
je, otii e bez borbe.
,,To je tvoj novac!, zareao je oslin. Prema tome, plati im. Ima li ga?
,,Ne, gospodaru.
Onda emo ih ubiti. Sve emo ih lepo ubiti!. oslin se okrenuo ka sinjor obertiju.
Koliko e ti trebati da srui ceo ulaz?
oberti je razmiljao. Bio je to nizak ovek, blizu pedesete, duboko izboranog lica.
Nedelju dana, gospodaru, procenio je. Jedan od njegovih projektila je udario u jednu stranu
ulaza i izvalio gomilu kamenja, otkrivi da je zamak popravljan. Moda deset dana, ispravio se,
,,a za jo deset mogu da sruim i pola glavnog zida.
Smrviemo ih u ruevinama, zareao je oslin, ,,a onda emo poklati sve. Okrenuo se
ka svom titonoi. Je li moja veera spremna?
Jeste, gospodaru."
oslin je jeo sam. Mislio je da e veerati u predvorju zamka ove veeri i sluati jauke
strelaca kojima seku prste, ali sudbina je odluila drugaije. Sada nee uriti, zamak e pretvoriti
u ruevine, a onda e se osvetiti.
Sledeeg jutra su Gaj Veksajl i arl Bezijer stigli u Kastijon de Arbizon sa vie od pedeset
ratnika. Izgledalo je da Veksajl nije uspeo da nae svog jeretika, ali iz razloga koje oslin nije
razumeo niti mu je bilo stalo do njih, verovao je da mukarac i njegova begarena dolaze u
opkoljeni zamak.
 Uhvatite ih, rekao je oslin, ,,i on e biti va. Ali ena je moja.
Ona pripada crkvi, rekao je Veksajl.
Prvo meni, oslin je bio uporan. Crkva moe posle da se poigra sa njom, a avo na
kraju.
Top je opalio i kapija na zamku se zatresla.
Tomas i njegovi ljudi su proveli vlanu no ispod drvea. Ujutru su tri koreadora nestala
sa svojim enama, meutim, ostalo je etmaest mukaraca, osam ena, estoro dece i,
najkorisnije, sedam samostrela. To su sve bili stari lukovi sa rukama od kozjih nogu, to je
znailo da su slabiji od lukova sa elinom osovinom na kojima su bile obrtaljke umesto ruaka,
ali u borbi su se na starije bre stavljale strele i bili su dovoljno smrtonosni na malim daljinama.
Konjanici su napustili dolinu. Tomasu je bilo potrebno itavo jutro da se uveri u to, ali na
kraju je video svinjara kako dovodi ivotinje u umu i ubrzo nakon toga, put koji je vodio na jug,
pored reke, odjednom je bio pun ljudi, koji su izgledali kao begunci jer su nosili veliki teret i
gurali kolica natovarena stvarima. Pretpostavio je da je konjanicima dosadilo da ga ekaju i da su
umesto toga napali oblinje selo ili grad. Ljudi koji su se pojavili, uverili su ga da u blizini nema
vojnika i zato su krenuli na zapad.
Sledeeg dana, dok su ili brdskim putem na jug, jer su izbegavali dolinu i puteve, uo je
top u daljini. Prvo je pomislio da je to udna vrsta grmljavine, iznenadni zvuk, bez propratnog, ali
na zapadu nije bilo tamnih oblaka. Buku je uo ponovo, a u podne i trei put i onda je shvatio da
je to top. Video je topove i ranije, ali bili su retki i plaio se ta ta udna naprava moe da uradi
njegovim prijateljima u zamku. Ako su mu jo uvek prijatelji.
Pourio je, iao je sada na sever, ka Kastijon de Arbizonu, ali morao je da bude oprezan
uvek kada bi se pribliio dolini ili mestu gde bi konjanici mogli da budu u zasedi. Ubio je te
veeri jelena i svako je dobio pare nepeene jetre jer se nisu usudili da zapale vatru. Predvee,
kada je doneo jelena u logor, ugledao je dim na severozapadu i znao je da je od topa i da to znai
da je vrlo blizu, toliko blizu, da je ostao na strai sve do duboko u no, a onda je probudio Filina i
rekao mu da ga zameni.
Ujutru je padala kia. Koreaclori su bili neraspoloeni i gladni i Tomas je pokuao da ih
oraspoloi rekavi im da e uskoro imati hrane i da e biti u toplom. Ali i neprijatelj je bio blizu,
pa je bio oprezan. Nije se usudio da ostavi luk zategnut jer bi kia mogla da oslabi tetivu. Oseao
se nagim bez strele na luku. Zvuk topa, koji je osipao paljbu svaka tri do etiri sata, postajao je
glasniji i do ranog popodneva, Tomas je mogao da uje jasan udar projektila o kamenje. Ali tada,
kada je naredio pokret i kia najzad stala, video je da zastava erla od Northemptona, mokra i
izbledela, jo uvek stoji na najviem tapu na kuli i to ga je ohrabrilo. To nije ba znailo da je
sigurno, ali znailo je da je tu engleski garnizon koji e se boriti uz njega.
Sada su bili blizu, veoma blizu. Kia je moda stala, ali tlo je bilo klizavo i Tomas je pao
dva puta poto se okliznuo na strmoj, umovitoj padini, koja je vodila ka reci, koja je zavijala oko
grebena na kome se nalazio zamak. Planirao je da se priblii zamku na isti nain kao to je i
pobegao iz njega, da pree branu kod mlina, ali kada je stigao dole, gde je drvee gusto raslo oko
vode, video je da su njegovi strahovi bili opravdani i da je neprijatelj predvideo ta e on uraditi,
jer je strelac sa samostrelom stajao na ulazu u mlin. ovek, koji je nosio pleteni, gvozdeni oklop,
stajao je ispod slamnatog krova male verande, koja ga je titila od strelaca sa zidova zamka,
mada, kada je Tomas pogledao na brdo, nije video nijednog strelca. Opsadnici su sigumo imali
samostrele u gradu i odapee strelu u svakog ko se pojavi.
Ubij ga. enevjev je uala pored Tomasa i videla je usamljenog strelca sa samostrelom
preko reke.
,,I da upozorim ostale?
 Koje ostale?"
,,On nije ovde sam, rekao je Tomas. Pretpostavio je da su mlinar i njegova porodica
otili jer je otpusni otvor bio zatvo en, a veliki vodenini toak je stajao. Opsadnici ne bi postavili
samo jednog vojnika da uva opasan put preko vrha brane. Tamo je sigurno bilo desetak vojnika.
Mogao je da ustreli prvog, to ne bi bio problem, ali onda bi drugi odapeli strele sa vrata i dva
prozora koji su gledala na reku i ne bi imao nikakve anse da pree branu. Zurio je dugo
vremena, razmiljajui, onda se vratio do Filina i koreadora koji su se krili dalje na nasipu.
Potrebni su mi kremen i elik, rekao je Filinu.
Koreadori su esto putovali i morali su svake veeri da pale vatru tako da je nekoliko ena
imalo kremen i elik, ali jedna je imala i konu torbicu punu praha od peurke puhare. Tomas joj
se zahvalio, obeao joj nagradu za dragoceni prah, onda je krenuo nizvodno i iao sve dok se nije
sakrio od straara koji je stajao na tremu mlina. On i enevjev su pretraili tlo u potrazi
za.drvcima za potpalu i tek opalim listovima kestena. Trebao mu je konac, pa je izvukao nit iz
enevjevine koulje, koju je nosila ispod oklopne koulje, potom je poreao granice na ravan
kamen, izdano ih posuo prahom i dao enevjev kremen i elik. Nemoj jo da pali, rekao joj
je. Nije eleo da se dim vijori izmeu skoro golog drvea da ne bi upozorio vojnike preko reke.
Uzeo je deblje granice i zavezao ih oko vrha strele sa irokom glavom. Trebalo mu je
vremena, ali na kraju je uvezao debeli sveanj granica, koje je zatitio liem kestena. Vatrena
strela je trebalo dobro da gori, ali prebrz let bi mogao da ugasi plamen, zato je lie bilo tu da to
sprei. Navlaio ga je u bari, stavio ga preko suvih granica, zavezao koncem i protresao strelu da
bi video da li su granice dobro uvezane. Upali sada, rekao je enevjev.
Ona je kresnula kremen i prah i istovremeno se pojavio plamen, a kada su granice prineli
vatri, odmah su poele da gore. Tomas je pustio da se vatra razgori, drao je strelu u njoj, ekao
je da se strela upali i drao ju je dok sve granice nisu jednako gorele. Vrh strele je potamneo dok
se spustio do mesta odakle je mogao da vidi slamnati krov mlina.
Zategao je luk. Vatra mu je opekla levu ruku tako da nije mogao da ga rastegne do kraja,
ali razdaljina je ionako bila mala. Molio se da niko ne gleda kroz prozor ralina, jo jednom se
pomolio svetom Sebastijanu da strela leti kako treba i odapeo je.
iroka glava je poletela. Izvila se iznad drvea, ostavila trag dima za sobom i zarila u
slamu na sredini krova. Zvuk je sigurno uzbunio vojnike unutra, ali top je u tom trenutku opalio u
gradu i ta mnogo vea buka sigurno im je skrenula panju.
Ugasio je vatricu koju je enevjev upalila, onda ju je poveo uzvodno i pozvao Filina i
strelce sa samostrelima da se priunjaju ivici ume. ekao je.
Slama na krovu mlina je bila vlana. Kia je lila kao iz kabla i mahovinasta slama je
potamnela od vlage. Tomas je video pramen dima, tamo gde se strela zarila u prljavi, otrcani
krov, ali plamena nije bilo. Strelac sa samostrelom je jo uvek stajao na ulazu i zevao. Reka je
narasla od kie i prelivala se preko brane u velikim zelenim potoiima, koji e im dopirati do
lanaka kada budu pokuali da preu na drugu stranu. Tomas se okrenuo da pogleda krov mlina i
pomislio je da se dim ugasio. Morae da uradi sve ponovo i ponavlja sve dok ga ne otkriju ili se
ne upali vatra i ba kada je pomislio da povede enevjev nizvodno da potrae nove granice, na
krovu se odjednom pojavio dim. Brzo se zgunjavao i podizao kao mali kini oblak, a onda se
slama zapalila i Tomas je morao da uutka koreaclore koji su poeli da se raduju. Vatra se irila
neverovatnom brzinom. Strela je sigumo odnela upaljene granice u suvIji sloj ispod tamne,
vlane slame i plamenovi su sada izbijali kroz tamne, mahovinom prekrivene, gornje slojeve. Za
samo nekoliko sekundi, pola krova je bilo u plamenu i Tomas je znao da je ovo vatra koja nikada
ne bi mogla da se ugasi. Zapalie se grede, krov e se sruiti, a drveni zidovi mlina goree sve
dok ne ostane nita osim nagorelog kamenog temelja.
 Vojnici su iznenada istrali. ,,Sada, viknuo je Tomas i njegova prva iroka glava poletela
je preko reke i odbacila oveka kroz vrata. Koreadori su odapinjali svoje strele, koje su pri tom
Idiktale. Strele su idepetale na kamenu; pogodile su jednog vojiika u nogu, a Tomasova druga i
trea strela bila je na putu pre nego to su iz samostrela odapete strele. Jedan od vojnika iz mlina
uspeo je da pobegne iza zapaljene graevine i, bez sumnje, upozori ostale opsadnike, a Tomas je
znao da je vremena malo, ali jo vojnika je izalo iz mlina i on je ponovo odapeo strelu, video je
da ju je zario eni u vrat, medutim, nije imao vremena da ali, te je povukao tetivu i pustio je
ponovo. Ulaz je bio prazan i on je povukao jednog strelca sa samostrelom sa nasipa i rekao
drugima da i dalje odapinju strele u svakog ko se pojavi na vratima. Prelazite sada!, viknuo je
Filinu.
Tomas i strelci sa samostrelima su prvi krenuli preko brane. Kameni prag je bio irok
koliko i ovekovo stopalo i bio je klizav, ali krenuli su prelco, dok im je voda zapljuskivala
stopala. Filin, sa sinom na ramenima, poveo je druge koreadore, dok je Tomas, kada je konano
preao gradski nasip, odapeo strelu u zapaljenu unutranjost mlina. Tela su bila kraj ulaza. Neka
su se jo micala. ena, koju je ustrelio, gledala ga je otvorenim, mrtvim oima. Strela iz
samostrela je poletela iz ume, koja se nalazila izmeu mlina i gradskog zida, promaila je
Tomasa i otila u jezero kraj mlina, ali zatim je strela sa belim perjem zazvidala sa kule
osmatranice i odletela u umu gde se sakrio strelac sa samostrelom. Nijedna strela se nije vie
pojavila.
ena se okliznula na brani i vrisnula je kada je pala, licem nadole, u penuavu, belu vodu.
Ostavite je!, viknuo je Filin. b a l k a n d o w n l o a d . o r g
,,Uzbrdo!, vikao je Tomas. Bre! Bre! Poslao je prvo jednog koreadora jer je imao
sekiru. Tomas mu je rekao da se probije kroz malu kapiju u zidu, na vrhu brda. Okrenuo se ka
strelcima sa samostrelima na drugoj strani reke, ije su mete zaklonili ljudi koji su se penjali na
gradski nasip. ,,Pourite!, viknuo je i iako niko nije govorio engleski, razumeli su ga dovoljno
dobro, a potom se u mlinu uo snaan tresak, kada je pao deo krova, a vamice i plamen poleteli iz
palih potpornih i krovnih greda.
U tom trenutku je poslednji branilac mlina istrao na vrata. Bio je to visoki ovek, obuen
u kou, ne u oklop, kosa mu se puila od vatre, a izraz lica, najruniji koji je Tomas ikada video,
bio je izraz iste mrnje. Mukarac je preskoio mrtve i one koji su umirali i Tomasu se za
trenutak uinilo da ga on juri, ali onda se izvio i pokuao da pobegne, a Tomas je zategao luk,
odapeo strelu, a ona se zarila oveku izmeu lopatica i odbacila ga napred. Ranjeni mukarac je
za pojasom nosio opasa sa maem, noem i strelom za samostrel i opasa je pao na mokro lie.
Tomas je pomislio da bi svaki rezervni projektil dobrodoao i zato je potrao da uzme opasa, a
ovek, koji je umirao, zgrabio je Tomasa za lanak. ,,Kopile!, rekao je na francuskom,
,,kopile!.
Tomas ga je utnuo u lice, polomio mu zube, potom ga nagazio tiklom da mu slomi i sve
ostalo. ovek na samrti je popustio stisak i Tomas ga je ponovo utnuo da bi ga umirio.
,,Uzbrdo!, viknuo je. Video je da je enevjev bezbedno prela branu i dobacio joj je opasa sa
orujem i kutiju sa strelama, potom ju je sledio stazom ka maloj kapiji iza crkve Svetog Sardosa.
Da li je neprijatelj moda uva? Ali ako je tako, neprijatelj je u nevolji, jer je sada jo strelaca
bilo u kuli zamka i odapinjalo je strele prema gradu. Stajali su, ispaljivali strele, saginjali se, a
Tomas je uo kako strele iz samostrela udaraju u kamen zamka.
Staza je bila strma i vlana. Tomas je neprestano gledao na svoju levu stranu, jer je
oekivao neprijatelja, ali niko se nije pojavio na kosini. Pourio je, izgubio oslonac, video zid
ispred sebe i skoio. enevjev je sada bila na kapiji, osvrtala se da vidi gde je on, a Tomas je
poslednjih nekoliko metara preao puzei, protrao je kroz razbijenu kapiju, i iao za enevjev
niz mranu uliieu do trga. Strela iz samostrela je pala na kaldrmu, neko je vikao, a on je uoio
ratnike u glavnoj ulici. Bio je svestan strele koja je proitala pored njega i video je da je pola
svoda na ulazu srueno, da gomila kra blokira glavni ulaz u zamak, da mnogo nagih leeva lei
na trgu, ispred glavnog zida zamka, i da strele iz samostrela klize po kamenu. Preskoio je kr i
ostatke svoda i bio je bezbedan u dvoritu, gde su noge poletele ispred njega, poto je tlo bilo
klizavo. Otklizao je nekoliko koraka i potom udario u drvenu barikadu, koja je ila du dvorita.
Ser Gijom, jednook i ruan, kezio mu se.
Trebalo ti je vremena da stigne, je li?, rekao je Francuz. ,,Prokletstvo, rekao je
Tomas. Svi koreadori su bili tu osim ene koja je pala sa brane. enevjev je bila bezbedna.
Pomislio sam da ti je potrebna pomo, rekao je.
Misli da nam moe pomoi?, upitao je ser Gijom. Podigao je Tomasa na noge i
zagrlio prijatelja. Mislio sam da si mrtav, rekao je, a potom, budui da mu je bilo neprijatno
zbog iskazanih emocija, pokazao je glavom na koreadore i njihovu decu. Ko su oni?
,,Banditi, rekao je Tomas, gladni banditi.
Hrane ima u prostoriji na spratu, rekao je ser Gijom, zatim su stigli Dejk i Sem i,
cerei se, poveli Tomasa i enevjev uz stepenice gde su koreadori buljili u sir i usoljeno meso.
,,Jedite, rekao je ser Gijom.
Tomas se setio nagih leeva na gradskom trgu. Da li su to bili ljudi? Ser Gijom je
odmahnuo glavom. Kopilad nas je napala, rekao je, ,,i kopilad je ubijena. Skinuli smo ih i
bacili preko zida. Pacovi ih sada jedu. Velilca kopilad je to, jeste. ,,Pacovi?
Veliki kao make. A ta se tebi desilo?
Tomas mu je ispriao dok je jeo. O samostanu, o Planarovoj smrti, o borbi u umi i o
sporom putovanju u Kastijon de Arbizon. Znao sam da Robi nije ovde, objasnio je, ,,pa sam
pomislio da su ostali samo moji prijatelji
Lepo je umreti meu prijateljima, rekao je ser Gijom. Bacio je pogled na visoke, uske
prozore u predvorju, da bi na osnovu ugla pod kojim je svetlost padala procenio koje je doba
dana. Top se nee oglasiti jo nekoliko sati.
Obaraju ulaznu kapiju?"
Izgleda da to rade, rekao je ser Gijom, ,,a moda hoe da srue ceo zid? To e im
olakati da udu u dvorite. Dajem im mesec dana. Pogledao je koreadore. ,,A ti si mi doveo jo
usta da hranim.
Tomas je odmahnuo glavom. Svi e se boriti, ak i ene, A deca mogu da kupe strele.
Oko zamka je bilo mnogo rasutih i kada se lopatice isprave, koreadori e moi da ih koriste a
svoje samostrele. Ali prvo, nastavio je Tomas, treba da se reimo tog prokletog topa.
Ser Gijom se iscerio. Misli da nisam pomislio da to uradim? Misli da sm0 samo sedeli
na zadnjicama i kockali se? Ali kako to uraditi? Iznenadni napad? Ako povedem desetak vojnika
niz ulicu, polovinu e pokositi strelama iz samostrela pre nego to stignemo do krme.
Neizvodljivo je, Tomase.
,,Granice, rekao je Tomas.
,,Granice, ponovio je ser Gijom bezizraajno.
Granice i konac, rekao je Tomas. Napraviemo vatrene strele. Ne uvaju svoj prokleti
barut na otvorenom, zar ne? U kui je. A kue gore. Spaliemo zato ceo prokleti grad. Ceo.
Sumnjam da nae strele mogu da stignu do kua pored topa, ali ako zaduva istoni vetar, vatra e
se proiriti dovoljno brzo. Svakako e ih usporiti.
Ser Gijom je zurio u njega. Ti nisi lud kao to izgleda, je l da?
Uzdah je naveo obojicu da se okrenu. enevjev, koja je sedela blizu njih i igrala se
kutijom za strele, koju je Tomas zgrabio kod mlina, ispustila je uzdah zaprepaenja. Poklopac
koji je stajao na konoj kutiji, bio je zapeaen voskom i to je izazvalo njenu radoznalost, tako da
je sastrugala vosak, podigla poklopac i unutra nala neto, neto to je bilo paljivo umotano u
platno i obloeno strugotinom, potom je odmotala platno.
Svi u prostoriji su sada gledali u nju.
Jer je ona pronala gral.
oslin je shvatio da mrzi Gaja Veksajla. Mrzeo je taj njegov takmiarski duh; blagu
podrugljivost koja je uvek bila prisutna na njegovom licu i koja je, inilo se, bez rei, osudila sve
to je oslin uradio. Mrzeo je takoe njegovu pobonost i samokontrolu. oslinu ne bi bilo nita
drae nego da naredi Veksajlu da ode odatle, ali njegovi vojnici su bili dragocena pomo
oslinovim ratnicima. Kada je poeo napad, kada je juri krenuo preko kra na kapiji zamka, da
su Veksajlovi ratnici u rnim ogrtaima bili tu, promenili bi ishod bitke. Zato se oslin pomirio
sa Veksajlovim prisustvom.
Robi takoe. Veksajl je ubio njegovog brata i Robi se zakleo da e se osvetiti za to, ali do
sada, Robi je bio tako zbunjen da vie nije znao ta njegova zakletva znai. Zakleo se da e ii na
hodoae, pa ipak, bio je tu, jo uvek u Kastijon de Arbizonu; zakleo se da e ubiti Gaja
Veksajla, ali on je i dalje iveo; zakleo se na vemost oslinu, a sada je shvatio da je oslin budala
bez mozga, hrabar kao svinja, ali bez trunke pobonosti i asti. ovek kome se nikada nije zakleo
bio je Tomas, pa ipak, to je bio ovek kome je eleo dobro u svoj ovoj tragediji koja se deavala.
Bar je Tomas bio iv. Uspeo je da pree branu, bez obzira na strau koju je Gaj Veksajl
postavio kod mlina. Veksajl je stigao u Kastijon de Arbizon, otkrio da je prelaz preko reke
neobezbeen i postavio je kiselog, turobnog, Sarla Bezijera za komandanta kod mlina. Bezijer je
prihvatio nareenje jer je tako bio daleko od Veksajla i oslina, to mu je odgovaralo, ali bio je
poraen, a Robi je bio iznenaen radou koju je osetio kada je shvatio da ih je Tomas ponovo
nadmudrio, da je iv i da je ponovo u zamku. Video je Tomasa kako tri preko trga, strele iz
samostrela su zujale oko njega i skoro je poeo da navija za njega kada je video da je i njegov
prijatelj bezbedno stigao do zamka.
Robi je video i enevjev i nije znao ta da misli o tome. U enevjev je video neto to je
toliko eleo, da ga je skoro bolelo. Tako neto nikad ne bi priznao oslinu jer bi mu se on
smejao. Kada bi Robi sada mogao da bira, otiao bi u zamak, molio bi Tomasa za oprotaj i bez
sumnje bi tamo i poginuo sa ostalima.
Tomas je, bez obzira na to to je bio iv, bio u klopci. Gaj Veksajl je, proklinjui
nesposobnost arla Bezijera, koji nije uspeo da izvri tako jednostavan zadatak, postavio ratnike
u umu, kraj reke, tako da se saa nije moglo pobei ni preko brane. Jedini izlaz iz zamka bio je
niz glavnu ulicu kroz zapadnu kapiju grada ili severno kroz manju kapiju, kod crkve Svetog
Kalika, koja je izlazila na livade pored reke gde su stanovnici grada napasali stoku. oslin
i Veksajl, zajedno, imali su preko stotinu ratnika koji su samo ekali takvu priliku. Samostreli su
postavljeni na sva vana mesta u gradu, a u meduvremenu, top e ispaljivati ulad, udarati i
razvaljivati kapiju zamka, bastion, dok se preko ruevina ne ukae put do srca zamka. Onda e
poeti pokolj i Robi e morati da gleda kako njegovi prijatelji umiru.
Pola kapije zamka ve je bilo srueno i sinjor oberti je sada uperio svoj loptasti top u
desnu stranu svoda. Italijan je pretpostavio da e biti potrebno nedelju dana da se kapija srui do
kraja i rekao je oslinu da bi bilo najbolje da vie vremena utroi na irenje prolaza i da to moe
uiniti tako to e sruiti delove glavnog zida s obe strane oteenog svoda kako napadai ne bi
bili saterani u uzan prolaz, koji bi strelci mogli da ispune pernatom smru.
,,Pavise!, rekao je oslin i naredio dvojici stolara iz grada da od alosne vrbe naprave jo
pavisa, koji e tititi strelce sa samostrelima dok budu juriali na prolaz. Onda bi oni mogli da
odapinju strele u strelce dok se ratnici budu probijali. Nedelju dana, rekao je oslin Italijanu,
ima nedelju dana da srui kapiju, onda mi napadamo." Hteo je da se to zavri brzo jer se
ispostavilo da je opsada mnogo skuplja i komplikovanija nego to je ikada pretpostavio. Nije
samo borba bila teka, nego je morao da plati prevoznicima da dovezu seno i ovas za konje
ratnika i morao je da alje ljude u potragu za oskudnom hranom u okrugu, koji je neprijatelj ve
opljakao; svaki dan je donosio nove, nepredviene probleme, koji su potkopavali oslinovo
samopouzdanje. eleo je samo da krene u napad i zavri taj bedni posao.
Ali branioci su napali prvi. U sumrak, dana kada je Tomas stigao u Kastijon de Arbizon i
kada je hladan severoistoni vetar poeo da duva ispod sivog neba, vatrene strele su poletele sa
bedema kule da bi se zarile u gradske krovove od slame. Strela za strelom je ostavljala trag dima,
a opsadnici su se probudili zbunjeni kada su metani poeli da viu, traei vodu i kuke. Ljudi su
koristili duge kuke da njima skinu slamu sa krova, meutim, doletelo je jo strela i za nekoliko
minuta gorele su ve tri kue, a vetar je nosio plamen prema kapiji, gde je top ve bio napunjen, a
ilovaa se stezala.
Barut! Barut!, povikao je sinjor oberti, a njegove tobdije su poele da iznose
dragocenu burad iz kue kraj topa, dok ih je dim obavijao, a preplaeni metani im smetali, tako
da se jedan mukarac sapleo i prosuo na put celo bure nemeanog baruta. oslin je doao iz
konfiskovane kue i doviknuo svojim ratnicima da donesu vodu, dok je Gaj Veksajl nareivao da
se neke kue srue da bi se napravio razmak izmeu njih, kako se ne bi irila vatra. a uznemireni
metani su zadravali vojnike i sada je vatra plamtela; gorelo je jo desetak kua, slama na njima
postala je eravica, koja se iriia sa krova na krov. Uspaniene ptice su odletele u dim, a pacovi
su u grupama ispadali iz slame i izlazili kroz podrumska vrata. Mnogi strelci sa samostrelima su
napravili utvrdenje u krovovima, odakle su mogli da odapinju strele kroz rupe u slami, a sada su
se sjurili sa tavana. Svinje su skiale, dok su se pekle ive, a onda, ba kada je izgledalo da e ceo
grad izgoreti i kada su prve upaljene eravice sletele na krovove pored topa, nebo se otvorilo.
Grom je zaparao nebo i kia je poela da pljuti. Padala je tako jako da se zamak nije
video sa gradske kapije. Pretvorila je ulicu u plovni kanal, natopila je burad sa barutom i ugasila
vatru. Dim se jo uvek izdizao, a kada bi kia pala na usijanu eravicu, ulo bi se cvranje. U
slivnike je tekla cma voda i 'atra se ugasila.
Galat Lore, glavni gradski venik, doao je kod oslina i eleo je da zna gde e se metani
skloniti. Vie od treine kua ostalo je bez krova, a druge su bile pune vojnika. Vae gospodstvo
nam mora obezbediti hranu, rekao je oslinu, potrebni su nam i atori. Lore je drhtao od
straha ili groznice, ali oslinu ga nije bilo ao. Bio je toliko besan to se neko tako obian usudio
da mu daje uputstva da je udario Lorea, pa onda jo jednom, gurao ga je na ulicu i neprestano ga
udarao 1 utirao.
Moete da umrete od gladi! oslin je zaurlao na gradskog venika. Umrite od gladi i
smrznite se. Kopilad! Udario je starea tako snano da mu je slomio vilicu. Gradski venik je
leao na mokroj ulici, njegov zvanini ogrta bio je natopljen vodom crnom od pepela. Mlada
ena je izala iz neoteene kue iza njega; imala je sjajne oi i zajapureno lice. Iznenada je
poela da povraa u slivnik pored Lorea. Gubi se!, oslin je zaurlao na nju. Nosi svoju
prljavtinu negde drugde!"
Kada se oslin okrenuo, Gaj Veksajl, Robi Daglas i desetak ratnika zurili su u zamak
otvorenih usta. Samo su piljili. Kia je prestajala da pada, dim je nestajao i razrueni prednji deo
zamka ponovo se mogao videti. oslin se okrenuo da vidi u ta to zure. Video je oklop kako visi
sa bedema kule, oklopne koulje skinute sa njegovih mrtvih ratnika okaene su da vise kao
uvreda i video je otete titove, ukljuujui i Robijevo crveno srce Daglasovih, koje je visilo
naopako okaeno, ali Gaj Veksajl nije zurio u te trofeje. Gledao je u nii bedem, u napola
razbijen parapet iznad kapije zamka i tamo, na kii, stajalo je zlato.
 Robi Daglas se izloio riziku da ga pogode strelci iz zamka i krenuo je niz ulicu da
pogleda zlatni predmet. Strele nisu odapete u njega. U zamku je vlaala samo tiina, inilo se da
tamo nema nikoga. Iao je skoro do trga da bi mogao dobro da osmotri predmet i gledao je u
neverici. a onda je sa suzama u oima pao na kolena. Gral, rekao je i odjednom su mu se
pribliili i drugi vojnici i klekli su na kaldrmu.
,,Sta?, upitao je oslin.
Gaj Veksajl je skinuo svoj eir i klekao. Gledao je gore. Izgledalo je da dragoceni pehar
blista.
Jer je u dimu i razaranju, sjajan kao istina, stajao gral.
Top se toga dana nije vie oglasio. oslin nije bio srean zbog toga. Novog grofa od
Berata nije zanimalo to branioci imaju pehar, mogli su da imaju i ceo pravi krst, rep od Joninog
kita, pelene malog Isusa, krunu od tmja i biserne kapije i on bi sa zadovoljstvom zatrpao celu
gomilu razruenim zidinama zamka, ali svetenici su. kao i opsadnici, pali na kolena pred njim, a
Gaj Veksajl je uinio isto i potovanje oveka koga se plaio, iznenadilo je oslina.
Moramo da razgovaramo sa njima, rekao je Veksajl.
Oni su jeretiei, rekli su svetenici, gral moramo spasti od njih.
ta bi ja trebalo da uradim?, oslin je eleo da zna. ,,Da ga jednostavno zatraim?
Mora da se nagodi za njega, rekao je Gaj Veksajl.
,,Da se nagodim! oslin je pobesneo pri pomisli na to, a onda mu je pala na pamet jedna
ideja. Gral? Ako je stvar stvarno postojala, a svi oko njega su verovali da postoji, i stvamo je bio
ovde, njemu nadohvat, onda e na njemu zaraditi mnogo novca. Pehar e morati da se odnese u
Berat, naravno, gde e Ijudi, kao to je bio njegov pokojni stric, platiti puno da bi ga videli.
Veliki upovi e biti postavljeni na ulazu u zamak, zamiljao je, i hodoasnici e ubacivati novac
da bi mogli da vide gral. Mogao je da zaradi na tom zlatu, a poto je garnizon izloio pehar, bilo
je oigledno da eli da pregovara, jer nisu odapeli vie nijednu strelu.
Ii u ja da razgovaram sa njima, rekao je Veksajl.
Zato ti?, upitao je oslin.
Onda idite vi, gospodaru, rekao je Veksajl posluno.
Ali oslin nije hteo da se suoi sa ljudima koji su ga zarobili. Sledei put kada ih bude
video, poelee da budu mrtvi i tako je odmahnuo Veksaju. Ali nemoj im ponuditi nita!,
upozorio ga je. ,,Ne ukoliko se ja ne sloim sa tim.
Neu nita ugovoriti bez tvoje saglasnosti, rekao je Veksajl.
Nareeno je da strelci sa samostrelima ne odapinju strele, a onda je Gaj Veksajl, bez
lema i oruja, poao niz glavnu ulicu, pored izgorelih kua koje su se puile. Covek je sedeo u
uliici i Veksajl je primetio da mu se znoj sliva niz lice, da ima tamne otekline, i da mu je odea
prljava od povraanja. Gaj je mrzeo takve prizore. On je bio prefinjen ovek, uvek ist, a smrad i
zaraze ljudske vrste bile su mu odvratne: to su dokazi grenog sveta, onog koji je zaboravio
Boga. Onda je ideo da se njegov rodak popeo na razrueni bedem i da je odneo gral. Trenutak
kasnije, Tomas je preskoio kr na ulazu. Kao Gaj, nije imao ma, niti je doneo gral sa sobom.
Nosio je svoj oklop, koji je bio zarao, iskrzan na ivicama i prekriven prainom i prljavtinom.
Imao je kratku bradu jer je odavno izgubio brija, i zbog toga je, mislio je Gaj, izgledao tmurno i
ozbiljno. ,,Tomase, pozdravio ga je Gaj, onda se blago naklonio, ,,roae.
Tomas je pogledao pored Veksajla i video da tri svetenika sa sredine ulice gledaju niz
put. Poslednji svetenik koji je doao ovamo, ekskomunicirao me je, rekao je.
Ono to crkva uradi, rekao je Gaj, ,,ona moe i da poniti. Gde si ga naao?
Za trenutak je izgledalo da Tomas nee odgovoriti, potom je slegao ramenima. Ispod
groma, rekao je, ,,u srcu munje.
 Gaj Veksajl se nasmeio ovom izvrdavanju. ,,Ja ak i ne znam, rekao je, ,,da li ti ima
gral. Moda je to trik? Postavi zlatni pehar na zid i mi pretpostavimo da je to to. ta ako nismo u
pravu? Dokai mi, Tomase.
,,Ne mogu.
Onda mi pokai, molio je Gaj. Govorio je ponizno.
Zato bih?
Zato to nebesko carstvo zavisi od njega.
Cinilo se da e se Tomas podsmehnuti odgovoru, a onda je radoznalo pogledao svog
roaka. Prvo mi reci neto, rekao je-
Ako budem mogao.
,,Ko je visoki ovek sa oiljcima kojeg sam ubio kod mlina?
Gaj Veksajl se namrtio jer se inilo da je to veoma udno pitanje, ali nije video zamku u
njemu, a poto je eleo da udovolji Tomasu, odgovorio mu je. Njegovo ime je bilo arl Bezijer,
rekao je oprezno, ,,i bio je brat kardinala Bezijera. Zato pita?
Zato to se dobro borio, slagao je Tomas.
,,Je li to sve?
Dobro se borio i skoro mi je oteo gral, slagao je Tomas. Samo sam se pitao ko je on.
Slegao je ramenima i pokuao da shvati zato bi brat kardinala Bezijera nosio gral.
,,To nije bio ovek dostojan grala, rekao je Gaj Veksajl. ,,Da li sam ga ja dostojan?,
Tomas je eleo da zna.
Gaj je ignorisao bezobrazno pitanje. Pokai mi ga, molio je. ,,Za ljubav boju, Tomase,
pokai mi ga.
Tomas je oklevao, potom se okrenuo i podigao ruku, a ser Gijom, u otetom oklopu od
glave do pete i sa isukanim maem, izaao je iz zamka sa enevjev. Ona je nosila gral i imala je
meh za vino, zakaen za pojas. ,,Ne previe blizu njega, upozorio je Tomas, onda je ponovo
pogledao Gaja. Sea li se ser Gijoma de Eveka? Jo jedan ovek se zakleo da e te ubiti.
Sreemo se tokom primirja, podsetio ga je Gaj, potom je klimnuo glavom ser Gijomu koji je
samo pljunuo na kaldrmu. Gaj je zanemario taj gest i gledao je umesto toga u pehar u devojinoj
ruci.
Bila je to stvar eterine, magine lepote. Delikatna kao cipka. Stvar toliko drugija od
smrdljivog dima iz grada zatrpanog leevima koje su grizli pacovi, da Gaj uopte nije sumnjao da
je ovo gral. Ovo je bila najtraenija dragocenost u hrianskom svetu, klju samog raja i Gaj je
skoro pao na kolena iz strahopotovanja.
enevjev je skinula poklopac sa biserom, okrenula zlatni pehar iznad Tomasove ake i
potapala dno. aa od debelog zelenog stakla ispala je iz zlatnog filigrana i Tomas ju je drao s
potovanjem. Ovo je gral, Gaje, rekao je. Taj zlatni slatki napravljen je da bi se samo drao i
ovo je on.
Gaj je izbezumljeno posmatrao, ali se nije usudio da se priblii. Ser Gijom je traio
najmanji razlog da podigne ma i zamahne njime, a Gaj nije sumnjao da ga i strelci posmatraju
kroz proreze na visokom tornju. Nije nita rekao kada je Tomas skinuo meh sa enevjevinog
pojasa i sipao vino u pehar. ,,Vidi?, rekao je Tomas i Gaj je video da je zeleno staklo
potamnelo od vina, a sada se pojavio i zlatni odsjaj kojeg pre nije bilo. Tomas je pustio da meh za
vino padne na tlo i potom, gledajui svog roaka pravo u oi, podigao pehar i ispraznio ga. Hic
est enim sanguis meus, rekao je Tomas besno. To su bile Hristove rei. Ovo je moja krv.
Zatim je pehar dao enevjev i ona je otila sa njim, ser Gijom ju je pratio. Jeretik pije iz grala,
rekao je Tomas, ,,a bie jo gore.
,,Gore?, upitao je Gaj.
 Staviemo ga ispod svoda kapije, rekao je Tomas. I kad va top srui ostatak bastiona,
gral e biti smrskan. Dobiete samo izoblien komad zlata i malo slomljenog stakla.
Gaj Veksajl se nasmeio. Gral ne moe da se razbije, Tomase.
Onda e morati da rizikuje i proveri, rekao je Tomas i okrenuo se.
Tomase! Tomase, preklinjem te, viknuo je Gaj. Sasluaje.
Tomas nije eleo da ostane, ali nevoljno se okrenuo poto se u glasu njegovog roaka
oseala molba. Bio je to glas slomljenog oveka i kako bi moglo da nakodi Tomasu ako uje o
emu se radi? Ve mu je zapretio. Ako nastave da napadaju, gral e biti smrskan. Sada,
pretpostavio je, mora da dozvoli svom rodaku da iznese ponudu, kakvu god eli, mada nije
nameravao da mu olaka. Zato bih sluao oveka koji je ubio mog oca? Koji je ubio moju
enu?, upitao je.
Sasluaj dete boje, rekao je Gaj.
Tomas se skoro nasmejao, ali ostao je.
Gaj je udahnuo i razmiljao kako da kae ono to je hteo. Pogledao je u nebo gde su
oblaci pretili kiom. Svet je opsednut zlom, rekao je. Crkva je korumpirana, a avo nesmetano
radi svoj posao. Ako budemo imali gral, moi emo da promenimo sve to. Crkva moe da se
proisti, novi krstaki rat moe da oisti svet od greha. Donee carstvo nebesko na zemlju. Dok
je govorio gledao je u nebo, ali sada je spustio pogled i pogledao je Tomasa. ,,To je sve to elim,
Tomase.
Znai, moj otac je morao da 1imre zbog toga?
Gaj je klimnuo glavom. eleo bih da to nije bilo potrebno. Ali on je skrivao gral. On je
bio boji neprijatelj.
Tomas je mrzeo Gaja, mrzeo ga je vie nego ikada, mrzeo ga je iako je njegov roak
govorio tiho i razumno, glasom punim emocija. Reci mi, upitao ga je Tomas, ,,ta eli.
Tvoje prijateljstvo, odgovorio je Gaj.
,,Prijateljstvo!
Grof od Berata je zao, rekao je Gaj. ,,On je siledija, budala, ovek koji ne priznaje
Boga. Ako povede svoje Ijude iz zamka, ja cu se okrenuti protiv njega. Do noi, Tomase, ti i ja
emo biti gospodari ovog mesta, a sutra emo otii u Berat, prikazaemo gral i pozvaemo sve
boje ljude da nam se prirue. Gaj je uutao, posmatrao je Tomasovo bezizraajno lice i
oekivao neku reakciju na ono to je rekao. Mariraj sa mnom na sever, nastavio je. Pariz je
sledei. Reiemo se tog luckastog kralja od Valoa. Osvojiemo svet, Tomase, i otvoriemo ga
bojoj ljubavi. Razmisli o tome, Tomase! Sva milost i lepota boja, izlivena na svet. Nee vie
biti luge, greha, samo boja harmonija u svetu mira.
Tomas se pretvarao da razmilja o tome, potom se namrtio. Napau oslina sa tobom,
rekao je, ,,ali eleo bih da porazgovaram sa Abotom Planarom pre nego to odemo na sever.
,,Sa Abotom Planarom? Gaj nije mogao da sakrije iznenaenje. ,,Zato?
Zato to je on dobar ovek, rekao je Tomas, ,,i ja verujem njegovom savetu.
Gaj je klimnuo glavom. Onda u poslati po njega. Stii e ovde do sutra.
Tomas je osetio takav bes da je mogao da napadne Gaja golim rukama, ali se sabrao.
Znai, ti moe da ga dovede ovamo do sutra?, upitao ga je.
Ako bude hteo da doe.
,,On nema ba mnogo izbora, zar ne?, rekao je Tomas, bes mu se sada oseao u glasu.
,,On je mrtav, roae, ti si ga ubio. Ja sam bio tamo, u kosturnici, krio sam se, uo sam! Gaj je
izgledao zapanjeno, onda se razbesneo, ali nije imao ta da kae.
,,Ti si kao dete, rekao je Tomas prezrivo. Lae o smrti jednog dohrog oveka? Onda
znai da lae u vezi svega.'" Okrenuo se i otiao.
 ,,Tomase, pozvao ga je Gaj.
Tomas se okrenuo. Hoe gral, roae? Onda se bori za njega. Moda samo ti i ja? Ti i
tvoj ma, protiv mene i mog oruja.
Tvog oruja?, upitao je Gaj.
Grala", rekao je Tomas odseno i ignoriui molbe svog roaka, vratio se u zamak.
Dakle, ta je ponudio?, upitao je ser Gijom.
Sva carstva ovog sveta. rekao je Tomas.
Ser Gijom je mrknuo sumnjiavo Oseam neku svetu rupu u tom dogovoru.
Tomas se nasmeio. ,.avo je odveo Hrista u divljinu i ponudio mu sva carstva sveta ako
odustane od svoje misije. Trebalo je da prihvati", rekao je ser Gijom, ,,i potedi nas gomile
problema. Znai, ne moemo da odemo?
,,Ne, ukoliko se ne izborimo za to.
Novac od otkupa?, upitao je ser Gijom pun nade. Zaboravio sam da pitam za to.
,,I ti si mi od neke konsti", uzvratio je ser Gijom na engleskom, potom se prebacio na
francuski i zvuao je rnnogo bo Ije. Bar imamo gra!. To je neto"
,,Da li ga imamo?, upitala je enevje
Dva mukarca su se okrenula ka njoj. Biii su u gornjem predvorju, u kome nije bilo
namctaja, jer su sto i stolice odneli da podupru barikade u dvoritu. Ostao je samo veiiki
gvozdeni koveg u kome se nalazio novac garnizona, a bilo ga je mnogo oosle sezone pohoda.
enevjev je seia na koveg: drala je predivm, ziatni gral sa zelenim peharom, aii imala je takoe
i kutiju koju je Tomas doneo iz samostana Sveti Sever i sada je izvadi ia pehar iz njegovog
zlatnog leiia i staviia ga u kutiju. Pokiopac nije mogao da se zatvori jer pehar bio prevelik.
Kutija, a ta god da je bila napravljena, nije bila za ovaj gral. Da li imamo gral?, ponovila je, a
Tomas i ser Gijom su zurili u nju kada im je pokazala kako pehar ne moe da stane u kutiju.
Naravno da je to gral, rekao je ser Gijom.
Tomas je otiao do enevjev i uzeo pehar. Okrenuo ga je u rukama. Ako je moj otac
imao gral, upitao je, kako je onda zavrio kod brata kardinala Bezijera?"
,,Koga?, upitao je ser Gijom.
Tomas je zurio u zeleno staklo. uo je da je gral u katedrali u enovi bio od zelenog
stakla i niko nije verovao da je pravi. Da li je ovo taj gral? Ili jo jedna lana zelena aa? ovek
od koga sam ga uzeo, rekao je, bio je brat kardinala Bezijera i ako je on ve imao gral, ta je
onda traio u Kastijon de Arbizonu? On bi ga odneo u Pariz ili Avinjon."
Gospode boe, rekao je ser Gijom. Ti, znai, misli da ovo nije pravo?
Postoji nain da saznamo, rekao je Tomas i podigao pehar visoko. Video je tanke zlatne
niti u staklu i mislio je da je predivan, izvrstan, star, ali da li je bio pravi? I zato je podigao pehar
jo vie, drao ga nekoliko sekundi, a onda, odjednom, pustio da padne na pod.
Gde se staklo razbilo u hiljade komadia.
Gospode boe, uzviknuo je ser Gijom. Slatki Isuse, prokleti Hriste.
Bilo je to jutro posle velikog poara u kome je j izgorelo toliko Kastijon de Arbizona da
su pale i prve rtve. Neki su umrli tokom noi, neki pred zoru, a svetenici su bili zauzeti nosei
osveeni hleb u kue gde e izvesti poslednje priee. Krici oaloenih porodica bili su
dovoljno glasni da su probudili oslina koji je doviknuo svom titouoi da ode da utia tu bednu
buku, a titonoa, koji je spavao na slami u oku oslinove sobe, preznojavao se i drhtao i na
licu su mu se pojavili tamni, zlokobni plikovi i od tog prizora oslin je poskoio. ,,Napolje!,
viknuo je na titonou, a kada se mladi ovek nije pomerio, utnuo ga je prema vratima.
..Napolje! Napolje! Isuse! Napolje!
oslin se obukao, navukavi pantalone i koni kaput preko svoje platnene koulje. ,,Ti
nisi bolesna, je li?, upitao je devojku koja je s njim delila krevet.
,,Ne, gospodaru.
Onda mi donesi slaninu i hleb i meh sa vinom.
,,Vino?
,,Ti si sluavka, zar ne? Onda me poslui, do avola, i oisti prokleti nered. Pokazao je
na titonoin krevet potom je navukao izme i zapitao se zato ga nije probudio top koji je obino
ispaljivao ulad rano ujutru. Ilovaa u topovskom buretu se stegla tokom noi, a sinjor oberti je
smatrao da paljba u zoru moe da priini najveu tetu, pa ipak, ovog jutra top nije opalio. oslin
je umarirao u kuu i zaurlao na tobdiju.
,,On je bolestan, odgovorio mu je Gaj Veksajl. Sedeo je u oku sobe, otrio no i,
oigledno, ekao oslina. Vlada zaraza. oslin je privezao opasa za ma. oberti je
bolestan?
Gaj Veksajl je vratio no u korice. Povraa, gospodaru, i znoji se. Ima otekline ispod
pazuha i na monicama.
Njegovi Ijudi ne mogu da ispale ule iz topa, je li? Veina njih je takode bolesna.
oslin je zurio u Veksajla, pokuavajui da shvati ta mu on govori. Tobdije su
bolesne?
Pola grada je bolesno, rekao je Veksajl i ustao. Umio se, obukao istu, cmu odeu i
namazao svoju dugu, crnu kosu uljem, tako da je sada stajala priljubljena uz njegovu uzanu
lobanju. uo sam da je zavladala zaraza, rekao je, ,,ali nisam verovao. Pogreio sam, Boe,
oprosti mi.
,,Zaraza? oslin je sada bio uplaen.
Bog nas kanjava, rekao je Veksajl mirno, tako to je pustio davola, a mi ne moemo
da dobijemo jasniji znak sa neba. Mi moramo da napadnemo zamak danas, gospodaru, otmemo
gral i tako okonamo kugu.
,,Kuga?, upitao je oslin, zatim je uo tiho kucanje na vratima i ponadao se da mu
sluavka donosi hranu. Ui, prokleta bila, viknuo je, ali umesto devojke, pojavio se otac
Mcdouz uplaen i nervozan.
Svetenik je pao na kolena pred oslinom. Ljudi umiru, gospodaru, rekao je.
ta, za ime boje, oekuje da ja uradim?, upitao ga je oslin.
Zauzmino zamak, rekao je Veksajl.
Otac Medouz je klimnuo glavom. Suze su mu se slivale niz lice. ,,To je kuga, gospodaru,
rekao je. Znoje se, povraaju, prazne beike, imaju crne ireve i umiru.
,,Umiru?, ponovio je oslin.
Galat Lore je mrtav; moja ena je boiesnfl Moja sluavka je bolesna. Suze su se jo
uvek slivale Medouzu niz lice. ,,Kuga je it vazduhu, gospodaru. Gledao je gore u oslinovo
bezizraajno, okrugio lice, nadajui se da e njegov gospodar moi da pomogne. ,,U vazduhu je,
ponovio je. nama su potrebni doktori, gospodaru, a samo im vi moete narediti da dodu iz
Berata."
oslin sc progurao pored svetenika koji je klecao, izaao na ulicu i vidco da dva ralnika,
oteenih lica oblivenih znojem, see na vratima krme. Gledali su ga praznim, staklastim
pogiedom, a on se okrenuo poto je uo kuknjavu i vrisku majki koje su gledale svoju decu kako
se znoje i umiru. Dim vatre od prethodnog dana nestao je tokom vlanog jutra i izgledalo je da je
sve prckriveno prljavtinom. oslin se stresao, potom jc video ser Anrija Kurtou, jo uvek
zravog, kako dolazi iz crkve Svetog Kalika i skoro je potrao i zagrlio starog oveka od radosti.
,,Ti zna ta se dcava?, upitao ga je oslin.
Pojaviia se kuga, gospodaru".
 U vazduhu je, je li?, upitao je oslin, ponovivi ono to mu je rekao otac Meouz.
,,Ne hih znao, rekao je ser Anri, ali znam da je veina naih vojnika obolela, a trojica su
vec umrla. Robi Daglas je boiestan. Traio vas je, gospodaru Moli vas da mu nadete doktora."
oslin je ignorisao taj zahtev i omirisao je vazduh. Oseao se miris paljevine, smrad
znoja, izmeta i urina. To r.u biii smradovi svakog grada, svakodncvni mirisi, ali sada su delovaii
vcoma zlokobniie. ta da radimo?, upitao jc bespomono.
Bolesnima je potrebna pomo, rekao je ser Anri. ,,Potrebni su im lekari. 1 kopai
grobova, pomislio je, ali to nije izgovorio naglas.
,,U vazduhu je, ponovio je oslin. Srnrad je sada bio grozan, opkoljavao ga je, pretio mu
i on je dobio napad panike. Mogao je da se bori protiv oveka. ak i sa vojskom. aii ne sa ovim
jedva primetnim mirisom. ,Jdemo, odluio je. Svi vojnici koji nisu zaraeni, neka se odmah
spreme za pokret. Odmah!
Idemo? Ser Anrija je zbunila odluka.
,,Idemo!, rekao je oslin odluno. Ostavite bolesne. Naredi vojnicima da se spreme i
osedlaju svoje konje.
Ali Robi Dng!as eli da vas vidi, rekao je ser Anri. o !in :c bio Rnbijev gospodar i bio
je duan da se pobrine za njega, ali oslin nije bio raspoloen da poseuje bolesne. Bolesni mogu
prokleto dobro a se postaraju za sebe, a on e iz ovog uasa spasti to vie vojnika moe.
Napustili su grad za manje od sat vremena. Kolona konjanika je odgalopirala iz grada,
beali su od zaraze i jahali na sigurno, u Beratov ogromni zamak. Skoro svi oslinovi strelci sa
samostrelima, ostavljeni od strane svojih vitezova i ratnika, pratili su ih i mnogi metani su
krenuli za njima, beei od kuge. Veliki broj Veksajlovih vojnika je takoe nestao, kao i onih
nekoliko tobdija koji su jo bili zdravi. Ostavili su Paklenog bljuvaa, ukrali konje blesnih
ljudi i odjahali. Od oslinovih zdravih vojnika ostao je jedino ser Anri. On je bio srednjih godina,
nije se plaio smrti, a Ijudi koji su ga sluili mnogo godina, leali su u agoniji. Nije znao ta bi
mogao da uradi za njih, a ono to bude mogao, uradie.
Gaj Veksajl je otiao do crkve Svetog Kalika i naredio enama, koje su se molile slici i
statuama Device Marije, da izau. eleo je da bude sam sa Bogom i mada je verovao da je crkva
mesto gde se praktikuje iskvarena vera, jo uvek je to bila kua molitve i zato je klekao kraj
oltara, i zagledao se u slomljeno Hristovo telo koje je visilo iznad njega. Nacrtana krv je u gustim
potocima tekla iz stranih rana; Gaj je gledao u tu krv, ne obraajui panju na pauka, koji je
ispleo mreu izmeu posekotine i ispruene leve ruke Spasioca. ,,Ti nas kanjava, rekao je
naglas, mui nas, ali ako uradimo kako trai, onda e nas potedeti. Ali koja je tvoja volja?
To je bila dilema i on se ljuljao naprednazad na kolenima, udei za odgovorom. Reci mi,
obratio se oveku koji je visio na krstu, reci mi ta treba da uradim.
Meutim, ve je znao ta mora da uradi: mora oteti gral i osloboditi njegovu mo; ali
nadao se da e u mranoj crkvi, ispod slike Gospoda ustolienog u oblacima, dobiti poruku. I
jeste, mada ne kako je on oekivao. Oekivao je glas u tami, boan sko nareenje koje e mu
doneti uspeh, ali umesto toga uo je korake u crkvi i kada se okrenuo, video je da su njegovi
vojni ci, oni koji su ostali i nisu bili bolesni, doli da se mole sa njim. Doli su, jedan za drugim,
kada su uli da je on kod oltara. klekli su iza njega i Gaj je znao da tako dobri ratnici ne mogu da
budu poraeni. Dolo je vreme da se preuzme gral.
Poslao je dvanaest vojnika u grad sa nareenjem da pronau sve vojnike, strelce sa
samostrelima, vitezove i ratnike koji jo uvek mogu da hodaju. Moraju se naoruati", rekao je,
,,nai c'emo se kod topa za sat vremena
Otiao je u svoje odaje, gluv za krike bolesnih i njihovih porodica. Njegovog slugu je
oborila bolest, ali jedan od sinova u kui gde je Gaj imao sobu jo je bio zdrav i Gaj mu je
naredio da mu pomogne da se spremi.
Prvo je obukao kone pantalone za jahanje i koni prsluk. Oba dela odee bila su tesno
saivena tako da je Veksajl morao da stoji mimo, dok je nespretni deak vezivao pertle na
prsluku. Momak je potom uzeo aku masti i namazao je kou, a poto je bila dobro podmazana,
preko nje se onda lako mogao navui oklop. Veksajl je navukao kratki oklop preko prsluka koji
mu je dodatno titio grudni ko, stomak i monice i njega je takoe trebalo podmazati. Zatim, deo
po deo, cmi oklop je sastavljen. Prvo etiri velike ploe, potom okrugle ploe koje su titile
butine, a ispod njih je deak zakopao delove koji su ili od kolena do lanaka. Veksajlu su
kolena bila zatiena okruglim ploama, a stopala ploama od elilca zakaenim za izme koje su
bile zakopane specijalnim kopama. Kratka kona suknja, na kojoj su bile zakovane teke
etvrtaste ploe od elika, privezana je za struk i kada je to bilo sreeno, Veksajl je podigao
oklopni deo za vrat, gordet i saekao da mladi zakopa dve kope pozadi. Mladi je zatim,
uzdiui od napora, prebacio grudni i zadnji deo oklopa Veksajlu preko glave. Dva teka dela su
spojena lcratkim konim trakama, koje su stajale na ramenima, a ploe su uvrene sa strane
dodatnim trakama. Onda su na red dole ploe koje su titile gornji deo ruke i one manje, koje su
mu titile podlaktice, epaliri da pokriju ramena i jo dva okrugla dela koja su stavljena na
zglobove lakta. Veksajl je pomerao ruke, dok je deko radio, da proveri da trake nisu previe
zategnute, da bi mogao da rukuje maem. Oklopne rukavice su bile od koe i bile su zakovane
elinim ploama koje su se preklapale izgledale kao krljut; potom je na red doao opasa za
ma sa svojim tekim cmim koricama, u kome se nalazilo dragoceno seivo izraeno u Kolonji.
Ma je bio duine lakta, dui od ovekove ruke, a seivo je bilo zavaravajue usko,
odavalo je utisak da je ma krhk, ali imao je jako centralno rebro, koje je uvrstilo dugu otricu i
inilo od njega smrtonosno oruje za borbu. Veina vojnika je nosila maeve koji su se tupili na
oklopima, ali Veksajl je bio majstor. Vetina je bila pronai spoj u oklopu i zariti otricu kroz
njega. Ruka je bila obloena javorovim drvetom, a prednje obluje na sedlu bio je od elika.
Nije bilo ni ukrasa, ni zlatnog lista, ni natpisa na seivu, a ni srebmog umetka. To je bio samo
alat, oruje za ubijanje, prava stvar za obavljanje svete dunosti ovoga dana.
,,Gospodine?, upitao je deak nervozno, nudei Veksajlu veliki lem za turnire sa
uzanim prorezom za oi.
,,Ne taj, rekao je Veksajl. Uzeu kapu i lem. Pokazao je na ono to je eleo da uzme.
Veliki lem za tumire suavao mu je vidno polje, a Veksajl je nauio da mu ne veruje u bici jer
mu nije dozvoljavao da vidi neprijatelja sa boka. Bilo bi rizino suoiti se sa strelcima bez vizira,
ali makar e moi da ih vidi i sada je navukao oklopnu kapu na glavu tako da mu je titila potiljak
i ui, potom je uzeo lem od deaka. Bio je to jednostavan lem, bez oboda i bez ploice na licu,
da ne bi smetala. Idi i pobrini se za svoju porodicu, rekao je deaku i podigao tit ije su daske
od alosne vrbe bile obloene otvrdlom, kuvanom koom, na kojoj je naslikana zver Veksajlovih
kako nosi gral. Nije imao ni talisman ni amajliju. Malo vojniica je odlazilo u bitku bez takvih
mera opreza, nije bilo vano da li je to damska marama, komad nakita koji je svetenik
blagoslovio, ili neto drugo, a Gaj Veksajl je imao samo jedan talisman, a to je bio gral.
I sada je iao po njega.
U zamku se prvo razboleo jedan od koreadora i do kraja noi je vie od dvadeset ljudi
povraalo, znojilo se i tresla ih je groznica. Dejk je bio jedan od njih. Zrikavi strelac se odvukao
u oak u dvoritu, naslonio luk pored sebe, stavio aku strela u krilo i ostao tako da se mui.
Tomas je pokuao da ga ubedi da ode gore, medutim, Dejk je odbio. Ostau ovde, bio je
uporan. Umreu na otvorenom.
Nee umreti", rekao je Tomas. Nebesa te nee uzeti, a avolu nije potrebna
konkureneija.11 Mala ala nije uspela da izmami osmeh na Dejkovom licu, izoblienom od
malih, crvenih oteklina koje su naglo menjale boju i postajale tamne kao modrice. Skinuo je
pantalone za jahanje jer nije mogao da kontrolie beiku i sve to je dozvolio Tomasu da uradi za
njega, jeste da mu donese slamu iz razruenih tala.
Filinov sin se takoe razboleo. Na licu su mu se pojavile ruiaste takice i drhtao je.
Izgledalo je da je zaraza dola niotkuda, ali Tomas je pretpostavio da ju je doneo istoni vetar
koji je razgoreo plamen u gradu, pre nego to ga je kia ugasila. Abot Planar ga je upozorio na
ovo, na zarazu koja stie iz Lombardije, ona je sada bila tu, a Tomas je bio bespomoan.
Moramo nai svetenika, rekao je Filin.
,,Doktora, rekao je Tomas mada nije znao nijednog i nije znao ni kako bi mogao da
dovede doktora u zamak ak i kada bi ga naao.
,,Svetenika, insistirao je Filin. Ako se dete poprska svetom vodicom, ozdravie. Ona
lei sve. Dozvoli mi da odem po svetenika
Tek tada je Tomas shvatio da top nije nijednom opalio i da ispred nije bilo strelaca sa
samostrelima, koji su od dosade lupkali strelom po kamenom zidu zamka. Dozvolio je Filinu da
izae kroz razruenu kapiju i potrai u gradu oca Medouza ili nekog drugog svetenika. Nije
oekivao da e ponovo videti visokog oveka, pa ipak, Filin se vratio za pola sata da kae da je u
gradu stanje teko isto kao i u zamku, da je otac Medouz uz bolesne i da nema vremena da doe u
neprijateljski garnizon. ,,Na ulici lei mrtva ena, rekao je Filin Tomasu, lei tamo sa stisnutim
zubima.
,,Da li ti je otac Medouz dao osveeni hleb?
Filin mu je pokazao debelo pare hleba i otiao je da ga odnese sinu koji je bio u prostoriji
na spratu sa veinom bolesnih.
ena je plakala jer njen mu nije mogao da primi poslednje pomazanje i da bi je uteila i
dala snagu bolesnima, enevjev je nosila zlatni pehar oko slamarica i njime doticala ruke
bolesnih i govorila im da e se desiti udo.
Potrebno nam je prokleto udo, rekao je ser Gijom Tomasu. ta je ovo, do avola?"
Njih dvojica su otila u kulu odakle su posmatrali naputeni top, poto im strelci sa samostrelima
nisu pretili.
,,U Italiji se pojavila kuga, rekao je Tomas, ,,i sigumo je dola ovamo.
Gospode boe, uzdahnuo je ser Gijom. Koja vrsta kuge?
Bog sveti zna, odgovorio je Tomas. Ona najgora." Za trenutak je pomislio da se zaraza
pojavila zbog razbijene zelene ae grala, onda se setio da ga je Planar upozorio na nju, mnogo
pre nego to je pehar pronaen. Posmatrao je oveka, umotanog u krvavi arav, kako se tetura
niz glavnu ulicu i pada. Leao je nepomino kao da je umro.
ta se, u ime boje, deava?, upitao je ser Gijom, krstei se. ,,Da li si ikada video ovako
neto?
,,To je boja kletva, rekao je Tomas, kanjava nas.
,,Zato?
Zato to smo ivi, rekao je Tomas ogreno. uo je pla iz kua i video ljude kako bee
od poasti. Svoju imovinu su natovarili na kolica i gurali ih pored topa, kroz kapiju, preko mosta i
putem ka zapadu.
Moli se da padne sneg, rekao je ser Gijom. Primetio sam da sneg esto zaustavlja
bolesti. Ne znam zato.
Ovde ne pada sneg, rekao je Tomas.
enevjev im se pridruila, jo uvek je nosila zlatni pehar. Naloila sam vatru, rekla je.
Izgleda da pomae.
,,Pomae?
 ,,Bolesnima, rekla je. Prija im toplota. To je velika vatra. Pokazala je na dim koji se
izdizao iz otvora gde je bila kula. Tomas ju je zagrlio i potraio na njenom licu crvene takice,
meutim, njena bleda koa je bila ista. Stajali su i posmatrali ljude kako prelaze most i kreu ka
putu na zapadu, videli su i oslina kako odvodi kolonu ratnika na konjima na sever. Novi grof od
Berata se nije osvrtao, jahao je kao da mu je sam avo za petama.
A moda i jeste, pomislio je Tomas i pogledom je potraio roaka meu konjanicima koji
su nestajali, ali nije ga video. Moda Gaj umire?
,,Da li je opsada zavrena?", ser Gijom se pitao naglas.
,,Ne ako je moj roak jo iv", rekao je Tomas.
Koliko strelaca ima?
Dvanaest koji mogu da zategnu luk, rekao je Tomas. ,,Ratnika?
Petnaest", ser Gijom je napravio grimasu. Jeina uteha bilo je to to niko nije pokusao da
pobegne iz garnizona, jer su bili bespomoni daleko od prijateljskih trupa. Neki koreadori su
otili kada su od Filina saznali da opsadnici vie ne uvaju zamak, ali Tomasu nije bilo ao zbog
toga. Dakle. ta emo da radimo?, upitao je ser Gijom.
Ostaemo ovde dok nam se bolesni ne oporave, rekao je Tomas. Ili dolc ne poumiru,
dodao je. Onda emo otii. Nije mogao da ostavi ljude, kao to je Dejk, da se sami mue.
Najmanje to je mogao a uradi, jeste da ostane, bude uz njih i bodri ih na njihovom putu ka raju
ili paklu.
Potom je video da taj put ka drugom svetu izgleda blii nego to se inilo, jer su ratnici
poeli da se skupljaju u dnu ulice. Nosili su maeve, sekire i titove, a njihov izgled je znaio
samo jedno. Hoe gral, rekao je.
Gospoe boe, daj im ga, rekao je ser Gijom. Daj im sve delove.
Misli da bi ih to zadovoljilo?
,,Ne, priznao je ser Gijom.
Tomas se nagnuo preko bedema. Strelci!, uzviknuo je i potrao da navue svoju
oklopnu koulju, privee ma i pokupi luk i torbu sa strelama.
Opsaa nije bila okonana.
Trideset tri viteza i ratnika su se kretala niz ulicu. Prvih dvanaest, meu kojima je bio i
Gaj Veksajl, nosili su velike titove, iji je zadatak bio da tite strelce sa samostrelima, njih je
ostalo samo est i Gaj im je naredio da ga slede na udaljenosti od deset koraka. Tako su veliki
titovi strelaca, svaki vei od samog oveka, sluili da zatite njegove naoruane vojnike.
Ili su polako, pokuavali su da ostanu jedni uz druge i iza tekih titova, koje su gurali po
kaldrmi kako nijedna strela ne bi mogla da proleti ispod i zabode se nekome u lanak. Gaj
Veksajl je ekao da se plotun strela zarije u drvene titove. Potom je pomislio da je Tomas ili
izgubio sve strelce ili, to je bilo izvesnije, eka trenutak kada e veliki titovi biti odbaeni.
Kretali su se kroz grad mrtvih i onih na samrti, grad koji je smrdeo na gare i ubre.
Covek je leao mrtav u natopljenom aravu; utnuli su njegov le i produili. Vojnici u drugom
redu su drali svoje titove visoko, titei tri reda od strela sa kule zamka, ali one se jo uvek nisu
pojavile. Gaj se pitao da li su svi u zamku mrtvi i zamiljao je kako ide njegovim praznim
hodnicima, kao stari vitezovi, traga za gralom kome se sudbina osmehnula. Stresao se od
ogromnog zadovoljstva pri pomisli na to da e on uzeti relikviju; grupa vojnika je onda prelazila
otvoreni prostor ispred zamka i Gaj ih je podsetio da ostanu jedni uz druge i dre velike titove
preklopljene dok se ne probiju preko hrpe ruevina koju je napravio Pakleni bljuva. Hrist je
sa nama, rekao je svojim vojnicima. Bog je sa nama. Ne moemo da izgubimo.
Jedini zvuci koji su se uli, bili su jauci ena i dece u gradu, povlaenje velikih titova i
klepetanje stopala u oklopima. Gaj Veksajl je pomerio jedan od velikih titova u stranu i bacio
pogled na napravljenu barikadu koja je stajala nasred dvorita. Video je strelce na vrhu
stepenita, koje je vodilo u kulu, i jedan od njih je zategao luk. Gaj je brzo zatvorio prostor
izmeu titova. Strela se zabila u tit i odbacila ga nazad, a Gaj je bio zapanjen snagom njenog
udara i iznenaen kada je pogledao gore i video da strela, vrha nalik na iglu, za irinu ruke viri iz
tita dva puta debljeg od obinog. Doletelo je jo strela, njihov zvuk je bio nepravilnog ritma, a
teki titovi su se zatresali od udarea. Covek, ranjen u obraz strelom, koja je probila slojeve
drveta, opsovao je, a Gaj je i dalje ohrabrivao svoje vojnike. Ostanite jedni uz druge, rekao je,
idite polako. Kada proemo kroz kapiju, idemo na barikadu. Moemo da je sruimo. Potom e
prvi red krenuti u juri uz stepenice. Drite titove dok ne stignemo do strelaca. Njegov tit je
zapeo za kamen i on je podigao svoju veliku drvenu ruku da ga prenese preko prepreke, a strela
se iste sekunde zarila u kr, poto je promaila njegovo stopalo samo za in. Drite se, rekao je
svojim vojnicima, drite se. Bog je uz nas.
tit se zatresao jer su ga pogodile dve strele, ali Gaj ga je vrsto drao, napravio je jedan
korak i sada je prelazio kr na razruenoj kapiji. Pomerali su velike titove veoma polako,
odupirui se snazi udara strela. Cinilo se da ^trelci nisu u kuli zamka jer nijedna strela nije
poletela odatle, sa neba, samo spreda, gde su bili zaklonjeni velikim titovima. Ostanite jedni uz
druge, rekao je Gaj svojim vojnicima, ostanite jedni uz druge i verujte u Boga. Odjednom, iz
zaklona gde su se krili, iza ostataka glavnog zida sa desne strane kapije, ser Gijomovi ratnici su
uskliknuli i poleteli u juri.
Ser Gijom je video da se napadai kriju iza titova i smatrao je da od njih nee moi
dobro da vide i zato je sruio jedan kraj barikade i poveo deset vojnika u jedan ugao dvorita, iza
glavnog zia, tamo gde se nalazilo ubre iz tale. Kada su se Gajevi vojnici pojavili na kapiji, ser
Gijom je napao. To je bila ista taktika koju je koristio prilikom oslinovog napada, samo to je
ovoga puta planirao da napadne, ubije, rani i odmah se povue. Ponavljao je svojim vojnicima tu
zamisao neprestano. Razbijte zid od titova, rekao je, onda prepustite strelcima da zavre pokolj,
a vi se vratite na barikadu i za trenutak se inilo da plan deluje. Snaan juri je zaista iznenadio
napadae i oni su se zbunjeni povukli. Engleski ratnik, divlji ovek koji nita nije voleo kao
borbu, raspolovio je jednu lobanju sekirom, a ser Gijom je zabio svoj ma u monice drugog
oveka vojnici sa titovima su se instinktivno okrenuli ka pretnji, a to znai da su se i titovi
okrenuli zajedno sa njima tako da su svoju levu stranu otkrili strelcima u kuli.
,,Sada, viknuo je Tomas i strele su poletele.
Gaj ovo nije predvideo, ali bio je spreman. U njegovom zadnjem redu bio je ovek po
imenu Falk, Normanin, koji je bio odan kao pas i divalj kao orao. Zadri ih Falk!, viknuo je
Veksajl. Prvi red sa mnom! Strela se odbila od jednu njegovu oklopnu plou i ranila oveka
iza, a dva vojnika iz prvog reda su se zateturala jer su im strele probile oklope. Ostali su sledili
Gaja Veksajla, kada je zatvorio zid od titova i krenuo ka mestu na kraju barikade. Trebalo je da
se ser Gijomovi vojnici povuku, a sada su zarobljeni u bici, izgubljeni u uzbuenju i strahu od
bitke izbliza; izbegavali su udarce titovima, pokuavajui da nau prolaz izmedu neprijatelja.
Gaj ih je ignorisao i proao pored barikade i onda, jo uvek drei teki tit koji ga je skrivao,
krenuo uz stepenice. Pct ratnika je polo sa njim; ostali su napali nekolicinu ser Gijomovih
vojnika koji su sada ve bili ozbiljno nadbrojani. Strelci su se okrenuli ka estorici ratnika koji su
ili uz stepenice i odapinjali strele u velike titove, a onda se est strelaca sa samostrelima,
neprimeenih u zbrci, pojavilo i poelo da odapinje strele koje su se zarivale u engleske strelce.
Trojica su odmah pogodena, a jedan je shvatio da dri slomljeni luk koji je prepolovila strela iz
samostrela.
A Gaj, viui kako je Bog uz njega, odbacio je tit i pojurio uz stepenice.
,,Nazad!, povikao je Tomas. ,,Nazad! Bila su tu tri ratnika koja su ekala da odbrane
stepenite, ali prvo su njegovi strelci morali da prou kroz vrata. Gaj je zarobio jednog vojnika
saplevi ga maem tako da je on pao, a kada mu je dugi ma zario u monice, naterao ga je da
vriti. Krv se slivala niz stepenice. Tomas je drkom luka udario Gaja u grudi, odgurnuo ga, onda
je Sem uhvatio Tomasa i odvukao ga u ulaz. Posle toga je nastala trka uz stepenice, i oni su
skrenuli desno, pored trojice ratnika koji su ekali na vrhu. Zadrite ih!, doviknuo im je Tomas.
Sem! Gore! Brzo!
Toraas je ostao na stepenieama. Sem i preostalih sedam strelaca znae ta treba da rade
kada stignu u kulu, a za Tomasa je bilo najvanije da zaustavi Gajeve vojnike, koji su pojurili uz
stepenice ka prvom hodniku. Napadai su morali da se pojave na stepenitu sa njihove desne
strane i to bi ih onemoguilo da rukuju raaem, osim ako nisu levoruki. Za to vreme, Toraasovi
vojnici, koji su se borili dole, imali bi vie prostora da zamahuju svojim orujem. Meutim, prvi
Gajev vojnik koji se popeo, bio je levouk i nosio je sekiru sa irokim seivom i kratkom drkom,
koju je zabio ratniku u stopalo i vukao ga dole uz kloparanje olclopa, maa i tita. Sekira se
ponovo spustila, uo se nakratko vrisak, onda je Tomas odapeo strelu sa udaljenosti od tri koraka
i ovek sa sekirom se sa strelom u vratu povukao. Strela iz samostrela je doletela, oeavi se o
krivinu na zidu. Tomas je video da je enevjev sakupila etiri luka od koreadora i da eka
sledeu metu.
Ser Gijom je sada bio u ozbiljnoj nevolji. Neprijatelj je bio brojno nadmoniji, a oni
saterani u oak. Doviknuo je svojim vojnicima da skupe titove i da se ograde u oku dvorita,
gde im je ubre iz tale bilo prepreka. Potom su dotrali Gajevi ratnici i podigli titove da
doekaju maeve i sekire. Ser Gijomovi vojnici su bacili titove ispred sebe kako bi odbacili
neprijatelja i zatim su zarivali maeve u stomake i grudi. Jedan od neprijatelja, krupan raukarac
sa znakom bika na tunici, imao je buzdovan, veliku gvozdenu loptu na debeloj drci, kojim je
udarao po engleskira titovima sve dok od njih ne bi ostali samo parii alosne vrbe, i dok ne bi
smrskao nadlakticu onom ko je nosio tit. Englez je pokuavao da zabije sloraljeni tit napadau
u lice, dok mu drugi Francuz nije zario ma u utrobu i on je pao na kolena. Ser Gijom je oteo
buzdovan, zavitlao ga i neprijatelj je pao, spotakavi se o rtve. Ser Gijom ga je balakom udario
u lice i deo u obliku krsta se zario neprijatelju u oko, ali vojnik se i dalje borio, krvav i sa
pihtijastom masom na obrazu; druga dvojica su se pribliavala iza njega, razbijajui kratku liniju
odbrane. Englez je bio na kolenima, dok su po njegovom lemu udarala dva raaa i on se savio
napred i poeo je da povraa, a jedan od Francuza je, kroz oklop na leima, zario ma u procep
izmeu oklopa i lema i Englez je vrisnuo kada mu je presekao kimu. ovek sa buzdovanom,
sada jednook, pokuavao je da ustane i ser Gijom ga je utnuo u lice, potom jo jednom, a ovaj je
i dalje ustajao tako da je ser Gijom zario ma oveku u grudi, probivi mu oklop. Francuz je
zabio ma ser Gijomu u grudi i udarac ga je odbacio na gomilu ubreta. Mrtvi su!, povikao je
Falk. Mrtvi su! I tada je poleteo prvi plotun strela sa bedema kule.
Strele su se zarivale u lea Falkovih ratnika. Neki su nosili oklop i strele koje su letele
koso i odbijale se od oklope, ali bodkin vrhovi su cepali i oklop i kou i odjednom su etiri
napadaa bila mrtva, a trojica ranjena. Tada su strelci uperili svoje lukove u strelce sa
samostrelima na kapiji. Ser Gijom, koji nije bio ranjen, uspeo je da ustane. Stit mu je bio
prepolovljen i on ga je bacio, a ovek, sa bikom na tunici, podigao se na kolena i poeo da se rve
sa njim, sa rukama oko njegovog struka, pokuavao je da ga obori. Ser Gijom je obema rukama
obuhvatio ma i njegovom tekom drkom tresnuo oveka po lemu, pa ipak, ovaj se zateturao i
pao uz tresak. Ser Gijom je ispustio ma kada ga je krupni ovek oborio i pokuao da ga ugui,
ali uspeo je da napipa svoj bode desnom rukom i zarije ga mu u stomak. Osetio je kako no
prolazi kroz kou, potom bui oveku kou i miie i gurao je otricu, prosipajui oveku utrobu,
dok je preznojano, crveno, jednooko lice realo na njega.
 Doletelo je jo strela i pogodilo Falkove preostale vojnike. ,,Ovamo! Gaj Veksajl je bio
na vratima na vrhu stepenita. Falk! Ovamo! Ostavite ih! Ovamo!
Falk je ponovio nareenje, reei. Koliko je mogao da vidi, samo su jo tri branioca bila
iva u oku u dvoritu, ali ako bi ostao da ih sredi, onda bi strelci sa vrha pobili sve njegove
vojnike. Falk je imao strelu u butini, ali nije oseao bol dok se teturao uz stepenice, ka velikom
ulazu, gde je najzad bio bezbedan od strela. Gaj je sada imao petnaest vojnika. Drugi su
bilili mrtvi ili jo uvek u dvoritu, ranjeni. Jedan ratnik, pogoen dvema strelama, pokuao
je da se uspue uz stepenice i jo dve strele su mu se zarile u lea i odbacile ga dole. Izvrnuo se,
otvarao je i zatvarao usta od bola, dok mu poslednja strela nije slomila kimu. Strelac, koga Gaj
nije ranije primetio, ovek koji je leao na slamarici, vukao se po dvoritu i noem sekao vrat
ranjenim vojnicima, tada ga je pogodila strela iz samostrela i odbacila na drugo telo. Strelac je
povratio, trgao se nekoliko puta i onda se umirio.
Ser Gijom je bio bespomoan. Imao je jo samo dva vojnika, ni priblino dovoljno da
odbrani ulaz, a on sam je bio ugruvan, krvario je, oseao se udno i iznenada je zanemoao.
Stomak mu se uzburkao i povratio je na prazno, potom se oteturao do zida. Don Ferklot je leao
na ubretu, krvarei iz stomaka, nije mogao da govori jer je umirao. Ser Gijom je hteo da kae
neto Englezu na umoru, da ga utei, ali iznenada je osetio muku. Povratio je ponovo, a oklop mu
je odjednom postao jako teak. Zeleo je samo da legne i odmori se. Moje lice, rekao je jednom
od dvojice preivelih, Burgunaninu, pogledaj moje lice, ovek je to uradio i trgao se kada je
ugledao crvene tragove. ,,Oh, dragi boe, uzdahnuo je ser Gijom, dragi, prokleti boe. Pao je
pored zida i posegao za maem kao da e mu blisko oruje pruiti utehu.
,,Stitovi, rekao je Gaj svojim vojnicima. Vas vojica sa titovima, drite ih visoko,
krenite uz stepenice, a mi emo ii iza vas i sei emo im noge. Bio je to najbolji nain da se
zauzme stepenite, da se iseku nezatieni zglobovi branilaca, ali kada su to pokuali, otkrili su
dva preostala ratnika koji su dohvatli kratka koplja, koja je ser Gijom ostavio na odmoritu da bi
odbranio stepenite. Udarili su kopljima u titove, odgurnuli vojnike, a dve strele su se zarile u
lem jednog vojnika tako da mu se krv slivala niz obod i prekrila lice. Pao je na lea, Gaj ga je
povukao niz stepenice ostavio pored lea oveka sa sekirom, koga je takoe odvukao sa
stepenita.
Potrebni su nam samostreli", rekao je Falk. Njegovo tupavo lice bilo je ugruvano, a
brada krvava. Otiao je do ulaza i pozvao strelce sa samostrelima da dotre do stepenita.
Pourite!, viknuo je, potom je ispljunuo krvavi zub. Bezbedno je! Strelci su mrtvi, slagao je,
,,pourite!
Strelci sa samostrelima su pokuali, ali Sem i njegovi strelci su ih ekali na bedemima, i
etvoricu od estorice su pogodile strele. Napunjen samostrel je zakloparao po kamenju, udario u
barikadu, strela je poletela i zarila se u le. Strelac sa samostrelom je pokuao da otri do svoda,
meutim, strela ga je odbacila na kr, pa ipak, dvojica su uspela da stignu do stepenita
nepovreena.
Ima ih nekoliko"1, rekao je Gaj svoji ratnicima, ,,a Bog je sa nama. Moramo da
pokuamo jo jednom, jo samo jednom i gral e biti na. Vaa nagrada e biti slava nebeska.
On je imao najbolji oklop, pa je odluio da sa Falkom predvodi sledei napad. Dva strelca sa
samostrelima e ii omah iza njih, spremni da odapnu strele u strelce koji su ekali iza krivine
na stepenitu. Kada stepenite bude oieno, Gaj e zauzeti donji' deo zamka. Uz sreu, gral e
biti u bilo kojoj sobi u koju uu, ali ako bude na sledeem spratu, onda e morati sve da ponove,
pa ipak, bio je siguran da e stii do nagrade. Kada se to bude dogodilo, zapalie zamak. Drveni
podovi e izgoreti brzo, dim i plamen e pobiti strelce na bedemima i Gaj e pobediti. Moi e da
ode, gral e biti njegov, a svet e se promeniti.
 Moraju da pokuaju jo samo jednom.
Gaj je uzeo mali tit od jednog svog ratnika. Bio je jedva vei od tanjira za posluivanje,
namenjen samo da odbije udarce maa i poeo je napad tako to ga je gurnuo iza ugla, nadaiui
se da e privui strele i potom potrati uz stepenice, dok ; trelci gore budu imali prazne lukove,
ali oni nisu naseli na lukavstvo. Gaj je klimnuo Falku, koji je otkinuo glavu i kraj strele sa perjem
iz svoje butine, a skraenu strelu je ostavio da viri iz miia. Spreman sam, rekao je Falk.
Onda kreemo, rekao je Gaj i dva ratnika su unuia iza svojih titova i penjala se uz
vijugavo stepenite, gazei po krvi mrtvih drugova, zali su za krivinu i Gaj se spremio za napad.
Nijedna strela nije stigla i on je provirio preko tita, ali nije video nita, osim praznih stepenika
ispred sebe. Znao je da mu je Bog podario pobedu. ,,Za gral!, doviknuo je Falku i dva ratnika su
pourila, ostalo je jo samo desetak stepenika, strelci sa amostrelima su bili iza njih. Gaj je
namirisao paljevinu. Nita nije posumnjao. Stepenite je zavijalo i video je ispred sebe ulaz u
hodnik i uz svoj ratni pokli je jurnuo, a onda se pojavila vatra.
To je bila enevjevina ideja. Dala je svoj samostrel Filinu i otila gore u prostoriju gde su
leali bolesni, uzela jed'an od oklopa za grudi koji su zaplenjeni za vreme oslinovog napada i
ubacila u njegovo plitko udubljenje kofu punu usijanih eravica. Jedna od ena koreadora joj je
pomogla, skupljajui lopatom pepeo i vrele eravice u veliki kotao za kuvanje. Njega su odnele
dole, a enevjev je ispekla ruke na oklop za grudi. Kada su se prva dvojica pojavila, bacile su
crvene, usijane eravice niz stepenice. Pepeo je nainio najveu tetu. Poleteo je, kao usijana
praina, i upao u oi strelcima iza Falka, a on se trgao; oruje mu je ispalo dok je pokuavao da
skine uarene komadie eravice sa lica, samostrel je pao na stepenite, odapeo strelu i ona se
zarila Falku u lanak. On je pao u rasute. usijane, crvene eravice i poeo da se koprca da bi se
osiobodio boia, a Gaj je ostao sam na stepenitu. Pepeo ga je napola zaslepeo, te je podigao tit
da zatiti oi, strela se zarila u njega i odbacila ga. Dopola je prola kroz tit. Strela iz samostrela
se odbila od zid. Gaj se zateturao, pokuao da povrati ravnoteu i vidi kroz suze koje su potekle
od pepela i gustog dima, a onda je Tomas poveo nekoliko ratnika u juri. Nosio je jedno skraeno
koplje koje je zario u Gaja, bacio ga niz stepenice, dok su Tomasovi ratnici zabili maeve Falku u
vrat.
Veksajlovi vojnici u dnu stepenita trebalo je da zaustave jurinike, ali iznenadili su se
kada su videli Gaja kako se dole tetura i uli Falka kako vriti. Osetili su i miris paljevine i
spaIjenog mesa i sklonili se sa vrata kada je neprijatelj urlajui izleteo iz dima. Tomas je
predvodio samo petoricu ratnika, ali i to je bilo dovoljno da unese paniku u Gajevu malu grupu,
koja je zgrabila svog gospodara i pobegla u dvorite na ist vazduh. Tomas je krenuo za njima,
bacio je koplje kroz vazduh koje je udarilo Gaja pravo u grudi. I odbacilo ga tako da je on pao niz
spoljne stepenice i ispruio se na kamenim ploama u dvoritu.
Potom su doletele strele sa bedema i probile neprijateljima oklope. Napadai nisu mogli
da se vrate uz stepenice jer je Tomas bio tamo, a ulaz su ispunili naoruani vojnici i dim i zato su
pobegli. Pobegli su u grad, a strele su ih ispratile kroz kapiju i odbacile dvojicu na kr. Potom je
Tomas doviknuo strelcima da obustave paljbu. Spustite lukove!, viknuo je. Cuje li me, Sem?
Spustite lukove!
Pustio je skraeno koplje da padne i ispruio je ruku. enevjev mu je dodala njegov luk i
Tomas je izvadio strelu sa irokom glavom iz torbe i pogledao dole niz stepenice, gde je njegov
roak, koga su ostavili njegovi ratnici, pokuavao da ustane u svom tekom, crnom oklopu. ,,Ti i
ja, rekao je Tomas, tvoje oruje protiv mog.
Gaj je pogledao levo i desno i video da nema pomoi. Dvorite je smrdelo na povraku,
izmet i krv. Bilo je prekriveno telima. Krenuo je nazad, iao je prema prolazu na kraju barikade i
Tomas je poao za njim, siao je niz stepenice i bio je udaljen od neprijatelja desetak koraka. ,,Ne
eli da se bori?, upitao ga je Tomas.
Gaj je jurnuo na njega, nadajui se da e Tomas biti u dometu njegove duge otrice, ali
iroka glava mu se zarila u oklop za grudi i on se savio od siline udarca. Tomas, koji je ve imao
drugu strelu na luku, rekao je: Pokuaj ponovo."
Gaj je krenuo nazad. Preko barikade, pored ser Gijoma i jo dvojice njegovih ratnika koji
se nisu meali. Tomasovi strelci su sili sa bedema, bili su na stepenicama i posmatrali su. ,,Je li
tvoj oklop dobar?, Tomas je upitao Gaja. Trebalo bi da bude. Vidi mene. Ja odapinjem iroke
glave. One nee probiti tvoj oklop. Ponovo je odapeo strelu i ona se zarila Gaju u oklop kod
monica, savila ga i odbacila na kr. Tomas je ve spremio drugu strelu.
Dakle, ta e sada da uradi?, upitao ga je Tomas. ,,Ja nisam bespomoan kao Planar.
Kao Eleanor. Kao moj otac. Dakle, doi i ubij me.
Gaj se uspravio i poao nazad preko kra. Znao je da ima u gradu jo vojnika i kad bi
samo mogao da stigne do njih, bio bi bezbedan, ali nije se usudio da okrene leda. Znao je da e ga
strela pogoditi ako to uradi, a oveku ponos ne dozvoljava da zadobije ranu na leima. Umire
gledajui neprijatelja u lice. Sada je bio izvan zamka, polako je iao unazad preko otvorenog
prostora i molio se da je jedan od njegovih vojnika dovoljno pametan da zgarabi samostrel i
dokraji Tomasa, meutim, Tomas je i dalje iao ka njemu i smeio se. Bio je to osmeh oveka
koji je doao po svoju slatku osvetu.
Ova je bodkin, rekao je Tomas, ,,i zarie ti se u grudi. Hoe li da podigne tit?
,,Tomase, rekao je Gaj i podigao mali tit pre nego to je mogao da doda jo neto, jer je
video da je Tomas zategao veliki luk i da se strela, sa vrhom od teke hrastovine, otrice nalik na
iglu, zarila kroz tit, oklop za grudi i kou, u jedno od Gajevih rebara. Jaina udarca je bila takva
da je odbacila Gaja tri koraka, ali on je uspeo da ustane mada mu je tit sada bio zakucan za
grudni ko, a Tomas je ve spremio novu strelu.
,,U stomak, ovog puta, rekao je Tomas.
,,Ja sam tvoj roak, rekao je Gaj, bacio je titi i izvadio glavu strele iz grudi, meutim,
zakasnio je jer mu se strela zarila u stomak, probivi elinu plou, gvozdeni oklop i podmazanu
kou. Ova strela se zarila duboko. Prva je bila za mog oca, rekao je Tomas, ona za moju enu,
a ova za Planara. Odapeo je jo jednu strelu i ona je probila Gajev gordet i odbacila ga na
kaldrmu. Jo uvek je drao ma i pokuao je da ga podigne kada mu se Tomas pribliio. Pokuao
je i da govori, ali grlo mu je bilo puno krvi. Odmahnuo je glavom, pitajui se zato mu se magli
pred oima, osetio je da Tomas klei na ruci u kojoj mu je bio ma, osetio je da mu se probuen
gordet podie i pokuao je da protestuje, ali samo je uspeo da ispljuje krv. Tomas je stavio
bode ispod gordeta i zabio ga duboko Gaju u guu. ,,A ovo je za menerekao je Tomas.
Sem i est strelaca pridruili su mu se pored tela. Dejk je mrtav, rekao je Sem.
,,Znam.
Pola prokletog sveta je mrtvo, rekao je Sem.
Moda je svetu doao kraj, pomislio je Tomas. Moda su se uasna predskazanja iz
Knjige otkrovenja obistinjavala. Jahala su etiri mrtva konjanika. Jaha na belom konju bio je
boja osveta svetu u kome vlada zlo, crveni konj je doneo rat, crni konj je bio osedlan glau, dok
je bledi konj, najgori, donosio kugu i smrt. I moda je jedino gral mogao da odvrati jahae, ali on
ga nije imao. Konjanici e nastaviti da jau. Tomas je ustao, podigao luk i krenuo niz ulicu.
Gajevi preiveli ratnici nisu ostali da se bore sa strelcima. Pobegli su kao i oslinovi,
traei mesto gde nije bilo kuge na ulicama i Tomas je koraao gradom ljudi na samrti i mrtvih,
gradom punim dima i prljavtine, mestom u kome su odjekivali jauci. Nosio je strelu na luku, ali
niko ga nije izazvao. ena je pozivala u pomo, dete je plakalo na ulazu, onda je Tomas ugledao
ratnika, jo uvek u oklopu, i zategao je luk, potom je video da je ovek nenaoruan; imao je samo
kofu vode. Bio je stariji i sedokos. ,,Ti si sigumo Tomas?'', upitao ga je.
,,Da.
,,Ja sam ser Anri Kurtoa. Pokazao je na oblinju kuu. Tvoj prijatelj je tamo. Bolestan
je.
Robi je leao na prljavom krevetu. Tresla ga je groznica, a lice mu je bilo tamno i
oteeno. Nije prepoznao Tomasa. Jadno kopile, rekao je Tomas. Dodao je luk Semu. Ponesi i
to, Seme, rekao je i pokazao na pergament, koji je stajao na niskoj hoklici pored kreveta, potom
je uzeo Robija u naruje i poneo ga uzbrdo. Treba da umre meu prijateljima, rekao je
onesveenom mukarcu.
Opsada je, napokon, bila okonana.
Ser Gijom je umro. Mnogi su umrli. Bilo je previe leeva da bi se svaki sahranio
posebno, te je Tomas odluio da se tela onesu u rov, u polje preko reke, prekriju ipragom i
zapale, mada nije bilo dovoljno drva da se zapale svi leevi i neki su bili napola spaljeni. Vukovi
su stigli, kao i gavranovi, kojih je bilo toliko da je nebo potamnelo iznad bogate gozbe koju je
prireila smrt.
Metani su se vraali u grad. Traili su sklonite na mestima koja su bila pogoena kugom
kao Kastijon de Arbizon. Kuga je svuda, rekli su. Berat je bio grad mrtvih, a da li je oslin iv, to
niko nije znao, a Tomasa nije bilo briga. Zima je donela mraz i fratar je za Boi doneo vest da je
kuga sada na severu. Svuda je, rekao je fratar, ,,svi umiru. Pa ipak, nisu svi umrli. Filinov sin,
Galdrik, ozdravio je, ali ba posle Boia, njegov otac se zarazio i umro za tri dana u agoniji.
Robi je preiveo. Cinilo se da e sigumo umreti, jer je bilo noi, kada je izgledalo da ne
die, pa ipak, preiveo je i polako se oporavljao. enevjev se brinula o njemu, hranila ga kada je
bio slab i brisala ga kada je bio prljav, a kada je pokuao da joj se izvini, ona ga je zaustavila.
Razgovaraj sa Tomasom, rekla je.
Robi, jo uvek slab, otiao je do Tomasa i pomislio kako strelac izgleda starije i snanije.
Robi nije znao ta da kae, ali zato Tomas jeste. Reci mi, rekao je. Kada si uradio to to si
uradio, mislio si da radi ono to je ispravno?"
,,Da, rekao je.
Onda nisi uradio nita pogreno, rekao je Tomas samo, ,,i to je kraj prie.
Nije trebalo to da uzmem, rekao je Robi i pokazao na papir u Tomasovom krilu, rukopis
o gralu koji je ostavio Tomasov otac.
Opet je kod mene, rekao je Tomas, ,,i sada ga koristim da nauim enevjev da ita. Nije
ni za kakvu drugu upotrebu.
Robi je zurio u vatru. ao mi je, rekao je.
Tomas je ignorisao izvinjenje. Saekaemo da svi ozdrave, a onda emo otii kui.
Bili su spremni da krenu kada je osvanuo dan Svetog Benedikta. Jedanaest ljudi e ii
kui u Englesku, a Galdrik, koji je sada bio bez roditelja, putovae kao Tomasov sluga. Ii e
kui bogati jer je vei deo novca od njihovih pljaki jo uvek bio netaknut, ali ta e zatei u
Engleskoj, to Tomas nije znao.
Proveo je poslednju no u Kastijon de Arbizonu sluajui enevjev kako se spotie o rei
iz rukopisa njegovog oca. Reio je da ga spali posle ove noi, jer ga nikuda nije odveo. Terao je
enevjev da ita na latinskom poto je u dokumentu malo toga bilo na francuskom iii engleskom
i iako nije razumela rei, bila je to dobra veba za prepoznavanje slova. Virga tua et baculus
tuus ipsa consolobuntur me, itala je polako, Tomas je klimao glavom, znao je da su rei calix
meus inebrians blizu i mislio je da je od pehara postao pijan, pijan i surov, iako to nije eleo.
Planar je bio u pravu. Potraga je izluivala ljude.
Pono coram me mensam", itala je enevjev, ,,ex adverso hostium meorwn.
 Nije pono rekao je Tomas, nego pones. Pones coram me mensam ex adverso hostium
meorum.. Znao je napamet i sada joj je pevao. Postaviste sto za mene u prisustvu mojih
neprijatclja."
Ona se namrtila i uperila dugi, beli prst u re. ,,Ne, insistirala je, kae pono. Pokazala
mu je rukopis.
Plamen vatre je trepereo na reima koje su stvarno glasile pono coram me mensam ex
adverso hostium meorum. Njegov otac je to napisao i Tomas je sigurno nebrojeno puta proitao
taj red. pa ipak, nikada nije primetio greku. Njegovo poznavanje latinskog bilo je takvo da bi
nekada i preskakao rei, videvi ih u glavi pre nego na papiru. Pono. ,,Ja postavih sto. Ne Vi,
nego Ja postavih, i Tomas je zurio u re i shvatio je da to flije greka.
I znao je da je pronaao gral.
EPILOG

Gral
 Snani talasi su, povlaei se, odnosili ljunak. Prelamali su se jedan preko drugog,
umili, pravili belu penu i odnosili sve sa sobom. Kao i uvek, sivozeleno more je zapljuskivalo
obalu Engleske.
Padala je sitna kia i natapala mladu travu, na kojoj su se jaganjci igrali, a zeevi skakali
pored ivice gde je rasla sasa.
Kuga je stigla u Englesku. Tomas i njegova tri prijatelja su jahali kroz naputena sela i
uli su kako krave muu u agoniji jer nije bilo nikoga da pomuze mleko iz njihovih oteenih
vimena. U nekim selima strelci su ekali ispred barikada na ulicama da bi odvratili strance i
Tomas je posluno zaobilazio takva mesta. Videli su iskopane jame za umrle, jame napola pune
leeva koji nisu primili poslednje pomazanje. Kao kontrast, oko jama je raslo cvee jer je stiglo
prolee.
U Doresteru je mrtav ovek leao na ulici i nije bilo nikoga da ga sahrani. Neke kue su
bile zatvorene i na njima je bio nacrtan crveni krst da bi pokazao da su ljudi unutra bolesni i da ih
moraju ostaviti ili da umru ili da se oporave. Izvan gradova, polja su biia neobraena, seme je
ostalo u ambarima mrtvih seljaka, pa ipak, bilo je eva iznad trave i vodomara koji su jurili
nizvodno, a zvidovke letele ispod oblaka.
Ser Dajls Meriot, stari gospodar zamka, umro je pre nego to se kuga pojavila, i njegov
grob se nalazio u seoskoj crkvi, ali kada bi neki preiveli seljani videli Tomasa da prolazi, ne bi
ga pozdravili. Sklanjali su se od boje kletve i Tomas, enevjev, Robi i Galdrik su janali sve dok
nisu stigli do brda Lip Hil, ispred njih je bilo more i ljunak i dolina u kojoj se nekada nalazio
Hukton. Spalili su ga ser Gijom i Gaj Veksajl kada u bili saveznici. Sada tu nije bilo niega osim
tmja koje se obavijalo oko ostataka koliba, lenikovih stabala, striaka i koprive koje su rasle na
crnim, oprljenim zidovima crkve bez krova.
Tomas je u Engleskoj bio ve dve nedelje. Odjahao je do erla od Northemptona i klekao
pred svog gospodara koji je prvo poslao sluge da ga pregledaju da bi se uverio da nije zaraen i
Tomas je predao svom gospodaru treinu novca, koji su doneli iz Kastijon de Arbizona, a onda
mu je predao ziatni pehar. Bio je napravljen za gral, gospodaru, rekao je, ,,ali gral je nestao.
Erl se divio peharu, zagleao ga je, pribliavao ga svetlosti i bio je zapanjen njegovom
lepotom. ,,Nestao?, upitao je.
Monasi iz Svetog Severa, lagao je Tomas, veruju da ga je na nebo odneo aneo, ije je
krilo isceljeno tamo. Nestao je, gospodaru."
I erl je bio zadovoljan jer je on bio vlasnik velike dragocenosti, ak iako to nije bio gral, a
poto je obeao da e se vratiti, Tomas je otiao sa svojim prijateljima. Sada je stigao u selo svog
detinjstva, u mesto gde je nauio da koristi luk i u crkvu, gde se njegov otac, ludi otac Ralf, molio
galebovima i sakrio svoju veliku tajnu.
Jo uvek je bila tamo. Sakrivena u travi i koprivama, koje su rasle izmeu kamenih ploa
stare crkve, odbaena kao bezvredna stvar. Bila je to inija od gline, koju je otac Ralf koristio da
u njoj dri hleb za priest. Stavio bi iniju na oltar, pokrio je platnenom krpom i poneo kui kada
bi misa bila gotova. ,,Ja postavih sto, napisao je, sto je bio oltar, a inija je bila stvar koju je
stavljao na njega, a Tomas ju je drao stotinu puta i nita o njoj nije mislio. Kada je poslednji put
bio u Huktonu, pokupio ju je iz ruevina i potom, omalovaavajui njen znaaj, bacio na korov.
Sada ju je ponovo naao meu koprivama i odneo ju je enevjev, koja ju je stavila u
drvenu kutiju i spustila poklopac, koji se tako savreno zatvorio, da kutija ak nije ni proizvela
nikakav zvuk kada je protreena. Dno inije se slagalo sa blago izbledelim krugom na staroj farbi
u unutranjosti kutije. Jedno je bilo napravljeno za drugo. ta da radimo?, upitala je enevjev.
Robi i Galdrik su bili ispred crkve, istraivali su udubljenja i ispupenja gde su se nekada nalazile
kue. Nijedan nije znao zato je Tomas ponovo doao u Hukton. Galdrika nije ni zanimalo, a
Robi, sada utljiviji, bio je samo zadovoljan to je ponovo u Tomasovom drutvu dok svi ne
odjau na sever da plate lordu Autvajtu otkup kojim bi Robi bio osloboen i mogao da se vrati u
kotsku. Ako je Autvajt iv.
ta da radimo?, upitala je enevjev ponovo, sada apatom.
Ono to mi je Planar savetovao", rekao je Tomas, ali prvo je uzeo meh sa vinom, sipao
je malo vina u iniju i dao je enevjev da popije, potom je on uzeo iniju i popio je vino.
Nasmeio joj se. ,,To nas oslobaa ekskomunikacije, rekao je. Pili su iz inije u koju je usuta
Hristova krv sa krsta.
,,Da li je to stvamo gral?, upitala je enevjev.
Tomas ga je izneo. Drao je enevjev za ruku dok su koraali ka moru i kada su stigli do
ljunka ocfakle je Lip Strim krivudao du plae, pa do mesta gde su amci za pecanje bili
privezani kada je Hukton jo uvek imao seljane, Tomas se nasmeio enevjev i zavitlao iniju to
je jae mogao. Bacio ju je daleko i inija je udarila o stene, odskoila, otkotrljala se malo i
zaustavila se.
Preli su reku, popeli se na nasip i nali iniju neoteenu.
ta da radimo?, upitala je enevjev ponovo.
Nee proizvesti nita osim ludila, razmiljao je Tomas. Ljudi e se boriti za nju, lagati za
nju, varati za nju, izdati za nju i umreti za nju. Crkva e zaraditi pare od nje. Donee samo zlo,
mislio je, jer je budila uas u ljudskim srcima i zato je odluio da uradi ono to je Planar rekao
da bi uradio. Baci je u najdublje more, citirao je starog opata, meu monstrume i nemoj nikom
da pria o tome.
enevjev je dotakla iniju poslednji put, poljubila ju je i vratila Tomasu koji ju je pridrao
na trenutak. Bila je to samo inija od seljake gline, crvenobraon boje, debela i gruba na dodir, sa
malim usekom na jednoj strani gde je grnar otetio sirovu glinu. Vredela je svega nekoliko
penija, moda ak ni toliko, pa ipak, predstavljala je najvee blago hrianskog sveta i on ju je
poljubio, uzeo u desnu ruku, otrao do obaie mora i bacio je najjae i najdalje to je mogao. Na
trenutak se pojavila iznad sivih talasa. Izgledalo je da leti due nego to je trebalo, kao da nije
elela da se odvoji od ljudske vrste, a onda je nestala.
Ostalo je samo belo penuavo more. Tomas je uzeo Zenevjev za ruku i okrenuo se.
Bio je strelac ludilo je prolo. Bio je slobodan.
 Istorijska beleka

Dopustio sam da se u Jeretiku pojavi previe pacova, mada sam ubeen da oni nisu
krivi za irenje kuge. Medicinski istoriari nisu sigumi da li je crna smrt (nazvana tako zbog
boje oteklina, koje su izobliavale bolesne) bila bubonska kuga koju su prenosile buve sa pacova
ili neka vrsta cmog prita koji je mogla da izazove stoka. Na moju sreu, Tomas i njegovi
prijatelji nisu morali da postave dijagnozu. Srednjovekovno objanjenje za kugu bilo je da je to
ljudski greh, u kombinaciji sa nesrenom konjunkcijom planete Satum koja uvek ima lo uticaj.
Kuga je izazivala paniku i zbunjenost jer je bila nepoznata bolest za koju nije bilo leka. Proirila
se na sever iz Italije, ubijala je rtve u roku od tri ili etiri dana, dok je druge misteriozno
potedela. Ovo je bila prva pojava kuge u Evropi. Bilo je i drugih pandemija, naravno, ali nita
nije imalo takve razmere. Kuga je nastavila da hara, u intervalima, narednih etiri stotine godina.
rtve je nisu zvale crna smrt, taj naziv je poeo da se koristi tek od 1800. godine. Poast je bila
poznata samo kao ,,kuga.
Ubila je najmanje jednu treinu stanovnitva Evrope. Procenat umrlih u nekim sredinama
iznosio je ak pedeset posto, ali opta procena od jedne treine bila je tana. Pogodila je
podjednako i sela i gradove. Nestala su itava sela. Neka od njih se jo mogu videti kao grebeni
ili jaruge na seoskim imanjima, dok na drugim mestima usamljene crkve stoje u poljima bez
vidljivog razloga. To su crkve kuge, sve to je ostalo od starih sela.
Samo su uvod i zakljuak u ,,Jeretiku bazirani na istorijskim injenicama. Kuga se
pojavila, dogodili su se i opsada i pad Kalea, ali sve izmeu toga je izmiljeno. Ne postoji ni grad
Beat ni bastion po imenu Kastijon de Arbizon. Astarak postoji, ali ta god da je tamo bilo
izgraeno, sada lei pod vodom velikog rezervoara. Bitka kojom knjiga poinje, pad Nileja i
njegovog tornja, stvamo se dogodila, ali pobeda nije donela Francuzima prednost jer nisu bili u
mogunosti da preu reku Hem i sukobe se sa glavnim delom engleske vojske. Tako su se
Francuzi povukli, Kale je pao i luka je ostala u engleskim rakama sledea tri veka. Pria o
estorici trgovaca iz Kalea.koji su osueni na smrt, potom pomilovani, dobro je poznata kao i
Rodenova statua estorice ispred gradske venice, koja slavi uspomenu na taj dogaaj.
Tomasovi problemi sa jezikom u Gaskonji su dovoljno stvarni. Aristokratija je tamo, kao i
u Engleskoj, govorila francuski, ali obian narod je koristio paletu lokalnih jezika, uglavnom
oksitanski, od koga je nastao moderni langedok. Langedok jednostavno znai jezik od ok jer je
,,ok re za ,,da i u bliskoj je vezi sa katalonskim jezikom, koji se govori na Pirinejima u
sevemoj paniji. Francuzi, koji su osvajali teritoriju na jugu, pokuavali su da potisnu jezik, ali
on se jo uvek govori i sada izgleda doivljava renesansu.
A gral? Pretpostavljam da je davno nestao. Neki kau da je to bio pehar iz koga je Hrist
pio na poslednjoj veeri, a drugi da je to bila inija u koju je skupljena krv iz rane od koplja koju
je zadobio na raspeu. ta god da je, nikada nije pronaen, mada glasine krue, a neke kau da je
sakriven u kotskoj. To je ipak bila najdragocenija relikvija srednjovekovnog hrianskog sveta,
ili zbog misterioznosti ili zato to su se, kada su arturovske prie dobile konaan oblik, sve ostale
stare keltske prie o maginim kotlovima izmeale sa priom o gralu. To je bila zlatna nit koja se
vekovima protezala kroz prie, a i dalje e, zbog ega je verovatno najbolje da ostane sakriven.