Doc. dr Neboja Radovi, dipl.in.gra.

, Fakultet Tehnikih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu

Asistent Milo elija, dipl.in.gra., Fakultet Tehnikih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu
Asistent Bojan Mati, dipl.in.gra., Fakultet Tehnikih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu

TEHNIKO EKONOMSKA ANALIZA

INVESTICIJA U PROJEKTE REHABILITACIJE -
POBOLJANJA PUTA

Kljune rei: upravljanje investicijama, odravanje puteva, HDM-4 model, ekonomska

ocena putnih projekata
1. UVOD

Putna infrastruktura predstavlja jedno od najvrednijih dobara jednog drutva i indikator razvoja
nacionalne ekonomije. Ulaganja u odravanje, rekonstrukciju i i modernizaciju puteva u svetu su u
poslednjih dvadesetak godina vea nego ulaganja u izgradnju novih puteva. Upravljanje
odravanjem putne mree predstavlja proces donoenja odluka o investicijama u kojem je veoma
znaajno razreiti brojna tehnika i ekonomska pitanja i obezbediti to vie objektivnih tehnikih i
ekonomskih informacija za konano donoenje odluke. Planiranje odravanja putne mree
predstavlja jedan od osnovnih zadataka za svakog upravljaa putne mree. Za potrebe efikasnog
planiranja i upravljanja odravanjem putne mree neophodno je raspolagati sa aurnom
informacionom osnovom i odgovarajuim modelima za odluivanje. U radu su prikazani osnovni
principi za tehniko-ekonomsku analizu investicija u radove odravanja na nivou putne mree.
Prikazan je primer analize investicija u projekte rehabilitacije poboljanja puta na putnoj mrei
Republike Srbije uz korienje baze podataka o putevima Republike Srbije i primenom modela
HDM-4 za razvoj i upravljanje putevima.

2. UPRAVLJANJE PUTNOM MREOM

Upravljanje putnom mreom je aktivnost od opteg interesa. Upravljanje javnim putem ukljuuje:
korienje javnog puta (organizovanje i kontrolisanje naplate naknade za upotrebu javnog puta,
izvrnu vlast i slino), zatitu javnog puta, korienje investitorskog autoriteta na projektima
izgradnje i rehabilitacije javnih puteva, organizaciji i izvravanju profesionalnih zadataka koji su
vezani za izgradnju, rehabilitaciju, odravanje i zatitu javnih puteva, dodeljivanja odravanja
javnog puta, nadgledanje izgradnje, rehabilitacije, odravanja i zatite javnog puta, planove za
izgradnju, rehabilitaciju, odravanje i zatitu javnog puta, i uvanje podataka o javnim putevima i
srodnim tehnikim podacima u vezi sa saobraajem. Upravljanje nacionalnim putem pored
pomenutog, takoe ukljuuje kontrolu i organizaciju saobraaja i brojanje saobraaja na
nacionalnim putevima.

Glavne funkcije upravljanja putnom mreom se mogu kategorizovati na sledei nain:

- Planiranje radova,
- Programiranje radova i
- Izvoenje radova

3. SISTEMI ZA UPRAVLJANJE PUTNOM MREOM

Sistemi za upravljanje putnom mreom se bave pregledom putne mree, planiranjem i

programiranjem radova na putnoj mrei. Glavne aktivnosti sistema za upravljanje putnom mreom
obuhvataju:
- Sagledavanje realnih potreba putne mree,
- Strateko planiranje putne mree uz definisanje potrebnih finansijskih sredstava (budeta) za
odravanje postojee i razvoj (izgradnju) nove putne mree (5-40 godina),
- Izradu srednjoronih programa radova (3-5 godina) u uslovima budetskih ogranienja,
- Izradu godinjih planova uprava za puteve,
- Prikupljanje podataka. Sve predhodno pomenute aktivnosti zahtevaju podatke o putnoj mrei.
Primarni podaci obuhvaju inventar puta, stanje kolovoza, saobraajno optereenje i ekonomski
podaci.

2
Sistem za upravljanje putnom mreom predstavlja bilo koji sistem koji prikuplja, skladiti i
obrauje podatake o inventaru, stanju, saobraajnom optereenju i druge podatke o putnoj mrei u
cilju planiranja i programiranja radova na putnoj mrei [1,8].

Odgovarajui poslovni procesi su povezani sa sistemima za upravljanje putnom mreom da bi se

realizovale poslovne potrebe jedne uprave za puteve.

Tokom poslednjih dvadesetak godina skoro sve uprave za puteve su uvele odreeni oblik
kompjuterizovanog sistema za upravljanje putnom mreom. Svrha takvih sistema je da pomogne
putnoj upravi u planiranju investicija i odreivanju prioriteta za ulaganje u odravanje i razvoj putne
mree. Dok su neki sistemi vrlo uspeno implementirani postoje takoe i sistemi koji nisu uspeli u
svojoj implementaciji. Iako je esto veoma lako identifikovati simptome neuspene implementacije
sistema za upravljanje putnom mreom uzroci neuspeha su esto kompleksni i vieuzroni. Uspena
implementacija kompjuterizovanog sistema za upravljanje putnom mreom zavisi od interakcije tri
fundamentalne komponente: procesi, kadrovi i tehnologija uz odgovarajue finansiranje. Ukoliko
bilo koja od ovih komponenti zakae, sistem nee biti uspean. Najbolja tehnologija na svetu e
neminovno doiveti neuspeh ukoliko nema odgovarajuih kadrova za realizaciju sistema ili nema
jasno definisanih procesa i ciljeva u implementaciji sistema za upravljanje putnom mreom [1].

Slika 1: Procesi, kadrovi, tehnologija i finansiranje [1]

4. PRIMER ANALIZE - PROGRAMSKA ANALIZA PUTNE MREE REPUBLIKE

SRBIJE

Programskom analizom je analizirano 709 homogenih deonica-linkova mree dravnih puteva I i II

reda Republike Srbije u ukupnoj duini od 13,191.34 km prema sledeim kategorijama putne
mree: autoputevi i poluautoputevi, magistralni putevi i regionalni putevi.
Homogene deonice za svaku kategoriju putne mree su odreene na na bazi sledeih kriterijuma:
- klasa puta (autoput, magistralni, regionalni put),
- tip saobraajnice (G-gradska, PG-prigradska, AP-autoput, GAP-gradski autoput, PAP-
poluautoput)
- vrsta kolovoznog zastora (asfaltni, neasfaltni)
- promena definisanog nivoa saobraajnog optereenja (PGDS, voz/dan)
- promena definisanog nivoa indikatora neravnosti povrine kolovoza (IRI, m/km)
- duina homogenog poteza na nivou budueg ugovora za radove.
3
Osnovu za definisanje predloga srenjoronog programa radova na odravanju / poboljanju putne
mree Republike Srbije u periodu 2012.-2016. god. predstavljaju podaci o putnoj mrei koji su
prikupljeni u okviru Projekta rehabilitacije saobraaja Baza podataka o putevima, koji je zavren
2010. godine [2] .

Podaci o putnoj mrei su prikupljeni tokom 2008. godine tako da u okviru ovog predloga programa
radova nisu ukljuene promene na putnoj mrei i izvreni radovi u periodu 2008. 2010. god.

Za svaku kategoriju puta su definisani standardi odravanja / poboljanja putne mree sa

preduslovima za primenu i efektima primene tog standarda. Radovi na periodinom odravanju
kolovoza su predvieni u funkciji od postojeeg stanja kolovoza i veliine saobraajnog
optereenja, kao i u funkciji od promene stanja kolovoza u toku vremena. Posebna panja je
posveena tehniko-ekonomskoj analizi postupka reciklae kolovoza (rekonstrukcije kolovoza)
sa ocenom uticaja na ivotnu sredinu kao standard za odravanje / poboljanja deonice puta u loem
stanju [9].

Sa aspekta poboljanja puta analiziran je odnos izmeu protoka saobraaja i merodavnog kapaciteta
saobraajnice (q/C) pomou HMD-4 na svakoj razmatranoj homogenoj deonici putne mree i u
skladu sa tim, potreba za znaajnijom rekonstrukcijom puta.

Na osnovu analize i prognoze ekonomskih kretanja koja podrazumeva umeren razvoj u narednom
srednjoronom periodu u programskoj analizi su primenjene relativno umerene stope rasta
saobraaja.

Srednjoroni plan je zamiljen kao mid-term rolling plan, odnosno okvirni plan koji e se svake
godine aurirati u skladu sa izvrenim radovima i promenama na putnoj mrei u predhodnom
periodu.

Analizirane su samo deonice sa savremenim kolovoznim zastorom (kolovozni zastor od asfalta i

betona). Deonice sa nesavremenim kolovoznim zastorom nisu analizirane. Takoe, deonice koje
prolaze kroz gradove nisu analizirane (G, GA).

Programska analiza je uraena za period analize od 15 god. (2012-2026.god.) uz primenu diskontne

stope od 10%. Poetna godine analize je 2012. godina.

Programska analiza putne mree dravnih puteva I i II reda Republike Srbije je sprovedena pomou
HMD-4 modela (Highway Development Management Model, ver. 2.08). postupkom analize
ivotnog veka projekta (Life-Cycle Analyses). U programskoj analizi odravanja/poboljanja putne
mree Republike Srbije je korien postupak koji odreuje prioritete prema odnosu neto sadanje
vrednosti i vrednosti investicije odnosno radova na odravanja / poboljanju puta (NSV/KAP>0) po
godinama [3-7].

U cilju optimizacije finansijskih sredstava i sagledavanja posledica po putnu mreu analizirani su

sledei sluajevi ogranienja budeta:
- Pesimistiki scenario budeta: Ogranienje budeta 10/50/65M EUR / god.
- Osnovni (realni) scenario budeta: Ogranienje budeta 15/85/140M EUR / god.
- Ogranienje budeta 75M EUR / god.
- Ogranienje budeta 100M EUR / god.
- Ogranienje budeta 120M EUR / god.
- Ogranienje budeta 150M EUR / god.
- Ogranienje budeta 200M EUR / god.

4
Na slici 2 je prikazana promena prosene neravnosti povrine kolovoza u zavisnosti od nivoa
finansiranja.

Slika 2: Promena stanja putne mree 2012-2026.god., za razliite nivoe finansiranja

Sa slike 2 se moe uoiti da svaki nivo finansiranja koji je je manji od 150M EUR godinje u
periodu 2012-2026. godine, dovodi do pogoranja postojeeg kvaliteta putne mree., dok je nivo
budeta od 200 mil. EUR godinje blizak uslovima neogranienog budeta.

U tabeli 1 je prikazana ukupna investiciona vrednost radova i duina obuhvaene putne mree po
kategorijama puta:

Tabela 1: Vrednost investicionih radova po kategorijama puta

Godine
PUTNA MREA Ukupno
2012. 2013. 2014. 2015. 2016.
Autoputevi i poluautoputevi
Ukupna vrednost inv. radova (mil. EUR) 9.95 1.02 8.89 23.26 16.91 60.03
Ukupna duina putne mree (km) 25.91 5.00 43.03 114.06 82.90 270.91
Magistralni putevi I reda
Ukupna vrednost inv. radova (mil. EUR) 144.26 124.38 82.10 59.97 74.95 485.66
Ukupna duina putne mree (km) 677.76 620.18 412.11 297.75 399.18 2,406.97
Regionalni putevi II reda
Ukupna vrednost inv. radova (mil. EUR) 45.45 74.16 108.87 116.71 107.75 452.94
Ukupna duina putne mree (km) 254.53 453.31 693.22 696.80 692.04 2,789.90
Putna mrea I i II reda
Ukupna vrednost inv. radova (mil. EUR) 199.67 199.57 199.86 199.94 199.60 998.63
Ukupna duina putne mree (km) 958.20 1,078.49 1,148.36 1,108.61 1,174.12 5,467.78

5
U tabeli 2 je prikazan program radova po pozicijama radova periodinog odravanja / rehabilitacije
kolovoza u periodu 2012-2016. god.

Tabela 2: Program radova po pozicijama radova periodinog odravanja / rehabilitacije kolovoza

Duina putne mree (km) Ukupno
PUTNA MREA
2012. 2013. 2014. 2015. 2016. (km)

Autoputevi i poluautoputevi
Struganje i izrada sloja AB 50mm, rd 0.00 5.00 43.03 114.06 82.90 245.00
Struganje d=50mm i izrada sloja AB d=120mm 25.91 0.00 0.00 0.00 0.00 25.91
Pojaanje AB d=50mm 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00
Pojaanje AB d=70mm 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00
Rekonstrukcija kolovoza 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00
Ukupna duina putne mree (km): 25.91 5.00 43.03 114.06 82.90 270.91

Magistralni putevi I reda

Struganje d=40mm i izrada sloja AB d=40mm 0.00 18.79 0.00 28.63 11.86 59.28
Pojaanje AB d=40mm 0.00 0.00 0.00 9.61 0.00 9.61
Pojaanje AB d=50mm 144.35 62.96 60.87 5.33 112.17 385.69
Struganje d=40mm i izrada sloja AB d=100mm 0.00 0.00 0.00 0.00 111.19 111.19
Pojaanje AB d=70mm 78.81 99.92 26.47 33.25 106.24 344.68
Pojaanje AB d=100mm 143.15 164.33 129.10 100.63 0.00 537.22
Pojaanje AB d=120mm 269.64 247.74 195.67 99.82 57.73 870.60
Rekonstrukcija kolovoza 41.80 26.44 0.00 20.49 0.00 88.72
Ukupna duina putne mree (km): 677.76 620.18 412.11 297.75 399.18 2,406.97

Regionalni putevi II reda

Struganje d=40mm i izrada sloja AB d=40mm 26.96 171.97 349.99 402.23 398.66 1,349.80
Pojaanje AB d=40mm 0.00 34.95 36.49 0.00 35.95 107.39
Pojaanje AB d=50mm 16.31 0.00 0.00 0.00 12.21 28.52
Struganje d=40mm i izrada sloja AB d=100mm 41.95 16.67 53.83 41.22 48.58 202.24
Pojaanje AB d=70mm 49.32 51.31 3.18 20.01 0.00 123.82
Pojaanje AB d=100mm 91.56 113.61 156.22 0.00 77.65 439.03
Pojaanje AB d=120mm 28.44 36.90 66.98 169.51 93.67 395.50
Rekonstrukcija kolovoza 0.00 27.90 26.54 63.83 25.31 143.58
Ukupna duina putne mree (km): 254.53 453.31 693.22 696.80 692.04 2,789.90

Putna mrea I i II reda

Ukupna duina putne mree (km): 958.20 1,078.49 1,148.36 1,108.61 1,174.12 5,467.78

6
5. ZAKLJUAK

U radu su prikazani osnovni principi za tehniko-ekonomsku analizu investicija u radove

odravanja na nivou putne mree. Prikazan je primer tehniko-ekonomske analize investicija u
projekte rehabilitacije poboljanja puta na putnoj mrei Republike Srbije uz korienje baze
podataka o putevima Republike Srbije i primenom modela HDM-4 za razvoj i upravljanje
putevima.

ZAHVALNOST

U radu je prikazan deo istraivanja koje je pomoglo Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj Republike
Srbije u okviru tehnolokog projekta TR 36017 pod nazivom: "Istraivanje mogunosti primene otpadnih i
recikliranih materijala u betonskim kompozitima, sa ocenom uticaja na ivotnu sredinu, u cilju promocije
odrivog graevinarstva u Srbiji".

6. LITERATURA

[1] Applying the HDM-4 Model to Strategic Planning of Road Works, Rodrigo Archondo-Callao, The World Bank
Group.Transport Papers TP-20, September 2008.
[2] CPV-NIEVELT, Baza podataka o putevima, Zavrni izvetaj Beograd, (2008-2010)
[3] ISOHDM TECHNICAL SECRETARIAT
THE UNIVERSITY OF BIRMINGAM, Highway Development & Management HDM-4, Volume 1, "Overview of HDM-4",
Henry G. R. Keralli, ISBN: 2-84060-059-5 (2000)
[4] ISOHDM TECHNICAL SECRETARIAT
THE UNIVERSITY OF BIRMINGAM, Highway Development & Management HDM-4, Volume 2, "Applications Guide",
Henry G. R. Keralli, Derek McMullen, J.B. Odoki, ISBN: 2-84060-060-9 (2000)
[5] ISOHDM TECHNICAL SECRETARIATbTHE UNIVERSITY OF BIRMINGAM
Highway Development & Management HDM-4, Volume 3, "Software User Guide", David C. Wightaman, Eric E. Stannard,
Jo M. Dakin, ISBN: 2-84060-061-7 (2000)
[6] ISOHDM TECHNICAL SECRETARIAT THE UNIVERSITY OF BIRMINGAM
Highway Development & Management HDM-4, Volume 4, "Analytical Framework and Model Descriptions", J.B. Odoki,
Henry G. R. Keralli, ISBN: 2-84060-062-5 (2000)
[7] ISOHDM TECHNICAL SECRETARIAT THE UNIVERSITY OF BIRMINGAM Highway Development & Management
HDM-4, Volume 5, "A Guide foto Calibration and Adaption", Chistopher R. Bennet, William D.O. Paterson, ISBN: 2-84060-
063-3 (2000)
[8] RADOVI, N., "Optimizacija upravljanja odravanjem autoputeva sa primerom autoputa E-75, deonica Novi Sad - Beograd
",doktorska disertacija, Fakultet Tehnikih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu (2006)
[9] Tehnoloki projekat Ministarstva za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije TR36017 "Istraivanje mogunosti primene
otpadnih i recikliranih materijala u betonskim kompozitima, sa ocenom uticaja na ivotnu sredinu, u cilju promocije odrivog
graevinarstva u Srbji, Fakultet Tehnikih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu (2012)

7
 Doc. dr Neboja Radovi, dipl.in.gra., Fakultet Tehnikih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu
Asistent Milo elija, dipl.in.gra., Fakultet Tehnikih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu
Asistent Bojan Mati, dipl.in.gra., Fakultet Tehnikih Nauka, Univerzitet u Novom Sadu

TEHNIKO EKONOMSKA ANALIZA INVESTICIJA U PROJEKTE

REHABILITACIJE - POBOLJANJA PUTA

Rezime

Putna infrastruktura predstavlja jedno od najvrednijih dobara jednog drutva i indikator razvoja
nacionalne ekonomije. Ulaganja u odravanje, rekonstrukciju i i modernizaciju puteva u svetu su u
poslednjih dvadesetak godina vea nego ulaganja u izgradnju novih puteva. Upravljanje
odravanjem putne mree predstavlja proces donoenja odluka o investicijama u kojem je veoma
znaajno razreiti brojna tehnika i ekonomska pitanja i obezbediti to vie objektivnih tehnikih i
ekonomskih informacija za konano donoenje odluke. Planiranje odravanja putne mree
predstavlja jedan od osnovnih zadataka za svakog upravljaa putne mree. Za potrebe efikasnog
planiranja i upravljanja odravanjem putne mree neophodno je raspolagati sa aurnom
informacionom osnovom i odgovarajuim modelima za odluivanje. U radu su prikazani osnovni
principi za tehniko-ekonomsku analizu investicija u radove odravanja na nivou putne mree i na
nivou projekta. Prikazan je primer analize investicija u projekte rehabilitacije poboljanja puta na
putnoj mrei Republike Srbije uz korienje baze podataka o putevima Republike Srbije i
primenom modela HDM-4 za razvoj i upravljanje putevima.

Kljune rei: upravljanje investicijama, odravanje puteva, HDM-4 model, ekonomska

ocena putnih projekata