1.

Uticaj primene regenerativnog zagrevanja na izboru optimalnih parametara

parnog bloka
Uticaj na termodinamicki stepen korisnosti i specificni rad. Uporeujui ga sa osnovnim ciklusom,
ciklus sa regenerativnim zagrevanjem napojne vode ima veu temperaturu dovoenja toplote i zbog toga
pri istoj temperaturi kondenzacije ima vei termodinamiki stepen korisnosti. Sa druge strane primena
regenerativnog zagrevanja napojne vode viestepenim oduzimanjem pare iz turbine smanjuje znaajno
protok pare u kondenzator (za oko 30 do 40%), pa prema tome i otpadnu toplotu kondenzacije srazmerno
ovom umanjenom protoku. Poveanje ekvivalentne temperature pare dovoenja toplote odgovara
poveanju krajnje temperature napojne vode i praktino je nezavisno od broja regenerativnih oduzimanja
pare. Meutim, ostvarena snaga za istu krajnju temperaturu napojne vode znatno zavisi od broja
oduzimanja pare iz turbine i raspodele zagrevanja napojne vode u regenerativnim zagrejaima. Za istu
krajnju temperaturu napojne vode, najvea snaga bi bila ostvarena za beskonaan broj regenerativnih
oduzimanja pare, a minimalna pri samo jednom. U praksi je broj regenerativnih zagrejaa ogranien
(obino ne vie od 9) na bazi rezultata tehnoekonomskih analiza. Najbolji efekti se dobijaju kada se
entalpija napojne vode poveava priblino isto u svakom regenerativnom zagrejau, to priblino
odgovara istim toplotnim padovima u turbini izmeu oduzimanja. Sa takvim aranmanom oduzimanja,
dobija se najvei specifini rad ili ostvarena snaga u turbini, pa e tada efekti regeneracije u pogledu
efikasnosti i ekonomije biti najvei.
Tehnoloska ogranicenja. Generalno, regenerativnim zagrevanjem moe da se povea temperatura
napojne vode do nivoa blizu temperature isparavanja koja odgovara pritisku svee pare. Meutim, ovo bi
moglo da dovede do drastinog poveanja gubitaka toplote sa izlaznim gasovima iz kotla. Iz tog razloga,
meunarodni standardi u vezi sa tipom i veliinom parnih turbina preporuuju da temperatura napojne
vode na ulazu u kotao treba da bude jednaka 0.65-0.75 od temperature isparavanja u kotlu. Za postrojenja
sa nadkritinim parametrima sa pritiskom svee pare p0=23.5 MPa, za temperaturu napojne vode uzeta je
vrednost 265-275oC.

2. Gasni ciklus sa dogrevanjem i rekuperativnim zagrevanjem i dodati komentar za

primenu medjuhladjenjem
Smanjenje stepena korisnosti primenom dogrevanja moe da se prevazie primenom rekuperativnog
zagrevanja, kao na primeru konfiguracije gasnog bloka sa slike.

Via temperatura gasova na izlazu iz turbine niskog pritiska, koja se realizuje dogrevanjem, iskoriava se
za vee rekuperativno zagrevanje vazduha, tako da se dobijeni vei specifini rad sa dogrevanjem ne
nadoknauje sada dovedenom toplotom spolja. injenica je, da kada se koristi rekuperativno zagrevanje,
stepen korisnosti za sluaj dogrevanja vei nego bez njega.
Slino primeni dogrevanja, poveanje specifinog rada moe se dobiti jo delenjem kompresije i
meuhlaenjem gasa izmeu kompresora niskog i visokog pritiska. Primena meuhlaenja se retko
 koristi u praksi, jer se usloava postrojenje i postoji potreba za velikim koliinama rashladne vode.
Glavna prednost gasnog turbopostrojenja da bude kompaktno i samostalno time bi bila izgubljena.
Promena u oblasti niske temperature za ciklus je normalno manje znaajna u odnosu na promenu u oblasti
visoke temperature. Kao kod dogrevanja, meuhlaenje poveava stepen korisnosti ciklusa samo kada se
koristi rekuperativno zagrevanje.

3. Glavni termodinamicki parametri za stvarni ciklus gasnog bloka zatvorenog i

otvorenog toka
S obzirom da su opte definicije glavnih termodinamikih parametara (stepen korisnosti i specifina
potronja toplote) iste za parni i gasni blok i turbopostrojenje, odnosno da su razlike prisutne samo u
izrazima za specifini rad generatora bruto, dovedenu toplotu gasnom turbopostrojenju i bloku i da se oni
razlikuju za dva osnovna sluaja gasnog turbopostrojenja otvorenog i zatvorenog toka, to su nie
definisane samo ove karakteristine veliine.
a) Gasni blok zatvorenog toka
Specifini elektrini rad generatora bruto, koji se dobija na prikljucima generatora, dobija se kao razlika
ostvarenog rada u gasnoj turbini i utroenog rada na pogon turbokompresora, jer su u najveem broju
sluajeva gasna turbina i turbokompresor na istom vratilu (jednovratilno gasno turbopostrojenje), za
razliku od dvovratilnog kod koga se posebna turbina visokog pritiska koristi samo za pogon
turbokompresora, dok turbina niskog pritiska na posebnom vratilu sa radnom mainom slui za dobijanje
slobodnog rada. U ovom drugom sluaju gasna turbina visokog pritiska, turbokompresor i komora za
sagorevanje se esto nazivaju generatorom gasa za turbinu niskog pritiska.
h h1
LGb G LeT LeK G h3 h4 s iT mT 2 s
iK mK
Ostvarena snaga generatora bruto bi bila:
PGb M v LGb

Dovedena toplota gasnom turbopostrojenju po 1kg gasa na ulazu u turbokompresor je: q dtTP h3 h2

i ukupno dovdena toplota gasnom turbopostrojenju bi bila: QdtTP M v q dtTP

Dovedena toplota gorivom po 1kg radnog tela na ulazu u turbokompresor gasnom bloku bi bila:
q dtTp
q dtB
KS a ukupno dovedena primarna energija gorivom gasnom bloku bi bila: QdtB M v q dtB

b) Gasni blok otvorenog toka

Razlike u protocima kroz gasnu turbinu i turbokompresor, kao i injenica da se entalpije u turbini
odnose na meavinu vazduha i produkata sagorevanja, a u turbokompresoru na vazduh kao radni
medijum, uzimaju se u obzir pri definisanju izraza za specifini rad generatora bruto, koji je opet
izraen po 1 kg vazduha na ulazu u turbokompresor
h h1v

LGb G LeT LeK 1 h3 ps h4 ps mT 2 v
iK mK
G

Ostvarena snaga bruto na prikljucima generatora je: PGb M v LGb

 Dovedena toplota gasnom turbopostrojenju po jedinici radnog fluida, odnosno po 1 kg vazduha na

ulazu u turbokompresor je: dtTP

q 1 h3 h2
i ukupno dovdena toplota gasnom turbopostrojenju
Q
bi bila: dtTP M v q dtTP

Dovedena toplota gorivom po 1kg radnog tela na ulazu u turbokompresor gasnom bloku bi bila:
q dtTp
q dtB
KS a ukupno dovedena primarna energija gorivom gasnom bloku bi bila: QdtB M v q dtB

4. Uporedni faktori ekonomicnosti bazirani na promeni kapacitrta TEP-a

Razmatrani kapacitet projektovanog bloka moe da se promeni iz razliitih razloga. Obino se razmatra
poveanje snage u odnosu na prvobitno razmatranu. Poveanje snage moe da se ostvari poveanjem
tehnikih kapaciteta razmatranog bloka pri nepromenjenoj specifinoj potronji toplote, ili pak
smanjenjem specifine potronje toplote, ili kombinacijom oba ova uticajna faktora.
Meutim, u vezi sa odlukom o veem projektnom kapacitetu mora se razmatrati mogunost plasmana
vika ostvarene snage kroz itav radni vek termoelektrane.
Za 2 bloka sa razliitim projektnim kapacitetima pri nepromenjenoj specifinoj potronji moe se
definisati sledea formula za razliku u trokovima
T I cg q P ce P
Poslednji lan predstavlja prihod od vika ostvarene energije. Svi lanovi sa zvezdicom se odnose na
viak ostvarene snage: , eventualno planirani drugi anuitetni faktor za viak kapaciteta, a planirano
godinje angaovanje vika kapaciteta.
Ova razlika u trokovima se moe iskazati i u kapitalizovanom obliku preko koga se definie uporedni
faktor ekonominosti b na bazi promene kapaciteta:
T
K I ce cg q P I b P

gde je uporedni faktor ekonominosti b:

ce cg q
din
b

kW
Interesantna je analiza graninog poveanja kapaciteta u odnosu na polazni kapacitet. Naravno, dodatni
kapacitet moe da bude interesantan samo ako je jeftin, odnosno b ni u jednom sluaju ne sme da dostigne
ili premai specifine investicione trokove postrojenja.
5. Snabdevanje TEP-a cvrstim gorivom
Najsloeniji sistem snabdevanja gorivom se odnosi na sistem snabdevanja vrstim gorivom.
Razlikuje se spoljanji i unutranji transport. Pod spoljanjim transpotom se podrazumeva doprema
goriva do istovarnog mesta u krugu termoelektrane. Reenje spoljanjeg transporta zavisi prvenstveno od
uslova lokacije termoelektrane (udaljenost od rudnika, konfiguracije terena, klimatskih uslova datog
podruja, kriterijuma sigurnosti, pouzdanosti i ekonominosti).
Ugalj moe da se doprema do termoelektrane trakastim transporterom (tzv. kontinualni transport), ako su
u pitanju rastojanja od rudnika najvie nekoliko kilometara, ali se u praksi najee koristi elezniki
transport (diskontinualni transport), poto su u pitanju obino vea rastojanja. Principijelna ema
unutranjeg snabdevanja vrstim gorivom je data na slici.
 1 vagonske vage; 2 odmrzavajua stanica; 3 istovarna stanica; 4 pretovarna stanica 5 deponija
ili skladite uglja; 6 drobilica (primarna priprema uglja ako se ne obavlja na rudniku); 7 trakasti
transporteri; 8 uzorkiva (uzima proba); 9 razdelni transporter (dodava); 10 bunkeri za ugalj
6. Snabdevanje TEP-a tecnim gorivom
Od tenih goriva, kao osnovno ili pomono gorivo, koristi se mazut. Jedna od vanijih karakteristika
mazuta je viskoznost. Mazut se do termoelektrane dovodi eleznicom, vodenim putem ili cevnim
transportom, ako je rafinerija u blizini.
Na slici je prikazana principijelna tehnoloka ema snabdevanja termoelektrane mazutom.

1 cisterna; 2 prijemni kanal; 3 filter; 4 prijemni rezervoar; 5 odvod kondenzata pare grejaa
mazuta; 6 pretakaka pumpa; 7 linija recirkulacije mazuta iz kotlovske sale; 8 rezervoar osnovnog
snabdevanja; 9 regulacioni ventili dovoda mazuta u gorionike; 10 pumpa mazuta II stepena; 11 fini
filter za mazut; 12 osnovni greaja mazuta; 13 mazutna pumpa I stepena; 14 recirkulaciona pumpa;
15 filter za ienje mazuta iz rezervoara; 16 greja mazuta na liniji recirkulacije osnovnog
rezervoara; 17 greja mazuta na bajpasnoj (recirkulacionoj) liniji prijemnog rezervoara i kanala.
Mazut iz cisterne, prethodno zagrejan, istae se u armirano-betonski kanal, odatle odlazi u prijemni
podzemni armiranobetonski rezervoar zapremine 600-1000 m3, koji je snabdeven sekcionim cevnim
parnim greajima za odravanje temperature mazuta ne nie od 70 oS. Za dovod mazuta do kotlarnice
slui pumpna stanica u koju dolaze parovodi iz kotlarnice i mazutni cevovodi. Pomou pumpi mazut
dolazi u kotao sa dva mazutna cevovoda od kojih je jedan rezervni.

7. Snabdevanje TEP-a gasovitim gorivom

Sistem snabdevanja gasovitim gorivom je tehnoloki najednostavniji i najeftiniji. Principijelna tehnoloka
ema snabdevanja gasovitim gorivom je data na slici.
 a pripremna gasna stanica (stanica regulacije gasova); b kotlovska sala;
1 zaporni ventil; 2 manometar; 3 mera protoka; 4 izduvna cev; 5 filter; 6 regulator pritiska
gasa; 7 ventil na bajpasu regulatora; 8 sigurnosni ventil; 9 regulator pritiska gasa u loitu kotla; 10
impulsni brzodejstvujui zatvarajui ventil; 11 drenaa gasnih cevi.
8. Sistem za odvodjenje , transport i odlaganje pepela i sljake
Razlikuju se etiri osnovna sistema za transport pepela i ljake od kotla do bazena meavine u bager
stanici:mehaniki,hidrauliki,pneumatski i kombinovani sistem.
Mehaniki transportni sistem podrazumeva transport ljake trakastim transporterom do bazena meavine
koja prethodno moe da proe ili ne kroz drobilicu.
Hidrauliki transportni sistem se koristi kada ima dovoljno vode na raspolaganju za te svrhe. Moe biti
niskog ili visokog pritiska, a zahteva minimalnu brzinu vode koja zavisi od granulacije i osobina
transportovanog materijala.
Pneumatski transportni sistem moe biti potisni (kompresor se nalazi na poetku transportnog puta) i
usisni (vakuum pumpa se nalazi na kraju). Transportni materijal ne sme da bude veih dimenzija od 3-5
mm, to zahteva prethodno drobljenje ljake.
Kombinovani pneumatsko-hidraulini transportni sistem sastoji se u tome to se pepeo sakuplja i
transportuje do sabirnog bunkera pneumatski, a dalje hidrauliki do bazena meavine.
Izbor sistema podlee analizi sa tehnoekonomskog i ekolokog aspekta.
9. Protocno hladjenje
Za protono hlaenje se koristi voda iz reke, jezera ili mora
Na slici je data principijelna tehnoloka ema protonog hlaenja.
 1 vodozahvatni kanal; 2 prijemnik vode; 3 pumpna stanica rashladne vode; 4 magistralni
podzemni cevovodi; 5 kondenzator; 6 prelivni sifonski kanal (onemoguava prodor vazduha u
cevovod rashladne vode i smanjuje utroak elektrine energije na pumpanje); 7 odvodni podzemni
kanal; 8 klapne za usmeravanje protoka i ureaji za regulisanje nivoa vode u zatvorenom odvodnom
kanalu; 9 otvoreni odvodni kanal; 10 izlivni kanal; 11 cevovod za zagrevanje vode u vodozahvatu u
zimskom periodu
Rashladna voda iza kondenzatora odlazi u slivni kanal preko prelivnog rezervoara (prekidne komore) koji
omoguava sifonsko delovanje, obezbeujui da ne doe do prodora vazduha u vodene komore
kondenzatora. Izlivni cevovod je sa izlaznim presekom ispod nivoa vode u prelivnom rezervoaru.
10. Povratno hladjenje
Povratno hlaenje se primenjuje tamo gde nema dovoljno vode iz vodozahvata ili su vodeni tokovi
iskorieni. Kod povratnog hlaenja kao hladnjak rashladne vode mogu se koristiti:
a) vodeni bazen, odnosno vetako jezero;
b) rashladni toranj ili rashladne kule
VETAKA JEZERA
Potrebna povrina jezera vode za hlaenje zavisi od snage elektrane, koliine otpadne toplote, klimatskih
uslova i oblika jezera. Hlaenje preko vetakog jezera ima niz preimustava u odnosu na rashladne
tornjeve zbog: pouzdanosti snabdevanja vodom, niih i stabilnijih temperatura rashladne vode, znatno
manjim gubicima vode na isparavanje, jednostavnijom eksploatacijom sistema posebno zimi, manjom
visinom dizanja rashladne vode (4-8m) i znatno niom potronjom elektrine energije na pumpanje,
mogunost korienja jezera i za druge svrhe: uzgajanje ribe, navodnjavanje u poljoprivredi, odmor i
sportsku rekreaciju.
Hlaenje u jezeru se ostvaruje na bazi kontakta vode sa vazduhom pri kretanju vode kako u granicama
vodene povrine, tako i po visini vodenog sloja. Hlaenje se ostvaruje u osnovi putem isparavanja vode.
Ovaj nain hlaenja znaajno poveava intenzitet razmene toplote izmeu vode i vazduha.
RASHLADNI TORNJEVI
Za potrebe hlaenja rashladne vode koriste se rashladni tornjevi sa prirodnom ili vetakom promajom
(rashladne kule). U njima se ostvaruje hlaenje okolnim vazduhom u protivstrujnom strujanju sa
rashladnom vodom.Na slici je data principijelna tehnoloka ema povratnog hlaenja.

1 kondenzator; 2 hladnjak vodonika generatora; 3 hladnjaci ulja turbine; 4 rashladni toranj; 5

odvodni cevovod tehnike vode; 6 vodeni bazen; 7 za hidraulini transport pepela i ljake; 8
dovodni cevovod dodatne rashladne vode; 9 odvodni cevovodi rashladne vode; 10 cirkulacione pumpe
rashladne vode; 11 dovodni cevovodi ka kondenzatoru; 12 kratka veza odvodnih cevovoda iz
kondenzatora; 13 - kratka veza dovodnih cevovoda u kondenzator; 14 cevovodi ka drugim
kondenzatorima.
Vana karakteristika rashladnog tornja je povrina oroivaa koja kod savremenih protivstrujnih
rashladnih tornjeva sa prirodnom vuom dostie 9-10 m3/(m2 h). Voda u rashladnim tornjevima hladi se u
osnovi isparavanjem. Koliina isparene vode sa uzimanjem u obzir konvektivne razmene toplote iznosi
1.5-2%.