Dr Mia urkovi

Vii nauni saradnik

Institut za evropske studije, Beograd

Dimitrije Vujadinovi
Balkankult fondacija, Beograd

POLITIKA ETNOLOGIJE:
KOMPARATIVNO ISTRAIVANJE ODNOSA PREMA
FOLKLORNOM NASLEU U SRBIJI, BJR MAKEDONIJI I
HRVATSKOJ

Tokom perioda februarmart 2010 godine, preduzeli smo i realizovali istraivanje

o odnosu politike elite, javne uprave i drutva prema folkloru u tri balkanske zemlje koje
su do pre dve decenije bile deo iste drave. Usmeravajui se na tretman folklora u
najirem smislu, pokuali smo da u svakoj zemlji izdvojimo desetak reprezentativnih
primera koji na najbolji i najiri nain prikazuju ta se u svakoj zemlji smatra folklorom,
kako se prema njemu odnosi, kakvi su drutveni i ideoloki stavovi prema folklornom
nasleu, kako se ono institucionalno obrauje, u kojoj meri je ivo i prisutno u javnoj
sferi itd. U ovom lanku predstavljamo rezultate pomenutog istraivanja. Za svaku
zemlju se najpre navode relevantni primeri sa kratkim objanjenjem i referencom ako ona
postoji, a zatim se daje pregled ukupnog odnosa prema pitanjima folklora, odnosno ono
to bi se moglo nazvati politikom etnologije u svakoj od tretiranih drava. Na kraju
dajemo zakljuke koji slede iz poreenja ovih razliitih politika

I SRBIJA

1. Festival trubaa Gua.

Zvanina stranica festivala http://www.guca.rs/.

Ovo je jedan od najpoznatijih festivala te vrste u Evropi i najvea turistika manifestacija

u Srbiji. Ove godine se odrava pedeseti put i i u nekoliko dana kroz gradi Dragaevo
proe vie od 500.000 posetilaca. U poslednjih nekoliko godina dobio je i snanu
politiku podrku, kao i finansijsku pomo razliitih nivoa vlasti. Uprkos stalnim
sporovima u javnosti, ovo je jedan od najvanijih brendova Srbije i dobar pokazatelj kako
se ivo narodno stvaralatvo moe odravati na kreativan nain i iskoristiti za bogatu
turistiku ponudu.1

lanak je nastao kao deo projekta 149026 Perspektive evropskog okvira Srbije, koji finansira
Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije.
1
S druge strane problem je sve vea komercijalizacija ovog dogaaja koja preti da ugrozi izvorni smisao i
funkciju festivala, pretvarajui ga u ogromni turistiki vaar koji domaim gostima prua mogunost za
dionizijski samozaborav, a strancima egzotiku. Najbolja studija o Gui je Timotijevi Milo, Karneval u
Gui, Legenda, Narodni Muzej aak, 2005.

1
2. Kalendar kulturnih manifestacija u Vojvodini za 2009. Zavod za kulturu Vojvodine i
Balkankult fondacija, Novi Sad, Beograd.

Ove dve institucije ve niz godina kontinuirano prate festivalsku ponudu u Autonomnoj
pokrajini Vojvodini. Pod odrednicama Kulturna batina i Folklor popisano je
dvadesetak festivala od kojih neki imaju tradiciju dugu i po itav vek. Izuzetno su
zastupljeni festivali etnikog i manjinskog karaktera koji uivaju znaajnu podrku
regionalne i lokalne vlasti.

3. Dimitrije Vujadinovi, Studija sluaja Festivalska kultura u Vojvodini, Balkankult

fondacija, analiza i kategorizacija 157 festivala koji se odravaju u Vovodini.

S obzirom na viegodinje praenje festivalske kulture u Vojvodini, saradnici Balkankult

fondacije sainili su analizu ove ponude i njenog razvoja. Ova znaajna analiza pokazuje
niz problema sa razmatranim repetitivnim institucijama u kojima je predominantno
budetsko finansiranje, ne postoji kreativna prerada i razvoj ve samo odravanje
kontinuiteta narodnih sveanosti, uglavnom slue za odravanje nacionalne
homogenizacije u manjinskim sredinama, a publika po pravilu pripada istoj manjinskoj
zajednici. Najmanja kreativnost ispoljena je upravo u grupi festivala koja spada pod
Kulturnu batinu i Folklor.

4. Plan rada KPZ Kruevac za 2008 http://www.kpz.org.rs/O_nama.htm

Kulturno-prosvetna zajednica optine Kruevac je glavni nosilac kulturnih delatnosti u

ovoj lokalnoj zajednici. Njen godinji plan rada obuhvata razliite programe meu kojima
dominira podrka folklornim ansamblima i lokalnim festivalima u kruevakim selima.
Podrava se rad foklornih ansambala u dvadesetak sela, susreti sela i uee ovih lokalnih
projekata na dravnim manifestacijama. Strategija finsiranja je da KPZ obezbedi 40%
sredstava a lokalna kulturno-umetnika drutva 60%.

Nekoliko ljudi zaposlenih u KPZ ukljueno je u paralelni projekat Umetniko zanatske

radionice. U pitanju je NVO koja omoguava jednom broju ena, interno raseljenih lica
sa Kosmeta da izraujui stare predmete i nonje obezbedi sebi egzistenciju.

5. Budet Ministarstva kulture Republike Srbije namenjen narodnom stvaralatvu i

amaterizmu, period 20052008.

Sredstva namenjena za finansiranje projekata u ovoj oblasti uprkos permanentnom rastu

okvirnog budeta Ministarstva, iz godine u godinu opadaju. Tek u 2008. belei se blagi
rast. Odvojeno je ukupno 96.876.197 dinara (tada oko 1.200.000 evra).
Dok je u 2005. godini od ukupnog budeta za kulturu za ove oblasti ilo izmeu 8 i 9%, u
2007. izdvojeno je manje od 5% sredstava. Ova tendencija moe se tumaiti na dva
naina: ovi programi nisu atraktivni za aktuelnu kulturnu politiku (verovatnije) ili se
pronalaze druge vrste finansiranja (manje verovatno).

2
6. Jovana Papan Gusle siroe sukcesije, veb portal Nova srpska politika misao,
http://starisajt.nspm.rs/kulturnapolitika/2006_papan_gusle.htm

Gusle, jednoiani gudaki instrument predstavljaju jedan od sutinskih mitolokih,

istorijskih ak i sakralnih artefakata za narode na Balkanu posebno u oblastima Srbije,
Crne Gore i BiH. Uz njih je stvoren itav ciklus epske poezije koji spada meu najvanije
produkte nematerijalne batine Balkana. Danas su one predmet velikih dikusija i
kontroverzi. U ovom lanku etnomuzikolog Jovana Papan analizira kako se gusle
povezuju uz politiki nekorektne politike trendove (ratovi, nacionalizam, anahronizam) i
kako kulturna politika kako u Srbiji, a posebno u Crnoj Gori sistematski progoni ovu
tradiciju iz javnog prostora, podstiui neke druge (vie evropske) instrumente kao to
je tamburica.

7. Ivan olovi, Sveto ili krivo gudalo. Feljton u listu Danas 31.12.200510.1.2006.
Objavljeno i u knjizi Balkan teror kulture, 20 vek, Beograd, 2008.

Ovaj lanak poznatog antropologa i etnologa Ivana olovia je paradigmatian za gore

iznetu tezu o guslama kao anahronom simbolu nacionalizma, tradicionalizma i navodnom
instrumentu ratne politike i govora mrnje, koji treba prognati u muzej. O drugaijem
pogledu na tradiciju i savremenu upotrebu ovog instrumenta pie Mia urkovi u knjizi
Slika, zvuk i mo, (izdanje MST Gaji, Beograd 2009), pokazujui kako se formirala i
kako opstaje jedna snana guslarska gerilska potkultura, proterana sa javnih medija, ali
itekako iva u pogledu visokih tiraa kaseta i diskova, poseenih kulturnih veeri,
posebnih festivala, sistema nagrada itd.

8. Srpski Muzej hleba Jeremija, Peinci.

http://www.youtube.com/watch?v=OK06yTiadPQ

Poseban muzej hleba u vojvoanskoj optini Peinci je ilustracija sve vee snage privatne
incijative u Srbiji. Ovo je rezultat rada jednog oveka, slikara Jeremije koji je godinama
skupljao tradicionalne artefakte povezane sa kulturom hleba u Srbiji i koji je 1998.
otvorio muzej hleba. Izloeni su brojni eksponati povezani sa razliitim tradicijama
izrade hleba i ak 95 obrednih hlebova iz Srbije. Otvoren je za posete, izuavanja, ak i
za praktinu demonstraciju izrade hleba. Sve je raeno bez finansijske pomoi drave, ali
postepeno ga uvode u zvaninu turistiku ponudu i optina i drava.
http://www.discoverserbia.org/sr/srem/muzej-hleba
http://pecinci.omnicom-dev.com/kultura_i_sport/srpski_muzej_hleba.35.html

9. Muzej etnoselo Staro selo Sirogojno.

To je etnoselo koje se sastoji od velikog broja starih kua donetih sa svih strana Zlatibora.
Etnoselo je sagraeno 1979. godine, na 4,5 hektara povrine. U jednoj od kua muzeja
Staro selo napravljena je i krma, a neke manje kolibe su preureene za stanovanje. 47
objekata, 2000 eksponata. Kompleks obie vie od 100.000 posetilaca godinje.
Napravljena je rekonstrukcija tradicionalne srpske kue i porodice i objekat je postao

3
mesto odravanja brojnih turistikih manifestacija. Ovo je jedan od osnovnih stubova
turistike ponude Zlatibora, najposeenijeg planinskog centra u Srbiji.
http://www.youtube.com/watch?v=gwMu0jZ180o
http://www.zlatibor.org/izleti%20posete/sirogojno.htm

10. Drvengrad Meavnik Emira Kusturice.

http://www.mecavnik.info/wsw/index.php?p=345

Komercijalnija verzija etnosela, kompletno mesto napravljeno poev od 2004. kada je

Emir Kusturica reirajui film ivot je udo napravio malo selo na ovom brdu (nove
kue, crkva itd) prema starom modelu. Izgraeno je uz obilatu pomo drave i raznih
dravnih preduzea. Nudi brojne sadraje vrhunskog tipa. Kusturica je pokrenuo i filmski
festival autorskog filma i brojne manifestacije za promociju autentine stvaralake
kulture (ukljuujui i hranu i pie). Posetama Doni Depa, Manu aoa, Maradone ili
Nikite Mihalkova ovo mesto polako dobija iru popularnost i privlanost.

Srbija opti pregled

Ponuenih desetak primera sistematski je organizovano oko nekoliko celina u

kojima smo nastojali da pokaemo ogromnu dinamiku i poleminost javnog diskursa i
politika u Srbiji koje se odnose na pitanja kulturnog naslea i folklora. Moe se bez
preterivanja rei da je pitanje odnosa prema sopstvenom nasleu i tradiciji jedna od
osnovnih linija razgranienja izmeu razliitih kulturnih i politikih opcija u ovoj dravi.
Sam prostor Srbije izuzetno je kulturoloki diversifikovan. Slojevi narodnog
seanja duboki su i strukturisani kao i npr. Kalemegdanska tvrava u Beogradu iji su
najstariji slojevi vezani jo za Kelte i Rimljane. Svako novo osvajanje donosilo je novu
civilizaciju i bez preterivanja se moe rei da su tragovi ovog ogromnog protoka vremena
i dalje uoljivi u razliitim segmentima savremene kulture.
Zato je najlake u istraivanju krenuti od kulturnih politika vezanih za manjinske
narode, posebno u Vojvodini. Lako se uoava da je njihovo kulturno stvaralatvo i
previe bazirano na foklornoj tradiciji ija je osnovna funkcija homogenizacija oko
politike identiteta i odravanje dostignutog nivoa. Treba istraiti mogunosti kako da se
ove zajednice podstaknu na kreativniju preradu naslea, i na dinaminiju proliferaciju te
prerade sa aktuelnim trendovima. Postoje takvi primeri kao to je tradicija slovakog
naivnog slikarstva u Kovaici.
Poseban segment je dosta razvijeno izuavanje maginog naslea Vlaha u istonoj
Srbiji. Tu spada njihova muzika, tubalice, kletve, kulture obrednih hlebova, mnotva
etnolokih filmova koji se bave njihovim obiajima, specifina kultura seksualnosti itd.
Drugi ogroman kosmos je istraivanje vrlo arolikog naslea i prakse Roma.
Odnos veinskog naroda prema svom nasleu dosta je uslovljen kontekstom
politikih deavanja u poslednje dve decenije. U javnom diskursu (mada ne i u
populaciji), sve je dominantnija teza o promociji modernizacije nad bilo kakvom
tradicijom koja se po pravilu vezuje za nacionalizam. Stoga i u budetu dravnih
institucija sve vie dominira podrka savremenoj umetnosti na raun potiskivanja

4
projekata koji se odnose na izuavanje i razvoj folklornog naslea. Strah od nacionalizma
definie, ini se, i rad zvaninih dravnih institucija koje su specijalizovane za izuavanje
naslea. Etnografski muzej u Beogradu (ustanovljen 1901), iako otvara svoja vrata za
jedan broj koncerata i drugih kulturnih manifestacija, nedovoljno panje posveuje
podsticanju savremenih kulturnih prerada i upotreba elemenata i motiva naslea. Kao da
se tradicija namerno sterilie umesto da se podstie njeno strasno uivanje i razvoj.
Etnografski institut SANU je klasina akademska institucija koja (za razliku od svojih
kolega u npr. Zagrebu) kao da u potpunosti bei od bavljenja savremenom etnografijom i
posebno od praktine upotrebljivosti svojih rezultata.
Najvei deo folklorne kulturne politike odvija se na nivou lokalnih zajednica.
Veliki broj gradova ima odline zaviajne etnografske postavke u muzeju. Postoje takoe
zanimljive tradicionalne manifestacije i lokalni festivali (poput festivala vina u nekoliko
gradova kao to su Vrac, Aleksandrovac ili Sremski Karlovci) u okviru kojih se
promoviu i razni oblici foklornih delatnosti. Po pravilu, lokalne vlasti dosta pomau rad
kulturno-umetnikih drutava po selima. Kultura ovih organizacija koje osim u selima
postoje i u okviru fabrika, ili pri gradskim domovima kulture, sve vie i kao privatna
drutva, izuzetno je iva, dinamina i reprezentativna. Naslee koje oni odravaju,
promoviu u svetu i razvijaju uz pomo velikog broja koreografa, polako ulazi i u druge
oblike popularne kulture, mode itd. Otud su naroito ansambli narodne igre rado vieni u
svim krajevima sveta, a vlast sistematski izbegava da ih koristi kao deo svoje kulturne
diplomatije.
Tu dolazimo do jaanja privatne incijative u Srbiji kao najsnanijeg instrumenta
promocije kreativne obrade folklornog naslea. Sve brojnije su etno-kue, etno-restorani,
preureeni salai u Vojvodini, razvija se seoski turizam itd. Primer Kusturiinog
Meavnika ili itave kulture guslara koja opstaje i iri se u jednom pravom
andergraundu, ili brojnih mladih talentovanih dizajnera koji u modi, keramici,
suvenirima i drugim proizvodima primenjuju npr. naslee autentinih ara pirotskih
ilima, govori da je itekako prisutna svest o bogatstvu kulturnog naslea koje omoguuje
razne vrste ne samo ouvanja nego i lukrativne kreativne upotrebe. Primeri festivala u
Gui i globalni uspeh Bregovieve muzike koja je na tom izrazu zasnovana, najbolje
ilustruju ogroman svakovrsni potencijal folklorne kulture u Srbiji. Stoga je izuavanje
stanja presudno za stvaranje jasnih preporuka za dalje kretanje.

II MAKEDONIJA

1. Godinji program za ostvarivanje nacionalnog interesa u kulturi za 2010.

Ministarstvo kulture Makedonije, Skoplje, 2010.
http://www.kultura.gov.mk/documents/PROGRAMA__2010_n.pdf

Zvanini dokument koji predstavlja strukturu aktivnosti koje Ministarstvo kulture

podrava u 2010. godini. Podrka programima zatite kulturnog naslea i folklorne
batine ini veliki deo ovog plana. Npr. digitalizacija kulturnog naslea u bibliotekoj
sekciji, ili etno-art radionice i prikupljanje etnolokog materijala iz pedesetih i ezdesetih

5
godina u muzejskoj sekciji, a posebna sekcija je posveena folklornim i scensko-
umetnikim delatnostima.

2. Projekat revitalizacije Stare arije i Zakon o Staroj ariji, Ministarstvo kulture

Makedonije, Skoplje, 2009.
http://www.skopskacarsija.gov.mk/
http://www.kultura.gov.mk/documents/zakon_za_stara_carsija.pdf

Stara arija koja se nalazi u centru Skoplja predstavlja posebnu istorijsku, arhitektonsku
i kulturnu sredinu. Decenijama je predstavljala ne samo vanu turistiku atrakciju, ve i
ivo sredite starog zanatstva, kulturno-umetnikih, galerijskih i drugih dogaaja. Budui
da je dosta toga zamrlo, Ministarstvo je donelo zakon kojim je ova celina proglaena za
prostor od
posebnog znaaja za dravu, i donet je program njene revitalizacije.

3. Katalog Etno postavke optine Kisela Voda (deo Skoplja).

Optina Kisela voda. Autor, Toni uposki, Skoplje, 2008.
http://www.kiselavoda.gov.mk/files/217/Etno%20POSTAVKA%20za%20web.pdf

Nakon viegodinjeg rada, ova optina je uspela da napravi vrlo kvalitetnu etnoloku
postavku od artefakta sakupljenih sa svoje teritorije. Projekat su zajedno finansirali
lokalna samouprava i Ministarstvo kulture, a cilj je prevashodno sakupljanje
memorabilija i edukacija mlaih narataja o svojoj tradiciji i socijalnoj istoriji.

4. Galika svadba, Selo Galinik

http://www.gomacedonia.com/galicka_svadba.shtml (program manifestacije)

Mesto Galinik iz koga se nekad zbog posla u inostranstvo iselilo skoro kompletno
stanovnitvo, oivljavalo bi svakog 12. jula (Petrovdan), kada bi se nekadanje
stanovnitvo okupilo da uz venanje dvoje mladih oivi svoju tradiciju i duh nekadanjeg
ivota. Vremenom je to postala manifestacija od dravnog znaaja. Tokom dva dana se
oivljava tradicionalna nonja, ishrana, zanati, obiaji, igra se kolo Tekoto koje
simbolizuje teak ivot u pealbi.

5. Folklorni ansambl Tanec ,Skoplje

http://www.tanec.com.mk/mak/index.asp

Zvanini dravni ansambl narodnih igara koji postoji od 1949. Makedonija se odlikuje
jednim od najimpresivnijih muzikih i igrakih folklornih naslea u Evropi, veoma
bogatog ritmikog i harmonijskog kolorita. Tanec uiva ogroman ugled u svetu i
predstavlja jedan od kljunih segmenta dravne kulturne diplomatije.

6. Muzika grupa DD Synthesis:

Intervju sa profesorom Draganom Dautovskim, magazin Blesok, 2 /1998, Skoplje
CD Swinging Macedonia, Skoplje, 2000.
http://www.dragandautovski.com.mk/

6
Nakon saradnje sa Anastasijom (muzika za film Pre Kie Mila Manevskog), profesor
Dautovski oformio je osmolanu grupu DD Sintezis koja je postigla zavidan uspeh na
evropskim prostorima u svetu vorld mjuzik.To je izvanredan model kreativne prerade
prebogatog muzikog folklora ove drave. Uivaju veliku podrku drave. U ovom
intervjuu Dautovski izlae programske stavove.

7 Virtuelni modeli na ivealita ot makedonsko narodno graditelstvo,

Davorin Trpeski, Institut za etnologija i antropologija, Skoplje, 2006.

Saradnik Instituta za etnologiju i antropologiju, Trpeski je istraivao mogunosti i tehnike

pravljenja virtuelnih muzeja kao orua za ouvanje i istraivanje klasinih arhitektonskih
spomenika kulture, ali i kao osnove za razvoj modernih arhitektonskih reenja baziranih
na etnolokom nasleu. Ovo je veoma praktina knjiga koja donosi i dobar pregled nekih
od osnovnih modela tradicionalne makedonske arhitekture.

8. Folk umetnost u Makedoniji: pregled najvanijih grana savremene folk umetnosti. Veb
sajt http://www.cybermacedonia.com/mculfolk.html

Ovo je jedan od najboljih pregleda najvanijih oblika folklornog stvaralatva i na njemu

bazirane umetnike prakse. Autori navode nekoliko znaajnih podruja kao to su
keramika, nakit (zlatni i bakarni), izrada nonji ili umetniki stubovi i nadgrobni
spomenici koje proizvode uveni Mijak majstori.

9. Ethnic Stereotypes in the Macedonian Folklore and their Reflection in the Macedonian
Contemporary Literature,
Ana Martinoska, asopis Neohelicon, Budimpeta, april 2005, strane 7179.

Autorka istrauje tretman figure drugog u makedonskom folklornom nasleu pokazujui

kako se imid drugog uglavnom gradi kao figura neprijatelja definisanog kroz niz
stereotipa. Zatim istrauje kako se ovo naslee reflektuje pre svega na savremenu
poeziju, ali i na druge anrove knjievnosti u Makedoniji.

10. Mask customs and Identity in the Region of Southeastern Europe. The Case of
Macedonia, Eli Miloeska, asopis Ethnologica Balkanica, 11/2007, str. 237256,
Munchen.

Autorka tvrdi da je svakovrsna kriza kroz koju od raspada SFRJ prolaze graani
Makedonije izazvala jaku krizu identiteta kako kod individua, tako i kod etnikih
kolektiva, to je podstaklo veliki broj ljudi da se vrati vrednostima i nasleu folk kulture
koja se smatra najvrim temeljem identiteta. Autorka pokazuje kako karnevali (Prilep,
Strumica, Vevani) i drugi rituali koji ukljuuju maske postaju vana poprita prisvajanja
i prerade folklornog naslea u promenjenom politikom kontekstu.

11. Projekat Krale Marko

Internet portal, http://www.kralemarko.org.mk/

7
Izuetno zanimljiv privatni portal koji se bazira na mitu o srednjevekovnom junaku Krale
Marko (srpski Kraljevi Marko). Promovie se etnoturizam, stripovi sa etnikim
motivima (npr. autor Rade Diovski), etno ishrana i restorani, odea, suveniri, ili potpuno
mitomanski projekti poput King Marko brand koji Marka predstavlja kao verziju Kralja
Artura.

Makedonija opti pregled

Primer Makedonije veoma je zanimljiv za razumevanje motiva i podsticaja za

kreiranje savremene kulturne politike prema folkloru.
Oko 40% stanovnitva i dalje ivi na selu, sa ivotnim navikama i obiajima koji
se nisu mnogo promenili u odnosu na tradicionalan nain ivota. Otud se veliki deo
tradicionalne kulturne prakse i dalje odvija kao deo svakodnevnog ivota. Neki segmenti
izrade odee, ishrana, keramiko posue ili zanatska orua opstaju ne kao deo folklora
ve kao normalan nain obavljanja poslova i organizacije ivota. Posebno je upeatljiv
primer klesarskih majstora koji stvaraju bogato ukraene nadgrobne spomenike, stubove i
sl.
Oko 30 % populacije ini muslimansko stanovnitvo. Dok je mali broj Turaka i
Roma integrisan u javni prostor, albanska populacija koja ini vie od etvrtine
stanovnitva opstaje u svom posebnom zatvorenom sistemu organizacije ukljuujui i
posebno javno mnenje, obrazovanje itd. Iz tog sveta veoma mali deo kulturne pa i
folklorne prakse dolazi od nealbanske populacije.2 Stoga je bez poznavanja albanskog
jezika gotovo nemogue istraiti njihov odnos prema folkloru. Postoji jedan broj
albanskih kulturno-umetnikih i folklornih drutva koja Ministarstvo kulture finansira.
Javnim prostorom dominira jezik i kultura Makedonaca kao predominantne
nacije. Meu njima dominira oseaj stalne ugroenosti i krize identiteta. S obzirom da
najmanje dve okolne drave ne kriju pretenzije prema prikljuenju ove drave i
asimilaciji njenog slovenskog stanovnitva, kao i da albanska populacija tei odvajanju i
sistematski zaokruuje svoj entitet u Makedoniji, postaje jasno zato se politika identiteta
smatra najvanijim prioritetom.
Kljunu ulogu u sprovoenju ove politike, kao i u njenom finansiranju ima
dravna vlast, odnosno Ministarstvo kulture. Drava definie, namee i sprovodi politiku
identiteta, kulturnu politiku i vodi brigu o zatiti kulturnog naslea. Postoje stalni sporovi
o moguoj i poeljnoj ulozi lokalne samouprave u sprovoenju politike folklora, no
najee za to nedostaju i sredstva, ali i kadrovski potencijali i znanje. Ovde navedeni
primer optine Kisela voda pokazuje da se u tom pravcu radi.
U ovako maloj zemlji dravna politika moe da igra ekstremno vanu ulogu, a
vlast da svojim potezima preko noi menja usmerenje zvanine ideologije pa time i
interpretacije istorije i seanja svog naroda. Otud je u Makedoniji poslednjih godina na
delu neverovatna antikvizacija identiteta. Vlast promovie bizarnu ideju da dananja
Makedonija predstavlja batinika kulture, politike i slave antike Makedonije Filipa i

2
Jedan od retkih primera je studija Mitski elementi vo albanskiot i makedonskiot junaki epos i balada,
Izaima Murtezanija, izdanje Instituta Marko Cepenkov, 2006, Skopje.

8
Aleksandra Makedonskog (njegovo ime nosi aerodrom u Skoplju). Tako posetilac ispred
zgrade Vlade (graene u klasinom realsocijalistikom stilu) moe da vidi desetak velikih
antikih figura (arheoloke iskopine) napadno poreanih na ulaznom stepenitu. Postoje i
predlozi da se izgradi nova zgrada Ustavnog suda u obliku starogrkog hrama a da sudije
nose toge.
S druge strane, realno postojee foklorno (pre svega muziko i plesno) naslee
ove drave po optoj oceni spada meu najlepa i najbogatija u Evropi. Folklorne igre,
kola, nonje, ilimi i druge prostirke, tradicionalni instrumenti poput gajdi i kavala
doivljavaju pravu renesansu u poslednje dve decenije i donose Makedoniji veliku korist
u meunarodnom predstavljanju i kulturnoj diplomatiji. Drava je do sada taj potencijal
prepoznavala i pomagala da sastavi poput Anastazije ili DD Sintezis ostvare veliki uspeh
na meunarodnoj sceni. Osim Taneca ak i neki lokalni folklorni ansambli postiu
znaajne rezultate zato to svaki kraj ima svoj posebni kolorit muzike, igre i nonji.
Osnova je ipak svakodnevna praksa. Na svakoj svadbi veina gostiju igra i najsloenija i
najzahtevnija kola.
Akademsko izuavanje folklorne batine takoe doivljava odreene pomake.
Postoji nekoliko instituta koji deluju uz pomo drave i stranih fondacija, ali se polako
ukljuuju i u meunarodne projekte s obzirom da je makedonsko naslee atraktivno polje
izuavanje i za istraivae iz drugih zemalja. Istraivai prilaze folklornom nasleu iz
razliitih uglova, a postoje i savremeni pristupi koji vode rauna ne samo o beleenju ve
i o mogunosti kreativne upotrebe, kao to je navedena knjiga o virtuelnim
konstrukcijama makedonskih tradicionalnih stambenih prostora.
Postoji takoe veoma razvijena svest o folklornom nasleu kao jednom od
najvanijih turistikih potencijala. Niz muzikih festivala nastoji da ispuni klasine
identitetske funkcije ali i da promocijom specifino makedonskih programa privue i
turiste. Galika svadba je svakako najreprezentativniji primer, ali ima i drugih. U tom
svetlu treba istraiti zanimljiv poloaj brojne makedonske dijaspore koja spada u vanije
promotere makedonskog folklora, ali i vanu turistiku klijentelu i propagatora.
Konano, veoma je zanimljiv i sve znaajniji doprinos pojedinaca kako na nivou
umetnike prakse etno tipa (dizajn, stripovi, brendirana domaa hrana), tako i u promociji
ovog stvaralatva emu je posebno doprinela upotreba interneta.

III HRVATSKA

1. Zakon o zatiti i ouvanju kulturnih dobara Republike Hrvatske

Ministarstvo kulture Hrvatske, Zagreb, 1999. godine
(http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/271022.html)
Eksplicitno navodi i nematerijalna kulturna dobra poput jezika, dijalekata i govora,
usmene knjievnosti, raznih oblika folklornog blaga te tradicionalnih umea i zanata.
Od 2004. Ministarstvo ima poseban Odsek za nematerijalna kulturna dobra.

9
Zatieni su fenomeni od karakteristine muzike, plesa do jela (paka ipka, korulanski
ples, istarska glazbena praksa violine, slavonski kulen, a na iroj listi predloga nalazi se
jo oko dvesta fenomena.

2. Uloga medija u predstavljanju, mijenjanju i kreiranju tradicije,

Daniela Angelina Jelini, i Ana uvela Bunja, lanak objavljen u okviru zbornika
Aleksandra Muraj i Zorica Vitez, (ur.) Predstavljanje tradicijske kulture na sceni i u
medijima, Institut za etnologiju i folkloristiku i Etnoloko drutvo Hrvatske, Zagreb,
2008, str. 5163.

Rad u okviru UNESKO-vih dokumenata odreuje koncepte tradicije, folklora odnosno

nematerijalne batine te se fokusira na predstavljanje, propagiranje i potronju oblika
tradicionalne kulture u medijima i kulturnim industrijama. Predstavljanje tradicionalne
kulture u medijima rad sagledava kroz tri osnovna aspekta: potronju kulture, promenu
kulture i promenu publike. Prvi od tih aspekata slui kulturi, drugi je menja, dok je
manipulacija publikom najopasniji pa ak i poguban aspekt medijske moi.

3. Doktorski rad Folklorna glazbena praksa i kulturna politika: Paradigma smotri

folklora u Hrvatskoj, Naila Ceribai, Filozofski fakultet, Zagrebaki univerzitet, 1998.

U svojoj kritici Naila Ceribai trai razloge opstanka izvornosti, koja i kao drutvena
injenica ini temelj diskursa savremenih smotri moda stoga to svojom stabilnou,
nepromenljivou, istoom i kolektivnou moe pruiti utoite razlomljenim
identitetima, pripomoi izgradnji velikih ideja nacionalnog ili dravnog jedinstva, ili pak
svojom neuhvatljivou i fikcionalnou profesionalni angaman strunjaka uiniti
doista neophodnim.

4. Zbornici Instituta za etnologiju i fokloristiku i Hrvatskog etnolokog drutva

- Destinacije enje, lokacije samoe: Uvidi u kulturu i razvojne mogunosti hrvatskih
otoka, Ines Prica i eljka Jelavi (ur.), Zagreb, 2009
http://crosbi.znanstvenici.hr/prikazi-rad?&lang=EN&rad=386876

Knjiga sadri osamnaest priloga koji iz razliitih perspektiva (etnoloke,

etnomuzikoloke, lingvistike, socioloke) i tematski raznoliko pristupaju problematici
ouvanja batine i razvoja hrvatskih ostrva

- Turist kao gost- prilozi kulinarskom turizmu.

Nives Ritig Beljak i Melanija Belaj (ur.), Zagreb, 2009.
http://crosbi.znanstvenici.hr/prikazi-rad?&lang=EN&rad=439874

Jedanaest priloga sa skupa Turist za stolom tradicionalna ishodita gostoljublja,

odranog u okviru izlobe Svijet hrane u Hrvatskoj u zagrebakom Etnografskom muzeju
u aprilu 2007. godine. Osnovna nit zbornika jeste prikazivanje dosad ostvarene
ukljuenosti hrane i pia u turistiku ponudu te propitivanje moguih novih puteva
razvoja privlanosti kulinarskog turizma.

5. Institut za etnologiju i folkloristiku

10
Direktor Ivan Lozica, Zagreb
http://www.ief.hr/

Institut je osnovan jo 1948. Bavi se interdisciplinarnim istraivanjima savremenih i

istorijskih kulturnih pojava i procesa. Institut ima bogatu biblioteku i dokumentaciju koja
sadri brojne zbirke rukopisa, audio i video snimaka, fotografija i filmova. Posebno treba
izdvojiti bavljenje savremenom etnologijom odnosno aktuelnom narodnom kulturnom
praksom i izrazitu praktinost istraivaa i projekata, koji podstiu savremenu kreativnu
preradu postojeeg naslea, kao i turistiku promociju folklornog bogatstva.

6. Etnografski muzej Istre sa festivalom etnofilma.

Direktor Lidija Nikoevi
http://www.emi.hr/index.php?grupa=4&stranica=12&jezik=hr

Muzej uva etnografsku grau s fundusom od 4200 predmeta, u prvom redu tekstila,
poljoprivrednog alata, te predmeta iz svakodnevnog ivota istarskog sela s kraja XIX i
poetka XX veka (lonarski, stolarski, kovaki proizvodi kao i primeri tradicionalnog
rukotvorstva). Podruja istraivanja su svakodnevni ivot, odevanje, privreda, deje igre,
muzika, tradicionalna ishrana, verovanja, stanovanje, usmena predaja, multikulturalnost...
Muzej stalno organizuje radionice za promovisanje i uenje starih zanata, naroito
namenjene deci.

7. Lado Electro, CD, Dravni folklorni ansambl Lado, Zagreb, Aquarius, 2003
www.lado.hr

Ansambl postoji od 1949. i namenjen je promociji folklornih igara i pesama iz svih

krajeva Hrvatske. U okviru njihove savremene umetnike prakse treba pomenuti projekat
Lado Elektro, album na kome su pevai Lada uz pomo mladih di-dejeva snimili elektro
obrade hrvatskih tradicionala.

8. Udruga za ouvanje tradicionalnih zanata Gaanka.

Rukovodilac Dragica Rogi, Otoac
http://www.min-kulture.hr/default.aspx?ID=4215 (Novi list, 02.10.2008)

Izvanredan primer privatne inicjative koja je uspela da se nametne kao partner dravnim
institucijama i da napravi samoodrivu komercijalnu zadrugu koja danas u pet radionica
za preradu i farbanje vune i platna kao i za proizvodnju odee zapoljava petnaest ljudi.
Prva sredstva su dobili od banke koja je prepoznala inicijativu lokalne zajednice, a zatim
su postali partneri fondacija i Ministarstva kulture.

9. Etno-eko sela.
Projekat koji podravaju upanije i ministarstvo kulture i posebno Ministarstvo turizma
http://www.min-kulture.hr/default.aspx?ID=5683
Program poticanja, zatite, obnove i ukljuivanja u turizam batine u turistiki
nerazvijenim podrujima, Ministarstvo turizma, Zagreb, 2004.

11
irom juga Hrvatske, Dalmacije, u obalskom zaleu i na ostrvima, postoje brojna
naputena sela u kojima su odlino ouvane orginalne kue. Hrvatska ima ozbiljnu akciju
oivljavanja ovih sela u etno-eko sela. Podstie se povratak iseljenika i obezbeuju se
sredstva za obnovu kua, ali i organizaciju ivota u skladu sa tradicionalnim, ekolokim
principima. Cilj je ne samo oivljavanje ivota i kulture ve i stvaranje privlanih
turistikih destinacija.

10. Rijeki karneval

Turistika zajednica grada Rijeka, Direktor Petar karpa
http://www.ri-karneval.com.hr/

Karnevalski dogaaji grada Rijeke osoben su spoj evropskog graanskog karnevala, pre
svega venecijanskog i austrijskog, i elemenata folklora i mitologije starih Slovena, to se
pokazuje kroz krajnje matovite maske.
Na karnevalskim povorkama 2001. godine uestvovale su 72 deje karnevalske grupe sa
4.200 uesnika na Dejoj karnevalskoj povorci, a na Meunarodnoj karnevalskoj povorci
i 144 karnevalske grupe odraslih sa 10.000 uesnika, iz 12 zemalja sveta to je pratilo
110.000 gledalaca.

11. Etno-eko festival: tradicionalna izloba proizvoda i usluga ruralnih podruja,

organizator Vlada Hrvatske, Zagrebaki velesajam
http://www.min-kulture.hr/default.aspx?ID=4148

Ova izloba i prezentacija odrava se ve osam godina na Zagrebakom velesajmu.

Posetiocima se predstavljaju starinski tradicionalni plesovi, izumrli seoski zanati,
tradicionalna jela spravljena po starim receptima, ali mogu da ostvare uvid u turistiku
ponudu ruralnih krajeva. Selekcija se vri preko upanija koje predstavljaju svoje
proizvode na sajmu. "Eko-etno Hrvatska" odrava se pod visokim pokroviteljstvom
Vlade Republike Hrvatske.

Hrvatska opti pregled

U Hrvatskoj je promocija svog naslea u prvom planu kao krajnje poeljan

instrument jaanja sopstvene nacionalne svesti i samopouzdanja. Dovoljno je uoiti
injenicu da se u budetu za kulturu za 2010. za programe nove medijske kulture kao
najvaniji segment kulturne politike u oblasti savremene umetnosti izdvaja 4.590.000
kuna to je samo oko 20 odsto vie nego izdvajanje za folklorne programe (kulturno-
umetniki amaterizam) i program zatite nematerijalnih kulturnih dobara, gde dominira
zatita starih zanata, (3.579.000 kuna).3
Vlast promovie zajedniko hrvatsko naslee i simbole koristei ga kao
instrument homogenizacije veinskog stanovnitva. Otud tako snana politika zatite
nematerijalnog kulturnog naslea, koja lokalne specifinosti pretvara u optehrvatske

3
Detaljna raspodela dravnog budeta za kulturu dostupna je na sajtu http://www.min-
kulture.hr/financiranje/ Analiza raspodele namenjena folkloru (kulturno-umetniki amaterizam) i Programu
zatite nematerijalnih kulturnih dobara pokazuje da najveu podrku dobijaju muzika i ples.

12
brendove. Na delu je i reintepretacija istorije time to se naslea narodne kulture nekada
brojne srpske zajednice predstavljaju kao deo hrvatske kulture.
Mrea podrke vlasti raznim oblicima tradicionalnog i folklornog kulturnog
stvaralatva veoma je bogata i razgranata. Iako je dravna vlast (posebno Ministarstvo
kulture) glavni finansijer i organizator ove politike, mnogo toga se obavlja u direktnom
partnerstvu sa upanijama, regijama i lokalnim samoupravama. upanije se esto
pojavljuju kao nosioci znaajnih regionalnih programa i to posebno onih dugoronih koji
afirmiu specifinosti te regije. Iz navedenih primera videlo se da one promoviu svoje
naslee, simbole itd.
U sluaju Istre, ova politika ima jo vei znaaj jer se radi o krajnje specifinoj
regiji. Otud je ona dobila i sopstveni etnografski muzej koji nastoji da prikazuje
multikulturnu tradiciju i da posebno mlaoj deci prenosi tu svest o lokalnoj specifinosti i
nasleu koje su stvorile razliite zajednice (posebno italijanska).4
Kroz gotovo sve primere provukla se jedna zajednika odlika: veza sa turizmom.
Hrvatska je zemlja sa jednom od najlepih obala u Evropi koja je (posebno u poslednjih
sedamosam godina) postala jedna od najatraktivnijih letnjih destinacija.
Otud je razumljivo to je folklor postao vaan deo ukupne turistike ponude.
Drava nastoji da turistima tokom boravka ponudi to vei broj autentinih sadraja i
lokalnih brendova, poev od nonji, folklornih igara, fascinantne muzike ponude
posebno dalmatinskih mukih horova (klape), i itavog spektra proizvoda i destinacija
koje nose oznaku etno-eko.
Videli smo da postoji godinji sajam etno-eko ponude, kao i da i privatne
incijative sve vie idu u pravcu razvoja ponude koja bi ponudila tradicionalne proizvode
(hranu, pie, muziku) kao ekoloku ponudu.
Nosilac najvanijih turistikih manifestacija je po pravilu lokalna samouprava.
Sinjska alka, Rijeki karneval, Zagrebaka smotra folklora itd, uivaju podrku dravnog
nivoa iz pozadine, ali posao vode kulturne vlasti optine i lokalna turistika organizacija.
Jo jedna znaajna odlika jeste i jaka svest postojeih specijalizovanih institucija
o praktinosti i funkcionalnosti svoga delovanja. Poev od sva tri etnografska muzeja ili
specijalizovanog Muzeja za umjetnost i obrt, preko raznih uprava u Ministarstvu kulture,
sve do Instituta za etnologiju i folkloristiku, izrazito je naglaen savremeni pristup i
nastojanje da rad ne ostane vezan za beleenje i reprodukciju, nego upravo za praktinu
vanost, upotrebu i korisnost svojih rezultata. Saradnici instituta su saraivali sa velikim
brojem preduzetnika i aktera koje pominjemo u ostalim referencama: od istraivanja
turistikih potencijala naslea, do omoguavanja savremene prerade muzikog folkora.
Na primer pomogli su i projekte miksovanja narodnih pesama poput projekata
Gangawerk i Lado electro. Treba istai da lanovi ansamlba Lado imaju od ranije dosta
iskustva u savremenim projektima kao to je npr. saradnja sa Bregovievom grupom
Bijelo dugme jo 1984.
Zanimljivo je to drava uspeva da prepozna dobre individualne projekte i da ih
podri. Pojedinci pokreu kreativne portale, stvaraju etnozanatske radionice, ak i
organizuju festivale, a drava im pomae edukujui ih, osposobljavajui da sami
prikupljaju sredstva i dajui i sama. Postoje ak i primeri poput deoniarskog drutva

4
Folklorna umetnost u kulturnoj politici Hrvatske, generalno analizirajui razvija se u dva pravca. Prvi,
ouvanje etnografskih i nacionalnih vrednosti u cilju podrke kulturnom integritetu i drugi, lukrativni kao
egzotika, znaajni sadraj turistike ponude.

13
Hrvatski folklor koje deluje preko specijalizovanog sajta www.hrvatskifolklor.com,
promoviui folklorne ansamble i nudei sve vrste usluga koje su sa tim povezane.
Hrvatska dijaspora iako veoma brojna i bogata, zanimljivo je, ne igra neku
znaajnu ulogu u politici zatite i razvoja folklora.

IV ZAKLJUNA RAZMATRANJA

Postoje znaajna istraivanja koja su neumitno pokazala imanentnu vezu razvoja

folkloristike, etnologije i antropologije sa aktuelnom politikom. Poznato je npr. da se
etnologija ne sluajno javlja kao posledica pojaanih imperijalnih tenji i praksi velikih
evropskih sila u poslednjoj etvrtini devetnaestog veka. Naime, kolonijalizam je ve
uveliko sistematizovanoj, u discipline stratifikovanoj i sa interesima drave usko
povezanoj nauci evropskih sila imanentno nalagao pojaano bavljenje obiajima,
kulturnim praksama, ak i kulturama ishrane i odevanja naroda nastanjenih na
podrujima koja su okupirale. Neospornom istraivakom duhu pojedinaca, potrebi da se
u komparativnoj perspektivni sagleda ukupna kultura ovih ljudi uporeena sa kulturama
drugih pa i sopstvenom, svakako je doprinosila i praktina potreba politikih elita da se
detaljno istrae narodi kojima se nameravalo vladati.
Ovo je je samo jedan od brojnih primera sline provenijencije. U novije vreme
meutim, mogao bi se uvesti jo jedan momenat. Govorimo o vezi dominantne unutranje
samopercepcije politikih i intelektualnih elita neke drave sa stavom globalnih elita i
trendova prema njihovoj kulturi i samostalnom afirmisanju. Naime, praksa odnosa velikih
sila i kljunih globalnih centara moi prema nacionalnom pitanju obeleena je razlikom
izmeu poeljnih i nepoeljnih nacionalizama u zavisnosti od toga da li im je konkretni
nacionalizam bio u interesu ili ne. Upravo primer Balkana i istorije tzv. istonog pitanja
na najbolji nain ilustruje ovu hipotezu. Ve dva veka gotovo sve velike sile suzbijaju
srpsku nacionalnu svest i na sve mogue naine podstiu i afirmiu nacionalnu
emancipaciju naroda koji okruuju srpski etnos. Na samo da je geopolitika interesna
logika ovih procesa sasvim dovoljna da odbaci prigovore za tradicionalnu srpsku
martirologiju i opinjenost teorijama zavere ve postoji sasvim dovoljan broj
istorijskih studija i monografija koje dokumentovano ilustruju i potvruju neprekinutu
istovetnu logiku reavanja istonog pitanja.5
Ovaj geopolitiki i meunarodni okvir neophodan je ini se za razumevanje
istraivanja koje smo obavili i na prethodnim stranicama prezentovali. Mentalna mapa
neophodna za razumevanje tri prezentovane politike folklora postavljena je Drugim
zasedanjem AVNOJ-a i ukupnom ideolokom konstrukcijom postavljenom posle Drugog
svetskog rata u drugoj Jugoslaviji. Druga Jugoslavija je postavljena kao opozitna
prethodnoj buroaskoj, navodno velikosrpskoj tvorevini, tamnici naroda6 koju su
nastojali da preurede u federaciju socijalistikih republika. Iako je zvanina ideologija

5
Od novijih studija pomenimo ovde nekoliko: Natalija Naronicka, Rusija i Rusi u svetskoj istoriji, SKZ,
Beograd, 2008; Milo Kovi, Dizraeli i istono pitanje, Klio, Beograd, 2007; Milorad Ekmei, Dugo
kretanje izmeu klanja i oranja, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2008; Mia urkovi,
Kako se konstruiu nacije: crnogorski sluaj , Socioloki pregled, 1/2010, 3-36.
6
Jugoslovenski komunisti su preuzeli emu i diskurs Lenjina i Trockog u odnosu na Rusiju posle 1918, kao
i njihov model reavanja nacionalnog pitanja na utrb interesa najbrojnijeg naroda.

14
insistirala na bliskom jedinstvu i odredila nove granice prema poznatoj Titovoj metafori
ila na mermeru koje slue samo za jaanje i uvrivanje snane mermerne strukture
Jugoslavije, ova forma je rano poela da se popunjava drugaijim sadrajima. I iz
navedenih primera uoili smo da se 1949. u svakoj od republika formira ansambl
nacionalnih igara za kojim je brzo i sledio nauni institut za izuavanje narodne tradicije,
kao i etnografski muzej ako ranije nije postojao. Ova mrea institucija nije trebalo da
bude zasnovana na etnikim ve na administrativnim principima (kao to su navodno i
granice trebalo da budu isto administrativne prirode). U praksi su same republike
uglavnom bile i imenom postavljene kao protodrave, a ova etnoloka mrea institucija
bavila se uglavnom prouavanjem, odnosno (re)konstrukcijom narodnog naslea nacije
koja je bila dominantna u toj republici. Sutinski je ona sluila za uvrivanje nacionalne
samosvesti i utvrivanje nacionalnog karaktera republike kao budue drave
makedonskog, hrvatskog ili slovenakog naroda.
Nova ideologija je sve narode osim srpskog podsticala na izraavanje i
razvijanje svoje samostalnosti i promocije svog narodnog i nacionalnog stvaralatva, za
ta je etnoloka politika uz obrazovnu, kulturnu i ekonomsku imala presudnu funkciju.
Ovo posebno postaje uoljivo nakon eksplicitnog politikog i ustavno-pravnog zaokreta u
periodu 19621964. i svih onih politikih turbulencija u sledeih deset godina koje su
dovele do donoenja konfederalnog ustava iz 1974. godine.
Srpski narod van granica Srbije uglavnom je bio bez instrumenata etnoloke
politike koji bi mu omoguili da neguje i razvija svoje autentino specifino naslee, kao
razliito od veinskog naroda u toj republici, a kamoli da ga razvija sa sveu i politikom
koja bi ga predstavila kao deo ukupnog srpskog naslea. U samoj Srbiji mrea i politika
ovih institucija pratila je po definiciji smernice i stavove komunistike politike Srbije
osuene da radi i deluje pod stigmom optubi za velikosrpstvo i nacionalizam. Stoga su
ove institucije ili morale da ogranie svoj istraivaki rad na podruje tadanje Srbije ili
da se bave optejugoslovenskim nasleem. Dok su svi ostali radili, razvijali se i
postepeno se definisali kao Hrvati, Slovenci, Crnogorci, Makedonci itd, u Beogradu su
etnolozi delovali pod stalnim pritiskom da budu Jugosloveni.
Ova matrica se u punoj meri prenela i na sledee dve decenije to je ilustrovalo i
nae istraivanje. Makedonska politika etnologije pokazuje snaan nacionalistiki impuls
koji varira izmeu slovenskog i antikog naslea, ali jasno prepoznaje svoju kulturnu
batinu kao najjai potencijal za utvrivanje sopstvenog identiteta, ali i za turistiku
promociju, javnu diplomatiju, razvoj sektora usluga i druge savremene aktivnosti. Niz
primera je pokazao kako se u ovaj proces ukljuuje brojna dijaspora kao i mnogobrojni
pojedinci koji svi zajedno sa puno ljubavi unapreuju narodnu tradiciju ali je i odravaju
kao deo svakodnevne prakse.
Ovaj model jo je izraeniji u sluaju Hrvatske jer je, izmeu ostalog, re o znatno
veoj dravi sa brojnijim stanovitvom i sa ozbiljnijom institucionalnom tradicijom.
Hrvatska velikim delom sledi nemaki model javno-privatnog, korporativnog delovanja u
kome drava igra veliku ulogu, ali se trudi da to vie podstakne pojedince, lokalne i
upanijske vlasti, male preduzetnike pa i investitore iz inostranstva da iniciraju ili se
barem ukljue u programe praktine i isplative upotrebe, razvoja ili obnove svoje
tradicije. Ogroman turistiki potencijal nesumnjivo obeleava i boji skoro sve tamonje
napore u raznim oblastima politike etnologije. No osim toga postoji i veoma zanimljivo

15
iskustvo etnologije ratnog perioda, o emu govori niz znaajnih lanaka.7 Moe se rei da
se etnologija u Hrvatskoj u potpunosti stavila u slubu nacionalne politike. Iz perioda
19911995. ostala je brojna istraivaka i nauna produkcija na Institutu za etnologiju i
folkloristiku u Zagrebu koja nosi jak peat angaovanosti u pravcu zastupanja hrvatske
stvari. Rihtman-Augutin i Muraj posebno istiu doktorski rad Maje Povrzani Kultura i
strah: ratna svakodnevica u hrvatskoj 1991/1992, koji je odbranjen 1997, kao i zbornik
radova objavljen na engleskom jeziku Fear, Death and Resistance, 1993.
U Srbiji je situacija ila u drugom pravcu. Naunici i javni delatnici koji su
stvarali na podruju etnologije nisu ni stigli da se oslobode jugoslovenstva, a ve im je
ponovo nabaena stigma velikosrpstva. Mnoge je u devedesetim uplaio strah od
globalne presije zvanine verzije rata koja je stizala iz zapadnih medija i od zapadnih
kolega prema kojoj je srpski nacionalizam navodno glavni izaziva i podstreka raspada
zemlje i ratnih i materijalnih stradanja. tavie, ini se da je vei pritisak na etnologe
vrilo globalno javno mnenje nego navodna nacionalistika atmosfera u Srbiji. Vrlo je
zanimljivo da u takvoj nacionalistikoj politici Miloevieve vlasti nije bilo ozbiljnih
pokuaja da se narodno stvaralatvo, mitologija i predanja sistematski upotrebe za
mobilizaciju i homogenizaciju stanovnitva.
Potencijalni kritiar ove teze ukazae na miting na Kosovom polju 1989. i na
parole koje su se sretale po takozvanim antibirokratskim mitinizma, kao i na povratak
odreenih toposa, imena i simbola u javni diskurs. No, to sve nije dovoljno da pokae
postojanje bilo kakve ozbiljne, sistematske i organizovane politike kakva je u to vreme
voena u Hrvatskoj na primer, i koja je obeleavala politiku etnologije zemalja koje su
bile u ratu. U knjizi Diktatura, nacija, globalizacija, urkovi je pokazao kako se
nenacionalistiki karakter Miloevieve vlasti lako uoava upravo preko istraivanja
muzike i simbolike prakse u doba njegove vladavine.8 Ukaimo ovde i na status
etnologije i etnolokih institucija. Njegov reim ni minimalno nije pokazao interes za
ovladavanje i upotrebu takvim institucijama to se jasno vidi iz njihove prakse,
delatanosti i rezultata. Moda je jedan od najvanijih indikatora ove teze injenica da je
Ivan olovi upravo u tom periodu kao istraiva zaposlen na Etnografskom institutu pri
SANU, dakle na zvaninoj dravnoj instituciji stekao ugled najpoznatijeg etnologa iz
Srbije ovenanog Herderovom nagradom i drugim slinim priznanjima.9
Otud se sutinski nije mnogo promenilo u njihovom delovanju ni posle
Miloevievog pada i dolaska nove, reformske ideologije na vlast u sledeoj deceniji.
Srpska etnologija i etnografija nastavila je da se bavi etnografskim istraivanjima na
terenu, beleenjem starih oblika stvaralatva, odnosima izmeu etnikih grupa i ivotom

7
Pogledati Naumovi, Slobodan, Nacionalizacija nacionalne nauke? Politika etnologije/antropologije u
Srbiji i Hrvatskoj tokom prve polovine devedesetih godina dvadesetog veka u Senka Kova (ur.),
Problemi kulturnog identiteta stanovnitva savremene Srbije, Filozofski fakultet, Beograd, 2005, str. 17
60, kao i Rihtman-Augutin, Dunja, i Muraj, Aleksandra, Prvih pedeset godina etnoloke misli u
institutu, Narodna umjetnost, 35/2, 1998, str. 103124.
8
Vidi urkovi, Mia, Diktatura, nacija, globalizacija, IES, Beograd, 2002.
9
olovi je paradigma za politiki korektnog etnologa iji se rad u naznaenom periodu svodio na
podravanje i propagiranje zapadne naracije o iskljuivo srpskoj krivici za raspad Jugoslavije. Detaljnije o
tome u eseju Izmeu politike i propagande u Mia urkovi, Slika, zvuk i mo, MST Gaji, Beograd,
2009.

16
dijaspore. Kako je Naumovi primetio,10 ak ni otvorena agresija na Srbiju 1999. nije bila
dovoljna da srpska etnologija izae iz prethodno utvrene matrice o srpskoj krivici, ili iz
samonametnutog ignorisanja etnologije svakodnevice i savremenog ivota koja bi
svakako morala da ima neki politiki stav o uzrocima i objanjenjima izuavanih pojava.
Otud se i za period posle 2000, kao i za aktuelnu politiku etnologije moe rei da
izbegava savremenost, da sama sebe gura u bavljenje sterilnim temama koje izbegavaju
politiki provokativna pitanja o identitetu,11 da nema kontakte sa ivim stvaraocima i da
ak ni ne obrauje pitanja mogunosti aktivne prerade narodnog stvaralatva za praktine
svrhe. Npr. srpska institucionalna etnologija nema nikakve veze sa turizmom u Srbiji
danas.
Postoji i druga vrsta reakcije na savremenu praksu kad je muzika u pitanju. Meu
onim srpskimim etnomuzikolozima koji imaju izraenu nacionalnu svest uglavnom
postoji negativan stav odbacivanja svega to se deava na estradnoj sceni i u prostoru
savremene popularne muzike prakse. Otud se po pravilu bave klasinom
etnomuzikologijom i istraivanjem okamenjenog muzikog naslea pojedinih regiona u
Srbiji, ne marei mnogo za pitanja kako bi svojim radom mogli da pomognu aktivnu i
kvalitetnu preradu tog naslea ili poboljanje ponude u oblasti srpske popularne muzike.
S druge strane pokazala se strahovita vitalnost etnolokog naslea u Srbiji koje na
jedan haotian, neplanski i hajduki nain opstaje uprkos naelno neprijateljskom stavu
drave i veeg dela elite prema njemu. Pokazuje se da mnogo vie sluha ima lokalna
samouprava, a sve veu ulogu privatna inicijativa. Uglavnom bez pomoi drave
obnavljaju se npr. salai po Vojvodini i niu etno-kue, restorani ili itava naselja po
Srbiji.
Sve u svemu, dovoljno je pogledati primere jasne etnoloke politike u Hrvatskoj i
videti ta bi sve drava mogla da uradi i u Srbiji. U svakom sluaju bi joj se vie isplatilo
da ulae u etnokulturne i etnoturistike projekte nego da favorizuje savremene vizuelne
umetnosti.12 S druge strane, sami etnolozi bi mogli da svoja interesovanja i rad usmere u
daleko praktinijem pravcu to takoe mogu da naue od svojih kolega iz Hrvatske.
Muzeji bi morali vie da se otvore i da preko savremenih radionica i partnerstva sa
obrazovnim ustanovama privuku decu i naue ih kako da se aktivno i stvaralaki odnose
prema nasleu naroda kome pripadaju. Tada bi se i pojedinci i novi preduzetnici ili
savremeni umetnici mnogo vie obraali za strunu pomo, a takav zajedniki rad svih
pomenutih segmenata u jednoj jasno definisanoj i usmerenoj politici etnologije i kulturne
politike kao osnove savremene politike identiteta mogao bi mnogo da donese ovoj dravi
i u materijalnom i u vrednosnom smislu.
10
Naumovi, Slobodan, Nacionalizacija nacionalne nauke? Politika etnologije/antropologije u Srbiji i
Hrvatskoj tokom prve polovine devedesetih godina dvadesetog veka u Senka Kova (ur.), Problemi
kulturnog identiteta stanovnitva savremene Srbije, Filozofski fakultet, Beograd, 2005, str. 45.
11
Jedan od retkih izuzetaka jesu radovi Aleksandre Pavievi o problemima braka u Srbiji koji imaju
izrazito angaovanu notu i ukazuju na pogubno naslee komunizma na instituciju porodice, kao i na uzroke
demografskog propadanja u Srbiji. Vidi Na udaru ideologija: brak, porodica i polni moral u Srbiji u drugoj
polovini dvadesetog veka, Etnografski institut SANU, Beograd, 2006.
12
Izvor ovakve nakaradne politike moe se nai u injenici da kulturnu politiku Srbije danas vode kadrovi
obrazovani u proloj deceniji u okiru Fonda za otvoreno drutvo, CITOK-a i slinih institucija koje preziru
svaki oblik autentinog narodnog stvaralatva, smatraju da ne postoje partikularne nacionalne kulture ili
umetnost ve iskljuivo jedna, univerzalna, i konano propagiraju savremene de(kon)struktivne (uglavnom
vizuelne) oblike umetnikog stvaralatva.

17
 Za sve to je meutim neophodno da Srbi u Srbiji prestanu da se stide sebe i svog
naslea. Problem je to, naalost, sve institucije i mediji u toj dravi promoviu i
razvijaju kao optu ideoloku i vrednosnu matricu upravo takav stid koji vodi suzbijanju i
potiskivanju onog najvrednijeg to su Srbi nasledili iz tradicije, to uglavnom truli po
muzejima, knjigama i neiskorienim zbirkama, a moglo bi da im bude najvredniji adut
na kulturnoj i turistikoj trpezi Evrope.

LITERATURA:

urkovi, Mia, Diktatura, nacija, globalizacija, IES, Beograd, 2002.

urkovi, Mia, Slika, zvuk i mo, MST Gaji, Beograd, 2009.
Jelini, Daniela Angelina i uvela Bunje, Ana, Uloga medija u predstavljanju,
mijenjanju i kreiranju tradicije, u Aleksandra Muraj i Zorica Vitez, (ur.) Predstavljanje
tradicijske kulture na sceni i u medijima,
Institut za etnologiju i folkloristiku i Etnoloko drutvo Hrvatske, Zagreb, 2008, str. 51
63.
Martinoska, Ana, Ethnic Stereotypes in the Macedonian Folklore and their Reflection in
the Macedonian Contemporary Literature, Neohelicon, Budimpeta, april 2005, str. 71
79.
Miloeska, Eli, Mask customs and Identity in the Region of Southeastern Europe. The
Case of Macedonia, Ethnologica Balkanica, 11/2007, str. 237256, Munchen.
Murtezani, Izaim, Mitski elementi vo albanskiot i makedonskiot junaki epos i balada,
Institut Marko Cepenkov, Skopje, 2006.
Naumovi, Slobodan, Nacionalizacija nacionalne nauke? Politika
etnologije/antropologije u Srbiji i Hrvatskoj tokom prve polovine devedesetih godina
dvadesetog veka u Senka Kova (ur.), Problemi kulturnog identiteta stanovnitva
savremene Srbije, Filozofski fakultet, Beograd, 2005, str. 1760.
Pavievi, Aleksandra, Na udaru ideologija: brak , porodica i polni moral u Srbiji u
drugoj polovini dvadesetog veka, Etnografski institut SANU, Beograd, 2006.
Papan, Jovana, Gusle siroe sukcesije, veb portal Nova srpska politika misao,
http://starisajt.nspm.rs/kulturnapolitika/2006_papan_gusle.htm
Prica, Ines, i Jelavi, eljka, (ur.), Destinacije enje, lokacije samoe: Uvidi u kulturu i
razvojne mogunosti hrvatskih otoka, Institut za etnologiju i folkloristiku, Zagreb, 2009.
Ritig Beljak, Nives, i Belaj, Melanija, (ur.), Turist kao gost prilozi kulinarskom turizmu,
Institut za etnologiju i folkloristiku, Zagreb, 2009.
Rihtman-Augutin, Dunja, i Muraj, Aleksandra, Prvih pedeset godina etnoloke misli u
institutu, Narodna umjetnost, 35/2, 1998, str. 103124.
Timotijevi, Milo, Karneval u Gui, Legenda, Narodni Muzej aak, 2005.
Trpeski, Davorin,Virtuelni modeli na ivealita ot makedonsko narodno graditelstvo,
Institut za etnologija i antropologija, Skoplje, 2006.
Ceribai, Naila, Folklorna glazbena praksa i kulturna politika: Paradigma smotri
folklora u Hrvatskoj, doktorska disertacija, Filozofski fakultet, Zagrebaki univerzitet,
1998.
olovi, Ivan, Sveto ili krivo gudalo. Feljton u listu Danas, 31.12.200510.1.2006.
Takoe i u knjizi Balkan, teror kulture, 20 vek, Beograd, 2008.

18
Apstrakt: lanak predstavlja i analizira rezultate viemesenog istraivanja razliitih
politika etnologije i folklora u tri bive jugoslovenske republike: Srbiji, Makedoniji i
Hrvatskoj. Za svaku zemlju se daje pregled od desetak osnovnih referenci koje ilustruju
osnovne pravce razvoja, za im slede analize razvoja u svakoj zemlji ponaosob. Na kraju
autori izlau zakljuke koji slede iz uraene komparacije i objanjavaju uzroke koji su
doveli do razliitog odnosa prema sopstvenom nasleu.
Kljune rei: etnologija, folklor, politika, Srbija, Makedonija, Hrvatska.

POLITCS OF ETNOLOGY: COMPARATIVE RESEARSCH OF DIFFERENT

ATTITUDES TOWARD FOLKLORE HERITAGE IN SERBIA, FYR
MACEDONIA AND CROATIA

Abstract: The article presents and analysis results of research dealing with different
politics of ethnology and folklore in three former Yugoslav republics: Serbia, Macedonia
and Croatia. For each country authors offer ten relevant references illustrating basic trend
of development, and this is followed by an analysis of results in every particular country.
Finally, authors display conclusions coming out of this comparation and explain reasons
which brought such a different attitudes toward own heritage.
Key words: ethnology, folklore, politics, Serbia, Macedonia, Croatia.

19