John Unterecker: A Readers guide to W. B.

Jejts
(prevod S. K.)
Jejts je hteo da njegove pesme budu itane poput romana kao Collected poems po redu po
kojem ih je autor postavio - skoro uvek pesma je vezana za pesmu.
Jejts je od rane mladosti bio svestan svog poziva i odluio se za ivot umetnika pesnika. Kako bi
stvorio celovito delo svoje pesme je stalno preraivao i pisao eseje o njima a nekada je i svoje
eseje i pisma preraivao. Sve treba da se uklapa u celinu i da poseduje organsko jedinstvo.
Stoga je za Jejtsa, preraivanje i unitavanje verzija tekstova bilo deo stvaralakog procesa.
Pripremajui Bulenovo (Bullen) izdanje iz 1908. osmo po redu, sabranih dela on je preradio
mnoge svoje pesme i drame, menjajui i njihov raspored tako da, po njemu, ine harmoninu
celinu, izbacujui one koje se nisu uklapale u veliku emu. Nema svrhe reati pesme u nedogled,
ukoliko one ne stoje u odreenom rasporedu pisao je svom uredniku. Ni jednu od svojih knjiga
nisam uredio po hronolokom rasporedu . Kasnije, neposredno pre objavljivanja Sabranih dela bio
sam veoma izriit oko svojih verzija u ovom skupom izdanju jer sam znao da moram da utisnem
svoju celu linost i kompletnu teinu svog rada u um ljudi kao podlogu za razumevanje mog rada.
Znam da sam skoro dosegao vreme kada mogu da prestanem sa stalnim revizijama svoga dela, ali
ne pre sreivanja onog starog. injenica je da on nikada nije prestao sa revizijama.
1930. uestvujui u pripremi izdanja de Lux svojih dela napisao je razdragano pismo svojoj
staroj prijateljici gospoi ekspir (Shakespear) - majci Ezra Paundove ene Meseci prepravljanja!
Kakva radost!
Ako uzmemo u obzir Jejtsovu svest o sopstvenom delu kao arhitektonskoj strukturi ' deo koji se
uklapa u deo kako bi iskristalisao i ojaao celokupni dizajn, veliki deo u kome mali deo izgleda
kljuan ili u kome nelogino ultimativno daje logino. Politiko okultno, autobiografsko, istorijsko
- sve je paljivo organizovano i potvreno kao Jejtsov masterplan za sopstveno umetniko delo.
Figure iz mitologije, mate i stvarnosti esto su postavljene u suprotnosti ali opet povezane kao
celina. Poezija i proza objedinjene su setovima slika, simbola i tema...
Ali ta bi bila ta zavrna struktura - idealno Sabrano delo koje Jejts stalno pokuavao da sastavi i
da nam kao takvo predstavi?
Jejts nikada nije bio potpuno eksplicitan po tom pitanju i ovaj odgovor samo je jedna od
pretpostavki te ideje.
Sabrana dela bila bi ono to je T.S. Eliot nazvao objektivnim korelativom za celokupno jedinstvo
Jejtsovog ivota i rada vrsta literarnog ekvivalenta za celovito iskustvo oveka, iskustvo
uoblieno kroz umetnost u formu koja je manje propadljiva od telesnog, formu koja je osloboena
od nezgoda.
Pratei svoju poeziju i drame odgovarajuim esejima, autobiografskim izjavama i teorijom istorije
(Vizija), Jejts je pomogao da se centralni izgled njegovog dela razjasni.
Koristio je stoga svoju prozu kako bi sainio okvir ideja i injenica koje bi pomogle da njegova
poezija bude dubokoumnija. Jejts se borio javno, koliko je mogao da integrie svoj ivot i posao da
konstruie neku vrstu prostranog getalta u kojem bi njegove prozne izjave i njegovo umetniko
delo bili jedinstvena ali kompleksna i raznovrsna materija.
to se vie bliio smrti njegova pisma sve vie govore o zavravanju. Hteo je da napie jo jedan
esej - onaj koji e objasniti njegovu ivotnu filozofiju, vrstu linog stava prema javnoj,
objavljenoj istorije i metafizike kojom je smatrao svoj tekst Vizija.

1
Nije dovoljno poiveo da bi zavrio svoj rad i sredio misli. Finalno izdanje sabranih dela nije
objavljeno, ipak, on je donekle kompletirao svoj rad u poslednjoj reviziji pesama, a njegovi zavrni
tekstovi korieni su za englesko, konano izdanje, Alt and Alspach i novije ameriko izdanje
Collected poems.
Didaskalije i pisama koja su naena u zaostavtini omoguavaju nam da sa velikom preciznou
rekonstruiemo deo onog izgleda koji je Jejts hteo da da svom finalnom delu.
Upravo zato to je njegova tenja bila organska celini zato to se pojedine pesme i drame lako
razumeju jedino kao deo celine, Jejtsu se najbolje prilazi ne kroz prizmu jedne pesme ve kroz
njegov celokupan izraz.
kao to moramo znati svako pojedinano delo tako moramo znati da ta dela sagledamo kao celinu i
nain na koji ih je on lino uklapao i preraivao. Kada se udaljimo dovoljno daleko od
individualnog i sagledamo Jejtsovo delo kao jedinstveno poinjemo da shvatamo da nas to
tematsko i imaginativno povezuje sa deliima informacija ideja i slika koje se ponavljaju i
odjekuju iz delo u delo - koje mu daje njegov finalni oblik.
KORIENJE BIOGRAFIJE:

Moda je najvaniji onaj deo uputstava za itanje Jejtsove poezije koje je on ostavio pred kraj
ivota i koje su po njegovim reima uestvovale u graenju njegove javne linosti.
Veliki znaaj posveen je upravo prijateljima. U pesmi The Municipal Gallery revisited on
poinje stihovima You that would judge me... i zavrava sa My glory was I had such friends
Njegovi prijatelji bili su po sopstvenim reima uglavnom umetnici i pisci. Tokom cele svoje
karijere isticao je njihov znaaj a posebno znaaj linog elementa u delu bilo kog umetnika. Jejts
je na ovoj teoriji radio skoro ceo ivot od samog poetka karijere i isticao da je upravo taj
elemenat presudan za neije stvaralatvo. Treba da stvaramo svoje delo najpriblinije kako je ono
nastalo u nama, moda kao pismo intimnom prijatelju. Ne treba da komentariemo to, kao to je
jasno da na ivot daje snagu, tako je jasno da ivoti ljudi u dramama daju snagu njihovim
reima. veliki pesnici uvek u svoje delo ubacuju deo sebe, ponekad dramatizujui svoje ivote.
Ako bih hteo da budem iskren, morao bih da budem prirodan, bez toga da ponem da se
objanjavam i postanem kao romanopisac, indiskretan i prozaian... ja u, ako sudbina uini moj
ivot interesantnim biti veliki pesnik, ili to jednostavno vie nee uopte biti stvar literature.
Uticaj njegovog okruenja, prijatelja i rodbine, ostavio je dubokog traga u njegovoj literaturi,
ostajui pri tome i lian i objektivan.
Iako je Jejts vezivao mnogobrojne svoje prijatelje i roake u svoje pesme najvanije figure u
njegovom stvaralatvu ine relativno malu grupu.
Od njegovih roaka, ujak, astrolog Dord Poleksfen (George Pollexfen) i Jejtsov otac slikar Don
Batler Jejts (John Butler Yeats) bili su najvaniji.
Jejtsov otac bio je vrlo paljiv i talentovan portretni slikar, koji je prema svom sinu, vrlo malo
zaraivao upravo zbog prevelike posveenosti delu, nikada nije mogao da naplati svoj rad onoliko
koliko je on mislio da vredi, tako da finansijski nije dobro stajao. Ipak, bio je veoma elokventan i
talentovan govornik.. Rei, iako retko izgovarane bile su i njegov medijum isto koliko i njegovog
sina. Jejtsove uspomene iz detinjstva uglavnom su ispunjene oevim tenim, ponekad i
preozbiljnim razgovorima. Don Batler Jejts ponekad je satima priao o lepoti i ateizmu, itao
naglas (za dorukom) najstrastvenije delove ekspira, i gledao da ga sin prati u posetama irokom
krugu prijatelja uglavnom slikara i pisaca. Nije udo da je godinama posle njegove smrti Jejts
sanjao svog oca ponekad kao sto a ponekad kao okular teleskopa.

2
vrsto verujui, kao i njegov sin kasnije, da je ivot umetnika vrsto povezan sa njegovim delom i
da su svi veliki umetnici uvek strasno bili povezani sa svojim prijateljima (ekspir je, pisao je
on jednom Jejtsu, verovatno bio veoma odan svojim prijateljima, a zatim podvlaei dodao, ...
nije moglo biti drugaije. Kako bi inae napisao svoje drame?). Jejtsov otac usadio je u njega
estetike principe koje je on, prvo odbacio a zatim utkao kao samu osnovu strukturalnih elemenata
sopstvenog estetikog sistema. Otac mu je najvie prigovarao odsustvo stvarnog ivota u delu,
isticao je kako je lako pisati poeziju koja je daleko od ivota.
Naravno, Jejtsova poezija, postala je vremenom vrlo konkretna i u sebi sadrala skoro ceo njegov
ivot kao i ivot drave u kojoj je roen, moda ne u onoj meri koliko je njegov otac hteo ali
svakako u velikoj meri.
Bez obzira to je Jejts javno poklanjao malo panje svom ocu, injenica je da su njegovi estetski
stavovi oko funkcije umetnika na Jejtsa ostavili veliki utisak i dale finalni izgled njegovim
idejama. Jednu stvar nije mogao da komentarie sa ocem a to je bilo pitanje okultnog. kada je stari
voa in Fejna , Don o'Liri (John O'Leary), znajui da je Jejtsova familija zabrinuta za njegovo
interesovanje za misticizam, predloio mu je da prestane da se bavi takvim stvarima, Jejtsov
odgovor bio je vrlo direktan - magija je bila posao njegovog ivota. Istakao je da je magija pored
poezije trenutno jedan od najvanijih delova njegovog ivota i da se prouavanjem istog bavi ve
skoro pet godina. Otac o tome nema nikakvog saznanja, a upravo bez ovog interesovanja, ne bi
bilo ni izdanja Blejkovih dela kao ni Grofice Katlin (Countess Kathleen). Mistino je postalo
centar svega onoga ime se bavi, o emu misli i o emu pie.
Ako otac u ovome nije mogao da mu pomogne, njegov ujak Dord Polksfen je mogao.
Zajedno su sprovodili kabalistike eksperimente u Rose Pointu (Rosses point), gde je Dord imao
malu kuu u kojoj je provodio leta. Jejts je bio oduevljen kartama na kojima su bili nacrtani
simboli i igrajui se njima shvatio da ima istovetne vizije kao ujak Dord i njegova vidovita
slukinja Meri. Introvertan, melanholian u svakom pogledu drugaiji od Jejtsovog oca, koji je
jednom ak i priznao da je kao mladi bio privuen Dordom kao totalnom suprotnou sebi.
Dord je za Jejtsa postao nezaboravna figura. Povezujui ga sa svojim ocem, Jejts je stvorio od
njihove dve antitetine linosti jednu od svojih linosti - neostvarivu celinu oveka koji je i sam
eleo da bude: intelektualan u oseanjima, usamljen ovek iji snaan odnos prijateljstva prema
drugima ini odreenu emu pravilnog ponavljanja za njegove umetnike domete.
Veina ljudi koje je Jejts upoznavao bili su politiari i pisci, i za skoro svakoga od njih, kako zbog
prirode sveta u kome su roeni, Jejts je kasnije poeo da osea, posle mnogo obeanja, da su
promaili da ispune ono to se u njihovoj mladosti inilo kao siguran uspeh. Svi oni inilo se Jejtsu
bili su poraeni okolnostima pre nego to je njihov talent uspeo da se iskae.
Samo jedan od njegovih prijatelja uspeo je, iako je umro veoma mlad i osuivan od strane publike
koja nije razumela njegov rad, da dosegne veliku umetnost. Taj ovek zvao se Don Sind (John
Synge), i Jejts je njega prepoznao kao jedinstvenog genija, jedinog pisca sa kojim je mogao da
razgovara kao sa jednakim. Trebalo bi da sjedinimo stoicizam, estetiku i nadahnue rekao je
Sind Jejtsu u Parizu. Dva od ovih esto dolaze zajedno, ali tri skoro nikad. Jejts je dobro uo
njegove rei.
Jejts je sakupljao slike koje bi predstavile njegovu duu. Iako su mnoge linosti koje je opisivao,
ponekad bile pretvorene u slike - njegov otac u drutvenog estetiara, Dord Poleksfen u
introvertnog mistika, Don Sind u ponositog literarnog genija - ove slike, shvatio je Jejts, bile su
u stvari aspekti njega samog. Mnoge ene takoe su proslavljene u njegovoj poeziji.
Mod Gon je svakako najznaajnija od njih. Snaan i strastven nacionalista; lepa, elokventna i
dominantna, oborila ga je s nogu 30. januara, 1889. kada je dola u posetu njegovom ocu, ali po
reima Jejtsove sestre Elizabet, interesujui se naravno za Vilija. Postala je u tom trenutku za
njega, prototip enske lepote, Helena Palada Atena. Slika ove ene pored jabuke u cvetu, pri

3
njihovom prvom susretu, ostae zabeleena u njegovoj poeziji. etiri dana posle susreta, pisao je
Elen O'Liri o utisku koji je ostavila na njega: Da li sam ti rekao koliko se divim gospoici Gon?
Ona e pridobiti mnogo ljudi za svoju ideju. Da ona kae da je svet ravan ili da je mesec stari eir
baen na nebo, bio bih poastvovan da sam u njenoj partiji.
Jejts je sa naporom pokuavao da od sebe napravi vrstog nacionalistu kako bi zadovoljio njenu
elju za revolucijom. Fokusirao je svoju poeziju na Irske teme i esto joj se pridruivao na javnim
mitinzima gde su njena lepota i figura dominirale masom. Za nju je napisao Groficu Katlin
(Cathleen ni Houlihan) i vie od 13 godina se nadao da e mu postati ena. Nadanja su se zavrila
njenom udajom za Dona McBrajda 1903. godine.
Kasnije, Jejts je video sagorenu u aru Irskog nacionalizma, revolucionarnu i histerinu. Taj
nacionalizam u njegovoj glavi bio je i moderan i vulgaran, ali bez obzira na sve, stvorio je
mogunost za veliki heroizam. Jejts je smatrao da su njena linost kao i okolnosti toga vremena
odredili njenu sudbinu a ona je bila - uloga tragine heroine, i po njegovom miljenju nepotrebnog
nasilja. On je posmatrao njen izbor izmeu domaice i ene od akcije.
Za razliku od Mod Gon iju je idealizovanu lepotu on povezao sa promaenim ciljem, Olivija
ekspir bila je osoba od poverenja, njoj su upuena mnoga pisma. Zajedno su razgovarali o
literaturi i razmenjivali ideje. Upoznali su se u prolee 1894. Od svih njegovih prijatelja ona je bila
najmanje zastupljena u njegovoj literaturi ali je nju verovatno najintimnije poznavao. Sa njom je
mogao da bude u potpunosti oputen. veinu njihove prepiske on je palio kada su njegova pisma
posle njene smrti vraena poaljiocu. Poslao ih je Ezra Paund. Ona je bila ena puna topline i
ljudske dobrote. Ona mu je pruila, naklonost, poverenje i simpatiju koju Mod Gon nikada nije
bila u stanju. Kada je umrla, u jednom pismu upuenom prijateljici rekao je da e seanje na
London uvek biti ispunjeno njenom linou. Tokom 40 godina poznanstva, nikada se nisu
posvaali, ako je i bilo tunih trenutaka to nikada nije bilo zbog neke razlike meu njima.
Upoznao ju je kao lepu mladu devojku u kasnim dvadesetim, sada je bila lepa sredovena ena.
ta god da bi se dogodilo ona nikada ne bi izgubila svoju jedinstvenost.
Trea znaajna ena u njegovom ivotu bila je Avgusta Gregori (Augusta Gregory). Ona mu je
tokom 20 godina obezbeivala mesto za rad. 20 leta on je provodio na njenom imanju Kul PArk
(Coole Park) sve dok toranj u Baliju (Ballyee) nije bio zavren.. Ona je ipak za njega bila vie od
patrona to je i rekao u pesmi The Municipal Gallery revisited. Na njenom imanju Jejts je imao
kontakta sa narodnim folklorom, sa sredinom Galoveja (Galaway). Ona je za njega postala slika
aristokratske veliine i milosra. Bila je suvie dobro odgojena da bi bila skromna, previe
samouverena da ne bi bila jednostavna i direktna u govoru. Zajedno oni su planirali i organizovali
pozorino udruenje koje je posle nekog vremena dobilo naziv Abi Teatar (Abby Theatre).
Saraivali su na predstavama, zajedno se zalagali da slike njenog roaka Hju Lejna stignu do
galerije u Dablinu. Jejts je poeo sebe da posmatra kao njenog usvojenog sina, posle smrti njenog
jedinca Roberta u Prvom svetskom ratu. Smatrao je da ga je ona izabrala. Napisao je da je ona bila
njegov prijatelj, roditelj, brat i sestra. Nije mogao da zamisli ivot bez nje, ona je u njegov ivot
unela dozu dostojanstva i plemstva. Smatrao je da ne bi postigao mnogo bez njene vrstine i brige.
U svojoj pesmi Prijatelji Jejts je slavio tri ene koje su odigrale bitnu ulogu u njegovom ivotu.
Svakoj je dao odgovarajue mesto i time opet ne neki nain definisao sebe. Na ovaj nain, kroz
mnoge linosti, Jejts je hteo da itaocima olaka spoznaju jedinstva bivstva.
DOKTRINA MASKE

Iako je Jejts bio u pravu kada je smatrao da njegov genije lei u linom stilu (govoru), shvatao je i
to da njegov lini izraz nije dovoljan da bi se organizovalo telo poezije i drame u jednu organsku
strukturu koju je hteo da stvori. Pre svega, sama linost, kao to je ustanovio u najranijim
eksperimentima u stihu, uvek je ugroena sentimentalnou koja poeziju odvodi od njenog pravog
cilja, tada poezija mora da se suoi sa dve velike slabosti a to je samosaaljenje i

4
samooptuivanje.Njegov problem se stoga sastojao u tome da pronae tehniku pomou koje e to
lino nekako biti objektivizirano, pomou koje e ono postati impersonalna istina a ipak zadrati
emotivnu jainu koja ini lino verovanje. Delimino reenje bila je teorija maske je verovatno
stvorena na osnovu savremene teorije psihologije, sa jedne strane i sa druge na osnovu okultnih
istraivanja koja je Jejts upranjavao da bi izrazio sebe,
Jejtsov problem bio je da nae odgovarajuu masku koja e ga predstaviti ili jo bolje, vie maski
pa ak i spoj odreenih maski iz ijeg bi odnosa proizaao njegov lini stav.
Prava realnost za Jejtsa ipak nije bila u krajnostima, ona je stvarana pre svega iz borbe njegove
prave linosti (povuene u sebe), maske, i anti-sebe. Ekstroverti moraju da bee od svojih maski,
da ih odbace, introverti, kao to su slikari, muziari, pisci tj. svi kreativni ljudi moraju da pronau
sebi odgovarajuu masku , idealnu suprotnost, i da pokuaju da postanu to skoro nemogue drugo
bie koje su izabrali da bi iz te dramatine borbe proizalo pravo bie umetnosti.
Doktrina maske, znai, se raa iz privatne mitologije umetnikove linosti. Ovde se individua bori
da postane svoja potpuna suprotnost, introvertan umetnik stavlja na sebe Masku ekstrovertne
linosti, povuen ovek na sebe stavlja Masku oveka od akcije... I poto znamo da mitologija i
istorija redukuju ljude na tipove, proste slike, figure jednostavnije od onih od krvi i mesa, moemo
iskoristiti postojee obrazce likova iz davne prolosti, kao svoju Masku. Maska modernog
introverta moe umnogome da podsea na jedno od slavnih kamenih lica iz irske mitologije - npr.
na Kuhalejna (Cuchulian), on je bio ovek od akcije, veliki borac i sjajan ljubavnik.
Bio je ubeen da svaki oseajan i strasan ovek stoji u vezi sa nekim prolim dobom, bilo
istorijskim bilo izmiljenim gde moe da pronae slike koje e pojaati njegovu energiju.
Spekulisao je i sa time da njegova doktrina maske kao na ljude tako moe da se primeni i na
zemlje. Zato je esto davao uputstva ne samo individualcima ve svim ljudima. Moderna Maska
neke zemlje, recimo Irske - rekao je - moe da podsea na ono to je Irska trenutno najmanje,
recimo Irska svetenika, trgovaca i politiara, moe da podsea na onu Irsku koju pesnici
zamiljaju uasnu i srenu, moe biti neto to podsea na Kuhalejnovu Irsku, na zemlju
nepobedivih heroja. Zar nisu svi narodi svoje prvo jedinstvo zasnivali upravno na mitologiji, na
onome to ih je vezivalo za planine i polja? Irska ima brojne legende, koje su neobrazovane klase
usmenim putem prenosile s kolena na koleno. Zar te prie ne bi mogle da naue i dananje
obrazovane klase? Na taj nain ponovo bismo pronali ono to je od vajkada bilo povezano,
muziku, politiku, literaturu, govor i ples. Svi bi prihvatili taj jedinstven dizajn.
Taj jedinstveni dizajn - velika slika- bila je na mitu formirana Maska Irske, koja bi upravo zato
to je skroz suprotna modernom svetu, bila maska modernog sveta koja odgovara svim umovima
svim ljudima, rasama i nacijama. Ipak, ukoliko bi tu Masku moderni Jejts, moderni Irac, ili
moderna Irska odluili da stave na sebe - pozivajui se na Hegela i njegovu tenziju meu
suprotnostima koja raa veliinu, upravo to jedinstvo suprotnosti moglo bi da izrodi novu naciju.
Iako njegova nada za Irsku predstavljena kroz herojsku masku nikada nije bila ostvarena, doktrina
maske pomogla je Jejtsu da pie kompaktniju i vru poeziju, mnogo bolju nego to je to u
poetnim stihovima. Teei da bude ono to nije Jejts je disciplinovao sebe i svoju umetnost u
formu. Ja lino uivam u onim stihovima gde mi se ini da sam pronaao neto vrsto i hladno,
neku kao artikulaciju Slike, koja je potpuna suprotnost onome to sam ja u dnevnom ivotu ili to
je moja zemlja u stvarnom ivotu.
SISTEM: OKULTNO I VIZIONARSKO

Ipak doktrina Maske nije mogla da mu prui potpunu sliku smisla u tom besmislenom svetu koji
ga je okruivao. Doktrina Maske ponudila mu je mogunost da pomou tehnike ojaa sopstvenu
linost, samim tim i svoju umetnost. Na trenutak mu se inilo da tako moe da predstavi i
Modernu Irsku koja bi stavljajui masku na sebe izrasla do odreene veliine. Bogata mitologija,

5
slavne linosti 18. veka, pozorite, knjievna udruenja ipak nisu bili dovoljni da bi mu pruili
potpuni smisao sveg bivstva.
Kroz ideju Maske moe se postii mnogo tog, ali kako se snai u haotinom Univerzumu. On se
zalagao za Jedinstvo Bivstva, Jedinstvo Slike (Maske) i jedinstvo Kulture - da bi oni imali smisla
moramo da ih ostvarimo u jedinstvenom kosmosu. Za njega je zato bilo, da bi postao veliki pesnik
kakav se nadao da e biti, ovek koji bi ujedinio sve stvari u sebe i izrazio ih u katalitikom
trijumfu svoje umetnosti, izraene kroz neprolaznu formu, od najveeg znaaja da otkrije tajne
obrasce tih stvari.
Uz pomo magije, Jejts se nadao da e uspeti da otkrije te obrazce. Pod pojmom magije on je
podrazumevao celokupno polje okultnog. Na taj nain su magija i podjednako tajanstveni obrasci
poezije postali za njega ivotna opsesija. Znao je jo kao deak da e njegova umetnost imati malu
vrednost ukoliko ne predstavi u njoj stvari koje su vee od linog. Neverovanje moga oca
nateralo me je da mislim o religiji i njenim tvrdnjama, svakodnevno sam ispitivao tu stvar sa
velikim uzbuenjem, ono o emu nisam mislio bilo je da u moi da ivim bez religije.
S obzirom da su ubedljivi oevi argumenti uinili zvaninu religiju nemoguom za Jejtsa, on se
posvetio istraivanju one druge, neformalne i egzotine stvarnosti. Na sve strane, po njemu, bili
su dokazi postojanja duhovnog sveta, na njemu je bilo samo da ga istrai.
Jo kao deak bavio se narodnim verovanjima u Slajgou a zatim se okrenuo tadanjim aktuelnim
kultovima Teozofskim udruenjima Madam Blavacki u Londonu. Posle izvesnog razoarenja u
njeno uenje postao je lan Zatvorenog udruenja studenata, reda Zlatna Zora. Ovo udruenje po
ureenju bilo je vrlo slino onome madam Blavacki ali je za razliku od teozofa njegov voa
MekGregor Meters (MacGregor Mathers), podsticao svoje lanove da upranjavaju magiju kroz
razne alhemijske i psiholoke (vidovnjake) eksperimente.
Pod uticajem njihovih uenja Jejts se skoro ceo ivot bavio izuavanjem kabalistikih, neo-
platonistikih i u kasnijoj karijeri, orijentalnih knjiga. Pitamo se kakvu je korist Jejts imao od ovih
prouavanja? Pre svega ona su mu omoguila da spozna znaenje mnogobrojnih simbola koje je
koristio do kraja ivota. Snabdeven brojnim antitetinim, tajanstvenim znaenjima za drvee,
ptice, rue, zvezde, talase... Jejts je konstantno stvarao slagalice koje su pored svog oiglednog
znaenja mogle biti tumaene i to ispravno, na jo nebrojeno naina. Upravo zbog toga to svi
okultni simboli ukazuju na povezanost a univerzalnom harmonijom, svaka mogua interpretacija
bila bi ispravna jer bi nas za uzvrat vodila ka toj harmoniji. Jedina opasnost po Jejtsu, a to je esto
ponavljao, bilo bi to da italac ogranii znaenje simbola i na taj nain ga pretvori u alegoriju.
Jejts je smatrao da bi pronalaenjem dizajna Sveta duhova uspeo da sagleda obrazac Sveta stvari u
koji je on oseao da je zarobljen i tada bi sve imalo smisla. Okultno po njemu nudi mogunost da
se ova dva sveta veoma priblie a onim specijalno izotrenim oseajnim ljudima da ih bar malo
poveu i na taj nain spoznaju mnoge istine koje nisu objanjive.
Usledila je jo jedna prosidba Mod Gon, posle pogubljenja njenog mua u velikom ustanku na
Boi 1916, i ponovo je bio odbijen, a zatim i prosidba njenoj usvojenoj erci Iseult Gon (Iseult
Gonne) od koje je takoe bio odbijen. Posle ovih neuspeha iznenada se oenio sa Dordi Hajd-
Lis (Georgie Hyde-Lees). etiri dana posle venanja ona je iskazala sposobnost automatskog
pisanja. Jejts je postao ubeen da ona ima veze sa duhovnim svetom i terao je da svaki dan
zapisuje njihove poruke. Vie od godinu dana ona je zapisivala to to joj se javljao a Jejts je ove
poruke itao i pokuavao da ih dekodira i sloi. Poto je gospoa bila premorena mukotrpnim
radom duhovi su joj predloili laki metod a to je bilo da pria u snu dok njen mu postavlja
pitanja i sam zapisuje.
Iz preko stotine belenica nastalo je njegovo delo Vizije. Na prvoj verziji knjige Jejts je radio
sedam godina a zavrnu verziju objavio je tek 1937.

6
Konana verzija predstavlja Jejtsov napor da pronae metaforu koja bi predstavljala relaciju
izmeu svih stvari. Na kraju, ona je za Jejtsa postala ne sama realnost ve obrazac realnosti.
To je bila njegova vizija, poredak stvari. Detaljno na 305 strana u svom delu objasnio je ono
to je samo zapoeo ranije u teoriji Maske.
slika kupa - u knjizi
Dijagram predstavlja dve ukrtene kupe, svaku od njih Jejts je nazvao spirale. One predstavljaju
antitetine elemente u svakom oveku, naciji i prirodi perioda kroz koji se prolazi.Svaka od ovih
kupa sadre u svom preseku neke od elemenata one druge, iako ni u jednom delu proporcije
zastupljenosti elemenata nisu zaista istovetne. Isto tako, svaki ovek je do neke mere objektivan ili
moe biti preteno subjektivan. Svi dogaaji uslovljeni su vremenom i prostorom, iako jedno ili
drugo mogu biti vie ili manje presudni. Grupiui one karakteristike koje su pre svega bitne za
njegovu primarnu spiralu i njene fizike elemente i one koje smatra preteno duhovnim i
presudnim za antitetinu spiralu, Jejts je prikazao prikladnu dijagramsku strukturu koja bi merila
koliinu linosti, uticaja vremena i gotovo sve ostalo. Ako bismo koristili teoriju Maske, onda bi
Antitetina spirala bila maska Primerne i obrnuto; maska lunarnog umetnika je ona Solarnog
moralnog oveka; svet injenica suprotan je svetu emocija itd. Sve dok je jedinka sa jedne strane
spirale ili sa druge, celina funkcionie dobro, meutim, ako je ovek u sredini onda je rastrzan
opozitnim silama koje su vee od njega samog i na kraju nije sposoban ni za akciju ni za bilo
kakvu odlunu ulogu.
Malo finija verzija ovih kupa je Jejtsov dijagram koji je nazvao Veliki Toak (ili Velika Spirala),
on ima 28 taaka koje su evokacija lunarnog kretanja i korespondiraju sa svim stvarima. Uporedo
sa 28 faza meseca postoji i 28 vrsta linosti koje su rasporeene tako na krugu da se nalaze tano
naspram svoje suprotnosti tj. Maske. Poto je Jejts smatrao ceo ljudski ivot kao meanje
suprotnosti, tvrdio je da je za Fazu 1 (kada se Mesec ne vidi) i za Fazu 15 (kada je Mesec pun) ne
moe da se pronae takav ljudski tip, s obzirom da su svi tipovi vrlo jasni i isti, i da se izdvoji
isto moralni ili isto subjektivni tip (znai pripadnik isto Antitetikih ili Primarnih odlika), kao
takvi oni ne mogu postojati u stvarnosti. Svi objektivni, Fiziki tipovi - biznismeni, naunici,
atlete, uenjaci kao i budale, mogu biti sreni jedino ako se dre onog fizikog i na taj nain
odbace svoje Maske. Ukoliko neko od njih ipak pokua da stavi Masku, bio bi uniten ili bi se
raspao u nita. Oni sa druge, Lunarne strane ipak umetnici i strastveni ljudi - imaju vei problem.
Svaki od njih mora da izabere masku koju e nositi, ipak, dva izbora su ponuena svakom oveku
- Istinita i Lana maska - a on mora da izabere odgovarajuu.
Jejts je skoro sa sigurnou sebe svrstao u Fazu 17, gde je smestio i Dantea, elija i Landora. U toj
fazi - Dijamantskog oveka, Istinita maska je pojednostavljenje kroz intenzitet a lana maska je
nepresonalnost - bezlinost. Ljudi ove faze sposobni su za spoznaju Jedinstva bia i ako izaberu
odgovarajuu masku moraju da iskoriste njenu sintetiku snagu kako bi ostvarili Jednostavnost.
Ova Maska moe d predstavlja intelektualnu ili seksualnu strast i rad umetnika koji pretpostavlja
da mora biti uvek lirian i lian a nikada dramatian- Takvi ljudi za Jejtsa su uvek bili partizani.
ipak zbog Maske Pojednostavljenja koja se dri pre nego to se posvete usamljenikom ivotu
lovaca ili ribara... oni ipak mrze partije, gomilu i propagandu. Njihov predmet poude - neka ena
moda uvek su kao kidnapovani i uzeti kao objekat poude pretoen u umetnost. Mod Gon
najverovatnije pripada 16 fazi, u kojoj ene hodaju kao kraljice i ini se da nose na svojim leima
pregrt ubojitih strela, ali one su ipak nene ali samo prema mukarcima koje su one odabrale da ih
prate ili prema psima koji im puze oko nogu. Bezgranino dareljive one e sebe dati i prosjaku
samo zato to on odbacuje religioznu sliku i istom biti odane do kraja ivota. Ako one izaberu
Lanu Masku, posveuju se neostvarivim ciljevima jednim za drugim sve dok nita ne preostane
ve samo suluda ideja i histerina mrnja.
Ali Veliki Toak predstavlja takoe i celokupnost, 28 faza linosti, 28 faza kroz koje ovek mora
da proe u toku ivota kao i 28 faza svakog ciklusa svetske istorije.

7
Jedna istorijska revolucija toka (obrt) treba da obuhvati 2000 godina i treba da se zavri haosom
koji zainje (poput oca) svoju suprotnost Masku toka, tada ceo proces poinje iznova. S obzirom
da je Jejts oznaio Fazu 1 kao roenje Hrista, opasna zver iz Drugog dolaska koja tumara
Vitlejemom i eka da bude roena, i na taj nain zapone sledei ciklus suprotan onome koji je
vladao prethodnih dve hiljade godina, ve je u pokretu i njen as svakim trenom dolazi.
Koliko od svega ovoga je za poverovati? Odgovor zavisi, naravno od toga ta se ini razumnim za
svaku individuu. Za veinu ljudi naeg vremena vreme koje dominira potrebom da ubije svaku
misao koja bi mogla da sistematie svet, jedina precizna slika kosmosa , istorije i ivota svake
jedinke je sam Haos, sutinski sluajni nered..
Ipak, ukoliko prihvatimo takav pristup, ironija poinje da se javlja sama od sebe. Ukoliko
mapiramo strukturu Haosa, pokuavajui da je definiemo, ukoliko razmislimo, ipak, sve te male
nepravilnosti sutinskog i sluajnog nereda samog Haosa, mogu da postanu obrazac savrenog
reda. Ova ironija je sutinska za Jejtsa. Ukoliko pokuamo da konstruiemo sliku haosa recimo
zbrku crnih taaka na praznoj stranici, uvek moemo da povuemo liniju i napravimo neku formu
od njihovog nasuminog rasporeda, ukoliko to pokuamo na nekom drugom mestu, moemo da
stvorimo istu liku povezujui take. Moemo se zapitati da li je obrazac rasporeda taaka taj koji
povlai liniju ili je na um taj koji vidi ovu bezgraninost ponavljanja? Odgovor moe da se da
oboje. Obrazac mora da postoji ukoliko elimo da ga primenimo i razumemo sa uspehom . Da bi
bio primenjen sa uspehom mora da bude shvaen. Jejts je uvideo da mi moemo da vidimo sve
religijske, filozofske i istorijske obrasce. Sav taj materijal takoe moe da se iznedri iz nae
imaginacije i da se snimi kao naa prolost koja e sve stvari uiniti moguim naravno ako mi
odluimo da poverujemo u to. Iako svi ti sistemi mogu biti suprotni jedan drugom, svaki od njih je
potpuno jasan sam za sebe, svaki je stoga mogu i ispravan.
Obrazac spirala koje se preklapaju dostupan je jedino oveku u Fazi 17 zato to je samo ovek te
faze zainteresovan za tu vrstu sinteze. Za sve ljude ostalih faza drugih religija, istorijskih ili
filozofskih sistema ne samo da bi bilo neophodno,ve bi bilo jedino mogue da izaberu Istinite
Maske. Istina, sama po sebi, prisutna je u Jejtsovom sistemu samo ako individua zaista veruje u
nju. Pesnik ne moe da prihvati istinu koju izgovara politiar nita manje nego to to svetenik
moe ako je izgovara vetac. ali injenica je da jedna nije manje ispravna od druge. jedino istinsko
sagledavanje sveta, upravo je ono individualno: moja religija, moj moralni kod, moje politiko
ubeenje. Jejtsov sistem pruio je njemu samom ono to mu je bilo potrebno tehniku pomou
koje je mogao da zadri jedinstvenu misao stvarnosti i pravde. Takoe mu je dao, kao to je
automatsko pisanje obeavalo, metafore za poeziju. Skoro sve to je napisao posle 1922. ili pre
te godine povezano je sa Vizijom. Pesme se mogu itati sa ili bez poznavanja ovog dela, ali Leda i
Labud sasvim drugaije izgledaju u svetlu shvatanja pojma spirale i ciklusa jednog procesa koji
anticipira nae vreme. Isti je sluaj i sa pesmom The Second Coming koja predstavlja poetak
ciklusa a u isto vreme obe pesme mogu da stoje i same za sebe.
STRUKTURA PESME

tekst Vizije dao je Jejtsu filozofski okvir na koji je mogao da osloni pesme kao to su Meseeve
faze Pastir i ovar, pesme o Vizantiji i No svih dua. On je iskoristio to delo kao to je
iskoristio i svoju Autobiografiju da ujedini svoj ivot i svoju umetnost, da saini smisleni sistem
od oba, koji bi bio jasan i jednostavan. Ali razumevanje njegovih pesama je samo prvi korak u
tome da ih ispitujemo kao pesme. Da bismo uspeli da ostvarimo vie moramo biti spremni da
cenimo poeziju ne samo kao misao ve kao umetnost. Da sagledamo misao kao jedan od
elemenata u svetu sastavljenom od mnogih kompleksnih sastojaka.
Sam Jejts bio je bolno svestan da veina italaca prilazi pesmi kao da je loa proza ili jo gore,
ulepana proza. Kako bi izbegao opasnosti ovakvog pristupa i predloio bolji, napisao je mnogo
eseja iji je cilj bio da razjasne da se pesma najbolje razume kao jedinstvo organske celine, kao
deo arhitektonske strukture.

8
Jo 1898, mnogo pre nego to je njegova tehnika bila iskristalisana, Jejts je u svom eseju Jesen
Tela prepoznao u Malarmeu arobnjaka koji stvara pesme ba na nain na koji je on to hteo (sa
njegovim delom bio je upoznat samo u prevodu Artura Sajmonsa). Kasnije, jejts je doveo u pitanje
mnoge tehnike francuskih simbolista. Ipak, iako ih je skoro odbacio, svuda sem u svojim
dramama, odreena tematska jedinstvenost sa francuzima ostala je i u poeziji. On je prihvatio
osnovnu simbolistiku postavku: veliki simbol nije sadran u pesmi, ve je to pesma sama,
svaki zavreni umetniki posao stoji ispred snanog oseaja (Jejtsov izraz je raspoloenje), koje ne
moe da nae izraz ni na jedan drugi nain. Ovakvo sagledavanje umetnosti kao jednog
nedefinisanog (neorganizovanog) simbola, naravno nije originalno kod francuskih simbolista ali
kod njih je popularisano i pomoglo je da se shvati da je oblast porasta korisnosti umetnosti u
svetu koji je krajnje pragmatian. Jejts je prouavajui njihove ideje sagledao pesmu kao
kompleksnu vezu slika, ritmova, i zvuka koji zajedno u konjukciji, postaju simbol emocionalnog
iskustva koji je na drugi nain nemogue iskazati reima. Ova ideja pesme kao simbola sadrana
je u ideji Velikog Toka i koristi pesmu po sebi na isti nain kao to kabalisti koriste
geometrijski sagledano drvo ivota. Iz pesme mi smo u stanju da sagledamo viziju poretka, a
pesnik koji okuplja komponente te vizije ostvaruje savrenstvo kreativnog ina.
Umetnost po sebi stoga je u Jejtsovom sistemu formalni raspored materijala koji zbog savrenstva
svog rasporeda bude jedinstvenu emociju u recipijentu umetnosti. Posao umetnik nije filozofska
komunikacija, njegov posao je konstrukcija, sastavljanje po sebi, na kraju krajeva, svaka promena
u radu uslovljava promenu rada, ne samo deo promene. U jednom od kasnih Jejtsovih eseja ova
ideja vana je podjednako kao i one iz ranog perioda. Moderni umetnik, koji misli, kao Vistler
(Whistler), da slika mora biti savrena od svoje prve skice, i da samo nadgrauje veliinu
dodavanjem detalja ali ne sagledavanjem celine, zna da umetniko delo mora da ostane fluidno do
kraja, i da bilo kakva promena, makar u nekom minornom detalju kolorita moe da dovede do
promene svuda u delu.
Bez jedinstva slike umetnik ne moe da saini simbol. Ali dostizanje tog jedinstva zahteva
genijalni rad, rad ispunjen razoaranjima i glavoboljom (teskobom). Samo ponekad umetnost
rezultira iz dubokog bola i napora kompozicije, taj napor besomunih pokuaja kombinacije fraze
za frazom, ta borba za ostvarivanje nemogueg jedinstva u tom medijumu tako trapavom kao to je
jezik. Ali kada se dostigne, jedna emocija, ona se ostvaruje u recipijentu i to nije emocija koja se
ostvaruje jedinstveno u proznom smislu koji ona takoe podrazumeva. Ta jedna emocija moe
biti samo umetnost po sebi. Jejtsov esej Simbolizam poezije u sebi sadri koncept te jedinstvene
strukture umetnosti. Svi zvuci, boje, sve forme, bilo zbog svoje pre-odreene energije, bilo zbog
duge povezanosti, bude nedefinisane, ali opet, vrlo precizne emocije. A kada su zvuk, boja i forma
u muzikoj vezi, prelepoj vezi jedno u odnosu na drugo, oni postaju ono to su u stvari bili jedan
zvuk, jedna boja, jedna forma i bude takvu emociju koja je probuena iz njihovih odvojenih
evokacija ali ipak postaje jedna. Isti odnos postoji izmeu svih delova nekog umetnikih dela, bilo
da je u pitanju epsko delo ili pesma, i to je savrenije i to su raznovrsniji i brojniji elementi koji
se stapaju u savrenstvo, monija postaje emocija, snaga, bog koji se spustio meu nas....
Ova muzika veza elemenata umetnosti stvara umetniki simbol, uspeno zavren posao. Kada
bi ljudi shvatili i prihvatili teoriju da nas poezija pokree zahvaljujui simbolizmu, zapisao je
Jejts u dnevniku, vie ne bi bilo mogue da bilo ko porie vanost forme...
Ostvarena forma, simbol koji je pesma sama po sebi, korisna za itaoca ali ne i za akciju,
predstavlja za njega viziju stvarnosti koja zadovoljava celokupno bivstvo.
SLIKE, METAFORE, I KNJIEVNI SIMBOLI

Kako se sastavlja taj totalni simbol, pesma? Kako pesnik bira elemente koje e povezati u
muziku relaciju? Neki od njih kao to su ritam i rima imaju oigledne organizacione funkcije.
Ideje, za Jejtsa prvenstveno ideje koje su ga vodile i kulminirale u Viziji, daju nam osnovne

9
propozicije i teme neophodni okvir pesme. Ipak, finalni oblik pesmi ipak daje imaginacija sama
(kao slika) po sebi irei se u metaforu a zatim i u simbol.
Ovako gledano pesma stoji u odnosu slika, metafora, simbol tako da svaku Jejtsovu pesmu
moramo posmatrati u tom kontekstu. Ova tri pojma blisko su povezana, a da bismo razumeli
celokupnu sliku, bolje je definisati ih precizno u samom poetku analize.
Slika moe biti definisana terminima metafore po sebi tanije, kao osnovni sastojak od koga se
konstruie metafora. Ipak ova definicija iako se ini precizna ne stoji sama po sebi, ona nam nudi
samo jedno reenje po kome moemo sagledati prirodu slike. U gramatikim terminima to mora
biti imenica, zamenica ili re koja se koristi u svojstvu imenice. Da bi dejstvovala, mora biti tako
postavljena da ukljuuje itaoca da se sea nekog svog konkretnog iskustva. Iako u ovako
proirenom smislu slika skoro da postaje sinonim za znak (osnovno znaenje rei), za razliku
od njega sposobna je da u sebe ukljui i metaforiko i simboliko znaenje. Bitno je da se
znaenje slike i njena vrednost kao slike ne menjaju pri ukljuivanju metaforikog i simbolikog
smisla. Vrednost rei kao znaka, s druge strane, ne ukljuuje ostala znaenja. Drugim reima, znak
kao vrednost ne moe da se proiri a da se ne uniti njegovo osnovno znaenje, dok kada je u
pitanju slika vrednost ostaje ista ali ima sposobnost irenja na metaforu i simbol bez da se sama
slika uniti. Da bismo stvorili metaforu za sliku slika mora biti u osnovi znak ije se znaenje
protee do simbola.
Osnovna razlika metafore i simbola je ona izmeu direktnog i indirektnog znaenja. Metafora
uvek ima bar dva znaenja koja su direktna (njeno osnovno znaenje i znaenje znaka objekta ili
ideje koju predstavlja pr. a coat i I made my song a coat). Ali simbol uvek stoji na jednoj
osnovi, ona druga ukazuje na beskraj. On egzistira jedino na znakovnoj vrednosti koja je
fiksiranog znaenja. Drugo znaenje simbola nije definisano, ili bolje da kaemo, beskrajno je.
Bilo koju analogiju da veemo za simbol, bilo koje znaenje da mu pripiemo sve moe biti
ispravno (sve dok znamo da to to smo mu dodelili nije njegovo bukvalno znaenje) simbol ne
moe biti vezan. Sve to to pripisujemo simbolu samo je ili deo njegovog znaenja ili samo jedno
od moguih znaenja. Ni jedan simbol nema jedno, odreeno znaenje.
Na isti nain na koji metafora ukljuuje sliku i simbol ukljuuje sliku. to se tie znaka on je
nezavistan. U stvari, mi ne moemo uopte prepoznati metaforu ukoliko na umu nemamo znaenje
rei kao znaka. Nee biti metafore u I made my song a coat ukoliko re coat ne zadri
svoje osnovno znaenje ogrta. Ako sada posmatramo Coat kao sliku ona je dopola metafora
a kako njeno znaenje postaje kompleksnije, sve vie se rastee do simbola.
Jejts koristi slikovitost da bi dao svojim pesmama odreenu formu kao i da bi povezao pesmu sa
pesmom i stvorio jednu od najsloenijih struktura u modernoj poeziji. Unutranja organizacija
pesme sainjena je od paljivo odabranih slika ije je znaenje kao slika vrlo oigledno.
Dominantna slika povezuje delove u celinu daje im red i jedinstvo, ponekad zamenjuje samu temu
pesme i preuzima vanost nad njom. Osnovni simboli kojima se Jejts slui a i po njegovim reima
presudni za njegovu poeziju, svakako su simboli drveta, ptice, tornja, mora, kue, Maske, rue.
Drvo i ptica, pojavljuju se kod Jejtsa od samog poetka i zastupljeni su do kraja. Rua kao simbol
povremeno nestaje krajem veka ali ipak nikada nije u potpunosti odsutna iz stihova. U isto vreme
kako je simbol rue slabio Maska postaje dominantnija. Slike mora vremenom se sve slabije
pojavljuju. Vodenica i kua pojavljuju se sporadino, ponekad u ogromnom broju a ponekad skoro
nestaju. Toranj, od kada se prvi put pojavio u pesmama ostaje snano zastupljen do samog kraja.
U odreenim pesmama uvek je po jedan simbol dominantan, a ovakva zastupljenost je vrlo
namerna. Ptice su skoro stalno zastupljene, bukvalno na stotine njih se pojavljuje kroz poeziju i
drame. Postavljamo pitanje koja je vrednost ovakve opsesivne slikovitosti za pesnika? Kako je
on koristi, kako od toga nastaje pesma? Vrlo je jasno da svaki simbol ima osnovno znaenje
katalizatora za kompoziciju pesme. Pesnik ovo osnovno znaenje postavlja u odnose koji ine
sloenije strukture, to svakako podrazumeva mukotrpan rad na stihovima. Zatim sledi

10
organizacija ve zavrenih pesama u meusobne odnose. Ponekad Jejts odbacuje neke od svojih
radova jer se ne uklapaju u celinu, prerauje ih u sledeim izdanjima i sl. Upravo ovakav odnos
ini da se njegov celokupan rad sagleda kao jedna velika celina, to je njemu i bila namera. U
ovom sluaju ne samo varijacija individualnog simbola, ve i varijacije znaenja konteksta postaju
znaajne za kako za pesnika tako i za itaoca. Naravno ne treba generalizovati i smatrati
simbolikim svako ponavljanje odreenih slika, injenica je da ne prerastaju sve u simbole i ostaju
samo u potencijalnom obliku koji se ponavlja kao npr. ideja O what is life but a mouthfull of
breth, koja se ponavlja od samog poetka stvaralatva (rei stare ene u pesmi John Scherman
zatim u The Kings Threshold, u poslednjoj pesmi At the Hawks Well pa sve do kraja svog
pesnitva u pesmi Bronze Head posveenoj Mod Gon. Ovakvih primera ima mnogo i verovatno
je njihova snaga upravo u tome to nikada ne mogu biti proireni van svoje osnovne strasne slike.
Simbol, nikada ne moe biti sastavljen od tolike razliitosti.
Snaan simbol, u stvari, uvek mora biti zasnova na neemu to je suvo i svima poznato, kao
recimo praina. U svom stvaralatvu simbolisti su uvek isticali znaaj onoga to je oigledno -
tako to su to oigledno inili vanim. Veliki literarni simboli skoro svi su bili uobiajene stvari.
Jejts je svoje simbole preslikao iz sveta prirode, istog onog koji su glorifikovali romantiari.. kako
je Jejts sebe smatrao poslednjim od romantiara, ovekom roenim van svog vremena, svojim
simbolima dao je drugo znaenje nego to su oni imali kod romantiara.. Na taj nain uinjene
udnim, njegove maskirane romantiarske slike uvode nas u prepoznavanje svoje simbolike
funkcije.
Ova funkcija je oigledno ona koja nam ne nudi znaenje, ni jedan simbol to ne nudi, to je
najtee mogue prepoznavnje znaenja nudi nam oseanje znaenja to je sasvim neto
drugaije. za oseanje znaenja vezano je sasvim drugaije, skoro nedefinisano, shvatanje reda,
ispravnosti slaganja u samoj sutini stvari. Iz tog razloga simbol moe imati bilo koje znaenje
koje auditorijum odlui da proita iz njega u kontekstu i nainu na koji je organizovan. Pesnici
simbolisti, ipak ele da odu malo dalje. Oni pokuavaju da se spore sa tim da simbol moe imati
bilo koje znaenje. Kao i Eliot i Jejts pokuava da proiri znaenje simbola do najdaljih granica.
U poetku o svom Oisinu govori da mu je potrebna interpretacija, ali ve kasnije izbegava takve
pokuaje. U prii o jednorogu kako saznajemo iz pisama trudio se da uini znaenje jasnim, tako
da bila kakva dalja interpretacija za svakoga moe biti drugaija. Pri kraju svoje karijere u
potpunosti je odbijao da komentarie voj rad. Smatrao je da time smanjuje brojne mogunosti koje
pruaju slobodne interpretacije italaca.
Na kraju krajeva smisao umetnosti predstavlja objedinjene i znaenje literarnog simbola i onoga
simbola koje predstavlja zavreno delo po sebi. To je zajedniki poduhvat umetnika i auditrijuma.
Negde izmeu velikog stvaraoca i inteligentne publike raa se velika poezija. Simboli, povezani u
jedinstvenu harmoniju ine pesmu, postignuta simbolika znaenja i interpretacije same po sebi
postaju znaajnije nego same rei od kojih su sastavljene.
VELIKI DIZAJN

Iako je Jejts omanuo, kao to bi i svaki ovek koji pokuava da ostvari nemoguu sintezu
jedinstva ivota i umetnosti u jednoj velikoj (sjajnoj) postignutoj formi - kompleksnu,
organski povezanu celinu, iji mikrokosmos, moe da sadri u jednoj slici ceo univerzum dola
je skoro oduzimajui dah veoma blizu svog cilja. Okvir autobiografije, pisama, eseja, filozofskih
spekulacija, kosmologije na osnovu kojih je bazirao izgled svoje delikatno stavljene poezije,
povezane mesom veoma precizno ponavljanih slika i strateki rasporeenih simbola kulminira u
onome to e on sam nazvao Vizija: poslednji in odbrane protiv haosa u svetu. veliki pesnik Jejts
dozvoljava nam da iskusimo u potpunosti svoje umetnosti neophodnost trenutnih iluzija reda koji
nam daju hrabrosti da ivimo.

11