UNIVERZALNA DEKLARACIJA O PRAVIMA OVEKA

10. decembra 1948. Generalna skuptina Ujedinjenih nacija donela je i proglasila Optu deklaraciju o
pravima oveka. Njen potpuni tekst objavljujemo na slijedeim stranicama. Posle ovog istorijskog ina
Skuptina je pozvala sve drave lanice da objave tekst Deklaracije i da porade da se on rasprostrani,
prikae, ita i objanjava naroito u kolama i drugim vaspitnim ustanovama, u svim zemljama ili
teritorijama bez razlike na njihov politiki status.

Zvanini tekst Deklaracije moe se dobiti na pet zvaninih jezika Ujedinjenih nacija: engleskom,
francuskom, kineskom, ruskom i panskom.

UJEDINJENE NACIJE

UNIVERZALNA DEKLARACIJA O PRAVIMA OVEKA

UVOD

Poto je priznavanje uroenog dostojanstva i jednakih i neotuivih prava svih lanova ljudske porodice
temelj slobode, pravde i mira u svetu;
poto je nepotovanje i preziranje prava oveka vodilo varvarskim postupcima, koji su vreali savest
oveanstva, i poto je stvaranje sveta u kojem e ljudska bia uivati slobodu govora i verovanja i biti
slobodna od straha i nestaice proglaene kao najvia tenja svakog oveka;
poto je bitno da prava oveka budu zatiena pravnim sistemom kako ovek ne bi bio primoran da kao
krajnjem izlazu pribegne pobuni protiv tiranije i ugnjetavanja;
poto je bitno da se podstie razvoj prijateljskih odnosa meu narodima;
poto su narodi Ujedinjenih nacija u Povelji ponovo proglasili svoju veru u osnovna prava oveka, u
dostojanstvo i vrednost ovekove linosti i ravnopravnosti mukarca i ene i poto su odluili da podstiu
drutveni napredak i poboljaju ivotni standard u veoj slobodi;
poto su se drave lanice obavezale da u saradnji s Ujedinjenim nacijama obezbede opte potovanje i
primenu ovekovih prava i osnovnih sloboda;
poto je opte shvatanje ovih prava i sloboda od najvee vanosti za puno ostvarenje ove obaveze;

GENERALNA SKUPTINA
Proglaava

OVU OPTU DEKLARACIJU O PRAVIMA OVEKA kao opti ideal koji terba da postignu svi narodi i
sve nacije da bi svaki pojedinac i svaki organ drutva, imajui ovu Deklaraciju stalno na umu, teili da
uenjem i vaspitanjem doprinesu potovanju ovih prava i sloboda i da bi postepenim nacionalnim i
meunarodim merama bilo obezbeeno njihovo opte i stvarno priznanje lanica, tako i meu narodima

1
onih teritorija koje su pod njihovom upravom.

lan 1.

Sva ljudska bia raaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i sveu
i treba jedni prema drugima da postupaju u duhu bratstva.
lan 2.
Svakom pripadaju sva prava i slobode proglaene u ovoj Deklaraciji bez ikakvih razlika u pogledu rase,
boje, pola, jezika, religije, politikog ili svakog drugog miljenja, nacionalnog ili drutvenog porekla,
imovine, roenja ili drugih okolnosti.
Dalje, nee se praviti nikakva razlika na osnovu politikog, pravnog ili meunarodnog statusa
zemlje ili teritorije kojoj neko lice pripada, bilo da je ono nerazvijena, pod starateljstvom, nesamoupravna,
ili da se nalazi pod kojim drugim ogranienjima suverenosti.
lan 4.
Niko ne sme biti dran u ropstvu ili potinjenosti: ropstvo i trgovina robljem zabranjeni su u svim oblicima.
lan 5.
Niko ne sme biti podvrgnut muenju ili svirepom, neovenom ili poniavajuem postupku ili kazni.
lan 6.
Svako ima pravo da svugde bude priznat kao pravni subjekt.
lan 7.
Svi su pred zakonom jednaki i imaju pravo bez ikakve razlike, da ih zakon jednako titi. Svi imaju pravo na
jednaku zatitu protiv bilo kakve diskriminacije kojom se kri ova Deklaracija i protiv svakog podsticaja na
ovakvu diskriminaciju.
lan 8.
Svako ima pravo da ga nadleni nacionalni sudovi efikasno tite od dela krenja osnovnih ljudskih prava
koja su mu priznata ustavom ili zakonom.
lan 9.
Niko ne sme biti proizvoljno uhapen, pritvoren ili proteran.
lan 10.
Svako ima potpuno jednako pravo na pravino i javno suenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom koji
e odluiti o njegovim pravima i obavezama, i o osnovanosti svake krivine optube protiv tog lica.
lan 11.
(1) Svako ko je optuen za krivino delo ima pravo da bude smatran nevinim dok se na osnovu zakona
krivica ne dokae na javnom pretresu na kojem su mu obazbeene sve garancije potrebne za njegovu
odbranu.
(2) Niko ne sme biti osuen za dela ili propuste koji nisu predstavljali krivino delo po nacionalnom ili
meunarodnom pravu u vreme kada su izvreni. Isto tako ne sme se izricati tea kazna od one koja se
mogla primeniti u vreme kada je krivino delo izvreno.
lan 12.
Niko ne smije biti izloen proizvoljnom meanju u privatni ivot, porodicu, stan ili prepisku, niti napadima
na ast i ugled. Svako ima pravo na zatitu zakona protiv ovakvog meanja ili napada.
lan 13.
(1) Svako ima pravo na slobodu kretanja i izbora stanovanja u granicama pojedine drave.
(2) Svako ima pravo da napusti svaku zemlju, ukljuujui i vlastitu, i da se vrati u svoju zemlju.

2
 lan 14.
(1) Svako ima pravo da trai i uiva u drugim zemljama utoite od proganjanja.
(2) Na ovo se pravo niko ne moe pozivati u sluaju proganjanja koja su zasnovana na obinom krivinom
delu ili postupkom protivnom ciljevima i naelima Ujedinjenih nacija.

lan 15.
(1) Svako ima pravo na jedno dravljanstvo.
(2) Niko ne sme samovoljno biti lien svog dravljanstva niti prava da promeni dravljanstvo.
lan 16.
(1) Punoletni mukarci i ene, bez ikakvih ogranienja u pogledu rase, dravljanstva ili vere, imaju pravo
da sklope brak i da osnuju porodicu. Oni su ravnopravni prilikom sklapanja braka, za vreme njegovog
trajanja i prilikom njegovog razvoda.
(2) Brak se moe sklopiti samo uz slobodan i potpun pristanak lica koja stupaju u brak.
(3) Porodica je prirodna i osnovna elija drutva i ima pravo na zatitu drutva i drave.
lan 17.
(1) Svako ima pravo da poseduje imovinu, sam a i u zajednici s drugima.
(2) Niko ne sme biti lien svoje imovine.
lan 18.
Svako ima pravo na slobodu misli, savesti i vere; ovo pravo ukljuuje slobodu promene vere ili ubeenja i
slobodu da ovek bilo sam ili u zajednici s drugima, javno ili privatno, manifestuje svoju veru ili ubeenje
putem nastave, vrenja kulta i obavljanja obreda.
lan 19.
Svako ima pravo na slobodu miljenja i izraavanja, to obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog
svoga miljenja, kao i pravo da trai, prima i iri obavetenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na
granice.
lan 20.
(1) Svako ima pravo na slobodu mirnog zbora i udruivanja.
(2) Niko ne moe biti primoran da pripada nekom udruenju.
lan 21.
(1) Svako ima pravo da uestvuje u upravljanju javnim poslovima svoje zemlje, neposredno ili preko
slobodno izabranih predstavnika.
(2) Svako ima pravo da na ravnopravnoj osnovi stupa u javnu slubu u svojoj zemlji.
(3) Volja naroda je osnova dravne vlasti: ova volja treba da se izraava na povremenim i slobodnim
izborima, koji e se sprovoditi optim i jednakim pravom glasa, tajnim glasanjem ili odgovarajuim
postupkom kojim se obezbeuje sloboda glasanja.
lan 22.
Svako, kao lan drutva, ima pravo na socijalno osiguranje i pravo da ostvaruje privredna, drutvena i
kulturna prava neophodna za svoje dostojanstvo i za slobodu razvoja svoje linosti, uz pomo drave i
meunarodne saradnje, a u skladu s organizacijom i sredstvima svake drave.
lan 23.
(1) Svako ima pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na pravine i zadovoljavajue uslove rada i na
zatitu od nezaposlenosti.
(2) Svako, bez ikakve razlike ima pravo na jednaku platu za jednaki rad.
(3) Svako ko radi ima pravo na pravednu i zadovoljavajuu naknadu koja njemu i njegovoj porodici

3
obezbeuje egzistenciju koja odgovara ljudskom dostojanstvu i koja e, ako bude potrebno, biti
upotpunjena drugim sredstvima socijalne zatite.
(4) Svako ima pravo da obrazuje i da stupa u sindikate radi zatite svojih interesa.
lan 24.
Svako ima pravo na odmor i razonodu, ukljuujui razumno ogranienje radnog vremena i povremeni
plaeni odmor.
lan 25.
(1) Svako ima pravo na standard ivota koji obezbeuje zdravlje i blagostanje, njegovo i njegove porodice,
naroito hranu, odeu, stan i lekarsku njegu potrebne socijalne slube, kao i pravo na osiguranje u sluaju
nezaposlenosti, bolesti, onesposobljenja, udovitva, starosti ili drugih sluajeva gubljenja sredstava za
izdravanje usled okolnosti nezavisnih od njegove volje.
(2) Majke i deca imaju pravo na naroito staranje i pomo. Sva deca, roena u braku ili van njega, uivaju
jednaku socijalnu zatitu.
lan 26.
(1) Svako ima pravo na kolovanje. kolovanje treba da bude besplatno bar u osnovnim i niim kolama.
Osnovna nastava je obavezna. Tehnika i struna nastava treba da bude svima podjednako pristupana na
osnovu njihovih sposobnosti.
(2) kolovanje treba da bude usmereno punom razvitku ljudske linosti i uvrenju potovanja ovekovih
prava i osnovnih sloboda. Ono treba da pomae razumevanje, trpeljivost i prijateljstvo meu svim
narodima, rasnim i verskim grupacijama, kao i delatnost Ujedinjenih nacija za odravanje mira-
(3) Roditelji imaju prvenstveno pravo da biraju vrstu kole za svoju djecu.
lan 27.
(1) Svako ima pravo da slobodno uestvuje u kulturnom ivotu zajednice, da uiva u umetnosti i da
uestvuje u naunom napretku i u dobrobiti koja iz toga proistie.
(2) Svako ima pravo na zatitu moralnih i materijalnih interesa koji proistiu od svakog naunog,
knjievnog ili umjetnikog dela iji je on tvorac.
lan 28.
Svako ima pravo na drutveni i meunarodni poredak u kojem i prava i slobode objavljeni u ovoj
Deklaraciji mogu biti potpuno ostvareni.
lan 29.
(1) Svako ima dunost prema zajednici koja jedino omoguava slobodno i puno razvijanje njegove linosti.
(2) U vrenju svojih prava i sloboda svako moe biti podvrgnut samo onim ogranienjima koja su
predviena zakonom u cilju obezbeenja nunog priznanja i potovanja prava i sloboda drugih i u cilju
zadovoljenja pravinih zahjeva morala javnog poretka i opteg blagostanja u demokratskom drutvu.
(3) Ova prava i slobode ni u kom sluaju ne mogu se izvravati protivno ciljevima i naelima Ujedinjenih
nacija.
lan 30.
Nijedna odredba ove Deklaracije ne moe se tumaiti kao pravo za ma koju dravu, grupu ili lice da
obavlja bilo koju delatnost ili da vri bilo kakvu radnju usmerenu na ponitenje prava i sloboda koji su u
njoj sadrani.