Mark Barnel

Kameleon
Prevela s engleskog Ljiljana Petrovi

eleo bih ovom prilikom da zahvalim Lidiji

Griaevoj i Nikolaju Morgunovu iz Moskve i
Marjalisi Bjorkbom iz Helsinkija. Naroitu za-
hvalnost dugujem Tobiju Idiju i Suzani Vot za
nesebinu pomo koju su mi pruili od prve do
poslednje stranice. Pravo je zadovoljstvo
saradivati sa takvim Ijudima. eleo bih takode
da zahvalim i Lariju Emidu iz Njujorka za svu
podrku koju mi je pruio.
Izabeli sa ljubavlju

PARIZ

Ritam automobilskih brisaa delovao je hipnotiki. Guma je kripala o staklo

razmazujui kiu levo-desno. Nagnuvi se unapred, Dejms Maral baci pogled ka
restoranu sa druge strane ulice. Sat na kontrolnoj tabli pokazivao je pet do dva. Provere
radi, pogledao je na sopstveni asovnik - sat u automobilu je neznatno urio - i zapalio
cigaretu. Glas koji ga je kontaktirao dao mu je adresu, vreme sastanka - tano u dva - i
upozorenje da ne kasni. To je bilo pre pola sata na javnoj govornici u ulici Gar di Nord.
Onaj drugi telefonski poziv - poziv koji ga je prekjue zatekao kod kue - doao je
kao grom iz vedra neba. I iz prolosti. Odmah je prepoznao glas. Jednostavan posli i
gotovinska isplata - tako je glasila ponuda. Svota koju su mu ponudili bila je pozamana,
ako se ima u vidu da je posao mogao odraditi za tili as. Nee morati ak ni da napusti
Pariz. To je ponudu isprva uinilo jo primamljivijom.
Da li bi se prihvatio uloge kurira? Naravno, nita naroito, najobinija tezga tipa
preuzmi i prosledi dalje, kao usluga jednog prekaljenog veterana drugom.
Naravno, odgovorio je, rado bi prihvatio tako neto. U ne tako dalekoj prolosti
takav posao bi bio ispod njegove asti. tavie, mogao bi se ak nai i uvreen slinom
ponudom. Dejms Maral -kurir? Obian potrko? Sada je, meutim, bio zahvalan to
mu se pruila prilika da zaradi novac.
 Za volanom taksija sedeo je sredoveni emigrant iz Tunisa. Maral mu ree da ga
odveze do avenije de Fridland. Odatle e se potom peke vratiti do ulice Foburg Sen
Onore. Naleti pljuska su postajali sve snaniji. I hladniji. Olovno nebo se spustilo nad
gradom. Jedan kamionet je pokuavao da se okrene ispred samog restorana. Vozilo je
zakaljucalo i stalo. Voza pokua da ga ponovo upali - jednom, dvaput. Jalova rabota.
Tresnuo je rukom po volanu i ponovo okuao sreu. Opet bezuspeno. ena za volanom
modroplavog Merecedesa je irila ruke u oajanju. Voza kamioneta bespomono
slegnu ramenima. Sav saobraaj je stao. Farovi su bljeskali, auspusi tektali.
Maral pokua da ignorie gr u stomaku, gr koji mu je sugerisao da bi bilo bolje
da batali stvar. Poeleo je da je sada kod kue.
Njegova ledena, vlana garsonjera nikada nije delovala privlanije. Preao je
ulicu, provlaei se izmedu ispreenih vozila, i uao u restoran.
Pet-est muterija stajalo je oko mesinganog anka. Pored njega se odmah stvori
konobar koji mu pomognu da skine prokisli mantil i upita ga da li je sam, da bi ga
potom, i ne saekavi odgovor, poveo kroz salu za ruavanje. Oleg Rogaev je sedeo u
samom dnu odaje, za stolom pored prozora. Maral ga odmah prepozna, zahvaljujui
briljivo prostudiranim fotografijama: bikovska graa, kicoki brkovi, otro podiana
srebrnasta kosa. Kragna i manetne su mu tesno prianjale uz kou, istiui debele ruke i
podbulo lice. Nosio je tamno svileno odelo na dvoredno kopanje.
Rogaev podie pogled sa tanjira - na jelovniku su bili svinjski papci i spana - i
pokaza mu da sedne prekoputa njega. ovek koji je sedeo pored Rogaeva bio mu je
nepoznat, ali ga njegovo prisustvo nije nimalo iznenadilo. Bie da je prevodilac, pomisli
Maral. Rogaev nije govorio engleski i logino je pretpostavijao da ni Maral ne govori
ruski. Medutim, Maral je govorio ruski ve trideset godina.
Sa gotovo neprimetnim akcentom, on se obrati Rogaevu, ,,Mi u Britaniji imamo
jednu izreku. Dvoje ini drutvo, a troje ini guvu.
Rogaev ga iznenaeno pogleda. ,,Ovo je Anatolij.
,,Nadam se da neete biti uvreeni ako ga zamolim da ode.
Usledilo je par momenata napete tiine. Onda Rogaev progovori, ,,Vidimo se u
hotelu.
Anatolij ustade i napusti sto. Maral zauze svoje mesto. Rogaev odgurnu tanjir
na stranu, pozva konobara i pokaza mu neto demekastim prstima. Stigla je ista aa.
Rogaev saeka dok konobar ne nasu vino.
,,Nadam se da su vai svesni rizika koji preuzimam.
,,Naravno.
,,Onda oekujem da mi ukau duno potovanje.
,,Potovanje nee izostati. Ali samo nezvanino. To je stavka na kojoj se
apsolutno insistira. Ubeeni su da ete razumeti njihove razloge.
Maral baci pogled kroz prozor. Saobraajni krkljanac, kreendo automobilskih
sirena, neposustajui slapovi kie. Kada je ponovo pogledao ispred sebe ugleda spravicu
koja je stajala pored Rogaevljeve ae. Podseala je na tranzistor, ali nije imala antenu
niti skalu. Rus napipa prekida sa strane. A onda, primetivi izraz na Maralovom licu,
objasni: ,,Blokira usmerene radio mikrofone. Emituje snane elektronske signale,
stvarajui zatitni omota u preniku od pet metara. Ako neko pokuava da nas
prislukuje ue samo smetnje. Lukavo se nasmeio. ,,lako uopte nisam ovde, bolje je
preduzeti izvesne mere.
Otud, dakle, toliko odugovlaenje sa obznanjivanjem mesta sustreta, pomisli
Maral. U stara vremena - u njegovo vreme - takve mere opreza bile su rutinska stvar.
Naivno je pretpostavljao da e sada biti drugaije. Zanimalo ga je ta su Rogaevljevi
prijatelji i neprijatelji mislili, gde se on sada nalazi? U Moskvi? Jekaterinburgu?
Majamiju?
,,ta ste to doli da mi ponudite?
Maral otpi gutljaj crnog vina. Malo je gorilo, ali je efekat bio zadovoljavajui.
,,Moe se desiti da u istrazi pokrenutoj protiv Viverove finansijske slube ne izroni
nita.
Rogaev nije delovao naroito impresionirano. ,,Da, to je sasvim mogue.
Maral odmahnu glavom. ,,Ali, ima nekih detalja sa kojima niste upoznati.
Procurile su informacije o povezanosti Vivera sa Kalmeksom iz Lozane. Ve se
spremaju nalozi za hapenje.
Rogaev zakilji svojim sitnim svinjskim oima. ,,Nastavite.
,,Ako prihvatite nau ponudu, vodei Viverovi funkcioneri e i dalje morati da
budu smenjeni. Tu nema spora. Kompanija e takoe morati da plati novanu globu za
sitnije zakonske prekraje. Bilo bi bolje da u istrazi ipak izroni neto.
,,ta jo imate da mi kaete?
,,Ono to je pozitivno u itavoj stvari je da e vaa aktivna imovina biti
odmrznuta. Takoe, va status persone non grata e biti ukinut, pod uslovom da ne
pokuate da uete u Ujedinjeno Kraljevstvo u narednih est meseci.
Konobar pride stolu. Rasklonio je tanjire i dopunio ae. Rogaev zatrai dva
espresa i raun. ,,eleo bih da znate da nisam odluio da sklopim pogodbu sa vama
zarad svoje line koristi. U pitanju je, da se tako izrazim, neka vrsta bonusa. Zavukao je
ruku u dep i odatle izvadio zlatni sonijev mini disk, koji potom spusti nasred stola. ,,Ja
sam trgovac itom, a ne kriminalac. Ljudi koji eksploatiu moju komercijalnu mreu su
otpadnici. Oni predstavljaju pretnju za sve.
,,Naravno.
,,eleo bih da jasno istaknem tu razliku.
,,Razumljivo.
Obazrivo je spustio aku na mini disk. ,,Od sutinskog je znaaja da oni nikada ne
otkriju poreklo ovih informacija...
,,Apsolutno vas razumem.
.....jer bi to moglo dovesti do komplikacija. Komplikacija koje nikome nee doneti
nita dobro.
Maral pokua da ignorie pretnju. U meduvremenu je stigao espreso. Rus je
dodao eer. Sa druge strane prozora, zakrenje koje je prouzrokovao voza kamioneta
bee dostiglo eskalaciju. Kamiondija je sada stajao pored svog vozila, uno se
raspravljajui sa desetak ljudi. Neki od gostiju u restoranu skrenue pogled ka ulici,
zaintrigirani onim to se napolju deavalo.
 Rogaev tiho progovori. ,,Kurir stie iz Budimpete na terminal br. 2 aerodroma
Hitrou treeg aprila avionom kompanije Malev. Broj leta je MA610.
Maral izvadi olovku iz jakne i zabelei podatke u notes. ,,Kako se kurir zove?
,,To ete saznati kada avion napusti Budimpetu. Ne elim da ga presretnu u
Maarskoj.
,,ta donosi?
,,Plutonijum 239.
Odakle?
,,lz MINATOM-a. Ne mogu biti odreeniji.
MINATOM je bilo rusko ministarstvo za atomsku energiju, neverovatno
razgranata sluba koja se odlikovaia dugim istorijatom neodreenosti.
Koliko?
,,Hiljadu i petsto grama.
,,U emu ga donosi?
,,U koferu. Plutonijum e biti unutra, u zatienoj kutiji.
,,Je l' kutija tekovana ili ne?
,,Koliko znamo nije.
,,Kolika je istoa robe?
94 procenta.
,,Je l' nosi jo neto?
,,Moda izvesnu koliinu litijuma 6.
,,Koju koliinu?
,,Jo uvek ne znamo. Verovatno dva do etiri kilograma. A moda i nita.
,,Da li vam je poznato odredite?
,,A krajnji potroa?
,,Neidentifikovan.
Rogaev baci pogled na Maralove beleke. Hleb, eer, slanina, maslinovo ulje,
kilogrami i grami, funte i unce; liilo je na najregularniji spisak za nabavku. Kada su
zavrili sa razgovorom Rogaev plati keom i ostavi bogatu napojnicu. Onda uzee svoje
mantile i izaoe na ulicu. Kia je u meuvremenu postala jo jaa. Nebom bljesnu
munja, a nakon pet sekundi zatutnja i grmljavina priguena horom zavijajuih
automobilskih sirena, Pokisli voza kamioneta je urtao od besa. Rogaev rairi kiobran.
Izgledalo je da se sjajno zabavlja posmatrajui ulini prizor.
Maral je razmiljao o onome to mu predstoji. Disk, kratka poseta Monmartru,
onda nazad do ulice Gar di Nord. Sa javne govornice e pozvati zapameni broj u
Londonu, prosledie poruku, a onda e se vratiti u Sen Deni. Usput e moda svratiti do
nekog kafea na olju kafe. lli aicu neeg eeg. A onda - koliko sutra -isplata.
Neupadljivi smei koverat, tako je obino bilo. Pun franaka...
Zvuk koji se prolomi nije liio na grmljavinu. Bio je mnogo glasniji. I prodorniji.
Tenost koja mu zapljusnu lice definitivno nije liila na kiu. Bila je topla.
Kiobran ispade iz Rogaevljevih ruku. Vetar ga odnese niz ulicu. Jo jedan
zagluujui prasak i Rus poe da se okree oko svoje ose. Maral je stajao kao ukopan.
ok ga je izolovao od onoga to se deavalo oko njega. Vreme kao da je stalo. Nije
mogao odrediti odakle potie zvuk. Video je kako se prolaznici okreu ka njima, rukama
zaklanjaju usta i pilje razrogaenih oiju. Niko vie nije obraao panju na vozaa
kamioneta. Rogaev posrnu, udarivi o auto parkiran na ivinjaku, a onda se stropota na
zemlju. Na beloj haubi ostadoe tragovi krvi. Krv je, razvodnjena kiom, poprimala
ruiastu nijansu.
A Maral, u svoj neuobiajenosti situacije, zatee sebe kako razmilja o dobrim
starim vremenima.
***
Stara je svega osamnaest meseci. Pre dve godine, imala je dvadeset pet godina.
Vodili su ljubav lagano, ali je popodne bilo vrelo i tela su im uskoro postala
klizava od znoja. Loren Mason je bio visok, miiav, dobro graen mukarac, bez trunke
suvine masnoe na svom telu; tamne kose, tamne puti, sa tamnim naslagama neistoe
ispod noktiju. Kada su se upoznali delovao joj je donekle zaputeno, to joj se svideio.
Ona, za razliku od toga, nikada nije izgledala bolje, to joj se takode svialo. Jedre
grudi, blaga oblina stomaka, nena put i dva draesna udubljenja na donjem delu leda.
Kosa joj bee porasla. Gusta i tamna, sputala se preko ramena do pola lea. Letnje
sunce je iznijaniralo njenu bledu put, a zdrava ishrana joj poboljala ten.
Spavaa soba na prvom spratu bila je omalena. Visoka tavanica, uglaani parket,
dve jemenske asure na podu, uzani brani krevet sa okvirom od kovanog gvoa. Na
jednom zidu je stajalo veliko starinsko ogledalo. Na suprotnom zidu je bilo okaeno est
umetnikih fotografija koje su prikazivale divlju lepotu Provanse.
Mason je leao izvaljen na ledima. Stefani je bila iznad njega. Butinama je vrsto
stiskala njegovo oprueno telo. Njihala se lagano napred-nazad, prelazei vrhovima
prstiju preko njegovih grudi i stomaka. Oboje su utali. Sve je bilo mirno, nije bilo ni
daka vetra koji bi ih rashladio. U trenutku svravanja je zatvorila oi, zabacila glavu
unazad i ugrizla se za sonu donju usnu.
Neto kasnije, Mason zapali cigaretu, koristei prljavu porcelansku tacnu kao
pepeljaru. Stefani je stajala pored prozora, naga i mokra od znoja. Pogled joj je lutao
krajolikom koji je okruivao usamljenu seosku kuu, preko vinograda i pranjavog
druma koji ga je presecao. Vinova loza se presijavala na vrelini. U dnu doline, zaklo-
njen smaragdnim kronjama, nazirao se put. Desno odatle pruao se Ontrekasto, a levo
Salerno. Tamo negde poivale su granice stvarnog sveta.
,,Psi su sino lajali svud unaokolo.
Mason se promekolji u postelji iza njenih leda. Federi zakripae. ,,Nisu ti dali da
zaspi?
Klimnula je glavom. ,,Neki su zavijali. ,,Trebalo je da provede no sa mnom.
,,U stvari, dopalo mi se. Bilo je... nekako tuno. Prekrstila je ruke. ,,Tuno, ali
lepo.
,,Hoemo li se videti kasnije?
,,Ukoliko eli.
,,Da li ti eli?
,,ta misii?
,,Ne znam. Nikada ne znam ta misli.
 ,,Bolje po tebe.
Loren odlazi. Stojei u dvoritu, posmatram kako njegov stari fijat kaljuca po
drumu, podiui oblake zlatne praine. Nakon to se praina slegla ulazim u kuu i
pravim aj. U kuhinji je svee i mrano. Kameni pod, zidovi od terakote, masivan
hrastov sto sa klupama. Pele zuje oko malog etvrtastog prozora iznad sudopere.
Francuski prozori gledaju na terasu. Drvene grede, obrasle zelenim prekivaem, stvaraju
mestiminu senku. Maslinova stabla krase terasaste obronke iza kue.
Posed pripada tridesetpetogodinjem nemakom bankaru koji se pre godinu i po
dana iz slubenih razloga iz Frankfurta preselio u Tokio. Kua se iznajmljuje preko
jedne minhenske agencije, na period od est meseci. Poela sam tu da ivim pre neto
vie od godinu dana. Pre sedam nedelja potpisala sam trei ugovor zaredom. Krov
mestimino prokinjava, gips ponegde otpada, prozori i vrata ne dihtuju ba najbolje.
Ali, to mi nimalo ne smeta. ak mi se i vie svida tako. Imam utisak da sam stvarno kod
kue. Mada, otkud bih ja mogla priati o tome? ivela sam na toliko mesta, ali nijedno
od njih nije bilo moj pravi dom.
Izlazim u dvorite da popijem aj. Leto se osea u vazduhu. Sve je proeto
mirisom limuna i lavande. Volim ovakve dane, ali i otriju decembarsku klimu kad vetar
fijue nad turobnim pejzaom i kia lije iz olovnih oblaka koji se spuste toliko nisko da
mi se ini da ih mogu dodirnuti. Tada se pranjavi drum pretvori u glicerin, blokirajui
pristup glavnom putu. Uvek uivam u vetakoj izolaciji koja sledi.
U dnevnoj sobi se nalazi veliki kamin, a u upi iza kue je bogata zaliha drva.
Oseam gotovo detinje oduevljenje dok sedim u svom toplom suvom kutku, sluajui
kako napolju besni oluja. Odrasla sam u severnom Nortamberlandu, u blizini kotske
granice.
Surovi klimatski uslovi, vetar i kia, ostavili su neizbrisiv trag u mojim
uspomenama na detinjstvo, postavi nerazdvojivi deo moje linosti.
Pretpostavljam da je u tome moj problem. Ja sam zbir delova koji nikada nee
postati celina. Kod mene su dva i dva pet. lli tri. IIi ma koliko, samo ne etiri.
Za ljude iz mog neposrednog okruenja ja sam Stefani najder, vajcarkinja bez
roditelja, bez brae ili sestara, i bez prtljaga. Izdravam se od skromnog nasledstva.
Dane provodim itajui, crtajui, etajui. Dolazim niodkuda i tamo u se jednog dana i
vratiti. Takve su bar prognoze onih koji se naslauju traaranjem o meni. Opte je
poznato da sam spavala sa par mukaraca iz kraja - prilino iznenadujui izbor, po
miljenju nekih - i da se trenutno viam sa Masonom, mehaniarem iz Salerna. Mason je
autsajder kao i ja, budui da je iz Marseja. Na odnos je, po miljenju okoline, krajnje
neobavezan.
Igrom sluaja, to je zaista tako. Razlog je u tome to se ja jednostavno ne oseam
sposobnom za ozbiljnu vezu. Bar ne za sada -jo uvek je prerano za to - a moda i
nikada. Meutim, ini mi se da sam u poslednje vreme napravila blagi iskorak u tom
pravcu.
Desetak minuta sam obuzeta itanjem - izbor je pao na Kuu smrti od Pjera
Manjana - a onda sputam knjigu pored sebe. Sa mesta gde sedim vidim laptop koji stoji
na fideru, Poklopac je prekriven finim slojem praine. Prolo je sigurno mesec dana
otkako sam ga poslednji put ukljuila. U poetku sam ga ukljuivala dva-tri puta
dnevno. Polako ali sigurno kidam spone sa svojim nekadanjim svetom. Svakim danom
se oseam sve preporoenijom. Ali, taj proces je imao i svojih loih momenata.
Prvi mukarac sa kojim sam otpoela ljubavnu vezu nakon to sam se doselila
ovde bio je lekar iz Draginjana po imenu Olivije. Trebalo je da mi budejasno jo od
samog poetka. Lsuvie je dobro izgledao, a to je uvek opasan znak. Upoznali smo se u
Ontrekastou, na vatrometu prireenom povodom godinjice pada Bastilje. Bio je
armantan i zabavan, pa sam poela da izlazim sa njim. Meutim, veoma brzo se
promenio. Ponekad je bio ljubomoran, a ponekad sasvim ravnoduan. Kada bih ula u
sobu bilo je nemogue predvideti da li e rei neto boanstveno ili neto krajnje
okrutno. Nije znao za ravnoteu. lli smo leteli nebu pod oblake ili smo se survavali do
samog dna. Stropotavanje, izmirenje, ponovni uzlet - ti procesi su se neprestano
smenjivali. Za nekog mojih godina doivela sam vie nego dovoljno uspona i padova.
Poslednje to mi je trebalo bila je Olivijeova amaterska dramatika.
Te noi kada smo raskinuli odvezla sam se do njegove kue u Draginjanu.
Prethodne veeri je on trebalo da dode do mene. Kasnio je dva sata. Veera koju sam mu
spremila je propala, ali on nije naao za shodno ak ni da se izvini, Vodili smo ljubav -
bez i najmanje primese nenosti - a ujutru je, u periodu izmeu buenja i odlaska, uspeo
da me povredi ak etiri puta, a da nije uopte primetio ta radi. Nisam se naroito
potresla. On je za mene ve bio otpisan. Neto kasnije sam ga pozvala i rekla da u
svratiti do njegovog stana da mu ponovo neto spremim, te da bih mu bila zahvalna ako
bi se, za promenu, jednom pojavio na vreme.
Ovoga puta je kasnio samo sat vremena. Stavila sam tanjir pred njega - govee
odreske u umaku od crnog vina - i napunila nam ae.
Ti nee da mi se pridrui?
,,Ja sam jela dok je jo bilo toplo. to e rei, pre sat vremena.
On je samo slegnuo ramenima i prineo viljuku ustima. utke sam posmatrala
kako prazni tanjir i dosipa repete. Kada je konano spustio viljuku i no ustala sam sa
stolice i bacila njegove rezervne kljueve na sto.
,,Ja sam svoje ve uzela. Ovo su tvoji.
Pogledao je u kljueve, a onda u mene. ,,ta ovo treba da znai?
,,A ta misli, ta bi trebalo da znai?
,,Je l' ovo neka ala?
Uzdrala sam se od zajedljivog komentara i samo odmahnula glavom.
Lice mu je postalo mrko i surovo. ,,ta to pokuava da mi kae, Stefani?
,,Pije sa svojim prijateljima, ali ne i sa mnom. Tuca me, ali nema elje da me
poljubi.
Zavalio se u stolicu i duboko udahnuo. ,,Dakle...
,,Dakle nita. Nisam imala nerava za izanala opravdanja. ,,Gotovo je.
,,ekaj malo...
,,Zato?
,,Zato?
,,Da. Zato? Zato da ekam? Zato da dalje traim vreme?
 ,,Zar ne moemo bar da porazgovaramo?
Ve sam odluila.
,,A ta je sa mnom?
Morala sam da se nasmejem. ,,Eto, vidi.
,,ta 'eto, vidi'?
,,Zna ti dobro... A, ako ne zna... ma, svejedno je nebitno.
Pokupila sam kljueve od kola koji su leali pored sudopere.
,,Stefani...
Okrenula sam se. Pruila sam mu priliku, ali on nije imao ta da kae. Zato sam ja
rekla: ,,Jo neto, pre nego to odem.
,,ta?
,,Jesi li uivao u veeri?
Delovao je zbunjeno. ,,Molim?
,,Pitanje je krajnje prosto. Jesi li uivao u veeri? Da ili ne?
Slegnuo je ramenima. ,,Da, rekao bih da jesam. Dobro si to...
Otila sam do kante za dubre koja se nalazila pored vrata, zavukla ruku unutra,
pronala praznu konzervu i hitnula je ka njemu. Ti si jedno razmaeno derite, Olivije.
Za osobu takve inteligencije, ponaa se krajnje moronski.
Pogledao je u etiketu. ,,Hrana za pse?
,,Ali ne bilo kakva, dragi. Prvoklasna hrana za pse.
,,Uvalila si mi hranu za pse?
,,Htela sam da uinim neto to bi te nateralo da shvati.
,,Da shvatim ta?
,,Kako se ponaa prema meni poslednjih nekoliko nedelja.
U nedostatku adekvatnog odgovora, uspeo je samo da procedi: ,,Rekla si mi da su
to govedi odresci!
I jesu. Zgotovljeni od hrane za pse. Govee srce... i ini mi se jo neto...
uostalom, pie ti sve na etiketi.
Lice mu je postalo bledo kao krpa. Nisam bila sigurna da li je to bilo od besa ili
munine.
,,Postala sam ti nezanimljiva, ali nisi smogao hrabrosti da mi to kae.
,,Nije istina.
,,Via li se s nekom drugom?
Na trenutak je zastao. Onda je rekao: ,,Ne.
,,U pravu sam, zar ne?
,,Nisi u pravu.
Nisam elela izvinjenje, elela sam samo mrvu iskrenosti, ,,Ma daj, molim te...
Lice mu je postalo jo namrtenije. ,,U redu. Ako ba eli da zna, odgovor je
'da'.
Transformacija je bila isuvie nagla. Postala sam jo nesigurnija. Oseala sam da
je njegovo priznanje la, da je eleo da me povredi dok jo moe. U svakom sluaju,
vie mi nije bilo bitno. Olivije to, naravno, nije primetio.
 ,,Pa da, rekla sam, ne uspevi da se oduprem porivu jeftinog prepucavanja, ,,to
objanjava tvoju seksualnu umalost. U poslednje vreme si oajan. Pre nego to je
stigao da odgovori, nastavila sam: ,,Stvar je u sledeem. Ti ne osea nita prema meni i
ja vie ne oseam nita prema tebi, pa emu onda sve ovo?
Skoio je, obuzet besom, i upro prstom u mene, ,,Ne tnogu da verujem! Ti... ti
si...
Penio je, zamuckivao, i konano pronaao neto to e me pogoditi. Rekao mi je
da sam frigidna. Frigidna vajcarska kuka. Bila je to tako bespomona i tako apsurdna -
tako ukopljena - optuba da je trebalo da se saalim na njega. Ali nisam. Umesto toga
sam poela da se grohotom smejem. Olivijeu je to izgleda prelilo au, pa je krenuo da
me oamari.
Ono to je usledilo bilo je ista automatika. lzvila sam se na levu stranu, izbegavi
udarac. Presrela sam njegovu aku, vrsto je stisla i uvrnula mu zglob. Sve to u roku od
pola sekunde. ula sam kako zglavak puca, osetila da su mu dva prsta slomljena. Dok je
padao na kolena, napravila sam korak unazad, a onda sam se okrenula u mestu, vrsto
zamahnula nogom i slomila mu tri rebra.
Sledee ega se seam je kako stojim iznad njega. utala sam. U prostoriji se ulo
samo njegovo disanje. Bio je bespomoan kao nedonoe. Lice mu je bilo obliveno
krvlju, na podu su leali komadii zuba.
U izvesnom smislu, Olivije se verovatno oporavio bre od mene. Taj dogaaj je
stavio taku na moje zadovoljstvo svojim novim ja. Verovala sam da sam iskorenila taj
deo svoje prolosti. Sada znam da sam jo uvek daleko od toga i nita ne uzimam zdravo
za gotovo. Nasilnost je sastavni deo mene i tu verovatno nema pomoi. Stvorena sam da
budem takva.
Posle Olivijea u moj ivot uetao je Remi, profesor ekonomije iz Tuluza. Malo
pre nego to smo se upoznali uzeo je jednogodinje plaeno odsustvo sa univerziteta
kako bi se posvetio pisanju knjige. To je bilo fino. Remi je bio stariji, mudrlji, civilizo-
vaniji. lsprva se inilo da je ta veza savreno odgovarala mom novom psihikom
ustrojstvu. Meutim, nakon tri meseca, poeo je da govori o budunosti, o ivotu u
Tuluzu. Prvi nagovetaj trajnosti oznaio je poetak kraja.
I tako sam sada sa Lorenom. Jo na samom poetku sam mu saoptila da ne
oekuje bilo ta ozbiljno.
,,Razveo sam se pre tri meseca, rekao mi je. ,,Poslednje to mi je u ovom
trenutku potrebno je ozbiljna veza. Hou samo da se ogrebem o malo dobrog ivota, da
se zabavim...
Zasada je upravo tako. On je bistar, duhovit, paljiv. Uzalud se ari kao
mehaniar u Salernu, Mogao bi da puca na neto daleko vie. Mada, sa druge strane,
otkud meni pravo da govorim o tome? Nakon svega to mi se izdeavalo mogla bih
ovako da ivim godinama, a da mi ne dosadi. Ne znam ta donosi budunost niti razmi-
ljam o tome. Po prvi put u ivotu sam zadovoljna sadanjou. Ne raditi nita i ne biti
nigde deluje mi kao savreno reenje.
Ovih dana, kada se setim 20. januara 2000. godine i skuene sobe na drugom
spratu izanalog hotela u Bilbaou, pomislim: ,,Zar sam to stvarno bila ja?
 ***
Provela je popodne na najviem obronku maslinjaka, skicirajui oronulu pastirsku
kolibu na rubu farme. Uradila je etiri crtea iz dve perspektive, koristei tu i ugljen na
papiru. Duvao je neposustajui topli povetarac. Koa joj je bila isuena od sunca.
Praina se uvukla u sve telesne pore. Kada se vratila kui ostavila je crtee na radnoj
ploi, popila au vode, nasula jo jednu, a onda se popela na sprat.
Nasred kupatila je stajala starinska kada sa tekim gvozdenim nogarima. Zarale
slavine su isputale zvuke protesta kada bi ih odvrnula. Svukla je lanenu haljinu preko
glave, bacila je na izribani drveni pod, a onda se spustila u vodu. Sa krunog prozora je
pucao pogled na plaviaste vinograde, obasjane svetlou sutona.
Oblak pare se dizao sa povrine vode. Zatvorila je oi i sadanjost ustuknu pred
prolou: sparni apartman na poslednjem spratu zgrade u Valeti, sa pogledom na
utvrenje; prepuno predvorje hotela Interkontinental u Beogradu; Salman Rifat dok joj
sipa maslinovo ulje na kou; napad dizenterije koju je zaradila u Kinasi; TV snimci
krhotina aviona NE027 razbacanih po severnom Atlantiku; poruka na ekranu: Imam
jedan posli za tebe, ukoliko si zainteresovana; Bilbao.
Pre osamnaest meseci ovakva seanja bi aktivirala alarm za uzbunu. Meutim,
Stefani se sada oseala spokojno u njihovom drutvu. Prihvatila je injenicu da ona
nikada nee nestati, ali to se vie udaljavala od njih postajala su podnoljivija. Sve
uestalije joj se inilo da ona nemaju neke naroite veze sa njom. Nadala se da e
vremenom moda moi da poveruje da ta seanja zapravo pripadaju nekom drugom.

***
Glavni ulaz je bio otvoren. Masonov stan se nalazio u uzanoj sporednoj uliici
nedaleko od glavnog trga u Ontrekastou. Prvi sprat, visoka tavanica, mrlje od vlage po
zidovima i dotrajale roletne iza kojih se nalazio uzani balkon. Spavaa soba je bila u
zadnjem delu stana i gledala na unutranje dvorite koje je zimi zaudaralo na vlagu.
Tokom leta tu bi se stvorio bazen ustajalog sparnog vazduha.
Mason je bio bos. Kosa mu je jo uvek bila mokra od tuiranja. Nosio je izbledele
farmerice i zelenu pamunu koulju, izguvanu i neupasanu. Kao i njegov stan, bio je
potpuno zaputen. Mora se priznati da mu je dobro stajalo.
Jeli su piletinu i salatu; a za dezert su imali kajsije po kojima je taj kraj bio
poznat. Stefanini prsti su bili umrljani od slatkog soka. Kasnije su otili do bara na trgu.
Skuen, zaguljiv, napadno osvetljen, bar nije bio naroito privlaan, ali je Mason bio
dobar sa gazdom, a Stefani je ve upoznala veinu ljudi koji su se tamo okupljali. Na
zidnom nosau u jednom uglu stajao je TV ispred koga je sedela grupa fudbalskih
poklonika, pomno pratei utakmicu evropskog ampionata. Iza anka je bilo okaeno
desetak izbledelih fotografija bivih postava Olimpika iz Marseja. Svi snimci su bili
napravljeni na Stad Velodromu. Deca su trkarala kroz bar, neprestano otvarajui i
zatvarajui vrata. Neki od klinaca su nosili belo-plave dresove Olimpika. Kada se
Stefani sa Masonom vratila do njegovog stana bilo je ve petnaest minuta do ponoi.
Umorni i pomalo pijani, prevrtali su se po krevetu pokuavajui da izvedu neto to se
teko moglo nazvati vodenjem ljubavi.
 Ujutru se Stefani prva probudila i izala po sve hleb. Kada se vratila zatee
Masona kako kuva kafu, puei prvu jutarnju cigaretu.
,,Jesi li veeras zauzeta?
,,Jesam.
Okrenuo se i pogledao je. ,,Stvarno?
,,Deluje iznenaeno.
Spustio je pogled na mlevenu kafu u dezvi. ,,Ma nisam iznenaen, nego...
,,Nego ta?
,,Ne znam ni sam.
,,U redu je, Loren. Nisam zauzeta.
Tragovi nesigurnosti nestadoe sa njegovog lica. eretski se iscerio: ,,Nisi?
,,Samo neu da pomisli da sam na izvol'te.
,,Kako bih uopte mogao da pomislim tako neto? Ja te ak i ne poznajem. Kae
mi da ima gadnu narav, ali ja to do sada jo nisam primetio. Stefani se takoe nasmeja.
Mason nije insistirao na daljem pretresanju zapoete teme, ba kao to je I pretoposta-
vljala. ,,Hoe li ponovo doi?
,,Zato ti ne bi doao do mene?
,,Vai. Zavriu sa poslom u garai negde oko pola sedam - sedam,
Kada je Mason otiao na posao, Stefani ue u svoj polovni peo 106 i vrati se
kui. Parkirala se ispod drveta, ostavivi prozore na automobilu otvorene. Uprkos
sveem jutru, inilo se da je pred njima topao dan. Vetar je arlijao medu kronjama.
Raskono bledoljubiasto grmlje lavande kao da joj je aputalo dok se kamenim
stepenitem pela ka ljunkovitom platou pored terase.
A onda odjednom zastade. Uprkos tome to nije ni videla ni ula bilo ta sumnjivo
obuze je neka strepnja, neka teina u grudima. Bio je to, poput reakcije na Olivijeov
amar, instinkt koji nije mogla iskoreniti iz svog psihofizikog ustrojstva. Stajala je kao
ukopana, zadravajui dah. Puls joj postade ubrzan. Nije bilo nijednog oiglednog
razloga za takvu reakciju. Vrata nisu bila provaljena, prozori nisu bili razbijeni, sve je
stajalo onako kako je bilo i ostavljeno. Malo je saekala. I dalje nita. Pomisli da
verovatno uobraava. Ali, im je napravila prvi korak, zau neobian um. Neto kao
grebuckanje, kao kad se jedna vrsta povrina tare o drugu. Zvuk je, priguen huanjem
vetra, bio jedva ujan. Moglo je to da bude lupkanje grane o crep na ambaru ili kripanje
dotrajale roletne na zaraloj arci.
Reakcija koja je usledila bila je gotovo nesvesna, aktivirana seanjem. Um je
funkcionisao kao kompjuter. Prikupljao informacije, analizirao ih, stvarao strategije,
procenjivao stepen rizika. Imala je utisak da njenim koracima, pokretima, postupcima
upravlja neka tua volja.
Veoma tiho pevuei, krenula je ka stranjem delu kue, delujui kao
najbezbrinija osoba na svetu. Stigavi iza kue, izula je cipele i zgrabila odvodnu cev
povezanu sa krovnim olukom. Kada se doselila cev je bila baena sa strane. Jo prve
nedelje svojim rukama privrstila ju je za kameni zid.
Onda poe da se penje, tarui tabane o hrapavu povrinu. Dotrajala boja ljutila
joj se pod dlanovima. Bila je van forme - miii joj behu smekali i izgubiii gipkost - ali
joj je tehnika i dalje bila savrena. Stigavi do vrha, odgurnula je roletnu - koja je uvek
bila sputena ali nikada privrena - a onda se zanjihala ka prozoru i, epavi drveni
okvir, uvukla se u sobiak koji je agencija preko koje je iznajmila stan prepredeno
opisala kao treu spavau sobu.
Zastala je na stepenitu i oslunula, ali je sve bilo savreno tiho. U drugoj
spavaoj sobi, koja je gledala na dvorite iza kue, Stefani otvori jedinu vitrinu u
prostoriji, razgrnu cipele sa patosa, izvue prostirku koja se nalazila ispod i podie
sredinju dasku brodskog poda. Ispod nje je virilo pare konopca za ve privreno
ekserom. Stefani ga povue ka sebi i dohvati zapeaenu plastinu vreicu privezanu za
drugi kraj, prekrivenu prainom i pauinom.
Uprkos mirnom ivotu koji je izgradila, nijednog trenutka joj nije palo na pamet
da se otarasi svog vernog uvara. Izvadila ga je iz vreice. Blistavi devetmilimetarski
SIG Sauer P226. U prolosti, njeno omiljeno oruje. Proverila je pitolj, a onda napustila
spavau sobu.
Stepenite je predstavljalo najgoru deonicu. Tu se, zbog skuenosti, oseala kao u
zamci. Otkoila je pitolj i, bosim stopalima klizei po uglaanom kamenom podu,
krenula nanie. Obila je prizemlje, kreui se kao duh: dnevna soba, garderoba, radni
kabinet.
Uljez je bio u kuhinji. Osetila je njegovo prisustvo jo na dnu stepenita, ali ga je
spazila tek kada je provirila kroz pukotinu na poluotvorenim yratima. Ugledala je be
sako, tanije deo lea i ramena, pola ruke, lakat. Na prstima se uvukla u prostoriju.
Posetilac je stajao okrenut ledima, motrei na ulaz sa terase. Izgledalo je kao da je
oekuje. Moda ju je uo dok se parkirala. Bilo je malo verovatno da ju je video kako
dolazi kamenim stepenitem, jer nijedan od kuhinjskih prozora nije gledao na tu stranu.
Pa ipak, izgledalo je kao da zna da je ona u kuu najee ulazila preko terase.
Stefani mu prisloni hladan metalni vrh cevi uz potiljak pre nego to je uspeo da se
pomeri. Uprkos tome, njegov trzaj je bio gotovo neprimetan. Nije pokuao da se okrene,
niti je na ma koji nain pokazao svoju iznenadenost. Tek tada ona prepozna njegovu
kratko podianu sneno belu kosu.
,,Dobro vee, gospoice najder", obrati joj se karakteristinim kotskim
naglaskom. ,,lli bi moda trebalo da kaem gospodice Patrik?
***
Govorite sebi da to ne moe biti istina. Po prvi put u ivotu ste iskreni prema sebi,
ali vaa prva reakcija je poricanje. Mora da je posredi neka greka. Vaa, ili moda tua,
uopte nije bitno. Bilo koje opravdanjeje dobrodolo kada niste u stanju da se suoite sa
istinom o sebi.
Svako ima neki talenat. Tako nam bar govore kliei. Mislim da to zavisi od toga
ta smatrate talentom. Kada najmanji zajedniki oznaitelj odredi prag tog talenta,
gotovo da nema stvari koja ne moe da proe: lep osmeh, izverziranost u slaganju pria,
nepodlonost gojaznosti. Ja lino, meutim, odbacujem ideju da se svako raa sa nekim
darom. To je isto kao da kaete: ,,umetnostje za sve ljude. Nije tano. Umetnost je za
one koji je razumeju i koji umeju da je cene. Ona pripada eliti. Ba kao i talenat.
 Veina ljudi se ne odlikuje nekom naroitom sposobnou. Osrednjost je jedini
kvalitet koji im ne manjka. Ja bar to znam. Dugo sam i sama bila jedna od njih. Ali to je
bilo pre nego to sam otkrila da postoji i moje alternativno ja, da postoji jedan drugi svet
gde se mogu izdii iznad ostalih i briljirati.
Jedno je otkriti da ste po neemu izuzetni, a sasvim drugo prepoznati da je ono to
vas ini izuzetnim neprihvatljivo. ta dakle radite kada konano uvidite koje je vae
pravo ja - ta je vae pravo ja - i shvatite da je to sve ono to drutvo u generalnom
smislu odbacuje? Kaete sebi da to ne moe biti istina. Eto, to je prva stvar koju uradite.
lli nastavljate da radite. Ali to ne vai za mene. Ve dovoljno dugo laem samu sebe.
Kada je nastupio taj trenutak, prestala sam da se pretvaram da sam neko drugi i odabrala
da budem ono to stvarno jesam. Odabrala sam da budem iskrena.
Brutalno iskrena.
***
,,Pa, kako si, Stefani?
Dok se okretao, njegovo lice joj je izranjalo u seanju: rumena koa zategnuta
preko istaknutih jagodica, akvamarinsko plave oi, ta bela kosa. Nosio je be odelo,
tamno plavu koulju raskopanu ispod grla i par laganih crnih izglancanih cipela.
,,Naravno, uo sam glasine. Da se Petra Rojter vratila. Normalno, nisam im
verovao. Meutim, kada se ispostavilo da tu ipak ima neega, pretpostavio sam da je
neko prisvojio njen identitet kako bi zatitio svoj. Ba kao to si ti jednom uradila.
Osmotrio ju je, zbunjen, uvreen. ,,Uopte mi nije palo na pamet da bi to mogla biti ti,
prava Petra Rojter.
Aleksander je bio ovek koji je verovao da samo drugi gree. Zbog toga ju je tako
streljao pogledom. Traio je odgovor.
,,Nisam verovao da u, nakon to si nestala, ikada vie uti za tebe, a kamoli da u
te videti. Meutim, vie od dve godine ti si bila Petra. Pitanje je, zbog ega?
Stefani ne odgovori nita.
,,A onda si prestala s tim. Pre otprilike godinu i po dana, ako se ne varam. Bez
nekog vidljivog razloga, bez upozorenja. Pitanje ponovo glasi 'zbog ega'?
Aleksander. ovek bez krtenog imena. ovek koga je etiri godine pokuavala
da zaboravi.
,,U emu je stvar? Je l' ti maca pojela jezik?" lzvadio je paklo rotmansa iz depa
sakoa. ,,To ba ne lii na tebe.
Stefani nije mogla da se uzdri. ,,Jebi se.
Bilo bi bolje da je preutala. Sada je Aleksander dobio priliku da uzvrati. ,,Tako je
ve bolje.
Prislonila je pitolj na hrbat njegovog nosa. Izlazi.
,,Da li ti je poznata izreka 'ko dela na brzinu kaje se natenane'?
,,Da li je tebi poznata izreka 'brojim do tri'?
Nije ak ni trepnuo.
,,lznajmila si ovaj posed preko minhenske agencije Braun-Stal. Kupila si peo od
lva Montinija, zubarskog tehniara iz San Rafaela. Jesi li znala da mu je otac bio
rumunski disident? Svojevremeno je u Bukuretu objavljivao ilegalni pamflet koji je
izlazio jednom meseno. Sedamdesetih i dobrim delom osamdesetih. Hrabar ali bu-
dalast...
,,Jedan.
,,Pa, rekao bih da ti je to ostalo nepoznato, zakljui Aleksander. ,,To je verovatno
stoga to nisi sprovela detaljnu istragu kao mi. Ti nas bar dobro poznaje, zna koliko
smo temeljni. Ja, na primer, znam da retko kad odlazi dalje od Ontrekastoa ili Salerna.
Znam da ima tekui raun u banci Credit Lyonnais na koji pristie pedeset hiljada
franaka meseno. to je poprilina svota, s obzirom na tvoj nain ivota. Uplatilac se
svaki put menja i podaci o njemu nestaju im se transakcija obavi. Dobar ti je taj trik -
jednog dana e morati da mi objasni u emu je caka. Takoe znam da si u ljubavnoj
vezi sa Lorenom Masonom, automehinaarem iz Marseja. Pretpostavljam da ti je
poznato da Mason ima bivu enu...
,,Dva.
..... ali se pitam da li ti je neto rekao o svom policijskom dosijeu. Stefani nije
uspela da prikrije svoju iznenadenost. ,,Tako sam i pretpostavljao. Aleksander je uivao
u predstavi. Teatralno je izvukao cigaretu iz paklice, lupnuo njome o ivicu kutije, a onda
nastavio: ,,Triput osuivan zbog krae automobila. Poslednji put na etiri meseca. Tada
je njegovoj eni pukao film. Odseiila se dok je bio u zatvoru. Odnela je sve sa sobom:
nametaj, tepihe, zavese, sve ivo. Moe zamisliti njegovu iznenaenost kada se vratio
kui iz zatvora. To mu je verovatno olakalo odluku da ode... budui da nije imao ta da
ostavi.
Stefani jo jae prisloni metal uz njegovu kou. Aleksander je pogleda u oi.
,,Tri?
To je bio trenutak kada je mogla da zavri sa svim tim. U glavi joj se mutilo. Bila
je rastrzana odlukom. Znala je da je Aleksander bio svestan toga, pa ipak nije ustuknuo.
Zakoila je pitolj. ,,ta trai ovde?
Kada je sklonila pitolj, na hrbatu Aleksanderovog nosa ostade beliasti kruni
urez.
,,Pretpostavljam da je Mason smatrao da bi bilo dobro da se preseli u neki miran
gradi poput Salerna - ili Ontrekastoa - gde ga niko nee uznemiravati. Gde bi mogao da
izgradi novi ivot. Ba kao i ti, zar ne?
Na kuhinjskom stolu je stajala aktn-tana. On je otvori i izvadi koverat od manile
formata A4.
,,Pogledaj ovo.
Unutra je bilo dvadesetak fotografija, od kojih su mnoge bile crno-bele. Prva je
prikazivala kolsko igralite, pet devojica u uniformi, starosti otrilike sedam-osam
godina. Bile su nasmejane, uhvaene u trenutku igre. Na osnovu granulacije Stefani
zakljui da je fotograf koristio transfokalni objektiv. lsprva nije mogla da dokui zbog
ega bi ta fotografija biia bitna. A onda joj sinu.
Zavarala ju je kosa. Gusta i smeda, padala je gotovo do struka. Pre etiri godine
bila je kratko podiana. Isto tako, bila je visoka, vilja od devojica oko nje. Sa etiri
godine bila je prilino sitna. U meduvremenu je idikljala i prestigla svoje vrnjakinje.
Poe da nazire crte lica: Kristoferov nos, Dejnine oi. Devojica u sreditu fotografije
bila je Poli, njena bratanica.
,,Pretpostavljam da nikada nisi videla Filipa, zar ne? Kada si poslednji put videla
svoju snaju bila je trudna s njim. Stajali smo na putu iznad Falstonskog groblja i posma-
trali kako te tvoja porodica sahranjuje posle automobilske nesree u kojoj si izgubila
ivot. Sea se?
Stefani nita ne odgovori. Bilo je pet fotografija sa plae. Verovatno Bamburg, ili
moda Sihausiz. Tamo su ih roditelji vodili kada su bili deca. Kristofer i Dejn su svoju
decu takode vodili tamo. Videla je Dejmsa i Poli kako trkaraju kroz morsku penu,
Kristofera sa pantalonama zavrnutim do kolena, Filipa na njegovim ramenima, sa
ruicama u Kristoferovoj kosi. Liilo je na vetrovit dan. Izgledali su ba onako kao to
su joj ostali u seanju. Na dva snimka mogao se videti zlatni ritriver. Zanimalo ju je da ii
je pas njihov, ali je bila svesna da se mora uzdrati od bilo kakvih pitanja. Poslednje
fotografije bile su snimljene u njihovom domu, iznad Falstona. Kristofer dok skuplja
ovce u zabranu ispod panjaka, Dejn uhvaena u kupatilu, dok otkopava brushalter,
nesvesna da je neko posmatra. Stefani oseti pretnju sadranu u fotografijama.
Onda ih spusti na sto. ,,Pretpostavljam da postoji neka poenta u svemu ovome.
,,Jesi li skoro bila u Parizu?
Ona nita ne odgovori.
,,ta zna o Dejmsu Maralu?
,,Nikad nisam ula za njega.
,,A o Olegu Rogaevu?
,,Takoe.
Aleksander konano zapali cigaretu. ,,A jesi li ikad ula za nekoga po imenu
Koba?"
,,Ne.
,,Jo jedan Rus.
,,Nikad ne bih pogodila.
,,ak ni dok si bila Petra?
,,ak ni onda.
Imam jednu ponudu za tebe.
,,Nema anse.
,,Nisi je ni sasluala.
,,Svejedno. Ne zanima me.
,,Moda e te zanimati. Zato lepo ne sedne i ne saslua ta imam da ti kaem?
Ona ostade da stoji. Aleksander je delovao smoreno. ,,Neu otii dok me ne saslua.
,,Onda poni da pria.
,,Zna da nema prava da od mene oekuje da budem popustljiv prema tebi.
Nekada si pripadala Magenti. Jo uvek joj pripada. Poslednje etiri godine se ne
raunaju. Trebalo bi da to ima na umu kad bude razmatrala moj predlog. A predlog je
sledei: jedan posao iz dve ili tri etape...
,,Zaboravi.
 Aleksander nastavi kao da je nita nije uo. ,,Posle toga si slobodna. Nee vie
morati da se via sa mnom. Na obostrano zadovoljstvo, rekao bih.
,,Nisam zainteresovana.
,,Stefani...
,,Ne razume me. Ne mogu vie da radim za tebe.
,,Hoe rei nee da radi za mene.
,,Rekla sam 'ne mogu'. Promenila sam se.
,,Svi se mi menjamo. U ovoj ili onoj meri. Ali niko tako kao ti. Ti si u tome bez
premca, Stefani. Nakon to se transformie u Petru Rojter i obavi posao, bie
slobodna da se ponovo preobrati u ono to si sada. lli u bilo ta to bi elela da bude.
,,Zar nisi uo ta sam rekla? Nikada vie neu raditi za tebe. Makar me to kotalo
glave.
Aleksandar teatralno povue dim, a onda polako izdahnu, isputajui ga kroz
nozdrve.
,,Ne oekujem tvoju trenutnu saglasnost. Ne ovde i ne sada. Ima ti svoj ponos.
Ali, kada bi ponos ostavila po strani, uvidela bi da je ovo zaista dobra ponuda. Pokupio
je fotografije sa stola. ,,Danas je ponedeljak. Oekujem te u seditu Magente krajem
nedelje.
,,Definitivno si siao s uma.
Slegnuo je ramenima kao da je razgovor zavren. ,,lzgleda da si se ovde ba lepo
skrasila. Zato da sve to baci u vodu? Zato da ponovo bei? to ti zasigurno predstoji.
Razmisli o tome. Mogla bi da se oslobodi svega toga. Poao je da vrati fotografije u
aktn-tanu, ali se onda predomisli. ,,Ostaviu ih kod tebe. ,,Ne misli valjda stvarno da
e me ponovo videti?
,,Jesi li stvarno nameravala da me upuca?
,,Jesam.
,,Ali ipak nisi to uradila. Krenuo je ka terasi, a onda zastao. Na radnoj ploi
pored sudopere leali su crtei pastirske kolibe koje je napravila tog popodneva. On uze
jedan od njih i odmeri ga. ,,Ovo si ti radila?
Bacio je skicu na plou sa neskirvenim prezirom. ,,Trebalo bi da se dri ubistava,
Stefani. To je tvoj najvei talenat.
,,Penzionala sam se.
Aleksandar se nasmeja. Pokuavala je da se seti da li ga je ikada videla
nasmejanog. A onda ree: ,,Tebi je svega dvadeset sedam godina. Premlada si za
penziju.
Posmatrala je kako Aleksander odlazi drumom, sputajui se ka glavnom putu. Pri
povratku iz Ontrekastoa nije primetila nikakav automobil u okolini. Moda ga je negde
ekao voza. Nije saekala da Aleksander nestane sa vidika.
Moe sebi stvoriti dom, moe sebi stvoriti ivot kakav eli, ali nikada ne
stvaraj nita to ne moe da napusti u roku od jedne sekunde.
Nije bilo potrebe za daljim razmiljanjem. Ono to je usledilo aktiviralo se samo
od sebe.
 Uzela je no iz kuhinjske fioke i popela se do spavae sobe na spratu. Onda se
zavue ispod kreveta i izvue stari koni kofer sa mesinganim bravicama. Otvorila ga je
i razrezala umrljanu postavu na dnu, pazei da ne oteti skriveni sadraj. Nemaki paso
na ime Franka Miler i dve hiljade nemakih maraka. To e joj biti dovoljno da stigne do
Helsinkija. Tamo ju je, sigurno smetena u Senatintori ogranku Merita-Nordbankena u
ulici Aleksanterinkatu, u sefu pod brojem 1572, oekivala lina imovina Franke Miler:
kljuevi iznajmljene garsonjere u Berlinu, za koju je redovno plaala kiriju direktnim
debitom na raun agencije za izdavanje stanova, izvod iz matine knjige roenih, vaea
Ameriken ekspres kartica, nemaka vozaka dozvola, izvodi iz banke linih podataka.
Uspavan, ali kompletan identitet.
Onda otvori ormar sa desne strane kreveta i pope se na stolicu kako bi mogla da
dohvati najvilju policu. Iza stare kutije za cipele napipala je mali crni ruksak. Sve je
bilo ve spakovano: neto vea, arape, jedna trenerka, par crnih farmerica (koje su joj
sada verovatno bile pretesne), par majica, dukserica, lagana siva vetrovka sa
kapuljaom. Tu je takoe bila i torbica u kojoj su se nalazila sredstva za odravanje line
higijene i kutija za prvu pomo sa hirurkim koncem, sredstvom za dezinfekciju i raznim
analgeticima.
Stefani pogleda na sat. Bilo je tek pola jedanaest. Ako je poslui prevoz, bie na
aerodromu u Nici ve oko pola jedan. A tamo e ve smisliti nain da se jo istog dana
obre u Helsinkiju. Sutradan e, nakon to sredi ostale formalnosti koje e joj pomoi da
preuzme identitet Franke Miler, pred sobom imati itav svet u koji moe da se utopi.
Koliko sutradan Stefani najder e ieznuti sa lica zemlje.
***
Sedam i petnaest. Mason je, kao i obino, uao u kuhinju preko terase, a onda
zastao kao ukopan. Pod je bio prekriven razbijenom grnarijom, smrskanim staklom,
razbacanim escajgom. Drvena stolica pored friidera bila je slomljena. Ne ovla
slomljena, sa otpalom letvicom ili nogarom, ve potpuno demolirana.
Glasno ju je pozvao po imenu, ali ne dobi odgovor.
Knjige u dnevnoj sobi su bile povaene iz police i razbacane po prostoriji.
Tirkizna porcelanska vaza je leala razbijena u paramparad pored gvozdene reetke
kamina. Mason pojuri do spavae sobe. Tamo je sve bilo nedirnuto. Stefani nije bila
unutra. Vrativi se u kuhinju, po prvi put primeti tragove krvi. Vodili su kroz zadnja vra-
ta, gubei se medu nepokoenom travom u dvoritu. Digao je pogled i ugledao je kako
sedi ispod maslinovog stabla, mlatarajui nogama preko kamene izboine.
,,Stefani!"
Bila je spremna za polazak jo pre nego to je Aleksander stigao do glavnog puta.
Ali, nikako joj se nije dalo da krene. Oklevala je. Razmiljajui sada o tome, ni sama
nije znala zato je ostala. Prolo je sat vremena. Misli su joj lutale. Bila je perverzno
spokojna. Kasnije je otila u vinograd i etala meu limunovim stablima na strmom
obronku koji se dizao prema istoku. Psiholoki anestetik je tokom popodneva poeo da
jenjava. Prvo je nastupila depresija, a odmah potom neobuzdana srdba.
,,Tvoja ruka", prodahtao je Mason, spustivi se pored nje. ,,ta ti se desilo s
rukom?
 Ruke su joj leale na krilu. Nadlanica i prsti leve ake bili su izgrebani i
izranjavljeni. Tamne lepljive posekotine bile su pune sre i zgruane krvi.
,,ta se, zaboga, desilo?
Nije se najjasnije seala ta se deavaio izmedu kasnog popodneva i predveerja.
Crni ruksak je leao pored ulaznih vrata. Nije se seala da ga je spustila tamo, ali je bila
svesna da su se paso Franke Miler i nemake marke nalazili u depu sa strane.
,,Hoe li da pozovem policiju?
Odmahnula je glavom.
Mason to nevoljno prihvati, ali odustade od daljeg nagovaranja. ,,Trebalo bi da
ode do lekara.
A onda pred oima poe da joj se odmotava film. Videla je sebe kako se
munjevito okree u mestu, zahvaena vihorom srdbe, udarajui u sve to joj se nalo na
putu, pogleda pomuenog suzama ozlojeenosti i besa. Nije bila sigurna u ta je tano
udarila, ali je bol bio proiujui. Ba kao to je i pretpostavljala.
Skrenuli su sa glavnog puta i motor Masonovog fijata poe da zavija u
bespotednoj borbi sa krivudavim drumom. Farovi su obasjavali vinograde, insekti se
rojili na slaboj utoj svetlosti. Nisu progovorili ni re otkako su napustili Salern. Na
Stefaninoj levoj ruci jasno su se nazirala etiri ava. Manje posekotine i ogrebotine su
bile oiene i dezinfikovane. Odbila je da uzme neto za umirenje bolova.
Uli su u kuhinju. Masonov pogled je bio prikovan za detalj koji mu ranije bee
promakao: pitolj pored sudopere. Stefani je nemo posmatrala kako podie pitolj i
premee ga po rukama. Lice mu je postalo vidno uznemireno.
,,Je l' ovo tvoje?
Bilo je oigledno da se oajniki nadao negativnom odgovoru. Umesto toga, ona
ree: ,,Jeste.
,,ta e tebi ova gvodurija, Stefani?
,,Bolje ne pitaj.
,,Ali, pitam te. Ba kao to te pitam i ta se ovde desilo.
,,Mogu ti sloiti neku priu, ako ba insistira. Ali pretpostavljam da ne eli da
slua lai.
,,Mislim da mi duguje vie od toga.
,,Ne dugujem ti apsolutno nita, odvratila je. ,,Bez obaveza, sea se?
,,Zar ne misli da ova situacija zahteva izvesno objanjenje?
,,Mislim da svi mi imamo svoje tajne, Loren. Aveti prolosti koje bi trebalo da
ostavimo iza sebe. Nakratko je zautala, ostavivi mu vremena da razmisli o njenim
reima. ,,ta misii?
Preao je pogledom po prostoriji. ,,Mislim da bi bilo pametno da raistimo ovaj
kr.
Stefani spusti nepovredenu aku na njegovo rame. ,,Nemoj sada. To moe da
saeka.
Veerali su hleb i sir. Mason otvori bocu vina. Sedeli su za stolom na terasi,
sluajui hor cvraka. Kada su zavrili, on odnese tanjire i vrati se sa kafom i
pranjavom bocom armanjaka. Stefani ree da joj se ne pije, ali joj on objasni da je to iz
isto medicinskih razloga. Na kraju je popustila i on joj nasu malo pia u ve korienu
au.
Kada je odluila da odustane od bekstva nije to uinila sa nekim odreenim
razlogom. Bila je to stvar instinkta. Sada joj je bilo jasno zato. Aleksander je bio
nenaoruan. Ta injenica je bila podsvesno registrovana. Bez oruja, bez sauesnika, bez
bilo kakve zatite. Bio je to neverovatan rizik sa njegove strane. Mogla je da ga ubije na
licu mesta. anse bi mu bile ravne nuli. Posmatrano iz retrospektive, pitanje koje se
samo po sebi nametalo bilo je 'zato?'.
Mason nasu pie za sebe. ,,Sluaj, to se tie onoga malopre... ako ne eli da
pria o tome, u redu. Ali ako eli, moe se osloniti na mene.
,,Znam. Drala je au obema rukama, zurei u avove.Imala sam danas jednog
posetioca.
,,Kakvog posetioca?
,,Nekog iz moje prolosti.
,,ta je hteo?
,,Deli moje budunosti.
1 ta e da radi?
,,Jo uvek ne znam.
Mason izbegnu njen pogled, nervozno se poigravajui koniem na avu
pantalona. ,,Taj pitolj...mislim, ako si u nekoj nevolji... ako ti je potrebna pomo, imam
neke poznanike koji...
,,Znam.
On je pogleda. ,,Zna ta?
,,Znam zato si automehaniar.
,,Pardon?
,,Znam da voli automobile, Loren. Znam da si prosto lud za njima.
Sedeli su neko vreme u tiini, a onda Loren ponovo prozbori. ,,U svakom sluaju,
kao to sam rekao, znam neke ljude koji...
,,Svejedno, zaboravi.
,,Dobro, ako se kojim sluajem predomisli...
,,Hvala ti.
Zapalio je cigaretu. ,,Ljudi na fotografijama u kuhinji. Ko su oni?
Stefani slegnu ramenima. ,,Porodica koju sam nekada poznavala.
Komar se nastavio tokom naredna dva dana. Nije mogla da spava, nije mogla da
jede. Na momente bi je obuzela panika, a onda bi zapala u gotovo katatonino stanje.
Svi njeni argumenti okretali su se u zatvorenom krugu: njen novi ivot bio je vredan
borbe, bio je vredan ponovnog uspostavljanja kontakta sa prolou, mada, sa druge
strane, nita nije moglo biti vredno toga, nita izuzev anse da svoju prolost zauvek
ostavi za sobom.
U sredu je itav dan provela u brdima, pod zubatim suncem, meu otrim stenama
i trnovitim ibljem. Mogla je da pobegne, bila je svesna toga. Mogla je da zametne trag
Magenti, ali koliko bi to trajalo? im bi se negde zaustavila, ponovo bi je pronali.
Dobro je znala da bi to samo bilo pitanje vremena. Pa ak i kad je ne bi pronali, ta
mogunost bi joj uvek lebdela nad glavom. Bez obzira koliko se trudila da zanemari
takvu pretnju, ona bi neprestano bila prisutna.
Vie od svega elela je da prestane da bei. ivot koji je ovde stvorila nauio ju je
bar toliko. Naravno, nije mogla znati gde e se konano skrasiti. Ali, to nije ni bilo
bitno. Bio je bitan sam in, a ne lokacija. Odrei se tog sna bi znailo da je Aleksander
odneo pobedu. To je bio detalj na koji je raunao kada je kod nje doao nenaoruan. Nije
joj ponudio svoju re kao garanciju jer je znao da ona to ne bi prihvatila - izmedu njih
nikada ne moe postojati poverenje -ali je rizik kome se izloio predstavljao gest
njegove dobre volje.
Do sumraka su joj se pojavili uljevi na nogama, koa joj je bila oprljena od
sunca, a um spren od razmiljanja.
Doao je kraj pretvaranju, seanja su bila vaskrsnuta. Provela je besanu no.
Gnuanje, strah i srdba nisu joj dali da zaspi. Negde pred zoru poela je ak da ubeuje
sebe da to i ne bi bilo tako loe. Ma, to je samo jedan posli. Ali je znala da je to daleko
od istine. Osamnaest meseci stvarnog ivota se pobrinulo za to. Koliko god se trudila,
nikada nee moi da povrati ubojitost koju je nekada imala. Uprkos svemu, bila je
srena zbog toga jer se konano oseala kao ljudsko bie.
***
Magenta Haus. Nepostojea organizacija kojom upravljaju nepostojei ljudi.
Ironina posledica modernog doba. U vreme sveopte otvorenosti neko je jo uvek
morao da se probija kroz kanalizaciju da bi se obraunao sa pacovima.
Ne znam koliko plaenih ubica Magenta ima na svom spisku -rekla bih etiri-pet,
moda est - ali znam da sam ja bila jednistvena medu njima. Oni su bili naprosto
obueni za eliminaciju nepoeljnih. Ja sam bila obuena za daleko vie od toga.
Operiui pod pseudonimom Petra Rojter - kao nemaka studentkinja koja je preko
politikog aktivizma zabasala u vode plaenikog terorizma -bila sam maestralno
izvebana da se infiltriram na odgovarajua mesta, da zavodim, laem, prislukujem,
kradem, ubijam. Nauila sam kako da podnosim bol i kako da ga jednako efikasno
nanosim.
Prolo je etiri godine otkako sam nestala i otada neprestano beim, prvo kao
Petra, a nakon toga i kao osoba koja trenutno jesam. ak i sada, vie od godinu dana
nakon to sam se skrasila ovde, i dalje sam u bekstvu. Aleksanderovi uslovi predsta-
vljaju ansu da jednom zasvagda okonam s tim.
Stavljeno na papir, deluje kao lak izbor. Odraivanjem jednog posla moi u sebi
da priutim budunost kakvu elim. Ali, promenila sam se otkako sam prestala da
budem Petra. Mislim da polako postajem ono to je Stefani Patrik trebalo da bude. I
upravo u tome je problem. Ona je moda nepodnoljiva i sebina - moda je ak i prava
kuka - ali nipoto nije plaeni ubica. Za razliku od Petre, koja nikada nije bila nita
drugo.
Poinjem da razmiljam o ljudima kao to su an Mark Uten, Li ing Zai, Don
Peltor, Zvonimir Vujovi, Esteban Garsija. Poput Petre Rojter, to su samo bezlina
imena. Pitam se ta ti ljudi rade u ovom trenutku, gde god da se nalazili. Petrinom
profesijom bavio se uski krug odabranih. Naravno, ako vam je potreban ubica moete ga
pronai na ulinom uglu u sirotinjskoj etvrti bilo kog grada na svetu. Moete relativno
lako pronai ak i samouke atentatore. Na Balkanu ili Srednjem istoku sve vrvi od
revnosnih amatera. Ali nas koji sainjavamo elitu ima svega desetak. Imamo razliite
ivotne prie, ali zajednika odlika nam je kvalitet posla koji obavljamo. esto sam
razmiljala o tome kako bi izgledao susret sa ostalim lanovima kluba. Zamiljala sam
kako sedimo u restoranu, razmenjujui industrijske tajne, spajajui lica i imena,
procenjujui konkurenciju. Povremeno bih ula neki tra. Obino od Sterna, posrednika
za informacije, koji bi mi bacio poneku mrvicu u nadi da u platiti za neto sonije. Na
primer, poznato mi je da je bivi ameriki marinac Don Peltor odgovoran za
postavljanje automobila-bombe u Kuala Lumpuru koji je prole godine usmrtio
indoneanskog ambasadora, i da je Li ing Zai uestvovao u ubistvu Alfreda Rida,
osnivaa Rid Media Grupe, u Mumbaiju maja 1999. godine. Bio je to, prema Sternovoj
prii, precizan pogodak u glavu sa daljine od pet stotina metara, uprkos snanom
bonom vetru.
Dok sam bila Petra Rojter nisam uopte zamarala mozak stvarima koje kinje
Stefani Patrik. Kao ni moralnim dilemama povezanim sa mojom profesijom. Nisam
razmiljala o etici. Razmiljala sam o efikasnosti. Nisam razmiljala o meti. Ako mi je
bio ponuen ugovor, on ili ona bili su unapred mrtvi, jer bi se, ako bih ja odbila posao,
nesumnjivo naao neko ko bi ga prihvatio. Dok sam gledala kroz teleskopski nian, ili u
oi rtve, nisam pred sobom videla ljudsko bie. Isto tako, nisam razmiljala ni o novcu.
To je dolazilo kasnije. Uvek sam razmiljala samo ojednom... da li bi neko drugi to
obavio bolje od mene?
Kao to je poznato svim enama koje se bave profesijama u kojima dominiraju
mukarci, morate biti bolji od njih da biste bili ravnopravni sa njima.
etvrtak ujutro. Stefani je sa terase posmatrala izlazak sunca. Bilo je prohladno.
Neto kasnije pojavi se Mason, neobrijan, sa oljom kafe u ruci.
,,Dakle, ipak odlazi?
,,Video si torbu?
,,Video sam ono to ostavlja.
,,Na ta misli?
,,Na garderobu koju si ostavila u ormanu. Iskreno govorei, ni ja je ne bih poneo.
,,Ne bi ti dobro stajala.
,,lznenadila bi se u ta bih sve mogao da se uvuem.
,,Ali to sigurno ne bi bio naroito privlaan prizor.
On se nasmeja, a onda ree: ,,Sluaj, jesi li sigurna da zna ta radi?
Iskreno govorei, ne ba. Ali znam ta e se desiti ako ne odem i uope ne elim
da se suoim sa takvom opcijom. Poslednjih godinu i kusur dana bilo mi je vie nego
sjajno, ali pre toga, zna...
,,ta?
Duboko je uzdahnula. ,,Pa, recimo da je bilo groznih momenata.
,,Nisi jedina, ree on, tonom u kome se pre moglo nazreti saoseanje nego
konfrontacija.
,,Znam.
 ,,ime si se bavila?
,,Ne eli da zna.
,,Stefani...
,,Ba kao to i ja ne elim da znam nita o tvom dosijeu i krai automobila.
Na trenutak je delovao zaprepaeno. Onda odmahnu glavom.
,,Znala si za to?
,,Saznala sam pre neki dan. Ali, u takvom svetu sam se kretala. Znala sam stvari
koje nisam elela da znam. Viala sam stvari koje bih elela da zaboravim. Mesecima,
godinama, lutala sam od hotela do hotela, od drave do drave, a posao kojim sam se
bavila...bilo je to...
Ona zastade i spusti ruke na njegova ramena.
,,Nije bitno.
Gledajui u Masona, oseti se potpuno bespomono.
,,Loren, stvarno mi je ao.
,,U redu je.
,,Sigurno?
,,Sigurno.
,,Trebalo je bar neto da ti kaem.
,,Ne razmiljaj o tome. Bilo nam je stvarno dobro, onako kako je bilo.
Nije imala snage da mu pogleda u oi.
,,U pravu si.
,,Sve vreme sam znao da to sa tobom ne moe trajati veno. I to je bio deo ari.
,,Hvala ti.
,,Zna ta hou da kaem.
Klimnula je glavom. ,,Planiram da se jednog dana vratim. Ako to bude mogue...
On je uhvati za ruku. ,,Hajde da ne priamo o tome. Hajde da sedimo ovde i
pijemo kafu na suncu. Moemo se pretvarati da odlazi nekim poslom i da e se vratiti
za vikend. Spremiu ti neto posebno za veeru. Vodiemo ljubav, popiemo koju au
vie. Pa emo isto tako i sutradan, i sledee nedelje... i pre nego to trepne leto e proi
i jesen e nam zakucati na vrata.
***
Stefani nikad ne bi ni pomislila da bi pogled na Brentford mogao da pobudi bilo
kakvu emociju u njoj. Uprkos tome osetila je teinu u grudima. Prislonila je lice uz
prozor dok je avion izranjao iz oblaka. Strme ulice, oronule zidine stare kule, turobna
stovarita. etiri godine nije videla London i nije joj ni najmanje nedostajao. Ono to je
oseala nije bila izopaena nostalgija, ve duevna teskoba.
Krenula je podzemnom eleznicom ka Londonu. Kod Gloster Rouda je sila sa
linije za Pikadili i krenula ka Distriktu, izaavi na ulicu kod Keja. Bilo je toplo i sparno.
Nebo je liilo na ogromnu sivu fleku. Turisti su se tiskali oko kioska za prodaju hot-
doga, a vazduh zaudarao na preni crni luk. Sa druge strane Temze lagano se okretao
Milenijumski toak. Stefani prebaci ruksak preko ramena i ue u Viktorija Gardens.
Zdanje Magente se naziralo kroz kronje; sloena mrea kancelarija smetena u dve
zasebne zgrade povezane zajednikom konstrukcijom. Glavni ulaz bio je na uglu Robert
Strita i platoa Adelfi. Odmah je prepoznala detalj koji joj se ubedljivo najvie dopadao:
bronzanu plou pored ulaza. Izlizani ugravirani natpis, koji je plaao danak surovim
vremenskim uslovima i urbanom zagadenju, bio je jo uvek itljiv: L. L. Hering i sinovi,
numizmatiari, od 1785. Podigla je pogled ka staroj sigurnosnoj kameri iznad vrata. Na
interfonu pored mesingane ploe pritisnula je dugme na kome je pisalo Adelphi Travel.
Glas sa druge strane bio je izvetaen i zvonak. ,,lzvolite?
,,lmam zakazan susret sa Aleksanderom.
,,Kojim Aleksanderom?
,,Veoma duhovito.
,,Mislim da ste pritisnuli pogreno...
,,Ne znam ta bi trebalo da kaem. Prolo je etiri godine.
,,ao mi je, gospodo, ali...
I, molim vas, batalite to 'gospodo'.
,,Ovde nema nikoga ko se tako zove...
,,Recite mu samo da je stigla Stefani Patrik.
Kada se obrela u zgradi primeti da se prostor za prijem stranaka nije nimalo
promenio. Na zidu sa desne strane nalazila se uglaana drvena ploa sa spiskom
kompanija koje su tu bile stacionirane. Neke od njih su postojale, a neke ne, a odnos
izmedu njih i Magente mogao se po svojoj kompleksnosti uporediti sa lavirintom
hodnika i stepenita unutar zgrade. Seala se nekolicine imena - Galbraith Shipping
(UK), Truro Pacific- a primetila je i neka nova: Galileo Resources, WB Armstrong
lnvestments, Panatex Ltd. Mrzovoljna slubenica sedela je pred zastarelim
kompjuterskim terminalom, slaui pasijans i puei. Sredovena, sa debelim slojem jef-
tine minke, ostavljala je lukavo osmiljeni utisak izanalosti. Ba kao i sigurnosna
kamera iznad ulaznih vrata, olinjali tepih i izbledeli tapeti sa plavo-sivim prugama.
Svaka od tih stavki bila je po jedna cigla u fasadi iza koje se Magenta skrivala. Stefani je
znala da su u neonkama iznad slika na zidu bile tekovane minijaturne sigurnosne
kamere, da su neobina ulazna vrata bila otporna na eksploziju, da je otrokona
umornog lica ispod stola drala napunjeni Glick.
Slubenica joj se obrati, ne vadei cigaretu iz usta. ,,Niz hodnik,a onda
stepenitem...
,,Znam put.
Margaret Hornbi, Aleksanderova sekretarica, nije bila za svojim stolom. Stefani
otvori vrata i ugleda ga kako stoji pored prozora. ,,Za tebe ne postoji kucanje?
,,Za mene ne postoji nita. Bar u poslednje vreme.
,,Prestara si da bi izigravala buntovniki nastrojenu iparicu, Stefani.
,,Ali sam premlada da se penzioniem?
Na prvi pogled nita se nije promenilo: police pretpane knjigama sa tekim
konim povezom, esterfild sofa, parket i persijski tepih, starinski italijanski globus u
uglu. Stefani se seti koliko je bila razoarana kada je saznala da to nije jedan od onih
kiavih bifea za pie.
,,Sta ti je sa rukom?, upita Aleksander.
,,Posekla sam se flertujui.
 utke se uputio ka svom stolu. udno, ali na domaem terenu je delovao daleko
obazrivije.
,,Samo da zna, donela si ispravnu odluku.
,,Pre ili kasnije je moralo da dode do toga." Gurnuo joj je koverat preko stola. Ona
ga podie i unutra napipa kljueve. Na prednjoj strani je bila ispisana adresa. Aleksander
ree: ,,Tu e odsesti. Stan je nameten. Poinjemo u ponedeljak u devet ujutru. Ima
vidend da se sredi.
Stefani se osmehnu bez trunke prijaznosti ili topline. ,,Bojim se da e mi za to
trebati vie od jednog vikenda. Najmanje nekoliko godina.
Iznajmijeni dvosobni stan nalazio se na poslednjem spratu petospratnog
viktorijanskog zdanja od crvene cigle u ulici Bulstrod, u blizini Marilbon Haj Strita.
Ulaz u zgradu bio je pun praine i baene pote. Stepenite je, svakim narednim
spratom, postajalo sve ue i sve mranije. Brave na ulaznim vratirna su bile zamenjene.
Vazduh u stanu bio je ustajao. Stefani spusti ruksak i otvori prozore u jalovom pokuaju
da napravi malo osveavajue promaje.
Stan je u kuhinji i kupatilu imao ploice, a u ostalim prostorijama topli pod.
Zidovi su bili okreeni ukastom bojom, a prozori imali roletne umesto zavesa.
Odvrnula je slavinu u kupatilu. Bilo je tople vode. U kuhinji je zatekla friider od
nerdajueg elika koji je bio hladan, ali prazan. Pogledala je ima li neeg u kredencu.
Samo tegla marmelade i pola kese duguljastog pirina. U spavaoj sobi se nalazio oniski
brani krevet, sa duekom tvrdim kao beton.
U dnevnoj sobi su se nalazili TV, crna kona sofa i sto prekriven masivnom
ploom od rezbarenog stakla. Na policama je bilo naslagano mnotvo knjiga. Bio je tu i
stalak sa CD-ovima, a na jednom zidu su bili okaeni uramljeni crno-beli snimci
fotomodela sa napuenim usnama. Prethodni stanar je definitivno bio mukarac, zaklju-
i Stefani. Pitanje je bilo samo da li je ta osoba zaista postojala. Na polici iznad
viktorijanskog kamina lealo je nekoliko uramljenih fotografija. Podigla je jednu od
njih. Na fotografiji je bila lepa nasmejana devojka duge svetlosmede kose. Stefani
okrenu sliku, skinu tipaljku sa poledine i izvadi je iz rama. Topla porodina fotografija
je zapravo bila iseak iz neke luksuzne broure. Potom pregleda knjige na policama.
izgledalo je kao da nijedna od njih nikada nije otvorena.
Stefani prepozna znake: nezgrapni vetaki utisak ljudskog prisustva koji je
dodatno naglaavao hladnu sterilnost mesta na kome se obrela. Sirota Magenta.
Kada je, u ponedeljak ujutru, nakon probijanja kroz guvu i vrelinu jutarnjeg
pica u podzemnoj eleznici, kroila u podzemnu salu za konferencije, obradova je
prisustvo klima-uredaja. Zidovi i tepih su bili iste tamnosive boje kao i njena majica. Na
zidu sa leve strane bilo je postavljeno esnaest ekrana, u rasporedu etiti puta etiri. U
sreditu prostorije stajao je ovalni sto od trenjinog drveta, a oko njega je bilo
rasporedeno deset stolica sa tapacirungom od crne koe i grafitnim okvirima.
,,Hej, Stefani.
Stefani se okrenu. Rozi Coduri je stajala na vratima. Bila je vitkija nego pre etiri
godine, to ju je inilo mlaom. Nosila je usku tamnocrvenu kratku suknju i crnu svilenu
koulju. Njena sjajna crna kosa bila je vezana u gusti konjski rep.
 ,,Rozi.
,,ao mi je to te ponovo vidim.
,,Meni takode.
Nasmeie se jedna drugoj.
,,Mogu li ti doneti neto? Kafu? aj? Kartu u jednom pravcu?
,,Ne bi bilo loe.
,,Dobro izgleda.
,,Ti takoe.
Kada je Aleksander uao u sobu, Rozi se povue, a sa njom nestade i sva toplina
iz prostorije. On sede sa jedne strane stola, a Stefani preko puta njega. Zanemarivi
formalnosti, odmah predoe na posao. On pritisnu dugme na srebrnastom daljinskom
upravljau i na etiri ekrana se pojavi ista slika: crno-beli portret ozbiljnog izduenog
mukog lica, sa kvrgavim elom i proredenom kosom prebaenom preko temena.
,,Ovo je Dejms Maral. Bivi slubenik SIS-a koji je jedno vreme radio za nas, a
onda otiao u prevremenu penziju. Aleksander se nelagodno promekolji u stolici.
,,Naalost, poeo je previe da pije... stvari su izmakle kontroli i negativno se odrazile na
njegovu pouzdanost.
,,Ne kapiram kako se to ovde moglo desiti.
,,U prolosti je bio prilino efikasan na terenu. to delimino objanjava zato
smo, iz nekog izopaenog oseanja lojalnosti, nastavili da angaujemo Marala za
povremene neformalne zadatke. Bio je to obostrano koristan aranman. On je dobijao
priliku da dopuni svoju ubogu penziju, a mi smo imali osobu za obavljanje poslova koje
je bolje poveriti nekome sa strane. Zbog toga sam u aprilu unajmio Marala da mi zavri
jedan posii u Parizu. Delovalo je kao savreno reenje, budui da se Maral po zavr-
etku karijere preselio tamo.
Na ekranu se sada, umesto Maralovog lica, pojavi zapis snimljen sigurnosnom
kamerom. Usporeni snimak je prikazivao oveka koji prolazi kroz carinu, u trenutku pre
nego to e ga zaustaviti carinski slubenici. Snimak se potom zamrznu, fokusirajui
sumnjivca: bio je visok i riokos. Kosa mu je padala preko ela, sputajui se ka levom
oku. ivi snimak potom smenie fotografije: portreti snimljeni anfas i iz poluprofila.
,,Hans Kleper, holandski kriminalac stacioniran u Amsterdamu. Specijalnost mu
je herion koji dolazi preko Indonezije, putevima koje obezbeduju uticajni podmieni
saradnici iz Dakarte. Video zapis koji smo upravo videli snimljen je na aerodromu
Hitrou 16. decembra prole godine, neposredno nakon Kleperovog dolaska iz Bakua.
Zahvaljujui upozorenju SlS-a prosleenom iz Moskve, mada je poreklo informacije
Novosibirsk, carinski slubenici su presreli Klepera, koji je putovao pod lanim
belgijskim pasoem. Svesni njegove reputacije, oekivali su heroin. Umesto heroina,
pronali su plutonijum 239. Kilogram i sedamsto pedeset grama, sa istoom od 94
procenta. Zna li zato je to bitno?
Stefani odmahnu glavom.
,,Svevto prelazi 93 procenta moe se koristiti za proizvodnju oruja. tavie,
potrebno je svega osam kilograma da bi se neto napravilo. Kleper je nosio plutonijum
239 u zatitnim kanisterima smetenim u dva putna kofera. Nosio je i izvesnu koliinu
litijuma 6, koji sam po sebi nije radioaktivan, ali pospeuje nuklearnu proizvodnju.
,,Otkud narkodileru nuklearni materijal?
,,Da, to je pitanje koje se oigledno namee.
,,Koji je bio Kleperov odgovor?
,,Nije stigao da prui bilo kakav odgovor. Umro je.
Stefani izvi obrvu. ,,Na licu mesta?
,,U roku od sat vremena.
,,Uzrok smrti?
,,Srani napad.
Bacila je pogled na fotografije. Kleper je mogao biti negde na pragu etvrte
decenije. ,,Srani napad, kae?
Aleksander klimnu glavom. ,,Vetaki izazvan. Kleper je sigurno bio svestan
injenice da e se, ako dode do ispitivanja prtljaga, nai u velikoj nevolji. Znao je da e
ga u pritvoru svui i detaljno pretresti. Autopsijom je ustanovljen ubod na levom
zglavku. Pri pretresu odee i imovine pronadeno je Mont Blanc penkalo, preinaeno u
neku vrstu prica, sa patronom hemijski doraenog alfentanila. Penkalo je moglo
posluiti kao sredstvo za ubrizgavanje, poput spravica koje koriste dijabetiari. Ovaj
sluaj moe se uporediti sa sluajem bugarskog disidenta Georgija Markova kada je,
ovde u Londonu septembra 1978. godine, vrak kiobrana primenjen u slinu svrhu.
Na ekranu je ponovo iao usporeni snimak. Kleper je priao kontrolnom punktu,
stavio oba kofera na klupu i pruio svoj paso. Onda je zavukao ruku u dep sakoa i
izvadio penkalo. Naizgled krajnje uobiajen postupak. inilo se kao da podeava
penkalo, drei ga jednom i okreui navoj drugom rukom. Gledao je slubenicima pra-
vo u oi, dajui tihe odgovore na njihova tiha pitanja. Uopte nisu primetili ubod. Nije ni
trepnuo kada je energino, mada krajnje diskretno, ubrizgao rastvor.
Stefani odmahnu glavom. ,,Reklo bi se, ovek bez ijedne brige na svetu.
,,lli moda sa svim brigama na svetu.
,,Ali da to tako nonalantno obavi?
,,to moe navesti na pomisao da je verovao da sebi ubrizgava neto drugo. Neto
to bi izazvalo reakciju, ali ga ne bi usmrtilo. U svakom sluaju, male su anse da ikada
saznamo ta je u tom tre-nutku mislio.
Stefani nije skidala pogled sa Klepera. ,,Pretpostavljam da nije neki gubitak...
,,Sada znamo da je on bio prvi od pet kurira i da je odredite dvojice od njih bila
Velika Britanija. O ostaloj trojici ne znamo nita. Znamo samo da je akcija otkazana
nakon njegove smrti, ali SIS nije uspeo da otkrije krajnju destinaciju ili identitet krajnjih
potroaa. to se tie porekla plutonijuma 239, u obavetajnim krugovima se pretpo-
stavlja da stie sa teritorije biveg Sovjetskog saveza. Izronilo je jedno ime. lli, bolje
reeno, pseudonim. Koba. Ali, to je bilo sve. Negde do marta meseca. A onda je, kao
grom iz vedra neba, SIS kontaktirao izvesni Oleg Rogaev, predsedavajui sindikata
Centralnaja, organizacije koja je u prolosti bila ozbiljno povezana sa vercovanjem
materijala za proizvodnju nuklearnog oruja.
,,Na koji nain je ostvaren kontakt?
 ,,Posredstvom jedne kazake investicione kompanije. Almatinvest. Imaju
predstavnitvo u Londonu, ali je kontakt ostvaren preko njihove kancelarije u Moskvi.
Predstavnik Almatinvesta je u Rogaevljevo ime stupio u kontakt sa britanskom
ambasadom. Traili su ugovaranje tajnog linog sastanka sa nekim od visokih funkcio-
nera SlS-a. Procena njihovog zahteva poverena je Roderu Stensfildu, mom linom
poznaniku. On je zakljuio da se radi o bona fide pristupu. Predstavnik Almatinvesta je
rekao da Rogaev eli da SIS-u otkrije Kobino pravo ime.
,,ta je Rogaev traio zauzvrat?
,,Nita. Aleksander primeti kako se izraz njenog lica menja. ,,Znam ta misli.
Ali, moda je potkazivanje Kobe za njega dovoljna nagrada.
,,lli je Rogaev moda nanjuio da SIS ima neto i skapirao da bi mogao da ih
iskoristi za eliminaciju suparnika, ne preuzimajui nikakav rizik na sebe. Koba
najverovatnije i ne postoji.
,,To je i Stensfildu palo na pamet. Zato i nije hteo da u operaciju bude umean iko
iz SlS-a. Bar ne direktno.
,,Pa se stoga obratio tebi.
,,Upravo tako. Plan je bio krajnje jednostavan. Nastupivi kao visoki funkcioner
SlS-a, Maral se u Parizu susreo sa Rogaevim. Rogaev je na sastanku trebalo da mu
urui disk sa informacijama o teroristima, krajnjim potroaima i kuririma. Sastali su se
u restoranu. u ulici Foburg Sen Onore. Koliko nam je poznato, sve se odvijalo po planu.
Medutim, kada su izali iz kafea...
Aleksander promeni sliku. Na ekranu su se sada videla dva tela lica okrenutih ka
zemlji, jedno rasprostrto preko plonika, a drugo zgreno u slivniku sa strane. Videli su
se i tamni tragovi krvi. Iako je Stefani gledala u ekran, bila je sigurna da je Aleksander
posmatra.
,,Ni kod jednog nije pronaden disk. Prema izjavama oevidaca, niko im nije
trkeljisao po depovima ili neto slino. Mogue je da je disk uzet kasnije. Takoe je
mogue da je disk ve bio prosleen dalje - moda jo u restoranu. Jedino to zasigurno
znamo je to da je on sada u posedu Georga Salibija.
,,Nikad ula.
,,Libanski bankar. ivi u Njujorku. Osniva First Intercontinetal-a.
,,Kako se on uklapa u sve ovo?
,,Kao i u sve ostalo. Novac. Sam Bog zna kako se doepao diska, ali moe biti
sigurna da e znati da ga upotrebi.
,,Kako?
,,lznee ga na aukciju, pa ko da vie. lli e ga upotrebiti da vue konce onako
kako mu odgovara. U svakom sluaju, disk sada ima status valute. A to je situacija koju
nikako ne moemo tolerisati.
,,Dakle, Salibi je meta?
,,Ne. Meta je disk. Ako Salibi bude pravio neke smetnje... pa, utoliko gore po
njega.
,,Znai, to je posao koji treba odraditi? Disk.
 Aleksander je prostreli pogledom. ,,Ubistvo Dejmsa Marala ne moe proi
nekanjeno.
,,Zvui mi malo starozavetno.
,,Ne radi se samo o osveti, ve i o odailjanju poruke. Onda, tu je i Koba. Ne
znamo da li je Britanija bila krajnja destinacija za plutonijum koji je Kleper nosio, ili
samo usputna stanica. A, budui da ne znamo, moramo pretpostaviti najgore. Moramo,
dakle, otkriti ko je Koba, koga on to snabdeva i ta je cilj operacije.
,,A onda?
,,Sve dok je iv, Koba predstavlja pretnju. Problem je u sledeem: ako bismo
naprosto eleli da pronademo nekog Kobu, to bi bilo relativno lako. Na raspolaganju
nam stoji gomila kandidata. Ali, moramo da pronademo pravog Kobu.
,,Ne kapiram.
,,Ruski kriminalci ve po tradiciji deluju pod pseudonimima. Istorijski, Koba je
bio gruzijski pljaka koji je titio sirotu raju od tlaitelja. Neto kao kavkaski Robin
Hud. Legenda se odrala do danas. Kriminalci sebe jo uvek nazivaju 'Koba'. ak ni
Staljin nije odoleo iskuenju, dok je poetkom dvadesetog veka pljakao banke po
Gruziji.
,,Dakle, nema ni najblau predstavu za kim u stvari traga?
,,Sasvim suprotno. Suzili smo izbor na dvojicu. Dok dode vreme da stupi u
akciju znaemo koji je od njih pravi.
,,A ta ako ne saznate?
,,Uvek postoji sigurnosna opcija.
,,Obojica?
,,Jedino tako moemo biti sigurni.
,,Ba slatko.
,,Veruj mi, svet nee biti oteen ni za jednog od njih.
1 to je zbog toga u redu?
,,Bilo bi ti korisnije kad bi prestala da bude toliko nadobudna.
Stefani nije imala ivaca da se uputa u raspravu. ,,Postoji li mogunost da je
Koba ubio Marala i Rogaeva?
Aleksander je umorno pogleda. ,,Ne znam. To bi ti trebalo meni da kae.
,,ta bi to trebalo da znai?
On ponovo baci pogled na dvojicu mrtvih na ekranu. ,,Ubistvo je izvrila jedna
osoba. Dva hica po rtvi. Nijedan nije imao vremena da reaguje. U panici koja je
usledila, ubica je lako pobegao. Bilo je dosta svedoka, ali se njihove izjave razlikuju.
Atentat je izvren u sumrak, po pljusku. Atentator je bio obuen u crno, teget ili sivo.
Verovatno je nosio tamnu jaknu sa kapuljaom kako bi prikrio lice. Recimo vetrovku.
Moda je nosio i kiobran, kao dodatnu zatitu. to se tie fizikih karakteristika,
nemamo gotovo nikakvih podataka. Tanane grade, visok izmedu est i sedam stopa -
hajde da kaemo pet stopa i devet ina. Drugim reima, otprilike tvoje visine.
Svetla u dvorani za konferencije bila su priguena, tako da mu je deo lica bio u
senci. Titravi odbljesak ekrana poigravao mu je na onim jabuicama.
 ,,Moda je bio mukarac. Stefani je netremice zurila u njega. ,,A moda je bila i
ena. Aleksander se nasloni, obasjan kupom beliaste svetlosti. ,,Da li ovo poinje da ti
zvui poznato?
Stefani nije mogla da veruje. ,,Misli da ja imam nekakve veze s tim?
,,Pa, pria se naokolo...
,,Ti si definitivno siao s uma.
,,Jesam li?
,,Ako bi mi naveo taan datum, verovatno bih mogla da ti argumentujem.
,,Daj da pogadam. Mason bi garantovao za tebe. Bio sam sa njom prethodne i
naredne noi. Medutim, ako imamo u vidu gde ivi, mogla si skoknuti do Pariza i
vratiti se u istom danu.
,,Ti to ozbiljno?
,,Kao i uvek.
,,Ali nema nikakvih dokaza, zar ne?
Aleksanderov osmeh bio je leden. ,,Nisu mi ni potrebni. Ti si ta kojoj su potrebni
dokazi.
***
Otmica aviona na Malti bila je moj poslednji posao za Magentu. U haosu koji je
usledio nije mi bilo teko da nestanem. I to je trebalo da bude kraj prie. Umesto toga,
naredne dve i po godine i dalje sam bila Petra Rojter, i to vie nego ikada ranije. ivot je
oponaao umetnost i postala sam profesionalni plaeni ubica.
Danas, dok sedim u ovoj sobi, jasno vidim kako me je Magenta preobrazila u
Petru Rojter i razumem itav proces, mada mi je muka i od same pomisli na to. Ono to
mi nije jasno je zato sam tako zduno ponovo prigrlila Petru nakon to sam je se
konano oslobodila. To nije jasno ni Aleksanderu. Zbog toga se i pita da li sam ja ubila
Olega Rogaeva i Dejmsa Marala. Pre dve godine ne bih ni trenutka oklevala, pod
uslovom da je ugovor regularan. Zato bi sada bilo drugaije?
Jasno mi je kuda sve ovo vodi. Moram pronai poinioca kako bih dokazala da to
nisam ja. lako Aleksander tvrdi kako ga zanimaju Koba i disk, ono to on stvarno eli je
pariski atentator. udi za osvetom jer se osea odgovornim za Maralovu smrt, a ovo je
jedini nain da se to sredi. Neko mora da plati. ivot za ivot. To je roba kojom Magenta
trguje.
***
,,Odluila si da ui ruski? Zato?
,,lz profesionalnih razloga. Verovala sam da e za mene - za Petru - u Rusiji biti
posla do mile volje. Ako nita drugo, ono od ruskih kriminalaca." I je l' bilo?
,,Pa, ba i nije. Nikada nisam sklopila ugovor sa nekim Rusom, mada sam stupila
u kontakt sa dosta njih.
,,Gde to?
,,U Srbiji, na Kipru, u Letoniji. Takode u Cirihu i Parizu.
,,Ko ti je sugerisao da bi ti uenje ruskog moglo biti od koristi?
,,Stern.
,,Bila si u kontaktu sa Sternom?
 Stefani je bila zaprepaena iznenadenou koju je nazrela u njegovom glasu.
,,Da.
,,Da li zna ko je Stern?
,,Naravno da ne znam. U tome i jeste itav tos. Stern, posrednik za informacije.
ovek koji je postojao samo u internetskom etru i trampio glasine i tajne za ke. Jedni su
govorili da je vajcarac, drugi pak da je Nemac. lli Austrijanac. Neki ak i da je
Amerikanac. Kao i Aleksander, ovek bez krtenog imena. lli moda sa nekoliko njih.
Stefani ga je, dok bi komunicirali, uvek zvala Oskar. To je bila njegova sugestija, ali ona
nijednog trena nije poverovala da mu je to pravo ime. Mogue je da je nekada bio profe-
sionalni pijun, ali niko nije mogao definitivno rei za koga je radio. Drugi su govorili
da je bio novinar, ili plaenik. Stefani bee ula i teoriju da Stern uopte ne postoji, da je
on zapravo konglomerat vie osoba. A moda se ak radilo i o eni.
,,Priaj mi o njemu.
,,Posle Malte sam protrkeljisala stare vebsajtove, traei poruke za Petru. Nisam
oekivala da u neto pronai. A onda sam nabasala na njegovu poruku, odaslatu u
internetsku pomrinu. Odgovorila sam mu i tako smo poeli da komuniciramo. Oboje
smo u poetku bili na oprezu. Na kraju mi je rekao da ima posli za mene, ako sam
zainteresovana.
,,U kom pravcu se razvijao va odnos?
,,Napravili smo sporazum. Dopustila sam mu da deluje u moje ime. Konkretnije
reeno, postao je moj agent. Stvar je dobro funkcionisala jer nisam dolazila u lini
kontakt s klijentima. Isto tako, niko od njih nije lino poznavao Sterna. Anonimnost svih
aktera u igri bila je zatiena. Stern je esto govorio kako je to savren primer praktine
elektronske trgovine. Rekao je da je internet izmiljen za ljude poput nas.
,,lzgleda kao da ste bili stvoreni jedno za drugo.
,,Bio je to odnos u kome smo oboje bili na dobiti.
,,Pretpostavljam da si mu plaala za to to radi.
,,Uzimao je petnaest procenata honorara od poslova koje je ugovarao za mene.
Osim toga, nudio je i druge usluge, za koje sam posebno plaala.
,,Kao na primer?
,,lnformacije, opte ili specifine. ili pouzdane ljude za kontakt u stranim
gradovima. Takve stvari.
,,To te nikada nije brinulo?
,,Nije. Iz jednog dobrog razloga. Ako bi mi se neto desilo, poleo bi da gubi
novac. A Stern mrzi da gubi novac.
,,A ko pa voli?
Ton njegovog glasa je prenu i ona ne odgovori nita.
,,Ti zna o emu govorim, zar ne?
Savreno dobro je znaia. ,,Ne.
,,Milion i osamdeset hiljada dolara, ako zanemarimo sitni.
Stefani se ukoi. ,,Ja sam taj novac zaradila.
,,Pripadao je nama.
,,Pripadao je Petri.
 ,,Petra je pripadala nama.
,,Petra nije pripadala nikome. Ni onda, a ni sada.
Aleksander preblede. Vratie ga.
,,Jesi li spreman da se kladi u to?
,,Petra je bila naa tvorevina. Ti si samo odigrala svoju ulogu. Nita vie.
,,ta emo sa onim posle Malte?
,,Govorimo o novcu zaraenom pre Malte.
,,Zna ta? Pre Maite, posle Malte, boli me uvo ta ti misii. Bila sam Petra.
Oduvek sam Petra. Ako ti je toliko stalo do novca, tui me.
***
Prva nedelja je najgora. Nalazimo se ujutru. Ponekad priamo u njegovoj
kancelariji. Ponekad koristimo sobu za sastanke ili kancelariju u kojoj nikada ranije
nisam bila. Sami smo. On povremeno poneto pribelei, vodei rauna da ne vidim ta je
napisao. Onda napravimo pauzu za ruak - obino sat vremena - a potom nastavljamo do
pet ili est uvee. To to toliko vremena provodim nasamo s njim u meni izaziva neku
vrstu klaustrofobije.
lsprva mi postavlja neka opta pitanja, pokuavajui da uspostavi hronoloki sled
dogadaja nakon Malte. To mi ne smeta puno. Kasnije, kada postane odredeniji,
usredsredujui se na detalje, poinjem da laem. Ne ba sve vreme, samo onda kada je
potrebno. Bacim mu malo suvih kostiju, ali mu ne dam svoje meso i krv.
,,Uzalud troi vreme, kaem mu petog jutra. ,,Pojma nema da li ti govorim
istinu.
Veruj mi, saznau.
,,Samo ako ti dopustim.
to povremeno i inim. Uprkos prevladavajuem instinktu da mu ne dam ama ba
nita, postoje izuzeci. elela bih da mu pokaem da je Petra u koju sam se preobratila
bila bolja od Petre koju je stvorila Magenta. Dok opisujem kako sam se infiltrirala u Gu-
zmanovu nepristupanu vilu iznad Oahake, a potom neujno ubila meksikog narko-
barona, ujem ponos u svom glasu. Aleksander se pravi kao da nita ne primeuje. Sa
ushienjem mu pripovedam kako sam skoro nedelju dana provela u razrovarenom
kanalu u Groznom pre nego to sam jednim snajperskim hicem usmrtila ruskog generala
Vladimira Timoenka.
Trebalo bi da me bude sramota to se hvalim takvim stvarima, ali nije. Bar ne
kada sam s njim. Umesto toga, oseam ogromno zadovoljstvo. To je korumpirajui
uticaj koji on vri na mene.
Na kraju svakog dana pokuavam da svoj bes ostavim u Magenti, ali je to gotovo
nemogue. Jo jedan grozan pic u podzemnoj, nabavka namirnica u Vejtrozu, vee
ispred TV-a, no isprekidanog sna. Nedostaje mi Loren i lave pasa koji se razlee
dolinom. Nedostaje mi pevuenje cvraka, miris lavande i veernja aa vina na terasi.
U petak popodne, Aleksander kae: ,,Stern je vodio sve tvoje finansijske poslove,
zar ne?
,,On je prodavac informacija, a ne moj raunovoa ili bankar.
,,Ali on ti je sklapao ugovore?
 ,,Da.
,,Koliko si novca zaradila preko njega?
To te se ne tie.
,,A ako ja kaem da me se tie?
Nonalantno sleem ramenima. ,,Mnogo vie nego kod tebe.
Aleksander deluje razjareno.
Lukavo se smeim. ,,Mnogo vie.
Ulazimo u drugu nedelju. Ponekad sam neraspoloena i utljiva, ponekad
spremna da grizem. Svaamo se po nekoliko puta dnevno i tada poteem ono
najprljavije iz svog verbalnog arsenala. U etvrtak popodne paradiramo po kancelariji
uno se prepirui. Puca mi film i izleem napolje zalupivi vrata za sobom. Ne
usporavam sve dok zgrada ne ostane daleko iza mene. Rozi oduri uspeva da me stigne
u Viktorija Gardensu.
Prilazi mi obazrivo, kao da sam pas koji ujeda. ,,Stefani?
I dalje koraam, ali nemam gde da odem. ,,ta hoe?
,,Je l' sve u redu?
,,ta tebe boli uvo za to?
,,ta je ovo? Dobar pandur, lo pandur? Hoe da me smuva na finjaka, pa da
onda odjuri kod njega i sve mu ispria?
,,Zar zaista tako misli?"
Nisam mislila tako. Ti radi tamo, zar ne? Za njega. . .
Nije delovala ljutito, ve razoarano. ,,Mislila sam da me bolje poznaje.
Pokuavam da se smirim i tiho kaem. ,,Boe, Rozi...
U redu je,
Stavljam ruku na elo, zaklanjajui oi. ,,Ne, nije u redu. lzvini.
Tokom vikenda odluujem da raistim kr koji sam zatekla u stanu. Bolje da sve
liferujem nego da me gue neije ideje o ljudskom prisustvu. Skidam slike sa zidova i
odnosim ih u podrum. Bacam fotografije i novinske iseke u crne kese za ubre.
Trkeljiem po CD-ovima da vidim ima li tu iega to vredi. Kolekcija jezive osrednjosti:
Majkl Bolton, Maraja Keri, Vitni Hjuston, Elton Don. Ni jedne jedine pristojne pesme
u itavom repertoaru. kartiram sva trideset i etiri albuma sa stalka.
U subotu popodne sat vremena provodim u knjiari Daunt Books u Merilbon Haj
Stritu, gde kupujem nekoliko naslova. U nedelju popodne kupujem est CD-ova u Tower
Recordsu na Pikadili Sirkusu, ukljuujui dva albuma benda Garbage i Felt Mountain od
Goldfrappa. U predveerje gledam Zlatne momke u bioskopu Princ arls na Lester
Skveru. Po izlasku iz bioskopa, vraam se do blagajne i kupujem kartu za sledeu
projekciju, Klub Buena Vista.
***
Sreda popodne. Konano se sruila kia, najavljena nepodnoljivom vlanou
jutarnjeg vazduha. Sedeli su u Aleksanderovoj kan-celariji. Dva prozora su bila
otvorena. Pljusak je priguivao saobraajnu vrevu koja je dopirala sa Keja.
Aleksander zapali rotmans i ree: ,,Priaj mi o Arkanu.
 Arkan i njegovi paravojni Tigrovi. Stefani oseti kako je podilaze marci. ,,Zato
bih ti priala o njemu?
,,Krue glasine da ga je ubila Petra Rojter.
,,Nigde to nisam proitala.
,,Pa, naravno. Nije pisalo u novinama.
Stefani se zavali u stolicu. ,,Arkan je bio pas, a ne tigar. I umro je kao pas. Nije
bio ubijen, ve uklonjen.
,,Jesi li ga ti ubila?
Stefani zatvori oi. Bilo je to 15. januara 2000. godine. Arkan -pravo ime mu je
bilo eljko Ranatovi - je koraao predvorjem beogradskog hotela Interkontinental. Na
deli sekunde pogledi su im se ukrstili. Bila je to za njega poslednja sekunda ivota.
Upotrebila je automat Heckler & Koch i ciljala u glavu jer su Sternovi izvori
upozoravali da e Arkan nositi pancir. to se ispostavilo kao tano. Tri metka su
pogodila metu.
,,Oevici pominju dvojicu atentatora. Ko je bio drugi?
,,Nije bitno. Mrtav je.
Stefani primeti neto u Aleksaderovoj reakciji. Iznenadenost, gnuanje,
uasnutost? Nije mogla da dokui. On upita: ,,Kontakt je bio ostvaren preko Sterna?
,,Da.
,,Bez indikacija o identitetu klijenta?
,,lsprva ne. Stern je posao opisao kao lokalni obraun.
,,Kako si ti to protumaila?
,,Slobodan Miloevi.
Aleksander se na trenutak zamisli, a onda klimnu giavom. ,,Slaem se.
Pretpostavljam da nikad nisi upoznala Miloevia.
,,Ne. Ali sam upoznala njegovog maloumnog sina, Marka.
,,Kako je do toga dolo?
,,Stern je ugovorio sastanak sa posrednikom. Otputovala sam iz Beograda za
Poarevac...
,,Miloeviev rodni grad?
Stefani klimnu glavom. ,,Nala sam se sa posrednikom - Belgijancem po imenu
Marsel Klasen - u Bambi parku. To ti je neka vrsta bolesnog luna parka koji je sagradio
Marko Miloevi.
I on je bio tarno ?
,,Da. Sa Malicijom Gaji.
,,Sa kim?
,,To mu je prijateljica. Imaju zajedniko dete.
,,Da li je ona u vezi sa nekim osobama koje su ti poznate?
,,Samo sa plastinim hirurgom koji je oigledno poklonik teorije 'to vee grudi,
to bolje'.
,,ta ima da mi kae o Marku?
,,Smatrao je sebe biznismenom.
,,Ali ti nisi stekla takav utisak?
 ,,Utisak koji sam stekla je da je tupav kao vo, da imbecilno veruje da se
peroksidne bodlje mogu nazvati frizurom i da se loi na kreacije Tomija Hilfigera.
Je l' ti izgledalo kao da se on i Belgijanac ve poznaju?
,,Na izvestan nain. Razgovarali su, ali sam imala utisak da je Klasenu neprijatno
da se s Markom pojavljuje u javnosti.
,,ta misli, da li je Marko prosledio informacije Klasenu?
,,Kako misli?
,,Da li je Bambi park bio samo mesto za sastanak ili je i Marko imao umeane
prste?
,,Sumnjam. Hou rei, Klasen je bio posrednik. Da je Marko bio umean, sam bi
mi dao informacije. Ne bi bilo potrebe za Klasenom.
,,Pa opet, oigledno je da su se poznavali. to ukazuje da su i ranije saraivali.
Moda je posredi neto u ta su bili upleteni ostali lanovi porodice?
,,To sam i ja pomislila.
,,ta je bilo onda?
,,Klasen i ja smo se vratili za Beograd i on mi je dao potrebne informacije.
,,Kao na primer?
,,Gde da podignem oruje, gde da se naem sa drugim atentatorom, kakav je bio
Arkanov raspored.
,,Zato si odabrala Interkontinental?
,,Lepo i otvoreno mesto. Idealno za stvaranje panike.
,,Jesi li ti ubila i telohranitelja, Momila Mandia?
,,Ne. Ja sam se usredsredila na Arkana. Onaj drugi je razbucao obezbeenje. I sve
ostale.
,,Koiiko mi se ini, uhapeni su neki od osumnjienih. Tip po imenu Duan
Gavri, koji je bio ranjen.
,,To to su ga upucali ne znai da je kriv. Samo da je baksuz. lli neoprezan. Kad
smo ve kod toga, ne bih volela da sam u njegovoj koi posle hapenja...
,,Petrino ime se povezuje i sa drugim ubistvima u tom regionu. ta je sa Pavelom
Bulatoviem?
,,Nemam nikakve veze s tim.
Stefani se ipak jasno seala detalja. Jugoslovenski ministar odbrane ruavao je u
beogradskom restoranu Rad, zdanju koje je gledalo na fudbalsko igralite. Atentator je
kroz prozor otvorio vatru iz Kalanjikova, u tri estoka rafala, pucajui po dijagonali, a
potom pobegao preko terena. Budui da je ovo ubistvo usledilo nedugo nakon
Arkanovog, Stefani se pitala da li je oba atentata naruila ista osoba.
,,ta je sa Darkom Aaninom?
Ime joj je bilo poznato. Bivi beogradski kriminalac. ,,Nema veze sa mnom.
,,Ima li jo nekog za koga bi trebalo da znam iz tog dela sveta?
Stefani se prezrivo nasmeja.
,,Arkan ti nije dovoljan?
***
 Muka mi je od same pomisli na podzemnu eleznicu. Sputa se vee. Poslovni
ljudi se preznojavaju u svojim bezoblinim odelima. Kreem peke, prolazei ispod
Hangerfordskog mosta. Lagano prevaljujem put, du Viktorijinog keja i pored
Ministarstva odbrane, ka Vestminsterskom mostu, Zvuci saobraajne vreve, aviona koji
partaju kroz vazduh, svetine koja se tiska oko mene, postepeno poinju da jenjavaju. U
glavi mi postaje mranije, sveije. Ni traka otvorenog prostora, sve je blokirano
zidovima, dok se na kraju ne obrem u pretrpanoj sobi malog hotela. Unutra je uzani
krevet sa tankim duekom, drvena stolica prikljetena izmedu vitrine i komode.
Leim na krevetu, zurei u tavanicu. Oblivena sam hladnim znojem. Mrdam
usnama kao da pokuavam neto da kaem, ali se nita ne uje. Ne primeujem da
mokrim, natapajui neudobni madrac. Pomeram se tek kada osetim prevrtanje u elucu.
Ali, reagujem presporo. Padam na kolena i poinjem nekontrolisano da povraam. Lea
mi se izvijaju, ini mi se da u izbljuvati utrobu. Potom se ponovo strovaljujem na pod i
leim sklupana. Ne znam koliko dugo ostajem u tom poloaju.
Bilbao, 20. januar 2000, godine. Pet dana posle Beograda, pet dana posle Arkana.
Tri dana nakon to sam stigla u Bilbao i uzela sobu u ovoj crnoj rupi. Trebalo je tu da
provedem samo 36 sati. Plan nije bio komplikovan: trebalo je da podignem paket u
poti, da preuzmem novi identitet koji e mi pomoi da stignem do Rabata, da potom
odmorim nedelju dana u Maroku pod imenom Delfina Lafont - identitet koji sam
upotrebila da bih deset dana ranije ula u Maroko - i da se na kraju vratim u Pariz. Plan
je bio jednostavan, kliniki, perfektan. U istom Pethnom maniru.
Iznenada me je obuzela snana letargija. Miii su mi se pretvorili u olovo, krv mi
se sledila. Zamiljala sam kako se zgruava, kako postaje crna. Onda je usledio oseaj
uasa. Zavlaio mi se pod kou, guio me. Dve i po godine sam funkcionisala ne znajui
za strah. Teei mehanikoj perfekciji, nauila sam da strepnju pretvorim u oprez, da bol
pretvorim u kaznu. elela sam da se liim svake emocije, bez obzira ta radila. A ta god
da sam radila, elela sam da to bude obavljeno sa nemilosrdnom efikasnou. Mislila
sam da sam definitivno eliminisala sumnju i sluajnost iz ivota Petre Rojter.
Ali sam sada, dok sam leala na podu oblivena znojem, dok mi je u glavi besneo
kovitlac emocija, znala da sam definitivno pukla. Dva dana nisam mogla ni da jedem ni
da pijem. Moje telo je odbacivalo sve to bih stavila u njega. Isto je inio i moj um.
Jasno mi je da na izvestan nain odbacujem samu sebe. Medutim, posmatrano iz druge
perspektive, samo odbacujem uljeza.
Kasnije sam govorila sebi da je to bio trenutak kada sam odluila da vie ne
budem Petra Rojter. Ali istina je sledea: moje telo bee ve donelo odluku umesto
mene. Dve i po godine poistoveivanja sa Petrom zatrovalo je moje celokupno
ustrojstvo.
***
Nije prepoznala prostoriju, koja je sada pripadala kompaniji Thurman Mining.
Bacivi pogled kroz prozor, sa druge strane Robert Strita ugledala je monumentalno
zdanje Adelfija. Na jednom zidu kancelarije nalazile su se ogromne mape Braziia i
Mongolije. Male povrine na tim mapama bile su oznaene plavim, crnim i crvenim
mastilom. Uz odabrana podruja bili su prikaeni spiskovi sa navedenim brojem hektara.
Na radnom stolu nalazila se vaza sa zabodenom brazilskom zastavicom i krupnim
tampanim natpisom Ordem e Progresso. Na zidu pored prozora visile su uramljene fo-
tografije: rudari sa lemovima na ulazu u jamu, mukarci u majicama ispred raskrene
ume, horizont prekriven crnim dimom.
Vrata se otvorie. U prostoriju stupi mravi mukarac kratko podiane svetlo
smede kose. Nosio je maslinaste vojnike pantalone i plavu nike majicu. Imao je i
naoari: sivi matirani okvir sa blago zatamnjenim stakllma.
,,Zdravo, Stef. lzvini to si ekala. Stefani se ukoi. Uvek je tako reagovala na
prisnost stranaca. Akcenat mu je bio blago lankasterski. Pruio joj je ruku: ,,Martin
Palmer.
Izgledalo je da su otprilike istih godina, to ga je - sa izuzetkom Rozi Coduri -
inilo najmlaom osobom koju je upoznala u Magenti. Preko levog ramena mu je bila
prebaena siva najlonska kesa. Spustio ju je i seo na rotirajuu stolicu iza radnog stola,
pokazavi joj na mesto preko puta. Potom izvadi notes i olovku, izvinuvi joj se to je ne
moe ponuditi kafom.
Ona odgovori: ,,Nisam vas nikad ranije videla.
Delovao je stidljivo. ,,Ja sam ovde nov." Potom se zavereniki nasmei, ali mu
ona ne uzvrati osmehom.
,,Trebalo bi da vam postavim par pitanja. Rutinska stvar.
,,Kakvih pitanja?
,,Uglavnom line prirode. Je l' to u redu?
,,ta ste vi, psiholog?
,,Pa, tako neto.
,,Delujete mi nervozno.
,,Nisam nervozan.
,,Nisam rekla da ste nervozni, ve da mi tako delujete. Bio je ocigledno postien.
,,Da li bismo mogli da ponemo?"
Ravnotea je sada bila prebaena. Stefani slegnu ramenima.
,,ta imate da me pitate?
,,Dakle... da vidimo. Dolazite ovde ve... koliko dugo? Tri nedelje?
I dva dana.
,,Na pretres?
,,Ne bih to tako nazvala.
Jedan vojnik je jednom rekao Stefani da je ,,pretres zapravo terapija. Da mu je to
pomoglo da izae na kraj sa onim to je morao da ini - i emu je morao da prisustvuje -
tokom aktivne tajne slube. Svaka misija bila je propraena intenzivnom analizom: ta je
polo naopako, ta je ilo kako valja, kakve se lekcije odatle mogu izvui za budunost.
Jedan deo preispitivanja bio je tehnike, a drugi line prirode. Na kraju procesa bi uvek
bio mentalno iscrpljen, ali ono to je bitno je da nijedna stavka nije bila zanemarena, da
je svaki aspekt bio pretresen i racionalizovan do najsitnijih detalja. I da je, uprkos ose-
anju smodenosti, posle toga bio spremniji da se uhvati u kotac sa svojim seanjima.
Stefani je razumela ta je hteo da kae, ali se ona nije tako oseala. Kao to je
vojnik primetio, presudni uslov za uspenost terapije bilo je poverenje u osobu koja je
vodila seanse. Medutim, u poslednje tri sedmice, to je Aleksander vie pokuavao da
prodre do nje, ona se oseala sve povreenijom i sve negativnije reagovala na njegova
nastojanja. Dijapazon tih reakcija kretao se od nadurenog odbijanja komunikacije do
neskrivenog neprijateljstva. Jednostavno nije mogla da se obuzda.
Palmer pribelei neto u notes.
,,ta radi kad nisi ovde?
,,Kako to misli?
,,Recimo, ta radi uvee?
,,Ostajem u stanu. Kupim usput ono to mi treba, onda spremim neto za jelo,
gledam TV, itam.
,,Uopte ne izlazi?
Izala je samo jednom, tokom druge nedelje, posle napornog celodnevnog
slaganja prie o ugovoru koji je sklopila u Njujorku. Oseala je oajniku potrebu za
piem, pa je svratiia do bara na Sent Martins Lejnu. Sela je za mali sto pored vrata i pola
sata zurila u prolaznike, blaei bol alkoholom. Lokal je bio pun, ljudi su svraali s posla
da obrnu po koju turu. Neprestano su pristizali, okupirajui stolove i tiskajui se oko
anka. Vazduh je bio proet smehom, avrljanjem i duvanskim dimom.
Koliko se seala, nosio je jeftino prugasto odelo. Rumeni obrazi, ria brada,
stomak, poodmakao podvaljak. Stajao je za ankom, a onda krenuo ka njoj, sa kriglom u
ruci. Upitao ju je ta e da popije. Ona se nasmejala i odbila ponudu, ali se on uprkos
tome zavalio u stolicu preko puta.
Rekla je: ,,Oekujem nekoga.
On se nasmejao, pokazavi od nikotina poutele zube.
,,Mene?
Nije odgovorila nita.
,,Ozbiljno, lue, zar ba nita nee da popije?
Bacila je pogled na njegove ortake.
,,Je l' tamo pala neka opklada?
,,Ma, ne brini zbog njih. Bio je pripit. Dah mu je zaudarao na pivo.
,,Ne brinem ja zbog njih.
,,Ja sam arli.
,,Nisam zainteresovana.
Kada joj je pruio ruku, ona ju je munjevito zgrabila, zgnjeila mu prste i
prikucala mu aku za sto. Zasiktao je od bola, razrogaenih oiju. Na prebledelom elu
pojavile su se grake znoja. Stefani je imala utisak kao da posmatra neto to nema
nikakve veze s njom. Ali, kada se setila kako se obruila na Olivijea, bila je zgaena nad
samom sobom. Pustila ga je i on je skoio sa stolice, uzmiui ka anku, sudarajui se sa
okolnim muterijama i mrmljajui neto sebi u bradu.
Martin Palmer je strpljivo ekao odgovor.
Stefani ree: ,,Trenutno nisam raspoloena za izlaske.
,,Da li pije?
Pogled mu je bio prikovan za beleke.
,,Da li konzumira alkohol? Onda je konano pogleda.
 ,,Nou, kad ode kui.
Ona odgovori glasom u kome je prvobitnu srdbu zamenila primesa tuge.
,,Nedovoljno.
Bila je svesna da joj se odbrambeni mehanizmi naglo intenziviraju, to je bio
oigledan znak koliko su u poslednje vreme oslabili. Ne zbog Palmerovih lukavih
pitanja - bila je iznenaena njegovom nevinou - ve zbog neega u njoj samoj.
Prepoznala je oseaj. Bila je to elja da sebi skine kamen sa srca. Ali, Palmer nije bio
odgovarajui ispovednik. Razgovarali su dva sata. Bilo je mnogo pitanja na koja je
elela da odgovori iskreno, ali nije mogla, bar ne pred njim. Iskren odgovor predstavljao
bi devalvaciju istine.
Bila je razoarana, potom frustrirana, i na kraju ogorena.
,,Da vidimo, promrmlja Palmer. ,,Taj Turin, Salman Rifat, trgovac orujem.
Prema prii gospodina Aleksandera, morala si da spava sa Rifatom kako bi stekla
njegovo poverenje i zadobila pristup fajlovima koje je uvao u svojoj vili.
,,Da spavam s njim?
Palmera je oigledno kosnulo semantiko cepidlaenje.
,,Dobro, da ima seksualne odnose s njim.
I ta s tim?"
,,Zanima me kako si se u tim trenucima oseala?
,,Kako sam se oseala?
,,Da."
,,lzranjavljeno.
On pocrvene. ,,Nisam na to mislio.
,,Znam ja na ta si ti mislio, prosikta Stefani. ,,Ali ja sam se oseala
izranjavljeno. A je l' zna zato? Zato to je Rifat imao kurac debeo k'o tvoj zglavak i
voleo da ga zavlai gde god stigne. A ja sam mu doputala da mi to radi jer je sve ilo u
rok slube.
Palmer se upinjao da deluje kontrolisano, krabajui neto u notes.
,,Tako, dakle. U redu...
,,U redu?
On se prenu. ,,lzvini. Nisam tako mislio.
,,A kako si mislio? Je l' to trebalo da bude izraz saoseanja? lli moda
razumevanja?
,,Sluaj, samo pokuavam da ti pomognem.
,,Bolje ti sluaj mene. Hoe da uje neto o Salmanu Rifatu? Dobro, onda. On je
trgovac orujem. Ukrotitelj. Monstrum. I ima svoja sitna zadovoljstva. Na trenutak je
zastala, pogledavi u svoja stopala. ,,Najvie je voleo da izvodim striptiz pred njim,
obino u dnevnoj sobi, nikad u spavaoj. Dok sam se svlaila, rekao bi mi ta da radim i
ja bih ga bez protivljenja posluala. Ali, kraj je uvek bio isti. On ima posed u Grkoj,
gde se proizvodi maslinovo ulje. I gde god da putuje uvek sa sobom nosi boice tog
domaeg ulja. Tamno plavo staklo, minijaturni ep na vrhu. Rekao bi mi da se naguzim
preko sofe ili preko stola, a onda bi mi sipao malo ulja na leda. Voleo je da gleda kako
ulje klizi niz kou. To ga je palilo. Onda bi mi rekao da meam. Sa njegovim
uzbuenjem rasla je i njegova agresivnost. Konano, kada bi mi se ulje slilo niz
zadnjicu, onda bi me potucao. Ovako ili onako.
Podigla je pogled. Palmer je nemo zurio u nju. inilo se da je prestao da die.
I zato, kada me pita kako sam se oseala i kada ti kaem da sam se oseala
izranjavljeno, moe slobodno tako i da zapie u taj tvoj jebeni notes. Sa svim ostalim
sranjima koja e Aleksanderu predoiti ono to bi eleo da zna...
,,Sluaj, Stef...
Ona prezrivo frknu. ..Stef ? Obraa mi se kao da se poznajemo godinama.
,,Samo pokuavam da se postavim prijateljski.
,,Bolje ne trai vreme. Ni svoje, a ni moje.
,,Ne mora da bude toliko odbojna.
,,Zato mi postavlja sva ta pitanja. ta oekuje da otkrije?
Skrenuo je pogled.
,,To je samo rutinska procena.
Stefani se osmehnu. Oboje su dobro znali da je to najobinija la.
Jesi li se ikad upitao kako je to ubiti nekoga? Verovatno si, kao psiholog - ili ta
god da si - morao razmiljati o tome. Sa profesionalne take gledita."
Palmer ostade nem.
,,Kako je pogledati nekome u oi - pri emu oboje savreno dobro znate ta sledi -
i pritisnuti obara. lli zabiti seivo u meso, osetiti kako ti se topla krv razliva po prstima
i zglobu ake. Ako te zanima, mogla bih ti rei kako je to. Mogla bih ti sve opisati do
najsitnijih detalja. Ali, nikakva vajda od toga. Besmisleno je da ja tebi neto govorim.
Moji odgovori na tvoja pitanja nee ti ama ba nita rei o meni. Ti si teorija, a ja sam
stvarnost. Razlika izmeu nas dvoje je neto to ti nikada nee skopati.
Stefani ustade i poe da krui oko stola, polako mu se pribliavajui.
,,Pogledaj se samo. Obuen kao ulini mangup, ne bi li ostavio utisak nekoga ko
bi mi bio blizak, kome bih se mogla poveriti. Proitao si moj dosije i zakljuio da bi
takav imid najvie odgovarao, zar ne? Jesi li i frizuru podesio u skladu sa profesional-
nom dunou?
Nije bilo potrebe da bilo ta negira. Stefani se nasloni na ivicu stola, skoro ga
dodirujui nogom. Bila je proeta ledenom pribranou, imala je potpunu kontrolu nad
situacijom. Palmer je bio bled kao krpa.
,,Nalazi se u zoni sukoba, proaptala je. ,,Krije se medu gomilom leeva.
Gleda kako rezervisti siluju jo nestasalu devojku, a onda joj odrubljuju glavu. I smeju
se, sve vreme se smeju, ti pekari, uitelji, zemljoradnici. Kad jednom vidi tako neto
nikada ne moe da zaboravi, ostaje ti zauvek urezano u seanju. Jedino pitanje je: kako
iveti s tim?
Oi su mu bile sive. Gledao ju je netremice.
,,Ti si psiholog. Ima li ti moda neki odgovor?
On odmahnu glavom.
,,Eto, vidi. Nemam ga ni ja. Ali nekako gura dalje. Neko vreme. A onda doe
trenutak kad vie ne moe. A taj trenutak uvek doe, pre ili kasnije. Okrenula mu je
lea. ,,Ne shvataj ovo lino -nisi ti kriv - ali odbijam da dalje odgovaram na tvoja
patetina pitanja. to se tie Aleksandera, reci mu ta god hoe. Meni je svejedno.
***
Moe sebi stvoriti dom, moe sebi stvoriti ivot kakav eli, ali nikada ne
stvaraj nita to ne moe da napusti u roku od jedne sekunde.
ovek koji ju je tome nauio bio je Jan Bojd, pustinjaka figura isklesana od
saderlandskog granita. Bojd je u prolosti bio profesionalni vojnik. Detalji te prolosti
bili su pohranjeni u dokumentaciji koja je na neki volebni nain zagubljena, tako da je
njegova karijera sada bila obavijena velom zlokobne tiine. Vie nego bilo ko drugi,
Bojd je bio odgovoran za transformisanje Stefani Patrik u Petru Rojter. On ju je nauio
kako da opstane u najsurovijim moguim uslovima, kako da ubija, kako da sebe lii
svake emocije. Pod njegovim starateljstvom ona je postala snanija, bra i izdrljivija
nego to je mogla i da sanja. Ako govorimo o Bojdu kao uitelju, mora se priznati da je
bio strog, ponekad i okrutan. Ako govorimo o nastavnom planu i programu, lekcije su
bile grozomorne, ponekad i brutalne. Ako, pak, govorimo o Stefani kao uenici, uvek je
bila vie nego izuzetna.
Ugledala ga je kroz prozor vagona kada se voz kompanije Skotrejl zaustavio na
stanici Lerg. Krupnih kostiju, ali vitak, sa licem na kome su bili oigledni tragovi
surovih vremensih uslova, stajao je naslonjen na lendrover, prekrtenih ruku, dok mu je
otar vetar mrsio gustu plavu kosu. Nosio je izbledele farmerke, gojzerice i maslinasto-
zelenu majicu.
Stefani je bila jedina putnica koja je sila sa voza. Bojd otvori vrata lendrovera, ali
joj prepusti da se sama izbori sa prtljagom. Onda napustie stanicu, prodoe kroz Lerg i
krenue istonom obalom jezera in. Bojd je vozio veoma brzo, pretiui ostala vozila i
manevriui na suenom prostoru, doputajui tokovima da povremeno okrznu
natopljeno busenje trave koje je lealo pokraj puta. Stefani zgrabi ruicu na vratima,
nadajui se da Bojd nee primetiti njenu reakciju.
Na putu ka severu, oblaci su ih pratili u stopu. Kroz njih bi se povremeno ukazao
po koji blistavi trak sunca i nebom se prolile zlatna, purpurna, smaragdna i bakarna boja,
a onda bi svod ponovo postao modrosiv. Izbledela trava koja se njihala na vetru liila je
na uzburkano more. Prolazili su pored oronulih ostataka kamenih kua naputenih jo
poetkom devetnaestog veka i zabarikadiranih prozora kua naputenih u skorije vreme.
Oiljci napretka. S vremena na vreme pored puta su se mogle ugledati visoke gomile
naslaganog treseta, koji e uskoro tinjati u nekom lokalnom kaminu.
Pretekavi uti kamion - lokalnu pokretnu biblioteku - Bojd progovori:
,,Aleksander kae da ivi na jugu Francuske.
,,Tako je.
,,Pod prezimenom Snajder.
,,Tano.
,,To je devojako prezime tvoje majke?
,,Da.
On prekorno odmahnu glavom.
,,Razoaravajue. Pogotovo za tebe, Stefani.
 Kod Laksfordskog mosta skrenue desno i, nakon jo jednog skretanja, izbie na
neravni drum. Put je neprestano vijugao, udovoljavajui zahtevima terena. Preko
izrovanog tla, oko granitnih gromada prekrivenih vlanom mahovinom, kroz bare pune
tresetnog mulja, preko improvizovanih mostia konstruisanih od starih kuet vagona.
Dobro je znala ta je eka: modrice, iaenja, hladnoa, iscrpljenost. Uprkos
tome, oseala se kao kod kue. Bolje reeno, oseala je neku sponu. to su dalje zadirali
na sever u glavi joj je postajalo bistrije. Prolo je tri dana od neuspene Palmerove
procene. Videla je ozlojaenost u Aleksanderovom pogledu. Bojd je bio jedino reenje.
Nije gajila nikakve iluzije u pogledu reima koji je predstojao, ali joj je bilo drago to je
ponovo tu.
Brvnara je bila smetena blizu jezera, na blagoj travnatoj padini, dovoljno visoko
da bude zatiena od poplava. Pedesetak metara dalje nalazile su se tri daare sa novim
krovom od terpapira. Izmedu njih i brvnare bila je velika garaa, koja je sluila i kao
radionica. Iza brvnare se nalazila velika upa i jo jedan manji objekat u kome je bio
smeten dizel generator.
Kada je proli put bila ovde bila je zima i njih dvoje su bili sami, ali je Bojd
tokom leta tu drao kurseve za opstanak u divljini, iji je cilj bilo pospeivanje timskog
rada medu iznurenim kancelarijskim slubenicima. Ponekad bi ga kompanije koje su ga
unajmljivale zamoliie da identifikuje naroite kvalitete pojedinaca u svakoj grupi. Ko je
prirodni voa, ali toga nije svestan? Ko misli da je voa, ali nee da vue ostale? Ko je
subverzivni miner?
Kursevi su trajali od maja do kraja septembra. Bojd je kao pomonike angaovao
bive kolege iz vojske. Tokom zime, kada nije bilo kurseva, Bojd je stajao na
raspolaganju prijateljima. Tu su spadali odreeni vojni zvaninici sa svojirn naroitim
zahtevima. lli planinari kojima je bila potrebna estoka fizika priprema. lli ljudi poput
Aleksandera.
Bojd naglo zakoi ispred brvnare.
,,Ovde je trenutno jedna grupa, tako da e odsesti kod mene. Viae ih
povremeno, ali ne razgovaraj s njima. Je l' jasno?
,,Jasno.
Isto vai i za osoblje. Ni rei.
,,Kako ti kae."
On je umorno pogleda. ,,Upravo tako, Stefani. Kako ja kaem.
Prvih petnaest dana vladala je nepromenljiva rutina: tresak vrata jo pre svanua,
iskakanje iz kreveta, tranje kroz ledenu zoru, blagotvorna vrelina tua, doruak za
izribanim drvenim kuhinjskim stolom. Bojd obino nije jeo sa Stefani. Izmeu doruka i
ruka su sparingovali, uvebavajui napad ili odbranu, uglavnom goloruki, katkad sa
hladnim orujem. Podseao ju je kako da razne prirune stvarice pretvori u oruje,
kako da ubije krednitnom karticom, kako da onesposobi protivnika najobinijom
spajalicom. Prouavali su ranjive take: zglobove, arterije, oi.
Ove seanse su se obino odravale u garai, koja je bila toliko prostrana da su
unutra mogla stati tri kamiona. Na stalaama du zidova bili su poslagani kajaci. U dnu
prostorije nalazile su se teke mengele, drvena klupa, posluavnici sa zamazanim
alatkama. Sa tavanice je visila bokserska vrea. Poeo je da je poduava osnovama
tajlandskog boksa. Tajlandski boks ga nije naroito zanimao kao sport, ali je cenio
brzinu i pokretljivost koju je ova vetina darivala svojim najboljim predstavnicima.
Ruak je obino bio oskudan: malo orbe od povra, hleb i voda. Stefani je znala
da joj, ako pojede previe, sledi povraanje popodne. Ali, ni uzdravanje od hrane esto
nije bilo neka garancija. Bojd njen trud nije smatrao ozbiljnim sve dok ne bi pala na
zemlju i izbljuvala utrobu.
Trali su kroz visoku otru travu, koja je skrivala opasne useke, uz i niz padine
prekrivene zdrobljenim kamenjem, gde ak ni krajnji oprez nije bio od pomoi. Svaki
pad bio je obeleen novom ozledom na telu. Trali su kroz lepljivi crni mulj tresetnih
movara. Stefani se seti onoga to je nekada davno otkrila: nita bre ne isisava ener-
giju od tresetne movare.
Trali su po urlajuem vetru, kroz horizontalnu kiu, po nemilosrdnom suncu.
ak i kad je bilo hladno, severno kotsko sunce bi u tren oka bolno oprljilo kou. Jedini
izuzetak bila je magla, kada se nisu mnogo udaljavali od brvnare i jezera. Vreme je bilo
nepredvidivo. Bilo je sasvim uobiajeno doiveti sva etiri godinja doba jo pre ruka i
jo jedan celogodinji ciklus tokom popodneva.
To to je Stefani znala ta je mogla oekivati nije iskustvo uinilo manje bolnim.
Omlitaveli miii su goreli u znak protesta. Bolovi su prelazili u greve. Ozlede i
posekotine nisu mogle da zacele jer su se rane iznova i iznova otvarale. Bojd ju je drao
na rubu iscrpljenosti i ona je znala zato: hteo je da izazove reakciju. Fiziku ili
emocionalnu. ili obe.
Pre etiri godine Bojd se krajnje surovo ophodio prema njoj. To mu je bio zadatak
- da je natera da odustane. Reim se svodio na krajnje ikaniranje. Ovog puta je bilo
drugaije. Njih dvoje su to-ta zajedno pregurali. Njihov odnos evoluirao je od odnosa
starijeg vodnika i gutera do odnosa mentora i tienika. Uprkos svojoj granitnoj fasadi,
Bojd se u to vreme ponosio njome. Istini za volju, i Stefani je bila ponosna. Na kraju se
prema njoj odnosio sa potovanjem. Kao prema sebi ravnoj. A sve to neminovno je
rezultiralo jo neim. Subverzivnom seksualnom privlanou.
Medutim, ni on ni ona to nisu priznavali. Nisu eleli da priznaju. Bojd je i dalje
polagao pravo na nepoljuljivi autoritet, ali ne po svaku cenu. Jednom je pokuao da je
slomi i nije uspeo. Njih dvoje su se prilino dobro razumeli. Bili su donekle slini.
Element neprijateljstva na kome je poivao Bojdov reim bio je prevazien. On je dobro
znao da Stefani nikada nee podbaciti u izvravanju nareenja. Umesto toga, ona e
uvek nastojati da uini i vie od naloenog kako bi mu pokazala da on, a preko njega ni
Aleksander, ne moe slomiti njen duh.
Bojd joj je uvee dozvoljavao da uiva u arima tople kupke, umesto uobiajenog
brzinskog tuiranja, da oisti i utai bolni kola modrica i posekotina. Dok se kupala, on
bi spremio neto za veeru. Ponekad je veeravao zajedno sa njom, mada su takve
situacije bile retke. Posle toga bi se spustio u stolicu pored kamina i neto itao ili bi
otiao da neto zavri u kancelariji, zatvarajui vrata za sobom. Ona je bila slobodna da
ini ta joj je volja. To je znailo da bi se u najkraem roku spakovala na spavanje jer je
znala da e se uobiajena rutina ujutro nastaviti i da pred sobom nema mnogo vremena
za oporavak.
***
Sedim na kamenu okruena stablima planinskog jasena. Slabane grane se
povijaju pod teinom gustih grozdova sjajnih crvenih bobica. Bojd kae da to najavljuje
otru zimu. Verovatno je u pravu, ali ja prognoziram ozbiljan mraz jo pre zime.
Nedelje se polako niu, a tenzija medu nama svakodnevno raste. Svesna sam da
svojim neobuzdanim reakcijama na njegove provokacije samo jo vie pogoravam
situaciju. Ali, takva sam. Bes je za mene podsticaj.
Ve oseam metamorfozu. Moji predanji telesni oblici se povlae, ovravaju,
menjaju se. Vie sam se dopadala sebi u prethodnom izdanju - kao srena, zdrava,
enstvena osoba - ali jedan deo mene likuje zbog ovog novog stanja. Fizika promena
me mentalno osnauje. Teko je to racionalno objasniti. Moda zbog oseaja da Bojd
sebi tako samo oteava zadatak. Sa mojim napretkom i usavravanjem njegove provo-
kacije gube na snazi. A on postaje sve zbunjeniji i rastrzaniji.
Posmatrano iz nae suene ravni postojanja, to bi trebalo da me ispuni izvesnim
zadovoljstvotn. Ali ne oseam nita slino. Volela bih da ga upitam u emu je stvar, ali
ne mogu. Ba kao to odbijam da mu odgovorim na pitanja o tome ta sam radila dok
sam bila Petra. Ne zato to ne elim da on to zna, ve zato to ne elim da to stigne do
Aleksandera. Moda to donekle objanjava moja zbrkana oseanja, Ne mogu da gledam
da jedna tako snana i nezavisna osoba kao to je Bojd igra ulogu Aleksanderovog
piona.
Posmatram izdaleka, Bojd stoji pored daare. Okruen je svojim pomonicima,
dvojicom mukaraca i jednom enom. Svi oni su bive kolege iz vojske. Poslednja tura
gostiju stoji na rubu jezera, okupljena oko kajaka. Markentika grupa iz Slaua. Bave se
prodajom oglasnog prostora za asopise specijalizovane za polovne automobile,
kuanski alat, komjuterske komponente, opremu za kuhinje i kupatila. Onog trenutka
kada se Bojd uputi ka grupi da odri uvodnu re naputam poprite dogadaja i vraam se
u brvnaru.
Unutra je hladno, mrano i tiho. ujem pucketanje pei u kuhinji. To je jedini
zvuk. Ulazim u Bojdovu kancelahju, jedinu prostoriju u njegovom domu u koju mi je
pristup izriito zabranjen. Kancelarija je mala i kockasta, sa jednim jedinim prozorom
koji gleda na jezero. Masivan radni sto od hrastovine zauzima veliki deo prostora. Na
jednom zidu nalaze se etiri ormaria za fascikle. Svi su zakljuani, to je deluje prilino
udno ako se ima u vidu da Bojd skoro nikada ne zakljuava ulazna vrata, izuzev ako je
odsutan na due vreme.
Preturam po papirima na stolu: telefonski raun sa meni potpuno nepoznatim
brojevima, dopisi sa peatom Saderlandskog saveta, karta za vonju Kaledonian Mek
Brejnovim trajektom do ostrva Ajlej, nekoliko pisama od kompanija koje su tokom leta
sklopile ugovor sa Bojdom. Preskaem kompjuter jer pretpostavljam da e provaliti ako
neto budem trkeljisala. Umesto toga, uzimam telefon i okreem 1471 da bih videla ko
ga je poslednji zvao, ali je poziv oigledno imao skrivenu identifikaciju.
 Na nekim od polica naslagane su knjige, veinom istorijske. Nema nieg od
beletristike. Iznad mini-linije nalazi se tridesetak CD-ova, svi sa klasinom muzikom.
Iznad CD-ova su dva reda masivnih fascikli, sa natpisima sa strane. Lii na poslovnu
dokumentaciju nagomilanu tokom protekle decenije. Na jednoj od polica su dva mala
srebrna samovara, na polici ispod nje nekoliko uramljenih fotografija: Bojd u borbenoj
opremi, plamena ikara u pozadini, trojica vojnika stoje ispred njega u groplanu,
zagrlivi mitraljeze kao verne prijatelje; Bojd u mlaem izdanju i sa duom kosom, iza
njega se naziru obrisi Menhetna - verovatno snimak sa vrha Empajer Stejt Bildinga;
portret ene svetlosmee kose, sivih oiju, malenog nosa i tankih pravilnih usana.
Uzimam fotografiju. Rejel.
Ima jo njenih fotografija, na nekima je sa Bojdom, a na nekima sama. Na
zajednikim fotografijama vidim sasvim drugog oveka od onoga koga poznajem.
oveka koji je umeo da se smeje, oveka bez praznine u oima. Na svakoj od njih
izgleda iskreno srean. Jedva da podsea na Bojda.
Svesna sam jedino kuckanja starinskog sata na njegovom stolu. I dalje drim
Rejelinu fotografiju. Neto kao da izbija iz okvira, prolazi mi kroz vrhove prstiju i
prodire pravo u grudi. Stid. Bojd mi nije bez razloga zabranio pristup u ovu odaju. A sad
i sama imam dobar razlog da se drim dalje odatle. Posmatram ga kroz prozor. I dalje
pria. Pitam se ta li je to Rejel posedovala to je Bojda navelo da se zaljubi u nju. Kao
to se pitam i kakva je to ena trebalo da bude pa da se zaljubi u mukarca kao to je
Bojd.
Bojd je stajao ledima okrenut sudoperi. Stefani se smestila blizu pei, uivajui u
toploti koja joj se razlivala po butinama. Napolju je besnela oluja. Olovni oblaci su se
gomilali celog popodneva i sa prvim sumrakom stutila se kia. Sada, etiri sata kasnije,
oluja je postajala jo ea.
,,Uopte se nisam iznenadio kada sam uo da si klisnula posle Malte. Upozorio
sam Aleksandera. Sve vreme sam mu govorio da e to uraditi. Rekao sam mu, ako
dobije priliku budi siguran da e je iskoristiti. Ali, bila si toliko dobra da mi nije
verovao. Mislio je da sam te previe dobro istrenirao da bi uradila tako neto.
,,Ali nisi?
,,Zavisi kako posmatra. Lino smatram da sam te istrenirao dovoljno dobro da
razmilja svojom glavom. Kada si se obrela tamo, vie nisi bila isprogramirana maina.
Bila si nepredvidiva, matovita, nezaustavljiva.
,,Da li bi trebalo da se oseam polaskano?
,,Trebalo bi da upita ta je krenulo naopako?
,,Moda nita nije krenulo naopako.
,,Postala si Petra, zar ne? To nije trebalo da se desi. Kada si nestala, trebalo je da
nestane zauvek.
,,Niko ne moe zauvek nestati. Bar ne njima.
,,Ali, ti si mogla.
,,Pronali su me, zar ne?
,,Jesu, zahvaljujui genijalnom izboru prezimena, odgovorio je, nimalo ne
skrivajui svoj prezir.
 Stefani nije bila ba ubeena da je to imalo veze s prezimenom.
,,Da si bila paljivija, moglo je da upali. Mogla si sebi da stvori potpuno nov
ivot. Dobar ivot.
I jesam. Na kraju.
,,Trebalo je to da uradi odmah. Bila si dovoljno talentovana za tako neto. Onog
trenutka kad si uspela da se iupa, mogla si da uradi sve to...
,,Kao ta, na primer? Da se skrasim u Sidneju ili Rejkjaviku? Da se zaposlim, da
izrodim sitnu deicu?
,,A to da ne?
,,ini mi se da me ne poznaje onoliko dobro koliko veruje.
,,Moda se nisi dovoljno potrudila?
Stefani ne uspe da odoli provokaciji: ,,Misli, kao ti? Daj da neto raistimo. Nas
dvoje se mnogo ne razlikujemo. Oboje smo sjebani, nijedno od nas nije sposobno da ivi
u stvarnom svetu sa stvarnim ljudima i da radi od devet do pet.
Bojd ne zagrize mamac.
,,Mentalno si u gorem stanju nego kad smo se upoznali. Tada si bila samo
nekontrolisana. Bila si puna besa i bez ikakvog cilja pred sobom. A sada? Ne znam o
emu se radi, ali je u pitanju neto daleko kompleksnije...
Njegovo saaljenje ju je vredalo. Nesposobna da se izbori s emocijama, ona
pribee jeftinom sarkazmu. ,,U meuvremenu si postao i psihijatar? Ti si zaista
viestruko talentovan ovek.
I ti si nekada bila viestruko talentovana ena.
,,Ako vidi felerinu robu, konsultuj se sa samim sobom. Ti si me stvorio.
,,Znam. I svestan sam svoje odgovornosti. Vie nego ikada ranije.
,,Rekla bih da je malo kasno, zar ne?
,,Zato si postala Petra posle Malte?
,,Ne tie te se.
,,Ne moe ovako unedogled.
,,Kako?
,,Da izbegava ono to je jedino bitno u itavoj prii.
,,Misli, kao ti? Pogledaj se samo. Trai se ovde u zemlji nedoiji pokuavajui
da zaboravi da Rejel vie nije medu ivima.
Bilo je oigledno da se na jedvite jade obuzdava. A onda, nakon kratke tiine,
prozbori: ,,Mislim da je bolje da idemo na spavanje."
Okrenuvi joj leda, dodade: ,,Pre nego to neko od nas ne kae neto zbog ega
emo kasnije zaaliti.
Leala je na boku, zgrena, potpuno budna uprkos iscrpljenosti. Bilo je mrano.
Kia je dobovala o prozor. Zavese su utale na promaji. Obuze je studen samoe. Misli
su joj bile zbrkane, srce joj je bilo puno srdbe.
Ustala je iz kreveta, navukla iroku crnu majicu i na prstima krenula kroz hodnik,
neujno klizei po hladnom parketu. Bojdova spavaa soba nalazila se iznad kuhinje.
Otvorila je vrata. Zau se kripa i ona na trenutak zastade. Ni uma. Bojd je bio ovek
koji je mogao uti apat ak i u snu. Znala je da bi jo pre nego to bi dotakla vrata
njegov krevet ve bio prazan. Sila je u prizemlje. Bojd je bio u kuhinji. Loio je pe.
Saekala je ispred vrata. Osetio je njeno prisustvo jo pre nego to ju je ugledao. Spustio
je kofu sa koksom, ustao i okrenuo se ka njoj.
Ona ree: ,,lzvini.
,,Zaboravi.
,,Moje ponaanje nije ogledalo mojih oseanja.
,,Obuena si da se ne ponaa onako kako se osea.
,,Znam. Ali, imam ve dovoijno neprijatelja.
Prila je i spustila mu poljubac na usne. Nije je ni zagrlio ni odgurnuo. Kada je
zavrila i odmakla se, on ne prozbori nita.
,,Provela sam itav ivot preutkujui ono to oseam.
,,Stefani...
,,Hoe da mi kae da je ovo loa ideja? Ako je tako, bolje ne troi rei. Ako
hoe da mi popuje kako se radi o lakomislenom porivu, trebalo bi da zna da mi se ovo
ve etiri godine vrzma po mislima. Dok trimo kroz divljinu urla na mene, ali ja znam
da u srcu ne osea tako. Kada me pogleda, oi te odaju. Moe li da mi kae da ti nisi
razmiljao o tome?
Kada je progovorio, znala je da mu je grlo suvo. ,,Ali, to jeste loa ideja.
Stefani svue majicu preko glave i baci je na pod. U kuhinji je bilo toplo, to je
prijalo njenoj nagoj koi.
,,Je l' ovo neka igra, Stefani?
,,Daleko od igre.
,,ta je onda?
,,Mi smo dvoje ljudi u specifinim okolnostima. I nemamo ta da izgubimo.
,,Nemamo ta da izgubimo?
,,Zna li ta elim vie od svega?
,,ta?
,,elim da neko u meni vidi enu. Zelim da ti u meni vidi enu. Ja nisam
mukarac preruen u ensko. Nisam robot, nisam maina za ubijanje. Kada me
Aleksander pogleda, on vidi sredstvo. Dok sam bila Petra ljudi su u meni videli pretnju.
Kada bih ih pogledala videla bih samo strah. Ne elim to.
Jesi li sigurna da je ovo ono to eli?
,,elim da neko upozna ono to stvarno jesam.
,,A tvoj prijatelj iz Francuske?
Na trenutak je obuze oseaj krivice. A onda izroni reenje.
,,Loren je bio divan. Bilo nam je stvarno dobro, ali je to bila krajnje neobavezna
afera. Nikada ne bi moglo da preraste u neto vie jer mu nikada ne bih mogla otkriti
ono to zaista jesam. On me uopte nije poznavao. Ali bi ti mogao da me upozna.
Ponovo zavlada tiina.
Bojd ju je gledao u oi, ne skreui pogled.
Ona uzviknu: ,,Pogledaj me, zaboga!
On ne uini nita.
 ,,Pred tobom stoji naga dvadesetsedmogodinja ena. Uradi neto. Bila je
zapanjena slabou svog glasa. ,,Molim te.
,,Nije to tako prosto. Ne znam... jednostavno ne znam ta da mislim.
Zvuao je udno. Gotovo bespomono.
I ne treba da misli.
,,Nisam ja ti.
,,Zbog toga mi se i dopada.
,,Ne dopadam ti se.
,,Grei, insistirala je Stefani. ,,Dopada mi se.
,,Kada bi me videla negde na ulici ne bi me ni primetila.
,,Ali, mi nismo na ulici.
,,Obuci majicu, Stefani.
,,Vodi ljubav sa mnom.
,,Neu.
Ona oseti kako je obuzima panika. ,,Onda me potucaj.
On ustuknu. ,,Neu.
,,Onda mi dopusti da ja potucam tebe.
,,Neu.
,,Nee morati nita da radi.
,,ldi na spavanje.
,,Poniava me.
,,Sama sebe poniava.
Stefani zakorai ka njemu. Bojd je stajao pored pei kao ukopan.
,,Znam da me eli.
,,Ne elim te.
,,Laovino. Videla sam kako me gleda. Dok trimo, dok se razgibavam, kada
smo natopljeni do gole koe. Znam ta ti je na umu. Isto to i meni.
,,Prestani.
Ona se ponovo priblii. ,,Jesi li imao neku posle Rejel?
,,Sad je dosta.
Bila je tako blizu da ga je mogla dodirnuti. ,,Jesi li?
,,Ozbiljno ti kaem.
Vratanca pei bila su i dalje otvorena. Ona primeti kako joj odsjaj narandastog
plamena poigrava na stomaku.
,,Ali, ti ne eli da odem. Znam da ne eli.
,,Stefani..."
Dohvatila je njegovu ruku i privukla je tik do svojih stidnih dlaica.
,,Ako eli, moe zamiljati da si s njom.
Bojdov pogled se pomrai.
Naglo je istrgao ruku i Stefani se zatetura unazad, udari kukom o ugao stola i
saplete se, uhvativi se za sudoperu. Kad joj se razbistrilo u glavi, odjednom se oseti
jeftino i ueprtljano. Bojd je prostreli pogledom punim mrnje.
,,lma ezdeset sekundi da se obue.
 Izali su na stazu. Tama je skrivala bezbrojne zamke. Bojd joj ree da skrene
desno i sada su pred njima bile milje i milje neravnog terena. No je bila kao iz horor
filma: slapovi kie, grmljavina, hladnoa koja je ledila kosti, sablasno bljeskanje munja.
Kako je uspon postajao strmiji, trava se povlaila pred vresitem i kamenjerom.
Spoticali su se i posrtali, otro kamenje im je paralo lanke, na cevanicama, kolenima i
dlanovima gomilale su posekotine i ozlede. Samo kad bi pala, Bojd bi se smilovao da
neto progovori.
,,Ustaj! Na noge lagane! Dii se!
Stefani se skotrlja niz travnati obronak, do ruba stene petnaest stopa nie od mesta
pada. Na jedvite jade se zaustavi, uhvativi se za vlanu granitnu gromadu. Bojd
dobaulja do nje.
,,ta si se koji moj izvalila? Ustaj i nastavi da tri!
Ona pokua da se pridigne na kolena. Bojd se sagnu, zgrabi je za kosu i poe da je
vue preko kamenjara. Ne uspevi da se obuzda, ona ispusti glasan jauk. Kada mu je
zarila nokte u meso, on je utnu petom, pogodivi je u lakat. Stefani ponovo zaurla.
,,ta cvili? Sama si ovo traila.
Nezaustavljivo su gurali dalje. Izgubila je svaki oseaj za vreme i mesto. Negde u
svojoj zbrkanoj svesti bila je svesna injenice da se Bojd nee naprosto zadovoljiti time
da je goni do take obesveenja, ve da je i sebe eleo da dogura do te granice.
Peli su se sve vilje, uspon je postajao sve strmiji. Pentrali su se uz izboinu
iroku neto vie od pola metra. Sa njihove leve strane nalazio se klizavi kameni zid, a
sa desne zjapei tamni bezdan. Zdrobljeno kamenje im se omicalo pod stopalima.
Suvonjava stabla izvijala su se medu ploama crnog stenja, vitke grane im parale kou i
odeu. Napinjui se da neto razazna kroz pljusak, Stefani uspori pokuavajui da
prorauna dalji pravac kretanja, a onda oseti kako je Bojd munu pesnicom otpozadi.
,,Rekao sam da ubrza, a ne da uspori!
Kada je pala, uopte nije pokuao da je zadri. Bauljala je naslepo i, nakon to je
napipala neku granu, vrsto se privi uz nju. Hrapava kora razdera joj kou sa prevoja
ruke. Noge joj se nadoe u vazduhu. Besno mirkajui, ugleda Bojda kako stoji na stazi
podboenih kukova i netremice je posmatra. Ona prestade da se ljulja, sakupi snagu i
dobauija se nazad do kamene izboine. Onda die pogled ka njemu, opruena na sve
etiri. Oekivala je bujicu uvreda, ali on ne prozbori ni re. Nije ni morao. Njegov
pogled je dovoljno govorio: ovde nema bezbednosne mree.
Stigoe do nekog platoa. Stefani je pretpostavljala da je to ulegnue izmedu dva
vrha jer vetar odjednom postade snaniji, a kia horizontalna. Sad, kada je uspon
prestao, terao ju je da idu jo bre. Na veoj nadmorskoj visini gustu travu zameni
prljavo bunje uklieteno medu krhotinama otrog stenja i ploama uglaanog kamena.
Majica joj je prijanjala za telo kao druga koa.
Trali su mahnito i besciljno, sagorevajui poslednje zalihe kiseonika u pluima.
Vetar im je zavijao u uima. Povraala je u trku, uopte se ne zaustavljajui. lzbljuvala je
poslednje rezerve ui i pljuvake u pomrinu i gurala dalje. Ponekad je padala ona,
ponekad on. Kada bi se strovalio na zemlju zaula bi gunanje i angrljanje zdrobljenog
kamenja. Nije se okretala. Trala je dalje, primoravajui ga da nadoknadi rastojanje.
vrstina volje ju je gonila da nastavi onda kada bi fizika snaga zakazala.
Sve dok nije iaila lanak.
Bili su na zaravni, ali joj se desno stopalo omaknu i ukljeti se izmedu dva
kamena. Pokuala je da ga izvue, osetila izvrtanje u zglobu i probadajuu vrelinu koja
joj se razli kroz list i cevanicu. Onda pade, izvukavi stopalo iz ukljetenja.
Zastavila se pored bare ledene crne vode. Leala je na leima, nekontrolisano
diui. Bojd zarea, naredivi joj da ustane. Ona se ne pomeri i oseti kako je Bojd
izmom utira meu rebra. Onda se izvrnu na stranu i pokua da se pridigne. Ali, kada je
prebacila teinu na levi gleanj, on klecnu. Bojd jo jednom zaurla.
,,Ne mogu!, prodahta Stefani.
On je zgrabi za okovratnik majice natopljene ledenom vodom. ,,Moe.
,,Moj lanak... iaen je... uvrnut...
,,Sve i da je slomljen! Ne zanima me! Tri!
Pokuala je jo tri puta, ali bezuspeno. Bojd nije poputao. Dok je leala na
zemlji, on se nadvi iznad nje i spusti on izme na povredeni gleanj. Ona se izvi od
bola, ali ne pusti ni glasa.
,,Kada sledei put padne zdrobiu ti kost u jebenu kau! Jesi li me ula, ti
petparaka droljo?
Ona jo jednom pokua da se pridigne. Oboje su bili zateeni onime to je
usledilo. Stefani nije bila u potpunosti svesna da je uputila udarac, a Bojd nije imao
dovoljno vremena da ga izbegne. Njena desna aka munjevito se spusti na Bojdovo lice.
Prasak udarca na trenutak zaglui oluju koja je besnela i Bojd pade na zemlju. Medutim,
kao gumeni balon, suknuo je navie onog trenutka kad je dodirnuo tlo. Stefani nije stigla
ak ni da podigne ruke. Teak udarac raznese joj desni obraz, odmah ispod oka. Dok je
padala pred oima joj bljesnue svetlaci, parajui gustu pomrinu.
Na trenutak nije bilo vie niega, osim kie i studeni.
Kada je otvorila oi, Bojd vie nije bio iznad nje. Sedeo je neto dalje odatle, na
kamenu obraslom mahovinom, drei glavu meu rukama. Posmatrala ga je,
nepominog kao kip, dok se voda cedila sa njega. Na kraju je pogleda. Uprkos tami,
videla je da je mrnja nestala iz njegovih oiju. U njegovom pogledu sada se mogla
nazreti samo beskrajna tuga.
Trebalo im je dva sata da se vrate do brvnare. Dok su hodali, Bojd ju je pridra-
vao kako ne bi morala da se oslanja na desno stopalo. lsprva je bila nesvesna kie i vetra,
ali kada je ugledala slabo svetlucanje jezera i nejasne obrise daara iza njega, obuze je
nepodnoljiva drhtavica koja joj isisa poslednje atome snage.
Kada su stigli, on je uvede u kuhinju. Voda se cedila sa nje, groznica ju je
nekontrolisano tresla. Bojd privue drvenu stolicu i okrenu je ka pei, ali ne previe
blizu. Potom ode po suvu odeu. Prvo joj je skinuo natopljenu majicu - zamenivi je
debelom bordo duksericom - a onda i donji deo trenerke i patike. Kada je obukla far-
merice, navukao joj je debele vunene arape preko promrzlih stopala. Na kraju joj je
obmotao al oko vrata. Onda je stavio dezvu na usijanu ringlu i na trenutak nestao da se
i sam presvue.
 Napolju je i dalje besnela oluja.
Stefani je polako dolazila sebi. Prsti na nogama i rukama, koji su se polako
otkravljivali, poee da gore. Popili su dve dezve slatkog aja sa mlekom. Bojd joj je
rekao da ne sre, ve da ga polako pijucka. angrljanje vetra o prozore zvualo je
neobino prijatno sada kada su bili na toplom i suvom. Ponovo je bila dete.
Bojd saeka da njeno telo pone da proizvodi sopstvenu toplotu pre nego to se
pozabavi ozledama. Skinuo joj je al i privukao stolicu blie pei. Prvo joj je ispitao
desni gleanj, okreui ga i pritiskajui. Onda ga je obmotao zavojem, oistio povrede
antiseptikim sredstvom, a one najgore istrljao arnikom. Sve to vreme nijedno od njih ne
progovori ni re. Kasnije joj je dao nurofen, odveo je do kreveta i rekao joj da se ispava.
Bilo je ve odmaklo popodne. Stefani se polako obue, pokuavajui da razgiba
ukoene miie. Navukla je isti par farmerki, debelu rolku, dokolenice i par izama.
Napolju se bee razvedrilo. Vazduh je bio otar, nebo boje safira. Pronala je Bojda u
jednom od pomonih objekata, uposlenog oko dizel generatora. Rukavi su mu bili
zavrnuti do lakata, ruke i podlaktice umazane uljem i gareinom. Imao je neto na licu.
Nije mogla rei da li je to bila modrica ili naslaga prljavtine.
Bojd spusti mehaniarski klju na parce zamazanog platna. ,,Kako tvoje stopalo?
Slegnula je ramenima. ,,Dobro.
,,A ostalo?
,,Sluaj, u vezi sa onim to se jue...
,,Daj da to preskoimo, Stefani. Nije bitno.
,,Bitno je.
,,To je ve stvar prolosti. Bolje da je tamo i ostavimo, ta kae?
Kada ona nita ne odgovori, on nastavi: ,,Tako je bolje za oboje.
,,Mogu li da te zamohm da mi uini neto?
,,ta?
,,Da me oia.
Bojd se namrti. ,,Nisam ba vian tome.
I ne mora da bude.
Naredno jutro osvanu sa mrazom, koji najavi etvordnevni hladni talas. Stefani se
probudi kasno i polako ustade. Drveno ogledalo iznad komode nije bilo dovoljno veliko
da u njemu vidi celo lice. Morala je paljivo da podesi ugao da bi osmotrila svoju tamnu
kosu. Kratka i neujednaeno podiana ostavljala je utisak ranjivosti. Tako se i oseala.
To joj, meutim, nije naroito smetalo.
Kada je zakoraila napolje uini joj se da hoda po staklenoj ploi. Nebo je bilo
gotovo purpurno, sa nekoliko namrekanih paperjastih oblaka. Bojd bee otiao na
tranje bez nje. Ugledala ga je na planinskom grebenu sa druge strane jezera, kao zeleno
sivu-taku naspram bakarne pozadine.
Kada se vratio, ekala ga je u kuhinji. Nije bio zadihan, ali su mu obrazi bili
rumeni od hladnoe. elo mu se presijavalo od znoja.
On baci pogled na kuhinjski sto. ,,ta je ovo?
,,A ta misli?
,,Ne mora da sprema doruak.
 ,,Znam.
,,Hteo sam da kaem da nema potrebe za bilo kakvom kompenzacijom.
,,Znam.
***
Valerija Rauhman je bila nastavnica ruskog jezika koja je stigla po Aleksande-
rovom nalogu poslednje nedelje septembra. Blede puti i sa krupnim tamno smeim
oima, imala je crnu kosu proaranu srebrnastim pramenovima skupljenu u starinsku
punu. Reklo bi se da je imala oko etrdesetak godina, mada je Stefani od Bojda kasnije
saznala da je zapravo bila starija. Uprkos zdepastoj grai, bila je veoma elegantna. Strog
izraz lica nije uspevao da prikrije iskriavost njenih oiju. Njene crte i dranje na prvi
pogled su otkrivali neobino kontradiktornu osobu.
Poetak jezike obuke bio je intenzivan jer Stefani nije bila u stanju da se posveti
treningu. ,,Nije ba toliko dobro kao to sam oekivala, izjavila je Rauhmanova posle
prve lekcije. ,,Ali, uz mnogo vremena i truda, ko zna ta moemo napraviti.
Nedelju dana posle Valerijinog dolaska, poslednja grupa gostiju je otila. Stefani
je posmatrala kako u koloni ulaze u dva minibusa koja e ih prebaciti do lnvernesa. Bojd
je naredna dva dana proveo sa svojim pomonicima, pospremajui daare koje e biti
zakatanene preko zime. Vee uoi odlaska proveo je sa njima u kuici za osoblje.
Stefani i Rauhmanova su ostale u brvnari. Posle veere, Stefani se smestila pored
prozora u dnevnoj sobi, posmatrajui daaru iz koje se razlivala slaba narandasta
svetlost. No je bila mirna. Iz kuice za osoblje povremeno su dopirale vesele salve
smeha.
Rauhmanova prozbori: ,,Drago mi je da je veeras srean. Stefani je pogleda
preko sobe.
,,Koliko ga dobro poznajete?
,,Znamo se ve godinama. Poznavala sam i Rejel.
,,Kakva je ona bila?
,,Divna. Mirne naravi, ali jaka. Jaa od njega. Stefani oseti blagu ljubomoru.
,,Kako ste se upoznali?
,,Nije na meni da govorim o tome.
,,Ali ste ga poznavali pre nego to je doao ovde?
Ona klimnu glavom.
,,Sudarali smo se povremeno po belom svetu. U Zagrebu, Dakarti, Damasku.
,,ta je on traio tamo?
,,lsto to i ja. Zavravao poslove.
,,Na mestima kao to je Damask?
Kada smo se sreli u Damasku, vraao se iz Kuvajta.
,,Zalivski rat?
,,Nakon to su Iraani upali u Kuvajt, poslali su ga tamo zbog prikupljanja
informacija. Tokom est meseci koji su prethodili Pustinjskoj oluji iveo je u kuvajtskoj
prestonici. Snalazio se kako je znao i umeo, neprestano menjao boravita, prehranjivao
se pacovima, slao informacije o Iraanima kad god je mogao. Ostao je sve dok grad nije
bio osloboden.
 I onda ste se tek tako sudarili u Damasku?
Rauhmanova se nasmei. ,,Ne pravi se naivna, Stefani. Ja dobro znam ko si ti.
Tako da zna kako stvari funkcioniu.
,,Nikad mi ne pria o tome.
,,Naravno da ti ne pria. On nikada ne pria o stvarima i ljudima do kojih mu je
stalo. Zato te nikada nije pomenuo.
Prolo je nedelju dana pre nego to se Stefani vratila treninzima. Dve nedelje
kasnije, Rauhmanova je morala na nekoliko dana u London. Stefani i Bojd su krenuli na
etvorodnevni boravak u divljini. Bojd je odvojio potrebnu odeu i oboma spremio po
jedan zaveljaj. Nosio je kompas, ali kada je bilo vedro terao ju je da se orijentie uz
pomo asovnika i sunca. Seala se postupka: na severnoj hemisferi sat treba drati
horizontalno, tako da kazaljka koja pokazuje sate bude usmerena ka suncu. Linija koja
napola preseca ugao izmedu kazaljke i brojke 12 je linija sever-jug. Na osnovu toga
odreduju se svi ostali pravci.
lanak joj u meduvremenu bee zacelio, a izdrljivost postala gotovo ravna
njegovoj, tako da su putovali veoma brzo, bez obzira na teren. Stefani je uivala u daljini
koju su svakodnevno prevaljivali. Danju su se uglavnom drali viih predela. Kasno
popodne bi pronali neku reicu ili potok i spustili se sledei njen tok. Zbog surovih
prirodnih uslova hrana je bila oskudna. Nisu imali ime da ulove jelena, koutu ili neku
pticu, pa su se prehranjivali pecanjem. U svakom zaveljaju bila je konzerva sa
najlonom za pecanje, udicama i olovnim tegiima. Stefani se pokazala kao krajnji
amater, uhvativi samo jednu pastrmku u itava etiri dana. Sve ostalo bio je Bojdov
ulov.
U zaveljajima je bila i cirada koja im je sluila za pravljenje sklonita za noenje.
Od mladica ukradenih sa umarskih plantaa napravili bi improvizovanu okosnicu, a
onda razapeli ciradu preko nje.
Bojd im bee priutio i luksuz laganih vrea za spavanje marke gorteks. Za
noenje su odabirali prirodno zaklonjena mesta, a cirada se pokazala prilino efikasnom
u sluaju kie.
U svakom zaveljaju nalazile su se i vodootporne ibice, koje su sluile za
potpaljivanje vatre. Oko vatre bi napravili kruni kameni zidi, koji je spreavao gaenje
plamena. Uvee bi oistili ribu i ispekli je na aru, a ishranu su dopunjavali ovsenim
biskvitima koje Bojd takode bee spakovao. Kada je bilo vedro uio ju je kako da
razaznaje glavna sazveda na nebu: Velika kola, Kasiopeju, Orion.
Poslednjeg jutra Stefani se probudi pre Bojda. Jo uvek se ne bee razdanilo.
Posmatrala je kako se istono nebo lagano preliva svetlou i na njemu ukazuje
modrikasto sunce. ula je udaljenu riku starog jelena na padini iznad njih. Kasnije ga
ugledae kako saterava koute u tesnac na planinskom grebenu. Pratili su ivotinje,
kreui se niz vetar i pazei da ih one ne opaze. Zahvaljujui Bojdovoj umenosti, na
kraju uspee da im se priblie. Probivi se kroz tresetnu movaru i vazduh proet tekim
mousnim zadahom, stigoe do kamene ploe sa koje su mogli posmatrati jelene. Nakon
to su ivotinje otile svojim putem, Stefani i Bojd se uspentrae na vrh, odakle se mogla
videti brvnara, kao siuna taka naspram grantinog zida.
 Seli su na kamenu izboinu, mlatarajui nogama iznad provalije visoke pedesetak
stopa, a onda pojeli ostatak sledovanja. Stefani pogleda u Bojda, koji je vakao ovseni
biskvit. Pogled mu je bio prikovan za kaljave izme i prostor koji je poivao izmedu
njih. Smekao se.
,,O emu li samo razmilja?
Odmahnuo je glavom. ,,Pitao sam se kako je bilo tvojim roditeljima. Mislim, kako
izgleda imati takvo dete?
I to ti je smeno?
,,Pre bih rekao da je uasavajue.
,,Ba ti hvala.
Jesu li i oni bili tako vrste volje kao ti?
,,Oboje.
,,Gospode Boe.
,,lsto tako i moja sestra. I jedan od brae.
,,Mora da je bilo strano buno.
Stefani se glasno nasmeja.
I te kako. Sve vreme. Ali, ja sam bila ubedljivo najgora.
,,Nije valjda da priznaje?
,,Bila sam nona mora za svoje roditelje. Naroito u pubertetu. lsuvie bistra za
svoje dobro, isuvie tvrdoglava za tue. Nisam mogla ni da pomislim da jednog dana
budem kao oni.
,,A koji pubertetlija pa moe?
,,Tano. Gledala sam samo kako da ih to vie razoaram. I bila sam prilino
uspena u tome. Bila sam najpametnija u koli, ali sam uvek podbacivala u ocenama.
Bila sam vie puta uhvaena kako puim i pijem. Sluala sam Kle i Smitse i izlazila sa
momcima koje oni nisu mogli oima da vide. Stefani pogleda u provaliju. ,,Postoji li
ita egocentrinije i besciljnije od pubertetlije?
,,Naravno da ne postoji.
,,Najudnije od svega je to, sada kad mojih roditelja vie nema, kapiram da im u
stvari na neki nain zavidim. Ako se ikada budem udala, volela bih da imam brak kao
to je bio njihov. Sa unim prepirkama i gomilom nemogue dece.
,,Nemoj, molim te. Pomisao na tebe u dejem izdanju bila je dovoljno
uasavajua.
Stefani se okrenu ka njemu. ,,Ne moe da me zamisli kao suprugu? Ili kao
majku?
Bojd poe da odgovori, a onda zastade. ,,Poao sam da kaem 'ne' ali istina je da
pojma nemam.
,,elela bih kuu poput one u kojoj sam odrasla. I detinjstvo poput onoga u kome
sam odrasla.
,,Ta, nemoj mi kasti. Duboko u srcu, ti si zapravo jedna staromodna devojka.
Ona se zakikota, to je bila prava retkost.
,,Znam. lzigravam buntovnika sve ove godine da bi se na kraju ispostavilo da
jedan deo mene naprosto umire od elje za malograantinom.
 ***
Sreda je bila kiovita. Valerija Rauhman se prethodno vee vratila iz Londona.
Kada se Stefani spustila u prizemlje, ona i Bojd su razgovarali u kuhinji. Na stolu je
stajao veliki paket.
..Pogledaj ta nam je Valerija donela iz Londona.
,,ta je to?
,, Georg Salibi.
ovek sa diskom. ,,lma li nekih vesti o Maralovom ubici? lli Kobi?
,,Jo uvek ne.
,,ta kau za Salibija?
,,Disk je - ili e uskoro biti - u sefu u njegovom apartmanu u Njujorku. Ovde su
informacije koje su nam potrebne.
Oni otvorie paket i rasporedie sadraj po stolu. Georg Salibi, libanski milijarder,
bankar po profesiji, osniva First Intercontintal-a, starosti 64 godine. ovek koji je
posedovao apartman u potkrovlju elitnog zdanja na Central park vestu, kuu u Londonu
na Vilton Kresentu, ogromnu rezidenciju sa pogledom na more u Vilfran-sur-Meru,
stotinu metara dugaak brod usidren u Internacionalnom jahting klubu na Antibima -
nazvan Zara, po njegovoj keri - i jahtu po imenu Golfska struja V, koja mu je sluila za
prebacivanje od jednog poseda do drugog.
Salibijeva ena bila je Argentinka po imenu Silvija, erka generala koji je 1975.
godine prebegao u vajcarsku, sa dvadeset miliona utajenih dolara. Deset godina mlaa
od Salibija, Silvija je i dalje bila ena izuzetne lepote: visoke jagodice, krupne
smaragdne oi, usta Sofije Loren. Imala je dvadeset sedam godina kada se udala za
Salibija i nije bilo teko videti ta je oaralo korpulentnog bankara. Njihova deca, Feliks
i Zara, nasledila su majinu lepotu. Stefani ponovo uze Silvijinu fotografiju iz vremena
kada se verila sa Salibijem. Imala je tada onoliko godina koliko je Stefani imala sada.
Imala je dranje, prefinjenost, eleganciju. Delovala je savreno oputeno sa blistavom
dijamantskom ogrlicom koju je nosila oko gracioznog vrata. Prefinjeriih crta i blagih
oblina, bez ijednog grubog prelaza, bila je sve ono to Stefani nije bila.
,,Salibi je poznat po svojoj paranoji, ree Bojd. ,,lma obezbeenje na svim
svojim posedima, bez obzira da li je tamo ili ne. Obezbeenje uglavnom sainjavaju
bivi pripadnici izraelske vojske, ukljuujui i linog telohranitelja u ijem se drutvu
nalazi 24 sata na dan i 365 dana u godini.
,,Bez dana odmora?
,,Bez dana odmora, ve vie od tri godine.
Bojd prui Stefani fotografiju: strog izraz lica, preplanula koa i tamnosmee oi,
kratko podiana crna kosa, snana ramena.
,,ena?
Bojd klimnu glavom. ,,Rut Stajfel. Bila je prvo u izraelskoj armiji, potom u
Mosadu. U Magenti se opravdano veruje da je povremeno radila i za abeka. Otkako je
kod Salibija, nije imala slobodnog dana.
,,Zanima me ta Silvija misli o tome.
 Posle ruka su prouili arhitektonske planove apartmana na Central park vestu. U
jednoj fascikli nalazile su se fotografije zdanja, slikane sa vee i manje razdaljine. Bile
su tu i tri stranice raznoraznih zapaanja i dvanaest stranica tehnikih beleaka. Bojdu i
Stefani je trebalo sat vremena da tek ovla pregledaju materijal.
,,Dakle, ta kae?
Stefani je prouavala vertikalne planove. ,,ta kaem?... Ako je disk na prodaju,
moda bi bilo lake da ga Magenta otkupi.
,,Mislim da to prevazilazi Aleksanderov budet. Veoma je skupo upoljavati
osobe tvog soja.
,,Nisam ni znala da predstavljam toliki luksuz.
,,Ne zavaravaj se. Ti si samo zlosrena nunost.
Stefani se ponovo usredsredi na planove. ,,Rekla bih da je nemogue uvui se
odozdo, pa emo morati da pokuamo odozgo.
,,Slaem se. Ali kako?
,,U svakom sluaju, ne mogu se popeti spolja. Bila bih primeena.
,,A ne moe ni iznutra, jer je sve obezbeeno.
,,A ne mogu ni sa krova. Ako realno posmatramo. Stefani ponovo baci pogled na
planove.
,,Liftovi...
,,Zaboravi. I glavni i pomoni lift se automatski zaustavljaju na spratu ispod.
Svaki put kad se otvore vrata, obezbedenje izvri proveru. Ne bi ak ni stigla do sprata
koji ti treba.
,,Nisam mislila na liftove. Mislila sam na kuita.
***
Treba nam etrdeset pet minuta da stignemo do tamo. Ogromna izboina vlanog
crnog granita, natopljena trava ispod nje, blatnjavo bunje i mrtva stabla iznad, a u
pozadini svega toga stotinu stopa visok granitni zid.
Gledam u Bojda. On se vragolasto ceri. ,,Nisam mislio na to, ve na ovu izboinu
ovde.
Sa stenovite gromade sliva se ledena bujica, vodeni zastor sainjen od mnotva
mlazova, nekih jaine otvorene slavine, a nekih pak tankih kao igla. Na sve strane se
uje kapanje, huk i romorenje.
..Pogledaj. Jel' te podsea na neto?
Sleem ramenima. ,,Ne ba.
,,Na Central park vest. Na venac oko vrha zgrade.
Fotografije mi ponovo izranjaju u mislima, Gotsko, teko, udovino zdanje.
,,Venac na vrhu zdanja je otprilike istih dimenzija i pod istim uglom kao ovaj
komad stene. Morae da se spusti preko njega.
,,Biu zakaena...
,,Da. Ali morae da se spusti, a ne da skoi.
Vai.
,,Ali pre nego to se spusti, da vidimo moe li da se popne.
 Posmatram izboinu iz suprotnog ugla. Uspevala sam da se izborim i sa daleko
gorim stvarima i Bojd to zna. Moja majka, koja je bila vajcarkinja, bila je u svoje
vreme poznata alpinistkinja. Uspela je da osvoji Everest iz drugog pokuaja i savladala
veinu najviljih vrhova u Evropi, sa izuzetkom Ajgera, koji joj je dvaput izmakao.
Nasledila sam njenu ljubav prema planinarenju i njenu neustraivost pred stenama.
Prilazim proeiju stene i sputam ruke na nju. Hladna je, tvrda i mokra. Pre nego
to krenem u akciju u glavi stvaram mapu putanje koju u slediti. Pukotine gde mogu
zakaiti none prste, mesta koja mogu posluiti kao rukohvati, ispupine dovoljno male
da ih mogu epati, a opet dovoljno vrste da mogu izdrati moju teinu. Kao kad deca
prave crte spajanjem takica. Nakon to sam dobro isplanirala svaki potez na putu do
vrha, kreem.
Prelazim oko deset stopa : onda padam. lzvijam se udesno, rairenih ruku i nogu,
naginjui se unazad pod uglom od skoro etrdeset pet stepeni. Hvatam se za otru ali
masivnu izboinu i poinjem da prebacujem teinu kada, bez ikakvog upozorenja, stena
poinje da se lomi, a jedan komad ostaje u mojoj aci. Nema vremena za bilo kakvu
reakciju. Ve padam. Stropotavam se na tlo obraslo gustom travom.
Dok se borim za dah, Bojd pritrava i pita: ,,Jesi li u redu?
Pokuavam neto da kaem, ali ne uspevam da pustim ni glasa. On me ostavlja da
dodem sebi.
Predvideo sam to.
Da bi dokazao svoju tvrdnju prolazi kroz pauinaste slapove, grabi komad stene
koji deluje prilino pouzdano i naglo ga povlai ka sebi. Komadina se odlama,
ostavljajui svetao urez na proelju stene,
,,Do davola, prodahem besno.
,,Moglo bi se ponovo desiti.
Diem se u sedei poloaj. Mokra sam do gole koe. ,,ta hoe time da kae?
,,Gips na vencu oko zgrade. Sigurno je star i truo. Moe se desiti da se odlomi dok
se vere.
,,Sigurno si ponosan na sebe.
,,Jesam. Hajde sad da probamo s vrha.
***
Stefani navue zavese. Bilo je vetrovito jutro. Talasi su se mrekali na jezeru.
Trava je bila prekrivena injem. Ona se brzo obue. Majica koju je ostavila da se osui
preko noi bila je kao utirkana i mirisala na treset. Navukla je duksericu preko. Onda
uze izme iz ostave pored stranjeg ulaza. Bile su tople.
Bojd je bio u kuhinji. Pio je kafu, naslanjajui se na sudoperu. Na sebi je imao
stari par vojnikih pantalona i iroki crni demper sa V izrezom preko bele majice.
,,Zar neemo na tranje?
,,Valerija je otila. Nije htela da te budi. Rekla mi je da te pozdravim.
,,Kada je otila?
,,Rano jutros. Odvezao sam je do Lerga.
,,ta se desilo?
,,Nita.
 ,,Nita?
,,Tvoje pripreme su zavrene. Bar ovaj deo priprema.
Stefani je elela da neto kae, da se pobuni. Ali ne uspe da prozbori ni re.
Bojd kao da je to osetio. ,,Zvali su me sino, nakon to si otila na spavanje. Sutra
ujutro ide kui.
,,Nije mi to kua.
Bojd nasu kafu iz dezve u limenu olju koju joj potom dodade. ,,Ako hoe idi
na tranje, ali sam mislio da bismo to jutros mogli da preskoimo. U dovoljno si dobroj
formi.
,,Ali me ba nije milina pogledati?
On se nasmei. ,,Pa, ba i nije. Moram priznati da mi nedostaju one sone obline
sa kojima si dola.
,,Preivee.
,,Nemoj biti sigurna u to. Nasuo je sebi jo kafe. ,,Trebalo bi da skoknem do
Durnesa. Hoe sa mnom?
Osetila je miris mora jo pre nego to ga je ugledala. Mileli su drumom na kome
su ovce bile glavni uesnici u saobraaju. U Durnes stigoe u podne. Prozujali su pored
osnovne kole, a onda Bojd zakoi ispred Mejsa, malog supermarketa sa potanskim
alterom gde se mogla uplatiti lanarina za Durneki golf klub. Njihov teren bio je
najseverniji i najvetrovitiji u itavoj Britaniji. Preko puta prodavnice nalazila se
benzinska pumpa, drvena kuica smetena pored starih pumpi za toenje goriva.
U Mejsu kupie potrebne namirnice. U prodavnici je bilo petoroestoro ljudi.
inilo se da ih Bojd sve poznaje. Na kasi je stupio u korverzaciju sa jednim parom.
ilav mukarac sa riom kosom oacova Stefani, a onda promrmlja fazon koji nije
uspela da uje. Svi prisutni poee da se smeju. Neka debela ena u otrcanom crnom
kouhu upita Bojda kakva mu je bila sezona.
On kriom pogleda Stefani. ,,Napornija nego obino, Meri. Ali i isplativija.
Razgovor i smeh se nastavie. Bojd je bio u sreditu dogadaja, oputen,
drueljubiv. Za Stefani, koja je sve to utke posmatrala, bilo je to pravo otkrovenje.
Kada su izali iz radnje, on predloi da proetaju. Uputie se ka Balnakilu, koji je bio
udaljen oko jednu milju, proavi pored lokalnog zanatskog centra sa mnotvom radnji-
ca smetenih u korozijom izjedenim betonskim halama podignutim tokom 1940-tih za
smetaj nemakih ratnih zarobljenika. Bojd uparkira lendrover pored jedne stare kue u
Balnakilu, na suprotnoj strani puta koji je vodio ka zidom ograenom groblju. Stefani
izrazi elju da zaviri unutra. On slegnu ramenima i ree da e je ekati kod ulaza na
plau.
Malena kamena crkva nije imala krov. Zidovi su joj bili obrasli brljanom.
Groblje je bilo pretrpano. Nadgrobne ploe su veinom bile stare, a natpisi na njima
nagrizeni zubom vremena i surovih klimatskih uslova. Bilo je i mnogo spomenploa
koje su uvale seanje na ljude koji nisu bili tu sahranjeni: na one koji su izgubili ivot
na moru, ili u kolonijalnim ratovima, borei se za ekspanziju Britanske imperije, ili na
one koji su emigrirali u Australiju, Indiju i Junu Afriku nadajui se boljem ivotu.
Medu svim tim starim grobovima, bilo je i nekoliko skorijeg datuma.
 Bio je tu i grob Bojdove supruge, Rejel.
Njena humka se nalazila u samom dnu groblja, pored kamenog zida. Na maloj
neupadljivoj etvrtastoj nadgrobnoj ploi bili su uklesani osnovni podaci. Umrla u
trideset petoj godini. Uzrok smrti se nije pominjao, ali je Stefani znala da se radilo o
raku dojke. Voljena ena Janova. Donja polovina ploe bila je prazna, rezervisana za jo
jedan natpis.
Bacila je pogled preko groblja. Bojd je bio okrenut ka moru.
Nali su se na dogovorenom mestu, a onda krenuli plaom u pravcu Farejd Heda,
najisturenije kopnene take. Bilo je vreme plime, ali je nivo vode jo uvek bio nizak.
Pesak je bio vrst i pod naletima vetra se vrtloio nad namrekanom povrinom mora.
Prolazili su preko naslaga morske trave i razbacanog ubreta: izgubljena cipela, pare
automobilskog pojasa, komadi muljem zamazane plastike. Na udaljenom kraju plae
mogla se videti betonska staza koja je vijugala izmedu peanih dina. Na nekim mestima
bila je prekrivena peskom, ali je pravac bio oigledan i oni su ga pratili. Kada bi zali
izmedu dina vetar bi se stiao, ali bi na otvorenom odmah povratio svu svoju silinu.
Kada su proli pored zatitne reetke, Stefani prozbori: ,,lmala sam nekog u
Londonu, pre Malte. Zvao se Frenk Vajt. Bila sam zaljubljena u njega. I on u mene,
rekla bih. Ali, bila je to udna ljubav. Nisam mu mogla rei pravu istinu o sebi. Bila je to
ljubav sazdana na laima, izuzev na samom kraju. Onda sam mu sve ispriala i on je to
prihvatio. Znao je da ima neega jo od samog poetka. Nostalgino je odmahnula
glavom. ,,Posle Malte sam nestala. Ali sam mu redovno slala poruke. Pruila sam mu
priliku da me prati, da me pronade. Da nestane zajedno sa mnom.
,,Ali je on nije iskoristio?
,,Moe li da pretpostavi zato?
,,Valjda me nije voleo onoliko koliko sam mislila. lli onoliko koliko sam ja volela
njega.
,,Moda bi previe izgubio da je krenuo za tobom.
,,Veruj mi da ne bi.
,,Jesi li probala da ponovo stupi u kontakt s njim otkako si se vratila u London?
,,Nisam. Prolo je etiri godine otada. On pripada sasvim drugaijem poglavlju
mog ivota. Poglavlju koje... ma, previe je komplikovano za objanjavanje.
,,Znam ta hoe da kae.
Stefani nije bila ba najsigurnija u to. Duboko je uzdahnula. ,,U svakom sluaju,
kada sam uvidela da za nas nema zajednike budunosti, izgubila sam veru u bilo kakvu
budunost. Nisam nestala da bih utekla Magenti. To nije bio razlog. Nestala sam da bih
bila s njim. Bojd zastade u pola koraka, pa i ona uini isto. Tuno se osmehnula. ,,Moj
prvi fijasko na ljubavnom planu. Imala sam dvadeset tri godine, ali me je oinuo kao
petnaestogodinjakinju.
,,Zbog toga si postala Petra.
,,Nisam nita postala. Ve sam bila Petra.
,,Ne kapiram.
,,Nisam odabrala da ivim u Petrinom stilu zato to mi je srce bilo slomljeno. Ali
sam bila zbunjena i besna. Ako neto na svetu mrzim, to je samosaaljenje, ali kada
osmotrim stvari iz ove perspektive, ini mi se da nisam imala mnogo izbora. Postavivi
sebi savrenstvo kao iskljuivi cilj - po svaku cenu - pre ili kasnije sam morala pui.
,,Verovatno, sloi se Bojd.
,,Sve to sam na kraju uradila svelo se na to da nita nisam promenila. Nije bilo
nikakve konkretne odluke. Umesto Aleksandera, postojao je motiv novca, mada se tu
zapravo nije radilo o parama. Ve o poslu. ivotarenju od danas do sutra. Odbacivanje
ugovora, prihvatanje ugovora, pravljenje planova, njihovo sprovoenje u delo, skrivanje
tragova posle obavljenog posla. Briga o najsitnijim pojedinostima o emu god da se
radilo.
,,Za im si tragala?
,,Za mehanikim savrenstvom. Htela sam da postanem maina. Da liim sebe
svake emocije.
I je l' ti uspelo?
,,Mislim da jeste. Na neko vreme...
Kada su proli sigurnosnu reeku, put prede u makadam obrastao travom sa obe
strane. Ovce su slobodno etale naokolo. U daljini, na samom rubu kopna, Stefani
ugleda malu gradevinu: osmatraki toranj na ijim su zidovima bili oslikani crno-uti
kvadrati. Prostorije nekadanjeg Ministarstva odbrane, objasni joj Bojd, sa betonskom
platformom za sletanje helikoptera. Objekat se sada koristio za spasavanje utopljenika.
Kada su se pribliili tornju, uspon postade strmiji. Zeevi su slobodno trkarali
naokolo. Stefani odeta do ivice grebena i zagleda se u provaliju dubine oko dve stotine
stopa. Posmatrala je kako se uspenuali talasi lome o hridi, huei, besnei, nadirui i
povlaei se. Neto kao da ju je vuklo nadole. Oseaj joj je bio poznat, kao elja da se
prepusti trenutnom ludilu i otisne u vrtlone dubine. Ona se nadvi iznad ponora, osetivi
kako je Bojd napeto posmatra.
,,ta te je navelo da prestane sa svim tim?, upitao ju je.
Ona mu opisa Bilbao. ,,Ne znam zato se tako desilo. Ali, jednostavno se desilo.
Prvih nekoliko nedelja sam mislila da se radi o nervnom slomu. Ali sada, kada stvari
razmotrim iz retrospektive, ini mi se da to nije bio slom, ve neka vrsta prodora. Nervni
slom se verovatno odigrao pre Bilbaoa. I posle Malte.
I trajao dve i po godine?
,,Da. Mislim da je itava Petrina nezavisna karijera bio jedan kontinualni nervni
slom. I da je Bilbao - ili, konkretnije govorei, atentat na Arkana - predstavljao taku u
kojoj sam definitivno pukla.
***
Boid je sedeo pored pei, ubacujui treset na poluzagaeni ar. Onda ustade i
podie au sa police nad kaminom. Kada se okrenuo, Stefani je stajala pored njega.
Uzela mu je au iz ruke i vratila je na policu.
,,Hoe li rei Aleksanderu ovo to sam ti danas ispriala?
,,Neu, ukoliko ti to ne eli.
,,Ali, on e eleti da zna.
,,On e samo eleti da zna jesi li spremna za akciju.
I jesam li?
 ,,Ranjivija si nego to si bila.
,,To nije odgovor. Jesam li spremna za akciju?
,,Da. Bojim se da jesi.
Ona ga poljubi, osetivi ukus Pomerola. Neto ranije, tokom veere, Bojd
odnekud bee izvukao pranjavu bocu Clos Rene-a. Stefani je delovala iznenaeno, pa
se Bojd oseti pozvanim da joj objasni da je pie uvao za specijalnu priliku.
,,Dakle, slavi to e konano da me se otarasi?
,,Ni najmanje.
,,ta je onda?
,,Zakljui sama.
Stefani samo porumeni.
Ovoga puta je Bojd bio taj koji je prekinuo poljubac. Ali veoma neno. ulo se
samo pucketanje vatre.
Stefani proapta: ,,elim da vodim ljubav sa tobom.
,,Nemoj.
,,Ovog puta je drugaije...
,,Znam.
I dalje ju je drao u naruju. Stefani ga pogleda pravo u oi, a onda upita: ,,Je l' to
zbog Rejel?
,,Na izvestan nain, da.
Polako, oklevajui, ona se izvue iz njegovog zagrljaja. ,,Onda izvini. Ne bih
elela da pokvarim neto u naem odnosu.
,,Nema ta da se pokvari, Stefani. Samo ne elim da sebe dovedem u takav
poloaj.
,,Kakav poloaj?"
On se okrenu i ponovo dohvati au. ,,Bio sam zaljubljen u Rejel. Oboje smo
verovali da je pred nama duga i srena budunost. Ali, nije biio tako.
Stefani ga je posmatrala kako otpija poslednji gutljaj vina. ,,Svet u koji e se
koliko sutra vratiti... oboje dobro znamo na ta to moe izai. Ve sam izgubio nekoga
koga sam voleo. Ne elim da sebe dovedem u poloaj da po drugi put moram da
prolazim kroz sve to.
***
Kao da je razoaran to me vidi. Moda zbog crne dukse-rice koju imam na sebi,
Dok skidam jaknu, primeujem kako zuri u natpis na duksu. Preko itave prednje strane
zlatnim slovim pie: NE ALJI DEAKA DA OBAVI MUSKI POSAO.
Aleksander ne kae nita. I ne mora. Znam da mu se to ni najmanje ne svida, ba
kao to znam i da je krajnje infantilno to sam obukla tako neto.
,,Nismo uspeli da identikujemo Kobu.
,,Ba sam iznenadena. Ko su kandidati?
,,Vladimir Vatukin, koji je nasledio Olega Rogaeva na elu sindikata
Centralnaja, i Anatolij Medajev, koji je bio Rogaevljeva desna ruka. Od Rogaevljevog
ubistva u Parizu, Medajev je nestao sa poprita dogadaja.
,,Za razliku od Vatukina, koji je se direktno ovajdio.
 ,,Postoji jo jedna osoba koja bi nas mogla povesti u pravom smeru. Konstantin
Komarov. Ruski biznismen. On lino nije lan nijedne kriminalne organizacije, ali
blisko saraduje sa vie njih. lli ni sa jednom, zavisno od take gledita. Ako su mafijake
klike zupanici u pogonskoj maini ruskog kriminala, on podmazuje prostor izmedu
njih.
,,lma ulogu maziva? Ba sono.
,,Komarov mnogo putuje, ali je stacioniran u Njujorku.
,,Kao i Georg Salibi. Daj da pogaam. Odluio si da utedi na putnim trokovima
i ubedi me da odradim dva posla po ceni jednog?
,,Opte je poznato da Komarov saraduje sa Kobom.
,,ime se bavi?
,,On je investitor. I finansijski savetnik.
,,Pera novca...
Tehniki gledano, savreno je ist.
,,Dakle, hohtapler u senci.
,,Ne ba. Svojevremeno je bio upleten u sve i svata. Ali to je sada prolost.
,,U emu se sastoji posao?
Iskoristie Komarava da dode do Kobe.
,,Kako?
,,Pretvarae se da si zainteresovana za kupovinu plutonijuma 239. Komarov nee
eleti da bude lino upleten u to. Ali e nanjuiti priliku da se ogrebe za procenat
prosledivi posao Kobi.
,,A ako plan ne upali?
,,U ruskim mafijakim krugovima Komarovljeva reputacija - a na kraju krajeva i
njegovo bogatstvo - zasnovana je na njegovoj pouzdanosti. Ako bi izneverio tu
reputaciju, naao bi se u nevolji. Ali, da se prvo pozabavimo onim to je najvanije.
Mora biti ubedljiva u svom pristupu. Ako bilo ta posumnja, moemo da se pozdravimo
s poslom. Medutim, onog trenutka kad on bude garantovao za tebe...
,,A ta ako on ne pristane na to?
,,Tvoj zadatakje da pronade nain da ga pridobije.
,,Kako emo stii do njega?
,,Ovde u Londonu se nalazi neko ko bi nam mogao biti od pomoi. Poljak po
imenu Zbignjev Sladek. Rozi Coduri e ti dati sve neophodne informacije.
,,Postoji li mogunost da se Vatukin ili Medajev mogu smatrati odgovornim za
ono to se desilo u Parizu?
,,Ti mene pita?
,,Oh, zaboga...
Dok ustajem, Aleksander ponovo zuri u moje grudi I, moda, u natpis koji je
ispisan na njima. NE ALJI DEAKA DA OBAVI MUKI POSAO. Uzimam jaknu sa
naslona stolice i polako je oblaim, pruivi mu priliku da konano vidi ono to je
ispisano na ledima: POALJI ENU.
Ti to smatra dobrim vicom?
Trijumfalno sevam pogledom. ,,Ne, odgovaram. Ti si za mene najbolji vic.
 Rozi Coduri je pogleda razrogaenih oiju. ,,Boe, ta ti se desilo s kosom?
,,Bolje ne pitaj,
Zdanje Magente, suteren, etvrti nivo, soba 2A, osmougaona prostorija bez
prozora. Halogensko osvetljenje ugradeno u tavanicu bilo je prigueno. ulo se samo
tiho brujanje klima uredaja i zujanje kompjuterskih terminala. Ona sede pored Rozi,
spustivi se na obrtnu stolicu sa visokim konim naslonom. Pred njima su stajala tri
monitora od dvadesetjednog ina. Rozi je deklamovala, istovremeno kucajui na
tastaturi: Sladek, Zbignjev, V. Datum rodenja: 4. septembar 1963. Mesto rodenja:
Krakov, Poljska.
Na sva tri ekrana pojavie se razliite slike. Slika na desnom monitoru bila je
podeljena na 64 kvadrata, levi monitor je izlistavao tri spiska referenci, dok se na
centralnom monitoru mogla videti fotografija mlaeg mukarca sa bezoblinim crtama
lica, sivim oima, tamnim podonjacima i razbaruenom svetlosmeom kosom.
Rozi ree: ,,Na desnom monitoru je pregled potrebnih informacija. Ako se malo
bolje zagleda videe da svaki kvadrat ima neto kao naslov. Samo stani miem na ono
to eli i podaci e se pojaviti na centralnom monitoru. Na levom ekranu su reference
koje e te odvesti do srodnih informacija opteg tipa. Samo treba da ude u tos, a onda
je prilino lako baratati.
Sladek je vodio londohski ogranak Almatirwesta u iznajmljenoj kancelariji u
poslovnom centru Hajd Park. Sedite kompanije nalazilo se u Almatiju u Kazahstanu.
iveo je sam u garsonjeri na prvom spratu zgrade na Kadogan skveru i vozio srebrnasti
mercedes kompresor. Otkako je stigao u Britaniju pre dve godine, karijera mu je naglo
krenula uzlaznom putanjom. Pre toga je bio finansijski kauboj na Divljem istoku.
Lansirao je nove oblike bankarstva u podrujima gde je stoka jo uvek predstavljala
glavno sredstvo trgovinske razmene. Kao tridesetogodinjak se naao na elu male
privatne banke po imenu Vaseks, sa seditem u Bikeku u Kirgistanu. Rozi pree na
jednu od srodnih tema. Na centralnom ekranu pojavie se snegom prekriveni planinski
vrhovi.
,,Ovo je planinski venac Tjan San koji se prostire izmedu Kine i Kirgistana.
Kirgistan je mala planinska zemlja koja je, od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine,
postala neto kao ZND verzija vajcarske za one koji sklapaju finansijske poslove sa
neortodoksnim svetom. Sladek je proveo etiri godine u Bikeku pre nego to je Vaseks
otiao pod likvidaciju, zajedno sa svoja tri osnivaa. Naredne godine pojavio se u
Moskvi.
Ona stade na jo jedan od kvadrata sa desne strane. Na ekranu se pojavi filmski
zapis: velika prostorija sa izdignutim podijumom i brojni redovi stolica za publiku. Iza
podijuma su stajala dva velika ekrana na kojima su se mogli videti silni nizovi cifara
ispod irilinih natpisa. Rozi pokaza na mukarca obuenog u dvoredno odelo koji je
sedeo u etvrtom redu. ,,To je Sladek.
,,A ta je ovo?
Moskovska devizna aukcija. Takve manifestacije se obino odravaju u hotelima -
kao to je ovde sluaj - ili salama za konferencije pred odabranim krugom od dvadeset
do pedeset osoba.
 Stefani je posmatrala nemi film koji je iao pred njima. ,,ta se tamo deava?
,,Prisutni iznose ponude za dolarske sume koje Centralna dravna banka daje u
vidu kredita. Plaaju bonuse za gotovinu jer znaju da e izvui dobit od kamate koju e
zaraunati kada sklope zajmodavne ugovore sa preduzeima, Tu, naravno, svako ima
svoj deo kolaa. Sistem funkcionie iskljuivo na osnovu preporuke.
,,Kako je Sladek upao u sve to?
,,Ova aukcija je odrana 1997. Sladek je doao kao zastupnik lvana Timofejeva,
mafijaa koji se preorijentisao na bankarstvo. Timofejev je bio persona non grata na
takvim manifestacijama, ali ga to nije spreavalo da poalje svoje predstavnike. Prolog
oktobra je izgubio ivot u Kasnojarsku gde su mu sibirski banditi odrubili glavu.
,,Koliko razumem, Sladek je danas ist?
Rozi se nasmeja. ,,Ne bih ba tako rekla. Ali, u poreenju sa ostalim kompanijama
za koje je radio, Almatinvest je naizgled uzorna firma.
,,Kirgistan i Kazahstan se granie, zar ne? Ima li ikakve veze izmeu onoga ime
se bavio u to vrerne i onoga to trenutno radi?
,,lstina je da su Bikek i Almati nasukani u zajednikoj nedoiji. Mnogo novca sa
kazakih i azerbejdanskih naftnih polja prolo je kroz institucije u Bikeku, a mnogi od
trgovinskih partnera i klijenata Almatinvesta povezani su sa naftnom industrijom. A,
onda, imamo i ovo...
Jo jedan kvadrat, jo jedna slika. Fotografija na kojoj se Zbignjev Sladek rukuje
sa Murtazom Rahimovim, predsednikom Bakortostana, jedne od osamdeset devet
lanica Ruske federacije. Rahimov i njegova najblia porodica tretiraju naftom bogati
Bakortostan kao svoj privatni feudalni posed. Predsednikov sin Ural je bio na elu
jedne od najveih ruskih naftnih kompanija. Dokumentacija je navodila brojne primere
njihove autokratske vladavine, brutalnosti, korupcije, sumnjivih ortakluka, kontrole
medija, prevara na dravnom nivou.
,,Kada jednom pone da prati tragove, ree joj Rozi: ,,oni te neumoljivo vode
kroz Dagestan, Tatarstan, eeniju, Sankt Petersburg, baltike drave, pa sve do
zapadne Evrope. Usput budi reeno, ovo je za tebe.
Ona urui Stefani malu plastinu kutiju. Stefani skinu poklopac. Unutra pronade
luksuzne vizitkarte: Ketrin Mar, Galileo Resources. Na dnu svake posetnice stajao je
broj telefona i faksa i imejl adresa. Potanske adrese nije bilo.
,,Tako e nastupiti kad ode u posetu Sladeku. U razgovoru si za njega Kejt,
nikako Ketrin. Identitet jo uvek nije kompletan, ali je, to se tie brojeva telefona i
imejl adrese, sve odraeno. Uklonili smo Galileo Resources sa spiska kompanija, za
svaki sluaj. To bi trebalo da bude dovoljno da izgura stvar sa Sladekom, ali emo,
sigurnosti radi, srediti jo neke detalje. Identitet Kejt Mar e biti dovren pre nego to
se upozna sa Komarovim.
Stefani zatvori Sladekov dosije i na desnom ekranu kliknu na kvadrati koji otvori
prvi fajl o Konstantinu Komarovu.
,,Don sa Dona, ree Rozi. ,,To je nadimak koji mu je dao FBI.
..Mislila sam da je iz Moskve.
,,Tamo je roen. Ali je inae iz Sibira.
 ,,To i dalje ne objanjava zato bi ga zvali Don.
,,Nadimak potie iz 1993. godine, kada je u Voronjeu ubijen jedan uzbekistanski
zelena. Uzbekistanac je prethodno zavrnuo Komarova za neki posao u Moskvi. To je
jedino to je bilo ko uspeo da ieprka. Sumnja je bila osnovana, ali nije bilo apsolutno
nikakvih dokaza. Medutim, nadimak je ostao.
Komarov je imao izdueno lice, orlovski nos i prodorne tamnosmede oi. Crna
kosa mu je mestimino bila proarana srebrnastim pramenovima. Bio je kratko podian.
Preplanule crte lica delovale su vie evropejski nego sibirski. Stefani kliknu na jo jedan
kvadrat. Komarov je prelazio neku ulicu u Parizu. Saobraajna guva je podseala na
ugruak krvi u zakrenoj arteriji. Drvee je bilo posuto cvetovima. Nosio je drap
koulju, plavi sako, sive flanelske pantalone, crne sportske cipele. Bio je vitke grade.
Sve u svemu, nije oekivala tako neto. Veina ruskih gangstera koje je upoznala bili su
ogrezli u salo, a vulgarnost njihovog ukusa rasla je na kvadrat sa obimom stomaka.
Otromboljenih lica, sa brkovima, ponosni vlasnici najgrozomornijih frizura
sedamdesetih i osamdesetih godina, oni su, gotovo bez izuzetka, predstavljali antitezu
dobrog ukusa.
Stefani potom prelista Komarovljevu biografiju. Dravna sirotita, zavodi za
maloletne delikvente, sovjetske kazneno-popravne ustanove, na kraju upanje iz svega
toga. Pre nego to se preselio u Njujork, iveo je pet godina u Moskvi, gde je zadrao
izvesne poslovne ineterese i jedan apartman. Saraivao je sa svim znaajnijim
kriminalnim organizacijama u ruskoj prestonici. Na spisku su se nalazili Lubjerci,
Dolgoprudniki, Solncerskije, Balaikhinskije. I, naravno, Centralnaja.
Magenta je uspela da dode do kopije dosijea koji se uvao u odseku broj est
MVD-a, ruskog ministarstva unutrnjih poslova. U njemu je Komarov figurirao kao
jedna od najuticajnijih osoba u svetu ruskog kriminala. Dokumentacija je sugerisala da
je, izuzev u legitimne poslove, bio upleten i u pranje novca, kocku i prostituciju. U
izvetaju se zakijuivalo da je nemogue proceniti njegovo stvarno bogatstvo jer je bilo
nemogue dovesti ga u direktnu vezu sa bilo kojom od kompanija koje je neformalno
posedovao. Izgleda da niko nije bio uspeniji u izvrdavanju pravnih zakoljica od
Konstantina Komarova.
Stefani pogleda ostale odrednice i otvori jednu od njih. Najvea malverzacija u
koju je Komarov bio upleten bila je izvedena preko sindikata Centralnaja. Bilo je dobro
poznato da je ruski organizovani kriminal najee ciljao na dravni aparat jer je tu
priticala najvea koliina novca. Isto tako, vlade nisu raspolagale efikasnim sredstvima
za nadgledanje protoka i odliva tog novca. Centralnaja je, neposredno nakon Pliane
revolucije, izvela izuzetno unosnu malverzaciju u prometu naftnih derivata, u kojoj je
eka vlada pretrpela znaajne finansijske gubitke. Labavi zakoni su omoguivali
stranim dravljanima da bez strepnje investiraju u novonastalu eku republiku. Tu
novu liberalnu atmosferu najbolje je iskoristio ruski organizovani kriminal.
Centralnaja je pokazala put, a u igru su uskoro uskoili i ostali. Pomenuta
malverzacija je poivala na jednostavnoj zakonskoj regulativi: dizel je bio estoko
oporezovan, dok se na laka goriva nisu plaale nikakve dabine. Centralnaja je
preduzela korake da uspeno izigra ovaj propis. Ponekad su prikrivali identitet
eleznikih cisterni kojima se dovozio dizel sa naftnih polja sa teritorije Rusije i
Zajednice nezavisnih drava, vercujui dizel kao lako gorivo. Ponekad su hemijskom
obradom menjali karakteristike dizela, da bi, po ulasku u Ceku, gorivo bilo podvrgnuto
suprotnom hemijskom procesu kako bi povratilo svoja prvobitna svojstva. Razmere ove
prevare bile su nesagledive. Kada je posao dostigao svoj vrhunac, treina ukupne
koliine benzina koji je kolao ekom bila je neoporezovana. Ruske kriminalne
organizacije su ponjele ogromnu dobit, a Centralnaja je bila najuspenija od svih. Po
skromnom proraunu FBI-a, eka vlada je na ovaj nain izgubila dravne prihode
kojima bi se mogla finansirati izgradnja najmanje pedeset bolnica.
Najgore je tek usledilo. Sume koje su bile u opticaju neminovno su dovele do
borbe za prevlast, Teritorijalne arke meu mafijakim klikama su eskalirale. Prag se
pretvorio u poprite ulinih obrauna izmedu pripadnika ruske mafije.
Dokumentacija MVD-a je teretila Konstantina Komarova kao glavnog krivca za
organizovanje prevare u korist Centralnaje. Bez obzira na tanost tih tvrdnji, on je
zasigurno pomogao Centralnaji da opere i uloi neto od ostvarenog profita.
Sredinom devedesetih godina postsovjetska Rusija je jo uvek bila daleko od
demokratije. Bila je to kleptokratija, u ijem je sreditu baronisao Konstantin Komarov.
ovek koji se na Menhetnu oseao jednako lagodno kao i u Moskvi ili Magadanu.
Kameleon. Ba kao i Petra Rojter.
***
Ustajem iz kreveta, stavljam prvi album Garbagea u CD uredaj i prebacujem na
pesmu koju elim da ujem: Glupaica. Bas tutnji kroz mene. Pravim kupku, a potom
se razgibavam. U ogledalu posmatram kako mi se trbuni miii valjaju ispod koe, kao
teni mermer. Grudi su mi se smanjile i ovrsle, butine su mi tvrde kao kamen.
Nadlaktice su mi miiave, sa napregnutim tetivama. Usta su mi puna i sona kao i uvek,
ali mi je lice ogrubelo, oi postale ledene. Izgledam kao Petra, ali se tako ne oseam.
Uskoro postajem obavijena omotaem vodene pare.
lspruivi se u kadi, zatvaram oi i uivam u muzici. U mislima mi izranja Loren.
Vodimo ljubav u mojoj kui na selu, topli povetarac arlija kroz otvoren prozor. Oseam
njegov miris i ujem zvuk koji stvara dodir naih tela. Ispod vode rukom vrsto steem
predeo izmedu butina. Moji prsti su njegovi prsti. Grizem donju usnu dok ne osetim bol.
A onda, odjednom - a da ni sama nisam svesna kada dolazi do prelaza - u meni vie nije
Loren, ve Bojd.
Obmotana pekirom, sa koga voda kaplje na pod, odlazim do kuhinje i ukljuujem
aparat za kafu. Na stolu je pare papira koje sam tamo ostavila prethodne noi. Gledam
u beleke koje sam napravila: oi, kosa, minka, odea, dodatni detalji.
Kaiicom grebem kafu sa dna kutije, sipam je u aparat, prelivam kljualom
vodom i ostavljam da odstoji.
Bilo bi suvie komplikovano menjati boju oiju, pa e one stoga ostati
tamnosmede. Kosa mi je porasla otkako ju je Bojd skresao kuhinjskim makazama. I
dalje deluje haotino, ali se neto da napraviti od nje. Nekoliko minuta razmiljam koja
bi boja bila najprimerenija, ali ne mogu da se odluim. A poto jo nisam odredila fri-
zuru, ne mogu da odredim ni minku. Privatno ne volim da se minkam, ali mi se ini da
bi Kejt trebalo da bude bar malo naminkana. Izbor odee je najlaki. Uzimam
posetnicu. Galileo Resources. Nije teko zamisliti o kakvoj bi osobi trebalo da se radi:
vrsta, efikasna, spremna da svoju enstvenost upotrebi kao oruje, maskirajui je kao
slabost. Dodatne detalje je ve tee odrediti. Da li bi trebalo da nosi naoari? lli burmu?
Da li bi govor s akcentom doprineo utisku? Po pravilu ne koristim dodatne detalje
ukoliko se ne ispostavi da su neophodni. Problem je u tome da se zakljui kada su zaista
neophodni.
***
Turisti, uprkos kii, behu zakrili plonik ispred Harodsa. Stefani prede ulicu i
zastade ispred velikih drvenih vrata. Na interfonu je bilo dvadesetak dugmadi. Pritisnula
je dugme pored koga je pisalo Poslovni centar Hajd Park. Lift nije radio, pa je krenula
zelenim linoleumskim stepenicama. Proavi kroz obrtna vrata, obre se pred praznim
alterom za prijem. Poslovni centar Hajd Park je zauzimao prvi sprat zgrade. Prostor je
bio pregraden jeftinim paravanima kako bi se mrea hodnika iskoristila za stvaranje
skuenih kancelarija.
Prolazila je pored vrata sa prikaenim plastinim ploicama: Vital Films,
turistika agencija Go Latvia, Britanska agencija za korenasto povre. Na uglu hodnika
skrenu levo, proavi pored pedikirskog salona, firme za plasman vetakog ubriva i
kompanije koja se bavila potanskom prodajom tarot karata. Kancelarija Almatinvesta
bila je poslednja sa leve strane. ekaonica povrine osam puta est stopa, sa tri plastine
stolice poreane du neuglednog paravana. Anoreksina recepcionerka je delovala
smoreno. Na zidu iznad njene glave nalazio se vazduni snimak Almatija. Fotografija je
bila izbledela od stajanja.
,,Moje ime je Kejt Mar. Imam zakazano kod gospodina Sladeka.
Sladekova kancelarija je bila dvaput prostranija od ekaonice, ali nimalo
luksuznije opremljena. Medutim, njegovo odelo delovalo je prilino skupo. Kao i kuna
adresa, auto i losion koji je koristio: ni najmanje se nije uklapao u okruenje, ba kao ni
ona. Rozi je rekla Stefani da je Almatirwest iznajmijivao kancelariju na mesenom
nivou, plaajui rentu gotovinom.
,,A kada kaem gotovinom, mislim bukvalno dvadeseticama i pedeseticama.
,,Drugim reima, potrebno im je mesto sa koga se svakog trenutka mogu pokupiti
i otii.
Na radnom stolu su se naiazila dva telefona. Pored njih su stajala dva mobilna
aparata. Stefani se pitala da li su fiksni telefoni uopte bili prikljueni.
Dok ju je uvodio u kancelariju, posmatrala je prizor u ogledalu. Poslovna ena
visoka pet stopa i devet ina, plus dva ina tikala, elegantno crno Dozefovo odelo,
pripijena suknja do kolena, crna satenska koulja raskopana ispod grla, svee oprana i
podiana tamna kosa, diskretna minka, malo ajlajnera, karmin boje vinje, muki
omega sat na levoj ruci, crna aktn-tana od telee koe u desnoj.
,,Jeste li za kafu?
,,Ne, hvala.
,,Nita, zaista.
 Onda sedoe. Sladek je ovla prelistavao svoju belenicu. ,,Dakle... emu moemo
zahvaliti za vau posetu? Kako vam moemo biti na usluzi?
Imam jedan poslovni predlog.
Uzeo je njenu posetnicu. ,,Galileo Resources. Ne deluje mi poznato. Kojom
vrstom posla se bavite?
,,lnformacijama.
,,Kakvim informacijama?
,,Linim. lli, u ovom sluaju, informacijama koje se tiu konkretno jedne osobe.
,,Nastavite.
,,elela bih da me upoznate sa Konstantinom Komarovim.
Emocija koju je Sladek pokuao da prikrije bio je strah, a ne iznenadenost. ,,ini
mi se da ne poznajem...
I te kako ga poznajete.
Sladek na trenutak zauta, nervozno mrknu i nakalja se. Meutim, ubrzo
ponovo navue masku nedokuivosti i, leerno se poigravajui penkalom, nastavi
razgovor. ,,ak i kada bih poznavao dotinog gospodina, ne vidim razlog zato bih vas
povezao s njim.
,,A ta ako bi to bilo u vaem linom interesu? Naravno, hipotetiki govorei...
,,Hipotetiki, dakle, o kakvom bi se interesu moglo raditi?
,,Vi ste biznismen, zar ne?
On se na trenutak zamisli. ,,Morali biste da mi ponudite izvesne garancije.
Stefani nita ne odgovori, primoravajui ga da nastavi. ,,Navedite cifru.
,,Naveu vam neto bolje. Razlog da to uinite.
Sladek zakilji. ,,Razlog?
,,Vi imate devojku koja ivi u Zapadnom Kilburnu. U ulici Lotrop. Zove se Sali
Mek Liod, rodom je iz Sefilda. Stefani otvori aktn-tanu i izvadi est fotografija, koje
potom hitnu preko stola. ,,Upoznali ste se u baru Stringfelou. Radila je tamo kao
zabavljaica. Sada joj plaate da se time vie ne bavi.
Sladek izdvoji snimak devojke u toplesu i ovla pregleda ostalih pet.
,,Takoe imate rodaka koji ivi u Londonu. Zove se Jan Kaminski. Veoma ste
bliski. Dok ste u Bikeku upravljali Vaseksom dolazio vam je u posetu nekoliko puta
godinje. Medutim, sada kada ivite u istom gradu, viate se veoma retko. Pa ak i tada,
nikada se ne sastajate na istom mestu. lli u delovima grada gde bilo koji od vas ivi ili
radi. Kontaktirate putem javnih govornica, nikada ne zovete jedan drugog sa kunog ili
mobilnog telefona. Moete li mi rei zbog ega?
,,Ne moete me uplaiti pretnjama.
Stefani ga oinu pogledom. ,,Ne pretim vam. Jan Kaminski je oenjen. Supruga
mu se zove Meri. Devojako prezime bilo joj je Dojl. Iz Dablina je. Venali su se jula
1987. ive u privatnoj kui u Valvortu, u Ist stritu. Imaju dva sina - Jerija i Kristofa -
koji idu u srednju kolu u Trafalgar stritu. Poto je blizu, idu peke. Treba samo dvaput
da preu ulicu, ali je to savreno u redu. Znate li zato?
Sladek se zagleda u nju, otvorenih usta, ali ne odgovori nita.
 ,,Zato to je i jednom vie nego dovoljno. Jedan od deaka e u nekom trenutku
sii sa plonika. Voza nekog od automobila koji tuda prolaze nee biti dovoljno paljiv.
lli e moda ii prebrzo i nee moi na vreme da se zaustavi. Ko zna?
***
Soba C4 nalazila se u raunovodstvenom odseku kompanije L. L. Hering. Od svih
kompanija u zdanju, numizmatiarska firma bila je najstarija, najlegitimnija i uivala je
Stefanine najvee simpatije. Njen vlasnik, Derald Tornton, i sam je delovao kao
antikvitet, nalik retkim i drevnim noviima koji su predstavljali njegovo ivotno
opredeljenje. Njegova kancelarija bila je deli istorije, odaja ispunjena masivnim
referentnim delima u konom povezu, papirom poutelim od stajanja, noviima
izloenim po vitrinama, sakoima od tvida i prainom. Imao je dva pomonika koji su bili
jednako skloni utanju kao i on.
Raunovodstveni odsek se nalazio iza Torntonove kancelarije. Kockastog oblika,
sa jednim jedinim prozorom koji je gledao na Viktorija Gardens, svojim izgledom se
sasvim uklapao u ostatak L. L. Heringsa. Na sve strane su bile police sa raunovod-
stvenim knjigama koje su datirale jo od nastanka firme 1789. godine. U njima su
kitnjastim rukopisom bile uknjiene sve mogue transakcije. Dodatna referentna
literatura bila je poslagana du jednog od zidova, podeljena po istorijskim kategorijama.
Medutim, u prostoriji su se takoe nalazila i tri tanka kompjuterska monitora,
rasporedena oko dve tastature i jedne stolice.
Medu osobljem Magente, C4 je bila poznata kao Memorijski odsek. Tu su se
stvarali kompletni identiteti, smiljala se imena, biografije, poslovni i medicinski podaci.
Nizale se porodine tragedije, propali brakovi, pobeene bolesti zavisnosti, fatalne
slabosti. Tu se stvarala prolost za duhove budunosti. Memorijski odsek je bio materica
koja je izrodila Petru Rojter.
Stefani tamo zatee Rozi Coduri. Pored nje je bila crna fascikla, koju ona podie i
prui Stefani. ,,Ostatak tvoje vikend-literature.
,,Jedva ekam,
,,Ba si ironina. Kada kree?
,,Sutra ujutru.
Prethodne veeri Sladek je pozvao Galileo Resoursces. U teko odredivoj
kanceiariji negde u zdanju Magente, neko je preuzeo ulogu recepcionistkinje. Galileo
Resources. Dobro vee. lzvolite? Nakon toga, u igru je stupio drugi glas, oponaajui
sekretaricu Kejt Mar. ao mi je, ali trentuno nije u kancelariji. Mogu li vam ja nekako
pomoi ili elite da vam se kasnije javi? Sladek je ostavio broj mobilnog. Stefani ga je
ve imala. Pozvala je oko deset. uo se sa Komarovim koji je bio negde u inostranstvu,
poslom. Ali je trebalo da se vrati u Njujork krajem nedelje. Stefani je pozvaia njegovu
sekretaricu i zakazala susret.
Rozi je upita: ,,Jesi li za sendvi. Nisam nita stavila u usta itav dan.
Stefani nije bila ba sigurna u to. ,,Vai.
Donji deo Robert strita se zavojito sputao ispod zdanja Magente, pre nego to e
se, neto nie, stopiti sa Savojskim trgom. Na zaobljenom zidu zgrade okrenutom ka
Robert stritu bio je smeten jedan od sporednih izlaza. Rozi i Stefani prodoe kroz vrata
i uputie se ka Strandu.
Sele su za sto u zadnjem delu neuglednog lokala: zamagljeni prozori, prljavi
zidovi boje magnolije, Aba na radiju - ,,Pobednik uzima sve - limene pepeljare i
stolnjaci sa crvenim karo dezenom. Rozi narui salatu od tunjevine i au vode. Stefani
zatrai koka kolu.
Rozi joj preko stola dodade crno-belu fotografiju. ,,Boris Bergtajn. Tvoj ovek za
vezu u Njujorku.
Imao je iroko sputeno elo, debeo nos, pune usne, ablje oi. Kosa mu je bila
kratka i otro podiana, a utisak je dopunjavala neobrijana brada du izraene donje
vilice. ,,Blagi Boe, nije ba neki lepotan, zar ne?
,,Daleko je od anela", sloi se Rozi. ,,U svakom smislu.
,,lmate neto o njemu?
,,Naravno. Osrednja riba u nekoliko osrednjih bara. ivi u Brajton Biu, ima veze
po junoj Floridi. I Moskvi.
,,ime se bavi?
,,Svime to donosi profit. U svoje vreme bavio se prodajom narkotika, zatitom,
prostitucijom - uglavnom u Rusiji, ali i u Nemakoj. Trenutno prilino oprezno nastupa.
Hteo bi da se dokopa amerikog dravljanstva, ali je pod istragom u vezi sa nekim
propalim preduzimakim poslom u Majamiju.
,,Na Floridi su valjda svi takvi poslovi propali.
Konobarica donese narudbinu. Kada se udaljila, Rozi ree: ,,Mogu li da te pitam
neto... lino?
Stefani pokua da se osmehne. ,,Moe.
,,Je li te prisilio da se vrati? Mislim... nisam oekivala da u te ikada vie videti.
,,Nije ni on.
,,Pa ta se desilo?
,,Napravili smo dogovor. Kada zavrim ovaj posao nee polagati vie nikakva
prava na mene.
,,Da li mu veruje?
Stefani otpi gutljaj koka kole. ,,Ako hoe iskreno, ni sama ne znam.
,,Ali si se svejedno vratila.
,,Pomisao da je tako neto mogue bila je dovoljna. Ne elim da provedem ostatak
ivota razmiljajui o Magenti. ak i kad sam uspela da se skrasim na jugu Francuske,
neprestano sam razmiljala o tome. Ovo mi je ansa da jednom zasvagda zavrim s tom
priom.
,,ta ako ne odri obeanje?
Stefani slegnu ramenima. ,,Nekada sam samo razmiljala o tome kako da ga
ubijem. Ali, to je bilo dok sam bila Petra. Vie nisam takva. Tako da ne znam.
Kada su se rastale ispred kafea, Rozi je poljubi u obraz. ,,Sreno u Njujorku.
Dve prijateljice koje su ukrale malo vremena za zajedniki ruak u danu
prepunom poslovnih obaveza. Tako bi izgledalo nekome ko posmatra sa strane,
pretpostavljala je Stefani. Prizor koji se svakodnevno moe videti u svim delovima
grada. Nije imala utisak da se Rozi folirala. Pa ipak, njoj samoj sve to je delovalo
nekako strano.
Pola je podzemnom eleznicom od Cering Krosa do Bejker strita. Njen vagon je
bio skoro prazan. Sela je pored samih vrata i otvorila fasciklu. Na vrhu se nalazila viza
kartica na ime gospodice Kejt E. Mar. Onda pogleda vozaku dozvolu. K skraeno od
Ketrin, E skraeno od Elizabet. Imala je 28 godina. Dakle, svega jedanaest meseci starija
od Stefani. Onda pronae imena roditelja. Alfred i Helen. Oboje su umrli prirodnom
smru, tokom poslednjih pet godina. Proverila ima li brae ili sestara, iako je ve dobro
znala odgovor. Kada su se njena oekivanja potvrdila na usnama joj zatitra iskrivljen
osmeh. Bez brae. Bez sestara. Bila je jedine. Ba kao i sva deca Memorijskog odseka.
Stefani krenu ekspresom sa este avenije, preavi rastojanje od 57. ulice do
Brajton Bia, koji se nalazio u junom delu Bruklina. Zubato sunce je paralo vedro
nebo, ali je vazduh bio dovoljno hladan da sledi dah. Stepenite kojim se izlazilo sa
izdignute stanine platforme vodilo je na Brajton Bi aveniju, koja je i dalje
predstavljala stecite ruske zajednice u Njujorku. Putanja kojom je krenula bila je u
neprestanoj senci pruge koja se nadvijala iznad ulice. Sa obe strane su bile nanizane
radnje, sa engleskim i irilinim natpisima: perionice vea, cveare, zlatare, prodavnice
elektronske robe. Stefani proveri adresu koju je nakrabala na paretu papira u Seri
Nederlandu. Apoteka Surgut. Pronala ju je izmedu kafea Arbat i Vasilijeve prodavnice
pia.
Unutra je bilo mrano. Vazduh je bio sladunjav. Na stalku pored vrata goreli su
miriljavi tapii. Na zidovima su se nalazile umetnike fotografije sibirskih amana:
dugi crni ogrtai ukraeni trakama i resama, sjajni ukrasi za glavu i perjanice, zlatno
prstenje i tanjiri, mlatila. Na stalai ispod fotografija bile su poredane drvene i staklene
kutije. U njima su se nalazile razne trave, prakovi, osueno lie, korenje. Na svaku od
njih bila je prikaena kartica sa spiskom oboljenja koja su se time leila. Na kraju radnje
nalazila se izlakirana drvena tezga.
,,Da li je Boris Bergtajn tu?
ovek u crnom prsluku ispod starog sivog sakoa pogleda je ispod oboda kape.
Ona ponovi pitanje na ruskom. On razgrnu ljubiastu zavesu iza sebe i neto promrmlja
u mrak.
Kada se Bergtajn pojavio blokirao je itava vrata. Visok est stopa i tri ina, sa
irokim ramenima i snanim grudima, kretao se kao bodibilder. Miii su mu se valjali
prilikom hoda. Koa mu je bila ruiasta i pegava. Brada od otprilike tri dana imala je
rikastu nijansu, ali mu je kosa bila tamna. Nosio je bordo konu jaknu preko debele
crne polo majice i tamnoplavih farmerica. Majica mu je prijanjala uz telo, istiui
omlitavele stomane miie.
,,Vi ste Boris Bergajn?
,,A koga to zanima?
,,Ja sam prijateljica Alana Kelija.
,,Onog drkadije?
,,Videli smo se prolog leta. U bioskopu Sputnjik na Lenjinski prospektu. Gledali
smo dva filma zaredom.
 Bergtajn je isprva delovao iznenadeno, a onda iznervirano. ,,A prethodnog leta?
,,U dai blizu Domodedova.
,,U redu, u redu...
,,Ko smilja ove kojetarije?
,,A ta misli? Keli? A koja si pa ti?
,,Kejt Mar.
,,Jesi li i ti FBI-evka?
Stefani se nasmei, ali nita ne odgovori.
Boris Bergtajn se rodio u Odesi, na Crnom moru, 1962. godine. Otac mu je radio
u fabrici koja je proizvodila ubare i tepihe. Takoe je bio aktivan na cvetajuoj crnoj
berzi, gde je trampio robu ukradenu s posla za sveu hranu, pozorine ulaznice, odeu.
Njegovi roditelji su 1981. odluili da emigriraju za Izrael. Za Bergtajna, koji je voleo
Odesu i nikada sebe nije smatrao Jevrejinom, uprkos prezimenu koje je nosio i
diskriminiuem igu u pasou za putovanje kroz SSSR, ta odluka je dola kao hladan
tu. Porodica je, po dolasku u Izrael, ivela u kibucu. Boris je odsluio tri godine u izra-
elskoj armiji. 1985. godine se preselio u Zapadni Berlin i stupio u organizovani reketaki
lanac, pridruivi se lokalnoj rusko-jevrejskoj bandi. Poeo je karijeru kao gorila, radei
za nekog uterivaa dugova. Kasnije se izvetio i preao na prevare sa kreditnim karti-
cama. Njegova banda imala je jake veze sa Brajton Biom, tradicionalnom prvom
stanicom u Sjedinjenim dravama. Bergtajn je tako 1988. godine stigao u Njujork.
Sada je bio dounik FBI-a pod komandom Alana Kelija, terenca koji je 1999.
godine iz Slube unutranjih prihoda u Filadelfiji tajnim zadatkom bio prebaen u
Njujork. Magenta je Stefani isporuila kljune podatke iz Bergtajnovog dosijea, meu
kojima se nalazilo njegovo ifrovano ime - Suncokret - kao i detalji sporazuma koji su
on i Keli sklopili pre nego to je Keli avgusta meseca otputovao za Kinu.
Bergtajn ree: ,,Daj da se sklonimo odavde.
Izali su na Brajton Bi aveniju. Ljudi oko njih govorili su ruski i ukrajinski.
Onda se zau klaparanje elika o elik i voz im protutnja iznad glava. Buka im na
trenutak zaglui bubne opne. Zemlja se zatrese.
,,Jesi li ti iz Njujorka?, razdra se Bertajn.
,,Nisam.
,,Odakle si onda?
,,Odnekud drugde.
On se osmehnu, otkrivi krive poutele zube. ,,Svi ste isti.
,,Svida li vam se ovde, Borise?
,,Naravno. Oseam se kao kod kue.
,,A u Moskvi?
,,ta sad pa s Moskvom? Imam stan tamo. U Krilatskoju. Zna li gde je
Krilatskoje?
,,Ne znam."
Bergtajn se promuklo nasmeja. ,,Rajsko mesto. Ali se ne moe nazvati domom.
Onda se spustie Drugom Brajtonskom ulicom, pored igralita u blizini
Brajtvoterskog suda. Velika betonska povrina sa toboganima i ljuljakama za decu.
Bilo je i klupa i stolova za odrasle. Uprkos jesenjem mrazu, starci su sedeli naokolo,
igrajui domine, puei, diskutujui.
,,Keli kae da se bavite prodajom nametaja.
Bergtajn gurnu ruke u depove. ,,Da, sa nekim Ukrajincima. Imamo prodavnicu
ovde u Brajton Biu, jednu u Bensonherstu i jo jednu u Bej Ridu. Takode, posedujem i
deo garae u Borou Parku.
,,Uprkos tome etiri puta godinje skoknete do Moskve.
Slegnuo je ramenirna. ,,lmam roake...
,,Naravno.
Stigli su do keja, a onda skrenuli levo, pored Art Deko apartmana koji su gledaii
na Atlantik. Otar vetar poigravao se nad talasima. Bergtajn izvadi cigaretu iz paklice
kenta, otkinu filter i zapali je, zaklonivi je dinovskom akom.
,,ta znate o Konstantinu Komarovu?
On izdahnu plaviast dim, koji se raspri u vazduhu. ,,Znam da je bogat. I da ima
mnogo bogatih prijatelja. Nauo sam da ima stan na gornjem Ist Sajdu, u ulici ezdeset i
nekoj.
,,Dolazi li ponekad ovde?
,,Naravno.
,,Koji su mu poslovni interesi?
,,Nekretnine, ulaganje kapitala, uvoz-izvoz...
,,Uvoz-izvoz?
,,A-ha.
,,Tu moe spadati sve ivo, zar ne?
,,Poseduje skladita na dokovima kod Bu Terminala. Vide se sa autoputa
Govanus. Skoro da se moe uskoiti kroz prozor.
,,Jo neto?
,,uo sam da ima posadu na Kenediju.
,,Posadu na Kenediju?
,,Ma, zna. Na aerodromu.
,,Kakvu posadu?
,,Sigurno ne letaku. Aerodromsko osoblje, carinike, obezbeenje, zaposlene na
prtljagu... ta ti ja znam. Nekakvu posadu koja vodi rauna da neko ne sjebe specijalne
poiljke.
Zaustavili su se kod jednog restorana na keju. Restoran se zvao Kaljinka. Veliki
zeleni neonski natpis nad ulazom bio je slomljen. Bergtajn zalupa na zakljuana vrata
sve dok ih vlasnik - omalen mukarac sa osmouganim naoarima i zabrinutim licem - ne
pusti unutra. Onda narui aj i povede Stefani do stola pored prozora od bojenog stakla
koji je predstavljao jedini detalj na neuglednoj fasadi okrenutoj ka keju. Na jednom
kraju restorana nalazila se bina: usamljeni mikrofon na stalku, zvunici sa obe strane,
etiri obojene svetiljke okaene na stub.
,,Kakav je Komarov?
,,Ne poznajem ga.
,,lz onoga to ste uli.
 ,,Ovih dana pia ampanjac i sere zlatne poluge, ali je u svoje vreme bio opaka
bitanga. Verovatno je, ispod sve one skupe odee, jo uvek takav.
,,Jo neto to bi doprinelo utisku?
Bergtajn se zamisli. I da i ne. ,,Kako legenda postaje legenda? Sve mora odnekud
da krene.
,,Recite mi.
,,Dok je iveo u Moskvi, posredovao je u sporu izmedu dve mafijake
organizacije. Dolgoprudnikija i Centralnaje. Uzrok arke bilo je voenje kockarskih
poslova u Budimpeti. Situacija je postajala sve gora. Radili su noevi, pitolji, pesnice.
Onda je predstavnik Dolgoprudnikija poginuo u eksploziji automobila bombe u Bu-
dimpeti. Maarska policija je poludela. Tada se umeao Komarov. Ne zbog svojih, ve
zbog optih interesa. Nakon par dana postignut je sporazum i dogovorena je kompenza-
cija. Oleg Rogaev, koji je tada bio na elu Centralnaje, pristao je da Dolgoprudnikiju
isplati dva miliona amerikih dolara na ime prava na zatitu kazina. Zamolili su
Komarova da izvri transfer u Budimpeti. Obe strane su mu verovale. Komarov je
posao kurira poverio nekom tipu iz Takenta, koji je i ranije radio za njega. Stvar je u
tome to nikad ranije od njega nije bilo traeno da isporui dva miliona dolara u kori-
enim novanicama. Pacovje, naravno, zbrisao. Nestao bez traga i glasa.
,,Sa parama koje su pripadale Centralnaji. ,,Da. Izjebao je Komarova. Meutim,
ovaj je svejedno obavio isporuku. Stvar je bila previe ozbiljna, pa je pljunuo sopstveni
ke. Dva miliona. Koje je negde tekovao za svaki sluaj, ba kao i ti. Zna, kolaju prie
da u Rusiji ima vie dolarskih stohiljadarki nego u Americi. U svakom sluaju, Komarov
je izvrio isplatu i svi su bili prezadovoljni. Ni Centralnaji ni Dolgoprudnikiju nije ak ni
pomenuo ta se zaista desilo. Oni su to saznali tek kasnije. U meuvremenu je ponitio
ugovor sa kurirom. Pola miliona dolara. U Rusiji moe da narui ubistvo za paklo
marlbora, pa bi se pomislilo da bi sa tolikim parama mogao da savata bilo koga. Ali,
nita se nije desilo. Komarov je nastavio da se bavi svojim poslom, postajao je sve
bogatiji i, kako je vreme prolazilo, Uzbekistanac je verovatno poverovao da je uspeo da
se izvue. Ali nije. Tri godine kasnije se poslom obreo u Voronjeu, na putu ka...
,,Don sa Dona.
,,Zna tu priu?"
,,ula sam samo za nadimak, ali ne znam detalje.
,,Dobro. Dakle, Uzbekistanac je u Voronjeu, tu je samo u prolazu, kada mu
iznenada pozli. Grevi u stomaku. Odlazi do svog hotela, seda za ank, naruuje par pia
i pokuava da se pribere. Meutim, uskoro pada u nesvest. U bolnici doktor odluuje da
ga otvori. Puklo mu je slepo crevo, ili tako neto. U svakom sluaju, izvade mu to to ne
valja, oiste ga, zaiju. Sada ima avove preko stomaka pa mora da odmori par dana.
,,Prema prii zaposlenih u bolnici, bio je nasmrt preplaen. Pokuao je da pobegne
iz bolnice jo pre nego to je stao na noge. Nije hteo da ostane u Voronjeu. ponavljao je
da hoe kui, ali nije hteo da kae gde mu je kua. im je prohodao, naputa bolnicu.
Vee je. Prekasno je da napusti grad, pa mora negde da prenoi. A onda e da odmagli
prvim jutarnjim vozom. Ne vraa se u hotel u kome se onesvestio. Provodi no na
nekom drugom mestu. Ujutru, u sam cik zore, odluuje da napusti hotel. Lift se penje do
treeg sprata. Ulazi unutra. Komarov ga eka u liftu. Vrata se zatvaraju, lift se sputa.
Komarov izlazi na prvom spratu. Lift se potom sputa do predvorja. Vrata se otvaraju,
Uzbekistanac lei mrtav na podu, krv lipti na sve strane. Zna li kako ga je Komarov
ubio?
,,Kako?
,,Jednim jedinim udarcem. Bio je mrtav jo pre nego to je pao na zemlju.
Bergtajn se nagnu preko stola i spusti glas, iako su bili sami. ,,Komarov ga je tako jako
udario da mu je pesnica prola pravo kroz avove, pravo kroz stomanu duplju. Ni
metkom ne bi bre zavrio stvar.
aj je stigao u malom zamagljenom samovaru na okruglom pletenom
posluavniku, zajedno sa dve visoke ae u mesinganim draima. Bergtajn napuni
prvu au i dodade je Stefani.
,,Eto, sad zna kakav je Komarov. Nikada ne zaboravlja i nikada ne prata.
,,Kao i FBI, zar ne?
Bergtajn je pogleda kao da ga je oamarila. ,,Da ujem sad ta ti treba.
,,Georg Salibi.
,,Bankar...
,,Sutra dolazi u grad i ostaje tri dana. Trebaju mi njegov raspored aktivnosti i plan
kretanja.
Na trenutak se uini kao da se Bergtajn premiija. A onda klimnu glavom. ,,U
redu.
,,Moete to da mi sredite?
,,Nema frke.
Stefani se nasmei. ,,Ba kao to mi je Keli i rekao. Onda otpi gutljaj aja. Bio je
jak i gorak. ,,ta vam se desilo u Majamiju?
Na sam pomen Majamija Bergtajn se smrai. ,,Ma, bio je to neki preduzimaki
posao blizu hipodroma Hajlija. Stanovi i poslovni prostor. Moj udeo je bio mali.
Meutim, neki ugovori su pukli. Ljudi nisu bili isplaeni, uletela je policija, poeli su da
vrljaju. Onda se ispostavilo da neki od investitora nisu imali izmirene raune sa
Slubom unutranjih prihoda. Tako je poelo. Ubrzo nakon toga FBI mi je zakucao na
vrata i morao sam da prekinem s poslom.
,,Tek tako?
,,Tek tako.
Brodvej je bio pun ulinih tezgi na kojima su se prodavale farmerke, patike,
jakne, dukserice. Sva roba je bila markirana i jeftina. Stvari su bile ili falsifikovane ili
ukradene, ali se inilo da niko za to ne mari. Stefani kupi dva para Kelvin Klajn
farmerica,par ribok patika i neto vea u prodavnici sa stalnom rasprodajom, astila se i
jednim crnim ruksakom i zamenila svoju konu jaknu za grozan dugaak perjani mantil
sa najk oznakom sa leve strane grudi. U gvodarskoj radnji je kupila veliki rafciger,
eki, no, nekoliko eksera, crnu izolir traku i dva mala ifrovana katanca. Na kraju je
svratila do apoteke gde je kupila kozmetike potreptine i crvenu najlonsku vreu za ve.
Koristei Brodvej kao bazu, tumarala je gore dole dvadesetim i nekim, tridesetim
i nekim i etdesetim i nekim ulicama. Konano se skrasila u hotelu Karter, u Zapadnoj
43. ulici, izmedu Brodveja i Osme avenije. Pored ulaza je bila mala prodavnica kafe,
Prljavim stepenicama se popela do predvorja na prvom spratu. Prostorija je bila
ogromna i grozomorna, zastrta psihodelinim tepihom koji je delovao jo upeatljivije
pod plavo-crvenim neonskim osvetljenjem. Traila je mesto gde klijentela nije obraala
naroitu panju na kvalitet smetaja i gde osoblje nije obraalo naroitu panju na kvali-
tet gostiju. Hotel Karter je delovao kao idealan izbor.
Prijavila se pod imenom Dejn Fransis. To je bio sekundarni pomoni identitet
koji joj je Magenta sklepala za takve situacije. Dvadesetpetogodinja medicinska sestra
iz Melburna, koja je koristila jednogodinji plaeni odmor za putovanje po svetu, ako bi
je neko neto pitao. Ali niko je nita nije pitao. Imala je utisak da je na formularu koji je
dobila na recepciji mogla da napie ta god joj dune. Duh sa druge strane stola prui joj
klju sobe na estom spratu. Kada je ula unutra, navukla je rezu na vrata. Neko vreme
je sedela na krevetu, ne radei nita. Oslukivala je priguene zvuke koji su dopirali sa
ulice i pribliavanje i udaljavanje koraka u hodniku ispred sobe. Duek je bio neudoban,
federi poiskakali, uzglavlje rasklimatano. Spavala je u stotinama takvih kreveta i od
seanja na njih joj prokljua u utrobi.
Zavese su bile navuene. Ona pride prozoru, malo ih razmaknu i proviri napolje.
Direktno preko puta nalazila se velika deurna garaa, a neto dalje odatle zgrada New
York Timesa. Plava vrata garae bila su zatvorena. Iznad izlaza, nanizane du zgrade,
bile su staklene sijaline kugle sa natpisom Times.
Stefani proveri vitrinu, fijoke, prostor ispod kreveta, vrstinu zidova. U kupatilu je
proverila WC olju, kazane, paravan pored kade. Vrativi se u spavau sobu, odeta do
jednog ugla i skloni pare prljavog tepiha. Nije bilo nieg ispod, samo go parket.
Onda raspakova garderobu, stavi kupljene alatke u boni dep ruksaka, zatvori
rajsferlus i dodatno ga osigura katancem. Potom rasporedi kozmetiku oko lavaboa u
kupatilu i napravi malo nereda na krevetu. Nakon toga napusti hotel i vrati se u Seri
Nederland na Petoj aveniji.
***
Nakon to sam pozvala sobnu uslugu, ukljuujem laptop i pronalazim fajlove sa
planovima Salibijevog apartmana na Central park vestu. Iz svoje sobe, koja gleda na
Petu aveniju, hotel Plaza i jugoistoni ugao Central parka, gotovo da mogu da vidim vrh
Salibijeve zgrade. Onda okreem telefonski broj koji nisam koristila tri godine. Taj broj
nema nikakve veze sa Magentom.
,,Vu Lin?
,,Ja sam.
,,Kada smo se poslednji put videli ruka vam je bila u gipsu. Slomili ste je u
automobilskom udesu. Sreli smo se na trajektu za Stejten Ajlend. Dala sam vam pet
hiljada dolara. Seate li se ta ste vi rneni dali?
Usledila je podua pauza. A onda glas sa druge strane prozbori: ,,ta elite?
Isporuila sam mu spisak. ,,Do kada vam je to potrebno?
to pre.
,,Tri dana?
,,Moe li prekosutra?
 ,,To je isuvie kratak rok.
,,Probajte.
Njegov uzdah je bio krajnje predvidiv. ,,Mogu da pokuam...
,,Koliko para?
,,Deset hiljada.
U redu. Dajte mi adresu.
Onda stie hrana. Potpisujem priznanicu, da bih nedugo potom otkrila da sam
izgubila apetit. Kasnije se svlaim, ostajui samo u veu, i izvodim seriju gimnastikih
vebi, uivajui u toploti koja mi se iri miiima. Pola sata kasnije zaranjam u toplu
kupku, pokuavajui da se opustim. Potom se polako oblaim. TV je ukljuen, CNN
preiva istu petominutnu mrvicu vesti izmedu blokova reklama i samopropagande.
Nekada, dok sam bila Petra, gde god bih mrdnula iz zasede bi iskoio CNN. U hotelskim
sobama, po aerodromskim ekaonicama. Ne obraam ni najmanje panje na to. To je
samo arena laa za ui.
Odluila sam se za svilenu koulju tako intenzivne bljetavo plave boje da pod
odgovarajuim osvetljenjem moe delovati gotovo ljubiasto ili crno i za elegantni crni
,,Maks Marin kostim. Kostim je savreno krojen i prijatno sam iznenadena koliko
dobro izgledam u njemu. Oseam se kao prevarant. Ja ne nosim Maks Marine kreacije i
sline fensi stvari. A opet, koga ja to maem? Ja jesam prevarant. Vie se ne oseam kao
Stefani, nemam pojma ko bi trebalo da bude ta Kejt Mar i definitivno znam da vie
nisam Petra Rojter.
Neboder od stakla i crnog elika. Predvorjem je dominirao ogromni bronzani konj
smeten nasred etvrtaste fontane. Stefani pode liftom. Vrata se otvorie na dvadeset
devetom spratu. Ona se, preko izglancanog granita, uputi do zaobljenog granitnog alte-
ra za prijem. Iza altera, i iza recepcionerke ija je kosa takoe podseala na granit,
velikim zlatnim slovima bilo je ispisano: Gardajn Hil. Ova investiciona kompanija,
osnovana 1971. godine, odravaia je dvadeset sedam godina svoj nepoljuljani imid
osrednjosti, da bi se 1998. konano nala na rubu bankrota. Tada ju je otkupila vaj-
carska investiciona firma Mir, plativi daleko vie od realne vrednosti. U to doba
Gardajn Hil je imao poslovnicu u neuglednoj zgradi u Osmoj aveniji i zapoljavao
sedamdesetak Ijudi. Sada je ista ta firma zauzimala itav sprat prestinog zdanja u
Istonoj 52. ulici, a broj zaposlenih sveo se na svega devetnaest osoba. Niko od njih ni-
je tu radio pre nego sto je Mir otkupio kompaniju.
Recepcionerka uvede Stefani u kancelariju i zamoli je da saeka, upitavi je da li
je za kafu. Stefani odbi. Kada su se vrata zatvorila, prila je prozoru. Daleko dole mravi
su se tiskali po zakrenom ploniku. inilo joj se da je od zemlje deli mnogo vie od
dvadeset devet spratova.
Gardajn Hil je mogao zapoljavati bar jo toliko ljudi, a da na spratu ne oseti
pomanjkanje prostora. Posmatrano sa strane, takva ekonomija nije imala smisla.
Medutim, neto upuenijem posmatrau je bilo savreno jasno da je takva
ekstravagantnost bila omoguena komplikovanim sporazumom na osnovu koga je
Gardajn Hil mogao koristiti prostor bez plaanja rente. Zgradu su posedovala tri
partnera: Saul Gulbenkian, njujorki magnat za nekretnine, Georg Salibi, osniva First
Intercontinentala, i Konstantin Komarov, vlasnik Mira, iz koga je proistekao dananji
Gardajn Hil. Gulbenkian je preko First Intercontinentala isfinansirao kupovinu zdanja od
Kamerona Mek Groa, kanadskog preduzimaa i jednog od Gulbenkianovih najveih
rivala. Ne zna se zato ili kako se Mir upleo u sve to. To je oigledno bila stvar internog
dogovora izmedu Gulbenkiana, Salibija i Kornarova.
Na zidovima kancelarije visilo je desetak slika. Bile su sline po stilu. Stefaninom
nevinom oku izgledalo je kao da ih je naslikao isti umetnik. Ulja na platnu, sa
prizorima iz ruskog seoskog ivota: injem prekrivene ume, rascvetali vrtovi, zlatne
jesenje kronje, otro zimsko sunce razliveno po snenom prostranstvu. Pogledom je
traila potpis autora.
Mukarac koji se pojavi iza nje ree: ,,Olga Svetlinaja. Stefani se okrenu.
,,Molim?
Onog trenutka kada ga je ugledala u grudima je neto stee. Oseala je kao da ga
ve poznaje. Uini joj se da se na njegovom licu mogla proitati slina reakcija.
Zanimljivo je da nije osetila nita slino dok je prouavala njegov dosije. Upita se koga
li on u tom trenutku posmatra. Briljivo naminkanu Kejt Mar odevenu u elegantni
Maks Marin kostim? lli pometeno stvorenje koje se krilo ispod te fasade?
Nosio je odelo na jednoredno kopanje, koulju boje razlika i bordo svilenu
kravatu. Nije bio preplanuo kao na fotografijama, ali su mu na koi i dalje bili primetni
tragovi surovih klimatskih uslova. Ona zamisli ivot na otvorenoj puini, daleko od
klimatizovanih kancelarija i aviona. to se tie figure, u tri dimenzije je delovao jedna-
ko vitko kao i u dve.
,,Umetnica koja je to naslikala. Tako se zove. Olga Svetlinaja.
,,Jesu ii sve slike njene?
,,Polovina. Preostale je naslikao Jurij Kuga, njen suprug. On joj se priblii.
,,Poetski realizam. To nije ba svima blisko - za neke je takav stil previe svetao, previe
pojednostavljen - ali ove slike imaju neto to ja prepoznajem.
,,A to je?
,,Neto to ne biste razumeli. Ja sam Konstantin Komarov.
Rukovali su se. Dlan mu je bio suv i hrapav. Kada su seli, on je osmotri, a onda
baci pogled na uramljenu fotografiju na svom radnom stolu. Stefani je videla samo
poleinu.
Usledilo je malo neformalnog razgovora, u kome je Stefani odigrala bezlinu
automatsku rolu koju je njen identitet zahtevao. Komarov potom prebaci temu razgovora
na Zbignjeva Sladeka i Almatinvest. ,,Dao mi je prilino ture podatke o vaoj
kompaniji, gospoice Mar. Zato sam morao da sprovedem lino istraivanje. Verujte
mi da nije bilo lako. Izgleda da radite za kompaniju koja nema ak ni svoju kancelariju.
,,Registrovani smo.
On odgovori utnjom na takvu konstataciju, saekavi da uje neko konkretnije
objanjenje. Ali, ta je tu imalo da se kae? Stefani je bila zbunjena. Postojalo je neto u
njemu - i u njenoj reakciji na njega - to ju je potpuno izbacivalo iz ravnotee.
Obostranost oseanja koju, kako je verovala, u poetku bee primetila, sada bee nestala.
Bio je potpuno nedokuiv.
 Komarov izvadi paklo marlbora iz depa i ponudi je cigaretom. ,,Da li vam smeta
ako zapalim?
Poslednje to je oekivala bili su maniri. U stvari, nije ni sama znala ta je tano
oekivala, ali ovakvo ponaanje sigurno nije. Neko je pobrkao lonie. Pokuala je da
oveka koji je sedeo pred njom zamisli u desetogodinjoj borbi za opstanak po
sovjetskim zatvorima u sibirskoj pustoi. Nije ilo. Nikako nije uspevala da sklopi
kockice.
,,Razgovarao sam sa Sladekom i mislim da znam kako bih vam mogao pomoi.
On kae da vi zastupate grupu ljudi koja bi elela da inevstira izvesnu svotu novca tako
da to bude... kako da se izrazim... poreski isplativo.
,,Upravo tako.
,,A da pritom ne morate da odgovarate na nezgodna pitanja o poreklu novca.
,,Tano.
,,Pretpostavljam da bi ti ljudi eleli da sauvaju svoju anonimnost.
,,Da, tako sam rekla Sladeku.
,,lmaju li oni svoja predstavnitva u SAD?
,,Da.
,,A u Evropi?
,,Da.
,,Bave li se meovitim poslovima?
,,Metovitim?
,,Zakonitim i nezakonitim.
Postoji mnogo raznih opcija, rekao je, ali je on specijalizovan za prekookeanske
zone koje su na ceni meu Rusima. vajcarska je bila prva na listi i na nju je otpadalo
skoro pedeset procenata posla, mada je Kipar u poslednje vreme postajao sve
popularniji.
,,Ne treba vam ulazna viza, pravni sistem im je prilino pouzdan, zemlja je
politiki stabilna i vidljivo napreduje na ekonomskom planu. Isto tako, relativno je blizu
Rusije i tamo ve postoji brojna i dobro organizovana ruska zajednica.
Postojale su i egzotinije opcije. Na pacifiku dravicu Nauru i republiku Palau
1999. godine otpadalo je gotovo etrdeset procenata prekookeanskog transfera novca.
Iako je ta cifra u meuvremenu pala na manje od deset procenata, ta podruja su i dalje
imala svojih pogodnosti. Nauru, minijaturna suverena drava, nalazi se blizu ekvatora,
na koralnom ostrvu u Tihom okeanu. Ostrvo je dugako svega osam milja. Sve do
osamedesetih godina tamonja industrija se zasnivala na eksploataciji guana, fosilnog
blaga koja se koristi za proizvodnju vetakog dubriva. A onda su lokalne vlasti
pretvorile Nauru u idealnu luku sa nultim porezom. U neuglednoj daari na osrvu bila
je otvorena Nauru korporacija, u koju se ulanilo vie od dve stotine banaka i kompanija
iz svih delova sveta. Posredstvom tih kompanija svakodnevno se pralo na desetine
miliona dolara. Za lanstvo u Nauru korporaciji trebalo je izdvojiti manje od deset
hiljada dolara godinje. Samo 1999. godine preko ostrva je prolo vie od 75 milijardi
dolara, to je otprilike 12 miliona dolara po stanovniku.
 U petnaestak minuta izlaganja Stefani je bila preplavljena informacijama.
Posmatrala ga je kako govori, ali gotovo nita nije ula. Imao je mali oiljak na desnom
obrazu. Na ruci je nosio sat marke brajtling. Znala je da blene u njega, ali nije marila. U
mislima joj ponovo izroni hotel u Voronjeu, krvlju poprskan lift, mrtav Uzbekistanac
na podu. I dalje nije mogla da zamisli Komarova kako izvlai okrvavljenu psenicu iz
raznete utrobe svoje rtve.
Rekao je: ,,Nauru je mesto gde za kontaminirani dolar moete dobiti ekvivalentnu
devianski istu novanicu. Umesto uobiajenih 75 centi i lako ustanovljivog ostatka.
***
Sigurna sam da ga odnekud ve znam, mada sam sa druge strane apsolutno
uverena da to ne moe biti istina. Ne znam ba nita o njemu, a opet znam sasvim
dovoljno. Ne izgleda neto naroito, ali me fiziki privlai na nain na koji mi se to
nikada ranije nije desilo. Tu privlanost ne oseam u srcu, ve u stomaku. Sluam ga
kako bih zapamtila boju njegovog glasa, a ne ono to govori. Ako bi me ovog
trenutka upitao moe li da me poljubi, rekla bih 'da'.. Ako bi izjavio da eli da vodi
ljubav sa mnom bez oklevanja bih pristala.
Ne znam da li i on osea neto slino. Gledamo jedno drugom u oi - netremice -
ali nema anse da zakljuim ta se deava iza njegovog pogleda. Oseam se apsurdno.
Sve to pouzdano znam o njemu je ono to sam proitala, a to nije nimalo dobro. Uopte
nema razloga da se ovako oseam. Ali, to to sam svesna toga nimalo mi ne pomae, ve
me samo dodatno razdrauje. Ja ne padam na takve situacije. Ja sam iznad toga. Zar
upravo ja nekada nisam bila suta definicija samokontrole?
Ne mogu da objasnim zato, ali nervi su mi na ivici. A onda dolazim sebi,
priseajui se zato sam ovde.
***
,,Ljudi koje zastupam eleli bi neto da kupe. Komarov se namrti. ,,Mislio sam
da smo do sada razgovarali o tome. Na izvestan nain...
,,Oni ele da kupe neto preko jednog od vaih saradnika.
,,Koga?
,,Kobe.
Njegovo lice ne odade ni najmanju reakciju. ,,ta ih zanima?
,,To u rei Kobi lino.
,,Ne poznajem nikoga pod tim imenom.
,,A jeste li poznavali nekoga po imenu Oleg Rogaev?
Ovoga puta reakcija nije izostala.
Stefani nastavi: ,,Oh, naravno da ste ga poznavali. Kada je ubijen u Parizu, bio je
u drutvu jednog britanskog obavetajca. I on je ubijen. Ubica je pobegao i do danas nije
uhvaen. Ali je zato identifikovana osoba koja stoji iza atentata. Da li vas zanima ko je
to?
Njegova nesigurnost prede u razdraljivost. ,,Ne vidim kakve veze to ima...
,,Zanima li vas ili ne?
Komarov nonalantno slegnu ramenima, pokuavajui da ostavi utisak ravnodu-
nosti. ,,Pa, dobro. Ko stoji iza toga?
 Stefani klimnu glavom, nadajui se da izgleda kao Petra. ,,Unajmili ste nekoga da
likvidira glavnog oveka Centralnaje.
Izgledalo je kao da mu je pao kamen sa srca. ,,Loe ste obaveteni.
Stefani nije bila ba sigurna u istinitost ove tvrdnje. Znala je da njegovo ponovo
uspostavljeno samopozdanje nije stajalo na vrstim nogama. ,,Sigurna sam da zaista
verujete u to. Mislim, zato biste uradili tako neto? Ako bi se proulo... takav potez bi
vam u najboljem sluaju mogao unititi reputaciju. A u najgorem biste navukli
Centralnaju na vrat.
,,Upravo tako.
,,Stvar je u tome to imam dokaz.
,,Nemogue.
Usta su joj bila suva. Ona otkopa konu torbicu i izvue pare papira koje mu
potom prui preko stola. ,,Fotostatski snimak prebacivanja novca sa jednog od vaih
linih rauna na privatni raun u Andori.
,,Uopte ne znam ta je ovo. Oigledno se radi o falsifikatu.
,,Nije falsifikat. Ovaj papir je stvaran. Ba kao i raun u Andori. Raun pripada
izvesnom Sebastijanu Aumanu, drugorazrednom plaeniku koje je sve do avgusta
meseca bio stacioniran u Briselu. Tada se njegov peo sudario sa nemakim kamionom
na autoputu A1 , izmedu Pariza i Kalea. Ali je za sobom ostavio dovoljno dokaza na
osnovu kojih se moe povezati sa Rogaevljevim ubistvom. A i sa vama.
Oekivala je razjarenost. Umesto toga, videla je samo zbunjenost. ,,To nema
nikakve veze sa mnom.
Stefani klimnu glavom. ,,Ali, to vie uopte nije bitno, zar ne? Uopte nije bitno
ko je kome platio. Ubica je moda ak i sam Koba. Vano je samo ono u ta ljudi
veruju. Sve je u sklapanju kockica. One koje bi ovaj sluaj mogao da zanima treba samo
usmeriti u odgovarajuem pravcu.
Komarov gurnu papir preko stola.
,,Pravite veliku greku.
Ona ga pogleda pravo u oi. ,,Znam.
Usledila je napeta tiina.
Onda on konano progovori. ,,Nikada nisam lino upoznao Kobu. Bila je to
obostrana odluka.
,,Ne verujem vam.
,,Razmislite malo. Uvek koristimo posrednika.
Sporazum slian onome koji je ona imala sa Sternom.
,,Onda me poveite s njim preko posrednika.
,,Ako je to ono to elite.
Stefani oseti aluziju u njegovom glasu.
,,Da li je to ono to elite?, upita je.
Sada je on zurio u nju i uopte nije mogla da dokui ta mu se mota po glavi.
,,Nemojte me ucenjivati. Mnogi su pokuali. Nikome nije upalilo.
To nije zvualo kao pretnja. Pre je zvuali kao zahtev. Ili, ak, kao rnolba.
,,ta onda predlaete?
 On ugasi cigaretu. ,,Zamolite me.
,,Ne razumem.
,,Zamolite me da vam uinim uslugu.
,,Zato?
,,Da bih kasnije i ja vas mogao zamoliti za uslugu.
,,Kakvu uslugu?
,,Jo uvek ne znam. Ali, smisliu ve neto.
Znala je da ne treba da se uputa u takvu igru. ,,Dobro, onda. Kao usluga...
,,Dogovoreno.
,,Odsela sam u Seri Nederlandu. Moete me pronai tamo.
Komarov se hladno nasmei. ,,Pronai u vas ve negde. Moete biti sigurni u to.
***
Stefani zastade pod crvenom tendom prodavnice kafe Sedam radosti, zapiljivi se
u kineska slova ispisana na tabli sa druge strane stakla. Pogledala je nadesno, potom
nalevo, a onda nastavila dalje. Na uglu ulica Malberi i Blum stajao je parkiran kamion.
Dvojica muaraca su istovarali zaklane prasie i jedno jare. Ispred restorana Vang
Hunan otvorie se pomona vrata. Crni elik zakripa o beton plonika. Kratkonogo
osoblje izjuri iz kuhinje u suterenu. Na ulicu suknu oblak pare. Ledeni vazduh je mirisao
na preno paje salo.
Kinezi su stajali du ulice, okupljeni u male skupine, avrljajui, puei, pljujui
po ploniku. Stefani proe pored prodavaca ribe ija je roba bila izloena u gajbicama
napunjenim zdrobljenim ledom, improvizovanog salona lepote smetenog u ulinom
budaku, prodavnice elektrinih uredaja iji je vlasnik nudio i gatarske usluge. Potom
napravi jo jedan krug, pa se spusti niz ulicu Mot.
etvrt sata kasnije vrati se do zapisane adrese u ulici Malberi. Lokacija koju je
traila bila je stenjena izmedu dve radnje. U jednoj se prodavalo kuhinjsko posude, a u
drugoj VHS i DVD akcioni filmovi koji su stizali iz Hong Konga. Isprva je promaila
ulaz, pa je morala da se vrati unazad. Prolaz ismedu zgrada bio je toliko uzak da se
krupniji ovek jedva mogao provui. Stepenice koje su vodile u suteren bile su strme i
slabo osvetljene. U dnu su se nalazila otvorena vrata, iza kojih je poivao mraan
hodnik. ula joj se napregnue, zenice rairie, u nozdrvama oseti miris anisa. Na prvim
vratima zdesna stajao je natpis: Putnika agencija ang Sun. Iza otvorenih vrata, Stefani
ugleda debelog mukarca, radni sto, telefon, gajbice u uglu, oblak plaviastog duvan-
skog dima. Onda poe dalje, pored travara specijalizovanog za ekceme i psorijazu, opti-
arske radnje, poslovnice firme koja se bavila uvozom mesa. Zubna ordinacija Vu Lin
nalaziia se u osmoj kancelariji po redu.
U ekaonici u kojoj se nalazila samo jedna stolica stajalo je estoro ljudi. Sve
sami Kinezi. Kada se Stefani pojavila, amor prestade i sve oi se okrenue ka njoj.
Nakon to su zadovoljili svoju znatielju prestae da obraaju panju na nju i nastavie
sa razgovorom. Onda se otvorie vrata u dnu prostorije. Na njima se pojavi niska mrava
ena koja je u nosiljci na leima vukla kenjkavo detence. Iza njih je stajao mukarac
pedesetih godina. Bio je visok pet stopa i osam ina. Imao je masnu srebrnastu kosu i oi
koje su se jedva nazirale medu naborima pegave koe. Nosio je male, okrugle naoari.
Kada je ugledao Stefani rukom je pozva da pride, a onda je uvede u ordinaciju. Niko se
nije bunio to je ula preko reda. Odmah po njenom ulasku, Kinez zatvori vrata.
Zubarska stolica je bila tapacirana plavom koom, a rupe na naslonima za ruke
zakrpljene srebrnastom lepljivom trakom. Instrumenti na zaralom posluavniku pored
stolice izgledali su zastarelo. Na paretu antiseptinog papira stajao je okrvavljeni zub.
Vu Lin upita: ,,Jeste li doneli novac?
,,Pre nego to dobijete novac hou da vidim ono to sam naruila.
,,Nije ovde.
,,Nego gde?
Slegnuo je ramenima. ,,U blizini.
,,Hajde onda da skoknemo do tamo.
,,Da prvo prebrojim novac.
,,Moete ga prebrojati, ali ga ne moete zadrati. Dok sve ne proverim.
Vu Lin se nakratko zamisli. ,,U redu.
Stefani raskopa jaknu, izvue sivu duksericu iz pantalona, pa otvori torbicu koju
je nosila privrenu oko pojasa. Onda mu prui sveanj novanica, obmotan gumicom.
,,Deset hiljada, u korienim pedeseticama, dvadeseticama i deseticama.
Vu Lin poe da broji. Nosio je beli mantil koji je bio zreo za pranje. Stefani
pogleda u tehniarku, koja je sedela na okrugloj stolici u uglu. Podbulo bezizraajno
lice, zdepasto telo. Bila je mlada i inilo se da se dosaduje. Stefani ju je posmatrala sve
dok ova ne skrenu pogled.
Zavrivi sa prebrojavanjem, Vu Lin ree: ,,Bie teko.
,,ta ste rekli?
,,Da se nabavi to to elite. Prekratak rok, nema dovoljno vremena.
,,Mislila sam da ste ve sve sredili.
,,Jesam neto. Ali bie teko. Moraete vie da platite.
Stefani krenu ka njemu, ispruivi ruku. ,,Ve smo se dogovorili oko cene.
Nakon kratkotrajne neodlunosti, Vu Lin joj vrati novac. ,,Ovo je nedovoljno.
Ako robu elite sutra, nedovoljno je.
,,Koliko traite?
,,Petnaest.
,,Petnaest hiljadarki?
,,Ne moe za manje.
Stefani se smrai. ,,Nije pametno kaiti se sa mnom.
Vu Lin ostade ravnoduan na pretnju. ,,To to elite nije lako zavriti. Opasno je. I
skupo. Sa deset hiljada sam na gubitku. Sa petnaest u moda neto izvui.
Stefani je znala da lae.
Vu Lin pride stolu za kojim je sedela asistentkinja i nakraba neto na paretu
papira. Onda joj prui ceduljicu. Adresa u Kanal stritu.
,,Sutra popodne. U etiri.
***
Kada se vratila u eri Nederland tamo je saeka Komarovljeva poruka. U est sati
se uputi ka Sent Ridisu, na uglu Pete avenije i 55. ulice. ekao ju je u King Kol Baru.
Bio je drugaije obuen, ali je stil bio prepoznatljiv: elegantno sivo odelo na dvoredno
kopanje, pamuna koulja be boje, ovalna zlatna dugmad za manetne, plava svilena
kravata. Stefani je nosila crne pantalone, usku bordo majicu sa narandastim rukavima i
leernu crnu jaknu. Ugledavi ga, postade svesna svoje nedoline garderobe. Oseala se
tako neumesno da joj dode da iskoi iz koe. elela je da se izvini, ali ne ree nita.
Komarov je pio martini. Pozvao je konobara. ,,ta ete popiti?
U tom trenutku najbolje bi joj legla trostruka doza votke.
,,Sampanjac?, predloi Komarov.
U datim okolnostima, taj predlog joj se uini apsurdnim. ,,Je l' mi to neto
slavimo?
,,Ne znam. Slavimo li?
,,ampanjac bi mi prijao. Hvala.
Kada se konobar udaljio, Komarov joj unu presavijenu ceduljicu. Ona je otvori.
Na njoj je hemijskom olovkom bila ispisana adresa.
,,Koga da traim?
,,Pronai e on vas. Zove se Mihail Bukarin.
,,On je Kobin posrednik?
,,On e vas odvesti do posrednika.
,,Posrednik izmedu vas i posrednika. Da to nije malo paranoino?
,,Pod ovakvim okolnostima sigurno nije.
,,Kakvim okolnostima?
,,Ne mogu vam verovati.
,,Otkud znate?
,,Pokuali ste da me ucenite, ako se seate.
,,Mislila sam da sam vas zamolila za uslugu.
On nita ne odgovori.
,,Kako u ga prepoznati?, upita Stefani. Komarov ga ukratko opisa. Kada je
zavrio, ona ree: ,,Boe, pa ta mu se desilo?
,,Bio je pripadnik KGB Alfe. To mu se desilo.
,,KGB Alfe?
,,Deo Specnaza, sovjetskih snaga za specijalne namene, ali ne pod vojnom
upravom, ve pod direktnom kontroiom KGB-a. Elita medu elitom. Bukarin je 1979.
godine bio u odredu koji je uleteo u predsedniku palatu u Kabulu. To je oznailo
poetak rata u Avganistanu. Bukarin je lino upucao afganistanskog premijera Amina.
,,Pretpostavljam da bi trebalo da se ponosi time?
,,Proveo je itav rat u Avganistanu, a oiljci koje nosi svedoe o tome. U itavoj
svojoj mladosti, tokom svih godina koje sam proveo po zatvorima, nisam upoznao
eeg momka od Bukarina.
,,U koliko sati bi trebalo da se nademo?
,,Sutra ujutro u deset. Ako se niko ne pojavi do deset i dvadeset, napustite mesto
sastanka. Probajte ponovo sutradan, u isto vreme. Ako se tri dana zaredom niko ne
pojavi, ponovo mi se javite.
 U meduvremenu je stigao ampanjac za Stefani. Ona otpi gutljaj i pogleda
unaokolo. Neto lepih i mnogo vie imunih ljudi, mural Maksfilda Paria, oseaj
spokoja, zaustavljenost vremena. Onda se ponovo okrenu ka Komarovu, koji ju je
netremice posmatrao.
Rekla je: ,,Sve ove infomacije ste mi mogli dostaviti putem poruke.
,,Znam, odgovorio je.
***
Stefani ude u kafedinicu na Junion Skveru. Nije bilo guve. Sa zvunika se ula
pesma Roja Orbinsona. Prepoznala je glas, ali ne i melodiju. Onda sede u separe pored
zida i narui kafu. Bilo je deset do deset.
Konstantin Komarov joj, iako je sa njim provela svega pola sata, itave noi nije
izlazio iz misli, Njihov razgovor je bio napet i trivijalan. Priali su, ali kao da nita nisu
rekli. Kao da su se oboje plaili da postave bilo kakvo pitanje, strepei kakav e odgovor
uti. U pola sedam vratila se u eri Nederland, potpuno rastresena.
Sada, posle noi isprekidanog sna, i dalje joj nije bilo jasno zato je Komarov
uopte doao na sastanak. Popila je jo jednu olju kafe. U deset i dvadeset u lokal ude
mukarac vrste zdepaste grae. Nosio je plavu vetrovku, vunenu kapu sa natpisom
GIANTS navuenu na elo, teke izme i sive pantalone. Pogledao je po prostoriji,
ignoriui konobaricu koja je pokuala da ga odvede do jednog od stolova, a onda priao
Stefani.
Oiljci su odgovarali Komarovljevom opisu: zastraujui reljef oko levog oka,
dugaka izbledela brazgotina koja se preko levog obraza sputala do donje vilice, glatka
unakaena koa ispred uha. Pogledala je u levu aku: nedostajala su mu dva prsta.
Seo je preko puta nje. ,,Saekaemo malo.
Govorio je engleski sa izrazitim akcentom. Konobarica mu je nasula kafu. Sedeli
su u tiini. U petnaest do jedanaest zazvoni Stefanin telefon. Bio je to Boris Bergtajn.
Imao je informacije koje je traila. Ugovorili su sastanak. Neto pre jedanaest zazvoni i
Bukarinov mobilni. Razgovor se sastojao od par promrmljanih rei i trajao svega
petnaest sekundi.
Uzeli su taksi do 54. ulice, izaavi pred zaputenom dvadesetospratnicom sa
ciglenom fasadom. Ulazi i prozori u prizemlju su bili zakovani daskama i zakataneni.
Nad glavnim ulazom je nekada stajala velika nadstrenica, to se moglo zakljuiti po
upadljivom izbledelom tragu na fasadi. Stefani die pogled. Ispod veine prozora
nalazili su se zastareli klima uredaji. Zgrada se suavala ka vrhu, ostavljajui prostor za
balkone na viim spratovima i potkrovlju. Bukarin je povede do slubenog ulaza. Iznad
vrata je i dalje stajala stara tabla sa natpisom Somerset.
Bukarin otkljua katanac. Odmah po ulasku je zatvorio vrata, blokirajui svetlosti
i zvuke koji su dopirali sa ulice. Onda izvadi baterijsku lampu iz depa i povede je kroz
lavirint uzanih hodnika. Konano dodoe do velike otvorene prostorije. Titrava dnevna
svetlost probijala se kroz pukotine u daskama kojima je bio zakovan prozor. Jedna
jedina sijalica visila je sa teke bronzane kuke na koju je nekad bio okaen masivni
luster. Sijalica se nalazila na kraju dugog narandastog kabla koji je padao na pod i
vijugavo nestajao u mranom uglu.
 Bili su u predvorju. Sa crno-belog kamenog poda dizali su se izrezbareni stubovi.
Recepcija je i dalje bila tu. Iza recepcionerskog stola zjapio je ispranjen ormar za
dokumentaciju od mahagonijevog drveta. U kavezu u zadnjem delu prizemlja nalazio se
lift od ispoliranog drveta i rezbarenog stakla. Vazduh je bio hladan, ustajao i vlaan.
Nezvani posetioci behu ostavili tragove za sobom: zdrobljene konzerve, izgaene
novine, razbacane priceve.
Bukarin se uputi ka irokom stepenitu koje je vodilo ka prvom spratu, ravajui
se u dva pravca, levo i desno. Popeli su se na peti sprat, a onda krenuli dugim pasaom.
Sva vrata su bila otvorena. Na ovoj visini, prozori nisu bili zakovani, ali su bili prljavi.
Svetlost koja je prodirala unutra bila je siva i mutna. U prostorijama nije bilo nikakvog
nametaja, ali su tapete ostale. Crne vlane mrlje probijale su se kroz oljuteni gips.
Tepisi su bili posklanjani, otkrivajui go parket. Neto od sitnijih uredaja bilo je
opeljeeno, a neto je i dalje stajalo tu. Stefani, iako ih nije videla, oseti prisustvo pacova
koji su tapkali naokolo.
Stigavi do kraja pasaa, Bukarin mahnu rukom, pokazujui joj da ue u apartman
koji se sastojao od vie povezanih prostorija. Visoke tavanice, dvostruka vrata, masivni
kamini. Zelene prskane tapete sa fleur-de-lys dizajnom ostavljale su, bar u Stefaninim
oima, utisak jeftinog pansiona. Kada se okrenula, Bukarin je stajao leima okrenut
zidu, zatvorivi vrata kroz koja su upravo uli. Taman je zaustila da upita ta se deava
kada u njegovoj ruci primeti pitolj. Zatupasti kolt.
Stefani se instinktivno trgnu, odmah zaalivi zbog svoje reakcije.
Bukarin je bio predaleko. Osim toga, uprkos njenoj vetini u borbi prsa u prsa,
pred njom je stajao ovek koji je oigledno bio majstor svog zanata. ovek koji bi
verovatno mogao da izae na kraj ak i sa Bojdom. ovek kome nedostatak dva prsta i
dvadesetogodinji pakao od ivota verovatno nisu nita znaili. Alternativa je bila da
potri u suprotnom pravcu. Da cik-cak putanjom jurne ka vratima sa druge strane. Ali,
Bukarin je bio bivi pripadnik Alfe, krem Specnaza, nekadanja zvezda elitnih sovjet-
skih specijalaca. Verovatno bi bila mrtva jo na pola puta do vrata.
,,Skinite se.
Mislila je da je pogreno ula. ,,Molim?
,,Odeu. Skinite svoju odeu.
Stajala je usred prostrane odaje. Nije bilo nikakvog paravana, niega iza ega bi
se mogla zakloniti. Bukarin okrenu kolt u aci, pokazavi joj da se ne ali.
Videla je da nema izbora. Polako je zbacila debelu jaknu sa ramena. Hladnoa joj
proe telo. Onda skinu izme, arape, farmerice, rolku, majicu. Bukarin ju je posmatrao
nedokuivim pogledom.
Stala je ispred njega. Na sebi je imala samo crni donji ve. Koa joj je bila
najeena.
,,Sve.
Hladnoa joj nije ispunila samo telo. Um joj je takode bio smrznut. Otkopala je
brushalter koji pade na zemlju. Onda poe da skida gaice, ali zastade u pola pokreta.
Ne, ne mogu. Ali ih je ipak skinula, trudei se da joj lice ostane bezizraajno.
 Kada je ostala gola, Bukarin ponovo uperi pitolj u nju. ,,Vidi onaj zid izmedu
prozora. Stani tamo.
Ona se okrenu i uputi ka ivici sobe, oekujui da uje repetiranje pitolja. Ostareli
parket grebao joj je tabane. Kada se okrenula, on je iao ka njenoj odei. Podigao je
brushalter i poeo da ga premee po rukama. Stefanin strah prede u zbunjenost. Onda
vide kako Bukarin zavlai ruku u dep, izvadivi iz njega napravicu veliine mobilnog
telefona. Preao je njome preko brushaltera, a onda ga bacio u stranu. Potom je uzeo
arapu. Stefani obuze olakanje. Bila je to samo provera. Traio je prislune uredaje.
Kada je zavrio, Bukarin stade pored zida i zazvida. Prostorijom se razlee
odjek. Neto se pomeri u pomrini sa njene leve strane. Na vratima susedne sobe pojavi
se neki mukarac. Zastao je na ulazu, naslonivi se na dovratak i prekrstivi ruke.
Stefani se prenu. Lice joj je bilo donekle poznato: izdueno, mravo, koato.
Znala je da je Rus jo pre nego to je progovorio. Videla je njegovu fotografiju u
Magenti. Kezio se. ,,Moete da se obuete.
Medajev. Zato joj se uinio poznat. Anatolij Medajev. Zaputena kosa je bila dua
nego na slici. Padala mu je niz vrat i bila skraena sa strane. Proreena kozja bradica
bila je novi detalj, ali vie nije bilo nikakve sumnje. Bila je okirana svojim otkriem.
Medajev, jedan od glavnih kandidata za Kobu, stajao je ispred nje, verovatno
izigravajui Kobinu osobu za kontakt. Tragajui za Kobom, Magenta nedavno bee
suzila izbor na svega dve osobe: Medajeva i Vladimira Vatukina.
Stefani je stajala ne pomerajui se, na Medajevljevo oigledno iznenadenje i
zadovoljstvo. On joj se obrati: ,,Ako ne elite da se obuete, to je savreno u redu.
Stefani se pribra, pa se uputi ka svojoj odei koja je leala nasred sobe.
Medajev zapali cigaretu. ,,Kau da je uzbudljivije posmatrati enu dok se oblai
nego dok se svlai. Ja se lino ne slaem s tim. Kostja mi kae da biste eleli da
upoznate Kobu.
Stefani navue farmerice i, zakopavajui ih, odgovori: ,,Tako je.
,,Zato?
,,To u rei njemu lino.
,,Ako mi ne kaete, uopte ga neete videti. U svakom sluaju, ja nastupam u
njegovo ime.
Ako si ti Koba, to je onda apsolutno tano, zar ne? Bilo bi dovoljno da sjurim
jedan metak u tebe pa da zakoraim u budunost oslobodena svih aveti prolosti.
,,Ja zastupam grupu...
,,Tipino za ljude poput vas. ta to oni ele?
Odluila je da baci karte na sto. ,,Plutonijum 239. istoe iznad 93 procenta.
,,Koliina?
,,Najmanje osam kilograma.
On zazvida. Ponovo se prolomi odjek. ,,To e vas skupo stajati.
,,Novac ne predstavlja problem.
Medajev izvi obrve. ,,Niste ba vini cenkanju, zar ne? Moda bi bilo bolje da se
vai klijenti lino sastanu sa Kobom. Moda bi trebalo da se lino sastanu sa mnom.
,,Unajmili su me iz istog razloga kao i Koba vas. Stidljivi su.
 ,,Razlika je u tome to Koba nije taj kome neto treba.
,,Ali Koba je ovde taj koji ima priliku da zaradi na desetine miliona dolara.
Moda...
Medajev se zamisli, premeui cigaretu po ustima. ,,Koba mora znati identitet
krajnjih potroaa. Sigurno ne bi bio oduevljen da otkrije da je prodao plutonijum 239
hordi jebenih eena. ta mislite o tome?
,,Nisu eeni.
,,Bez uvrede, duo, ali da bih ti poverovao trebae mi neto viie od tvog
verbalnog uveravanja.
,,Dobiete neto vie kad dode vreme za to. Ja trenutno nisam sigurna da li Koba
uopte i postoji. lli da li moe izvriti isporuku.
***
Stefani je kasnila. Boris Bergtajn je nosio crni koni mantil, umesto bordo sakoa
u kome ga je upoznala, i debelu rolku boje bakra. Izbledele leviske su imale klasian
kroj, ali su zahvaljujui njegovim monstruoznim butinama delovale kao uski model. U
Central parku je vrvelo od ljudi: dogera, vlasnika pasa koji su etali svoje ljubimce,
mladih mama koje su gurale kolica, ludaka koji su mrmljali sebi u bradu. Kronje su se
presijavaie jarko crvenom, zlatnom i smaragdnom bojom. Stefani je oseala miris
godinjeg doba koje je kucalo na vrata. Kada je bila dete uivala je u njegovim draima:
mraznim popodnevima, pucketavoj vatri i blistavom nonom nebu. Njena majka ga je
nazivala dobom sveopteg rasapa.
,,Salibi stie danas popodne. Iz Frankfurta.
Stefani je znala da je prethodnog dana bio u enevi, a dva dana ranije u Bejrutu.
Pretpostavljalo se da je putovao preko eneve da bi tamo pokupio disk.
,,Kakav mu je dnevni raspored?
,,Veeras je zauzet. Sutra e biti u banci. Sutra uvee naputa grad. Nisam uspeo
da saznam gde ide, ali ima letnjikovac u Konektikatu. esto odlazi tamo. Ponekad
svakodnevno, naroito leti.
,,Koliko je to mesto udaljeno odavde?
,,lde helikopterom. Prekosutra nee biti u First Intercontinentalu pre podneva.
to je Stefani ostavljalo dovljno vremena za akciju, ba kao to su joj obeali u
Magenti.
,,lma li jo neto?
,,Krajem nedelje odlazi za Montreal, a potom za Pariz.
,,Odlino.
Neko vreme su nastavili utke, a onda Bergtajn prozbori: ,,Mogu li neto da te
pitam?
,,ta?
,,Koliko e me taj kukim sin jo drati na uzdi?
Klimnuo je glavom. ,,lsprva je rekao godinu dana. Ali, prolo je ve tri.
,,Odgovor glasi: 'pojma nemam'.
,,Ali, vas dvoje zajedno radite.
,,Pa...
 ,,Hoe li razgovarati s njim?
,,Sluaj, ja ga stvarno ne poznajem toliko dobro.
,,Poznaje ga dovoljno dobro da bi te poslao kod mene.
Stefani se nae u iskuenju da mu prizna istinu. Umesto toga, procedi jeftinu la.
,,Moji pretpostavljeni su to sredili.
,,Samo bih eleo da batalim sve ovo. Umoran sam, ako me razume.
,,Umoran od ega?
Bergtajn pogleda oko sebe i bespomono slegnu ramenima. ,,Od svega.
***
Sedimo u kafeu na Amsterdam aveniji, koja se razmee svojim odredbama o
zabrani puenja na javnom mestu. Ispred mene je topla okolada, ispred Bergtajna dupli
espreso. utke, otkida beli filter sa Kenta. Ovde smo ve skoro sat yremena.
Neverovatno je koliko prvi utisak moe biti pogrean. Onog trenutka kada sam ga
ugledala u apoteci Surgut tano sam znala ko je Boris Bergtajn. Siledija sa igralita
koji se uvek oslanjao na svoju fiziku snagu da bi dobio ono to eli. ovek koji je
kriminal odabrao kao svoju profesiju. ovek za koga je novac predstayljao dovoljno
opravdanje. Verovatno alkoholiar koji je svoju devojku ubijao od batina. Ali nisam bila
u pravu. Zasigurno nije svetac, ali nije ni ono za ta sam ga smatrala. Iako uporno
pokuava da bude tako neto.
,,U detinjstvu i mladosti sam se neprestano tukao. Kada ste moje telesne
konstitucije, tu nema pomoi. Ljudi se kae s tobom da bi dokazali koliko su opasni.
lsprva se samo brani, koristei sva raspoloiva sredstva. Kasnije si ti taj koji prvi
poinje. To je i dalje odbrana. Samo efikasnija.
Pria mi o svom detinjstvu u Odesi, potom o preseljenju u Izrael.
,,Bila je to jebena nona mora. Izraelci su prema nama postupali gore kao prema
Rusima nego Ukrajinci kao prema Jevrejima.
ivot u Zapadnom Berlinu je bio neto bolji, ali je gravitaciona sila kriminala bila
neodoljiva. Jedini ljudi koje je poznavao u itavom gradu bili su gangsteri.
,,lsprva govori sebi da to nije nita ozbiljno. Uini im uslugu, odradi im kakav
posli, Ali polako tone sve dublje i dublje.
Nesposoban da se odupre, Bergtajn je krupnim koracima grabio putem kriminala.
Nakon uterivanja dugova i sitnih prevara, preao je na kocku i narkotike, potom na
prostituciju.
,,Poslali su me u Moskvu, nastavlja sa svojom ispoveu, palei 'kent'. ,,Bio sam
zaduen za devojke na Voznesenskiju, odmah pored Tverskaje. Radio sam sa jo jednim
tipom, zvao se Arkojam. Manijakalni skot. Teoretski gledano, posao je bio lak. Devojke
su stajale postrojene du zida. ak i na minus petnaest. Mi smo primali pozive klijenata
i odailjali ih, jednu po jednu. One skupe smo lino isporuivali i vraali, dok su ostale
ile javnim prevozom. Sve su radile na sat. One koje bi se kasnije vratile - ili ne bi
donele dovoljno novca - ne bi ponovile greku. Vodili smo rauna da se takve stvari ne
deavaju. Tanije, Arkojam je vodio rauna o tome.., Odjednom me obuzima jeza,
munina. Zatvaram oi, ali ih uskoro ponovo otvaram jer mi se ne svia ono to se
ukazuje u tami.
 Odakle su devojke bile?
Odasvuda. Iz Moldavije, Ukrajine, Belorusije, ponekad iz baltikih zemalja. Nije
ih bilo mnogo sa juga. Rusi ne vole da tucaju tamnopute. to se tie stranaca, oni trae
gotovo iskljuivo Ruskinje.
I ta se desilo?
,,Nisam mogao vie da podnesem. Sva ta prebijanja... trebalo je samo da vidi
neke od tih devojaka. Kost i koa, navuene na drogu i alkohol, na hiljade kilometara
daleko od kue. Odmahnuo je glavom. ,,Arkojamu to nije smetalo. On je voleo da se
iivljava. Nije se oseao ivim ako nekome ne bi pomerio mozak, Bio je upola moje
veliine, ali pravi psihopata. Zna li kako sam znao da li je neka devojka nova ili ve
iskusna?
,,Kako?
,,Ako je tek sila s busa bila bi preplaena od mene. Posle izvesnog vremena bila
je preplaena od njega.
Od Moskve, preko Zapadnog Berlina, pa sve do Njujorka, Bergtajnova karijera
predstavljala je niz traljavo odraenih poslova, povremeno proaran ponekim
neoekivanim uspehom. Posao sa prodavnicama nametaja bio je skorijeg datuma, kao
most izmedu dva sveta, jednog potenog i jednog iskvarenog, oscilirajui negde izmedu
njih.
,,Potreban mi je samo jedan pravi zgoditak, kae mi.
,,Kao i svima nama.
,,Samo sto hiljada dolara, ne vie.
,,ta e ti to doneti?
,,Poznajem jednog tipa u Fort Loderdejlu. Pokree neki posao sa iznajmljivanjem
brodova. Sve je stoposto isto. Sa sto hiljadarki uleem u igru.
,,ta Alan Keli kae na to?
,,Kae da pripadam FBI-u dokle im god trebam. Ista ugovorna obaveza koju je
Magenta svojevremeno nametnula meni. Iznosi mi dalji tok svoje profesionalne karijere.
Nije teko zakljuiti zato ga je FBI odabrao za dounika. Nekompetentan je, ali nije
imbecil. Ostavlja potreban utisak, ali je ranjiv. Deluje kako treba i to je ono to je
najvanije. itavog ivota je bio van svoje lige, srljajui iz jedne pogrene odluke u
drugu. On je samo veliko dete sa velikim srcem koje nikada nije dobilo potrebno
usmerenje. Do trenutka rastanka oseamo da smo uspeli da predemo neku nevidljivu
barijeru. Nismo prijatelji, i dalje ne verujemo jedno drugom, ali vie nismo ni potpuni
stranci.
Dok naputamo sto, Bergajn pita: ,,Hoe li da vidi Salibija uivo?
***
Kineska etvrt. Stefani odmeri zgradu sa druge strane ulice, zaklonivi oi od
sunca otrog kao britva. U prizemlju ugleda rnenjanicu New China Diamond, jednu od
est zlatarskih radnji poreanih du severne strane Kanal Strita. Iznad menjanice su se
nadvijala etiri sprata obloena fasadom od cigle. Klima uredaji su virili sa zamrznutih
prozora sa kinsekim natpisima. Prela je ulicu, provlaei se izmedu zakrenih vozila.
 Kada je ula unutra, uputie je do stepenita u zadnjem delu zgrade, rekavi joj da
se popne do poslednjeg sprata. Zatekla je Vu Lina u kancelariji koja je gledala na
sporednu uliicu. Pored njega su stajala dva ogromna oznojena Kineza. Jedan je nosio
hilfigerovu, drugi ribokovu kreaciju. Na zidu su visile izbledele fotografije, promocioni
snimci kineske turistike agencije. Planine, dramatini tesnaci, iroki reni tokovi.
Nijedan klie nije bio izostavljen.
Stefani primeti da su telohranitelji uasno debeli, a prostor uasno skuen. Jedan
od njih prie da je pretrese. Vu Lin ostade za svojim stolom, puei cigaretu. Umesto
belog mantila sada je nosio svetlosivo odelo i purpurnu kravatu. Poslednja tri dugmeta
bila su mu otkopana, otkrivajui masivan zlatni lanac. ,,Jeste li doneli novac?
Kinez koji ju je pretresao sada joj je stajao iza leda. Stefani ree: ,,Gde je moja
roba? Vu Lin se sagnu i spusti crni ruksak na sto.
,,Prvo u proveriti. Onda ete dobiti novac.
,,Petnaest hiljada?
,,Petnaest hiljada.
Vu Lin prede rukom preko ruksaka, a onda se odmaknu. Stefani otvori ruksak i
rasporedi sadraj po stolu. Prvo pitolj, Chck P17, sa doraenim rpriguivaem.
Rasklopila je oruje. Pitolj je bio lak - svega 600 grama bez arera - zahvaljujui
laganom sintetikom rukohvatu i ramu. Potpuno napunjen, sa okvirom za sedamnaest
metaka, i dalje je teio svega 860 grama. Pregiedala je neobian jednodelni okidaki
sistem, sa pomonim okidaem. Onda zatrai dva puna okvira za arer. Vu Lin je
preduzeo mere opreza, smestivi 'tridesetetvorke' u zasebnu kutiju.
Stefani potom pregleda preostali sadraj. Tri jugoslovenske kompaktne CS
gasne granate, tri zapaljive naprave sa uredajem za tempiranje i daljinskim upravljaem,
mali feisslerov samostrel sa odgovarajuom opremom, naoari za no, gas-maska,
korejski radio-mikrofon sa rukohvatom slinim glockovom, ali sa 25-centimetarskom
metalnom sondom umesto cevi, aivin dvosmerni radio povezan sa motorolom,
improvizovani daljinac za garau.
Stefani nije ba bila oduevljena idejom da se Vu Lin tek tako provue, ali nije
imala drugog izbora. Ne zbog pukih pet hiljada dolara. Vratila je sadraj nazad, zatvorila
ranac, a onda mu pruila pojas s novcem. Saekala je da se namrti.
Vu Lin je oinu pogledom. ,,Ovde ima samo deset hiljada.
Stefani zavue ruku u dep jakne i izvue sveanj dolara, stavivi ga ispred
njegovog lica.
,,Ovo je dodatak, rekla je. ,,Prebrojte ga. I smatrajte se srenikom. Bacila je
novac na sto ispred njega. ,,Verujte mi da i dalje nije pametno kaiti se sa mnom.
***
Apartman se nalazio u Brajtonu, u Petoj ulici. Stefani krenu stepenitem do treeg
sprata. Bergajn ju je ekao na kraju hodnika. Bio je obuen u crno. Lice mu je bilo
obrijano, u vazduhu se oseao miris jeftine kolonjske vode.
Uli su u mali dvosobni stan. Dnevnom sobom je dominirao regal u kome se
nalazio ogroman televizor - na ekranu je ila repriza Dalasa, usne Sju Elen su apsurdno
drhtale, ali nije bilo tona. U prostoriji je bilo jo petoro ljudi, tri ene i dva mukarca.
Stefani je znala da je Bergtajn imao trideset devet godina. Reklo bi se da su svi ostali
imali minimum pedeset. Bili su sveano odeveni: utirkane koulje, sakoi, doterana
kosa, minka poput glazure na torti, lani dragulji oko vrata. Bergtajn ih predstavi -
Maks i Mia lvanov, Jelena Jankovi, Pjotr Nedved - ostavivi najstariju damu za kraj.
,,Ovo je moja majka. Marija Bergtajn.
Bila je siuna - ne via od pet stopa i dva ina. Krhke i slabane grae, gotovo da
je podseala na vrapca. Stojei pored svog ogromnog sina, pozivala je na odgonetanje
genetike enigme.
Stefani osmotri svoju garderobu: kaki pantalone, crne izme, narandasta koulja
preko bele majice i planinarska jakna marke north face. ,,Oprostite. Nisam znala da
dolazim na... obukla bih neto...
Marija Bergtajn se okrenu ka svom sinu. ,,Borja, zar joj ti nisi rekao?
Onda ponovo pogleda u Stefani, zakolutavi oima. Pjotr Nedved je blago dodirnu
rukom. ,,Je li vam rekao koga emo veeras gledati?
Nedvedove oi zasjae. ,,Alu Pugaovu.
Stefani se nasmei. Ime joj nije nita znailo.
Napolju ih je ekao taksi koji e ih odvesti do Nju Dersija. Sva sedita su bila
zauzeta. Mia lvanov ree da ima jo naruenih taksija iz Brajton Bia. Bergtajn smesti
Stefani pored svoje majke. Kada vozilo skrenu u aveniju Koni Ajlend, ona uhvati
Stefani za ruku.
,,Vi niste Ruskinja, a i premladi ste. Zato ne moete da razumete. Borja misli da je
to dobar vic. Ali za nas koji imamo dovoljno godina - i koji smo bili tamo - to je
izuzetno vano. Mi ne moemo da zaboravimo. I ne treba da zaboravimo. A Ala to
razume. I ona je propatila, ali je uspela, a mi smo je svi posmatrali i bili uz nju. Ono to
je vano u vezi sa Alom je to da nikada nije zaboravila odakle je potekla. Nikada nije
zaboravila na nas i nikada nije smatrala da je zbog neega bolja od nas. Rei u vam
samo ovo. U najmranija vremena, ona je bila kao svetlost. A sada kada su se stvari
promenile nabolje, svi se moemo osvrnuti na prolost i setiti se kako je nekada bilo. Za
nas koji sada ivimo ovde, ovo je nain da se setimo Rusije. Mi nismo za sobom ostavili
samo loe stvari. Ostavili smo sve.
Marija Bergajn izloi Stefani Alinu biografiju: sukobi sa vlau, brojni muevi,
votka i cigarete, ljubavnici, zapanjujua frizura, bitka sa vikom kilograma. I muzika.
Suptilna kao udarac u solarni pleksus; sentimentalne tradicionalne balade, ciganska
muzika, velike vodviljske arije, sve i svata. Ala Pugaeva, pop zvezda sovjetskog doba,
kulturna ikona sa vie od dvesta miliona prodatih albuma. Drska, provokativna, ali
obdarena neverovatnim glasom. Karijeru je zapoela kao iparica tokom ezdesetih,
uspeno pregurala sedamdesete i osamdesete, da bi na kraju nadivela sistem sa kojim e
je uvek poistoveivati.
,,Da biste razumeli Alu nije vam dovoljno samo rusko poreklo, uzdahnu Marija
kada su zali na periferiju Atlantik Sitija. ,,Moete je razumeti samo ako ste zaista iveli
u Sovjetskom savezu.
 Ispred Tramp Tad Mahala tiskale su se kolone taksija i raskonih limuzina.
Bljetavi reflektori su parali tminu. Na ogromnom reklamnom panou bila je naslikana
Ala: vitka, crvenokosa, oigledno u svojim tridesetim.
Kada su izali iz taksija, Stefani povue Bergtajna za rukav i prosikta mu na uho:
,,ta ja traim ovde?
,,A ta bi radila da nisi ovde? amila u hotelu, igrajui se sama sa sobom?
,,Ako misli da e ovo izgladiti tvoje probleme sa FBI-om u velikoj si zabludi.
Bergtajn je mrzovoljno pogleda.
,,Bilo je mnogo zainteresovanih za tvoju kartu. Ljudi koji su oduvek eleli da vide
Alu, ali nisu imali prilike. Samo sam mislio... Onda zastade i odmahnu rukom. ,,Ma,
kome ja priam.
Kada su uli u kazino, ugledae prepunu koncertnu dvoranu sa est hiljada mesta.
Veina publike liila je na klonove skupine iz stania u Brajton Biu. Svi obueni u
najsveanije nedeljno ruho. Slapovi kanirane kose, naramenice kao sa starih fotografija.
Masa se tiskala u parter, traei svoja sedita. Bergtajn uhvati Stefani za ruku i
skrenu joj panju u odredenom pravcu.
,,Pogledaj tamo. U loi. Je l' ga vidi? To je Salibi...
Stefani ga nije odmah ugledala. Prvo je primetila Rut Stajfel: tamne puti, kratke
crne kose, telohraniteljka je nosila plavu haljinu koja nije uspevala da prikrije njenu
miiavost. Salibi pored nje nije delovao nimalo impresivno. Proelav, okrugao, u odelu
koje mu je oigledno bilo preveliko.
,,On se ovde osea ba kao i ti, ree Bergtajn.
,,Kako to misli?
,,Kao uljez. Vie nismo u Atlantik Sitiju. Nismo ak ni u Sjedinjenim dravama.
Sada smo u Rusiji.
,,ta onda trai ovde?
,,Ne mislim da mu je stalo do muzike. Zato ne ode i ne pita ga?
U Salibijevoj ekskluzivnoj loi bilo je esnaest mesta. Od toga je bilo zauzeto
svega etiri. ,,Prepoznaje li plavokosog mukarca, ili onu riokosu?
Bergtajn razmisli. ,,Ne, ne znam ko su oni.
Svetla se ugasie i publika gromoglasno izrazi svoje oduevljenje. Kada je Ala
Pugaeva izala na pozornicu, obuena u crno, ogrnuta tankim svilenim be ogrtaem,
lica okruenog ekstravagantnim plavim loknama, izgledala je dvadeset godina starija i
trideset funti tea nego na reklamnom panou ispred dvorane.
Stefani primeti kako zakasneli posetioci, obavijeni platom tame, popunjavaju
mesta u Salibijevoj loi. Do kraja koncerta, loa je bila skoro puna.
Na zavrnom bisu, publika ustade na noge, gromoglasno kliui i aplaudirajui.
Ala im je mahala, slala poljupce i obeala da e ponovo doi. Onda je nestala iza zavese.
Reflektori su bljesnuli. Na licima su se nazirali osmesi pomeani sa suzama, Komeanje
u redovima ispred nje delimino zakloni Stefanin pogled na lou.
Bergtajn ree. ,,Onaj sa licem kao u tvora. To je Vatukin. Vladimir Vatukin, novi
gazda Centralnaje. A ono tamo... je l' vidi onu devojku?
Bilo ih je nekoliko.
 ,,Koju?
,,Onu lepu.
Stefani je tano znala na koga je Bergtajn mislio. Po prvi put u ivotu shvatila je
znaenje izraza ,,kree se kao drebica. Bila je visoka, sa kratkom crvenom kosom,
razdeljenom i prebaenom na desnu stranu. Ostale devojke - sa nezgrapnim oblinama i
Versaeovim kreacijama - izgledale su jeftino pored nje. Mada je Stefani bila sigurna da
su bile sve samo ne 'jeftine', etiri cifre za no, pretpostavljala je.
,,To ie Natalija. Ranije je pripadala...
,,Pripadala?
,,Da, pripadala. Tako to funkcionie. Kada je Rogaev ubijen, Vatukin je preuzeo
Centralnaju. I Nataliju.
,,Da li je to bitno?
Bergtajn se nasmeja. ,,Hoe da pita, da li su se tucali jo pre Rogaevljevog
ubistva?
,,Da.
,,Sumnjam. Ali nije iskljueno.
,,Ako nisu, onda je malo udno. Zar ne?
,,Ako je dobro osmotri, uopte nije udno. I sam bih se naao u iskuenju. Koji
mukarac pa ne bi?
,,Mukarac s mozgom. Mukarac koji bi skontao kakav bi to utisak moglo
ostaviti.
,,Vatukin je daleko vie od mukarca s mozgom. On je mukarac od kamena. Boli
ga uvo kakav bi utisak neto moglo ostaviti. Nikada ranije nije razmiljao o tome, pa
zato bi sada poeo? On je glavni ovek Centralnaje. Nekome se to ne svida? E pa, jebi
ga. ta taj neko moe da uradi po tom pitanju?
,,A ta emo s njom?
Gledaj ovako. On je ruan k'o kopile. Ali mu se svia Natalija, ona mu doe kao
bonus na novi poloaj. to se nje tie, moda je lepa, ali sigurno nije imbecil. Ona je
praktina. vrsta koliko i on, u mnogo emu. To ima smisla, dri je na ledu.
Stefani se nije mogla sloiti sa njegovom logikom. I dalje je zurila u lou. Natalija
joj je delovala donekle poznato. Pade joj na pamet da se nekada moda bavila
manekenstvom. Ne bi bila prva koja je zavrila u naruju kriminalca.
,,Ko je tip desno od Salibija?
,,Aleksandar Kosigin. Vlasnik Vajs-Randala, farmaceutske kompanije.
,,Rus?
,,Da, ali stacioniran u Njujorku.
Bio je visok i vitak. Imao je ezdesetak godina. Proseda kosa bila mu je kratka i
zalizana. Delovao je uobraeno: prav kao stub, visoko uzdignute glave, posmatrao je
ostale sa vrha zailjenog nosa.
,,Koja je njegova pria?
,,Bio je u sovjetskoj Crvenoj armiji. General-potpukovnik. Sada izgleda kao da je
roen na Vol Stritu. Preispoljni dripac. Takvi poput njega su nas i sjebali. Godinama su
nam sedeli na grbai. A onda, kada se sve zavrilo, pokrali su sve to su mogli i zapalili
preko noi.
,,Vajs-Randal ba ne zvui ruski.
,,Kompanija je amerika, Ali ju je Kosigin kupio. Za gotovinu. ta misli, odakle
mu pare? Sigurno ne od crvenoarmijske plate.
Stefani se zaledi. I svi ostali su delovali zaledeno, ljudi oko nje, drutvance u loi.
Nosio je crno jednoredno odelo, bez kravate. Komarov. Jedan od onih koji su kasnije
stigli. Priao je sa jo jednim od okasnelih. Anatolijem Medajevim. lli je to moda bio
Koba? U svakom sluaju, sa ovekom koji ju je poslednji video nagu.
Bergtajn je i dalje priao, ali ona nije ula ni jednu jedinu re. Komarov je
pokazivao na Medajeva, gotovo upirui prstom u njegove grudi. Vatukin neto prozbori.
Natalija je stajala iza njega, nadvijajui se, neujna, dekorativna. Kosigin ree neto
Komarovu, a onda Medajev poe da se smeje. Salibi se okrenu, prokomentarisavi neto
to se svima dopalo, i tenzija popusti.
Bergtajn ree: ,,Hajdemo. Pobei e nam autobus.
Po povratku u Brajton Bi, svratie na zabavu u Kaljinki, restoran na keju gde ju
je Bergtajn svojevremeno izveo na olju aja.
Zelene neonke iznad ulaza bile su popravljene. Stolovi u sali za ruavanje su bili
zastrti i postavljeni: utirkani beli stolnjaci, staklo, porcelan, escajg. Du jednog od
zidova pruao se veliki vedski sto: dimljeni losos na srebrnim posluavnicima, duboke
inije sa supom, staklene posude ispunjene ribljom ikrom na zdrobljenom ledu, salate,
tanjiri sa kobasicama i hladnim odrescima. Svi prisutni bili su na koncertu u Atlantik
Sitiju. Na pozornici smetenoj na jednom kraju sale, pod bljetavom svetlou sijalica,
stajala je dvojnica Ale Pugaove: via, tanja, sa ravnom plavom kosom, pevala je na
muziku sa trake. Melodije su ile istim redom kao i na koncertu u Tramp Tad Mahalu.
Stefani shvati da nema anse da te veeri ita vie izvue od Bergtajna. Pio je samo da
se napije.
Otila je, unajmivi taksi do Menhetna. Naslonivi umornu glavu na prozor,
posmatrala je svetlucanje velegradskih svetala. Bilo je petnaest minuta do ponoi kada je
ula u sobu u eri Nederlandu. Zatvorila je vrata petom i skinula jaknu.
,,Nemoj mi samo rei da ima sve njene albume.
***
Preneraena, odskaem od zemlje. A poto sam umorna, moja zateenost prerasta
u bes.
,,ta do davola ti trai ovde? Izlazi.
Komarov sedi u stolici pored prozora. Zavese su navuene. Posluio se pivom. Ne
mrda.
,,Kako si uao?
Idiotsko pitanje za nekoga koje dovoljno vian da opere milijardu dolara.
,,Ne izgleda mi ba kao Alina oboavateljka.
,,Kakva Ala?
Na licu mu se pomalja osmeh, ali je oigledno da se ne ali. Video sam te.
 Nemam snage da poreknem. ,,ta da ti kaem. Oboavam kaniranu kosu. ula
sam da je Atlantik Siti veeras pravo mesto za mene.
On iri ruke. To sve objanjava. U tom sluaju, odlazim.
Ali ne odlazi. I dalje sedi, zurei u mene. Moja nelagodnost svakim trenutkom
raste.
,,Pita se ta ja traim ovde. A ja se pitam ta si ti traila tamo.
Ne elim da nasednem na ovakav manevar. ,,Videla sam te kako se raspravlja sa
Anatolijem Medajevim.
,,Razgovarali smo o tebi. Rekao mi je da ti ne veruje. Misli da folira.
Moja napetost raste. ,,ta si mu odgovorio?
,,Rekao sam mu da ne smatram tako. Ali da nisam siguran.
Otpija gutljaj iz flae.
,,Ali, to je bilo pre nego to sam te video. Taman si izlazila. Onaj rmpalija sa
kojim si bila - kako se ono zvae?
Nita ne odgovaram.
,,Mislim da ga odnekud znam. ovek takve konstitucije se teko zaboravlja.
,,Pratila sam te.
Nije oekivao takvu direktnost.
,,Zato?
,,Iz istog razloga iz kog si ti sada ovde. Imam neko oseanje u vezi s tobom, ali
nisam sigurna...
La je automatska i, poput svih najboljih lai, proeta trunkom istine, ta god da
je planirao, odustao je od svojih namera. Vidim to po izrazu njegovog lica. Ne
progovaramo itav minut i to su ubedljivo najprijatniji trenuci otkako sam ula u sobu.
Onda me pita: ,,Jesi li gladna?
Ne mogu ak ni da pomislim na hranu.
Kada su izali iz eri Nederlanda, pred njima se zaustavi crni leksus. Komarov joj
otvori zadnja vrata, a onda uoe. Komarov se nagnu unapred i promrmlja neto vozau.
Krenue Petom avenijom. Onda joj se izvini, rekavi da mora da obavi neke razgovore.
Stefani odgovori da je to savreno u redu i zagleda se kroz prozor, glumei nezaintere-
sovanost. Prislukivala je, pokuavajui da ustanovi sa kojim delovima sveta je
komunicirao. Cirih, Pariz, Los Aneles. Bacila je pogled na sat. Pet minuta posle ponoi
na Menhetnu, est sati i pet minuta izjutra u vajcarskoj i Francuskoj, devet sati i pet
minuta uvee u Los Andelesu. Razgovarao je o kamatnim stopama, bankovnim
transferima, investicionim pojedinostima. Na osnovu podataka mogla je da stvori sliku
prekrcanog rasporeda za naredni period: predstojee putovanje za Evropu - Cirih,
verovatno Pariz, Valensija, mogue London, Berlin, Sankt Petersburg i Stokholm - a
onda povratak preko Montreala. Ako se okolnosti ne promene.
Sa Junijon skvera krenue Brodvejom do Brum strita, a onda skrenue u ulicu
Merser. Tomoko je bio minijaturni japanski restoran smeten iznad umetnike galerije.
ena koja ih je doekala prepozna Komarova, a onda mu se obrati na japanskom. Povela
ih je do zasebne odaje. Komarov skinu cipele i sede prekrtenih nogu na svileno jastue.
Stefani se smesti preko puta njega. Prepustila mu je izbor hrane i on narui meavinu
suija i saimija, malo sakea i dve boce kirina.
,,Gde ste nauili da govorite japanski?
,,Ne znam ba mnogo japanskog, priznao je. ,,lzvedite me napolje i uveriete se.
,,To nije odgovor na moje pitanje.
,,Proveo sarn neko vreme u Nahodki. Tamo ima Japanaca. Japan je relativno
blizu.
A proveo si i neko vreme u zatvoru na ostrvu Sahalin, koje je jo blie Japanu.
Tesnac La Peruz, koji razdvaja Sahalin i Hokaido, irok je manje od pedeset milja.
Upitala ga je ime se tano bavi. On joj odgovori da je finansijer. Bio je iskren u
pogledu Mira, stacioniranog u Cirihu, i kompanija koje je preko njega kontrolisao.
Onda on upita nju da mu kae neto o Galileo Resources i svojoj ulozi u firmi i ona
istrabunja izmiljotine koje joj je Magenta isporuila. Kada ju je upitao ko su osobe koje
zastupa, Stefani mu odgovori da je sigurna da ih lako moe zamisliti.
,,Verovatno ste ve imali posla s njima.
,,Mogue. A kako to da nemate kancelariju? Zvui kao neto to bi trebalo
razmotriti.
,,Moda."
,,Postoji li neki odredeni razlog za to?
,,Ne volim da ostavljam tragove.
On na trenutak razmisli. ,,Jeste li nezavisni?
,,Na ta mislite?
,,Mislim, da li vaa kompanija zaista postoji?
,,Postoje brojevi na koje se moete javiti. Imate moju posetnicu,
,,to ne znai apsolutno nita. Jeste li solista?
Stefani izvi obrvu. ,,Svi smo mi solisti, zar ne?
Usledi tiina koju Komarov nije pokuavao da prekine. Stefani oseti zadovoljstvo.
Oduvek je bila najjaa u trenucima utnje.
,,Da li je va posao legitiman?, upita ga.
Oekivala je da e pokuati da izvrda odgovor. Umesto toga, on ree: ,,U
poslednje vreme nemam vie toliko razloga da budem nelegelan. Ni razloga, a ni elje.
,,To je izgleda ulo u modu. Svi Rusi koje sam upoznala prosto izgaraju od elje
da rade u skladu sa zakonom.
,,Vidite, Kejt... Zastao je. ,,Mogu li vas zvati Kejt?
Volela bih da me zove Stefani. ,,Naravno.
,,Vi i ja... vidite, neu se pretvarati da sam nevinace. Ljudi sa kojima poslujem -
tu je u igri mnogo vie od posla. Sve i da se ja promenim, veina njih nee. A ak i ako
se promenim, moj odnos prema njima uvek e ostati isti.
,,Dakle, mafija...
Grimasom je pokazao da ne odobrava tako ishitren zakljuak. ,,Ne volim tu re.
,,Kriminalci, onda.
,,Recimo prijatelji. Oni koji su uspeli da opstanu. Spone koje nas veu ne moe
ugroziti neki autsajder.
 ,,Jesam li ja autsajder?
,,Naravno da jeste. Oboje smo autsajderi.
,,Znate vi dobro na ta mislim.
,,Dobro, onda. Jeste.
Bila mu je zahvalna to je nije lagao. Opisao joj je ivot koji joj je bio blizak:
ivot u neprestanom pokretu, telesnu iscrpljenost usled menjanja vremenskih zona, mrlje
od gradova, restorane, kancelarije, hotele. Bio je nomad dvadeset prvog veka. Ba kao i
ona krajem prethodnog stolea.
***
Budim se u pola est. Komarov me je dovezao kui posle dva po ponoi, zaspala
sam neto posle tri. Imam glavobolju. Previe sakea i kirina, nedovoljno odmora.
Razgovarali smo oko dva sata, ali mi se uprkos tome ini da sada o njemu znam jo
manje nego ranije. Ima neega izmedu nas, ali to nije poverenje. Kako bi i moglo biti
poverenja, s obzirom na okolnosti pod kojima smo se upoznali? Opasno je da bilo koje
od nas kae ta stvarno eli, pa emu onda rizik?
Doao je u hotel, izveo me na veeru - nita od toga nije bilo neophodno. Ali, on
je to ipak uinio. Medutim, i dalje ne znam ta hoe od mene. Kao to ne znam ni ta ja
hou od njega. Ako uopte neto hou. Nesumnjivo je da oseam neverovatan
magnetizam kada sam u njegovoj blizini. Ali, to bi mogla biti samo brza hrana za telo.
Prolazna privlanost koja bi, nakon utaenja, brzo pala u zaborav. Sa koje god strane
razmotrila situaciju, petljanje s njim je loa ideja. Ali se ipak ne zavaravam.
Pokuavam da nastavim sa spavanjem. Prevrem se po postelji, ali mi san ne
dolazi na oi. Neto pre est ustajem iz kreveta i poinjem da koraam po sobi.
Priznajem sebi da sam nervozna. Navlaim hotelski bade-mantil, pozivam sobnu uslugu
i naruujem kafu. Ukljuujem laptop i ponovo pregledam planove Central park vesta.
Apartman u potkrovlju bi veeras trebalo da bude prazan. Magenta veruje da e Salibi i
Stajfelova biti van grada. Bergtajnove informacije to potvrduju. Meutim, ako dode do
nekakvih promena i ako se zateknu u apartmanu, Rut Stajfel postaje znaajna stavka.
U Bilbau sam se zaklela da nikada vie nikoga neu ubiti. Nikada mi nije palo na
pamet da bih mogla prekriti to obeanje. Ali, ako ona veeras bude tamo, morau.
Nema alternative. Dok sam bila u kotskoj, sa Bojdom sam proeljala sve mogue
scenarije, ali je zakljuak uvek bio isti: ako je Stajfelova tamo, mora biti bez oklevanja
neutralisana. A s obzirom na njenu vetinu, element iznenaenja je jedino to moe
garantovati uspenost poduhvata.
Pregledam njen dosije. Rodena u Adodu, u Izraelu, 30. juna 1968. Otac joj je bio
agent Mosada. Ubio ga je iitski snajperista u Balbeku u Libanu 1985. godine.
Pretpostavljam da je to uticalo na njeno profesionalno opredeljenje. Majka joj sada ivi
sa jednim od strieva u stanu u Tel Avivu, Rut ima dvojicu brae. Jedan je doktor u
Vitlejemu, drugi je pilot El Ala. Ona je i dalje deo porodice koja funkcionie. to se za
mene ne moe rei. Za njeno dobro, i za dobro njene porodice, nadam se da ona i Salibi
nee promeniti svoje planove.
Moja kafa stie sa prvim jutarnjim zracima. U osam sati leim sklupana na sofi,
gledajui vesti na TV-u. U misli mi dolazi Loren. U Salernu je sada vreme ruka. Vidim
ga kako jede, ruku zamazanih motornim uljem. Onda pali cigaretu i, zavrivi je, baca
opuak na zemlju. Oseam njegov miris, meavinu znoja i maziva koja mi se uvlai pod
kou dok vodimo ljubav.
Neto kasnije tonem u san. Probudivi se, vidim da je TV i dalje ukljuen, ja sam i
dalje u bademantilu, opruena na sofi. U jedan ponovo zovem sobnu uslugu. Naruujem
ruak. Bie to poslednje to u pojesti pre nego to se sve okona. eludac mi se ve
gri od napetosti. Za nekoliko sati u se nai pred svrenom situacijom. Prebacujem
kanale i zaustavljam se na crno-belom filmu sa Ronaldom Reganom u glavnoj ulozi.
Tako mi prolazi poetak popodneva. Negde oko etiri preputam se arima tople kupke.
Namera mi je da se opustim, ali nita od toga. Obukavi se, postajem svesna injenice da
se jo uvek nisam preobratila u Petru.
Odluujem se za purpurnu kratku suknju koju sam kupila u Merilbon haj stritu u
Oksfamu, crne hulahopke, 'Dok Martens' i duksericu na ijoj je poledini nacrtan areni
letei tanjir, dok je napred krupnim srebrnim slovima ispisano: IZBAENA IZ
SVEMIRA. Sve u svemu, udobna odea.
U est sati naputam eri Nederlands.
***
Hotel Karter. Stefani raspakova potrebnu opremu i, dohvativi krpu, poe
briljivo da brie jedan po jedan predmet. Tu su bila dva kotura planinarskog konopca,
pojas, est kuka zakaenih na ianu omu, sklopiva stega, glinerica, baterijska lampa,
seka za staklo, kompaktna usisna guma, vreica sa istim diskovima izdrljive ad-
hezivne plastike. Uklonila je kuke sa krajeva koturova, zamenivi ih nazubljenim
elinim vijcima. Onda porea na krevet garderobu koju e kasnije obui.
Bilo je osam i deset po njujorkom vremenu, jedan i deset uvee u Londonu.
Aleksander je u Magenti i oekuje da mu se uskoro javi. Standardna operaterska
procedura ukidala je mogunost bilo kakvog verbalnog kontakta neposredno pre akcije.
Zato je prikljuila mobilni na laptop i poslala poruku.
Njujork Siti. Da li je sve isto?
Zatvorila je oi i zamislila plan zgrade. Onda se sa dvodimenzionalne prebacila na
trodimenzionalnu ravan. U mislima je pomno razmatrala svaki mogui korak,
pokuavajul da predvidi sve eventualnosti. Zavrivi sa zadatkom, pronala je planove i
fotografije u kompjuteru i ponovila svoju zamiljenu rutu ne bi li proverila da li je neto
propustila. U pet do devet tiho pitanje je obavesti da je dobila imejl.
Sve isto. Zlatni sonijev mini-disk. Prva kombinacija za sutra je 437a9bO.
Validne kombinacije 0000 do 0600. Potvrdi prijem.
etiri-tri-sedam-A-devet-B-nula.
Krei. Gotovo.
Nema vie komunikacije, nema vie kompjuterske pomoi. Otila je do stola i
uzela flopi disk. Ubacila ga je u laptop, ula u jedini postojei fajl i pustila virus da
odradi svoje.
Central park vest, 1:35 ujutru. Stefani krenu ka ulazu u garau. Usmerila je
daljinski ka senzoru i kapija se otvori. Bacila je daljinac u negovanu cvetnu leju koja se
pruala du ulaza. Pored prilaza koji je vodio ka dvospratnoj ukopanoj garai stajali su
automobili koji su ukazivali na vrednost apartmana koji su se naiazili iznad: bentli,
mercedes, ferari. Pomoni lift bio je smeten pored poarnog izlaza. Za ulazak je bila
potrebna kartica, ali se na zidu sa desne strane nalazio pristupni panel. Doavi do njega,
Stefani zbaci ranac i kabanicu, a onda skinu kone rukavice. Ispod njih je imala tesno
pripijene gumene crne rukavice. Bila je obuena u vojnike pantalone, svilenu polo
majicu, uzani prsluk. Sva garderoba bila je crna. Onda navue fantomku.
lzvukla je glinericu iz depa na levoj nogavici, otvorila pristupni pamel, iskljuila
obezbedenje i pozvala lift. Uavi unutra, pronala je malu izboinu u visini struka, koja
je mogla da poslui kao oslonac za nogu. Odrafila je panel koja se nalazio iznad,
sakupljajui rafove u aci, a onda okrenula metalnu ipku koja je sluila kao upravlja.
Panel pade dole i ostade da visi u pretrpanom prostoru. Sada je trebalo progurati ruksak
kroz uzani prolaz. Kada je zavrila s tim, pritisnula je dugme, popela se na krov, zavukla
ruku u procep i povukla panel navie. Dva tanka mlaza svetlosti suknue kroz otvore za
rafove. Potom navue ruksak na leda i privrsti pojas oko struka, pa otvori gornji levi
dep na jakni - mranim kuitem se razlee odjek pucketavog ika - i odatle izvadi
baterijsku lampu. Podesila ju je tako da baca to iri mlaz svetlosti, ali tek kada je stigla
blizu vrha poe da razabira oblija. Lift se zaustavi. ula je zvonjavu i osetila tresak
vrata koja se otvaraju. Znala je da e neoekivan dolazak lifta biti odmah proveren. Sila
je sa krova lifta, prebacivi se na horizontalni elini nosa, drei lampu medu zubirna.
Okretala je okrugli prednji deo sve dok se svetlost ne ugasi.
Muki glasovi, odjek tekih onova po podu lifta, glasni otkucaji njenog srca.
Neprozirna tmina. uvari su se povukli, vrata se angrljavo zatvorila. Blagi tresak i
toak poe da melje. Lift se obrui u pomrinu.
Stefani ostade nepomina, lica pripijenog uz pranjav i prljav zid. Dok je lift bio u
pokretu, najvie ju je brinulo da bi kablovi mogli zakaiti ruksak. Kada ponovo zavlada
tiina, ona upali lampu, izvadi je iz usta i nagnu se ka kuitu kako bi mogla ispitati
njegov gornji deo. Planovi su govorili da tu negde postoji izlaz za krov, ali se nije
mogao videti odozdo.
Trebalo joj je pet minuta da se uspentra do vrha kuita. Tamo se nalazila malena
platforma oiviena ipkama. Prebacila se preko ipki i pokuala da otvori vrata. Bila su
zakljuana, pa je dohvatila rafciger i prinela ga arkama. Devedeset sekundi kasnije bila
je na krovu, uurena ispod drvenog vodotornja, i studirala okolinu. Zvuci grada bili su
prigueni, zahvaljujui visini. No je bila hladna, ali joj je koa bila vlana i lepljiva.
Adrenalin joj je ikljao kroz vene, ali je situacija bila pod kontrolom. Neto ranije, u
Karteru, nekoliko puta se ispovraala na nervnoj bazi. Tada se setila da su najgori tre-
nuci uvek bili trenuci uoi akcije. Kasnije je um postajao preokupiran onime to se
deava. Dogadaji su dobijali sopstveni zamah. Vreme je letelo i sve je bilo gotovo -
okonavi se na ovaj ili onaj nain - pre nego to biste i stigli da osetite strah. Bar je tako
nekada biio.
Stojei na rubu zgrade, Stefani pokua da se orijentie, podesi svoj poloaj i spusti
se na kamenu izboinu. Pustila je konopac da padne, okrenula se, uzela samostrel i
izbacila hitac ka krovu. Udarac odjeknu preko kamena, proevi joj zglobove. Potom se
prikai za konopac, spusti se na ake i kolena, a onda unatrake prebaci noge preko ruba.
Traila je oslonac, oseajui kako se gips odronjava; ba kao natopljeni granit na
kotskoj litici.
Obazrivo je ispitivala dok nije bila dovoljno sigurna, Onda poe da se polako
sputa preko kamenih ukrasa i zjapeih eljusti oluka izrezbarenog u obliku mitskog
udovita. Dvaput oseti kako joj nestaje tlo pod nogama. lnstinktivno je reagovala.
Pribliivi se proelju zgrade, potrai zgodno uporite za stopala, kako bi mogla da
oslobodi jednu ruku. Njome ponovo dohvati samostrel, koji joj je konopcem bio
prikaen za pojas. Druga strela je bila prikaena za karabiner. Hitnula je strelu u goli
kamen. Onda je provukla konopac kroz karabiner, kako bi mogla da se spusti blizu
vertikalne ravni zgrade. Kada je ustanovila da je dovoljno pouzdano, krenu.
Zaustavila se malo vie, kako bi obavila neophodna prepodeavanja. Pogledala je
u svoje cipele i ambis koji je zjapio pod njom, uivajui u oseaju lebdenja. Nije oseala
vrtoglavicu, samo neko udno ushienje. Nonim prstima napipa kameni sims prozora,
blago se odgurnu, a onda se zanjiha ka njemu. Kao to je i oekivala, zavese su bile
razmaknute. U ovo doba spavaa soba nikad nije predstavljala povoljnu opciju.
Prislonivi lice uz staklo, preletela je pogledom po prostoriji. Kao to je i oekivala:
radna soba. Kompjuterski terminal stajao je na radnom stolu u ispravnom poloaju.
Potom je, zavukavi ruku u boni dep ruksaka, izvukla krune komade plastike.
uurivi se na simsu - kako bi mogla da koristi obe ruke - skinu zatitni sloj sa
adhezivne plastike i pritisnu komade uz staklo, delimino ih uglaavi dlanom. Komadi
su se na par mesta preklapali, to je ta mesta inilo jo izdrljivijim. Kada je zavrila,
prekriveno podruje bilo je povrine otprilike pola kvadratnog metra.
Potom sie sa simsa i, ponovo se naavi u vazduhu, saeka da se njihanje
zaustavi. Pogledavi kroz plastikom izolovano staklo, pred sobom je imala pregled
prostora od otprilike dva kubna metra, neposredno ispred monitora. Tada otkopa
mobilni sa pojasa oko struka.
Tekstualna poruka koju e Stajfelovoj pustiti na mobilni bila je unapred
pripremljena. Stefani je znala da e, ukoliko je bila u apartmanu, mobilni Stajfelovoj biti
na dohvat ruke i da e biti ukljuen. Pritisnula je dugmence i poela da odbrojava
sekunde, zamiljajui sled dogadaja: Stajfelova se budi, tumara po mraku traei telefon,
prinosi ga uhu, pita ko je, onda shvata da se radi o poruci, a ne o pozivu. Protrljavi oi,
ita poruku koja je obavetava da je dobila izuzetno vaan imejl koji bi trebalo odmah
da otvori. lsprva je iznenaena, a onda zbunjena, moda ak i iznervirana. Ali je sigurno
da nee ignorisati poruku. Preveliki je profesionalac za tako neto.
Stefani ponovo zakai telefon za pojas, a onda oslobodi glock. Priguiva je ve
bio nameten. Podigla je oruje, ekajui da Rut Stajfel zakorai u sobu. Ali, nita se ne
desi. Posle dva minuta, ona ponovo posla poruku. I dalje nita. Da je Stajfelova u
apartmanu, do sada bi sigurno dola. Stupila bi u markiranu kocku, prila terminalu i
ukljuila ga da proveri prispele mejlove. Stefani bi ispalila bar dva hica, moda i tri. Svi
meci bi proli kroz plastiku, koja bi se pobrinula da se prozori ne rasprsnu i da ne bude
mnogo buke.
Ali od Stajfelove nije bilo ni traga. to je znailo da je apartman prazan, kao to
su i oekivali. Ispred ulaznih vrata je stajalo obezbeenje - ono je uvek bilo tu, bez
obzira da li je Salibi bio u apartmanu ili ne - ali je oni nee uti. Stefani saeka jo dva
minuta, visei u vazduhu, a onda, za svaki sluaj, posla poruku i po trei put. Potom se
vrati na sims. Pripremivi se, izvadi seka stakla koji je podseao na estar. Njegova
dijamantska igla rezala je savreni krug prenika od osam ina u donjem desnom uglu
prozora. Onda prisloni usisnu gumu na krug, privrsti je i naglo gurnu napred. Zau se
slabano pucketanje i guma je bila unutra, a ostatak stakla nedirnut, Pomou kanapa koji
je bio privezan za drku usisne gume polako je spusti na tepih sa druge strane prozora.
Onda provue ruku kroz rupu, pronae mesinganu bravicu i otvori prozor. Sada je bilo
vreme da navue naoari za snalaenje u mraku.
Zbacila je ruksak i izvukla stegu, koju je prikaila za ram prozora. Privrstila je
konopce, pripremajui put za bekstvo. Ispod tekih zavesa boje kajsije postavila je prvu
zapaljivu napravu, podesivi tajmer na sto sekundi. Onda je podesila dvosmerni aivin
radio i okrenula Salibijev broj mobilnog na motoroli. Linija nije bila aktivna. Probala je
sa ostalim brojevima. Svuda tiina. Potom ukljui korejski radio mikrofon. Stojei na
vratima sobe, oslunula je zvuke u hodniku i ispred ulaznih vrata. Zau muke glasove.
Salibi je uvek drao bar dva uvara isped apartmana. A onda, tu su bili i oni koji su
pretraili pomoni lift.
Stefani se uputi ka glavnoj spavaoj sobi, koja je gledala na Central park. Ona se
nalazila na drugom kraju apartmana. Prola je pored sobe za prijem gostiju, ogromne
prostorije sa pregradom po sredini, sa uglaanim parketom, izrezbarenim stubovima, dva
ogromna raskona lustera. Stavila je drugu zapaljivu napravu pored unutranjeg zida.
Bogato oslikane kineske tapete e planuti k'o od ale. Onda postavi i poslednju zapaljivu
napravu, koja je trebalo da presee put izmedu hodnika koji je vodio ka Salibijevoj
spavaoj sobi i mermernog predvorja.
Ispred spavae sobe se nalazilo predsoblje. Stefani spusti ruksak na tepih pored
komode i proveri glock. A onda otvori vrata. Nije se uo ni najmanji um.
Ni traga od Salibija ili Stajfelove.
Stefani skinu naoari i napipa prekida na zidu. Trebalo je par trenutaka da joj se
oi naviknu na iznenadnu svetlost i intenzitet vritave boje. Soba je plivala u krvi.
Rut Stajfel je bila privezana za stolicu koja je leala oborena na pod. Ako se
izuzme srebrnasta platnena traka zalepljena preko usta, bila je potpuno gola. Salibi je
leao na krevetu, ruku vezanih iza leda. I on je bio go. Oba lea su imala rupu od metka
posred ela i prerezane grkljane. Tela su im bila pretuena.
Stefani oseti kako joj se butni miii oduzimaju. U svom ivotu se nagledala i
gorih stvari, ali to nije umanjilo ok. Mutilo joj se u glavi.
injenica da je Stajfelova bila vezana za stolicu sugerisala je da je uljez prvo
muio telohraniteljku, pokuavajui da Salibiju razvee jezik. Pretpostavljala je da to
nije urodilo plodom, te da je ubica nakon toga preao na direktan pristup, to jest na
Salibija lino. Osvrnula se po sobi, dok nije ugledala sliku. Ulje na platnu, rad Edvarda
Hopera. Izgleda da ni direktan pristup nije urodio plodom. Pastelna svilena zavesa iza
Stajfelove bila je poprskana krvlju. Krv od prostrelne rane. Njen donji ve bio je uredno
sloen na belom lanenom aravu sa jedne strane kreveta, to je delovalo udno. Stefani
pogleda na krevet. Na oba jastuka stajali su svei otisci naslonjenih glava. Dakle,
Stajfelova mu nije bila samo telohraniteljka. Bilo je nekakvog smisla u tome - tri pune
godine bez slobodnog dana - pa opet, bilo je teko zamisliti ih zajedno. Ali, ne i
nemogue. U svojoj karijeri je nailazila i na daleko udnije veze.
Nalet vrtoglavice proe i Petra ponovo uspostavi kontrolu nad Stefani. Skinula je
umetniko platno sa kukice i spustila ga na zemlju. elini sef je bio dimenzija
osamnaest puta osamnaest ina. Ispod ruke se nalazila mala tastatura sa ciframa i
slovima i mali digitalni displej. Ukucala je ifru koja je bila vaea tek oko dva sata.
Cetiri-tri-sedam-A-devet-B-nula. Zauo se tihi kljocaj. Otvorila je sef, izmakavi se u
stranu, u skladu sa Bojdovim uputstvima; nije se mogla otpisati mogunost da se unutra
nalazila neka eksplozivna zamka.
U sefu je pronala nekoliko masivnih koverata od manile, koje je ostavila onako
kako ih je i zatekla. Bilo je tu i tuce fotografija, spajalicom prikaenih za negative.
Stefani ugleda poznatog televizijskog jevanelistu kako u nekom motelu lei izvaljen u
drutvu dve mlade Latinoamerikanke. Potom snimak poznatog koarkaa kako umrkava
kokain rasut po stakienom stolu. Tri fotografije su prikazivale prizore oralnog seksa:
francuski komesar Evropske unije sa plavokosim mladiem upola mladim od njega; dve
ene koje Stefani nisu bile poznate, jedna Azijatkinja a druga belkinja; i, najokantnije
od svega, poznati zvaninik Nacionalne Rifle asocijacije zateknut u polnom inu sa
vujakom. Unutra su bila i dva dijamantska roleks sata, smaragdni bro, ogrlica sa
dijamantima i safirima. Bilo je tu i est svenjeva ganc novih novanica u apoenima od
stotinu dolara, uvezanih trakom. Svaki sveanj bio je debeo otprilike jedan in. Ali,
diska nije bilo.
Jo jednom je proverila sadraj sefa. Ponovo nita. Salibi i Stajfelova nije trebalo
da budu u apartmanu, ali su bili. Disk je trebalo da bude u sefu, ali nije bio.
Ona uze svenjeve iz sefa, povue se do predsoblja, unu pored ruksaka, otkopa
najveu pregradu i unu novac unutra. Dobro odraen posli. Tako bi Petra gledala na
ke.
Njeno ponaanje je bilo instinktivno. Ali, taj instinkt nije pripadao Stefani. Od tog
saznanja je spopade iznenadna munina. lzvadila je novac iz ruksaka i hitnula ga preko
prostorije.
Stigla je otprilike do pola hodnika kad zau korake. Tiho tupkanje po vrstoj
povrini, zvuk gume koja udara o mermer. Zaledila se. U predvorju je bilo upaljeno
svetlo, na zidu neto dalje odatle ukaza se senka, okrznu je daak zvuka.
Stefani se sada potpuno prepusti Petrinim isntinktima.
Pribi se uz zid, otkoi glock i poe da se unja hodnikom do vrata koja su izlazila
na predvorje. Ugledala je dvojicu mukaraca i ula treeg, ispred poluotvorenih ulaznih
vrata sa desne strane. Spustila se na koleno i ponovo otvorila ruksak. lzvadila je tri male
jugoslovenske CS gasne granate, navukla gasmasku i naoari za mrak, a onda dohvatila
daljinski upravlja. Skinula je osigura sa prvog kanistera, napipavajui prekida za
svetlo. Srce joj je dobovalo u grudima. Podesila je tajmer za tri zapaljive naprave,
ponitivi prvobitnu komandu od stotinu sekundi. Odjeknue tri istovremene detonacije.
Apartmanom se prolomi zagluujui prasak. Tri talasa eksplozije razlegoe se
prostorijama, medusobno se sudarajui. Prozori iskoie iz leita, srui se pljusak
smrskanog stakla. Stefani iskljui svetlo u predvorju i zakotrlja CS granatu ka ulaznim
vratima. Eksplodirala je ba u trenutku kada su se vrata irom otvorila.
Glasan nerazumljiv govor, dreka, haos i pomrina na sve strane. Naoruani uvari
poee da izranjaju niodkuda. U daleko veem broju nego to je Magenta mogla i da
pretpostavi. Ona pokua da ih prebroji. Osmorica? Dvanaestorica? U pometnji koja je
usledila bilo je nemogue bilo ta ustanoviti. I ko je dao signal za uzbunu? Da sef moda
ipak nije bio oien? Ugledala je tri uvara kako tumaraju preko hodnika ka Salibijevoj
radnoj sobi, presecajui planiranu putanju za bekstvo. Srce joj sie u pete. Za koji
trenutak e otkriti otvoreni prozor, usisnu gumu i izrezani stakleni disk, stegu i
privreni konopac.
Pokuavaia je da se izbori sa panikom. Morala je ostati pribrana, morala je
razmiljati iste glave. Sigurno postoji neki alternativni izlaz. Ulazna vrata nisu dolazila
u obzir, a obe planirane rute za bekstvo bile su blokirane.
Radnom sobom se prolomie krici uzbune, neko izlete iz kuhinje, povlaei se ka
predvorju i kreui se... pravo ka njoj. Ispalila je dva hica, promaivi oba puta. Uprkos
priguivau, prasak joj se zari pravo u mozak. uvar se baci na zemlju, povika neto to
nije mogla razumeti - moda na hebrejskom? - a onda uzvrati paljbu. Pucao je iz uzija,
bez priguivaa. Kratki rafali zaparae tavanicu. Osetila je zvonjavu u uima.
Gust dim se provlaio ispod masivnih dvokrilnih vrata, punei sobu za prijem.
Stefani spazi kako uvar pokuava da se pridigne na kolena. Onda zakotrlja i drugu CS
granatu ka njemu. Eksplodirala mu je pred nogama. On zaurla, ispusti oruje i posrnu
unazad, zaklanjajui lice rukama. Stefani ostavi ruksak i jurnu ka Salibijevoj spavaoj
sobi, svesna da joj anse svakim trenutkom postaju sve slabije. Ve je zakljuila da
nema anse da izade sputajui se iz apartmana. Skinula je naoari. Iako je napolju bilo
veoma mrano, znala je da e biti bolje da se osloni na prirodni vid.
Uletevi u spavau sobu, razgrnula je krvlju zamazane zavese iza Rut Stajfel i
otvorila prozor. Soba je reagovala kao ogromno pluno krilo, usisavi gust mlaz ledenog
vazduha. Stefani skinu osigura sa poslednje CS granate, hitnu je ka predvorju, unu
glock u nedra i poe da se vere kroz prozor. Iza njenih leda prolomi se detonacija.
Stojei na uzanom simsu, polako se uspravila i podigla ruke iznad glave.
Vrhovima prstiju je napipala gornju ivicu kamene grede. Onda polako prebaci teinu.
Delovalo je dovoljno sigurno. Zamisli kako bi to trebalo da izvede: jedan potez, itavo
telo, jedna ansa. Zanjiha se udesno, povukavi bradu ka akama. Desnim stopalom
napipa uporite: glatku kamenu izboinu, deo ukrasnog okvira oko prozora.
Nije bilo puno vremena za razmiljanje. Jednostavno je krenula. Ba kao to bi
uinila i njena majka. Neki iz vajcarskih planinarskih krugova su Moniku najder
smatrali bezobzirnom. Stefanin otac je, nasuprot tome, uvek tvrdio da je ona naprosto
bila neustraiva. Pod obrnutim uglom od 45 stepeni, bez ikakvih sigurnosnih mera, Ste-
fani krenu preko ispupenog venca koji se pruao du zgrade, kompenzujui na licu
mesta svako pokliznue i gubitak uporita. Ispod i iza sebe ula je dreku koja je dopirala
iz spavae sobe, propraenu tektanjem mitraljeske vatre. Kamen se pretvarao u prainu
pod njenim stopama. Kada se konano dokopala krova, glock se otkai i pade u tamu.
ula je kako jo jedan prozor izlee iz teka na drugom kraju zgrade.
 Sve to je usledilo bilo je isto instinktivno. Pentranje preko krova do vrha
pomonog lifta, spoznaja da lift ide navie, onda opet povlaenje na krov, traenje
poarnog izlaza. Stigla je do njega u istom trenutku kad i dva Salibijeva uvara. Prvog je
udarila laktom u lice - nije stigao ni da vidi s kim ima posla - a onda je, izvevi mu-
njevit okret oko levog stopala, desnom petom tresnula drugog u vrat. Obojica se
zateturae unazad, otkotrljavi se niz metalne stepenice do odmorita koje je vodilo ka
potkrovlju. Ona krenu ka njima - kako bi im pokupila oruje - kada se na odmoritu
pojavie jo dvojica. Spazili su je i otvorili vatru. Stefani se ponovo baci na krov, a onda
pojuri u suprotnom pravcu. ula je bat njihovih izama, udaranje tvrdih donova o metal.
Pomoni lift je bio jedina opcija. Kroz vrata, na mranu platformu. Kabina je bila
u stanju mirovanja negde ispod nje. Kada bi dohvatila kabl, verovatno bi uspela da
sklizne do krova. ula je kako se vrata sa treskom zatvaraju, brzo gutajui ono malo
svetlosti koje je imala na raspolaganju. Uspentrala se preko reetaka ba kada toak
iznad nje poe da se okree. Lift je poeo da se sputa, a sa njim i ona. Skoila je.
Par trenutaka je bila u slobodnom padu. Onda se sudarila sa pomerajuim kablom.
Leva ruka joj se obmotala oko kabla, dok joj se telo i dalje izvijalo. Nekako se
zaustavila, drhtei. Eksplozija bola joj zapara levo rame - nije uspela da zadri jauk - a
onda je ponovo pala. Rukavica joj je bila rasporena na levom dlanu, a koa ispod nje
odrana.
Gotovo u trenutku se nade na krovu lifta. U trci sa vremenom, zgrabila je ruicu
panela, uvrnula je, a onda pustila. Potom je poletela, s glavom izvijenom unapred, u
kvadrat svetlosti, pavi na sprat ispod. Ignoriui plamtei bol u ramenu, gurnula je
panel nazad.
Odmah nakon toga usledila je paljba. Stefani se nabi u uzani zaklon koji su
pruala metalna vrata. Meci su pratali po krovu, zasipajui je krhotinama. Pogledala je
udesno, u skalu koja je prikazivala kretanje lifta... dvanaesti sprat... jedanaesti... deseti...
Naglo je pritisnula dugme s brojem devet. Lift se zaustavi. Vrata se otvorie.
Izala je napolje. Pucnjava bee prestala. U kuitu iznad nje odjeknue besni urlici. Bila
je ili mrtva, ili je jurila ka stepenitu. Ona se na prstima vrati u lift, upravo u trenutku
kad vrata poee da se zatvaraju. Zadrala je dah, pitajui se da li e se pucnjava
nastaviti. Lift se zatetura i ponovo oive.
Posle toga je ula jo samo otro zavijanje poarnog alarma, iji je zvuk, sa
svakim predenim spratom, postajao sve slabiji.
***
Pljutalo je kao iz kabla. Peta avenija je svetlucala pod ne beskim svodom,
modrim kao njeno rame. Stajala je pred istim prozorom kao i pre nekoliko sati - negde
oko pola etiri - neposredno po svom povratku. Sa gotovo identine pozicije posmatrala
je narandastu mrlju na nebu iznad Cental parka. Ta mrlja je sada bila na TV-u.
Usplahireni ovek bujne plave kose govorio je u superlativima. Iza njega se
nazirao stambeni blok na Central park vestu. Kamera je zumirala apartman u potkrovlju.
Gusti crni dim kuljao je sa dve strane zgrade. Poar je besneo, a jarko plameni
narandasti jezici sukljali navie sa raznetih prozora, naslaujui se dekorativnim ru-
bom zgrade. Naputeni konopac je lelujao na uarenom vetru kao otkaeni antenski
kabl. Kamera se potom vrati na prostor ispred zgrade. Saobraaj na Central park vestu je
bio zakren: vatrogasni kamioni, policijski automobili, vozila hitne pomoi, TV ekipe,
okupljen narod. Plava stroboskopska svetlost se odbijala o okolne objekte. Kada je
nazalno zavijanje izvetaa sa lica mesta postalo neujno usled piske sirena, reditelj se
prebaci na studio, u kome su sedeli neka brucokinja u modro plavom odelu i odbojni
matorac u somotskom sakou. Ekspert za meunarodni terorizam. Brucokinja ga zapita
ko bi mogli biti poinioci. Stefani pogleda na sat u gornjem levom uglu ekrana. Bilo je
07:39, Gde moete pronai eksperta za meunarodni terorizam u dvadeset do osam
ujutru? U gradu koji ivi dvadeset i etiri sata dnevno, na svakom oku.
Stefani prepozna jednu od fotografija Silvije Salibi. Glamurozni snimak, star vie
od deset godina, koji prikazuje Silviju na izlasku iz pariskog Rica. Usledio je zamagljeni
snimak na kome Zara stoji na palubi jahte koju je njen otac nazvao po njoj, a nakon toga
fotografija Salibijevog sina Feliksa snimljena u Gtadu. Telo Georga Salibija bilo je tek
otkriveno, ali je izgledalo kao da su se TV stanice ve mesecima spremale za taj
trenutak.
Stefani poe da prebacuje kanale, etajui se od jedne informativne emisije do
druge. Kao prvo, metod. Detalji su uglavnom bili precizni. Kao drugo, osumnjiena
osoba. lli, bolje reeno, osumnjiene osobe. Izgleda da se pretpostavljalo da u ubistvo
nije bila umeana samo jedna osoba, ve vie njih. A postojala je jo jedna pretpostavka.
Da su ubice bili mukarci. Ukoliko se ne suoe sa dokazima koji bi ukazivali na
suprotno, oni koji su radili na sluaju bili su skloni pretpostavci da su tako neto mogli
da obave samo pripadnici mukog pola. Dok je bila Petra, tako duboko ukorenjena
predrasuda uvek joj je pruala efikasnije pokrie od bilo kog lanog identiteta. Kao
tree, motiv. Odakle poeti?
Georg Salibi je u svim delovima sveta - u Njujorku, Londonu, na jugu Francuske -
vaio za poznatu javnu linost, uprkos svojoj povuenoj prirodi. Dve i po milijarde
dolara su bile dovoljne da nekome podare ugled i potovanje, bez obzira kako je to
bogatstvo bilo steeno. Iz te kategorije su moda bili iskljueni samo na milijarde teki
narkoteroristi, mada oni zasigurno nisu bili iskljueni i sa spiska Salibijevih poznanika i
poslovnih partnera. Salibi je ve deset godina bio lini prijatelj Hoze Maria Moldovana,
ozloglaenog kolumbijskog narko barona. Moldovano nije bio tipicni izdanak te sorte.
Nije odrastao na ulici, poticao je iz imune, aristokratske porodice, zavrio je studije na
Jejlu. Znao je kako da se slui noem i viljukom, to ga je, u Salibijevim snobovskim
oima, inilo podesnim za druenje i saradnju.
Istraga FBI-a nije nita konkretno ustanovila, ali su odredeni ameriki zvaninici i
dalje bili sumnjiavi. Stefani je, sa druge strane, znala da je njihov odnos bio daleko
prisniji. Svojevremeno je videla Salibijeve fotografije na Moldovanovom posedu u
blizini Kartegene. Snimci su bili napravljeni aprila 1998. godine, onog vikenda kada su
skovani planovi za osnivanje First Intercontinentala, to bi omoguilo pranje narko
dolara preko Grand Kajmana. Takode je ula i tonski zapis razgovora voenog u
apartmanu hotela Alvear Palas u Buenos Airesu. To je bilo septembra iste godine. Na
traci se moglo uti kako njih dvojica razraduju pojedinosti pomenutog plana. Nakon
Moldovanovog ubistva Salibi je postao vidno uznemiren. Njegove strahove dodatno je
potpirivao Karlos Arguelo, kriminalac koji je doao na Moldovanovo mesto. Arguelo je
bio suta suprotnost Moldovanu: ulini kasapin koji se probio do industrijskog vrha,
nemilosredno eliminiui svakoga ko bi mu se naao na putu. Za razliku od Moldovana,
Arguelo je voleo da lino obavlja najkrvavije poslove. Njegov omiljeni metod
odailjanja poruke bio je malj. Salibi je pokuao da prekine sve veze sa Kartegenom, ali
mu Arguelo to nije dopustio. On je insistirao - na nain svojstven ljudima njegovog soja
- da poslovne veze izmeu First Intercontinentala i Moldovana ne smeju trpeti samo zato
to je Moldovano bio dovoljno nesmotren da dopusti da ga ubiju. I tako je i bilo. Posao
kao i obino, i sve unosniji profit za obe strane. Ali, Salibija to nije smirilo. Postajao je
sve nervozniji. U poslednje vreme su ak poele da kolaju glasine da je stupio u
pregovore za finansijskim vlastima u Njujorku i sa FBI-em.
Arguelo nije bio jedini osumnjieni. U opticaju je bio i kineski i ruski organizo-
vani kriminal, kao i uvek kada se radilo o slinim zloinima. Meu ostalim kandidatima
bili su Salibijevi saradnici iz mafijakih i teroristikih krugova, iz vremena kada je
delovao na Srednjem istoku, sa bazom u Bejrutu. Nedavno se ak i amerika mafija dala
u hajku na njega. First Intercontinental je bio u labavim poslovnim vezama sa sumnji-
vom kompanijom za nekretnine pod nazivom Southern Star. Zbog prevara koje je ta
kompanija izvrila etrnaest mafiosa je osudeno na pozamane zatvorske kazne. Dvoji-
ca slubenika First Intercontinentala su svedoila protiv glavnooptuenih, u zamenu za
zakonski imunitet i garancije o zatiti svedoka. Obojica su pronadena mrtva u roku od tri
nedelje po donoenju presude.
Istina je bila sledea: niko nije zasigurno znao ko je stajao iza ubistva Georga
Salibija i njegove telohraniteljke Rut Stajfel. To nije znala ni Stefani. Ali je znala kome
to moe biti pripisano u zaslugu. Petri Rojter.
Posle dogadaja na Central park vestu peke se vratila do hotela Karter, skinuvi
fantomku im je izala na ulicu. Pojas sa opremom je ostavila na podu pomonog lifta.
Kada je ula u svoju iznajmljenu sobu u Karteru, svukla se i spakovala svaki deli garde-
robe u vei od dva ruksaka. Onda je unutra ugurala ispresavijan i urolan manji ruksak,
uniteni laptop, kupljene alatke i sve line stvari koje su se mogle povezati sa
identitetom Dejn Fransis. Napolju je ostala samo odea u kojoj je prevalila rastojanje
od eri Nederlanda do Kartera. Obukla se i po poslednji put napustila sobu. Dejn
Fransis bee iznajmila sobu na nedelju dana. Stefani se zapita da li e iko uopte i
primetiti da je ve otila.
Na Osmoj aveniji je uzela taksi do Bruklinskog mosta. Odatle je krenula peke
pored riblje pijace Falton, a onda ispod izdignutog dela FDR Drajva. Ugrabivi pogodan
trenutak, hitnula je ruksak u Ist River. U blizini Gradske venice je ponovo zaustavila
taksi, koji ju je odbacio do eri Nederlanda.
Tek kada se obrela u svojoj sobi, navala adrenalina poe da jenjava, a bol u
ramenu poprimi pun intenzitet. Posmatrajui narandasti odbljesak na nonom nebu - i
sluajul udaljeno zavijanje sirena - popila je tri nurofena sa dve male votke. Nakon toga
je otpuzala do kreveta i pala u teak, istrzan san.
 Po satu na TV-u bilo je 07:52. Progutala je jo tri nurofena, a onda spremila toplu
kupku. Ni jedno ni drugo nije joj naroito ublailo bol. Dok je previjala odrani dlan,
zazvoni telefon. Bio je to Boris Bergtajn.
Restorani je bio na Leksingtonu. Stefani stie prva i sede u separe pored
prozora. Kelnerica joj je nasula kafu. Kroz lupnjavu koja je dopirala iz kuhinje, mogla je
uti delie razgovora koji su se vodili za okolnim stolovima. Ma, sigurno Rusi. Moda i
Izraelci; tip je bio Libanac. Ma jok, to sigurno otpada - devojka mu je bila Izraelka.
Pronali su ih svezane, zna, u nekakvoj seksualnoj perverziji. Onda je usledilo
prebacivanje na svakidanje teme: rasizam u njujorkoj policiji, kancelarijski traevi, tim
Jenkija, frizura Hilari Klinton.
Bergtajn je kasnio pola sata. Uavi u restoran, otresao je kiu sa smee kabanice
koja mu je dopirala do kolena. Nosio je takastu sivu polo rolku, zbog koje je delovao
jo blede nego obino. Spustio se na klupu preko puta nje, pozvao konobaricu i naruio
doruak. Izgledalo je da je dobro raspoloen.
,,Pa, ta smo to radili sino?
,,Ne tie te se.
,,ta ti se desilo s rukom?
,,Ne bi trebalo da se vie susreemo. ta hoe?
On se nagnu preko stola, a glas mu prede u zavereniki apat. ,,Kada sam video
vesti, nisam mogao da verujem.
I ne bi trebalo da veruje. Bili su ve mrtvi kada sam stigla.
,,Sranje.
,,Nisam ih ja ubila.
,,Ko je onda?
,,Pojma nemam.
Bergtajn slegnu ramenima. ,,U svakom sluaju, sada je svejedno.
Konobarica im napuni olje.
,,ta hoe?, upita Stefani.
,,ansu da krenem iznova.
,,to e rei?
,,Sto hiljadarki i da mi se Keli skine s kime.
,,Ne mogu ti biti od pomoi.
,,Mogla bi da razgovara sa Kelijem. lli zamoli svog pretpostavljenog da popria s
njim.
,,Sluaj, stvarno saoseam, ali nema anse.
Onda stie Bergtajnova narudbina: ogroman tanjir sa francuskim tostom i re
peenom slaninom i velika aa oran usa. Konobarica im dopuni olje sa kafom.
Stefani je posmatrala kako se Bergtajn alavo baca na hranu. ulo se samo zveckanje
escajga i glasno vakanje. Bergtajn potom malo uspori, ali ne u toj meri da bi saekao
da proguta zalogaj pre nego to neto kae.
,,FBI me je izradio, Kejt.
,,Nisi prvi. A ni poslednji.
 ,,Ne bih eleo da te dovedem u nezgodan poloaj, ali ako novinari otkriju da je u
ono to se sino desilo umean FBI...
Izraz na Stefaninom licu se ne promeni. ,,Ne preti ako neto ne moe da
sprovede u delo, Borise.
,,Misli da ne bih mogao? Ako bi mi to pruilo priliku da se oslobodim Kelija? lli
da zaradim sto hiljadarki? Mislim da bi se naao neko ko bi toliko platio za takvu priu.
,,Za kakvu priu?
,,Tajni agent FBI-a infiltriran...
,,Koji tajni agent FBI-a?
,,Pa, ti.
Bilo je oigledno da je, jo pre nego to je zavrio reenicu, poela da ga obuzima
sumnja. Stefani pusti da tiina zavri posao umesto nje.
Konano, on glasno izrazi svoja strahovanja.
,,Ti nisi iz FBI-a?
Jo tiine.
,,ta si ti?"
,,Pitam se ta e Alan Keli rei kada se vrati iz Kine i otkrije da si radio za nekog
drugog. Za nekoga koga ne moe identifikovati, ali ko je povezan sa ubistvom osobe
koju FBI prati ve pet godina.
,,Ko si ti, jebo te?
,,Niko zbog koga bi trebalo da brine. Do veeras u nestati. Najbolje to moe
da uini je da zaboravi da sam ikada postojala. Na taj nain smo oboje isti.
Bes koji je usledio nakon poetne iznenaenosti sada je preao u nesigurnost.
,,A ta emo sa Kelijem?
,,Nee imati pojma.
Posle sumnjiavosti, u glasu mu odjeknu razoaranje. ,,Do moga!
,,Zavri doruak, Borise.
Ali on bee izgubio apetit. Sedeli su i pili kafu dok se nije malo smirio. Stefani ga
bi ao, ali nita ne ree, niti dopusti da se to primeti. Bila je sigurna da Bergtajn vie ne
predstavlja neku opasnost. Pa ipak, bio je u pravu u vezi sa jednom stvari: on definitiv-
no nije bio za taj posao. Nadala se da e uspeti da se nekako dokopa novca i pobegne od
svega.
Posmatrao je kiu, bezizraajnog pogleda. ,,Kakva no...
,,Bilo je i boljih, sloi se Stefani.
,,Pretpostavljam da bi i on rekao isto, da moe.
,,A i ona.
Bergtajn se namrti. ,,Koja ona?
,,Rut Stajfel.
,,Nisam mislio na Salibija.
,,Nego na koga?
,,Sea li se tipa koga smo videli u Atlantik Sitiju? Izdueno lice, grozna kosa?
Tano je znala na koga misli. ,,Anatolij Medajev?
,,Upravo.
 Stefani oseti kako je obuzima napetost.
ta je s njim?
,,Zar nisi ula? Pa, i on je mrtav.
Zastala je na trenutak.
,,Kako je umro?
,,U mukama, eto kako. Pronali su le u prtljaniku nekog starog evroleta u
Palisejds interstejt parku.
,,Gde je to?
,,U Nju Derziju. U okrugu Bergen.
,,ta mu se desilo?
,,Pronali su ga vatrogasci. Pozvao ih je neki prolaznik. Auto je bio izgoreo.
Medajev je bio u prtljaniku, obmotan bodljikavom icom. Obe aice na kolenima su
mu bile raznesene.
,,Zna li se ko bi mogao stajati iza toga?
On se ponovo namrti.
,,Je l' ti to ozbiljno?
,,Kako to misli?
,,Hoe da kae da ne zna ko stoji iza toga?
Ona odmahnu glavom.
,,Ne. A ti?
,,Naravno da znam. Centralnaja.
,,Otkud zna?
,,Po metodu. Bodljikava ica, auto. Strpaju rtvu u prtljanik dok je jo uvek iva.
Onda zapale auto. Nesrenik se, ako jo moe da mrda, sav iskasapi pokuavajui da se
iskobelja. Pre nego to iv izgori. lli odleti u vazduh. To ti se zove ubistvo s potpisom.
,,S potpisom Centralnaje?
Klimnuo je glavom. ,,Neke bande koriste automobile-bombe. Druge koriste
maete, spaljivanje, prosipanje utrobe. Koriste i uobiajenije metode. Klasiku: noeve,
vatreno oruje, i slino. Ali, kad eli da poalje poruku, onda koristi potpis.
,,Ko sve zna za to?
,,Misli, osim nas dvoje?
,,Da.
,,Pa, samo njujorka policija, FBI, pola populacije Brajton Bia i 150 miliona
Rusa.
***
Istona 52. ulica, podne. Sekretarica mu je bila lepa, kamenog izraza lica.
Usklaene nijanse karmina i laka za nokte, i najmanja fleka na zubima briljivo
prikrivena. Garderoba koju je nosila - zagasiti kostim i crna svilena koulja - delovala je
skupo. Pogledala je u Stefani s neskrivenim prezirom.
,,lmate li zakazano?
,,Da li izgledam kao da imam zakazano?
Proli put je nosila Maks Marin kostim. Ovoga puta je bila obuena u svoje
najotrcanije farmerice, majicu na kojoj je pisalo IZBAENA IZ SVEMIRA i jaknu koja
joj je oigledno bila prevelika. Kosa koja je ranije bila oprana, oeljana i briljivo
razdeljena sada je bila prljava i raupana. Stefani promarira pored recepcionerskog
stola. Sekretarica skoi i usplahireno jurnu za njom.
,,Ne moete unutra!
Ali ona ipak ude. Komarov je bio zavaljen u stolici iza radnog stola. Trgnuo se,
oigledno prenut. Stefani pretpostavi da je dremao. Zakiljio je pogledom na obe ene.
,,Oprostite, ali ona je jednostavno...
,,U redu je, Mila, ree Komarov. Stefani ga prostrelja pogledom. Zevnuo je i
protrljao lice. ,,Moete li nas ostaviti same? Hvala.
Vrata se zatvorie. Stefani krenu ka stolu. Nije sela.
Komarov zapali cigaretu i upita: ,,ta vam se desilo s rukom?
Ona na brzinu slaga. Izgorela sam se. ta se desilo Anatoliju Medajevu?
I on se izgoreo.
,,Vama je to smeno?
,,Verujte da mi danas ba nita nije smeno. ta vi traite ovde?
Stefani preplavi srdba. ,,Pogodite.
,,Mislite da ja imam nekakve veze s tim.
,,Veoma dobro. Nastavite.
,,Zato to je Medajev bio moj posrednik za Kobu.
,,lmpresionirana sam. Molim vas, nemojte prekidati. Paljivo vas sluam.
,,Nisam ga ja ubio.
,,Znam. Ubila ga je Centralnaja.
,,Nisam naruio njegovo ubistvo. Od Centralnaje niti bilo koga drugog. Poznavao
sam Anatolija due od dvadeset godina. Mislim da to dovoljno govori.
,,Videla sam vas sa Medajevim u Atlantik Sitiju, ako se seate. Posvaali ste se
posle koncerta. Vladimir Vatukin je stajao tik do vas. On je sada glavni ovek
Centralnaje, ako se ne varam.
Komarov je delovao povreeno. Puio je, posmatrajui je kroz oblak dima. Na
kraju progovori. ,,Poznajete li Kimberli iz Rojaltona?
,,Kakve to sad veze ima?
,,Radi za ankom. Polujapanka, polufrancuskinja. Izuzetno lepa. Izali smo par
puta, a onda smo raskinuli. Ima lou narav, stalno smo se svaali.
I ta s tim?
,,Pa, nita. To bi trebalo da vam ukae da ja ne ubijam ljude samo zato to sam se
posvaao s njima.
,,Glave padaju i zbog mnogo sitnijih stvari.
Upro je prstom u nju. ,,Nisam duan da odgovaram na vaa pitanja.
,,Pretpostavljam da ne odgovarate ni na ija pitanja.
,,Moda mislite da sam ja ubio i Salibija.
Oseala se kao da ju je oamario.
,,Molim?
,,Niste videli vesti?
Stefani odmahnu glavom.
 ,,Na TV-u se samo o tome trubi.
Jo uvek je pokuavala da dode do daha. Komarov joj isporui televizijsku verziju
dogadaja na Central park vestu.
Onda ree: I Salibi je bio u Atlantik Sitiju. Seate li se loe u kojoj sam sedeo?
Bila je to Salibijeva loa. Bio sam njegov gost. Kao i Anatolij. I Aleksandar Kosigin.
Koliko znam, on je jo uvek iv, ali moda bi trebalo da pozovem i proverim da nisam
sluajno ubio i njega.
Stefani je bila toliko umorna da joj je pripala muka. Znala je da se to videlo.
,,Zato ste doli ovde, Kejt?
Da rasprave stvar oko Medajeva. To bee naumila da kae. Ali, to nije bila istina i
bilo joj je jasno da bi Komarov to znao ako bilo ta prozbori. Nije uopte trebalo da
dolazi. Postupila je krajnje nepromiljeno. Dopustila je da njome ovladaju umor i
srdba, Bojd bi bio vie nego besan kada bi uo ta je uradila. Pri pomisli na to, ona se
umorno osmehnu.
,,Pravo da vam kaem, ne znam ni sama...
Poli su peke do Istone 65. ulice. Komarov je prvo okrenuo broj na mobilnom i
rezervisao sto, Restoran Ferije nalazio se izmeu Parka i Medisona. Bio je pun, ali je
njih dvoje ekao sto u udaljenom uglu. Komarov je naruio votku sa ledom. Ona narui
kokakolu, ali se onda predomisli.
I za mene votka.
Alkohol je na trehutak povrati. Naruili su hranu. Komarov je odabrao vino,
uopte ne konsultujui listu pia. Stefani ga je budno motrila. Ko bi od ostalih gostiju
uopte mogao pretpostaviti gde i kako je Komarov odrastao? Ponaao se kao da je
oduvek iveo na visokoj nozi. Kako je tako neto bilo mogue?
Obuhvatila je vinsku au sa obe ake i, naslonivi laktove na sto, otpila jo jedan
gutljaj. ,,Priajte mi o Aleksandru Kosiginu.
Komarov izvi obrvu. ,,Zato bi vas to zanimalo?
,,Zato to ste ga malopre pomenuli. A jo odranije sam ula za njega.
,,lma li to neke veze sa poslom koji obavljate za Galileo Resources?
,,Ne, nikakve. Samo sam radoznala.
,,On je vlasnik Vajs-Randala.
,,Farmaceutska kompanija, ako ne greim.
Komarov klimnu glavom.
,,Stacionirana ovde u Njujorku, ali ima i postrojenje u unutranjosti i jo jedno u
Baltimoru. Imaju i objekte u inostranstvu. U Belgiji, vajcarskoj, vedskoj, Rusiji."
,,Koliko sam ula, bio je u sovjetskoj armiji.
,,Mnogo njih je bilo u sovjetskoj armiji.
,,Ali ne i vi?
,,Sa izuzetkom kaznenih ustanova, nikada nisam bio ni u emu sovjetskom.
,,Kako to mislite?
,,Roditelji su me vaspitali tako da verujem da Drava nema nikakvu vlast nada
mnom. Da uopte ne postoji. Nisam imao nikakvih veza s njom.
Stefani se nasmei. ,,Ne mogu vas zamisliti kao anarhistu.
 ,,Nisam bio anarhista.
,,ta ste to onda bili?
,,Ne biste razumeli.
,,lskuajte me.
Nakratko se kolebao. ,,Znate li ta je vorovskoi mir?
,,Svet lopova.
Pogledao ju je razrogaenih oiju. ,,Govorite ruski?
,,Dovoljno da znam kako da prevedem vorovskoi mir.
,,Ali ne znate ta taj izraz zapravo predstavlja.
,,Ne.
Slegnula je ramenima. Videla je da je tema time okonana. Ali nije elela da
ispusti priliku koja joj se ukazala.
,,Kosigin je bio generalpotpukovnik, zar ne?
I funkcioner Petnaestog direktorata.
Stefani pokua da odgonetne.
,,to znai da je imao direktan pristup plutonijumu 239?
,,Pitam se da li je Kosigin imao pristupa skladitima sa nuklearnim materijalom.
Komarov je delovao zbunjeno.
,,Zato biste pomislili tako neto?
,,Mislila sam da je Petnaesti direktorat moda...
,,Petnaesti direktorat je bio zaduen za sovjetski program biolokog rata.
Stefani je delovala smeteno, zbog ega Komarov nastavi.
To danas nije vie neka velika tajna, Kejt.
Stefani je obrok zapoela sa endivijama, orasima i roguefortom. Komarov je kao
predjelo uzeo salatu od soiva i rotkve i paetinu sa aromatinom prelivom. Pili su beli
burgundac. Posle toga za Stefani stie ajkulino mesu u umaku od ardonea, a za
Komarova dinstana piletina sa glaziranim crnim lukom u umaku od crnog vina. Stefani
pogleda u hranu koja je leala na tanjirima i nasmei se.
,,Seam se kako mi je majka priala o tome kada je prvi put probala avokado.
Rekla je da joj je liio na neku biljku pristiglu iz svemira. Na najegzotiniju stvar koju je
ikada videla ili okusila.
,,Ja avokado nisam okusio pre svoje trideset i pete. Kao ni bilo koje drugo vino
izuzev gruzijskog.
,,Kad bismo se alili, govorila nam je da smo razmaeni. Onda bi nam priala
kako je bilo kada je ona bila mlada.
,,Kada si mlad, nikada nisi dovoljno zahvalan za ono to ima. ak i kada nema
gotovo nita.
,,Jeste li vi od tih to nita nisu imali?
Imao sam snanu porodicu sa istorijom kojom smo se ponosili. Gde god da sam
bio, ta god da mi se deavalo, uvek sam znao odakle potiem. Znao sam ko sam. Tako
da sam imao daleko vie od veine ljudi koji su imali vie od mene. A kakva je vaa
pria?
I ja sam nekada znala ko sam. Dok sam bila mlaa. Dok su mi roditelji bili ivi.
 Komarov je prinosio au usnama. uvi njene rei, zastade u pola pokreta.
,,ta im se desilo?
Stefani se ugrize za jezik. Pogreni roditelji. Nije se mogla setiti kako bi trebalo
da se zovu roditelji Kejt Mar, ak ni da li su bili ivi ili ne. A onda shvati da nimalo ne
mari za sve to, da je zapravo srena to je dopustila sebi da joj se omakne takva greka.
Komarov njenu utnju shvati kao znak da joj je teko da govori o tome.
,,Koliko dugo ete ostati u Njujorku?
,,Veeras odlazim. A vi?
,,Sutra uvee. Gde idete?
,,Gde vi idete?
Kpmarov se nasmei. ,,U tome je na problem, zar ne?
,,ao mi je.
,,Moramo doneti odluku, Kejt. Moe li izmetu nas uopte postojati poverenje?
,,lskreno govorei, ne znam.
,,Ako nema poverenja, emu onda sve ovo?
Konano je dobila potvrdu. Obuze je trema. Ali, ta emo sa poverenjem? Bilo je
prerano da bi se odluila na krajnju iskrenost, pa umesto toga pribee onome emu je
bila najvinija. ,,Ja putujem za Frankfurt.
Videla je kako breme spada sa Komarovljevih plea. ,,A ja putujem za Cirih.
Setila se telefonskog razgovora koji je pre neko vee ula u leksusu. Na osnovu
tog razgovora uspela je da sklopi njegov plan i program. Prvo vajcarska, ukoliko se
okolnosti ne promene. Dakle, govorio je istinu. Bila je istovremeno i srena i
razoarana. Poele da moe da povue svoju bezonu la i napravi slian iskorak ka
istini i uzjamnom poverenju.
***
Dok me ljubi, oseam se kao sedamnaestogodinjakinja. Znam da ovo ne bi
trebalo da se deava, ali ne mogu da odolim. Zbunjena sam do ludlla. U meni se bore
Stefani i Petra. Znam da sam ovde samo zahvaljujui tome to sutra vie neu biti tu.
Svesna sam da je to veza za samo jednu no - ili, bolje reeno, za jedno popodne - ali
sam o tome matala od trenutka kada sam ga upoznala. Dok je Petra pregovarala u vezi
sa Kobom, razmiljala sam koliko bi mi teko palo da mirno sedim prekrtenih nogu ako
bi se ukazala pogodna prilika. Ovo je ta prilika. Ako mi to moe posluiti kao nekakvo
opravdanje, znam odgovor jo pre nego to i postavim pitanje.
Samo jednom, ponavljam sebi.
Nalazimo se u njegovom stanu na Petoj aveniji. Doli smo ovde posle ruka u
Ferijeu. Pet minuta etnje. Pitao me je da li sam udata. Bila sam zateena pitanjem. Ne
zato to je dolo od njega, ve zato to sebe nikada nisam mogla da zamislim kao udatu
enu. Nije da nisam pokuavala. Ponekad sam ak i prieljkivala tako neto - bar u
teoriji - ali nikada sebi nisam delovala naroito ubedljivo u tom izdanju.
,,Ne. Nisam udata.
,,Jesi li nekad bila blizu toga?
,,Ne. Niko me nikad nije zaprosio, A ti?
,,Bio sam oenjen", odgovorio je, skrenuvi pogled.
 ,,Razveden?
Odmahnuo je glavom. ,,Ona vie nije iva.
,,ao mi je.
Preao je preko mog izvinjenja. ,,Poginula je u saobraajnoj nesrei."
Zgrada u kojoj ivi deluje velelepno: mermerno predvorje, dva uniformisana
portira, luksuzni lift - kombinacija mesinga i mahagonija - koji nas odvozi do malog
dvosobnog stana na desetom spratu. Oigledno je da nije imao udela u unutranjem
dizajnu. Sve je kliniki luksuzno. Lii na elitni apartman nekog ekskluzivnog hotela:
uglaan parket, persijski tepisi, lamperija u dnevnoj sobi, prozori sa pogledom na park,
jo slika Olge Svetlinaje i Jurija Kugaa, 'soni' televizor sa irokim spljotenim
ekranom, pravougaono zamagljeno ogledalo ugradeno u zid iznad kamina. Kuhinja je
sva od elika, blistavog hroma i luksuznih ploica i izgleda kao da je niko nikada nije
takao. Sva rasko koju moe priutiti veliki novac, mada imam utisak da on ni najmanje
ne mari za sve to. lzuzev za slike. One su jedini lini detalj. Nigde ne vidim njenu
fotografiju. Ne znam ak ni kako se zvala. Nikada mi nije rekao, a ja nikada nisam
pitala.
Ulazimo u spavau sobu. Uzima moju zavijenu levu ruku, prinosi je ustima i ljubi
mi vrhove prstiju. Putam ga da mi skine odeu. Kada se sagnuo da me izuje, sputam
desnu ruku na njegovo rame kako bih odrala ravnoteu. Potom mi skida arape. Stopala
su mi hladna i vlana, oslonjena na drveni pod. Svlai mi farmerice koje pucketaju od
elektriciteta. Oseam kako zavlai prste ispod lastia, lagano mi milujui kou.
Ne znam ta traim ovde. Razmiljam o gomili dobrih razloga da budem na
nekom drugom mestu. Onda mi na pamet padaju ostali mukarci koje sam imala. Lica su
im zamagljena, kao da ih posmatram kroz prozor voza koji juri pored prepunog perona.
Mogli bi unititi ovo to se sada deava. Ali, neu im dopustiti. Oseam se kao da sam
sila s uma.
Crne pamune gaice klize mi preko butina i listova. Zaustavljam dah. Sva ula su
mi intenzivirana. On potom staje ispred mene, dohvativi rub majice sa natpisom
IZBAENA IZ SVEMIRA. Podiem ruke iznad glave, ne uspevajui da zatomim
slabaan jauk bola prouzrokovan tim pokretom. On zastaje. ,,U redu je, kaem mu.
Majica pada na zemlju i on vidi da nije tako. Iz nekog neobjanjivog razloga,
postiena sam zbog modrica koje mi prekrivaju levo rame. On ara pogledom po
plaviastozelenom kolau na mojoj koi, a onda prelazi na moju zavijenu ruku. Nakon
toga primeuje tragove jedne ranije povrede. Sa obe strane mog levog ramena nazire se
hrapavi oiljak krunog oblika.
I ja sam doivela saobraajnu nesreu, apuem. ,,lmala sam dvadeset dve
godine. Pare metala mi se...
Ne tnogu da zakljuim da li mi veruje ili ne. Otkopava crni brus-halter i sada
sam potpuno naga. Nikada se nisam oseala tako ogoljenom. Oseam se ne kao da me je
svukao, ve kao da me je oljutio.
Ponovo me ljubi i sada ja poinjem da razodevam njega. Prstima pronalazim
dugmie na koulji. Gleda me pravo u oi, ne skreui pogled, i uskoro mi postaje jasno
zbog ega. Isprva ih tek nejasno nazirem. Priguena svetlost sumornog popodneva
odrava ih u tajnosti dokle god je to mogue. Svlaim koulju sa njegovog desnog
ramena. Koa mu je plava, siva i zelena.
Tetovae. Po itavom telu.
Ne bi trebalo da budem iznenadena. Ali ipak jesam. Sve do sada uspevala sam da
zanemarim Konstantinovu prolost. Njegovo dranje i stil odevanja naveli su me da
zaboravim ko on zapravo jeste. Potpuno sam previdela godine provedene po zatvohma,
ali preda mnom su sada ti amblemi asti iji je zadatak da me na to podsete. Prelazim
prstima preko njegovog stomaka. Ni trunke masnoe. Kao da je, od oiju do vrhova
prstiju, sazdan od zelenog mermera.
Koulja pada na pod. Preko ramena, oko oba bicepsa, preko grudi i du stomaka,
vrtloe se plaviastosivi kolai. Pod nejasnim osvetljenjem lie na najgrozomornije
modrice na svetu. Daleko gore od mojih. A onda shvatam da je njegova koa mapa
njegove prolosti. Dermatoloka kartografija.
Omamljena sam. Ne znam ta da mislim. Nikada nisam volela tetovae. Ali, ovo
prevazilazi sve to sam do sada videta. Tu se ne radi o modnom hiru. Ono to me najvie
uznemirava nije njihov izgled, ve ono to oliavaju.
Gleda me netremice, oekujui reakciju. Ljubim ga u usta. elela bih da on
preuzme stvar u svoje ruke. Izgleda da mi je proitao misli. Sputa me na krevet i
poinje da ara usnama. Stiska me za rame i ja isputam jauk bola.
,,Ne prekidaj.
Poinje da mi ljubi grudi. Nada mnom se nadvijaju njegova ramena. Zelene
isprepletene zmije plaze po meni, zavode me, obrazujui ivopisan sklad sa mojim
modricama.
Onda sputa ruke na moje butine, neno ih razdvajajui. Zurim u tavanicu,
oekujui dodir njegovih usana. On ne uri, kao da eli da me izludi. Deluje kao
venost. Onda oseam njegova usta i jezik medu bedrima. Neko isputa strastan uzdah.
Pretpostavljam da sam to ja.
***
Bila je iscrpljena, ali nije mogla da zaspi. Bilo je mrano na gornjem nivou
Boinga 747. Skoro svi ostali putnici su spavali na oborenim seditima. Poela je da
gleda film, ali je gotovo odmah izgubila interesovanje. Onda otvori roletnu. No je bila
vedra, pun mesec im je visio nad glavama, zvezde su podseale na svetlucavu prainu.
Meseina je obasjavala okean koji je leao na trideset i sedam hiljada stopa ispod njih.
Ugledala je svetlee takice na povrini vode - svetla ogromnog tankera.
Navukla je prekriva do brade i sklupala se na seditu. Sve ju je bolelo. Neki od
tih bolova podseali su na prijatne, a drugi na neprijatne stvari koje su joj se nedavno
desile. Nije ni sama znala koliko su tano puta vodili ljubav. Seala se svega kao kroz
izmaglicu. Prodirali su sate, odluni da ne propuste ni jedan jedini trenutak kratkog
vremena koje im je stajalo na raspolaganju. Vremenska ogranienost je bez sumnje
doprinela intenzitetu doivljaja. Podsetivi je da bi trebalo da krene ako eli da na vreme
stigne na aerodrom - ve je kasnila - Komarov joj je predloio da bi joj moda prijalo
jedno brzinsko tuiranje. Odgovorila mu je da je to traenje vremena, ponudivi mu
svoje usne kao dokaz. Sada, kada je sve prolo, bila je srena to ga je jo uvek oseala
na svojoj koi i u svojoj nutrini.
Na vratima su se poljubili za rastanak. Obratila mu se sa Konstantine. Rekao joj je
da bi voleo da ga zove Kostja. Dvaput je ponovila njegovo novo ime, a onda ga
poslednji put poljubila.
Prolo je premalo vremena da bi znala ta zaista osea. Sve to je znala je da se
osea telesno iscrpljeno i ispunjeno. ula su joj bila smuena, ali joj to nije smetalo.
Filmski kadrovi su se i dalje smenjivali na malenom ekranu ispred nje. Pogledala
je na sat, proraunavi koliko se avion otprilike udaljio od Nove zemlje. Onda ponovo
baci pogled kroz prozor. Crni Atlantik je delovao velianstveno.
U oima joj se pojavie suze.
***
Privatna ordinacija doktora Brajana Ruderforda nalazila se u Dord Stritu.
Stefani je ispravljenih lea sedela na klupi za pregled. Ruderford stade iza nje, spusti
desnu ruku na njeno rame, a onda levom uhvati biceps. Polako ga je vukao ka sebi.
,,Je l' osea to?
,,Da.
Pustio joj je ruku, a onda stao ispred nje. ,,Sada se moe obui.
Stefani je sa aerodroma Hitrou okrenula dva telefonska broja, Ruderfordov i
Magentin. Onda je krenula ka Dord Stritu. Ruderford joj je skinuo zavoj sa leve ruke,
dezinfikovao povredu, a onda je iznova previo. Potom joj je pregledao rame.
Pola sata joj je blago pomerao i uvrtao levu ruku, povremeno joj zarivajui prste u
meso, traei take koje su prouzrokovale najveu nelagodnost. Stefani primeti kako se
u jednom trenutku zagledao u oiljak na levom ramenu, blistavi kruni disk unakaene
koe koji je Komarov nedugo pre toga prekrio poljupcima, dopunjen slinim oiljkom
za zadnje strane ramena. Ruderford je bio odgovoran za oba. Prednji oiljak je bio
ulazna, a zadnji izlazna rana. Od metka koji nikada nije postojao. Ti oiljci su bili deo
Petrine istorije, ba kao to su tetovae bile deo Komarovljeve. Stefani ih uopte nije
oseala kao svoje. Objanjenje koje je pruila Komarovu bilo je isto kao i ono koje je
pruala ostalim znatieljnicima. Automobilski udes skriven izmaglicom prolosti. Kada
je Loren primetio da oiljak lii na ranu od metka, Stefani se samo bezazleno
osmehnula.
,,Otkud znam. Nikada nisam videla kako izgleda rana od metka.
Ruderford ju je, tunog izraza lica, posmatrao kako navlai koulju. Onda je pola
sa njim do kancelarije. Pregrade od hrastovog drveta umesto zidova, police pretrpane
medicinskim asopisima, uramljene diplome, nagrade farmaceutskih kompanija, foto-
grafije sa konferencija u inostranstvu i sa prijema u Britanskoj medicinskoj asocijaciji.
,,Evo o emu se radi. Rame funkcionie kao univerzalni kuglini zglob. Loptasti
zglob nalee u zglobnu aicu. Postoje tri grupe miia koje zglob dre u aici. Oni su
poznati kao SIT miii - supra-spinatus, infraspinatus i teres minor. U tvojoj povredi
najvee oteenje pretrpeli su upravo ti miii.
,,Koliko je ozbiljno?
 ,,Rameni zglob bi trebalo da bude najpokretljivi zglob na telu. Ali tvoj sada ima
prilino ogranien dijapazon. I prouzrokuje velike bolove, ako je suditi po tvom izrazu
lica. Potrebno ti je mirovanje i fizioterapija.
,,Preneu to Aleksanderu kad ga vidim.
Ruderford se saoseajno nasmei. Trebalo bi da zna da je za oporavak od
ovakvih povreda potrebno dosta vremena. I da se veoma lako moe ponovo povrediti.
U Magentu je stigla sredinom popodneva. Aleksander je bio u svojoj kancelariji.
Stajao je pored prozora, puei rotmans. Po izrazu njegovog lica znala je ta moe da
oekuje. Lice mu je bilo kiselo kao limun.
,,Nita od Kobe, nita od diska. Salibi, Stajfelova i Medajev mrtvi. Svaka ast.
,,Polaskana sam.
,,Tebi je smeno to su svi ti ljudi pobijeni?
,,Nije mi smeno, ve alosno. Sve to se desilo.
Aleksander klimnu glavom i zagleda se u vrt. ,,Tipino za tebe, Stefani. Uopte
nisam iznenaen. Ti si oduvek bila najnii zajedniki oznaitelj."
,,Oekuje da se sekiram zbog Kobe? lli zbog diska?
,,A ta emo s ljudima? Stvarnim Ijudima?
,,Stvarni ljudi? Georg Salibi, milijarder koji uruje sa teroristima i narko mafijom?
Stajfelova, Medajev?
Komarov? Petra?
Aleksander je patronski pogleda, uprevi prstom kroz prozor.
,,Ti misli da su oni dole stvarni? Oni to po itav dan razmiljaju o hipoteci i
dijetalnom jogurtu? Pretresaju ko je koga potucao u poslednjoj epizodi Ist Enda. Je l' za
njih misli da su stvarni? Stvarni svet nema nikakve veze sa prevelikim porezom na
benzin. lli sa fudbalom. lli sa nedeljnim teleopovima. Stvarni svet je primitivan i ne-
milosrdan. Kad ukloni sve to ubre, nema vie za ta da se uhvati. Sitna riba koja se
koprca u svom mulju - nita vie do hrana za krupnije zverke. Ali oni toga uopte nisu
svesni, niti ele to da postanu. Sve dok im ne ukine satelitsku televiziju i Francuze kao
glavnu metu mrnje i prezira oni su zadovoljni svojim ivotima.
,,Ti si definitivno siao s uma.
,,Nisam siao s uma. Samo ga koristim.
,,Da li je Dejms Maral bio stvaran? lli Oleg Rogaev?
,,Dejms Maral je umro inei neto u ta je itavog ivota verovao. On je bio
dobar ovek.
,,lli bezobzirni alkoholiar.
,,On je bio kvalitetnije ljudsko bie nego to e ti ikada postati.
,,Ne sumnjam. Ali ga nikad nisam upoznala. Za mene je on samo ime. ista
statistika.
Aleksander je delovao besno.
,,Mladost te ini bezdunom.
,,Ne. TI me ini bezdunom.
Dva sata kasnije crni mercedes izade na Strand. Stefani i Aleksander su sedeli
pozadi, odeljeni od vozaa podignutom staklenom pregradom.
 ,,Anatolij Medajev nije bio mrtav kada su ga pronali. Stefani je ta informacija
bila nova.
,,Jesi li siguran u to?
,,Nekim udom je jo mogao da govori. Jedan od bolniara je pribeleio ono to je
rekao. Izgleda da je hteo da spere ljagu sa sebe pre nego to ode Bogu na istinu.
Stefani je bila besna i iscrpljena. Posle dva sata kontraproduktivnog 'pretresa'
elela je samo da ode i da se dobro naspava. Seansa se privodila kraju na zadnjem
seditu mercedesa zato to je Aleksander kasnio na nekakav sastanak.
,,ta je rekao?
,,Nita naroito, ali dovoljno. Koba i dalje pregovara sa krajnjim potroaima koji
su unajmili Hansa Keplera da provercuje plutonijum 239 kroz Hitrou.
,,Dakle, moemo da otpiemo mogunost da se iza Kobinog identiteta krije
Medajev.
,,Samo ako je govorio istinu.
,,Ako jeste, onda Vladimir Vatukin ostaje kao glavni kandidat za Kobu.
,,Moda.
,,Da li je u igri jo neko?
Aleksander napravi bolnu grimasu.
,,Medajev i Vatukin se nikada nisu naroito dobro slagali. Medajev je bio isuvie
blizak Rogaevu, to se Vatukinu nije svialo. Medajevu se, pak, nije sviao Vatukinov
agresivni oportunizam. Ako je Koba Vatukin lino, Medajev je imao zlatnu priliku da ga
otkuca. Ali nije to uinio.
Mercedes je zastao. Stefani pogleda kroz prozor. Napolju je pljutala kia.
Beskunici su se skupljali pred zatvorenim radnjama, traei sklonite za no. Prolaznici
koji su se vraali s posla, ili ili na veernju pozorinu predstavu, marirali su pored njih,
slepi za ispruene dlanove i gluvi za prosjako moljakanje. Aleksanderovi nestvarni
ljudi.
,,Krajnji potroai su se predomislili. Vie ih ne zanima nuklearni materijal. Sada
trae bioloko oruje.
Stefani oslunu Petrinu procenu.
,,Manje neprilika, manje para. Ima smisla.
,,Ugovorena je razmena.
,,Kada?
,,Medajev nita nije rekao."
,,Nema nikakvih nagovetaja o identitetu krajnjih potroaa ili o krajnjoj meti?
,,Nema.
,,Jo neto?
Aleksander odmahnu glavom. ,,lzdahnuo je pre nego to su stigli do bolnice.
I ta sad?
,,Mora pronai Kobu i saznati ko su krajnji potroai. Ako to ne moe, mora se
bar postarati da ne doe do razmene. Ako se dokopaju materijala, pria je zavrena.
Aleksander zapali cigaretu i malo odkrinu prozor. U automobil prodree zvuci grada.
,,Sve to znamo o Kobi je da je u tesnim vezama sa Centralnajom.
 ,,U najtenjim, ako je posredi Vatukin.
,,To e ti morati da otkrije. Ali, morae da deluje uverljivo ako hoe da se
infiltrira u Centralnaju.
,,Pretpostavljam da ima neto na umu.
,,Naravno. Petru.
Proli su pored Trafalgar skvera, a onda krenuli niz Mol. Stefani ree: ,,U
poslednje vreme se primirila.
,,Moemo to promeniti. Naravno. Magentina specijalnost.
,,ta emo sa diskom?
,,S obzirom na ono to nam je Medajev ispovedio, disk je potpuno bezvredan. Sve
informacije na njemu tiu se nuklearnog materijala. A to je sad praistorija.
Stefani pomisli na majku Rut Stajfel koja je ivela u Tel Avivu. Ona verovatno
nikada nee saznati koliko je besmislena bila smrt njene keri, ali se Stefani zbog toga
nije nimalo bolje oseala. ,,Zna li gde se sada nalazi disk?
Aleksander otrese pepeo sa rukava sakoa. ,,Ne znam. Ono to znam je da Salibi
nije nameravao da ga proda. Planirao je da ga isporul FBI-u kao deo pogodbe koju su
napravili.
,,Da pogaam. Imunitet od zakonskog gonjenja?
,,Jo bolje. Obustava finansijske istrage pokrenute u Njujorku.
,,Velika lova kupuje najbolje advokate.
,,FBI ne zna da je pretnja sada bioloka, a ne nuklearna. Tako da disk i dalje
smatraju vanim.
,,A ti ne vidi razlog da ih ubeuje u suprotno, zar ne?
,,lnformacije su novac, Stefani. Ne treba se razbacivati njima.
,,Vi ste stvarno neverovatni...
Skrenuli su desno, pored Sent Dejms palasa, a onda se uputili Sent Dejms
stritom ka Pikadiliju. Aleksander dovri cigaretu, baci je u vlanu no, a onda zatvori
prozor i upita: ,,Kako ti se ini Konstantin Komarov?
Probadanje u grudima munjevito joj zahvati i ostatak tela. ,,Na ta misli?
Uini joj se da je zvuala zadihano, kao optuenik. Pogledala je u Aleksandera.
inilo se da nita ne primeuje.
,,esto posluje sa Centralnajom. A ima i vezu za Kobu.
,,Imao je. Medajev je bio njegova veza. Sad kada je Medajev mrtav nita ga vie
ne vezuje za Kobu. A, istini za volju, ni za Centralnaju, izuzev oiglednih poslovnih
kontakata.
Aleksander nakratko razmisli. ,,Verovatno si u pravu. Samo mi je palo na pamet.
Ponovo su zastali pred semaforom na Pikadiliju.
Stefani ree: ,,Ako hoemo da ovo upali, moram biti nezavisna.
,,lspotovau na dogovor. Disk vie nije aktuelan, ali u ti isporuiti Kobu. Tako
e Dejms Maral biti osveen. U tome je bila poenta. Ali neu biti vezana za Magentu.
Aleksander se prezrivo nasmeja.
,,Smeno.
,,Nisi me dobro razumeo. Ovo nije molba, ve sveana izjava.
 ,,A moja sveana izjava je...
,,Petra Rojter je prerasla Magentu.
,,O emu ti to govori?
,,Prava Petra Rojter. Ono to sam postala, a ne ono to si ti stvorio.
,,Prolo je dve godine...
,,Ne mari.
Oklevao je.
,,Moe dobiti izvesnu autonomiju - toliko ti mogu uiniti - ali e...
Stefani izgubi i poslednju trunku strpljenja.
,,lzvesnu autonomiju? ta ti misli, ko si? Ja sam tamo napolju razradila itavu
mreu. Mreu koja je kompleksnija od bilo ega to je Magenta ikada stvorila. Tajni svet
koji pripada meni lino.
,,Stefani...
,,Ako ti se ne svida, preputam ti Kobu pa ga nabij u svoje jebeno dupe. Unutra e
mu biti malo tesno, ali e sigurno biti u dobrom drutvu.
Aleksander je delovao istinski okirano.
Stafni ga munu prstom u grudi.
,,Kapira? Ja ti ovde ne nudim da neto bira i da se premilja, ve ti kaem kako
emo raditi. Hoe Petru? U redu. Ali je neu deliti s tobom. Obaviu to na svoj nain, ti
e dobiti ono to eli i oboje emo biti sreni i zadovoljni. I ne razmiljaj o tome kako
moe da me ucenjuje pretnjama usmerenim na ostatak moje porodice, ili na nekog
mehaniara iz Marseja. Mislim da smo to prevazili. Kontaktirau Rozi oduri ako mi
neto zatreba. Ili ako misiim da bi neto trebalo da zna. Lzuzev toga, meu nama nee
biti nikakvog kontakta. A kada odradim posao, zavrili smo za vjeke vekova. lzvesna
autonomija! Slua li ti nekad sebe, skote pompezni!
Vozili su se Saut Odli stritom, preavi preko Grosvenor skvera u potpunoj tiini,
a onda Aleksander konano pritisnu dugme na ruici za otvaranje vrata. Staklena
pregrada se spusti. Rekao je vozau da skrene na ivinjak na uglu Oksford i Djuk strita.
Kada je auto usporio, obratio se Stefani.
,,Pretpostavljam da uvia potrebu da legitimizujemo tako iznenadni Petrin
povratak?
,,ta predlae?
,,Dva poslia koja bi te vratila u iu.
,,Gospode Boe...
I to jedan za drugim.
Odmahnula je glavom.
,,Ne raunaj na to.
,,Ne mora ih ti obaviti. Poslau nekog drugog. Ali e morati da bude u blizini.
Morae malo da se eksponira kako bi pospeila glasine.
,,Kako e to organizovati?
,,Rozi e ti poslati uputstva.
,,lzuzev toga, ostajem nezavisna?
,,Da.
 ,,U redu.
Aleksander joj tada ree: ,,Sada moe da izade. Od sada nadalje, nai pravci se
razilaze.
***
Zatvaram vrata stana i konano sam sama. Usta su mi jo uvek neprijatno suva,
posledica iscrpljenosti od leta avionom. Bacam torbu na pod, ostavljajui je neraspako-
vanu. Neko vreme samo leim na krevetu, ne pomerajui se, ne razmiljajui, jedva
diui. Jedini traak svetlosti u sobi potie od ulinog osvetljenja, koje tavanicu ocrtava
tupim beivotnim pravougaonicima.
On je i dalje u Njujorku. Na Menhetnu je sada ve odmaklo popodne. U roku od
nekoliko sati bie na putu za Cirih. Da sam ja novinar, a on advokat, pozvala bih ga. Ali
nisam, te se uzdravam od takvih akcija. Zamiljam ga ispod sebe, iznad sebe, iza sebe,
ispred sebe. On je deo mene, ak iako ga nikada vie ne budem videla.
Kasnije spremam pagete, dodajui kaiku pestoa iz otvorene teglice u friideru.
Jedem sedei pred televizorom, prebacujui programe. Ne gleda mi se nita od ubreta
koje je na repertoaru. Do jedanaest sam u krevetu.
Ne mogu sa sigurnou da tvrdim da sam se, do trenutka kada sam se probudila,
preobrazila u Petru Rojter. Ali oseam se drugaije. Sat pokazuje da je pola deset.
Analgetici koje mi je Ruderford prepisao omoguili su mi da poveem deset sati
neprekidnog sna. Pravim kupku i sputam se u kadu. Topla voda ispira poslednje Ko-
stjine tragove sa mog tela. On mi sada deluje kao san. Dalek, bezoblian, nepostojan kao
para koja se die sa povrine, bojei mi obraze rumenilom.
Ponovo sam nezavisna. Ne mogu da poreknem uzbudenje koje me obuzima. Ve
poinjem da razmiljam kao ona. Pravim spiskove, pokuavam da se setim imena,
brojeva, mesta. Nemogue je proceniti u kojoj meri su se ti podaci izmenili.
Nakon poluasovne kupke, navlaim odeu, pravim kafu i ukljuujem svoj novi
laptop. vrljam po vebsajtovima koje je obino koristio. Bio je najskloniji sajtovima na
kojima su se poruke menjale svaka dvatri dana. Svet Oriksa, sajt namenjen ratrkanim
verskim sledbenicima, jo uvek funkcionie, ali ne prepoznajem ni jedno od imena na
panelu sa porukama. Moto-Europe je u meuvremenu ugaen. Ba kao i Paralelni
univerzum, namenjen specijalistima za provodenje bizarnih godinjih odmora. Sat
vremena i osam sajtova kasnije, nailazim na aukciju American Eaglea. vrljam kroz
njihov ,,panel za trampu", a onda mi jedno ime pada u oi. Herman Jakobsen. Bacam
pogled na poruku. Prodaje deju parnu lokomotivu sa kompozicijom, svi delovi ispravni,
proizvedena 1911. Tu je i referentni broj: 0039968LR. Inicijali, svaka druga cifra,
inicijali. Da li je to ono sa im sam se ranije susretala? Sastavljam imejl za HJ0398LR.
Zdravo, Oskare.
To je sve. Potom aljem poruku na MSN i AOL.
***
Nakon svoje prve fizioterapije, Stefani napusti zdanje elzi i Vestminstera.
Napolju je sipila kiica. Saobraaj na Fulam Roudu je bio usporen, zbog radova koji su
se obavljali na tri deonice u rasponu od jedne milje. Bee tek prolo podne. Pronala je
telefonsku govornicu i okrenula broj. Telefon je pozvonio petest puta pre nego to joj
se javi muki glas. uvi ga, Stefani se nasmei. U boji glasa nazirala se starost osobe sa
kojom je razgovarala.
Rekla je: ,,Ja sam.
Usledila je podua pauza. ula je njegovo glasno disanje.
Ti?"
..Ba tako.
,,Mislio sam da te vie nikada neu uti.
,,Nisi jedini.
,,Gde se nalazi?
,,U blizini. Mogu li da svratim?
Na stanici Kensington Stefani uhvati voz koji je iao za Distrikt. Izala je na
stanici Viktorija. Potom se spusti niz Vilton Plejs, a onda skrenu desno u ulicu Longmur.
Kua Sirila Bredfilda nalazila se na kraju ulice, blizu ugla sa Gildhaus stritom. Fasada
od cigle, zaprljana i neosveena ve decenijama. Okviri prozora su bili zaputeni i truli.
I Siril Bredfild je ponekad umeo da deluje jednako zaputeno: neuredna srebrnasta kosa,
nebesko plave oi na zakrvavljenim beonjaama, bleda isuena koa. Nosio je sive
flanelske pantalone zakrpljene na kolenima i staru vijela koulju. Rukavi su mu bili
zavrnuti do lakta, kragna iskrzana. Prednji deo jeftinih sportskih cipela trao je navie,
podseajui na rep mrtve ribe.
U kui je bilo mrano. U vazduhu se oseao miris sladunjavog duvana. Stefani
poe za njim, popevi se uz stepenice koje su vodile ka potkrovlju adaptiranom u atelje.
Prostorija je bila pregraena paravanom. Na jednom kraju se nalazila mrana komora,
improvizovana od velikog starinskog ormana. Ostatak prostorije su zauzimali raien
prostor za fotografisanje, dve radne klupe i radni sto pretrpan papirima. Na policama su
bili poredani razredivai, boje, mastilo, razliite vrste papira, plastine folije, kutije sa
potanskim markicama, tri maine za frankiranje pote, etiri debele fascikle pune
kreditnih kartica. Stefani je uvek bila zapanjena koliinom inkriminiueg materijala
koji je Bredford drao kod kue, ali se on uvek odlikovao neverovatno samouverenim
pristupom falsifikatorskoj umetnosti. U Bredfordovom sluaju, umetnost je bila
adekvatan naziv za ono ime se bavio.
U jednom uglu prostorije nalazio se mali friider, na kome je stajao prenosivi CD
plejer. Sa njega su dopirali zvuci klasine muzike, neka klavirska kompozicija. Melodija
joj je bila nepoznata. Bredfild kao da joj proita misli.
,,Pulenk, ree joj.
Zbunjeno je klimnula glavom. Bredfild je potedi neprijatnosti.
Jesi li za aj?
,,Moe, hvala.
Utekao je bojom zamrljano lone koje je stajalo na kraju jedne od radnih klupa.
,,Bez mleka, ako se dobro seam.
,,Tano.
,,Dakle, o emu se radi?
Stefani se oseala kao nesigurno ae pred nastavnikom.
,,Trebaju mi neke stvari."
 ,,Mislio sam da si se povukla iz posla.
Oigledno sam premlada za povlaenje.
Idalje je stajao okrenut ledima.
,,Nisi valjda u nekakvoj nevolji? Nije uspela da na brzinu smisli adekvatan
odgovor. On se okrenu ka njoj, i dalje iekajui.
,,Pokuavam da sve nevolje ostavim za sobom.
I zato si dola kod mene?
To e mi biti poslednji posao.
Zvui kao teka koji ne zna kada je vreme da se povue iz ringa.
,,Ali, oni obino imaju izbora, zar ne?
,,Dakle, ipak si u nevolji.
,,Umem da vodim rauna o sebi.
Bacio je pogled na njenu levu ruku.
,,Zaista?
,,Je l' bi se bolje oseao kada bih ti rekla da sam se opekla na poret?
Nasmejao se.
,,ta ti treba?
Trebae mi nekoliko u narednih par nedelja.
,,Potpunih ili deliminih?
I jedno i drugo. Uglavnom potpunih. Za danas mi treba samo jedna stvar.
,,ta konkretno?
,,Paso, vozaka dozvola, dve kreditne kartice.
,,Dravljanstvo?
,,Bolje da ne bude britansko. Francusko, austrijsko, vajcarsko. Definitivno ne
nemako.
,,Onda, moe vajcarsko?
,,U redu.
,,Do kad ti to treba?
,,to pre.
Bredfild sloi ljutitozabrinut izraz lica.
,,Zna, nije mi ni najmanje stalo do veine ljudi sa kojima saraujem. Ali, ti si
izuzetak.
,,Znam ta hoe da kae...
Naherio je glavu.
,,Da, verovatno zna. Ali, pretpostavljam da svejedno ne bi obratila panju. Kada
ti neto naumi tu vie nema ta da se pria, zar ne?
,,Ne budi okrutan.
Povukao je roletnu sa belom papirnom pozadinom. Stefani se namesti ispred.
Usmerio je polaroid aparat sa etiri soiva ka njoj. Potom izvue negativ iz otvora na
aparatu i pogleda na sat. Stefani je gledala u papire razbacane po radnom stolu. Na par
njih nalazile su se oznake Uprave za prihode.
,,ta je ovo? Malo se igramo poreskih inspektora?
Bredfild mahnu negativom kroz vazduh.
 ,,Pod istragom sam.
Stefani izvi obrvu.
,,Stvarno?
,,Neki uobraeni revnosni inovnii to, nasukan iza radnog stola, prebrojava
trice i kuine i postavlja glupa pitanja.
,,Je l' neto ozbiljno?
,,Ma, najobinija rutinska kontrola. Oigledno...
Fotografije za paso tipino nisu bile nimalo laskave. Bredfild stavi fotografski
papir izdeljen na etiri dela na jednu od klupa, a onda ga obasja zglobnom lampom.
,,Deluje malo istroeno.
,,Ba zna kako da udeli kompliment.
,,Boja kose. Hoe li da ostane ista?
,,Da.
,,Seam se kad smo proli put radili. Za beogradsku operaciju, ako ne greim.
Koristila si plava kontaktna soiva.
,,Tano.
,,Kakva su bila?
,,Neugodna.
,,ta emo ovog puta?
,,Bataliemo ih.
,,Stari?
,,Ne, nego ako ih upotrebim, neu imati vremena za izmene.
Bredfild napravi jo nekoliko snimaka, menjajui osvetljenje. Nagovorio ju je da
se par puta presvue. Na jednom kraju ateljea stajala je velika komoda sa garderobom.
Iznela mu je pojedinosti o identitetu koji je trebalo da preuzme, a onda su se konsulto-
vali oko peata koji e se nalaziti u pasou.
Dok joj je spremao drugu olju aja, Stefani ree: ,,Sea li se Malte?
,,Kako bih mogao da zaboravim?
I posle toga, kada si otiao kod Frenka Vajta...
,,oveka u koga si bila zaljubljena. Naravno da se seam.
Bredfild je bio njen kurir. On je preneo njena uputstva Vajtu. Da ih je posluao,
Vajt bi je narednog jutra pronaao u Parizu. U iznajmljenom stanu u devetnaestom
aromdismanu, u neposrednoj blizini ulice Arman Karel. Mogli su zauvek nestati.
Zajedno. Ali, on nije krenuo za njom.
ta misli, zato nije poao za mnom?
,,Ne znam.
,,Sigurno si razmiljao o tome.
,,Prole su etiri godine otada. U to vreme sam moda i razmiljao. Ali, to je bilo
davno. Zaboravio sam ta sam tada mislio.
,,Ne verujem ti.
,,Postajem senilan. Zaboravljam stvari...
,,Ako hoe da me lae, ume ti to i bolje.
,,Zaboravi. To je istorija.
 ,,Moda me nije voleo.
,,Mislim da jeste.
,,Moda me nije dovoljno voleo.
,,Moda te je voleo previe.
,,ta time hoe da kae?
,,Nita.
Bredfild je delovao iznervirano.
,,Moda se plaio da e, ako krene za tobom... da e oni krenuti za njim. Da e ih
odvesti do tebe. Moda je mislio da je mnogo vanije da postane slobodna, Moda te je
toliko voleo.
Stefani zapljusnu dah prolosti.
,,Da li ti samo tako misli? lli je stvarno bilo tako?
Pogledi im se sretoe. Dugo i netremice su se posmatrali. Stefani nije mogla da
dokui ta se deava iza bledog zimskog neba njegovih oiju.
Na kraju, on proapta: ,,Samo mi je palo na pamet. To je sve.
Posle sat vremena Stefani krenu. A onda se, poavi da uzme mantil sa klupe,
naglo okrenu i ree: ,,Pre nego to odem, u vezi sa onim poreskim inspektorom... Jesi li
siguran da je sve u redu?
,,Jesam.
,,Oseam se kao da su i moji interesi ugroeni.
,,Bie kako treba.
,,Jesi li siguran u to?
,,Zato?
,,Neto sam razmiljala... zna...
,,ta?
Pogledala mu je u oi.
,,Ako eli, mogla bih da se pobrinem za to.
..Kako to misli?
,,Odradiu ti to kao uslugu. Kao malu prijateljsku uslugu.
Bredfild se namrti.
,,Nisam ba siguran da razumem.
,,Ma daj, Sirile.
,,Hoe da kae da...
Lice mu je bilo kao od kamena.
,,Nema razloga za zabrinutost. Ja sam dobra u svom poslu. Najbolja. Izgledae
kao nesreni sluaj. Neobazrivo prelaenje ulice. Pad niz stepenice. lli srani napad. lli
mu moda provalnik uleti u kuu i situacija izmakne kontroli.
Bredford zinu od zaprepaenja, ali ne pusti ni glasa. Stefani ga je gledala tupim
pogledom. Pustila je da tiina jo vie pojaa tenziju.
,,Zatvori usta. Samo sam se alila.
***
Jesi li to ti, Petra? Daj mi znak, a onda moemo razgovarati.
Stern. Posrednik za informacije. Jo uvek u etru.
 Jutro je provela po agencijama za iznajmljivanje stanova. Traila je neto to se
izdavalo na kratak rok. Kada se vratila u Bulstrod strit, zatekla je poruku. Ruke su joj
bile pretrpane namirnicama. Spustila je pazar na kuhinjski sto i poela da raspakuje
kese, pokuavajui da smisli neki nepogreiv znak. Onda sede ispred terminala, sa
velikom oljom zelenog aja pored sebe.
Beograd. Nisam ti poslala nijednu razglednicu posle toga. Ne zameri. Jo uvek mi
duguje 75 hiljadarki za Atinu. Je l' ti to dovoljan znak?
Pet minuta kasnije, stie njegov odgovor. Prebacili su se na ,,privatnu odaju.
ta si radila u meduvremenu, Petra? Nadam se da nisi unajmila nekog drugog.
Nevernost je tako okrutna stvar.
Bila sam na zasluenom odmoru.
Dve godine?
Zapravo, skoro tri.
Javlja li mi se samo da uje kako sam ili se vraa u posao?
Kupujem, ne prodajem. Potrebne su mi informacije, a ne tezga.
Nije da ti ba verujem, Petra. Imam oseaj da si u poslednje vreme bila veoma
nevaljala devojica.
Oskare, da li sam te ikada lagala?
Ne znam. Jesi li skoro bila u Njujorku? Novinari pominju nekoliko osumnjienih,
ali po mojim informacijama postoji samo jedan. U pitanju je enska osoba...
Stefani se upita odakle je Stern to doznao, ali je znala da ga ne moe pitati.
Sigurna sam da postoje i drugi koji mogu ponuditi sline usluge. Uzgred budi reeno,
verovatno su i jeftiniji od tebe...
Mogu zamisliti. Jesam li te dirnuo u ivac? ta ti treba?
Sve to ima o ruskom kriminalcu koji deluje pod pseudonimom Koba. Znam da
je izbor ogroman, ali je ovaj povezan sa Centralnajom i bio je umean u isporuku
plutonijuma 239 koja je prole godine zaplenjena na aerodromu Hitrou. Kurir, holandski
narko diler po imenu Hans Kleper, je umro. Taj incident je na izvestan nain povezan sa
aprilskim ubistvom Olega Rogaeva u Parizu.
Ah, Rogaev. Dobro sam zaradio na njemu ove godine.
Zna li ko ga je ubio? Platiu ti za ime.
Ne brini, draga moja Petra. Za sve e platiti.
Narednog jutra Stefani pozva Guderijan Majer banku u Cirihu i zatrai Alberta
Ajhnera. Saoptila mu je broj svog rauna i odgovorila na tri formalna pitanja koja joj je
postavio. Onda je zamolila da se izvri transfer na dolarski raun pediterske korpora-
cije Sandolfino otvoren u Banko Alvaro Sarasin u Meksiko Sitiju. Svota od milion
amerikih dolara. Popodne je kontaktirala Eduarda Ruiza iz Alvaro Sarasina i naloila
mu da narednog jutra prebaci novac u ciriku banku Anri Loder. Zdanja Anri Lodera i
Guderijan Majera nalazila su se u neposrednom komiluku u cirikoj ulici Banoftrase.
Delilo ih je svega dvestotinak jardi. Dvadesetoasovni transfer obavljen preko meksike
banke Alvaro Sarasin kotao je skoro pedeset hiljada dolara, oko dvadeset pet hiljada po
transakciji. Pod datim okolnostima, Stefani je to smatrala potenom cenom.
 Iznajmila je nameten jednosoban stan u zgradi na Old kort plejsu, odmah pored
Kensington haj strita. Potpisala je ugovor na dva meseca, sa moguim produenjem na
tri. Zgrada je bila dosta prometna, kako su je obavestili u agenciji. Tu su stanovali
uglavnom strani dravljani. Stan je podseao na stotine hotela u kojima je ranije
odsedala. Bio je udoban, zaguljiv, bez trunke draesti. Ali, budui da nije bio povezan
sa Magentom, u njemu se oseala daleko prijatnije nego u stanu u ulici Bulstrod.
Tri dana je provela u pripremama. Bila je u redovnom kontaktu sa Sternom,
kupovala informacije od njega, pohranjivala ih, tampala i iitavala dok ih nije nauila
gotovo napamet. Zalepila je nekoliko listova papira na zid u dnevnoj sobi, a onda je na
njima ispisivala spiskove, pravila unakrsne reference: imena, godita, spoljanji izgled,
kljuni biografski podaci. Provrljala je po Oksfamu u potrazi za polovnom odeom, a
kupila je i neto nove garderobe u buticima u Kensington haj stritu, koristei debitnu
karticu na ime Helen Eplton, redovne muterije Lojds TSB-a. Imala je i masterkard i
viza karticu na isto ime. Treeg jutra je ponovo posetila Sirila Bredforda i dala mu
detalje za ostale identitete. Duhovi su poeli da poprimaju oblija.
Zamolila je Sterna da locira osobe za kontakt sa kojima je saraivala u prolosti.
Do nekih od njih dola je upravo preko Sterna. Aldo Rivera je i dalje bio u biznisu sa
kradenim automobilima. Preselio se iz Torina u Lion, ali nije promenio delatnost: skupi
automobili koji su se krali po zapadnoj Evropi transportovali su se potom na istono
trite gde se za njih mogla izvui dobra para. Bruno Klajst se bavio kupoprodajom
informacija ve trideset godina. Za razliku od Sterna, sa svojim klijentima se susretao
licem u lice. Stern je uvek tvrdio da je pravo udo da mu jo niko nije skinuo glavu. Pre
tri godine Klajst je operisao iz jedne pekare u Pragu. Sada je bio vlasnik antikvarne
radnje u Beu, specijalizovane za rasvetne uradaje. Setila se da je Klajst oduvek bio
ljubitelj starinskih lampi.
Stiven Brejdi, Valter Bek, Alan Pol i Preben Simonsen su bili mrtvi. Jedan je
umro od metka zaradenog u Belfastu, drugi od raka plua u Dortmundu, trei od starosti
u Bostonu, a etvrti od davljenja klavirskom icom u Kopenhagenu. Dvojica bivih
saradnika su bila u zatvoru, jedan zbog ubistva, a drugi zbog prevare. Stern nije uspeo da
locira Anu Marer. Stefani mu zatrai informacije o jo nekim osobama.
Druge veeri Komarov joj je ostavio poruku. Bila je kratka i bezlina.
Kostja je. Veeras sam u Parizu. Javi mi se.
Okrenula je broj, ali mu je telefon bio iskljuen. Ujutru je, izmeu ostalog, od
Sterna zatraila i Komarovljev profil. Odgovor je bio razoaravajui - bilo je malo toga
to ve nije znala - izuzev jedne stvari.
Komarovljeva pokojna supruga se zvala Irina. Nije bilo njene fotografije.
Poznavali su se od detinjstva. Odrasli su zajedno i venali se 1994. godine. Verovatno bi
se venali i ranije, da Komarov nije bio na odsluenju zatvorske kazne u Sibiru. Nakon
izlaska na slobodu, 1992. godine, doao je u Moskvu, gde je Irina ivela. Veza je
obnovljena posle desetogodinje hibernacije. Nisu imali dece, primeti Stefarii. Onda
proveri pojedinosti o saobraajnoj nesrei u kojoj je izgubila ivot.
23. januar, 1997. u ulici Povarskaja eksplodirao je automobil-bomba, nedaleko od
ugla sa Novim Arbatom. Voza i dvoje putnika su ostali na mestu mrtvi. Kao i sedmoro
sluajnih prolaznika. Meu njima je bila i Irina Komarov. Za eksploziju su okrivljeni
eenski teroristi.
Komarov je Irininu smrt opisao kao saobraajnu nesreu. Tehniki, ono to se
desilo moglo bi se i tako okarakterisati. Zatekla se u blizini kada je automobil
ekspiodirao. Ali, nain na koji joj je on to predoio ukazivao je na svesno zatakavanje
istine.
***
Nalazim se u kafiu na Kvinsveju. Sa radija se uje pesma grupe Teksas: ,,Reci
ta eli,,. Sedim za stolom pored prozora, posmatrajui kako vetar raznosi smee po
ulici i ispijajui drugu olju kafe. Razmiljam o Eriku Roju, a onda se oglaava mobilni.
,,Ja sam.
Te dve rei su dovoljne da mi srce iskoi iz grudi. Ve sledeeg trenutuka sam
zgroena sama sobom. Zar sam zaboravila ko sam? Zar da se ponaam kao ueprtljana
esnaestogodinjakinja?
U svakom sluaju, nisam esnaestogodinjakinja.
,,Odakle zove?, pitam.
,,Sa aerodroma. Upravo sam doleteo iz Pariza.
,,Sa kog aerodroma?
,,Frankfurtskog.
Oseanje koje me obuzima je krajnje kontradiktorno. Meavina ushienja i
razoarenja. ,,Ali, ja nisam u Frankfurtu.
ujem samo saoptenja sa aerodromskog razglasa. Na nemakom.
,,Pa gde si onda?
,,U Londonu", odgovaram, pre nego to me razmiljanje natera da se ugrizem za
jezik.
U Londonu, dakle...
,,A otkud ti u Frankfurtu?
,,lmam neki sastanak. Trebalo je da se odri u Manhajmu, ali sam ih zamolio da
promenimo lokaciju. Nadao sam se... zna ve...
Nemogu nita da uinim. Obuzima me isto gorko-slatko oseanje.
,,ao mi je, Kostja...
,,eleo sam da te iznenadim, ali je oigledno trebalo prvoo da te pozovem.
Svejedno si me iznenadio.
Nasmejao se. U pozadini se opet zau obavetenje sa razglasa. ,,Sutra putujem za
Moskvu, Kejt. Posle toga se vraam za Njujork.
Htela bih da mu kaem da bih silno elela da se ponovo vidimo. to pre. Umesto
toga uspevam da procedim samo: Tako, dakle. Zvuim krajnje neutralno i
ravnoduno. Ponekad iznenadujem samu sebe. Pita me ta trenutno radim. Odgovoram
mu neodreeno. Ne znam koliko smisleno ti odgovori zvue, jer sam i sama ispunjena
nekim apsurdnim oseanjem razoaranja. Pre pet minuta se nisam tnogla ni nadati da bi
on eleo da me ponovo vidi. Trebalo bi da budem polaskana i spokojna.
Sada moram da prekinem, kae on.
 Dobijam jo jednu priliku da mu dam neki znak. Ali, jednostavno ne mogu. Ne
znam ta me spreava da to uradim. Rei mi zastaju u grlu, guei me.
A onda se veza prekida.
***
Sutradan, pola sata posle podneva, Stefani je sedela prekrtenih nogu na podu u
dnevnoj sobi. Pred njom je bila inija supe od povra i sendvi kupljen u pekari u
Kensington er stritu. TV je bio ukljuen, ali bez tona. Svud oko nje, rasprostrte preko
tepiha, bile su tampane stranice A4 formata i rukom ispisane beleke na komadima
papira. Tu je bio i laptop. Prelistavala je podatke o nekretninama koje je Vatukin
posedovao: kua u Setunu i stan preko puta ekskluzivnog kompleksa Zlatni klju u
Moskvi; velianstveni apartman u Rimu; letnjikovac u Zermatu; i, na kraju, vila na
Kipru. Njegova biva supruga i troje dece iveli su u kui na obali enevskog jezera, a
imali su i stan u londonskom naselju Najtsbrid. Vatukin je takoe zadrao i skroman
stani u Novosibirsku, svom rodnom gradu. I jednom od rodnih gradova Centralnaje.
Stefani otvori fajlove sa podacima o Centralnaji, a onda u njima potrai dalje
informacije o Vatukinu. Na ekranu se pojavie etiri fotografije: Moskva, 23. jul -
Vatukin snimljen pri izlasku iz Belog trga, nonog kluba na Novom Arbatu; Hamburg,
27. jul - Vatukin uslikan na terminalu br. 4 aerodroma Fulsbitel; Almati, 19. avgust -
Vatukin naputa hotel Otrar u Gogoljevoj ulici; Jekaterinburg, 4. septembar - Vatukin
snimljen tokom etnje Voznesenski prospektom. Sve fotografije su nastale nakon
pogibije Olega Rogaeva i Vatukinovog dolaska na elo Centralnaje.
Stefani malo detaljnije razmotri fotografiju iz Almatija. Vatukin je stajao pored
Anatolija Medajeva. Medajev je bio Rogaevljev verni saradnik, ali je posle incidenta u
Parizu bio delimino ignorisan u Centralnaji. Pa ipak, par meseci kasnije je, sudei
prema fotografiji, i dalje bio u sreditu zbivanja, hodajui rame uz rame sa naslednikom
svog mentora.
Stefani potom prede na snimke koji su prikazivali Nataliju Markovu, Vatukinljevu
ljubavnicu. Na jednoj od fotografija kosa joj je bila duga i plava, a ne kratka i
tamnocrvena, a mukarac koji je stajao pored nje bio je Oleg Rogaev, a ne Vladimir
Vatukin. Datum je pruao objanjenje. Fotografija je bila stara godinu i po dana. Dakle,
bila je snimljena pre Vatukinovog stupanja na funkciju. Rogaev i Natalija su ulazili u
crni mercedes parkiran ispred moskovskog Metropola. Stefani uvelia Natalijino lice.
Bila je izuzetno - mada neklasino - lepa. Crte lica su joj moda bile isuvie otre za
isprano savrenstvo koje se zahtevalo od nekog top modela: visoke slovenske jagodice,
snana brada, bademaste oi. Natalija je izgledala ba kao to treba: kao luksuzna, po-
meri skrojena pratilja. Poput dobro skrojenog odela, ona je doprinosila Rogaevljevom
imidu.
Kada je zavrila sa obrokom, Stefani odnese iniju u kuhinju, a onda se vrati sa
oljom instant kafe i posveti se razmatranju informacija koje joj je Stern poslao sredi-
nom jutra.
Sindikalna organizacija Centralnaja bila je stacionirana u Moskvi, ali je njen
istorijat zapoeo u Jekaterinburgu, gradu koji se nalazio u uralskom delu Rusije, i
Novosibirsku, gradu smetenom u zapadnom Sibiru. Sve vodee linosti Centralnaje,
ukljuujui i Vladimira Vatukina, bile su odgajene u skladu sa pravilima i tradicijama
vorovskoi mira. ,,Svet lopova je bio tajno protivzakonito udruenje iji su koreni
poticali jo od odmetnikog seljakog pokreta iz sedamnaestog veka.
Posmatrano iz retrospektive, aktivnosti odmetnika bile su ne samo kriminalne, ve
i politike prirode. U njima je bio olien bunt protiv nemilosrdne caristike vladavine.
Pljakai koji su presretali dravne slubenike dobijali su oreol narodnih junaka.
Poinioci takvih dela bili su obavijeni velom utnje. Odmetnici su se organizovali u
skupine u kojima su svi imali jednak status i gde se dobit delila na ravne asti. Drugim
reima, njihov kodeks je bio labavo zasnovan na komunistikom idealu koji e zvanino
izroniti tek dve stotine godina kasnije.
U Sovjetskom savezu nije bilo organizovanog kriminala. Bar po zvaninoj
partijskoj liniji. istina je, medutim, bila drugaija. Jedno od najupeatljivijih naela
vorovskoi mira bilo je njegovo nepriznavanje drave, bilo caristike ili komunistike. To
nije bilo puko odbacivanje drave kao institucije, ve apsolutno poricanje njenog po-
stojanja. Plaanje poreza i odazivanje na vojne pozive smatrali su se sauesnitvom sa
onima na vlasti, te stoga zloinom protiv vorovskoi mira. Nije bilo srednjeg puta, niti
starosne granice. Zbog tako neumoljivog opiranja dravi, pripadnici ovog kriminalnog
udruenja bili su u periodu sovjetske vlasti masovno zatvarani, ali to nije stavilo taku
na njihovo postojanje. Daleko od toga.
Podzemne glaveine su ak i iz zatvora upravljali svojim imperijama. Od Urala pa
sve do obiasti Kolima u istonom Sibiru, du tranica Transsibirske eleznice, nicalo je
na stotine radnih logora, povezanih mreom elinih ina. U toj nepreglednoj pustoi
vorovskoi mir je i dalje vukao konce, upravljajui crnom berzom koja je cvetala
zahvaljujui nesposobnosti drave da svom narodu obezbedi najnunije stvari.
Crnoberzijanci su trgovali alkoholom, nakitom, auto-delovima, hranom, drvenom
gradom, naftnim derivatima, svime za im je vladala potreba. Taj podzemni svet je bio
toliko efikasan, a autoritarni svet iznad njega, sa druge strane, toliko neefikasan, da je
pre ili kasnije neminovno moralo doi do sklapanja tajnog sporazuma iznnedu njih.
Korupcija je uhvatila maha, oni na kljunim pozicijama su punili depove i sistem je,
takav kakav je bio, neko vreme uspeno funkcionisao.
Medutim, sa raspadom Sovjetskog saveza 1991. godine, stvoren je veliki vakuum.
Kada su se zatvorske kapije pootvarale, pripadnici vorovskoi mira su mirkajui izmileli
na svetlost dana i zatekli svet koji se uveliko razlikovao od onoga koji su za sobom osta-
vili. Kruta struktura dravne vlasti bee nestala. Njeno mesto je ostalo upranjeno. Haos
koji je nastao, u kome je svako mogao da radi ta mu se prohte, iznedrio je jednu novu
vrstu kriminala. Neprijemivi za tradiciju vorovskoi mira, novopeeni kriminalci su gra-
bili sve to su mogli, uklanjajui svakoga ko bi im se naao na putu i ne marei za posle-
dice. Jer, u najveem broju sluajeva, posledica nije ni bilo.
Pripadnici vorovskoi mira tradicionalno nisu bili motivisani materijalnom dobiti.
Njihov sistem je poivao na bratstvu koje je bilo neuporedivo vrednije od bilo kakve
materijalne imovine. Novi soj kriminalaca nije se odlikovao takvom moralnou. Njih je
zanimalo jedino da zgrabe to vie. Ako mogu pritom da ugrabe i neto to je vae,
utoliko bolje. Situaciju je jo vie pogorala injenica da su najefikasniji predstavnici
ove nove vrste kriminala bili Uzbekistanci, Azerbejdanci, eeni. Otrovno prisustvo
tog novog soja, koji su esto nazivali prljavim junjacima sa Kavkaza, uskoro je poelo
da gui Sankt Petersburg i Moskvu.
elni ljudi vorovskoi mira bili su suoeni sa krajnje neprijatnim izborom: da
ostanu verni principima ustanovljenim jo poetkom sedamnaestog veka ili da uu u
direktan sukob sa nosiocima ove nove pretnje. Oleg Rogaev, koji je tada bio glaveina
Centralnaje, je iz Centralnog kaznenog zavoda Kabarovsk nadgledao ekspanziju svoje
organizacije iz Jekaterinburga i Novosibirska ka Moskvi. On nije imao nameru da
,,oporu jebenih majmuna sa juga" dopusti da dovedu u pitanje dalji razvoj Centralnaje.
Jo pre izlaska iz zatvora 1992. godine, on je iz svoje ledene elije 5000 milja udaljene
od poprita zbivanja dirigovao akcijama odmazde. Pokuaji da se ugroze interesi
Centralnaje bili su surovo kanjavani. Po izlasku na slobodu, Rogaev se preselio u
Moskvu, gde je intenzivirao svoju kampanju nemilosrdnog obrauna sa ,,ostalima, a
naroito sa ,,junjacima. Tokom prvog eenskog rata, Centralnaja je snabdevala ruske
trupe alkoholom i namirnicama. Tu akciju je finansirao Rogaev lino, to je predsta-
vljalo gest nezamisliv za tradicionalnog pripadnika vorovskoi mira. Ali, u tome i jeste
bila caka. Rogaev se nije u potpunosti povinovao ni jednim ni drugim standardima.
Ova promena se, kako je on voleo da kae, mogla nazvati gotovo darvinovskom.
Odgajen u manirima i tradiciji vorovskoi mira, Rogaev je, poput mnogih drugih -
ukljuujui tu i Konstantina Komarova - morao da se prilagodi prirodnom okruenju
kako bi osigurao opstanak vrste. A onda je, nakon poetnog prilagodavanja, nastavio sa
darvinovskom evolucijom nastojei da eliminie najveu pretnju po svoju vrstu: naime,
sve svoje poslovne rivale. Posmatrana u takvom kontekstu, njegova nasilnim putem
izazvana smrt bila je posve predvidiva, mada ne i vremenski lako ustanovljiva.
U sedam i pet Stefani zau zvono na vratima. Rozi oduri je na sebi imala teget
plavi kaput i prupurnu svilenu maramu. Stefani ree: ,,ao mi je to sam te namuila da
dode do mene. Ali, nije mi se ulazilo u zgradu.
,,U redu je. Ionako sam pola kui.
,,Gde ivi?
,,lmam stan na Seven sisters roudu.
,,Onda ti nije ba usput, zar ne? Hoe li neto da popije?
,,Ne, hvala ti.
,,Ozbiljno. Dopusti mi da uinim bar toliko. Imam bocu vina u friideru.
,,Dobro, onda.
Dok je Rozi skidala kaput, Stefani otra do kuhinje. Vratila se sa bocom
Sauvignon Blanca i dve ae. Onda uoe u dnevnu sobu i Stefani primeti kako Rozi
promatra stvari haotino razbacane po prostoriji: grafikone, spiskove, skice,
automobilske karte, fotografije. Sele su na sofu i Stefani joj izloi kontaktnu proceduru
koju je pripremila. Izlaganje je trajalo dvadesetak minuta. Rozi je apsorbovala svaki
detalj. Informacije su bile ispisane na listu papira, ali Stefani uvide da je to potpuno
nepotrebno.
Kada im je dopunila ae, Rozi progovori: ,,Zna, Stefani, jo uvek ne mogu da
verujem da si postala nezavisna.
 ,,A ja jo uvek ne mogu da verujem da ti radi za Aleksandera. Rozi je delovala
postideno.
,,Ne, stvarno. Hajde da se suoimo s tim. Obe dobro znamo zato sam ja poela da
radim za njega. U svetu izvrnute logike to je imalo nekog smisla. Ali ti? Jednostavno ne
kapiram.
Stefani je bila svesna da pilji u nju, ali nije marila. Besprekorni ten, pune usne, oi
tamne gotovo koliko i njene, gusta duga crna kosa. Vitka, ali ne i mrava, gracioznih
pokreta, uvek elegantno odevena, skladna, inteligentna. Bilo je apsurdno da takva osoba
radi za Aleksandera. Stefani oseti trunku zavisti, ali je oseaj koji je prevladavao bila
zbunjenost takvim aranmanom.
Rozi neubedljivo slegnu ramenima.
,,Neko i to mora da radi.
I tebi je to dovoljno?
,,Pa, zna, meni to nije jedina stvar u ivotu. Imam svoje prijatelje, porodicu.
Uvee izaem meu svet, povremeno negde otputujem. Ba kao i svi ostali.
Stefani se poigravala vinskom aom.
,,A ljudi sa kojima se sree - tvoja porodica, prijatelji sa kojima provodi odmor -
ta im kae kada te pitaju ime se bavi?
Verovatno isto to i ti govori ljudima sa kojima se sree. Bilo ta to deluje
ubedljivo.
***
,,Pulenk?
Pogledao me je, prijateljski se osmehnuvi.
,,Ima sjajnu memoriju, ali nema nimalo sluha. Ovo je Bah. Goldbergke
varijacije u izvoenju Glena Gulda.
Tri nova identiteta lee na radnoj klupi. Irski, francuski, nemaki. Pasoi,
medicinski izvetaji o primljenim vakcinama, vozake dozvole, kreditne kartice (jo
uvek neaktivirane). Ve sam pokupila vajcarski identitet. Poslednji paso- na ime Keli
Rejnolds, amerike dravljanke -jo uvek nije gotov. Uruujem mu masivni koverat sa
novcem. Znam da e ga, iz diskretnosti, prebrojati tek kada odem. Siril i ja ne moramo
da brinemo o uzajamnom poverenju. Za razliku od Kostje i mene.
Irski i nemaki paso su relativno novi. Ostali su starijeg datuma i Bredfild se
pobnnuo da tako i izgledaju: uglovi su ispresavijani, neke stranice su probuene
imaginarnim heftalicama kojima su se ranije privrivale vize. Neki od peata su jasno
vidljivi, a neki bledi i gotovo neitki. Potpis na francuskom pasou je blago zamrljan.
Mastilo je izbledelo od imaginarnog dugogodinjeg stajanja.
,,Divni su.
Lice mu se obliva rumenilom.
,,Hvala.
Ljubim ga u obraz, to ga ini jo stidljivijim. Medutim, u trenutku kada kreem
da dokumenta naguram u ruksak, primeujem ime na irskom pasou. Proveram jo
jednom, ne verujui svojim oima.
,,ao mi je, Sirile, ali ovo nisam primetila. Ovaj ne valja.
 Odjednom postaje snuden, a meni je strano kvo to sam ga povredila.
,,ta je u pitanju?
Pruam mu paso.
,,Pogledaj ime.
On sputa pogled na ime, mrti se i odmahuje glavom.
I dobro, ta ne valja s imenom?
,,Zeza me, zar ne?
,,Ne zezam te. U emu je stvar?
Ili se sjajno folira, ili stvarno pojma nema.
,,Ti ba puno ne zalazi meu svet, zar ne, Sirile?
,,Kada si poslednji put bio u bioskopu?
Treba mu desetak sekundi da se priseti.
,,Pa, rekao bih, negde tokom osamdesetih. Moda i neto ranije.
,,A ne gleda ni TV, pretpostavljam?
Delovao je pokajniki.
,,Pa, vie volim neto da proitam.
,,Ali oigledno ne ita asopis Hello.
On odmahuje glavom. Ovoga puta ne mogu da odolim. Obavijam mu ruke oko
vrata i ljubim ga u oba obraza.
Ti si velianstven.
,,Stefani, molim te...
,,Dulija Roberts je velika filmska zvezda, Sirile, Zaraduje deset miliona dolara
po filmu. Ona ti je valjda najpoznatije ensko lice na planeti. Poslednje to mi je
potrebno je ime zbog koga e se svaki aerodromski ili hotelski inovnii zapiljiti u
mene.
***
Gromingen, sreda popodne. Stefani popi olju kafe u kafiu na Grote Marktu.
Napolju je padala kia. Prostrani trg je bio skoro prazan. Bacila je pogled na
Martinikerk, koji se nalazio na severnom uglu. Vrh kule se gotovo gubio medu niskim
oblacima koji su se itavog dana nadvijali nad severnom Holandijom.
Bilo je pet do etiri. Ostavila je nekoliko novia pored olje i izala na ulicu.
Trebalo joj je deset minuta hoda do odredita u ulici Brugstrat. Iznad izbledele reklame
za Agfa filmove nalazilo se zvono, ali su vrata bila odkrinuta, pa nije bilo potrebe da se
najavaljuje. Vazduh je mirisao na plesan. Popela se uskim stepenitem do prvog sprata.
Kancelarija se sastojala iz jedne jedine prostorije. Na oznaci prikaenoj za matirani
prozor pisalo je: Transportno preduzee Northern Line. Ispod toga je stajalo ime: Frans
Lajden. Na zidu sa leve strane bio je okaen stari poster teretnog broda. Na zidu desno
visio je kalendar. Bledoljubiasta farba se ljutila sa zidova, otkrivajui ispucalu gipsanu
podlogu. Za kompjuterskim terminalom je sedeo pogrbljen mukarac, obavijen oblakom
duvanskog dima. Bio joj je okrenut leima. Podigao je ruku i na holandskom prozborio
neto to nije razumela.
Stefani mu se obrati na engleskom: ,,Jeste li vi Frans Lajden?
,,A koga to zanima?
 ,,Nekoga ko je ubeen da je pravo Lajdenovo ime Erik Roj.
On se naglo uspravi, zaledivi se u stolici. Onda se polako okrenu. Posmatrala je
reakciju prepoznavanja, propraenu strahom. Rojeva bleda koa postade siva, ba kao i
kosa koja je, prilikom njihovog prethodnog susreta, jo uvek bila proarana smedim
vlasima. Nosio je naoari. Pitala se da li stakla uopte imaju dioptriju. U prolosti nikada
nije nosio naoari i moda ih je nabacio samo da bi promenio svoj spoljanji izgled.
Izgubio je dosta na teini, zbog ega je delovao ispijeno i staro. Moda je bolestan,
pomislila je. lli je moda psihiki pukao. Uvek je bio slab sa ivcima.
,,Zdravo, Erie.
,,Boe gospode. Pa, to si ti.
,,Da, Erie. To sam ja.
,,uo sam da si mrtva.
,,Moda i jesam. Izgleda kao da si video duha.
,,ta hoe?
,,Ono to i obino. Informacije.
,,Vie se ne bavim time.
,,teta. Trebalo je da se dri trgovine orujem. Tada si znao ta radi. Ali, tvrda
deja pornografija na Internetu? Silno si me razoarao, Erie. Mada, kad bolje razmis-
lim, nisam naroito iznenaena."
,,Ne bavim se vie ni time.
,,Da, pretpostavljam. Verovatno si zato i napustio Amesterdam i preselio se u
Groningen. A verovatno si iz istog razloga promenio i ime i osnovao ovu veliku
multinacionalnu kompaniju u ovoj velelepnoj poslovnici. Transportno preduzee
Northern Lines. Ali, gde su ti ta transportna sredstva? Razbacana po velikim svetskim
lukama? lli ukotvljena negde u tvojoj mati? A ba me zanima i ta li transportuje u
poslednje vreme?
Posmatrala je kako mu se izraz na licu menja, nehotino joj odajui u kom pravcu
treba da nastavi ispitivanje.
,,A moda uopte i nema nikakvih transportnih sredstava? Moda si odluio da se
vrati onome to najbolje radi. On se acnu.
,,Moda si se vratio trgovini orujem.
,,ta te zanima?
,,Vidi, vidi. Izgleda da sam za korak ispred svog izvora informacija. To je lepa
promena. A moe mi doneti i lepu zaradu kada mu plasiram novinu.
Roj je bio na rubu panike. Ugasio je cigaretu i odmah se maio za sledeu. Stefani
zatvori vrata kancelarije i poe ka njemu. Roj se promekolji u stolici, ali ostade
prikovan za nju. Ako bi elela da ga ubije, ne bi joj pruio ni najmanji otpor. Neki ljudi
su bili takvi. Kada bi postalo gusto, naprosto bi se odsekli i prepustili se sudbini. Kao
ovce.
,,Zanima me oruje, Erie. To je oduvek bila tvoja specijalnost. A ne snimci opo-
rativnog silovanja.
Progutao je knedlu, a onda klimnuo glavom.
,,Mogu ti nabaviti ta god hoe.
 ,,Teko oruje?
,,Teko, lako. Muko, ako hoe... Njegov neuspeli pokuaj vica i kikot kojim ga
je propratio bili su podjednako patetini. ,,Bilo ta.
,,Nuklearno?
To ga malo prenu.
,,Boe... pa ne znam ba. Moda...
,,Bioloko?
,,Nema anse.
,,Ne lai me, Erie. Rekao si da moe da mi nabavi ta god hou.
,,Da, ali bioloko je druga pria...
,,lstanbul, januar 1 999. Antraks za borbene namene. Ti si bio posrednik. Prodavci
su bili Rusi, a krajnji potroai su bili antitalibanski orijentisani afganistanski militaristi.
Posao je pukao.
Na trenutak je izgledalo da e Roj svakog trenutka briznuti u pla.
,,To je bio jedan jedini put. Ja ne radim bioloko. Isto vai za hemijsko i nukle-
arno. Gade mi se ta sranja. Lako i teko naoruanje, to je moj fah. Ako ti treba Apa ili
MIG moemo da razgovaramo.
,,Ali oigledno moe da zavri i tako neto.
Oajniki je odmahivao glavom.
,,Sluaj, nisam ja to ugovorio...
,,Ja nisarn ovde u svojstvu kupca, Erie.
,,Ali neko drugi jeste. Moram da saznam ko. I to to pre.
Malo se pribrao.
,,Pa, mogao bih da se raspitam.
,,Moe ti i vie od toga, Erie. Ne alim se. Hou imena. A ako ih ne dobijem,
edni stanovnici Groningena e dobiti ime od mene. Tvoje ime. Ne znam kakvo je
njihovo miljenje o Fransu Lajdenu, ali sam sigurna da ih ime Erik Roj ne bi ba
usreilo. Bar kada uju da je za pomenutim raspisana poternica u Amsterdamu zbog
sajtova sa dejom pornografijom.
,,Kuko!
,,Ne trudi se, Erie. Laskanje te nee nikuda odvesti.
Kada je Stefani izala na Brugstrat i dalje je rominjala kia. U kancelariji
Northern Linea Erik Roj je kleao na podu. Krv mu je kapala kroz prste, dok je obema
rukama pridravao polomljen nos.
***
Cirih, etvrtak, pola dva popodne. Sedeli su u separeu u udaljenom uglu braserije
Rudolf, malenog restorana u neposrednoj blizini Banhoftrasea i Guderijan Majer banke.
U sali za ruavanje je bilo mrano, toplo, diskretno. Lampe sa abaurima na svakom od
devet stolova, ipkaste zavese preko prozora, pucketanje vatre u kaminu.
Albert Ajhner je naruio Geschnetzeltes Kalbfleisch, tanke telee odreske u
kremastom umaku, a Stefani pilea prsa peena na aru i salatu. Za pie su odabrali
Puligny Montrachet.
 Prethodnog popodneva, u Groningenu, delovala je kao zaputena dvadesetpeto-
godinjakinja obuena u vojnike pantalone, gojzerice, otrcanu duksericu i staru teksas
jaknu. Kosa joj je bila razbaruena i fiksirana elatinom. Sada je mogla da prode kao
prefinjena tridesetpetogodinja dama, sa razdvojenom i zaeljanom kosom, crnim
Dozefovim odelom i kaputom od kamira koji je leao okaen na vealici pored vrata.
Dok joj je priao o svojoj supruzi, troje dece i sedmoro unuia Ajhner je prosto
pucao od zadovoljstva. To nije bio nain ivota koji bi mogao usreiti Stefani, ali je za
njega to bilo ispunjenje ivotnih snova: velika kua na periferiji Ciriha i vila u Toskani,
dobar posao u elegantnoj kancelariji na Banoftraseu - posao je nasledio od svog tasta - i
potovanje ljudi meu kojima se kretao. Pa ipak, kada ga je Stefani upoznala pre tri i po
godine, bio je to ovek na rubu samoubistva.
Tada joj je to opisao kao trenutak ludila. Poslovno putovanje u Severnu Ameriku,
previe gradova, premalo sna, privremeni gubitak razuma. Nikada to nije uspeo racio-
nalno da objasni. Incident se desio u Njujorku. Odseo je u hotelu Vestberi. Uvee je
siao do bara da popije aicu pia. Bio je umoran i usamljen i popio je vie nego to je
trebalo. Stupio je u razgovor sa nekom enom. Bila je italijanskog porekla, tamne puti,
duge tamnocrvene kose, prava lepotica.
Stefani je, u toj fazi prie, bila gotovo sigurna da zna u kom pravcu vodi njegova
dalja ispovest. Ali, nije bila u pravu.
Ajhner i pomenuta dama su popili malo ampanjca, a onda se popeli do njegove
sobe. Poeli su da se ljube i da jednom drugom svlae odeu. Alkohol mu je mutio svest.
Od tog trenutka nadalje vie se niega nije seao. Kada se ujutru probudio bio je sam u
sobi i bilo mu je strano zlo. Nije to bio klasian mamurluk. inilo mu se da mu je itav
organizam zatrovan. Oseao se smodeno, sve ga je bolelo, imao je modrice na vratu i
po rukama, na izguvanim belim aravima su se nazirale mrljice krvi. Imao je rupu u
seanju, a od one ene nije bilo ni traga ni glasa. Proverio je novanik, koji je stajao na
stolu. Nita nije nedostajalo. Onda je prelistao svoju dokumentaciju. Sve je bilo na
mestu. Potom se vratio u krevet i preleao naredna dva dana.
Nedelju dana kasnije se vratio u Cirih. etiri dana nakon povratka na njegovom
stolu u Guderijan Majeru saekala ga je preporuena poiljka. Unutra je bilo 48 kolor
fotografija. Bez negativa. Ni na jednoj od njih nije bilo italijanske lepotice. Umesto toga,
Ajhner je ugledao sebe u drutvu mladog miiavog tamnoputog mukarca sa alkama
provuenim kroz bradavice na grudima. Kada ih je prelistao, postalo mu je jasno odakle
su poticale modrice i telesna smodenost.
,,Mislio sam da e me strefiti infarkt, poverio se Stefani. ,,Na licu mesta. Mislim
da je jedino to me je odralo bila pomisao da bi pored mog tela bile pronaene fotogra-
fije. Obelodanjena seksualna afera sa nekom enom - recimo, sa nekom rasnom
italijanskom lepoticom - mogla bi prouzrokovati skandal u mom privatnom i javnom
ivotu. Ali, ne nuno fatalni skandal. Medutim, ovako neto...
Onda mu se javila ta ena, zahtevajui da se vidi s njim. Kada su se sreli, saoptila
mu je uslove koje mora ispuniti da bi dobio negative: pustie novac sa nekih od rauna
Guderijan Majer banke i prosledie informacije o nekim od klijenata. Nemogue,
odgovorio joj je. Ona mu je rekla da razmisli o posledicama i dala mu nedelju dana da se
odlui. Stefani je upoznala Ajhnera u Kopenhagenu, pet dana kasnije.
Tada je jo uvek bila Petra. I, kao grabeljiva zver, nanjuila je dobru priliku.
,,Nemam puno vremena, rekao joj je Ajhner.
Bio je bled kao avet, neprestano je drhtao. Palo joj je na pamet da bi mogao
umreti iz isto fiziolokih razloga jo pre isteka roka. Pitala ga je ta bi uinio ako ona
odbije posao. On se na to uspravio i dostojanstveno je pogledao. ,,Sve to je u mojoj
moi da svoju porodicu i svoju banku zatitim od sramote koju sam im naneo.
Ali, to nije bio razlog zbog koga je prihvatila posao. Razlog nije bio ni novac.
Ono to ju je pridobilo bilo je njegovo odbijanje da pristane na zahteve svojih ucenji-
vaa.
,,Obaviu to pod jednim uslovom.
,,Recite.
,,Da postanete moj bankar."
Isuvie prestraen da joj bilo ta odbije, samo je klimnuo glavom.
Nasmeivi se, Petra mu je rekla: ,,Moete ih smatrati mrtvim.
I bili su. U roku od nedelju dana.
Ime Petra Rojter nikada nije bilo pomenuto. U Kopenhagenu je ona samo bila
ena koja bi mogla biti od pomoi. Kasnije je postala osoba koja je bila dok je ivela na
jugu Francuske - Stefani najder. Stefani je bila sigurna da je Ajhneru sigurno moralo
pasti na pamet da su ona i Petra jedna te ista osoba. Nedugo nakon to bi se Petrino ime
pojavilo u novinama na bankovni raun Stefani najder bi pristigla izvesna svota novca,
to je ukidalo svaku iluziju o prirodi posla kojim se bavila. Uvek je obeavala sebi da e
ga jednog dana to i upitati.
,,Dakle, Stefani, dosta smo priali o meni. ta tebe dovodi u Cirih?
,,Potrebna mi je usluga, Alberte.
On je prijateljski potapa po ruci. ,,Za tebe... bilo ta.
,,Potrebno mi je da ujem apat koji ne stie do mojih uiju.
,,Nastavi.
,,Moda ete morati da prekrite svoj zavet o poverljivosti podataka.
Klimnuo je glavom.
,,ta kae da naruimo kafu? I moda malo konjaka?
,,Slaem se.
On pozva konobara i narui, na taj nain obezbedivi sebi malo vremena za
razmiljanje. Kada su ponovo ostali sami, ree joj: ,,Ti si izuzetak koji potvrduje pravilo.
Pre tebe nije bilo izuzetaka.
***
Be, petak. Bilo je divno, svee jutro. Povetarac je neposustajui arlijao ulicom
Dorotergase. Klajst je otvarao tek u deset. Stefani pogleda na sat. Bilo je deset i pet,
Natpis iznad vrata je bio ispisan goticom, zlatnim slovima na crnom drvetu. Bio je
napravljen tako da odaje utisak starosti, ali je Stefani znala da je radnja postojala manje
od tri godine.
 Uavii unutra, obre se u blistavoj umi svetlosti. Na desetine svetiljki je visilo sa
tavanice, sve na razliitim visinama. Svetlost se prelamala kroz brueno staklo
dvadesetak lustera. Naokolo su stajale lampe svih moguih veliina, na postoljima od
svih moguih materijala: porcelana, mesinga, bakra, drveta, keramike, stakla, perspeksa.
Stubovi i zavojite spirale svetlosti, mali debeljukasti heruvimi, sve to je bilo
rasporeeno po podu, ajnim stoiima, radnim stolovima, policama, komodama.
Stefani se upita koliko li je sijalica obasjavalo prostoriju? Tri, etiri stotine?
,,esto sam se pitao da li u te ikada ponovo videti. I gotovo uvek sam dolazio do
istog zakljuka: da me se vie nee ukazati ta prilika. I dalje si najlepa opasnost koju
ovek moe ugledati.
Ona se okrenu u pravcu iz koga je dolazio glas. Sedeo je nepomino u konoj
fotelji sa visokim naslonom, obasjan svetlou svea.
,,Vidim da nisi izgubio svoju slatkoreivost.
,,uo sam da si mrtva.
,,Ta pretpostavka ve poprima razmere epidemije.
,,To je prirodna pretpostavka. Osobe tvog soja obino ne doekaju penziju.
Stvarate sebi previe neprijatelja. Kada prestanu da stiu vesti o vama, logino
pretpostavljamo da je lovac postao plen.
Bruno Klajst ustade iz svoje stolice. Preostali raupani pramenovi kose bili su
mu ve potpuno beli. Naoari sa debelim staklima su visile na crvenoj traci oko vrata.
Na sebi je imao tegetplavu pamunu koulju, teak tamnozeleni demper i par iznoenih
somotskih pantalona. Izgledao je kao idealni deka sa porodinih fotografija. Pogledavi
ga, niko ne bi mogao pretpostaviti da pred sobom ima dugogodinjeg agenta tazija,
nekada ozloglaene istononemake tajne policije.
Nakon pada Berlinskog zida, tajna policija je bila rasputena. Mnogi od njenih
agenata preli su u SVR, nekadanji Prvi glavni direktorat KGB-a, pod iju nadlenost
su spadali ruski pijuni u inostranstvu. Bruno Klajst se nije opredelio za tu opciju.
Odluio je da postane nezavistan. Pre bekstva iz Istone Nemake postarao se da izbrie
svoje line podatke iz dokumentacije tazija i da opeljei to vei broj tajnih podataka iz
njihovih dosijea. Ti podaci su mu obezbedili osnovu za novu delatnost. Poput Sterna,
Klajst je postao posrednik za informacije. Za razliku od Sterna, vie je voleo da di-
rektno kontaktira sa svojim kupcima i prodavcima.
Stefani nije skrivala svoje oduevljenje prostorom u kome se obrela. ,,Dakle,
odluio si da, posle dugogodinjeg ivota u senci, izroni na bljetavilo svetlosti.
,,Nisi prva sa takvim komentarom.
Otili su u zadnji deo radnje, gde se nalazila minijaturna ajna kuhinja. Stefani je
stajala na vratima, jer unutra nije bilo dovoljno prostora za dvoje ljudi. Klajst im je, nad
gasnim reoom, pripremao toplu okoladu, dodavi u obe olje po tapi vanile.
,,Za ime sada traga?
,,Za anonimnim krajnjim potroaima. Hoe da kupe bioloko oruje. Prodavac je
Rus koji deluje pod pseudonimom Koba.
Klajst joj dodade olju.
,,Jesi li razgovarala sa Erikom Rojem?
 ,,Posetila sam ga prekjue.
I ta kae?
,,Nita naroito.
Klajst izvi upavu belu obrvu.
Stefani odmahnu glavom.
,,Jo uvek se bori za vazduh. Kroz polomljen nos.
,,Zna li za Istanbul?
,,Znam da je posredovao u nekom poslu koji se izjalovio.
,,Kupci su bili Afganistanci. Nisu mogli da isporue novac. Nameravali su da
kompenzuju opijumom. Ali su se onda posvaali izmeu sebe, to je kod njih valjda
tradicionalna pojava.
I tako je posao pukao.
,,Bio je otkazan.
,,Roj ga je otkazao?
,,Roj nije bio pravi posrednik. Bio je samo fasada.
,,Ko je stajao iza njega?
,,Salman Rifat.
Stefani zadrhta pri pomenu njegovog imena. ovek koji je oboavao da bude iza
nje. I bio je. Mnogo puta. ,,Roj mi to nije pomenuo.
,,Pretpostavljam da je Rifat strahovao od pregovora sa temperamentnim Afganis-
tancima, pa je platio Roju da ga zastupa. A Roj je, takav kakav jeste, u svemu video
samo novac.
,,Zvui dovoljno uverljivo.
,,Da sam na tvom mestu, potraio bih Salmana Rifata.
Priali su jo pola sata. Utanaili su naine za stupanje u kontakt. Klajst nije eleo
nikakvu naknadu za informacije koje joj je pruio. Bio je ist, rekao joj je. Ve
osamnaest meseci. Prodavnica sa starinskim lampama mu je bila sasvim dovoljna. Posle
dvadeset godina u taziju i jo osam koje je proveo kao solista eleo je samo da se smiri
i ostavi prolost za sobom. A koje je mesto bilo bolje za to od Bea?
Kada je krenula, otpratio ju je do vrata.
,,Stvarno sam srean to sam te video, rekao joj je. i to su glasine bile po-
grene. Moda vie nisam u poslu, ali se i dalje seam nekih stvari. Posle ovakvog
razgovora, uz olju tople okolade, mogao bih gotovo da ubedim sebe da je bilo vredno
toga.
,,Ali nije?
Nasmejao se.
,,Naravno da nije. Bilo je to traenje vremena, traenje sredstava, traenje ivota.
Nema potrebe da ti ja o tome priam.
Izala je na Dorotergase. Stotinak jardi dalje, pozvonio joj je mobilni.
,,Gde si sada?
Zastala je u pola koraka.
,,U Beu.
,,Hoe li i veeras biti tu?
 ,,Pa, mogla bih da budem. A gde si ti?
***
Prvi put se ne moe nazvati vodenjem ljubavi. To je puki seks. Glad, znoj,
sirovost. Prvo nastupa pouda, pa tek onda emocije. Nakon to smo svrili, leimo na
krevetu isprepletenih udova, u apsolutnoj tiini. Drugi put je ve sporije, dublje, slae.
Golubovi proleu pored naeg prozora. Napolju se sputa vee. Nalazimo se na
treem spratu pansiona Elizabet. Iznad nas je samo krov. Lakirani drveni pod, par
iskrzanih asura, kripavi krevet sa mesinganim ramom, litografije sa prikazirna
Hofburga. U tesnom kupatilu je duboka starinska kada sa zelenim mrljama oko odvoda.
Emajlirani lavabo je pouteo od starosti.
Kostja pali marlboro. Prelazim prstima po njegovoj znojavoj koi. Na sredini
grudi naslikana mu je crkva koja lebdi na oblacima. Pravoslavni ruski krst izdie se sa
centalne kupole. Andeli natkriljuju prizor.
,,Da li to nosi nekakvo znaenje?
,,Svaki zvonik predstavlja po jednu osudu. Na njegovim grudima su naslikana
etiri. Potom pokazuje na tetovau na desnom bicepsu. ,,Ovo je grb Bele garde.
Belogardejci su se borili protiv Crvene armije za vreme revolucije. On oznaava stare-
instvo unutar bande.
,,Jesi li ti pripadao nekoj od bandi?
,,Ne, ali sam bio blizak sa mnogima od njih. To je znak potovanja.
,,Da li sve tetovae imaju neko znaenje?
,,Ne ba sve, ali veina ima. Tetovae su neka vrsta zatvorskog jezika. Pauci
oznaavaju narkomane, make lopove, lobanje ubice.
Lobanja na epoleti ukazuje da je rtva bila neka znaajna osoba. Voa suparnike
bande ili neka javna linost. Bodljikava ica na elu znai doivotnu robiju. Neke
tetovae se urezuju kao vid kazne. Seksulani prestupnici, recimo, dobijaju bode na
vratu ili ramenu.
,,Kako se vri tetoviranje?
,,lglama, starim iletima, naotrenim noevima. Boje se dobijaju od adi, mastila,
ampona. Uvukao je dugaak dim. ,,ak i od mokrae.
,,Zar je mogue da nikada nisi zaradio infekciju?
,,lmao sam sree. Drugi nisu. Neki su ak i umrli.
Prelazim prstima preko crtea.
,,udno. Iako ih vidim svud po tebi i dalje nemam utisak da su one zaista tvoje.
Kao da pripadaju nekom drugom.
I pripadaju nekom drugom. oveku koji sam nekada bio.
Tada si bio kriminalac. A i sada si kriminalac.
Ne shvata to kao uvredu.
,,Tada nisam bio kriminalac. Bio sam samo ovek koji pokuava da sauva ivu
glavu.
,,A sada?
Posle kratkotrajnog razmiljanja odmahuje glavom.
,,Ne znam ta sam sada.
 ,,Ne zna ta si, ali zna ko si, zar ne?
Prizvuk u mom glasu tera ga da se okrene ka meni.
,,Na ta cilja?
,,Na tvoje poreklo, vorovskoi mir. ta god da si, gde god da si, uvek zna ko si.
Na usnama mu se pojavljuje obazrivi osmeh.
,,A ta je sa tobom? Je l' ti zna ko si?
,,Ne vie. ini mi se da sam zaboravila ko sam.
,,A meni se ini da si ti ena puna tajni.
,,Moda si u pravu.
,,Jo od Njujorka pokuavam da saznam ko si ti. Zadatak nije bio nimalo lak.
Neto me probada u grudima. I ta si saznao?
,,Pomalo od svaega.
,,Reci mi.
Gleda me pravo u oi.
,,Saznao sam da je ubistvo Georga Salibija i Rut Stajfel najverovatnije izvrila
osoba enskog pola.
Prva direktna provokacija i ve sam nasela. Pokuavam da ostanem nedokuiva,
ali mi ne polazi za rukom, Kostja nastavlja.
,,Znam da su Salibijevi telohranitelji jurili ubicu preko krova. Pobegao im je
uskoivi u kuite lifta. uli su krik. enski krik. Sigurno joj se desila neka nezgoda.
Ali im je ipak umakla. Sistemom eliminacije stiemo do suenog izbora moguih po-
vreda.
To su samo pretpostavke.
On sputa ruku na moje povredeno rame, lagano ga stisnuvi.
,,to ne znai da nisam u pravu. Potom uzima moju levu aku na kojoj su, iako
su rane zacelile, oiljci i dalje vidljivi. ,,Zar ne?
Pokuavam da zamislim ta mu se mota po g/avi. Pretpostavljao je da sam bila u
Njujorku kako bih se susrela s Kobom. Znao je da sam se srela sa Anatalijem Medaje-
vim u Somersetu. A sada moe da me povee i sa deavanjima na Central park vestu.
,,Brojevi telefona i faksa londonske poslovnice Galileo Resourcesa vie ne
funkcioniu.
Tano. Magenta ih je ugasila im sam napustila Njujork.
,,Kejt Mar je krajnje misteriozna osoba. eta pogledom po mojoj odei, koja
lei razbacana po podu spavae sobe. ,,Mislim da bih, kada bih pretraio tvoje stvari,
otkrio da si ti zapravo neka druga osoba. ta li tvoj paso kae na to? lli tvoje kreditne
kartice?
Ne mogu da ustanovim ta tano osea. Da li je besan, uznemiren, ravnoduan?
Potom dodiruje lairani oiljak na prednjoj strani mog levog ramena.
,,Rekla si mi da si ovo zaradila u saobraajnoj nesrei. Ali meni vie lii na
oiljak od metka. Uao je ovde, a izaao pozadi.
Sve to uspevam da procedim je: Ti se u to sigurno razume.
,,Naravno da se razumem.
,,Pa, kao to si rekao, ja sam ena puna tajni.
 ,,Da li je Mehelen jedna od tih tajni?
Krv mi se ledi. Nema vie potrebe da ga laem.
,,Od Njujorka do Moskve", progovara on: ,,slau se brojne teorije o misterioznom
atentatoru na Central park vestu. Meutim, spisak ozbiljnih kandidata moe se svesti na
aicu. Ako pritom imamo u vidu da je atentator ensko, izbor postaje drastino suen.
Dakle, postoji jedna enska osoba. Atentatorka. Teroristkinja. U poslednje vreme nije
bila naroito aktivna, ali njen dosije je dovoljno reit. Bez sumnje poseduje redak talenat
za svoj posao. Problem je u tome to niko ne zna gde se tano nalazi ili kako izgleda.
Meutim, postoji jedna stvar. Jedno izrazito obeleje. Pre nekoliko godina ona je
pripadala jednoj bandi koja je operisala u Belgiji. U gradu Mehelenu su uleteli u okraj
sa policijom. Bila je ranjena, ali je uspela da pobegne. Povreda koju je zaradila? Metak
joj je prosvirao levo rame.
elim neto da kaem, ali ne uspevam da procedim ni jednu jedinu re. Moje
utanje je za Kostju dovoljno reito.
,,Tvoje ime je Petra Rojter.
Oseam se toliko ogoljenom da to ne mogu da podnesem. Diem se u sedei
poloaj i navlaim ebe oko sebe. Kostja ostaje nepomian. Kada konano uspevam da
razveem jezik moje rei zvue besno, triavo i jadno. ,,Tako, znai. Zakljuio si da bi
mogao da me par puta potuca pre nego to pokrene ovu temu...
,,A ta da sam nastavio da utim. Koliko puta bi ti mene potucala pre nego to bi
je pokrenula?
***
Otili su do jeftinog italijanskog restorana. Izbledele fotografije Sicilije na
zidovima, crveni karirani stolnjaci, svee u okrugiim posudama od zelenog stakla na
svakom stolu, prigueni zvuk napolitanskih ljubavnih balada u pozadini. Naruili su picu
i kjanti. Komarov je nosio odelo u kome je stigao, ali bez kravate. Odelo je bilo
Brionijevo. Videla je etiketu dok su se oblaili. Veina mukaraca je odelo nosila kao
piamu. Zguvana i otromboljena, ona na njima nisu bila melem, ve kazna za oi.
Komarov je, medutim, znao kako da ih nosi. Zahvaljujui njegovoj vitkoj grai i
uspravnom dranju stajala su mu savreno. Mukarac koji je sedeo preko puta nje kao da
nije bio isti onaj ovek sa kojim je provela itavo popodne u postelji, Pred njom se sada
nalazio biznismen: prefinjen, bogat, samouveren, a ne istetovirani bivi robija. inilo se
apsurdnim da nekoliko krpica moe u toj meri promeniti utisak. Ali, bilo je tako.
,,Da li ti je to toliko vano?, upita Stefani.
Bilo je to pitanje koje je elela da postavi ve sat vremena. Tiina, koja joj je
ranije uvek bila saveznik, po prvi put joj postade neprijatna. Sada je doao trenutak kada
vie nije mogla podneti utnju.
,,Mogu i dalje biti Kejt Mar, ukoliko to eli. U tome i jeste Petrina dra.
,,To je suludo.
,,Naravno.
,,Ne elim da bude Kejt Mar.
,,Ali ne eli da budem ni Petra. Rekla bih da nisi ba oduevljen tom pomilju?
Komarov ispi au, a onda je ponovo napuni.
 ,,Kada sam posumnjao da bi to mogla biti ti, neprestano sam ponavljao sebi da to
nije mogue. Ali, sada kada sam se uverio...
Stefani oseti prve nagovetaje panike.
,,ta sada?
,,to sam vie stvari saznavao o tebi - o tvojim delima - to mi je bilo tee da
prihvatim da ste ti i ona jedna te ista osoba. Jednostavno se nije uklapalo. I dalje se ne
uklapa.
elela je da mu kae da su Salibi i Stajfelova ve bili mrtvi kada ih je pronala, ali
je znala da joj Komarov ne bi poverovao. Oni su bili mrtvi, a ona je bila tamo. Zbog
haosa koji je usledio postojale su opravdane pretpostavke da je ubistvo izvrila ena, to
je dodatno oteavalo situaciju. Da je bila na Komarovljevom mestu ni ona ne bi povero-
vala u svoju sopstvenu priu.
,,A ta je sa Medajevim? Je l' ga Centralnaja ubila?
,,Naizgled.
,,Misli da bi u pitanju mogao biti neko drugi?
,,Anatalij se muvao po sumnjivim krugovima. Poznavao sam ga veoma dobro, a
opet nedovoljno. Lii na Centralnaju, ali me ne bi iznenadilo ni da je prste umeao neko
drugi.
,,Kako stoje stvari sa Salibijem?
,,Zato sa Salibijem?
,,Bio ti je poslovni partner.
,,Nije mi to prvi poslovni partner koji je tako zavrio. Rekao je to krajnje
nonalantno. Bez trunke emocije ili iznenaenosti. ,,Atentat je u Moskvi profesionalni
rizik kome se izlae svaki bogati biznismen. Ako doe do razmirica, to je glavni lek. U
Njujorku se to reava putern advokata. Ali se u Moskvi takve stvari reavaju uzijem. To
je daleko bri, istiji i jeftiniji metod.
,,Uopte te ne dotie to to se desiio Salibiju?
,,Nas dvojica nismo bili prijatelji. Spajao nas je samo novac. A to nije dovoljno
jak razlog za bilo kakve emocije.
,,Nisam ba sigurna da mi govori istinu.
,,Moda bi vie volela da uje neto sentimentalnije.
,,Ni najmanje.
Nasmejao se, ali mu je osmeh bio leden.
,,Tako sam i pretpostavljao.
,,A kako stoje stvari sa mnom? Ko sam ja, ime se bavim - da li ti je to bitno?
,,Ne, ukoliko nisam jedna od tvojih meta.
,,Ja ne vodim ljubav sa svojim metama.
Kelnerica je prila stolu da odnese tanjire. Naruili su dva espresa. Komarov
zatrai au kalvadosa, a onda zapali jo jedan marlboro.
,,Kako bi mi to moglo biti bitno, Petra? Zar je na meni da sudim?
,,Ne znam i ne elim da razmiljam o tome.
,,Razmotri to na sledei nain. Ja sam poslednja osoba na svetu koja bi neto
mogla da ti zameri. Moda bih i ja tebi trebalo da postavim isto pitanje.
 I dobio bi isti odgovor.
,,Upravo tako. Ne moemo se pretvarati da smo kao ostali ljudi. Bar ne izmeu
sebe.
Kada bi samo stvarno bilo tako.
,,Bilo mi je potrebno da to ujem.
,,Zar zaista eli da neko o tebi donosi sud prema standardirna koji na nas nisu
primenljivi?
,,Stvarno tako gleda na to?
Komarov klimnu glavom.
,,Njihova pravila se razlikuju od naih. Njihova moralnost se razlikuje od nae.
Uporeivati takve stvari... bilo bi to kao brkanje baba i aba.
U Beu su proveli dva dana, vodei ljubav, jedui, pijui, obilazei turistike
atrakcije. Napravila je znatne izmene u svom rasporedu zbog Komarova, prekrivi
najfundamentalniji zakon kome ju je Bojd nauio: nikada ne dopusti da se u bilo ta to
radi uplete bilo ta lino. Nou su, omamljeni laganim pijanstvom, pokuavali da to
due ostanu budni. Najbolji deo svakog dana bilo je buenje, trenutak kada bi otvoriia
oi i ugledala ga pored sebe. Kada bi ga poljubila, trudei se upije njegov dodir, njegovo
prisustvo. Miris kafe pomean sa dimom njegove prve jutarnje cigarete, ukus otrog
vazduha koji je dopirao spolja. Bila je sigurna da e joj ti detalji ostati zauvek urezani u
seanje,
Kada mu je rekla da zna kako je Irina poginula delovao je udno ravnoduno.
Kada je on nju upitao koliko ima godina odgovorila mu je trideset i tri, jer je zaboravila
koliko bi tano Petra trebalo da ima. Komarov joj na to ree da on ima etrdeset i etiri,
upitavi je da li joj smeta tolika razlika. Kada joj je to rekao izgledao joj je kao deai.
Poljubila ga je, rekla mu da ne bude smean i upitala se da li bi se oseao bolje ili gore
kada bi znao da u stvari ima svega dvadeset i sedam.
Kada je govorio o poslu bilo je nemogue povezati ga sa njegovom robijakom
prolou. Prelazio je sa teme ne temu: cene penice, farmaceutski poslovni poduhvat sa
amerikim i finskim partnerima u Rusiji, umarski poslovni poduhvat u Letoniji, tra-
jektna transportna kompanija u Estoniji, telekomunikacioni posao sa vedskim i nema-
kim partnerima u zapadnom Sibiru, renoviranje nekadanjih dravnih fabrika u Novo-
sibirsku i Jekaterinburgu, imovinski poslovi na Menhetnu, bankarstvo, hotelijerstvo,
avio-kompanije, nafta, nikl, zlato, gas, ugalj, dijamanti.
,,Postoji li neto zata Mir nije zainteresovan?
,,Naravno. Za sve to predstavlja gubitak vremena i novca.
Saznala je da najvie voli italijansku hranu, da takode uiva u japanskim, tajland-
skim i indijskim specijalitetima, ali da mu kineska kuhinja ba ne prija. Rekao joj je da
pije vie nego to mu preporuuje njegov skupi doktor sa Menhetna, ali neuporedivo
manje od gotovo svih Rusa koje poznaje. Najvie je voleo crno vino. Votku je pio onda
kada bi to nalagala situacija. Takoe je saznala da nikada nije imao lini automobil.
,,Nikada se dovoljno dugo ne zadravam na jednom mestu da bi to imalo nekog
smisla. U svakom sluaju, gde god da se nadem, uvek imam nekoga ko e mi po potrebi
pozajmiti auto.
 ,,Uvek?
,,Uvek.
Voleo je da ita, kad god bi mu okolnosti doputale, ali nikada beletristiku. Ako bi
pogledao neki film, u tren oka bi ga zaboravio. Nije voleo da putuje avionom, ali se
navikao da spava tokom leta jer su to bile retke prilike kada ga niko nije mogao ometati.
Nije ga zanimalo gomilanje line imovine iz istog razloga iz kog nije imao ni auto, ali je
voleo da troi novac na dobra odela jer je veinu vremena provodio u njima. Sva odela
su mu bila Brionijeva ili Kanalijeva, dok su cipele obavezno bile marke er.
,,U poslednje vreme 99 procenata vremena provodim u odelu. U svojoj mladosti
bih takvo ponaanje smatrao gotovo jeretikim. I nemoguim.
Takvi razgovori su predstavljali primere najdubljeg zadiranje u prolost koje je
bilo koje od njih sebi moglo da priuti. im bi razgovor krenuo na tu stranu, opreznost je
dolazila po svoje. Oboje su toga bili svesni, mada to nikada nisu direktno pomenuli, ne
elei da rizikuju krhku lepotu svojih zajednikih trenutaka.
Vreme je brzo prolo. Kada je osvanulo njihovo poslednje zajedniko jutro,
Stefani je bila kivna na sate koje su izgubili spavajui. Vodili su ljubav utke, spakovali
se utke. Popili su kafu u maloj trpezariji u prizemlju. Teina koju je oseala u stomaku
ubila joj je svaku volju za hranom, iako je bila gladna. Odjavili su se iz pansiona
Elizabet i krenuli kroz kiicu koja je rominjala bekim ulicama. Komarov joj ree da e
njihova veza morati da ostane tajna. Iz isto profesionalnih razloga. Znala je da je u
pravu, ali su je njegove rei uprkos tome zabolele. Zvualo je tako trulo.
Stajali su isped autobusa koji je trebalo da je odveze na aerodrom. Demekasti
astmatini voza je objavio da je vreme da se krene. Stefani se, stojei na donjem
stepeniku, okrenu da ga jo jednom poljubi.
,,Kada u te ponovo videti?
,,Uskoro.
,,Gde u te ponovo videti?
,,Negde.
***
Za potpuno uskrsnue Petre Rojter bilo je potrebno est nedelja. ak i ako je jo
uvek bilo onih koji su sumnjali da je ona bila odgovorna za pokolj na Central park vestu,
do kraja prve nedelje decembra gotovo svi su bili uvereni da se Petra u velikom stilu
vratila na pozornicu.
Kada bi samo ula kakvi sve traevi krue, rekao joj je Stern preko laptopa, dok je
putovala iz Liona za Pariz.
Ve ti plaam pravo malo bogatstvo, Oskare.
Ovo ti nudim gratis.
Postaje mekan pod stare dane. Hajde, onda. Priaj.
Razlozi za Petrino trogodinje odsustvo: ozbiljna povreda; neplanirana trudnoa;
povlaenje na Juni Pacifik; hapenje u Indoneziji, Kolumbiji, Turskoj ili Kini - izaberi
ta ti se najvie svia; propali brak; sreni brak; stupanje medu redove BND-a!
Stefani se glasno nasmeja. Kada se ostali putnici okrenue ka njoj prekrila je usta
rukama. Onda otkuca odgovor, ne skidajui osmeh sa lica.
 Petra u slubi BND-a ili Petra nominovana na sledeim papinskim izborima? Koja
opcija ti se ini odrivijom?
Mesec dana je putovala s jednog na drugi kraj Evrope. Jeftini hoteli i pansioni,
hladne eleznike stanice, zaguljivi aerodromski terminali, celoveernje vonje
autobusom nakon kojih je nepodnoljivo zaudarala na ustajali zadah nikotina i znoja. U
Bremenu je zaradila trovanje hranom i provela trideset i est sati nad WC oljom sa
otvorenim ventilom na kazanetu. Sredinom novembra je zakaila virus gripa. Nedelju
dana (na proputovanju kroz Maribor, Ljubljanu, Split i Bolonju) oseala se kao
narkoman koji pokuava da batali svoj porok. Tresla ju je groznica, povraala je, bolovi
i grevi su joj probadali telo, bila je ni na nebu ni na zemlji. London je po pravilu
predstavljao stanicu za kratkotrajni predah i reorganizaciju: promena garderobe, pranje
vea, jedna no pristojnog sna, preuzimanje novog identiteta. Ruavala je po restoranima
ili je kupovala brzu hranu jer je bilo besmisleno gomilati namirnice u friideru. Naj-
dugoroniji period o kome je mogla raziljati bila su dvadeset i etiri sata.
Komunikaciju je obavljala preko Rozi oduri, kao to je bilo dogovoreno. Tokom
tree nedelje neprestanog ivota na putu, dok je jo uvek bila u Nemakoj, od Rozi je
dobila adresu, datum i spisak turih uputstava koja su je odvela u Pariz. Dva dana
kasnije, u tano naznaeno vreme, ula je u oronulu stambenu zgradu na Monmartru. U
mranom hodniku koji je zaudarao na kanalizaciju i dezinfekciono sredstvo, u pregradi
ormaria koji je pripadao stanu na drugom spratu, pronala je paket. Paket je bio
adresiran na lvet Blanko, sa napomenom ,,za Denin Elvej. Unutra su se nalazile fo-
tografije, adrese u Tuluzu i Marseju, auto-mape sa ulicama oznaenim fluorescentno
utom bojom. Bio je tu i raspored kretanja u naredna 72 sata, prema kome je trebalo da
se upravlja. Ila je autobuskim i voznim linijama preciziranim na spisku. Ruavala je u
naznaenim restoranima u naznaeno vreme, ila oznaenim ulicama, zvala koga treba,
govorila ta treba. Odsedala je u odabranim hotelima, pod imenima koja joj je Magenta
namenila. Marsej je bio poslednja stanica.
Kada je zavrila sa putovanjem, vratila se u Pariz, gde je trebalo da se sastane sa
Komarovim, koji je doleteo iz Njujorka. On je rezervisao apartman u Krijonu, na trgu
Konkord. Premorena i sita svega, Stefani nije bila u najgracioznijem izdanju. Rekla mu
je da hotel prosto bode oi i da je glupo odsesti na takvom mestu. Komarov se sloio sa
njom i poljubio je.
,,Kostja, zar nismo rekli da nau vezu moramo drati u tajnosti?
,,Jesmo. Zato nam nema izlaska odavde sve do mog odlaska. Na licu mu je titrao
osmeh i prosto nije mogla da se naljuti na njega.
,,Do kada si ovde?
,,Do prekosutra.
Sledeeg jutra Figaro je objavio priu. Marat Manov, trgovac belim robljem,
ubijen s leda pri izlasku iz svog stana u Marseju. Stefani prepozna adresu: poslednje
mesto koje je posetila, manje od est sati pre ubistva. Manov, Rus iz Ninjij Novgoroda,
iveo je u Marseju pod lanim imenom Roman Kasales. U Francuskoj je ve vie od
godinu dana bila raspisana poternica za njim, pod optubom da je sa svojom bandom
imigrante iz istone Evrope i sa podruja bive Jugoslavije nelegalno prebacivao u
zapadnoevropske zemlje. Veina imigranata stizala je preko italijanskih luka na Jadranu
- Leea, Barija i Peskare - odakle su bivali transportovani za Francusku, Britaniju i
Nemaku. Mnoge od ena su bile primoravane da se bave prostitucijom kako bi otplatile
trokove putovanja. Manovljeva banda je imala odrede prostitutki u Parizu, Marseju,
Tuluzu, Lionu i Bordou.
Lokalne vlasti u Marseju su sumnjale da je Manova ubila osoba enskog pola.
Moda neka od imigrantkinja. Bilo je izvesnog samozadovoljstva u toj pretpostavci.
Ostali detalji su bili nejasni, ali Stefani zapazi da je policija iz Tuluza pokrenula
sopstvenu istragu.
Komarov je lanak video neto kasnije. Stefani je bila u kadi, utonula u lagani
dreme, kada se on pojavi kroz oblak pare. Primetila je novine u njegovoj ruci,
presavijene na odgovarajuu stranicu. Pokazao joj je lanak.
,,Tvoje maslo?
,,Nita me ne pitaj.
Posle Pariza Komarov se vratio u Njujork. Stefani je uhvatila let za Amsterdam, a
potom se vozom uputila ka Groningenu. Tamo je presrela Erika Roja, koji preblede kao
krpa kada je uglada na Brugstratu, ispred ulaza u zgradu. Kao i prethodnog puta, nije joj
pruio ni najmanji otpor. Nije ak pokuao ni da pobegne. Stefani ga uhvati za ruku i
povede uz stepenice, do kancelarije transportnog preduzea Northern Lines. Naoe se
sami iza zatvorenih vrata.
,,Ne volim da drim propovedi perverznjacima, Erie, ali trebalo je da bude
iskreniji kada sam proli put bila ovde. Tako bi nas oboje potedeo neprijatnosti.
,,Sta sad hoe?
Stefani oseti Petrino elino prisustvo. Kako su se dani pretvarali u nedelje, stara
oseanja su se malo po malo vraala. Sada, dok je posmatrala Erika Roja pred sobom,
jedino to je oseala bio je prezir. Istanbul. Onaj propali posao. Zato mi nisi sponienuo
Salmaa Rifata?
,,Ja, ovaj... ne znam.
,,Ne zna? Da te onda podsetim? Nisi ga spomenuo zato to ga se plai vie nego
mene.
Ne, nisi u pravu...
Provela je deset minuta s Rojem. Odgovorio joj je na sva pitanja. to je iskreniji
postajao, utoliko ga je vie prezirala. Videla je pornografiju koju je valjao i bilo joj je
jasno kakvog oveka ima pred sobom. On je sebe smatrao rtvom, a ne sauesnikom.
Nije shvatao da ga je lansiranje prizora seksualnog zlostavljanja inilo uesnikom u
svakom od prikazanih inova. Ali, to je samo slika. To bi bila njegova odbrana, njegovo
opravdanje. I njegova najvea slabost.
Stefani krenu ka vratima.
,,Vidim da ti je otok splasnuo. Je l' te jo uvek boli?
Hrskavica je bila nametena, modrice behu skoro izbledele, ali su tri ava ostavila
vidan oiljak na hrbatu Rojevog nosa. Nije smogao snage da joj odgovori. Ona se nagnu
ka njemu, zarivi vrh kaiprsta u sjajnu glatku pokoicu.
 ,,Kada se sledeeg puta bude premiljao ko predstavlja veu opasnost, tipuj na
mene.
Kasnije se pokajala to mu je ponovo slomila nos. Ne zbog bilo kakvog saaljenja
prema Roju, ve zato to je taj in bio krajnje nepotreban i, jo gore, to je predstavljao
izraz nekontrolisanosti. Petra se, u svoje zlatno doba, uopte ne bi smarala takvim
trivijalnostima. Pretnja bi bila sasvim dovoljna.
Stefani je svoj roendan provela u Nemakoj, sama. Probudila se u Drezdenu i
zaspala u Hanoveru. Hotel je bio katastrofalan: polomljeni radijatori, zidovi prekriveni
vlagom, porodica albanskih imigranata u susednoj sobi. itave noi su se svaali. Dreka
i pla. U glasovima se nazirao strah. Bilo joj je drago kada se sruio pljusak, koji je
donekle priguio zvuke iz komiluka. Kada se probudila, noge i ruke su joj bile prekri-
vene crvenim ugrizima. Stenice.
Petrin roendan je provela sa Komarovim u hotelu Atlantik u Hamburgu.
,,Hajdemo zajedno u Njujork, Petra.
,,Ne mogu.
,,Mislio sam da ti moe ta god poeli.
,,To ne znai da nemam obaveza.
,,Prema kome?
,,Ma, daj, molim te...
,,Prema nekom od klijenata?
Uvredio ju je prizvuk u njegovom glasu.
,,Da. Prema nekom od klijenata.
,,Otkai. Promeni plan. Uradi neto.
,,Zato to trai od mene? Zato ti to ne uradi?
,,Zato to je meni daleko tee da uradim tako neto.
,,Daleko tee? A zbog ega to? Dovoljan je jedan poziv...
,,Ti si nezavisna. Ja imam daleko veu odgovornost.
Stefani se rezignirano nasmeja.
,,Naravno. Don sa Dona.
,,ta bi to trebalo da znai?
,,Da li bi ti nau vezu nazvao ravnopravnom?
,,Ne troim vreme na razmiljanje o takvim stvarima.
,,Pa, potroi malo. Nee propasti.
,,Zaboravi.
,,A zato ne bi?
,,Zato to nisam egocentrini ameriki prilagoenik opsednut pretresanjem onoga
to oseam.
,,Da li si ti uopte kadar da neto oseti?
,,Potedi me jeftinih pitanja.
,,Nisi mi odgovorio.
,,A ta misli?
,,Pa, ini mi se da stvarno uiva dok me tuca. Ali, to se tie ostalog, teko je
rei. Ko zna? Moda se samo folira. Moda apsolutno nita ne osea.
 Koraknuo je ka njoj, a onda zastao. Delovao je prvo besno, a potom okirano.
,,U emu je stvar, Kostja? Boji se da me oamari?
Tiina.
,,To si krenuo da uradi, zar ne? Kao prava mukarina, kao pravi Rus. Da mi
zaepi gubicu ljivom ispod oka i razbijenom njukom?
Gledao ju je pravo u oi.
,,Jer o tome se u stvari radi, zar ne? O razlici meu polovima? O uspostavljanju
kontrole?
Komarov je delovao iskreno zbunjen.
,,Zato se tako ponaa?
,,Zato se uvek sastajemo samo tamo gde tebi odgovara i samo onda kada tvoj
raspored to doputa?
,,Zato to je to jedini nain da se uopte vidamo. Alternativa bi bila da potpuno
batalimo bilo kakav susret. to bi bilo neuporedivo gore.
,,Gospode Boe! Ali to nije dovoljno! Ne elim takvu vezu. Na ta ja tebi liim?
Na naoruanu lujku koja trkara s jednog na drugi kraj Evrope da bi se raepila na
nekom hotelskom krevetu kad god tebi tako neto dune na pamet? Moe li se tako neto
uopte nazvati vezom?
Odmahnuo je glavom.
,,Ne znam, ali ti mogu rei jednu stvar.
,,Koju stvar?
,,Naa veza nije takva kakvom je ti predoava. Situacija u kojoj se nalazimo -
ova naa veza - ne moe se uporediti ni sa im to mi se u ivotu desilo. Ni sa im za ta
sam u ivotu uo. Ona je potpuno drugaija. Jer mi nismo kao ostali ljudi, mi ne ivimo
po njihovim pravilima, ne prihvatamo njihova merila. Kako onda na odnos moe
procenjivati u odnosu na njihove? Nema primenljivih kriterijuma. Moramo se snalaziti
kako znamo i umemo.
,,Jebi se.
Stefani krenu ka vratima.
Komarov joj ree: ,,Pre nego to ode, trebalo bi da zna neto o meni, Petra. U
svom ivotu nikada jo nisam udario enu. Nikada nisam bio ni blizu toga. ak ni u
poslednjih ezdeset sekundi.
***
itavog jutra je padala kia. Sputam se niz Belgrejv plejs, a onda skreem na
Iton skver. udno je zadrati se u Londonu due od samo jedne noi. Meutim, pre ili
kasnije, Petra me je morala dovesti ovde. Pritiskam mesingano dugme i diem pogled ka
kamerama smetenim iznad ulaza.
U predvorju se nalaze dva velika starinska ogledala, italijanski mermerni stoi,
uglaani granitni pod. Ulazim u lift. U gornjem predvorju, ispred ulaza u apartman na
mansardi, pretresaju me dvojica preplanulih mukaraca u uskim tamnosmedim odelima.
Unajmljene gorile. Puni miia, ali bez trunke mozga. To je soj koji ispod 'Versaeovog'
odela obavezno nosi beretu. Dok me pretrauju, kia koja kaplje sa mene kvasi im
garderobu, to ih oigledno nervira.
 Ulazim u kriavo luksuzni apartman: hodnik sa zidovima boje okolade i tepihom
koji vodi do gostinske sobe u kojoj se nalaze tri crne kone sofe, jastuii sa prugastim
dezenom, velike pozlaene lampe na hromiranim ajnim stoiima prekrivenim
zamagljenim staklom, beli tepih, grimizni zidovi i tavanica. Sa leve strane je ogromni
lakirani regal u kome su smetena etiri TV ekrana, video rekorder, DVD plejer, satelit i
muziki uredaj. Nekom autsajderu ovo bi moglo delovati kao vic. Ali za mene je to
znak. Ne moram da poznajem osobu koja poseduje ovaj apartman da bih znala s kim
imam posla. Poznajem taj soj.
On sedi zavaljen u fotelji pored prozora koji gleda na balkon. Neadekvatne crne
pantalone, 'Guijeve' cipele bez nira, plava svilena koulja raskopana ispod vrata,
rukavi zavrnuti do lakata, zagasite miiave podlaktice. Umesto nekadanje otro
podiane kose sada vidim glatko izbrijanu lobanju. Brino odnegovana kozja bradica.
Na jednoj ruci nosi zlatni 'Roleks', a na drugoj masivnu zlatnu narukvicu. Oko vrata mu
visi zlatna kajla. Nosi samo najskuplje stvari. to mi se gadi.
Ja sam se, sa druge strane, potrudila da delujem to otrcanije. Nije bilo naroito
teko. iroke svetlosive iznoene pantalone, prljave 'Converse' patike, izbledela U2
majica ispod crne dukserice pocepane na laktu. I, naravno, moja stara kabanica sa koje
se sliva voda, natapajui beli tepih. Mogla sam da uzmem taksi, ali sam se odluila za
etnju po kii. Pramenovi tamne kose su mi prilepljeni za elo. Nos mi je crven i
mrkav.
U ustima mu visi rnala orijentalna cigara.
,,Zaboravila si kiobran, Petra?
Salman Flifat. Turin. Trgovac orujem. ovek koji e vas uguiti svojim armom
pre nego to vas maetom isecka na komadie. Iskreno govorei, iznenaena sam to ga
ovde susreem. Kada mu je Stern uao u trag, nisam mu odmah poverovala, Rifat u
Londonu? Malo verovatno, odgovola sam. Ranije je esto poseivao London, ali, sa
razgranavanjem posla, boravak u zemljama poput Britanije, Francuske ili Nemake,
postajao je sve riziniji. Stern mi je prodao broj njegovog mobilnog telefona i rekao mi
da ga lino kontaktiram.
,,Koliko je vremena prolo, Petra?
Nedovoljno. Uspela sam da donekle potisnem svoju uasnutost, ali je se oigledno
nisam oslobodila. Kada mi je Bruno Klajst predloio da pronadem Rifata, ignorisala sam
njegov savet. Uporno sam ponavljala sebi da mora postojati i neki drugi nain. Ali nije
bilo drugog naina. Moj drugi odlazak u Groningen i ponovni susret sa Erikom Rojem
samo su potvrdili ono to mi je Klajst rekao.
Vidim da si se lepo situirao, Salmane.
,,Stan pripada mom prijatelju.
,,ta radi u Londonu? Valja Ircima felerino oruje?
Rifat prezrivo frknu.
Vie ne poslujem s amatehma. Niti sa psihopatama.
,,A ta emo sa antitalibanskim militaristima? Oni su ti ba olienje psihike
stabilnosti, nema ta...
 ,,Meni lino antitalibanski stav deluje kao dokaz umne uravnoteenosti. A ta se
deava s tobom, Petra? uo sam glasine...
Ti valjda ne bi trebalo da naseda na glasine.
,,Pokuavao sam da te pronaem. Dve godine ni traga ni glasa od tebe. A onda si
odjednom ponovo u sreditu zbivanja.
Ovih dana mogu sebi priutiti da biram. Ba kao i ti.
Rifat ustaje iz stolice. Gotovo da sam zaboravila njegove enormne telesne
razmere. Visok est stopa i sedam ina, tako bar pie u dosijeu. Ali ne radi se samo o
visini. On je neverovatno irok. Ramena i vrat mu pucaju od miiavosti. Odaju utisak
masivne vornovate hrastovine. Struk mu je izrazito uzak, gotovo enski. Rifat se bavi
bodibildingom ve dvadeset godina. Gde god da se nalazi provodi po nekoliko sati
dnevno u teretani. U seanju mi izranjaju vrsti zategnuti miii, nabubrele vene,
specifini zadah steroidima zasiene koe. Od tih uspomena eludac mi se okree u
utrobi.
Otvara klizna staklena vrata. Izlazimo na balkon, koji je prekriven nadstrenicom,
Stan nije njegov, pa se plai da nije ozvuen. Govorie slobodno tek na otvorenom
prostoru. Hladno je, dah se ledi, ali Rifat kao da ne mari. Naslanja se na kamen, pogleda
uprtog ka Iton skver gardensu. Dim purnja iz cigare.
,,ta hoe?
,,lnformacije. Dobro u ti platiti.
Dajem mu spisak. Razgovaramo o Kobi, o teroristikim grupama, biolokom
oruju i identitetu Rogaevljevog i Maralovog ubice. Ne daje mi konkretne odgovore,
ve samo usmerava moje dalje interesovanje. Na balkonu ostajemo desetak minuta. Kia
uporno dobuje po nadstrenici, titei privatnost razgovora. Po ulasku u sobu pitam:
,,Moe li mi pomoi?
Klima glavom.
,,Neto moe dobiti odmah, a ostalo u roku od 48 sati.
Majmuni u braon odelima su i dalje tamo gde smo ih ostavili,
,,Koliko trai?
,,Koliko moe da ponudi?
,,Samo mi reci cifru i mesto isporuke. Sve e biti sredeno za sat vremena.
On se maa se za srebnu tabakeru, izvadivi iz nje jo jednu luksuznu cigaru.
,,Ne trebaju mi pare, Petra, Ve ih imam i previe. Ni sam ti ne bih mogao rei
koliko. ak ni sa tolerancijom od pet miliona dolara gore dole.
,,ta onda hoe?
,,Kako si me pronala?
Preko starog poznanika.
,,Kog?
Nikada ne bih mogla rtvovati Bruna Klajsta. Ali, Erik Roj... to ve ne bi bilo
tako loe.
,,Ako ti dam ime i lokaciju mogu li smatrati da smo postigli sporazum?
 Zuri u mene tridesetak sekundi. A onda, bez rei, naputa prostoriju. Vraa se
nosei malu plavu krukastu bocu sa epom na vrhu. Krv mi se ledi. Dobro znam ta je
unutra. Maslinovo ulje sa njegovog poseda u Grkoj.
,,Nisi zaboravila, zar ne?
Sam Bog zna koliko sam se trudila da zaboravim.
Skida ep sa boce.
Ovo je sporazum."
Gledam prvo u njega, a onda u gorile ispred vrata.
,,Ti dani su prolost, Salmane. Smisli neto drugo.
,,Bez brige, Petra, Nisam ja idiot, Istina je da smo tri na jedan, ali mi dobro znamo
ko si ti i za ta si sve kadra. Zapalio je novu cigaru. ,,Ne elim ni na ta da te
primoravam. Hou da to uini svojom voljom. Kao to si i pre inila.
,,Ne rnisli valjda da je stvarno bilo tako?
,,U ono vreme si izgledala kao premija. Danas si dola ovde kao poslednja
kloarka. Zato? Da bi me obeshrabrila?
,,Zaboravi.
,,Hajde da bacimo karte na sto. Ovde si jer nema drugog izbora, Petra. A ja od
tebe traim samo tu sitnicu. Na licu mu zatitra zverski osmeh. To je jedino to moe
da mi ponudi.
Odmahujem glavom, procedivi: ,,Precenio si se, i to ne po prvi put.
***
Lev Golta je dobio dva hica u potiljak pri ulasku u svoj zarali folksvagen pasat
ispred zgrade u kojoj je iveo ve pet meseci, u blizini berlinskog aerodroma Tempel-
hof. Ubistvo je izvreno u ponedeljak ujutru, neto pre est sati. Bilo je jo uvek mrano,
nije bilo svedoka. Stefani je napustila Berlin prethodnog dana, oko sedam uvee. U
nedelju popodne je svratila do Goltinog stana da isporui masivarn koverat koji joj je bio
prosleen neto ranije. lzvadila je koverat iz DHL omotnice, ali ga nije otvarala. Popela
se liftom do sedmog sprata, a onda unula pismo kroz uzani otvor poanskog sandueta
na vratima njegovog stana. Pri sputanju niz stepenice mimoila se sa dve ene. Bile su
to jedine osobe koje je srela.
Tek u utorak je saznala za Goltino ubistvo. Putovala je iz Nirnberga za Minhen.
Napolju je pljutala kia, a ona je ve pet sati sedela za volanom. Svrtila je na benzinsku
pumpu i sela da popije kafu. Ostala je unutra oko pola sata, itajui Suddeutscher Zei-
tung. Unutra je pronala turi lanak: Lev Golta, ruski kriminalac za kojim je bila
raspisana poternica u Britaniji, ubijen je u Berlinu prethodnog jutra. Nije bilo mnogo
pojedinosti o ubistvu, ali je lanak u kratkim crtama predoavao Goltinu biografiju.
Sredinom devedesetih godina Golta se progurao na lestvici moskovskih plaenih ubica.
Njegovo ime postalo je sinonim krajnje brutalnosti. Neke od njegovih rtava bile su
pronaene sa prosutom utrobom, neke je do smrti muio sagorevajui im telo lemilicom.
Potom je roacima rtava slao video zapise muenja. Bilo je samo pitanje vremena kada
e neko raspisati ucenu i za njegovu glavu.
Kada se to desilo pobegao je iz Moskve, nastanio se na zapadu i promenio profe-
siju. Iznajmio je stan u londonskom naselju Stretam. Iz Rusije je uvezao najnovije
maine za falsifikovanje american express, mastercard, diners i visa kartica, koje je
prodavao za 400 funti po komadu. Tim karticama je takode kupovao raznu robu -
najee markirana odela i elektronske uredaje - koje je potom prodavao na crnoj berzi.
Kada je policija prekinula falsifikatorsko-vercerski lanac i uhapsila dvojicu Goltinih
saradnika, oni su ga ocinkarili kao osobu koja stoji iza itave malverzacije. Ali, bilo je
prekasno. Golta ve bee pobegao. Ovoga puta u Berlin.
Stefani nije znala zato je Magenta ba njega odabrala za Petrinu drugu rtvu.
Naprosto je sledila uputstva, kao i u sluaju Marata Manova. Aleksander je rekao da e
organizovati dva ubistva koja e je vratiti na javnu scenu i smatrala je da je sa tim sada
bilo zavreno.
Posle neuspenih pregovora sa Salmanom Rifatom Stefani se vratila u kontinen-
talnu Evropu. Provela je nekoliko dana sa Komarovim u Antverpu i Zermatu. Posle
hamburke tenzije, Antverp je doao kao pravo olakanje. Gorina je nestala i pred
njima su bila tri strasna i burna dana. Komarov se ponaao kao da se nikada nisu ni
posvadali.
,,Nemamo vremena za gubljenje, Petra.
Apsolutno. Svaki trenutak je bio dragocen, budui da se njihova veza zasnivala na
par sati koje su mogli ukrasti od svakodnevnih neodlonih obaveza. Bila je srena to se
moe sloiti s njim. Negde pri kraju boravka u Zermatu medu njima je ve bila usposta-
vljena izvesna prisnost. Stefani je to uspela da postigne sa svega nekoliko mukaraca.
Prisnost je obino bila propraena izvesnom dozom samodopadnosti, a onda bi nuno
usledila dosada. Zbog toga je vie volela da trenutke prisnosti rezervie za potpune
strance, smatrajui da je bolje da se ofira pred nekim koga nikada vie nee videti. Bila
je to istina koju je nauila da prihvati. Nije se zamarala psihikim analizama koje je
takvo ponaanje podsticalo. Medutim, sa Komarovim, stvari su stajale drugaije.
Prisnost je donosila toplinu, zadovoljstvo, sigurnost. elela je da se konano potpuno
prepusti takvim emocijama.
Posle Zermata Stefani se iznajmljenim peoom odvezla do Ciriha, gde je trebalo
da se sastane sa Albertom Ajhnerom. On joj je, po dogovoru, ostavio imejl na jednom od
AOL rauna. Stigla je kasno popodne i uzela sobu u hotelu Leonard na Limatkeju. Izala
je na veeru oko pola devet. Kada se, neto pre deset, vratila u sobu, zatekla je jo jedan
imejl. Od Rozi oduri.
Sledeeg jutra u jedanaest sati su se nale u kafeu u blizini Minstergasea. Stefani
je stigia prva i zauzela sto u udaljenom uglu lokala. Unutra je bilo tiho. Bilo je svega
pet-est muterija. Ljudi su uglavnom sedeli i puili, jedan mukarac je neto aputao u
mobilni. Na drvenirn zidovima su visile fotografije skijaa sa autogramima. Iznad
kamina se nalazio par starih drvenih skija.
Kada je Rozi ula, Stefani je nije odmah prepoznala. Kosa joj je bila kraa nego
obino, a figura vitkija. Stefani primeti modricu na desnom obrazu i zavoj preko desne
ake. Izraz na njenom licu bio je dovoljno reit.
,,Karate, odgovori Rozi.
,,Karate?
 ,,Poela sam da vebam. Tri puta nedeljno. U klubu na Seven sisters roudu, u
neposrednoj blizini mog stana.
,,ta ti se desilo?
Rozi se postideno nasmeja.
,,Bila sam nesmotrena. Dobila sam udarac posred lica, pala i iaila zglob.
,,Ali, otkud sad karate?
,,to da ne? Dosadilo mi je gimnasticiranje. Htela sam neto... neto malo... ma,
zna ve.
Stefani poele da kae da ne zna, ali umesto toga samo klimnu glavom. Rozi se
spusti na stolicu, raskopavi crnu konu torbu.
Konobarica sa nakostreenom blajhanom kosom i tri minue u levoj nozdrvi
prie stolu. Rozi je naruila toplu okoladu, a Stefani kafu.
Rozi iz torbe izvadi prenosivi DVD plejer i par slualica. ,,Nismo ti ovo mogli
poslati. Zato sam morala lino da dodem.
Disk je ve bio u aparatu. Rozi pritisnu play, a potom pauzu. Pojavi se zamznuta
crno-bela slika. Malena prostorija sa stolom pribijenim uza zid, tip zavaljen na stolici,
jo dvojica preko puta njega.
,,Poklon od maarske policije. Tip koji sedi je Rus, Strogvin, upravnik budim-
petanskog Belog trga. Centralnaja dri lanac lokala pod tim imenom. Lokali su
kombinacija kazina, restorana, nonog kluba i striptiz bara. Imaju etiri Bela trga u
Rusiji i po jedan u Pragu, Bukuretu, Budimpeti, Sofiji, Atini i Berlinu.
Strogvin je imao stomak pivopije i dugu tamnu kosu vezanu u konjski rep. Nosio
je avijatiarsku konu jaknu, izbledelu majicu, crnu trenerku. Puio je runo zavijenu
cigaru.
,,lspred kluba je dolo do oruanog obrauna, pa su priveli Strogvina na saslu-
anje. On je esti posetilac policijske stanice. Svaki put kad ukokaju nekog Rusa,
Strogvina i njegove pajtae dovuku na presliavanje. To je ve preraslo u ritual. Svi su
na ti. Ovde ima snimak Strogvinovog drugog sasluanja. Napred ima jo oko sat i po
razgovora.
Stefani namesti slualice i Rozi otkoi dugme za pauzu. Video zapis krenu.
Razgovor se vodio na ruskom. Prvo su ga ispitivali o verceru benzina koji je ubijen
ispred Belog trga. Bio je u drutvu dve devojke koje su bile zaposlene u klubu.
Jesu li devojke prostitutke?, upitao je jedan od policajaca.
,,Nikako. Ne bih im tako neto dozvolio.
,,Da li neka od vaih devojaka upranjava seksualne odnose sa muterijama?
,,Beli trg ne prua takve usluge. Nemamo soba za izdavanje, naali se Strogvin.
Glas mu je zvuao feminizirano. ,,Kod nas moete dobiti samo pie i dobar provod. To
to devojke ine napolju -van radnog vremena - to je ve njihov posao.
,,Posao?
Slegnuo je ramenima.
,,Ako to tako shvataju. Otkud ja pa znam?
Policajac promeni temu.
,,Recite nam neto o Anatoliju Medajevu.
 ,,Mrtav je. Ubijen je u Njujorku.
,,Znate li zbog ega?
Strogvin slegnu ramenima.
,,Ako odbijate saradnju, nita od nagodbe.
,,Medajev je bio blizak Rogaevu...
I on je mrtav.
,,Tano.
,,Da li su njihova ubistva u nekakvoj vezi?
Strogvin klimnu glavom.
,,Koba.
,,Koba ih je ubio?
,,Moda.
,,Ma, daj...
,,Krue razne glasine. To je sve.
,,Kakve glasine?
Strogvin je gledao ispred sebe.
,,Kakve glasine?
,,uo sam da Koba saraduje sa teroristima.
,,Sa kojim teroristima? eenima?
,,Ne znam.
,,U emu se sastoji ta saradnja?
,,Planira da im proda... neto.
,,Neto nuklearno?
Strogvin prvo odmahnu glavom, a onda ipak potvrdi.
,,Moda. Neto ozbiljno. Posao je trebalo do bude odraden jo prole godine, ali
se neto izjalovilo. Otkazan je. Sada imaju novi plan. Tamo negde u januaru.
,,Kakve veze Rogaev i Medajev imaju s tim?
,,Kako sam nauo, oni su bili umeani u prvu operaciju. Onu to je otkazana.
Putovali su zajedno sa Kobom, tako da su sigurno znali o emu se radi. Ali pria se da
su oni bili protiv prodaje.
,,Zato?
,,Smatrali su da je isuvie opasno. Da nema cifre koja je dovoljno visoka za tako
neto. Ali je Koba... kada se taj na neto odlui, onda...
,,Gde su putovali?
,,Prvo u Pariz. Potom u Berlin. Mislim da su bili i u Amsterdamu i Frankfurtu.
Onda su se vratili za Pariz.
,,Kada je to bilo?
,,Poetkom godine. Kraj januara i poetak februara.
Rozi progovori ne zaustavljajui snimak.
,,lma jo tota. Gde i kada je vien, hotelski rauni, avionske rezervacije,
upotrebljene kreditne kartice, pseudonimi koje je koristio. Ne samo na mestima koja
Strogvin pominje, ve i u Minhenu, Budimpeti, Londonu i Bakuu.
,,Ko ti je to rekao?, zapita jedan od policajaca.
 ,,Zaboravi.
,,Ako nam ne kae ime, nita od nagodbe.
Strogvin se besno okrenu.
,,Onda se jebite sa svojom nagodbom. To ime neete dobiti.
Nii od dvojice policajaca upita: ,,Ko je Koba?
,,On je iz Moskve. Ima jake veze u Americi. I po Evropi. Svuda gde se mogu
podmititi policajci i dravni funkcioneri.
,,A ovde u Budimpeti?
,,Ne verujem.
,,Zato ne?
,,Panduri ovde ne primaju mito. Bar ne u velikoj meri. Ali je u Engleskoj to ve
izvodljivije, I u Nemakoj. Mada je Amerika najidealnija za tako neto.
,,Koba je izrazito krupan tip, zar ne?
Strogvin se namrti.
,,Ne. Onako je... srednje grade...
,,Dakle, ipak ga lino poznaje?
,,Govorim na osnovu opisa koje sam uo. Pria se da je mrav i estok.
,,Kao moja keva, isceri se nii policajac.
To je bio kraj razgovora. Na ekranu se potom ukaza fotografija zapaljene kode.
Auto je stajao nasred poorane njive. U pozadini su se nazirale seoske kue.
,,Gde je ovo?, upita Stefani.
,,Dvadesetak milja od Budimpete, manje od 48 sati nakon razgovora.
,,Da pogaam. Pronaii su ga u prtljaniku, umotanog u bodljikavu icu.
Rozi se namrti.
,,Otkud zna?
,,Ne znam, ali pretpostavljam. Ubistvo sa potpisom. Centralnajino maslo.
Medajev je na isti nain ubijen u Njujorku.
Rozi iskljui DVD.
,,ula si ga, Stefani. Neto se sprema u januaru. To je ono to je rekao. I to je
znao. I to ga je kotalo glave.
***
Krajem prve nedelje decembra ponovo su se sreli u Parizu. Stefani je rezervisala
sobu u hotelu Kasteks u Mareu. Hotel je delovao mirno, starinski, uukano. Daleko
bolji izbor od Krijona. Komarov joj ree da deluje iscrpljeno. Nije ni pokuala da ga
razuveri. I on je izgledao umorno. Prve noi su zaspali vrstim snom. Stefani se probudi
negde oko deset. Sa druge strane prozora naziralo se elino nebo i ulo uporno romi-
njanje kie. Kasnije su otili do Pikasovog muzeja.
Kada ga Stefani upita ta misli o Pikasu, odgovorio je: ,,Nije idealan, ali je sasvim
u redu.
,,Nije idealan?
,,Oprao sam trideset pet miliona dolara preko njegovih slika. Medutim, u
idealnom svetu ti je potreban umetnik koji je manje slavan, ali ije slike se uprkos tome
visoko kotiraju.
 ,,Zaboga, Kostja. Daj reci to malo glasnije da te svi uju.
Za ruak su kupili sendvie u jevrejskoj radnji delikatesne robe u ulici De Rozije.
Popodne su otili u bioskop. Na repertoaru je bila retrospektiva Bertrana Tavernijea.
Gledali su L627. Potom su se vratili u hotel, gde su vodili ljubav, malo odremali,
izleavali se u toploj kupkci i na kraju popili po pie. Veerali su u oblinjem bistrou.
Unutra je bilo toplo, vazduh je mirisao na kuhinjska isparenja, prozori su bili zamag-
ljeni, plamen svea je titrao na glinenim svenjacima na izribanim drvenim stolovima.
Komarov je naruio zeetinu, a Stefani riblju orbu. Popili su flau crnog burgundca.
Potom su naruili jo jednu.
,,U emu je stvar?, upita Komarov. ,,Rekao bih da neto eli da mi kae.
Stefani nije mogla da mu pogleda u oi. ,,Ma, nita.
,,Petra...
Duboko je udahnula, a onda tiho rekla: ,,Moram neto da te zamolim. Bila bih
najsrenija da to mogu da izbegnem, ali nalazim se u takvoj situaciji da... elela bih
samo da zna da nikada ne bih dopustila da se bilo ta isprei izmedu nas.
,,U redu, sluam te.
,,Moe li da me upozna sa Vladimirom Vatukinom?
Komarovljeno lice ostade bezizraajno.
,,to pre, dodala je.
Bila je zgadena sobom. Konano se ponaala kao prava Petra. Njena molba bila je
vie nego jeftina, a Komarov je, sudei prema izrazu lica, delio njeno uverenje.
,,Koliko dugo si pripremala teren za ovako neto?
Poteno pitanje na koje nije imala snage da odgovori. Umesto toga je samo slegla
ramenima.
,,Par sati? Par dana? lli moda mnogo due?
,,Zaboravi.
,,Jo od Ciriha? lli moda od Hamburga? Ili od prethodne posete Parizu?
,,Je l' moemo da batalimo?
,,Ali ne moemo da batalimo, Petra.
,,lzvini, Kostja. Nije uopte trebaio da pitam.
,,Ali si pitala.
,,Zar ne moemo jednostavno da zaboravimo na ovo?
,,Sada vie ne.
,,Zato?
,,Zato to bi to to trai od mene moglo sve da promeni.
,,Onda emo bataliti stvar.
,,Tebe poznajem tek nekoliko nedelja, a Vladimira dvadeset godina. Da ivimo u
crno-belom svetu, izbor bi bio sasvim prost. Ali svet u kome ivimo nije crno-beo, ve
siv.
,,A zbog ega, molim te? Da moda i s njim ne spava?
Komarov se nasmei, a onda je pogleda suenih oiju.
,,Kada sam se po prvi obreo u Jekaterinburgu, taj grad se zvao drugaije -
Sverdlovsk. Imao sam tada devetnaest godina. Doputovao sam iz Moskve sa svojim
roakom Vasilijem. Vasilij je bio etiri godine stariji od mene i ve je bio iskusni
sovjetski crnoberzijanac. Tri dana nakon dolaska trebalo je da se naemo sa grupom
lokalnih reketaa. Negde oko jedan ujutru milicija je uletela u skladite u kome smo se
nalazili. Dali smo se u beg. Vasilij je uspeo da pobegne. Ja nisam. Tri milicajca su me
stigla u Lenjinovoj ulici, ba ispred spomenika Jakovu Sverdlovu. Poeli su da me
mlate, a onda se pojavio Vladimir. Veruj mi, u ono vreme niko nije smeo da udari na
miliciju. Apsolutno niko. Ali to nije vailo za Vladimira.
,,Poznavali ste se?
,,Ne. Na sastanku smo se videli prvi put u ivotu. Ali, bio je jednostavno takav.
Nije mogao da posmatra kako milicija nekog prebija. Pogotovo ne nekog blentavog
klinca. Bolelo ga je uvo za rizik. Tako je sve poelo. Kasnije, kada smo zajedno robijali
u kazneno-popravnom domu Kabarovsk, titili smo lea jedan drugome. Jednom prili-
kom se dokaio sa nekom mrcinom iz Sibira. Taj tip, Batov, ga je izbo naotrenom
kaikom. Brinuo sam o njemu kao o detetu, leio ga kako sam znao i umeo. Da nije bilo
mene, sigurno bi bio mrtav. Oko mesec dana kasnije, dok se jo uvek oporavljao,
odvukao me je u stranu i rekao: ,,Kostja, hoe li neto da mi uini? Pokai onom
drkadiji Batovu kako je to kad te izbodu jebenom kaikom!
Uradio sam to. Jer, takav je bio na odnos. Bio i ostao. Do dananjih dana.
,,Mislila sam da niste naroito bliski.
,,Nas dvojica nismo prijatelji, ako na to misli.
,,Ali, zvui kao da jeste.
,,Nisam sredio Batova iz ljubavi prema Vladimiru. Sredio sam ga zato to je to
bilo dobro za posao.
,,Kakav posao?
,,Posao opstanka. Na odnos je uvek bio zasnovan na poslu. Promenila se samo
priroda poslovanja. Na sibirskom dalekom istoku smo morali da ujedinimo snage kako
bismo izali na kraj sa vlastima i konkurencijom. Vladimir nije bio jedini. Imao sam isti
odnos sa Rogaevim i sa jo mnogo njih. Uspeli smo da opstanemo zahvaljujui tom
zajednitvu, a onda smo se zahvaljujui istom tom zajednitvu i obogatili. Sve nas
povezuje zajednika istorija. To su nae spone. Razumevanje prekaljeno godinama
zajednikog iskustva.
,,ta konkretno hoe da mi kae?
,,Hou da ti kaem da to to spava sa mnom ne znai da te mogu rangirati ispred
njih. Bar ne kada je u pitanju poverenje.
,,Dakle, ne veruje mi?
,,Nisam to rekao.
,,Gospode Boe...
,,Ne razmiljaj emocijama, Petra. Razmiljaj glavom. Oboje dobro znamo ta
oseamo, ali moemo li zanemariti sve ostalo? Ako uinim ono to trai od mene,
izlaem se ogromnom riziku. Voleo bih da mogu da se pretvaram da je to nebitno jer se
radi o tebi. Ali, nije tako. Stvari drugaije funkcioniu u stvarnom svetu. Moram biti
siguran.
 Stefani oseti kako joj se obrazi are od ponienja. Kada je procedila izvinjenje,
bila je zaprepaena krhkou svog glasa.
,,Nisi jedina koja ne eli da se bilo ta isprei izmedu nas, Petra.
,,Ako je tako, bolje zaboravi. Pronai u neki drugi nain.
Neno ju je uhvatio za ruku.
,,Ne slua me. Nisam rekao da neu to da uinim. Kaem samo da, ako se
upustimo u to... dobro zna da to nije igra.
,,Nisam ni mislila da jeste.
***
Rusija se pomalja bez upozorenja. Lufthansin avion izranja iz gustih oblaka i pod
sobom odjednom vidim vrsto tlo, ali bez trunke boje. Samo sivilo i hladnoa. Daleko
dole promiu jezera, reke, brezove ume, malene farme. Tri dana su prola od naeg su-
sreta u Parizu. Tri dana otkako sam se zaklela da e mi on uvek biti na prvom mestu. Tri
dana otkako je rekao da e to uiniti, bez obzira na sve. Tokovi zagrebae pistu i
konano sam na zemlji.
Na eremetjevu 2 pruam carniskom slubeniku paso na ime Klaudije Bauman.
Klaudija je tridesetjednogodinja nezavisna novinarka. Slubenik ovla pregleda putnu
ispravu. Nema razloga za brigu. Falsifikat je maestralno odraden, ba kao i vajcarski
paso zaiven u postavu moje kone jakne.
Odlazim taksijem do Moskve, uzimam sobu u Kempinski Baltsugu, raspakujem
stvari i oblaim neto prikladnije: farmerke, izme, debeli demper, postavljeni mantil.
Raivam postavu kone jakne i vadim dokumenta koja mi je napravio Siril Bredfild.
Zove se Irena Marso. Stavljam njene isprave u plastinu kesu zajedno sa dva svenja
novanica, dolara i rublji. Ukljuujem laptop i pronalazim adresu koju je Stern poslao
Odri Smit iz MSN-a. Jue sam podigla kljueve u minhenskoj agenciji Braun-Stal.
Nakon to sam zapamtila adresu, briem poruku. Petnaest minuta kasnije sam na stanici
moskovskog metroa kod Crvenog trga.
Bibirevo je naselje u severnom delu grada, u neposrednoj blizini spoljanjeg
gradskog prstena. Ne moe se pohvaliti nekom lepotom: oronuli blokovi visokospratnica
sa zaputenim prostorom izmedu zgrada. Na jednom kraju stambenog bloka, u nivou sa
ulicom, smetene su prodavnice, apoteka, dva bara, TV servis i medicinska klinika.
Lokali su u slinom stanju - zaputeni i oronuli - kao i zgrade iznad njih.
Prolazim istinom izmedu zgrada: utabana zemlja mestimino pokrivena
guvicama proreene trave, klupa, deje igralite, nekoliko stabala bez lia. Ispred
jednog od ulaza trojica tinejdera, obrijanih glava i u prljavim iznoenim trenerkama,
dele cigaretu. Jedan od njih mi neto dobacuje, a onda poinju bezobrazno da se cere.
Po ulasku u zgradu pronalazim lift. Na njemu je prilepljena cedulja sa natpisom
NE RADI. Reklo bi se da cedulja ve dugo tu stoji. Penjem se stepenitem do estog
sprata i pronalazim vrata svog stana na kraju mranog uzanog hodnika. Od etiri sijalice
u hodniku radi samo jedna. Otkljuavam stan. Unutra je toplo i zaguljivo. Ovaj stan,
kao i svi ostali, ima centralno grejanje. Toliko centralno da apsolutno nita ne moete
podesiti po svojoj volji. Tako vam je kako vam je. Nema nikakvih uredaja za regulisanje
toplote.
 Vlasnik stana radi na sibirskim gasnim poljima i u Moskvi provodi svega mesec
dana godinje. Preostalih jedanaest meseci ga iznajmljuje. Uglavnom strancima, jer oni
bolje plaaju. Mada se niko nee mnogo opruiti za stan u Bibirevu. Ako bi neko hteo da
proveri detalje oko zakupa, otkrio bi da novac za moj smetaj uplauje Volgen, fotograf-
ska agencija iz Minhena. Nijedno od mojih imena nije povezano sa stanom. On je neto
kao polisa osiguranja. Poslednje pribeite. Kao i vajcarski identitet sa kojim sam
uetala u njega.
Spavaa soba, dnevna soba, malo kupatilo, minijaturna kuhinja sa izlazom na
uzani balkon. Zidovi su tanki. U dnevnoj sobi se jasno uje televizor iz susednog stana.
Zastajem pored prozora i gledam ka jugu. Jo betonskih kutija sa turobnim nebom u
pozadini. U mislima mi izranja Ontrekasto, rashladeno vino na terasi, sputanje toplote u
predveerje. I Kostja, a ne Loren, pored tnene.
Razgledam stan, traei zgodno mesto za tekovanje, ali nita ne deluje dovoljno
sigurno. Kasnije odlazim do samoposluge, Bibirevo 84. Na jednom od tandova se
prodaju knjige: tvrd povez i kitnjaste korice. U samom sreditu trnog centra nalazi se
apoteka: staklena kocka u kojoj sedi poluusnula prodavaica. Dve ene kupuju usoljenu
haringu na tezgi za prodaju ribe. U vitrini za meso, smeteno sred kobasica i mesnih
preraevina, lei zaklano prase braonkasto-ukaste boje. Kupujem par potrebnih
sitnica. Potom se vraam do svog stambenog bloka, proavi pored niza zelenih garaa.
Garae su zakljuane katancima, to bi trebalo da ih osigura od lopova i vandala. Na
kraju niza su dve sklepane daare. Jedna od njih slui kao golubarnik. Uzalud piljim
unutra. Mrano je i ne mogu da vidim ono to me zanima. Ali, onda mi neto pada na
pamet. Ptice unutra tiho guguu.
Odlazim do apartmana, uzimam dokumenta - kao i jednu kaiicu iz kuhinje - a
potom se vraam do golubarnika. Kroz zasun je provuen katanac klasinog tipa.
Koristim kalauz koji sam pre tri godine kupila u enevi, na Sternov nagovor. Spolja
posmatrano, lii na moderan automobilski klju - kombinacija crne plastike i metala -ali
dugme sa strane aktivira glavni mehanizam, laser koji oitava prorez na bravi i
prilagoava klju, koji nije kompaktan ve se sastoji od sto pedeset nezavisnih ploica
izuzetno tankog metala na centralnom mehanikom klipu.
Golubovi me ignoriu, domunavajui se izmedu sebe. U zadnjem delu daare
nalazi se kanalizacioni odvod. Reetka nije privrena. Izgleda kao da niko ne zalazi
unutra. Cimam je trietiri puta pre nego to ispadne iz leita. Dok je pomeram, sa nje
otpadaju stvrdnute naslage golubjeg izmeta. Veem crnu najlonsku traku oko prljavog
potpornja. Onda za nju privrujem zapeaenu plastinu vreicu, koju potom sputam
u odvod. Vraam reetku u leite, nabacavi malo dubreta preko. Po izlasku iz
golubarnika ponovo namiem katanac i zakopavam kalauz iza daare. upam travu sa
komadia zemlje i kaikom izdubljujem plitku jamicu u stvrdnutom tlu. Utiskujem klju
unutra, a onda jamicu prekrivam rastresitom zemljom. Potom vraam busen trave na
prvobitno mesto, briljivo prikrivajui tragove.
***
Stefani nogom zalupi vrata, privi se uz njega i spusti mu poljubac na usne. ,,Boe,
koliko si mi nedostajao.
 ,,Petra, nemamo mnogo vremena.
,,Ba me briga.
Zapuivi mu usta poljupcem, poela je da ga svlai. On je na trenutak oklevao, a
onda je zgrabi i privi uza sebe. Oteturali su se do kreveta. Zadigao joj je suknju i svukao
joj gaice niz butine.
,,Poljubi me, prodahtala je. Kada Komarov krenu ka njenom licu, ona dodade:
,,Nie.
Kada su zavrili, on progovori: ,,Kad izademo odavde moramo se ponaati kao da
se jedva poznajemo.
Stefani je navlaila gaice.
,,ta? Nema podgurkivanja nogom ispod stola?
,,Nema podgurkivanja, nema pogleda, nema apsolutno niega. Moramo biti na
distanci. Kao da se jo uvek odmeravamo. Kao da nema razloga za brigu. A kada
zavrimo, ti se vraa ovde, a ja idem svojoj kui.
,,Je l' izgledam u redu? Primeuje li se neto?
,,lzgleda odlino.
Stajao je pored prozora. Ona upita: ,,Kako moe da kae kada me nisi ni
pogledao?"
On se okrenu i blago se osmehnu. ,,lzgleda fantastino. lsuvie dobro da bi bila
sa mnom. to znai da niko nita nee posumnjati.
Uavi u kupatilo, Stefani jo jednom proveri kako izgleda, dotera frizuru i
izravna nabore na suknji. Kada je zakoraila napolje, oseti lepljivost i vlanu toplotu
medu butinama. To je ispuni zadovoljstvom. Volela bi da moe da ga zadri u sebi
itave noi.
Napolju ih je ekao crni 'ogun' sa zatamnjenim staklima. Komarov sede za volan,
pa krenue preko mosta Moskvorecki. Potom se, prozujavi pored velelepnog hotela
Rosija, uputie Lubjanskim prospektom. On zapali cigaru i okrenu broj na telefonu koji
se nalazio u automobilu.
,,Da vidimo u kom emo pravcu.
,,Zar jo uvek ne zna?
,,Vatukin rezervie mesta neposredno uoi dolaska. Iz bezbednosnih razloga.
,,A ako su sva mesta popunjena, neko e mu sa oduevljenjem ustupiti svoj sto?
,,Sa ili bez oduevljenja, isto mu se hvata.
,,Od koga si pozajmio auto?
,,Od Paula Karstena, Nemca koji je vlasnik dva zlatna rudnika u Sibiru. S tim
parama moe da kupi mnogo automobila. Po poslednjim informacijama, devet komada.
Samo u Moskvi. Ali, da nije bilo mene, i dalje bi ipio peke do svoje kancelarije u
Drezdenu.
Kafe Pukin se na tri nivoa razmetao svojom velelepnom raskoi. Stefani i
Komarov se popee na prvi sprat. Na zidovima nene be boje visila su ovalna ogledala
u kitnjastim ramovima, prostorje obasjavala titrava svetlost svea na elegantnim
stalcima, tavanica je bila oslikana freskama, podovi prekriveni sjajnim uglaanim par-
ketom, a u jednom uglu stajao je starinski globus koji Stefani podseti na onaj koji je
videla u Aleksanderovoj kancelariji. Dvorana za ruavanje je bila pregraena starinskim
drvenim policama za knjige na kojima su bili poslagani vremeni masivni tomovi u
konom povezu.
,,Dopada li ti se ova starinska sofisticiranost?, upita je Komarov.
,,Malo je... neoekivano.
,,Sve sami lanjaci. Ovaj lokal je otvoren pre svega nekoliko godina. Uloeno je
puno para da bi sve delovalo tako staro.
Vladimir Vatukin je nosio crno odelo, crne cipele i tamnoplavu koulju. Nije imao
kravatu. Bio je otprilike Stefanine visine i Komarovljeve grae. Po svom fizikom
izgledu je, ba kao i Komarov, odudarao od svojih poslovnih saradnika. Natalija
Markova, Vatukinova ljubavnica, nosila je visoke potpetice, Bez njih bi bila par santi-
metara via od Vatukina. Pripijena crna haljina otkrivala je spektakularnu figuru: vitka, a
opet sportski graena, elegantno snana. Moda isuvie snana za anoreksini ukus
zapada, ali je Stefani mogla razumeti privlanost koju je ona posedovala za mukarca
poput Vatukina. Ona i Natalija su se zapravo odlikovale slinim fizikim athbutima.
Komarov je predstavi. Vatukin ju je netremice posmatrao svojim sitnim
prodornim oima. Osmeh mu je bio leden. Kao i stisak. Insistirao je da Stefani sedne sa
njegove leve strane. Natalija je sela s desne. Telohranitelje je predstavio kao svoje
advokate, Stefani se ugrize za jezik, ne pokazavi ni najmanju reakciju. Bio je tu i neki
poslovni saradnik koga je Komarov izgleda poznavao - Arkadij - u drutvu tri devojke:
plavue, brinete i riokose. Sve tri su bile potpuno razliite, a opet gotovo identine tri
verzije lepote, jednako prrivane; tri razliite toalete, jednako skupe; tri zasebne biogra-
fije, sa identinom namenom.
Devojke su puile 'davidov slim'. Kada je dolo vreme veeri odabrale su
najskuplje stavke sa jelovnika. Hrana je pristizala u talasima. Blinje i kavijar, dimljena
moruna, haringe i krompir, svakojake salate - Cezar, Officiel, Vinaigrette - nadeveni
govei odresci, jagnjetina i nostvice - mlade morune koje su se mogle uloviti samo u
gornjim tokovima Volge. Pili su ampanjac, votku sa brusnicom i 'Petrus', po ceni od
2700 dolara po flai. Stefani je bila umerena u piu. Ba kao i Natalija. Meutim,
Arkadij i dve od njegovih devojaka su ve bili dobro zagrejani. Trea devojka, plavua, i
Vatukinovi telohranitelji su pijuckali kokakolu. Komarov i Vatukin su pili kao preka-
ljeni veterani, konzumirajui onoliko koliko je potrebno da se razbije napetost, ali ne
vie od toga.
Prolo je sat vremena pre nego to joj se Vatkin tiho obrati: ,,Naravno, jo
odranije sam uo za vas. Ali nikada nisam mislio da u vas lino upoznati. Nisam
pretpostavljao da e nam se putevi ukrstiti.
Bilo je teko uti ga zbog razgovora koji su se vodili oko susednih stolova i
zveckanja posua, iako su sedeli jedno pored drugog. Stefani prepozna Natalijino
dranje. Sekla ju je pogledom kao hirurkim noem, u najboljem Petrinom maniru.
,,U mojoj profesiji se putevi ukrtaju na najneverovatnije naine.
Vatukin je imao zloesto lasije lice koje je bilo teko zamisliti sa osmehom. No,
ipak se nasmei. ,,U pravu ste. Koliko ujem. nije ba pametno nai vam se na putu.
Naroito u poslednje vreme. Marat Manov i Lev Golta bi verovatno bolje proli da su to
imali u vidu.
Stefanino lice ostade potpuno bezizraajno.
,,Da li je tano ono to se pria?
,,Ne razgovaram o svorn poslu sa ljudima koje ne poznajem.
Vatukin brzo potisnu i najmanji nagovetaj rasrenosti.
,,Golta je bio drkadija koji je dobio ono to je traio. Pria se da je njegov otac
prieljkivao da mu sin kada poraste postane kasapin. Na izvestan nain, elja mu se
ostvarila. Sreo sam ga nekoliko puta pre nego to je napustio Moskvu. Odvratno
stvorenje, ak i po ovdanjim merilima. Uinili ste ovom svetu veliku uslugu.
,,Nisam to uradila iz ljubavi prema oveanstvu.
Vatukin se nasmeja.
,,Onda recimo da ste uinili veliku uslugu svom bankovnom raunu.
,,To je ve blie istini.
,,Pretpostavljam da isto vai i za Manova?
,,Upravo tako.
,,Ali, vidite, meni je Marat bio veoma drag.
Svaki trag aljivosti bee nestao sa njegovog lica. Streljao ju je svojim prodornim
sivim oima. Stefani se takode uozbilji, otpivi gutljaj 'Petrusa'. Hajde sad, mirno i
sabrano...
,,Moda je vama bio drag, ali nekom drugom oigledno nije. Nesreom po vas. I
naravno, po Manata. ta da vam kaem? Ja samo obavljam svoj posao.
Vatukin ju je i dalje fiksirao pogledom, ali je nju to sve manje uznemiravalo.
Izgleda da je njemu bilo daleko neprijatnije zbog tiine koja je zavladala za stolom nego
njoj.
Spustila je au na sto.
,,Kako moete oekivati da oseam neto prema osobi koju nikada nisam
upoznala?
,,Zeleo bih samo da vam stavim do znanja da ja oseam neto.
,,Dobro, ako je tako. Ali ne oekujte da se ja rasplaem oko toga. Koliko sam ula
nije bio nevinace, ali ni monstrum. Bio je samo jedan od klipova u mehanizmu.
Sada je ona njega streljala pogledom, prodirui do sri. Nije delovao uvreeno.
Stefani se uini da je ak bio na izvestan nain ohrabren. Malo po malo razgovor se vrati
u normalnu koloteinu. Vatukin dovri votku, a brini konobar smesta na sto spusti novu
au. Onda je zapalio cigaru, ispustivi tri koluta dima.
,,Kostja mi kae da bismo mogli saraivati.
Klimnula je glavom.
,,Nadam se da je tako.
,,O emu se radi?
,,Ja ovde nastupam u ime svog klijenta. Potrebno nam je oruje. Hemijsko ili
bioloko.
,,Koje od ta dva?
,,Ako je mogue, bioloko.
 ,,Koga zastupate?
,,Razumljivo je da vam to ne mogu rei.
,,Ako mi ne kaete zaboravite na posao.
U potpunosti razumem va zahtev. Ali, radi se o sledeem. Oni ne ele da
otkriju svoj identitet sve dok vi i ja ne postignemo nekakav sporazum. to znai da,
ukoliko nas dvoje ne uspemo da pronaemo zajedniki jezik, onda je bolje da njihov
identitet ostane okruen velom tajne. Meutim, u sluaju da nai pregovori budu
uspeni, ja u vam otkriti identitet klijenata, a vi zadravate pravo opoziva ukoliko ste
bilo ime nezadovoljni.
,,ta oni tano ele?
,,Ni sami nisu sigurni. Zato su me i poslali ovde.
,,Vi se razumete u bioloko oruje?
,,Ne naroito. Ali poznajem svoje klijente, Treba im neto ime je lako rukovati.
Da budem iskrena, ja lino veini njih ne bih poverila ni runu granatu.
,,Tamnoputi, je li? ta su? Uzbeci? Azerbejdanci?
,,Nisu sa teritorije biveg Sovjetskog saveza."
,,Ali jesu neki babuni.
,,Pa, znate kako se kae: svet je prava dungla.
On se cinino nasmeja, otresavi cigaretu o pepeljaru.
Bioloko oruje nije nimalo naivna stvar.
,,Znam. Objasnila sam im to.
,,Ako uspemo da se dogovorimo, za kada im je to potrebno?
to pre.
,,ta znai to pre?
,,Recimo odmah?
,,Ne moemo srljati. U igru je upleteno mnogo ljudi. Bie potrebno dosta
ubeivanja... znate ve kako to ide.
,,Naravno. Vi pruate uslugu. Mi dobijamo ono za ta smo platili.
,,Ba tako. A ono to vi zahtevate nije nimalo jeftino. Pritom elite isporuku u
najkraem moguem roku. Za tako neto, sraunato u amerikim dolarima, moraete da
izdvojite... pa, recimo osmocifren iznos.
Sedmocifren.
,,Nizak osmocifren.
,,Sedmocifren.
Visok sedmocifren.
,,Moda. Dokle god je cena razumna, pristae da plate. Novac nije nikakav
problem.
Vatukin je pokuavao da joj parira leernou, ali ona ipak primeti lagano
poigravanje facijalnih miia.
***
Kada su stigli do Novog Arbata bilo je ve pola dva. Posmatran sa plonika,
elini iljak se dizao dvadesetak stopa u visinu. Na njegovom vrhu okretala se velika
srebrna kocka koju su obasjavali reflektori postavljeni iznad bljetavog neonskog ulaza.
Sa svakim obrtajem, kocka je prosipala slapove blistave bele svetlosti, koja se prelamala
kroz kapi ledene kie koja je uporno zasipala grad.
Beli trg.
Obezbedenje je napravilo prolaz kroz masu koja je strpljivo ekala da ue unutra.
Vatukin i njegovo drutvo stupie u klub. Dugaak hodnik je povezivao predvorje sa
ostalim prostorijama. itavom duinom hodnika mogli su se videti pravougaonici
armiranog stakla ugraeni u pod i zidove. Iza stakla su bili bazeni ispunjeni vodom,
kamenjem, morskom travom. I piranama.
Komarov joj je jednom phlikom, dok su veerali u nekom pariskom restoranu,
priao o tim piranama. Rekao je da one predstavljaju jednu od moskovskih znamenitosti.
Popili su malo vie, pa je mislila da se ali. lli da preuveliava. Meutim, Komarovljev
komentar je bio vie nego skroman. U jednom trenutku je zastala, a oko nje je plivalo na
stotine nemani. Prolazile su joj ispod stopala i pored lica. Kost, tetive, koa, bez trunke
mesa. Riba supermodel. Komarov joj je rekao da se prialo da su mnogi Rogaevljevi
neprijatelji zavrili u njihovim eljustima.
Kada su uli u dvoranu gorile u crnim odelima su odmah obrazovale zatitni
kordon oko njih. Vatukin se ponaao kao kralj. Na laskanje je odgovarao prezrivou.
Stefani prepozna otrinu u pogledu, aroganciju. Za oveka njegove konstitucije zraio je
neverovatnom fizikom snagom. Natalija ga je pratila u stopu, kao velianstvena svet-
lucava senka.
Seli su u rezervisan separe na balkonu, odakle su mogli videti itav klub, Tu se
nalazio privatan bar, u kome je radila prelepa devojka evroazijskih crta, obuena u krat-
ku crnu suknju i zlatnu Versae majicu. Brineta i crvenokosa su se otimale za
Arkadijevu naklonost. Svo troje su bili mortus pijani. Bacili su se na tamnocrvenu konu
sofu, cerekajui se. Poljubio je jednu, pa drugu, a onda iskapio jednu od aa poredanih
du stola.
Vatukin se obrati Stefani: ,,Zelite li da malo provrljamo?
,,Naravno. to da ne?
Pogled joj se na trenutak ukrsti sa Komarovljevim. Plavua je sedela tik do njega.
Delovao je krajnje neutralno. Prvo je acnu iskra ljubomore, a potom je preplavi srdba.
Natalija je bila pria za sebe. Bila je med i mleko dok je piljila u Vatukina, ali kad bi se
okrenula ka Stefani prostrelila bi je pogledom od koga se dizala kosa na glavi. Kada se
Vatukin nakratko udalji da bi porazgovarao sa jednim od svojih telohranitelja, Natalija
besno prosikta: ,,Nemoj da ti je palo na pamet.
,,A ta to?
Bacila je pogled ka Vatukinu.
,,Ne zanima me ni ko si ni ta si. Hou samo da zna da on pripada meni.
,,Mene on uopte ne zanima. U pitanju je ist posao.
Ironino se nasmejala.
,,Uvekje u pitanju posao.
,,Ko kae da je ljubav mrtva?
Upozoravam te. Dri ruke dalje od njega.
 Unutra se nalazilo est barova, restoran, kazino, plesni podijum i striptiz klub.
Bilo je i osamnaest privatnih odaja. Nije se ni na emu tedelo, ni na raskoi, ni na kiu,
ni na vulgarnosti, Beli trg je bio spomenik postsovjetskog hedonizma. Vatukin je
odvede do kancelarija u zadnjem delu bljetavog lavirinta. U sovjetsko doba tu je bila
smetena bioskopska sala sa dve hiljade sedita, namenjena za plasiranje jeftine dravne
propagande. Na zidu u kancelariji obezbeenja bili su nanizani monitori. Vatukin joj
dopusti da baci pogled u neke od privatnih odaja. U jednoj od njih est striptizeta je
cupkalo oko etvorice debelih mukaraca. Na sve strane su leale flae od piva, votke i
vina.
,,Kazaci, prezrivo promrmlja Vatukin. ,,Ova banda dolazi jednom meseno.
Stacionirani su u Almatiju. Trgovci orujem. Imaju dil sa Kinezima. Robu transportuju
preko Kazahstana, Kirgistana i Tadikistana.
,,Znaju li kineske vlasti za to?
,,Pretpostavljam da znaju. I oni imaju deo kolaa. Ove gnjide ovde imaju
predstavnitvo u Pekingu. ak ni kiriju ne plaaju. Vlada im daje prostor za dabe.
U drugoj privatnoj odaji etiri devojke su umrkavale iz srebrnog posluavnika
pod nadzorom dvojice zgodnih mlaih mukaraca u svilenim odelima. U treoj prostoriji
tri ene su sedele na sofi, puei, priajui i dosaujui se. U sobi su leala i etiri komi-
rana mukarca. Na sve strane su bile razbacane prazne flae.
Vatukin se iskezi.
,,Poput svih nas, pokuavaju da nadoknade izgubljeno vreme.
Potom ju je poveo do striptiz bara u suterenu. Stajali su na ulazu. Pretpostavljala
je da pokuava da je testira, pa nije ispoljila nikakvu reakciju. Mukarci su sedeli
grupisani oko malih stolova. Bas je tutnjao prostorijom. Vazduh je bio ispunjen
vrelinom i vlagom. Koa se presijavala pod svetlou reflektora. Oblaci dima, pomeani
sa kiselim zadahom znoja, dizali su se navie, rasprujui se meu kupama titrave
svetlosti. Devojke zacakljenih oiju uvijale su se oko gostiju, izmamljujui im rublje,
dolare, marke.
Vatukin zapali 'marlboro'.
,,Kostja kae da ste odseli u Baltsugu.
Tano.
,,Ako elite mogu vam poslati nekog tipa.
Uprkos svemu kroz ta je prola, Vatukinova ponuda ju je zatekla nespremnu. Ne
zbog onoga to je rekao, ve zbog leernosti kojom joj je to saoptio. Pokuala je da ga
jednako nonalantno odbije.
,,Ne, hvala.
,,Doi e vam pravo na vrata. Kao narueni sendvi.
,,Ne veeras.
,,Onda neki drugi put?"
,,Sumnjam.
,,Ako ovde nema nikoga ko vam se svia, nemojte se obeshrabriti. Mogu vam
nabaviti ta god elite. Najzgodnije, bilo koje boje, bilo koje... veliine. Bilo kog
formata...
 ,,Kao to sam vam ve rekla, nisam zainteresovana.
,,Moda vie volite ene. Jesam li u pravu?
Stefani se izvini i ode do toaleta. Unutra je sve bilo od mermera. Bacila je pogled
na ogledalo. Pune sone usne, bleda koa, duboke tamne oi. Proe rukom kroz svoju
gustu kosu. Nimalo loe, s obzirom na okolnosti. Meutim, uprkos tome to nije bilo
nimalo loe, oseala se kao najstarija dvadesetsedmogodinjakinja na svetu.
Onda krenu nazad ka separeu. Pogled su joj privukle njegove razmere. Visina,
irina. Zastala je i osmotrila ga. Izmeu njih je bila masa ljudi. Zurio je pravo u nju.
Primetio ju je pre nego to je ona opazila njega. Debele usne, veliki kvrgav nos,
izbuljene ablje oi, bleda pegava koa obasjana ultraljubiastim sijalicama.
Boris Bergtajn.
Stefani nije imala predstavu koliko dugo su se tako gledali. Nijedno nije skretalo
pogled. A onda Petra preuze kontrolu, jurnuvi ka njemu, ak i sa tolike razdaljine
mogla je primetiti njegovu uspanienost. Poeo je da uzmie. Krio je put ka izlazu,
ignoriui gunanje i psovke. Gomila nije uspevala da ga sakrije. Uporno ga je sledila.
Ali bee joj suvie odmakao. mugnuo je kroz vrata, izgubivi se u zavojitom pasau.
Kada je stigla do izlaza od njega nije bilo ni traga ni glasa.
Bilo je etiri i petnaest kada su napustili Beli trg.
,,Znam da je kasno, ali moram neto da obavim. Ima li neto protiv?
Stefani slegnu ramenima, isuvie umorna za bilo kakvu reakciju. Petnaest minuta
kasnije, automobil skrenu sa Mira prospekta, uputivi se ka severozapadu. Prolazili su
Murmanskim prospektom, paralelno sa eleznikim inama koje su od stanice
Lenjingrad vodile ka stanici Sankt Peterburg. Potom skrenue desno u neku stambenu
etvrt. Pored njih su promicale zgrade sa fasadom od crvene cigle, razdrndani
automobili poreani du ivinjaka. Komarov se na kraju parkira u ulici Kalibrovskaja,
uz sam zid fabrike Prokatdetal. Iz odaka je kuljao gust dim. Stefani izade iz 'oguna'. U
daljini je videla oronuli TV toranj Ostankino. Delovao je ogromno, obasjan gradskim
svetlima. im je izala ophrva je umor i ona poe da se trese od hladnoe. Podigla je
kragnu kaputa. Fabrika je uporno brujala.
Pazi gde gazi, upozoho ju je.
Preli su ulicu, a onda poli stazom izmedu dva niza metalnih garaa. Staza je bila
oiviena stablima topole, breze i lipe. Na kraju se zaustavie ispred neke petospratnice.
Zgrada je imala dva ulaza, ali Komarov ne ue ni u jedan od njih, ve je povede sa
strane. Slabo ulino osvetljenje uskoro postade beskorisno. Stefani uspori korak dok joj
se oi ne privikoe na tamu. A onda odjednom zatitra nekakva svetlost. Komarov je
otvarao teka metalna vrata.
Spustivi se uzanim stepenitem u suteren, obree su u velikoj prostoriji obasjanoj
slabom svetlou lampi prikaenih za zid. Komarov se okrenu ka njoj, pokazavi joj da
bude tiha. Pod priguenom svetlou Stefani ugleda dva niza montanih kreveta, po
jedan du svakog zida. Ispod tamnih pokrivaa nazirala su se uukana tela. inilo se da
su svi kreveti bili zauzeti. Soba je bila topla i ispunjena tekim zadahom. Neto je zapara
u grlu. Sledila je Komarova, proavi kroz vrata na drugom kraju odaje. Soba u koju su
uli bila je mala i svea. Uza zid je bila poredana gomila kutija. U treoj sobi ponovo
postade toplo.
,,Kostja!
U susret im je dolazila omalena debeljukasta ena sa velikim naoarima. Kosa joj
je bila oiana na pa. Nosila je tamno zeleno radno odelo navueno preko debele sive
dukserice. Imala je pedesetak godina. Na bradi je imala oiljak neobinog cik-cak
oblika.
,,Kako je veeras, Ljudmila?
,,Nema mnogo guve.
,,Ko je sve tu?
,,Maks, Aleksej, Valerija.
,,Gde su? Pozadi?
Klimnula je glavom.
,,Hoete li neto da pojedete?
Pogledao je u Stefani. Ona odmahnu glavom.
,,Jeste li bar za aj?
,,Uvek, odgovori Komaroy.
U susednoj prostohji nalazila se improvizovana kuhinja: tri primus poreta ispod
zastarelog ventilatora, drvena sudopera ilegalno prikljuena na gradski vodovod, sto
pretrpan inijama, kaikama i erpama.
,,ta je ovo?, upita Stefani.
,,Prihvatilite.
,,Za koga?
,,ta misli za koga? Za beskunike.
,,ta mi traimo ovde?
,,Pa, rekao sam ti. Moram neto da obavim.
,,Ovde?
,,Za mene svuda ima nekakvog posla, draga moja Petra.
Raskopala je kaput.
,,Lae me, ali nema veze. Kada bih znala sve o tebi, verovatno bi mi brzo
dosadio.
aj je bio jak i gorak. Ostavio ju je samu na petnaestak minuta. Razmiljala je o
Nataliji -on pripada meni... dri ruke dalje od njega - i Vatukinu. Ispod Natalijine
oigledne agresivnosti tinjao je oaj. Vatukin je bio druga ansa u svetu u kome veina
devojaka nikada ne dobije ni prvu. Kada se konano pojavio, Komarov ne prui nikakvo
objanjenje za svoje odsustvo.
Uli su u auto i krenuli ka jugu.
,,Kada sam bio mlad, Moskva je nou bila veoma mrana, ak i kada sam se
vratio sa istoka, nije bilo ni priblino ovako. Nije bilo toliko svetala, reklamnih panoa,
automobila. Grad se neverovatno promenio u poslednjih deset godina.
,,Nabolje?
Komarov se osmehnuo, ali nije odmah odgovorio.
Oni koji ive na Menhetnu, na gornjem Ist Sajdu, sigurno bi tako rekli.
 ,,A oni koji ne ive tamo?
,,Nekada je ovde postojao reim koji je ljude jebao u zdrav mozak. Danas tog
reima vie nema, ali se i dalje deava isto.
,,Ko im to danas radi? Ljudi poput tebe?
Zapalio je cigaretu.
,,Kako si prola sa Vladimirom?
,,Pretpostavljam da e me potraiti.
,,Jesi li tnu rekla da u stvari trai Kobu?
Stefani odjednom obuze napetost.
,,Nisam.
,,Ali to je istina, zar ne?
Da li da ga slae, da mu kae istinu ili neto nalik istini? Nije mogla da odlui.
,,Zato ga uopte trai?, upita Komarov.
,,Molim te, ne teraj me da te laem,
Bee ve prolo pet kada je ula u svoju hotelsku sobu. Sama.
U senci kolosalnog hotelskog kompleksa lzmailovo bila je smetena pijaca, Taksi
je doveze do same kapije. Na istini preko puta igrale su tri vezane meke. Sa druge
strane ograde nalazilo se na desetine tezgi. Bile su poredane pod pravom linijom, sa
uzanim prolazima izmedu redova. Padala je kia. Na najlonima razapetim preko tezgi
formirale su se barice ledene vode. Neka devojka, obuena u tradicionalnu cigansku
nonju, svirala je violinu. aka kojom je prevlaila gudalo preko ica bila joj je sakri-
vena u rukav, kako bi se zatitila od otrog mraza, Stefani oseti miris drvenog uglja i
peenog mesa. Neka postarija ena se isprei pred njom, nudei joj ubare od nutrije i
krzna polarne lisice. Kada je Stefani odbi, ona besno pljunu u blato pored njenih izama.
Stefani potom zae u deo pijace gde se prodavala vojna oprema. Trebalo joj je
petnaestak minuta da pronade tezgu koju joj je Stern opisao. Iza tanda, na ianim
vealicama, bili su okaeni plavosivi vojni injeli. Neki su oigledno bili noeni, dok su
drugi izgledali potpuno novi. Na tezgi se nalazila i kutija puna ubara. Na svakoj je bila
prikaena limena crvena zvezda. Na stoiu ispred tezge bili su poredani revolveri,
bodei, medaije, kompasi, dogledi, znake. Bilo je tu i est zardalih nemakih lemova
iz Drugog svetskog rata. Na dva lema bile su primetne rupe od metka. Iza tezge je sta-
jao onii tamnoputi mukarac naboranog lica. Nosio je prljavu belu 'fila' vetrovku.
Stefani podie stari teleskopski nian.
,,Zahvaljujui njemu ukokali smo mnogo Svaba pred Staljingradom. To vam je
deo istorije. Pripadao je 284. sibirskoj diviziji.
,,Da li je Rudi tu?
Pitanje ga je oigledno iznenadilo. Oprezno ju je osmotrio.
,,U bolnici je.
,,Neto ozbiljno?
,,ena mu se ponovo poraa. Peto dete.
,,Zar je toliko loe?
Nakon kratkog dijaloga, njegova sumnjiavost nestade.
,,ta vam treba?
 ,,Neto to funkcionie.
,,Za kada?
,,Odmah.
,,Ne mislite valjda da ovde drim robu?
,,Koliko vam vremena treba da mi donesete?
,,Zavisi ta traite. Dvadeset minuta do sat vremena.
,,ta imate?
,,Pa, recimo, 'nagant'..."
,,Na ta vam ja liim? Na sakupljaa antikviteta?
Paljivo se osvrnuo oko sebe.
,,A Je l' moe MR73? lli 'Glock 27'?Glock je odlian. Lino sam se uverio.
Sedamdesetprocentni polimer, prima petnaest metaka, plus jedan u cevi. Fosforescentni
nian. A imam i par ekih CZ 75-ica. Ako vam treba neto vee, mogu vam ponuditi
'ingramoj' automat od 7.65 mm.
,,A ta kaete za SIG-Sauer P226 sa priguivaem?
Pola dvanaest. Stefani side sa minibusa broj 733, u blizini restorana Podbreje, na
putu ka lzmailovu. Vreme se bee pogoralo. Kia je polako prelazila u sneg. Na adresi
Krilatskoje breuljci 35 najazila se turobna sedamnaestospratnica smetena u bloku
identinih graevina. Dve ene rumenih okruglih lica avrljale su na ulazu. Stefani na
svom mobilnom promrzlim prstima okrenu fiksni broj u komiluku.
Javi se muki glas.
,,Da?
,,Da li je Galina tu?
Galina.
,,Pogreili ste.
Bar je bio kod kue. One ene su u meuvremenu napustile ulaz. Stefani poe
liftom do petnaestog sprata. U kabini se oseao teak vonj mokrae. Vrata se razdvojie,
otkrivajui uzani hodnik. Nikoga nije bilo na vidiku. Prola je pored njegovih vrata,
proverila da li je hodnik i dalje prazan, a onda izvadila SIG iz depa kaputa i namestila
priguiva. Potom ponovo okrenu isti broj.
,,Mislim da ima problem.
,,Ko je to?
,,Poli su po tebe. Ima dva-tri minuta. Sreno.
Onda zauze busiju. Kada je otvorio vrata, naleteo je pravo na SIG. Ciljala mu je
pravo u glavu. Dobro je odmerila visinu. Trgao se, pogleda prikovanog za priguiva.
,,Zdravo, Borise.
Bergtajn razvue lice u ljutitu grimasu.
,,Sranje!
,,Samo mi prui razlog i neu oklevati.
,,Jebi se!
,,Hajde sad polako nazad. Bez naglih pokreta.
Stefani zatvori vrata, drei ga neprestano na nianu. Kuhinja je bila u oajnom
stanju: danima neoprano posue u sudoperi, prazne flae, plastini tanjirii prepuni
opuaka, vonj ukiseljenog mleka, bubavabe koje mile po ostacima ubualog hleba na
stolu. Kupatilo je zaudaralo na izmet. U kadi se nalazila gomila zapakovanih dizel
farmetki. Lanjaci, najverovatnije. Dnevna soba je bila pretrpana kutijama sa
elektronskom robonr. CD uredaji, video rekorderi, DVD plejeri, laptopovi, televizori,
muzike linije. Sve markirano. U prostoriji su se nalazili jo i mala sofa prekrivena
maslinastim prekrivaem, televizor, telefon i ruiasti plastini posluavnik koji je
oigledno sluio kao pepeljara.
,,Lepo si se ovde sredio, Borise, Stan u potpunosti odgovara... tvojoj linosti.
,,Kako si me pronala?
,,Ako se sea, kada smo se upoznali u Brajton Biu pomenuo si da ima stan u
Krilatskoju.
Namrtio se.
,,Ali, stan se ne vodi na mene...
Stefani se zagonetno nasmei.
,,Znam.
Bolje reeno, Stern je znao. Za odgovarajuu nadoknadu.
,,ldi do prozora, Borise. Spusti se na kolena, lea ka meni.
,,ta trai ovde?
,,To sam ba ja tebe htela da pitam. Hajde, kao to sam rekla.
Polako se spustio na tepih.
,,Ovde si zbog onoga sino?
,,ta misli?
,,Bila je to puka sluajnost.
,,Svi koji veruju u sluajnost na kraju zavre s metkom.
,,Kad god sam u Moskvi odlazim u Beli trg. Tamo su najbolje devojke.
,,Kod mene tvoj arm ne pali, Borise. ta radi u Moskvi?
,,Dobro zna da dolazim ovde etiri puta godinje.
,,Ali zato si sad doao?
,,Poslom.
,,Kakvim poslom?
Odmahnuo je glavom.
,,Ma daj, molim te...
,,Kakvim poslom?
,,Ne mogu...
Stefani opali. Hitac prigueno odjeknu u pretrpanoj sobi. Komad zida se rasprsnu
pred Bergtajnom, odmah ispod simsa. Komadii gipsa i praine sruie se na njega.
lnstinktivno je krenuo u stranu, a onda se strovalio na bok, ne mrdajui. Stefani ga gurnu
vrhom izme.
,,Na kolena. Lice ka zidu.
Poeo je da se trese.
,,Nemam nameru da ponavljam. Dii se !"
Polako se pridigao na kolena.
,,Da ujem, ta si sino video?
 ,,Nita.
,,ta si video?
,,Kunem ti se da nisam video nita.
Uspanieno je zaplitao jezikom.
,,Primetio sam te tek kad si me pogledala.
,,Reci mi kakvim si poslom ovde, Borise?
,,Molim te...
,,Nemam nameru da ponavljam. Metak u kimu e biti sasvim dovoljan. Umree,
ali natenane. U vrajim mukama. Pet, etiri, tri, dva...
,,U depu mi je.
,,Jedan...
,,Pogledaj u jebeni dep !
Stefani koraknu napred, prislonivi mu vrak priguivaa na potiljak.
,,Polako, Borise. Ako primetim bilo ta to podsea na oruje...
,,Kunem se.
,,Dobro, onda. Hajde da vidimo ta je to.
Veoma polako je zavukao levu ruku u dep od jakne, izvukavi odatle malu
limenu kutiju. Izgledala je kao tabakera, ali nije bilo nikakvih oznaka. Stefani je uze, pa
se povue par koraka. Podigla je poklopac. Na vrhu je bio tanak sloj vate, a ispod njega
dvadesetak brino ispresavijanih etvrtastih komadia papira.
,,Jo jedan narkodiler. Svet prosto vapi za takvima.
Bergtajn je odmahivao glavom.
,,ta lupeta? To nije droga.
Stefani razvi komad papira sa vrha.
Vidi, vidi...
Tri fino izbruena dijamanta.
,,Ako ih uzme, potpisala si mi smrtnu presudu, zacvile Bergtajn.
,,Ma ta mi kae.
,,A ako me upuca - ili ako nestanem - onda si potpisala smrtnu presudu mojoj
majci.
To ju je acnulo. Bilo joj je drago to je Bergtajn gledao u zid.
,,Za koga radi?
,,Ne poznaje ih,
,,Pojma ti nema koga ja sve poznajem. Ustaj.
Malo po malo se pridigao. Miii na butinama su mu se nekontrolisano grili.
Izgleda da je sa beikom bio isti sluaj. Kada se okrenuo, Stefani primeti tamnu vlanu
mrlju na preponama. Nije imao hrabrosti da je pogleda u oi.
,,Nisi dorastao svom zadatku, Borise.
,,Znam.
Sa petnaestog sprata pucao je pogled na Moskvu. Posmatrala je hemijsku
izmaglicu nad gradom. Visina na kojoj se stan nalazio pruala je sjajan pogled na urbani
pejza, ali i maksimalnu izloenost otrim vetrovima sa Urala. Oseala je promaju koja
se provlaila kroz prozor i ula zavijanje vetra koji je nemilosrdno ibao konstrukciju
zgrade.
Iz kupatila je dopiralo pljuskanje vode i kripa slavine. Par minuta kasnije
Bergtajn se vrati u dnevnu sobu. Presvukao se. Na sebi je sada imao par smedih
pantalona.
Dobar izbor boje, prokomentarisala je Stefani. ,,U sluaju da se ukaki u gae.
Ba si duhovita, progunda Bergtajn.
,,Ne brini. Ja umem da uvam tajnu.
Hoe da popije neto?
Ne pijem sa bubavabama. Bergtajn je delovao uvredeno. Stefani ree:
Videla sam ti kuhinju, Borise.
Otvorio je kutiju u kojoj je trebalo da se nalazi aivin muziki ureaj i odatle
izvukao istu bocu ispunjenu tamnom tenou.
,,Zato ga drim ovde. Skinuo je zatvara, a onda joj pruio flau.
,,ta je ovo?
,,Jermenski konjak.
,,Malo mi je rano.
I meni. Ali nemam ba svakog jutra ast da mi neka enska dri pitolj uperen u
glavu.
Nakon to je povukao nekoliko gutljaja i ispuio cigaretu, nervi su poeli da mu se
oputaju.
,,Tako dakle? Dijamanti? Jesi li svestan ta radi, Borise?
Treba da ih prenesem do Njujorka. Eto ta radim.
,,Spremna sam da se kladim da nema nameru da ih prijavi carinicima na
Kenediju
Bergtajn se poea po nosu i slegnu ramenima.
,,Zato mi plaaju dvadeset pet soma.
,,Pare koje e ti omoguiti da uleti u posao sa iznajmljivanjem jahti u Fort
Loderdejlu?
,,Moda."
Stefani skinu priguiva sa SIG-a.
,,Jesi li smislio kako e to izvesti?
,,Naravno.
Lagao je.
,,Ma daj, Borise...
,,Dobro, nisam jo. Ali imam nekoliko ema.
Da ujem.
Nema anse.
Stefani se nasmeja.
,,Da sam htela mogla sam da ti sjurim metak u mozak, da potrpam kamenje u
dep i izadem odavde kao da se nita nije desilo.
,,Zato nisi?
Zato to nisam lopov. I zato to ne ubiiam glupe bespomone zivotinje.
 Rekao joj je. Tri plana, sva tri jednako beznadena.
,,Zaboga, Borise, ta ti vredi dvadeset pet soma ako zaglavi bar petnaest
godina?"
,,lma neku bolju ideju?
,,Nemam,
,,E pa, onda... probau, pa ta mi Bog da."
,,anse su ti ravne nuli.
Bergtajn baci pikavac u prepuni ruiasti posluavnik i odmah upali sledeu
cigaretu. Stefani se seti Marije Bergtajn, njene neobjanjive opinjenosti Alom
Pugaovom i malog uukanog stana u Brajton Biu.
,,Ponudiu ti neto, Borise. Dobro me sluaj. Mislim da ti mogu obezbediti
siguran nain da ovo kamenje prebaci do Sjedinjenih Drava.
Delovao je sumnjiavo.
,,Koliko trai?
,,Ne treba mi novac. Hou da mi zauzvrat neto uini.
,,ta?
,,Hou da to zavri kako treba, da pokupi svojih dvadeset pet soma i da ispari.
Nema ti prokletu petlju za takve poslove. Sam si mi to rekao one veeri u Njujorku. Na
prvi pogled deluje kao mnogo opak tip. Pogledala je u njegove prepone. ,,Ali ostali ne
vide ono to sam ja upravo videla. Ne znam za koga radi, ali mogu da pretpostavim o
kakvom se soju radi. Namirisali su te na milju. Ako ih se ne otarasi, zabasae do gue.
Moda ne danas, moda ni sutra, ali to te pre ili kasnije eka. lli e izgubiti glavu
nizata.
Bergtajn je delovao iskreno zbunjen.
,,Zato ovo radi?
,,Zato to mi se - uprkos bilo kakvom zdravom instinktu - dopada. A dopala mi
se i tvoja majka. Bilo bi strano da ti jednog dana donosi cvee na grob zbog iste
imbecilnosti.
,,Do davola! Kasnim!
Posle desetak minuta razgovora Bergtajn zgrabi telefon i poe da ukucava
brojeve.
,,Obeao sam ujaku da u ga danas posetiti. Onda je zastao i pogledao u Stefani.
,,Je l' to u redu?
Slegnula je ramenima.
,,Nas dvoje smo zavrili? Nee me upucati u leda kad krenem kroz vrata?
,,Neu. Bar ne danas.
Otipkao je jo dva broja, a onda ponovo zastao.
,,Hoe li sa mnom?
Neu.
Dopae ti se. Svima se dopada.
Borise...
Pod datim okolnostima, ovo je najmanje to mogu da uinim za tebe. Poznavao
je Georga Salibija.
 Njena znatielja se probudi.
,,Stvarno?
Bergtajn je vozio petnaest godina star ulubljeni 'audi'. Stefani ga upita da li je
siguran da e auto izdrati put. Odgovorio joj je da ga jo nikad nije izneverio. Bili su
ve na spoljanjem gradskom prstenu kada se oglasi Stefanin mobilni. Komarov.
,,Gde si?, upita je.
,,U automobilu.
,,Moe li da razgovara?
,,Donekle.
,,Hteo bih neto da ti pokaem. ta radi veeras?
,,Zvui primamljivo. Recimo da ne radim nita.
Komarov joj izloi detaljna uputstva, a onda sve jo jednom ponovi.
,,Jesi li zapamtila?
,,Biu tamo.
Sa spoljanjeg prstena su skrenuli na seoski put koji je vodio pored Skolkova, a
onda se otisnuli preko otvorenih polja. Nije bilo saobraajnih znakova. Neto kasnije su
skrenuli na uski krivudavi neasfaltirani drum oivien stablima srebrne breze, koji je
vodio ka proplanku na obali jezerceta. Nekada davno, drvena kuica pored vode bila je
okreena tirkiznom bojom. Uprkos dugogodinjoj izloenosti surovim klimatskim
uslovima, okvi na prozohma su i dalje bili intenzivne zelene boje. Dim je kuljao iz
metalnog odaka na krovu.
Josif Bergtajn izae da ih doeka. Pored njega su stajala dva nemaka ovara.
Nije bio ni vii ni tei od svoje sestre. Izgledali su skoro kao blizanci. Srdano je zagrlio
Borisa i rukovao se sa Stefani. Bio je uzdran, ali prijatan. Pozdravivi je, blago se
naklonio.
Unutra je bubnjala tuana pe. U kuhinji i dnevnoj sobi bilo je toplo i suvo.
Podovi su bili zastrti jeftinim samarkandskim ilimima i prostirkama od irvasove koe.
U dnevnoj sobi su se nalazili velika sofa, dve kone fotelje, dva radna stola, stara polica
za knjige, uramljeni crtei na zidovima. Bio je to pravi uukani porodini kutak.
Posluio ih je supom i crnim hlebom koji je sam umesio. Borisa je to oigledno
obradovalo. Podsetilo ga je na majku. Posle ruka su poplii aj. Josif Bergtajn je rekao
Stefani da je i on bio u prilici da emigrira u Izrael sa ostatkom porodice, ali da mu nije
bilo ni na kraj pameti da ode. Priao joj je kako ih je Boris preklinjao da ostane s njim,
ali da njegova sestra Marija nije htela ni da uje.
,,Mislim da se plaila da bi mogao postati kao ja. ta sam mogao da uradim?
Marija je uvek bila tvrdoglava. Ali ne uvek i u pravu. Klela se da ih u Izraelu eka bolji
ivot. I ta se desilo? Otili su i odatle. Kada vidim u kakvom se haosu Rusija danas
nalazi, znate li ta uradim? Samo pomislim na Izrael i odmah mi je lake.
,,Zar niste bili u iskuenju da se preselite u Njujork kada vam je porodica
emigrirala u SAD?
Poeo je da zavija cigaru. ,,etiri puta sam bio u Njujorku, ali nikada nisam
poeleo da tamo ivim.
,,etiri puta?
 ,,Da. Bio sam i u ikagu. Bostonu. Putovao sam u inostranstvo pet-est puta
godinje. Liznuo je cigaret-papir, a onda zalepio cigaru. ,,Poslovno.
,,ime se bavite?
,,ta vam je Boris rekao?"
,,lskreno reeno, nita. Osim da ste poznavali Georga Salibija.
Josif izvi obrvu.
I vi ste ga poznavali?"
Stefani pogleda u Borisa.
,,Pa, ne ba. Srela sam ga samo jednom. Nije bio naroito komunikativan.
,,Ba udno.
,,Zato?
,,Ne zamete mi na direktnosti, ali vi biste ba bili njegov tip. Tamnokosa,
atletske grade, odluna...
Stefani se seti Rut Stajfel.
,,Mislite da sam odluna?
Na licu mu se pojavi slabaan osmeh. Usne su mu bile tanke i stisnute.
,,Nazovite to instinktom. U svakom sluaju, itao sam o njegovom ubistvu u
novinama. Bilo je i na TV-u. Jeste li videli itulje? Brenjev, Andropov, Gorbaov -
znao se sa svima njima, nekada u stara vremena. Poznavao je i Jeljcina, u vreme kada je
ovaj bio partijski funkcioner u Sibiru i jo uvek mogao da spoji dve suvisle misli.
Boris izae iz sobe. Stefani upita: ,,Kako ste se upoznali sa Salibijem?
,,Bankarska posla.
,,Vi ste bankar?
,,Pa, ne ba.
Rekao joj je da su se upoznali na Kipru poetkom sedarndesetih. On je bio tamo
po slubenoj dunosti. Salibi je u to vreme eleo da uvrsti svoje veze sa Kremljom.
Bergtajn je bio deo tajnog moskovskog tima koji je trebalo da razmot Salibijevu
ponudu.
Posle toga smo se povremeno susretali. U Bejrutu, Atini, Berlinu. Nekoliko puta i
u Sjedinjenim Dravama. Dopadao mi se. Bio je rezervisan prema strancima, ali srdaan
i velikoduan prema prijateljima.
Stefani je bivala sve napetija.
Bio vam je prijatelj?
Josif Bergtajn seglasno nasmeja.
,,Ma, ne. Nikako. Ja sam bio samo posmatra. Jednostavno sam bio u prilici da
vidim kako se ophodi prema drugim ljudima.
Stefani onda toboe nonalantno upita: ,,Kada sam ga upoznala bioje u drutvu
jednog Rusa. Konstantina Komarova. Jeste li uli za njega?
Klimnuoje glavom.
,,Mislim da ivi u Njujorku. FBI mu je dao nadimak...
,,Don sa Dona.
,,Ba tako.
,,ta znate o njemu?
 Josif Bergtajn zakilji oima.
,,Pria se da je u hotelu u Voronjeu ubio nekog Uzbekistanca jednim jedinim
udarcem.
Kada su krenuli za Moskvu ve se sputao sumrak. Jedan od farova na automobilu
bio je slomljen, ali ih to nije usporilo.
,,Nisam uspela da saznam ime se tvoj ujak tano bavi.
U poslednje vreme ne radi puno.
,,A ranije?
Bio je u KGB-u.
,,ta mu je bio posao?"
,,Radio je u finansijama. Bio je zaduen za raspodelu fondova za nae agente u
inostranstvu.
,,Ozbiljno?
Bergtajn klimnu glavom.
,,Putovao je irom sveta.
***
Taksi se spusti obalom reke Jauza, severno od Lefortova, a onda se zaustavi u
ulici Semjonovskaja. Napolju je padao sneg. Krupne pahulje su leprale nad ofer-
ajbnom. Stefani krenu, sledei Komarovljeva uputstva.
Sportski kompleks Metalurg je ranije pripadao fabrici ,,Srp i eki . Bio je
zamiljen kao prostor za rekreaciju radnika. Sada je bio otvoren za javnost. To, naravno,
nije vailo u deset minuta do ponoi - sportski centar se zatvarao u devet - to je
objanjavalo prisustvo redara na glavnoj kapiji. Stefani krenu du ograde. Komarov joj
je obeao da e jedan od sporednih ulaza biti otkljuan. Kada je zala u kompleks,
nastojala je da se kree van glavnih poploanih staza. Sakrivena velom tame, prela je
dva fudbalska terena, a onda izbila sa zadnje strane crveno-bele dvospratnice sa
ciglenom fasadom koja se nalazila u sreditu kompleksa.
Provirila je iza ugla. Ispred ulaza su bile parkirane limuzine i ostali etvoro-
tokai. Telohranitelji i oferi su cupkali u mestu, cvokoui od hladnoe, puei i
dodajui flau u krug.
Stefani se povue u pomrinu, uzvera se na kripavu metalnu nadstrenicu iznad
komandne kuice koja se naslanjala na zgradu i odatle se pope do prozora na prvom
spratu. Prozor je bio odkrinut. Uvukavi se unutra, zau prigueni odjek burnog
aplauza, Unutra je bilo hladno, promaja je duvala niz pasa. Napipavala je put kroz
tamu. Onda pred sobom ugleda slabane take svetlosti. Svetiljke na balkonu, po tri sa
svake strane zgrade. Sve su bile usmerene nadole. Stani iza srednje svetiljke, sa strane
koja ti je najblia.
Prvo to je primetila bila je vrelina koja je kuljala odozdo. Potom je osetila vonj.
Pomeani miris duvana, parfema, telesnih isparenja. I jo neega to, iako joj je bilo
poznato, nije mogla odmah identifikovati.
Pogledala je dole. Bodi-bilderske sprave i tegovi bili su sklonjeni u stranu. U
sreditu sportske sale nalazio se ogroman kavez u kome je bio smeten bokserski ring. U
ringu su se borila dva mukarca. Jedan je bio krupan i spor, drugi ilav i brz. est
svetiljki sa balkona bilo je fokusirano na borilite. Kada su joj se oi privikle na
bljetavilo svetlosti, Stefani ugleda krv. Krv se slivala sa boraca, kapajui na pod arene
zastrt atorskim platnom. Krupniji bokser uputi desni direkt, a onda se okliznu. Na
grimiznoj podlozi ostade trag stopala. Rulja poe da klie. Njegov ilavi protivnik tada
uputi pljusak udaraca. Jedan od njih pogodi krupajliju u vilicu. grake krvi i znoja
poletee kroz vazduh. Tek tada Stefani primeti da nijedan od boksera nije nosio
rukavice.
Oko ringa se tiskala grupa ljudi. Uglavnom mukarci. Zaarena lica su im bila
oblivena znojem. Mahali su pesnicama i urlali. Po Stefaninoj proceni, oko treinu
publike u dvorani sainjavale su ene. Neto dalje odatle bili su postavljeni stolovi i
stolice. Du jednog zida bio je smeten improvizovani ank gde se moglo naruiti pie.
Ali onda shvati odakle je poticao onaj zadah. Teak sparni vazduh bio je proet
ukusom krvi. Gotovo da ga je mogla osetiti na nepcima. Petra je u svojoj karijeri videla i
gore stvari, ali je od onoga to ualeda ipak podioe marci. Bio je to Koloseum.
Gladijatori i raspomamljena rulja. Prela je pogledom po dvorani. Nije joj trebalo mnogo
da ih pronae. Komarov je sedeo za jednim od stolova u drutvu Vatukina, Natalije,
estorice njoj nepoznatih mukaraca i dve ene, Ba kao to je i rekao.
Krupniji bokser je u meuvremenu ivnuo, zadavi svom protivniku estok udarac
u donji deo stomaka. Dvoranom se prolomi zvuk koji je liao na itanje ogromnog
ispumpanog balona. Sitniji bokser se zateturao, otkotrljavi se preko klizavog atorskog
platna. U poslednjem trenutku je uspeo da izbegne udarac nogom upuen ka njegovoj
glavi.
Stefani nije mogla da vidi izraz na Komarovljevom licu, ali je Vatukin delovao
potpuno zaokupljen borbom. Natalija je, sa druge strane, delovala zaleeno. Na njenom
licu nije se mogla nazreti ni trunka emocije.
***
Kada sam bila mlada poznavala sam mnogo potencijalnih Natalija. Devojke iz
Krua, Kardifa, Aberdina. Jedna ili dve su uspele da izvedu ono to i Natalija, ali ih je
mnogo vie zavrilo u jarku. Nesrenice koje su pokuavale da pobegnu od svog
porekla, oslanjajui se na samo jedan adut: svoj izgled. Bez nekog formalnog obra-
zovanja mogle su da se pouzdaju samo u praktian razum, odlunost i muku slabost.
Bile su kao bokseri koji svim raspoloivim sredstvima sebi kre put iz geta. Jurile su za
novcem jednako nemilosrdno kao kapitalistiki investitori, ali ih nikada nisam smatrala
plaenicima ili sakupljaima zlatnih poluga. Uvek sam na njih gledala kao na osobe koje
su pokuavale da uzmu ivot u svoje ruke, sa vie ili manje uspeha. Progutale su ponos i
bacile sebe kao ulog.
lako ne znam gotovo nita o Nataliji, imam utisak da je dobro poznajem. erka
eleznikog skretniara ili sitnog oficira koji nikada nije dobio pravu ansu. erka ene
koja je trpela iivljavanja svog mua alkoholiara. ena neverovatnog stoicizma, koji je
nasledila od svojih enskih predaka. Jasno vidim Nataliju u nekom provincijskom
gradiu, sivom hladnom i zatucanom, njeno odrastanje medu vrnjacima slinih sudbina.
A onda je, poetkom puberteta, njena raspupela lepota poela da je izdvaja od ostalih.
Muke oi su je udno gutale pogledom, a ona je postajala sve samouverenija. A onda je
u jednom trenutku odluila da prekorai liniju. Nadam se da je njeno prvo iskustvo bilo
naivno i neno. Moje je bilo brutalno i razoaravajue. Posle toga... pa, verovatno je
ovravala kroz patnju, da bi na kraju uvidela ne samo da svoj izgled moe upotrebiti
kao robu, ve i da joj je on jedina ansa za bekstvo od turobne neminovnosti koju
budunost nosi. Moda je maznula neke pare. lli spavala sa debelim bankarskim
slubenikom koji je iveo na spratu ispod. ta god da je uradila, uspela je da prikupi
dovoljno za kartu do Moskve. Do metropole. Bljetava svetla, klju za budunost
neukaljanu prolou.
Ali ta budunost stoji na staklenim nogama. Krhkim, nepouzdanim. Ako se
razbije, ta onda? Da se vrati u zaborav?
Rulja je urlala. Sitniji bokser je bio toliko usredsreen na kiu udaraca kojom je
zasuo svog protivnika da nije primetio njegov iznenadni levi direkt. Sada je leao
izvaljen na ledima, prekriven sopstvenom krvlju i krvlju svih boksera koji su proli kroz
ring. Masa ga je pozivala da ustane. Pridigao se na kolena, previjajui se. Rmpalija ga je
zgrabio za kosu i tresnuo kolenom po licu. Krv iknu na sve strane. Stefani zatvori oi,
ali je i dalje ula tup odjek udaraca i raspomamljeno klicanje gomile.
A onda je sve bilo gotovo. Adrenalin poe da jenjava i klicanje gomile se povue
pred romorom razgovora. Publika se usredsredi na naplatu opklada. Postioci su cirku-
lisali oko stolova. Beivotno telo boksera bilo je nemogue rei da li je bio mrtav ili
samo u nesvesti - bilo je izneeno iz ringa na improvizovanim nosilima. Ali, on vie
nikoga nije zanimao. Stefani ponovo baci pogled ka Vatukinovom stolu. Komarov vie
nije bio tu. Minut kasnije zau glas iza svojih lea.
,,Jesi li imala nekih problema?
Stefani se okrenu. Delovao je kao senka.
,,ta je do davola ovo?
,,Zabava za one koji vole surovost i koji imaju dovoljno para da plate.
,,ta ti trai ovde?
,,Pruam svojim klijentima provod kakav ele.
,,Ko su oni ljudi za tvojim stolom?
,,Amerikanci. Dvojica su preduzimai. Jedan je hotelijer, Ostali su bankari.
Pribliio joj se tako da moe da mu pogleda u oi. Onda ree: Tvrde da je ovo bolje od
seksa. Uzbudljivije. Kau da na Menhetnu u bilo koje doba mogu da spavaju s najlepim
enama sveta. Ali ovo... ovo je neto stvarno. Neprestano koriste tu re.
Trebalo bi vie da izlaze."
,,Slaem se. Ali su suvie izmodeni za tako neto.
I ta ti trai sa njima, Kostja?
,,lsto to i ti sa Vladimirom. Posao.
Pomae im da potroe koji dolar na sveoptoj rasprodaji?
,,Na kakvoj sveoptoj rasprodaji?
,,Biva dravna imovina koja se ari u bescenje. Pretpostavljam da se o tome
radi.
 ,,Kaska otprilike pet godina, Petra. Moda ak i deset. Nisu doli ovde da bismo
razgovarali o investicijama u Moskvi, ve o investicijama u Njujorku. A valuta koja je u
opticaju nije dolar, ve rublja.
Bilo je dobro to su stajali u mraku.
,,A zato sam ja ovde?
Komarov se priblii, obgrli je oko kukova i pokaza joj na sto u neposrednoj blizini
ringa.
,,Vidi onog tamnoputog sa zlatnom minuom?
,,Da.
,,Toje Sergijev iz Bakortostana. Trguje naftnim derivatima. Ima jake veze u
Centralnaji. A onog debelog za stolom iza? U drutvu riokose? Toje Barsov.
Moskovljanin. Jedan od elnika Ljubercija. Onaj elavac je takode odavde. Feliks. On je
iz Solntserskija. Onaj tamo omaleni, sa druge strane ringa, sa velikim naoarima i ta-
pom. Je l' ga vidi?
,,Da.
,,To je Ulman. On je iz Odese. I poslednji koga sam hteo da ti pokaem... kud li se
deo? A, eno ga. Ona riokosa mrcina. Okrenut nam je leima. To je Antonov, iz
Dolgoprudnikija.
I u emu je poenta?
,,Svi oni imaju neto zajedniko. Tanije, radi se o dve stva.
,,Osim to su svi dovoljno bolesni da ovakvu grozomoru smatraju zabavom?
,,Kao prvo: ljudi ih obino sve skupa etiketiraju kao kriminalce...
,,Ma, ta mi kae?
I kao drugo: svi oni zajedno su Koba.
Dole, u kavezu koji je okruivao ring, jedan od radnika je dogeom brisao
okrvavljeni pod pred sledei me. Na podu se, meutim, nije primeivala nikakva
promena.
,,Svi zajedno su Koba?
,,U ovo ili ono doba svi su se koristili tim pseudonimom. Svi oni koriste po
nekoliko imena odjednom. Promene ih na desetine tokom karijere.
,,Dovukao si me ovde da bi mi to rekao?
,,Da bih ti to pokazao. Da bude dovoljno upeatljivo. Da te nateram da shvati.
,,Da shvatim ta?
,,Da samo trai vreme. Nee pronai Kobu za kojim traga, ukoliko on to sam
ne bude eleo. Pravi Koba je legenda, mit.
Ba kao i Petra Rojter.
,,A ta je sa Vatukinom? Da li je on nekada bio Koba?
Komarov nita ne odgovori.
,,A ti, Kostja? Jesi li ti ikada bio Koba?
,,Ne.
Stefani ni sama nije znala da li je ono to je osetila bilo olakanje, nesigurnost ili
apsolutna nepoverljivost.
 ***
Pola est ujutru. Stojim pored prozora u Kostjinoj dnevnoj sobi, gledajui na
Kutuzovski prospekt. Napolju je neverovatno tiho. Na sebi imam samo tanku bluzu, ali
mi je toplo, iako na svega nekoliko ina od mene veje sneg. Toliko o obazrivosti. Bacili
smo sve u vetar provevi no zajedno. Ali, dolazak ovde bio je vie od nepromiljenog
poriva. Bila je to deklaracija namere. Ovo nije samo nomadska veza. Ovo je neto
daleko dublje i nijedno od nas ne mora to naglas da kae da bismo znali da je tako.
Ovaj stan je daleko manji od onog na Menhetnu. I bez trunke luksuza. Spavaa
soba, minijaturna kuhinja, kupatilo i dnevni boravak u kome se upravo nalazim.
Tamnozeleni tepih je star bar tridesetak godina. Kao i tapete sa cvetnim dezenom. are
su na nekim mestima sasvim izbledele. U sobi se nalaze jeftin ajni stoi, neudobna
sofa koju bi trebalo tapacirati, mali samsung televizor. Sa plafona visi jedna jedina
sijalica, zaklonjena drap abaurom sa smeim flekama. Pored fotelje u uglu nalazi se
klasina lampa.
Stan deluje spartanski i hladno. Apsolutno nita ne govori o njemu. Ba kao ni
onaj na gornjem Ist Sajdu. Sa druge strane, ni stan Old kort plejsu ne govori apsolutno
nita o meni. Veina domova nosi neki trag onih koji ive u njima. Meutim, mesta na
kojima Kostia i ja ivimo su poput garderobe koju nosimo: fasada koja bi trebalo da
prikrije pravu istinu o nama.
Na nekim od polica nareane su knjige, ostale su prazne. Na jednoj se nalaze
etiri uramljene fotografije. Dve od fotografija prikazuju enu krupnih kostiju, snane
grade, okruglog lica oivienog gustim crnim loknama. Na jednoj od njih ona lei na
prostirci na travi. U pozadini se nazire umarak. Smeje se. Na drugoj sedi za stolom.
Preko ramena gleda u fotografski aparat. Tu ve deluje ozbiljnije. Obe slike su stare.
Trea fotografija prikazuje nekog mukarca. Kostjin otac. Slinost je neverovatna.
Pozadina deluje turobno, preko etvrtastog prozora navuena je ipkasta zavesa koja
priguuje svetlost. Tamna proreena kosa, smeak na naboranom licu. I osmeh je
Kostjin - pomalo iskrivljen - ali mu je pogled prazan. Osmeh je samo na licu, ne i u srcu.
Poslednja fotografija. Opet ensko lice. Ali, ova fotografija je neto novija,
modernija. Ba kao i ona. Lepo oblikovane jagodice, tamna kosa, bleda put, sone usne i
tamne oi. Deluje mi donekle poznato. Govorim sebi da mu je to moda sestra, jer ne
elim da verujem da bi mu mogla biti neto drugo. Ali njen pogled odaje da je
zaljubljena u osobu koja je slika, a ta osoba je verovatno on. alje poljubac ka aparatu
i...
Obuzima me drhtaj. Poznata mi je zato to podsea na mene, Dodue, neto je
nia, skladnije gradena, sve u svemu izgleda bolje od mene, ali definitivno imamo neku
zajedniku nit.
Onda, prenuvi se, primeujem da je on tu. Stoji na vratima i posmatra me. Pekir
mu je obmotan oko struka. Postidena sam i zbunjena. On ne pokazuje ni trunku emocije.
,.Ovo je Irina?
,,Da.
,,ao mi je. Nije trebalo da...
 Ne kae mi da je u redu. Da nema veze. Samo stoji i zuri u mene. Vraam
fotografiju na policu.
..Nisi mogla da spava?
,,Divno sam spavala, odgovaram mu. to je tano. ,,Ali sam se rasanila.
..Jesi li za kafu?
..Malo liimo, zar ne?
Kostja ne odgovara.
,,lzvini. Ali morala sam da pitam. Jesam li ja neto kao zamena?
,,Nju niko ne moe da zameni.
***
Kada se vratila u Baltsug bee ve prolo sedam. Komarov joj ree da e se
moda videti kasnije. Upitala je emu ,,moda, Rekao je da zavisi od okolnosti. Kakvih
okolnosti? Sastanaka, poziva uobiajenih stvari. Upitala ga je zato je i dalje toliko
tajnovit pred njom, a on je izvrdao konkretan odgovor.
,,lz istog razloga iz kog si ti tajnovita preda mnom, Petra. Tako je bezbednije.
Vrativii se u svoju hotelsku sobu, naruila je kafu, istuirala se, kontaktirala
Sterna, iznela mu svoje zahteve i pitala za cenu.
Ovo ne lii na tebe, Petra? Otkud sad pa dijamanti? Hoe da unese malo
raznolikosti u svoj posao? Sve treba probati.
U pet do devet javio joj se Vatukin, upitavi je moe li da dode oko jedanaest.
Kazini na Novom Arbatu su delovali neubedljivo po danu. Ni traga od neona, samo
modro nebo nad glavama. U Belom trgu se oseao teak ustajali vonj. Pod dnevnim
osvetljenjem, mesto je delovalo jeftino. ak su i pirane izgledale boleivo. Jedna starica
je metlom skupljala razbijeno staklo. Vatukin ju je ekao u kancelariji na prvom spratu.
Izgledalo je kao da oka nije sklopio itavu no. Prebledeo, zakrvavljenih oiju,
idikljale brade. Ponudio ju je kafom, a onda zapalio cigaretu. Moda bi mogli da se
dogovore, rekao joj je, medutim, prvo su morali da se odrade neki tehniki detalji, a
ovek koji je bio zaduen za to nije bio u Moskvi.
,,Kada dolazi?
,,Ne zna se tano. U svakom sluaju ne skoro. A moda uopte nee ni dolaziti.
Vatukin predloi kompromis. London, tri dana uoi Boia. Njima bi to savreno
odgovaralo, a njoj? Stefani se nadala da se usplahirenost koju je oseala u grudima ne
oitava na njenom licu. Rekla je da joj mesto i vreme odgovaraju.
,,Znate, za enu vaih sposobnosti u Moskvi bi moglo imati puno posla.
Stefani se hladno osmehnu.
,,Za mene svuda ima puno posla.
,,Mislim na dobro plaen posao.
,,Samo takvima se i bavim.
Crvena top-svetla su parala ledenu pomrinu. Ponovo je poceo da veje sneg.
Komarov je bio u 'mercedesu', tri automobila ispred lublienog 'audija' koji je pozajmila
od Bergtajna. Nali su se za ankom u Metropolu, negde u vreme ruka. Predala mu je
koverat sa uputstvima.
,,Ostalo zavisi od tebe, Borise.
 unuo je koverat u dep jakne.
I dalje ne trai nita?
,,Nita osim tvoje rei. I da mi pozajmi auto danas popodne.
Znala je gde e Komarov ruati. U Tamerlanu, mongolskom restoranu u ulici
Preistenka. Negde oko dva, izaao je iz restorana u drutvu jednog od amerikih
biznismena sa kojima je bio na boks-meu. Stefani je ekala u parkiranom autu sa druge
strane ulice.
Komarov onda krenu ka severoistoku, u pravcu lzmailova, proavi pored pijace
gde je Stefani kupila SIG. Skrenuo je u ulicu Park, koja je bila isuvie neprometna da bi
ga mogla dalje pratiti. Stefani se zaustavi na ivinjaku nedaleko od ugla, posmatrajui
kako se crni 'mercedes' probija kroz sneg. Stotinak metara dalje, Komarov ponovo
skrenu nalevo, parkiravi se tik do metalne ograde. Onda izae iz automobila, proe
kroz kapiju i nestade medu crnim stablima.
Stefani tada otvori vrata 'audija' i izae na mraz. Proverila je SIG, podigla kragnu
i krenula ulicom Park. Sneg joj je kripao pod izmama, a hladan vazduh tipao za
obraze. Grad bee sasvim utihnuo.
Crna gvozdena kapija okruivala je maleno dvorite u ijem sreditu se nalazila
turobna trospratnica. Nad dvoritem su se nadvijali visoki stambeni blokovi povezani
mreom plonika oivienih brezama i prekrivenih snegom. Vlane grane su se povijale
pod teretom padavina.
Stefani stie do kapije. Na ogradi je stajala metalna ploa sa natpisom: Dom za
nezbnutu decu, br. 23.
Osvrnula se naokolo, ali ne primeti nikog ivog. Prola je pored tobogana sa koga
je visio niz ledenica. Iza tobogana su visile dve ljuljake. Jedna je bila bez sedita. Na
prozorima u prizemlju bile su postavljene crne gvozdene reetke. Provukla je ruku,
sastrugavi led i prljavtinu sa delia stakla. Soba je delovala jadno: siva masna farba na
zidovima, nezastrt pod, tri stola sa klupama. Pratila je Komarovljeve otiske u snegu.
Vodili su do vrata iza ugla. Na vratima su se nalazile zatitne metalne ploe. Pritisnula je
kvaku i ula.
Obrela se u praznom neosvetljenom hodniku. Prljavi zidovi, betonski pod. U dnu
hodnika nazirao se pravougaonik svetlosti. Odlekud je dopiralo tiho brujanje. Osetila je
miris dezinfekcionog sredstva. Prsti joj instinktivno krenue ka SIG-u, ali se odupre
iskuenju da izvue oruje. Bilo je hladno. Dah joj se ledio. Prola je pored neke
kancelarije. Vrata su bila odkrinuta: radni sto, stolica sa pocepanim naslonom za ruke,
spisak sa pedesetak imena okaen na zidu. Na ormanu sa fasciklama stajao je radio sa
koga je dopirala domaa pop muzika. Na stolu se puila olja aja, sputena ispod
zglobne lampe.
Konano stie do prostorije iz koje je dopirala svetlost. Bila je prilino prostrana.
Uionica, ili soba za sastanke. Du jednog od zidova bilo je naslagano pet kamara
plastinih stolica. U jednom uglu nalazio se stari televizor postavljen na teleskopski
stalak, a u drugom drveni iviluk. Sa leve strane su bila dva velika stola. Na zidu, stari
posteri: deca koja veselo jure niz breuljak, devojica koja se smeje, delfin uhvaen u
skoku, talasasto itno polje obasjano iskriavim zracima sunca. Veliki etvrtasti prozori
su gledali na igralite. Ispred jednog od njih Stefani primeti Komarovljevu siluetu.
Stajao je okrenut leima.
Uopte se ne okrenuvi ka njoj, on progovori: ,,Jesi li nala ono to si traila?
Stajala je kao ukopana. Nije bila kadra da razmilja. Obuzeo ju je bes. Bes je kod
nje uvek dolazio pre postidenosti,
,,Pojma nema ta si uradila.
Kada se konano okrenuo, nije smogla snage da mu pogleda u oi.
,,Mislio sam da ti mogu verovati.
,,Moe, proaptala je.
,,ta onda trai ovde?
Raihla je ruke.
,,Pratila sam te.
I dalje su stajali na suprotnim krajevima sobe.
,,Zato?
Da vidim gde si. S kim si.
,,Zato?
Rei su joj zastale u grlu.
,,Zato, Petra? Jesam li i ja jedna od meta?
,,Nisi!
Bilo joj je jasno da je njen odgovor bio isuvie brz, isuvie kategorian. Oajniki.
Ti nisi meta. Kunem ti se. Nikada ne bih... nikada ne bih mogla...
,,Zato onda?
Rekla je: ,,Zato to nisi hteo da mi kae. A ja sam elela da znam. Morala sam da
znam.
Ali, bila je to la. Komarov je bio u pravu. Bilo je to pitanje poverenja. lli moda
nedostatka poverenja. Koliko god da je elela dalje, nije mogla naterati sebe da mu
bezrezervno veruje. Morala je sama da se uveri. Sada se zbog toga oseala jeftino i
jadno.
Neki ovek se pojavi na vratima. Bio je Stefanine visine, ali mraviji. Tamne puti,
tamne prosede kose. Kragna karirane koulje bila je isuvie iroka za njegov tanuni
vrat. Preko koulje je nosio smei pleteni pulover sa V izrezom i tamnosivi sako. Sve
stvari su mu bile prevelike.
Komarov odmahnu glavom - pre tuno nego ljutito - a onda ree: ,,Ovo je
Mohamed Saev, upravnik doma.
Onda je otiao. Stefani je elela da jo neto kae - da mu se izvini, da ga zamoli
za oprotaj - ali definitvno nije bio trenutak za to.
Saev je povede prizemljem: trpezarija, loe opremljena kuhinja, ambulanta bez
najnunijih sredstava. Deca su bila na asu. Stefani i Saev su ih posmatrali kroz
prozori na vratima uionice. Bili su bledi i neuhranjeni. Svi odreda oiani do glave.
,,Vake, objasni joj Saev. ,,Mainica i malo sredstva za dezinfekciju... tako je
najjeftinije.
Na spratu su se nalazile spavaonice: izduene, hladne, turobne prostorije sa
leajevima poreanim du zidova. Vlani dueci, sivi prosenjeni aravi, ebad puna
rupa. Pored svakog leaja nalazila se mala drvena komoda. Veina nije imala vratanca,
mnoge su bile bez polica. U zajednikom kupatilu na etiri od est lavaboa nije bilo
vode. Tu je kapao. Oseao se miris vlanog gipsa. Na prozorima se nahvatao led.
Saev predloi da popiju kafu. Krenuli su zadnjim stepenitem ka prizemlju.
,,Ovo mesto...
,,Ovo je dravni dom za nezbrinutu decu. Sagraden je pre trideset godina.
,,Kakve veze Konstantin ima s tim?
Saev se iznenadeno okrenu ka njoj.
,,Pa, on je vlasnik.
,,Zar niste rekli da je ovo dravni dom?
,,Bio je, doskora. Svojim oima ste se uverili kako je to funkcionisalo.
Uli su u kuhinju. Saev stavi dezvu na plinski reo. Stefani baci pogled kroz
prozor. Komarovljev plavi 'mercedes' vie nije bio tu. Pravila se kao da je se to ne
dotie.
,,Znai, on je ovo kupio?
Saev se nasmeja, otkrivi vilicu u kojoj je nedostajala otprilike treina zuba.
Ostali su bili kvarni.
,,Samo to mu nisu platili da ga uzme. Kao i za ostale.
,,Kako mislite za ostale?"
Ovo mu je esti. Trei u Moskvi.
,,Kostja poseduje est dejih domova?
,,Da.
I svi su ovakvi?
Saev je delovao uvreeno.
,,Naravno da nisu. Moda samo u poetku. Ali kasnije sigurno ne. Nismo imali
dovoljno vremena da neto uradimo. Ali emo uskoro poeti. Bie bolje odee, bolje
hrane, vie toplote, bolje medicinske brige. Moda poneki ispravan televizor, sapun
umesto gole vode...
,,Koliko dugo je Konstantin vlasnik ovoga?
,,Manje od mesec dana.
,,Oigledno mi nedostaju neke informacije. Nije mi ba sve najjasnije.
,,Vi uopte niste znali za ovo?
,,Ne.
Saev se ponovo nasmeja.
To je dobro.
,,Zato?
,,Jer tako i treba da bude.
Otvorio je dve kesice instant kafe. Prelio je kafu kipuom vodom, a onda stavio
bledoutu olju pred Stefani.
,,Jeste li radili ovde i pre nego to je Komarov preuzeo dom?, upitala ga je.
Odmahnuo je glavom.
,,Stigao sam u Moskvu tek pre godinu dana.
,,Odakle ste?
 ,,lz Groznija. Ja sam een. Ali ve etiri godine nisam bio tamo. Pre Moskve
sam bio u Jerevanu, potom u Kazanu.
,,Zato ste doli ovde?
,,Doao sam u potrazi za poslom.
I ovde ste zavrili?
,,Zavrio sam u slivniku. Kao i svi eeni koji ovde dou. Na nas ovde gledaju
kao na pse. Jo gore od toga. Kao na crve u pasjim crevima. Predrasude im ne dozvo-
ljavaju da u nama vide obine normalne stvarne ljude. Niti da u meni vide doktora.
,,Vi ste doktor?
Klimnuoje glavom. ,,Zavrio sam medicinu. Ali kako da se zaposlim ovde? lli u
Kazanu? Nema anse. Veina Moskovljana bi pre umrla nego da dopuste da ih lei neki
een.
I ta ste radili?
,,Poeo sam da pijem. Da ublaim muku. I hladnou. I batine. Imam rupu u
seanju. Rupu od est meseci. Pre toga sam bio beskunik, potucao se po ulicama, pio
ta sam stigao, spavao na stanicama Lenjingradski i Kazanski. Posle toga sam bio u
prihvatilitu blizu Murmanski prospekta.
,,Kod Ljudmile?
Saevljevo lice se ozari kad u njeno ime.
,,Da.
,,Bila sam tamo. Kostja me je jednom odveo. Je l' i prihvatilite ima nekakve veze
s njim?
Klimnuo je glavom.
,,Sve su to delovi jedne te iste stvari.
,,Kakve stvari?
,,Trebalo bi da pitate njega. Nije na meni da govorim o tome.
Stefani otpi gutljaj iz olje. Nije ni podsealo na kafu, ali joj je toplota prijala.
,,Nastavite.
Tamo je bilo mnogo ljudi poput mene. U poetku sam dolazio samo da
prenoim. Bilo je toplo i bezbedno. A bilo je i hrane, drutva. Uskoro sam poeo da
ostajem i preko dana. Nije mi se odlazilo odatle. Razgovarao sam sa ostalima, iznosio
ubre, obavljao sitne poslove. Onda me je Ljudmila jednog dana upitala da li bih eleo
da radim kao medicinski pomonik. Tako sam se ukljuio u itavu priu. Kada je proli
put bio u poseti Moskvi, Konstantin mi je ispriao o ovom mestu. Doveo me je ovde.
Proveo me je naokolo i upitao me da li bih prihvati da budem upravnik ako uspe da
otkupi dom. Iskreno govorei, nisam bio ba siguran. Rekao je da e nabaviti novac i da
e dovesti osoblje. ta sam mogao da mu kaem?
,,Nisam imala pojma o svemu tome.
,,Niko nema pojma.
ovek pun tajni.
,,Da. I daleko vie od toga. Znate li da mu je poginula ena?
,,lrina? ula sam. Automobil bomba.
 ,,A da li znate da su za eksploziju odgovorni eenski teroristi? On je, vie od bilo
kog drugog, imao razlog da nas mrzi - da me mrzi - ali on nije takav. On nije kao ostali.
To je njegov najvei kvalitet. I njegova najvea slabost.
Restoran Aragvi na trgu Tverskaja imao je tri sale za ruavanje. Jedna je podse-
ala na nemaku pivnicu. Druga je izgledala kao zatvoreni bazen: zidovi prekriveni
belim mermernim ploicama deset stopa u visinu. Ostatak zidova i polukruni svod bili
su oslikani prizorima iz gruzijskih bajki. Bombastian stil, epski sadraj: mukarci
uhvaeni u kotac sa tigrovima, vitezovi na konjima, mlade devojke u pastoralnom
ambijentu kao dekoracija. Trea sala je bila ubedljivo najmanja od svih: ratrkani
stolovi, drveni paneli umesto zidova. Komarov ju je ekao unutra. U blizini njihovog
stola nalazio se par aluzina ugraenih u zid. U prostoriji se nalazilo jo svega dvoje
gostiju. Za stolom u udaljenom uglu sedeo je sredoveni mukarac u drutvu devojke
upola mlae i sitnije od njega. Drali su se za ruke i neto uorili.
Komarov je nosio tamno sivo Kanalijevo odelo, Bela koulja mu je bila
raskopana ispod vrata. Izgledao je umorno. Na stolu se nalazila flaa mineralne vode,
staklena pepeljara i kofa sa ledom na kome se hladila boca gruzijskog ampanjca.
,,Nisam bio siguran da li e doi.
,,A ja nisam bila sigurna da li zaista eli da dodem.
Kada se vratila u Baltsug zatekla je poruku: Moramo da razgovaramo. Cekau te
u Aragviju u osam. Seli su za sto.
,,Ovo je bio Staljinov omiljeni restoran. I Berijin. Komarov otvori aluzine i pred
njima se ukaza mali drveni balkon koji je visio sa zida glavne sale za ruavanje. Sa bal-
kona su se mogli videti svi stolovi na donjem nivou. ,,Ovde su mogli uivati u maksi-
malnoj privatnosti, pijunirajui ostale goste, Veliko olakanje za velike paranoike.
,,Ja nisam pijunirala, Kostja.
,,Oh, jesi. I te kako. Na tavanici moe da vidi ivopisne prizore iz gruzijskih
mitova.
,,Domiljato, nema ta. Koba...
Uinilo mi se prikladno,"
Ustala je sa stolice. ,,Ako namerava da se itavo vee ponaa kao kreten bolje je
da odmah odem.
,,Sedi.
,,Jebi se.
,,Rekao sam da sedne.
Uprkos tome to joj se u glavi mutilo od srdbe, njeno telo ga poslua. Komarov
joj nasu au ampanjca. Ona se umesto toga mai za mineralnu vodu. Bila je topla i
slankasta.
,,Mislila sam da nau vezu treba da drimo u tajnosti. Pogotovo ovde.
Ono dvoje u uglu su u redu. Niko drugi nee zalaziti ovde.
,,Zna ti dobro ta sam htela da kaem.
Kada je klimnuo glavom, delovao je poraeno.
,,Umoran sam, Petra. Umoran od svega ovoga. Zavalio se u stolicu i rairio ruke.
,,Moda je rizino... pa ta s tim? Rizikujem otkad znam za sebe.
 ,,Jesu li i ona deca u lzmailovu jedan od rizika? Umesto da odgovori, zapalio je
cigaretu.
,,Saev kae da poseduje est dejih domova. Rekao mi je i za prihvatilite u
blizini Murmanski prospekta. Zato sve to dri u tajnosti?
,,Zato to su to ranjive take. I to je jo bitnije, znaci ranjivosti.
,,Kako to misli?
,,Najlaki nain da se izvri pritisak na mene bilo bi vrenje pritiska na njih.
,,Zato si onda uleteo u sve to?
Namrtio se.
,,Zato sam uleteo? Ja sam oduvek u tome.
,,Ne kapiram te."
Bilo je oigledno da se premilja da li da joj kae ili ne. Stpljivo je ekala.
,,Kada je moja majka nestala a otac bio osuen na dvanaest godina robije u
Norilsku, mene su poslali u dravno sirotite. Ono nije bilo ni prineti lzmailovu. Izma-
ilovo je napredna institucija u odnosu na njega. Moje prvo sirotite bilo je sagraeno
sredinom devetnaestog veka. Nijedan detalj se otada ne bee promenio. Imao sam osam
godina kada sam se obreo tamo. Tog dana je stiglo nas sedmoro. Biloje kasno -jezivo
hladno, dvadeset pet stepeni ispod nule, smetovi na sve strane - i tu prvu no smo
prespavali svi zajedno zgurani na dva kreveta. Ujutru su nas, iji su roditelji bili na ro-
biji, odvojili od pravih siroia. Bilo nas je troje. Odveli su nas u salu gde nas je ekao
upravnik sirotita. On nam je rekao da su nai roditelji bili neprijatelji drave i da smo tu
doli na prevaspitavanje. Dali su nam da potpiemo nekakvu izjavu. Tu je pisalo da se
odriemo svojih majki i oeva, te da je Otadbina ubudue na jedini roditelj. Od nas
troje samo sam ja umeo da itam.
I jesi li potpisao?
,,Nisam. Da sam potpisao priznao bih da drava postoji.
,,Zaboga, ali imao si samo osam godina.
,,Bio sam ve dovoljno star da mi to bude jasno. Roditelji su me tako odgajili.
Pretpostavljam da je to bila samo jo jedna forma indoktrinacije. Ali sam verovao u to,
ak i tada.
,,A sada?
I sada.
Pospani konobar prie stolu. Komarov narui za oboje. Stefani pogleda u onaj
drugi par. lsprva je mislila da se radi o tipinoj vezi starijeg bogatog mukarca i priv-
lane mlade devojke koja je verovatno naplaivala na sat. Sada ve nije bila tako
sigurna. Govor tela se nije uklapao: on je delovao snudeno, a ona kao da ga je teila.
Konobar se povue.
,,Jesu li ono drugo dvoje dece potpisala izjavu?
,,Jesu.
,,ta je bilo sa njima?
Pridruili su se ostaloj deci u sirotitu.
,,A sa tobom?
 ,,Mene su prebacili u deju duevnu bolnicu u junom delu grada, blizu Mos-
kvieve fabrike.
,,U duevnu bolnicu?
Komarov otpi malo ampanjca.
,,Nisam hteo da potpiem, to je znailo da sam duevno bolestan. To je bila
logika tog doba. Lekari su nam rekli da je neuklapanje u drutvo bolest od koje nas mo-
raju izleiti. Punktirali su mi lumbalni deo. Govorili su da mi moraju izvui tenost iz
kime kako bi mi izleili bolest u glavi. Bilo je i drugih vrsta tretmana. Injekcije, tablete.
Neko vreme sam patio od glavobolja koje su bile tako estoke da nisam mogao da
mrdnem. To je trajalo otprilike est meseci.
,,Jesu li sva deca u bolnici bila poput tebe?
,,Oko polovina nas. Ostali su stvarno bili duevno bolesni. Meutim, od nas koji
smo tamo stigli zdravi, oko dve treine su vremenom zaradile razne vidove duevnih
poremeaja.
,,Ali ne i ti.
,,Ja sam imao sree.
,,Ne zvui ba tako.
,,Pa, na kraju ipak jesam. Uspeo sam ak da se na izvestan nain i osvetim.
,,Kako?
,,Devedeset pete godine sam na dravnoj aukciju kupio tu duevnu bolnicu. Onda
sam je unitio. Spalio je do temelja. Izgubio sam pola miliona dolara, ali sam se mnogo
bolje oseao. Neubedljivo se osmehnuo. ,,Nije ostalo ni traga od nje. Danas se tamo
moe videti samo nedovreno korejsko mainsko postrojenje. Bankrotirali su devedeset
devete. Objekat je otada naputen. Svida mi se kako je sve ispalo.
Stefani otpi gutljaj ampanjca koji je tako tvrdoglavo ignorisala. Bio je gui i
slai od bilo kog ampanjca koji je probala.
,,Znai, sada kupuje deje domove kako bi zaleio rane iz prolosti.
,,Nije ba tako, Petra.
Ubedi me.
,,Ova zemlja ide iz krize u krizu. Uzmi, recimo, potapanje Kurska. Prava trage-
dija. Ali i odlina TV predstava: oajne uplakane majke u Murmansku, Putin u svom
pravom izdanju, stari KGB-ovski mentalitet. Ekoloke katastrofe se niu jedna za dru-
gom, a mi za to zduno okrivljujemo sovjetsku prolost. Ali najvea ruska tragedija se
upravo deava. To je potpuni kolaps budunosti. Deca bez domova, bez obrazovanja,
bez zdravstvene brige, bez roditelja. I masa dece koja imaju takve roditelje da bi im
moda bilo bolje bez njih. Ja sam biznismen, Petra. lnvestitor. Ja investiram u budu-
nost. To je sve.
I dalje mi nije ba sve najjasnije.
To nije parola. To je istina.
,,Moda deo istine.
,,Ma, pojma ti nema.
Konobar donese prvu turu hrane: satsivi, hladnu piletinu sa belim lukom i
orasima, kharcho, gustu orbu serviranu sa pirinem, khachpuri, hleb sa sirom, i tanjir
crvenog i zelenog pasulja. Otvorio je flau gruzijskog vina i spustio je na kraj stola.
,,Koliko dugo si ostao u duevnoj bolnici?
,,etiri godine.
,,A posle toga?
Slegnuoje ramenima i nasmejao se.
,,Poeo sam da se bavim biznisom, ili kriminalom. Zavisi kako gleda na to. Kada
se danas osvrnem na to doba - svoje detinjstvo i ranu mladost - vidim kapitalistu u
povojima.
,,Ja tebe uopte ne smatram kapitalistom,
,,Moda ne u zapadnjakom smislu.
,,Nego u kom.
,,Ne bi ti to razumela.
,,Ne patronii mi, Kostja.
,,Ozbiljno ti kaem. Po raspadu Sovjetskog saveza Amerikanci i zapadni Evro-
pljani su se ponadali da e uleteti ovde i obogatiti se preko noi. Potroili su milione jer
su oekivali da e zgrnuti milijarde. Nekolicina je i uspela. Ali, ko danas kontrolie rea-
lan novac u Rusiji? Ne kontroliu ga ni Amerikanci ni Nemci, ve Rusi. Kao to i treba
da bude. Ali, oni nikako ne mogu da dou sebi. Pitaju se gde su otile sve te pare. Mislili
su da e ovde biti drugaije. Ali ja ti kao ovek koji posluje i na istoku i na zapadu mogu
rei sledee. Praksa je sutinski svuda ista. Biznis, politika, kriminal: Sveto Trojstvo. Mi
smo tek nedavno uli u igru - zato nai metodi ponekad deluju sirovo - ali brzo uimo.
Medutim, prava razlika izmeu nas poiva u percepciji. Kod nas nije sve tako crno-belo.
Biznis i khminal su samo razliite take istog spektra.
,,Da, to mi je ve jasno. To o razliitim takama istog spektra.
,,Lepo onda. Ali isto tako bi trebalo da ti bude jasno da je ono o emu...
,,Znam da neki vidovi sigurnosti oveka ine ranjivim pred stvarnou.
Komarov die au i nazdravi joj. ,,Upravo tako.
,,Dakle, kako si zavrio u zatvoru?
Ponovo se osmehnuo.
To je bar bilo lako. I neminovno. Jo u etrnaestoj godini sam poeo da se
bavim crnoberzijanskim poslovima. Valjao sam cigarete, krao povre, proizvodio votku,
naplaivao reket. Neprestano sam srljao u nevolju. Najdelotvornije je bilo platiti policaj-
cima da zamure na jedno oko. Ali to nije uvek palilo.
Tako nonalantno govori o tome.
,,Bilo je daleko od nonalantnog. Ali jednostavno nije bilo drugog izbora.
,,Jer bi sve ostalo bilo sklapanje tajnog pakta sa dravom.
Tano.
Komarov, novi vor. Donekle drugaiji od svojih prethodnika iz vorovskoi mira,
kao i od novonastalog ruskog kriminalnog bratstva. Zaetnik nove vrste kriminala. lli
biznismen. Zavisi kako gleda na to...
Konobar odnese tanjire i donese sledee jelo: chakhokhbili, piletinu sa dinstanim
povrem. Komarov joj nasu malo vina. Bilo je izuzetno aromatino i donekle podsealo
na panska vina.
 ,,ta se desilo sa tvojim roditeljima?
,,Majka mi je umrla u zatvoru nekoliko dana nakon to sam je poslednji put video.
Navodno od sranog napada. Saznao sam za njenu smrt tek dve godine kasnije.
,,A otac? Rekao si da je dobio dvanaest godina.
,,Dvanaest godina u rudnicima nikla u Norilsku. Praktino, doivotna robija.
,,Umro je?
,,Zaudo, nije. On je bio statistika retkost. Uspeo da je preivi. I to vie od
dvanaest godina. U meuvremenu su mu kaznu produili na devetnaest.
,,Jo uvek je iv?
,,Da.
,,Gde ivi? Ovde u Moskvi?
Komarov odmahnu glavom.
,,U Norilsku. Kada su ga pustili, odluio je da ostane.
,,Ali, zato? Mislim, nikada nisam bila u Norilsku, ali...
Komarov joj prui detaljan opis. Grad nasukan u ledom okovanoj pustoi dve
hiljade milja severoistono od Moskve. Temperatura se zimi sputa do minus pedeset
Celzijusa. Mrea sivih ulica meu betonskim kulama i fabrikama. Asfalt i ine, drumski
saobraaj nita bri od eleznikog, zarali automobili i vagoni. Naikani dimnjaci na
rubovima grada bljuju otrovna isparenja u olovno nebo. Deset meseci zime godinje.
Izgradnja Norilska poelaje 1937. godine. Podigla ga je nacija robova. U vreme kada je
stigao Komarovljev otac tamo su ve postojali rudnici nikla, cementare, ciglane, livnice
bakra. Takav grad mogli su stvoriti samo robijai. Nema civila koji bi prihvatio i
preiveo tako neto, Komarovljev otac je opisivao Norilsk kao grad ,,sagraden na
kostima.
,,Ni sam dugo nisam znao da je preiveo. I ja sam iao od zatvora do zatvora.
Kolima Central 3, Sahalin, Kabarovsk. Tek po izlasku na slobodu sam uo da je uspeo
da izvue ivu glavu, Trebale su mi godine da saznam da je jo uvek tamo. Poput tebe,
pretpostavljao sam da se odselio. Da se moda vratio u Moskvu. Ali, ne...
,,Otiao si da ga poseti?
,,Februara devedeset sedme. iveo je u garsonjeri u istoj zgradi u kojoj i ovek
koji mu je sedam godina bio glavni zatvorski uvar. Da samo moe da vidi brlog koji
on naziva svojim domom. Ali, posle devetnaest godina u rudnicima, ak i takvo mesto
deluje kao dvorac. Odleteo sam dakle za Norilsk. Proveo sam nedelju dana s njim. Bila
je to najudnija nedelja u mom ivotu. Nita to sam doiveo po zatvohma, sirotitima i
ludnicama nije se moglo uporediti sa tih nedelju dana. Bili smo potpuni stranci. Kada
smo razgovarali o mojoj majci priali smo o njoj kao o sluajnoj zajednikoj poznanici.
Nismo imali ta da kaemo jedan drugome. Devedeset posto vremena smo proveli ute-
i. Ali sam mogao da osetim njegove rei. Ba kao to oseam i tvoje. Izjedalo ga je
oseanje krivice.
,,Zbog ega?
,,Zato to me je bacio u ivot koji je bio daleko suroviji nego to je trebalo da
bude. Uvek je govorio da je biti Rus prokletstvo koliko i blagoslov. Ali, uprkos svemu,
oseao je izvestan ponos. Posle svega to je proiveo uspeo je da sauva integritet.
Drava je pokuala da ga slomi i nije uspela. Drava je na kraju odumrla. A vorovskoi
mir je opstao.
,,Kako si se ti oseao?
,,Emocije su mi bile zbrkane. On ne moe da razume kako stvari danas funkci-
oniu, kako ja funkcioniem. Za njega je napredak prestao onog dana kada se ukrcao na
voz za Norilsk. U glavi nosi samo seanje na ono to je nekada bilo i to e za njega tako
ostati sve dok ne sklopi oi. Pokuao sam da ga nagovorim da se vrati u Moskvu. Kupio
sam mu ak i stan - triput vei od onog tamo, u odlinom stanju, sa svim to mu je
potrebno, obezbedio sam mu ak i enu koja bi brinula o njemu - ali nije hteo ni da
uje.
,,Zato?
,,Jer Moskvu vie nije doivljavao kao svoj dom.
,,A Norilsk jeste?
Komarov zavri sa jelom. Zapalio je jo jednu cigaretu.
Neprestano mi je ponavljao: 'Mrzim ovaj grad. Volim ovaj grad.' Tek tako.
Jedno, pa drugo. U krug. Kada je odbio da se vrati ovde pitao sam ga da li bi moda hteo
u neki drugi grad. Ne, rekao mi je, nema mesta gde bi eleo da ode. Rekao sam da mora
postojati neko mesto. Pogledao me je i rekao, 'Za gde sam ja sad? Kada te puste sa
robije, dobije pismenu potvrdu da si slobodan. Ali nisi. Norllsk je doivotna robija.
Kada sam izaao iz zatvora, nisam imao gde da odem, tako da sam ostao. ivim isto kao
to sam iveo i onda. Samo je malo toplije i hrana je neto bolja. Ali je to i dalje ivot od
danas do sutra, bez prolosti i bez budunosti. Mrzim ovaj grad. Volim ovaj grad. itav
ivot sam proveo ovde. Zato u tu i umreti.' I, zna ta, Petra? U pravu je.
,,Zato je u pravu?
,,Jer moderna Rusija nije nuno bolja Rusija. Danas su sva industrijska postro-
jenja koja je izgradio prela u privatne ruke. Fabrike se neprestano zatvaraju, Radnici ne
dobijaju plate. Po prvi put otkako se prvi voz zaustavio na inama usred nedodije u
Norilsku se pojavila nezaposlenost. Svi oni koji su tamo ostavili kosti, sva nepravda koja
im je naneta i sve muke koje su pretrpeli - zar je sve to bilo uzalud?
,,ta ti misli?
,,Rekao bih da jeste. Zato on sebi ne moe dopustiti bilo kakvu alternativu. On
nije zarobljenik grada, Petra. On je zarobljenik jednog slstema miljenja. Ba kao i nas
dvoje.
Pojeli su jo neto, popili jo neto. Par u uglu je postajao sve melanholiniji.
Komarov upita Stefani o njenoj prolosti i ona mu sloi priu o Petri. Roena u
Hamburgu 1968. Njen otac, Karl Rojter, bio je policajac koji je po slubenoj dunosti
doao iz Stutgarta. Imao je etrdeset pet godina kada se ona rodila. Njegova ena Roza
bila je dvadeset godina mlaa od njega. Petra im je bila jedino dete. Karl Rojterje bio
veteran Drugog svetskog rata. Kao mlad regrut sluio je u 371. peadijskoj diviziji koja
je uestvovala u bici za Staljingrad pod komandom general-potpukovnika Stempela. Ko-
marov je upita da li joj je otac ikada priao o svojim ratnim iskustvima. Lai potekoe
slatko i pitko kao vino. Da, odgovorila je, ignoriui gr u utrobi, otac joj je priao o
hladnoi, izgladnelosti, pacovima, bolestima, strahu i neizmernom ponosu to je bio deo
Paulusove kobne este armije. Njeni roditelji vie nisu bili medu ivima. Onda mu izne-
se pojedinosti o Petrinom preobraaju: besna leviarski orijentisana studentkinja zgro-
ena samodopadnou potroake kulture s kraja osamdesetih i poetka devedesetih;
evoluiranje od univerzitetskog radikala do anarhiste; preobraaj anarhiste u teroristu; a
onda regresija.
,,Kakva regresija?, upita je Komarov.
,,Od teroriste sam se izopaila u plaenika. Trampila sam ideale za novac.
,,Zato?
Trebalo joj je neto vremena da smisli pravi odgovor. Na kraju je rekla: ,,Jer sam
dola do zakljuka da sve to izlazi na isto. Leviari, desniari... kao to ti kae, sve su
to samo razliite takeednog te istog spektra. Nema crno-belog sveta, nema niega u ta
se moe verovati.
,,Mogla si jednostavno da batali.
,,To je moja profesija, Kostja. To je kao da od lekara zahteva da batali
medicinu."
U salu ude par muziara. Jedan je svirao harmoniku, a drugi duduk. Svirali su
serenadu paru koji je sedeo u uglu. Crvenokosa devojka poe da peva. Glas joj je bio
slabaan. Mukarac se osmehnu, u oima mu bljesnue suze. Pevala je prvo na gruzijs-
kom, a potom na jermenskom. Pesmu za pesmom. Onda zavlada tiina. Za Stefani je taj
trenutak trajao kao itava venost. Znala je da e mu se uvek vraati u mislima.
Komarov je neno uze za ruku dok su zvuci duduka pred njima odmotavali petovekovnu
pripovest srednje Azije.
,,Sta emo nas dvoje, Kostja?
,,Ne znam. Ali mora mi obeati jednu stvar.
ta god eli.
,,Ne bih eleo da, posle svega o emu smo veeras razgovarali - posle svega to si
danas videla - napravi greku i pomisli da sam ja dobar ovek. Jer nisam.
***
Aeroflotom do Frankfurta, a onda Briti Ervejzom do Londona. Bilo je 10:45
kada se avion spustio na Hitrou, pet minuta posle ponoi kada je stigla do Old kort
plejsa. Stan je bio hladan i vlaan. Podesila je termostat. U friideru je zatekla samo
pakovanje putera, teglicu maslinki i pola flae mineralne vode. Koja je u meuvremenu
izvetrila.
Nije imala dovoljno snage da raspakuje stvari, ak ni da opere zube. Skinula je
odeu, uvukla se ispod prekrivaa i sklupala se. Uprkos iscrpljenosti, trebalo joj je sat
vremena da zaspi, Sanjala je da Komarov vodi ljubav sa Natalijom i da ih ona posmatra,
nemona da bilo ta uini. Kada se probudila, neto pre osam, dugo nije mogla da se
oslobodi munog utiska sna.
Kada je napustila Moskvu padao je sneg. U Londonu je padala kia. Napunila je
kadu i ubacila CD u plejer: Lu Ridov 'Njujork'. Prelistala je potu. Reklame, neto
poiljaka na ime prethodnog stanara, apsolutno nieg za bilo koji od njenih identiteta.
Neto kasnije je odnela garderobu u Modern Express na hemijsko ienje, a onda se
proetala do Kensington er strita, gde je dorukovala. Naruila je kroasane, kafu i
veliku au oranusa. Potom je kupila potrebne namirnice u Sejfveju i ostatak jutra
provela u pospremanju stana. Kuanski poslovi su nekada umeli da deluju kao prava
katarza. Sputali su je na zemlju, omoguavajui joj da se nakratko oseti kao normalno
ljudsko bie. Nijejoj smetalo toje to bila samo iluzija. Oribala je kadu, usisala stan,
prebrisala kuhinjski pod i otvorila da se provetri. Oduvek je volela zvuk kie.
Posle ruka - minestrone i vru hleb - pozvala je Njujork. Komarovje bio u svom
stanu na Petoj aveniji. Rekao joj je da je tamo divno jutro. Vedro nebo i mraz. Let iz
Moskve je kasnio. Avion je sleteo tek u petnaest minuta do ponoi.
Stefani ree: ,,Sanjala sam te sino.
I ta sam radio?
,,Vodio si ljubav sa mnom.
***
Vladimir Vatukin i Natalija Markova su stigli u London 20. decembra uvee. Bili
su u pratnji dvojice telohranitelja koji su izigravali Vatukinove advokate u Kafeu
Pukin. Dva tamnozelena 'bentlija' su ih prebacila od aerodroma Hitrou do Lejnsboroa
na Hajd park korneru.
Narednog jutra Stefani ustade u est. Dvadesetak minuta razgibavanja, tuiranje,
lagani doruak. Stan je napustila u sedam, obuena za etnju po kii. U 7:25 je bila kod
Hajd park kornera. Stala je na autobusku stanicu. Ljudi su ulazili i izlazili, a ona je
toboe uvek ekala sledei autobus. Vatukin izade iz hotela u 8:15, bez pratnje.
Telohranitelji su ostali sa Natalijom.
Ispred hotela se nalazio ulaz za metro. Vatukin krenu niz stepenite. Stefani se
spusti ulazom pored autobuske stanice. Ubrzo ga ugleda pored maine za kupovinu
karata, a onda se brzo utopi meu masu. U alter-sali ga skoro izgubi iz vida. Svud
naokolo tiskali su se putnici koji su upravo izali iz voza koji je prispeo sa severa,
radnici koji su urili na posao i grupa zadhglih navijaa Newcastle Uniteda koji su
mahali limenkama piva. Vatukin ude u voz za Pikadili, siavi kod Kings krosa. Bilo je
pet do devet.
Pratila ga je na sigurnoj razdaljini. Preao je Juston roud, spustio se Dad stritom,
a onda kod Tavistok plejsa skrenuo levo. Zdanje u koje je uao nekada je bilo stambena
zgrada: etvorospratnica sa ciglenom fasadom i dvestogodinjim naslagama urbanog za-
gadenja. Stefani saeka par minuta, a onda prode pored ulaza. Na mesinganoj ploi
iznad interfona bilo je pet imena. Sve sami nazivi kompanija. Prola je ne zaustavljajui
se, a onda zapisala imena firmi u notes koji je ponela sa sobom, Dvadeset pet minuta
kasnije Vatukin izade iz zgrade.
U 10:15 su ve bili kod ruske pravoslavne katedrale u Enismor gardensu. Vatukin
se unutra zadrao nepunih pet minuta. Oko jedanaest Stefani se obre u stambenom delu
Keningtona. Kada se Vatukin pojavi pet minuta kasnije u ruci je nosio kesu sa kabastim
sadrajem. Potom je krenuo podzemnom eleznicom do Murgejta, odakle je nastavio
peke do Finsberi sirkusa. Oko 12:45 se vratio do Murgejta, ali ovoga puta bez kese.
Uhvatio je voz do Kings krosa, a potom preseo na liniju za Viktoriju, izaavi kod Grin
parka.
 Par minuta pre pola dva je uao u Diverso, italijanski restoran na Pikadiliju, gde
su ga ekali Natalija i telohranitelji.
Popodne su posvetili oping-orgijanju: Espriz, Kartije, Hermes, Prada, Armani.
Proveli su sat vremena u Grafu, gde ih je osoblje zasipalo panjom. Stefani je tih sat
vremena provela na Nju Bond stritu, gde ju je nebo zasipalo pljuskom. Motrila je i
ekala. Kitnjasti boini ukrasi su svetlucali na kii. Kada su se pojavili Natalija je
delovala zadovoljno, a Vatukin smueno. Telohranitelji su u Moskvi nosili oruje. U
Londonu su vukli kese. U pola pet su svratili u Fortnums na aj. Kasnije su se vratili do
Lejnsboroa, gde su ostali do pola osam, Tada su se ponovo pojavili 'bentliji' i odvezli ih
do Dorestera. Pet minuta po njihovom dolasku, pred hotelom se zaustavio crni
'mercedes'. Na haubi je leprala ruska zastavica. Izigravajui turistkinju, Stefani je digi-
talnim aparatom fotografisala proelje hotela, potrudivi se da im uhvati lica. Deset
minuta kasnije je ula u Dorester da proveri da li su ljudi iz 'mercedesa' zaista doli na
sastanak sa Vatukinom. Bilo je osam i pet.
***
U 8:28 nogom zatvaram vrata svog stana. Promrzla sam, umorna i mokra. Skidam
kabanicu i ulazim u kuhinju. Sipam au vina, odvlaim se do kupatila, odvrem slavinu
i svlaim pantalone koje su toliko mokre da su mi se prilepile uz kou. Na pamet mi
pada Boris Bergtajn i incident u njegovom stanu u Krilatskoju. Do devet sam u kuhinji,
ugrejana i suva. Oseam se skoro kao ljudsko bie. Na CD uredaju se vrti Goldfrappov
album Felt Mountain, cirkam drugu au vina, voda poinje da kljua, prsti su mi
ulepljeni od belog luka. Seckam paradajz i ubacujem ga u tiganj, dodavi malo vina i
sveeg bosiljka.
Laptop je na kuhinjskom stolu, pored notesa koji se naduo od vlage. Kucam
spisak zahteva, a onda ga, zajedno sa fotografijama snimljenim digitalnim aparatom,
aljem Sternu. Razmiljam koju bih vrstu testenine elela za veeru. Odluujem se za
pagete.
Negde na pola veere dobijam prvi odgovor, o kui u Keningtonu.
Posed pripada Forester Vajliju, investicionoj kompaniji sa poslovnicom na
Strandu. Dre uglavnom stambene objekte, preteno srednje i nie klase. Na posedu se
nalaze tri apartmana.
Traim da mi poalje neto o tome ko tamo ivi, a onda zavravam veeru. Jo
jedna aa vina i ve sam nadomak tog savrenog stanja: blago oamuena i potpuno
oputena. Vraam se svom starom favoritu: Version 2.0 od grupe Garbage. Odabiram
pesmu -You Look So Fine - i mislim na Kostju. U Londonu je sada dvadeset do deset,
na Menhetnu dvadeset do pet. Zamiljam ga u kancelariji u Gardajn hilu, na dvadeset
devetom spratu, sa pogledom na Istonu 52. ulicu. Njegova ledena sekretarica Mila sedi
ispred, a platna Olge Svetlinaje i Jurija Kugaa vise na zidu iza vrata. Stern se ponovo
javlja i kae da je stan u prizemlju kue u Keningtonu iznajrnio Nemac po imenu Jirgen
Fegel.
Da li je to od nekog znaaja?
To mu nije pravo ime. Radi se u stvari o Ukrajincu po imenu Leonid Kienko. Pet
godina je radio kao svodnik za Centralnaju u Moskvi. Ima raspisanu poternicu zbog
ubistva dve devojke -Hrvatice i Slovenke -1999. godine. Obe su radile za njega. Iska-
sapio ih je razbijenom flaom. Usput budi reeno, imam jo nekih informacija o Forester
Vajliju. Zanima li te?
Da.
Forester Vajli je vlasnitvo kompanije Arkadijan, registrovane u Dersiju. Bave se
raznim poslovima irom Evrope i biveg Sovjetskog saveza. Dre putnike agencije,
restorane, agencije za iznajmljivanje limuzina, radnje za hemijsko ienje i lanac
nonih klubova.
Lanac nonih klubova?
Da, lanac klubova pod imenom Beli trg. Uglavnom po istono-evropskim
gradovima, ukljuujui i Rusiju. Zanimljivo je da je Arkadijanova kupovna cena bila
jedan ameriki dolar.
Jedan dolar?
Jedan.
Ko je bio prodavac?
Neka vajcarska firma. Mir.
Kostja.
Mir je Kostjin na nain na koji Gardajn hil to nije. Mir je pravi Komarov. Kao
vajcarska firma, on je nevidljiv, sakriven iza drugih kompanija na isti nain na koji se
Kostja krije iza 'Brionijevog' odela ili pogleda na Petu aveniju.
Stern i ja komuniciramo negde do posle ponoi. Pitanja i odgovori jure kroz
virtuelni prostor. Oseam se kao da piljim u smetnje na TV ekranu: potrebno je neto
vremena da bi se sklopila slika. Zdanje na Tavistok plejsu poseduje jo jedna od kompa-
nija iz Arkadijanove ergele. Svih pet naziva sa mesingane ploe vraaju me na istu
polazinu taku. Pratim isprepletene niti mree: legalne firme, investicione firme,
preduzetnitvo, imovinski menadment, raunovodstvo, hotelijerstvo. Sve firme su
stacionirane u Londonu, svima se direktno ili indirektno upravlja iz Dersija, u
osnivanju svih njih uestvovao je korporacijski duh iz vajcarske i sve one - tu bar ne-
ma nikakve sumnje - polau raune nekome u Moskvi.
Politiari i novinari razglabaju o opasnom prodoru ruske mafije, ali se ne mogu
sloiti po pitanju intenziteta pretnje koja potie od takvih kriminalnih kartela.
Raspravljaju o merama koje bi trebalo preduzeti kako bi se te organizacije zadrale to
dalje od britanskog tla. Ali istina je na monitoru ispred mene. Prekasno je za tako neto.
Centralnaja je ve tu.
Stern je uspeo da identifikuje dvojicu mukaraca sa digitalnih fotografija koje sam
snimila ispred Dorestera. Jedan od njih je slubenik ruske ambasade, a drugi je ruski
preduzetnik.
Ma daj, Oskare. Ruski preduzetnik? Moe li da bude malo odreeniji?
Bavi se najsavremenijim komunikacijama. Industrija celularnih telefona. Taan
naziv njegove profesije je arbitraer elektronskih minuta.
lzvinjavam se. Potcenila sam te. Arbitraer elektronskih minuta. To je valjda
najnebulozniji opis radnog mesta koji sam ikada ula.
 Opis njegovog prethodnog radnog mesta je daleko konkretniji. Radio je za KGB.
Elektronski nadzor. Ima izvesnog smisla, zar ne?
Pri pomenu KGB-a, padaju mi na pamet jo neka pitanja. Posle dvadesetak minu-
ta Stern se vraa sa odgovorom.
Josif Bergtajn je bivi slubenik KGB-a. Poeo je da radi za njih 1969. godine i
ostao je lan Prvog glavnog direktorata sve do podele unutar organizacije. Potom je
preao u SVR, gde je ostao do 1998.
Znam da je bio zaduen za fondove za finansiranje agenata u inostranstvu. Ima li
nekih dodatnih informacija o tome? Bojim se da si na pogrenom tragu, Petra. Kako to
misli?
Josif Bergtajn je bio KGB-ov profesionalni ubica. I to jedan od najboljih.
Pet do jedanaest, Pikadili sirkus. Debeljukasti Boi-Bata je stajao pored Erosa
koji je pevao ,,Zvonite zvonii." Turisti i narod koji je izaao u kupovinu behu zakrili
itav taj deo grada. Bilo je gotovo nemogue prokriti put kroz masu. Vazduh je mirisao
na jeftinu picu, masne izburgere i peeno kestenje. Lampice sa boinih jelki su uletele
u neravnopravan duel sa neonskim reklamama i izgubile bitku.
Stefani bee nazvala Vatukina negde oko devet. Rekao joj je da e sastanak biti u
jedanaest i da mu se ponovo javi za sat vremena da joj kae gde e se nai. Iste mere
predostronosti kao i prilikom susreta u moskovskom Kafeu Pukin.
Ulaz je bio smeten pored prodavnice suvenira na aftsberi aveniji. Plastine
britanske zastavice, prigodne razglednice, olje sa izvajanim oblijima engleskih
buldoga, keramike biste Vinstona erila koji prstima pokazuje svoje pobedniko ,,V.
Uobiajeno precenjeno sranje. Dve japanske iparice su kikoui se isprobavale plastini
policijski lem. Probivi se kroz guvu, Stefani se pope do drugog sprata. Samson
Entertainment je zauzimao tri prostorije u zadnjem delu zgrade. Vatukin ju je ekao na
vrhu stepenita. Na sebi je imao skupu konu pilotsku jaknu. Stefani je bila sigurna da
mu je jaknu kupila Natalija. lli, jo verovatnije, da ga je ubedila da je sam kupi. Nije mu
dobro stajala. Bila je previe napadna.
,,lzvinjavam se zbog lokacije. Nisam eleo da budemo primeeni u javnosti.
Uveo ju je u pretrpanu kancelariju. Na zidovima su visili posteri 'manekenki' u
oskudnim bikinijima. Koa im je bila preplanula i namazana uljem. Neke su leale
izvaljene na automobilskim haubama, a neke su bile na motociklima. Na vrhu svakog od
postera crvenim slovima je bilo ispisano Samson Entertainment.
,,Ovo je Aleksandar Kosigin. Aleksandre, ovo je Petra.
Rukovali su se. Bio je visok oko est stopa i tri ina. Vitak, ali ne i mrav, kratke
zaeljane prosede kose. Bledunjave plave oi u kojima se oitavala sumnjiavost
tvrdice zurile su sa zakrvavljenih beonjaa. Nosio je crno odelo na jednoredno kopanje
koje mu nije ba najbolje pristajalo. Preko stolice na kojoj je sedeo bio je prebaen
sivkastosmedi mantil, Stefani ga se dobro seala. Bivi general-potpukovnik Sovjetske
armije, a sada elni ovek Vajs-Randala, farmaceutske kompanije stacionirane u
Sjedinjenim Dravama, sa industrijskim postrojenjima u Belgiji, vajcarskoj, vedskoj i
Rusiji. Tramp Tad Mahal u Atlantik Sitiju. Tamo ga je prvi put videla. U privatnoj loi
Georga Salibija. Zajedno sa Vatukinom. I Komarovim.
 Vatukin zapali 'marlboro'.
,,Aleksandar e prvo morati da vam postavi par pitanja.
Kosigin je nekada bio lan Petnaestog direktorata koji je kontrolisao sovjetski
program biolokog oruja. Pod pretpostavkom da su njegove sadanje aktivnosti bile
uveliko potpomognute zaostavtinom prolosti - to, ako imamo u vidu prirodu poslova
kojim se Vajs-Randal bavio, zvui krajnje logino bilo je sasvim verovatno da je
Kosigin u Rusiji jo uvek imao snane veze u krugovima koji su preuzeli kontrolu nad
programom biolokog rata nakon rasputanja Petnaestog direktorata.
,,Bilo bi poeljno da znam ta vai klijenti nameravaju da urade sa orujem. Samo
tako moemo biti sigurni da e dobiti odgovarajue sredstvo i nain prenosa. Kao prvo,
nameravaju li da ga upotrebe u nekoj urbanoj sredini ili na otvorenijem prostoru?
Stefani se bez oklevanja lati scenarija koji je smislila. ,,Ruralno podruje, mala
gustina naseljenosti, ravan otvoren teren, razbacana seoca.
,,lmaju li na umu neki odredeni broj?
,,Broj?
,,Broj rtava.
,,Nisu naznaili tako neto.
Kosigin poe da govori o stopama smrtnosti i infektivnosti. Postojale su neke
vrste doraenog antraksa, rekao joj je, koje su ve bile nadomak savrenstva.
Savrenstvo je podrazumevalo stoprocentnu stopu smrtnosti. Upotreba termina bila je
krajnje perverzna. Potom joj izloi pojedinosti o periodu inkubacije, simptomima, rizi-
cima, sistemima prenosa, relativnim trokovima.
,,Moda bi trebalo razmisliti i o varioli. Jeste li ikada videli ta prirodna variola
uradi dejem licu? Neke od doraenih vrsta su jo gore. Ako planiraju da plasiraju
snimke na TV-u i u tampi, to je moda jedan od najjaih kandidata.
Tako nonalantno su razgovarali o tome. Kao da je dola po novu kuhinju. elite
li visee delove ili klasine police? Virus koji eruptira u roku od dvanaest sati nakon
infekcije ili virus koji eka u busiji oko nedelju dana? A kakav poret biste voleli,
plinski ili elektrini? Mogunost sekundarne infekcije ili samo primarnu?
Stefani je pokuavala da bezgreno odigra svoju rolu. ula je saobraajnu buku sa
Saftsberi avenije, brujanje helikoptera koji im je preletao iznad glava, tupo bubnjanje
muzikog uredaja iz susedne kancelahje. Stvarni svet je grabio svojim putem svud oko
njih. lli je to moda bio samo Aleksanderov prividni svet? Moda je bio u pravu. Moda
je ovo bio stvarni svet: rodenje, smrt i malo ubogog koprcanja izmedu ta dva.
Razgovor je trajao oko dva sata. Kada su zavrili, Kosigin se okrenu ka Vatukinu,
klimnuvi glavom.
,,lzgleda da emo moi neto da napravimo, rekao je Vatukin.
,,Kada?
,,Natalija i ja se sutra ujutru vraamo za Rusiju. Za svaku Novu godinu
organizujem prijem u svojoj dai u blizini Moskve. Doite pa emo tamo porazgovarati,
Utanaiemo sve detalje kada nam se glave razbistre.
 Stefani pogleda u Kosigina, koji joj ree: ,,Nas dvoje se vie neemo susretati.
Sve ostalo ete srediti sa Vladimirom. Na licu mu zaigra bolestan osmeh. ,,Ali u
pomno pratiti tampu.
Komarov je te veeri doleteo u London. Nazvao ju je sa Hitroua. Dala mu je
adresu. Sat vremena kasnije ve su se ljubili u njenom stanu na Old kort plejsu. Rekla je:
,,Poeo si da mi nedostaje jo onog trenutka kada sam ula u avion.
I ti si meni puno nedostajala.
Provela ga je kroz stan. Upitao ju je da li je stan njen. Ne, odgovohla je, iznajmila
ga je. Privremeno reenje, Upitao ju je ima li neko stalno boravite. Trenutno ne. Nekada
ranije ga je imala i ponovo je prieljkivala tako neto, ali je trenutno bila u nomadskoj
fazi.
Spremila mu je veeru. Bilo je to prvu put da mu ona neto spremi i bilo joj je
drago to ne moraju obedovati u nekom hotelu ili restoranu. Pilea prsa nadevena
peurkama, sa mladim krompiriima i boranijom. Popili su po au belog burgundca, a
onda preli na crni. Posle veere su se izleavali na sofi, pijui vino i ne priajui puno.
Pre nego to je utonula u san, Stefani je navila sat na pola sedam. Izali su na
ulicu u 7:15. Napolju je bilo hladno i tiho. Ubacili su torbe u prtljanik automobila koji
je iznajmila prethodnog dana, a onda krenuli ka severu. Stigli su rano popodne.
Persi Arms In se nalazio severno od Kilderske ume, na granici izmedu Nort-
amberlanda i kotske. Alan Smajli, vlasnik gostionice, im je rekao da ni sam tano ne
zna sa koje strane granice su se nalazili. Zavisi ko je pitao. Sa druge strane Kilderskog
jezera leao je Falston, selo u kome je Stefani odrasla. I u kome je sahranjena.
Pet godina je prolo otkako je stajala na vetrovitom drumu -Aleksander je bio
pored nje - i posmatrala kako dole na groblju njen brat utueno koraa za kovegom.
Magertta je izdejstvovala njenu smrt u saobraajnoj nesrei. U to vreme sve je delovalo
blago nadrealistiki. Tek kasnije je osetila pune posledice svoje odluke: nikada vie nee
videti Kristofera. Kao ni svofu snaju Dejn i njihovu deicu Dejmsa i Poli. U meu-
vremenu se rodio i Filip. Dejn je bila trudna u vreme sahrane,
Roditelji im ve behu umrli. Imala je jo samo Kristofera. I on nju. Znala je da e
posle njene pogibije on ostati bez ikog svog. Nikada nije uspela da se otrese oseanja
krivice zbog toga jer je mogla doneti i drugaiju odluku. Ali u to doba je verovala da
postoje razlozi za takav postupak i nije gledala izvan njih,
A sada je ponovo bila tu, po prvi put nakon pet godina. Kada je razmiljala gde bi
ona i Komarov mogli provesti Boi to je bilo jedino mesto koje joj je palo na pamet.
Kada je bila mala svaki Boi je bio arobni dogadaj. Turobni krajolik i surova klima su
u tome zasigurno imali jednakog udela kao i arape sa poklonima, crkvena sluba i
sveana trpeza. Roditelji su im svake godine prireivali Boi kakav bi svako dete
moglo samo poeleti. Kada su oni nestali nestale su i boine radosti. Praznici su joj
postali jednolini, prazni i pusti.
Naravno, nee moi da vidi Kristofera. Ali e biti dovoljno blizu njega. Tlo na
kome su odrasli e ih spojiti. Tano e znati ta se kod njih deava. Videe jelku u
podnoju stepenita u hodniku, osetie toplotu kamina u dnevnoj sobi i ukus vonog
kolaa koji je po pravilu bio malo prepeen i presuen, I znala je da e, bez ijedne rei,
uspeti da prenese sve te emocije Komarovu.
Jedan deo nje je udeo za tim da Aleksander dozna gde se nalazi. elela je da vidi
paniku i razjarenost na njegovom licu. A opet, sa druge strane, bila je uasnuta pomilju
da bi Aleksander mogao uti za njenu posetu i sve upropastiti.
Kada su se prijavili na recepciji, Stefani se potpisala kao Klaudija Bauman, a
Komarov kao lvan Andrejev. Sudei po izrazu lica, Alan Smajli kao da je zaustio da
kae da je to lepa promena u odnosu na Gospodin i Gospoda Smit. Odveo ih je do sobe.
,,Imamo est soba, rekao je: ,,ali je tu trenutno jo samo jedan par. Za vas sam
rezervisao najbolji pogled.
Neravan teren je postepeno prelazio u talasaste breuljke. Na prostranstvu
prekrivenom otrom travom u daljini su se nazirala stada ovaca, kameni zidovi, vijugava
reica, vornovato drvee koje se povijalo pod naletima vetra. Kada su ostali sami
Komarov joj prie iza lea i obrgli je rukama. Poljubio ju je u vrat.
,,Petra, ovo mesto je neverovatno. Otkud zna za njega?
Ve sam bila ovde.
Na Boi su se odvezli do Haustedsa, rimskog utvrenja na Hadrijanovom zidu.
Muzej i prostorije Nacionalnog trusta su bili zatvoreni. Lokalitet je bio pust. Ostavili su
auto na parkingu i peke se uputili ka kamenim ostacima utvrenja. Beli oblaci su se
mrekali na nebu boje safira, otar istoni vetar joj je terao suze na oi. Nos joj je postao
crven. Setali su du zida u pravcu zapada, a onda zastali nad strminom dubokom oko
dve stotine stopa. U podnoju su se nazirala stada ovaca koje su slobodno lutale po
natopljenoj beliastoj travi, Pred sobom su videli jo neravnog terena, kuicu pored
jezera, umu i snegom prekrivene eviotske planine u daljini. Stefani ree: Ovo mesto
je nekada bilo rub sveta. Osea to, zar ne?
,,Petra?
Volim te.
Stajao je iza nje. Bilo joj je drago to joj je lice skriveno. Rekao je: ,,Sve se
promenilo.
Stezalo ju je u grlu. Pokuavala je da prikrije uzdrhtalost glasa.
,,Zbog ega?
,,Jer u mom ivotu nema mesta za ljubav. Nemogue je iveti onako kako ja ivim
i voleti nekoga. Ne ako elim da uspe.
,,ta pokuava da mi kae?
,,Ne znam ta pokuavam, Govorim ti samo ono to znam.
elela je da i ona kae njemu ono to zasigumo zna: da i ona njega voli. Ali nije
mogla. Te rei - jednostavno ne bi zazvuale kako treba ako ih ona izgovori. Nije bio
pravi trenutak za to.
,,ta mi tu moemo, Kostja?
Spustio je ruke na njena ramena.
,,Moemo da nestanemo.
Dvadeset sedmi. Zavese su bile razmaknute. Kia je dobovala o prozor. Stefani je
leala, privivi se uz Komarova. Prelazila mu je rukom preko grudi, vrata, kljune kosti,
traei poznata obeleja: dva mala oiljka na levom rebru, mladee ispod vrata, komadi
suve koe na ramenu. elela je da upije svaki detalj. Nijedna sitnica nije bila nevana.
Drugi dan Boia su proveli u obilasku okoline. Ruali su u jednom pabu u Havi-
ku, gde je Stefani nagovorila Komarova da proba Ginis. Rekao je da je grozan. Kada su
se uvee vratili u Persi Arms, bar je bio prepun. Lokalni gosti su naruivali turu za
turom, skoro do ponoi. Mukarci su pili svetlo pivo, a ene po koju aicu estokog
pia ili vino. Par mukaraca je puilo lulu. Stefani oseti opor miris duvana na jastuku i
na Komarovljevoj koi. Dok su sedeli u baru, Komarov je opinjenoj publici pripovedao
o svom detinjstvu i mladosti u Rusiji. Neke od pria su bile istinite, a neke izmiljene.
Stefani je rado ostala u senci. Nije uestvovala u razgovoru, samo je sedela i sluala.
Takva povuenost bi je u prolosti zgrozila. Sada ju je prihvatila, mada je jedan deo nje
jo uvek burno negodovao.
Smajli i njegova supruga su tumarali po prizemlju.
,,Na ta si mislio kada si rekao da bismo mogli da nestanemo?
Pomilovao ju je po kosi.
,,Novi identiteti za nas bar nisu problem, zar ne? Imamo dovoljno para. Rekla bi
mi koje bi sve mere opreza trebalo da preduzmemo. A onda bismo naprosto iezli.
Mogli bismo da odemo bilo gde.
,,A kada bismo krenuli?
,,Sada.
Pogledala ga je.
,,Je l' ti to ozbiljno?
,,Najozbiljnije.
,,Ostavio bi sve za sobom?
,,Za tebe, da.
I to smesta?
,,Koliko danas. U roku od sat vremena.
Preplavila ju je plima oseanja. Ali arobnost trenutka pomutila je jedna snanija
realnost. Rekla mu je da je to nemogue. Bar zasada. Bila bi najsrenija da moe da
prekri obeanje dato Aleksanderu, ali negde u belom svetu grupa bezlinih ljudi je
kovala plan koji je polako i kobno sazrevao, U mislima je videla mogue posledice svoje
ishitrene odluke: gomile mrtvih dejih tela sa koom prekrivenom uasnim plikovima,
ljude koji se bore za dah nemoni da pobegnu od otrovnih gasova koji im prodiru
plua, polako ih guei. Kosiginov prijazan nonalantan glas, glas biolokog kasapina,
odjekivao joj je u mislima.
,,Moram prvo da odradim ovaj posao, Kostja.
,,Zato?
,,Ne elim da ti kaem."
Delovao je ljutito, ali se uzdrao. Bila mu je zahvalna zbog toga i nadala se da on
to primeuje.
,,A posle toga?
,,Posle toga sam slobodna.
,,Kada e to biti?
 Uskoro. Zar to nije bila istina? Koa joj se najeila. Vremeje isticalo. Koba -
postojao on ili ne - pripremao je isporuku za grupu bezlinih senki. to je znailo da
nisu znali ni ta je meta, ni kakav je motiv, ni ta se moe uraditi da bi se katastrofa
spreila.
,,Ne znam tano, ali uskoro. U pitanju su dani, ne nedelje. Vraam se u Moskvu
za Novu godinu.
,,lde kod Vatukina?
,,Da. Hoe li i ti biti tamo?
,,Ako ne pobegnem s tobom, onda hou.
Bila je slomljena. Vie nije mogla odlagati neizbeno. Biloje vreme da Petra
preuzme kontrolu. Vreme da se uradi ono to se mora. Ali ne pre nego to provede svoje
poslednje sate sa Komarovim. Kao Stefani.
Dorukovali su, a onda se odjavili iz gostionice. Odvezli su se do obale i proetali
se alom ispod Bamburgkog zamka. Sihausiz, Dustanburgki zamak, Lindisfarn,
Famska ostrva istaknuta obeieja pejzaa njenog detinjstva. Biloje divno etati sa
Komarovim po plai na kojoj se kao mala igrala sa svojom braom i sestrom. Nije bilo
vano to on nije znao za to.
Koraali su jedno pored drugog. Ruka mu je bila prebaena preko njenog ramena.
Vetar je mrekao pesak oko njihovih stopala. Neprozirno more je srdito hualo, talasi se
razbijali o obalu, rasprujui morsku penu. U daljini je poigravala jedna tamna takica.
Tanker koji se as pomaljao, as nestajao sa vidika. Proli su pored ene koja je
pokuavala da naui tene boksera da ide uz nogu. Pas nije obraao ni najmanje panje
na zapovesti svoje gospodarice i nestano se vrteo u krug. Kada je bila devojica i oni su
drali boksere u svojoj kui u Falstonu. Obino dva ili tri. Bili su nestani, balavi i
nezaustavljivi. Kad god bi videla boksera toplina bi joj se razlila srcem, a onda bi je
ispunio nepodnoljivi oseaj gubitka.
Spazivi Komarovljev udan pogled, zastade u po koraka: ,,O emu se radi?
Slegnuo je ramenima.
,,Ne znam. etamo ovde po ovoj plai. Reklo bi se najobiniji ljubavni par. Ali
neprestano razmiljam ko si u stvari ti. Zena koju poznajem ili ena koja je ono to znam
da jeste? U svoje vreme sam se nagledao stvari - i preiveo stvari - od kojih bi se oveku
sledila krv u ilama, ali kad god te pogledam i dalje ne mogu da zamislim kako je baviti
se onime ime se ti bavi.
,,Nai svetovi nisu toliko razliiti, Kostja.
,,Lake je iveti u mom svetu. Nije toliko usamljeno. I toliko.,,hladno.
elela je neto da kae, ali su je rei izdale.
,,Kako uspeva? Kako opstaje?
,,lskreno reeno, ne znam ni sama.
,,Ja ne bih mogao. Siao bih s uma.
To ju je pogodilo pravo u icu. U Petri je videla neto to nije videla u sebi.
,,Najvanije od svega jeste izgubiti matu.
,,Kako to misli?
 ,,Ako se bavi mojom poslom to je nuno, ako ima nameru da opstane. Ako ne
izgubi matu, izgubie razum. Na primer, nalazi se u nekom nepoznatom gradu -
recimo u podzemnoj eleznici - i vidi udan izraz na nekom od lica meu svetinom.
Mora ubediti sebe da to ne znai apsolutno nita. Da te niko ne prati. Ali isto tako zna
da je sasvim mogue da te neko ipak prati. Iste te noi spava u svojoj hotelskoj sobi.
Zauje nekakvu kripu. Lako moe ubediti sebe da ti se neko unja ispred vrata, mada
se u stvari radi samo o zvuku koji proizvodi sleganje stare konstrukcije. Vetina se
sastoji u poznavanju razlike izmedu ta dva i u potpunom gubitku mate. Oni koji nisu
sposobni za to jednostavno sagore. Postanu paranoini, to ih ini nestabilnim. I ranji-
vim. A kad stigne do te faze, moe se smatrati mrtvim.
***
Kada je spustila slualicu, poe da se trese. Pitala ga je koliko e mu trebati da
prikupi informacije. Sat vremena, odgovorio je. Sat vremena. Veruj mi, prava sitnica.
Pretpostavljala je da ih je ve imao. Dogovorili su se da ga poseti u podne. Bilo joj je
muka. Pogledala je na sat pored kreveta. Deset i trideset pet. Jedanaest i trideset pet u
Cirihu, gde se Komarov trenutno nalazio. Pre dvadeset i etiri sata bili su nadomak
Bamburga. Ona je vozila. Nisu mnogo govorili. Nije bilo potrebe za tim.
Bio je u pravu. Ne moe se vie ovako.
itave noi nije ni trenula. Ne zato to joj je nedostajao Komarov, ve zbog onoga
to ju je oekivalo. Prevrtala se po krevetu. U elucu joj se takode prevrtalo. Miii su
joj goreli od napetosti. Najgore je bilo izmedu tri i etiri ujutru. elela je da zarida na
sav glas, da iskoi kroz prozor, da se sjuri do aerodroma, da mu odleti u susret i zauvek
nestane. Neto posle pet je zakljuila da nema anse da zaspi i ustala iz kreveta. Nije
vredelo opirati se neminovnom. Mogla je samo da se pripremi za ono to je oekuje.
Pokuala je da se koncentrie, da se usresredi na preobraaj u Petru. Zamislila je sebe u
Groningenu, kako razbija nos Eriku Roju - i to dvaput. Jo uvek je bila sposobna za tako
neto. Pitajte Bruna Klajsta. On prepoznaje kvalitet.
Sada je medutim ponovo poela da je obuzima panika. Uspori disanje. Nemogue
je paniiti kada je disanje pod kontrolom. To je bila definitivno potvrena istina.
Pripremila je kupku da bi se malo opustila i pokuala da smiri vrtlog misli u glavi. Ba
kao to ju je Bojd nauio pre pet godina. Vizuelizacija, disanje. Treba samo da vidi
promenu i ona e se desiti.
Tesna kratka crna suknja, cipele sa visokim potpeticama, purpurna svilena bluza.
Stavila je malo ajlajnera, pudera i bogat sloj grimiznog karmina. U ogledalu je ugledala
enu deset godina stariju od Stefani.
U Londonu je bilo mirno i tiho. Uvek je volela period izmedu Boia i Nove
godine. Grad je delovao pusto i civilizovano. Pozvala je taksi, dala vozau adresu i
utonula u sedite. Nesvesno je platila vonju, pritisnula dugme i ula u lift. Vrata su se
razdvojila: predvorje, hodnik boje okolade, grimizni zidovi sobe za prijem, beli tepih,
balkon sa nadstrenicom, hrom i zatamnjeno staklo.
Salman Rifat ree: ,,Znao sam da e se vratiti.
Stefani nita ne odgovori.
,,Dao sam svima slobodan dan. Mislio sam da je tako bolje. Jesi li za pie?
 ,,Moe votka. I da sam na tvom mestu nita ne bih uzimala zdravo za gotovo.
Morae da me uveri da ima neto dovoljno vredno ove posete.
,,Naravno.
,,Dakle, ta ima?
,,A ta ti ima?
Nemoj mu pokazati apsolutno nita. ak ni kad bude gola.
Stefani raskopa bluzu, koliko da se nazre crni brushalter koji je nosila ispod.
,,Hou da znam o emu ovde razgovaramo. U suprotnom emo to obaviti drugaije.
Rifat je pogleda rairenih oiju.
Rekla je: ,,Dobro zna na ta sam sve spremna ako budem primorana.
Klimnuo je glavom. ,,Mogu ti dati podatke o krajnjim potroaima, vrsti oruja i
gradu u kome e se izvriti primopredaja.
,,A datum?
I datum.
Stefani se osvrnu oko sebe. Stajala je na okruglom srebrnom posluavniku. Mala
plava boca maslinovog ulja. Rifat je delovao nervozno. Ali ne toliko nervozno kao ona.
Bio je to trenutak odluke. Bilbao i ono na ta se tamo zavetovala. Ako prekri taj
zavet ta e ostati od njenog samodostojanstva? Sa druge strane, ta e sa Komarovim?
A opet, alternativa je bila daleko gora. Od Rifata nee moi da izvue ono to joj treba
ako mu slomi nos, kao to je to uradila sa Erikom Rojem. Rifat je bio potpuno drugaije
stvorenje.
Shvatio je njeno utanje kao znak popustljivosti i rekao: ,,Skini suknju.
Rifat se zavali na sofu, dahui. Njegovo groteskno miiavo telo se presijavalo
od znoja. Vene su mu bile nabrekle. Ponudio joj je da se istuira - da se jo jednom
istuira; naterao ju je da to dvaput uradi tokom popodneva- ali Stefani odbi. Htela je
samo to pre da ode. Citavo telo joj je drhtalo. Rifat dohvati au ivasa koja je stajala
pored sofe, posmatrajui je kako ustaje. Kada se sagnula da dohvati gaice, rekao joj je
da ih ostavi. Rekao joj je da njen ve uva kao uspomenu. Stefani je bilo jasno ta
pokuava, pa se ugrize za jezik, Navukla je suknju, koja se pripi uz vlanu kou. Na
itavom telu je oseala njegov zadah: podseao je na trule i smrt. Ponaala se kao
automat, to joj je pomoglo da pregura sate koji su bili za njom. Nije mu pruila
apsolutno nita. Njena nevoljnost je verovatno samo produila muenje, ali Stefani nije
marila. Mogao je da joj radi ta god hoe, ali ona nije htela da uzdie i stenje pod njim.
Kada je zakopala suknju, pokuao je jo jednom. ,,Zna, trebalo bi ovo da
ponovimo."
,,Ako me jo jednom takne ubiu te.
,,To je ono to volim kod tebe. Osim to si opaka u krevetu, ti si i prava pravcata
kuka. Zapalio je cigaru. ,,Veruj mi da na itavom svetu ne postoji ena nalik tebi.
,,Ali zato postoji previe mukaraca nalik tebi.
,,Ma hajde, Petra. Sama si tako odluila. Uinila si to svojom voljom. Ba kao to
sam i prognozirao.
Napustila je zgradu u pola sedam. Kod Iton skvera je skrenula desno. Oseala se
otupelo, ali je znala da to nee dugo potrajati. Da nije moglo potrajati. est sati...
 Pozvala je Rozi oduri.
***
Sa treskom zatvaram ulazna vrata, odlazim u kuhinju i otvaram flau oporog
crnog vina. Sipam vino u au i ispijam ga naiskap. Hou da sagorim njegov odvratni
zadah. Ponovo punim au i odnosim je u kupatilo, gde provodim oko pola sata pod
vrelim tuem. Sapunjam se, ribam i ispiram. Koa mi postaje bledoruiasta. Izuzev na
mestima gde su poele da se pomaljaju modrice. Posle tuiranja se umotavam u veliki
pekir. Donosim crnu kesu za dubre iz kuhinje i unutra stavljam sve to sam tog dana
nosila, ukljuujui mantil i cipele. Ne elim da zadrim ni jednu jedinu stvar, U kesu
potom ubacujem ajlajner, puder i karmin, a onda je odvlaim i ostavljam ispred vrata.
Ne elim uopte da je vidim u stanu.
Ovo je ist dokaz, ako su uopte potrebni bilo kakvi dokazi, da ja u stvari nisam
prava Petra. Nakon to je utekla Magenti i otpoela nezavisnu karijeru, Petra se esto i
bez oklevanja uputala u seksualne odnose sa mukarcima ako bi situacija to zahtevala.
Uradila bi ono to sam ja uradila danas popodne, a onda popila olju aja. Zavrila bi s
tim i gurala dalje. Takve stvari je ne bi ni najmanje tangirale jer im ona to jednostavno
nije doputala. U tome je bila njena tajna: nastojala je da savreno funkcionie, da ne
osea apsolutno nita, da eliminie sve manjkave ljudske elemente i da se pretvori u
automat. Automat od koga je mukarcima zastajao dah.
U to vreme Salman Rifatje bio jedan od tih mukaraca. Kao Petra, doputala sam
mu da mi radi sve to eli i pruala mu sve to eli: izvijala sam se od zadovoljstva ili
jecala od bola, zavisno od situacije. Sve to je bio deo mog arsenala. Zahvaljujui tom
arsenalu Petra je i bila tako dobra. Znala je da lae, da krade, da se tuca, da ubija. I sve
je radila jednako dobro.
Uznemirenost koju sada oseam trebalo bi da bude dobar znak. To pokazuje da
vie nisam ona. Da sam postala ljudsko bie. Sino sam pokuala da racionalno
razmotrim ono to me je sutradan oekivalo. Uporno sam ponavljala sebi da Rifat nee
tucati mene, ve Petru. Ubedivala sam sebe da je to cena koju vredi platiti da bih ko-
nano postala slobodna. Pokuavala sam da se uteim injenicom da neu raditi nita to
ranije ve nisam radila. Mislila sam da mogu ubediti sebe da ne dopustim da to ostavi
ikakvog traga na meni. Uveravala sam sebe da time neu izdati Kostju jer to nema ni-
kakve veze s emocijama. Ba sam bila naivna. Petra je moda odlian laov ali sam ja
valjda jedina osoba na svetu koju ne moe prevariti.
Sutradan ujutru - 29. decembra - Rozi je u pet do osam bila pred zgradom na Old
kort plejsu. Stefani navue par farmerica i ruiastu majicu dok se Rozi pela
stepenitem.
,,Zaboga, izgleda grozno. Je l' sve u redu?
Previe vina, previe grie savesti - previe fizike nelagodnosti - i nedovoljno
sna. Stefani odgovori: ,,Pokupila sam nekakve informacije u Moskvi. Jesi li za kafu?
Kada su se smestile u kuhinji, Rozi ree: ,,Znai, nije mogao da ti kae o kojoj
organizaciji se radi?
Stefani odmahnu glavom. ,,Nije u pitanju nikakva organizacija, ve grupa
pojedinaca. Ne zna koliko ih tano ima. Pet-est verovatno, moda i manje. Ekstremni
srpski nacionalisti. Kau da novac nije problem, platie koliko god treba. Nekadanje
okorele Miloevieve pristalice.
,,Za kada je zakazana isporuka?
,,Za deveti januar, u Njujorku. to e rei, za jedanaest dana. Meutim, nije
mogao da mi kae tanu lokaciju, tako da nam ta informacija nije od neke pomoi. Meta
bi mogla biti bilo gde, u bilo koje doba posle devetog januara. Dok ne otkrijemo o kome
se tano radi, nema anse da se bilo ta uini. Ako na vreme ne spreimo isporuku, stvar
moemo smatrati okonanom. A ta ti ima za mene?
Rozi joj urui plavu fasciklu. ,,Angaovala sam neke ljude da mi ovo odrade
preko noi. Malo je nabacano i turo, ali ne bi ni imala vremena za vie jer ima zakazan
sastanak u jedanaest.
,,Sa kim?"
,,Sa Jevgenijem vlaskom. Ovde ti je adresa i broj telefona. Prijavljen je pod
lanim imenom. Kloek.
,,Nikad ula.
,,Smatrali smo da je najbolje konsultovati se s njim. Bio je zamenik direktora u
odseku za bioloko oruje sovjetskog koncerna Biopreparat. U Biopreparatu su se vrila
farmaceutska i hemijska istraivanja. Ostale potrebne podatke e pronai medu
dokumentacijom."
,,A to oruje... Marburg U-13?
,,Bolje ne pitaj.
Kada je Rozi otila, Stefani otvori fasciklu. Jevgenij Vlasko je diplomirao na
Moskovskom dravnom univerzitetu. Poreklom iz lekarske porodice, zavrio je medici-
nu kao student generacije, a onda otiao na medicinski institut Tomsk gde se posvetio
prouavanju epidemiologije i infektivnih bolesti. Tri godine kasnije, 1977, uao je u
Ministarski savet Sovjetskog saveza. Nedugo nakon toga bio je prebaen na Institut za
primenjenu biologiju u Obolensku, blizu Moskve. Period od 1982. do 1986. godine
proveo je u Centru za nauku i razvoj u Stepnogorsku, u Kazahstanu, gde je radio na
osmiljavanju postrojenja za proizvodnju biolokog oruja - antraksa, kuge, tularemije i
sakagije.
Tokom slubovanja u Stepnogorsku poeo je da istrauje mogunosti za vojnu
primenu Marburga, jednog od virusa hemoragijske groznice. Potom je 1986. godine
prebaen u Jokar-Olu, gde je trebalo da nadgleda dizajniranje i konstruisanje speci-
jalistike opreme za razvijanje i testiranje biolokog oruja. 1987. godine je postao
upravnik Vektora - pod punim imenom: Institut za molekularnu biologiju - u Koltsovu, u
blizini Novosibirska. Tu je nastavio sa istraivanjima virusa hemoragijske groznice koja
je zapoeo u Stepnogorsku.
Kao najvei strunjak za bioloko oruje u svojoj generaciji, Vlasko je postao
zamenik direktora dravnog koncerna Biopreparat i jedan od civilnih lanova Petnaestog
direktorata, koji je imao kontrolu nad sovjetskim programom biolokog oruja. A onda
je 1992. godine, bez ikakvog upozorenja, prebegao iz Rusije. Krajnji cilj mu je bila
Britanija. Za ostvarenje svog plana kao najpogodniji trenutak izabrao je slubeni put u
Pariz. Bilo je priloeno i nekoliko fotografija. Fotografija iz studentskih dana prikazivala
je mravog tamnokosog mladia odlunog izraza lica. Na ostalim fotografijama, snim-
ljenim u poznijem delu karijere, Vlasko je i dalje bio mrav i odluan, ali mu je kosa bila
plava.
***
Jevgenij Vlasko je iveo u viktorijanskoj kui na Deraldajn roudu u Vondsvortu.
Prozor u prizemlju bio je zaklonjen ipkastom zavesom, korov je dikljao iz pukotina
ispucale staze od cigala, zelena farba se ljutila sa ulaznih vrata. Kada je ula unutra,
Stefani je bila okirana njegovim fizikim stanjem. Vlasko je bio pri kraju este
decenije, ali je izgledao mnogo starije. Ono malo kose to mu je ostalo bilo je tamno-
srebrnaste boje. Koa mu je bila suva kao pergament. Na nekim mestima se primeivalo
potpuno odsustvo pigmenta. Nadlanice su mu bile prekrivene krupnim pegama.
Poveo ju je do malene kuhinje u zadnjem delu prizemlja. Prostorija je bila mrana
i uska. Nametaj je imao bar tridesetak godina. Sigurno je tu donesen jo mnogo pre
Vlaskovog dolaska u Britaniju. Na dotrajalom podu nazirali su se komadii ogoljenog
vinila.
,,Mogu li vas ponuditi ajem?
,,Da, hvala.
,,Ja ga pijem na ruski nain.
I ja takode.
Stavio je ulubljen loni na plaviast plinski plamen.
,,Pretpostavljam da ste prostudirali moju biografiju. Sigurno ste dobili neku
dokumentaciju...
,,U pravu ste.
,,Mogu da zamislim kakav ste utisak stekli. Antiljudsko bie godine.
Stefani poe da odgovori nekom otrcanom frazom, ali se onda predomisli.
,,S obzirom na moju biografiju, izbegavam da donosim sud o drugim ljudima.
Mogu li vas pitati o neemu to nisam pronala u dokumentaciji?
,,lzvolite.
,,Zato ste devedeset druge napustili Rusiju? lzvadio je paklicu Benson &
Hedgesa iz depa debelog sivog dempera. Ruke su mu se tresle. Upalja nije hteo da
upali. Uspeo je tek iz estog pokuaja.
,,Otiao sam jer vie nisam mogao da murim pred istinom. U ta god da sam se
izrodio, bio sam sin lekara i to je bio poziv koji sam oduvek nosio u srcu. Kao mladi
sam poloio zakletvu koju polau svi sovjetski lekari. Poloio sam je iskreno i od srca.
,,Hoete da mi kaete da ste proveli petnaest godina razvijajui razne vrste
biolokog oruja ne znajui ta u stvari radite?
,,Hou da vam kaem da je u Sovjetskom savezu tokom sedamdesetih i osam-
desetih godina postojao ogroman jaz izmedu onoga to se govorilo i onoga to se radilo.
Govorili su mi da u uestvovati u istraivakom projektu koji je za cilj imao pronala-
enje lekova i vakcina kojim bi se mogle neutralisati pogubne posledice biolokog
oruja koje se proizvodilo na zapadu. I ja sam u to verovao. Ba kao to sam verovao i
da u tehnolokom pogledu moramo sustii zapad kako bismo ih odvratili od namere da
ikada upotrebe takvo oruje. Svi smo u to verovali. Surovo otrenjenje je dolo tek
kasnije, kada sam shvatio da me zapravo koriste za stvaranje takve vrste oruja.
Drhtavim rukama je sipao aj u dve ae stavljene u zamagljene mesingane
drae. Onda je na sto spustio teglicu dema. Posmatrala je kako, drei kaiicu
vornovatim prstima, zahvata dem iz teglice i stavlja ga u aj.
,,U prvo vreme smo bili neizmerno ponosni na svoj rad. Ne mogu to porei.
Uzbuenja novih naunih otkria su potisnula moralna pitanja. Bili smo mladi, bili smo
zaetnici neeg novog, uivali smo ogromno potovanje, ak i meu onima koji nisu bili
sigurni da li mi zaista postojimo. Oni nas nikada nisu upoznali, ali su znali za nas.
Mereno standardima Sovjetskog saveza nita nam nije nedostajalo. Naravno, kada to
kaem ne mislim na novac. U to vreme novac nije bio toliko vaan. Mislim na ast. Na
tapanje po leima. Budet nam je bio vie nego zadovoljavajui, a uticaj ogroman. Ra-
dili smo kao psi, ali se nismo alili. Uprkos tome, vremenom sam poeo da sumnjam.
ak i pre nego to sam saznao istinu. Moda je to bilo zakasnelo sazrevanje, ili sve
ozbiljnije razoaranje dravnim sistemom. Moda se radilo i o kumulativnom efektu
dugotrajne psiho-fizike preforsiranosti.
,,ta se desilo?
Pogled mu je bio uperen ka prozoru sa koga se video maleni vrt. Stefani je
pretpostavljala da je vrt bio ograden zidiem, ali se to nije moglo videti. Sve je bilo
zarasio u bunje i korov. Od Vlaskovog dolaska verovatno niko nije ni zaao tamo.
,,Biopreparat je bio vie od vojnog pogona. U njegovoj nadlenosti bila je i
civilna medicina. Tako se prikrivao vojni program. Budet se maskirao trokovima za
civilno zdravstvo. Taj potez ne samo da je uspeno prikrivao istinu, ve je partijskim
rukovodiocima pruao priliku da se hvale ogromnim sumama novca koje je drava
izdvajala za zdravstvenu brigu o svom narodu. Realnost je, medutim, bila sasvim
drugaija. Seam se svoje prve posete Groznom. Bilo je to 1987. U bolnici su se igle
sterilisale vodenom parom jer nove igle nisu dolazile, a aparat za sterilizaciju je bio
pokvaren. Kada sam se sledee godine vratio tamo, igle su morale da se rekonstruiu.
,,Da se 'rekonstruiu'?
,,Da se otre jer su postale tupe od preeste upotrebe. Tuno je odmahivao
glavom. ,,To je samo jedan od primera patnji kroz koje je narod prolazio da bi drava
mogla da finansira nae programe. Mogao bih vam navesti jo na desetine drugih.
,,To vam je, znai, prelilo au?
,,Ne. Istina mi je prelila au.
Preli su u dnevnu sobu. Zidovi su bili oblepljeni tamnozelenim tapetama. Prljave
ipkaste zavese koje je videla spolja priguivale su skoro svu prirodnu svetlost. Unutra
su bile dve fotelje kojima je bilo potrebno tapaciranje. ispred kamina je stajala elektrina
grejalica sa tri rebra. Abauri na lampama su bili tamnoljubiaste i zlatne boje. Soba je
odavala utisak krajnje tiine i turobnosti.
Stefani se spusti na jednu od fotelja. itavo telo ju je bolelo.
Promekoljila se u potrazi za manje bolnim poloajem. Lnstinktivno se seti
porekla tog bola - dana provedenog sa Rifatom, njegovog brutalnog stiska i nezajaljive
agresivnosti - i zadrhta od gnuanja.
 Vlasko je, nesvestan onoga to se deava u njenoj glavi, nastavio sa priom.
,,U to doba sam bio zamenik direktora Biopreparata.Bio sam i lan Petnaestog
direktorata. Oktobra 1990. godine Sovjetski savez je potpisao ugovor sa Sjedinjenim
Dravama i Velikom Britanijom na osnovu koga su se doputale posete odreenim
lokacijama na kojima bi se moglo proizvoditi bioloko oruje. Kada su nam
Britanci i Amerikanci doli u posetu odveli smo ih na mesta koja su eleli da vide - na
spisku su, izmedu ostalog, bili Obolensk i koltsovski Vektor - ali smo ih drali dalje od
svih osetljivijih podruja na tim lokacijama. Da budem iskren, bili smo zadovoljni nai-
nom na koji smo to izveli. Naa reciprona poseta Sjedinjenim Dravama bila je
zaplanirana za decembar 1991. Predali smo im spisak postrojenja koja smo eleli da
obidemo. Na spisku su se nalazili Ameriki vojno-medicinski istraivaki institut za
infektivne bolesti u Fort Detriku u Merilendu, istraivaki centar Dagvej u blizini Solt
Lejk Sitija, centar Soli u Sviftvoteru u Pensilvaniji i Pajn Blaf Arsenal u Arkanzasu.
Kada smo 1972. godine potpisali Konvenciju o biolokom i toksinom oruju,
uradili smo to mirne glave, ba kao i SAD, jer u konvenciji nije bilo klauzule o proveri
lokaliteta. Shodno tome, pretpostavljali smo da e druga strana prekriti odredbe
konvencije. Moglo bi se zapravo rei da je itav na program bio zasnovan na toj pretpo-
stavci. A poreklo te pretpostavke poivalo je u ubedenju da e oni isto to pretpostaviti za
nas. lspostavilo se, medutim, da je Amerika nastavila sa istraivanjem biolokog oruja,
ali da se pritom ograniila na defanzivne sposobnosti. Oni uopte nisu imali ofanzivni
program. Poseta iz decembra 1991. godine potvrdila je ono u ta su neki od nas ve
poeli da sumnjaju. Da smo iveli u velikoj lai.
,,Jeste li to obelodanili kada ste se vratili u Rusiju?
,,Jesmo.
,,Na kakav je prijem to nailo?
,,Rekli su nam da smo sigurno pogreili u proceni i da moramo bolje da otvorimo
oi. Kasnije su nam naredili da stvorimo nekakve dokaze o amerikom ofanzivnom
programu biolokog oruja, bez obzira koliko to stajalo. Kada smo rekli da je tako neto
nemogue, bilo nam je naredeno da drimo jezik za zubima. Biopreparat je bio u krizi.
Bila mu je potrebna verodostojna pretnja da bi mogao da opravda ogromne trokove.
Generali su se uspaniili. Plaili su se da e izgubiti posao, prihode, presti. Tada mi je
postalo jasno da u morati da odem. Da sam ostao, istina bi bila pokopana. lsprva sam
slegao ramenima i pravio se da nita ne primeujem, kako bih zadrao poverenje svojih
pretpostavljenih. to mi je i uspelo. Zbog toga su me, smatrajui me potpuno pouzda-
nim, i poslali u Pariz 1992.
Vlasko podie au obema rukama i prinese je ustima.
,,Pretpostavljam da ste ogoreni?
,,Ne toliko kao ranije. Ali, ponekad me uhvati kriza. Dao sam im sve. Svoje
poverenje, svoj intelekt, najbolje godine ivota. Svoje zdravlje. Patim od gotovo svih
alergija koje se mogu zamisliti. Ne smem da jedem svinjetinu, piletinu i jaja. Ne smem
ni da pomislim na bilo ta od mlenih proizvoda: puter, mleko, sir. Alergian sam na
agrume i na penicu. Triput dnevno moram da premazujem kou mau jer ona vie ne
lui prirodne masne materije. Gutam po pet antialergijskih pilula etiri puta dnevno.
Usled silnih vakcina ne posedujem prirodni imunitet na bolest. Svaki as navuem
kijavicu i moram da nosim ove specijalno zatamnjene naoari kako mi do zenica ne bi
dopreo ni traak UVA svetlosti.
,,Sve to ste zaradili bavei se svojom profesijom?
Klimnuo je glavom.
,,U roku od deset godina kosa mi je postala plava.
,,Primetila sam to na nekim od fotografija.
,,A znate li zato?
,,U podrujima sa ogranienim pristupom vazduh se pricao hidrogen peroksidom
zbog dezinfekcije. Dovoljno je da se setim njegovog mirisa - i ukusa - pa da mi se
okrene eludac. Tokom deset godina neprekidne izloenosti on ne samo da mi je
posvetlio kosu, ve me je trovao sa svakim udisajem. Sve u svemu, pravo je udo da
uopte mogu jo uvek da diem.
,,Oprostite na drskosti, ali iznenaduje me da niste ostavili duvan.
,,Svata! Da vam neto kaem. Kada sam saznao da sam dobio premetaj i da me
sa medicinskog instituta Tomsk alju u Obolensk i Stepnogorsk, znate li kako su mi
kolege estitale?
,,Kako?
,,Srdano i iskreno. Svi su se rukovali sa mnom, zagrlili me i izljubili u oba
obraza. A onda su mi rekli da u biti mrtav u roku od dve godine. Takva je bila
reputacija koju je taj odsek uivao. Ali, nisam mario. Niko od nas nije. Mi smo na takve
zadatke gledali ne samo kao na ansu za napredovanje u karijeri, ve kao na patriotsku
ast. Nikada nisam verovao da u doiveti ove godine. I nakon svih opasnosti kojima
sam izloio svoj organizam, mislim da je par cigareta - pa ak i mnogo vie od toga -
potpuno zanemarljiva stvar. A ionako ve predugo koristim vae gostoprimstvo.
,,Novembra 1986. godine, dok sam se nalazio u Jokar-Oli, zamolili su me da
osmislim neki novi nain prenosa. Neto malo. Neto to nee morati da se privruje
na bojevu glavu. Izumeo sam prenosni mehanizam namenjen za bliski kontakt. Predao
sam nekoliko skica. Avgusta 1987. godine prebaen sam u koltsovski Vektor i nakon
toga vie nita nisam uo o svojim nacrtima. A onda je doao M-8389.
,,ta je to?
,,Broj potanskog faha Srednjoazijskog ogranka za primenjenu biohemiju u
Almatiju. Najtajniji lokaliteti su se uvek nazivali po svojim potanskim fahovima. to se
tie punog imena, taj lokalitet nije bio ni blizu Almatija. Bio je na stotine kilometara
daleko. Daleko od svega. Nije bio ucrtan ni na jednoj mapi i sve do pojave satelitskih
fotografija zapadnjaci nisu ni sanjali da tako neto postoji. M-8389 nije bio usamljena
pojava. Bilo je na desetine takvih mesta razbacanih po nepreglednim pustoima Sovjet-
skog saveza.
I ta se desilo?
1990. godine otkrivena je Marburgova varijanta U-13. Izuzetno smrtonosna
forma Marburga, dobijena od Varijante U, koja je stvorena nakon nesreenog sluaja
koji se desio u Koltsovu osamdeset osme. Tada je iz tela zaraenog - Nikolaja Ustinova -
posmrtno uzet uzorak inficirane krvi, na osnovu koga je razvijena nova loza infekcije. U
je bilo skraeno od Ustinov, odatle naziv Varijanta U. U-13 je bila usavrena, jo smrto-
nosnija verzija te varijatne. Ustinov se zarazio Marburgom preko igle iji je vrak
sluajno probio njegovo zatitno odelo. U-13 je bio biohemijski doraden tako da se
infekcija moe izvriti vazdunim putem. To se struno kae 'preko aero-sola'.
U vreme nesree ja nisam vodio projekat M-8389, ali sam bio zamenik direktora
Biopreparata. M-8389 je stoga spadao u moju sferu odgovornosti. Odleteo sam za
Kazahstan da bih nadgledao poslednje faze procesa i njegove posledice. Troje istaa je
bilo zaraeno virusom u podruju u kome se on nije smeo nalaziti. Pokrenuta je istraga,
ali se nita nije moglo precizno ustanoviti.
,,istai su umrli?
,,Da, i to na daleko jeziviji nain nego to se moglo oekivati. Virus ih je pokosio
daleko bre nego to bi to uinio prirodni Marburg. U roku od nekoliko sati filovirusi su
desetkovali njihove elije, nepovratno ih razarajui. Nesrenici su skapavali u mukama.
Neprestano povraanje, nezaustavljivi crni proliv. Krvarili su iz nosa, uiju, anusa,
genitalija, ak i iz bradavica. Unutranji organi su im se raspadali, creva su im ispadala
pred naim oima. Tako deluje Marburg U-13. Iz oiju su im na kraju tekle krvave
suze...
Vidno uznemiren seanjima, Vlasko na trenutak prestade sa priom i zapali jo
jednu cigaretu.
,,Sve do incidenta u M-8389 nisam imao pojma koliko se daleko otilo sa razvija-
njem U-13. Dva meseca kasnije sam podneo izvetaj Petnaestom direktoratu u Moskvi.
Zgrada 112, u kojoj se nalazila bezbednosna zona u kojoj je dolo do nesree, morala je
da bude trajno zapeaena. Nismo uspeli da otkrijemo kako se U-13 probio kroz ventile
za vazduh i izazvao infekciju.
,,U izvetaju sam rekao da smo stigli do faze kada vie ne moemo sa pouzda-
nou tvrditi koliko je pogubna postala varijanta U-13. Kao aerosolsko oruje, ona je
krajnje neprihvatljiva. Ukratko, rekao sam im da se U-13 mora unititi i da moramo
obustaviti eksperimente koji se tiu aerosolske primene Marburga. Usledila je una
rasprava. General-major Kalinjin, moj pretpostavljeni, pretio mi je otkazom. Rekao sam
mu da bi mi uinio uslugu. Rekao sam im da je to neto to prevazilazi karijerizam, da
U-13 ne predstavlja nita manju pretnju za nas nego za nae neprijatelje. Direktorat je na
kraju prihvatio moje miljenje.
I program je bio obustavljen?
,,Da, dok je bio pod mojim nadzorom.
,,Ata je bilo sa U-13?
,,Bio je uniten.
,,Celokupna koliina?
,,Koliko mi je poznato, da.
,,lma li anse da je neto sauvano?
,,Mogue. lli je moda sauvana tehnologija. Nauka se neverovatno brzo razvija i
gotovo da je nemogue ponititi neto to je ve otkriveno.
,,Jesu li svi lanovi Petnaestog direktorata znali za U-13?
,,Jesu, koliko se seam.
 ,,Da li je u direktoratu postojao neki zvanini protokol po tom pitanju?
,,Naravno.
,,Pod ijom kontrolom?
,,Pod kontrolom tri najuticajnije linosti Petnaestog direktorata u to doba.
,,A to su bili?
,,Pukovnik Aleksandar Modiljanov, general-major lvan Oskoi -usput budi reeno,
obojica su ve pokojni - i general-potpukovnik Aleksandar Kosigin.
Kosigin. Naravno.
,,Samo jo jedno pitanje. Marburg U-13... ta ako dode do najgoreg?
,,Zavisi od mesta gde bi se oruje upotrebilo i od mogunosti za sekundarnu
infekciju. Ako bi se upotrebilo u urbanom podruju, sa velike visine, po snanom vetru,
mogli bismo govoriti o hiljadama rtava. Na desetine hiljada, moda i vie. Na nain
koji sam vam malopre opisao. Ali, to se odnosi samo na primarnu infekciju. Ako zara-
eni ponu da inficiraju ostale - to jest, ako dode do sekundarne infekcije - nemogue je
predvideti posledice. Sve to se sa sigurnou moe rei je da bi se svet naao suoen sa
jednom novom vrstom uasa.
,,A nain prenosa?
,,Do vremena kada sam zavrio sa radom na prenosnom sistemu, agens se mogao
transportovati u obezbedenoj posudi veliine aktntane. Ali, to je bilo pre vie od deset
godina. A danas... ko zna dokle su u meduvremenu stigli?
,,Da ste na mom mestu, ta biste uradili?
Vlasko se zamisli. U tiini prostorije jasno se ulo teko soptanje iz njegovih
grudi. Na kraju je prozborio: ,,Postoji neko ko bi vam moda mogao pomoi. Sergej
Roskov. On je bio moj glavni pomonik u Biopreparatu. Kada sam prebegao, doao je
na moj poloaj. Ako uspete da ga pronadete, moete mu verovati.
,,Gde je on sada?
,,Negde u Moskvi. U stvari, uo sam da se krije.
,,Zato?
,,Ne znam.
,,Kako mogu da stignem do njega?
Vlasko prie jednoj od komoda i iz nje izvue konu tabakeru koju potom unu
Stefani u ruku.
,,Trebalo bi prvo da pronadete Valentinu Rudenko. Ona mi je stara prijateljica.
Ako neko zna gde se Roskov krije, onda je to ona. Pre mnogo godina mi je poklonila
ovu tabakeru. Pre nego to sam krenuo u Pariz, rekao sam joj da nameravam da pre-
begnem. Ona je bila jedina koja je za to znala. Dogovorili smo se da, ako ikada ponovo
vidi ovu tabakeru, da e to biti znak da dolazi od mene. Pronadite je i pitajte. Ako ona ne
zna gde je Roskov velike su anse da vie nije medu ivima.
***
Moskva, 30. decembar. Petnaest stepeni ispod nule. Vejala je meava. Let je
kasnio i bee ve prolo osam kada je stigla do Kutuzovskog prospekta. Platila je taksisti
i zastala ispod lunog svoda. Sigurno e primetiti. Videe mi to u oima, osetie miris na
mojoj koi. Saekao ju je ispred lifta i poljubio. Kada su uli u stan nasuo joj je malo
vina. Samo je pitanje trenutka...
,,Pa, kako je bilo?
Stefani mu ree istinu.
,,Bila sam usamljena. Pre nego to sam te poznavala, ak i kada sam bila sama,
nikada se nisam oseala usamljeno. Kako je bilo u vajcarskoj?
,,Lepo. I prazno.
Kada ju je razodenuo, mislila je da e je modrice izdati. Preterivala je. Modrice
ak ni prvog dana nisu bile naroito strane, a sada su bile gotovo neprimetne. Ali ih je
svejedno oseala. Kada su te veeri prvi put vodili ljubav bila je napeta i postiena.
Posle toga se netedimice prepustila piu, pokuavajui da spere oseaj krivice. Drugi
put je ve uspela da natera sebe da se ponaa kao da se nita nikada nije desilo.
Jeli su milansku i napolitansku salamu, italijanski sir i kotske zobene biskvite.
Sve namirnice su bile kupljene u delikatesnoj radnji u Cirihu. Leali su preko razbacane
garderobe na podu u dnevnoj sobi, umotani u dva arava. Stefani je prieljkivala da
nikada ne ustanu odatle. Komarov je puio. Dugo su utali, a onda je on upita o emu
razmilja.
,,O svim godinama koje si proveo u zatvoru. O nepovratnom gubitku ivota.
Uslovima koji su tamo vladali. Pitam se kako se uopte uspeo da opstane.
Odgovorio je gotovo ravnoduno.
,,Kao i veina ostalih. Prihvatio sam stvari takve kakve jesu.
Stefani se podignu na lakat kako bi mogla da mu se zagleda u oi.
,,Prihvatio?
,,Ne mislim na presude i autoritet koji ih je izrekao, ve na duinu kazne. Kada
prihvati stvarnost, vreme bre prolazi. Kada se nade unutra nema vie ta da se uradi.
Oni koji to ne prihvate loe prolaze. Svakim danom plaaju turobni danak. Polako
kopne.
,,Ali kako to moe da se prihvati?
,,Ne izjeda se oko toga. Podigne zid oko sebe. Ne razmilja o prolosti niti o
budunosti, o stvarima koje ti nedostaju. U stvari, pokuava da uopte ne razmilja.
Primora sebe da ivi samo u tom trenutku i da ne osea apsolutno nita. Natera sebe
da mentalno otupi.
,,A fiziki?
Komarov se nasmei.
,,U Sibiru bar ne mora da se brine za to.
Stefani ga utinu.
,,Zna ti na ta ja mislim.
Pomilovao ju je po kosi.
,,To je prosto. lli si fiziki jak ili si fiziki slab. Ima sree ili nema sree. To je
sve. Nema ta da se uradi. Osim da se eka.
Bio je jo uvek mrak kada je zazvonio telefon. Komarov se javi na drugo zvono.
Nekoliko jedva ujnih rei i ve je bio van kreveta, oblaei se. Bio je jo uvek
omamijen snom. Stefani ga upita ta nije u redu. Sve je u redu, odgovorio je. Morao je
da se nade sa nekim. Iz poslovnih razloga.
,,Koliko je sati?
,,Pet i dvadeset.
,,Poslovni razlozi u pet i dvadeset?
,,U Njujorku je sada devet i dvadeset.
,,Putuje za Njujork?
Nagnuo se preko kreveta i poljubio je.
,,Ne. Vidimo se kasnije.
Aii se nisu videli kasnije. Pozvao ju je oko podne. Iskrsle su neke komplikacije.
Ne moe o tome preko telefona. Javie joj se im bude mogao, ali ne veruje da e moi
da ide sa njom na Vatukinovu zabavu. Stefani ree da u tom sluaju ni ona ne eli da
ide.
,,Ali mora. Ako oboje otkaemo razmisli kakav bi utisak to moglo da ostavi.
,,Boli me uvo za utisak.
I mene. Ali kapira ta hou da kaem, zar ne?
Sa spoljaenjeg gradskog prstena skrenuli su na put Rubljevo-Uspenskoje.
Automobil je truckao po neravnom drumu. Pored njih su promicala stabla borova i
breza. I dalje je vejao sneg. Farovi su krili proiaz kroz pomrinu, krupne pahulje
poigravale nad oferajbnom. Oteale grane su se nadvijale iznad puta, presijavajui se
pod svetlou farova. Stefani je sedela na zadnjem seditu mercedesa koji je Vatukin
poslao po nju. Najnoviji model, blindirana karoserija, zatamnjeni prozori, TV. Voza je,
medutim, bio daleko od najnovijeg modela: debeo, u konoj jakni pretesnoj za pitolj, sa
cigaretom meu ispucalim usnama.
Proii su pored Barvike i Zukovke, sela koja su nestala pre nego to je stigla da
baci pogled na njih. Onda su skrenuli levo, na puti prekiriven neugaenim snenim
prekrivaem. Stotinak metara dalje Stefani primeti rampu i straarsku kuicu u kojoj su
se nalazila dva naoruana uvara. Nakon par razmenjenih rei, rampa se podie.
Mercedes nastavi kroz mranu i tihu umu. Preli su otprilike jedan kilometar kada se
pred njima ukaza daa: bljetava arhitektonska groteska opasana debelim zidom. To nije
bila kopija kue koja je Vatukina toliko oduevila tokom njegovog kratkotrajnog borav-
ka u norvekoj luci Bergen. Bila je to ta kua. Kua mu se toliko dopala da ju je kupio,
rasklopio, transportovao do Rusije i tamo je rekonstruisao. Ali, nije bila dovoljno velika.
I kakvo je reenje smislio? Da sagradi jo jednu istu takvu pored. Sijamski blizanci,
poput Magentinog zdanja. Ali i dalje nije bilo dovoljno prostora, pa je dodao po dva
spata na svaku od njih. Posle svega toga bilo je nemogue zakljuiti u emu je poivala
njena prvobitna privlanost.
Komarov joj je prethodne veeri prezrivim glasom opisao unutranjost dae: dve
saune, jakuzi u svakom kupatilu, privatni bioskop, dvorana za zabavu dovoljno prostrana
da se u nju smesti ogroman sto za ruski bilijar i neto manji za ameriki, zatvoreni ba-
zen okruen loim imitacijama klasinih kipova.
,,Tamo je nekada bila prava daa. Manja, ali u tradicionalnom stilu. Sruio ju je da
bi napravio mesta za... na kraju krajeva, videe i sama.
 ,,Nisi ba oduevljen time to je napravio?
Slegnuo je ramenima.
,,U emu je poenta? U roku od jedne generacije niko se vie nee seati.
,,Nee se seati ega?
,,Odakle smo potekli. Zato smo radili to to smo radili.
Iza druge rampe nalazilo se dvadesetak parkiranih limuzina. Sve su bile prljave.
Unutra ih doekae prostorni lavirint i zvuna kakofonija. Posluga je nosila crno-zlatne
uniforme, konobarice su na sebi imale mini-suknje. Stefani primeti da su ene brojnije
od mukaraca, ali je bila svesna da je ona izuzetak. Ona je bila goa. Ostale ene su bile
u svojstvu pratilja ili animirdama. Malo njih je liilo na supruge. Mlade, lepe, izazovnog
ponaanja, jagmile su se oko prisutnih mukaraca zanemarujui odbojnost njihovog
izgleda ili ponaanja. Neki od njih se definitivno nisu uklapali u ambijent. Mukarci sa
brkovima, oiljcima i Hugo Boss odelima. Ljudi koji su bili u stanju da se adaptiraju na
najsurovije zatvorske uslove, ali ne i na noenje odela.
U jednoj od soba za prijem nalazio se ogromni vedski sto: kavijar, srebrni
posluavnici prepuni mesa, salate, dimljeni losos i moruna, sirevi, inije sa raznim
supama i orbama, sve mogue vrste hleba. U susednoj prostoriji popularni ruski TV
komiar se razmetao svojim opscenim humorom, na ogromno zadovoljstvo okupljenih
gostiju. Tu se susrela sa Vatukinom. Bio je obuen u crno, delovao je vitko i trezveno.
Poveo ju je u stranu, upitavi je da li se dobro provodi i ta moe uiniti za nju.
Komarova je pomenuo samo jedanput - teta to ne moe da doe, ali ta da se radi - a
onda joj predloio da se sastanu drugog januara ujutru.
,,Do tada e nam se glave razbistriti.
Stefani primeti da je u njegovoj glavi i sada bilo savreno bistro, da nije bio ni
blizu pijanstva. Upoznao ju je sa nekim od gostiju. Funkcioner koji je radio za majora
Lukova, novinar sa neobinim britanskim akcentom - verovatno Kanadanin - neki
vedski hirurg, dvojica funkcionera iz Gazproma, imovinski pekulant sa Menhetna,
direktori Bakreditbanke, Severnaja Kazna banke, Dalkombanke i austrijskog
Kreditantalta.
U pono je bio prireden vatromet. Bljetava ekstravagantna svetlost zapara no.
Svi pokuljae napolje. Dobre doze alkohola su ih neko vreme titile od minusa koji je
vladao napolju. Zvuci oduevljenja, aplauz, jo pia, salve smeha. Dim se dizao sa
platforme za detonaciju, skrivene iza zastora od drvea. Stefani oseti miris kordita
pomean sa nikotinom. Kada je predstava bila zavrena, na red dooe zdravice. Pripiti
gosti poee da pevaju. Do jedan su naga tela ve plutala po bazenu.
Stefani je prolazila kroz sobu u zadnjem delu dae. Na zidu su se nalazila tri
ogromna TV ekrana, smetena jedan iznad drugog. Sva tri su bila ukljuena, ali nije bilo
tona: na ekranu na vrhu bio je emitovan prenos fudbalske utakmice izmedu Juventusa i
Barselone; u sredini je iao sinhronizovani film sa ak Norisom; na ekranu u dnu
prikazivao se tvrdi holandski porni. U prostoriji je bilo desetak gostiju. Sedeli su ili
leali na sofama i foteljama. Neki su zurili u ekran, drugi su razgovarali. Jedan je leao
komiran.
,,Ne lii ba na Bambi park, zar ne?
 Stefani se okrenu. Njegovo prisustvo je bilo toliko neoekivano da je na trenutak
zaboravila njegovo ime.
,,Ali podsea na Markov stil. Naroito donji ekran.
Klasen. Marsel Klasen. Belgijski posrednik. Januar 2000, Poarevac, neposredno
pred Arkanovo ubistvo. Ista votana koa, ista masna kosa prebaena preko levog oka.
Bambi Park, mesto gde su se sastali, bio je zabavni park koji je podigao Miloeviev sin
Marko.
,,Rusi oboavaju aka Norisa, ree Klasen. ,,A i on voli njih. ak je ovih dana
sveprisutan u Moskvi. Ba kao i HIV.
Srpski teroristi su puteni s lanca i Klasen je ve u Moskvi.
,,Jesi li jo uvek aktivan na Balkanu?, upita Stefani.
,,Povremeno. A ti?
,,Odonda vie ne. Otkud ti ovde?
Klasen se isceri.
,,Pokai mi, pa u ti pokazati.
,,Bacio si me u iskuenje, ali ipak ne.
Poslednji put se sreli kada su se iz Poarevca vraali za Beograd. Klasen joj se u
automobilu neveto udvarao. Rekla mu je da odraste. Da su njih dvoje razliiti svetovi.
Nije imao ta da joj odgovori na to.
,,Sjajno si obavila ono u Interkontinentaiu.
,,Moram priznati da su mi tvoje informacije pomogle. Stvarno je nosio pancir.
,,Posle Beograda si iezla.
,,Bila mi je potrebna pauza.
,,Ali, kada si odluila da se vrati, krenula si od Moskve.
Kiselo se osmehnula.
,,Ba kao i ti.
***

,,Dugujem ti izvinjenje.
Natalija nema ni trunke karmina na usnama. Za razliku od svih ostalih ena.
Njena bleda koa deluje besprekorno. Kao puter. Njen nain odevanja sve ostale baca u
zasenak, ali sumnjam da ijedna od devojaka shvata zato. Na sebi nema ni jednu jedinu
markiranu krpicu. lzostavilaje obavezan mini, opredelivi se za pripijenu suknju srednje
duine. Takva garderoba otkva sasvim dovoljno i - to jejo vanije - nagovetava
daleko vie. Na sebi ima jo i klasinu ensku koulju od crne svile. Raskopala je jedno
dugtne vie nego to pristojnost nalae, diskretno otkrivajui jamicu medu grudima, Oko
vrata nosi prefinjenu ogrlicu od platine, sa koje visi mali pravoslavni ruski krst. Ostale
ene u prostohji teraju me da se oseam matoro. Pored nje se oseam jeftino i aljkavo.
,,lzvinjenje?
,,to sam bila onako neprijatna u Belom trgu. Nisam znala ko si ti.
,,A kako si i mogla da zna?
Njen osmeh je prepun zahvalnosti.
 ,,Moj poloaj je takav da sebi ne mogu priutiti preteranu blagonaklonost. Ima
rnnogo devojaka koje bi elele da uzurpiraju moje mesto.
,,Jasno mi je.
Ugrabile bi i najmanju priliku - ne bi prezale ni od ega - da ostvare ono to su
naumile.
Traimo neko mirnije mesto za razgovor. Ulazimo u jednu od radnih soba. Drveni
zidovi su ostali od prvobitne dae, kae mi. Na njima je okaena serija crno-belih
fotografija u grafitnim ramovima. Skupa erotika Helmuta Njutna. Te slike bi se uklopile
u veinu prostorija koje sam u ivotu videla, ali ovde deluju krajnje neprimereno.
,,Vladimirovo shvatanje umetnosti. Skupo su ga stajale. Da su bile jeftine smatrao
bi ih besmislenom pornografijom.
,,A ti?, pitam je.
,,Kako se tebi dopadaju?
,,Smaraju me.
Razgovaramo jo neko vreme, a onda ona nastupa sa krajnje direktnim pitanjem.
Kako je to ubiti nekoga? Pitanje dolazi kao grom iz vedrog neba.
Pokuavam da dobijem na vremenu.
,,Zato ne pita njega. Sigurno bi imao ta da ti kae.
,,Mislim... kao ena?
Odgovaram joj iskreno i bez oklevanja.
,,Kada to radim ne nastupam kao ena. Kada bih tako nastupala... pa, mislim da
uopte ne bih bila u stanju da odradim posao. lli da se uhvatim u kotac sa emocionalnim
posledicama. To je kao seks. Mukarci tnogu da spavaju sa nama i da apsolutno nita ne
oseaju. Ali, mi smo drugaije.
,,Ali ti ipak ubija.
,,U takvim situacijama prestajem da budem ja. Postajem neko drugi. Koliko god
je potrebno. Moja psiha ostaje potpuno razdvojena od tog ina. To je jedini nain da
ivim s tim.
Klima glavom, skreui pogled.
,,Da, znam na ta misli.
Sigurna sam da zna. Isto oseanje, drugaiji kontekst. ini mi se da mogu da se
otisnem u malo istraivanje.
,,A odakle si ti, Natalija?
,,lz Omska, Zna gde je Omsk?
,,Ne znam.
,,lzmedu Jekaterinburga i Novosibirska, severno od granice sa Kazahstanom.
To je daleko odavde...
To je daleko od bilo ega.
,,Zato si dola u Moskvu?
,,Jer nisam znala ta da radim u Omsku. Bila sam bez perspektive, bez budunosti.
Mislila sam da, ako se dokopam Moskve, preda mnom lei itav svet, Evropa, Amerika.
Kada sam stigla bila sam vorc. Imala sam jednu drugaricu iz Omska koja je pre mene
stigla u Moskvu. Ona mi je pronala posao u Raspuinu. Jesi li nekad bila tamo? To je
restoran. Radila sam kao kelnerica. Sluile smo u toplesu."
Primetivi izraz na mom licu, slee ramenima kao da kae: ma, zna ve.
,,Japanski biznismeni su nam polivali grudi ampanj-cem, a onda skupljali kapljice
jezikom. Eto, na takvom mestu sam radila. Kasnije sam se zaposlila u Belom trgu. Tu
sam upoznala Olega Rogaeva. Nisam tada znala ko je on. Ali je on znao ko sam ja. lli,
bolje reeno ta sam ja.
I tako je poelo?
,,Da, kada su mi rekli ko je on. Tako je poelo.
,,lskrena ljubav.
Tuno se nasmejala.
,,Ljubav je ponekad luksuz koji je nemogue priutiti. Oleg je bio moja ulaznica
za nov ivot. Oboje smo to znali. Veina devojaka nikada ne dobije ansu kakvu je on
meni pruio.
,,Kakav je bio?
Njen odgovorje proet bolom, ali i istinom.
,,Bolji nego to sam imala prava da oekujem. Posmatra moju reakciju. ,,Daleko
bolji od Vladimira.
Saoseajno klimam glavom.
,,ula sam ta se desilo u Parizu.
Natalija slee ramenima.
,,Nisam bila ba toliko naivna. Znala sam u kakvom je svetu Oleg iveo, sa
kakvim ljudima je saravao,.. ali opet, nikada nisam mislila da e se to njemu desiti.
,,Niko od nas ne razmilja o tome. To je kao saobraajna nesrea. Uvek misli da
se takve stvari deavaju drugima, sve dok se jednog dana ne dese i tebi.
,,Kada su ga ubili bila sam oajna. Ne zato to mi je sve bilo oduzeto, ve zato ta
sam stvarno neto oseala prema Olegu.
,,Medutim, nije ti bilo oduzeto ba sve, zar ne?
,,Nije ba sve. Ali sam izgubila sve to je bilo dobro i lepo. Vladimir je preuzeo
Centralnaju, a onda i mene.
,,Da li je bilo anse da ga odbije?
,,Ja sam mnogo vra nego to izgledam. Navikla sam da se borim za opstanak.
A nije mi bilo ni na kraj pameti da se vratim u Omsk. ak ni mrtva. Veina devojaka
nikada ne dobije pravu ansu. A ja sam dobila dve. Nije morao dvaput da me pita.
Pogled joj je plamteo. ,,Oseala sam se potpuno ispranjeno. Odradila sam ono to
moram, kao automat. Vladimir je daleko tipiniji mukarac od Olega, tako da nita nije
primetio. Neubedljivo se nasmeila, I dalje ne primeuje.
To je dobro.
I lako.
Utoliko bolje.
,,A kako stoje stvari s tobom? Ima 1i ti nekoga?
Polazim da odgovorim odrino, ali se onda predomiljam.
,,Da.
 I kako je?
,,Pa... iznenadujue.
,,Zato?
Jer obino moram da laem mukarce sa kojima se zbliim.
Natalija se glasno nasmeja.
I zbog toga je iznenadujue?
,,Pretpostavljam da zna na ta mislim.
Klimnula je glavom.
,,Ali sa njim moe da bude iskrena?
,,Da, odgovaram. Oseam se jeftino dok to govorim, ali se nadam da se to ne
primeuje u mom glasu. A onda izruujem neplaniranu ispovest. ,,Nisam se uopte
nadala da u pronai nekog koga neu morati da laem. Smatram da ljubav ne moe biti
sazdana na laima. Zbog toga sam mislila da u zauvek ostati sama.
Natalija mi gleda pravo u oi. Njen pogled me istovremeno proima i toplinom i
uznemirenou. Onda uzima moju ruku. Snano je stiska. Izraz u njenim oima je tako...
,,Ba udno, kae. ,,Nas dve smo toliko razliite, a opet toliko sline.
U pravu je. I ja oseam isto. Ali ne mogu da odagnam sliku koja mi stoji pred
oima. Vatukin i ja. Pritiskam obara, liavajui je i druge anse, lansirajui je nazad u
pusto.
***
Prvi januar, sivo nebo, neposustajui naleti meave, deset ispod nule. I ni rei od
Komarova. Ostavila mu je nekoliko poruka. Ni na jednu nije odgovorio. Bila je i do
njegovog stana. Bio je prazan. Smiljala je razloge kojima bi ublaila svoju zabrinutost,
ali nijedan nije bio dovoljno ubedljiv.
Taksi se probijao kroz bljuzgavicu na Lenjingradskom prospektu. Proli su pored
Dinamovog stadiona, a onda skrenuli desno, pa levo. Vozilo se zaustavilo na uglu Ulice
Crvene armije i Ulice akademika lljuina. Stefani se nae pred desetospratnicom sa
brojem 21. Jevgenij Vlasko joj je dao adresu, ali je Stern bio taj koji joj je doturio
kombinaciju ifrovane brave na ulubljenim ulaznim vratima. Uavi u zgradu, Stefani se
pope stepenicama do petog sprata. Pronala je stan i pokucala.
,,Ko je?
,,Prijateljica Jevgenija Vlaska.
Usledila je podua pauza.
,,Jevgenij se odavno odselio.
,,Znam. U Londonu je. Videli smo se pre nekoliko dana.
Ponovo tiina.
,,Zamolio me je da vam uruim jedan poklon.
,,Kakav poklon?
,,Tabakeru.
Jo malo tiine, a onda se zau zveket i kripa lanaca i brava. Valentina Rudenko
je bila starija koata ena pognutnog dranja.
Preko ramena joj je bio prebaen dreavi uti al. Stefani joj predade tabakeru.
Uzela ju je medu artritine prste, pomno je ispitala, a onda pozvala Stefani unutra.
 U stanu je bilo mrano. Teke zavese u pretrpanoj dnevnoj sobi bile su napola
navuene. Zeleni zidovi su bili prekriveni crnim tragovima vlage. Na televizoru je stajao
jeftin mehaniki sat. Tiho je kuckao. Na jednom od zidova visila je plastina ikona, a
preko puta nje akrilna slika Svetog Vasilija.
,,Kako je Jevgenije? Odavno nisam ula nita o njemu. Mislila sam da je moda
umro. Oduvek je bio boleljiv.
,,lmam utisak da ivi iz istog inata.
Rudenkova se nasmeja.
,,To lii na Jevgenija. Ah, da je lvan bio toliko borben...
Osmeh nestade sa njenog lica. Pogied joj bio uperen u nekoliko uramljenih
fotografija koje su stajale na okruglom stoiu prekrivenom miljeom.
,,Ali, kad je neko tako strastven pua...
Ula je u kuhinju i vratila se par rninuta kasnije sa dve ae aja. Razgovarale su o
Sergeju Roskovu.
,,Tano. lvan i ja smo se druili sa Sergejom i Katarinom. Bili smo prilino bliski.
Nakon Jevgenijevog odlaska, Sergej je zauzeo njegovo mesto kao zamenik direktora
Biopreparata. Nije bio ba oduevljen svojim unapreenjem. A, da budem iskrena, ni
Jevgenijevim postupkom. Sergej je delio njegove sumnje, ali nije odobravao to to je
Jevgenij prebegao. U tome se sastojala razlika izmedu njih dvojice. Sergej je bio
povueniji, nije bio sklon konfrontaciji, dok je Jevgenij oduvek bio direktan. Mislim da
se tako ponaao zato to je bio svestan svojih vrednosti. Rado je koristio svoju genijal-
nost da uspanii visoke funkcionere.
,,Da li je Roskov nastavio sa njihovim istraivanjima u Biopreparatu?
Slegnula je ramenima.
,,Ne znam. Sve to vam mogu rei je da je na kraju izgubio posao. Ne svojom
krivicom. Takva je bila situa-cija u kojoj smo se nali. Inflacija je divljala, svi su bili
nasmrt zabrinuti. Biopreparat je ostao bez novca. Budeti su se kresali na sve strane.
Sergej nije imao sree.
,,Kako je to podneo?
,,Loe, kao i mnogi drugi. Pre nego to je nastupila kriza on i Katarina su prilino
lagodno iveli. Nita im nije manjkalo. Odjednom su ostali bez bilo kakvih prihoda.
Inflacija im je progutala uteevinu. Medutim, ono to ih je najvie pogodilo bio je
gubitak statusa. Nije vie bilo ivota na visokoj nozi, privilegija, prestia. To ih je ba-
cilo u depresiju.
,,Vlasko kae da je Sergej verovatno imao ponude iz inostranstva.
,,Tano. To sam ula od Katarine. Bilo je ponuda iz June Koreje, Irana. Pozvali
su ga da dode na Biotehnoloki sajam u Teheranu. Ali je on odbio. Imao je ponudu i od
Kubanaca. Zamslite samo. Ru-denkova izvi obrvu. ,,Posle svih onih godina u Kazah-
stanu imao je ansu da za godinu dana zgrne vie para nego to je zaradio tokom svoje
dvadesetogodinje slube.
,,Ali nije prihvatio nita od svega toga?
,,Morate znati da je Sergej prevashodno patriota. Ruski patriota.
I ta se desilo?
 Slegnula je ramenima, kao da kae 'ono to je moralo da se desi'.
,,Katarina nije bila takav idealista. Ona je uvek bila mnogo praktinija od njega.
Pokuala je da ga nagovori da prihvati neku od ponuda. Poeli su da se svaaju. On je
sve vie pio. Znate ve kako to ide...
Rudenkova zauta. Stefani je strpljivo ekala.
,,Katarina nije bila samo praktina. Bila je i privlana. Na kraju je odluila da
zaigra na tu kartu. Pronala je drugog. Nekog debelog Ukrajinca koji se dobro snaao u
novonastaloj situaciji.
,,Dobro se snaao?
,,Radio je za vojsku, ovde u Moskvi. Administrativac. Birokrata. Kada je
Centralni komitet odluio da se odrekne monopola nad politikom vlau i imovinom,
on je uradio ono to i mnogi drugi. Pretvorio je imovinu svog odseka u privatno vlas-
nitvo. Svoje privatno vlasnitvo. A onda je sve rasprodao. Dipove, kamione, automo-
bile, ak i tenkove. Kupci su uglavnom dolazili iz azijskih republika, sa Kavkaza,
Srednjeg Istoka. Rasturio je sve za manje od godinu dana i sebi napunio depove. Kada
ga je Katarina upoznala ve je postajao nervozan i planirao da napusti Rusiju. Ona se
njemu silno dopadala, a njoj nije trebalo mnogo ubeivanja.
,,Gde su otili?
,,Na Kipar. Kupio je dva hotela u Limasolu. Sada ive u velikoj vili sa linom
poslugom. ujem da se on jo vie ugojio. Kada im je dosadno skoknu u oping do
Pariza ili Milana.
,,A Roskov?"
,,Pa, recimo da to ba nije olakalo njegove probleme sa piem. Meutim, srea
mu se ponovo osmehnula. Bivi kolega iz Biopreparata mu je ponudio posao u nekoj
privatnoj farmaceutskoj kompaniji. Sibirska zvezda. Za oveka takvih sposobnosti
sigurno je bilo...
,,Znate li ko je bio taj njegov kolega?
,,Nikada to nije pomenuo.
,,A kada je to bilo?
Na trenutak je zastala. ,,Mislim tamo negde devedeset este. Moda devedeset
sedme.
1 sve je bilo u redu?
,,Neko vreme. Plata je bila zadovoljavajua. Nita basnoslovno, ali dovoljno da
ponovo stane na noge. Iznajmio je stan u ovoj zgradi, tri sprata ispod nas. Bio je ponovo
onaj stari Sergej, sve dok neko ne bi pomenuo Katarinu. Meutim, poetkom prole
godine, njegovo ponaanje je poelo da se menja. Postajao je sve depresivniji i ponovo
poeo da pije. Bio je strano nervozan. Kad god bih ga upitala o emu se radi govorio bi
mi da je sve u redu. Nisam vrila neki pritisak na njega, jer je Sergej... pa, da ga
poznajete znali biste da ako on neto nee moete da piete propalo.
,,ta je bio uzrok te depresije? Novi posao? Prolost? Katarina?
,,Ne znam ni sama. Izgledao je grozno. Zaputeno, iscrpljeno...
,,Kada je nestao.
,,U jesen. Ne seam se tano datuma.
 ,,Znate li kuda je otiao?
,,Rekao mi je da je po mene bezbednije da ne znam.
,,Jeste li otada u nekom kontaktu s njim?
,,Ponekad mi se javi. Ali ne esto. I uvek sa javne govornice. Pita da li ga je neko
traio u stanu. Da li je neko zvao ili svraao ovde da se raspituje o njemu.
,,Da li su se takve stvari deavale?
,,U poslednje vreme ne. Odmah nakon njegovog nestanka par puta je dola
policija. Postavili su par oiglednih pitanja, a onda izgubili interesovanje. Otada niko
vie nije ni dolazio ni zvao.
,,Ali vam se on i dalje javlja?
,,S vremena na vreme. Jednom me je zamolio da odem do njegovog stana - klju
stoji kod mene - i da mu neto spakujem. Odnela sam torbu do stanice Kijevski i ostavila
je pored altera za karte.
,,Jeste li ga videli?
,,Nisam.
Stefani srknu gutljaj aja.
,,Morala bih da porazgovaram s njim.Lino.
,,Ne verujem da je to mogue...
,,Moete li ga pitati?
,,On se uvek javlja meni. Ja nikada ne zovem.
,,Moete li nekako da mu doturite poruku?
Valentina Rudenko se utei zagleda u au sa ajem.
***
Ponovo je u hotelu. Nema poruka, nema poziva. Pokuala je da okrene njegov
broj. Bezuspeno. Da bi malo odvratila misli, ponovo je kontaktirala Sterna. Kasno
popodne je ve imala informacije. Sibirska zvezda je nastala kao jedno od civilnih
postrojenja Biopreparata. Zapoeto 1989. i zavreno 1991. godine, bilo je to jedno od
vrhunskih postrojenja za proizvodnju lekova namenjenih domaem tritu. Fabrika je
1993. godine prodata vedskoj farmaceutskoj firmi po imenu Knutson. Instalirane su
nove proizvodne linije za razne vrste lekova koji e se plasirati na zapadno-evropsko
trite. Vredna dravna imovina prela je budzato u privatne ruke. Jeftina radna snaga
obeavala je dodatni profit.
Stefani zamoli Sterna da joj poalje neto o Knutsonu i odgovori su bili tuno
predvidivi. Kompaniju je posedovao Vajs-Randal. Postrojenju u blizini Moskve je 1999.
godine vraeno ime Sibirska zvezda, ali je Knutson bio u vlasnitvu Vajs-Randala jo od
1995.godine.
Vrtimo se u krug, pomisli Stefani. Kao jedan od najuticajnijih funkcionera
Petnaestog direktorata, general-potpukovnik Aleksandar Kosigin je dugi niz godina bio
Roskovljev pretpostavljeni. Kada je Roskov prihvatio posao u Sibirskoj zvezdi ponovo
su se nali u istim ulogama. Izgleda da je Roskov u oba sluaja uleteo u igru u vrstom
uverenju da radi u korist svog naroda. I u oba sluaja bio prevaren.
Nadala se da e je Komarov probuditi. Da e je neno poljubiti u oi, a onda se
uvui pod prekriva i prisloniti svoje toplo telo uz njeno. Ali, probudila ju je
uznemirenost. Pogiedala je na sat. Sedam i petnaest. Drugi januar. Devet dana do
isporuke u Njujorku, dva dana otkako ga je poslednji put videla i neto manje otkako ga
je poslednji put ula. Mogao je biti bilo gde. Kada je telefon konano pozvonio obuze je
prvo strepnja, a potom razoaranje. Sa druge strane nije bio Komarov, ve Vatukin.
,,Jeste li spremni za sastanak?
,,Jesam.
,,Poslau kola po vas.
Automobil je stigao u 9:15. Jo jedan mercedes. Saobraaj je bio usporen kao
gleer. Stefani je oekivala da krenu ka centru, ali voza skrenu na zapad. Pola sata
kasnije bili su skoro na periferiji, na izrovanom putu koji je vodio izmedu uruenih
fabrika i oronulih stambenih zgrada. Merecedes skrenu u veliko industrijsko dvorite.
Na zaraloj tabli iznad ulaza je pisalo: Stovarite auto-mehanizacione opreme. Tu su se
ranije prodavali rezervni delovi za vozila za odravanje puteva, objasni joj voza.
Pored kapije se nalazila straarska kuica. Psi uvari su etali du lanca, reei.
Proli su pored niza propalih plavih kamiona sa velikim utim dizalicama na
prikolicama. Iza njih je stajalo pet-est automobila, uglavnom bez prozora. Tri nisu
imala tokove. Iza automobila se nazirala etvorospratna direkcija dograena uz veliki
fabriki hangar. Sa krova hangara trali su aavi dimnjaci. Dim je blago kuljao iz njih,
crvene svetla su mirkala na vrhu. Prljave volge, lade i folksvageni su stajali parkirani
ispred direkcije. ofer proe pored njih, pa skrenu u hangar. Parikirao se pored jednog
Rejnd Rovera. Unutra je bilo jo sedam vozila.
Stefani izade iz automobila. U hangaru je bilo ledeno. Pogledala je navie. Du
krova su bile poreane dizaline skele. eline ine su, kao ogromna metalna kima,
delile halu na dva dela, podupirui teke ekrke. Sa lanaca su visile masivne kuke
zamazane mazivom i prljavitinom.
U slaboj pomrini ispred sebe Stefani nazre grupicu uurenih tela. Neto su
razgovarali, ali Stefani nije mogla da razabere njihove rei zbog odjeka koji se prolamao
hangarom. Kada se primakla, pokua da ih prebroji. Bilo ih je otiprilike desetorica,
sedeli su u nepravilnom krugu. Moda i pretnaestorica. Tek kada se pribliila dovoljno
da im vidi lica, ugleda jo jedno telo u pozadini.
Ruke su mu bile vezane iza leda debelim konopcem, koji je bio prebaen preko
eline kuke i povuen navie. Noge su mu visile nekoliko ina nad zemljom. Konopac
mu se bee urezao u zglavke. Bili su krvavi. Ispod tela se nalazila velika tamna lokva.
Pitala se da li su mu ramena ve iskoila iz leita. Lice mu je bilo prekriveno
modricama. Nije mogla da ustanovi o kome se radi. Bar ne odmah. A onda crte lica
poee da se pomaljaju na unakaenom licu. Oh, Boe, ne. Nije valjda on. Molim te,
samo da nije on...
Boris Bergtajn je bio u nesvesti. Glava mu je bila zabaena u stranu. Vladimir
Vatukin je stajao pored Bergtajna, u debelom injelu i sa toplom ubarom na glavi.
Meu usnama mu je visila cigareta. U blizini je stajala jo jedna grupica opakog izgleda.
Dvojica gorila su drali gumena creva, jedan je medu rukama stiskao komad metalne
cevi, a tu je bila i jednouha zakrljala nakaza sa okrvavljenim francuskim kljuem.
 Petra ne dopusti Stefani bilo kakvu primetnu reakciju. Ali, duboko unutra, Stefani
je bila ispunjena meavinom oka, uasnutosti i saaljenja. I olakanja. To nije bio
Komarov.
Vatukin ree: ,,Kao to vidite, imamo problem.
Zgrabio je Bergtajna za kosu i cimnuo mu glavu unazad, izloivi njegovo lice
slaboj svetlosti koja je dopirala sa tavanice. Stefani oseti kako joj se okree utroba.
Umesto desnog oka sada se nazirao samo uski okrvavljeni prorez sred zastraujue
modro-ljubiaste otekline. Usne - koje su i inae bile izrazito pune - bile su groteskno
naduvene. Iz otvorenih usta, koja su otkrivala okrvavljene krnjutke polomljenih zuba,
dopiralo je teko soptanje. Nos mu je bio polomljen i iskrivljen ulevo.
,,Prepoznajete li ovog lepotana?
Budi Petra. I bila je. Lai potekoe kao voda, gotovo bez ikakvog napora.
,,Upoznala sam ga u Njujorku.
,,Gde?
,,U restoranu na Brajton Biu.
,,lme restorana?
,,Kaljinka. Nalazi se na keju.
,,Kada ste ga poslednji put videli?
,,Tokom svoje poslednje posete Njujorku.
,,A to je bilo?
,,Letos.
,,Zato ste bili tamo?
,,To se vas ne tie.
Njen drski odgovor oigledno iznenadi Vatukina. lzvio je obrvu.
A znate li ta on kae? Kae da je vae ime Kejt Mar. Kae da vas je video ovde
u Moskvi neto pre Boia. Otprilike u vreme kada smo se nas dvoje sastali.
,,Ako nekoga dobro izlemate moete se svaega nasluati.
,,Kae da vas je video u Belom trgu, one veeri kada smo zajedno bili tamo.
Moda i jeste. Ali ja nisam videla njega."
,,Bili smo do njegovog stana. Neka rupa u Krilatskoju. Tamo srno pronali dve
vae fotografije, podatke na laptopu...
,,Da pogadam, prekinula ga je. ,,Pokuao je da vam izmami sto hiljada dolara?
Vatukin se zamisli.
,,Sto hiljada dolara?
,,Toliko je meni traio.
,,U Njujorku?
Klimnula je glavom.
,,Pokuao je da mi iznudi novac. Umislio je da ima neto o meni. Ali se prevario.
Stefani odlui da rizikuje. ,,Mislio je da sam iz FBI-ja. Da radim za nekog Alana Kelija.
Je l' vam neto od toga poznato?
Tiina koja je usledila sugerisala je da je bilo tako. Oi su joj se privikle na tamu i
sada je ve mogla jasno da razabere siluete u pozadini. Iza Vatukina je stajao zarali
pasat. Na betonskom podu pored gepeka ugleda veliki kolut bodljikave ice i kanister sa
benzinom.
Vatukin pogleda u Bergtajna, a onda u nju.
,,Meni je traio dvesta pedeset hiljada.
,,Toliko o ravnopravnosti meu polovima.
,,Znate li ta mi jo rekao?
,,ta?
,,Da ste mu pomogli da provercuje nekakve dijamante do Njujorka.
,,Zaboga, ta ja traim ovde?
,,Kae da ste se vas dvoje sprijateljili. Da ste bili prilino blagonakloni prema
njemu.
,,Da vam je rekao da je u prethodnom ivotu bio Petar Veliki i u to biste
poverovali?
Vatukin se osmehnu, ali je to bila samo fasada. Onda zavue ruku u dep injela i
izvadi beretu. Stefani se pitala koliko dugo su trajale Bergtajnove muke. ta god da im
je rekao, to je bilo izmeu prve dve ture udaraca. On nije bio tip koji bi dugo izdrao.
Vatukin joj unu oruje u ruku.
,,Da li biste bili ljubazni?
Boris Bergtajn je bio mrtav, a njen posao sa Vatukinom je otiao u nepovrat.
Zavaljena na zadnjem seditu mercedesa, znala je da bi trebalo da bude srena to je
uopte iva. Ali nije se tako oseala. Oseala se razneto.
Bez oklevanja je uzela pitolj - ba kao to bi Petra uinila - i pritisla okida. I to
ne samo jednom. Pucala je dok nije ispraznila Okvir. Ispalila je svih pet metaka. Prazne
aure su zaangrljale o beton. Svi prisutni su zanemeli. Svi izuzev Vatukina, koji ju je
samo fiksirao svojim kamenim pogledom. Kada mu je vratila pitolj, rekao joj je da
moe da zaboravi na posao. Znala je da nema svrhe da se buni ili da ga moljaka. Rekao
joj je da e je voza odbaciti do hotela i da joj eli prijatan boravak u Moskvi. ak joj je
poeleo sve najbolje u budunosti. Krajnje civilizovano, ali mu se u pogledu nazirala
smrt.
Jo uvek je bila pod dejstvom oka. Prepoznavala je simptome: toplina i
omamljenost, ravnodunost i oseaj nestvarnosti. Zatitna aura koja joj je pruala utisak
da se to deava nekom drugom, ugraeni mehanizmi opstanka. Bilo je dobro dok je
trajalo. Ali nije moglo trajati dugo.
Prola je kroz luni svod, probivi se kroz neugaeni sneg pred zgradom.
Automobili u dvoritu su bili zatrpani snegom. Prsti su joj se smrzli im ih je pomolila iz
depa jakne. Ukucala je kombinaciju na bravi.
Srce joj je poskoilo u grudima.
,,Kostja?
A onda tiina. Ali to jeste bio njegov glas, bila je sigurna u to. Nije bilo nikakvog
odgovora. Ponovo je ukucala kombinaciju. I dalje samo mukla tiina.
Znala je da e izludeti ako ode u svoju hotelsku sobu. Nije joj bilo vano kuda e.
Samo da negde ode. Komarovljev stan je delovao kao najbolje reenje, iako nije bilo
odgovora kada ga je pozvala telefonom.
 Nervozno je ukucavala kombinaciju na bravi. Da joj se moda nije priinilo? Nije
bilo uopte nemogue. Uklapalo bi se u ovakav dan. Pokuala je vie od deset puta,
moda ak i dvadeset...
A onda se zau jedno klik.
Brava se otvorila. Pozvala ga je preko interfona. Nije bilo odgovora. Ula je u lift
i spustila se hodnikom do njegovih vrata. Vrata su bila odkrinuta.
,,Kostja?
Ula je u stan, zatvorivi vrata za sobom. Sedeo je u dnevnoj sobi, izvaljen u
fotelji ispod prozora. Vazduh je bio pun plaviastog dima. Svud naokolo su leale
prazne flae. Po podu su bili razbacani opuci, knjige, slomljeno staklo. Televizor je bio
oboren, gajtan iupan iz utinice. Stefani ugleda Irininu fotografiju. Ram je bio raz-
bijen, slika pocepana na pola.
Komarov je izgledao uasno, bled kao duh, neobrijan, zakrvavijenih beonjaa,
sivih podonjaka. Meu prstima mu je visila dogorela cigareta, dim se spiralno izvijao
navie, stapajui se sa plaviastom izmaglicom.
,,Kostja?
,,Kako si prola sa Vladimirom?
,,Kostja, ta se desilo?
,,Pitao sam te neto.
Nije smogla snage da mu odgovori. Komarov nastavi: ,,Ko je taj... Bergtajn?
Povukao je dim iz cigarete. ispod jagodica su mu titrale tamne sene. ,,lli bi moda
trebalo da kaem ko je bio taj Bergtajn?
,,Ma, neki tip...
Komarov se sarkastino nasmeja.
,,Neki tip?
,,Gde si bio?
,,To bi ja tebe trebalo da pitam.
,,Kako to misli?
,,Sea li se onog poziva od prekjue?
,,Naravno.
,,Poziv je bio od Vladimira. Rekao mi je da su iskrsli neki problemi. Nali smo se
i poeo je da mi pria o Bergtajnu. A onda o tebi. U kojoj meri sam mogao garantovati
za tebe, smrtonosnu Petru Rojter? Zna, Vladimir je izuzetno tvrd i nepoverljiv. Radije
bi nekome prerezao grkljan nego dopustio da se provue neto neprovereno.
Komarov ugasi cigaretu i odmah zapali sledeu. Stefani je i dalje stajala. Nije ak
skinula ni kaput.
,,Hteo je da proveri sve ivo, traio sve mogue garancije. Moja re- ili, tanije
reeno, moja la- nije bila dovoljna. Njegov prvi poriv bio je da ti skine glavu. To je
uvek njegov prvi poriv. Stopostotna opreznost, stopostotna sigurnost. Ali, ti si bila
izuzetak. Iskreno reeno, mislim da osea izvesno strahopotovanje prema tebi. lli je
nesvesno zaljubljen u tebe. lli oba. I tako je poeo da istrauje, da konsultuje svoje
izvore informacija. Obratio se nekim od svojih dunika, ponudivi im priliku da mu
uzvrate protivuslugom, raspisao nagrade. Jue popodne je od mene zatraio da
kontaktiram jednog od naih poznanika koji je u prolosti navodno saradivao s tobom.
Pristao sam i, kako se ispostavilo, re tog oveka bila je dovoljno jaka da ti spase
ivot, iako je posao propao. Trebalo bi da mu bude zahvalna. Meutim, osim vrstih
garancija u tvoju korist, od njega sam uo jo neke detalje. Pitam se da li zna o kome se
radi,
Znala je. A Petra joj sada nije mogla pritei u pomo.
,,Kostja...
,,Ili je i on moda... samo neki tip?
Pucala je po avovima. Prvo Bergtajn, a sada i ovo.
,,Vladimir mi je rekao da ste vas dvoje saradivali pre dve-tri godine. Kako sam
kasnije saznao, to je u stvari bilo pre etiri godine.
Pruio joj je priliku da neto kae, ali Stefani ostade nema.
,,Medutim, nedavno ste obnovili saradnju. lsprva nisam ba najbolje ukapirao, ali
mi je on pojasnio stvari. Do najsitinijih pojedinosti. U emu se sastojala ta saradnja, u
prolosti a i u skorije vreme. Kako si dola neto pre Boia, kako se susret izjalovio, da
bi se potom vratila pre nekoliko dana, Bilo je kao u stara dobra vremena, rekao mi je.
Moda ak i bolje. A za to vreme ja sam bio u Cirihu, na konferenciji sa grupom
raunovoda ...
,,Morala sam", s mukom je procedila.
,,Zato?
,,Jednostavno sam morala. Nisam oseala ni najmanje zadovoljstvo u tome. Ni
jednog jedinog trenutka. Glas joj bio oajan. ,,Kunem ti se, Kostja, da mi to nije nita
znailo. Ni jedan jedini put. Bilo mi je odvratno. Bilo je... bilo je to isto...isto...
Nije mogla da prevali rei preko usana.
,,isto ta?
Odmahivala je glavom.
,,ta?
,,Nema veze.
,,isto poslovno? Jesi li to htela da kae?
Gledaia je u pod. Pogled joj se mutio. Jedna suza joj kanu na i-zmu.
,,Molim te, Kostja...
Iz njegovih pora izbijao je miris alkohola.
,,Rekao mi je za maslinovo ulje, Petra. O uicima koje si mu pruala. Moe li da
pretpostavi kako je to? Biti primoran da slua takve stvari?
Primetila je sliku na podu. Litografija sa prikazom malenog gradia, verovatno iz
sedamanaestog ili osamnaestog veka. Staklo je bilo razbijeno. Na komadiima stakla i
na okviru nazirale su se tamnje mrlje. Onda pogleda u njegove ruke. Primeti duboke
posekotine na prstima leve ake. Krv je bila crna i skorena.
,,Zna li ta mi je rekao pre nego to sam spustio slualicu? Rekao je, 'Ako vam se
ikada ukae prilika, Kostja, obavezno je sobalite. To je najprljavija kuka na koju
moete naleteti'.
 Suze su joj se sada slivale niz obraze. Tihe, nezaustavljive. Plakala je kao dete.
Bespomono i beznadeno. ta je mogla da kae? Pokua neto da procedi, ali su joj rei
zastajale u grlu. Na kraju uzdrhtalim glasom promrmlja nekakvo izvinjenje. Zvualo je
patetino i neavdekvatno.
,,ao ti je?, prezrivo frknu Komarov. ,,ao ti je to te je tucao? lli to sam ja
saznao za to?
,,Molim te, ne radi mi ovo.
,,Ja tebi neto radim?
,,To mi nita nije znailo!
,,Tebi moda nije.
Podjgla je glavu, sakupvi poslednje trunke razbijenog dostojanstva.
,,ta god ti mislio Kostja, ja tebe iskreno volim.
Bilo je to njena prva direktna izjava ljubavi. Glas joj je bio slabaan, kao snena
pahulja. Ali, on kao da nita nije uo.
,,Tuca se sa nekim i onda mi kae da je to isto poslovno? Jesi li uopte svesna
ta to znai? Gledala je u zemlju, ali je oseala intenzitet njegovog pogleda. ,,To znai
da si kurva, Petra.
***
Prilazim Kutuzovskim prospektom, isuve otupela da bih oseala hladnou.
lsuvie otupela da bih oseala bilo ta. U mislima mi je Boris Bergtajn, a ne Salman
Rifat. Iz glave mi ne izbija obeanje koje sam sebi dala u Bilbau, nakon Arkanovog
ubistva u Beogradu. Bila sam ubeena da nikada vie nikoga neu ubiti. Moja jedina
ansa za budunost bila je da Petru poaljem u prolost.
Sat vremena kasnije stiem do svoje rupe u Bibirevu. Hladno mi je i mokra sam.
U kesi pod mikom nosim votku. Uopte se ne trudim da skinem kaput ili da donesem
au. Poteem pravo iz flae. Misli u glavi poinju jo vie da divljaju. Bol ispunjava
upljinu u kojoj bi trebalo da mi se nalazi srce. Medutim, nedugo potom alkohol mi
otupljuje nerve i sve mi postaje ravno. Sedim na podu dnevne sobe, naslonjena na zid,
Televizor u susednom stanu je pojaan do daske. Vibracije mi proimaju telo. Sputa se
vee, a ja nainjem drugu flau.
Budim se na krevetu, sa licem okrenutim nadole, jo uvek obuena. Glava kao da
mi je prerezana na pola. Bol i munina u elucu. Povraa mi se. Ustajem iz kreveta.
Soba se okree, posrem, grlo mi je puno ui. U zadnjem trenutku stiem do toaleta.
Poinjem da povraam, vrsto zagrlivi WC olju, kako se ne bih strovalila. Telo mi se
gri, vrele suze mi nadiru na oi.
Oseam se uasno, ali jo uvek nije dovoljno za proienje koje mi treba.
Teturam se nazad do spavae sobe i ispiram usta votkom iz druge flae. Unutra ima jo
tri etvrti pia. Pljujem gorki smrdljivi sadraj u olju, a onda ponovo poteem iz flae.
Budim se sa jo gorom glavoboljom. Konano skidam kaput. Desni rukav je
zamazan sasuenim kapljicama Bergtajnove krvi.
Od samog poetka sam znala da vie nisam Petra Rojter. Kada me je Aleksander
posetio u Provansi, verovatno je i sam posumnjao u to. Na prvi pogled je u meni mogao
videti neto to nikada ranije nije video: fiziku zrelost, smirenost uma, uravnoteenost.
Moja mekoa je bila i telesne i emocinalne prirode. Bilo je arogantno od oboje to smo
pretpostavili da ikada mogu povratiti brutalnost kojom sam se nekada odlikovala.
Nastavljam da pijem, do komiranja,
Neprestano bubnjanje u glavi. I izvan nje. Otvaram krmeljive oi. Peku me.
Svetlost dana se uvlai kroz prozor.
Dum, dum, dum.
Nisam u krevetu, ve na podu. Osea se uasan zadah. Sva sam ispovraana. Sve
je zamazano: moje lice, usta, kosa, pod poda mnom.
Dum, dum, kvrc.
Poslednji zvuk ne potie iz moje glave. Okreem se da vidim odakle dolazi. Soba
se ljulja. Zatvaram oi. Nakon to sam ih ponovo otvorila, nad sobom nazirem mutno
oblije. Grlo mi je spreno, glas hrapav.
,,Odlazi. Ostavi me na miru.
Kostja me gleda odozgo i kae: ,,Dosta je bilo.
***
Preneo ju je do kupatila, odvrnuo slavinu, skinuo joj zaprljanu garderobu, a onda
potopio njeno smrdljivo iscrpljeno telo u mlaku vodu. Kupatilo je osvetljavala neonka
zaklonjena ianom mreicom. Svetlo je mirkalo, to ju je oigledno razdraivalo.
Komarv to primeti i iskljui ga. Oprao joj je kosu i telo, a onda joj pomogao da izae iz
kade. Sedela je na poklopcu WC olje, umotana u pekir, dok je on menjao vodu u kadi.
Nakon to ju je dobro izribao i napunio sveom vodom, pomogao joj je da se vrati
unutra. Onda je otiao do kuhinje i vratio se sa dve ae. U jednoj je bila voda, a u
drugoj topao aj.
,,Popij prvo vodu. Polako. A onda aj.
Ostavio ju je u kadi, odkrinuvi vrata kako bi unutra mogla prodreti svetlost iz
hodnika. Oslukivala je zvuke koji su dopirali iz ostalih prostorija: otvaranje i zatvaranje
kredenca, sipanje vode u plastinu posudu, koraci, ribanje poda, jo koraka, jo utanja
vode, jo ribanja. Pijuckala je aj. Bio je vru i sladak i skoro prejak za njen izmueni
eludac.
Nije bila sigurna koliko je vremena prolo pre nego to se vratio. lzvadio je ep iz
kade, pomogao joj da izade, obrisao je, zamotao u pekir i poveo je do kreveta. Spustila
je telo medu svee utirkane arave. Koa joj je bila topla i ruiasta. Komarov joj on-
da prui dve tablete i au vode.
,,Popij ovo.
,,ta je to?
Progutala je obe. Onda je nagovori da popije jo jednu olju aja i dovue stolicu
do kreveta. Seo je pored nje,
,,Kostja...
,,Ne sada.
Bee se ve smrailo kada se probudila. Stolica je bila prazna. U glavi joj je
tutnjilo, oi su joj bile vrele i zakrvavljene, stomani miii su joj goreli. ula je zvuk
sirena u daljini. Prozor je bio otvoren, leden vazduh je parao ustajalu toplotu dnevne
sobe. Polako se obukla - par iznoenih crnih pantalona sa ukurom, siva dukserica preko
bledoljubiaste majice, debele dokolenice. Bila je to njena garderoba, poslednji put
videna u hotelskoj sobi u Baltsugu. Komarov je bio u kuhinji.
Bio joj je okrenut leima, pogleda uprtog kroz prozor. Kada je izdahnuo, oblak
plaviastog dima se raspri o staklo. U stanu se oseao pomean miris duvana i sredstva
za dezinfekciju. Na ringli je krkao loni. Para je izbijala ispod poklopca. Stajala je
utei. Komarov se konano okrenu. Nije delovao iznenadeno to je vidi.
,,Pa, kako se osea?
Dobro pitanje.
Njena mokra, oprana odea visila je sa drvene ipke iznad sudopere. Svaki komad
garderobe vijorio se kao zastava srama. Sela je za mali kuhinjski sto i tuno odmahnula
glavom.
,,Tako sam umorna, Kostja. Preumorna za svoje godine.
U loniu se krkala pilea supa. Komarov joj prui iniju.
,,Nisam gladna, rekla je.
,,Svejedno. Pojedi.
Zvuao je kao Bojd. Odlomio je komad hleba i spustio ga pored inije. Jela je
polako, i dalje nepoverljiva prema svom elucu. Komarov joj se pridrui, a onda napravi
jo aja. Posle toga predoe u dnevnu sobu. Tepih je bio ist, ali su tamne vlane mrlje i
dalje bile primetne, a miris dezinfekcionog sredstva jo izraeniji. Nasuo je aicu
gruzijskog konjaka iz flae koju nikada ranije nije videla. Nju nije ponudio.
,,Kako si me pronaao?
,,Pratio sam te do ovde. A onda sam te ostavio da se izduva.
,,Zato?
,,Jer u ovakvim stvarima ne postoje preice. Oigledno. lspostavilo se da je ve
bio etvrti januar. itav dan je provela nad flaom.
Zavrivi s obrokom, ostadoe da sede za kuhinjskim stolom. Komarov je pio, a
Stefani je bilo muka i od same pomisli na alkohol. U hodniku ispred ulaznih vrata neki
par se uno svaao. Mukarac je bio pijan, a verovatno i ena.
,,Kostja, stvarno mi je ao. Boe, kada bi samo znao koliko mi je ao. Mislila sam
da mogu sebe da preseem na pola, da nee imati nikakve veze. Mislila sam da je to
cena koju vredi platiti ako e nam to omoguiti da pobegnemo. Mislila sam... Boe, ni
sama ne znam ta sam mislila. Ni onda, ni sada. Znam samo da mi je strano ao. I da
bih sve uinila da mogu neto da promenim.
,,Ali ne moe.
Gledala je u sto.
,,Znam.
I meni je ao. Ne zbog onoga to sam oseao, ve to sam te nazvao kurvom. To
je bilo...
,,Ja jesam kurva.
,,Ne, nisam to...
,,Ali ja to jesam, Kostja. Pogledala ga je pravo u oi. ,,lli sam bar bila.
Prostrelio ju je pogledom.
,,Kako to misli?
 ,,Ne elim vie da te laem. Nema svrhe.
,,Petra...
,,Ja nisam Petra.
,,Molim ?
,,Ja nisam Petra Rojter. Nisam Nemica. Nisam plaeni ubica niti terorista.
Komarovljevo lice je ostalo bezizraajno, ali mu se u olma jasno videla
zbunjenost. Pokuavao je da dobije na vremenu, povlaei dim za dimom.
,,Ako nisi Petra, ko si onda?
Rekla mu je istinu.
,,Ne znam ni sama. Ali, u svakom sluaju, ne zovem se Petra, ve Stefani.
,,Stefani...
,,U meni se krije mnogo osoba, Kostja. Toliko da im ni broja ne znam.
,,Ja elim samo jednu.
Ja se zovem Stefani Patrik, a ne Petra Rojter. Engleskinja sam, a ne Nemica.
Imam dvadeset osam, a ne trideset jednu godinu.
Na njegovom licu neverica je polako prelazila u bes.
,,Je l' se ti to ali sa mnom?
Odmahnula je glavom.
,, Govorim ti istinu. Petra Rojter uopte ne postoji.
,,Znam da to nije istina.
,,Petra Rojter je legenda, Kostja. Mit. Ba kao i Koba."
,,Lae me.
,,Ona je stvorena za mene.
,,Ko ju je stvorio?
,,Ljudi bez lica.
Komarov iskrenu glavu.
,,Bezlini ljudi iz vlade ?
,,Oni su iznad vlade. I iznad zakona. ak i iznad onoga ime se ti bavi. Ti i
ostali: Vatukin, Rogaev, Kosigin... oni su iznad svih vas.
,,Ko si ti?
,,Mi ne postojimo, Kostja. Nema nikakvih odseka, nema agentura, nema
funkcionera koji bi polagali raune pred politiarima ili komitetima. Nema nikoga ko bi
se mogao podmititi. Nema spiska osoblja, nema dokumentacije o aktivnostima.
,,Ali ti... ko si ti?
Stefani slegnu ramenima.
,,Ja sam tehnika sluba. To je sve.
Komarov nasu jo jednu aicu.
,,Zato mi sada pria o tome?
,,Zato to hou da zna istinu. itavog ivota laem. Umorna sam od toga. Otkako
sam te upoznala, mrzim samu sebe to sebe ne mogu da nateram da ti verujem. Naroito
kada sam videla kakvim si se rizicima izloio da bi se meu nama uspostavilo povere-
nje. A sada... sada jednostavno ne mogu vie. Vie me nizata nije briga. Hou samo da
zna istinu. I ako zakljui da ne moe da se pomiri sa tom istinom, prihvatiu to.
elim samo da neko zna ko ja zaista jesam, Kostja. Da me zna kao jednu jedinu osobu.
To je sve.
Rekao je: ,,Sluam te."
Opisala mu je svoje detinjstvo i mladost - gotovo idilino i sigurno realistino -
sve do kobnog dana kada je u avionu na letu NE027 eksplodirala bomba. Avion se
obruio u Atlantik, odnevi sa sobom ivote njenih roditelja, brata i sestre. Opisala je sve
mune detalje svoje nesposobnosti da se uhvati u kotac sa tragedijom, svoje potonje
predavanje alkoholu i narkoticima i prelazak u London gde se mogla izgubiti u
anonimnosti. Sama u tuem gradu, bez novca kojim bi mogla podmiriti svoju sve veu
zavisnost od narkotika, reenje je nala u prostituciji. Neminovan i nimalo originalan
potez. Tonula je sve dublje, uopte ne marei za sebe. ivela je od prevare do prevare i
od fiksa do fiksa. Mogla je umreti - to bi se verovatno u veoma kratkom roku i desilo -
da nije dolo do jedne neoekivane intervencije. A onda je na scenu stupila Magenta.
,,to je, na izvestan nain, bilo jo gore i daleko pogubnije od prostitucije.
,,Ne verujem ti.
Priala je dalje, nervozno grickajui nokat na palcu.
,,Mukarci koji su plaali moje usluge imali su samo moje telo. Magenta mi je
zaposela um.
Opisala mu je metamorfozu. Preobraaj narko-zavisnika u teroristkinju Petru
Rojter. A onda je dola Malta, stanje viegodinjeg nervnog sloma - kada je stvarno bila
Petra Rojter - sve dok situacija nije kulminirala Arkanovim ubistvom u predvorju
beogradskog hotela Interkontinental. Pet dana kasnije doivela je epifaniju u jeftinoj
hotelskoj sobi u Bilbaou, ponovo sastavila sebe na jugu Francuske, da bi na kraju sve
bilo srueno Aleksanderovom katastrofalnom posetom.
Kada je jednom poela da pria, vie nije mogla da se zaustavi. Rei su prosto
kuljale iz nje, povremeno je guei i punei joj oi suzama, ili pak darujui njenom licu
vrstinu kamena. Komarov je zapanjeno sluao, ne progovarajui ni rei.
,,Je l' ti sada jasno?, rekla je kad vie nije bilo ta da se kae. To je istina. Ja
sam neko ko je jednim potezom sudbine ostao bez svojih najmilijih. Ja sam narkoman,
prostitutka, ubica. U meni je kampovalo toliko osoba da vie ni sama ne znam ko sam.
Bila je uukana i sama. ula ga je u susednoj sobi: kripanje poda, kaljucanje,
zavijanje arki na kredencu. Kada su poli na spavanje ona se uvukla meu pokrivae,
naga, a on ostao da sedi pored nje, odeven. Ostali su jo dugo budni, ali nijedno nije
proaptalo ni re. Nakon Stefanine ispovesti, oboje su se najbezbednije oseali utei.
Sada je ustala i poela da se oblai. Mamurluk je u meduvremenu potpuno nestao.
U glavi joj je bilo bistro, po prvi put nakon dva dana. lli moda tri? Zamislivi se nad
time, shavati da je period u stvari bio daleko dui. Moda itavih etiri-pet godina. I nije
se radilo o alkoholu u krvi, ve o teretu istine.
Komarov je bio u kuhinji. Napolju je vejao sneg. Polako mu je prila iza lea,
obujmila ga rukama i prisloniia glavu uz njegova lea.
Upitao ju je: ,,Jesi li u redu?
,,Ja bi to tebe trebalo da pitam.
 Bila je umorna i zbunjena. Sve bee nestalo. Bergtajnova pohlepa se postarala za
to. Nije vie bilo ni Kobe, ni Centralnaje, ni infiltriranja u njihove redove. Kao ni
plaenog ubice. Dejms Maral e jo dugo ekati da bude osveen. A to se ticalo
njujorke isporuke, oruje e moda biti isporueno, a moda i ne. Tu nikada nisu
postojale garancije.
Komarov ree: ,,Sutra se vraam za Njujork. Podi sa mnom.
,,Ne mogu, proaptala je. ,,Jo uvek ne. Moram prvo do Londona. Moram da
razgovaram s njim.
,,A posle toga?
,,Jesi li siguran da me i dalje eli?
,,Siguran sam.
Jo vre se privila uz njega.
,,Stvarno mi je ao.
,,Nema potrebe za tim.
,,Kad bih samo mogla poverovati u to.
Komarov se okrenu, zagledavi joj se u oi.
,,Mi smo ono to jesmo. To se ne moe promeniti. I ja te volim takvu kakva jesi.
To je to. Nema tu vie ta da se pria.
Stefani se nadala da je stvarno tako.
,,Ali, sve to sam ti ispriala...
,,To nije bitno. Ja elim tebe. Svaki tvoj deli. I narkomanku, i prostitutku, i
teroristkinju. enu koja stoji ispred mene,
***
Bez problema je pronala skretanje. Dip - pozamljen od Komarova, koji ga je
pak bez ikakvih objanjenja pozajmio od jednog priiatelja - bio je preirok za uzanu
stazu. Nedugo potom ugleda jezero, mirno i bezgreno belo, a potom i tirkiznu kuicu na
zaleenoj obali. Plave ledenice su visile sa strehe, podseajui na niz reckastih bodea.
Stefani se pope drvenim stepenicama do ulaznih vrata, a onda zakuca. Iz kue dopre
lave pasa - nemakih ovara, koliko se seala - ali niko ne otvori. Ponovo je pokucala i
pozvala domaina po imenu. A onda zau kripu - koraaje kroz sneg - i okrenu se. Josif
Bergtajn je stajao iza nje, sa uperenom valterkom. Na sebi je imao teak demper, stare
farmerice, filcane izme. Lice -otrih ptijih crta - bilo mu je crveno od mraza, glava i
ramena posuti snegom. Sigurno je uo vozilo jo mnogo pre nego to je izbila na propla-
nak pored kue. ula su mu oigledno i dalje bila napeta i izotrena.
,,Doi ovde bez najave moe biti velika greka.
,,Moram da razgovaram sa vama.
,,Nisam ba raspoloen za drutvo.
,,Znam. Ali morala sam da dodem.
Spustio je oruje.
,,ta elite?
,,Volela bih da znate ta se desilo.
,,Muili su ga, umotali ga u bodljikavu icu, stavili ga u gepek i zapalili auto.
Policija je pronala pasat u Ramenkiju. Eto ta se desilo.
 ,,Nije bilo ba tako. Bio je mrtav pre nego to su ga stavili u auto.
Bergtajn je oklevao.
,,Nastavite.
,,Ja sam ga ubila. Pogledala je u valterku. ,,Mislila sam da bi trebalo to da znate.
Unutra je bilo toplo. Soba je mirisala na staru kou, sladak duvan i pse. Pe je tiho
bubnjala. Jedan od ovara joj pride, onjui joj ruku, a onda se sklupa u blizini. Sela je
na neudobnu sofu zastrtu kariranim prekrivaem. Bergtajn je ponudi kafom.
,,Vi ste iz Centralnaje?
,,Ne.
,,Ali ovo jeste Centralnajino maslo?
,,Tano.
,,U kakvoj ste vi vezi s tim?
,,Bavim se istim poslom kao i vi.
Nije se okrenuo da je pogleda.
,,On vam je rekao?
,,Rekao mi je da ste radili za KGB, u odseku za finansije. Ali ja imam svoje
izvore informacija. On to uopte nije ni znao, zar ne?
Bergtajn odmahnu glavom. Uzeo je dve porcelanske olje sa police. Na jednoj su
bile naslikane crvene rue, druga je bila isto bela.
,,Jesam li uo za vas?, upitao je.
,,Verovatno.
,,Recite mi.
,,Petra Rojter.
Sada se ve okrenuo, visoko izvivi obrvu.
,,Zaista?
,,Zaista. Ali Boris to nije znao.
,,Mislim da to ime njemu nita ne bi znailo.
,,Verovatno.
,,Kakvog ste posla vi imali s Borisom?
,,Bojim se da sam ga iskoristila. On uopte nije znao o emu se zapravo radi.
Josif Bergtajn se tuno nasmeja.
,,U to je lako poverovati. Borja je pokuavao da bude neto za ta nije bio kadar.
Pucao je previsoko.
,,Dopadalo mi se to kod njega.
I meni. Ali je to bila slabost.
,,Slabost koja ga je kotala glave.
Bergtajn je upita kako se sve tano desilo i ona mu ispria. Nasuo je kafu za
oboje. Pruio joj je olju sa ruama.
,,A koga ste vi traili?
,,Dvojicu ljudi. Mada se verovatno radi o istoj osobi.
Opisala mu je atentat na Rogaeva i Marala u Parizu i svoju potragu za ubicom.
,,A ko je drugi?
,,Koba.
 Bergtajn se prigueno nasmeja.
,,Koba?
,,Da.
,,Da biste ubili Kobu morali biste da pobijete gomilu ljudi.
Priali su oko sat vremena. Kada su zavrili sa kafom, Bergtajn iznese hleb,
kobasicu i sir. Stefani ga upita kako je Marija Bergtajn podnela vest. Nikako, odgovori
Josif. Boris joj je bio jedinac. Potedeo ju je munih detalja, ali je ona i dalje elela da
zna zato se to desilo. Morao je da je slae jer ona nikada nije u potpunosti razumela
ime se Boris bavio. Bila je to, rekao je Stefani, kratkovida naivnost previe brine
majke.
,,Mogu li vas neto pitati? Kako je to biti nezavistan?
,,Mislite, raditi za novac?
Da.
,,Zar od drave niste dobijali novanu nadoknadu?
,,Ponekad.
,,Pa, u emu je onda razlika? To je posao.
,,Znate vi dobro na ta mislim.
Stefani se seti Petre.
,,Bolje je.
,,U kom smislu?
,,istije je. Nema licemerja jer ne pokuavate da naete opravdanja.
Bergtajn klimnu glavom.
,,Tako sam i mislio.
,,Da li vam je to predstavljalo problem?
,,Ponekad.
,,U kom smislu?
,,Radio sam za Prvi glavni direktorat KGB-a, a posle reorganizacije sam preao u
SVR. Pet godina ef mi je bio tip po imenu Furmanov. Ne znam koliko mi je tano
zadataka dodelio, ali bilo ih je k'o pleve. A znate li gde je danas taj Furmanov? U
enevi. ivi sa devetnaestogodinjom Argentinkom. Pregovara sa amerikim izda-
vaima oko objavljivanja memoara. A ja - ja koji sam bio zaduen za obavljanje
njegovih prljavih poslova - ja sam navodno penzionisan. Meutim, pre nedelju dana mi
zazvoni telefon. Petrov, ovek koji je zauzeo Furmanovljevo mesto u SVR-u. Uruuje
mi nalog za eliminaciju. Hoe da to obavi neko sa strane. Nudi mi vie para nego to bih
ranije zaradio za pet godina. Kae da sam mu ja prvi pao na pamet jer je meta Furmanov
lino. Mislio je da bih mogao biti zainteresovan. Iskreno reeno, ne znam da li je
naruilac SVR ili Mafija. Sve to znam je da e Furmanov biti mrtav jo pre nego to
stigne da napie i naslov, prihvatio ja taj posao ili ne. Ranije sam verovao da moj posao
ima nekakvog smisla. Bio je neprijatan, ali opravdan. A sada? Vie nisam siguran. Vlade
se menjaju, mete se menjaju, ali se u stvari nita ne menja.
Rastali su se rano popodne. Kada je Bergtajn izaao da je isprati, vetar se bee
stiao. Sneg je polako padao. Kada je Stefani otvorila vrata dipa, on joj stavi ruku na
rame i ree: ,,Usput budi reeno - ono to ste uradili Borisu - bila je to prava stvar.
 ,,Stvarno tako mislite?
Klimnuo je glavom.
,,Njemu je ve bilo presudeno. Samo ste ga spasli agonije.
***
Valentina Rudenko povede Stefani iz kuhinje u dnevnu sobu. Sa jeftinog
samsunga dopirali su zvuci Sen-Sansovog Samsona i Dalile, Pevali su Olga Borodina i
Dmitri Hvorostovski. Na malom okruglom stoiu pored prozora leao je veliki koverat
od manile. U donjoj polovini koverta bilo je neto spakovano, a gornja je bila
presavijena i privrena sa tri debele gumice.
,,Zvao je Sergej, ree joj Rudenkova, spustivi posluavnik na komodu.
,,Da li je pristao da se sretne sa mnom? Odmahnula je glavom. ,,Rekao je da
mora da napusti Moskvu.
,,On je ovde?
,,Sve vreme je bio tu. Ali sada mora da ode. Zamolio me je da mu spakujem par
stvari. Neto dolara, lane isprave...
,,Lane isprave?
,,Otprilike mesec dana pre nego to je nestao rekao mi je da je kupio nov paso od
nekog falsifikatora iz Birjuleva. Zamolio me je da ga sakrijem jer se plaio da ga dri u
svom stanu. ,,ta se jo nalazi u koverti?
Rudenkova skrenu pogled.
,,Pitolj, par kompjuterskih diskova.
,,ta je na diskovima?
,,Podaci o njegovom poslu - prethodnom i sadanjem. Valuta za ulazak u
inostranstvo, tako on to zove."
,,Mislila sam da Sergej ne odobrava prodaju dravnih tajni.
,,U komercijalne svrhe, nikako. Ali on to ne radi zbog novca, ve zbog azila.
***
Stefani proviri kroz prozor. Kasno popodne i ve je imala utisak da nije videla
sunce jo od septembra. Na suprotnoj strani Ulice Crvene armije stajao je rasklimatani
kamion. Jedan seljak je stajao na prikolici, prodajui krompir, crni luk i argarepu. Njen
dip je bio parkiran pored kamiona. Bila je na putu za Moskvu kada je ukljuila mobilni.
Saekala ju je poruka od Rudenkove - bilo bi poeljno da to pre doe. Stefani je bila
gotovo ravnoduna. emu to? Ionako je sve bilo gotovo. A opet, Rudenkova je
pokuavala da joj izae u susret. Da da svoj doprinos. To treba potovati.
,,Kada ete mu to odneti?
,,Vi ete mu odneti.
,,Jeste li mu to rekli?
,,Mislite da e upaliti?
,,Moraete da se potrudite da upali. Paket e biti kod vas. Bez njega ne moe
nigde. U njemu je njegovo celo ivotno delo. Moraete da ga nagovorite da porazgovara
s vama i da potom razluite ta je od toga istina. I koliko jo istine ima da vam kae pre
nego to ga pustite da ode.
,,Kada treba da se nadem s njim?
 ,,Sutra ujutru.
to znai da e imati dovoljno vremena da uhvati popodnevni let za London.
,,Gde?
,,Na pijaci Luniki.
Skrenuli su sa Murmanski prospekta i put nestade u snegu. Ponovo je vejalo.
Krupne pahulje su arobno poigravale pod farovima. Dim iz fabrikog odaka je,
obasjan ulinim svetiljkama, bio prljavo narandast. U neprozirnoj moskovskoj tmini
Stefani je u daljini nazirala samo TV toranj Ostankino.
Spustie se niz stepenice, U suterenu je bilo toplo. Veina kreveta u spavaonici je
bila prazna. Jo uvek je bilo rano. Komarov raskopca kaput i povede je u trpezariju:
betonski podrum, mrea cevi du plafona, drveni stolovi i klupe s obe strane. Za stolom
u udaljenom uglu prostorije delila se hrana. orba sa povrem i knedlama, koju je
Ljudmila sipala iz velikog elinog kazana. Beskunici su u redu ekali na orbu,
uzimali po komad hleba iz korpe na kraju stola i potom zauzimali mesta za trpezom.
Ljudmila je imala dva pomonika, Maksa i Andreja. Maks je bio lekar, a Andrej
je radio na moskovskoj berzi. Provodili su po nekoliko noi nedeljno pomaui u
prihvatilitu. Bili su mladi, obrazovani i nesebini. Zbog svog naivnog idealizma Stefani
su podseali na jevaneliste. to je bila krajnje osveavajua promena.
,,Kostja se razlikuje od ostalih, ree Andrej neto posle ponoi, dok su on,
Ljudmila i Stefani pili aj u vlanom skladitu pretvorenom u kancelariju.
Komarov je, na drugom kraju prihvatilita, razgovarao sa Maksom. amor se bee
utiao. Hrana je bila rasklonjena, suteren poien i mnogi od beskunika behu ve
pospali.
,,Od kojih ostalih?, upita Stefani.
,,Od novih Rusa.
,,Zato to on nije novi Rus, prozbori Ljudmila. ,,On je stari Rus. Predrevoluci-
onarni Rus, koji voli svoju zemlju i svoj narod. I ne voli one koji upravljaju zemljom. Ili
je poseduju. A takvi nam oduvek sede nad glavom.
I to ne samo ovde, ree Stefani.
,,Novoruski soj nije ba toliko nov. Ponaaju se poput nekadanjih aristokrata.
Bogate se izrabljujui narod i jo se razmeu time.
,,Upravo tako, ree Andrej, zavijajui tanku cigaru. ,,ak su i ameriki banditi
poneto poklanjali narodu. Kupovali su ugled kroz dobrotvorne delatnosti. Ali, toga
ovde nema. Novoruski soj misli samo na svoju korist. Grabe sve to stignu, a ostali
mogu da se jebu.
,,Ali Kostja nije takav.
Ljudmila odmahnu glavom.
,,On potie iz tradicije koja je nalagala da treba pljakati bogate i pomagati
siromanima. Novi Rusi pljakaju sve odreda - a ponajvie siromane - i sve zadravaju
za sebe.
,,Moda se to promeni.
,,Moda, ali ne skoro.
 ,,Jednog dana, ree Andrej: ,,kada budu sve pokupovali, moda im padne na
pamet da za sobom ostave neto to e se pamtiti. Ali taj dan nije blizu. Jo uvek nisu
spremni za tako neto. Oni misle da je filantropija nekakva perverzija koju izvode u
krevetu sa svojim fakalicama.
,,Ali, ako bi vam neki od njih sutra ponudio milion rubalja...
,,Prihvatili bismo. Ne mora uopte da bude milion. Prihvatili bismo koliko bilo.
Iskreno reeno, mi uopte ne ulazimo u razloge njihove velikodunosti. Za nas nijedna
rublja nije prljava.
,,Zato i okreete glavu na stranu kada Kostja vadi pare iz depa za ovakve stvari.
Zato to prosjaci sebi ne mogu priutiti da biraju.
,,Upravo tako. Ali, kao to sam rekao, on nije poput ostalih. Moete ui tamo i
pitati one ljude na leajevima. Kada bi videli da neki Novorus gori, ne bi ak ni pinuli u
plamen. Ali za Kostju bi stavili glavu na panj. Ne radi se samo o tome da on sve ovo
finansira. On je jedan od nas.
Naputamo prihvatilite. Sneg priguuje zvukove velegrada. Skreemo levo ka
Murmanskom prospektu. Kostja je duboko zamiljen.
,,O emu razmilja?", pita ga.
Nioemu.
,,Zato mi ne kae?
,,Nema veze.
,,Sada ima veze.
Sa Murmanskog prospekta izlazimo na Mira prospekt i nastavljamo ka centru.
,,Razmiljao sam o onome to si nekada bila.
To je poslednji odgovor koji sam oekivala. Nije teko pogoditi na ta misli.
,,Prostitutka?
Kostja klima glavom.
I ta s tim?
,,Pokuavam da zamislim kako si se oseala.
,,Nikako.
,,Zna ta hou da kaem.
,,Jesi li nekada bio sa prostitutkom?
udno, ali odgovor mi je poznat jo onog trenutka kada sam postavila pitanje.
,,Jesam, odgovara ne oklevajui. To je ivotna injenica.
I ta si oseao?
,,Oekuje li da kaem da sam oseao griu savesti?
,,Oekujem da mi kae istinu.
,,Nisam oseao nita. Bila je to isto fizika stvar.
Povlaim paralelu u mislima.
,,E pa, vidi, i ja sam se oseala isto.
Vozimo se jo neko vreme, a onda on progovara: ,,Nisi imala nikakvih emocija
povodom toga?
,,Ne. Takve stvari mora zatrti pre nego to one zatru tebe.
,,A kako se to postie?
 ,,Koristila sam iste metode opstanka kao i ti na robiji. Prilagoava se. Podie zid
oko sebe, ne razmilja o budunosti, prolosti, nioemu. Ne razmilja o mukarcu koji
je u tebi. Ne osea ga, ta god da ti radi. Jednostavno otupi i eka da se okona.
Isprva misli da su u pitanju tninuti. Na kraju se ispostavi da se radi o godinama.
***
Kutuzovski prospekt. Pospremio je stan, ali neki od tragova su ostali. Televizor je
u uglu dnevne sobe, iupani gajtan je baen na tepih. Slomljeni ram sa Irininom slikom
lei na stolu. Razgovaramo jo malo, a onda ja odlazim na spavanje. I dalje nemam
snage da budem potpuno gola, pa ostajem u majici. Leim nepomino ispod carava,
oslukujui njegove korake u susednoj prostoriji.
Oseam njegove prste, prvo izmedu butina, a potom i duboko unutra. Neto
kasnije i jezik. Ostajem nepomina, gotovo na rubu sna. Svaki deo mog tela je oputen i
ini mi se kao da sve to samo zamiljam. Onda mi skida majicu, okree me na stomak i
ulazi u mene otpozadi. Uivam pod teinom njegovog tela, u njegovom tekom disanju,
njegovom dodiru na svojoj koi. Veeras je tako dobro biti iskorien.
Posle zavrenog ina, nijedno od nas ne progovara ni re.
Sledee pobueno ulo je ulo mirisa. Kafa. Otvaram oi i primeujem zrake
zubatog sunca koji se probijaju kroz razmaknutu zavesu. Bistro plavo nebo, bez
uobiajenog sivila. Onda primeujem Kostju. Kosa mu je mokra, pekir obmotan oko
struka. U rukama su mu dve iste koulje, pakuje se za Njujork. Srce mi skakue gore-
dole. Meu nogama mi je toplo, meko i lepljivo. Liilo je na aroban san, pa sam srena
to imam dokaz medu bedrima. Primeuje da sam budna, prinosi olju kafe i ljubi me.
Dah mu je sve.
,,Kada u te ponovo videti?
Uskoro. Srediu ve neto u Londonu. Na ovaj ili onaj nain.
,,A ako ti ne dopusti da ode?
,,Moraemo da donesemo odluku.
Sputa se na rub kreveta.
,,ivot u neprestanom bekstvu?
,,Da.
,,Zvui uzbudljivo.
,,Daleko od toga. Posle izvesnog vremena pone da te optereuje.
,,Ali je vredno pokuaja.
I te kako. Prelazim prstima preko tetovaa na njegovom stomaku. ,,Bar emo
biti zajedno.
I istinski slobodni.
,,Da.
,,Po prvi put. Za oboje.
***
Nalik na omanji grad sastavljen od uzanih prolaza i na stotine tezgi, pijaca
Luniki bila je smetena unutar crne gvozdene ograde koja je okruivala sportski
kompleks Lenjin. U neposrednoj blizini ogromnog stadiona sa devedeset pet hiljada
mesta, pijaca je leala u njegovoj kolosalnoj senci. Na glavnoj kapiji je stajala Lenjinova
statua: lice mu je bilo okrenuto ka vetru, injel prebaen preko ramena. Posmatrano sa
mesta gde je Stefani stajala, stadion se nadvijao nad pijacom kao ogromni letei tanjir.
Sneg se presijavao na svetlucavom zlatnom krovu.
Po rubovima pijace stajalo je obezbedenje: odbojni likovi obueni u crno, naoru-
ani agresivnim dranjem, militaristikim znakama i dvosmernim radijima. Liili su na
paravojne jedinice, ljubaznou klana Lipetsk. Bila je javna tajna da su oni drali pijacu,
naplaujui reket svima odreda.
Svi prolazi kroz pijacu bili su zakreni. Luniki, koji je uivao reputaciju
najjeftinije moskovske pijace, privlaio je kupce ne samo iz Moskve, ve i sa daleko
veih razdaljina. Sa june strane stadiona stajali su nizovi razdrndanih autobusa. Na
svima je pisalo odakle su doli: Mahakala u Dagestanu, Ninji Novgorod, Stavropolj.
Delei trokove putovanja - koji su ukljuivali i mito za carinike - trgovci su neprestano
putovaii tamo-amo, stiui prazni i odlazei pretovareni, nadajui se da e rasklimatani
kaljucavi autobusi uspeti da ih vrate na polazite i da e, po povratku kui, preprodajom
robe ostvariti mravi profit. Nakon zavrene ture, proces se ponavljao. U blizini
parkiranih vozila tiskale su se tezge na kojima su se prodavali sendvii, pite, aj i pivo.
Valentina Rudenko je opisala Luniki kao vercerski raj. Na sve strane su bile
tezge sa kopijama adidas trenerki, wrangler farmerica i Kalvin Klajn vea, koje su se
nudile po bagatelnoj ceni. Na manjim tezgama su se prodavale hulahopke, paste za zube,
bluze, konzerve nes-kafe, ubare, poliesterki aravi i kopije francuskih parfema proiz-
vedene u Poljskoj. Vrednija roba, kao na primer bunde, bila je okaena visoko iznad
tandova, van domaaja lopova.
Jutro je bilo mrazno i vedro, bez ijednog oblaka na nebu. Sneg koji je napadao
preko leda inio je etnju pijacom krajnje rizinim poduhvatom. Mukarci i ene,
mlade i starci, tiskali su se naokolo, hodajui kao po jajima. Neki od kupaca gurali su
kupljenu robu na malim kolicima, ili je nosili u velikim arenim najlonskim kesama. Po
akcentu koji se mogao uti iza tezgi bilo je jasno da su prodavci uglavnom bili iz Ukra-
jine, Azerbejdana, Moldavije, Uzbekistana. Moskovljanima je, kako joj je Rudenkova
rekla, bilo ispod asti da rade na takvom mestu.
Muzika je odjekivala sa portabl radio prijemnika: Britni Spirs, Maler, najnovija
muzika serizacija iz Takenta. Pijacom bi se povrerneno razleglo obavetenje sa
stadionskog razglasa: izgubljena estogodinja devojica po imenu Svetlana trai svoju
majku; neto posle toga zakasnela roendanska estitka za Jurija, vercera cigareta iz
Minska.
Stefani stie do kraja jednog od prolaza izmedu tezgi i pogleda na sat. Pet do
jedanaest. Grupa sirovih mukaraca sa Kavkaza stajala je oko metlane obrtaljke kod
jedne od stadionskih kapija. Tamnokosi i tamnoputi, delovali su zlovoljno i sumnjiavo.
Bili su obueni u prljave trenerke, kone mantile i uzane izbledele farmerke. Stefani
skrenu u prolaz sa desne strane. Jedan od prodavaca je pokuavao da je zainteresuje za
bunde od krzna polarne lisice i vodenog pacova. ena kiselog lica je prolazila pored nje,
gurajui kolica sa bajatim pitama, gnjecavim pecivom, okoladama, cigaretama. Na
kolicima su bila i dva termosa: jedan sa kafom, a drugi sa ajem.
 Stefani poe da prebrojava tezge sa svoje leve strane. Videe kese, rekla joj je
Rudenkova. I zaista, na stubovima se vijorila gomila kariranih plastinih kesa: belo-
plave, crveno-crne i razne druge kombinacije boja. Tri tezge odatle, dodala je, pored
jednorukog Letonca koji prodaje 'gilette' brijae i 'duracell' baterije.
Tezga je bila prekrivena plavim najlonom. Za nosae tezgi bile su privezane
marame. Na vealicama su bili okaeni demperi. Izbor je bio ogranien: sa okruglim ili
V izrezom, prugasti ili jednobojni, maslinasto-zeleni ili sivi. inilo se da jo nijedan nije
bio prodat. Na stoliici iza tezge sedela je onia ena u postavljenom mantilu. Glava joj
je bila povezana drap maramom sa naslikanim crvenim, ljubiastim i plavim cvetovima.
Da li je Sergej tu?
ena ak i ne pogleda u Stefani.
,,Ko?
,,Sergej.
,,Ne poznajem nikakvog Sergeja.
,,Ma ta mi kaete? Onda u Rusiji imate jo manje poznanika od mene. Kada bih
uzela pregrt ljunka i bacila ga u vazduh, bar tri kamenia bi pogodila nekog po imenu
Sergej.
,,Ako hoe neto da kupi, rublje na sunce. Ako si dola da me zamajava,
odjebi."
,,Valentina nije mogla da dode. Dola sam umesto nje.
,,Kakva Valentina?
Stefani se priblii tezgi i tiho procedi: ,,Sluaj me dobro. Je l' vidi ovu torbu?
Ako mu je ne uruim, zavrio je karijeru. A ako ga ne vidim u roku od deset sekundi, ja
lepo odoh i boli me uvo. Baciu torbu u reku, sesti na avion i nestati. Dok mi stjuardesa
donese pie neu se vie ni seati ko je Sergej. Ba kao to se ni ti ne sea. Sa druge
strane, ako...
A onda se pojavi neki mukarac. Provukao se kroz plastinu zavesu iza tezge.
Izgledao je mnogo gore nego na fotografiji koju joj je Rudenkova pokazala. Kosa mu je
bila seda, imao je tikove na licu. Stefani se upita da li su to posledice skoranjih
dogadanja.
,,ta se desilo Valentini?
,,Nita. Ona je savreno u redu. Samo je poslala mene.
Sergej Roskov odmahnu glavom.
,,Zato?
,,Zato to oigledno ume mnogo boije da proceni neiji karakter nego vi.
Pogledao je u torbu.
,,ta ste mi doneli?
,,Sve to ste traili.
,,ta hoete zauzvrat?
,,Da mi kaete neke stvari o Marburg varijanti U-13. I moete slobodno da
preskoite kliee tipa 'pojma nemam o emu govorite'."
,,Otkud znate za to?
 ,,Jevgenij Vlasko mi je rekao sve to zna prilikom naeg susreta u Londonu.
Biopreparat, M-8389, Petnaesti direktorat...
,,Molim vas. Nema tu ta da se pria.
,,To u ja proceniti.
,,Ovde nije bezbedno za takav razgovor.
,,Svejedno. Ne mrdamo nikud odavde. to mi pre kaete pre ete krenuti. Zato
toliko urite, Sergej?
,,Za koga radite?
,,Zar je to bitno?
Pogledao je preko ramena.
,,Da li vam je Jevgenij rekao za incident u M-8389?
,,Jeste.
,,Za trojicu istaa koji su umrli?
,,Da.
Roskov se ugrize za usnu.
,,To nije bio nesreni sluaj. Namerno su ih poslali tamo. Radilo se o kontro-
lisanom eksperimentu.
,,Eksperimentu na ljudima?
,,Pa... u pitanju su bili Azerbejdanac, een i Uzbekisatanac. Drugim reima,
potrona roba. Kada ga je pogledala u oi, dodao je: ,,Tako se na to onda gledalo.
,,Ali, ako sam dobro shvatila, itav pogon 112 je zatvoren. Vasko mi je rekao da
su morali da zapeate zgradu. Da su preduzete jo vee mere opreznosti nego u
ernobilju.
,,Jer su morali da to izvedu tako da lii na nesrean sluaj. Da bi zavarali zapos-
lene u M-8389, da bi zavarali istraitelje. I Jevgenija.
,,A vas?
Delovao je uvredeno.
,,Ja sam radio sa Jevgenijem. Nijedan od nas nije znao za to.
,,Kada ste saznali?
,,Mnogo kasnije.
,,Kada ste zauzeli njegovo mesto u Biopreparatu?
,,Posle toga.
,,U Sibirskoj zvezdi?
Roskov klimnu glavom. Poeo je da se vrpolji, neprestano se osvrui oko sebe.
,,Kako su rukovodioci Sibirske zvezde saznali za M-8389?
,,Otkupili su dokumentaciju.
,,Otkupili?
,,M-8389 je Sibirskoj zvezdi prodao Odsek br. 17.
,,ta je bilo u tom odseku?
,,Arhiva. Dokumentacija je bila pohranjena u strogo obezbeenom skladitu na
periferiji Almatija. Tu su bili svi podaci o eksperimentima izvedenim u M-8389,
ukljuujui informacije o Marburg varijanti U-13 i incidentu sa zaraenim istaima.
Odsek je ranije bio pod direktnim nadzorom Petnaestog direktorata.
 ,,Kako se moe kupiti odsek?
Roskov se sumorno osmehnu.
,,Bilo je to sredinom devedesetih. Tada se za dobru paru moglo kupiti bilo ta. Da
je neko dovoljno ponudio mogao je kupiti ak i Kremlj i pretvoriti ga u eraton. Sa
CNN-om u svakoj sobi...
,,Ko je finansirao kupovinu?
,,Matina kompanija, Vajs-Randal. Amerika firma.
,,Aleksandar Kosigin.
,,Da.
,,On je bio lan Petnaestog direktorata u vreme incidenta u M-8389?
,,Da.
,,Dakle, on je znao...
,,Znao? On je bio direktno upleten u to. Bilo ih je trojica.
,,Preostala dvojica su mrtva.
Roskov je cupkao od hladnoe.
,,Molim vas, torbu...
,,Zato toliko urite?
,,Molim vas...
,,Zato?
,,Neke od informacija iz odseka br. 17 su nedostajale. Bile su ili izgubljene ill
unitene, niko tano ne zna. Mnogo toga se moe desiti izmedu Almatija i Moskve.
Kosigin se obratio meni jer je znao da sam uestvovao u razvijanju varijante U-13.
I ta je hteo?
Roskov je utao.
,,ta je hteo, Sergej?
,,Sredstvo.
,,Kakvo sredstvo?
,,Prenosno sredstvo.
,,Za aerosol?
Roskov klimnu glavom.
,,Nisam mogao to da uinim. Bio sam u M-8389, zajedno sa Jevgenijem. Na tre-
nutak kao da je zaboravio na strah. ,,Video sam ta se desilo onim ljudima.
,,Znate li ko je potencijalni kupac za U-13?
,,Srbi. Tako sam uo.
,,Znate li ko tano?
Odmahnuo je glavom.
,,Ne znam. Ali deluje sasvim mogue.
,,Zato?
,,Kosigin je oduvek tesno saradivao sa Centralnajom, a Centralnaja je organizacija
koja ima najsnanije veze sa Srbima. Ne znam kako stvari stoje danas, ali u ono doba...
,,O kakvim vezama se radi?
,,Krajnje ozbiljnim. Rogaev je bio blizak sa Miloeviem. Vatukin ga je takoe
poznavao. Miloevi je zgrnuo na milione od Centralnaje. Centralnaja je zauzvrat
preuzela kontrolu nad kriminalnim delatnostima u Srbiji. Nad trgovinom orujem,
prostitucijom, trgovinom narkoticima, pranjem novca. Svim ivim.
Krug se konano zatvorio. Kao to je i oekivala. Vie nije bilo mesta za
iznenadenja. Pruila je torbu Roskovu, koji ju je upitao moe li sada da ide. Kao ae na
asu. Naravno, rekla je, to ne bi mogao? Bilo je oigledno da mu je laknulo. Ali samo
na trenutak.
Stefani se osvrnu iza sebe. Dvojica mukaraca su se probijala kroz gomilu: jedan
je bio krupan, drugi onii. Obijica su nosila tamne zakopane jakne, jedan je na glavi
imao eir. Roskov vie nije bio tu. Imao je na raspolaganju svega pola sekunde, ali je
iskoristio priliku. Nestao je isto onako neprimetno kao to se i pojavio. Prodavaica se
takoe dade u bekstvo. Trenutak kasnije ve se utopila meu svetinom. Jedan od
mukaraca je zavlaio ruku u dep. Stefani se okrenu i mugnu kroz plastinu zavesu.
Provlaila se iza tezgi, preskakala kutije, spoticala se o nosae i ciradu, sve dok ne stie
do kraja reda. Pogledala je levo, pa desno. Roskov bee nestao sa vidika. Onda primeti
komeanje sa svoje leve strane. Neko je krio put kroz masu. Hitro je skrenula udesno.
Tlo pod nogama joj se izmie i Stefani se stropota na zaleden beton. Jo troje
ljudi polete za njom. Pridigavi se na sve etiri, krenula je ulevo, uspravivi se kod tezge
sa kuhinjskim posuem. Jedan od gorila izroni pred njom, iroko zamahnuvii rukom.
Uspela je da izbegne udarac, a onda uglom oka spazi drugog napadaa. Munjevito se
okrenuia na desnom stopalu i levom nogom ga tresnula po vilici. On posrnu unazad,
zatetura se i pade. Onaj prvi se ponovo primicao. Zgrabila je tiganj sa tezge, munjevito
iskoraila u stranu kako bi izbegla udarac, a onda svom snagom zamahnula, tresnuvi ga
po bradi. Tiganj joj se raspade u rukama.
Onda ugleda jo pet novih lica. Sva su bila fokusirana na nju, slepa namera im je
sevala iz oiju. Pribliavali su joj se, trojica sa desne i dvojica sa leve strane. Stefani
odgurnu prodavca koji joj se ispreio na putu, a onda skoi na drvenu plou, oborivi
komplet erpi. Posegnula je rukama ka aluminijumskom stubu i glavnom nosau tezge.
tand se zaljulja. Uhvatila je zalet, prebacila nogu preko vrha i zakotrljala se preko
prugaste crveno-bele mueme. Struktura poe da se rui. U poslednjem trenutku je
skoila, propavi kroz ciradu kojom je bila prekrivena tezga u susednom redu. Stro-
potala se na zemlju. Svud naokolo se razletee bunde. Preneraeni prodavac je bio
prikucan za zemlju. Svom teinom je leala na njemu. Siroti ovek je preplaeno dahtao
i treptao, ne usudujui se da se pomeri.
Draesno mu se osmehnula.
,,Ne brinite, nisam ja od tih devojaka.
A onda je jurnula koliko je noge nose, grabei napred bez ikakvog plana. Tri.
Tri kao vetar. Ne zaustavljaj se. Probijala se kroz rulju, sve bre, sve umenije, sve
snanije. Bila je ve nadomak crne gvozdene ograde na rubu pijace, nadomak Lenjino-
vog spomenika. To je bilo poslednje ega se seala.
Imala je utisak da ju je neko pogodio pravo u srce. Elektro-ok joj je protresao
telo, isisavi joj svu snagu iz miia i uma. Stropotala se na zemlju i opor se obruio
na nju. Mukarci u crnim konim mantilima su krili put kroz masu. Dvojica su bila
naoruana. Mahali su znakama pred preneraenim licima. elela je da vriti ali u
pluima nije imala ni trunke vazduha, u miiima ni kap krvi. Bila je kao od elatina.
Gomila aka je zgrabi za ruke, pesnica je epa za kragnu. Poee da je vuku. U mislima
je besno mlatarala rukama i nogama, pokuavajui da im prui otpor, ali je deliem
svesti znala da joj se u stvarnosti noge beivotno vuku po zemlji.
Ubacili su je u auto. Tanije, limuzinu. Paralisanost je poela da poputa. Leala
je na podu, ispod tri para tekih izama. Tipovi iznad nje su sedeli zgurani na zadnjem
seditu. Neko je iskljuio rotirajue plavo svetlo na zadnjem prozoru. Voza, Jurij, se
raspravljao sa tipom koji je sedeo pored njega. Zatvorila je oi. Jurij je nemilosrdno
gonio limuzinu, otro zaokreui, ubrzavajui, koei, treskajui rukom po sireni.
Najverovatnije elektrini omamljiva, razmiljala je. Nije videla osobu koja je
prinela napravu. Neko je na trenutak iskoraio iz gomile, i to je bilo to.
Ne mrdaj. Nateraj ih da pomisle da si u gorem stanju nego to jesi.
Auto uspori, napravi irok zaokret i krenu neravnim drumom. Amortizeri su
kripali, oglaavajui se nad svakom rupom. Stefani zvirnu navie. Kroz prozor na krovu
ugleda tamno nebo, sneg, ogradu, kapiju sa metalnom tablom. Nije mogla da proita ta
na njoj pie. Ali, uskoro vie nije ni bilo potrebe za tim. Ugledala je vrhove zardalih
utih kranova iznad tirkizno plavih kamionskih kabina. Prolazili su pored njih.
Auto-mehanizacioni otpad u Stroguinu.
Auto se zaustavi u hangaru. Stefani pokua da se sabere. Teko da je mogla izai
na kraj sa petoricom njih. Kada se motor ugasi, ona ponovo zatvori oi. Zadnja vrata se
otvorie. Oni sa zadnjeg sedita poee da izlaze, utirajui je tekim onovima.
Usporila je disanje i omlitavila miie.
Dvojica su je uhvatila za ruke, po jedan sa svake strane, a onda je izvukli iz auta.
Levo rame joj je gorelo, njujorka povreda je ponovo bila naeta. Opustila je vrat i pusti-
la glavu da visi. Trei mukarac ju je vukao drei je za kaput. Gde su bila preostala
dvojica? Otvorila je oi. Prizor je bio okrenut naopake. Preli su nekoliko metara.
Tipovi su je vukli po zemlji, razgovarajui medu sobom. Znala je da im ne sme dopustiti
da je odvuku predaleko.
U glavi zau Bojdov apat: Kreni!
Trgnula je glavu unapred i zarila zube u debeli zglavak ake koja ju je drala za
kaput. Tip zajauka, a onda se naglo povi, izbacivi drugu dvojicu iz ravnotee. Onda
zgrabi preostalu dvojicu za a-e, cimnuvi svom snagom. Gorile se zateturae unazad.
Stefani pade na zemlju, munjevito izbacivi nogu u desnu stranu. Pogodila je jednog iza
kolena.
Ustaj. Ne moe se boriti leei.
Usledila je munjevita akcija. Pokreti su joj bili neuhvatljivi. Zadavala je i izbega-
vala udarce, napadala i blokirala napade. Bila je bra od svih njih. Udarila je dvojicu u
testise i krajikom oka videla kako jedan pada na kolena. Drugom je nabila prste u oi.
Zacvileo je i zateturao se unatrake, prekrivi oi rukama. Sada se i preostala dvojica
prikljuie borbi.
Mogla se obraunati sa petoricom pojedinano, ali u kolektivnom obraunu ipak
nije imala anse. Jedan od njih je imao no, prvo oseti gorui bol du leda, a onda joj
seivo zapara i levi biceps. Uspela je nekako da izbegne trei zamah noem, ali onda
oseti snaan udarac nogom u predelu krsta. I to je bilo to. Onog trenutka kad je pala na
zemlju, razjareni opor se obrui na nju: udarali su je, grebali, psovali, utirali, pljuvali.
Usna joj je bila raseena. Kao i koa iznad desne obrve. Jedan ju je svojom ogromnom
prljavom ruerdom epao za vrat i poeo krvniki da stee. Guila se. Misiila je da e
joj prstima probiti kou. Onda je promenio poloaj, pritisnuvi joj ruke kolenirna i
prikucavi ih za zemlju. Kaput joj je bio razdrljen, gomila aka joj je raspomamljeno
cepala garderobu, a no zasekao koulju. Jedan od napasnika joj je svlaio pantalone.
Ritala se iz sve snage. Dva udarca u donji deo stomaka su zaustavila dalje opiranje.
Dugmad je letela sa lica, debeli prsti se zavlaili pod crni pamuk. Jedna izma joj je ve
bila skinuta.
Pogledala je u lice koje je dahtalo nad njom. Crni krnjaci umetsto zuba, purpurni
mlade na levom obrazu, sitne sive oi, obestan kez. Bila je zapahnuta njegovim kunim
dahom i tekim telesnim isparenjima. Onda nestade i druga izma. Pantalone su joj bile
svuene, prljavi nokti joj se zarivali u kou od bedara do gleanja. Ogrubeli dlanovi su
je grabili za butine, prsti se zavlaili ispod lastia na gaicama.
,,Silazite s nje.
U glasu se nazirao autoritet. Bio je to Jurij, voza. Njegovo nareenje bilo je
osnaeno devetmilimetarskim automatskim orujem koje je drao u desnoj ruci. Kasnije,
rekao im je.
Dvojica mukaraca je odvukoe uz metalne stepenice, bacivi je u upravnikovu
kancelariju. Svukli su je pod Jurijevim nadzorom, ostavivi je samo u gaicama i
okrvavljenoj majici, a onda je vezali za stolicu, sa rukama iza lea. Glenjevi su joj bili
privreni za nogare stolice. Jurij otvori oba prozora. Vetar unese krupne pahulje snega.
Da joj ne bude previe udobno, objasnio je. Onda je naredio jednom od razbojnika da
onog sa povredenim oima odveze do lekara. To je znailo da ih je sada ostalo svega
trojica. Dvojica su bila poslata nazad u prizemlje, a Jurij se smestio ispred televizora u
susednoj kancelariji. Prozor na pregradnom zidu mu je omoguavao da je dri na vidiku.
Videla je kako greje ruke nad gasnom grejalicom. Njene ve behu potpuno utrnule. Nije
znala da li je to zbog hladnoe ili zbog konopaca koji su blokirali protok krvi.
Osvrnula se oko sebe. Radni sto sa starom mainom za kucanje i dva telefona;
olja sa olovkama; kalendar sa fotografijom fudbalskog tima: Spartak, Moskva, 1998;
sivi metalni orman u jednom uglu, kartonske kutije u drugom; betonski pod zastrt prose-
njenim smeim itisonom.
Uspela je da ignorie bol koji je poticao od modrica i posekotina, ali joj se
hladnoa zavlaila kroz kou i meso, dopirui do kotane sri. Zatvorila je oi i lansirala
se u tople krajeve. Ostrvo, plaa, zaslepljujue sunce. Zamiljala je kako se kupa u toploj
vodi, kako joj se so lepi za kou, a sunce je miluje vrelim zracima. Pred oima joj bljes-
nue svetlucavi korali i ribe svih moguih boja.
Mnogo kasnije zau zvuk motora. Automobili su ulaziii u hangar. Napolju je
padao mrak. Stefani je nekontrolisano drhtala, udovi joj ve behu pomodreli od hladno-
e. Motori se ugasie, a onda se zau treska vrata, glasovi, koraci po betonu, a potom i
po metalnom stepenitu. Jurij iz svoje tople kancelarije izade na skelu da pozdravi
pridolice. Sa druge strane prozora Stefani ugleda grupu ljudi. estorica, sedmorica,
osmorica...
Vrata se otvorie. U kancelariju prvo ude Vatukin. Dah mu se ledio. Preko ela
mu je bila navuena crna vunena kapa. Izgledao je gotovo komino u debeloj napumpa-
noj jakni. Snano je pljeskao rukama.
,,Ljudi, ovde je hladnije nego napolju. Do moga, hladnije je nego u Vorkuti.
Salva usiljenog smeha, ,,Trebalo bi da se pripazi, Petra. Tako obuena moe svata da
zakai.
Jo ulizikog smeha. Vatukin joj se priblii. Jurij je stajao iza njega.
,,Velika Petra Rojter." Okrenuo joj je leda. ,,Pa, videemo..." Onda se naglo
okrenu i udari je. Pogodio ju je u desni obraz, odmah ispod oka. Glava joj je poletela
unazad, tresnuvi o naslon stolice. Jo lude zabave za publiku. Po ovakvoj hladnoi,
rekao im je, veoma je vano vebati. Zbog cirkulacije. Ponovo ju je tresnuo, ovoga puta
joj slomivi nos. Vrela krv joj se razli preko usta i majice. U dodiru sa hladnoom, krv
se puila.
,,Pa, jesmo li spremni?, upita Vatukin, razgibavajui zglobove na prstima. Onda
poe da je ispituje o Komarovu. Kakav je njihov odnos? Lian, odgovorila je. Sevnu
amar. Da li je Komarov bio meta, nesvesni pijun ili zaverenik? Odmahnula je glavom
na svako od ponuenih reenja i platila cenu takvog ponaanja. Vatukin onda promeni
temu.
,,A ta je sa Roskovim? Kako si stigla do njega? Stefani zamisli Valentinu
Rudenko na njenom mestu i pripade joj muka. Lagala je, suoila se sa posledicama svog
postupka, i nastavila sa laima. Vatukin je pazio da je ne udara prejako. Bila je svesna te
injenice i vrsto se uhvatila za nju: potrebni su mu odgovori na sva ova pitanja. Tako je
bar govorila sebi. Ali je negde u podsvesti znala da je to bila samo njena nada, a ne neto
na ta je mogla sa sigurnou raunati.
,,O emu si razgovarala sa Roskovim?
,,Nioemu.
,,Videni ste kako razgovarate.
,,Nije bilo vremena da mi bilo ta kae. Vai ljudi su se pojavili...
,,Kad pronaemo onu rospiju od prodavaice doznaemo svaku jebenu re. Zato
uini sebi uslugu i pokai malo dobre volje. O emu ste razgovarali?
Stefani je tvrdoglavo odmahivala glavom.
,,Moda ti treba malo prijateljskog ubeivanja?
Ostala je nepomina.
,,Klikeri e mi se pretvoriti u kockice leda. Neka mi neko doda cigaretu.
Juri izvadi cigaretu iz usta i prui mu je. Vatukin je uze, pa unu ispred Stefani,
pridravajui se za njenu levu butinu.
,,ak i kroz rukavicu oseam da si se smrzla. Dunuo je u cigaretu. ar se razlete
naokolo. ,,Jesi li se odobrovoljila?
Stefani stisnu zube. Vatukin joj utisnu vrh cigarete u levi lakat. Nervi su joj
eksplodirali. Pokuala je da zatomi krik, ali bezuspeno.
 itavo telo joj se grilo, vatra joj se proirila kroz svaku poru. Izgledalo je kao
venost. ula je cvranje, osetila miris nagorelog mesa. A onda je bilo gotovo. Vatukin
ustade, nonalantno povue dim, a onda cigaretu preko ramena prosledi dalje. Nije se
ak ni okrenuo.
,,Hvala ti, Jurij. Nemoj je celu popuiti. Moda e nam opet zatrebati.
Bilo je gotovo sa batinama. Vatukin je sad raspolagao ubedljivijim metodom:
spaljivanjem. Kroz belo usijanje koje joj je prilo mozak Stefani shvati sa kim ima
posla. Vatukin je bio majstor svog zanata. Pravi profesionalac. U roku od sat vremena
etiri puta je ponovio postupak: tri opekotine na laktu i jedna na boku. U jednom
trenutku joj je zadigao majicu i prineo tek zapaljenu cigaretu tik do bradavice, tako da
moe da oseti toplotu. Velikoduno joj je pruio priliku da zamisli bol. Posao je uvek
bilo najbolje odraditi preko glave. Bar za poetak.
,,Bilo bi ti stvarno pametnije da saraduje, Petra. Besmisleno je da pokuava da
se zatiti. lli da zatiti nekog drugog. to mu je ton bio blai, utoliko je zlokobnije
zvuao. ,,Nema potrebe da titi Kostju. Ni ti niti bilo ko drugi. ta misli, kako je uspeo
da opstane? Ako je nekome od vas dvoje potrebna zatita, onda tebe treba zatititi od
njega.
Ne veruj mu. Lae.
,,Znam mnogo toga o tebi, Petra. Znam i za Kobu.
Kako? Nema veze kako. Ne nasedaj.
,,Ali, ti ne zna ko je Koba, zar ne? lli moda nisi bila dovoljno hrabra da to vidi?
Moda je u tome stvar. Moda sad poinje da pretpostavlja. Moda si pretpostavljala
jo od samog poetka.
Uhvatio ju je za levo rame. Onda je poeo da ga stiska, isprva sasvim blago, a
potom sve snanije, cimajui ga napred-nazad, zarivajui prste u njeno smrznuto meso,
pronalazei oteene nerve. Pokuala je da zatomi reakciju, ali je to bilo nemogue. Prvo
je zastenjala, onda zacvilela i na kraju zaurlala od bola. Previjala se pred njim.
Vatukin je odmahivao glavom.
,,Gadna povreda, nema ta. Sigurno je vraki bolelo. Ali tako ti je to kad se vere
po kuitima.
Kada su prvi put vodili ljubav Komarov je pogodio o emu se radi. A sada i
Vatukin. ta je to trebalo da znai? Da li je uopte ita znailo? Bila je previe zbunjena
da bi mogla bilo ta da zakljui. Ali, u tome se i sastojala njegova strategija. Pokuala je
da izbaci misao iz glave, ali se mogunost, jednom zaeta, vie nije mogla eliminisati.
,,Naravno, htela si da se doepa diska. Diska koji je bio skriven kod Salibija.
Nema svrhe da porie. Svi su pokuavali da se dokopaju diska. Kostja je to, naravno,
znao.
Uprkos svemu, iznenaenje. Vatukin je to sigurno primetio. Delovao je vie nego
zadovoljno.
,,Nisi znala? ista istina. On je ubio Rogaeva u Parizu, zajedno sa onim Britan-
cem. Zaboravio sam kako se zvae, ali Kostja mu je maznuo disk iz depa. Kao sluajno
se oeao o njega dok su izlazili iz restorana u ulici Foburg de Sen Onore. Rogaev ga
nije ni primetio.
 Stefani nije elela da poveruje u to.
,,Kostja je imao svojih razloga. to se tie diska, nije znao odakle potie niti
kakva mu je stvarna vrednost. Ali Salibi jeste. to se, pak, tie sirotog starog Olega... ta
da se radi? Centralnaja je pod njegovim vostvom srljala u propast. Kazahstanci su
poeli da nas zajebavaju po Jekaterinburgu i Novosibirsku, eenski psi su poeli da
nam vrljaju po Moskvi. Na ta to lii? U svakom sluaju, njega smo preselili u vena
lovita, a ostalim drkadijama pokazali gde im je mesto. Sve u svemu, posao kao i
obino. Ali, tebi je jasno ta to znai, zar ne?"
Soba se okretala oko nje.
,,Koba ne postoji. to me dovodi do poslednje u nizu stvari. Poznaje Marsela
Kiasena? Naravno da ga poznaje. Poznaje i on tebe. ldentifikovao te je na doeku Nove
godine. Zato sam ga i pozvao. Hteo sam da budem siguran. Ti si odradila ono sa Arka-
nom, zar ne?
Kakva vajda od poricanja? Slegnula je ramenima.
,,Ko te je unajmio?
Odmahnula je glavom.
,,Ko te je unajmio?
,,Ne znam.
,,Jurij, zapali mi jo jednu, molim te.
,,Ne kontaktiram lino sa svojim klijentima.
,,Ne seri.
,,Govorim vam istinu. Tako je bolje i za njih i za mene.
,,Kako onda dolazi do posla?
,,Preko Sterna.
,,Ko ti je taj Stern? Zvui k'o Jevrejin.
,,On je posrednik za informacije. Radi preko Interneta. Niko ga nikada nije
video.
,,Rekao sam ti da me potedi takvih sranja.
,,Sve to vam govorim je istina. Niko ne zna ko je on. Zato sistem i funkcionie.
Vatukin je ve gubio strpljenje. Vilica mu je drhtala.
,,Reci mi ko je naruio Arkanovo ubistvo.
Borei se za dah, Stefani proapta: ,,Rekla sam vam. Pojma nemam.
Vatukin se sagnu, tako da moe da mu vidi lice.
,,lzneu ti velikodunu ponudu. Ako mi kae ko te je unajmio pucau ti u glavu.
Ako mi ne kae ostaviu te ovim kopilanima da se pozabave tobom par sati. A onda e
te jedan od njih upucati u glavu.
Nita nije odgovorila. Vatukin se uspravi i zavue ruku u dep. Oekivala je
pitolj. Umesto toga on izvue spravicu sa metalnom tipaljkom na kraju. Pritisnuo je
neto palcem i aparat poe da bruji. Izmedu zailjenih metalnih vrhova poigravala je
plaviasta svetlost.
,,Sea se ta ti se desilo jutros na Lunikiju? Pruiu ti jo jednu ansu. Ko je
naruio Arkanovo ubistvo?
,,Nemam ta da kaem.
 Vatukin joj podignu majicu i prisloni joj tipaljku na grudi. Vrisnula je, a onda
pala u nesvest. Kada je dola sebi sva se tresla. Oi su joj bile zamagljene suzama. Sa
donje usne se cedila ruiasta pljuvaka.
ula je Vatukina kako govori Juriju:
,,Hou da bude mrtva do jedanaest. Uzmi jedan od trabanata i ostavi ga u
Ramenkiju k'o proli put. Je l' sve jasno?
,,Naravno.
,,Mi idemo u Beli trg. Svrati kad zavri. Hou da bude tamo do pola dvanaest.
Imate par sati da se iivite, a onda pravac Ramenki.
,,U redu.
,,Jo neto, Jurij...
,,Recite.
,,Moete da je tucate do mile volje, ali hou da bude iva kad zapalite auto.
Ostala je sama u kancelariji. I dalje ih je mogla videti kroz adavo staklo. Stajali
su na skeli i razgovarali. Dejstvo elektrinog oka je prolazilo. Delovi tela na kojima su
se trzaji smirili ponovo su postajali ledeni. Onda je preplavi munina.
Koliko li ih je ukupno bilo? Najmanje sedam, moda ak osam ili devet. Vatukin
je otiao, povevi trojicu sa sobom. I daljeje posmatrala sliku bez tona. Jurij je razgova-
rao preko mobilnog. ula je paljenje motora - jedno, pa drugo vozilo - izlazak iz
hangara, postepeno udaljavanje. Brujanje motora je bivalo sve slabije. Prolo je nekoliko
minuta pre nego to se Jurij vrati u kancelariju. Dvojica gorila su se vukli za njim.
,,Koji od vas dvojice klipana e da je razradi za mene?
Utroba joj se prevrnu od uasa. Pokuala je da razvoji um od tela. Dok je radila
kao prostitutka, bio je to trik koji je primenjivala svakog dana, svakog sata, svakih
trideset minuta. U bilo koje doba dana ili noi. Posle izvesnog vremena ve je instink-
tivno reagovala. To je bio jedini nain da jedan deo svoje linosti zadri za sebe, za-
kljuan, zatien i izolovan. Kada bi se odvojila od tela bilo je manje vano ta e
anonimni stranci tom telu raditi. Tako je lake izlazila na kraj sa bolom, odvratnou,
ponienjem. Alternativa je bila panika, a potom i histerija. Na osnovu linog - kao i
tueg - iskustva, znala je da je to daleko gore reenje.
Mentalna smirenost uspostavljena u glavi se uskoro kao anestetik proiri kroz sve
pore. Telo je sada bilo svedeno na puku materiju.
Ugledala je senku kako prelazi preko skele, pribliavajui se kancelarijskim
vratima. Jo jedan. Posle izvesnog vremena, broj e prestati da bude bitan. Pregurae
ono to se ne moe izbei, razmiljala je, a onda e moda nastupiti trenutak kada e
moi da im umakne. Dok god postoji nada, podnosie bilo ta.
Vrata se otvorie. Mukarac koji joj je bio najblii poe da raskopava kai. Zvuk
je bio neobino glasan, kao potmuli groteskno pojaan otkucaj srca. Gorila se zatetura i
pade na zemlju. Mukarac pored njega se okrenu. Jo jedan potmuli zvuk, pa jo jedan. I
on se strovali. Jurij je gledao razrogaenih oiju. Odjeknu etvrti hitac i Jurij se oprui
preko stola. Krv zapljusnu prozor na pregradnom zidu.
Josif Bergtajn preskoi preko prvog tela. U jednoj ruci je drao brauning sa
montiranim priguivaem, a u drugoj no sa kratkim seivom.
 ,,Nemamo puno vremena. Kleknuoje na pod i seivom razrezao traku kojom su
joj noge bile privrene za stolicu. ,,Morao sam da saekam da se brojano smanje. Do
malopre ih je bilo previe.
,,Do malopre?
,,Dok je Vatukin bio ovde.
,,Kako ste...
,,Nisam pratio tebe. Pratio sam njega.
,,Ne razumem.
eretski se osmehnuo.
,,Penzija mi ba ne godi. Kada je Stefani zavrtela glavom, on dodade: ,,Nisi
valjda mislila da u dopustiti da to tek tako proe?
Nakon to joj je oslobodio noge, preao je iza stolice i razrezao konopac oko ruku.
,,Dole su jo estorica i svi su naoruani do zuba.
,,Kako ste se popeli ovde?
,,Zna, neko se oslanja na mladalaku gipkost, a neko na godine iskustva.
Pokuala je da se osloni na noge, ali su joj kolena klecala. Bergtajn je pridra.
Prebacila je ruku preko njegovog ramena, a on ju je uhvatio oko leda. Miii su joj se
grili. Pokuala je da ih istegne. Butine i listovi su odbijali poslunost. Uopte nije
oseala stopala.
,,Hladnoa i inercija, ree Bergtajn. ,,Proi e. Hajde, idemo.
lzaavi na skelu, skrenue desno. Ispod njih su se nalazila tri uvara, uurena
pored lendrovera. Jedan je razgovarao preko mobilnog. Preavai preko skele, stigli su
do pomonog izlaza. Bergtajn prtisnu kvaku. Bilo je zakljuano.
,,Morau da raznesem bravu, proaptao je. ,,Posle toga imamo maksimum pet
sekundi. Moe li da tri?
Stefani klimnu glavom.
,,Moi u. Nekako.
Nanianio je, zaklonio oi i krenuo da pritisne obara kada ga Stefani zgrabi za
ruku. Pokazivala mu je na okvir vrata. Bio je zavaren. Bergtajn preblede i Stefani se po
prvi put uspanii. Pre toga nije bilo mesta za strah, jer je situacija bila krajnje
beznadena.
Krenue ka stepenecima na drugom kraju skele i poee tiho da se sputaju. Bili
su na pola puta kada ih Vatukinovi ljudi primetie.
,,Nazad!, progunda Bergtajn, gurnuvi je uz stepenice.
Odozdo se zaue povici i bat izama. Meci poee da zvide. Bergtajn uzvrati
priguenim hicima. Onda odjeknu krik, tresak isputenog oruja, prigueno krkljanje.
Metlano stepenite zavibrira pod teinom posrnulog tela. Stefani se okrenu.
Bergtajn se drao za stomak, krv mu se slivala izmeu prstiju. Ali, mozak mu je i dalje
radio. Uzvratio je vatru i dvojica gorila se bacie iza velikog koluta namotane ice.
Ispruila je ruku.
,,Hajde!
Metak joj zazvida nad glavom, prozor se razbi u paramparad.
,,Nita od toga...
 ,,Dajte mi ruku!
,,Bei!
,,Ne dolazi u obzir."
Ispalio je jo jedan metak.
,,Bei! Pronadi ih i naplati im za sve.
,,Ne idem bez vas.
Prostrelio ju je pogledom u kome se oitavala meavina srdbe i moleivosti.
,,Uradi to zbog Borisa. Zbog njegove majke. I zbog mene.
Stefani je stajala kao paralisana.
,,Kontaktiraj Sterna, prodahtao je Bergtajn. ,,Ostavio sarn mu neto za tebe.
,,ta je s tobom, devojko? Zar si zaboravila ko si?
***
Nisam. Dobro znam ko sam. Po prvi put nakon Beograda, ponovo sam Petra
Rojter.
Meci se odbijaju o metal, komadii betona prate na sve strane. Gledamo se
poslednji put. Onda se okreem i jurim ka pravougaonom prozoru na pola puta izmedu
stepenita i zapeaenog pomonog izlaza. Bacam se kroz staklo, izvivi se na stranu i
sklupvi telo. Ba kao to su me uili. Ponovo sam na Central park vestu, skaem u
nepoznato, obavijena oblakom staklene sre. Poinjem da padam, a onda udaram o zid.
Eksplozija bola u levom ramenu. Ponovo. Beton mi dere kou sa leve butine i ruke.
Padam na poarni izlaz, skotrljavi se do platforme u podnoju stepenita.
Uprkos povredama adrenalin me goni dalje. Kod poarnog izlaza misaone funk-
cije postaju sinhronizovane sa telesnim. Prvo moram raistiti teren, a onda reiti
problem hladnoe.
Trim pored hangara. Noge su mi bose. Tabani su mi isuvie utrnuli da bih bilo
ta oseala, ali u uskoro bez sumnje osetiti posledice. Led je otar kao sra. I dalje se
uje pucnjava, to znai da je Bergtajn jo uvek iv. Ali, pitanje je do kada. Ispred
hangara su parkirana etiri automobila. Dva sa ostavljenim kljuevima, spremna za
startovanje. Vozai su verovatno, na prvi zvuk pucnjave, izleteli da vide ta se deava,
Odluujem se za 'mercedes'. Promrzlim prstima okreem klju. Paljenje je
automatsko. Odabiram opciju VOZI, sputam runu I pritiskam gas. Gubim oseaj u
stopalu i ono pada sa papuice. Auto se trese. Pokuavam ponovo i tokovi poinju da se
okreu. Jedan od uvara posrui izlazi iz hangara, drei se levom rukom ispod rebara,
U desnoj ruci mu je pitolj. Nemam vremena za bekstvo. Umesto toga ubacujem u
hkverc i kreem ka njemu, On ispaljuje hitac. Ogledalo sa strane leti u paramparad.
Zakainjem ga branikom i bacam na izrovani betonski zid. Ukljeten je izmedu ka-
roserije i zida. Oseam kako se njegovo zgnjeeno telo koprca sa druge strane vrata.
Prolazim kroz glavnu kapiju i izlazim na neravni drum, ne gledajui da li mi neko
dolazi u susret. Tek tada primeujem da vozim bez svetala. Ukljuujem farove. Na putu
nema nikakvih saobraajnih oznaka, ali nekako uspevam da se orijentiem. Vozim
suprotno od centra grada. U roku od pet minuta izbijam na spoljanji gradski prsten i
nastavljam ka severu. Svesna sam da ne smem privlaiti panju, pa smanjujem brzinu i
pokuavam da vozim to obazrivije. To, meutim, postaje sve tee jer mi telesna
temperatura raste i telo ponovo obuzima grozniavo drhtanje.
Ovo je zlatnih sat vremena. Bacam pogled na sat. Devet i deset. Odbijam pet
minuta koliko mi je trebalo da se izvuem sa stovarita. Znai da imam vremena do
deset i pet. Zlatni sat je prvi sat, sat preimustva, sat u kome protivnika strana nastoji
da proceni tetu i formulie dalji plan delanja. U presudnim situacijama morate maksi-
malno iskoristiti tih sat vremena.
U 9:25 se iskljuujem sa spoljanjeg prstena, u pola deset gasim motor ispred
ulaza stambenog bloka u Bibirevu. ini mi se da je hodnik prazan, ali u daljini nazirem
dve dobro natrontane figure koje se vrzmaju izmedu ulaza. Gasim farove i duboko
udiem. Nema drugog izbora.
Naputam automobil. Mraz jo vie tipa sada kada sam se donekle smlaila.
Pronalazim alat u prtljaniku i uzimam dizalicu. Potom zakljuavam automobil i kreem
ka zgradi. Ugledavi me, zastaju kao oduzeti. Par koji izlazi iz lifta. Pred njima stoji
izblatnjavljena ena koja na sebi ima samo okrvavljenu majicu i gaice. U ruci dri auto-
dizalicu. Na laktu se jasno vide tri grozna plika od opekotina nanesenih zapaljenom
cigaretom. Vide modrice, krv, slomljeni nos, ljivu oko oka, nateene usne i raupanu
tamnu kosu. lsuvie su zaprepaeni da bi bilo ta rekli. Ne pitaju me ak ni da li mi je
porebna pomo.
Prolazim pored njih, ulazim u lift, pritisak dugme i molim se da lift ne stane.
Hodnik ispred stana je prazan, to je veliko olakanje.
Nemam kljueve. Skupivi svu preostalu snagu zamahujem dizalicom ka krhkoj
bravi. Uspevam da je razbijem iz drugog pokuaja, a onda se uvlaim u stan. Ako me
neko eka unutra, bie to kraj prie. Nemam vie snage da se s bilo kim uhvatim u
kotac.
Zatvaram ulazna vrata za sobom. U glavi sam napravila spisak neophodnih stavki.
Sat u kuhinji pokazuje da je 9:34. Ulazim u kupatilo, odvrem slavinu i umivam se,
spirajui prljavtinu i krv sa lica i ruku. Onda prelazim na povrede. Ostalo moe
saekati, ali nos je apsolutni prioritet. Grozno je iskrivljen. Palcem i kaiprstom hvatam
vrh nosa i dovodim ga u odgovarajui poloaj. Tako je mekan, gotovo pihtijast. Oseam
krckanje vezivnog tkiva. Opipavam groznu izboinu sa strane, Hvatam je paljivo
prstima obe ruke, duboko udiem, a onda pritiskam. Kratko i otro. Prodorno pucketa-
nje, bolno sevanje kroz sinuse, ikljanje krvi iz obe nozdrve.
Daleko od savrenog, ali bolje nego to je bilo. Ispiram krv hladnom vodom,
briem se, a onda na brzinu nanosim puder na najgore modrice na licu. Utrljavam
vazelin na posekotinu iznad desnog oka. Ulazim u spavau sobu, vadim putnu torbu iz
ormana i oblaim se: dve majice, par farmerica, dva para arapa, izme i debeli modro
plavi napumpani prsluk. Uzimam malu baterijsku lampu, vraam se do kupatila i bacam
stvari u torbu. Vreme za pokret.
Ulazim u 'mercedes' iprelazim pedesetak metara do zakljuanih garaa. Sat u
kolima pokazuje da je 9:44. Izlazim iz auta i trim do golubarnika. Bacam travu u stranu
i osvetljavam tlo baterijskom lampom. Potom raiavam sneg. Pronalazim malenu
humku, a onda dizalicom raskopavam smrznutu zemlju. Kalauz je tamo gde sam ga i
ostavila. Otkljuavam katanac i ulazim u kuicu. Golubovi, zbijeni jedni uz druge,
poinju da se mekolje i da guguu. Odlazim do zadnjeg dela golubarnika i pronalazim
reetku. Podiem je sa odvoda i razvezujem traku vezanu za gvozdeni potporanj. Na
kraju trake visi plastina vreica u kojoj su sakrivene isprave koje mi je napravio Siril
Bredfild.
Irena Marso, vajcarkinja.
Ostavljam 'mercedes' ispred stanice Kazanski u deset i osam minuta. Zlatni sat
bee proao. ta li Vatukin sada radi? Prelazim ulicu i kreem ka stanici Lenjingradski,
jedva hodajui. Snaga ve poinje da me izdaje.
Ulazim u altersalu i penjem se stepenitem do sprata gde se prodaju karte za
Talin i Helsinki. Konano imam sree. Na spratu nema guve. Odabiram alter za kojim
radi ena. Podbulog lica i blajhane kose, slubenica deluje strano umorno.
Jesam li zakasnila za Tolstojev voz?
Zaprepaeno blene u modrice i posekotine na mom licu. Potom baca pogled na
sat.
,,Jo uvek niste.
,,Jednu kartu."
,,Do Helsinkija?
Klimam glavom.
,,Je l' voz pun?
,,Prilino.
,,lma li anse da budem sama u kupeu?
Proverila je u kompjuteru.
U drugoj klasi ne. Ali ima kupea u prvoj klasi...
,,Dajte mi jedan.
,,lma samo sa dva leaja.
,,Nije bitno.
Slubenica provlai kartu kroz mainu. Otkopavam plastinu vreicu i vadim
sveanj rubalja. ena sa druge strane altera izvija obrvu. Petri je savreno jasno kakve
joj se misli motaju po glavi. Bez razmiljanja stupam u akciju.
,,Konano sam skupila hrabrosti da napustim skota, mrmljam.
Ona ponovo die pogled ka mom isprebijanom licu.
,,Je li vam dobro?
Odnekud izvlaim teatralne suze.
,,Bie, uskoro.
Ulazim u Tolstojev voz u deset i petnaest, deset minuta nakon to je istekao zlatni
sat. U 10:17, tano po rasporedu, voz naputa stanicu Lenjingradski.
***
Voz je tutnjao kroz grad, jurei ka severozapadu. Stefani povue klizna vrata i
namaknu rezu, U kupeu, koji je imao dva jednako neudobna leaja, bilo je toplo i
zaguljivo. Kada se pogledala u ogledalu privrenom za vrata doe joj da brizne u
pla. Ne zbog toga kako je izgledala ve zbog dogadaja koji su stajali u pozadini. Boris
Bergtajn, Josif Bergtajn, Salman Rifat, Marsel Klasen i svi ostali koji su se nali u istoj
igri zahvaljujui njoj.
Pomrina sa druge strane prozora ispunjavala ju je oseajem sigurnosti. Kada je
voz napustio Moskvu, izgoree poslednje zalihe adrenalina i rane ponovo poee da je
bole. Proverila je nos u ogledalu.Nije izgledalo ba sjajno, ali je bilo dovoljno dobro.
Krv oko nozdrva bila je crna i skoruena. U torbi je imala pola tubice savlona kojim je
premazala opekotine i posekotine. Strano je peklo. Onda skinu izme i arape da bi
pregledala tabane. Bili su izranjavljeni i prljavi. Premazala ih je preostalom mau.
Opruivi se na jedan od leajeva, zau konduktera koji je prolazio kroz hodnik.
Jelovnik iz vagon-restorana bio je unut kroz pukotinu ispod vrata. Onda se zau
kucanje. elite li neto za jelo ili pie? Nita, odgovorila je.
Klaparanje i angrljanje voza je uskoro uljuljka u san. Probudili su je glasovi iz
susednog kupea. Bilo je 2:35, gde god da se nalazila. Na Menhetnu, gde se nalazio
Komarov, bilo je rano predveerje. Vreme za koktel, razmiljala je, u nekom baru na
vrhu oblakodera. Sedeo je tamo i sluao matorog pijanistu kako svira Koul Porterove ili
Sinatrine melodije. Telo joj je bilo kao izlomljeno. Uprkos grejanju, drhtala je od
hladnoe. Napolju je sve bilo obavijeno neprozirnom tminom. Povremeno bi se nazrela
samo poneka titrava takica u daljini - svetlost farme nasukane u nedodiji - ili bljesnula
eleznika signalizacija sa druge strane pruge.
Josif i Boris Bergtajn, ujak i sestri, poginuli na istom mestu, jedan od njene
ruke, drugi dok joj je spasavao ivot. Mislila je da u tome ima nekog skrivenog zna-
enja, ali je znala da je to samo iluzija uma. U smrti je retko kad bilo nekog znaenja.
Ona je najee bila rutinska stvar.
Kada se ponovo probudila miii su joj bili kao oduzeti. Posle dvadesetak minuta
bolnog razgibavanja uspela je da natera krv da malo procirkulie kroz telo. Kada su u
Viborgu carinici uli u voz izigravala je turistkinju iz vajcarske koja ne zna ni re
ruskog. Carinici su je zagledali, prvo sa izrazom sumnjiavosti a potom zabrinutosti.
Jedan od njih je natucao nemaki. Objasnila im je da je bila napadnuta i opljakana, ali
da je sve uredno prijavljeno moskovskoj policiji. Sada je samo elela da zaboravi na tu
neprijatnost i da poseti svoje prijatelje u Finskoj.
Voz je stigao u Helsinki na vreme, u pola dvanaest. Bilo je divno jutro: minus
petnaest Celzijusa, bez ijednog oblaka na nebu. im je izala na peron pozvala je
Magentu sa javne govornice.
,,Dobro jutro, dobili ste Adelphi Travel.
,,Treba mi Aleksander.
,,Ovde nema nikoga pod...
,,Zaboga, eno...
,,ao mi je. Sigurno ste dobili pogrean broj.
,,Trg-istok-jedan-jedan-est-etiri-R-P.
,,Molim vas saekajte.
Onda se javi Rozi oduri.
,,Stefani, odakle zove?
,,lz Helsinkija. Sluaj, mora mu preneti poruku. Hitno je.
 Nakon obavljenog poziva prela je trg ispred stanice i krenula ulicom Vilonkatu.
Na tri sprata koja su se dizala nad restoranom Hamlet nalazila su se tri zasebna hotela,
po jedan na svakom od spratova. Stefani se pope do Staninog pansiona na drugom spra-
tu. Recepcija je sa prednje strane bila obloena formikom. Sa druge strane stola sedeo je
mravi mukarac. Kosa mu je bila masna i vezana u konjski rep. Na sebi je imao crne
kone pantalone i svetloljubiastu duksericu sa izbledelom slikom Roberta Planta. Imao
je pedesetak godina. Pogledao ju je kroz par nepristajuih ozluka,
,,Treba mi soba. Soba broj etiri.
Tako konkretan zahtev nuno je privukao panju. Kada je ugledao modrice postao
je jo zaintrigiraniji.
,,Ba broj etiri?
,,U zadnjem delu hotela, gleda na dvorite.
Pogledao je u kljueve koji su leali levo od njega.
,,Ta soba je ve zauzeta. Moete uzeti peticu. I ona gleda na dvorite.
,,Hou etvorku.
,,Ali, rekao sam vam..."
Stefani ve bee izvadila neto Ireninih dolara iz svenja.
,,Naravno, oduila bih vam se za uslugu.
etvrt sata kasnije, nakon obavljene transakcije, Stefani se obre u sobi. Prethodni
gost je bio obaveten da su se u njegovoj sobi pojavili glodari, te da ga moraju preseliti.
Prihvatio je to bez ikakvog protivljenja. Stefani zakljua vrata i otvori prozor. Dvorite
je bilo turobno, okrueno sivim zidovima etiri odbojne zgrade. Zidovi su blokirali svaki
daak sveeg vazduha. Sa leve strane se nalazila stara metalna cev, koja je odvodila
vodu iz oluka. Prikaena iza cevi, gotovo uz sam zid, nazirala se mala kalajna kutija.
Sakrivena u senci, kutija je bila skoro nevidljiva. Stefani proveri sims. Nije bilo snega
niti leda. Onda se pope na prozor i, pridravajui se za okvir, isprui ruku. Kutija je bila
privrena pomou dva malena rafa. Spoj bee malo zaribao, to nije predstavljalo
neko iznenadenje. Stajala je tu tri godine. Uprkos tome, uspela je da je skine bez nekih
veih problema. Vrativi se u sobu, obila je kutiju i iz nje izvadila lani sa malenim
kljuem.
Nakon deset minuta hoda stigla je do deurne Univerzitetske apoteke na Maner-
hajmintiju, gde je kupila zavoje i sredstva za dezinfekciju. Po povratku u hotel oprala je
tabane, oistila ih od ljunka i prljavtine i dobro isprala antiseptinim sredstvom. Nakon
to je zavrila s tim, priutila je sebi pola sata odmora, a potom krenula do Senatintori
ogranka Merita-Nordbankena u ulici Aleksanterinkatu. U banci je bilo toplo. Predvorje,
ispresecano brojnim hodnicima, imalo je kameni pod, visoku tavanicu i masivne altere
od zelenog mermera iza kojih su se nalazili slubenici. Stefani pokaza klju i jedna od
slubenica je povede u prostor sa sefovima. Kada je ostala sama prebacila je stvari iz
sefa u putnu torbu. Po povratku u svoju sobu u Staninom pansionu, rasprostrla je
sadraj po krevetu.
Franka Miler, najkompletniji identitet koji je Petra Rojter ikada imala. Dok je
ivela na jugu Francuske, kao Stefani Snajder, identitet Franke Miler je bio njena
najvea garancija za nepredviene okolnosti. Verovala je da e joj, ako dode do nekih
komplikacija, trebati samo vremensko preimustvo od dvanaest sati da se dokopa
Finske. Bila je ubedena da e onog trenutka kada se obre u Helsinkiju - kada preuzme
identitet Franke Miler - biti savreno bezbedna.
Na povratku u pansion, svratila je do Lasipalatsi multimedija centra, gde je
morala da saeka pola sata da se oslobodi neki od terminala za povezivanje na Internet.
Zdravo, Oskare. Mislim da ti je poslato neto za mene.
Da, i to od biveg KGB-ovca. uruje s neprijateljem, Petra? Iskreno reeno,
okiran sam.
isto sumnjam. Neto mi se ini da ste se vas dvojica poznavali.
Poznavali?
ao mi je, ali dobro si uo. Jue, u Moskvi.
Nadam se da to nije tvoje delo.
Ne. Poginuo je spasavajui mi ivot.
To me nimalo ne iznenaduje. Oduvek sam smatrao da u njemu ima previe
ljudskog za bavljenje takvom profesijom.
ta mi je ostavio?
Stefani ude u Strindberg kafe na Pohjoiesesplanadiju u pola est, kao to je bilo
dogovoreno. Stala je u red za ankom. Kafe je bio pun, klijentela meovita: sredoveni
mukarci u sakolma od tvida i sivim flanelskim pantalonama, naminkane ene u
kaputima sa krznom oko rukava i vrata, studenti sa probuenim nozdrvama i kaniranom
kosom. U staklenoj vitrini su stajale salate, sendvii i pecivo, ali Stefani nije mogla ni da
pomisli na hranu, pa je zatraila samo toplu okoladu. Kada je pokupila kusur primeti da
je Aleksander ve bio tu. Sedeo je za stolom u uglu, ledima okrenut prozoru. Naravno,
odabrao je najizolovanije mesto u kafeu. Pored njega je stajao briljivo presavijen mantil
od gabardena, a pred njim velika olja kafe.
,,Gospode Boe...
,,Nije tako strano kao to izgleda.
,,Da je samo za nijansu stranije bila bi mrtva.
Spustila se na stolicu.
,,Ba zna kako da udeli kompliment, zar ne?
,,Stigao sam ranije. Pokuao sam da ti se javim, ali ti telefon nije u mrei.
,,Telefon mi je negde u Moskvi. Kao i sve drugo. Koliko vremena imamo?
Imam rezervaciju za poslednji let za London. Treba da budem na aerodromu u
pola osam. eka me automobil, tako da imamo oko sat vremena, moda malo vie.
,,Rozi ti je sve rekla?
,,Da, sve to si ti rekla njoj.
,,Nita drugo i nema da se kae. Koba ne postoji.
,,To ti kae.
,,Ali isporuka treba da se obavi prekosutra u Njujorku.
lzvadio je notes iz depa sakoa.
,,Da ujem detalje.
Stefani odmahnu glavom.
,,Nema detalja.
 ,,Moramo da obavestimo amerike vlasti.
,,Nema vremena za tako neto. Nema anse da to izvedu kako treba. Mogu samo
da zajebu stvar. Ja sam jedina koja neto moe da uradi.
,,Sudei po tvom izgledu, ne moe ni da stoji, a kamoli neto da uradi.
,,Uspeu.
,,Mene nije pametno zamajavati, Stefani.
,,A mene nije pametno zajebavati.
Namrtio se.
,,Ne razumem.
,,Zato si doao ovde. Ovo je poslednji put da se vidimo. Nema anse da bude kao
proli put. Hou da oboje unapred znamo ta e se desiti. Posle Njujorka smo kvit. Kada
to zavrim ponovo u nestati. I ovog puta se definitivno povlaim iz posla.
,,A ta ako ne uspe da sprei isporuku? Igra se ivotima, Stefani.
,,Zna ta. Prevazila sarn sve to. Nije me briga. Ovo je jedini nain koji moe da
upali. U svakom sluaju, dostaviu ti informacije. Moda e morati da saeka mesec
ili dva, ali...
,,Ti si sve lepo smislila, zar ne? Njegov ton joj je iao na ivce. Otpio je gutljaj
kafe. Aleksander nije bio tip koji bi vodio bitku za koju zna da je ne moe dobiti.
Umesto toga bi obrnuo situaciju tako da vodi bitku u kojoj je sa sigurnou mogao
oekivati pobedu. Zato je i rekao: ,,A sada mi reci neto o Konstantinu Komarovu.
U njegovim ustima ime je zvualo okaljano.
Stefani pokua da se izbori sa uasom koji ju je obuzimao.
,,ta da ti kaem o njemu?
,,Kako se on uklapa u sve ovo?
,,Nikako.
,,Ma, ta mi kae?
,,Ranije je dosta saradivao sa Olegom Rogaevim, a sada dosta saraduje sa
Vatukinom. Ali njih dvojica nisu naroito bliski.
,,A ti i Komarov? Jeste li vas dvoje naroito bliski?
Bilo je to pitanje postavljeno samo zbog toga to je odgovor bio ve poznat.
Uprkos tome, nije mu mogla rei istinu. Samo je odmahnula glavom. Aleksander zavue
ruke pod mantil i izvue prenosivi DVD plejer koji Rozi oduri bee donela u Cirih.
Otvorio ga je, pritisnuo 'play' i gurnuo uredaj ka njoj.
,,Mislim da ti nee trebati slualice. Slika govori sasvim dovoljno.
Na treperavom ekranu pojavi se poznata prostorija. Snimak je bio napravljen
odozgo. Da, odmah se setila, sa mesta gde se nalazi otvor za ventilaciju. Odmah iznad
vrata. Ofarbanih u belo, ba kao i zidovi. Bila je to njena spavaa soba u stanu na Old
kort plejsu. Bila je nad Komarovim. Prekriva je bio zbaen sa kreveta, leao je zguvan
na podu. Glava joj je bila zabaena, grudi su joj poigravale. Komarov ju je vrsto stezao
za zadnjicu. Strasno su se pripijali jedno uz drugo. Uprkos zamuenosti snimka, njihova
udnja je bila oigledna. Pritisnula je 'stop' i besno otvorila poklopac.
,,Ti stvarno ne zna za granicu, proaptala je.
,,Da li se tako ponaa sa svim mukarcima sa kojima nisi naroito biliska?
 ,,Postavio si mi uredaj za snimanje? U mojoj rodenoj kui? Kako si samo
mogao ?
I te kako je mogao. Dobro je to znala. Aleksander je pokuavao da je dotue
utnjom. Uprkos brojnoj i spektakularnoj konkurenciji, Stefani nikada nikog nije mrzela
vie nego to je tog trenutka mrzela Aleksandera. Bila je toliko besna da nije uspevala da
doe do rei. Po prvi put u ivotu je mislila da bi nekome mogla skinuti glavu iz istog
zadovoljstva.
,,Dakle, da porazgovaramo o njemu.
,,Nemam ja ta s tobom da priam o njemu, gade pokvareni. To je neto to se
tebe apsolutno ne tie.
,,Zaista?"
,,On nije Koba i tu je kraj prie.
Aleksandar se ledeno osmehnu.
,,To je, u najboljem sluaju, semantika razlika.
,,Ja sam isto toliko Koba koliko i on.
,,Uopte ne sumnjam u to. Ali, jesi li ti bila u Parizu? Jesi li ti ubila Olega
Rogaeva? Jesi li ti Dejmsu Maralu pucala u potiljak? Jesi li ti ukrala disk i prodala ga
Salibiju?
Stefani je bila zaprepaena.
,,Imali srno dogovor. Imamo dogovor. Obeao si mi neto. Treba da pronaem
Kobu i posle toga sam slobodna.
,,Maralova osveta je od samog poetka predstavljala prioritet.
,,Samo zato jer si verovao da je Koba odgovoran za to.
,,to se mene tie, Komarov je Koba. Zajedno sa ostalima.
,,Nije tano. Meta je bio Rogaev. Maral je bio...
,,Greka? Ma daj, molim te. Komarov predstavlja ozbiljnu pretnju.
,,Pretnju predstavlja Vatukin. On je taj koji pregovara sa srpskim teroristima.
Jesi li ti slepa? Vatukin je marioneta. Komarov je klju za Vatukina. On
pregovara sa Centralnajom, on pregovara sa svima njima. On jedini povezuje sve njih.
,,Boe...ali, obeao si !
,,Kada e da odraste, Stefani?Aleksandar je na svom licu uspeo da sklopi
neverovatnu kombinaciju dosade, sjajne zabave i iznerviranosti. ,,Osim toga, ta si
nameravala da postigne sa Komarovim? Da planira budunost, podigne kredit i kupi
volvo ? Ti se nimalo ne razlikuje od ostalih iz naeg sveta. Utei se gde i kako moe
jer je bilo kakva veza nemogua.
,,Nije tano.
,,Navedi mi jednu svoju vezu koja je funkcionisala.
,,Ova funkcionie.
im je to rekla znala je da je napravila greku.
,,Tuca se sa bogatim kriminalcem sa kojim se sastaje po hotelskim sobama. Pro-
vedete jednu no ovde, par noi tamo... i misli da je to veza koja funkcionie?
 Mogla bih da se raspravljam s njim - mogla bih da mu saspem toplu okoladu u
lice - ali koja bi bila svrha toga? Ne elim da povezujem Aleksandera sa bilo kakvim
oseanjem zadovoljstva, pa makar to bila i neka sasvim prolazna stvar.
,,Ljudi poput Komarova ne stiu pred sud, kae.
,,Naravno da ne stiu, kad ih pre toga upuca.
,,Oni podmiuju suduje, zastrauju porotu, unitavaju dokaze, ubijaju svedoke. I
im ponovo izadu na ulicu, opet je biznis kao i obino, sa svim posledicama i ljudskim
patnjama koje uz to idu. U svakom sluaju, mi esto ni sami ne elimo da ih vidimo pred
sudom, zar ne? Ko zna kakve bi sve prljave tajne mogle isplivati?
Seam se posete prihvatilitu i dejem domu u lzmailovu.
,,Grei, kaem mu, iako znam da je besmisleno bilo ta objanjavati.
,,U svakom sluaju, nije bitno. To nije tvoja stvar. aljem nekog drugog.
,,Ne moe tako.
,,Ne elim da raspravljam o tome, Stefani.
,,Ako ga ubije neu ni prstom mrdnuti da spreim isporuku.
Aleksander prekorno vrti prstom.
,,Ne mislim da bi uradila tako neto, Ali, sve i da je tako, to nita ne menja.
,,Pravi si skot.
,,Ne razume. Pa, ja ti pravim ustupak. Pobrini se za Vatukina i nas dvoje smo
zavrili. Posle toga si slobodna.
,,Ti ne razume!
,,Stefani, obojica su ve mrtvi.
,,Nije to ba toliko prosto.
,,Jeste, odgovorio je. ,,Toliko je prosto.
Htela bih da zaurlam, ali se obuzdavam. Zato to je u pravu. U njegovom svetu -
stvarnom svetu - komplikovane stvari se mogu pojednostaviti. To on ini. Pronalazi
prosta reenja za sloene probleme. I Petra ini isto.
,,Onda dopusti da ja to obavim.
Posle podue tiine sumnjiavo odgovara:
,,Ne misli to ozbiljno.
Pogledi nam se susreu.
,,Mislim.
,,Nema anse.
,,Molim te.
,,Zaboravi, Stefani. Neka stvar ostane anonimna.
,,Duguje mi toliko.
,,Ne dugujem ti apsolutno nita."
Naginjem se ka njemu. Glas mi je i dalje tih, ali je njemu jasno da se ne alim.
,,Hoe ga mrtvog? U redu. Ako to ve mora da se obavi, nema razloga da to ne
prepusti meni. Znam da emo ionako biti pod tvojom prismotrom, za svaki sluaj. ta
moe da izgubi?
,,Plaim se da si ti isuvie dobra...
Sranje.
 ,,To je istina. Oboje to znamo.
,,Dajem ti svoju re.
Na Aleksanderovom licu se pojavljuje ironian osmeh.
,,To, po mom shvatanju, nije ba neka vrsta garancija.
,,Zato bi ti bilo vano ko e to obaviti? Dobie ono to eli. ivot za ivot. Jer,
o tome se u stvari radi, zar ne?
***
Budim se, bacivi pogled kroz prozor. lsprva vidim samo oblake. A onda malo po
malo shvatam da to nisu oblaci. Ve led. Grenland, nepregledno besprekorno belo
prostranstvo, dokle god mi pogled see. Vidim i siunu taku utisnutu na toj zapanju-
juoj pozadini: Finnairov MD-11, na letu za Njujork.
,,Mogu li vam neto doneti? Kapuino? lli malo vode?
Pored mene stoji stjuardesa, ljubazno se osmehujui.
,,Moe kapuino, hvala.
Mekoljim se ispod ebeta, podiem noge na sedite i pripijam ih uz svoje
izmodeno telo. Poslovna klasa je poluprazna. Veina putnika spava, dvoje-troje gledaju
filmove. Bacam pogled na sat. Spavala sam oko tri sata, to je tri sata vie nego to sam
uspela da sastavim prethodne noi u Staninom pansionu u Helsinkiju.
Jo dvadeset i etiri sata do isporuke. Komarovje do tada bezbedan jer je Aleksan-
der svestan da sam mu potrebna. Posle toga emo, naravno, pokuati da pobegnemo. Ali,
teko da emo uspeti. Aleksander zna da je moja re bezvredna. Kostja je zbog toga ve
pod nadzorom. Angaovano je najverovatnije etvoro do petoro ljudi. Da oni ve nisu
tamo, Aleksander nikada ne bi pristao na tako neto. to znai da moemo da piemo
propalo. Znae apsolutno sve o meni i ekae u pripravnosti. Na prvi znak sumnje obo
je emo biti mrtvi. Ne mogu se ak osloniti ni na to da u biti vetija od njih jer e oni
sigurno biti dovoljno dobri. Bojd se pobhnuo za to. Kakva izopaena ironija. Verujem da
bi bio zgroen. Nadam se da bi bio zgroen, Kada bi samo znao...
Ja sam samo deo Aleksanderove jednaine. Znatieljno oekuje da vidi ishod. Da
li u odluiti da spasem svoju kou i ubiti Kostju? lli emo zajedno poginuti u pokuaju
bekstva?Aleksander nee gajiti ni najmanje iluzije o mojim namerama. Poznajemo se
isuvie dobro da bi moglo da ga zavara moje krhko obeanje.
Stjuardesa se vraa sa kapuinom. I dalje letimo nad jednolinim grenlandskim
pokrivaem.
***
Ispred kafedinice Sedam radosti stajala su dvojica mukaraca obuzeta unom
raspravorn. Stefani prede ulicu Malberi i spusti se uzanim stepenitem ka suterenu. U
hodniku se oseao miris vlanih mantila, jeftinih cigara i anisa. ekaonica ispred Vu
Linove zubarske ordinacije je bila prazna. Otvorila je vrata, ne potrudivi se da
prethodno pokuca. Vu Lin je stajao na drugom kraju prostorije, sam, nagnut nad radnom
povrinom. Pod svetlou zglobne lampe analizirao je sadraj posude koja je stajala pred
njim.
,,Ordinacija je zatvorena.
,,Savreno.
 Okrenuo se, zlovoljnog izraza lica. Kada ju je prepoznao vidno se uspaniio.
,,ta ti trai ovde?
Ledeno se osmehnula. ,,Recimo da sam dola ovde da bih izbegla pacovske
kanale.
,,Ne moe tek tako banuti. Trebalo je prvo da telefonira.
,,ao mi je, ali nisam imala vremena.
to je bilo tano. Finnairov avion na letu br. AY005 dodirnuo je pistu neto
kasnije nego to je bilo planirano po rasporedu, u 4:20. Franki Miler je trebalo skoro tri
sata da obavi formalnosti na aerodromu Kenedi i da se probije kroz saobraajnu guvu
do Menhetna. Nije ba oborila rekrod, ali ta je tu je.
,,ta hoe?
,,Pitolj.
,,Za kada?
,,Odmah.
,,Ne drim takve stvari ovde.
,,Ma, ta mi kae?
Vu Lin odmahnu glavom.
,,Nije bezbedno.
Stefani pode ka njemu. Preplaeno je ustuknuo.
Stefani ree: ,,Ne znam zato, ali imam utisak da bi se oseao mnogo bezbednije
kada bi ovde imao pitolj. S obzirom na to kakvim se poslom bavi ko zna ko bi sve
mogao poeleti da ti skine glavu. Moda neki pacijent kome si loe odradio plombu.
Amerikanci su skloni albama. lli moda neko kome si uvalio neku gvoduriju.
Jasno je videla da jo uvek ne bee sklopio sve kockice. Prepoznao ju je, ali se
nije seao svih detalja njihovog prethodnog posla.
,,Sat vremena...
,,Odmah.
,,Nemogue.
Na posluavniku privrenom za zubarsku stolicu su stajali prljavi instrumenti.
Primetivi kako ih Stefani posmatra, Lu Vin poe uspanieno da se vrpolji u uglu.
,,Kada smo se proli put sreli upozorila sam te da nije pametno kaiti se sa mnom.
Nije trebalo mnogo. Par diskretnih pretnji i iz zadnjeg dela fijoke ispod radne
povrine izroni pitolj. Kolt tipa delta elite, prilagoen za desetmilimetarsko auto pistol
punjenje. Ameriki slubeni model za 1987. godinu, sa plaviastim elinim ramom i
crnom neoprenskom drkom. Ubacila je pitolj u ruksak koji je tog jutra kupila u robnoj
kui Stokman u Helsinkiju. Na istom mestu je kupila i novu garderobu za sebe. U svojoj
sobi u Staninom pansionu unitila je sve tragove o postojanju Irene Marso pre nego to
se uputila ka aerodromu.
Neto pre devet sati Stefani izade iz taksija na Petoj aveniji. Komarov je uvede u
svoj stan, zatvori vrata, poljubi je u usta, a onda joj neno spusti ruke na lice.
,,ta ti se, zaboga, desilo?
Odmahnula je glavom.
,,Samo me zagrli.
 Zagrlio ju je, vrsto privivi njeno telo uz svoje.
,,Da li je gotovo?
,,Skoro.
Komarovljev sako je bio prebaen preko sofe, a preko njega je bila sputena
kravata. Rukavi koulje su mu bili zavrnuti do laktova. Ispod jednog rukava je virio
plavi ruski pravoslavni krst, a ispod drugog maslinastozeleni prugasti detalj. Upitao ju je
ta e da popije, moskovskaju ili gzelku. Stefani baci ruksak na pod.
,,Moskovskaju.
Nasuo je pie u dve ae, a onda joj pruio jednu od njih.
,,Ovde smo jo veeras i sutra uvee, rekla mu je. ,,Posle toga palimo.
,,A to to ne bismo uradili tokom sutrnjeg dana? ,,Moramo se praviti kao da se
nita ne deava.
,,Kako, kad se svata deava?
,,Ozbiljno ti govorim, Kostja. Pod nadzorom si. Osmeh mu nestade sa lica.
,,Ja sam pod nadzorom?
,,Ne beimo zbog mene, ve zbog tebe.
Bilo je oigledno da ne uspeva da shvati razlog.
,,Onaj Uzbekistanac koji je ubijen u Voronjeu. Jesi li ga lino ti sredio?
Zakiljio je oima.
,,Pita me da li sam ja stvarno Don sa Dona?
,,Da.
,,Ne, nisam.
,,Ali, on te je ispalio?
,,A ja sam nagradio oveka koji ga je smakao.
,,Unajmio si nekoga?
,,Lovca na ucene. Raspisao sam nagradu za Uzbekistanevu glavu.
,,A ta je sa Olegom Rogaevim? Jesi li njega ubio?
Komarov je pokuavao da dobije na vremenu, natenane palei esterfild.
,,Ko ti je to rekao?
,,Je l' to istina?
Naravno da jeste. Klimnuo je glavom.
,,Ti si ubio i Dejmsa Marala, britanskog obavetajca?
,,Bili su zajedno. Jedino tako sam mogao biti siguran.
,,Gospode Boe.
,,Znai, zbog toga je pokrenuta itava hajka? Zbog tog britanskog obavetajca?
,,Da, bar to se tebe tie.
,,Zato?
,,Rogaev je Maralu dao disk, a ti si ga potom ukrao.
,,Tano.
,,ta je bilo na disku?
Informacije koje bi mogle da satru konkurentske organizacije. Pojedinosti o
njihovim poslovnim aktivnostima. Inforrnacije o tome kako i gde peru novac, kakve su
sve mree razgranali, banke linih podataka, imena i adrese potencijalnih dounika, sve
njihove ranjive take. Sve izloeno do najsitnijih pojedinosti.
,,Potom si prodao disk Georgu Salibiju?
Komarov se namrti.
,,Naravno da nisam. Unitio sam ga.
,,Pa ta je onda bilo u sefu?
,,Ono to si pronala.
,,Ali, nisam pronala nita.
,,Upravo tako. Poele su da krue glasine da sam mu ja prodao disk. Ne znam
odakle je ta pria krenula. Salibi je verovatno smatrao da bi takve glasine mogao dobro
da unovi. Da bi to to se veruje da je disk kod njega mogao iskoristiti za osnaivanje
svojih pozicija.
,,Ali je potcenio vrednost informacija koje su se nalazile na disku?
,,Tano. Umesto da se cenkaju s njim, svi su se dali u bespotednu hajku za
diskom.
,,Koji su bili tvoji razlozi da uleti u sve to?
,,Oleg i ja smo bili prilino bliski. On je eleo da nau saradnju uini jo bliski-
jom. eleo je da radim direktno za Centralnaju, a ne samostalno. Odbio sam ga, ali on
nije odustajao. Mislio je da me moe nagovoriti. Ispriao mi je za disk i ta namerava da
uradi s njim. Rekao sam mu da je to ista ludost, da e to pokrenuti obraune meu
kriminalnim organizacijama i da emo svi biti na gubitku. Ali mi je on odgovorio da se
tako neto ne moe desiti ako niko ne bude znao odakle su potekle informacije.
,,lmao je toliko poverenja u tebe da ti kae tako neto?
,,A zato ne bi? Imao je dovoljno razloga za to. Centralnaja je zahvaljujui meni
zgrnula pravo bogatstvo. Ali isto je vailo i za ostale. I oni su mi bezrezervno verovali.
Naao sam se u bezizlaznoj situaciji. Pokuao sam da ga odgovorim od toga - rekao sam
mu da je to nizak udarac - ali je on ve doneo odluku.
1 tako si, kada je krenuo za Pariz, poao za njim.
,,Da sam mu dopustio da uradi ono to je namerio nastao bi pravi haos. A posle
haosa uzajamno optuivanje i odmazda. Takve stvari se nikada ne mogu sakriti. A onog
trenutka kada bi se njegovo ime povezalo s tim, moje bi bilo sledee na spisku. Direktno
ili indirektno bih bio doveden u vezu s njim.
Ali, zato si morao da skine i Marala?
,,Uprkos tome to je disk bio kod mene, nisam mogao znati ta mu je sve Rogaev
ispriao.
,,Boe, kakva zbrka.
,,Moglo je da bude i mnogo gore."
,,Ja sam uletela u igru kako bih dokazala da Marala nije ubila Petra. Ali sam,
dokazavi to, optuila tebe.
,,Nisi ti kriva to je tako ispalo. Pa ak ni ja. Rogaev je zeznuo stvar.
Nije imala snage da dalje raspravlja o tome.
,,Da li je na disku bilo nekih informacija o nuklearnom oruju?
,,Kao na primer ta?
 ,,Detalji o provercovanom plutonijumu 239.
Komarov odmahnu glavom, iskapi au i nasu jo jedno pie.
,,Jesam li zbog toga na meti?
,,Ti si na meti zato to oni trae ivot za ivot. I nema anse da se tu bilo ta
uini.
I, ta sad?
,,Ako posumnjaju da planira bekstvo bez oklevanja e te ubiti. Zato sve mora
delovati krajnje uobiajeno. Ujutru e otii u kancelariju, a uvee se vratiti ovde. Do
prekosutra se sigurno nita nee desiti.
,,Zato bi ekali do prekosutra?
,,Zato to sam se tako dogovorila s njima.
Delovao je zbunjeno.
,,Ti si se dogovorila?
,,Oni napolju su podrka. Stefani dovri moskovskaju. ,,Ja sam ta koja bi trebalo
da te ubije.
Na njegovom licu nije bilo ni trunke srdbe. Samo zaprepaenost. Nije pokuala
da mu bilo ta objanjava jer je znala da bi time samo pogorala situaciju. Nasula je sebi
jo jedno pie, a onda mu vratila flau. Neko vreme su samo sedeli i pili, ne progova-
rajui ni rei. Kada je prekinuo tiinu nije je pitao za pojedinosti. Kada su se poljubili na
njegovom jeziku je osetila ukus votke. lli moda na svom? Stajali su vrsto zagrljeni, a
onda se prebacili na sofu, isprepletenih prstiju, dodirujui se kolenima.
,,Sve ono to si mi ispriala u Moskvi, proaptao je: ,,sve one sitnice iz tvog
detinjstva - gde su spavali psi, kako je vetar zavijao zimi, mirisi poznog leta koji su
uvee dopirali sa polja - nikako ne mogu da izbacim te stvari iz glave. Neprestano
razmiljam o mestima koja smo posetili za Boi. Mestima iz tvoje prolosti. Tvoje pra-
ve prolosti. Toliko toga bih eleo da te pitam.
,,Prekosutra emo do mile volje moi da razgovaramo o tome.
,,Moda.
,,Hoemo, insistirala je Stefani. ,,Ne mogu toliko da ekam.
***
Dva sata posle ponoi. U prethodna etiri sata sam razgrnula sve slojeve svoje
linosti. Vaskrsnula sam svoju porodicu, svoje uspomene, vratila sam Stefani Patrik u
ivot. Nije bila najlepa devojica u odeljenju, ali je nesumnjivo bila najbistrija. I
najnepodnoljivija. Ona koja je imala najvee izglede na uspeh, ali je istovremeno bila
podlona i najveim frustracijama. elela sam da se bavim spisateljstvom. Da budem
novinar, strani dopisnik sa mesta na kome su ljudi imali za ta da se bore. elela sam da
pobegnem od samoive i bezline svetine. elela sam da postanem glumica, da se udam
za nekog sitnog zemljoposednika, da se zaposlim u NASA-i. elela sam da budem
potovana, ignorisana, voljena, kuena, elela sam da budem sve ono to moji roditelji
nisu eleli da budem.
Eto, takva sam bila, Kostjina pitanja i moji odgovori podseaju me na ono to sam
mogla postati. To je moje alternativno 'ja' i nemogue je rei koja od te dve linosti je
stvarna. Moda su obe stvarne. Ba kao to je i Petra, na izvestan nain, stvarna.
 Oseam se ne samo iscrpljeno, ve i opijeno. Zavrili smo sa Moskovskajom i
preli na bocu 'San-Estefa'. Nije me opio alkohol. Prolost rni je udarila u glavu.
Kostja me odvodi u spavau sobu gde smo prvi put vodili ljubav. Tu sam mu
skinula odeu i po prvi put spaziia tetovae. I sam taj trenutak bio je kao tetovaa,
neizbrisivo utisnuta u moje seanje. Kostja poinje da me svlai. Svesna sam da e i on
uskoro doiveti neto slino.
Sada i moje boje poinju da se otkrivaju. Nepomina sam, ne progovaramo ni re.
Ukazuju se crne ogrebotine, paralelne linije zaparane prljavim noktima - du leve butine,
na vratu, oko zglobova. Purpurne, crne i plaviaste modrice po mom stomaku, rebrima,
grudima, oko oiju, du leve ruke i preko ramena. Tri opekotine od cigarete na laktu i
jedna na boku pretvorile su se u ljubiaste plikove koje je grozno i pogledati, a kamoli
dodirnuti. Naga sam i obavijena njegovom toplotom. Neno prelazi vrhom prsta preko
mog grubo nametenog nosa.
,,Jel' Vatukin odgovoran za ovo?
,,On i njegova ekipa.
,,Jesu li te...?"
,,Nisu.
Klima glavom, namrtenog ela, ali nisam sigurna da mi veruje.
,,Ako ga jo jednom vidim, ubiu ga.
Neno dodiruje moju razbijenu usnu. Ljubim mu prste.
,,Nee ga vie videti.
***
Hotel Samerset u Zapadnoj 54. ulici. Prema informacijama koje joj je ostavio
Josif Bergtajn, sastanak je bio zakazan za tri sata. Stefani je stigla neto posle jedan.
Posluavi Sternov savet, prila je hotelu sa zadnje strane. Prostor za utovar bio je
zazidan betonskim blokovima. Kao i svi prozori u prizemlju. Iznad samog sredita
otvora za utovar nazirao se poarni izlaz. Nije ga mogla dohvatiti sa zemlje. Dovukla je
veliki sanduk za aj iz sporedne uliice, a onda na njega stavila naopake okrenutu kantu
za ubre. Popevi se na kantu, zakljui da joj nedostaje jo tridesetak santimetara do
najnie preke. Poskoila je, to je bilo dovoljno da ponovo oseti otar bol u ramenu.
Jato golubova zalepra oko nje. Popela se do etvrtog sprata, a onda razbila jedan od
prozora i uvukla se u zgradu.
Hotel Samerset je, u periodu izmedu dva svetska rata, kao i pedesetih i dobrim
delom ezdesetih godina, bio omiljeno stecite Britanaca koji su odsedali u Njujorku.
Njegove prostrane odaje, izbledeli sjaj, neefikasna posluga u utirkanim uniformama -
sve to im je delovalo poznato i prisno. Za mnoge od njih bio je to dom daleko od doma.
Hotel je, usled zaputenosti, poeo da gubi na reputaciji tokom sedamdesetih i osamde-
setih. I objekat i osoblje su vapili za renoviranjem koje nikada nije bilo preduzeto. A
onda je, 1994. godine, stavljena reza na vrata hotela. Niko nije ni primetio. Apartman
Elington je predstavljao proirenu verziju apartmana u kome je Stefani svojevremeno
izvela striptiz pred Anatolijem Medajevim. Dve sobe su izlazile na balkon. Jedna je
gledala na Zapadnu 54. ulicu, a druga na Muzej moderne umetnosti. Stefani proeta
zaputenim prostorijama, pronae odgovarajue skrovite, proveri svoj kolt delta elite i
prepusti se ekanju. U apartmanu je bilo hladno i vlano, ledena voda kapala je niz jedan
od zidova. Dah joj se ledio. Vazduh je mirisao na plesan. Kia koja je sipila napolju pri-
guivala je zvuke saobraajne vreve na Menhetnu.
Vatukin i Aleksandar Kosigin stigoe u pola tri, u pratnji trojice naoruanih telo-
hranitelja. Kosigin je nosio kaput sa filcanim okovratnikom i skupu ubaru od samuro-
vine. Kada bi ugledao njegove aristokratske crte i elegantnu garderobu retko ko bi pove-
rovao da je taj ovek nekada slubovao u Avganistanu kao general-potpukovnik sovjet-
ske Crvene armije. Kosigin je danas izgledao kao neko ko bi vonju kroz Bronks sma-
trao opasnom stranputicom ka Treem svetu.
Jedan od telohranitelja se vrati u prizemlje. Vatukin je stajao pored roletni, puei
cigaretu. Kosigin je nervozno etao po sobi. U deset do tri oglasi se Vatukinov mobilni.
Kada je zavrio sa razgovorom, Vatukin obavesti Kosigina da je Bukarin na putu sa svo-
jim klijentom i dvojicom telohranitelja. Stefani prepozna ime: unakaeni veteran KGB
Alfe koji ju je doveo u Samerset na sastanak sa Anatolijem Medajevim. U pet do tri zau
se tihi potmuli zvuk, dodatno priguen rominjanjem kie. Vatukin ree: ,,Jesi li neto
uo? Kosigin slegnu ramenima.
,,Ne, nita.
Vatukin onda pogleda ka telohraniteljima.
,,A vas dvojica?
Nii od njih bojaljivo progovori: ,,Kao da se ulo neto. Liilo je na...mada,
nisam ba siguran...
Vatukin ga posla da ispita o emu se radi. Stefani izvadi kolt iz depa. Posle otpri-
like minut i po zau se jo jedan potmuli zvuk. Ovoga puta je bio glasniji, blii, tako da
su ga svi uli. Kosigin prestade da eta po sobi.
,,ta li je to?
Vatukin pozva drugog telohranitelja po imenu.
,,Genadij!
Ne stie nikakav odgovor.
,,Bukarine!
I dalje tiina.
Genadij!
Srce joj je dobovalo u grudima. Obazrivo je izala iz sklonita i krenula kroz sobu
za prijem, kreui se na vrhovima prstiju preko kripavog parketa. Onda izae u hodnik
u kome je bilo izuzetno mrano, ali gde se oseala sigurnije jer nije bila skuena u apart-
manu. Vatukin i Kosigin su se prepirali. Po glasovima koji su dopirali do nje bilo je oi-
gledno da su se uspaniili.
Onda oseti blago komeanje u pomrini sa svoje desne strane. Brzim usklaenim
pokretom je otkoila pitolj, hitno se okrenula, podigla oruje, nanianila, spustila prst
na obara i... zastala kao paralisana.
Pred njom je stajala Natalija. Oi su joj bile razrogaene, usta otvorena.
Na trenutak se ni jedna nije pomerila. Stefani se uini da je Natalija okiranija
njenim prisustvom nego podignutim orujem. Zakoila je kolt i spustila ga sa strane.
,,Petra!, proaptala je Natalija. ,,ta ti trai ovde?
 Bila je pokisla k'o mi. Kapi kie su se presijavale na dugom konom mantilu, sa
tamno crvene kose se cedila voda.
,,A ta ti trai ovde?
,,ta se deava? Gde je Vladimir?
Stefani je bila toliko zbunjena da nije primetila kako Natalija izvlai desnu ruku iz
depa kaputa. Ne pre nego to je bilo prekasno. Pred oima joj bljesnu glock 21 sa mon-
tiranim priguivaem. Pre nego to je stigla da reaguje Natalija joj prisloni vrh prigui-
vaa na hrbat nosa. Nasmeila se, a onda ispruila levu ruku. Stefani joj paljivo dodade
kolt, sa cevi okrenutom ka sebi.
,,A sada se okreni i udi unutra.
Onog trenutka kada su ih ugledali, Vatukin i Kosigin prestadoe da razgovaraju.
Telohranitelj pogleda u Vatukina oekujui uputstva, ali je on zaprepaeno zurio prvo u
Nataliju, a potom i u Stefani, koja primeti sjajnu aluminijumsku aktntanu na podu po-
red Kosigina. Prototip originalnog nacrta Jevgenija Vlaska? Natalija se udalji od Stefani
kako bi imala jasan pregled svega to se oko nje deava. I kako bi Stefani uskratila mo-
gunost fizike intervencije. Stefani nije mogla da zakljui ije je prisustvo vie zapa-
njilo Vatukina - Natalijino ili njeno.
,,Natalija, ta ti trai ovde?
,,Moda bi to trebalo da pita Petru.
,,Pitam vas obe! I ta se desilo Genadiju?
,,lsto to i Dmitriju.
Za oveka koji je nekada bio na elu svemonog Petnaestog direktorata, Kosigin
je delovao oduzeto. Kao da je potpuno prestao da funkcionie.
Natalija ree: ,,Pretpostavljam da oekujete Bukarina. Ba kao to verujete da
vam se on malopre javio iz kafedinice na Junion skveru.
,,O emu bulazni?
,,O pozivu od pre deset minuta. Poziv je bio upuen iz restorana na Brodveju. Ja
sam bila tamo...
***
Tu ve poinjem da sklapam kockice. Kada sam prvi put videla Nataliju pomislila
sam da je odnekud poznajem. Bilo je to u Tramp Tad Mahalu u Atlantik Sitiju. Bila je
u Salibijevoj loi. Ja sam bila sa Borisom Bergtajnom. Uinila mi se poznatom, pa sam
pretpostavila da je ranije verovatno bila manekenka.
Vatukin i dalje pria - postajui sve srditiji sa svakom izgovorenom reju - a onda
ja konano progovaram.
,,Beograd. Interkontinental.
Natalija odjednom gubi interesovanje za ono to njen ljubavnik ima da kae.
Gleda me uarenih oiju.
I ta s tim?
,,Bila si tamo. Odmah iza njega. I tada je na sebi imala dugaak koni mantil.
Samo to je, koliko se seam, bio tamno siv, a ne crn. Videla sam te.
,,Nastavi.
,,Arkanovo ubistvo.
 ,,Veoma dobro.
Vatukin ostade nem.
,,Ko si ti?, pitam je.
Kosigin konano uspeva da procedi: ,,Vladimire, ta je ovo?
Ali, niko se ne obazire na njega. Zapravo, izgleda kao da smo nas dve same u
prostoriji.
,,Ti nisi Natalija Markova, zar ne?
Ona odmahuje glavom.
,,Kladim se da nisi ni iz Omska?
Odgovara mi na nemakom.
,,Nisam ak ni Ruskinja.
,,Ali nisi ni Nemica. Tvoj akcenat...
,,Zovem se Dragica Mari.
,,Ti si Srpkinja?
Tano.
Vatukin blene iroko otvorenih usta, ali ne isputa ni re,
Povlaim sledeu paralelu.
,,Central park vest?
,,Jo jedan taan odgovor.
,,Dakle, istina je da su tragali za enom...
Tanije, za dve. Kamera me je snimila pri ulasku. U istom ovom mantilu, sa
beretkom, tamnim naoarima, A onda si se pojavila i ti. Pretpostavili su da se radi o istoj
osobi. Ponovo se osmehuje, ali su ovog puta u njenom osmehu primetne iskrene simpa-
tije. ,,to mi, naravno, i jesmo.
U pravu je. Zar to nije bilo ono o emu smo razgovarale - ono to smo obe oseale
- u Vatukinovoj dai?
***
Telohranitelj se uspanii, ali je Dragica biia isuvie brza za njega. Dva priguena
hica iz glocka. Prvi ga pogodi u koleno, drugi u grudi. Oruje mu ispade iz ruke. Dok je
telohranitelj padao, Vatukin se mai za dep sakoa. Ubila ga je ne trepnuvi. Iz prvog
hica. Dodala je jo dva iz istog zadovoljstva. Sada bee ostao jo samo Kosigin koji se,
oigledno nenaoruan, tresao od straha. Krajnje patetino je podigao ruke uvis.
Dragica ree: ,,Da ga sada samo vide njegovi stari pajtai iz Petnaestog
direktorata."
,,Sve ovo je bilo isplanirano?, upita je Stefani.
,,Jeste, ako zanemarimo tvoje prisustvo.
,,Sve od Rogaevljevog ubistva nadalje?
Dragica klimnu glavom.
,,Centralnaja je bila organizacija koja je imala najsnanije veze sa Petnaestim
direktoratom i sa Srbijom. A Rogaev je bio na elu Centralnaje. Tako da...
,,Tako da ste, kada se ispostavilo da je njime tee manipulisati nego to ste
pretpostavljali, odluili da tipujete na Vatukina. A onda se pojavio i disk. Za tako neto
vam je trebao neko sa strane. Komarov je delovao kao savreno reenje jer je bio blizak
sa svima, a nije direktno pripadao nikome od njih. Tada vam je jo samo ostalo da se
pobrinete da on - kao i svi ostali - posumnjaju ta se nalazi na disku.
,,Sve mogue pojedinosti o Rogaevljevim rivalima - eto ta se nalazilo na disku.
,,Koji je Komarov unitio. Meutim, trebalo je pospeiti glasine. Tu u igru ulazi
Salibi.
,,Tano. Mi nemamo dovoljno novca da bismo kupili to to se nalazi u ovoj
aluminijumskoj kutiji.
,,A ko smo to 'mi'?
Dragica se ironino nasmeja. ,,ta bi elela da uje? Ime organizacije? Ako bi te
to usreilo, mogu ti smisliti neko.
,,ta planirate da uradite sa Marburgom U-13?
Nonalantno je slegnula ramenima.
,,Pa, neto... spektakularno.
Stefani oseti kako srce poinje da joj preskae.
,,Planirate da ga stvarno upotrebite?
,,Da.
,,A da ga upotrebite kao metod zastraivanja, neto ime biste ojaali svoje
pozicije?
Na Dragicinom licu nije bilo ni traga kajanja.
,,Nita od toga.
,,ta ete postii time?
,,Ono to je uinjeno mojoj zemlji ne da se ispraviti. Sada vie nita nije vano.
elimo samo da im pokaemo da, kada tako neto uradi, mora snositi posledice.
,,Jesi li videla kako to oruje deluje?
,,Jesam.
I svejedno ti je?
,,Cela moja porodica je poginula od amerikog projektila ispaljenog za vreme
bombardovanja u Srbiji. I njima je bilo svejedno. Tako da smo kvit. Ja sam jedina koja
je ostala, Moe li da zamisli kako je to?
Mogla je, ali nije nita rekla. to je vie saznavala o Dragici oseala je da su sve
bliskije. Svaki put kad bi pogledala u Nataliju, Stefani je u njenom pogledu videla Petru.
Znala je da iza tih oiju nema mesta za saoseajnost, ve samo za hladnu logiku. I bol.
Dragica pogleda u Kosigina.
,,Donesi mi kofer.
On preplaeno pogleda u Stefani, kao da bi ona mogla imati nekog uticaja.
,,Smesta!
Podigao je kofer i polako krenuo ka njoj.
,,Moram vam prvo pokazati kako da...
,,To to imam zgodne noge i dobre grudi, Kosigine, ne znai da sam idiot.
Posegnuo je za jednom od bravica.
,,Svejedno, mislim da bi bilo bolje da...
,,Ostavi to.
Prva bravica kvrcnu.
 ,,Rekla sam da ostavi!
On poe da otvara u drugu i Dragica bez premiljanja opali. Hitac posred grla.
Glava mu je poletela unazad, telo se zateturalo, kofer tresnuo o pod. Stefani u mislima
vide kako se krhka staklena posuda razbija, rasprujui sitne nevidljive estice kroz
hladan i vlaan vazduh. Pogledala je u Dragicu i na njenom licu proitala istu misao. A
onda se obe pribrae. Nema anse da se neto tako smrtonosno transportuje u neemu to
je neotporno na najbezazleniji pad. Sigurno su...
Dragica uperi pitolj u Stefani, kako bi joj stavila do znanja da ostane tu gde je.
Onda krenu ka koferu, unu, otkljua i drugu bravicu i na kraju ga otvori. Sa mesta gde
je stajala Stefani nije mogla videti sadraj, ali je izraz Dragicinog lica bio dovoljno reit.
lsprva zapanjenost, a onda... osmeh ! Ali, ne osmeh zadovoljstva. Gorko-tuan osmeh.
Ustala je, odmahujui glavom. Onda je stopalom okrenula kofer ka Stefani tako
da i ona moe da vidi ta je unutra. Smith & Wesson okruen komadima stiropora.
Stajale su utke, ne pomerajui se. U prostoriji se ulo samo rominjanje kie s druge
strane prozora.
A onda Dragica progovori: ,,lzgleda da nisam bila jedina koja je planirala da
nekog ispali. U dananje vreme vie nikome ne moe verovati.
,,Kako si uspela da izgura stvar na oba fronta?
,,Bukarin je na simpatizer. On smatra da je Rusija izdala Srbiju. I da su ruske
glaveine izdale sopstveni narod. Misli da Rusija mora napraviti korak unazad da bi
krenula unapred.
Nije bio jedini. Stefani je mogla da zamisli njegovu brutalnu liniju rezonovanja:
teroristiki incident sa biolokim orujem, ogroman broj rtava, reakcije irom sveta,
upiranje prstom na Moskvu kao glavnog krivca. A onda, ta? Doba neizvesnosti. to je,
za ljude poput Bukarina, bila ivotna ansa.
Dragica ree: ,,Mihail je bio anonimni posrednik za krajnjeg potroaa. Vladimir
mu je verovao tako da, kada mu je Mihail rekao da klijenti ele da ih on zastupa, nije
imao nita protiv. Dok je bio u Alfi, Mihail je proveo dosta vremena na Balkanu, tako da
je Vladimiru to delovalo sasvim logino. Tako smo uspeli da ga ubedimo da e ga ovde
danas ekati novac i dijamanti.
I verovala si da e Vatukin ispotovati svoj deo pogodbe?
Slegnula je ramenima.
,,Mislila sam da odlino poznajem Vladimira. Ali, izgleda da su mi neke stvari
promakle.
,,A da se ti nisi ubacila gde si se ubacila, Bukarin ne bi mogao da sprovede svoje
zamisli.
,,Upravo tako.
,,Sve si sjajno predvidela.
,,Sve, osim Vladimirove pohlepe.
,,To je bar trebalo da bude oigledno. Na kraju krajeva, on je Novorus.
Krenule su kroz hotel, Stefani napred, a Dragica na sigurnom rastojanju iza nje.
Sputale su se niz glavno stepenite. Mlaz vode se, kroz rupu na tavanici, slivao u
predvorje. Kapanje je odjekivalo praznim prostorom.
 ,,Reci mi, ko me je unajmio da ubijem Arkana?
,,A ta misli ko?
,,Pretpostavljam da se radi o Miloeviu.
,,Dobro pretpostavlja. Zato mi nismo smeli da budemo umeani. Miloevi i
Arkan su navodno bili bliski. Bio je to sumnjivi savez izmedu dvojice pristalica srpske
ekspanzije. Mada se Miloevi zapravo plaio Arkana.
,,Zbog ega?
,,Njegovi paravojni Tigrovi su bili izuzetno dobro obueni. Dobijao je velike pare
iz inostranstva, naroito iz Rusije i Italije.
,,ltalije?
,,Od kriminalnih sindikata koji su ulagali u budunost. Ciljali su na preuzimanje
kontrole nad Balkanom. Pranje novca, organizovana prostitucija, narkotici, verc oruja.
Prialo se i o kazinima...
,,Mislila sam da je Centralnaja iz istih razloga blisko saradivala sa Miloeviem.
I jeste. Upravo je Rogaev bio taj koji je sugerisao da bi Arkan mogao da posta-
ne ogroman problem ako se na vreme ne preduzmu neke mere.
,,Ali Miloevi nije smeo da rizikuje angaovanjem nekog od svojih ljudi.
,,Tano. A nije smeo da rizikuje ni da neto krene naopako. Zato je zahtevao da to
obavi neko sa strane. Da se angauje najkompetentnija mogua osoba za takav posao.
Drugim reima, ti.
,,Zato si ti bila u Interkontinentalu? Zar to nije bilo malo rizino?
Dragica se osmehnu.
,,Ne bi verovala kada bih ti rekla.
Iskuaj me.
,,elela sam da te vidim.
,,Da vidi mene?
,,Da te vidim sopstvenim oima. Na delu.
lako je Dragica bila iza nje Stefani je znala da govori istinu. Znala je to po njenom
glasu. U njemu se nije naziralo puko divljenje, ve mnogo vie od toga. Neto kao
pokloniko oboavanje.
,,esto sam razmiljala o tebi, nastavila je. ,,O eni koja se krije iza tvog imena.
I sada si me upoznala.
,,Jesam. I bila sam sasvim u pravu, Petra. Nas dve smo iste.
Stigle su do prizemlja, prele naputeno predvorje i uputile se kroz lavirint pasaa
za osoblje u kome je bilo jo mranije, hladnije i zaguljivije.
,,Sad stani.
Bile su u nekom uzanom hodniku. Bio je toliko skuen da je Stefani mogla dodir-
nuti oba postranina zida. Ispred sebe je videla samo neprozirnu tminu. Zid sa leve stra-
ne bio je spoljnji zid. Jasno je ula kiu sa druge strane.
,,Spusti se na kolena.
Stefani se pomirila sa sudbinom. U sebi vie nije oseala ni traak Petrinog
prisustva. Nije imala za ta da se uhvati, nije imala gde da pobegne, nije imala ta da
kae.
 ,,Rekla sam na kolena.
Stefani kleknu.
,,Sada stavi ruke iza glave.
,,Hou li se pretvoriti u trofej?
Dragica je ignorisala pitanje.
,,Reci mi neto, Petra. Kakav je Kostja?
Bilo je to poslednje pitanje koje bi oekivala pod takvim okolnostima. I poslednje
pitanje koje bi poelela. Nije bilo nimalo lako odgovoriti.
,,Kako to misli?
,,Kakav je kao mukarac? Sve vreme dok sam bila sa Olegom -i kasnije sa
Vladimirom - posmatrala sam ga i pitala se. Da budem iskrena, kada sam vas videla
zajedno bila sam ak pomalo ljubomorna.
,,Znala si za nas?
,,Naravno.
I Vatukin je znao?
Dragica se glasno nasmeja.
,,Naravno da nije! Ne budi smena. Vladimir je bio tipian mukarac. Tipian
Rus. Ali, meni je bilo jasno. Kada sam vas videla u Kafeu Pukin bilo je oigledno ta
vas dvoje pokuavate da sakrijete.
,,Da pogaam. Upucae me, on e biti ophrvan bolom i ti onda nastupa kao
velikoteiteljka. Je l' tako otprilike izgleda plan?
,,Nije mi palo na pamet, ali uopte ne zvui loe. Hvala ti.
,,Nema na emu.
I dalje mi nisi odgovorila. ta je mogla da izgubi?
,,Divan je.
,,Voli li ga?
,,To se tebe ne tie. Voli li ga ?
,,Da.
I kae da je divan?
,,Da.
Pomrinom odjeknu priguen smeh.
,,Ba kao to sam i mislila. A onda Dragica opali.
Stefani zau prasak, ali ne oseti nita. Sekundu kasnije zau bat koraka, huk
promaje, glasno dobovanje kie i tresak zalupljenih vrata. Na trenutak je bila kao
sleena. Onda se osvrnu oko sebe. Bila je sama. Skoila je na noge, ugledala traak
probijajue svetlosti, gurnula vrata i obrela se u uzanoj sporednoj ulici. Skrenula je de-
sno i pojurila, spotiui se o kolutove bodljikave ice i komade prljavog promoenog
tepiha.
lzbivi na Zapadnu 54. ulicu, pogledala je levo, pa desno. Kroz slapove kie
ugleda preneraena lica, kiobrane, eire, pogrbljena ramena. Ali nije bilo ni traga od
Dragice Mari.
 Nije odmah mogla kod Komarova. Morala je prvo da razmisli. Krenula je peke,
kroz pedesete ulice, uz Central park vest, pored stambenog bloka u kome se nalazio
apartman Georga Salibija - gornji spratovi su jo uvek bili adavi od dima - a onda kroz
Park.
Kada je stigla do stana bila je mokra do gole koe. On nita nije pitao, ona nita
nije govorila. Ula je u spavau sobu i svukla natopljenu odeu. Potom se umotala u beli
pekir i sklupala na jednom kraju sofe u dnevnom boravku. Znala je da e njeno telo
uskoro platiti danak. Ali ne jo. Nee to dopustiti.
,,Zar ne bi trebalo da... uinimo neto?, upita Komarov.
Odmahnula je glavom.
,,Sutra emo morati da se osvremo na sve strane. Ovo je na poslednji dan. Hajde
da uivamo u njemu. Zaaliemo ako to ne uinimo.
Bilo je to vee koje je oduvek zamiljala s njim. Kod kue, sami, oputeni, bez
planova i rasporeda. Nekako su uspeli da ne misle na sutra. Komarov predloi da odu do
Ferijea, njihovog prvog restorana, ali Stefani ree da ne eli ni sa kim da ga deli. U tom
sluaju, odgovorio je, neka Ferije proeta do njih. Stigoe paradajz i mocarela sa sveim
bosiljkom, na aru prena tunjevina sa salatom od crvene paprike i coq au vin. Za pie
su naruili rashladeni merso i poijak. Vodili su ljubav na podu dnevne sobe i pili preos-
talo vino iz jedne ae. Kasnije su se, raspremivi se za spavanje, ponovo prepustili
arima ljubavne igre, oboje svesni onoga o emu nijedno nije elelo da govori.
U postelji su jo dugo aputali u tami, sve dok Komarov, negde oko tri, ne utonu u
san. Stefani ostade budna. Leala je pored njega i sluala kako die. U petnaest do etiri
se iskrala iz kreveta, na prstima se odunjala do dnevne sobe, zatvorila vrata i uzela tele-
fon. Razgovor je trajao deset minuta. Onda je navukla odeu kupljenu u helsinkkom
Stokmanu. U kuhinji je pronala notes i olovku. Trebalo joj je petnaest minuta da sroi
nekoliko kratkih reenica. Potom se vrati do dnevne sobe. Dugo je stajala na vratima,
putajui da joj se suze slivaju niz obraze. Onda ostavi cedulju na podu i napusti stan.
Bilo je etiri i dvadeset kada je kroiia na Petu aveniju. I dalje je padala kia. Pred
zgradom ju je ekao tamno plavi BMW. Otvorila je vrata i ula u automobil.
,,Pretpostavila sam da si ti u pitanju.
Rozi Coduri se saoseajno osmehnu. Vozile su se u tiini sve dok ne preoe most
Triboro i ne izadoe na Grand central parkvej.
,,Trebalo je odmah da mi bude jasno. Promena je bila tako oigledna. Ne samo da
si bila mravija i fiziki spremnija, ve i samouverenija. A onda sam te videla u Cirihu -
modrica na desnom obrazu, zavoj oko desne ruke. ta si mi bee rekla, da si poela da
trenira karate?
,,Da.
,,U klubu na Seven sisters roudu.
,,Jeste.
Stefani se umorno nasmei.
,,Ne mogu da verujem da mi je tako neto promaklo.
Rozi, ena koja je bila svesna u kakvo se kolo uplela, ali je to bespogovorno
prihvatila. Ba kao i Stefani, u vreme dok je jo bila Liza, prostitutka ovisna o narkoti-
cima. Razlika je bila u tome to je Rozi verovala u neto. Stefani nije, ali je uprkos tome
volela j divila se Rozi, to je bilo donekle kontradiktorno. Ali, ta s tim? itava njena
linost bila je kontradiktorna.
Rozi progovori: ,,Nisam verovala da e prihvatiti.
,,Nisam ni ja.
,,Ne deava se ba esto da neko matorog gada zatekne nespremnog.
,,Ne bih uopte ni pokuala da ti nisi bila u pitanju.
,,Ne bi?
Stefani odmahnu glavom.
,,Rizikovala bih i pokuala da pobegnem.
,,Drago mi je to nisi. Ne biste imali anse.
,,Verovatno. Nee morati da dokazuje da sam pogreila, zar ne?
Rozi se samo nasmei.
***
Aerodrom Kenedi, terminal Briti Ervejza, ekaonica broj 8042. U ruci drim
kartu za let BA178. Avion polee za osamnaest minuta Veina putnika je ve zauzela
svoja mesta. Za mnom je toliko tunih obrta i uspomena, ali mi se ini da se nikad nisam
oseala toliko slomljeno.
Odlaem polazak do poslednjeg trenutka. Ve zatvaraju kapiju. Biu poslednja
koja e se ukrcati. Predajem svoju kartu i slubenik mi vraa odseak. Poslednji pogled
preko ramena, a onda kreem uzanim pmlazom ka avionu. Pred sobom vidim otvorena
vrata. Ba kao i on. Zastajem u pola koraka. Stoji pored dvojice aerodromskih slube-
nika. Boris Bergtajn mi je jednom prilikom rekao da Kostja ima posadu na Kenediju.
Nije mi nita detaljnije rekao o tome, ali je preda mnom sad dokaz takve tvrdnje.
,,Ostavila si mi cedulju?
Ne pokuava da sakrije svoju ogorenost.
,,Nisam znala ta drugo da uradim. Nisam imala snage da ti to kaem u lice.
Slubenici se udaljavaju, ostavljajui nas same.
,,A ta je sa budunou, Stefani?
,,Nema budunosti. Bar ne za nas.
,,A jue ju je bilo?
,,Da.
,,Ali, sada je vie nema?
,,Nema.
,,Zbog ega?
Odmahujem glavom.
,,Jednostavno je tako.
,,Nisi dovoljno ubedljiva.
,,Kada bi samo znao...
,,Moramo da porazgovaramo.
,,Ne moemo.
,,Moe da uhvati sledei let.
,,Ne mogu.
 Moe. Pokazuje neto slubeniku iza sebe. Oni mogu da...
,,Ne razume. Ovo je deo pogodbe.
,,Kakve pogodbe?
,,Pogodbe koju sam napravila jutros, dok si ti spavao.
,,O emu, zaboga, govori?
,,Ovo je jedini nain da te ne ubiju, Kostja.
,,Kakav sad nain?
,,Da se vratim.
,,U London?
,,Da.
Lice mu je preplavljeno nevericom.
,,U Magentu?
,,Da.
,,Nema anse!
,,Nema drugog izbora.
,,Ne moe to uiniti. Neu ti dopustiti. Ne posle svega to si mi ispriala.
Jedan od slubenika se glasno nakaljuca.
,,Oprostite, ali...
Kostja nestrpljivo odmahuje rukom.
,,Samo trenutak, molim vas.
,,Ne moemo veno beati, kaem mu. ,,Oboje znamo na ta lii takav ivot. Ve
smo ga isprobali. Moe tako gurati neko vreme, ali ne zadugo. Na kraju mora negde da
se zaustavi. Pronae neko mestace, skrasi se, pokua da sebi izgradi nov ivot. A
onda te pronau.
,,Ne mora nuno biti tako.
,,Na kraju je uvek tako. Ti ne zna kakvi su oni. Nemaju trunke milosti. Nikada
nee prestati da nas trae. Uspeemo moda da sastavimo mesec dana, godinu, moda i
pet. Ali e nas na kraju neminovno pronai.
,,Spreman sam da rizikujem.
,,Ali, ja nisam.
,,Zbog ega?
Glas poinje da me izdaje.
,,Zato to je previe sebino. Uzimam ga za ruku. Toliko ljudi zavisi od tebe.
Potreban si im, Kostja. Svi oni ljudi u prihvatilitu. Ljudmila, Andrej, Maks. Mohamed
Saev i deca iz lzmailova. I svi ostali koje nisam ak ni upoznala. Nemam prava da im te
oduzmem, lzvini, molim te. Jednostavno... ne mogu.
,,Smisliemo neto, Stefani.
,,Nemoj.
,,Saekaj sledei avion.
Odmahujem glavom.
,,Ako ovaj avion sleti na Hitrou a ja nisam unutra, ubie te.
 Na to ve nema ta da odgovori. Krajikom oka vidim kako se slubenik nervoz-
no vrpolji. Ponovo kaljuca, pokuavajui da privue nau panju. Kaem mu da dola-
zim. Na jedvite jade se obuzdavam da ne briznem u pla.
,,Spasavam ti ivot, Kostja. Jedino to mi omoguava da ovo preguram je injeni-
ca da e zahvaljujui tome ostati iv. Tvoj ivot je isuvie dragocen, A oni su eleli
ivot za ivot. Tvoj za Maralov. Umesto toga, dobie moj. To je pogodba. Pogodba
koja ima smisla.
,,Ali, ne moe verovati Aleksanderu. Sama si mi to rekla.
Tuno se osmehujem.
,,Sada mogu, jer on dobro zna da mi moe verovati sve dok si ti iv. A to je jedino
bitno.
To je ista ludost.
,,Znam. Ali, u takvom svetu ivimo. Mi nismo kao ostali, sea se?
,,Neu ti dopustiti da to uradi.
To ne zavisi od tebe.
Ljubim ga poslednji put, vrsto prislonivi svoje usne uz njegove. elela bih da
ovekoveim ovaj trenutak: njegov dodir, njegov miris, ukus njegovih usana.
Neno mu apuem na uho: ,,Volim te, Kostja. I uvek u te voleti.
A onda odlazim. Mislim da i on meni kae neto slino. Ali nisam sigurna jer sam
ve daleko. Grizem donju usnu, tako jako da ponovo poinje da krvari. Pa ipak, uprkos
svemu, u grudima mi neto tinja - neto lepo i toplo. Saznala sam o sebi neto ega do
sada nisam bila svesna. Kadra sam da uinim neto to sam, kako sam verovala, odavno
ostavila za sobom. Neto to je daleko vee od bilo kakvih talenata koje je Petra Rojter
stekla tokom svoje karijere.
Krupnim koracima se pribliavam avionu. Na ulazu stoji nasmejana stjuardesa.
Njen lik mi poigrava pred oima, zamuen suzama. Srdano me pozdravlja i kae mi da
se popnem uz stepenice.
Ulazim i ne osvretn se.

MOSKVA

Napolju je vejao gust sneg. Poslednja u nizu meava te duge otre zime.
Konstantin Komarov je bio na prvom spratu nekadanjeg dravnog sirotita, poznatog
pod nazivom Dom za nezbrinutu decu br. 23. Nadgledao je radove u kupatilu, gde su se
postavljali novi tuevi za decu. Krajem januara bile su renovirane spavaonice. Zidovi su
bili izgletovani i okreeni, postavljeni su novi podovi i izolacija, kupljeni su debeli
itisoni, leajevi od borovine i nametaj, stavljeni su prozori sa duplim oknima, uvedeno
je centralno grejanje. Posle spavaonica na red je dolo sredivanje kupatila.
Komarov pogleda u sat. Bilo je pola dvanaest. Na nogama je jo od pola est.
Vreme je za aj. Spustio se do prizemlja stepenitem u zadnjem delu zgrade i, dok je
prolazio pored svoje kancelarije, na radnom stolu je ugledao koverat. I vlane otiske
stopala na podu. Pogledao je niz hodnik. Otisci su vodili ka izlazu. Uneseni sneg se
topio, ostavljajui za sobom ratrkane barice. Poao je za tragovima, ali napolju ne bee
nikoga. Vrativi se u kancelariju, podigao je koverat sa stola. Na mestu za adresu bila je
ispisana jedna jedina re. Kostja. Komarov otvori koverat. Unutra su se nalazila dva lista
papira. Na prvom su bile ispisane pojedinosti o broju bankovnog rauna otvorenog u
Guderijan Majer banci u Cirihu. Na drugom listu bila je poruka od Alberta Ajhnera, u
kojoj se navodilo da je u Guderijan Majeru otvoren raun koji je stavljen na raspolaganje
Komarovu. Uz obavetenje je bilo priloeno i uputstvo kako se moe podii novac sa
rauna.
U kovertu se nalazilo jo jedno pare papira. Rukom ispisana poruka.
Kostja, ovo je za tebe. Milion i osamdeset hiljada amerikih dolara. Novac koji je
Petra zaradila dok je radila za Magentu. Aleksander je hteo da mu vratim novac, a ja
sam mu rekla da sam ga poklonila u dobrotvorne svrhe. Trebalo je samo da mu vidi
izraz lica. Vredelo je svakog centa. Sigurna sam da e novac upotrebiti na najbolji
mogui nain. Plaim se da su ovo najpoganiji dolari na svetu. Potrebno im je pravo
dubinsko pranje, pa sam smatrala da je najbolje da ih poaljem ekspertu!
Usput budi reeno, sea li se ta si mi rekao one noi u Aragviju ? Neprestano
razmiljam o tome. Nisi bio u pravu. Nije greka razmiljati o tebi kao o dobrom oveku.
Jer ti to jesi.Dok ovo piem prolo je etrdeset etiri dana, esnaest sati i dvadeset devet
minuta otkako sam te poslednji put videla. Otada nije proao ni jedan jedini trenutak a
da u mislima nisam bila s tobom.

Scan i OCR ibs

Prelom BABAC