VISOKA POLJOPRIVREDNA KOLA

STRUKOVNIH STUDIJA
ABAC

Dr Vaso Komneni

POLJOPRIVREDNE MAINE

abac, 2009. godina

 1. MOTORI SA UNUTRANJIM SAGOREVANJEM

M otori su pretvarai hem ijske energije goriva u m ehaniki rad. Energija akum ulirana u gorivu pretvara se
prvo u toplotnu, a zatim u m ehaniki rad. D a bi gorivo izgorelo u cilindru potrebno je dovesti odgovarajuu koliinu
vazduha. Tako je za gorenje jednog grama dizel goriva potrebno dvanest litara vazduha. U procesu pretvaranja energije
znatan deo se gubi u obliku toplotne energije kroz sistem za hlaenje, jedan deo odlazi sa izduvnim gasovim a i jedan
deo direktnim zraenjem . Pored toplotnih gubitaka pojavljuju se i mehanizki gubici kao posledica trenja klipa u
cilindru, leajeva klipnjae, radilice i razvodnog mehanizma. Svi gubici zajedno kod oto m otora iznose oko 75 %, a za
koristan rad ostaje sam o 25 %. Dizel motori su ekonominiji sa stepenom korisnog dejstva od 36 %.

M o to ri sa u n u tra n jim sagorevanjem i njihovi u re a ji

M otor sa unutranjim sagorevanjem je osnovni deo na traktoru, iji je zadatak da hem ijsku energiju unetu u
vidu pogonskog goriva sagorevanjem pretvori u toplotnu energiju, a daljom transform acijom tako stvorenu toplotnu
energiju pretvori u m ehaniki rad. Stvorena mehanika energija se prenosi preko transm isije na tokove.
M otori sa unutranjim sagorevanjem (SUS motori) se mogu podeliti na odreene grupe i podgrupe u
zavisnosti od njihovog konstruktivnog reenja.
Prem a p rin cip u r a d a dele se na:
- oto-m otore i
- dizel-m otore.
Prem a nainu rea lizo v a n ja rad n o g ciklusa dele se na:
- dvotaktne i
- etvorotaktne.
Prem a pogonskom gorivu koje koristi, podela se moe izvriti na:
- m otore koji koriste kao pogonsko gorivo benzin,
- m otore koji koriste kao pogonsko gorivo gorivo za dizel motore,
- m otore koji koriste kao pogonsko gorivo m eavinu benzina i ulja,
- m otore koji koriste kao pogonsko gorivo m eavinu butana i propana (teni gas).
Prem a b ro ju c ilin d a ra dele sa na:
- jednocilindrine,
- viecilindrine.
Prem a ra sp o re d u c ilin d a ra dele se na:
- m otore sa vertikalno postavljenim cilindrim a (linijski motori),
- m otore sa koso postavljenim cilindrima,
- m otore sa horizontalno postavljenim cilindrima.
Prem a v rsti p a lje n ja ra d n e sm ee na:
- m otore sa baterijskim paljenjem radne smee,
- m otore sa m agnetnim paljenjem,
- m otore kod kojih se vri samozapaljenje.
Prem a nainu h la e n ja na:
- m otore koji se hlade sa tenou,
- m otore koji se hlade vazduhom.
Motori sa unutranjim sagorevanjem se mogu m eu sobom uporeivati na osnovu uporednih karakteristika
kao to su:
- efektna snaga (kW),
- obrtni m om ent m otora (Nm),
- obrtni m om ent toka (Nm),
- srednji efektivni pritisak (bar).
- stepen kompresije.

T ra k to rs k i m otori

Traktori kao pokretne energetske centrale koje slue za pogon razliitih poljoprivrednih maina i orua u
razliitim radnim uslovim a, m oraju biti snabdeveni motorim a koji su u stanju da zadovolje sve postavljene zahteve.
Traktor je esto puta izlozen dugom radu pod maksimalnim optereenjim, a isto tako je izloen i kratkotrajnim
promenljivim optereenjim a.

1
 Od traktorskog m otora se trai da zadovolji u pogledu eksploatacije i u pogledu trajnosti. Jedna od vanih
karakteristika traktorskog notora je njegova elastinost po veliini obrtnog m om enta i po broju obrtaja. Motor sa
veom elastinou om oguava rad traktora na terenim a sa prom enljivim otporom bez potrebe estog m enjanja brzina.
M otor m ora biti u stanju da podnosi prom enljiva otereenja i nagla rastereenja, a da pri tom ne doe do prekoraenja
dozvoljenog broja obrtaja. Zbog ovog zahteva, traktorski motori moraju imati pouzdan regulator broja okretaja.
Dizel m otori imaju prednosti nad oto m otorim a pa se zbog toga sve vie koriste.
D izel-motori se ugrauju u sve standardne i tee traktore zbog vee ekonom inosti rada, trajnosti i korienja
jeftinijeg goriva. Trajnost dizel-m otora u poreenju sa oto-motorom je znatno dua zbog m anjeg broja obrtaja. Velika
teina m otora ne predstavlja problem je r traktor m ora imati odgovarajuu teinu.
Benzinski motori se na traktorim a naputaju, a prim enjuju se samo na nekim m alim traktorim a i
m otokultivatorim a.
Dizel motori zajedno sa oto m otorim a spadaju u grupu m otora sa unutranjim sagorevanjem , to znai da
njihov kom pletni radni ciklus se odvija u cilindru motora.

P red n o sti i n ed ostaci dizel i o to m otora:

D izel m o to r O to m o to r
V elik i teak Lagan i manjih dim enzija
Tee se zagreva i ne dostie visoke Bre se zagreva i postie vie tem perature od
tem perature dizel-m otora
Pri radu uju se udarci, b u k a je vea U z dobro priguenje izduvnih gasova ne
stvara veliku buku
N ije pogodan za veliki broj obrtaja M oe raditi sa velikim brojem obrtaja
Sporo akcelerira (ubrzava) Brzo akcelerira
Potrebna vea snaga za pokretanje Lako se stavlja u pogon
Izrazito osetljiv na istou goriva M anje osetljiv
Dui vek trajanja Krai vek trajanja
V ea ekonom inost u radu (36%) M anja ekonom inost u radu (28%)
N abavna cena via N abavna cena nia
Skuplje odravanje Jeftinije odravanje
Jeftinije gorivo Skuplje gorivo

Prem a n ain u r ea lizo v a n ja rad n og cik lu sa dizel i oto motori mogu biti dvotaktni i etvorotaktni.
D v o ta k tn i dizel m o to r ima dva takta. Prvi takt sadri usisavanje i sabijanje vazduha, dok je drugi takt radni,
odnosno sadri ekspanziju i izduvavanje. K retanjem klipa iz donje m rtve take (DM T) zapoinje prvi takt. N a donjem
delu kouljice cilindra nalazi se usisni kanali za usisavanje sveeg vazduha kojeg potiskuje ventilator. Prolaskom klipa
iznad usisnog kanala prestaje dotok sveeg vazduha i poinje kom prim iranje vazduha. Klip se kree ka gornjoj mrtvoj
taki (GM T). K ada klip stigne u G M T poinje radni takt. U brizgavanje goriva poinje nekoliko stepeni pre GMT.
U brizgavanjem goriva u prostor cilindra dolazi do sam ozapaljenja zbog visoke tem perature sabijenog vazduha i fine
rasprenih estica goriva. G orivo se ubrizgava pod pritiskom od oko 150 bara. Posle ekspanzije klip se kree prema
D M T i okree kolenasto vratilo. Izduvavanje poinje kada klip svojim kretanjem prema D M T otvori izduvne kanale na
kouljici cilindra, koji su smeteni iznad usisnih kanala tako da veina izgorene smee izae izvan prostora cilindra,
tako da kada klip otvori usisne kanale sve vazduh pom ogne ispiranju cilindra od izgorele smee. Dolaskom klipa u
D M T zavrava se radni takt (drugi) i poinje prvi.
D v o ta k tn i oto m o to r se razlikuje od dvotaktnog dizel motora u par razlika. Razlike se sastoje u tom e da se u
cilindar ubacuje sm ea vazduha i goriva, koji se sabija, a zatim nekoliko stepeni pre GM T se pali varnicom iz sveice.
Teorijski dijagram etvorotaktnog oto m otora prikazan je na si. 2.
N a teorijskom PV dijagram u oto m otora mogu se definisati etiri takta:

1. Takt - od 1' do 1(usisavanje vazduha),

2. Takt - od 1 do 2 (kom presija i u taki 2 paljenje),
3. Takt - od 2 do 4 (od 2-3 sagorevanje, 3-4 ekspanzija).
4. T a k t - o d 4 d o 1 '(od 4-1 slobodno izduvavanje, 1 -1 'izduvavanje).

2
 3

| i* SI. 1. Teorijski dijagram etvorotaktnog

jr U ' oto m otora

Take na teorijskom dijagram u dizel m otora se u potpunosti poklapaju, s razlikom kod dela sagorevanja,
dakle od 2 do 3. K od oto procesa sagorevanje je trenutno to znai da se odvija pri stalnoj zapremini, dok kod
dizelovog procesa je ono pri stalnom pritisku i traje odreeno vreme, 2-3 sagorevanje i ekspanzija, 3-4 samo
ekspanzija.

T ra k to rsk i d izel m otori

O sn o v n i teo retsk i p ojm ovi i nain rada dizel m otora

Za razum evanje rada m otora potrebno je poznavati njegove osnovne teoretske elemente. N ajvii poloaj klipa
u cilindru nazivam o gornja m rtva taka (GM T), a najnii poloaj donja m rtva taka (DMT). Hod klipa je oznaen sa
(S) i predstavlja razm ak izmeu gornje i donje mrtve take.
Pri tom hodu klipa od gornje prema donjoj mrtvoj taki, radilica m otora po krunoj putanji pree put od 180.
Zaprem ina cilindra koji je odreen hodom klipa od donje do gornje mrtve take nazivamo zaprem ina hoda (Vh).
Zapremina hoda (Vh) defmisanaje izrazom:

D2 n
Vh ----------- S (m3)
4

gde je: D - prenik cilindra (m),

S - hod klipa (m).

SI. 2. Osnovni teorijski elementi motora

Prostor iznad klipa naziva se zapremina kompresije (Vc). Osim prostora iznad klipa u zapreminu kompresije se ubraja i
zapremina komore za ubrizgavanje kod dizel motora.
Ukupna zapremina cilindra proizilazi iz sume zapremine hoda i zapremine kompresije.

Vu = Vh + Vc

Zapremina cilindra u litrima jednog motora (VI) defmie se izrazom:

VI = 10 3 Vh n

gde je: n -b ro j cilindara.

3
 Stepen kompresije (s) se naziva odnos izmeu ukupne zapremine (Vu) i zapremine kompresije (Vc):

s = Vu/Vc = (Vh + Vc)/Vc

Stepen kom presije pokazuje koliko se ukupna zaprem ina cilindra prilikom kretanja klipa od donje do gornje
mrtve take prem a zaprem ini kom presionog prostora. Stepen kom presije kod dizel m otora m oe biti u granicam a od
12:1 do 22:1, najee 17:1, a kod oto m otora od 4:1 do 10:1. R azlike u stepenu kom presije posledica su razliitih
izradi kom ora za izgaranje i naina ubrizgavanja.
K od gotovo svih m otora glava nije ravna nego zaobljena zbog pravilnijeg sagorevanja. Uobiajeno je da se
zaprem ina kom presije meri, a ne rauna.

P rin c ip rada d izel m otora

N ain rada dizel m otora bitno se razlikuje od naina rada oto m otora. Benzinski m otori stvaraju smesu goriva
i vazduha izvan m otora u karburatoru, a njeno paljenje proizvodi se uz pom o elektrine varnice. Kod dizel motora
sm ea goriva i vazduha stvara se direktno u cilindru motora. U sisava se ist vazduh u koji se nakon sabijanja
ubrizgava gorivo. Paljenje ovako nastale sm ee uzrokuje visoka tem peratura koja nastaje sabijanjem vazduha.

U b rizg a v a n je g o riv a (si. 3) m oe biti:

direktno (u cilindar),
indirektno (u pretkom oru ili vrtlonu komoru),
kom binovani nain ubrizgavanja.

D irek tn o u b r izg a v a n je g o riv a u cilindar poznata je od sam og poetka prim ene dizel motora. U cilju
poboljanja rada m otora poeli su se razvijati i drugi naini ubrizgavanja. Svi naini imaju svojih prednosti, ali isto
tako i nedostataka. M otori sa direktnim ubrizgavanjem imaju m ek rad i vrlo lako pale po hladnom vremenu.

N ain in d ir e k tn o g u b rizg a v a n ja goriva u vrtlonu kom oru ili pretkom oru om oguuje dobro m eanje goriva i
vazduha, a takoe i rad sa niim kom presionim pritiscima.

K o m b in o v a n o u b r izg a v a n je goriva izvedeno je na m otorim a Perkins . Kod ovog naina brizgaljke imaju
dva m laza gde je jedan usm eren u vrtlonu komoru, a drugi u cilindar motora.

Savremeni traktorski dizel motori rade iskljuivo na etvorotaktnom principu. Da bi se sve radnje u cilindru
etvorotaktnog m otora izvrile do kraja, potrebna su dva puna okretaja radilice ili glavne osovine motora.
U svakom cilindru dizel m otora odvijaju se sledei procesi:
- A - U sisavanje,
- B - Sabijanje,
- C - Ekspanzija
- D - Izduvavanje.

SI. 3. N aini ubrizgavanja goriva kod dizel motora: A-direktno ubrizgavanje,

B-indirektno ubrizgavanje u pretkom oru, C-kom binovani nain ubrizgavanja

4
 A U sisa v a n je
Klip se kree od GM T prem a DM T, usisni ventil je otvoren, usisava se ist vazduh i zapoinje takt usisavanja.
Klip se kree ka D M T stvarajui podpritisak i usisava vazduh u cilindar. Da bi se u cilindar usisalo to vie istog
vazduha usisni ventil se otvara za 3-6 pre GM T, a zatvara 20-23 posle prolaska DM T. Pritisak vazduha na kraju takta
usisavanja iznosi 0,08-0,09 M Pa, a tem peratura vazduha je od 50-70 C (si. 4.A)

SI. 4. Princip rada etvorotaktnog dizel motora

A -U sisavanje, B -S abijanje, C l-U b rizg av an je goriva, C2-E spanzija,
D -Izduvavanje

B - S a b ija n je (k o m p resija )
U sisni ventil se zatvara. Klip se kree od DM T prem a GM T i sabija prethodno usisani vazduh. Pritisak
kompresije dostie vrednosti od 3,5 do 4,0 M Pa te izaziva zagrevanje vazduha na tem peraturu 500-600 C to je
dovoljno za sam opaljenje goriva (si. 4.B).
C E k sp an zija
Pri kraju takta kom presije ubrizgava se gorivo u rasprenom stanju, koje se u dodiru sa vruim vazduhom pali
i izaziva eksploziju (si. 4.C1). Usled pritiska eksplozije klip se potiskuje od GM T prem a DMT. Ovo je koristan takt u
kojem se toplotna energija goriva pretvara u mehaniki rad. U sled paljenja goriva pritisak u cilindru poraste na 5,5-9,0
MPa, a tem peratura od 1700-1900 C (si. 4.C2). N a kraju takta ekspanzije pritisak pada na 0,3-0,4 M Pa, a tem peratura
na 600-900 C.
D - Izd u v a v a n je
Izduvni ventil je otvoren. Izduvni ventil, da bi izgoreli gasovi bili potpuno ostranjeni iz cilindra, se otvara 46-
48 pre DM T, a zatvara 6-10 posle GMT. Izgoreli gasovi potiskuju se iz cilindra kretanjem klipa od D M T prema
GMT. Pritisak gasova prilikom izduvavanja kree se od 0,11 do 0,12 MPa. Tem peratura gasova na kraju takta
izduvavanja pada na 400-600 C. Posle takta izduvavanja ceo ciklus se ponavlja (si. 4.D).

.3MIL..
DMT.....
ijpfj ft fen
| f j l NSJiji
jij; u \M vljtti 'i? i jc-N

'" S P
K w m
1 t III IV
SI. 5. Taktovi motora

5
 Term iki procesi u dizel motoru

Idealni proces rada dizel m otora prikazan je na PV dijagramu. N a ordinati su prikazani pritisci koji se
pojavljuju u cilindru, a na apscisi zaprem ina koja je na raspolaganju prilikom kretanja klipa od D M T do GM T i
obrnuto.
Prem a dijagram u usisavanje se odvija po izboru od take ( I 1) do take (1), zatim sledi adiobatska promena
koju nazivam o kom presija od take (1) do take (2). Gorivo se ubrizgava u GM T po sledi prom ena po izobari sa
konstantnim pritiskom ali uz prom enu zaprem ine i tem perature. Proces po izobari odvija se od take (2) do take (3).
Od take (3) do take (4) proces se odvija po adiobati uz prom enu pritiska, zaprem ine i tem perature.
T erm ike procese kako su prikazani na teoretskom dijagram u nije m ogue ostvariti zbog otpora vazduha,
odvoenja toplote, potrebnog vrem ena za izgaranje goriva i td.

SI. 6. Teorijski dijagram dizel m otora

Stvarni proces se odvija po indikatorskom dijagramu koji se dobija pom ou indikatora. Indikator prati
prom ene pritiska u cilindru m otora za celi proces odnosno za dva puna obrtaja radilice kako je prikazano na razvijenom
indikatorskom dijagramu.
Proces prikazan na indikatorskom dijagram u znatno se razlikuje od teorijskog. Prilikom usisavanja vazduha
pritisak je manji od atmosferskog. K om presija priblino odgovara idealnom procesu, ali se posle ubrizgavanja pomena
ne odvija ni ti po jednoj idealnoj liniji. Prilikom izduvavanja pritisak izgorelih g aso v aje vei od atmosferskog.

/
-

SI. 7. Razvijeni indikatorski dijagram SI. 8. Indikatorski dijagram dizel m otora

dizel m otora

D elo v i dizel m otora

D izel m otor se sastoji od nepokretnih i pokretnih delova, kao 1 od ureaja motora.

N ep o k retn i d elo v i m otora su:

glava m otora sa poklopcem glave,
blok m otora sa cilindrima,
korito ili karter motora.

6
 SI. 9. etvorocilindrini dizel motor

P o k r e tn i d elo v i d izel m otora su:

a. - motorni mehanizam : klip, klipnjaa, radilica i zamajac,
b. - razvodni mehanizam : ventili, ventilska opruga, klackalice, podizai ventila
sa ipkama, bregasta osovina i prenosni zupanici ili lananici.
U re a ji d izel m o to ra su:
ureaj za napajanje i ubrizgavanje goriva,
ureaj za podm azivanje,
ureaj zahlaenje,
ureaj za usisavanje i proiavanje vazduha,
ureaj za izduvavanje i priguivanje zvuka,
ureaj za prednabijanje vazduha,
elektrini ureaji m otora

N e p o k retn i delovi m otora

U nepokretni delove m otora spadaju glava m otora sa poklopcem glave, blok m otora sa cilindrim a i korito ili
karter motora.
G la v a m otora je sm etena iznad cilindarskog bloka, a privrena je elinim vijcima. Izmeu bloka i glave
motora postavljen je dihtung. U glavi m otora smeteni su usisni i izduvni ventili, klackalice, brizgaljke i grejai za
predgrevanje vazduha. K lackalice slue za otvaranje ventila. G lava m otora je kom plikovana za izradu zbog upljina za
hlaenje, usisnih i ispunih otvora (si. 10.7).
C ilin d a rsk i b lok je najm asivniji deo m otora. Cilindri m otora mogu biti izvedeni posebno ili u bloku. Posebna
izrada cilindara redovna je pojava kod m otora sa vazdunim hlaenjem.
V odom hlaeni m otori u bloku imaju odgovarajue upljine. Voda moe direktno ili indirektno hladiti
kouljice cilindra pa se prem a tom e zovu m okre ili suve kouljice. Postoje motori koji nem aju posebno izvedene
kouljice ve su cilindri izvedeni u m aterijalu bloka i obraeni na odgovarajuu dimenziju sa celim blokom. Kod tih
motora ne postoji m ogunost zamene kouljica, tako da se prilikom generalne opravke m otora cilindri bue na veu
dimenziju zajedno sa blokom. U cilindarskom bloku smeteni su glavni pokretni delovi motora: radilica motora,
klipnjae i klip (si. 10).
K o rito m otora (k a rter m otora) zatvara donji deo motora. Postavljanjem odgovarajueg dihtunga
privruje se sa blokom m otora rafovima. U njem u se nalazi ulje i uljna pum pa koja pod pritiskom gura ulje u sve
delove m otora predviene za podm azivanje. K arter moe biti izveden od alum inijum a ili pod presom dobijen od
debljeg elinog lim a (si. 11).

P o k retn i delovi m otora

Pokretne delove dizel m otora ine dve grupe mehanizama: motorni i razvodni.

M o to rn i m eh a n iza m

M otorni m ehanizam se satoji iz klipa, klipnjae, radilice i zam ajaca (si. 12).
K lip je osnovni pokretni deo motora. Preko njega se obavlja sabijanje vazduha u cilindru motora. Sobzirom
da se radi sa visokim pritiscim a trai se dobro zaptivanje dodirnih povrina klipa i cilindra u cilju spreavanja
prolaenja vazduha i izgorelih gasova u karter motora. Zbog toga se na klipu nalaze kompresioni prstenovi (karike).
Pored kom presionih prstenova postavljeni su i uljni. D a bi se postiglo dobro dihtovanje postavljena su najee tri
kom presiona i dva uljna prstena. K roz klip je um etnuta osovinica klipa koja je osigurana seger osiguraim a da se ne
m oe pomerati i na koju se spaja klipnjaa (si. 13).
U opteno govorei klip se deli na dva dela, na krunu klipa i na plat klipa. K runa klipa je termiki
najoptereeniji deo klipa i radi se od m aterijala koji m oe da izdri term ika optereenja kojim a e biti podvrgnut.
O blik vrha krune klipa defm ie zajedno sa oblikom glave m otora prostor sagorevanja. N a kruni klipa su ljebovi za
klipne prstenove koji zajedno sa klipom odvajaju prostor iznad od prostora ispod klipa. M aterijali za izradu klipa su
alum inijum kod manjih m otora, a elik kod veih motora.

SI. 10. B lok i glava m otora: 1-leei leajevi radilice, 2,3-nosai poklopca,
5-blok m otora, 4-bronzana aura leaja, 6-zaptivak, 7-glava motora,
8-kouljica cilindra, 9,10-polutke leaja radilice

SI. 11. K orito m otora sa dihtungom

K lip n ja a je posrednik pretvaranja pravolinijskog kretanja klipa iz krunog kretanja radilice. K lipnjaa je na
gornjem kraju (m ala pesnica) povezana sa klipom uz pom o klipne osovinice. N a svom donjem kraju u vezi je sa
radilicom preko kliznog leaja i velike pesnice klipnjae. K lipnjaa se izrauje kovanjem iz legiranog elika. Leajevi
radilice sa kojim a su povezane klipnjae izraene su od olovne bronze prevuene slojem indijum a (si. 14).
R a d ilic a prim a na sebe energiju od klipa i klipnjae i prenosi je na zam ajac. Ona na sebi im a onoliko kolena
koliko m otor im a cilindara. N a svakom kolenu im a po jedan letei leaj koji je u vezi s klipnjaom. Osim leteih
leajeva postoje i glavni leajevi koji uvruju radilicu u bloku m otora i om oguuju joj kruno kretanje. Glavni
leajevi prihvataju radijalna optereenja, ali radilicu uvruju i aksijalno da se sprei uzduno pomeranje. Da bi se
leajevi radilice mogli podm azivati, radilica je izbruena po celoj svojoj duini od leaja do leaja. Radilica se izrauje
kovanjem od legiranog elika ili livenjem (si. 15).
Z a m a ja c slui za akum uliranje energije koja se stvara u taktu ekspanzije. A kum ulirana energija se troi za
savlaivanje otpora u ostala tri takta (usisavanje, sabijanje, izduvavanje), a preostali deo energije koristi se putem
transm isionih ureaja za mehaniki rad. Zam ajac slui i za ujednaen rad motora. V eliina zam ajca zavisi od broja
cilindara motora. S to je vei broj cilindara manji je zam ajac (si.15).

8
 SI. 14. Klipnjaa: 6-klipnjaa, 7-leaj m ale pesnice,
8-leaj velike pesnice, vijak leaja klipnjae

m
/

SS/

SI. 12. M otorni m ehanizam : 1-klip, 2-osovinica klipa, 3-segerov prsten (osigura)
6-klipnjaa, 7,13-kouljica leaja, 9-zupanik, 10-remenica, 11 -leei leaj,
12-polutka leaja, 14-zamajac, 15-venac zubaca

SI. 13. Klip sa delovima: 1-klip,

2-osovinica, 3- seger osigurai,
4-kom presioni prsten,
5-uljni prsten

9
 1

SI. 15. Radilica m otora sa

zamajcem:
1-radilica, 2-zam ajac,
3-nazubljeni venac za
starter,
4-prvi zupanik
razvoda,

r
5-radijalni leaj,
6-aksijalni leaj

R azvo d n i m eh a n iza m

Razvodni m ehanizam ine: ventili, ventilska opruga, klackalice, podizai ventila sa ipkam a, bregasta osovina
i prenosni zupanici ili lananici.
Zadatak razvodnog m ehanizm a je da omogui pravovremeno otvaranje i zatvaranje usisnih i izduvnih ventila
na svakom cilindru m otora. Razvodni m ehanizam u svom sastavu im a bregastu osovinu, podizae ventila, klackalice,
usisne i izduvne ventile, opruge ventila i vodice ventila.
U sastav razvodnog m ehanizm a ulazi i razvodna kutija u kojoj se nalaze zupanici (si. 16) ili lanac s
lananicim a za pogon bregaste osovina (si. 17).
B reg a sta o so v in a je izvedena sa dva brega za svaki cilindar m otora, od kojih jed an otvara i zatvara usisni, a
drugi izduvni ventil. B regasta osovina dobija pogon od radilice preko zupanika ili lananika s lancem. Prenosni odnos
kod svih etvorotaktnih m otora je 2:1, to znai da se radilica okree dva puta bre od bregaste osovine (si. 16 i 17).
P o d iza i v en tila sa ipkam a prenose silu pritiska od bregaste osovine do klackalica., to uslovljava
savladavanje opruge ventila i otvaranje odreenog ventila. Svaki ventil ima po jednu klackalicu. One su nanizane na
osovinu klackalica i privrene na glavu m otora. Ventili upravljaju radom m otora. Otvaranje ventila om oguuje sila
dobijena od bregaste osovine dok se njihovo zatvaranje vri delovanjem ventilske opruge. U cilju to sigurnijeg rada
ventili moraju imati odreeni zazor, koji za usisne iznosi od 0,15-0,20 mm, a za izduvne od 0,20-0,25 mm (si. 16 i 17).

SI. 16. Razvodni mehanizam : 1-klip, 2-klipnjaa,

3-radilica, 4-zupanik radilice,
5-zupanik bregaste osovine,
6-bregasta osovina,
7-ipka podizaa ventila, 8-klackalica,
9-osovina klackalica, 10-ventil (A-telo, B-
peurka)
11-vijak sa mernim listiim a za podeavanje
zazora ventila

10
 SI. 17. Razvodni m ehanizam sa lancem:
1-klip, 2-klipnjaa, 3-radilica,
4-lananik radilice,
5-lananik pogona pumpe za
ubrizgavanje,
6-osovina pogona pumpe,
7-lanac, 8-zatezni lananik,
9-lananik bregaste osovine,
10-bregasta osovina,
11-ventil, 12-opruga ventila,
13-klackalica, 14-osovina klackalice,
15-podiza ventila,
16- vijak sa mernim listiim a za
podeavanje zazora ventila

U re a ji m otora

U ureaje dizel m otora spadaju:

ureaj za napajanje i ubrizgavanje goriva,
ureaj za podmazivanje,
ureaj za hlaenje,
ureaj za usisavanje i proiavanje vazduha,
ureaj za izduvavanje i priguivanje zvuka,
ureaj za prednabijanje vazduha,
elektrini ureaji motora

U re a j za n a p a ja n je i u b rizg a v a n je goriva

U reaj za napajanje i ubrizgavanje goriva kod dizel m otora sastoji se iz: rezervoara za goriva (1), talone
aice (2), pum pe niskog pritiska za dovod goriva (3), grubog (4) i finog filtera (5), pumpe visokog pritiska (pumpa za
ubrizgavanje goriva) (6), brizgaljki (7), cevovoda i povratnog voda (8) (si. 18).

S i.18. Ureaj za napajanje gorivom dizel motora: 1-rezervoar za gorivo, 2-talona

aica, 3-pum pa niskog pritiska, 4-grubi filter, 5-fini filter, 6-pum pa
visokog pritiska, 7-brizgaljka, 8-povratni vod za gorivo

R e z er v o a r za g o riv o izraen je od elinog lim a i smeten je u zavisnosti od konstrukcije iznad motora,

ispred m otora ili iza sedita vozaa. Rezervoar poljoprivrednog traktora m ora primiti koliinu goriva potrebnu za

11
neprekidni rad od najm anje deset sati, koliko u proeku traje jedan radni dan u sezoni. N a otvoru rezervoara nalazi se
sito koje spreava ulazak krupnih neistoa. Svaki rezervoar treba na najniem m estu sa donje strane da ima otvor sa
epom za isputanje nakupljenog taloga. Vrh cevi za odvod goriva podignut je neto iznad dna da bi se spreio ulazak
neistoa i vode u sistem za ubrizgavanje goriva. Rezervoar treba drati istim. Sipati samo isto gorivo. Za
odstranjivanje neistoa preporuuje se dva puta godinje isputanje taloga i jed n o ispiranje rezervoara (si. 18).
T a lo n a aica sm etena je na rezervoaru sa donje strane ili na pum pi niskog pritiska, a slui za ostranjivanje
eventualnih neistoa i vode. T alona aica je napravljena od stakla tako da se m oe kontrolisati nakupljanje neistoa
i vode (si. 18 i 19).

' J>-
SI. 19. Proiavanje goriva u talonoj aici:
1-sito za odstranjivanje grubih neistoa,
2-istaloena voda i neistoe.

P u m p a za d o v o d g o riv a ili pum pa niskog pritiska snabdeva pum pu visokog pritiska potrebnom koliinom
goriva. Iz pum pe niskog pritiska gorivo prolazi prvo preko grubog preistaa, a zatim preko finog preistaa prem a
galeriji pum pe za ubrizgavanje goriva. U galeriji pumpe visokog pritiska m ora vladati propisani pritisak. U zavisnosti
od optereenja m otora pum pa ubrizgava vee ili m anje koliine goriva. V iak goriva koji dobavlja pum pa niskog
pritiska vraa se povratnom cevi natrag u rezervoar. Pum pa niskog pritiska m oe biti klipna (si. 18) ili membranska.
Gorivo koje ulazi u p u m p u v iso k o g p ritisk a (pumpa za ubrizgavanje goriva) mora da bude potpuno isto,
koje se pre ulaska u pum pu proiava sa grubim i finim filterom . P um pa za ubrizgavanje goriva predstavlja
najosetljiviji deo dizel m otora. Pum pe za ubrizgavanje goriva m ogu biti redne (linijske) ili rotacione. Zadatak pumpe
visokog pritiska je da dovede odreenu koliinu goriva do brizgaljke i da ga ubrizga u kom presioni prostor m otora pod
pritiskom koji odreuje brizgaljka. Pritisak ubrizgavanja mora biti vei od pritiska ekspanzije u cilindu motora. Pritisak
se kree u zavisnosti od vrste m otora od 150-250 bara (si. 20).
U sastav pum pe nalazi se reg u la to r broja ob rtaja koji ima zadatak da odrava predvieni broj obrtaja
motora, tako to poveava ubrizgavanje goriva kod porasta optereenja m otora, a sm anjuje ubrizgavanje kad se motor
rastereti. Tako se uvek odrava onaj broj obrtaja m otora koji je odreen poloajem ruice za gas. Regulatori mogu biti:
m ehaniki, centrifugalni i pneum atski.

SI 20. Pum pa za ubrizgavanje goriva: 1-kuite pumpe, 2-vratilo pogona pum pe, 3-prikljuak za dovod
goriva, 4-ventil za regulaciju pritiska goriva, 5-prolazna pum pa za gorivo, 6-hidraulina glava, 7-rotor pumpe, 8-
klipovi rotora, 9-valjii,10-prsten sa bregovim a, 11-spojnika ploa, 12-ventil za odm eravanje koliine goriva, 13-
kanal za dovod goriva, 14-odvodni kanal, 15-ulazni prikljuak, 16-centrifugalni regulator, 17-opruga regulatora, 18-
poluga regulatora, 19-regulator m om enta predubrizgavanja, 20-poluga za regulaciju koliine ubrizgavanja, 21-vijak za
podeavanje praznog hoda, 22-vijak za podeavanje m aksim alnog broja obrtaja, 23-poluga za
zaustavljanje m otora, 24-prikljuak za prelivnu cev goriva

B riz g aljk e, imaju zadatak da ubrizgavaju gorivo u cilindre u rasprenom stanju. Gorivo se ubrizgava u
cilindar ili vrtlonu kom oru upravo u m om entu kad je vazduh kom prim iran i zagrejan na tem peraturu sam opaljenja
goriva. Brizgaljka je ugraena u glavu motora.

12
 SI. 21. Brizgaljka: 1-ulaz goriva, 2-izlaz prelivnog
toka, 3-igla brizgaljke, 4-potisna ipka,
5- opruga, 6-vijak za regulaciju pritiska

Gorivo pod pritiskom ulazi kroz kanal (1) i podie iglu brizgaljke (3). N a iglu brizgaljke deluje odozgo
pritisak opruge (5) koja m oe biti regulisana, preko vijka za regulisanje pritiska (6), na 120-250 bara (si. 21). To znai
da gorivo m ora imati jo vei pritisak da podigne iglu brizgaljke i ubrizga gorivo. Tako visoki pritisci potrebni su da
savladaju pritisak kom presije i ekspanzije u cilindru, kao i da se gorivo to finije raspri.

G o riv o za m o to re

D ananje konstrukcije m otora su dosta usavrene, a eksploatacioni zahtevi koji im se nam eu veliki i zbog
toga je potrebno da pogonska goriva (benzin i plinsko ulje) i m aziva imaju odgovarajua svojstava.

S iro v a nafta

Sirova nafta je jedinjenje raznih ugljovodonika. O poreklu sirove nafte postoji vie teorija, ali je za sada
najprihvatljivija ona koja govori da je sirova nafta nastala raspadanjem ivih organizama, uz ostale uslove koji su
pogodovali tom procesu, kao to su veliki pritisci i visoka tem peratura koji su vladali u unutranjosti zemlje. Ovaj
proces je dosta dugo trajao i sm atra se da se odvijao na dnu mora uz uslove koji su spreavali dalje razlaganje, te se
zbog toga nije m ogla realizovati oksidacija.
Sirova nafta je osnovna prirodna sirovina od koje se dobijaju uglavnom tena pogonska goriva, maziva i dr. S
obzirom na hem ijski sastav, ne koristi se u dobijenom stanju, ve se podvrgava ffakcionoj destilaciji, radi dobijanja
odgovarajuih produkata goriva i maziva. Produkti se dobijaju na razliitim tem peraturam a. Podruje temperatura na
kome se mogu dobiti odreeni produkti je dosta veliko, je r ugljovodonici nafte se razliito ponaaju na temperaturama
ispod nule kao i na visokim tem peraturam a od 500-600 C i viom. Sirova nafta je bogata ugljenikom, koji se kree u
granicam a 83-87 %, dok vodonika im a oko 11 %, a dopunu ine u manjem procentu kiseonik, azot, sum por i voda.
Frakcionom destilacijom nafte, po odreenom postupku, dobija se m etan-etan, benzin, dizel gorivo, mazivo i
drugi produkti.
Specifina teina nafte je m anja od vode i kree se u granicam a od 0,82-0,92 kg/dm 3.

B enzin

Benzin se upotrebljava kao pogonsko gorivo za oto motore, kako etvorotaktne tako i za dvotaktne, s tim to
se za dvotaktne koristi kao m eavina goriva i m aziva u odreenom odnosu (1:25 - 1:100), u zavisnosti od
konstruktivnih karakteristika m otora. Benzin je m eavina raznih vrsta ugljovodonika, odnosno sadri oko 85 %
ugljovodonika i 15 % vodonika. Benzin se dobija frakcionom destilacijim sirove nafte. Tokom procesa frakcione
destilacije se meu prvim frakcijam a poinje izdvajati benzin. Benzin se poinje izdvajati od 35 - 200 C. Za vreme
frakcione destilacije sirove nafte oko 22 % se iskoristi za dobijanje benzina.
Za vrem e rada etvorotaktnog oto m otora u drugom taktu se obavlja sabijanje radne smee (m eavina goriva i
vazduha), pri em u dolazi do sm anjenja zaprem ine u kojoj se nalazi smea, a poveava se pritisak i tem peratura smee.
Poveanje pritiska i tem perature stvara preduslove da m oe doi do sam ozapaljenja smee i bez prisustva elektrine

13
varnice. D a bi se spreilo nepoeljno, nekontrolisano sam ozapaljenje sm ee gorivo m ora imati odgovarajui kvalitet
koji se karakterie kroz oktanski broj.
Jedna od najvanijih karakteristika kvaliteta je oktanski broj, koji pokazuje otpornost goriva na detonaciju
(sam ozapaljenje), bez prisustva elektrine varnice.
O k ta n sk i broj je m eavina, u odreenom odnosu, ugljovodonika izooktana i heptana. Ova dva ugljovodonika
se bitno razlikuju po svojstvim a sam ozapaljivosti. Heptan je vrlo sklon detonaciji, p a je konvencionalno dogovoreno da
se ta njegova karakteristika obeleava sa 0 (nula), a izooktan nije uopte sklon sam ozapaljenju, zbog ega mu je data
vrednost 100 (sto). O dreivanje oktanskog broja se vri laboratorijskim putem i neposrednom probom u samom
motoru. Ako se za benzin kae da im a 86 oktana, to praktino nai da to gorivo sadri 86 % izooktana i 14 % heptana,
odnosno kada je u pitanju super benzin koji im a 96-98 oktansku oznaku podrazum eva se da u njemu ima 96-98 %
izooktana i 4-2 % heptana.
N ezavisno od porekla nafte iz koje se dobija benzin, moe se kao zajedniko navesti: da benzin ima kalorinu
mo oko 44,1 M J/kg, da mu je specifina teina oko 0,75 kg/dm 3, da mu je tem peratura sam ozapaljenja oko 550 C, a
da m u je taka sm rzavanja velikog raspona od -35 C do -55 C.
Benzin je kao gorivo vrlo pogodan je r benziski motori rade vrlo elastino i imaju miran rad. Pored dobrih
osobina benzin im a i loih, je r brzo i lako isparava, te je lako zapaljiv. Pri visokim tem peraturam a u njemu se stvaraju
mehurii koji oteavaju kontinualan protok (dotok od rezervoara do benzinske pumpe i karburatora), i zbog toga
karburator nije u m ogunosti da obezbedi odgovarajuu radnu smeu za ekonom ian i norm alan rad m otora pri svim
uslovima.

G o riv o za d izel m otore

G orivo za dizel motore upotrebljava se kao pogonsko gorivo za dizel motore, kako etvorotaktne tako i
dvotaktne. Dizel gorivo se najee dobija iz sirove nafte frakcionom destilacijom . Za vreme frakcione destilacije
proces izdvajanja ovog goriva poinje pri tem peraturi od 190 C do 220 C, a zavrava se na tem peraturi oko 380 C.
Za vrem e frakcione destilacije sirove nafte oko 40 % se iskoristi za dobijanje dizel goriva.
K ada se govori o procesu rada etvorotaktnog dizel m otora uobiajeno je, da se kae, da u trenutku
ubrizgavanja goriva dolazi do sam ozapaljenja goriva, odnosno smee. M eutim , gorivo ne poinje da sagoreva tog
trenutka, ve proe odreeno vrem e od trenutka ubrizgavanja do trenutka sam ozapaljenja. Ovaj vrem enski period se
naziva zakanjenje paljenja. N a duinu ovog vrem ena bitno utie kvalitet goriva, koji se izraava cetanskim brojem.
C eta n sk i broj je jedan od glavnih pokazatelja kvaliteta goriva, je r odreuje sklonost goriva prem a paljenju,
odnosno sam ozapaljivanju. Cetanski broj se odreuje sadrajem ugovodonika cetana i m etil-naftalina u gorivu. Cetan
je ugljovodonik koji je izuzetno sam ozapaljiv i ta njegova karakteristika je obeleena brojem 100 (sto), dok metil-
naftalin ima sasvim suprotna svojstva to znai da nije sam ozapaljiv i obeleen je brojem 0 (nula). M eanjem ova dva
ugljovodonika dobija se gorivo koje po svojim osobinam a i kvalitetu ispunjava zahteve dizel motora.
Prem a osnovnom zahtevu, gorivo za dizel motore treba da im a cetanski broj ija je vrednost vea od 45, to
praktino znai da u njem u treba da ima preko 45 % cetana. Cetanski broj za traktore dizel m otora se kree u
granicam a 45 do 55. Danas goriva imaju cetanski broj do 80.
Po kvalitetu dizel goriva razlikujem o etiri vreste: D l, D2, D3 i D4. T ea plinska ulja D3 i D4 slue za pogon
stabilnih i brodskih dizel m otora koji rade sa m alim brojem obrtaja.
U trgovakoj mrei uglavnom postoje goriva sa oznakom D l i D2, i ona spadaju u laka dizel goriva koja se
upotrebljavaju za brzohodne m otore koji imaju preko 800 o/min. U koliko gorivo ima vei cetanski broj, utoliko e
m otor lake startovati pri niskim tem peraturam a (gorivo sa oznakom D l).
Pored cetanskog broja, koji je osnovna i najvanija karakteristika dizel goriva, ostale karakteristike su da
gorivo dizel m otora ima kalorinu mo oko 42-44 MJ/kg, da mu je specifina teina oko 0,84 kg/dm 3, da mu je taka
sam ozapaljenja oko 350 C, a da mu se taka sm rzavanja kree od -20 C do -35 C.
Sistem za napajanje i ubrizgavanja kod dizel m otora je u funkcionalnom pogledu karakteristian, kao i uslovi
koje gorivo m ora da ispuni su specifini i sastoje se u sledeem:
- treba da bude sklono samozapaljenju;
- treba da im a odgovarajui viskozitet (teljivost) i pri niskim tem peraturam a;
- za vrem e ubrizgavanja treba da se lako raspruje u sitne-atom izirane estice i da tako rasprena dospe u to
blii kontakt sa sabijenim zagrejanim vazduhom u prostoru za sagorevanje (kom ora, pretkom ora);
- tem peratura zgruavanja treba da bude to nia, to je posebno vano u zim skim uslovima rada, je r ovo
gorivo sadri dosta parafina koji se izdvaja iz goriva i zapuava otvore na filteru pum pe niskog pritiska;
- gorivo m ora da bude m aksimalno oieno od m ehanikih prim esa da nebi dolo do mehanikih oteenja
povrina dizel elem enata i brizgaljki.

14
 U re aj za p o d m a ziv a n je

Podm azivanje m otora se obavlja iz vie razloga, od kojih je najvanije spreavanje direktnog dodira metalnih
povrina, izm eu kojih se nalazi ulje u obliku tankog uljnog filma. Podm azivanjem se sm anjuje trenje, troenje i
zagrejavanje pokretnih delova m otora. U lje pojaava dihtovanje klipa i cilindra, hladi i isti m otor od garei i ostalih
estica.
Savremeni m otori se podm azuju centralno delovanjem uljne pum pe (podm azivanje pod pritiskom). Zadatak
ovog sistem a je da obezbedi doprem anje ulja iz kartera do svih m esta gde treba izvriti podm azivanje pod odreenim
pritiskom.
Ranije podm azivanje bukanjem vie se ne koristi.
Sistem za podm azivanje sastoji se iz zupaste uljne pumpe, sistem a filtera, hladnjaka za ulje kod nekih
traktora, glavne uljne galerije sa ostalim vodovim a i sigurnosnog ventila (si.22).
Z u p a sta p u m p a ima zadatak da stvara pritisak ulja koje cirkulie u vodovim a pod pritiskom. Pritisak ulja
kree se izm eu 3-4 bara. Ovaj pritisak je potreban da bi ulje stiglo u sve delove m otora koji se podmazuju.
S istem filtera slui za proiavanje ulja i ostranjivanja razliitih estica nastalih u procesu sagorevanja u
motoru i estica koje dou u ulje prilikom sipanja. Kao posledica habanja u motoru se nalaze i metalne estice koje su
naroito opasne za leajeve. O dstranjivanje tih estica metala obavlja se pom ou m agneta na epu za isputanje ulja na
karteru motora.

SI. 22. em a podm azivanja motora: 1-zupasta uljna

pumpa, 2-sigum osni ventil, 3-filter za ulje, 4-glavna
uljna galerija, 5-prekida za kontrolu pritiska ulja, 6-
m reica za grubo proiavanje ulja, 7-ep za isputanje
ulja, 8-karter

Ispred usisnog dela zupaste uljne pum pe nalazi se grubi filter u obliku sita. Pum pa potiskuje ulje preko
sigurnosnog ventila prem a finom filteru, a odatle ulje odlazi u glavnu uljnu galeriju direktno ili preko hladnjaka. U ljna
galerija ini uzdunu upljinu u bloku m otora iz koje se podmazuju glavni leajevi radilice. K roz otvore radilice od
glavnih leaja podm azuju se letei leajevi. Posebnim vodom ulje se alje za podm azivanje bregaste osovine, osovine
klackalica i samih klackalica. U lje se iz glave motora sputa u kom ore bregaste osovine, a odatle na razvodni
m ehanizam i konano u karter. Karter kod manjih motora slui i kao hladnjak.

U lja za p o d m a ziv a n je u dizel m otorim a traktora

O snovni zahtevi koji se postavljaju ulju za podm azivanje dizel m otora je sm anjenje trenja i habanja, to
podrazum eva sposobnost podm azivanja pokretnih delova u kontaktu, koji su izloeni visokim tem peraturam a i visokim
promenljivim pritiscima.
Pored osnovnih zahteva ulje treba da ispuni i niz drugih, kao to su: poboljanje hlaenja motora, zatita od
korozije, odravanje istoe, poboljanje zaptivanja, spreavanje stvaranje taloga, neutralisanje kiselih produkata
nastalih sagorevanjem i oksidacijom samog m otornog ulja i sposobnost odravanja kvaliteta podm azivanja bez obzira
na zagaenja produktim a sagorevanja sve do trenutka zamene. Sve ove zahteve tokom rada m otora ulje permanentno
treba da ispunjava, a pri mirovanju ulje treba da obezbedi zatitu od korozije i odravanje istoe motora. Ispunjavanje
navedenih zahteva j e sloeno zbog raznolikosti komponenti m otora od kojih su izraeni i uslova njihovog rada. Uslovi
eksploatacije kreu se od blagih do ekstremno tekih, u koje se kao bitan faktor m ora ukljuiti i rukovalac,
konstruktivne karakteristike motora, reim eksploatacije motora, kvalitet goriva, maziva itd.
O snovna kom ponenta ulja (baza) se dobija rafinisanjem sirove nafte (parafm skog, naftenskog ili aromatskog
tipa). Kako sam a baza ulja ne moe da ispuni sve zahteve, bazi se dodaju aditivi koji ne mogu bitno da promene
karakteristike ulja ve ih samo u izvesnoj meri poboljavaju. Danas na raspoloaganju im a veliki broj aditiva razliite
nam ene, a zajedniki cilj im je da poboljaju kvalitet ulja. Tako postoje:
aditivi za poboljanje indeksa viskoziteta (impruveri),
aditivi za sniavanje krutita (depresori),
aditivi za spreavanje oksidacije (antioksidanti),
aditivi za spreavanje korozije (inhibitori),
aditivi za odravanje istoe m otora (deterenti-disperzanti),
aditivi za pojaanje uljnog film a (EP aditivi),
aditivi za mazivost,
aditivi protiv penjenja.
N a kom poziciji kvalitetnih ulja (bazno ulje + aditivi = m otorno ulje) stalno se radi, kako na teorijskom tako i
na eksperim entalnom planu.
V isk o z ite t je je d n a od najvanijih veliina u tehnici podm azivanja. Viskozitet je otpor kretanju slojeva
m aziva koji se jav lja zbog trenja u samom m azivu izmeu m olekula slojeva izazvanog m eum olekulskim silama. To
znai da se pod viskozitetom podrazum eva brzina isticanja ulja kroz odreen kalibrisani otvor. V iskozitet je
prom enljiva veliina. S prom enom tem perature i pritiska m enja se i viskozitet. S to je tem peratura via, viskozitet je
manji, a tenost je reda.
In d ek s v isk o zn o sti je relativni broj koji nam pokazuje kako se viskozitet ulja m enja porastom ili snienjem
tem perature. SAE (Society o f Autom otive Engineers) je klasifikacija m otornih ulja prem a viskoznosti. P o d eljen aje na
osam gradacija. U lja sa oznakom ,,W (eng. w inter = zima) ili ,,Z odnose se na zim ska ulja (SAE 5W, SAE 10W,
SAE 15W, SAE 20W ), a bez ovih oznaka su letnja ulja (SAE 20, SAE 30, SAE 40, SAE 50). M otorna ulja koja
zadovoljavaju samo zim ske (SAE 10W) ili samo letnje (SAE 30) uslove zovu se singlegrade (jednogradna) ulja. Pored
ovih razvila su se i m ultigradna ili viesezonska ulja. Ona se oznaavaju npr. SAE 15W-40, SAE 10W-40, itd.
M ultigradna ulja imaju visok indeks viskoznosti od 110-160. K inem atski viskozitet se izraava u kvadratnom metru za
sekundu (m 2/s), a m anje jedinice su cmVs i mmVs.
K ru tite je tem peratura na kojoj ulje hlaenjem prestaje biti tekue. To je veom a vaan podatak za
upotrebljivost ulja kod podm azivanja na niskim tem peraturam a, a izraava se u C.
T B N (Total Base N um ber), je broj koji nam govori o alkalnosti ulja. Da bi se uklonilo tetno delovanje
produkata sagorevanja goriva i nastalih kiselina, potrebno je da m otorno ulje izvri njihovu neutralizaciju. Tokom
upotrebe m otornog ulja njegov TB N pada. Savrem ena m otorna ulja su koncipirana tako da im TBN retko padne ispod
50 % od poetnog iznosa, a sm atra se da kada TBN bude 1 (donja granica) ulje treba menjati
Pri eksploataciji, zbog term ikih i m ehanikih uticaja, kao i prljanja ulja dolazi do prom ene njegovih
karakteristika i ono posle izvesnog vrem ena postaje neupotrebljivo. Ovaj proces se naziva sta ren je ulja. N a brzinu
starenje ulja im a uticaja itav niz vrlo razliitih i prom enljivih faktora.
U toku eksploatacije u m otoru se stvaraju razliiti taloi, koji se generalno mogu podeliti u dve grupe na:
vrue i hladne taloge. Vrui taloi su taloi koji se javljaju u zoni visokih tem peratura i taloe se na elementim a
motora, prouzrokovani su karbonizacijom i term ikom destrukcijom m azivog ulja, a u direktnoj su vezi sa
konstruktivnim osobinam a i tem peraturnim karakteristikam a motora. N astali taloi javljaju se u obliku: lakova, koksa,
asfaltnih taloga i ai. N ain i brzina stvaranja taloga vezani su upravo za m otor (sistem za hlaenje, sistem
ubrizgavanja goriva, provetravanje kuita, podm azivanja i radnih uslova).
K a teg o rije ulja za dizel m otore prem a API (Am erican Petroleum Institute) nose oznake CA (za lake uslove
rada), CB (ulja za um erene uslove rada sa aditivim a), CC (ulja za teke uslove rada, s vie aditiva) i CD (ulja za vrlo
teke uslove rada, jako legirana).

U re aj za h la en je

M otori sa unutranjim sagorevanjem razvijaju veliku koliinu toplotne energije. Toplotna energija se ne
pretvara sva u m ehaniki rad ve jedan njen deo zagreva one delove m otora gde se odvija proces sagorevanja. Sistem
za hlaenje odvodi suvinu toplotu i odrava m otor na najpovoljnijoj radnoj tem peraturi. H laenje m oe biti vazduno
i vodeno.
V a zd u n o h la en je se redovno koristi na manjim dvotaktnim ili etvorotaktnim motorim a, ali se u poslednje
vrem e koristi i na traktorskim dizel m otorim a (si. 23).
O vo hlaenje im a svojih prednosti u jednostavnosti odravanja i pouzdanosti u radu. Radne tem perature su
vie u odnosu na vodeno hlaenje, to pom ae stvaranje smee i sagorevanje. Ovaj sistem ne zahteva posebno
odravanje u zimskim uslovim a kao to je to sluaj sa vodenim hlaenjem. N edostaci vodenog hlaenja su poveana

16
buka motora. Efikasnost hlaenja zavisi od kvaliteta i zategnutosti rem ena ventilatora. M otor je oklopljen
deflektorskim lim ovim a pa je otean pristup pojedinim delovima.
Traktorski motori sa vod en im h la en jem snabdeveni su sistem om za hlaenje pod pritiskom uz delovanje
vodene pumpe. Ureaj za hlaenje ine: hladnjak, vodena pum pa sa ventilstorom , term ostat, otvore u bloku m otora i
vodove za prolaz rashladne tenosti (si. 24).
H la d n ja k je izraen u obliku saa ili uzdunih cevi koji prolaze kroz vie slojeva limova. Vazdunu struju za
odvoenje toplote daje ventilator. Intenzitet hlaenja zavisi u najveoj meri od brzine prolaska vode kroz hladnjak.
P u m p a za vod u je centrifugalna i dobija pogon od radilice preko rem ena ventilatora. V entilator se nalazi
direktno na osovini pum pe, to znai da su im brojevi obrtaja jednaki. Pum pa slui za stvaranje potrebnog pritiska za
prinudnu cirkulaciju vode.

SI. 23. Uzduni presek vazduno hlaenog motora

SI. 24. Ureaj za vodeno hlaenje: 1-hladnjak, 2-

centrifugalna pum pa za vodu, 3-ventilator, 4-termostat,
5-cevi za vodu velikog toka, 6-cev m alog toka, 7-
upljina za hlaenje u glavi i bloku motora, 8-ep za
sipanje vode, 9-slavina za isputanje vode hladnjaka, 10-
pipac (slavina) za isputanje vode iz bloka motora. 11-
prelivna cev hladnjaka

n
Hnnnnr
BE

lit f 1 j
A
V
i U i
K v A ;>
E U u

J
SI. 25. C irkulacija vode u m alom toku SI. 26. Cirkulacija vode u velikom toku

17
 T e r m o sta t regulie intenzitet hlaenja i odrava motor na najpovoljnijoj tem peraturi. Posle startanja, dok je
motor jo hladan, term ostat je zatvoren tako da voda ne moe da prolazi do hladnjaka i kroz hladnjak. On poinje da se
otvara kada voda dostigne tem peraturu od 65 C, a potpuno je otvoren kod tem perature od 80 C (si. 25 i 26).
O tvori u b lok u m oto ra podeeni su tako da omoguuju pristup vode do svih delova koji su izloeni
zagrevanju. V o d o v i om oguuju norm alnu cirkulaciju vode od hladnjaka do m otora i m otora do hladnjaka.

U re a j za u sisa v a n je i p r o ia v a n je vazd u h a

Proiavanje vazduha im a veliki uticaj na trajnost motora. Traktori preteno rade u pranjavoj okolini, tako
da se za vreme rada usisa velika koliina estica peska i ostale neistoe. Ove neistoe se skupljaju u cilindru m otora i
sa uljem prave brusnu pastu, to izaziva poveano troenje klipa i cilindra, kao i ventila.
D a bi se spreio ulazak estica praine sa usisavanjem vazduha ispred usisne grane m otora stavlja se filter za
vazduh. Filteri za vazduh m ogu biti suvi i uljni. Danas se najee na traktorim a koriste kom binovani suvi i uljni filteri
(si. 27). K od ovih preistaa spoljni vazduh ulazi kroz sredinju cev vertkalno dole prem a uljnoj kupki. N a kraju
vertikalne cevi sm er struje vazduha se naglo m enja za 180 i kod toga krupnije estice neistoe iz vazduha udaraju u
povrinu ulja, upadaju u ulje i taloe se na dnu posude. Prljavo ulje iz donjeg del fi Itra se po potrebi menja, a zavisi
od uslova ekspoatacije. Struja vazduha skree nagore, prolazi kroz uloak od m etalne vune i zatim odlazi u motor.
Sistem za dovod vazduha izmeu preistaa vazduha i m otora m ora da bude nepropustan.

S1.27. Kom binovani filter za vazduh:

1-kuite, 2-gom je sito, 3-centralni otvor,
4-donje sito, 5-dihtung, 6-uljna kupka,
7-brava sa zatvaraem,
8-talonik za grube m ehanike estice,
9-centrifugalni preista ili ciklon

U re a j za iz d u v a v a n je i p rig u iv a n je zvuka

Svaki traktorski m otor im a na sebi ureaj za odvoenje izgorelih gasova i priguivanja zvuka. U protivnom
kada bi motor radio bez izduvne cevi ule bi se uestale eksplozije, ve prem a broju okretaja i broju cilindra.
Eksplozije na izduvavanju posledica su procesa sagorevanja smee u cilindru. Poznato je da se izduvni ventil otvara
jo u taktu ekspanzije 46 do 48 pre nego to klip doe u donju mrtvu taku, kada su pritisci jo vrlo visoki pa sagoreli
gasovi izlaze sa eksplozijom .
D a bi se sm anjila buka izduvnih gasova i om oguilo njihovo odvoenje na traktor se ugrauju izduvne cevi.
N a samoj glavi m otora nalazi se izduvna grana koja izgorele gasove iz svojih cilindara dovodi u jednu cev koja se
nastavlja sa izduvnom cevi sa priguivaem .
Postoje dva osnovna poloaja izduvne cevi na traktoru: vertikalni poloaj sa postavom ispred vozaa i
horizontalni poloaj u sm eru uzdune ose gde cev prolazi ispod zadnje osovine i zavrava iza traktora. Za sve radove u
ratarstvu prim enjuje se vertikalni poloaj, a za radove u voarstvu i vinogradarstvu horizontalni.
N a izduvnoj cevi napravljena su proirenja koja slue za dodatno priguenje zvuka.

SI. 28. Izduvne cevi:

A -izduvna grana,
B -horizontalna izduvna cev,
C-vertkalna izduvna cev.
 U re aj za p r e d n a b ija n je vazd u h a

Ureaj za prednabijanje vazduha omoguuje da se u cilindar m otora dovede vea koliina vazduha. U z veu
koliinu vazduha m ogue je dovoenje vee koliine goriva. N a taj nain se iz iste radne zaprem ine cilindra i istog
broja obrtaja m otora bobija vei srednji efektivni pritisak, vea snaga m otora i vei obrtni moment motora. Posebna
prednost prim ene prednabijanja za traktorski dizel motor je poveanje obrtnog m om enta na podruju manjeg broju
obrtaja., to znai da se ujedno poveava stepen elastinosti m otora po momentu. Prim enom prednabijanja snaga
m otora se m oe poveati za 30-50 % pa i vie. Specifina potronja goriva je m anja tako da motori sa
turbokom presorom rade ekonom inije.

* b?
ss"V:'-
KS-*gW

' - 11 i

SI. 29. Ureaj za prednabijanje vazduha

(turbokom presor)

Ureaj za prednabijanje m oe biti pogonjen mehaniki ili sa turbinom na izduvne gasove.

U principu se prednabijanjem u cilindar dovodi vea koliina vazduha, koji u osnovi osigurava bolje
sagorevanje. Zahvaljujui veoj koliini vazduha moe se dozirati vie goriva to dovodi do poveanja snage iz dva
osnova: boljeg sagorevanja i vee procesne koliine goriva. Ovde se pod prednabijanjem podrazumeva
turboprednabijanje, koje koristi energiju izduvnih gasova za pogon ventilatora.
K oliina toplote na izlazu iz motora:

q = cv (T 4c - T lc )

delimino se iskoristi u turbini, im e je izlazni gubitak energije tim e sm anjen. Smanjenjem odvedene koliine toplote
sa izduvnim gasovim a poveava se ekonom inost motora (si. 30). Prednabijanjem motora, zbog prisustva veeg
masenog odnosa vazduh/gorivo, dolazi do boljeg sagorevanja ime se dimnost motora smanjuje to predstavlja
vanu ekoloku injenicu.

SI. 30.Teorijski dijagram m otora sa prednabijanjem

U voenjem prednabijanja m ogue je sm anjenje brzine obrtaja m otora, a da se tim e ne redukuje snaga to utie
na smanjenje nivoa buke.
M om entna karakteristika, koja je naroito kod traktorskog pogona vrlo znaajna, s aspekta visoke elestinosti,
ostvariva je samo prim enom prednabijanja. Sistem za doziranje goriva m ora biti optimalno odabran i regulisan.
N a savrem enin traktorskim dizel motorim a prim enjuje se turbokom presor. Turbina i kompresor se nalaze na
istoj osovini. K om presor se preko turbine pogoni na kinetiku energiju izduvnih gasova. On usisava vazduh u
centralnom delu, gde ga lopaticam a rotora ubrzava i na bazi centrifugalne sile pritiska prema usisnoj grani motora.
Turbina i kom presor rade sa vrlo velikim brojem obrtaja koji m oe biti 30.000-40.000 o/min. Budui da kompresor

19
radi kao radijalni centrifugalni ventilator pritisak prednabijanja nije visok i kree se od 0,04 do 0,05 MPa. Osovina
turbokom presora se podm azuje uljem ili grafitom.

E lek trin i u re a ji m otora

E lektrini ureaji m otora slue uglavnom za njegovo pokretanje i norm alno funkcionisanje. U ovu grupu
spadaju: akum ulator, generator ili alternator sa regulatorom napona, elektropokreta, grejai za predgrevanje vazduha.
A k u m u la to r slui za napajanje strujom svih elektrinih potroaa na m otoru i traktoru. Sastoji se iz posude sa
pregradam a u koje su stavljene pozitivne i negativne ploe. Pozitivne ploe akum ulatora su izraene iz poroznog
olovnog oksida koji je utisnut u reetku od istog olova. N egativne ploe su izraene od poroznog olova. Porozna masa
utisnuta je u olovnu reetku kao i kod pozitivnih ploa. Ploe su izolovane separatorom od plastine mase i uronjene u
razblaenu sum pornu kiselinu (H 2 SO 4 ).

SI. 31. A kum ulator: 1-posuda akum ulatora, 2-pozitivne ploe,

3-negativne ploe, 4-separatori, 5-kolektor pozitivnih ploa,
6-izvod za pozitivnu klemu, 7-spojni m ost izmeu dve elije

Broj ploa u jednoj eliji je 3, 5, 7 itd i uvek je neparan broj. P o su d aje izraena od ebonitne plastine mase. U
unutranjosti se nalaze pregrade koje dele elije akum ulatora. Elektrolit je razblaena sum porna kiselina koja se nalazi
u svakoj eliji akum ulatora. N ivo elektrolita m ora biti oko 1 cm iznad ploa. U elektrolitu i aktivnoj masi ploa
odvijaju se elektrohem ijski procesi, koji om oguavaju punjenje i pranjenje akum ulatora. G ustoa elektrolita
napunjenog elektrolita je 1,28 kg/dm 3, a potpuno praznog 1,15 kg/dm3. U zim a se d a je napon jed n e elije dva volta, to
znai da dvanestovoltni akum ulatori im aju est elija. G ustoa elektrolita u akum ulatoru se utvruje pomou
areometra. K ontrola napunjenosti akum ulatora se obavlja pomou voltm etra sa viljukom za optereenje Jaina struje
akum ulatora, a tim e i kapacitet zavise od broja ploa i veliine ploa u svakoj eliji. K apacitet se obino kree od 45 do
180 Ah (am per asova) (si. 31).
Z adatak g e n era to ra stru je na traktorim a je dvostruka:
1. da snabdeva elektrine potroae strujom za vreme rada motora,
2. da puni strujom akum ulator.
D anas se na traktorim a koriste dve vrste generatora:
generatori jednosm em e struje, poznati pod imenom dinamo,
generatori naizm enine struje - trofazne struje, poznati pod im enom alternatori.
D in a m o , proizvodi jednosm ernu elektrinu struju sa zadatkom da za vrem e rada m otora neprestano dopunjava
akum ulator. D obija pogon od radilice preko ventilator remena.
Sastoji se od:
- statora sa elektrom agnetim a (1),
- rotora sa jezgrom i nam otajim a bakarne ice (2),
- kolektora sa etkicam a za sakupljanje struje (3) (si. 32).

Prilikom rada m agnetno polje statora deluje svojim m agnetnim silnicam a na nam otaje rotora, usled ega
dolazi do prisilnog toka elektrona. T ok elektrona predstavlja struju koja sakuplja kolektor i alje preko regulatora u
akum ulator.
Kod dinam a se ja in a struje poveava proporcinalno sa brojem obrtaja, pa se regulatorom mora ograniiti
m aksim alna struja. N a m alom broju obrtaja ne stvara se struja.
 R e g u la to r sa tri nam otaja se koristi sa dinamom. Regulator kod dinam a ima zadatak da prekida vezu izmeu
akum ulatora i dinam a kad je napon na dinamu nii i da u svim reim im a rada uvek om ogui punjenje akum ulatora
strujom iste jaine i napona. Regulator je najosetljiviji deo elektrinog sistem a na traktoru. Regulator se sastoji iz tri
dela:
regulatora napona,
regulator jaine,
- prekida punjenja akum ulatora.

A ltern a to r, im a prednosti u poreenju sa dinamom koje se ogledaju u veoj m aksimalnoj snazi, poveanoj
snazi kod m alog broja obrtaja kao i da doputa vei broj obrtaja. Kod alternatora m agnetno polje se okree, a napon se
stvara u stacionarnom nam otaju. Stvara se upotrebljiva struja i na malim obrtajim a, a ako broj obrtaja m otora i znatno
poraste nee smetati. Rotor se pogoni rem enom od m otora preko remenice, iji je prenosni odnos odabran tako da se
postigne najbolja iskoristivost alternatora kroz celo eksploataciono podruje brojeva obrtaja motora.
A kumulatori se m oraju puniti jednosm ernom strujom. Zbog toga se naizm enina struja koju proizvode
generatori m ora pretvoriti u jednosm ernu struju pre nego to se koristi za punjenje akum ulatora. K od alternatora ovo
pretvaranje se obavlja pom ou dioda sa poluprovodnicim a. Za svaku se fazu uzimaju po dve diode koje zajedno ine
sklop ispravljaa. D iode sa poluprovodnicim a su malih dim enzija i ugrauju se u sam alternator. Poluprovodnici
doputaju tok struje sam o u jednom smeru i pomou njih se naizm enina struja pretvara u jednosm ernu. Budui da
struja moe tei samo u akum ulator, a ne u suprotnom smeru to je akum ulator zatien od samopranjenja.
Alternator se sastoji iz:
kuita u koje su smeteni funkcionalni delovi alternatora,
statora sa namotaj im a za snagu,
rotora sa nam otajim a za pobuivanje elektromagneta,
- elektronskih elem enata za pretvaranje naizmenine struje u jednosm ernu (si. 33).
R eg u la to r n a p on a je dovoljan kod alternatora. Zadatak automatske spojke preuzim aju diode, koje spreavaju
pranjenje akum ulatora preko alternatora. N ije potreban ni strujni regulator jer je jain a struje kod alternatora
ograniena i ne m oe doi do preoptereenja. Samo napon raste i sm anjuje se zavisno od broja obrtaja. Zbog toga je
potreban samo regulator napona da ga dri u odreenim granicama. Regulator napona m oe biti s konrtaktima koji
mogu biti mehaniki ili s tranzistorim a.
E lek tro p o k reta (sta rter, aln aser) se pokree pomou elektrine energije, koju pretvara u mehaniki rad i
na taj nain pokree motor. Sastoji se skoro od istih delova kao i dinamo maina, osim to im a dodatni pogonski ureaj
pomou koga se vri startovanje motora. N a osovini rotora se nalazi zupanik i m ehanizam pomou koga se vri
pom eranje zupanika, kao i odgovarajua spuralna opruga, to zajedno ini jednu celinu, koja se naziva ureaj za
ukljuivanje elektro pokretaa. D a bi elektro pokreta ispunio osnovni zadatak, m ora obezbediti maksimalni obrtni
m om ent u samom poetku startovanja motora, je r su tada prisutni najvei otpori.
Da bi se obezbedio maksimalni obrtni moment, konstrukcijom je obezbeeno da pri proticanju struje budu
otpori to manji. Zbog toga su namotaji na rotoru i namotaji na polovim a statora od debele bakarne ice. Namotaji
polova statora i rotora redno su povezani. Elektro pokretai su po pravilu etvoropolne maine, a rede mogu imati i
vie polova.
Elektro pokreta ima zadatak da pokrene zamajac, a preko njega druge delove motora i da na taj nain
obezbedi startovanje (paljenje) motora. Za vrem e startovanja m otora akum ulator prim a m aksim alne udare, je r se
trenutno angauje struja velike jaine.
Elektro pokreta je najvei potroa elektrine energije. Snaga startera za manje motore moe biti izmeu 1 i
3 kW. U z razvijanje pune snage optereuje akum ulator strujom jaine 80 i vie ampera.

21
 H ladnjak
ts|>ravjjaca KJiznj .ptsba StM orski

RataI- a V enlilair
Kudlte
poibvirna
SI. 33. A lternator

SI. 34. Elektro pokreta: 1-rotor, 2-namotaji pola, 3-jezgro pola, 4-osovina rotora,
5-rotor sa podunim ljebovima, 6-kolektor, 7-etkice, 8-pogonski
zupanik, 9-zupanik na zamajcu

Starteri m ogu biti:

starter sa pom inom kotvom,
starter sa elektrom agnetnim ukljuivaem.
K od startera sa pom inom kotvom, kotva se pomie po uzdunoj osi, dok se kod startera
sa elektrom agnetnim ukljuivaem obavlja pomou posebnog elektrom agnetnog ukljuivaa preko dvokrake poluge
potiskuje zupanik startera prem a ozubljenom vencu zamajca.
G reja i za p r ed g rev a n je vazd u h a , slue za zagrevanje vazduha u kompresionoj komori ili usisnoj cevi
m otora (motori Perkins). Zajedno sa ostalim delovim a naziva se autom atski greja. Pre ukljuenja startera greja se
zagreva. K ada se ukljui strujni prekida, elektrom agnet povlai ventil i om oguuje prolaz goriva u posudicu grejaa
koji se pone usijavati. K ad se gorivo u posudici upali, m oe se poeti sa startom motora.

E k sp lo a ta cio n e k a ra k teristik e d izel m otora

Savremeni traktorski dizel motori snabdeveni su svereim skim regulatorim a koji su u stanju da u svakom
mom entu odravaju program irani broj obrtaja. N agla optereenja i rastereenja m otora bez regulatora uslovila bi

22
znatne promene broja obrtaja. N aroito je opasno poveanje broja obrtaja iznad dozvoljenog, je r je dizel motor osetljiv
na brzinsko preoptereenje. N a tu osetljivost naroito utiu elementi pum pe za ubrizgavanje, pritisni ventili i
brizgaljke, a i ventili. Svi ovi elementi imaju veliku relativno masu te su inercione sile znatne. Za dobar rad dizel
m otora potrebno je imati kvalitetan regulator koji ima veliki uticaj na karakteristike motora.
Ispitivanje karakteristika m otora izvodi se na hidraulinoj ili elektrodinam om etarskoj konici. N a konici se
snimaju osnovni parametri na bazi kojih se proraunom odreuju ostali. Pored osnovnih, snim aju se i parametri uslova
rada kao to su pritisak, vlanost i tem peratura vazduha. M eri se i tem peratura ulja i tenosti za hlaenje u raznim
fazama ispitivanja.
Od osnovnih param etara snima se sila pritiska na vagi, broj obrtaja m otora i potronja jedinice zapremine ili
teinske jedinice goriva u jedinici vremena. Iz osnovnih param etara standardno se izraunavaju:
snaga motora,
obrtni m om ent m otora,
sum a potronje goriva i
specifina potronja goriva.
S n aga m o to ra (Pe) na konicam a (krak delovanja sile iznosi 974 mm), tako da sila pritiska pomnoena
brojem obrtaja daje snagu u kW.

F- n
P e = ------- (kW )
1000

O b rtn i m o m en t m oto ra (M ) izraunava se iz dobijene snage (Pe) i broja obrtaja (n):

30000 Pe 9550 Pe
M = ------------ = -------------- (Nm)
7t n n

K ada se govori o m om entu m otora potrebno je navesti dva osnovna pojm a koji se u literaturi razmatraju. To
su:
rezerva zaokretnog m om enta (%),
koeficijent elastinosti m otora po momentu.

R ezerv a m o m en ta (Rm ) d a ta je formulom:

M m - Mn
Rm = - 100 (%), gde je: Mm - maksim alni moment.
Mn Mn - m om ent pri nom inalnoj snazi.

K o e ficije n t e la stin o sti m otora se izraunava:

Mm
Em = -------
Mn

(Primer: M otor 100 kW pri 2300 o/min,

M n = 415,2 Nm
M m = 477,5 Nm

4 7 7 ,5 -4 1 5 .2
Rm = 100 = 15 %
415,2

477,5
Em = ----------- = 1 ,1 5 ).
415,2

23
 asov n a p o tro n ja g oriva (G) odreuje se:

q Y 3,6
G = (kg/h)
t
gde je: q - utroeno gorivo u vrem enu t (cm 3)
y - gustoa goriva ~ 0,83
t - vrem e trajanja ispitivanja (s).

S p ecifin a p o tro n ja goriva (g) izraunava se iz same potronje goriva i razvijene efektivne snage motora:

1000 G
g = ---------- (g/kW h)
Pe

gde je: G - asovna potronja goriva (kg/h)

Pe - efektivna snaga m otora (kW)
Svi navedeni param etri odreuju se na elom podruju broja obrtaja m otora od m aksim alnog do m inim alnog s
kojim m otor radi. M aksim alni reim ispituje se sa punim otklonom ruice za snagu.

24
 2. TR A K TO R I

N edostatak hrane u svetu i deficit pojedinih poljoprivrednih proizvoda, postavlja kao osnovni zadatak
poveanje produktivnosti rada odnosno poveanje prinosa pojedinih poljoprivrednih kultura. U tom pogledu
m ehanizacija im a znaajnu ulogu u ekonominoj zameni stonog rada i znatnom smanjenju uea ljudskog rada kao i
u kvalitetnijem obavljanju poslova.
Osnovni princip u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji je da se proizvodi za trite, to znai da
proizvodnja m ora da se vlada prem a ekonom skim zakonitostim a i merilima. Takva proizvodnja zahteva i velika
ulaganja u maine. D a bi rentabilitet proizvodnje bio zadovoljen, maine m oraju biti pravilno odabrane, koriene i
odravane, zakljuno do pravovrem enog iskljuenja iz daljeg procesa proizvodnje, kao i otuene po realnoj trinoj
vrednosti. Samo pod tim uslovim a m oe da se kae da je tehnika eksploatacija maina racionalna i da trokovi
eksploatacije ne optereuju cenu jedinice proizvodnje preko norm ativa vaeih u svetskim relacijama.
Racionalan koncept oprem anja mainskim parkom u oblasti poljoprivrede, podrazum eva donoenje odluka i
uzim anja u obzir i aspekt tipizacije. O problem u tipizacije govorilo se i do sada, kao o preduslovu racionalne tehnike
eksploatacije, ukazujui na prednosti koje tipizacija prua. T ipizacija m ora da nae svoje mesto i da postane
permanentan zadatak u organizovanju poljoprivrede po specifinostim a regiona i proizvodnih orjentacija na nivou
drave.
U savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji poljoprivredne maine zasluuju isti tretman, kao to ga ima
zem ljite i odnos prem a biljci ili ivotinji.
M ehanizacija individualnih poljoprivrednim gazdinstvim a u Srbiji zabeleila je znatan napredak 90-tih godina
prolog veka. D anas se na mnogim posedim a individualnih proizvoaa upotrebljava traktor sa prikljucim a u obradi
zemljita, ubrenju, setvi, negi, zatiti od biljnih bolesti i tetoina, berbi i transportu poljoprivrednih proizvoda kao i
za m noge radove u stoarstvu.
Stepen m ehanizovanosti veine naih individualnih poljoprivrednih gazdinstava jo zaostaje za istovetnim
gazdinstvim a u razvijenim evropskim dravama.
T raktor samo u agregatu sa odgovarajuim prikljucim a m oe dati one efekte koji se od njega oekuju. Zato
bi trebalo da svaki traktor prem a broju i vrsti kultura im a odgovarajui broj prikljuaka.
T raktor bilo koje kategorije potvruje svoju vrednost korienjem u eksploataciji. N jegove tehnike
karakteristike i univerzalnost mogu da se realizuju samo uz ostvarivanje nekoliko odluujuih preduslova:
organizovano korienje, to vie efektivnih radnih dana i radnih asova, u toku godine,
pouzdanost u radu,
raspolaganje odgovarajuim prikljunim mainama,
odravanje i snabdevanje rezervnim delovima.
O snovni zadatak traktora je da na svojim pogonskim tokovim a odnosno na odgovarajuim prikljucim a (na
zadnjem i bonom prikljunom vratilu) razvijaju odreenu pogonsku snagu potrebnu za vuu i za pokretanje raznih
prikljunih maina.
Iskorienje svakog traktora zavisi od snabdevenosti prikljunim mainama. U vezi sa reavanjem pitanja
prikljunih m aina treba istai dva momenta. Prvi m om ent je da se upotrebom prikljunih m aina manjih radnih
zahvata uz poveanje radne brzine postie uteda u inovaciji. Drugi moment je da zam ena lakih i srednjih traktora treba
da prati i zam enu sa odgovarajuim prikljunim mainama.
Sm atra se da je na velikim gazdinstvim a sa specijalizovanom proizvodnjom dovoljna energetska
snabdevenopst od 0,6-0,9 kW /ha, dok se na individualnim sektoru zbog sloene proizvodnje zahteva vie snage od 1,8-
2,6 kW /ha. G azdinstvu od 10 ha, traktor od 18-26 kW bi zadovoljio potrebe. M eutim, tehnoloki proces ratarske
proizvodnje zahteva traktore vee snage, po mogunosti 36 ili 44 kW, to navodi na zakljuak da su prosena
individualna gazdinstva prekapacitiranajer je najvei broj njihovih traktora snage 28,7 kW.
Za nae uslove i uslove sline naim traktor je najee angaovan u dijapazonu brzina od 4-12 km/h.

V rste i tip ovi trak tora

M ehanizovano obavljanje pojedinih radova u poljoprivredi, traktori obavljaju odavanjem potrebne snage bilo
preko pogonskih tokova bilo preko odgovarajuih posebnih prikljuaka (rem enice, prikljuna vratila). Snaga traktora
slui za vuu odnosno za pogon prikljunih i noenih orua ili maina. Od traktora se zahteva visoka ekonominost
kako u konstrukcijskom tako i u eksploatacionom smislu. Zahtev za ekonom inou predstavlja osnov pri
konstruisanju i kriterijum za ocenu izvedenog traktora to je dovelo da se konstrukcije traktora reavaju na razliite
naine. Tako su izvedene razne vrste i tipovi traktora.
Poljoprivredni traktori se mogu podeliti prema svojim konstruktivnim karakteristikam a i nameni.

25
 Prem a v r sti u p o treb ljen ih m oto ra dele se na:
traktore sa oto m otorom (O tto-m otor - benzinski motor),
traktore sa dizel-m otorom (Diesel-motor).
Po vrsti u r aja za v o n ju odnosno tipu hodnog sistem a traktori se dele na:
traktore sa tokovim a (si. 35),
traktore guseniare (si. 36),
traktore sa tokovim a i gusenicam a (si. 37).
K od traktora tokaa hodni sistem su tokovi od kojih su prednji upravljaki i ili pogonski, a zadnji su
pogonski.

SI. 37. Traktori sa tokovim a

SI. 35. T raktor sa tokovim a SI. 36. Traktor guseniar i gusenicam a

T ra k to r i sa to k o v im a mogu biti izvedeni kao:

- jed n o o so v in sk i tra k to ri, za koje je karakteristino da imaju jed n u pogonsku osovinu i da njim a ovek
direktno upravlja pom ou ruica. U toku rada ovek hoda iza traktora. U z ove traktore m oe biti jedan ili dva toka
koji slue za oslanjanje zadnjeg dela traktora im e se olakava rad rukovaoca. Jednoosovinski traktori namenjeni su za
eksploataciju na malim parcelam a u ravnici i u brdsko planinskom podruju na nagnutim terenima. Snabdeveni su
m otorim a snage 3 do 9 kW .
- d v o o so v in sk i tr a k to r i, se sastoje od dve osovine na koje su postavljena po dva toka. U zavisnosti od
naina pogona, grupa dvoosovinskih traktora m oe biti:
sa upravljanjem na prednje tokove,
sa upravljanjem na sva etiri toka,
zglobne traktore.
U ovoj grupi najvei broj traktora manjih snaga im a pogon samo na zadnje tokove, dok su traktori veih
snaga i zglobni traktori u pravilu uvek sa pogonom na sva etiri toka.
K od traktora g u sen i a ra hodni sistem su posebno konstruisane gusenice.
Da bi m ogle da se uporeuju prednosti 1 nedostaci traktora tokaa i guseniara, neophodno je poznavanje
njihovih tehnikih, tehnolokih i eksploatacionih karakteristika.
O sn o v n e p o zitiv n e k a ra k te r istik e tra k to ra tok aa su:
velika pokretljivost; m ogunost kretanja velikim brzinam a (preko 30 km/h); m ogunost kretanja javnim
saobraajnicam a, odnosno saobraajnica sa vrstom podlogom ; lakoa upravljanja i odravanja pravca vue;
m ogunost agregatiranja sa praktino svim vrstam a prikljunih m aina i orua; mogunost primene u svim
tehnolokim operacijam a; korienje prednjeg sistem a u tri take; rad u transportu (u agregatu sa prikolicom).
N ed o sta c i tra k to ra to k a a og led a ju se u:
velika osetljivost na zem ljine uslove; osetljivost na ekscentrinu vuu koja se m anifestuje opadanjem stepena
korisnog dejstva; kod traktora viih kategorija (vee mase) znaajno je sabijanje zem ljita ime se poveavaju
vuni otpori pri sledeoj obradi zem ljita i to se postepeno kvari struktura zemljita; pri izvoenju radnih
operacija kod kojih prikljuna orua stvaraju velike vune otpore, klizanje pogonskih tokova je srazm em o
veliko (tolerie se do 15%), to izaziva i poveanu potronju goriva po jedinici izvrenog rada.

P red n o sti tra k to ra g u sen ia ra su:

m ogunost ostvarivanja velikih vunih sila, odnosno znatno povoljniji stepen iskorienja mase traktora u
odnosu na tokae; zbog niskog specifinog pritiska i velike povrine naleganja gusenica na podlogu manje je
sabijanje zemljita, m ala osetljivost na poveanu vlanost zemljita; m ala osetljivost na ekscentrinu vuu;
malo klizanje gusenica koje u normalnim radnim uslovim a i pri ostvarivanju velikih vunih sila ne prelazi 4-
5%; znatno vei stepen iskorienje snage pogonskog m otora (stepen korisnog dejstva traktora) nego kod
tokaa i srazm erno m anja potronja goriva po jedinici izvrenog rada.
N eg a tiv n e o so b in e tra k to ra g u sen ia ra su:
ograniene m aksim alne brzine kretanja (ispod 15 km/h) i znaajno m anja mobilnost; zbog unutranjih otpora
u hodnom sistem u traktora tehnoloke brzine su ograniene na m aksim alno 6-7 km /h uz znaajno poveanje

26
 habanja elem enata hodnog sistema; zabranjeno je kretanje guseniara p o jav n im saobraajnicama; upravljanje
bonim spojnicam a i bonim konicam a utie da je linija kretanja i vue izlomljena, to stvara tekoe pri
agregatiranju; kod m ehanikih komandi izaziva veliki napor vozaa; izlomljena linija kretanja i vue na
dozvoljava agregatiranje sa prednje ili bone strane (izuzetak je prednja daska). Sistemi upravljanja sa
kontinualnim podeavanjem linije kretanja i vue omoguuju i ugradnju prednjeg sistema za noenje orua u
tri take, to bi znaajno proirilo polje primene traktora guseniara.

Prem a n am en i traktore u poljoprivredi delimo na:

za prim en u u r a ta rstv u , gde razlikujemo:
- traktore za lake i srednje teke poljoprivredne radova,
- traktore za teke poljoprivredne radove,
- traktore za radove na nagnutim terenima;
Za lake i srednje teke radove u poljoprivredi traktori se izvode kao tokai. Specifina teina ovih traktora
im a vrednost 25-36 kp/kW i iroke granice za vrednost brzine kretanja od 1-25 km/h. Snage m otora najee su od 15-
45 kW. Ovi traktori su najzastupljeniji u eksploataciji i njihovom modifikacijom se dobijaju drugi tipovi traktora
nam enjeni obavljanju pojedinih posebnih operacija.
Traktori za teke poljoprivredne radove i melioracije, ije su karakteristike velike specifine teine 50-90
kp/kW , m anje radne brzine 1-12 km/h i snage m otora preko 80 kW su obino guseniari. Traktori tokai sa pogonom
na sva etiri toka se takoe koriste za obavljanje tekih poljoprivrednih radova, a njihova specifina teina se kree od
36-50 kp/kW i snage m otora preko 70 kW.
Traktori za rad na nagnutim terenim a predstavljeni su sa vie konstrukcijskih oblika i kao tokai i kao
guseniari. Snage m otora se kreu od 20-60 kW i obino su snabdeveni vitlom radi samoizvlaenja.
- u n iv erza ln e tra k to re, za prim enu u svim granama proizvodnje;
- v o a rsk o -v in o g r a d a r sk e trak tore, koji po svojim dim enzijam a moraju da zadovolje prohodnost kroz
medjurednu povrinu u vonjaku i vinogradu i ija je osnovna karakteristika uska irina sa niskim teitem;
- trak tori za rad u p o v rta rstv u , izvode se obino kao jednoosovinski traktori tokai specifine teine u
granicam a 11-50 kp/kW , iji je m otor obino oto-m otor snage 1,5-10 kW , a radne brzine vrlo m ale 0,5-5 km/h.
Ekonom ian rad ovih traktora zahteva veliki broj prikljunih orua.
- p o ljo p riv red n o tr a n sp o rtn e tra k to re, koji se odlikuju veom brzinom kretanja sa mogunou promena
stepena prenosa u vonji.
- tra k to re sa 3 to k a (traktor tricikl-row -crop), se najee koristi za meurednu obradu kultura koje se gaje
u vrstam a (kukuruz, eerna repa i si.) (si. 38).
- sp ecija ln e tra k to re, nam enjene za neke posebne radove u poljoprivredi (si. 39).
- tra k to re n o sa e oru a (sam ohodna asija), koji imaju vie prikljunih m esta za orua to om oguava da u
isto vreme nosi vie orua. Da bi traktorista imao bolji pregled rada veina orua se vea izmeu prednjeg i zadnjeg
m osta (si. 40).

K la sifik a cija i k a teg o riza cija trak tora

K ategorizacija traktora je prilagoena standardim a SEV 628-77 i ISO 730/1 - 730/3-82. Postavljena
kategorizacija praktina je , je r osim katrgorije (klase) sadri i podatke o:
brzini kretanja pri kojoj traktor ostvaruje vunu silu (kN) po kojoj se razvrstava u pojedinu kategoriju,
instalisanoj snazi m otora (kW),
varijanti traktora,
osnovnoj nam eni.
V aei sistem klasifikacije prem a vunoj sili, snazi m otora i vunoj snazi sa osnovnim klasifikacionim
param etrim a i metodom odreivanja osnovnog klasifikacionog param etra dat je u tabeli. Sistem klasifikacije je
podeljen prema: vunoj sili i snazi m otora, kao i po vunoj snazi. Osnovni klasifikacioni parametri su: nominalna
vuna sila, m aksim alna snaga na izlaznom prikljunom vratilu, m aksim alna snaga pri standardnom broju obrtaja, trajna
snaga i kategorija snage. O dreivanje osnovnog klasifikacionog param etra obavljeno je eksperim entalno i proraunom.

V a ei sistem i k la sifik a cije tra k to ra

Sistem k lasifik acije
1 2
P rem a v u noj sili
O snovni klasifikacioni param etar M etod odreivanja o sn ovnog klasifikacionog
param etra
3
1.E ksperim entalno i proraunom (M eunarodni
sistem m ain a M S M deo 81. traktori)
N o m in aln a v u n a sila
2 .R aunskim putem i eksperim entalnom proverom
(O S T 23.1.89-82)
M ak sim aln a sn ag a na izlaznom prikljunom vratilu M eunarodni standard
(P.T .O .). ISO 789-81

P rem a snazi m o to ra M ak sim aln a snaga pri standardnom broju ob rtaja Standard S A D -E ngine T e st C ode S A E J 817b
(P.T .O .).
T rajn a sn ag a po standardu
T rajn a snaga. SR N D IN 6270
M e unarodni standard
P o v u noj snazi K ateg o rija snage
ISO 789/1-81

Prem a standardu SEV traktori su rasporeeni u 15 kategorija prem a vunoj klasi traktora od 0,2 do 50,
odnosno prem a nom inalnoj vunoj sili od 2 do 500 kN.
Prem a standardu ISO posm atra se kategorija snage na poteznici i traktori su rasporeeni u 4 kategorije od 1 do
4 sa m aksim alnom vunom snagom od 35 do 300 kW.

K la sifik a c ija tra k to ra po SE V sta n d a rd im a (S ta n d a rd S E V 6 2 8 -7 7 )

V u n a klasa traktora N om in alna vuna sila kN
0,2 2
0,6 6
0,9 9
1,4 14
2 20
3 30
4 40
5 50
6 60
8 80
10 100
15 150
25 250
35 350
50 500

K la sifik a cija tra k to ra po ISO sta n d a rd im a

(S ta n d a rd IS O 730/1 - 7 3 0 /3 -8 2 )
K ategorije snage M aksim alna vuna snaga
(poteznica) kW
1 30
2 3 0 - 75
3 70 - 135
4 135 - 300

Prem a vunoj sili traktori su podeljeni u 11 kategorija od 2 do 100 kN. Za svaku kategoriju traktora date su:
brzine kretanja (km /h), instalisana snaga (kW ), vrsta i varijanta traktora i oblast u kojoj se traktor primenjuje.
K ategorija 2 kN se odnosi na jednoosovinske i male dvoosovinske traktore. Nalaze primenu na privatnom
posedu u povrtarstvu, vinogradarstvu i ureenju travnjaka.
K ategorija traktora 6 kN, nam enjena je za lake radove u voarstvu, vinogradarstvu iratarstvu. K oriste se u
brdsko-planinskom podruju. Imaju veliku univerzalnost s obzirom na veliki broj prilagoenih prikljuaka.
 P r eg led k a teg o rija trak tora prem a vunoj sili
K ategorija B rzin a Instalisana
traktora kretanja snaga V rsta i varijanta traktora O snovna nam ena
(kN ) (km /h) (k W )
Jednoosovinski 2 x 2 ] Povrtarstvo, vinogradarstvo
2 4-6 4,5-6.6
S tandardni 4 x 2S U reenje travnjaka, povrtarstvo
Standardni 4 x 2S U reenje travnjaka, povrtarstvo
6 5-7 15-22 Standardni 4 x 2S U reenje travnjaka, povrtarstvo
globni 4 x 4Z V inogradarstvo, voarstvo, povrtarstvo, ratarstvo
Standardni 4 x 2S R atarstvo, transport
9 8-10 33-42 Standardni 4 x 2S R atarstvo, brdsko-plan. transport
Zglobni 4 x 4Z R atarstvo, vinogradarstvo, brdsko-planinsko
Standardni 4 x 2S R atarstvo, transport
8-10 52-65 Standardni 4 x 2S R atarstvo, vinogradarstvo, transport
14
Zglobni 4 x 4Z R atarstvo, vinogradarstvo, um arstvo
5-8 2 6-40 G useniar GK
S tandardni 4 x 2S R atarstvo, voarstvo, transport
8-10 68-85
20 Standardni 4 x 4S R atarstvo, voarstvo, transport
5-8 4 0 -6 4 G useniar GK R atarstvo, voarstvo, vinogradarstvo, um arstvo
Standardni 4 x 2S O snovna i d opunska obrada, transport
8-10 100-128
30 Standardni 4 x 4S O snovna i d opunska obrada, setva, transport
7-9 83-128 G useniar GB R atarstvo, stoarstvo, vinogradarstvo, ureenje tla
Standardni 4 x 2S D opunska o brada, setva, zatita
8-10 137-170
40 Standardni 4 x 4S O snovna i d opunska obrada
7-9 103-133 G useniar GB R atarstvo, stoarstvo, voarstvo, ureenje zem ljita
R atarstvo, voarstvo, ureenje zem ljita, vua i pogon
50 7-9 130-167 G useniar
kom binovanih orua
Z globni udvojeni 4x4Z U O snovna i d opunska obrada
8-10 2 05-256
60 K om paktni udvojeni 4x4 O snovna i d opunska obrada
7-9 166-214 G useniar GB O snovna i d opunska obrada, ureenje zem ljita
Zglobni udvojeni 4x4Z U O snovna obrada tekih zem ljita i dopunska obrada
8-10 273-342
K om paktni udvojeni 4x4 O snovna obrada tekih zem ljita i dopunska obrada
80
O snovna o brada tekih zem lj ita, dopunska obrada,
7-9 222-250 G useniar G K
u reenje tla
Z globni udvojeni 4x4Z U O ranje tekih zem ljita, vua kom binovanih orua
8-10 342-427 O ranje tekih zem ljita, vua kom binovanih orua,
Z globni 4-osov. 8 x 8ZU
100 podrivanje
O ranje tekih zem ljita, vua kom binovanih orua,
7-9 2 77-357 G useniar G B ili GK
podrivanje, ureenje zem ljita

Traktori kategorije 9 kN nam enjeni su za individualni sektor. Imaju vei broj radnih brzina, za ekonominiji
rad. Za uspenu prim enu u transportu snabdeveni su sinhronizovanim radnim brzinama, a takoe imaju i pune brzine
za primenu u sadnji. Ovi traktori se koriste za vie operacija je r imaju veliki broj prikljunih maina.
Traktori kategorije 14 kN, imaju vei broj radnih brzina, za ekonom iniji rad sa veim brzinama. Ugraeni su
prednji prikljuci za orua i prenos snage radi stvaranja traktorskih sistema. Nalaze i veliku primenu u transportu. U
ovoj kategoriji predvieni su i traktori guseniari koji prvenstveno treba da zadovolje potrebe voarstva i
vinogradarstva.
Traktori kategorije 20 kN, treba svojim tehnikim karakteristikam a da zadovolje sve zahteve savremene
poljoprivredne proizvodnje:
vea proizvodnost za m anje trokova,
m anje radnih prohoda, to uslovljava manje gaenje zemlje,
obrada zem ljita u odreeno vreme, to znai obradu zem ljita k a d a je zem ljite
najpogodnije za obradu.
Traktori kategorije 30 i 40 kN teholoki su najvaniji traktori na velikim gazdinstvima. Preuzim aju jedan deo
osnovne obrade i preteno dopunsku obradu zem ljita kao i setvu irokozahvatnim sejalicama. Zahtevi za ove traktore
su:
- m ogunost udvajanja tokova,
- oprem ljenost svim vrstam a poteznica (trozglobna poteznica, klatea poteznica za vuu orua, poteznice za
vuu jednoosovinskih i dvoosovinskih prikolica i univerzalna poteznica u sklopu donjih vunih poluga),
- veliki broj stepena prenosa,
- broj obrtaja prikljunog vratila 1000 o/min.
 K ategorija 50 kN nije preporuljiva za traktore tokae. Ako je re o standardnim traktorim a, oni nisu u
stanju ekonom ino prenositi na podlogu silu od 50 kN. Zglobni i kom paktni traktori zbog svoje velike irine ne mogu
uskladiti liniju vue sa linijom otpora. Iz ovih razloga ova kategorija pripada traktoru guseniaru.
K ategorija 60 kN, s obzirom na veu instalisanu snagu obuhvata zglobne i kom paktne traktore sa udvojenim
tokovim a, odnosno s takvom trakcijom koja m oe ekonom ino da prenese silu od 60 kN na podlogu. Ovi traktori
treba da imaju malu specifinu teinu da zadovolje u radovim a dopunske obrade zem ljita u pogledu ekonominosti
rada, brzine kretanja i gaenja zem ljita. Specifina teina moe biti 45-55 kg/kW , s tim da se za oranje m asa povea
krutim ili tekuim balastom.
K ategorija 80 kN im a istu nam enu kao i kategorija 60 kN, s tim to jo vie odgovara za oranje tekih
zemljita.
K ategorija 100 kN jo nije znaajno zastupljena. Guseniari u ovoj kategoriji imaju vee anse zbog svojih
prednosti razvijanja velikih vunih sila.
Kod nas je kategorizacijom obuhvaeno osam kategorija traktora sa odgovarajuom nom inalnom silom vue
na poteznici (tab. 5)

D om aa k a teg o riza cija tra k to ra

K ategorija I II III IV V VI VII VIII
Sila vue (kN) 7 10 15 20 30 40 60 90

D elo v i tra k to ra

O snovni delovi traktora su:

m otor,
transm isioni ureaji traktora,
ureaj za vonju,
ureaj za koenje,
ureaj za upravljanje,
hidraulini ureaj,
ureaji za odvod snage,
ureaj za prikljuivanje m aina i orua,
pneum atski ureaj,
elektrini ureaji,
kontrolni instrum enti,
kabina i sedite

M o to r trak tora

O podeli traktorskih m otora, principim a rada, nainu realizovanja radnog ciklusa, prema broju i rasporedu
cilindara, vrsti paljenja, nainu hlaenja, delovim a i ureajim a m otora pisano je u poglavlju 1. Motori sa unutranjim
sagorevanjem .

T ra n sm isio n i u re a ji tra k to ra

Z adatak transm isionih ureaja traktora je da raspoloivu snagu m otora prenesu na pogonske tokove koji
mogu biti zadnji (4 x 2) ili zadnji i prednji (4 x 4). U transm isiji se veliki broj okretaja m otora redukuje na mali broj
okretaja pogonskih tokova im e se postie odgovarajua brzina potrebna za rad u polju. Snaga m otora se m oe
prenositi direktno preko prikljunog vratila ili rem enice na radnu mainu. N a savrem enim traktorim a prikljuno vratilo
im a odvojenu i nezavisnu transm isiju.
Prenos snage od m otora do pogonskih tokova traktora ide preko spojnice (kvailo, kuplung), m enjaa brzina
sa reduktorom , konusno-tanjirastog prenosnika, diferencijala, poluosovina i zavrnih prenosnika.
 SI. 41. Transmisioni ureaji traktora:
1-radilica motora,
2-spojnica sa zamajcem,
3-menja brzina,
4-konusno-tanjirasti prenosnik,
5-diferencijal,
6-poluosovina,
7-zavrni prenosnici,
8-pogonski tokovi traktora

S p ojn ica

Z a spojnicu se koriste vie naziva. Najei su spojnica, spojka, kuplung i kvailo.

Spojnica je deo transm isije koja se nalazi izmeu m otora i m enjaa i slui za postepeno ukljuivanje i
iskljuivanje veze izm eu m otora i ostalih delova transm isije. Spojnica om oguava spajanje i razdvajanje motora i
m enjaa i prem ouje razliku u broju obrtaja prilikom pokretanja traktora. Srazm erno visok broj obrtaja motora mora
se preko prenosa zupanika dovesti na broj okretaja potreban za pogon traktora koji odgovara voznoj ili radnoj brzini.
N jen zadatak je da prenese snagu m otora u celosti i kontinuirano na m enja tako to e da obezbedi elastinu
vezu izmeu m otora i menjaa:
kada se ukljuuje prvi stepen prenosa za kretanje unapred,
kada se ukljuuje stepen prenosa za vonju unazad,
kada se vri pram ena stepena prenosa u toku kretanja,
i da se njenim iskljuenjem olaka startovanje motora.
Zahvaljujui elastinoj vezi koja se realizuje pomou spojnice izbegavaju se m ogua oteenja na pojedinim
sklopovim a traktora. U sluaju kada doe do preoptereenja disk e proklizati izmeu zam ajca i potisne ploe, ime se
izbegavaju m ogua m ehanika oteenja na delu transmisije.
Spojnica je visoko optereeni deo koji je izloen velikom troenju. Od njenog podeavanja i upotrebe bitno
zavisi rad menjaa, a tim e i sposobnost samog traktora. Da bi se brzine m enjaa m ogle ukopati, moraju se elementi
menjaa, klizni zupanici rasteretiti od pogonskog obrtnog momenta, to znai da treba rastaviti m otor od pogona.
Spojnica zbog toga im a zadatak da za vrem e ukopenja rastave pogon i posle obavljenog ukljuenja da ponovo spoje
pogon. Izjednaenje broja obrtaja m oe se postii samo klizanjem i trenjem u spojnici. Zato su spojnice snani spojni
elementi, koji m ogu podneti kratkotrajno klizanje.
Za vrem e kom andovanja na spojnicu sila se moe prenositi:
- m ehaniki,
- m ehaniko-hidrauliki,
- kom binovano hidraulino-pneum atski (servo ureaj)
M eh a n ik a sp o jn ica je najee prim enjena na traktorima. Spojnica radi na principu trenja i ona je jedna od
najosetljivijih i najvie optereenih delova prilikom pokretanja traktora. Spojnica m oe biti tanjirasta i lamelasta. N a
traktorim a je najee u upotrebi tanjirasta spojka. Tanjirasta spojka m oe biti jednostruka ili dvostruka. Jednostruka
spojnica se koriste kod traktora veih snaga, dok se dvostruke spojnice sada ugrauju u traktore.
D vostruka spojnica (si. 42), zahvaljujui dvostrukom delovanju, ostvaruje nezavistan pogon od motora na
tokove i od m otora na prikljuno vratilo ili remenicu. Pritiskom na nonu pedalu u prvom stepenu iskljuuje se pogon
na tokove, a prikljuno vratilo i dalje radi. Nastavljanjem pritiskanja na nonu pedalu aktivira se drugi stepen koji
iskljuuje pogon prikljunog vratila.
Spojnica je privrena za zam ajac motora. Spoljna strana zam ajca na koju su privreni delovi spojnice
slui kao klizna povrina u sastavu spojnice.
D vostruka spojnica im a dve povodne ploe i dve osovine za odvod snage. Jedna je spojnika osovina koja
zavrava u m enjau, a druga je osovina za pogon prikljunog vratila. D vostruka spojnica im a i dve pritiskujue ploe
izmeu kojih su sm etene radne opruge. D elovanjem na pedalu spojnice pritisni leaj prenosi pritisak na iskljune
poluge koje u prvom stepenu oslobaaju spojnicu transm isije, a u drugom stepenu spojnicu prikljunog vratila, to
znai da se prvo oslobodi ploa na spojnikoj osovini, a posle toga ploa na osovini prikljunog vratila.
 SI. 42. D vostruka spojnica: 1-zamajac motora, 2-povodna ploa prvog stepena spojnice,
3-pritiskajua ploa prvog stepena spojnice, 4-opruge, 5-pritiskajua ploa drugog
stepena, 6-povodna ploa drugog stepena, 7-tam a ploa pokrovne ploe,
8-spojnika osovina za transm isiju, 9-leaj spojnike osovine, 10-spojnika osovina
za pogon prikljunog vratila, 11-pritisni ili potisni leaj, 12-iskljuna poluga,
13-vijak za regulisanje praznog hoda iskljune poluge drugog stepena spojnice,
14-navrtke za regulaciju prvog stepena spojnice, 15-radilica m otora

P lo a (la m e la ) sp o jn ic e (si 43) izloena je velikim optereenjim a u pogledu trenja i usled toga zagrevanju
kao i udarnim (torzionim ) optereenjim a zbog ega im a ugraena opruna pera. Ploa ima obloge od ferodo m aterijala
sa obe strane, koje trenjem prenose obrtni moment. Osim ferodo materijala, sastavljenog od azbestnog tkiva i metalnih
niti, koriste se i m etalo keram iki m aterijali koji imaju niz prednosti: sporije se troe, podnose vee pritiske, imaju
visok koeficijent trenja i dobro provode toplotu. N a obe strane ploe spojnice postavljene su obloge privrene
specijalnim zakovicam a, koje su tako uputene u oblogu da ne mogu doi u trenje. K ada se obloge posle odreene
upotrebe istroe tako da spojnica ne radi besprekorno potrebno ih je zam eniti ili jednostavno zameniti celu plou
spojnice.
N a traktorim a se pored m ehanike tam e spojnice ugrauju i h id ra u lin e sp o jn ice (si. 44). Za pokretanje
traktora potrebna je najvea snaga, vea nego u kasnijoj vonji ili radu. Transm isija, m eutim , miruje. Spojnica
prem oava taj odnos, pa se prilikom kretanja pedala spojnice lagano puta, spojnica prihvata obrtni moment
klizanjem.

- S -
-t 1 r?
;2 4 s ' \ v* Vs*" i
H M \ / -
i
li
: -u i i1
SI. 43. Ploa (lam ela) spojnice: 1-utori (ljebovi), 2-glavina, 3-ploa od elinog lima,
4-spojnika obloga, 5-zakovica, 6-zakovica za ojaanje, 7-opruno pero

SI. 44. H idraulina spojnica

 Pum pno kolo se okree zajedno sa zamajcem, a turbinsko kolo sa spojnikim vratilom, odnosno s
transm isijom . Izm eu ova dva kola nalazi se ulje. K ada pokrenem o motor, pokree se i pumpno kolo koje zahvata ulje,
kojim je kuite napunjeno do pola. Pum pno kolo zahvata ulje svojim rotirajuim pokretom i ubacuje ga u turbinsko
kolo. Usled centrifugalne sile, koja pri tom e nastaje, ulje potiskuje lopatice turbinskog kola. S to je vei broj obrtaja
pum pnog kola, to e biti vea centrifugalna sila i ulje e biti tee i krue. N a taj nain sa poveanjem broja okretaja
zam ajca postaje sve vra veza izmeu pumpnog i turbinskog kola.
Broj obrtaja u praznom hodu nije dovoljan da proizvede centrifugalnu silu koja bi savladala otpor celokupnog
pokretnog m ehanizm a. Porastom broja obrta m otora veza pum pnog i turbinskog kola postaje sve vra, ali oni nikada
nee postii isti broj obrtaja. R azlika se naziva klizanje i upravo ona odraava efekat rada hidraulike spojnice.
Proizvoai traktora u nekim svojim m odelim a ugrauju i spojnice:
Fiatagri prim enjuje spojnice sa diskom 12".
Fendt forsira reenje Turbom atik-hidrodinam iku spojnicu postavljenu uz motor, a ispred frikcione
spojnice, iji je zadatak da apsorbuje oscilacije m om enta motora. U kljuivanje spojnice je preko
hidrauline komande, to om oguuje blago i postepeno ukljuivanje i optim alno prilagoavanje zadatim
vunim otporim a kao i malu silu na pedali.
M assey Ferguson ugrauje multidisk spojnicu (7 diskova) vrlo velike povrine.

M en ja brzina

T raktor je predvien za obavljanje razliitih poljoprivrednih radova koji zahtevaju odgovarajue brzine
kretanja. Brzine kretanja odreuju tehnoloki zahtevi u procesu proizvodnje i raspoloiva snaga traktora. K ako se
brzine kretanja za razliite radove znatno razlikuju, traktor m ora biti u stanju da pri svim tim brzinama razvija
odgovarajue vune sile.
Snaga je proizvod sile i brzine (P = F v), to znai da se pri malim brzinam a ostvaruju velike vune sile,
odnosno pri velikim brzinam a se ostvaruju m ale vune sile. Zbog toga na traktoru mora biti takav ureaj koji e
omoguiti prom enu brzine kretanja, a da se pri tom e ne mora menjati broj obrtaja motora. M otor mora raditi sa velikim
brojem obrtaja da bi razvio svu raspoloivu snagu. Tokovi traktora treba da se okreu razliitim brojem okretaja da bi
se traktor kretao razliitim brzinama. Za postizanje vee vune sile potrebno je smanjiti brzinu.
N avedeni zahtevi se reavaju prim enom m enjaa brzina, koji je deo transm isije traktora, koji prim a obrtni
m om em t m otora i prenosi ga, posredstvom zglobnih vratila do pogonskog mosta.
Zadatak m enjaa je da raspoloivu snagu m otora najracionalnije iskoristi za okretanje tokova traktora
razliitim brzinam a i ako motor im a isti broj obrtaja, u zavisnosti od optereenja i uslova rada.
D om iniraju menjai sa 8 i 12 brzina koji se mogu proiriti sa dodatnim usporenim hodom ili koji po elji
mogu biti oprem ljeni s jednim stepenom ukljuivanja pod optereenjem . U norm alnom sluaju kad nem a potrebe za
usporeni hod, sm atra se nepotrebnim vie od 18 brzina iako se na tritu nude i traktori sa preko 30 brzina.
M etod brze obrade nam etnuo je koncept gradnje menjakih prenosnika sa gustom koncepcijom veeg broja
stepena prenosa u zoni m aksim alnog vunog stepena korisnosti. G ustina stepena prenosa u ovoj zoni zavisi od
njegovog ukupnog broja, tako da su se iskristalisala pravila:
12 do 16 stepena prenosa kod instalisanih snaga do 120 kW,
18 do 24 stepena prenosa kod instalisanih snaga preko 120 kW.
Kod m enjaa se javljaju znaajne razlike za praktino korienje i veliki broj brzina ne znai d a je postignuto
dobro pokrivanje s obzirom na konane radne brzine.
U loga m enjaaje:
da omogui da m otor radi, a da traktor miruje (neutralni poloaj menjaa),
da omogui polazak traktora sa mesta unapred,
da omogui polazak traktora sa m esta unazad,
da omogui promenu stepena prenosa k ad a je traktor u pokretu.

Prem a nainu kom andovanja menjai se mogu podeliti na:

m enjae sa m ehanikim komandovanjem (runo kom andovanje).
m enjae sa automatskim kom andovanjem , kod kojih se prom ene stepena prenosa vre kontinuirano u
zavisnosti od broja obrtaja motora, odnosno brzine kretanja traktora.

Pored ove podele menjai se dele i na:

m ehanike m enjae sa pokretnim zupanicima,
manjai sa stalno uzubljenim zupanicima,
 planetarni m enjai,
hidrostatiki menjai
hidrodinam iki menjai.
M eh a n i k i m en ja sa pokretnim zupanicim a (si. 45) sastoji se iz:
spojnike osovine preko koje se prenosi snaga od spojnice na m enja,
m enjake osovine na kojoj se nalaze pokretni zupanici,
pom one osovine (piram ide) sa fiksnim zupanicim a,
m euzupanika za hod unazad,
- ruice sa viljukam a za prem etanje aksijalno pokretnih zupanika.

SI. 45. Princip prenosa snage i redukcije broja obrtaja kod

m enjaa sa pokretnim zupanicim a:
A -ulaz snage na spojnikoj osovini,
B-prenos i redukcija na pomonoj osovini,
C-izlaz snage n a menjakoj osovini,
D -pokretni zupanici,
E-zupanici za vonju unazad

Z upanici slue za prom enu broja obrtaja i m om enta i u zavisnosti od toga im aju razliit broj zuba.
D ve su osnovne izrade stepenastih m enjaa, a najee se izvode u m eusobnoj kom binaciji:
1 . m en ja i s eon im zu p a n ic im a postavljenim na vie vratila u vidu sloenog zupastog prenosa,

koji m ogu biti:

- sta ln o u z u b ljen i (jedan zupanik svakog para je vrsto spojen o svoje vratilo, a drugi se
rukovanjem vozaa privrem eno uvruje za svoje vratilo),
- s k lizn im zu p a n ic im a (jedan zupanik svakog para je isto tako vrsto spojen na svoje vratilo, a
drugi se m oe pom erati po svom vratilu i tako po elji uzubljivati ili ostavljati slobodnim );
2. ro ta cio n i m en ja izveden kao p la n eta rn i red u k tor.

P la n eta r n i red u k to r (si. 46), ugrauje se ili uz glavni m enja (im e se udvostruuje broj brzina) kao boni
reduktor ili kao izvrilac za predukljuivanje, to znai da se najee nalazi izmeu m enjaa i pogona prema
diferencijalu, je r se na taj nain rastereuje menja. Aktiviranjem spojnice (4) zaustavi se komplet zupanika i
uspostavi se direktna veza sunca (2) sa spoljnim ozubljenim vencem (6). Povlaenjem konice (3) uspostavlja se
direktan pogon. N a taj nain su uz slobodni hod planetarnog reduktora, m ogua dva stepena prenosa.

SI. 46. Planetarni reduktor:

1-pogonska osovina,
2-unutranji zupanik sunce,
3-konica,
4-spojnica,
5-zupanici planeti,
6-spoljni zupanik sa unutranjim
uzubljenjem ,
7-okvir,
8-odvodni pogon na poluosovine

H id ro sta tik e tr a n sm isije

M ogunosti hidrostatike transm isije su vrlo velike je r omoguuju potpuno kontinuirano izbor bilo koje
brzine kretanja, om oguuje dobre kone osobine, ne stvara buku, om oguuje veliku prohodnost traktora je r se u svaki
toak moe ugraditi hidrostatiki m otor i sa svakim od njih posebno upravljati.

34
 N edostaci ovih transm isija su: relativno nizak stepen delovanja, vee mase, idealno zaptivanje spojeva i visok
stepen izrade komponenti.
O va transm isija u potpunosti iskljuuje mehaniku, a moe biti i u odreenim kom binacijam a sa njom.
H idrostatika transm isija je prikazana na si. 47.

SI. 47. H idrostatika transm isija:

1-hidraulina pumpa, 2-vod visokog pritiska,
3-osovina tokova,
4-hidrostatiki motor,
5-vod niskog pritiska,
6-prelivni vod,
7, 11, 12-regulacioni ventili,
8-rezervoar,
9-zupasta pum pa sistem a za napajanje,
10-filter

Princip rada zasniva se na korienju hidrostatikog stanja struje radne tenosti. To stanje karakterie visoki
pritisak do 50 M Pa i brzine 5-8 m/s. H idraulina pumpa (1) povezana je neposredno sa izvorom energije, a
hidrostatiki motori (4) s tokovim a. U pumpi se m ehanika energija izvora transform ie u hidrostatiku energiju struje
radne tenosti i cevim a visokog pritiska (2) prenosi do hidrostatikih m otora (4). U m otorim a se hidrostatika energija
pretvara u m ehaniku i predaje tokovim a. H idrostatiki kontinuirani m enjai, nemaju anse veeg irenja zbog niskog
stepena korisnog dejstva.

H id r o d in a m i k e tra n sm isije

H idrodinam ike transm isije ukljuuju hidrodinam iku spojnicu ili hidrodinamiki transformator. Spojnica se
sastoji od pum pnog i turbo kola. Sniava dinamika optereenja u transmisiji i uzdune vibracije motora.
Transm isijska koncepcija traktora sa hidrospojnicom prikazana ja na si. 48.

SI. 48. Transm isijska koncepcija traktora sa hidrospojnicom: 1-hidrodinam ika spojnica,
2-glavna spojnica, 3-zupanik za hod unazad, 4,5-sinhronizovani m enja, 6-pumpa,
7-hidraulika pumpa, 8-disk konice, 9-blokada diferencijala, 10-prikljuno vratilo,
11-spojnica za prikljuno vratilo, 12-dvostruki planetarni reduktor, 13-diferencijal,
14-spojnica za prednji most, 15-konica

Transform ator osim pum pnog i turbinskog dela im a i nepom ino radno k olo-stator i on vri transformaciju
obrtnog momenta, za razliku od hidrospojnice koja samo prenosi obrtni moment.
K od hidrodinam ikih transm isija radni prcces je povezan sa pretvaranjem m ehanike energije rotacije u
centrifugalnoj pumpi u energiju kretanja tenosti i obratnim pretvaranjem energije kretanja tenosti umehaniku
energiju okretanja u turbo kolu. Energija tenosti im a brzinu 50-60 m/s i pritisak 1-1,5 MPa.
Opta je tendencija na sinhronizaciji svih stepena prenosa kao i poveanju njihovog broja. Takoe su prisutni i
sistemi selekcije grupa stepena prenosa bez prekida toka snage - Pow er Shift (John Deere, Case).
 Fiatagri ugrauje transm isiju ,,Hi-Lo (menja sa hidraulinom kom andom reduktora i m ultiplikatora bez
prekida toka snage) kao i O verdrive za maksim alne brzine do 40 km /h. Sistem ,,Hi-Lo se sastoji od grupe zupanika
sa helikoidnim ozubljenjem koji se aktiviraju multidisk spojnicom potopljenom u ulju.
M assey Ferguson sa transm isijom D ynashift i inverzorom obezbeuje 32 stepena prenosa. Osnovni menja
sadri 8 sinhronizovanih stepena prenosa, a svaki m oe da se redukuje 4 puta. Od ukupno 32 stepena prenosa 15 se
nalazi u rasponu agrotehnikih brzina 4-12 km/h.
Fendt ugrauje m anjae T urboshift u sprezi sa Variofill turbospojnicom koja om oguava beztrzajno
ukljuivanje stepena prenosa.
Landini na traktorim a (Legend) ugrauje modul Pow er Six sa 72 stepena prenosa.

Z ad n ji m o st tra k to ra

M ehanizam zadnjeg pogonskog m osta traktora (si. 49) sastoji se iz:

konusno-tanjirastog zupanika,
diferencijala sa poluosovinam a i
zavrnih prenosnika
Z adatak m ehanizm a zadnjeg m osta je:
da omogui dalje snienje broja obrtaja m otora do konanog snienja na tokovim a, kako bi se postigla
odgovarajua brzina kretanja traktora;
da prom eni sm er pogona od uzdunog, koji dolazi iz m enjaa, na popreni sm er u zadnjem mostu.

D ifer e n c ija l je posebni m ehanizam koji om oguuje vonju traktora u krivini bez klizanja i
povlaenja tokova (si. 50).

SI. 49. Elem enti prenosa u zadnjem mostu

traktora:
1-konusni zupanik,
2-tanjirasti zupanik,
3-diferencijalni mehanizam,
4-poluosovine,
5-zavrni prenosnici

Z adatak diferencijala je da ispravlja razliku u brzini spoljnih i unutranjih tokova traktora

prilikom kretanja u krivini.
D iferencijal se sastoji iz konusnog zupanika (b) i tanjirastog zupanika (c). Tanjirasti zupanik na sebi ima
kuite (d) u kom e se nalaze zupanici poluosovine (g) i sateliti ili trkai (e).
D iferencijal je tako ureen da se tokovi mogu okretati nezavisno jed an od drugoga. Zahvaljujui ovoj osobini
diferencijala na traktore se ugrauju nezavisne konice.

i
SI. 50. D iferencijal: a-kardanska osovina, b-konusni zupanik,
c-tanjirasti zupanik, d-nosa, e-trkai, f-poluosovine,
g-zupanici poluosovine

Prim ena elektronike u diferencijalu data je u sistemu A lltronic na traktorim a Fendt. Dva senzora mere
brzine tokova i kada razlika brzine pree 18 % diferencijal se deblokira. Drugi senzor meri ugao nagiba m osta i pri
m aksim alnom uglu od 15 % deblokira diferencijal.
 Savremeni traktori poseduju ureaj za blokiranje diferencijala. Ovaj ureaj je dozvoljeno koristiti samo na
klizavom terenu, dok u norm alnim uslovim a oteava skretanje traktora. B lokiranje diferencijala postie se pritiskom na
posebnu pedalu. Sa blokiranim diferencijalom traktor se lake izvlai iz blata.
U potrebljavaju se tri vrste blokade diferencijala:
1. m ehanika blokada diferencijala
2. hidraulina blokada diferencijala
3. autom atska blokada diferencijala.

1. M eh a n ik a b lo k a d a d iferen cija la , najjednostavnija je i najee se koristi. Obino je to jedna eona

kandasta spojnica, kod koje se aura sa kandam a (zubima) nalazi na poluosovini, a na kutiji diferencijala nalaze se
takoe zubi. K utija diferencijala i tanjirasti zupanik vezani su zajedno. Pom ou papuice ili rune poluge uzube se
zubi aure i zubi na kutiji diferencijala, ime se spoje obe poluosovine, koje se zatim okreu zajedno kao d a je jedna
kruta osovina. Diferencijal vie ne deluje, b lokiranje, i oba se toka okreu istom brzinom (si. 51).

SI. 51. Rasklopljeni sklop diferencijala sa

m ehanikom (kandastom ) blokadom:
1-leaj, 2-kandasta kapa,
3-desno kuite,
4-boni (sunani) zupanik,
5-zavrtnji, 6-satelit, 7-krstasta osovina,
8-sklop levog kuita i tanjirastog
zupanika, 9-zavrtnji i navrtke

2. H id ra u lin a b lo k a d a d iferen cija la , koristi ulje pod pritiskom za iskljuenje diferencijala. Kad voza
pritisne papuicu, ventil otvara prolaz ulju do diferencijala. U lje aktivira mali klip, koji ukljui tam u spojku s
lam elam a zbog ega se diferencijal iskljui. K ad voza otpusti papuicu, ventil zatvori dotok ulja do klipa, potisne
pero, iskljui spojku i diferencijal dalje radi normalno. Papuica blokade diferencijala vezana je s papuicam a konice,
kao m era sigurnosti da bi diferencijal sigurno funkcionisao kada se upotrebi papuica konica. N a taj nain se otklanja
opasnost da diferencijal bude blokiran prilikom otrog skretanja.
3. A u to m a tsk a b lok ad a d iferen cija la , normalno je iskljuen, a prilikom okretanja tokova u krivini doputa
okretanje tokova s razliitim brzinama. O va vrste blokade ne doputa da se u krivini unutranji toak okree sporije,
ve doputa da se spoljni toak okree bre. Autom atska blokada diferencijala najee se koristi na diferencijalu
prednjih tokova kod traktora sa pogonom na sva etiri toka.
M assey Ferguson ugrauje blokadu diferencijala H ydralock koja obezbeuje brzo ukljuenje odnosno
iskljuenje blokade pri em u ne dolazi do proklizavanja ili gubitka snage.

P red n ji m o st tra k to ra

Prednji most m oe da bude u standardnoj izradi, gde prednji tokovi imaju funkciju noenja i vonje, a slue i
za upravljanje (4x2) (si. 52).

SI. 52. Prednji m ost traktora: 1-srednji deo mosta, 2-nosa, 4-levi deo prednjeg mosta,
5-konzola, 9-rukavac, 10-konusni horizontalan rukavac, 11-leite, 12-krunasta
navrtka, 14-glavina toka, 15-vijci
 Ako prednji m ost osim ovih funkcija im a i zadatak da uestvuje u pogonu, naziva se pred n jim p ogonskim
m ostom .
Traktori koji pored zadnjeg imaju i prednji pogonski most zovu se traktori s pogonom na sva etiri toka
(4x4). Ovi traktori u odnosu na traktore s pogonom sam o na zadnje tokove im aju nekoliko znaajnih prednosti:
povoljnije vune sposobnosti, realizovanje veih vunih sila,
vea prohodnost traktora,
vea stabilnost,
rad na vlanom i klizavom terenu (m anje klizanje),
rad na nagnutim terenim a brdsko planinskog podruja,
postizanje boljeg ubrzanja i usporenja,
vei koeficijent korisnog delovanja,
m anja potronja goriva,
vea ekonom inosti rada.
N edostaci ovih traktora su u veoj nabavnoj ceni i veem radijusu okretanja.
Prednji pogonski m ost (si. 53) po pravilu im a sve elem ente koje im a i zadnji most: konusni i tanjirasti
zupanik, diferencijal, poluosovine i zavrni prenosnici na svakoj strani. K ako prednji pogonski m ost ne slui samo za
pogon kao zadnji ve im a i funkciju u upravljanju traktorom . Zbog te funkcije upravljanja traktorom na svakoj strani
na m estim a pregiba tokova nalazi se po jedan kardanski zglob. K ardanski zglob mora biti izraen kao dvostruku
kardanski zglob je r se trai veliki ugao zaokretanja prednjih tokova.
Prednji pogonski m ost dobija pogon sa vratila koji izlazi iz m enjaa prema zadnjem mostu. N a njemu se
nalazi zupanik koji se uzubljuje u m euzupanik, a zatim dolazi jo jed an pokretni zupanik za ukljuivanje i
iskljuivanje pogona. V ratilo pogona prednjeg m osta izlazi na donjoj strani kuita menjaa. Izvod pogona prednjeg
m osta nastavlja se kardanskim vratilom ili vratilom bez kardanskih zglobova koji zavrava na vratilu konusnog
zupanika prednjeg mosta.

,n
SI. 53. Prednji pogonski m ost traktora:
1-konusni zupanik,
2-tanjirasti zupanik,
3-diferencijalni mahanizam ,
4-poluosovina,
5-dvostruki kardanski zglob,
6-nastavak poluosovine,
7-zavrni planetarni reduktor,
8-naplatak,
9-kuite

U re aj za von ju

Ureaj za vonju m oe biti izveden sa tokovim a i gusenicom.

K od traktora 4x2 i 4x4, ureaj za vonju im a etiri toka, od kojih su prednji manji i slue za upravljanje i
pogon, a zadnji vei i slue za pogon. Zglobni traktori i kom paktni traktori, koji imaju koncentraciju teine na
prednjem m ostu su uvek snabdeveni sa etiri jed n ak a pogonska toka.
Pogonski tokovi traktora dobijaju potrebnu snagu za svoje okretanje preko transm isije. Kruno kretanje
traktorskih tokova u dodiru sa tlom pretvara se u pravolinijslco kretanje traktora. Traktor u svom kretanju mora
savladati otpore kotrljanju i na poteznici razviti silu za vuu orua, koju nazivam o vuna sila. D a bi se razvila
odgovarajua vuna sila tokovi m oraju dobro da prijanjaju na tlo. to je prijanjanje vee to e se vea snaga pretvoriti
u vunu silu. Prijanjanje se m oe poveati na dva naina:
1. postavljanjem rebara na periferiji pneum atika i
2. poveanjem teine koja otpada na pogonske tokove.
A ko je prijanjanje slabo, a otpor orua veliki, pogonski tokovi e klizati. Da bi se spoj tokova sa tlom
poboljao potrebno je poveati teinu na pogonskim tokovim a. Poveanje teine nazivam o dodavanje balasta.
 Ureaj za vonju treba biti optereen vlastitom teinom traktora i balastom tako da se postigne dovoljno
veliko prijanjanje i dovoljno mali otpor kotrljanja kako bi bez tekoa savladao vlastite otpore i da m u na raspolaganju
ostane dovoljno velika sila za vuu orua.
T ra k to r sk i to a k se sastoji od naplatka i pneum atika koji ima unutranju i spoljanju gumu. Prednji tokovi
traktora koji ne slue za pogon ve sam o za vonju i upravljanje imaju glatku povrinu pneum atika sa uzduno
postavljenim prstenovim a ili sa plitko izvedenim rebrima. Uzduno postavljeni prstenovi imaju zadatak da spree
bono zanoenje prednjeg kraja traktora n a klizavom terenu i kada je prednji m ost rastereen u transportu teih noenih
orua (si. 54).
Pneum atici pogonskih tokova (si. 55) na svojoj povrini imaju izraena rebra koja su postavljena pod uglom
od 23 do 45 u odnosu na poprenu osu toka (si. 56).
Pneum atici sa m anje zakoenim rebrim a imaju manje otpore kotrljanju i pogodni su za rad na suvim i tvrdim
podlogama.
Pneum atici sa veim zakoenjem rebara na suvom zem ljitu imaju vei procenat klizanja i vee otpore
kotrljanju, ali su zato u prednosti na vlanom i klizavom zemljitu.

?.... a "ik \ \

a) b)
SI. 54. Prednji toak traktora: a-pneumatik,
b-naplatak

SI. 55. Zadnji toak traktora: a-pneum atik,

b-naplatak, c-disk zadnjeg toka
 SI. 56. Zakoenje rebara na traktorskim pneum aticim a

V isina profila rebara gum e u centralnom delu m oe biti:

- plitki profil 40-50 mm
- srednji profil 50-70 mm
- duboki profil 70-100 mm
Pneum atici m oraju zadovoljiti i u pogledu nosivosti. O ptereenost pneum atika zavisi od njegove vrstoe i
pritiska vazduha u pneum atiku.
Broj slojeva i vrsta vlakna koje se ugrauju u skelet spoljne gum e m oe biti od 3-12.
Pneum atici za vea optereenja imaju vei broj slojeva, a pum paju se i na vee pritiske.
Traktorski pneum atici postavljeni su na naplatke. U upotrebi su standardni i iroki naplatci. Standardni
naplatci se sreu kod prednjih tokova, dok za pogonske tokove slue iroki naplatci.
Tokovi sa pneum aticim a imaju veom a intenzivan razvoj koji je usm eren u pravcu realizacije vue za razliite
tipove i stanja zem ljita, kao i prem a usavravanju karkasa i gazeeg sloja. Razvoj pneum atika je usm eren i ka
postizanju to je m ogue manjih prosenih pritisaka na podlogu u cilju zatite poljoprivrednog zem ljita od
prekom ernog sabijanja.
G lobalni razvoj pneum atika tekao je poev od klasine dijagonalne konstrukcije karkasa pa do radijalne i
itavog niza pojasno-dijagonalnih formi slaganja korda. Paralelno je tekao i razvoj geom etrijskih param etara i oblika
gazeeg sloja, koji je u principu bio usm eren postizanju to je m ogue veih kontaktnih povrina i to je mogue
manjih pritisaka vazduha u sam om pneum atiku.
Presek pneum atika sa term inolokim nazivim a dat je na si. 57.

lia n i obrui

SI. 57. Popreni presek pneum atika sa term inolokim nazivim a

 N ajhitniji strukturni elem ent toroidnog oblika pneum atika je konstrukcija karkasa,
koji se susree u tri karakteristina oblika (si. 58) i to:
1. dijagonalna
2. pojasno dijagonalna
3. pojasno radijalna.

SI. 58. K onstrukcija karkasa: 1-dijagonalna, 2- pojasno dijagonalna

3- pojasno radijalna
Sledei bitan param etar pri konstrukciji traktorskih pneum atika je oblik gazee povrine.
Postoje nekoliko razliitih oblika koji se m ogu svrstati u tri karakteristina (si. 59):
1. oranini,
2. polutransportni,
3. transportni oblik.

SI. 59. Oblik gazee povrine pneum atika: 1-oranini, 2-polutransportni

3-transportni oblik

Ovi oblici uz ostale param etre obezbeuju postizanje optim alnih vunih karakteristika za date uslove
eksploatacije.
G rupa konstruktivnih param etara koja znaajno utie na ponaanje pneum atika su gabaritne dimenzije, kao to
su prenik i param etri poprenog preseka (irina i visina). Pneumatici razliitih dim enzija zadnjeg toka dati su na si.
60.

23.1-30 24.5-32 30.5-32

SI. 60. Pneum atici razliitih dim enzija zadnjeg toka

D im enzije gum a zavise od dim enzija naplatka i oznaavaju se u colim a (inima). Jedan col (in) jednak je
25,4 mm. Prvi broj u oznaci dim enzija gum e znai d a je irina naplatka na m estu nasedanja spoljne gume, a drugi broj
oznaava veliinu napratka (si. 60). Cesto se susreu i dvojne oznake gde se prvim brojem oznaava irina spoljne
gume (12,4/11-28, 12,4/11-32).

41
 Pneum atici se, u lancu prenosa i transform acije energije motora, nalaze na m estu da mogu bitno da utiu na
koliinu energije koja se koristi za ostvarivanje potrebne sile vue. Istraivanjim a je utvreno da:
su korienjem pneum atika veeg prenika postignute neto vee vrednosti sile vue,
se udvajanjem pneum atika poboljavaju vune mogunosti traktora,
veliina i oblik dodirne povrine pneum atika sa zem ljitem znaajno utie na vune sposobnosti traktora,
pritisak vazduha u pneum atiku utie na vune sposobnosti traktora (sm anjenjem pritiska sm anjuje se
tonjenje toka u zem ljite, a tim e se sm anjuje otpor kotrljanja toka),
poveanjem m ase traktora se poboljavaju njegove vune sposobnosti, a jed n a od m ogunosti je punjenje
vodom pneum atika.
Punjenje pneum atika vodom obavlja se u letnjim uslovima, a u zim skim se koristi rastvor kalcijum hlorida u
vodi. U nutranji prostor pneum atika se puni tenou do 75 % zapremine. Punjenje i pranjenje pneum atika vodom
prikazano je na si. 61 i si. 62.

SI. 61. Punjenje toka vodom : 1-posuda, SI. 62. Pranjenje vode iz pneum atika:
2-cev, 3-ventil, 4-pneum atik, 1-pneumatik, 2-ventil sa cevicom,
5-voda, 6-vazduh 3-vazduh, 4-voda ili rastvor

ee kontrolisati tragove gum a na zemljitu. K ad je previe balasta, otisak gum a je jasan i izrazit, i ne vide se
tragovi klizanja. K ad je balasta prem alo, otisci gum a su zbog proklizavanja izbrisani (si. 63).

/>
\ s i . , {-
< \s \ H ^ '.
1 \, <*
r v< r - T
V j { / } / 3 ; V'

SI. 63. Tragovi gum a u zavisnosti od balasta:

A -previe balasta, B-ispravan balast, C-prem alo balasta

Pritisak u pneum aticim a igra veom a vanu ulogu u pravilnoj eksploataciji i odravanju pneum atika (si. 64).
Ako je suvie nizak pritisak srednji deo gazee povrine povijen je prem a unutra. D odir sa podlogom ostvaruje se samo
na rubovim a koji se prekom erno troe dok je sredina manje istroena. Pneum atik koji se vozi sa niskim pritiskom za
vrem e vonje se zagreva je r nastaje unutranje trenje (si. 64A). Suvie visok pritisak sm anjuje dodirnu povrinu sa
zem ljitem , a kontakt gazee povrine najvei je na srednjem delu koji se u ovom sluaju i najvie troi dok su rubovi
neistroeni. Zbog sm anjene povrine naleganja klizanje je vee, a sabijanje poljoprivrednog zem ljita je jae izraeno
(si. 64B). K ada je norm alan pritisak u pneum atiku gazea povrina i rub toka ostvaruju dodir sa podlogom . Troenje
gum a je ravnom erno (si. 64C).
D a bi se ispunili uslovi bezbednosti, ekonom inosti, komfornosti i veka trajanja pneum atika potrebno je imati u vidu
postupke odravanja:
optereenje pneum atika m ora biti u propisanim granicama,
pritisak u pneum aticim a odravati na propisanim vrednostima,
brzinu kretanja prilagoditi klasi brzine pneumatika,

42
 da na m ostovim a traktora pneum atici budu istog tipa i dimenzija,
skladitenje pneum atika da bude u tamnim, hladnim i suvim prostorijama.

SI. 64. Pritisak vazduha u pneum atiku: A-suvie nizak pritisak,

B-suvie visok pritisak, C-norm alan pritisak

K od traktora gu sen ia ra ureaj za vonju je prikazan na si. 65.

G u sen ica se sastoji iz zavojne opruge (1) koja potiskuje prednji vodei toak (7), nosaa opruge (2),
potpornog toka (3), a na gredi su razm etena etiri para balansnih kolica (4), gusenica (5), pogonskog toka (6) i
prednjeg vodeeg toka koji ima ulogu zatezae (7).

SI. 65. T raktorska gusenica: 1-opruge, 2-nosaa opruge, 3-potpornog toka,

4-balansna kolica, 5-gusenica, 6-pogonski toak, 7-toak za zatezanje gusenica

Ureaj za vonju kod traktora g u sen ia ra sa gu m en im g u sen ica m a p rik azan je na si.88.

G u m en a g u sen ica se sastoji iz pogonskog toka (1), osnovnih kolica (2), pneum atskog oslonca (vazdunog
jastuka) (3), pneum atskog toka (4), sredinjih tokova obloenih gumom koji ine oslone tokove (5) i armirane i
orebrene gum ene trake (6). Ovakav tip hodnog sistem a je omoguio da guseniar zadri svoje osnovne prednosti (mali
povrinski pritisak, visoka prohodnost, visok ukupni stepen korisnosti), a da pri tom e dobije i osnovne pozitivne
osobine tokaa (m ogunost efikasnog rada na poveanim radnim brzinama, velika m o b iln o st,, m ogunost kretanja na
javnim putevima).

SI. 66. G um ena gusenica: 1-pogonski toak, 2-osnovna kolica, 3-vazduni jastuk,
4-pneum atski toak, 5-sredinji tokovi obloeni gumom,
6- arm irana i orebrena gum ena traka

43
 U re aj za k o en je

Zadatak konica na traktoru je usporavanje prilikom vonje i zaustavljanja, zadravanje zaustavljenog traktora
na usponu i pom o u upravljanju traktorom . K onice moraju koiti ravnom erno i efikasno. Pri naglom koenju ne srne
dolaziti do zanoenja traktora u stranu. K onice m oraju biti tako konstruisane da ne dolazi do samokoenja.
K ako na vozilim a tako i na traktoru m oraju biti dva odvojena sistem a koenja:
1. radna konica, koja slui za koenje u pokretu,
2. parkirna konica, iji je zadatak da zadri traktor na m estu (si. 67).

SI. 67. Poluje konice: 1-leva nezavisna konica, 2-desna nezavisna konica,
3-runa parkirna konica
R adne konice kod traktora su izvedene tako da se moe koiti posebno levi i posebno desni toak. Ovo
om oguuje traktoru efikasnije skretanje sa znatno manjim radijusom okretanja, s to j e potrebno prilikom okretanja na
uvratinam a. U transportu j e upotreba nezavisnog koenja opasna i zato na putu radne konice moraju biti spojene tako
da deluju istovrem eno i jednako na obe strane. U protivnom bi naglim koenjem sam o jed n e strane dolo do zanoenja
pa ak i do prevrtanja traktora.
Za vrem e aktiviranja sistem a za zaustavljanje nastaje trenje izmeu frikcionih obloga i doboa odnosno diska.
Z a vreme stvaranja trenja izm eu ovih povrina na dobou (disku) se stvara m om ent koji ne dozvoljava okretanje
toka. Istovrem eno se stvara i m om ent izm eu podloge i pneum atika, iz ega se m oe zakljuiti da efekat koenja
zavisi, kako od ispravnosti sistem a za zaustavljanje tako i od stanja pneum atika, posebno kada je vlana podloga.
T raktor za vrem e kretanja raspolae sa kinetikom energijom:

E = m V 72

D a bi se traktor zaustavio, potrebno je da vrednost kinetike energije bude jednaka nuli (0). D a bi se
zaustavljanje realizovalo za vreme aktiviranja koionog sistema, zahvaljujui sili trenja, kinetika energija se pretvara
u toplotnu energiju, koju treba to pre odvesti u atmosferu, kako bi ureaj za zaustavljanje bio u mogunosti da za to
krae vrem e obezbedi koenje, odnosno zaustavljanje vozila.
Prem a vrsti radnog dela konice se dele na:
konice sa bubnjem i unutranjim papuama,
pojasne konice,
diskosne konice.
K o n ic a sa b u b n jem i unutranjim papuam a se sastoji iz bubnja, papua obloenih ferodo materijalom,
vijka za podeavanje razm aknutosti papua, opruga za vraanje papua u sredinji poloaj i osovine sa ekscentrom za
irenje papua prilikom koenja (si. 68). Papue su privrene uz plou koja je vezana za kuite zadnjeg m osta i ne
okreu se. Bubanj je vijcim a privren za prirubnicu osovine i za pogonski toak.
Pritiskom na nonu pedalu osovina sa ekscentrom se zaokrene i rairi papue koje se priljube uz bubanj. U sled
pojave trenja papue usporavaju ili potpuno zaustavljaju okretanje bubnja.
 SI. 68. K onica sa bubnjem: 1-bubanj, 2-glavina toka, 3-ekscentar za aktiviranje
konice, 4-poluga za aktiviranje ekscentra, 5-papue konice sa oblogom,
6-uporna osovina papue, 7-opruga
P o ja sn e k o n ice se susreu kod traktora manjih snaga. Pojasna konica se sastoji od bubnja, pojasa koji
obavija bubanj i poluja za koenje (si. 69). Ove konice su jednostavne i vrlo efikasne.

SI. 69. Pojasna konica sa polujem : 1-poluga rune konice, 2-ozubljen segm ent
sa zapinjaom , 3-poluge none konice, 4-bubanj, 5-pojas sa tarnom
oblogom , 6-poluga sa vijkom za regulisanja praznog hoda pedale,
7-vokraka poluga konice, 8-opruga za vraanje poluja u poetni poloaj,
9-vijak za centriranje pojasa konice

D isk o sn e k o n ice se sastoje od dva frikciona diska sa oblogam a, koji su nataknuti na oljebljeni deo
poluosovine. Ovi diskovi predstavljaju glavne funkcionalne delove diskosne konice. Izm eu njih se nalaze dve
pritiskujue ploe koje se ire kada se jaram sa svojim zglobovima pone primicati. Diskovi sa oblogam a pritiskuju se
na tarne ploe kuita i usled pojave trenja se zaustavljaju zajedno sa poluosovinom i tokom (si. 70).

SI. 70. D iskosna konica: 1-pritiskujue ploe, 2-eline kuglice,

3-kosi ljeb na pritiskujuoj ploi, 4-jaram , 5-potezna poluga,
6-oljebljenje na poluosovini

Po nainu aktiviranja konice mogu biti:

m ehanike,

45
 hidrauline,
pneum atske (vazdune),
hidropneum atske (kom binovane) konice.

M eh a n i k e k o n ice su najstarije u primeni kao radne konice. Ograniavajui faktor ire prim ene m ehanikih
konica bili su nedostaci ovog koionog sistem a, kao to su:
za postizanje odgovarajuih koionih efekata potrebna je velika sila koju voza ne m oe obezbediti,
teko je obezbediti da sistem jednovrem eno deluje na svim tokovim a,
poptrebno je podm azivanje odreenih m esta, je r se prenos sile obezbeuje preko sistem a poluga i sajli,
M ehaniki koioni sistem naao je veliku prim enu kao pom ona (parkirna) konica.

Kod h id ra u lin ih k on ica prenos sile se vri pomou fluida (ulja). Prenoenje sila posredstvom ulja je
pogodno zahvaljujui njegovim svojstvim a, koja om oguavaju da se sila prenosi jednovrem eno i kontinualno, istom
brzinom i istog intenziteta, na tokove traktora. Za vrem e kretanja ulja otpori trenja su zanem arljivi.
H idraulini koioni sistem je karakteristian po tom e to brzo reaguje zahvaljujui svojstvu ulja da je
nesti ljivo.
Opte karakteristike hidraulinih konica su:
delovi su m alih dim enzija, lako ih je m ontirati,
delove ne treba podm azivati, vri se sam opodm azivanje pom ou ulja koionog sistem a,
delovi su zatieni od m oguih m ehanikih oteenja i neistoa,
lako se uoava m esto na kom e ulje poinje da curi, to se odraava i kroz manji koioni efekat.
Pored prednosti ovaj sistem zahteva besprekom u zaptivenost koione instalacije, je r se ulje u koionoj
instalaciji m oe nalaziti pod pritiskom 60-80 bara. U sluaju oteenja ili ulaska vazduha u instalaciju koenje e
izostati.

H idrauline konice se mogu podeliti na:

hidrauline dobo konice (si. 71),
hidrauline disk konice (si. 72).

H idrauline konice i dobo i disk mogu biti bez servo ureaja i sa servo ureajem.

SI. 72. H idraulina disk konica: 1-zavrtanj za

privrivanje naplatka, 2-glavina,
3-disk, 4-zatitnik diska,
SI. 71. H idraulina dobo konica: 1-dobo, 5-kuite cilindra,
2-opruge, 3-papua, 4-frikciona obloga, 6-zavrtanj za isputanje vazduha,
5-zavojne opruge, 6-ploa, 7-cev ulja, 7,11 -klipovi,
8-cilindar, 9-ekscentar, 10-vijak 8,10-frikcione ploice

P n eu m a tsk e (v a zd u n e) k o n ice je pronaao Georg W estinghaus. Osnovni kvalitet pneum atskih konica je
da voza deluje malom silom na pedalu konice, a da se i pored toga obezbeuje veliki koioni efekat. Kod ovih
konica u instalaciji se nalazi vazduh. V azduh u koionoj instalaciji se nalazi pod pritiskom od 4,5-5,5-7,3 bara.
Poznato je d a je vazduh kao m edijum stiljiv, to na prvi pogled ne daje garanciju za ispunjenje uslova koji se trae od
koionog sistem a. Ovaj nedostatak je prisutan to znai da pneum atski koioni sistem sporije reaguje od ostalih

46
koionih ureaja, ali poto se prim enjuje na vozilim a ija je m asa velika, a brzina relativno manja, ovaj nedostatak ne
dovodi u pitanje njegovu prim enu.
Bez obzira to je vazduh stiljiv i to se kree pod m alim pritiskom , obezbeuje se potrebna sila za koenje
zahvaljujui velikoj povrini ela klipa radnog cilindra na koju deluje vazduh pod pritiskom. Radni cilindar kod
pneum atskih konica se ne nalaze unutar doboa, ve van doboa na nosau koionog sistema (si. 73).

T
"0 d)

&

SI. 73. Pneum atska instalacija traktora: 1-kompresor, 2-regulator pritiska, 3-rezervoar za vazduh.
4-ep za isputanje taloga, 5-m anom etri, 6-koioni ventil, 7-pedala, 8-runa konica,
9-spojnika glava, 10-slavina za zatvaranje prikljunog voda

H id r o p n eu m a tsk e (k o m b in o v a n e) k on ice spadaju u servo konice, je r voza deluje na pedalu konice

relativno m anjom silom, a uveanje sile obavlja vazduh pod pritiskom na elo klipa pneum atskog cilindra. Ovaj servo
ureaj radi na principu nadpritiska.
Servo ureaj m oe raditi na principu podpritiska i na principu nadpritiska.
Servo ureaj koji radi na principu potpritiska uglavnom je u primeni na hidraulinim konicam a (si. 74), dok
servo ureaj koji radi na principu nadpritiska u primeni je kod pneum atskih konica.

S i
' jJ v

SI. 74. Servo ureaj: 1-pedala, 2-telo cevovoda, 3-ventil, 4-poklopac vazdune komore,
5-ventil za vazduh, 6-ventil vakuum a, 7-mem brana, 8-filter za vazduh,
9-cilindar, 10,11 -klipovi, 13-koioni cilindar, 14-glavni koioni cilindar

U re aj za u p ra v lja n je

Ureaj za upravljanje slui za odravanje kretanja traktora u eljenom pravcu kao i za izvoenje skretanja.
Takoe, m ora imati povratno delovanje, to znai da se posle izlaska iz krivine mehanizam vraa u srednji poloaj i
odrava se u tom poloaju.
Kod veine traktora upravljanje se izvodi zaokretanjem prednjih tokova. Prilikom kretanja traktora u krivini
ose svih tokova treba da se seku u jednoj taki. To je i uslov da se prilikom krune vonje ne pojavljuje bono
klizanje prednjih tokova. Spoljni toak se kree po veoj krunici, a unutranji po manjoj. Zbog toga spoljni toak
treba da bude m anje zaokrenut, a unutranji vie zaokrenut, a to se postie odgovarajuom geom etrijom poluja (si.
75).
U reaj za upravljanje traktora s tokovim a moe biti izveden sa jednom (si. 76) ili dve uzdune spone (si.
77).
U re aj za u p ra v lja n je sa jed n o m u zd u n om sp on om se sastoji od funkcionalnih delova:

47
 kola upravljaa sa osovinom ,
prenosnog m ehanizm a,
uzdune spone,
poluge za upravljanje,
poprene spone,
poluga poprene spone.

SI. 75. Ispravno regulisan ureaj za upravljanje

SI. 76. Ureaj za upravljanje sa jednom uzdunom sponom: 1-kolo upravljaa sa

osovinom , 2-m ehanizam upravljaa, 3-uzduna spona, 4-poluga za upravljanje,
5-poprena spona, 6-poluga poprene spone, 7-osovina

Prenosni m ehanizam ureaja za upravljanje sa jednom uzdunom sponom m oe biti reen sa standardnim
punim prenosnikom , globoidalnim punim prenosnikom i vijanim prenosnikom .

U re a j za u p r a v lja n je sa d v e u zd u n e sp o n e ima sledee delove:

kolo upravljaa sa osovinom ,
prenosni m ehanizam ,
poluge m ehanizm a,
uzdune spone,
poluge za upravljanje.

SI. 77. Ureaj za Upravljanje sa dve uzdune spone: 1-kolo upravljaa,

2-m ehanizam upravljaa, 3-poluga m ehanizm a, 4-uzdune spone,
5-poluge za upravljanje, 6-osovina

Prenosni m ehanizam ureaja za upravljanje sa dve uzdune spone im a u produetku osovine upravljaa
konusni zupanik koji je sm eten u kuitu m ehanizm a izmeu dva segm enta tanjirastih zupanika. N a osovinama
tanjirastih zupanika nalaze se poluge koje su zglobno vezane za uzdune spone. Prednji deo uzdunih spona ima
zglobnu vezu sa polugam a za upravljanje prednjih tokova. Ovako povezano poluje ureaja za upravljanje omoguuje
brzo i sinhronizovano zaokretanje prednjih tokova u levu i desnu stranu, to ujedno doprinosi veoj pokretljivosti
traktora.

48
 H idraulini ureaj

N a traktoru m ogu biti postavljeni sledei hidraulini ureaji (si. 78):

1. radialna klipna pum pa sa podeavajuim kapacitetom, sredite zatvorenog hidraulinog sistema,
2. poluge za prikljuak u 3 take sa automatskom hidraulinom regulacijom i regulacijom donjih traktorskih
poluga, kontrola optereenja i dubine,
3. hidrostatiki upravlja,
4. m enja sa hidraulinim kopanjem,
5. jednostruko ili dvostruko delujui prikljuak za brzo ukopavanje za daljinsko upravljanje,
6. hidrauline sam opodeavajue konice,
7. hidrostatiko prednje upravljanje.
8. hidraulino ukopavanje vretena, nezavisno od spojnice, obezbeenje snage za nezavistan PVT,
9. selektivna kontrola ventila za udaljene cilindarske izlaze,
10. cilindar za daljinsko upravljanje.

SI. 78. Hidraulini ureaji na traktoru

H id ra u lin i ureaj za p o d iza n je je veom a vaan ureaj na traktoru, koji ima zadatak da podie, sputa i dri
veliki broj prikljunih orua i m aina.
U slovi koje hidraulini podizni ureaj u radu m ora da ispuni su:
da ostvari dobru kinem atiku podizanja i sputanja prikljuaka, bez deform acija i lomova podiznog
m ehanizm a i prikljuaka,
da doprinese poveanju vune sposobnosti traktora,
da ne doprinosi poveanju vunog otpora prikljune maine,
da omogui dobro i lako poniranje radnih organa prikljuaka,
da obezbedi dobro kopiranje reljefa zemljita,
da obezbedi stalnu - zadatu dubinu rada,
d a je podesan za lako rukovanje sa sedita traktoriste,
da obezbedi jednostavno spajanje sa prikljunom mainom,
da automatski regulie preoptereenje prikljuka,
da obezbedi siguran i bezbedan transport prikljuka.
H idraulini ureaj za podizanje se sastoji iz (si. 79): uljne pum pa, cevovoda, rezervoara za ulje, filtera ulja,
prelivnog voda, razvodnika, spojke, hidraulinog cilindra i poluga.
V aan sastavni deo je sigurnosni (prekopritisni) ventil koji im a zadatak da spreava tete pri preoptereenju.
Prekopritisni ventil je od strane proizvoaa podeen, na primer, na 180 bara (radni pritisak hidraulike do 210 bara).
Ako se iz bilo kog razloga ovaj pritisak prekorai, ventil automatski otvora ulju put u otvor za povratak ulja u
rezervoar.
Ureaj za podizanje se sastoji iz hidraulinog i m ehanikog dela (si. 80).
H id ra u lin i d eo se sastoji iz hidrauline pumpe, rezervoara za ulje, ureaja za kom andovanje i radnog
cilindra podizaa. Kao poslednji sastavni deo hidraulinog sistem a dolazi radni cilindar s poteznom polugom.
N ajvie upotrebljivani tip cilindra je je d n o stra n i radni cilin d a r (kod ureaja za dizanje). Pritisak ulja deluje
samo n ajed n u stranu klipa. N jim e se m oe samo podizati, a sputanje se obavlja usled teine.
 SI. 79. H idraulini sistem traktora: 1-uljna pum pa, 2-cevovod, 3-rezervoar za ulje,
4-filter ulja, 5-prelivni vod, 6-cevovod, 7-razvodnik, 8-cevovod, 9-spojka,
10-hidraulini cilindar, 11-poluge, 12-orue
rin-plivajui poloaj, C-sputanje, H -neutralan, n-p o d izan je

K od d v o str a n o g d elo v a n ja rad n og cilin d ra m oe se sa silom i dizati i sputati, to znai da se silom moe
delovati i prem a dole, dakle i stiskati.

SI. 80. Delovanje hidraulike

M eh a n i k i d eo se sastoji iz pokretne osovine sa ruicom i prikljuenog orua. O sovina podizaa sa obe
ruke je spojena preko dve podizne poluge s donjim traktorskim polugam a u tri take. U pom ica (gornja poluga) im a
sam o zadatak voenja. Tri take za veanje su vrlo pokretljive, zbog ega m ogu biti prilagoene za razne vrste
prikljunih orua.
V eliina prikljuivanja u tri take norm iran aje u tri kategorije (si. 81):

Rastojanje donjih D uina donjih O tvor u kuglastom spoju Otvor gornjih

poluga na ureaju poluga donjih poluga upom ica
(mm) (mm) (mm) (mm)
K ategorija I 718 800 22,4 19,3
K ategorija II 870 910 28,7 25,7
K ategorija III 1010 870 36,6 31,7

Ureaj za regulaciju om oguava tri osnovna podruja, koje m oe voza traktora da izabere:
dizanje,
sputanje,
neutralni poloaj.

D izan je: Preko regulatora se pusti ulje u radni cilindar. U lje potisne klip i preko poluga okree osovinu za
dizanje.
S p u tan je: K od veine ureaja za dizanje sputanje se obavlja usied teine tereta odnosno ureaja koji se
die. Podeavajui ventil se postavi tako da klip moe ulje iz cilindra potisnuti u rezervoar. Struja ulja, koja dolazi iz
pumpe, prekida se i provodi kroz zaobilazni kanal ventila u rezervoar.

50
 N e u tr a ln i p oloaj: Ako je potrebno da orue ostane na nekoj visini, tada se struja ulja prem a cilindru zatvori.
U lju koje se u tom m om entu nalazi u cilindu je takoe zatvoren put za vraanje. Klip pritiska ulje, ali na temelju
fizikog zakona da su tenosti nestiljive, to ulje dri klip na mestu, a tim e i teret. Struja ulja od pumpe ponovo ide u
rezervoar ulja.

SI. 81. K ategorije veanja u tri take

H id r a u lin i p o d izn i ureaj trak tora g u sen ia ra dat je na si. 82. Ureaj se sastoji od rezervoara za ulje (1),
cevovoda za ulje pod niskim pritiskom (2), pumpe za ulje (3), razvodnika (4), klipa razvodnika (6), ruke (6),
cevovoda za ulje pod visokim pritiskom (7), hidraulinog cilindra (8) i poluge hidraulinog sistem a (9)

SI. 82. H idraulini sistem traktora guseniara: 1-

rezervoara za ulje, 2-cevovod za ulje pod niskim
pritiskom , 3-pum pa za ulje, 4-razvodnik, 5-klip
razvodnika, 6-ruka, 7-cevovodi za ulje pod visokim
pritiskom , 8-hidraulinog cilindra,
9-poluge hidraulinog sistema

U re a ji za od vod sn age

Pod prikljunim vratilom podrazum eva se ogranak traktorskog prenosnog m ehanizm a koji se zavrava
posebnim rukavcem, preko kojeg se razliitim radnim mainama, dovodi obrtni moment motora. S obzirom na maine
koje dobijaju pogon od prikljunog vratila, razlikujemo one koji trae:
- da im se broj obrtaja odrava konstantnim,
- da broj obrtaja prikljunog vratila bude zavistan od preenog putu traktora.
Pogon prikljunog vratila treba osigurati ili od motorske osovine ili preko m enjakog mehanizma.
Prikljuna vratila se konstrukcijski m ogu podeliti na:
- direktno prikljuno vratilo,
- m otorsko prikljuno vratilo,
- prikljuno vratilo s pogonom od menjaa.
D irek tn o p rik lju n o v r a tilo im a broj obrtaja zavistan od broja obrtaja motora, a ukljuuje se i iskljuuje
pomou glavne spojnice. Prikljuno vratilo i menja dobijaju zajedniki pogon od pogonske odovine (si. 83).
N a kraju prikljunog vratila nalazi se najee kandasta spojnica. Spojnica za vonju povezuje glavnu osovinu motora
sa pogonskom osovinom , pa se kandasta spojnica moe ukljuivati samo zajedno sa spojnicom za vonju. Ako je
spojnica za vonju ukljuena prikljuno vratilo e se okretati, a da m enja i nije ukljuen u brzinu, tada traktor stoji u
mestu.
Znaaj direktnog prikljunog vratila je da:
- pogon prikljunog vratila odvaja se od pogona m enjaa iza spojnice za vonju,
- prikljuno vratilo se okree sam o ako je spojnica za vonju ukljuena,
- direktno prikljuno vratilo se nee okretati ako je spojnica za vonju iskljuena,
- prenosno odnos brojeva obrtaja m otora i prikljunog vratila konstantan je , zbog ega broj
obrtaja direktnog prikljunog vratila zavisi od broja obrtaja m otora, a ne od ukljuenog

51
 prenosnog odnosa menjaa,
- sm er obrtanja prikljunog vratila je kao kod kazaljke na satu, gledano u smeru kretanja
traktora prem a napred.

SI. 83. D irektno prikljuno vratilo: 1-pogonska osovina, 2 -sp o jn icaza vonju,
3-prenosni m ehanizam za prikljuno vratilo, 4-spojna osovina, 5-kandasta spojka
(prikljunog vratila), 9-rukavac prikljunog vratila

L oa strana direktnog prikljunog vratila je to se ne moe zaustaviti, a da se ne zaustavi i kretanje traktora,

odnosno ako se zaustavi traktor prestane se okretati i prikljuno vratilo.
M o to r sk o p rik lju n o v ra tilo i njegov pogon nezavistan je od pogona traktora i dolazi pravo od motora. N a
si. 84 i si. 85 em atski su prikazana dva reenja m otorskog prikljunog vratila:
- potpuno nezavisno m otorsko prikljuno vratilo,
- m otorsko prikljuno vratilo sa spojnicom dvostrukog delovanja
P o tp u n o n eza v isn o m o to rsk o p rik lju n o vra tilo (si. 84) je m otorsko prikljuno vratilo nastalo tako to je
pogonska osovina prekinuta iza odvoda za prikljuno vratilo i spojena na spojnicu menjaa. Tako se menja moe
ukljuivati nezavisno od prikljunog vratila, a inae se m enja ili prikljuno vratilo mogu nezavisno pojedinano ili
zajedno zaustaviti. M otorsko prikljuno vratilo daje neprekidno snagu, tako da prikljuene m aine (kombajn,
silokom bajn, prese itd.) m ogu raditi sa punim brojem obrtaja ak i kad se traktor zaustavi.

SI. 84. Potpuno nezavisno m otorsko prikljuno vratilo (sa dve spojnice: glavnom i za
vonju): 1-pogonska osovina, 2-spojnica za vonju, 3-prenosni m ehanizam
za prikljuno vratilo, 5-kandasta spojnica (prikljunog vratila),
6-glavna spojnica, 9-rukavac prikljunog vratila

SI. 85. M otorsko prikljuno vratilo sa spojnicom dvostrukog delovanja: 1-pogonska

osovina, 2-spojnica za vonju, 3-prenosni m ehanizam za prikljuno vratilo,
5-kandasta spojka (prikljunog vratila), 7-spojnica prikljunog vratila,
8-uplja osovina, 9-rukavac prikljunog vratila

M o to rsk o p rik lju n o v r a tilo sa sp o jn ico m d v o stru k o g d e lo v a n ja prikazano je na si. 85. Pogonska
osovina m enjaa dovodi se do spojnice za vonju (kao i kod direktnog prikljunog vratila). Preko te pogonske osovine
prolazi uplja osovina sa posebnom spojnicom. A ktiviranje obe spojnice obavlja se istom kom andom - papuicom i
aktiviranje sledi jedno iza drugoga. Pritiskom na papuicu prvo se iskljuuje spojnica za vonju, a potom se iskljuuje
spojnica prikljunog vratila.
Znaaj m otorskog prikljunog vratila je:
 - pogon m otorskog prikljunog vratila je pravo iz motora, nezavisno od spojnice za
vonju. Pogon vratila se odvodi pre menjaa.
- Ovo vratilo se okree samo kada je njegova spojnica ukljuena. Ono e stajati ako se
spojnica za motorsko prikljuno vratilo ukljui.
- M otorsko prikljuno vratilo se okree i kada je spojnica za vonju iskljuena.
- Prenosni odnos brojeva obrtaja m otora i prikljunog vratila je konstantan. Zbog toga broj
obrtaja m otorskog prikljunog vratila zavisi od broja okretaja motora, a ne od ukljuenog
prenosnog odnosa menjaa.
- Sm er okretanja m otorskog prikljunog vratila i m otora jednak je bez obzira na to da li se
traktor kree unapred ili unazad.
- Prednost je potpuno nezavisnog m otorskog prikljunog vratila u tom e to se moe
zaustaviti a da se traktor ne zaustavi, odnosno traktor se m ora zaustaviti ali ne i prikljuno
vratilo. V ratilo sa spojnicom dvostrukog delovanja m oe se ukljuiti samo ako traktor
stoji, a isto tako i iskljuiti.

K od p rik lju n o g vra tila s p ogon om od m enjaa, broj obrtaja zavisi od ukljuene brzine kretanja traktora,
odnosno od preenog puta. Prikljuno vratilo s pogonom od m enjaa koristi se uglavnom za radove u transportu
(pogon prikolice) i za pogon razliitih prikljunih maina (rasturai stajnjaka, sejalice itd.). Konstrukcijski je prikljuno
vratilo s pogonom od m enjaa reeno ugradnjom odvoda snage iz m enjaa (si. 86).
N ajea su reenja da se prikljuno vratilo prema izboru ukljui i koristi kao motorsko ili s pogonom
preko m enjaa. Prikljuno vratilo s pogonom od m enjaa m oe se kod to g a okretati samo kad se okreu tokovi
traktora. Prenosni odnos brojeva obrtaja pogonskih tokova traktora i prikljunog vratila s pogonom od m enjaa ostaje
uvek stalan.
Znaaj prikljunog vratila s pogonom od m enjaa ogleda se u:
- pogon prikljunog vratila se odvaja iza menjaa;
- prikljuno vratilo se okree samo kada se okreu i pogonski tokovi traktora. Kad oni
stoje, ne okree se ni prikljuno vratilo;
- prenosni odnos brojeva obrtaja pogonskih tokova traktora i prikljunog vratila je
stalan. Zbog toga je broj obrtaja prikljunog vratila na 1 m etar preenog puta uvek
jednak, bez obzira na to koji broj okretaja im a motor i koji je prenosni odnos m enjaa
ukljuen;
- prenosni odnos brojeva obrtaja m otora i prikljunog vratila s pogonom od m enjaa se
m enja prem a ukljuenom stepenu prenosa menjaa. Zbog toga je uz stalni broj obrtaja
m otora broj obrtaja prikljunog vratila u jedinici vrem ena razliit i zavisi od ukljuenog
stepena prenosa menjaa.

SI. 86. Prikljuno vratilo s pogonom od menjaa: 1-pogonska osovina, 2-spojnica za vonju,
3-prenosni m ehanizam za prikljuno vratilo, 4-spojna osovina, 5-kandasta spojnica
(prikljunog vratila), 6-glavna spojnica, 9-rukavac prikljunog vratila,
10-pogon prikljunog vratila od menjaa

Standardni poloaj prikljunog vratila je sa zadnje strane, i to najee u simetralnoj liniji.

Znatan broj traktora ima osim toga, prikljuno vratilo i na drugim mestima, bono ili sa prednje strane. N a taj n a in je
olakan prenos snage na razliite m aine koje se agregatiraju bono (kosaica) ili ispred.
Prem a neem standardu odreena je visina glavnog prikljunog vratila, koja nesm e biti m anja od 575 mm ni
vea od 675 mm. Preporuuje se da visina bude 575 mm. Dozvoljeno je bono odstupanje vratila od sim etrale ravnine
traktora za najvie 50 mm.
Prem a neem standardu propisana je brzina obrtaja prikljunog vratila od 540 1 0 o/min.
Standardizovan je i drugi broj obrtaja od 1000 o/min.

53
 N a si. 87. prikazan je rukavac prikljunog vratila koji je opte prihvaen za prenos snage sa brojem obrtaja od
540 o/min. Im a 6 ljebova i prenik D = 35 mm (to odgovara 1 3/8 ina).

SI. 87. Prikljuno vratilo sa 6 ljebova

N a si. 88. p rik a z a n je rukavac prikljunog vratila za prenos veih snaga sa brojem obrtaja 1000 o/min. Ima 21
zub i prenik 1 3/8 ina. Za prenos najveih snaga slue prikljuna vratila sa prenikom 1 'A ina i 21 zub.
D a bi se izbegla svaka zabuna rukavci sa 6 zuba se obru 540 o/min, a sa 21 zubom 1000 o/min.

SI. 88. Prikljuno vratilo s 21 zubom

U re a j za p r ik lju iv a n je m a in a i orua

Ureaj za prikljuivanje m aina i orua nazivam o poteznicom . Zadatak poteznice je da povee prikljuak sa
traktorom na prikladan nain, da se sa njim e m oe obaviti predvieni posao i da omogui transport toga prikljuka.
Prem a nainu prikljuivanja m aine i orua se dele na:
- vuene m aine i orua,
- polunoene m aine i orua,
- noene m aine i orua.
Za vu e n e m a in e i oru a je karakteristino da se prikljuuju za traktor u jednoj taki. Ta veza m ora biti
zglobna da se om ogui vonja u krivini i kopiranje neravnina na terenu. Podizanje vuenih orua iz radnog u
transportni poloaj i sputanje iz transportnog u radni poloaj obavlja posebni m ehaniki ili hidraulini ureaj.
P o lu n o en e m a in e i oru a prikljuuju se za traktor u dve take. Polunoeno orue prikljuuje se na donje
traktorske poluge na koje deluje hidraulini podiza. Prednji kraj polunoenih orua se podie u transportni poloaj
preko traktora dok za zadnji kraj orua postoji poseban vozni ureaj koji se ukljuuje hidraulinim putem. To znai da
se jednim delom nose na traktoru, a drugim delom na vlastiti vozni ureaj.
N oen e m a in e i o ru a prikljuuju se zglobno na traktor u tri take. N oena orua se i u transportnom i u
radnom poloaju u potpunosti oslanjaju na traktor. Podizanje iz radnog u transportni poloaj obavlja se pomou
hidraulinog podizaa.

SI. 89. Ureaj za prikljuivanje m aina i orua

54
 Prem a vrsti m aine i orua koje se prikljuuje za traktor postoje odgovarajue poteznice:
- poteznica za vuena orua,
- donje traktorske poluge, kao poteznica za polunoena orua,
- trozglobna poteznica za prikljuivanje noenih orua,
- univerzalna poteznica.

c
d
SI. 90. Poteznice: a-poteznica za vuu, b-trozglobna poteznica, c-univerzalna poteznica,
d-poteznica za vuu dvoosovinske prikolice

Kao posebna reenja postoje :

- poteznica za vuu dvoosovinskih prikolica,
- autom atska poteznica za vuu jednoosovinskih prikolica.
Poteznica m oe biti fiksna i klatea.
N ajvaniji funkcionalni delovi trozglobne poteznice su: ram ena hidraulinog podizaa, leva
i desna podizna poluga sa vijkom za izravnavanje, donje ili vune traktorske poluge, gornja traktorska poluga ili
upom ica. T rozglobna poteznica radi na principu paralelogram skog m ehanizma.

P n eu m a tsk i ureaj

Pneum atska instalacija na traktoru sastoji se iz sledeih osnovnih delova:

kom presora,
regulatora pritiska,
rezervoara za vazduh,
nonog koionog ventila,
slavine,
spojnike glave
dvostrukog m anom etra.

SI. 91. Pneum atska Instalacija traktora: 1-kompresor, 2-regulator pritiska,

3-rezervoar, 4-ep za isputanje taloga, 5-dvostruki m anom etar
(A -bela kazaljka, B-crvena kazaljka), 6-noni koioni ventil,
7-poluge none konice, 8-poluge rune konice, 9-spojnika
Glava, 10-slavina za zatvaranje voda prikolice

55
 K om presor usisava vazduh i sabija ga na pritisak od 5 bara u posebnom rezervoaru za vazduh. V azduh iz
kom presora prelazi preko regulatora pritiska, a zatim kroz cevovod odlazi u rezervoar za vazduh. Iz rezervoara vazduh
se odvodi do nonog koionog ventila, a potom preko slavine do spojnike glave na traktoru na koju se nadovezuje
odgovarajua instalacija prikolice.
D vostruki m anom etar slui za kontrolu pritiska vazduha i im a dve kazaljke belu i crvenu. B ela kazaljka
pokazuje pritisak u rezervoaru, a crvena pritisak u prikljunom vodu iza nonog koionog cilindra.
Prilikom vonje vano je da se konice tako podeene da prikolica koi neto ranije od traktora.

E lek tr i n i u re aji

U elektrine ureaje na traktoru spadaju: akum ulator, elektrini vodovi, svetla: farovi i katadiopteri, signalne
lampe, ventilator i erkondin kod savrem enih traktora.
O akum ulatoru je bilo rei u poglavlju M otori sa unutranjim sagorevanjem .
Svetla na traktoru im aju zadatak da omogue traktoristi dobru vidljivost u nonom radu, kao i da omogue
nesm etano kretanje i dobro uoavanje traktora u transportu nou zajedno sa katadiopterim a. Signalne lam pe imaju
zadatak da obaveste i upozore traktoristu na pravilan rad traktora, odnosno da upozore ako neto ne funkcionie kako je
predvieno.
V entilator i erkondin se ugrauje u kabine traktora kako bi se poboljali uslovi rada traktoriste.

K o n tr o ln i in stru m en ti

Razvoj savrem ene industrije hidraulinih, pneum atskih i posebno elektronskih kom ponenti i celina,
omoguili su nagli razvoj i proizvodnju kontrolnih instrum enata, parcijalnih i kom pleksnih inform acionih i
regulacionih sistem a ukljuivi u to i sistem e autom atizacije u upravljanju procesima.
N eki od instrum enata i ureaja postali su deo standardne opreme na traktorim a, dok mnogim instrumentima,
ureajim a i sistem im a, traktori m ogu da se oprem e kao opciona varijanta.

S ed ite i k ab in a

V isok stepen kom fora se ogleda u poveanju broja radnih sati bez posledica na zam or organizma. Elementi
kom fora na koje se obraa panja su: preglednost sa sedita, pristup kabini, raspored kom andi, m ikroklim a, nivo zvuka
i vibracija.
Sedite om oguava itav niz podeavanja: po visini, napred-nazad, po uglu butnog dela nogu, po uglu
naslona, po visini oslonca za vrat, po uglu naslona za laktove. O slanjanje sedita je uglavnom pneum atsko, a krutost je
relativno visoka kako bi se izbegle rezonantne vibracije koje negativno deluju na organe rukovaoca.

SI. 92. Savrem ena kabina traktora

K abina titi traktoristu u letnjem periodu od sunca, kie i ostalih vrem enskih nepogoda, a u zim skom od velike
hladnoe. D obro konstruisana i m ontirana kabina titi od buke.
K abina om oguava i visok nivo pristupa takam a dnevnog i periodinog odravanja zahvaljujui velikoj
zakretljivou ( i do 180). Spoljna preglednost je obezbeena velikom zastakljenom povrinom i fotogrej staklima.
N ivoi zvuka u kabini su sputeni ispod 80 dB, zahvaljujui novim akustinoizolacionim materijalim a kao i
snienju izvornog zvuka koji dolazi od m otora i transm isije.
M ehaniki elementi traktora su elastinom vezom spojeni sa kabinom , ime se om oguava kom penzovanje
oscilacija od neravnina terena.
 M eh a n ik a tra k to ra

Traktori se koriste na zemljanim povrinam a (oranice, poljski, umski i seoski putevi) ili na putevim a s
tvrdom podlogom (beton, asfalt). Zakonitost kretanje traktora po zemljanim povrinam a znatno je sloenija nego na
putevim a sa tvrdom podlogom . Razlog je nestabilnost mehaniko fizikih osobina zem ljinih podloga zbog ega je
proces deform isanja podloge dosta sloen. Osnovni faktor koji utie na kretanje tokova traktora je nedovoljna
vrstoa gornjeg sloja zem ljita kao i reljefnost povrine.
N a vrstou podloge znatno utie mehaniki sastav zemljita, vlanost, predkultura, zakorovljenost i
prethodna obrada.
U procesu kretanja tokova po zemljinoj podlozi deform iu se i toak i podloga.
Zbog lakeg sagledavanja ovog sloenog pitanja posmatrae se samo dva sluaja kretanja tokova i to:
prednjeg gonjenog toka i zadnjeg pogonskog.

G o n jen i to a k

N a gonjeni toak (si. 93 ), deluju sile:

Gk - deo teine traktora koji otpada na toak,
F - uzduna sila koja gura toak,
FN - sila norm alne reakcije podloge; veliina ove sile jednaka je sili Gk, Gk=FN,
F t-ta n g e n c ija ln a reakcija podloge; veliina ove sile jednaka je uzdunoj sili F, Ft=F,
rd - dinamiki radij us toka, neto je manji od poluprenika toka.

N a si. 93, prikazana su dva sprega sila Fn, Gk i F, Ft. M omenti ova dva sprega sila su jednaki:
G k e = F t rd

F t = G k e/rd = f G k

Sila Ft predstavlja otpor kotrljanju a odnos e/rd je koeficijent trenja kotrljanju. Intenzitet tangencionalne
sile Ft zavisi od pritiska tokova Gk na podlogu.

P o go n sk i to a k

Pri pravolinijskom kretanju toka zbog delovanja pogonskog m om enta M k i sile toka Gk (nazvana atheziona
teina traktora) javlja se reakcija podloge FN i Ft (si. 94). Ove dve reaktivne sile u odnosu na taku O prave momente
koji se uravnoteuju sa pogonskim momentom:

M k = F N e + F t rd

Iz ove jednaine i uzimajui u obzir d a je FN=Gk

F t = M k / rd - G k e/rd

Odnos M k/rd predstavlja pogonsku silu na obodu toka (bruto trakcija), a izraz Gk e/rd (neto trakcija).

57
 SI. 94. Sile na pogonskom toku

K lizanje toka

B rzina vonje (v) pogonskog toka m anja je od obodne brzine toka (vo). Odnos razlika obodne brzine
brzine vonje traktora definie se kao klizanje.

8 = Av / vo

8 = (vo v)/ vo = 1 v/ vo

SI. 95. K lizanje tokova

S = 2 n t put koji bi toak preao pri istom kotrljanju,
Ss - stvarni preeni put uz proklizavanje toka,
Sk - deo puta koji toak nije preao zbog klizanja.
K oeficijent klizanja (5) se moe izraziti i preko preenog puta:

8 = (s - ss)/s = 1 - ss/s

Preveliko klizanje im a tetno delovanje na zemljite, a dolazi i do gubitka energije. K lizanje u podruju 0,15
0,20 (15-20 %) optim alno je za traktore na zbijenim zem ljitim a, a klizanje 25-30 % na rastresitim.

SI. 96, K arakteristine take na krivoj klizanja pogonskog toka

K o efic ijen t p ria n ja n ja

K oeficijent prianjanja definie se kao odnos izmeu tangencijalne sile, koja deluje u pravcu klizanja toka
nom inalnog opterenja koje se prenosi s toka na podlogu, odnosno norm alne reakcije podloge.

<p = F t/G k
K oeficijent p rian jan ja je prom enljiva veliina i zavisi od:
pneum atika (veliina, olik, materijal, oblik ara, istroenost),
podloge (priroda podloge, vlanost, praina, masnoa, sneg, led, tem peratura),
 spoja pneum atik-podloga ( optereenje, brzina klizanja, pravac klizanja).
M aksim alna vrednost prianjanja je za klizanje od 15 %.

T eite tra k to ra i p rera sp o d e la tein e

Teite je taka u kojoj je skoncentrisana ukupna teina traktora. Poloaj teita m oe se odrediti raunski,
grafiki ili eksperim entalno, m erenjem . Poloaj teita je defmisan ako znamo udaljenost teita u uzdunoj ravni od
prednjeg ili zadnjeg toka, visinu teita izvan podloge i poloaj teita u poprenoj ravni na traktor (si. 97).

-..- G---- i,

/ _
/ v 1
\ \ J -KV.
j
VX 2
vi /
*2

Si. 97. D ejstvo sila na traktor bez SI. 98. Dejstvo sila na traktor s
prikljunog orua prikljuenim noenim oruem agregatu sa vuenim ili polunoenim
oruem

Pom ou m om entnog pravila dobijaju se relacije:

- Optereenje zadnjeg mosta: G 2 = G L l/L

- Optereenje prednjeg mosta: G1 = G L 2/L
- U daljenost teita traktora od ose zadnjeg toka: L 2 = G1 L /G
D ejstvo sila na traktor sa prikljuenim oruima dat je na si. 98 . i si. 99.

V u n a sn aga

V una snaga (P) na poteznici predstavlja korisnu snagu koja se prikljunim oruim a pretvara u koristan rad.
V una snaga je proizvod vune sile i brzine:

P = Fv v /3600 (k \V ), (v u km/h)
P = F v v /1 0 0 0 (k W ), (v u m /s)

Poveanje optereenja ili brzine poveae vunu snagu, ako drugi elem ent ostane konstantan. Meutim,
poveanje obrtnog m om enta poveava naprezanje transm isije i m oe da prouzrokuje prevrem ena mehanika
optereenja.
Poveani balast poveava otpor kotrljanju traktora i zahteva veu potronju goriva za samo kretanje traktora.
Smatra se da svako poveanje otpora koji je prouzrokovano veom radnom brzinom , obino moe da izjednai sa
veim otporom kotrljanja preteranog balasta kod manjih brzina i zbog toga potronja goriva po hektaru je ista, bez
obzira na brzinu.
Pored dodatnog otpora kotrljanja i potronje goriva, preterana teina moe da prouzrokuje ugibanje
pneum atika, i tim e bre propadanje, ako se ne upotrebe gume odgovarajuih dim enzija i u odgovarajuem broju
(udvojeni tokovi ili pogon na etiri toka). Poveani balast poveava sabijanje zem ljita to moe da ogranii rast
korenovog sistem a i tim e sm anji prinose.
Pod norm alnom silim vue traktora podrazumeva se sila vue koja odgovara m aksimalnom koeficijentu
korisnog dejstva traktora, pod uslovom da se nalazi u oblasti agrotehnikih brzina kretanja i usvojene oblasti klizanja,
za pojedine tipove traktora.

B ilan s sn a g e tra k to ra

Traktor predstavlja izvor energije potrebne za pogon prikljunih m aina i orua. O na se na radnu mainu ili
orue moe prenositi direktno ili indirektno. Za direktni prenos snage slui prikljuno vratilo.

59
 U toku prenosa gubi se znatan deo energije. Iskorienje efektivne snage m otora uslovljeno je gubicim a na
klizanju pogonskih tokova. Traktori s pogonom na etiri toka imaju m anje otpore kotrljanja i m anje gubitke na
klizanje u odnosu na traktore sa pogonom preko zadnjih tokova.
B ilans snage traktora predstavlja jednainu koja pokazuje koliko se snage troi za savlaivanje pojedinih
otpora koji se suprostavljaju kretanju traktora. N a osnovu bilansa snage moe se proceniti kvalitet traktora pri emu je
za uporeenje veom a prikladan koeficijent korisnog dejstva traktora (vuni stepen korisnosti), a koji se neposredno
izvodi iz bilansa snage.
Jednaina kojom se iskazuje bilans snage m oe se u optem sluaju predstaviti kao:

Pe = P tr + P f+ PX + P v+ (P u + P P V )

Pe - efektivna snaga, snaga m otora na zamajcu

Ptr snaga koja se troi na savlaivanju otpora u transm isiji, P tr = (1-rjp) Pe
P f - snaga koja se troi na savlaivanju otpora kotrljanju, P f = F f V s
PX - snaga koja se troi na savlaivanju otpora klizanja pogonskih tokova, PL = P o X
Pv - snaga vue koja se troi na savlaivanju otpora na poteznici, Pv = Fv Vs
Pu - snaga koja se troi na savlaivanju otpora uspona, Pu = F u - s i n a
PPV - snaga koja se odaje preko vratila za odvod snage (prikljunog vratila), P P V = M P V copv
K orisne snage su snaga vue koja se troi na savlaivanje otpora na poteznici i snaga koja se odaje preko
vratila za odvod snage. Sve ostale snage predstavljaju gubitke i treba ih svesti na minimum kako bi snaga na poteznici
bila to vea.
Raunajui na ukupnu dovedenu energiju u stvarnoj vunoj karakteristici traktora (si. 100), bilans energije je:
gubici energije u motoru: 65,2 %,
gubici energije u transm isiji: 3,48 %,
gubici energije na klizanje: 5,54 %,
gubici energije za vlastito kretanje: 3,89 %,
preostala energija za vuu: 21,88 %.

:'(f is; ' . .i

V U N A S IL A (kN.)

SI. 100. Stvarna vuna karakteristika traktora

A g r eg a tir a n je tra k to ra

A gregat predsavlja spregu traktora (pogonske maine) i odgovarajue m aine radilice (poljoprivredne m aine i
orua) nam enjene za obavljanje odreenog radnog procesa.
A gregatiranje traktora za obradu zem ljita izvodi se spajanjem traktora i orua pomou poteznice traktora (za vuena
orua) ili pom ou hidraulinog sistem a traktora (za noena orua-m aine).
Agregat dobija naziv prem a oruu koje se nalazi u agregatu i njegovoj nameni: agregat za oranje (traktor i plug),
agregat za tanjiranje (traktor i tanjiraa), agregat za setvu (traktor i sejalica), agregat za podrivanje zem ljita (traktor i
podriva), agregat za priprem u zem ljita za setvu (traktor i setvosprem a) i dr.
Sloeni ili kom binovani agregat je agregat sastavljen od vie poljoprivrednih maina, orua za istovrem eno obavljanje
vie radnih procesa.

60
 Savremena tehnologija u poljoprivredi raspolae sa velikim brojem m ogunosti da usitni, zem ljite do eljene
_c -e Posle obrade, povrinski sloj ostaje osetljiv na ponovno sabijanje. Ponaanje povrinskog sloja pri klasinoj
- rrem i zem ljita prikazano je na si. 3.

a) Presek podloge pre obrade

[fT rm iim m T T T T T T T T T T T T iT n ii fj -in iT i rT T rrm r r r r fT r ^ n ^ .0 0 % ^

Presek podloge posle oranja

do tvrdog sloja (cca 30 cm)

7 " I 100%
rastresito

c) Presek podloge posle tanjiranja (cca 15 cm)

1 34%
. .'sabijeno
K.v.tv.v.ji.jilfli
' W
d) Presek podloge posle sitnjenja (cca 10 cm)

61%
mrn nM nri ni mTjfBm rfi ofe? strrcfcL
.sabijeno
j ml I | I | 'U! U:tl ^s a c

e) Presek podloge posle sejanja

i I I i JI | i I | I j ! ! j I

fiirorRITOM HiKm B l-te ERrTH Ifflm l Flrtosab|Jeno

tvdi sloj sabijeni sloj rastresiti sloj

SI. 3. Uticaj savrem ene obrade zem ljita na proces rastresanja povrinskog sloja

Ispitivanja su pokazala da se sabijena zona ispod toka prostire kroz zem ljite po ravnim a koje su nagnute pod
uglom 45 u odnosu na ravan toka. Veliki broj prolaza m ehanizacije po njivam a u priprem i zem ljita uspe da ponovo
sabije gotovo tri etvrtine zaprem ine oraninog sloja zem ljita u odnosu na zaprem inu za koju se veruje da je ovakvom
tehnologijom rastresena i postala dostupna kulturi koja se uzgaja.

A gro teh n ik a

A grotehnika (tehnologija proizvodnje), sistem gajenja poljoprivrednih kultura, koja im a zadatak da obezbedi
najvei mogui prinos, najboljeg kvaliteta, sa najm anje uloenog ivog, ljudskog rada i sredstava za jedinicu proizvoda.
Sistem gajenja biljaka obuhvata veliki broj agrotehnikih m era ili postupaka (obrada zemljita, ubrenje, setva ili sadnja,
nega useva, zatita bilja od biljnih bolesti i tetoina i etva), koji se odnose na pojedine operacije u celovitom
agrotehnikom kom pleksu to znai da obuhvataju sve prostorne i vrem enske zahteve kojim a se biljke obezbeuju u
odgovarajuim fazam a razvia osnovnim ivotnim faktorim a u optim alnim koliinam a i odnosim a. Za obavljanje pojedinih
agrotehnikih m era od posebnog je znaaja da se obavljaju u optim alnom roku. Savrem ena agrotehnika m ora da vodi
rauna o ouvanju plodnosti zem ljita, njegovoj sveukupnoj zatiti, a posebno od erozije, hem ijske, bioloke i drugih
tetnih degradacija.
 N ajvanija osobina agrotehnike je njena kom pleksnost, je r se prim ena savrem enih agrotehnikih m era zasniva na
poznavanju biolokih osobina poljoprivrednih kultura, agronomskih karakteristika zemljita, agrotehnikih, organizaciono-
ekonom skih i nekih drugih uslova. K om leksnost agrotehnike izraava se i po tom e to odreen agrotehniki postupak
deluje ne na jedan ve na nekoliko uzajam no povezanih ivotnih uslova. N a primer, obrada zem ljita pojaava
mikrobioloke procese u zemljitu, poveava obezbeenost biljaka hranljivim m aterijam a, a u isto vreme regulie vodni,
vazduni i toplotni reim zemljita, doprinosi unitavanju korova, tetoina i bolesti biljaka.
Agrotehnika, kao zbirni pojam, m oe se podeliti na: optu, specijalnu, primitivnu, integralnu, m aksim alnu i na agrotehniki
minimum.
D a bi pravilno i kvalitetno obavili sve agrotehnike zahteve neophodno je:
- sagledati strukturu povrina,
- prouiti tehnologije radova,
- obaviti dobar izbor reproduktivnog m aterijala,
- izvriti izbor sredstava m ehanizacije,
- obaviti optim izaciju traktorsko m ainskog parka,
- obavljati redovne kontrole ispravnosti sredstava mehanizacije,
- iznalaziti naine usavravanja ve postojee m ehanizacije,
- obavljati redovno praenje rasta i razvia biljaka,
- obavljati kontrole u cilju zatite od korova, biljnih bolesti i tetoina.

Zadatak i cilj obrade zem ljita ogleda se u odravanju i popravljanju strukture zemljita, uspostavljanju potrebne
poroznosti za vodu i vazduh, unoenja na dubinu biljnih ostataka, organskog i m ineralnog ubriva kao i unitavanja
korovske vegetacije.
Obradom zem ljita se poboljavaju fiziko mehanike, toplotne i vodno vazdune osobine zemljita. Osnovni
uslov za kvalitetno izvedenu obradu zem ljita i stvaranja savrenog leite za sem e je tvda podloga i m ek pokriva (si. 4c).

vlano zemljite
malo vlage
Ivano stttvo zemljite

SI. 4. O brada zemljita: a-loe priprem ljeno leite za seme, b-nepovoljno leite za seme
c-savreno leite za sem e (tvrda podloga, mek pokriva)

U toku obrade zem ljita na srednje tekim i tekim zemljitim a, ako se ne vodi rauna, doi e do stvaranja
nepropusnog tvrdog sloja koji je nazvan pluni on (taban)(sl. 5).

SI. 5. N astanak plunog ona

63
 Istorijat obrade zem ljita

ovek je odavno shvatio da zem ljite mora da se obrauje.

Poetak obrade zem ljita gubi se daleko u prolost., ak u period od pre 3000 godina pre nove ere. Orue
korieno u periodu od 1800 do 800 g. pne prikazano je na si 6 .
U toku istoriskog razvoja obrada zem ljita je prola kroz etape rune, zaprene i m ainske obrade. Za svaku etapu
mogu se izdvojiti svojstveni izvori energije: ovek, ivotinja i maina.
M organ (1833) je napravio prvi gvozdeni plug. Prvi elini plug je napravio 1837. godine u kovakoj radionici
kova John D eere iz grada M ollin, u dravi Uinois -S A D , da bi ve od 1840. godine fabrika John D eere proizvodila
prvoklasne m etalne plugove.
Fabrika Bonnel (1875) poinje da proizvodi plugove za ivotinjsku vuu (si. 7). Ista fabrika (1895) patentira obrtni
plug tipa Brabant koji ostaje dugo godina standard za druge proizvoae (si. 8), a prvi plug sa pneum atskim tokovim a
proizvodi sel9 3 8 . godine (si. 9).
Polunoeni plugovi su se pojavili 1947. godine (si. 10), a noeni 1962. godine (si. 11). Vueni plug sa zadnjim
tokom pojavio se 1969. godine (si. 12).
Traktorske vuene plugove u periodu od 1914. - 1918. godine vukli su lokomobili (si. 13). Ve od 1920. godine
koriste se motorni vueni plugovi (si. 14).

Fundam entalna istraivanja koja su teoretski objasnila razloge za obradu zem ljita postavljena su 1890. godine.
1970-tih postojale su dve kole obrade zem ljita: nem aka i engleska.
N em aka kola, kao glavni zadatak za obradu zemljita, je postavila stvaranje povoljne strukture zem ljita u cilju
poveanja plodnosti, dok je engleska kola u prvi plan im ala zadatak da se uniti korovska vegetacija.

' ^ ^

^ ***** * * ir

'
' i .. - ,1 * H

SI. 6. Istorijski razvoj obrade zem ljita

SI. 7. Plug za ivotnjsku vuu SI. 8. Plug obrta SI. 9.Prvi plug sa
pneum atskim tokovim a

64
 Im perativ dananjeg stepena razvoja u mehanizovanoj obradi zem ljita je ouvanje plodnosti zemljita, racionalna
obrada i uteda energije.
Rezultati dosadanjih istraivanja ukazuju na velike tekoe i nedostatke obrade zem ljita plugom klasine
konstrukcije (taban brazde, veliki utroak energije i oteana deform acija zem ljita u tekim i zasuenim zemljitima).
Raone plugove ne m ogu zameniti izeli i razrivai u zaoravanju stajskog ubriva i biljnih ostataka.
Prim ena razliitih orua izel plugovi, razrivai (stabilni i vibrirajui) imaju prednost u odnosu na plugove na
smonicama, parapodzolim a, ritskom zemljitu, gajnjaam a je r imaju vei uinak 1,7 puta, sm anjuju potronju goriva za
35% i poveavaju prinose za oko 20%.
U primeni su razliiti sistem i i koncepcije m aina i agregata. U potrebljavaju se razni nazivi za razliite sisteme
obrade. Tako da im am o optim alnu, m inim alnu i redukovanu obradu, kao i integralnu (potpunu, sveobuhvatnu, meusobno
povezanu obradu tem ljita) i diferencijalnu (selektivnu) agrotehniku.
R azvoj k o m b in o v a n ih a g regata usm eren ja na utedi energije i sm anjenju gaenja zem ljita uz minimalan broj
prolaza. Imperativ dananjeg stepena razvoja u mehanizovanoj obradi zem ljita je ouvanje plodnosti zemljita, racionalna
obrada i uteda energije.
Izb or adekvatnih m aina i orua za date uslove je vrlo sloen zadatak je r zavisi od velikog broja parametara:
klim atskih uslova, tip a zem ljita, vlanosti zemljita, agrotehnikih rokova, tehnologije radova, kapaciteta maina, trokova
itd.
Kod kvalitetno uraene obrade zemljita, zemljite treba da bude rasresito, hom ogeno i plodno u sloju do 40 cm.
O brada treba da omogui svaranje stabilne strukture.
Optimalni vodno vazduni reim da bude 18-24 % vlage i 10-20 % vazduha. M anjak vlage u tekim zemljitim a
utie znatno na poveanje otpora kretanju orua, a tim e i na kvalitet obrade uz znatno poveanje utroene energije. U suvo i
tvrdo zemljite radni elem enti teko prodiru i u takvim uslovim a nije preporuljivo izvoditi obradu zemljita. U uslovima
poveane vlanosti pri obradi tekih zem ljita dolazi do lepljenja estica na radne delove, znatno se poveava klizanje,
naruava se struktura zem ljita i raste potronja energije.
Za utvrivanje najpovoljnijeg trenutka za obradu zem ljita moe posluiti m etoda iskusnih praktiara:
uzm e se zem lja i napravi se tap prenika 5 mm i duine 50-100 mm. Ako pri savijanju tap ispuca, vlanost
zem ljita je orno za obradu. Ako tap pri savijanju po povrini ne ispuca, zem ljite je vlano i treba saekati
da se prosui. U koliko je zem ljite suvo i tvrdo, ove probe se ne m ogu izvesti.
Uzme se zem lja i napravi se loptica prenika 50 mm (veliina jaja). Loptica od zem lje se ispusti sa visine od
1 m i ako se razbije (raspadne) vlanost zem ljita je adekvatna.

65
 D ejstvo klina na zem ljite

D ejstvo radnih delova m aina za obradu zem ljita zasniva se na principu dejstva klina. Radni delovi m ogu biti sa
ravnim i sa krivim povrinam a, tako da se ja v lja dejstvo ravnog i krivolinijskog klina. Ravni klin m oe biti u zavisnosti od
radne povrine: jednostran, dvostran i trostran.

T ro stra n i klin se m oe prikazati a tri prosta (jednostrana) klina, pri em u svaki od njih, pri tehnolokom procesu
rada (plunog tela) obavlja odreenu funkciju. Trostrani klin OABC prilikom kretanja u pravcu O x ose e ivicom AB
odsecati zem ljite u horizontalnoj ravni, ivicom BC u vertikalnoj i pom ou ravni ABC plasticu e odbacivati i prevrtati.

Trostrani klin karakteriu tri otra ugla: a, (3 i y (si. 15), koji lee u koordinatnim ravnim a i koje obrazuju stranice
AC, BC i AB sa odgovarajuim koordinatnim osama.

U gao a (si. 15b): K retanjem u pravcu Ox ose, klin e odsecati zem ljinu plasticu u horizontalnoj ravni uz istovremeno
njeno podizanje. D aljim kretanjem klina, plastica se penje uz kosu ravan klina to prouzrokuje njenu deform aciju i pojavu
pukotina. Iz tih razloga plastica koja se podie na kosu povrinu klina se sastoji iz niza trapezoidnih komadia, a njena
spoljna povrina je stepeanasta (si. 15 i si. 16). Opisani proces dejstva klina na zem ljinu plasticu m enja se u zavisnosti od
vlanosti sam og zemljita. Suvo zem ljite se kida u nepravilne grudve. Sa uglom a u procesu rada klin odseca, podie i
mrvi plasticu. Intenzitet m rvljenja zem ljine plastice zavisi od izraenosti ugla a koji se naziva - ugao podizanja zemljine
plastice.

ik U

SI. 15. N ain dejstva trostranog klina na zemljite: a- karakteristini uglovi

trostranog klina, b-ugao podizanja a, c-ugao pom eranja (odbacivanja) 3,
d-ugao prevrtanja y, e-vie klinova sa uglom |3, f-dejstvo klina na plasticu

66
 U gao p (si. 15c): Pri kretanju klina u pravcu Ox ose on e odsecati plasticu u vertikalnoj ravni i pom erae je u stranu.
Sa uglom p klin, takoe vri kidanje i m rvljenje plastice samo u drugom pravcu. Intenzitet m rvljenja zavisi od vrednosti
ugla p koji plasticu najee pom era u desnu stranu. Ugao P se naziva - ugao obrtanja (pom eranja)

SI. 16. Intenzitet drobljenja zem ljine plastice u zavisnosti od ugla podizanja a

U g a o 7 (si. 15d): Pri kretanju klina u pravcu Ox ose on e pod uglom y da nagne plasticu u stranu i d a je prevrne.
Ugao y se naziva ugao prevrtanja.
Izvrena analiza rada klina OACB om oguava da se izraze tehnoloka svojstva bilo kojeg plunogtela.
Faze radnog proces klina poev od faze sabijanja, naboranja, odsecanja i otkidanja prikazano je na si. 16. i 17.

N, * %*
I

v-jf t>

.%
,/v .

i r/ . ^ F

/* i
/ .SUL.
! i/ r \.

SI. 17. Faze radnog procesa klina: a-sabijanje, b-naboranje, c-odsecanje, d-otkidanje,
e-tipina em a odsecanja zem ljita klinom

O b rad a zem ljita

M ehanizovana obrada zem ljita je vrlo sloen proces. Analitiki pristup obradi zem ljita ukazuje na niz aspekata i
faktora obrade. Potencijalni broj kom binacija poznatih vrednosti, kao i m notvo nepoznatih vodi nas u neophodno
sistem atizovanje tehnologija obrade. Iz tog m notva najee se naglaavaju (si. 18):
klasina (konvencionalna) obrada zemljita,
racionalna (konzervirajua) obrada zemljita,
nulta (bez obrade) obrada zemljita.
 SISTEMI OBRADE OSNOVNA OBRADA RADNE O P E R A C I J E TOK RADNIH
ZEMLJITA ZEMLJITA Priprema zemljita zasetvu Setva OPERACIJA

Vie faza
f t ' k
KONVENCIONALNA
Dopunska obrada
OBRADA ZEMLJITA i setva zajedno
plugom
Sve radne operacije
ZAJEDNO
j> > >

KONZERVIRAJUA K trt* , Vie faza

OBRADA ZEMLJITA a
7 7 7 W % st
bez pluga
Obrada zemljita
s Ijutenjem s a i setva
sa kratkim i slojevitim I i *
grub erom Sve radne operacije
S jS L
ZAJEDNO

bez grub era bar, osrim*? a S k

is ta i
..
. .. .. 2 AJ F *' N0
BEZ OB.RAE
ZEMLJITA Bez obrade

Direktna setva

SI. 18. Sistemi obrade zemljita

K lasin a (k o n v e n c io n a ln a ) o b ra d a , zasniva se na oranju lem enim plugom ili slinim oruem , pri emu e
m anje od 30 % obraene povrine biti pokriveno etvenim ostacim a posle setve sledeeg useva.

R a cio n a ln a (k o n z er v ir a ju a ) ob ra d a zem ljita, podrazum eva svaki sistem obrade i setve koji e omoguiti da
najm anje 30 % povrine zem ljita bude pokriveno etvenim ostacim a posle setve sledeeg useva. Ovaj zahtev se postavlja
radi zatite zem ljita od erozije, sabijanja i isuavanja.
K onzervirajua obrada obuhvata etiri jasno izdiferencirana podsistem a, kao i razne nihove kom binacije koji
zadovoljavaju uslove konzervirajue obrade.
Podsistem i konzerviraj ue obrade su:
N o tili (direktna setva u neobraeno zemljite). Posle etve se ne prim enjuje nijedan oblik obrade. Zem ljite
.ostaje nenarueno do setve. Setva se obavlja u uske (1-3 cm) setvene brazdice, otvorene specijalnim
diskosnim crtalim a ispod svake setvene sekcije. K ontrola korova se obavlja iskljuivo herbicidim a. ubrenje
se prim enjuje povrinski. M euredna kultivacija se ne primenjuje.
R id g e tili (setva na grebene visine 10-15 cm). Setva se obavlja u setveni sloj priprem ljen na vrhu grebena
(ridge) pom ou m otiica ili razliitih tanjirastih organa. K ontrola korova se obavlja herbicidim a i meurednim
kultiviranjem .
S trip tili (obrada u trake). Z em ljite ostaje nenarueno do setve, a pri setvi se obrauje samo zona redova
razliitim rotacionim oruim a. K ontrola korova se obavlja herbicidim a i ili meurednim kultiviranjem.
M alch tili (m uliranje). Celokupna povrina zem ljita je naruena pre setve. Za obradu se koriste izeli,
kultivatori, tanjirae i si. K ontrola korova se obavlja herbicidim a i m eurednim kultiviranjem.

N u lta (b ez o b ra d e) o b ra d a zem ljita , podrazum eva samo setvu bez prethodne bilo kakve obrade.

O ptim alan izbor tehnoloko-tehnikog sistem a m ora bazirati na sledeim principima:

agrotehnikim ,
energetskim ,
tehnoekonom skim principim a.

A g ro teh n i k i p rin cip polazi od proizvodnih uslova zem ljita u konkretnom sluaju, karakteristika osnovne
kulture, kontrole korova i bolesti, ostvarenog prinosa i odravanja bio sistem a zemljita.
Zaoravanje biljnih ostataka kao znaajan cilj obrade uslovljen je vrstom i stanjem biljnih ostataka kao i
primenjenim nainom obrade zem ljita. Prednosti sistem a sa prevrtanjem plastice u stepenu zaoravanja su poznate, ali

68
izostaje hom ogenost po dubini je r se glavni deo mase zaorava na dno brazde to usporava stepen razlaganja. Visoki indeks
pokria konvencionalne obrade (95 % ) nije pogodan u uslovima izraene erozije. H omogeni razmetaj biljnih ostatka, od
povrine do dubine 15 cm, ne deluje samo na bre razlaganje, ve utie i na vodopropustljivost i nosivost podloge. Svi
sistemi obrade povoljno reaguju na intenzivno seckanje biljnih ostataka
E n erg etsk i p rin cip je u sutini svodnjiv na karakter transm isionog m odela i varijacija unutar pojedinih vrsta ili
kom binacija istih, sa ciljem racionalne potronje energije. R acionalizovanje obrade zem ljita je u osnovnom motivu
podreeno utedi energije. N a si. 19. su date osnovne mogunosti racionalizacije obrade zem ljita sa energetskog aspekta.

::.!Tv;'w "7
s?57'rr
RACIONALIZACIJA OBRADE ZEMLJITA

. . . r: v DsavrSav
Poboljan |6 i
|
m ukovanjs f
integrisarsje obrade
Izosta vijanje :
vuPne'pogpn. i
klasina obrada obrade . obrade
jedinice
Reetkasta S ize f orua S K.A. Direktna
m dopunska Inttak i
pluna daska Razrivaka H setva
ZTFTSV'""'"" j
tfapena Obrati a-stva
orua j
K.A. ....J
pluna daska Kombtnovani gj antrf j
dopunska
Podmazivanje agregati || sistansi
obraa-setva
oranja Vibracione i i At,iIP sistemi
Obrtni plugovi maSine K.A. "GL-je-uak
jeeinotszna obrada | |
Frontalni plugovi i Rotacione [ sa gumenim
maine ti K.A.
gusenicama
Diskosna orua jgj
Plugovi H direktna setva
Zakretni plugovi p raa'ivai Si *K.A,-kombinovanl agregat

SI. 19. M ogunost racionalizacije obrade zem ljita sa energetskog aspekta

E k o n o m sk i p rin cip predstavlja interaktivnu refleksiju prethodnih principa i organizacionih faktora.

O brada zem ljita u poljoprivrednoj proizvodnji prem a postavljenom cilju, dubini rada i vrem enu izvoenja se deli
u dve grupe:
osnovna,
dopunska.

O sn ovn a o b ra d a zem ljita se izvodi u periodu m irovanja vegetacije (jesen). O bavlja se u cilju konzervisanja
zemljine vlage, poveanja zem ljine zaprem ine, unitavanja korovske vegetacije, nekih bolesti, tetoina i glodara i
poboljanja strukture zem ljita. O bavlja se na dubini od 10-40 cm u zavisnosti od agrotehnikih zahteva biljke koja se gaji i
dubine vee od 4o cm koje su m eliorativnog karaktera.
K lasifikacija dubine obrade je sledea:
do 10 cm - vrlo plitka obrada (prim enjuje se u zaoravanju strnita),
10-20 cm - plitka obrada (unoenje ubriva, useva za zelenino ubrenje i etvenih ostataka u zemljite),
20-30 cm - srednje duboka obrada (stvara povoljan supstrat za setvu useva unosi ubrivo, etvene ostatke i useve
za zelenino ubrenje),
30-40 cm duboka obrada (produbljivanje oraninog sloja i unoenja u dubinu organskog ubriva),
40-50 cm - vrlo duboka obrada (m eliorativna nam ena u cilju popravke vodnog reima),
preko 50 cm - rigolovanje (pre podizanja vonjaka i vinograda, i kao m eliorativna mera).

D o p u n sk a o b ra d a zem ljita se obavlja u toku vegetacije vie puta na dubini do 15 cm. O bavlja se u cilju
ouvanja vlage u zem ljitu, unitavanja korovske vegatacije, stvaranja rastresitog povrinskog sloja, regulisanja vazdunog
i toplotnog reim a zem ljita, ravnanja zemljita, priprem e zem ljita za setvu (si. 20) ili sadnju i razbijanja pokorice.

69
 N e p ra viln a p re d se tv e n a
p riprem a z e m ljita

P ra v iln a p re d s e tv e n a p riprem a
z e m ljita

SI. 20. N epravilna i pravilna predsetvena priprem a zem ljita

M a in e i oru a za o sn o v n u o b rad u zem ljita

U m aine za osnovnu obradu zem ljita koriste se plugovi, razrivaka orua (podrivai, izel plugovi) i rotacioni
aovi.

P lu govi

Oranje je je d n a od glavnih operacija u agrotehnici proizvodnje ratarskih i povrtarskih kultura. Oranjem se vri
osnovna obrada zem ljita u cilju njegovog dovoenja u pogodno stanje za predsetvenu priprem u, setvu i razvoj kulturnih
biljaka koje e se na njem u uzgajati. O ranje je je d n a od najteih operacija u poljoprivrednoj proizvodnji uopte, je r se za
njeno izvoenje troi znatna energija.
O ranje se obavlja u agregatu sa traktorom plugovim a paralelno sa duom stranom parcele.
Pravilan izbor plunog tela od presudnog je uticaja na kvalitet oranja ali i utroak energije. Dobro prevrtanje i
m rvljenje plastice, kvalitetno zaoravanje biljnih ostataka i stajnjaka i ujednaena povrina oranja mogu se postii samo
plunom daskom ija je geom etrija prilagoena postavljenim param etrim a oranja i stanju njive. O stvarenje to nie
potronje goriva je interesantno kako sa ekonom skog tako i sa ekolokog stanovita. Korisnici plugova u naoj zemlji
poznaju svoje zem ljite ali im karakteristike i nam ena razliitih plunih tela nisu uvek pravilno pojanjene. Kako zemljite
moe biti peskovito ili glinovito, lako ili teko, vezano ili rastresito, lepljivo ili abrazivno, suvo ili vlano, zakorovljeno ili
sa mnogo biljnih ostataka, a oranje plitko, srednje ili duboko tako i pluna tela m oraju tom e biti prilagoena. Prim enom
odgovarajue plune daske, posebno ukoliko je njena geom etrija prilagoena radu sa razliitim dubinam a i irinam a rada;
moe se orati veim brzinama. Pri veim brzinam a vei je otpor i utroak energije, ali prim enom odgovarajuih plunih tela
postie se efekat m anje potronje goriva po hektaru. Ukoliko se tom e doda i uteda radnog vrem ena ostvaruju se jasne
ekonom ske prednosti.
Sa poveanjem radne brzine kod pluga sa daskom za dva puta, radni otpor se poveava za etiri puta. Ova
zakonitost prim enljiva je za klasina pluna tela koja stoje dosta popreko na brazdu, da bi dobro prevrtala zemlju i za male
radne brzine. Proizilazi d a j e kod prelaska na vee radne brzine neophodno da se u cilju sm anjenja radnih otpora izvre
izmene na radnim organim a orua. K od plugova su to pluna tela, kod tanjirae diskovi, kod sejalica setveni aparati i td.
N a pitanje Zato orati? m ogu se dati odgovori:
 oranjem i operacijam a koje slede posle, stvaraju se uslovi za razvoj jedne kulturne vrste, dok se sva ostala
vegetacija unitava kao opasan konkurent uzgajanom usevu za prostor, vodu hraniva;
oranjem se ostvaruje rahla, ista i ujednaeno obraena povrina zemljita;
oranjem se inkorporiraju i distribuiraju u zem ljite etveni ostaci, stajnjak, m ineralna ubriva i dr., ime se
nadoknauje prirodom izneta hraniva i oksidirana organska materija;
oranjem se zem ljite odrava rastresitim, im e se pospeuje infiltracija vode i ukorenjavanje uzgajanih biljaka;
oranjem se osigurava neophodna higijena stanita u pogledu bolesti, tetoina i korova.

Pod pojm om oranja raonim plugom podrazum eva se horizontalno i vertikalno odsecanje trake zemljita, koja se
usled kretanja pluga die, prenosi, drobi, prevre i prebacuje u prostor (jarak) napravljen prethodnim prolazom pluga.
Odseeni i prevrnuti deo zem ljita naziva se p lastica, a ja ra k koji ostaje odsecanjem i prevrtanjem plastice zove se brazda.
U brazdi se razlikuje zid brazde (vertikalna ravan) i dno brazde (horizontalna ravan) (si. 21).

SI. 21. Proces prevrtanja nedeform isane zemljine plastice:

a-plastica zemljita, b-zid brazde, c-dno brazde

Pri oranju plastica se prevre i tako dolazi u poloaj pod uglom prem a horizontali, naleui na susednu plasticu.
Posm atranje procesa prevrtanja plastice bez njenog sitnjenja, drobljenja i m rvljenja om oguuje utvrivanje nekih
zakonitosti i odreenih zahteva (si. 22).
Plastica ABCD se okree oko take D do vertikalnog poloaja D A B C , a zatim se okree oko take C dok ne
nalegne na susednu plasticu.

SI. 22. Z akonitost prevrtanja zem ljine plastice bez deform isanja

Pri nekom odnosu dim enzija plastice b/a plastica e zauzeti poloaj da dijagonala prevrnute plastice bude
vertikalna u odnosu na dno brazde. Ovakav poloaj plastice predstavlja nestabilno (labilno) stanje i treba odrediti
minim alnu vrednost b/a. M inim alna vrednost b/a je vrednost koja odgovara ovom labilnom poloaju, iz kojeg se plastica
moe vratiti u brazdu. O dnos dubine (a) prem a irini (b) oranja odreuje nagib prem a horizontali:

sinSo = a/b = l/ k = l/tg y ,

gde je k = b /a, odnos irine prem a dubini oranja.

U labilnom poloaju plastice 8o = y
tg 8 o = 1/ sindo odnosno s in 28o = cosSo

sin S o = 0,786

k = 1/ sin S o = 1,272 = b/a

71
 G ranina vrednost irine prem a dubini oranja, u kojoj se plastica nalazi u labilnom poloaju iznosi k = 1,272. Za
osiguranje stabilnosti prevrnute plastice potrebno je zadovoljiti uslov k > 1,272. K od dananjih konstrukcija raonih plugova
k = 1,38-1,80, a najee iznosi k = 1,4-1,6 .
Za rad na nagnutim terenim a granina vrednost k zavisi od ugla nagiba terena (si. 23).

1,7
k
I 05

1,2
jvE 24

SI. 23. Z avisnost granine vrednosti k od ugla nagiba terena

Slaganje plastica, odnosno njihov konani poloaj zavisi od odnosa irine prem a dubini oranja. Prom ena dubine
oranja pri konstantnom zahvatu plunog tela uslovljava prom enu ugla prevrtanja i naleganja plastice (si. 24).

t>
SI. 24. Prom ena ugla naleganja plastice u zavisnosti od: a-prom ene dubine oranja
pri konstantnom radnom zahvatu plunog tela,. b-prom ene zahvata plunog
tela pri konstantnoj dubini oranja

Kod plitkog oranja ugao prevrtanja je vei, a ugao naleganja manji. T o znai d a je prevrtanje plastice i zaoravanje
biljnih ostataka, m ineralnog i organskog ubriva bolje.
O snovna obrada zem ljita raonim plugom moe se izbvoditi na tri naina:
- oranjem na slog,
- oranjem na razor,
- glatko oranje.

K la sifik a cija p lu gova

Plugovi se prem a osnovnim osobinam a mogu podeliti na vie tipova.

Plugovi se prem a obliku radnih organa dele na:
- raone plugovi,
- diskosne plugove,
- izel plugove: podrivae, razrivae,
- plugovi sa pogonom radnih organa.

Prem a sm eru okretanja plastice na:

- plugove ravnjake,
 - plugove obrtae.

Prem a izvoru vune sile na:

- traktorske plugove
- sam ohodne.

Traktorski plugovi prem a nainu prikopavanja mogu biti:

- vueni,
- polunoeni,
- noeni.

Prem a nameni plugovi se dekle na:

- plugove za praenje stm jita,
- plugove za setveno oranje,
- plugove za posebne nam ene.

Delovi raonog pluga su (si. 25):

- ram sa piram idom za agregatiranje za traktor,
- kolenasta osovina pluga,
- pluno telo,
- crtalo.

SI. 25. Izgled raonog pluga: 1-ram sa piram idom za agregatiranje,

2-kolenasta osovina pluga, 3-pluno telo, 4-crtalo

Osnovni radni deo raonog pluga je p lu n o telo koje se sastoji od (si. 28 i si. 29):
- raonika,
- plune glave (kozlac),
- plune daske,
- plaa sa petom,
- upornika plune daske.

Pluno telo je deo pluga koji obavlja osnovne radne funkcije pri tehnolokom procesu oranja.

R aon ik je jedan od najvanijih delova pluga. Funkcija raonika je da, upravo poput klina ulazi u zemljite, odseca
zemljinu plasticu u horizontalnoj ravni, podigne je i preda plunoj dasci, koja plasticu dalje transportuje, mrvi i prevre.
Postavljen je koso prem a dnu i zidu brazde, a privren ja sa vijcim a (zavrtnjim a) sa uputenom glavom na plunu glavu
(kozlac).
Postoje uglavnom tri tipa raonika (si. 26):
- evropski,
- am eriki,
- raonik sa prom enljivim vrhom-dletom .

E vrop sk i tip raon ik a im a oblik trapeza sa ravnom otricom. Vrh raonika je povijen na dole za 7-12 mm to
omoguava lake prodiranje u zemljite. Za obradu suvih i tvrdih zemljita, u koje plug tee prodire, povijenost nanie je
vea, da se plug bolje zariva i obrnuto.

73
 c m '1 S V

c IX : - 'V%

IK H B tv 1 ;

SI. 26. Tipovi raonika: a-evropski, b- am eriki, c-raonik sa prom enljivim vrhom (dletom )

Tokom rada vrh i otrica raonika se troe. O tricu raonika treba odravati to otrijom , je r je poznato da se
poveanjem zatupljenosti za 1 mm otpor poveava vie od 5 %. Istroenost raonika znatno utie na kvalitet rada i smanjenje
otpora. R aonik se otri iskivanjem sa donje strane, sa koje se nalazi rezerva m aterijala. K ada se rezerva m aterijala raonika
istroi da se vrh i seivo ne m ogu vie pravilno form irati, raonik treba zameniti novim.
U zavisnosti od tipa zem ljita za koji je plug nam enjen ugao postavljanja raonika u odnosu na zid brazde je
razliit. Za laka zem ljita taj ugao (ugao (3 na si. 27) je vei, a za teka manji.

SI. 27. U gao postavljanja raonika u odnosu na zid brazde

A m erik i tip r a o n ik a , zbog veom a izraenog vrha, im a oblik nepravilnog trapeza. D onja povijenost zbog
dletastog vrha je m anja u odnosu na evropski tip i iznosi 1,5-3 mm, a bona povijenost u levu stranu ka neoranom zemljitu
je oko 5 mm.

R a o n ik sa p ro m en ljiv im v rh o m -d le to m im a vrh, koji je najoptereeniji deo raonika, koji je izraen kao poseban
deo. K ada se ovakav vrh istroi vri se pom eranje (izvlaenje) vrha (dleta) napred.

Raonici novijeg datum a se ne otre je r im aju m ogunost sam ootrenja. Izraeni su od bim etala, dva m etala
razliite tvrdoe od kojih se m eki materijal nalazi sa gornje, a tvri sa donje strane raonika. Zbog abrazivnih svojstava
zemljita, meki m aterijal se bre troi tako da otrica raonika ostaje uvek otra.

P lu n a g la v a (kozlac) je deo plunog tela na koji se spajaju raonik, pluna daska, plaz i gredelj u funkcionalnu
celinu (si.26. i 27). Pluna glava se pom ou gredelja spaja sa ramom pluga. Za plunu glavu je veom a vano da je
oblikovana i dim enzionirana tako da i u najveim optereenjim a zadri krutost (veom a vaan elem ent za eksploatacionu
pouzdanost pluga).
Prem a obliku i veliini kozlaci m ogu biti niski i visoki. Visoki se izdiu iznad gornje ivice plune daske, dok niski
ne dolaze do nje. V isina kozlaca je vana kod dubokog oranja zakorovljenog zem ljita. U koliko je kozlac vii, plug e se
m anje guiti.

P lu n a d a sk a im a zadatak da plasticu preuzm e od raonika i transportuje j e nagore pri em u se ona mrvi, mea,
prevre i pom era u stranu. Pluna tela su najee izvedena tako da zem ljinu plasticu pomeraju i prevru u desnu stranu,
m ada mogu biti izvedena da plasticu pomeraju i prevru u levu stranu. Od ukupnog otpora pluga oko 10 % pada na plunu
dasku, a kvalitet oranja zavisi od oblika i dim enzija plune daske.
N a plunoj dasci se razlikuju grudi plune daske i krilo plune daske. N a grudim a se obavlja m rvljenje i sitnjenje
plastice. Kako grudi plune daske trpe najvee optereenje, esto se izrauju kao poseban deo koji se moe menjati.

SI. 28. Delovi plunog tela A: 1-raonik, la-dleto

raonika, 2-grudi plune daske, 3-krilo SI. 29. Delovi plunog tela B: 1-kozlac (pluna
plune daske, 4-pluna glava (kozlac), glava), 2-pluna daska, 3-pero plune
5-plaz daske (deflektor), 4-upom ik plune daske,
5-plaz, 5a-peta plaa

U zavisnosti od geom etrijskog oblika povrine razlikuju se etiri osnovna tipa plunih daski:
- cilindrina,
- kulturna,
- poluspiralna,
- spiralna.

Povrine plunih daski se razlikuju po tom e to pri prelazu od cilindinog ka spiralnom tipu sm anjuje se poetni
ugao podizanja i pokretanja plastice, tj radna povrina se rasporeuje pod blagim nagibom prem a dnu i zidu brazde dok vie
raste ugao obrtanja plastice (si. 30).

C ilin d rin a plu n a d ask a je podjednako blago uvijena na oba kraja, kratka strm a i visoka. Dobro izdie zemljite
je r im a izraen ugao podizanja. D obro mrvi i m ea zemlju, ali je slabo prevre, cilindrine plune daske su namenjene za
obradu lakih zem ljita

K u ltu rn a p luna d a sk a na zadnjem kraju neto vie uvijena nego na prednjem za oko 5, tako da bolje prevre
plasticu u poreenju sa cilindrinom . Dobro izdie, mrvi, m ea i prevre zemlju. K ulturna pluna daska nam enjena je za
tea zem ljita koja naginju ka lakim D odatkom produetaka plune daske (pera, deflektori) poboljava se prevrtanje, ime
se proiruje prim ena i na rad u zakorovljenim uslovima.

SI. 30. Tipovi plunih daski: a-cilindrina, b-kulturna, c-poluspiralna, d-spiralna

P o lu sp ira ln a p lu n a d a sk a ima uvijeniji zadnji deo za 7-15, to om oguava dobro prevrtanje. Dua je i nia
(manje izraen ugao podizanja) u odnosu na cilindrinu i kulturnu plunu dasku zbog ega slabije izdie i mrvi zemljite,
ali dobro prevre (izraen ugao prevrtanja). Preporuuje se za obradu vezanih, vlanih i zakorovljenih zemljita koja
naginju teem tipu.

75
 Sp iraln a p lu n a d a sk a je najdua i jo vie uvijena na zadnjem delu za preko 15. Slabo drobi i mrvi zemlju je r
je ugao podizanja slabo izraen, a veom a dobro prevre zemlju. O va pluna daska dobro zaorava biljne ostatke, korov i
organska ubriva. Preporuuju se za obradu tekih zemljita.

D im enzije plunih dasaka su u funkciji dubine obrade, tako da se u zavisnosti od dubine obrade proizvode plune
daske od 8, 10, 12, 14 i 16 ina za dubine obrade 20-40 cm.

Pored ovih plunih daski za obradu naroito lepljivih zem ljita koriste se reetkaste plune daske (si. 3 1e)
WY M

SI. 31. Tipovi plunih dasaka: a-univerzalna za laka i srednje teka zem ljita UN,
b-poluspiralna za srednje teka i teka zem ljita WS, c-spiralna za teka
zem ljita WY, d-cilindrina za laka zem ljita M, e-reetkasta za naroito
lepljiva zem ljita

Ispitivanja su pokazala d a je pri korienju reetkastih plunih dasaka bio manji otpor za 17-20 % (si. 32).
Speafim otpor
oranju
m
Jt
dm*
700

sm
! __ Pluna
mo. $ reelkostrn

400
' ,
300'
0 M F am/fi
ftadtra brzina
SI. 32. Zavisnost specifinog otpora oranju i radne brzine od plunog tela

Iznad grudi plune daske m oe se postaviti produenje i povienje plune daske koje im a ulogu da potpomogne
prevrtanje i sprei presipanje (prelivanje) zem ljine plastice. Ovaj nastavak se naziva d e fle k to r i moe biti izraen od
elika, plastike i tvrde gum e (si. 33).

SI. 33. Oblici i m esto postavljanja produetka plune daske (deflektor)

76
 P laz odrava stabilnost pluga u radu je r istovremeno prim a i bone i vertikalne sile otpora pluga. Bone sile
nastaju usled odbacivanja plastice u stranu. Postavlja se sa suprotne strane raonika i plune daske. Izrauju se u obliku
ipke pravougaonog oblika. D onja strana plaa se zove taban, a zadnji deo tabana peta.
Pri radu pluga plaz se oslanja o zid i dno brazde. Vuni otpor plaa iznosi 10-15 % od ukupnog otpora plunog
tela. Kod viebraznih plugova najvee optereenje trpi plaz zadnjeg plunog tela. Zato je kod ovih plugova plaz najdui na
zadnjem plunom telu, a peta plaa se izrauje kao poseban deo.

C rtalo je sastavni deo pluga i im a funkciju da odseca plasticu u vertikalnoj ravni. Ispred svakog plunog tela
postavlja se crtalo. Od ukupnog otpora pluga na crtalo otpada oko 25 %.
Prem a konstrukciji, na raonim plugovim a se prem a obliku koriste dva tipa crtala:
- noasto,
- diskosno.

C rtalo u ob lik u noa prim enjuje se na plugovim a za duboko oranje (35-40 cm). Sastoji se od drke (a), tela (b) i
seiva (otrica) (c), (si. 34). D rka je u preseku pravougaonog, a telo trougaonog oblika. O trica crtala u obliku noa treba
da se postavi pod uglom pri kojem je m ogue klianje zemljinih estica i biljnih ostataka navie po otrici i njihovo
rasecanje.

SI. 34. Crtalo u obliku noa

Z a spreavanje zaguenja prostora izmeu crtala i raonika grudvam a zem lje i korovskom vegetacijom, vrh crtala
se postavlja za 3-4 cm iznad dna brazde i za 3-4 cm ispred vrha raonika i 2 cm u stranu prema neoranom delu (si. 35).

a b
SI. 35. Pravilno podeeno noasto crtalo

D isk osn o crta lo im a oblik ravne krune ploe (diska) sa otrom ivicom (obodom). Prem a obliku disk moe biti sa
ravnim, nazubljenim i talasastim obodom (si. 36). Disk se pri radu kotrlja i pritiskom odozgo see zemlju i biljne ostatke.
Seivo diska zahvaljujui obrtanju diska u veoj ili manjoj meri kliza po zem ljinim esticam a. O va crtala su male debljine
i imaju tanku otricu, to znatno um anjuje potrebnu snagu za otsecanje plastice. Zbog toga stvara manji vuni otpor koji
iznosi 12-15 % vunog otpora pluga. M anje se zaguuje od noastog crtala. Preporuuje se da prenik diskosnog crtala
bude 45-50 cm.
N osa diska (viljuka) navuen je na vertikalni rukavac kolenastog nosaa, to om oguuje crtalu delimino
pomeranje u horizontalnoj ravni, im e m oe da se otkloni u stranu kada naie na m anju prepreku.
Pravilna podeenost diskosnog crtala podrazum eva da vertikalna prava povuena kroz sredite diska pada na vrh
raonika u obradi lakih, rastresenih i nezakorovljenih zemljita. Za obradu zakorovljenih lakih zemljita, vertikalna linija
treba da pada ispred vrha raonika za 3-4 cm. Za obradu tekih i zbijenih zemljita, vertikalna linija treba da pada iza vrha
raonika za 3-4 cm. N ajnia taka oboda (seiva) treba da bude 2-3 cm iznad vrha raonika. Disk mora biti pomeren prema
neoranom delu za 1-3 cm (si. 37).

77
 SI. 36. D iskosno crtalo: a-glatko, b-nazubljeno,
c-talasasto

SI. 37. Pravilna podeenost diskosnog crtala

P r e d p lu n ja k je sline konstrukcije kao i glavno pluno telo sam o m anjih dim enzija. Sastoji se od raonika, plune
daske i draa. Predplunjak obrauje 2/3 irine i do 1/3 dubine plastice. O bino se koristi kod plugova sa cilindrinim i
kulturnim plunim daskam a. Postavlja se ispred glavnog plunog tela tako da j e vrh raonika predplunjaka ispred vrha
raonika glavnog plunog tela za 15-18 cm ako je gredelj savijen, a 20-25 cm ako je gredelj ravan.

SI. 38. Predplunjak: A -glavno pluno telo, B-diskosno crtalo, C -predplunjak

U loga predplunjaka je da odsee, podigne, rastrese, prevrne i baci gornji deo plastice na dno brazde. Svrha mu je
da omogui plugu da biljne ostatke paljivo zaore, kako ne bi izbili na povrinu.

N a kvalitet rada i otpore utiu stanje i podeenost crtala i plaa sa petom.

Poveane radne brzine utiu na kvalitet rada, ali se zato na svaki kilom etar poveanja brzine zemljini otpor
poveava za 3-5 %.

Razliiti m eusobni poloaji centra vue i centra otpora pluga u horizontalnoj ravni dati su na si. 39. Idealan sluaj
agregatiranja pluga sa traktorom prikazan je na si. 39a. U ovom sluaju centar otpora pluga poklapa se u potpunosti sa
sim etralom traktora odnosno sa centrom vue traktora.
K ada se centar teita otpora pluga nalazi desno u odnosu na sim etralu sredine traktora za neki ugao 8, tako da se
stvara m om ent koji im a tendenciju zaokretanja agregata u desno u poorani deo gde je manji otpor. Protiv m om ent se moe
ostvariti jedino upravljaem skretanjem traktora u levu stranu (si. 39b).
K ada se centar teita otpora pluga nalazi levo u odnosu na sim etralu sredita traktora za neki ugao 8, tako da se
stvara m om ent koji im a tendenciju zaokretanja agregata u suprotnom sm eru kazaljke na satu i agregat skree u levo u
nepoorani deo polja. Tokovi traktora dodiruju zid brazde koji spreava kretanje traktora u levo je r se stvara protiv moment
reakcije zida brazde, tako da zid brazde utie na upravljanje traktorom (si. 39c).
 z id brazde

SI. 39. Razliiti m eusobni poloaji centra vue i centra otpora pluga u
horizontalnoj ravni

Ukupni vuni otpori pluga menjaju se sa prom enom uslova rada, koji su odreeni fiziko-hem ijskim i biolokim
osobinam a zemljita, prom enom dubine oranja, ukupnog zahvate i brzine kretanja agregata traktor-plug.
Prvi pokuaj da se na naunoj osnovi odredi zavisnost ukupnog vunog otpora pluga pri oranju o navdenim
param etrim a izraen j e u formuli G orjakina koja glasi:

F = f - G + k - a - b + e a b v2 (N),

gdeje:

f - koeficijent proporcionalnosti,
G - teina pluga (N),
k - unutranje naprezanje plastice, otpornost prem a deformaciji ili specifini otpor (N /m 2),
a - dubina oranja (m),
b - irina zahvata jednog plunog tela (m),
s - koeficijent koji zavisi od oblika plunog tela (Ns2/m 4),
v - brzina kretanja pluga (m/s).

P lu g R o m b je plug prem etnjak ija se pluna tela razlikuju od klasinog pluga i im a prednosti kojim a potpuno
m enja tehniku oranja. K lasini plugovi reu pojas zem lje, odnosno brazdu pravougaonog oblika, dok plug rom b ree
brazdu u obliku romba, po em u je dobio i naziv. Zid brazde nije normalan, ve je ukoen i pri prevrtanju brazdi ne dolazi
do preklapanja (interferencije) (si. 40).
Prednosti pluga rom b su:
dno brazde je ire, to om oguuje prolaz i irih guma, bolje prianjanje i ne dolazi do gaenja brazde (si. 41);
u odnosu na klasini plug, plug prem etnjak je mnogo krai, je r razm ak vrhova raonika iznosi 55 cm dok je kod
ostalih plugova 100 cm (si. 42), to mu daje veu okretnost, a potrebna je i mnogo m anja snaga i teina traktora,
odnosno hidraulinog podizaa;
potpunije naleganje brazde onem oguuje rast i nicanje zaoranih biljnih ostataka;

79
 uz isti broj plunih tela, plug rom b je mnogo krai, ime je i udaljenost teita manja. Tim e se postie vea
stabilnost i bolje iskorienje snage traktora.

Klasini plug Plug "ROMB'

a b
SI. 40. U poreenje oranja: a-klasini plug, b-plug rom b

a b
SI. 41. Prolaenje dnom brazde: a-klasini plug, b-plug rom b

U udaljenost teita
V L.io nj
, udaljenost teita

a b
SI. 42. U daljenost teita: a-klasini plug, b-plug rom b

Fabrika H U A R D U CF proizvela je nekoliko tipova 4 i 5-brazdnih plugova, ija se teina kree od 1100-1600 kg, a
potrebna snaga traktora je 60-90 kW (si. 43).

80
 SI. 43. Plug rom b Huard UCF

Savremeni plugovi snabdeveni su sigurnosnim sistem im a za pom eranje plunih tela kada naiu na nepremostivu
prepreku kako bi se izbegli lomovi (si. 44).

SI. 44. N aini izbegavanje prepreke

Sigurnosni sistemi za izbegavanje prepreka kod plugova mogu biti (si. 45):
- m ehaniki,
- sa gumama,
- hidrauliki.

SI. 45. Sigurnosni sistemi kod plugova: a-mehaniki, b-sa gumama, c-hidrauliki

81
 Ukoliko se pravilno odabere pluno telo prilagoeno vrsti zem ljita korisnika i agrotehnikim param etrim a moe da se
postigne:
bolji kvalitet oranja,
manj a potronj a goriva,
vei uinak,
manji eksploatacioni trokovi.

D iskosni plug

K od diskosnog pluga brazdu odree obod diska, koji zam enjuje crtalo i raonik raonog pluga. Brazda diskosnog
pluga je odrezana prem a eliptinoj udubljenoj krivoj. N akon prolaza viebrazdnog diskosnog pluga zid brazde je udubljen,
a dno oranja nije ravno ve je valovito.
D isk je koso postavljen u odnosu na smer kretanja, koji okreui se, u radu nosi u vis i u stranu odrezanu brazdu,
koja ispunjava udubljenje diska, a zatim se podiui jo vie, naglo odvaja od diska i preokrenuta i usitnjena pada u stranu.
D iskosni plugovi dobro usitnjavaju ali slabo preokreu plasticu. U zem ljite prodiru usled svoje teine i kad naiu na
prepreku ne zaglavljuju se ve prelaze preko nje.
Glavni delovi noenog diskosnog pluga su pluno telo, ram ska konstrukcija, ureaj za prikopavanje i ureaj za
podeavanje. Ako je diskosni plug polunoen ili vuen im a jo i vozne tokove i ureaj za podizanje u transportni poloaj.
Obrtni diskosni plugovi imaju i ureaj za okretanje pluga.
Pluno telo diskosnog pluga se satoji iz diska, glavine, nosaa i istaa. D isk je udubljen. U toku rada disk trpi
velika naprezanja i udarce te m ora imati tvrdou i istovrem enu ilavost. Prenik diska je 560-810 mm, a debljina 6-8 mm.
Razm ak izm eu diskova je 55 cm, a radni zahvat svakog tanjira 20-30 cm. U svom centru, disk je uvren za glavinu
zavrtnjim a sa uputenom glavom . Poloaj glavine u odnosu na nosa se m oe m enjati. N a tom m estu se podeava ugao
ulaenja i ugao rezanja diska.
Svaki disk j e snabdeven istaem koji im a zadatak da isti disk. Kako je ista vrlo strm, on pom ae usitnjavanju, a
kako je i izvijen pom ae okretanju plastice.

SI. 46. Diskosni plug

Prednosti diskosnog pluga u odnosu na raoni su:

lako prodire u zem ljite, zbog ega su pogodni za teke uslove rada;
u kam enitim i neistim zem ljitim a, nem a opasnosti od lom ova ili oteenja je r disk prolazi preko prepreke;
dobro usitnjava zem ljite;
dno oranja nije glatko ve talasasto i nem a opasnosti od stvaranja nepropusnog sloja;
zaoravanje biljnih ostataka je lake i nem a zaguenja;
s opbzirom d a je m anje trenje, znatno je sporije troenje radnih delova;
nije potrebno otriti obod diska, koji je samootrei i odravanje j e jednostavno, brzo i jeftino.

Nedostaci su:
visoka nabavna cena:
prodiru u zem ljite zbog vlastite teine koja po disku iznosi 250-600 kg;
loe zaoravaju biljne ostatke;
ograniena dubina rada.

82
 izel plug

Razrivai za duboku obradu oraninog sloja nazivaju se: rovila, gruberi (prem a nem akom Grubber) i izel
plugovi (prem a am erikom nazivu Chisel plow).
Rad izel plugova u procesu obrade zem ljita bitno se razlikuje od rada raonog pluga. izel plug koji im a radni
deo u obliku dleta ne vri prevrtanje plastice ve sam o odvaljuje kom ade zemljita, razriva ga i usitnjava. Radni organ
pravougaonog preseka postavljen je pod uglom a u odnosu n a horizont. U gao m oe biti prom enljiv po visini. Pri
postepenom kretanju radnih organa kroz zemljite, prednji deo periodino odvaljuje frakcije zem ljita nepravilne forme,
izdie ga i usitnjava. U sitnjeno zem ljite pada u brazdu iza radnog organa. Popreni presek brazde ima formu trapezoida,
m ale osnove, jednake irine radnog organa na dnu brazde, a bone strane obrazuju sa horizontom ugao 0 = 40-60 (si. 168).
V eliina ugla 9 zavisi od vlanosti i m ehanikog sastava zemljita.
Vaan pokazatelj pri izboru razm aka meu susednim radnim organim a je bona zona deform acije zemljita.
D eform acije i naprezanje u zem ljitu ispred radnog organa zavise od veliine ugla a. Pri malim uglovima vrednosti a = 20-
40 radna povrina dobro sitni gornji sloj zemljita. K od veih vrednosti ugla a, kada je zbir uglova a + ep > 90 (ep - ugao
trenja), radna strana sabija zem ljite napred, to uveava vuni otpor koji se odreuje na osnovu deformacije zemljita. Za
snienje utroka energije ( sm anjenje vunog otpora) treba birati manji ugao a.

SI. 47. D ejstvo radnog organa izel pluga na zemljite pri obradi: a-u pravcu kretanja,
b-bono od radnog organa, c-u horizontalnoj ravni

N a ramskoj konstrukciji najee u dva reda unakrsno je smeten odgovarajui broj radnih tela (3-13), zavisno od
tipa i radnog zahvata (si. 48). Svaki od radnih elem enata moe biti snabdeven elastinim elementom (oprugom), to
om oguava prilagoavanje svim terenim a i potpom ae rastresanje zemljita.

mm

SI. 48. Izgled izel pluga

83
 I
I

P o d riv ai

Ve je reeno da viegodinjom obradom raonim plugom na istu ili priblinu dubinu se stvara nepropusni tvrdi sloj
zem ljita nazvan pluni on ili taban (si. 141a), koji je na teim zem ljitim a redovna pojava. D a bi se ovaj tvrdi sloj
zem ljita razbio prim enjije se agrom era podrivanje zem ljita koja se obavlja podrivaim a (si. 49b i 50). Podrivanje
zem ljita u naim uslovim a nije redovna agrotehnika mera, ali se izvodi se u svim sluajevim a gde postoje sabijeni
pojedini slojevi zem ljita ili sabijene cele dubine zem ljita u kojim a ne m oe biljka da raste niti da dobija vodu. Biljka
m oe biti om etena ili zbog zastoja vika vode iznad sabijenog i nepropusnog sloja ili zbog nedostatka vode koja se nalazi
ispod nepropusnog sloja. U tekim i nepropustnim zem ljitim a preporuuje se podrivanje svake J>-\ godine.
Podrivanje podrazum eva rastresanje zem ljita na veu dubinu bez njegovog prevrtanja sa ciljem poveanja
kapaciteta i kretanja za vodu i vazduh.

SI. 49. Pluni on: a-profil zem ljita sa plunim onom, b-efekat rada podrivaa

1
II

-LU

SI. 50. D ejstvo podrivaa

S obzirom na konstrukciju podrivai se mogu podeliti na:

- krute podrivae,
- vibracione podrivae.

P rem a broju radnih tela podrivai se m ogu podeliti na:

- podrivae sa jednim radnim telom,
- podrivae sa vie radnih tela.

K od k ru tih p o d riv a a podrivako telo ine nosa i dleto. N osa je oblika noa, prav ili srpasto povijen, a dleto
obino oblika klina. Radi tako to nosa svojim seivom see zem ljite do pune dubine rada, a dleto ga razriva, razbija i
mrvi. Za dobar rad podrivaa seivo nosaa i vrh dleta treba da budu otri, a povrine iste i glatke.
N a kvalitet rada podrivaa utie veliina i oblik noa. V eliina noa se bira u zavisnosti od dubine podrivanja. N o
treba d a je pravouglog oblika, ravan, bez izboina ili udubljenja.
Izbor nagiba noa je znaajan za kvalitet rada podrivaa. Ako je nagib mali zem ljite se ne podie dovoljno. Ako
je nagib prevelik obim podrivanja se sm anjuje i ograniava na na veliinu noa, a poveava se utroak pogonske energije.
N ajpogodnija k om binacijaje kada je no postavljen pod uglom od 35.
D leta m ogu biti razliiti oblici klinova i u obliku krilca. Podriva sa krilcim a ostvaruje bolje sitnjenje i rastresanje
zem ljita i ostvaruje vee deform acije zemljita.

84
 U sluajevim a gde je potrebno obaviti regulisanje vodnog reim a zem ljita treba koristiti podrivae za izradu
krtine drenae za odvod suvinih podzem nih voda (si. 51). Oblik krtinjaka koji sabija zem lju m oe biti u obliku tega,
kugle ili boce, tako da iza sebe ostavlja kanal okruglog preseka, slian krtinjaku.

SI. 51. Podriva sa krtinjakom i dejstvo rada

V ib ra cio n i p o d riv a u odnosu na kruti ostvaruje vei efekat bonog dejstva i vei ugao razbijanja, odnosno
ostvaruje vei stepen mrvljenja, proklizavanje pogonskih tokova traktora, vuni otpor i potronja goriva je manja.
Vibracioni podriva dobija pogon preko prikljunog vratila traktora.

Prem a nainu vibriranja postoje tri tipa podrivaa (si. 52):

sa oscilovanjem radnog tela zajedno sa krutim nosaem napred-nazad (vibracije se prostiru u horizontalnoj ravni,
sa oscilovanjem samo radnog tela gore-dole (vibracije se prostiru u vertikalnoj ravni),
sa oscilovanjem radnog tela gore-dole, napred-nazad (kombinovano vibraciono kretanje).

Prenos snage do radnih elem enata m oe biti:

m ehaniki (vibracije se ostvaruju ekscentrom ili oscilujuim masama),
hidrauliki
Prednost prim ene vibracionih podrivaa je viestruka:
bolje je rastresanje zemljita,
m ogue je ii veim brzinam a uz m anji utroak pogonske energije,
vei je uinak u radu.
N edostatak im je s to je potrebno vee odravanje i to se mogu ee kvariti.

SI. 52. Podrivai sa vibrirajuim telima: a-napred-nazad, b-gore-dole,

c-kom binovano(gore-dole-napred-nazad)

Rad sa podrivaim a se obavlja u suvim uslovim a rada kako bi bilo m ogue rastresati i pokretati zemljite.
N ajpogodnija je letnja sezona.
Prem a iskustvima, za vuu podrivaa sa jednim radnim telom na dubini rada 70 cm potrebna je snaga traktora oko
66 kW.
Zajedno sa podrivanjem m oe se unositi i vetako ubrivo.
 Kod razrivakih orua granica razrivanja u popreno-vertikalnom pravcu, odnosno efikasnost podrivanja i
rastresanja zavisi od geom etrijske form e radnih elemenata, intenziteta vibracija (kod vibracionog podrivaa), radne brzine,
rasporeda radnih elem enata, dim enzija radnih elem enata kao i od m ehanikog sastava zemljita, odnosno zrelosti za ovakav
nain obrade.

P lu go vi sa p o g o n o m rad n ih o rgan a

R o ta cio n i p lu g intenzivira proces drobljenja i m eanja zem ljita. R aonik irine oko 20 cm odseca plasticu u
horizontalnoj ravni, a skraena pluna daska vodi plasticu do rotora oprem ljenog sa vie noeva koji plasticu usitnjavaju i
odbacuju u stranu (si. 53).

SI. 53. Izgled rotacionog pluga

Rotor im a u gornjem delu vei prom er i zbog toga je m rvljenje ja e na povrini. Broj obrtaja rotora sa noev im aje
oko 250 o/min, a pogon dobijaju od prikljunog vratila traktora. O bino su dvobrazdni ili trobrazdni. Intenzitet obrade se
m enja pram enom brzine kretanja.
Potrebna snaga je oko 20 % vea od snage koja je potrebna za klasine raone plugove. Od toga se 50 % troi na
vuu.
Rotacioni plug nije dao zadovoljavajue rezultate zbog preusitnjavanja zem ljita, sloenosti konstrukcije i tekog
prodiranja u suvo i zbijeno zem ljite.

M ain e i o ru a za d o p u n sk u o b ra d u zem ljita

U m aine za dopunsku obradu zem ljita ubrajaju se: kultivatori, drljae (zupaste, tanjirae), valjci, brane, kao i
rotacione m aine (rotacioni aov, rotociona freza, rotacione brane, rotacione drljae)

K u ltivato ri

U predsetvenoj priprem i koriste se kultivatori kao orua za dopunsku obradu. N a ve pooranom zemljitu zadatak
im je usitnjavanje grudvi, unitavanje korova, razbijanje pokorice i m eanje zem ljita sa m ineralnim ubrivima. Ponekad
m ogu posluiti i za praenje.

86
 Kultiviranje je operacija dopunske obrade s naglaenim rahljanjem i sitnjenjem zemljita, dok okretanje izostaje, a
dobro unitava i korov.
Kultivatori mogu biti noeni i vueni.
Odlikuju se jednostavnou konstrukcije, jednostavnim agregatiranjem za traktor i jednostavnim podeavanjem.
O ptim alna brzina rada im je 7 km/h.
Radni organi kultivatora su m otiice razliitog oblika, koje su postavljene na nosa.

N osa m oe biti (si. 54):

- krut,
- elastian.

SI. 54. N ain spajanja m otiica za ram kultivatora: a-kruta veza, b-elastina veza

Kruti nosai se koriste za predsetvenu obradu stvrdnutog zemljita, dok su elastini podesni za rad u kam enitim
zem ljitim a i tam o gde im a u zem ljitu ila ili korova.

Oblik m otiica kultivatora m oe biti (si. 55):

- noast,
- streliast,
- kopljast,
- paije noge .

b
a

SI. 55. Oblici m otiica kultivatora: a-dvostrane, b-kopljaste i paije noge

N a kultivatorim a se prim enjuju, u zavisnosti od ugla pod kojim rade, dva osnovna tipa motiica:
- m otiice za upanje korova (si. 56),
- m otiice za podsecanje korova (si. 57).

87
 SI. 56. Oblici m otiice za upanje korovske vegetacije

SI. 57. Oblici m otiica za podsecanje korovske vegetacije

M otiice kultivatora pored razliitog oblika, m ogu bitii razliitih dim enzija i nam ena tako da imamo: dvosm em e
m otiice irine zahvata 35 mm, m otiice za brisanje tragova irine zahvata 35 m m , m otiice za panjake zahvatalO mm,
m otiice paije noge 70 mm, m otiice za m eurednu kultivaciju 105 mm i dvostruke m otiice zahvata 2x8 mm (si. 58).

1 H -2 7 ^ '

' J y < -'.?

>vr n ;> M i * ; v f

SI. 58. M otiice kultivatora: 1-dvosm erna m otiica 35 mm, 2-m otiica za brisanje tragova 35 mm,
3-m otiica za panjake 10 mm, 4-m otiica paije noge 70 mm, 5-m otiice za meurednu
kultivaciju 105 mm, 6-dvostruka m otiica 2x8 mm
 K ultivatori m ogu biti izvedeni i sa elastinim nosaim a u obliku slova S (si. 59). O vakav oblik omoguava
vibracije m otiica u radu u svim pravcim a to donosi vie prednosti:
bolje prilagoavanje neravninam a zemljita,
bolje upanje korova, naroito rizom skog,
jae m rvljenje zemljita.

SI. 59. Oblici S m otiica kultivatora

N ain nepravilnog i pravilnog postavljanja S m otiica p rik azan je na si. 60.

N epravilnim postavljanjem , pod kosim uglom u odnosu na zemljite, se ne dobija kvalitet rada je r je dubina obrade
neujednaena, a vibracije su poveane od 2,5-5,7 cm.
Pravilno postavljena S m otiica je pod pravim uglom u odnosu na ravan zemljita, a vibracije su od 0,2-0,7 cm,
zbog ega je dubina obrade ujednaena, a kvalitet obrade bolji.

SI. 60. Postavljanje S m otiica

D rljaa

D rljae su nam enjene za sitnjenje povrine zemljita, upanje i podrezivanje korova i poravnanje zemljita.
Prim enjuju se zupaste i diskosne drljae (tanjirae).

Z u p a ste d rljae

Radni delovi zupastih drljaa su zupci koji obrauju zem ljite na dubini do 10 cm (srednje 4-6 cm). Zupasta
drljaa rastresa zem ljite zupcim a, upa korov i poravnava povrinu zemlje. D ubina prodiranja zubaca u zemlju, odnosno
dubina obrade zavisi od teine drljae koja dolazi na jedan zub.

Prem e teini drljae sa zubcim a se dele na:

- lake,
- srednje,
- teke.
K od lakih drljaa teina jednog zuba je 0,5-1 kg, a kod tekih 1-1,5 kg. Lakim drljaam a se obrauje zemljite na
dubini ispod 5 cm, srednjim od 6-8 cm, a tekim 10 cm.

89
 Radni organi zupastih drljaa su pravi zubi (klinovi), najee kvadratnog preseka. Prim enjuju se i zupci
okruglog, rom boidnog preseka i u obliku noa. Kraj zuba je naotren zbog boljeg prodiranja u zem lju.Zub treba da ima 2-
2,5 puta veu duinu nego to je dubina obrade zem ljita (si. 61). Zub u zem ljitu deluje kao klin tako d a j e prilikom
pom eranja odbacuje u stranu (si.62).

SI. 61. Oblici radnih organa drljae

Zupci su postavljeni na letve (nosae zubaca). L etva nosi 3-6 zuba. Sekciju (krilo) drljae ini 3-5 letvi. Broj zuba
u sekciji je od 15-30.
P rem a broju sekcija (krila) drljae mogu biti sa:
-jed n o m ,
- vie sekcija.

D rljae su obino snabdevene sa tri do pet sekcija koje su pom erljivo vezane m eu sobom.
Svako krilo je pojedinano vezano za ram pom ou lanaca.

SI. 63. Sekcije (krila) drljaa

Osnovni zahtev pri rasporeivanju zuba na drljai v e z a n je za potrebu ravnom em e obrade zem ljita po celoj irini
radnog zahvata. Zbog toga zupci treba da obrazuju brazdice koje su na jednakom rastojanju jed n a od druge. H od zuba treba
da bude stabilan bez zanoenja drljae u horizontalnoj ravni pod bonim pritiskom .
Rastojanje izmeu zuba na letvam a i rastojanje izmeu letava treba da bude dovoljno da nebi dolazilo do
zaguenja u m euprostoru.
 Rastojanja su:

R a sto ja n je L ake d rljae S red n je d rlja e T ek e d rljae

Izmeu zuba u sledeem redu (bo), (mm) 30-40 45-50 50-60
Izmeu zuba na letvi (b), (mm) 150-200 200-250 250-400
Izmeu letvi, (mm) 200-250 250-300 250-350

D a bi prohod zuba bio na jednakom rastojanju, zubi su rasporeeni po kosim pravim linijam a po uzoru na
razvijenu zavojnu liniju zavrtnja. Broj zavoja vinta moe biti k = 1 i k = 2. Da bi drljaa im ala pravouglu formu produne
letve imaju zig-zag formu.

z bo
SI. 64. Sem a zupaste drljae

Izgled drljaa SI. 66. etvorokrilna drljaa u radu

T a n jira a

Tanjiraom se izvodi radna operacija tanjiranje. Zadatak tanjirae je usitnjavanje grudvi i meanje povrinskog
sloja. M ogu se koristiti za unoenje m ineralnog ubriva, koje je rasuto po povrini, u zemljite, za usitnjavanje biljnih
ostataka i za praenje strnita.
Radni organi tanjirae su sferini diskovi sa otrim krajevima, koji rade na principu rotacije, vertikalnim
prodiranjem diskova u zemljite. D iskovi mogu glatki i nazubljeni.

91
 Sklop diskova (tanjira) na istoj osovini naziva se baterija (si. 67), a tanjirae m ogu u zavisnosti od njihove namene
imati (si. 68):
jednu,
dve,
etiri baterije.

Preko leajeva i odgovarajuih nosaa baterije su vezane za ram sku konstrukciju na kojoj se m oe nalaziti i
sanduk za balast.

SI. 67. D elovi baterije tanjirae: 1-etvrtasto vratilo,

2-tanjir, 3-drveni leaj, 4-odstojna aura

T anjirae im aju ureaj za agregatiranje sa traktorom i ureaj za ukoavanje. U radu diskovi pod pritiskom zemlje
tee da se pom ere u sm eru ugnute strane. Zbog toga je jedan deo diskova rasporeen na jednu, a drugi na drugu stranu kako
bi se boni pritisci na diskovim a uravnoteili. K ad tanjiri nisu ukoeni tanjiraa ree, a kad su ukoeni onda pored rezanja
usitnjuju i m eaju zem ljite. D obro podeena tanjiraa se ne zanosi i ne prem eta zemljite.
T anjiraa ree m anju plastice zem lje, mrvi je i odbacuje na stranu, a delim ino je i prevre. To znai da se pri
tanjiranju zem ljite see, drobi i m ea. D ubina rada tanjiraa je 10-15 cm.
Tanjirae m ogu biti: noene i vuene. N oene tanjirae su m anjeg zahvata, dok su vuene irokog zahvata i
opremljene su tokovim a sa pneum aticim a, koji se podiu i sputaju hidraulinim ureajem traktora.

SI. 6 8 . Raspored baterija kod tanjirae: a-dvobaterijska tanjiraa-baterija iza baterije,

b- dvobaterijska tanjiraa-baterija pored baterije, c-etvorobaterijska tanjiraa

Pri podeavanju tanjirae za rad, baterije se iskoavaju za odreeni ugao u odnosu na pravac kretanja, koji se
obino kree od 10-25 %. Zakoenje baterija doprinosi da disk u toku rada ostvaruje dvostruko kretanje i to:
translatorno u pravcu kretanja agregata i
rotaciono kretanje koje je posledica trenja diska i zemljita.

Poloaj diska odreuju dva karakteristina ugla:

ugao nagiba diska u odnosu na horizontalnu ravan P,
 ugao rezanja a, koji predstavlja ugao koji disk zaklapa sa pravcem kretanja (si. 69).

Prevrtanje zem ljita je utoliko vee ukoliko je zakoenje diska prema pravcu kretanja vee. Ugao nagiba diska u
odnosu na horizontalu utie na intenzitet drobljenja i m eanja zemljita.

\\ * \ ^ r
V /K . I m

SI. 69. Poloaj diska baterija u odnosu na pravac kretanja i vertikalnu ravan

Pored ugla iskoenosti tanjira, na intenzitet drobljenja, m rvljenja, prevrtanja i odbacivanja utie i brzina kretanja.
Vea brzina doprinosi intenzivnijem drobljenju, m rvljenju i meanju zemljita. D a bi se postigao zadovoljavajui kvalitet
rada satanjiraom , radne brzine da budu od 6-8 km/h.

U zavisnosti od poloaja, odnosno vezivanja baterija, tanjirae se dele na:

- tanjirae jednostrukog dejstva (singl tanjirae),
- tanjirae dvostrukog dejstva (dubi, tandem tanjirae),
- asim etrine tanjirae dvostrukog dejstva (bone, ofset tanjrae) (si. 70).

SI. 70. O fset tanjirae

K valitet rada sa tanjiraom je najbolji kada zem ljite iza tanjira pravi talas (si. 71).

> m m : m n i

SI. 71. Tanjiraa u radu

U toku rada tanjiraom , dolazi do habanja tanjira. Tanjire treba otriti sa spoljne strane sferinog diska. Kada se
diskovi potpuno ishabaju potrebno ih je zameniti novim (si. 72).

93

/
 mm H il

SI. 72. Ishaban i nov disk tanjirae

V aljak

Valjanje, bilo da se obavlja sam ostalno ili u agregatu sa drugim m ainam a, prim enjuje se u cilju povrinskog ili
podpovrinskog sabijanja i poravnanja zemljita. Sabijanje zem ljita ispod povrine om oguava povlaenje vlage u gornji
sloj zemljita. Povrinsko poravnanje zem ljita pom ou valjka om oguuje pri setvi trava i drugih niih kultura
ravnom ernije zagrtanje sem ena i poboljanje uslova rada drugim m ainam a kao to su kosaice i m aine za sreivanje
useva.
Radni organ valjaka je valjak koji m oe biti:
- gladak,
- hrapav.

G latk i v a ljci se koriste za sabijanje zem ljita posle setve (uspostavlja kapilam ost) i posle golom razice (si. 73).

SI. 73. V aljak za suni period setve

H ra p a v i v a ljci su nam enjeni za razbijanje grudvi, usitnjavanju i zbijanju. Ostavljaju povrinu tla hrapavom.
K oriste se u presetvenoj dopunskoj obradi.

Hrapavi valjci prem a obliku valjaka mogu biti:

- kolutasti, za razbijanje manjih grudvi,
- kem brid, za razbijanje veih grudvi,
- kroskil, za razbijanje grudvi i zbijanje zemljita,
- parker, za usitnjavanje i zbijanje zem ljita (si. 74).
Valjci su vuena orua. V ie elem enata (obino 3-5) zglobno sa karikam a spajaju u je d n o orue. Vrlo esto valjci
se agregatiraju sa drugim oruima.

SI. 74. Oblici valjaka

94
 Brane

Brane su nam enjene za dopunsku obradu zem ljita sa zadatkom da zem ljite izravnaju, dodatno izdrobe, razbiju
pokoricu i prekinu kapilarnost kao bi se ouvala akum ulirana zem ljina vlaga. Z em ljite se obrauje do dubine od 3-5 cm.
Radna operacija u radu sa branom se naziva brananje, a odomaeni su i nazivi vlaanje i blananje (si. 75).

SI. 75. Oblici brana

M aine za o b ra d u sa ro tira ju im radnim organ im a

G lavna karakteristika m aina za obradu zem ljita sa rotirajuim radnim organim a j e da se radni organi okreu u
horizontalnoj, vertikalnoj. O ne m ogu biti koriene u osnovnoj, dopunskoj ili i u osnovnoj i u dopunskoj obradi zemljita.
Rotor, je osnovni deo rotacionih maina. ine ga radni organi razliitog oblika i geom etrije, rasporeeni na
nosaim a i po obimu vratila rotora. Radni organi se u toku rada kreu po krivolinijskim putanjam a koje zavise od prenosne
i relativne brzine, oblika rasporeda i broja radnih organa. O brada zem ljita se obavlja rezanjem , udaranjem , probijanjem,
razbijanjem i mrvljenjem zemljita.

R oto freze (ro ta cio n e sitn ilice)

Freziranje je nain obrade zem ljita frezom (rotositnilica). Freza radi na principu rotacije, a radni organi freze
dobijaju pogon od traktora preko prikljunog vratila i kardanskog vratila. Radni organi freze privreni su na
horizontalnom vratilu u spiralnom rasporedu, raznog su oblika i dim enzija (si. 77). Spiralni raspored m otiica omoguuje
da zem ljite zahvataju jed n a za drugom , im e je ostvareno ravnom em o optereenje prenosnih elem enata za pogon vratila sa
motiicama.

Rotofreza je nala prim enu za:

priprem u zem ljita za setvu na lakim i tekim zemljitima,
suzbijanje korova,
zaoravanje strnjike,
razoravanje ledina, parloga i um skih krevina,
zaoravanje biljnih ostataka, stajskog i vetakog ubriva,
preoravanje povrina pod jednogodinjim ili viegodinjim travama,
brzo priprem anje zem ljita za setvu postrnih useva, jednogodinjih i viegodinjih trava.

SI. 76. Raspored postavljanja m otiica na frezu

95
 Pri obradi zem ljita na radne organe rotofreze deluje sila rezanja. Sila rezanja se ja v lja kao rezultat elastinih,
plastinih i drugih deform acija zem ljita, trenja zem ljita o povrine radnih organa, trenja radnih organa o neobraeno
zem ljite na lukove rezanja. Sila rezanja deluje u m om entu ulaska noa u zemljite.
Pri radu rotofreze neka taka radnog organa im a sloeno kretanje:
- obrtno relativno kretanje, oko ose vratila sa ugaonom brzinom ,
- prenosno kretanje, zajedno sa agregatom sa brzinom kretanja agregata.
Znaajan param etar rotofreze predstavlja rastojanje izm eu taaka ulaska dva susedna noa u zemlju. Ovo
rastojanje predstavlja zahvat noa i odreuje debljinu plastice zahvaene noem.
Oblik, geom etrija i raspored radnih organa na nosaim a i po obodu rotora je od posebnog znaaja za kvalitet rada.
D a bi se obezbedilo rezanje, prem etanje i sitnjenje zem ljita, radni organi reueg dejstva (noevi, m otiice) m ogu biti (si.
77):
- pravi,
- savijeni.

Vi
A-A B-B C-C 0-0

SI. 77. Oblici noeva, m otiica rotofreze

Pokretanje vratila sa rozetam a i m otiicam a se obavlja preko prenosa koji m oe biti (si. 78):
- lanasti,
- zupasti.

SI. 78. Prenos freze: a-lanasti, b-zupasti

Broj obrtaja rotora se najee kree od 100-300 o/min.

U sistem u prenosa pogona ugraena je m enjaka kutija sa prom enljivim sklopom zupanika, ijim kombinacijam a
se m enja prenosni odnos.

SI. 79. M cnjake kutije (reduktori) kod rotofreza

N a intenzitet m rvljenja zem ljita utie oblik i dim enzije m otiica kao i poloaj poklopca freze.
Ako se traktor sporije kree, a rotor bre obre onda e plastica biti tanja, a sila udara plastice o poklopac jaa, im e je
m rvljenje plastice intenzivnije i obrnuto.
Ako su m otiice ue i postavljene na m anjem rastojanju, onda e plastica biti m anja i bolje e se mrviti. Ako je
poklopac vie sputen, onda e plastica veom silom udarati o njega i m rvljenje e biti intenzivnije, a povrina ravnija (si.
80).

96
 SI. 80. Poloaj poklopca freze

Prom ena duine zahvata radnih organa direktno utie na stepen usitnjenosti zem ljita i jedan je od osnovnih
agrotehnikih pokazatelja kvaliteta rada. Prom ena duine zahvata u zavisnosti od radne brzine, za rotod sa L motiicama,
za razliite vrednosti broja obrtaja rotora, odnosno stepena prenosa, p rik azan je na dijagram u n a si. 81.

SI. 81. Zavisnost duine zahvata zemljine plastice od

radne brzine rotirajuih orua

Sa prim enom rotofreze treba biti jako obazriv je r je rotofreza m aina koja najintenzivnije sitni zemljite, ime
kvari strukturu zemljita. Rad rotofreza u suvom zemljitu izaziva prekom em o raspravanje i kvarenje strukture zemljita.
Radom u vlanom zem ljitu, rotofreza se gui - zem ljite se lepi za m otiice i poklopac. Zato sa frezom treba raditi samo u
optimalnim uslovim a vlanosti zemljita. D ubina rad kod rotofreze se podeava podizanjem ili sputanjem klizaa (skija) ili
tokovim a za regulaciju dubine (si 82).

Si. 82. R egulisanje dubina rada freze: a-skije, b-toak

R otacione d rlja e

Rotoaciona drljaa radi na principu rotacije, a radni organi dobijaju pogon od traktora preko prikljunog vratila i
kardanskog vratila. Radni organi rotacione drljae (dva klina postavljena jed an naspram drugog) rotiraju u vertikalnoj ravni
u odnosu na povrinu zem ljita (si. 83).

97
 SI. 83. Radni organi rotacione drljae

SI. 84. N ain prenosa snage kod rotacione drljae

R otacioni aov

N acrte i prototip za rotacioni aov (rotospa, digging machine) (1959) napravila je italijanska fabrika FALC .
U taki A vrh asova dodiruje zem lju. K retanjem agregata napred i m ehanizm a asova unazad i na dole ostvaruje se
prodiranje asova u zem ljite putanjom AB. D olaskom vrha aova u taku B m enja se pravac kretanja na gore od take B do
take C. U fazi BC zahvaena zem lja se podie, pom era i sitni. U fazi CA obavlja se vraanje aova u poetni poloaj (si.
85).
Prednosti korienja rotacionog aova su:
nain na koji radi rotacioni aov je u biti isti kao kod runog kopanja aovom , Pobijanje u zemljite, odvajanje,
pom eranje i sitnjenje zemljita;
ne stvara glatke, sabijene i nepropustive slojeve, ve je posle njegovog rada dno brazde je razlom ljeno, rastresito i
propustljivo;
plodnost zem ljita se poboljava je r se ubriva bolje m eaju sa zemljitem;
obezbeuje se vei pristup kiseonika u obraeno zemljite;
m oe se koristiti za obradu i veom a vlanih i suvih zemljita,
ne trai velike snage traktora.

SI. 85. N ain rada rotaconog asova

K o m b in o v a n a orua

D obar kvalitet predsetvene priprem e nije uvek m ogue postii prim enom jednog od sam ostalnih orua, zbog ega
se danas koriste razni tipovi kom binovanih orua, sastavljenih od dva ili vie sam ostalnih orua, to om oguava smanjenje
broja prohoda na parceli, a tim e i gaenje zemljita.
U zavisnosti od agrotehnikih zahteva i uslova rada. Postoji veliki broj kombinacija.
K od izbora i sastavljanja kom binovanih orua vodi se rauna da se rad pojedinanih orua meusobno dopunjuju,
kako bi se dobio dobar ukupan kvalitet rada.
K om binovana orua m ogu biti:
- noena,
- polunoena,
- vuena.

U tekim uslovim a rada pogodne su specijalne izrade kom binovanih orua kao to su rototiler (si. 86) i
m ultitiler (si. 87).

SI. 86. Rototiler

SI. 87. M ultitileri

100
 4. MAINE ZA SETVU I SADNJU

Setva je jedna od najvanijih operacija u procesu proizvodnje mnogih poljoprivrednih kultura u

ratarstvu i povrtarstvu. Zato je i razumljivo to se u okviru optih napora mehanizovanja svih procesa
poljoprivredne proizvodnje, velika panja poklanja setvi. Postignuti su uspesi za mnoge ratarske kulture
krupnog i srednje krupnog semena (kukuruz, suncokret, soja, strna ita) koja se u praksi seju razliitim
tipovima sejalica.
Za uspean razvoj i plodonoenje biljaka, pored povoljnih uslova u pogledu dobro pripremljenog
oraninog sloja (tvrda podloga, mek pokriva), snabdevenosti hranivima i vlagom, neophodno je i da sve
biljke imaju priblino iste uslove, kao i da se ispune zahtevi odreene gustine sklopa (broj biljaka po jedinici
povrine) pri emu je precizna setva jedna od osnovnih uslova za visoki stepen mehanizovanosti tehnolokih
procesa u proizvodnji. Precizna setva, pored ostalih inilaca, e osigurati planiranu gustinu sklopa i zbog
toga se moe rei d a je setva osnov za ostvarivanje visokih prinosa. Da bi se ostvarila eljena preciznost u
izvoenju setve potrebno je poznavati odreena svojstva semena kao to su oblik i krupnoa semena, masa
1000 zrna ili broj zrna u 1 gramu, istoa i klijavost semena.
Tei se stalnom usavravanju tehnologije proizvodnje, obuhvatajui tu i problematiku setve.
Sejalice se tokom rada ispituju i svi uoeni nedostaci postojeih sejalica se u istraivakim centrima
otklanjaju. Zato se stalno radi na iznalaenju novih reenja, kao i na usavravanju ve postojeih, a sve u
cilju dobijanja sejalice koja e u potpunosti zadovoljiti sve uslove koje gajena kultura trai.
Radi postizanja vrhunskih rezultata u setvi, a time i u biljnoj proizvodnji, treba upoznati sve
mogunosti koje prua maina. Treba iskoristiti sav minuli rad uloen u razvoj maine, kako bi se i taj rad i
znanje generacija istraivaa mogao direktno i uspeno iskoristiti.
Analiza radnog procesa setve, posmatrana fazno, bavila se problematikom distribucije semena,
posebno u delu izdvajanja semena iz ukupne mase, pojedinano rasporeivanje, ulaganje i zagrtanje.
Najvea panja je bila usmerena na izvoenju koncepcija setvenog aparata, mogunostima njegove
regulacije i kontrole rada istih, dok je znatno manje panje i aktivnosti bilo usmereno na ulagae semena.
Kada je u pitanju povrtarska proizvodnja, sve vei manjak radne snage i nove tendencije
industrijske robne proizvodnje na velikim povrinama, zahteva neophodnu primenu odgovarajuih maina
za izvoenje svih operacija. Sve vie se odstupa od ranijeg naina proizvodnje povra iz rasada i ide se na
direktnu setvu iz semena usko specijalizovanim sejalicama.
Kada je u pitanju setva sitnih semena raznih vrsta povrtarskih kultura, krmnog, aromatinog i
industrijskog bilja, javljaju se problemi koji oteavaju, a esto i onemoguuju mehanizovano izvoenje
setve.
Poseban problem predstavlja izvoenje setve raznih vrsta trava ije je seme sitno i sa jo mnogim
drugim nepovoljnim osobinama koje oteavaju mainsku, a pogotovu i preciznu setvu. Semena se razlikuju
po obliku: zaobljeno (rotkvica, kupus, uljana repica, mak, stoni kelj), pljosnato (paradajz, paprika),
rogljasto (crni luk), klupasto (cvekla, eerna repa), izdueno (seme mnogih trava, salata), dimenzijama,
apsolutnoj i zepreminskoj teini, glatkoi i rapavosti.
U cilju lakeg izvoenja mehanizovane setve raznog sitnog semena mogu se izvoditi razne
prethodne pripreme: sortiranje i kalibriranje, segmentiran)e, poliranje, piliranje, talkiranje i dr.

Istorijat razvoja maina za setvu i sadnju

Setva rukama poznata je od pradavnih vremena, jo od praistorije oveka (si. 1).

101
 K o je izumeo sejaicu istorija nije zabeleila, ali poznato je da se ve 2800. godine pre nove ere u
Kini koristila sejalica sa sandukom na dva toka i sa tri ljeba kroz koje je seme prolazilo do povrine
zemljita.
U Italiji se oko 1600. godine sejalo sa sejaicom na dva toka, koja je imala metalne sejae cevi i
ulaga semena. Na alost, u ratovima i invazijama koje su pogodile Italiju taj znaajan ovekov izum se
izgubio.

SI. 1. Setva rukom 'a kukuruza u 16 veku

SI.

SI. 5. Alat za sadnju (1802)

privreni okrugli drveni klinovi. Duina klinova je odgovarala unapred odreenojdubiniodlaganja
semena. Klinovi su na daskama tako rasporeeni da se seme nalazi u vrhovima trougla (si. 5).
U Americi (1840), su poele da se koriste sejalica koje su imale ureaj za sejanje semena irom i
napravu za podeavanje koliine semena. Sejalica iz 1851. godine predstavljala je vrlo upotrebljivu mainu.
Iz izvetaji iz onog vremena vidi se da je ova sejalica troila 2/3 koliine semena od onekoja je bila
potrebna za setvu rukom i pri emu se prinos poveao (si. 6).
Fabrika Botsch iz Rappenaua (1879), napravila je mainu za umetanje zrna i predstavlja jedan od
prvih mehanikih ureaja za pojedinano ulaganje semena u udubljenjima u zemljitu.
Fabrika Bedoret (1896), patentirala je i razradila ureaj za setvu koji ima jedan toak sa prekama,
koji se kotrlja normalno u odnosu na zemljite po dnu brazde nainjene ralom. Sve preke toka su iznutra
uplje i otvorene na obodu samog toka, a u svakoj od njih nalazi se pomini deo slian klipu (utiskiva) (si.
V).
Ekspanzija razvoja sejalica odvijala se 1960-tih godina (si. 8) i traje i dan danas.

Agrotehniki zahtevi za setvu

Cilj svih agrotehnikih zahteva je postii zadati sklop u berbi, a meu svim zahtevima najvei uticaj
ima setva.
Osnovni agrotehniki zahtevi za setvu su:
ravnomemost zagrtanja semena po dubini,
pravilan raspored biljaka.

SI. 9. Ravnomerno nicanje posle pravilno izvedene setve

Ravnomernost zagrtanja semena po dubini podrazumeva ujednaenu optimalnu dubinu setve za

svaku gajenu kulturu posebno. Optimalnu dubinu zagrtanja semena treba izabrati prema karakteristikama
setve. Krupnije seme, koje ima veu energiju klijanja i mo rasta (rezervu hrane) moe se sejati na veu
dubinu. Sitnije seme treba zagrtati plie i sejati ga u vlanije zemljite kao i primeniti mere za podizanje
vlage iz niih slojeva zemlje. Preporuuje ss da se zagrtanje semena trava obavlja na dubinu 2-3 cm, penice
4-8 cm, kukuruza 8-12 cm. Pri setvi treba uzeti u obzir i osobine i mehaniki sastav zmljita. Na lakim
zemljitima setva moe da bude dublja nego na teim. U jesenjoj setvi potrebna je vea dubina zagrtanja.
Kod rane prolene setve zagrtanje semena moe biti na manjoj dubini (3-4 cm), a kod kasnije na veu
dubinu (5-6 cm).
Pravilan raspored biljaka na povrini je od velike vanosti. Smatra se da je najpodesnije seme
rasporediti u redove, na rastojanju red od reda br = r V3 i sa meurastojanjem izmeu semena u redu 1 =
2r, gde je r - radijus neophodne zone za ishranu. Kod ovog rasporeda semena povrina za ishranu jedne
biljke ravna je povrini estougaonika opisanog oko kruga koji ima poluprenik r (si. 10).
 SI. 10. Najpoviljniji raspored semena pri setvi

Savremena tehnika omoguava preciznu i kvalitetnu setvu. Sejalice se stalno razvijaju i usavravaju.
Da bi ostvarili eljenu setvu, osim sejalice potrebno je znanje i savestan rad.

Treba obratiti panju na:

biotehnike karakteristike semena, naroito na njegovu klijavost, istou i upotrebnu vrednost,
utvrivanje norme setve (kg/ha semena),
ispravno agregatiranje sejalice za traktor.

U biotehnike karakteristike semena spadaju:

- sipljivost, se izraava uglom trenja i prirodnim uglom semena prema ravnoj podlozi na koju
sipamo seme.
- Raslojavanje ili samosortiranje, je njegovo razdvajanje pri svakom presipanju, a ogleda se u
pomicanju lakih estica prema ivicama.
- Lebenje zrna (lebdivost), je izraena brzinom vazdune struje pri kojoj seme lebdi. Tee seme
ima manju lebdljivost i zadravaju se u centralnom delu gomile. Lebdivost je znaajna i za konstrukciju
pneumatskih sejalica.
- Poroznost (upljikavost) semena (P), se izraava procentom zapremine izmeu semena u odnosu
na ukupnu zapreminu koje seme zauzima u posudi:

P = (V - VS)/V 100 (%),

gdeje:
V - ukupna zapremina (m3),
Vs - neto zapremina semena (m3)
Poroznost semena, odnosno ispunjenost upljina izmeu semena vazduhom ima bioloki
(omoguuje pristup vazduha neophodnog za disanje) i tehniki razvoj (omoguava ventilaciju, suenje,
fumigaciju i pneumatski transport).
- Masa (teina) semena, od znaaja su hektolitarska masa i masa 1000 zrna.
- Klijavost semena, predstavlja procenat semena sposobnih da isklijaju i daju normalni klijanac u
laboratoriji, odnosno normalnu biljku u polju.
- istoa semena, , pokazuje koliki procenat od mase (komercijalnog) semena otpada na seme sorte
(istoa sorte je genetska istoa).
- Upotrebna vrednost semena (UV), je u direktnoj zavisnosti od klijavosti i istoe semena:
UV = (klijavost istoa)/100 (%).

- Norma setve (Q), se naziva koliina semena koja treba da bude posejana na jedinicu povrine
polja i predstavlja najpovoljniji sklop (broj biljaka po ha) za pojedinu biljnu vrstu, sortu ili hibrid u
ekolokim uslovima.
Izraava se u kg/ha ili broju semena na 1 m reda i izraunava se:

104
 Q = (BB M -100)/(K )

gdeje:
Q - norma setve (kg/ha),
BB - broj biljaka,
M - masa 1000 semena (gr),
K - klijavost semena,
- istoa semena;

- Ispravno agregatiranje sejalice za traktor, podrazumeva da se sejalica prikai uz odgovarajuu

kategoriju traktora po tano utvrenom redu. Posle prikljuenja leve, desne i gornje poluge trozglobne
spojnice pristupa se horizontalnoj nivelaciji sejalice. Zatim se prikljuuje kardansko vratilo. Setvene sekcije
(baterije) treba rasporediti prema tehnolokim zahtevima, odnosno kulturi koja se gaji. Kod simetrinog
rasporeda razmeravanje i podeavanje se uvek obavlja od sredine, dakle od simetrale sejalice i traktora na
levo i desno.

Naini setve i sadnje

Osnovni zadatak setve i sadnje poljoprivrednih kultura je postizanje optimalnog sklopa biljaka na
jedinicu povrine, koji osigurava najbolje korienje vegetacionog prostora, postiui na taj nain
maksimalni prinos uz to manje rada ljudi i maina.
U primeni su naini setve i sadnje:
- setva u normalne uske kontinuirane redove,
- unakrsna setva u uske kontinuirane redove,
- setva u zbijene kontinuirane redove,
- setva u kontinuirane razmaknute redove,
- setva u trake,
- precizna setva,
- setva u kuice,
- setva u kuice sa kvadratnim rasporedom,
- setva irom ili omake,
- setva i sadnja u odnosu na profil povrine zemljita.

Setva u normalne uske kontinuirane redove se koristi prvenstveno u setvi strnih ita i u setvi
nekih industrijskih i povrtarskih kultura. Seme se polae u otvorene brazdice sa razmakom redova 12-15 cm,
a razmak zrna u redu obino iznosi 1,5-2 cm. Kod ovog razmaka redova i rasporeda zrna unutar reda
vegetacioni prostor ima oblik pravougaonika kod koga su stranice u razmeri 1 : 6 do 1 : 10, to nije
povoljno. Ovaj nain setve, navedenih kultura je najvie u primeni, jer osigurava prilino dobar raspored
zrna u redu, zadovoljavajuu dubinu setve, a tehniki se lagano izvodi (si. 11a).

Unakrsna setva u uske kontinuirane redove se primenjuje u setvi istih kultura kao i prethodna, a
izvodi se tako da se setvenim agregatom prave dva prohoda, koji su jedan u onosu na drugi normalni i u
svakom prohodu se seja samo polovina setvene norme. Razmak izmeu redova je takoe 12-15 cm, a
razmak zrna u redu 3-4 cm. Ovim nainom se postie bolji raspored zrna po povrini, ali se smanjuje uinak
setvenog agregata i poveava gaenje ve zasejane povrine, zbog ega nema vee primene u praksi (si.
11b).

105
 a b c
SI. 11. Naini setve i sadnje: a-setva u normalne uske kontinuirane redove,
b-unakrsna setva u uske kontinuirane redove,
c-setva u zbijene kontinuirane redove

Setva u zbijene kontinuirane redove se primenjuje u setvi istih kultura kao i prethodna dva naina
s tom razlikom to se obavlja sa zbijenim razmakom redova od 5-8 cm, a razmak zrna u redu iznosi 3-4. Sa
gledita oblika vegetacionog prostora koji se pribliava obliku kvadrata ovaj nain osigurava vee prinose,
ali trai vee napore u predsetvenoj pripremi zemljita, zbog ega je malo u primeni (si. 1lc).

Setva u kontinuirane razmaknute redove se koristi kod okopavina i kod sadnje rasada. Razmak
redova se kree u granicama od 30-110 cm, to zavisi od osobina pojedine kulture i od ekolokih
karakteristika odreenog proizvodnog podruja. Razmaknuti redovi omoguuju primenu meuredne
kultivacije s prihranjivanjem (si. 12a).

0 0 o
p j %U i *
0 0 a
|I| I
ii* 'm
0
0
o
0
o
0
III
llf tn c a 0
ihi- :::
<?*
0 0 o
at* *** 0 a
0
If f 0
^,30-aot~ -H 45- V i -
a b
SI. 12. Nain setve i sadnje: a-setva u kontinuirane razmaknute redove,
b-setva u trake, c-precizna setva.

Setva u trake se izvodi tako to se obino tri reda seju kao normalni uski kontinuirani redovi
pravei traku, a izmeu njih se ostavlja meurazmak od najmanje 45 cm kako bi se nesmetano mogla
izvoditi meuredna kultivacija (si. 12b).

Precizna setva se obavlja setvom zrno po zrno na eljeni razmak i stalnu dubinu savremenim
sejalicama namenjenim za ovu setvu. Razmak izmeu redova se kree od 45-70 cm, tako da se uspeno
moe obavljati meuredna kultivacija sa prihranjivanjem. Precizne setve se zbog izdvajanja jednog semena
nazivaju jednosemene sejalice. Bitne funkcije preciznih jednosemenih sejalica su: izdvajanje po jedno seme,
njegovo ulaganje na zadatu dubinu i rastojanje, zagrtanje i pritiskivanje (si. 12c).
 SI. 13. Postavljanje po jedno seme rukom

Setva u kuice se obavlja tako to se seje nekoliki zrna odjednom, tako da su zrna na okupu inei
kuicu. Razmak izmeu redova iznosi od 30-100 cm, a razmak izmeu kuica je od 15-25 cm. Ovaj nain se
koristi u setvi kukuruza, krompira i nekih povrarskih kultura (si. 14a).

'* > * f, u 0 o 0 oo
> V v Q 6 Q.O
* * o 0 0:.fl
& *> . 3? V o 0 0 0
Z * T 0 0 0a
* 50 i 0 o0
A f -> & i, o o O o ^ 6 0
"h l %1 S 'o V '
ft * > -brt 'r. *
J o -n n U ofi
|U <? i <>i

a b
SI. 14. Nain setve i sadnje: a-setva u kuice, b-setva u kuice sa kvadratnim rasporedom,
c- setva irom ili omake
Setva u kuice sa kvadratnim rasporedom prua dobre uslove biljci, jer je vegetacioni prostor
kvadrat, za koji se ranije mislilo daje idealan oblik za razvoj biljke. Ovaj nain setve omoguava i unakrsnu
meurednu kultivaciju zemljita. Razmak redova iznosi 30-100 cm u oba smera. Otkako su se pojavili
herbicidi za unitavanje korova ovaj nain se praktino vie ne primenjuje (si. 14b).

Setva irom (omake, bez reda) se primenjuje samo u specifinim uslovima i to na veoma vlanim
zemljitima i na nagnutim terenima. U pravilu se ovaj nain setve izvodi runo, iako ima maina za setvu
irom. Na ovaj nain se prvenstveno seju trave.(si. 14c),

Setva i sadnja u odnosu na profd povrine zemljita izvodi se u zavisnosti od ekolokih uslova
podruja i karakteristika pojedine kulture. Ravan profil povrine zemljita primenjuje se u onim
proizvodnim podrujima gde ima dovoljno vlage i kod nas se najvie primenjuje (si. 15a). Setva-sadnja na
grebene (leje) sa jednim ili vie redova prvenstveno se primenjuju u podrujima sa vikom vlage u zemljitu
ili tamo gde se primenjuje navodnjavanje (si. 15b). Setva u brazde (jarke) primenjuje se u sunim
podrujima. Ovim nainom se poboljava vlanost emljita (15c).

107
 SI. 15. Nain setve i sadnje u odnosu na profil povrine zemljita:
a-ravan profil povrine zemljita, b-grebeni (leje), c-brazda (jarak)

Tehnoloki zahtevi koji se postavljaju za sejalicu su:

u procesu setve ne sme oteivati seme,
mora u to veem procentu (teiti 100 %) izdvojiti po jedno seme,
izdvojeno seme treba sa to manje visine uloiti u brazdicu, koju otvara raonik setvene sekcije,
dubina brazdice treba da bude podesiva, jer se tako podeava dubina setve,
poloeno seme treba zagrnuti i pritisnuti,
broj semena u redu mora biti podesiv u funkciji preenog puta,
konstrukcija sejalice treba da bude to jednostavnija radi lakeg podeavanja uslovima rada i
zbog lakeg posluivanja u toku rada.

Podela sejalica

Postoji vie kriterijuma na osnovu kojih moemo gruposati sejalice. Najvie se primenjuju
kriterijumi prema nainu vue, prema nainu setve i nainu primene.
Kod sejalica grupisnih prema nainu primene osim setve gajene kulture mogu neke konstrukcije
sejalica imati i ureaj za istovremeno doziranje startne koliine mineralnih ubriva, a kod nekih se mogu
istovremeno sa setvom dozirati i pesticidi.
Svaka sejalica bez obzira na specifinu primenu ima neke zajednike organe. Posudu za seme
(sanduk, rezervoar) koji moe biti u obliku sanduka, lonca ili kutije.
Osnovni radni organ svake sejalice je aparat za setvu, kojim se seme iz rezervoara zahvata i izbacuje
kroz provodne cevi u ulaga semena.

SI. 16. Popreni presek sejalice za setvu itarica: 1-rezervoar za seme,

2-aparat za setvu, 3-provodna cev, 4-ulaga semena, 5-mea semena

Provodne cevi i ulagai semena razliito su izvedeni. Iza ulagaa semena dolaze radni organi za
zagrtanje (prekrivanje) semena zemljom (si. 16).

108
 Princip rada sejalice odvija se tako da seme smeteno u rezervoaru gravitacijom ili prisilno
(pomou meaa) dolazi do aparata za setvu, koji zahvataju tano odreenu koliinu semena i izbacuju ga u
provodne cevi do ulagaa semena. Ulagai semena prave u zemljitu brazdicu odreene dubine i polau
seme u setveni sloj, pri emu dolazi i do deliminog prekrivanja semena sipkom (rastresitom) zemljom. Iza
ulagaa semena smeteni su po pravilu radni organi za definitivno pokrivanje semena zemljom.

Rezervoar za seme ima tehnoloki zadatak da omogui nesmetani dotok semena do aparata za
setvu. Mogu biti razliitog oblika i dimenzija (si. 17). Seme iz rezervoara do aparata za setvu moe stii
gravitacijom, to je najee, ili prisilno pomou meaa, ako se seje seme koje nije sipko pa ima tendenciju
stvaranja svodova.

SI. 17. Karakteristini oblici rezervoara za seme

Zapreminu sanduka odreuje primena sejalice, setvena norma i radni zahvat. Rezervoari za seme
kod sejalica za eernu repu su manji od onih na sejalicama za setvu kukuruza i itarica.
Jedna od koncepcija poveanog rezervoara pruikazan ja na si. 18.
2 3

SI. 18. Rezervoar za seme velikog kapaciteta na sejalicama za itarice: 1-rezervoar,

2-vertikalni puni transporter, 3-horizontalni puni transporter, 4-aparat za
setvu, 5-provodne cevi, 6-ulagai semena, 7-klinasta remenica pogona
vertikalnog punog transportera, 8-povratni tok semena

Prema nainu primene imamo:

sejalice za setvu itarica,
sejalice za setvu kukuruza,
sejalice za setvu eerne repe,
sejalice za setvu sitnog semena.

Uzimajui u obzir ovaj princip podele, moemo i sisteme aparata za setvu tako podeliti.

Sejalice mogu biti prema nainu korienja:

univerzalne sejalice,
precizne sejalice.

Najea podela sejalica prema aparatu za setvu je na:

mehanike sejalice:
- u obliku kaike,
 - sa zamenljivim kaiicama,
- sa remenom (trakom),
- oljebljenim valjkom,
- nazubljenim tokom,
- rotiraj uim levkom (centrifugalno-pneumatski sistem).

pneumatske sejalice:
- sa potpritiskom izuzimanja zrna,
- sa nadpritiskom izuzimanja zrna

Mehanike sejalice

Aparat za setvu u obliku kaike (Molihorov sistem), se sastoji od dva kruga kaika privrenih
na dva vertikalna diska od lima (si. 19). Baza svake kaike privrena je na jedan od diskova, a sama
kaika prolazi kroz drugi disk. Svaki disk je priveen za posebnu poluokruglu osovinu, koje su jedna uz
drugu. Pomicanjem tih osovina u horizontalnom smeru podeava se koliina semena, jer se diskovi priblie
ili razmaknu, tako da kaike dobijaju veu ili manju aktivnu povrinu kojom zahvataju seme. Kad su diskovi
maksimalno primaknuti, izvan diskova je najvea aktivna povrina kada aparat za setvu izbacuje najvie
semena. Kad su diskovi razmaknuti obrnut je sluaj. Svaki aparat za setvu ima dva kruga kaika, tako da
svaki krug kaika snabdeva semenom jedan red, a svaki aparat za setvu seje dva reda.
j 3

SI. 19. Aparat za setvu u obliku kaike: 1-poluokrugle setvene osovine, 2-kaika,
3-vertikalni diskovi, 4-graduirana merna kaika

Pogon setvene osovine sa aparatima za setvu ostvaruju od voznih tokova tokova preko zupastog
prenosa, pri emu kaike svih aparata grabe seme iz pregrada, nose ga nagore i istiskuje u koso postavljene
levke iz kojih seme gravitacijom curi kroz provodne cevi i ulagae semena u brazdice. Ne preporuuje se za
setvu na neravnoj, grubo pripremljenoj oranici i na nagibima.

Aparat za setvu sa zamenljivim kaiicama (Nibex sistem) rasporeuje pojedin semenke

razliitog oblika i veliine, i prirodne i pilirane. Na obodu setvenog kola smetene su zamenljive kaiice
okruglog i ovalnog oblika i razliitih veliina. Sa sejalicom se isporuuje 35 razliitih varijanti kaiica, koje
se brzo i lako zamenjuju, tako da pokrivaju skoro sve veliine semena povrtarskih kultura. Ova sejalica
moe sejati u redove i u trake (si. 20).

SI. 20. Setveni aparat sa kaiicama (Nibex)

110
 Aparat za setvu sa remenom (trakom) (sistem Stanhay) zahvata seme gumenom trakom koja se
okree suprotno od smera kretanja sejalice, ime se poboljava preciznost setve.

?
ij\

SI. 21. Setveni aparat sa remenom (Stanhay)

Seme iz rezervoara za seme, slobodnim padom, dolaze u komoru za raspodelu iznad trake gde se
nivo semena podeava posebnim zasunom. Uklanjanje suvinog semena obavlja se posebnim gumenim
tokiem. Sejalicom se moe sejati prirodno i pilirano seme. Opremljena je trakama sa jednorednim i
dvoredim otvorima, kao i sa nekoliko varijanti ureaja za otvaranje brazdica i pokrivanje semena da bi se
zadovoljuili zahtevi razliitih kultura i uslova rada (si. 21).

Aparat za setvu u obliku oljebljenog valjka je najvie u primeni na sejalicama za setvu itarica,
jer osigurava dobru jednolinost setve u irokom intervalu setvene norme i eksploataciono je vrlo pouzdan.
Radni deo aparata je oljebljeni valjak koji u pravilu ima paralelne ljebove sa horizontalnom osom rotacije.
Sejalica ima onoliko oljebljenih valjaka koliko redova seje. Oljebljeni valjci, zajedno sa naglavkom
privreni su za setvenu osovinu i rotiraju u kuitu zajedno sa setvenom osovinom, a naglavak je
nepomian (si. 22).

SI. 22. Aparat za setvu u obliku oljebljenog valjka: 1-iljebljeni valjak, 2-setvena osovina,
3-naglavak, 4-podesiva klapna, 5-mea, 6-rezervoar za seme

Koliina semena se podeava pomicanjem aparata za setvu zajedno sa osovinom u uzdunom

smeru, tako da se unutar svakog kuita aparata za setvu nalazi vei ili manji aktivni deo oljebljenog
valjka, koji zahvata seme. Druga mogunost podeavanja koliine semena se postie pramenom prenosnog
odnosa, odnosno u pogonu brzine setvene osovine. Podesive klapne imaju tri poloaja: gornji, srednji i
donji, koji se koristi u setvi semena razliite krupnoe. Gornji poloaj se koristi za setvu krupnog semena
(pasulj, bob), srednji za setvu srednje krupnog semena (pasulj, graak, soja), a donji se koristi za setvu
sitnog semena (itarice, proso, lan). Oljebljeni valjci se mogu okretati u smeru kazaljke na satu i uvlae
seme ispod sebe (donja setva) ili u obrnutom smeru (gornja setva).

Aparat za setvu u obliku nazubljenog toka se primenjuje za setvu itarica, ali znatno manje u
odnosu na prethodni aparat za setvu. Na setvenoj osovini nalazi se nazubljeni toak sa dva kruga
nazubljenja, koji ine aktivni deo aparata za setvu (si. 23).

111
 SI. 23. Aparat za setvu u obliku nazubljenog toka: 1-nazubljeni toak, 2-setvena osovina,
3-podesiva klapna, 4-mea, 5-rezervoar za seme

Koliina semena podeava se promenom brzine okretanja setvene osovine, to znai da se uz veu
obodnu brzinu nazubljenih tokova izbacuje vea koliina semena i obrnuto. Za setvu semena razliite
krupnoe koriste se odgovarajui vei ili manji nazubljeni tokovi.

Aparat za setvu u obliku rotirajueg levka (centrifugalno-pneumatski sistem) se karakterie

distribucijom semena na pojedine redove primenom dejstva centrifugalne sile. Koristi se za setvu itarica.
Ovaj aparat se sastoji iz dva konusa, od kojih unutranji konus rotira, a spoljni je nepokretan. Unutranji
konus je privren na osovinu sa dva kuglina leaja, a na dnu konusa nalazi se podesivi otvor za regulaciju
koliine semena. Pomou prstena sa graduisanom skalom otvor se moe vie ili manje zatvoriti. Sa veim
otvorom e se izbaciti vea koliina semena i obrnuto (si. 24).

SI. 24. Aparat za setvu u obliku rotirajueg levka (centrifugalni princip):

1-unutranji konus, 2-spoljni konus, 3-podesivi otvor, 4-osovina,
5-provodna cev za seme, 6-prsten sa graduisanom skalom,
7-navrtka, 8-klinasta remenica, 9-rezervoar za seme,
10-cev za neistou

Pogon rotirajueg konusa ostvaruje se od voznih pogonskih tokova sejalice preko zupastog i
remenskog prenosa, koji zavrava klinastom remenicom.
Centrifugalno-pneumatski sistem (si. 25) je karakteristian i po tome to za sve raonike ima samo
jedan otvor gde se regulie koliina semena koja se isejava.Ovim se postie ne samo ravnomemo
izbacivanje semena ve seme stie u zemljite izdvojeno jedno od drugog. Norma setve se postie
jednostavno i kontinuirano se menja. Zarez na remenici (5) se postavlja na izabrani broj na skali (3). Ovako
se mogu postii norme setve od 1-400 kg/ha. Ovaj sistem

112
 SI. 25. Centrifugalno-pneumatski sistem: 1-no, 2-izbaciva, 3-prsten sa skalom,
4-kanal za pranjenje, 5-remenica za klinasti remen, 6-matica sa levim navojem
Pneumatske sejalice

Pneumatske sejalica se najee sastoje iz:

kutije za seme (rezervoar),
komore sa setvenom ploom,
mehanizma za pogon setvene ploe,
cevi za podpritisak, odnosno nadpritisak,
skidaa vika semena (ista).

Izdvajanje semena podpritiskom je najneniji, a dovoljno pouzdan princip izdvajanja jedne

semenke. Usisnom (vakum) pumpom ostvaruje se podpritisak u relativno zatvorenom prostoru, koji je
odvojen od semena setvenom ploom sa otvorima. Usisna pumpa izvlai vazduh iz navedenog prostora,
ostvaruje podpritisak i prisiljava vazduh da kroz otvore na setvenoj ploi struji znatno veom brzinom od
brzine lebdenja semena pojedine kulture (kukuruza, soje, suncokreta, lucerke, maka...). Eksperimentalnim
putem je utvreno za usisna (vakum) pumpa treba da postigne podpritisak vei od 3000 Pa (300 mm VS
odnosno 3000 N/m2) (si. 26).

Bez dejstva tmmsi

SI. 26. Izdvajanje semena podpritiskom (Nodet-Pneumasem II)

Pneumatske sejalice sa nadpritiskom rade tako da seme iz sanduka slobodno pada u komoru koja
je u jednom delu u slobodnoj vezi sa setvenim kolom, tako da seme iz komore slobodno ulazi u konusne
otvore. U svaki otvor smesti se 3-5 semena. Vazduh se pritiska pomou turbine (ventilatora) koji dobija
pogon od prikljunog vratila traktora, osiguravajui predpritisak od 8000 Pa. Iz turbine vazduna struja
prolazi kroz difuzor. Difuzor vazdunoj struji daje ubrzanje i usmeravaje na zrna u konusnim otvorima, koji
se kreu od komore sa semenom prema struji vazduha. Ova struja vazduha deluje na zrno u otvoru, podie

113
ih i vraa natrag u komoru. Struja vazduha nije u mogunosti podii i isterati i ono zrno koje se smestilo na
dno otvora, jer to zrno zbog svog mesta u otvoru nije toliko na udaru glavnoj struji vazduha. Osim toga, na
ovo zrno deluje onaj deo vazduha koji prolazi kroz otvor na dnu konusa i na taj nain zrno bude pritiskano
prema unutra, a ne prema van.
Okretanjem setvenog kola konusni otvori sa pojedinanim zrnom dolaze izvan delovanja vazdune
struje pa zrno slobodno stoji u otvoru dok on ne naie na otvor za izbacivanje. Otvor za izbacivanje zrna je
na donjem kraju kuita, na mestu gde je setveno kolo najblie povrini zemljita. N a tom mestu zrno ispada
iz konusnog otvora usled svoje teine, jer na njega ne deluje nikakva spoljna sila. Da bi ispadanje zrna bilo
bre i sigurnije ugrauje se izbaciva koji to pospeuje. Dalje kretanje zrna je isto kao i kod drugih sejalica.
Podeavanje razmaka zrna u redu kod opisanog aparata za setvu izvodi se pramenom prenosnog
odnosa setvene osovine, odnosno promenom brzine okretanja setvene ploe. Brzina setve zavisi od razmaka
zrna u redu. Kod gueg razmaka zrna u redu (18-23 cm) preciznost setve je zadovoljavajua i kod brzine 9-
10 km/h, a kod reeg razmaka (36 cm) preciznost setve zadovoljava i kod brzina rada od 12 km/h (si. 27)

Sm er rada

SI. 27. Izdvajanje semena nadpritiskom (Becker): 1-rezervoar za seme,

2-predkom ora, 3-kuite setvene ploe, 4-konusni otvori, 5-setvena ploa,
6-difuzor, 7-ulaga semena

Setvene ploe, aparata za setvu u cilju zadovoljenja kvalitetne setve, a u zavisnosti od oblika i
veliine mogu biti razliite, sa razliitim brojem i dimenzija rupa na njima. S (si. 28, 29, 30).

p s u

Us
Je
I l i

SI. 28. Setvene ploe i valjci

1 2 3 4 5 5

SI. 29. Setvene ploe za razliite vrste semena: 1-povrtno seme, 2-povrtno seme pilirano,
3-eerna repa, 4-repa (dvoredna), 5-kukuruz, 6-pasulj, graak

114
 I

SI. 30. Setvene ploe i semena kultura koje se seju

Provodne cevi za seme moraju osigurati nesmetani tok semena od aparata za setvu do ulagaa
semena. Seme koje bude izbaeno aparatom za setvu u provodne cevi se dalje kree, najee pod uticajem
m gravitacije do ulagaa semena. U primeni su razne izrade provodnih cevi od kojih su navedene najvanije na
si. 31.

SI. 31. Provodne cevi za seme: 1-spiralno-trakaste, 2-cevaste, 3-levkaste,

4-rebraste, 5-spiralno-iane, 6-teleskopske

I
115

i
 Spiralno-trakaste provodne cevi za seme iroko se primenjuju na sejalicama, jer su dobro savitljive
i omoguavaju veliki vertikalni hod ulagaa semena. Izrauje se od eline trake koja se formira u obliku
spirale.
Cevasti provodnici za seme obino se izrauju od plastinih masa, pa su lagani i savitljivi. Podloni
su stvaranju mrtvih uglova.
Levkasti provodnici za seme se sastoje od niza levaka uvuenih jedan u drugi, a razmak izmeu
njih odreen je lancem koji ih povcezuje. Prvenstveno se koriste kod setve slabo sipueg semena (zob,
trave), jer u toku rada usled treenja vibriraju i ne moe doi do nakupljanja semena.
Rebrasti provodnici za seme se izrauju od gume ili plastine mase, a mogu biti i armirane
elinom icom.
Spiralno-iani provodnici za seme izrauju se od eline ice u obliku spirale i malo se
primenjuju.
Teleskopske provodne cevi se obino izrauju od plastike i osiguravaju dobar tok semena od
aparata za setvu do ulagaa semena.

Ulagai semena su veoma vani za uspeh setve jer od njih zavisi postizanje optimalne dubine setve
u skladu sa zahtevom kulture i prema ekolokim uslovima proizvodnog podruja. Pravilan izbor i
podeavanje ulagaa semena uslovima rada bitno utie na ostvarivanje optimalne dubine rada. Ulagaima
semena nazivamo radne organe koji prave brazdice u zemljitu, u nju polau seme prekrivajui ga zemljom
(si. 32).

SI. 32. Ulagai semena: 1-ankerni, 2-u obliku raonia, 3-u obliku sanki,
4-dvostruki disk, 5-6-jednostruki disk; a-jednozglobna vodica,
b-pritiskujua ipka i vodica, c-produetak vodice sa tegom
d-ista diska

Ankerni tip ulagaa semena pravi brazdicu tako to premeta zemljite, pri emu vlane estice iz
dubljih slojeva podie na povrinu, a suve estice sa povrine zemljita premetaju na dno brazdice.
Podeavanje dubine rada moe biti dvojako i to promenom ugla ulaenja u zemljite ili dodavanjem tega na
kuku iza tela ulagaa. Ovim tipom se opremaju sejalice za setvu itarica i slinih kultura (si. 32.1).
Ulaga semena u obliku raonia primenjuje se na kulturnim zemljitima, gde se setveni sloj mora
idealno pripremiti za setvu. Na tekim i zakorovljenim zemljitima ne mogu uspeno polagati seme na
stalnu dubinu. Rade tako da povrinski sloj zemljita premetaju u stranu i na dno brazde, stvarajui tako
dovoljno zbijenu posteljicu za polaganje semena. Zbog toga ne dolazi do isuavanja dubkjih slojeva
zemljita.
 SI. 33. Raoni ulagai: a-dugaki za kukuruz, b-kratki za kukuruz,
c-za repu, d-za diskove otvarae

Dubina rada se podeava pomou tegova koji se veaju na polugu iza tela ulagaa ili promenom zategnutosti
opruge na pritiskujuim ipkama. Koriste se na sejalicama za setvu itarica i povrtarskih kultura (si. 32.2).
Raoni ulagai mogu biti dugaki i kratki za kukuruz, za repu i za diskove otvarae (si. 33)
Ulaga semena u obliku sanki se najee primenjuje u setvi kukuruza, pamuka i nekih
povrtarskih kultura, a prave brazdice u zemljitu na isti nain kao i ulaga semena u obliku raonia. Dubina
rada se podeava pomou pritiskujuih tokova koji se nalazi iza ulagaa ili pomou ograniivaa dubine u
rasponu do 2-10 cm (si. 32.3).
Diskosni ulagai semena mogu biti sa jednostrukim i dvostrukim diskom. Jednostruki diskosni
ulaga semena lake ulazi u zemljite i ima prednost kod tekih i zbijenih zemljita. Dvostruki diskosni
ulagai semena se sastoji od dva diska postavljena jedan u odnosu na drugi pod uglom od 10 zako da
prave klin u pravcu kretanja. Podeavanje dubine rada kod oba tipa diskosnih ulagaa izvodi se primenom
zategnutosti opruga na pritisujuim ipkama, a na dvostrukim i pomou pritiskujuih tokova (si. 32.4,5,6).

SI. 34. Dejstvo ulagaa semena na zemljite

Ureaji za prekrivanje semena zemljom (zagrtai) imaju zadatak da definitivno obave

prekrivanje semena zemljom. Oni mogu biti u obliku: kratkih lanaca, elastinih zuba, drljaa i razne druge
izrade zagrtaa (si. 35, 36 ).
 SI. 36. Zadnji valjci zgrtai: a-nazubljeni u V, b-glatki u V, c-gumeni u ,,V, d-otiflex

Regulator brzine setve (menja sejalice) je vaan deo na sejalicama jer se preko njega ostvaruju
razliite brzine setvenog aparata. Najei broj kombinacija brzina je 16 sa etiri lananika gore i etiri
lananika dole. Svaki lananik ima odreen broj zuba. Lananici su u vezi preko lanaca (si. 37).

SI. 37. Regulator brzine setve

Markeri imaju zadatak da vezuje redove izmeu susednih prohoda sejalice (si. 38).

118

>

SI. 38. Marker diskosni

Marker se podeava po istim pravilima za sve sejalice na sledei nain (si. 39):

M = (C - T)/2 + b
ii gdeje:
M - duina markera od krajnjeg ulagaa,
C - rastojanje izmeu krajnjih raonia, C = (n b) - b,
(n b) = B - radni zahvat,
b - razmak izmeu redova,
T - rastojanje izmeu prednjih tokova traktora

SI. 39. Podeavanje markera

119
 Sadilice

Sadilice su maine za sadnju krtola, sadnica i rasada.

Sadilice za sadnju krtola se mogu podeliti:

- prema broju redova na:

- dvoredne,
- etvororedne,
- estoredne,

- prema nainu agregatiranja na:

- noene,
- vuene,

- prema nainu posluivanja na:

- poluautomatske,
- automatske,

- prema tipu aparata za izbacivanje krtola na:

- diskosne sa prstima (si. 40),
- lanaste sa kaikama (si. 41),
- tanjirasti sa pregradama za poluautomatsku sadnju (si. 42).

U optem principu rada razne sadilice imaju slinosti u tehnolokom procesu rada. Sve su
snabdevene sandukom za krtole, aparatom za izbacivanje krtola, radnimdelovima za otvaranje, zatvaranje i
poravnavanje brazde.

i f f tt
\\

SI. 40. Sadilica: a-sadilica sa diskosnim aparatom sa prstima,

b-aparat za izbacivanje krtola


. l l v t <K _ y / \ lb/
hv y s' b \.v

SI. 41. Sadilica: a,b-sadilica sa lanasto kaikastim aparatom.

I

SI. 42. Sadilica tanjirasta sa pregradama za poluautomatsku sadnju

Sadilice za sadnju sadnica i rasada su namenjene za poluatomatsku sadnju sadnica i rasada.

i Glavna karakteristika je da su snabdevene hvataljkama u koje ovek ubacuje sadnicu (si. 43) ili rasad (si.
44).
\ \
V \ T

i o i

S a li
i. lu
f SI. 43. Sadilica sadnica

i
SI. 44. Sadilica rasada

$ 121

 5. MAINE ZA ZATITU BILJA

tetoine, bolesti i korovske biljke, svake godine prouzrokuju znatne gubitke u prinosu gajenih
poljoprivrednih kultura jer utiu na snienje njihovog kvaliteta, a ponekad svojim razornim dejstvom
unitavaju letinu u potpunosti. Gajene biljke su podlone uticaju, a samim tim i ugroene od biljnih
bolesti, tetoina i korovskih biljaka koje se jednim imenom nazivaju bioloki agensi (agens - lat.
delotvorni).

Naini zatite bilja

Postoje i u irokoj praksi se koristi vie naina za zatitu od bolesti i suzbijanje tetoina i korova,
a od znaaja su:
- fiziki ili mehaniki nain,
- bioloki nain,
- agrotehniki nain,
- termiki nain,
- hemijski nain.

Fiziki ili mehaniki nain je najstariji postupak zatite i sastoji se u unitavanju sakupljanjem
insekata, poloenih jaja, larvi i slino rukom, kao i ienjem, pranjem, i upotrebom pomonih sredstava
(hvataljke, klopke, svetlosni i aromatini mamci kao i druge razliite mehanike sprave i slino). Ovaj
nainje najmanje efikasan.
Bioloki n ainje m etod borbe pomou koje se odabiraju i stvaraju otporni oblici vrsti i sorti tzv.
superbiljke. U nekim sluajevima koristi se antagonistiki fenomen dejstva pojedinih prirodnih neprijatelja
(insekti predatori, mikroorganizmi i njihovi metaboliti i dr.) proizvedeni laboratorijskim ili industrijskim
putem. Bazira se na prouavanju bolesti i tetoina samih tetnih agenasa (insekata, glodara i si.) i
potencira razvitak tih bolesti i tetoina da bi se uspostavila bioloka ravnotea u prirodi.
Agrotehniki nainje posredni metod borbe, a sastoji se u ispunjavanju odreenih agrotehnikih
zahteva, kojim se spreava razvitak bolesti, prekomemo razmnoavanje tetoina i irenje korova. Ova
mera zatite se ostvaruje:
- gajenjem biljaka u odgovarajuem plodoredu,
- zaoravanjem stmjita,
- pravilnim izborom sorti i sadnog materijala koje e biti otporne na bioloke agense u
postojeim uslovima proizvodnje,
- obradom zemljita pri optimalnoj vlanosti,
- optimalno obavljenom setvom,
- blagovremenom kultivacijom.
Agrotehnikim nainom uspeno se spreavaju tete od bolesti, tetoina i korova na ratarskim
kulturama.
Termiki nain se sastoji u korienju toplote sagorevanjem otpadaka i korova na kojima se
nalaze parazitski mikroorganizmi, rasplodni materijal tetoina i seme korova.
Zagrevanjem se vri dezinfekcija i dezinsekcija zemljita, a primenjuje se i termika dezinfekcija i
dezinsekcija semena i sadnog materijala.

122
 Hemijski nain je najefikasniji i to kako za preventivnu zatitu od bolesti, tako i za suzbijanje
tetoina i zatitu od bolesti i unitavanje korova. Ovom metodom se direktno intervenie, pri emu se
koriste veoma brojna i razliita hemijska jedinjenja nazvana optim imenom pesticidi (pestes - lat.
sredstvo, caedere - lat. ubiti, usmrtiti).
Efikasnost primene pesticida zavisi od niza faktora, ijim poznavanjem se moe uticati na
usmerenu ili dirigovanu primenu uz postizanje to boljeg uspeha uz manje trokove i manji utroak
energije, manje zagivanje okoline i najmanje druge negativne posledice te primene.
Faktori koji utiu na delovanje pesticida mogu se podeliti na:
- faktore zavisne od organizma koji se suzbija,
- faktore zavisne od biljke koja se titi,
- faktore vezane za svojstva pesticida koji se koristi,
- faktore povezane s tehnikom primene i
- spoljanje faktore koji preko organizma koji se suzbija, biljke i pesticida utiu na njegovo
delovanje.
Primena pesticida ostvaruje se upotrebom veoma velikog broja razliitih maina i ureaja ija
tehnika reenja predstavljaju osnovu za pravilnu i uspenu primenu. Zato pored odlinog poznavanja
osnova entomologije, herbologije i fitofarmacije potrebno je isto tako poznavanje tehnike nanoenja, to
predstavlja uslov za optimalno korienje pesticida u zatiti bilja. Dakle, za uspenu primenu pesticida,
vaan faktor jeste izbor optimalne metode primene pesticida i odgovarajue mehanizacije.

Etape razvoja korienih metoda u zatiti bilja

Evolucija razvoja korienja metoda u zatiti bilja posle drugog svetskog rata moe se podeliti u
pet etapa:
1. Etapa slepe ili totalne zatite bilja (od 1946.-1954.), kada su korieni najtoksiniji pesticidi po
utvrenoj emi.
2. Etapa savetodavne hemijske zatite (od 1954.), koja se zasnivala na izboru pesticida na osnovu
preporuka prognozne slube.
3. Eatpa dirigovane zatite (od 1967.), koja se sastajala u konceptu tolerisanja prisustva tetina i
parazita do visine praga tetnosti, sa korienjem pesticida koji prouzrokuju minimalne ekoloke
poremeaje.
4. Etapa integralne zatite bilja (od 1975.), koja sadri sve pozitivne karakteristike dve prethodne
etape, a pored toga ukljuuje i bioloke i agrotehnike mere borbe uz maksimalno ograniavanje primene
pesticida.
5. Etapa integralne proizvodnje (od 1979.), sadri sve komponente prethodne etape, a mere zatite
bilja preporuuju se kao jedna od karika u lancu biljne proizvodnje. Za primenu ove metode neophodno je
angaovanje specijalista: fitopatologa, zoologa, herbologa, fitofarmaceuta, fiziologa, ekologa, genetiara,
hemiara, agrohemiara, meteorologa, mehanizatora i ekonomista.

Naini primene pesticida

Pesticidi su hemijska zatitna sredstva koja tite biljku od bolesti i tetoina, a da pri tome ne
oteuju biljku koju titimo i ne oteuje njenu klijavost, odnosno nicanje.
Pesticidi se prema podruju delovanja dele na grupe:
akaricidi - protiv grinja,
baktericidi - protiv bakterijskih bolesti,
fungicidi - protiv gljivinih bolesti,
herbicidi - protiv korova, zakorovljavanja i zatravnjivanja,

123
 Tab. 1. Veliine kapi (estica), njihove orijentacione granice i uobiajeni prirodni nazivi

Nain vrsti Teni

primene aerosoli aerosoli Oroavanje Prskanj e
pesticida
Prenik kapi
(estica) pm 0,5 1 2 3 5 10 20 50 80 150 300 500 1.000 1.500
Uobiajeni Suva Vlana Fina Fina Umeren Jaka
naziv Dim magla magla rosa Rosa a
k i a

Tab. 2. Metode primene pesticida, veliine kapi i koliina tenosti po jedinici pvovrine

Naziv Veliina Voarstvo Vinogradar.

metode kapi (pm) (l/ha) (l/ha)
Prskanj e > 150 600 - 3000 600 -3000
Oroavanje 50 - 150 100 - 800 1 0 0 -8 0
Fino oroavanje 25 - 125 1 0 -1 5 0 10- 150
Zamagljivanje <50 3 -2 5 3 0 -1 5 0

Tano odreene granice ne postoje, jer se razni naini primene pesticida delimino preklapaju
odnosno prelaze jedan u drugi te se ove granice uzimaju kao orijentacione.

1 -ZAMAGLJIVANJE I rTTTTTTTTTTTTTITTTTTTTT
PRSKANJE
............... n m i i l i m

OR ODAVANJE

0 rriiiiiiiiiiiiiM iiiiiiiiiiiiniii
ZAPRAIVANJE
' 111111111 m 1111 n 11.........

KRUPNE
11I,1I I I'IIII. .
I SRED. KRUPNE
rrn~ni 1111111
FI NE
11HMHl"
[TTTTTTTTTTTTTTTTTTITTTT
U ako f i n e
iiu m iiiimH
iiiuuiiiiiiui
m irnu

5
0 100^
50 150
0200 300
veliina e s tic a ,u m

SI. 1. Odnos veliine kapi (estica) kod pojedinih naina primene pesticida

Na osnovu utroka koliine tenosti za tretiranje u svetu postoje dve klasifikacije metoda primene
preparata u tenom agregatnom stanju. To su amerika klasifikacija prema Matthews-u i evropska prema
Luders-u. Metode su dobile sledee nazive koji potiu od poetnih slova engleskih rei to je prikazano u
tabeli 3.

125
 Tab. 3. Metode primerie pesticida u zavisnosti od koliine tenosi
po jedinici povrine u Americi i Evropi

Amerika klasifikacija Evropska klasifikacija

Naziv metode Oznaka 1/ha Naziv metode Oznaka 1/ha
High volume HV >1000 High volume HV > 150
M edium volume MV Medium MV 5 0 -1 5 0
500-1000
volume
Low volume LV 200-500 Low volume LV 5-50

o'
in
in
Very low volume VLV Very low VLV

i
50-200
volume
Ultra low volume ULV Ultra low ULV < 0 ,5
5-50
volume

M ehanizacija kao faktor primene pesticida

Za pravilno izvoenje zatite bilja neophodan je dobar izbor preparata koji e uz pravilnu
aplikaciju mainama za zatitu bilja dati dobru pokrovnost lista, stabljika, grana zatitnim sredstvom, bez
negativnih pojava fitotoksinosti.
Kvalitet aplikacije i ekonominost zatite zavisi od stepena usitnjenosti kapljica. U sluaju
neregulisanih maina za zatitu bilja trokovi enormno rastu, a bez garancije da je i pored poveanih
trokova gajena kultura sigurno zatiena od napada bolesti i tetoina.
Da bi se kod suzbijanja biljnih bolesti, tetoina i korova uvek postigao potpun uspeh potrebno je
pre izvoenja zatite obratiti panju na:
izabrati pravi preparat za zatitu;
uzeti u obzir stupanj razvoja kulture, korova, biljnih bolesti i tetoina;
voditi rauna o tehnikim podacima proizvoaa sredstva;
napraviti tanu koncentraciju preparata i vode;
odabrati tanu normu prskanja (l/ha), pravu raspodelu i veliinu kapljice;
obaviti proveru postavljene vrednosti na diznama;
obaviti probno prskanje (bez zatitnog sredstva);
obaviti aplikaciju u pravo vreme.

Od savremene aplikacije pesticida se zahteva:

maksimalna mogua fitoterapeutska efikasnost;
to preciznije doziranje i distribucija sredstva;
uteda skupocenih preparata:
da sredstvo za zatitu stigne na sve biljne delove:
postizanje velikih radnih uinaka i ekonominost;
spreavanje zagaenje prirode pesticidima.
Savremene maine za primenu pesticida treba da ostvare, omogue efikasno delovanje hemijskog
sredstva, to se postie kroz kvalitetnu depoziciju tenosti. Kvalitetna depozicija tenosti se ogleda u tome
da odgovarajua koliina sredstva za zatitu u priblino jednakoj koncentraciji bude ravnomemo -
jednoliko rasporeena po itavoj tretiranoj povrini tj. po svim delovima biljke i tu se zadri odreeno
odnosno potrebno vreme. Kapi - estice dispergovane na bilo koji nain i u bilo kojoj veliini, moraju u
sebi da sadre istu koliinu pesticida, ime se osigurava bioloki efekat tj. suzbijanje biljnih bolesti i
tetoina podjednako na svakom delu biljne povrine, to znai da listovi biljaka treba da budu pokriveni
kako sa lica tako i sa nalija.
Idealno bi bilo kada bi se svi biljni delovi (cela biljka) potopila u zatitnu tenost, a zatim prirodno
ocedila i time u potpunosti prekrila tankim slojem (filmom) zatitnog sredstva. U praksi je to nemogue
ostvariti i zato se prilikom obavljanja zatite tei to veem pokrivanju biljne povrine.
Rezultati istraivanja ukazuju da je dovoljno ako je 40% povrine biljke prekriveno zatitnom
tenou, mada merenja pokazuju da se sa dananjim sredstvima mehanizacije uspeva pokriti 50% i vie
povrine biljnih delova.

Distribucija kapi

Pokazatelj kvaliteta primene pesticida, predstavlja broj nataloenih kapi na jedinicu tretirane
povrine, kao i ravnomernost raspodele po njoj. Maine i ureaji treba da obezbede stvaranje kapi
odgovarajue veliine, odnosno estica odgovarajueg prenika koje se dobro meaju sa vazduhom kako
bi se izvrilo "obuhvatanje" biljnih delova sa svih strana.
Prvorazredni znaaj za praksu imaju:
- veliina kapi,
- putanja kapi,
- domet kapi.
Optimalna fitoterapeutska efikasnost pesticida se postie pokrivanjem filmom tenosti cele
povrine biljke, bez obzira na njegovu debljinu. Usitnjavanje odreene kompaktne mase poveava njenu
povrinu (nije isto da li se 1 cm3 neke tenosti pretvara u 10 ili 103 kapi). Povrina koju e prekriti tenost
pretvorena u 10 kapi bie mnogo manja od one kad je ta ista koliina pretvorena u 103 kapi. Smanjenjem
dimenzija kapi poveava se veliina pokrivene povrine, jer se povrina kapi uveava srazmerno porastu
broja istih. Pri ravnomernoj distribuciji, povrina i rastojanje izmeu kapi definisani su krupnoom kapi.
Drugi primer koji objanjava istu injenicu je da 1 1 tenosti u obliku kugle ima prenik 124 mm i
pokriva povrinu od oko 120 cm2, dotle dezintegrisana u kapi prenika 100 pm daje 1,92 IO6 takvih kapi,
koje pokrivaju povrinu od 15 m2.

Tab. 4. Odnos veliine kapi prema povrini koju pokriva i broju kapi po cm2

Pokrivena
Broj kapi Veliina povrina u
po cm2 kapi u M71 mm2
4.770 20 1,5
330 50 0,6
38 100 0,3
5 200 0,15
0,3 500 0,06

Pokrivenost povrine i raspored kapi u kojima se nalazi aktivna supstanca pesticida zavisi od
veliine kapi i utroene koliine tenosti. Usitnjavanjem i smanjivanjem veliine kapi poveava se
povrina koju pokriva jedna te ista koliina preparata.
 1000 pm

& /*
500 pm / * .
/

250 pm [*( I* l
ti .v
4 /r 1/
v* * . \
100 pm
V #
r W
50 pm 7 ^

ooooo
0,005 0fi5 0,1 0,15 0,2 0,25 OJ mm 0,3 mm 0,1 mm

SI. 2. Broj k a p i, izgled prekrivene povrine u zavisnosti od veliine

kapi i odnos pojedinih veliina kapi

Danas se ide na formulacije pesticida i naine njihove primene koji e obezbediti njihovu
poveanu efikasnost uz znatno manji utroak kako tenosti tako i koliine aktivne supstance po jedinici
povrine.

Koja koliina tenosti e se upotrebiti zavisi i od toga da li su biljke napadnute nekom bolesti ili
tetoinama. Ukoliko je potrebno vriti suzbijanje bolesti biljaka potrebna je bolja pokrivenost nego ako
su biljke ugroene od strane tetoina. Za nepokretne insekte pokrivenost mora biti bolja (vea) nego za
pokretne je r oni svojim kretanjem konzumiraju - "pokupe" dovoljnu koliinu otrovnog sredstva. Kod
primene fungicida i nekih insekticida veoma je bitno da se oformi tanak neprekidan pokriva zatitnog
sredstva koji pokriva celu povrinu.

Disperzija i depozicija kapi

Funkcionalni zadatak maine za primenu pesticida, pored toga to vri dezintegrisanje tenosti je i
prenoenje istih na odreenu udaljenost radi aplikacije (nanoenja).
Proces aplikacije tenosti na odredite podeljen u tri faze:
1. dezintegracija tenosti,
2. transport kapi na odredite,

3. depozicija kapi na tretiranu povrinu (zavisi od fiziko-hemijskih osobina tenosti i od stanja

povrine biljke ili insekta).

Za vreme kretanja (transporta) kapi su izloene uticaju razliitih aerodinamikih sila koje ih
skreu u drugi nepoeljni pravac kretanja, jer u prirodnim uslovima se vrlo retko vri dispergovanje kapi u
potpuno mirnom vazduhu.
Vazduna strujanja najee deluju pravcem i brzinom vetra, horizontalnim i vertikalnim
vrtloenjem itd. Horizontalne struje vazduha esto znaajno menjaju putanje kapi i dovode do zanoenja
kapi ili odnoenja istih u manje ili vie udaljene zone od mesta dispergovanja kapi.

128
 Svi gubici (kapi) koje se nisu deponovale na odredite iz bilo kojih razloga naziva se drift . Pod
driftom se podrazumeva onaj deo zatitnog sredstva koji je odnesen ili nije dospeo na tretiranu povrinu,
tako da predstavlja jednu od naj veih tekoa u primeni zatitnih sredstava.

Kod sitnih kapi (veliine ispod 100 pm) je to posebno izraeno jer raspolau malom masom, na
njih slabo deluje sila zemljine tee, brzo gube kinetiku energiju, postiu mali domet, teko se kreu po
balistikoj krivoj, dugo vremena lebde u vazduhu koji ih odnosi dalje od tretirane povrine.

i veliine kapi

Drift zavisi od intenziteta vetra, od vlanosti vazduha, vlastite brzine kapi za vreme kretanja po
njihovim trajektorijama, razmaka izmeu maine i tretirane povrine (biljke), od veliine kapi i brzine
naleganja kapi na odredite (si. 3).
Drift ili odnoenje kapi usled delovanja vetra u velikoj meri zavisi od izvora vetra. Vetar koji utie
na drift moe biti prirodni (spoljanji), zatim, vetar koji nastaje usled brzine kretanja agregata i vetar kojeg
prouzrokuju same kapi izbaene iz maine za primenu pesticida.
Zanoenje kapi - estica se ne moe izbei ni primenom najsavremenijih tehnikih ureaja za
aplikaciju pesticida. Ono ostaje neeljena propratna pojava koju treba svesti na najmanju moguu meru.
Drift nije samo ekonomska teta ve pre svega atak na ekoloku ravnoteu. Zanoenje kapi -
estica je uzronik trovanja ljudi, ivotinja, vode, vazduha, zemljita, ljudske i ivotinjske hrane, pela i
slino, a zanoenjem dolazi do gubitaka pesticida ime se poskupljuje zatita.
Gubitak (drift) neki istraivai razvrstavaju na egzodrift (egzo - izvan, spolja) i endodrift (endo -
unutra) ili na direktan i indirektan drift. U egzodrift ili direktan drift se svrstavaju gubici kapi koje bivaju
odnesene usled strujanja vazduha (delovanje vetra) i usled isparavanja dok su kapi tenosti jo u vazduhu.
Ovaj nain gubitka nastaje neposredno (direktno) pri izvoenju procesa primene pesticida. Struan
praktiar moe pravilnim (odgovarjuim) izborom tehnikih parametara (npr. pritisak, rasprskivai) i
eksploatacionih parametara (npr. brzine kretanja agregata) direktno uticati na veliinu tih gubitaka i svesti
ih na najmanju meru.

Kod endodrifta ili indirektnog drifta dolazi do curenja ili kapanja (oticanja) velikih kapi na
zemljite, zatim isparavanja nanesenog (apliciranog) sredstva sa tretirane povrine. On pre svega zavisi od
fiziko-hemijskih svojstava sredstva koje se primenjuje i moe kod vie temperature, veeg vetra i manje
vlanosti vazduha biti prilian. U praksi se moe uspeno uticati na smanjivanje ovog indirektnog drifta
ako se vreme primene pesticida prilagodi vremenskim uslovima.
Kao mogue posledice drifta najpre se javlja oteenje susednih kultura te usled toga njihov slabiji
rod (prinos), zatim zagaivanje vazduha, zemljita i povrinskih voda i uopte zagaenje ivotne sredine.

129
 Kada se zna ta sve utie na pojavu i intenzitet drifta mogu se preduzimati mere za njegovo
smanjenje. Izraenost drifta moe se smanjiti izborom najpovoljnije metode u datim uslovima rada, zatim
poveavanjem veliine (mase) kapi kao i izbegavanjem rada po vetru. U toku rada smanjenjem razmaka
izmeu maine i biljnih delova tj. tretirane povrine i postavljanjem posebnih zatitnika oko ureaja za
tretiranje. Drift se moe smanjiti i poveanjem viskoziteta primenjene tenosti.
Prim ena pesticida je veoma sloena, poev od samog izbora pa sve do njihove aplikacije u vrlo
razliitim klimatskim i edafskim uslovima. Pri tome se moraju uzeti u obzir ekonominost postupka,
opasnost za osobe koje ga primenjuju i mogunost zagaenja okoline.
Idealna tem peratura za primenu pesticida je izmeu 5 - 2 5 C. Najbolje vreme za tretiranje je
predvee (nia temperatura, via relativna vlanost i bez vetra).
Izbegavati tretiranje dok je jo rosa ili dok pada kia (osim kod zemljinih herbicida).
Nikada ne prskati po vetru jaem od 2,5 m/s.
Ukoliko se sprema kia prekinuti tretiranje, jer pojedini preparati nakon tretiranja ne smeju da se
pokvase i do est sati.

RADNI DELOVI M AINA ZA PRIM ENU PESTICIDA

M aine za primenu pesticida su graene na razliite naine, a u zavisnosti od naina kretanja,

pogona radnih organa, veliine, materijala itd, a naroito u zavisnosti od namene. Stoga e u ovom
poglavlju biti obraeni glavni delovi, karakteristike, funkcionisanje, podeavanje i iskoriavanje maina
za primenu pesticida koje se primenjuju u naoj praksi.

SI. 4. Opta ema maine za zatitu bilja

Sve prskalice i oroivai imaju pojedine delove koji su manje vie slini i sastoje iz:
rezervoara,
pumpe sa vazdunim zvonom (akumulatorom pritiska),
regulatora pritiska,
razvodnog sistema,
ureaja za dezintegraciju mlaza (rasprskivaa).
Svaki ovaj deo se sastoji iz vie drugih delova ija uloga e se detaljnije razmotriti.

130
 Rezervoari na mainama za primenu pesticida

Na mainama za primenu pesticida rezervoari se grade od raznovrsnog materijala, razliitog

oblika i zapremine. Zahtevi koji se postavljaju prema rezervoaru odnose se na zapreminu, materijal, oblik
kao i na mesto njegovog postavljanja na ramsku konstrukciju.
Metalni rezervoari se veoma esto primenjuju na mainama za primenu pesticida, iako su ih u
poslednje vreme potisli rezervoari od sintetikog materijala. Plastine mase (poliester, poliuretan,
polietilen) i drugi sintetiki materijali sve vie se upotrebljavaju tako da se danas moe rei da dominiraju
kao materijal za izradu rezervoara na mainama za primenu pesticida. Ovi materijali pored toga to su
jeftiniji daju iroke mogunosti konstruktorima, dizajnerima u oblikovanju njihovog estetskog izgleda,
odnosno daju veu slobodu u koncipiranju i omoguuju racionalnija reenja.
Sintetiki materijali ne moraju da se premazuju antikorozivnim bojama ni spolja ni iznutra jer je
sam materijal otporan na agresivna svojstva pesticida. Prednosti rezervoara od plastinih masa u odnosu
na rezervoare od metala su i u tome to su laki, a cena kotanja izrade je sve m anja zahvaljujui novim
tehnologijama u proizvodnji sintetikih proizvoda koja je iz godine u godinu sve masovnija.
Jedini nedostatak rezervoara od sintetikih materijala je taj to su manje otporni na udare grana pri
primeni pesticida u vonjacima mada je tehnologija opravke (zapuavanje, krpljenje, zavarivanje) brza i
jednostavna.
Maine za primenu pesticida imaju rezervoare razliite zapremine to prvenstveno zavisi od
namene same maine, zatim od naina agregatiranja sa traktorom i si. Rezervoar kod maina za primenu
pesticida odreuje veliinu itave maine. Jedan od faktora o kome treba voditi rauna prilikom izbora
zapremine je procenat iskorienja ili koeficijent korisne mase ili korisni koeficijent mase. To je odnos
izmeu mase tenosti koja moe da stane u rezervoar (zapremina rezervoara) i ukupne mase maine sa
napunjenim rezervoarom. Optimalna vrednost koeficijenta korisne mase kree se od 0,45-0,60. Ovaj
odnos zapremine rezervoara prema ukupnoj masi maine sa punim rezervoarom treba da bude to vei, a
smatra se da ne treba da bude manji od 0,4. Praktino to znai da rezervoar ima to veu zapreminu, a pri
tom maina to manju masu, odnosno da jedinica zapremine rezervoara bude optereena to manjom
masom maine. Drugim recima, smatra se d a je maina za primenu pesticida boljih karakteristika ukoliko
na jedinicu mase same maine dolazi vie jedinica zapremine rezervoara. Npr. ako je zapremina
rezervoara 1.000 1 dm3 (masa tenosti koja moe da stane u rezervoar je 1.000 kg), a masa prazne maine
700 kg, to ukupno iznosi 1.000 + 700 1.700 kg, onda je koeficijent korisne mase

K m = ^ ^ = 0,58
1.700
Izbor optimalne zapremine rezervoara vrlo je delikatne prirode. Tenja da se koriste vee
zapremine ima i odgovarajua ogranienja, kao to su: potrebna vea vuna snaga, naruavanje stabilnosti
agregata na nagnutom terenu, poveanje specifinog pritiska pneumatika na zemljite, smanjena brzina
kretanja agregata itd.
Izbor optimalne zapremine treba odreivati preko uinka odnosno cene aplikacije pesticida to
znai da zapremina rezervoara mora da omogui optimalnu produktivnost maine (agregata). U praksi, red
veliine zapremine rezervoara kod noenih traktorskih maina za primenu pesticida je 300; 400; 600; 800 i
'..000 1. Kod polunoenih i vuenih maina taj red je: 1.000; 1.500; 2.000; 3.000 i 5.000 1. U naoj zemlji
zbog veliine parcela, zapremina rezervoara se kree do 2.000 1.

SI. 5. Odnos ukupne (totalne) i eksploatacione indiciranezapremine rezervoara

131
 Kod savremenih maina za primenu pesticida stvarna (ukupna - totalna) zapremina je vea za 10%
od deklarisane (si. 5). To je potrebno zbog toga da bi u rezervoar mogla da stane propisana koliina
tenosti, je r prilikom sipanja pripremljene tenosti i prilikom transportovanja u rezervoaru se stvara pena.
Zato treba birati takav oblik rezervoara koji e onemoguiti intenzivno bukanje i usled toga stvaranje
prevelike koliine pene, naroito pri transportu.

SI. 6. Najei oblici rezervoara na mainama za primenu pesticida

M ora se znati da se rezervoar puni tako da iznad nivoa tenosti ostaje jo 10% prostora od
napunjene zapremine u kojem e se stvarati pena prilikom bukanja. Samo tako se moe obezbediti
nesmetano meanje tenosti koja peni i zato joj je potrebna dodatna zapremina rezervoara. Zapremina
rezervoara koja se puni tenou naziva se eksploataciona ili indicirana zapremina (V i) (indicare - lat.
naznaiti, prikazati).
Pored navedenog oblik rezervoara treba da ispuni i druge zahteve kao to su: mogunost potpunog
pranjenja, to nia taka teita, naroito kod rezervoara velikih zapremina radi to vee stabilnosti,
zatim, da rezervoar zauzima to manje prostora i da ima estetski izgled.
Rezervoari bilo noenih ili vuenih maina za zatitu bilja najrazliitijih su oblika i dimenzija.
Najee se izrauju u obliku cilindra, prizme, ovalne prizme i slino (si. 6). Rezervoar ne sme imati
otrih ivica i uglova koji se teko iste. Rezervoari izraeni od sintetikih materijala su i iznutra i spolja sa
glatkom povrinom pa se stoga veoma lako prazne i iste.
Ovalni oblici su najei zbog svoje vrstoe i savremenog dizajna. Opta je tenja pri
projektovanju rezervoara maina za primenu pesticida, za to veom zapreminom pri minimalnim
dimenzijama. Otuda se rezervoari izrauju i u obliku geometrijskog tela lopte koja ima najveu zapreminu
u odnosu na povrinu. Meutim najbolju stabilnost prilikom kretanja maine obezbeuju rezervoari
polucilindrinog oblika.
Kod duih rezervoara ugrauju se pregrade koje ublaavaju hidrauline udare izazvane ljuljanjem
tenosti.
N a svakom rezervoaru maine za primenu pesticida sa gornje strane se nalazi usipni otvor (otvor
za punjenje) kroz koji se vri usipanje tenosti. Na donjoj strani rezervoara nalazi se otvor za isticanje
tenosti iz rezervoara. D a bi se tenost mogla u potpunosti isprazniti iz rezervoara, dno rezervoara treba da
bude konusno tako da se konus zavrava sa otvorom za isticanje. Otvor za isticanje tenosti treba da bude
najnia taka dna rezervoara kako bi se onemoguilo zaostajanje tenosti i u nagnutom poloaju
omoguilo pranjenje bez ostatka (si. 7).
U usipnom otvoru se nalazi grubi preista (sito) koji je obino izraen u vidu mreice od istog
materijala kao i rezervoar. Ima ulogu da onemogui ulazak krupnijih mehanikih primesa u rezervoar.
Lako se vadi iz usipnog otvora jer je obino konusnog oblika i lako se isti od primesa ispiranjem pod
mlazom vode.

132
 Sito na usipnom otvoru treba da bude celo i dovoljno duboko da se pri sipanju zatitna tenost ne
proliva, a isto tako da u rezervoar ne ulazi zgrudvano hemijsko sredstvo.

SI. 7. Oblik dna rezervora koji omoguuje

potpuno pranjenje i u nagnutom poloaju

Fini preista se nalazi na mestu izlaza tenosti iz rezervoara i ima ulogu da odstrani sve primese
koje bi mogle dospeti do pumpe i na taj nain otetiti osetljive elemente. Iz tih razloga prenik otvora
i perforacije) finog preistaa je znatno manji nego to su perforacije na grubom preistau.

SI. 8. Izgled grubog preistaa

Preistai spreavaju prolaz neistoe u rezervoar, pumpu i rasprskivae. Zbog toga je na
svakoj dobroj maini za zatitu bilja ugraen sistem do 4 preistaa. Ukoliko se na maini za primenu
pesticida nalazi sistem od 4 preistaa onda su oni rasporeeni:
- na otvoru rezervoara za usipanje tenosti,
- na otvoru za isticanje tenosti u razvodnom sistemu obino kod regulatora pritiska
- u svakom raspskivau.
Sistem preiavanja (filtriranja) tenosti mora na mainama za primenu pesticida besprekomo
ftinkcionisati. Filteri uvek moraju biti itavi i isti.

133
 SI. 9. Viestepeni sistem preiavanja na mainama za primenu pesticida:
1 - grubi preista pri punjenju rezervoara; 2 i 3 - fini preista;
4 - preista pod pritiskom; 5 - preista u rasprskivau.

Usisni otvor rezervoara treba da se hermetiki zatvori kako ne bi dolo do isipanja tenosti iz
rezervoara prilikom transportovanja. Zatvaranje se vri poklopcem koji treba da je graen tako da
omoguuje potpuno zaptivanje.

SI. 10. Poklopac rezervoara koji ostvaruje potpuno zaptivanje

U toku rada maine za primenu pesticida potrebno je vriti kontrolu nivoa i imati uvid u koliinu
tenosti u rezervoaru. Ukoliko je rezervoar od metala, pored rezervoara se postavlja vodom em o staklo
koje na sebi ima skalu. Ukoliko su rezervoari od plastinih masa, na rezervoaru je ispisana skala sa koje se
vri oitavanje (si 11).

SI. 11. Poloaj skale za oitavanje nivoa tenosti u rezervoaru

134
 Hemijsko sredstvo izmeano sa vodom u rezervoaru mora imati i zadrati istu (jednolinu)
koncentraciju od poetka do kraja pranjenja. Iz tih razloga sadrinu rezervoara je neophodno neprestano
meati.
Dozvoljena tolerancija odstupanja koncentracije pesticida se u toku tretiranja moe kretati najvie
5%. Zato mealice imaju za zadatak da obezbede ujednaenu koncentraciju tenosti za sve vreme
tretiranja. One treba da budu u mogunosti i da staloene estice preparata ponovo izmeaju i obezbede
odravanje ujednaene koncentracije za sve pranjenje rezervoara.
N a savremenim traktorskim mainama za primenu pesticida uglavnom su zastupljene hidro-
pneumatske mealice. Ove mealice moraju da budu snabdevene na izlasku tenosti uskim otvorima ili
specijalnom diznom da bi izlazea struja tenosti energinije obavljala meanje. N a izlaznom delu ovih
mealica postavljenje detalj koji usmerava izlazeu tenost u vie pravaca i zbog suenja izlaznog otvora
jakim mlazom energino mea tenost. Pri dnu rezervoara se moe nalaziti i obina perforirana cev kroz
koju se uputa tenost pod pritiskom. Izlaskom tenosti kroz otvore dolazi do meanja, naroito pri dnu
rezervoara gde je inae i najpotrebnije da koncentracija estica bude jednolina.
Koncentracija preparata se moe odravati konstantnom ako se za hidraulino meanje obezbedi
protok u minuti od 5-10% od indicirane zapremine rezervoara ili 30% vie nego to je protok svih
rasprskivaa, sto je inae regulisano standardima.

SI. 12. Nain funkcionisanja hidrauline mealice

Najbolji kvalitet rada se postie sa kombinovanim nainom: hidraulino-pneumatskim
mealicama. Ove mealice rade tako to se tenost dovodi pod pritiskom kroz cev do mesta gde treba
obaviti meanje. Ta cev ima na kraju suenje gde je inae pripojena druga cev koja je u vezi sa
atmosferskim vazduhom. N a osnovu Venturijevog efekta dolazi do povlaenja vazduha iz atmosfere te se
tako vri veoma intenzivno meanje pesticida i pomou tenosti i pomou vazduha.

Pumpe na mainama za primenu pesticida

Tenost iz rezervoara dospeva do rasprskivaa zahvaljujui delu koji se zove pumpa. Njena
glavna funkcija je obezbeenje ureaja za rasprskavanje potrebnom koliinom tenosti. Ona to ini na taj
nain to crpi tenost iz rezervoara i pod pritiskom je potiskuje do rasprskivaa.
Pumpa je radna maina koja mehaniku energiju dobijenu od spoljanjeg izvora prenosi na tenost
pretvarajui je u hidraulinu energiju (pritisak i protok). Tenost koja prolazi kroz pumpu, pomenutom
energijom se potiskuje na mesto na koje ne bi mogla da dospe prirodnim tokom ili ako bi mogla da dospe,
ne bi dospela sa potrebnim pritiskom.
Parametri pumpi od kojih su najvaniji pritisak i protok su veoma razliiti i zavise od namene
maine, pogona pumpe, vrste ureaja za rasprskavanje i slino.
Na dananjim mainama za primenu pesticida primenjuje vie tipova pumpi. Gledano po
konstrukciji najzastupljenije su:
- membranske,
- klipne,
- klipno-membranske.

135
 M embranske pumpe (si. 13) predstavljaju najprostije (najjednostavnije) pumpe koje se
primenjuju na lenim vinogradarskim prskalicama.

a) usisavanje tenosti; b) potiskivanje tenosti;

1 - membrana, 2 - poluga sa ekscentrom za pokretanje membrane,
3 - komora pumpe, 4 - usisni ventil, 5 - potisni ventil,
6 - vazduno zvono ili akumulator pritiska, 7 - izlazna cev

M embranska pumpa se sastoji iz kuita pumpe i membrane ili dijafragme, kao i delova koji
privruju membranu i omoguuju njeno kretanje.
Osnovni radni deo ovih pumpi je membrana. Spoljna ruica kojom se pumpa rukom stavlja u
pogon, jednim svojim krakom vezana je preko ekscentarskog podizaa za membranu na koju se prenose
pokreti. Podizanjem ruice na gore, membrana se kree (uvija) nanie.
Prostor komore se pritom poveava i u njoj se stvara podpritisak, to ima za posledicu otvaranje
usisnog ventila. Tenost iz rezervoara kroz otvoren usisni ventil ustrujava u komoru pumpe. Suprotnim
pokretom tj. sputanjem ruice elastina membrana se uvija navie vrei pritisak na tenost u komori.
Pritisak se kroz tenost prenosi i na ventile usled ega se zatvara usisni ventil, a otvara potisni i tenost se
potiskuje iz komore u vazduno zvono. Jednomembranske pumpe proizvode pritisak koji se obino kree
2-4 bar.
Glavna karakteristika ovih pumpi je neravnomeran pritisak, zbog brzog istezanja i deformisanja
membrane. Najei materijal za izradu membrane je meavina koe i gume armirane sa elastinim
metalnim nitima.
Klipne pumpe koriste se na lenim voarskim - automatskim prskalicama koje ne potiskuju
tenost neposredno ve vazduh. Vazduh se potiskuje u gornji deo rezervoara gde vri stalan pritisak na
tenost. Zbog toga su prskalice ovog tipa pogodne za rasprskavanje ratsvora onih pesticida koji oteuju
radne delove (pumpe, ventile i dr.) poto ovi nisu u kontaktu sa rastvorom.
Kao to se vidi na slici 14 iznad klipa se nalazi poklopac privren za klipnu ipku (klipnjau).
Pri povlaenju ove navie, poklopac se odvaja od klipa i kroz stvoren razmak (prostor) u donji deo cilindra
gde vlada podpritisak, ustrujava spoljanji vazduh u tenji da izjednai pritisak. To je takt usisavanja. U
narednom taktu u kojem se ostvaruje potiskivanje vazduha, guranjem klipne ipke nanie, poklopac
zatvara klip, pa vazduh koji se sada sabija ne moe da prodre navie, ve pritiska na dno cilindra, gde se
nalazi ventil. Kad nema pritiska u cilindru ovaj ventil pod dejstvom spiralne opruge zatvara dno cilindra i
tenost iz rezervoara ne moe da prodre u cilindar. Pri sabijanju vazduh potiskuje ventil, a ovaj oprugu i
time je otvoren izlaz vazduhu u tenost, odakle se penje u gornji deo prskalice. U ovom sluaju poklopac
iznad klipa vri funkciju usisnog ventila. Znai pumpa ne potiskuje direktno tenost ve vazduh te stoga
kod ovih pumpi ne postoji vazduno zvono.
 SI. 14. ema rada klipne pumpe za vazduh koja se primenjuje na lenim
prskalicama:
a - proces usisavanja; b - proces potiskivanja
1 - cilindar pumpe; 2 - klip u formi manetne; 3 - usisni ventil;
4 - potisni ventil; 5 - sedite usisavajueg ventila;
6 - stezni prsten; 7 - osovina klipa; 8 - usisavajui kanal;
9 - prostor iznad klipa; 10 - osloni prsten; 11 - rezervoar

SI. 15. ema rada klipne pumpe koja se primenjuje na lenim prskalicama:
a) usisavanje tenosti; b) potiskivanje tenosti;
1 - cilindar pumpe; 2 - zaptivni element; 3 - klip; 4 - klipnjaa;
5 - razvodni sistem; 6 - potisni vod; 7 - vazduno zvono;
8 - potisni ventil; 9 - usisni ventil; 10 - preista

Na nekim traktorskim mainama za primenu pesticida koriste se klipne pumpe (si. 16). Ime ovih
pumpi govori d a je radni deo klip koji se kree u cilindrinom kuitu (telu) pumpe.
Po nainu rada mogu biti pumpe jednoradnog (prostog) dejstva, dvoradnog dejstva i
diferencijalnog naina rada.
Proces rada klipne pumpe prostog dejstva se odvija na sledei nain: kretanjem klipa iz krajnjeg
poloaja ka unutranjosti cilindra (na si. 16 s leva u desno) stvara se podpritisak u prostoru ispred ela
klipa (u komori pumpe) koji otvara usisni ventil, a zatvara potisni ventil. Tenost u tenji da izjednai
pritisak ustrujava u komoru pumpe. To je proces usisavanja tenosti koji traje sve dok klip ne dostigne
krajnji poloaj u unutranjosti cilindra (na si. 16 krajnji desni poloaj). Kretanjem klipa s desna u levo
pritisak se prenosi kroz tenost na ventile. Usled delovanja pritiska otvara se potisni ventil, a zatvara usisni
i tenost se potiskuje u vazduno zvono. Proces potiskivanja se ostvari za vreme od jednog obrtaja

137
ekscentra vratila pumpe. Potiskivanje (rad) tenosti se odvija samo u jednom smeru kretanja klipa pa se
zbog toga ova pum pa i zove pumpa jednoradnog dejstva ili prostog dejstva.

SI. 16. Tipovi klipnih pumpi: a) jednoradnog dejstva;

b) diferencijalnog naina rada; c) dvoradnog dejstva.

Pum pa dvoradnog dejstva u cilindru ima sa svake strane po dva ventila - usisni i potisni. Kod
ove pumpe se potiskivanje tenosti obavlja u oba smera kretanja klipa. U smeru prema kome se kree klip
nastaje pritisak te se usled toga otvara potisni a zatvara usisni ventil i tenost se potiskuje iz pumpe. U isto
vreme na suprotnoj strani (drugoj komori) stvoreni podpritisak otvara usisni, a zatvara potisni ventil i klip
vri usisavanje. Kod ovog tipa pumpe na jednom kraju cilindra se vri usisavanje tenosti dok se na
drugom kraju u isto vreme obavlja potiskivanje i obrnuto.
Diferencijalna pumpa je tako izvedena, da kod jednog hoda klipa usisava i potiskuje, a kod
drugog'sam o potiskuje tenost. Ova pumpa radi tako to klip kod kretanja, npr. na si. 16 s leva u desno,
ispred sebe stvara podpritisak koji otvara usisni ventil, a zatvara potisni. Tenost u tenji da izjednai
pritisak ustrujava kroz usisni ventil u prostor ispred ela klipa (u komoru pumpe). Kada se klip vraa
(kree s desna u levo), on ispred sebe potiskuje tenost usisanu u prethodnom hodu, a iza sebe stvara
podpritisak. Usled pritiska otvara se potisni ventil, a zatvara usisni i tenost se potiskuje iz komore pumpe.
S obzirom da je klip stvorio u prostoru iza sebe podpritisak dok je ispred sebe potiskivao tenost, to e
sada potisnuta tenost teiti da izjednai pritisak i ustrujavae u prostor iza klipa. Meutim, u taj prostor
nee moi da stane sva potisnuta tenost jer u tom prostoru se nalazi klipnjaa tako da samo ona koliina
tenosti koja je jednaka zapremini klipnjae biva potisnuta u vod ka rasprskivaima. Kod diferencijalne
pumpe deo cilindra manje radne zapremine (zbog klipnjae) se koristi tako to pri potisnom hodu klipa
prim a deo potisnute tenosti, a pri usisnom hodu potiskuje taj deo tenosti. Broj impulsa pumpe se
udvostruuje uz isti protok a potiskivanje je jednolinije - ravnomemije.
Klipne pumpe su inae otporne i dugotrajne. Njihov radni vek dostie i 20 godina. Vrlo su
pogodne za rad sa suspenzijama. Protok ovih pumpi moe biti ak 300 l/min, a radni pritisak 120 bar.
Njihove slabe strane su relativno vea masa a zauzimaju i vie mesta od ostalih tipova.
Klipno-m em branske pumpe danas su preteno zastupljene na mainama za primenu pesticida
(si. 17) jer su jednostavnog reenja i jednostavne za odravanje. Nabavna cena kao i cena odravanja i
rem onta im je nia u odnosu na klipne pumpe.
Klipno-membranske pumpe danas dominiraju na mainama za primenu pesticida, jer su nastale da
bi se otklonili nedostaci klipnih pumpi, (zbog dodira klipa sa pesticidima). Po konstrukciji ove pumpe su
sline klipnim. Bitna je razlika u tome to se ispred ela klipa nalazi membrana koja deli zatitnu tenost
od klipa, koji se kupa u uljnom kupatilu. Stoga se radni delovi ove pumpe ne oteuju ukoliko pumpa radi
na suvo . Ove pumpe su otpornije na dejstvo korozije pa se zato mogu koristiti i u primeni tenih
ubriva. Praktino, potiskivanje i usisavanje tenosti se odvija preko gumenih membrana koje se lako
menjaju kada se otete ili deformiu.

138
 Ove pumpe se najee izrauju sa dve, tri ili etiri membrane pa se u praksi i nazivaju
dvomembranska, tromembranska ili etvoromembranska pumpa iako su one ustvari klipno-membranske
pumpe.
Sve ove pumpe koje su do sada opisane imaju u sebi ventile kroz koje se vri usisavanje tenosti
iz rezervoara u komoru pumpe i potiskivanje tenosti ka razvodnom sistemu.
Ventil kroz koji se vri usisavanje tenosti zove se usisni ventil, a kroz koji se tenost potiskuje,
potisni ventil. Pri usisnom hodu radnog elementa pumpe (klipa, membrane i si.) otvara se usisni ventil
kroz koji se uputa tenost u komoru. U isto vreme potisni ventil onemoguuje da se vrati tenost
potisnuta u prethodnom hodu radnog elementa pumpe.
Poto se radi sa agresivnim hemijskim materijama delovi pumpe koji dolaze u dodir sa tenou
(kao to su ventili) moraju biti izraeni od materijala otpornih na nagrizajua svojstva pesticida i na
koroziju. Najpogodniji su obojeni metali i njihove legure (bronza, mesing), nerajui elik, keramika i
sintetiki materijali (poliester, fiberglas i si.).

SI. 17. ematski prikaz klipno-membranske pumpe: 1 - ventil,

2 - membrana, 3 i 5 - klip, 4 - ekscentar,
6 - akumulator pritiska

Kod pumpe sa prekidnim delovanjem potiskivanje tenosti se ostvaruje samo u jednom

smeru kretanja radnog elementa. Naroito je to izraeno kod klipnih pumpi prostog dejstva gde pri taktu
-isisavanja klip ne potiskuje tenost ve to ini u narednom taktu (hodu). Kad bi tenost bila potisnuta
neposredno u razvodni sistem nastalo bi tzv. pulzirajue isticanje.
Da se to ne bi dogodilo, pumpa tenost ubacuje u vazdunu komoru (vazduno zvono) u kojoj se
nalazi vazduh i koji tada biva sabijen od strane tenosti koju ubacuje pumpa. Sabijeni vazduh vri pritisak
na tenost i odatle je potiskuje do rasprskivaa. Tako postoji potiskivanje tenosti i u vreme kada pumpa
ri usisavanje. Vazduno zvono je ustvari metalni sud izraen od istog materijala od kojeg je izraeno i
:elo pumpe. Obino se postavlja na pumpu iznad potiskujuih ventila.

SI. 18. Popreni presek klipno-membranske pumpe:

I - usisni vod, 2 - ventili, 3 - potisni vod,
4 - ekscentarski pogon,
5, 6 i 7 - kuite pumpe, 8 - membrana,
9 - osovina pumpe,
10 - klinasti prsten izmeu klipa i membrane,
II - klip
 a. b.

SI. 19. Popreni presek: a) klipno-membranske, b) klipne pumpe sa

ekscentarskim pogonom: 1 - potisni ventil; 2 - klip;
3 - membrana; 4 - usisni ventil; 5 -ekscentarski pogon.
Za vazduno zvono postoje i drugi termini kao to su akumulator pritiska, vetrenik, vazdunik
i si. Drugim recima, u toj komori se vri akumuliranje pritiska zahvaljujui kompresibilnosti vazduha.
Znai da je akumulator pritiska komora ispunjena vazduhom, smetena i povezana sa potisnom granom
pumpe. Akum ulator pritiska ima funkciju da obezbedi kontinuitet u protoku kroz potisni cevovod.
Cilindrinog je oblika ili je u obliku zvona ija zapremina zavisi od vrste pumpe. Pumpe prostog dejstva
ili jednoradne pumpe opremaju se akumulatorom pritiska vee zapremine, jer imaju jedan radni hod.
Dvoradne pumpe zahtevaju znatno manje vazduno zvono, jer klip potiskuje tenost u oba smera te je
potiskivanje tenosti izjednaenije (ravnomemije). To isto vai i za diferencijalne pumpe koje imaju samo
jedno usisavanje ali potiskivanje obavljaju u oba hoda.

D a bi se obezbedio to ujednaeniji i to ravnomemiji protok tenosti ka rasprskivaima,

potrebno je da u vazdunom zvonu bude dovoljna koliina vazduha koja zavisi od pritiska pod kojim
tenost treba da istie iz rasprskivaa. Iz tih razloga ukupna zapremina vazdunog zvona je obino
podeljena na dva dela, tako da se sabijanje vazduha ne vri direktnim dodirom sa tenou, ve
posredstvom membrane koja deli vazduno zvono na dva dela.

140
 Gornja polovina ini vazduni deo (komoru) na ijem kuitu se nalazi ventil za vazduh poput
onih na pneumatskim tokovima. U donju polovinu pumpa ubacuje tenost, a komprimovani vazduh u
gornjoj (vazdunoj) komori, preko elastine membrane amortizuje udare tenosti. Manjak vazduha u
vazdunom zvonu izaziva vibriranje i trzanje pumpe i creva. Ukoliko je pritisak u vazdunom zvonu nizak
ne postie se kontinuirani protok i ne oblikuje se pravilan mlaz na rasprskivaima.
Nii pritisak primeuje se i po vibriranju kazaljke na manometru i po pulziranju mlaza na
rasprskivaima. Pritisak u vazdunom zvonu mora biti usklaen sa radnim pritiskom tj. pritisak pod kojim
se eli isticanje tenosti iz rasprskivaa. Usklaivanje se vri prema uputstvu proizvoaa pumpe.
Propisani pritisak obino je naznaen na nalepnici koja je zalepljena na telu pumpe ili na rezervoaru.
Za ispravan rad maine za primenu pesticida vano je redovno kontrolisati pritisak vazduha u
vazdunom zvonu.
Pumpe mogu da ostvaruju razliite radne pritiske to zavisi od njene konstrukcije. Bilo o kojoj
pumpi da je re, pred svakom se postavlja isti zahtev: da je funkcionalna, pouzdana, jednostavna za
rukovanje i odravanje i d a je to jeftinija.

SI. 22. Izgled savremenih klipno-membranskih pumpi u

ijem sastavu se nalazi i akumulator pritiska

Regulator pritiska na mainama za primenu pesticida

Prilikom rada maine za primenu pesticida pumpa crpi tenost iz rezervoara i potiskuje u
azduno zvono (akumulator pritiska). Iz vazdunog zvona tenost se pod pritiskom sabijenog vazduha
potiskuje kroz razvodni sistem ka rasprskivaima.
Usled razlike tenosti koja se u jedinici vremena doprema u akumulator pritiska i koliine koja
istie kroz rasprskivae dolazi do poveanja pritisaka u vazdunom zvonu. Do ovoga dolazi usled toga to
_ jedinici vremena pumpa dopremi veu koliinu tenosti u akumulator pritiska nego to istekne kroz
rasprskivae.

141
 Usled prekom emo visokog pritiska moe doi do pucanja nekog od delova maine. Da se to ne bi
desilo postoji regulator pritiska koji kao to mu i ime kae slui da regulie pritisak i time sprei mogua
oteenja maine.
Regulator pritiska je poseban tip ventila koji spreava poveanje pritiska iznad dozvoljene granice
odnosno odrava pritisak na odreenoj visini.
Regulator pritiska moe biti:
- kontinuirani regulator pritiska,
- automatski regulator pritiska.
Kontinuiranim regulatorom pritiska se moe birati bezbroj vrednosti pritiska u odreenom
dijapazonu (do 20 bara). Odnosno, to je regulator pritiska s mogunou kontinuiranog podeavanja
radnog pritiska u rasponu vrednosti prikladnih za proces zatite.
Svi regulatori pritiska rade na principu regulacionog ventila. Drugim recima regulator pritiska
vraa viak tenosti u rezervoar preko povratnog voda. Viak tenosti predstavlja razliku izmeu
trenutnog pritiska sabijenog vazduha u vazdunom zvonu i pritiska proizvedenog od strane sabijene
opruge u regulatoru pritiska.
Istovremeno povratkom tenosti kroz regulator pritisaka vri se dodatno meanje, pa je zato
poeljno pre poetka rada sa mainom usmeriti svu koliinu tenosti preko regulatora pritisak, pri

5) -4= ' P U M
W gy- 1 ;V J -<6,

J>~ L h JT

SI. 23. Regulator za bezbroj vrednosti pritiska u odreenom dijapazonu vrednosti:

1 - navojno vratilo, 2 - opruga, 3 - valji,
4 - membrana, 5 - povratni vod ka rezervoaru,
6 - vod karasprskivcaima, 7 - dovod tenosti do regulatora pritiska

iskljuenom protoku tenosti kroz rasprskivae, da bi se zatitno sredstvo sa vodom (razreivaem) to

bolje izmealo.
Osnovni deo prikazanih regulatora pritiska je badarena opruga i ona je ustvari ta pomou koje se
vri regulacija pritiska. Praktino, regulacioni ventil se sastoji iz tela ventila u kojem se nalazi sedite. Na
sedite nalee tanjiri, valji ili kuglica to zavisi od konstruktivnog reenja samog regulatora pritiska.
Vodica tanjirastog ventila ili oslonac obuhvaen je oprugom koja stalno pritiska valji ili kuglicu na
sedite. Opruga e se vie ili manje sabiti i na taj nain podesiti da regulator pritiska reaguje na vei ili
manji pritisak sabijenog vazduha u vazdunom zvonu.
Regulator pritiska se najee gradi zajedno sa razvodnikom tenosti koji, kao to mu ime kae,
najpre slui za razvoenje (usmeravanje) tenosti u razvodne grane - mealicu i u vod ka rasprskivaima.
Zatim, pre nego to se tenost razvede, vri brzo otvaranje odnosno zatvaranje cele instalacije.
Najvei broj proizvoaa maina za primenu pesticida neposredno iza regulatora pritiska postavlja
manometar za registrovanje (oitavanje) radnog pritiska tenosti. Slui rukovaocu maine kao pokazatelj
za odgovarajue podeavanje pritiska za razliite uslove zatite.
 SI. 24. Izgled regulatora pritiska i razvodnika
M anom etar mora biti dobro kalibriran za podruje rada pumpe i sa mogunou oitavanja
pritiska u vrdnosti od 0,2 bar. Uslov za ovo je skala podeljena na odgovarajui nain sa ne suvie velikim
memim podrujem kao i indikacija koja nije osetljiva na vibracije. Kazaljka na skali (brojaniku) reaguje i
na najmanju promenu pritiska (kazaljka treperi). S toga su bolji manometri kod kojih je prostor gde se
nalazi kazaljka ispunjen nekom tenou (obino glicerinom) (si. 24) koja slui kao amortizer. U tom
sluaju kazaljka ima mirniji rad, to omoguuje lake oitavanje i tanije regulisanje pritiska.

Rasprskivai na mainama za primenu pesticida

Prilikom rada maina za primenu pesticida, tenost pod pritiskom u neprekidnom toku dospeva do
Kraja razvodnog sistema odnosno do rasprskivaa.
Tenost je potrebno razbiti (dezintegrisati) u fine kapi kako bi se pokrila to vea ciljna povrina.
Zato pre nego to tenost izae iz maine rasprskiva izvri usitnjavanje (rasprivanje) tenosti u kapi
:reene veliine.
Rasprskiva slui da izvri dezintegraciju (usitnjavanje) tenosti u sitne kapi eljene veliine koje
u obliku mlaza dospevaju na tretiranu povrinu. Rasprskiva je deo maine za primenu pesticida koji vri
-itnjavanje kompaktnog mlaza u mlaz tenosti odreenih karakteristika, a zatim vri prostornu
:istribuciju kapi. N a osnovu toga se moe rei da su rasprskivai delovi iji je zadatak formiranje kapi i
- ihova prostorna distribucija. Zato je rasprskiva veoma vaan deo maine za primenu pesticida jer
'rposredno utie na kvalitet mlaza koji iz njega izlazi. Rasprskiva ostvaruje dezintegraciju tenosti sa
:reenom koncentracijom pesticida i oblikuje mlaz odreenog ugla isticanja sastavljenog iz odreene
'-Tikture kapi.
Zapremina rezervoara, protok pumpe i rasprskivaa nalaze se u meusobnoj zavisnosti je r su to
-.dno tri najznaajnije komponente koje sainjavaju mainu za primenu pesticida. Analiziranjem
tehnolokog procesa rada rasprskivaa jo jasnije e se uoiti njihova funkcionalna zavisnost.
U praksi su za sada najvie u upotrebi hidraulini rasprskivai, kod kojih se kapi formiraju
:= snom hidraulinog pritiska tenosti, koja se dovodi do rasprskivaa. Taj hidraulini pritisak moe
r : siti 1-50 bar.

143
 Glavni zadatak hidraulinih rasprskivaa je pretvaranje energije hidraulinog pritiska u kinetiku
energiju u vidu jakog mlaza u kome se kapi kreu velikom brzinom. Dezintegracija tenosti predstavlja
postupak kojim se raskidaju meumolekulske veze i tenost deli na kapi (si. 25). N a nivo (intenzitet)
dezintegracije tenosti utiu: fiziko-hemijske osobine tenosti i parametri rasprskivaa.

SI. 25. ema raspadanja (dezintegracija) tene struje pri isticanju iz rasprskivaa
Od fiziko-hemijskih osobina tenosti najvei uticaj na intenzitet dezintegracije ispoljavaju
povrinski napon, viskozitet i volatilnost (isparljivost).
Pored dezintegracije kompaktnog mlaza u sitne kapi rasprskivai vre i depoziciju na tretiranu
povrinu. Pre depozicije rasprskivai vre distribuciju kapi pomou energije hidraulinog pritiska.
Distribucija se sastoji iz dve faze: transporta kapi kroz vazduni sloj i same depozicije na odredite,
odnosno, distribucija kapi se moe defmisati kao njihovo transportovanje do biljke i odlaganje na tretiranu
povrinu.
Proces proimanja i meanja kapi sa vazdunom sredinom se naziva i disperzija kapi. Mlaz pri
izlasku iz rasprskivaa se rasprava u kapi gde ga zahvata vazduna struja koja uveava dezintegraciju ali
dovodi i do deformacije (nestabilnosti) oblika kapi.
Kap po izlasku ima loptasti oblik, ali kasnije dobija nepravilan oblik, da bi na kraju postala
pljosnata, to je povoljno za prianjanje na povrinu tretiranja. Stabilnost mlaza pri transportovanju je
uslovljena osobinama tenosti kao to su viskozitet, povrinski napon, gustina i si. i fizikim osobinama
vazdunog m edija kroz koji se mlaz kree. N a putanju kapi najvie utie: vlanost vazduha, temperatura i
brzina kretanja vazdunih slojeva (vetra). Brzina kretanja i veliina kapi su veoma uticajni na stabilnost i
pravac kretanja.

Tipovi rasprskivaa (dizni)

U procesu primene pesticida koriste se vrlo razliiti rasprskivai u pogledu oblika, dometa mlaza,
intenziteta rasprskavanja, ugla isticanja itd. Dananje konstrukcije rasprskivaa samo delimino
omoguuju da se menja oblik mlaza, domet, ugao isticanja, intenzitet rasprskavanja i protok. Podeavanja
se izvode u toku pripreme maine za rad ili u toku rada maine tako da se rasprskivai delimino mogu
prilagoavati konkretnim uslovima rada. Otuda jedan tip rasprskivaa ne moe odgovarati za sve biljke i
sve vrste tretiranja. To znai da ne postoji univerzalni tip rasprskivaa koji se moe uspeno upotrebljavati
u svim uslovim a primene pesticida. Rasprskiva daje u odreenim uslovima mlaz odreenih
karakteristika, to znai da prema konkretnim uslovima rada treba pravilno odabrati odgovarajui
rasprskiva.
Pravilan izbor vrste i veliine rasprskivaa je jedan od najvanijih segmenata podeavanja
prskalice za primenu pesticida.
Rasprskiva odreuje:
- koliinu rasprenog materijala primenjenog na odreenu oblast,
- uniformnost nanetog preparata,
- pokrovnost koja se dobija na isprskanim povrinama,
- veliina drifta (odnoenja kapi vetrom).
Rasprskivai se sastoje iz etiri glavna dela:
 tela rasprskivaa,
filtera (smeten u nosau)
uloka rasprskivaa (na vrhu tela, razliite veliine izlaznog otvora),
navrtke.

SI. 26. Delovi standardnog rasprskivaa

Uspeno prskanje zavisi od dobrog izbora rasprskivaa, preklapanja njihovih mlazeva i odravanja
rasprskivaa.
Oznake na rasprskivau daju podatke o tipu dizni, proizvoau, uglu
tretiranja, protoku (u galon/l), kolor kodaciju (svetio braon 01, zelena 015, uta 02, plava 03, crvena 04,
tamno braom 05, siva 06, bela 08) i materijal od koga je izraena (K-keramika, S-nerajui elik, P-
polimer) (si. 27).

Nain oznaavanja [

TeeJet
proizvoa

110 K
U gao izbacivanj M aterijal
K = Keramika
P = Pol y me r
S = elik
Protok
0,4 US galon a/lit VisiFio K olor kod acija
na 40 psi (2 ,8 bar)

SI. 27. Oznake na rasprskivaima prskalica

Poveanje ravnomemosti raspodele pesticida na tretiranoj povrini moe se postii odravanjem
astantne udaljenosti rasprskivaa od tretirane povrine, kako bi mlaz zahvatio jednaku povrinu (si. 28).
Neophodno je redovno kontrolisati otvor dizni kao i kapljice na listu. Dugotrajnom upotrebom
x : r dizni se proiruje, to zavisi od duine upotrebe, radnog pritiska, kvaliteta vode i od materijala od
p . je napravljena.

145
 h<h O O
SI. 28. Uticaj udaljenosti rasprskivaa od tretirane povrine na
ravnomemost raspodele pesticida

Istroeni, oteeni i zapueni rasprskivai za rezultat imaju nejednaku pokrovnost (si. 29).
Poslednja granica primene dizne odreena je spajanjem nekoliko kapi, bez pojave oticanja
sredstva, to se utvruje mikroskopom ili lupom.
Postoji mnogo vrsta i tipova rasprskivaa izraenih od razliitog materijala. Prema nainu
dezintegracije tenosti najzastupljeniji tipovi rasprskivaa na mainama za zatitu vonjaka i vinograda su:
- vrtloni rasprskivai ili centrifugalni,
- odbojni,
- rotacioni.

SI. 29. Izgled mlaza pri upotrebi: a-nov, b-pohaban, c-oteen rasprskiva
Vrtloni rasprskivai su dobili naziv po vrtloniku koji kod ovih rasprskivaa ima zadatak da
obezbedi mlazu odreeni oblik i domet. Vrtloni rasprskiva proizvodi mlaz u obliku kupe i dobro
usitnjava kompaktni mlaz u kapi. Koristi se uglavnom pri primeni fungicida i insekticida naroito u
voarstvu i vinogradarstvu. S toga se ovi rasprskivai uglavnom i koriste na voarskim i vinogradarskim
prskalicama i na oroivaima.
Vrtloni rasprskiva sastoji se iz spoljanjeg dela ili tela rasprskivaa (navlake) koji ima navoj sa
unutranje strane i postavlja se na odgovarajui navoj razvodne cevi (si. 30). Na kraju tela rasprskivaa
nalazi se ploica sa otvorom za isticanje tenosti. Otvor moe biti od 0,5 - 1,5 mm prenika.
Rasprskivai sa otvorom veliine 2-3 mm upotrebljavaju se za specijalna prskanja s jakim mlazom
(npr. zimsko prskanje). Glavni deo rasprskivaa je vrtlonik koji prouzrokuje vrtloenje tenosti dok se
ona kree kroz njega. Moe biti razliitog oblika, a najee je izveden u obliku valjia sa spiralno
urezanim ljebovim a kojih moe biti od 1-4. Rede 1 i 4, a ee 2 i 3. Vrtlonik u obliku valjia se nalazi
u telu rasprskivaa tako da svojim elom se ne priljubljuje uz otvor za isticanje tenosti. Ovim je
obezbeeno da postoji prostor (komora) izmeu ela vrtlonika (valjia) i otvora za isticanje gde se vri

146
vrtloenje tenosti. Spiralni ljebovi omoguuju da tenost koja se kree kroz njih dobije ubrzanje i
spiralno (kruno) kretanje i na taj nain se stvara jak vrtlog ispred izlaznog otvora rasprskivaa.
Vrtlonik moe biti izveden i u obliku vrtlone ploice sa koso useenim otvorima po perifernom
delu ploice (si. 30). Kada tenost prolazi kroz ove otvore takoe se stvara vrtloenje i posle izlaska
tenosti kroz otvor za isticanje, nastaje kupasti oblik mlaza.
Primenom ovih rasprskivaa dobija se kupasti oblik mlaza (si. 31 - 4; 5; 6; 7; 8) je r posle izlaza
kroz otvor, tenost se zbog centrifugalne sile i ubrzanja kojeg je stekla kreui se kroz spiralne ljebove,
raspri u obliku kupe. Kod kupastog mlaza najvei deo dezintegrisane tenosti rasporeen je u omotau.
Oblik mlaza se moe podeavati pa tako moe nastati uplji kupasti oblik ili puni kupasti oblik.
Mali prenik otvora za isticanje, veliki ukupni presek vrtlonih kanala, njihova manja spiralnost
(korak) (si. 32), znatna visina vrtlone komore i deblja ploica na kojoj se nalazi otvor za isticanje (velika
visina otvora za isticanje) jesu faktori koji utiu na oformljenje punog kupastog mlaza ije su
karakteristike: manji ugao isticanja tenosti, vei domet i manje rasprskavanje.
uplji (prstenasti) mlaz se dobija kad je: vrtlonik vrlo blizu otvora za isticanje tenosti, veliki
prenik otvora za isticanje, mali ukupni presek vrtlonih ljebova, njihova velika duina usled velike
spiralnosti (mali korak) i mala visina otvora za isticanje tenosti (tanka ploica rasprskivaa).
Pri poprenom preseku kupastog oblika mlaza tenosti dobija se krug ili prsten to ini sliku
depozicije. Periferni delovi prstena (kruga) su pokriveni sa veim brojem kapi. Idui prema unutranjoj
strani prstena, ili ka centru kruga, koliina tenosti se smanjuje kod upljeg kupastog mlaza i centralni deo
osnove kupe ostaje maltene nepokriven te se zato ovakav mlaz naziva uplji kupasti mlaz (si. 33).
Ukoliko se znaju zahtevi pojedinih tretiranja tada nije teko odrediti (odabrati) kakav e se mlaz
koristiti. U zimskom tretiranju, voku treba to bolje okupati tenou, te e se tada koristiti puni kupasti
mlaz, i to najui a najdui koji je uz to i najjai jer se samo delimino vri dezintegracija. Tako se vri
kupanje voaka kako bi tenost dospela u sve pukotine na kori i ispod kore gde inae prezimljava ili
polae jaja veliki broj tetoina. Potreba za podeavanjem mlaza je jako izraena i usled prskanja viih i
niih delova kronje voke. Za vie delova kronje voke potrebno je ostvariti vei domet.

SI. 30. Sastavni elementi vrtlonog

rasprskivaa (valjkasti vrtlonik):
1 - vreteno vrtlonika;
la - spiralni ljeb urezan u valjkasti vrtlonik; SI. 30a. Sastavni elementi vrtlonog
2 - telo rasprskivaa; 3 - gumeni zaptiva; rasprskivaa (ploasti vrtlonik):
4 - ploica sa otvorom za isticanje tenosti; 1 - uplja navrtka; 2 - ploica sa otvorom
5 - uplja navrtka;
za isticanje tenosti;
A - vrtlonik u obliku valjia sa manje
3 - zaptiva i;
spiralnim ljebovima;
B - vrtlonik u obliku valjia sa 4 - ploasti vrtlonik sa spiralnim
otvorima , 5 - preista
vie spiralnim ljebovima__________
 uplji kupasti mlaz koji je iri, a krai (manji domet) koristi se za kasnija prolena i letnja
tretiranja tj. pri tretiranju viegodinjih zasada u vegetaciji.
U rasprskivae ugraen je preista koji se moe vaditi, a iji su otvori manji od otvora
rasprskivaa. Neki rasprskivai imaju i ventil s kuglicom ili membranom i oprugom koji slui za
spreavanje kapanja tenosti (antidrip ventil) iz rasprskivaa kada je na krajevima parcele iskljuen protok
kroz rasprskivae.
M laz tenosti na rasprskivaima moe biti:
- lepezasti oblik mlaza,
- mlaz oblika pune kupe,
- mlaz oblika uplje kupe;
- igliasti mlaz (si. 31)_________

SI. 32. Zavisnost ugla isticanja tenosti od

spiralnosti ljebova na vrtloniku u
obliku valjia

SI. 31. Razliiti oblici mlaza:

1; 2; 3 - lepezasti oblik mlaza;
4 i 7 - mlaz oblika pune kupe;
5; 6; 8 - mlaz oblika uplje kupe;
9 - igliasti mlaz____________

SI. 33. Horizontalna i vertikalna

projekcija deponovanja tenosti kupastog
mlaza: a) pune kupe;
b - uplje kupe
* V Jf
IrSifiSiiv h
 PREGLED TEHNIKIH REENJA RASPRSKIVAA

Postojei rasprskivai sa ravnim (lepezastim) mlazom su najjeftiniji i obino se smatra da je

dovoljno njima opremiti prskalicu. Standardni rasprskivai sa ravnim mlazom pogodni su za prskanje u
slujau da brzina vetra ne prelazi 3 m/s.
Firm a TeeJet (Tidet - SAD), i Lechler (Lehler-Nemaka) su proizvoai koje su najzastupljenije
na naem tritu i nude poznate XR i LU - rasprskivae sa ravnim mlazom. Rasprskivai firme Tidet
imaju ugao isticanja mlaza, u zavisnosti od tipa, 80 ili 110. Najvie se koriste rasprskivai sa uglom
isticanja od 110. Za normu tretiranja od 300 - 400 l/ha pogodni su rasprskivai tipa XR 110-05, a za
koliinu tenosti od 200 - 300 l/ha rasprskivai tip XR 110-03. Rasprskivai tipa XR izraeni su od
plastike i najjeftiniji su, dok rasprskivai od nerajueg elika, koji su presvueni plastikom kotaju do
50% vie od prethodnih. Prednost rasprskivaa od nerajueg elika je to su preciznije izrade i to im je
dui vek trajanja.
Firma Lehler nudi standardne rasprskivae za vie namena, pod oznakom LU, sa uglom isticanja
mlaza od 90-120. Ovi rasprskivai se proizvode od plastike, nerajueg elika ili keramike. Za koliinu
tenosti od 200-300 l/ha pri brzini od 5-6 km/h, pogodni su rasprskivai tipa LU 120-03, a za koliinu
tenosti od 300-400 l/ha, mogu se upotrebiti rasprskivai tipa LU 120-04.
Tabela 5. Norme tretiranja odreenih
tipova klasinih rasprskivaa

Proizvoa

Tidet Lehler

110-03 110-05 120-03 120-04

200-300 300-400 200-300 300-400

l/ha

SI. 34. XR raspskiva

149
 OROIVAI

Oroavanje predstavlja nain dispergovanja pesticida u tenom agregatnom stanju (suspenzije,

emulzije, rastvori) ija veliina kapi iznosi 5 0 - 150 pm.
Maine sa kojima se izvodi oroavanje se oroivai ili atomizeri, dok ostali nazivi kao to su
pneumatske prskalice, rasprivai, molekulatori i si. su manje u upotrebi. Oroavanje se danas najvie
primenjuje u zatiti viegodinjih zasada - vonjaka, vinograda, hmeljarnika (naroito u toku vegetacije).
Prednosti oroavanja u poreenju sa prskanjem viegodinjih zasada se sastoje u znatno manjem
utroku zatitne tenosti po jedinici povrine, to znatno smanjuje trokove rada. Primenom oroivaa u
zatiti viegodinjih zasada mogua je uteda vode 3 - 5 i vie puta s obzirom da oroivai proizvode sitnije
kapi nego prskalice. Pri primeni oroivaa potrebna koliina tenosti kree se ak manje od 400 l/ha to je
mnogostruko manje u poreenju sa prskalicom. Uprkos maloj koliini tenosti ostvaruje se odlian kvalitet
zatite koji se manifestuje u ravnomernijem pokrivanju ciljne povrine. Oroavanjem se ostvaruje i vei
uinak nego korienjem prskalice iste zapremine rezervoara.
Primenom oroivaa u praksi, koncentracija zatitnog sredstva propisana za prskanje, se poveala
srazmemo sa smanjenjem koliine vode. Ako je koncentracija za prskanje bila 2% kod norme od 1200 l/ha,
pri normi od 400 l/ha oroavanjem, koncentracija se poveava na 6%. Ovo je zbog toga to se primenom
oroivaa, kod kojih se prenik kapi kree izmeu 50 - 150 pm, smanjio udeo vode, a koliina pesticida
(doza) ostala ista.
Savremeni viegodinji zasadi trae mnogobrojna (10 - 15 pa i vie puta to zavisi od klimatskih
faktora) i preciznija tretiranja, jer se upotrebljavaju savremeniji hemijski preparati, koji su efikasni ve u
malim dozama i moraju se aplicirati uz normalne ili reducirane koliine vode.
Realizovati da se list potpuno sa obe strane prekrije tenou znailo bi kod jabuke prekriti 400 m 2
tj. 50 10J listova po voki, kod kruke 280 m 2 - 40 10 3 listova po voki, a breskve 150 m 2 - 25 10 3
listova po voki. Primenom prskalica uz normu tretiranja od 2000 - 2500 l/ha po stablu e biti 4 - 6 1
tenosti, to ne omoguuje prekrivanje ni 1/10 povrine. Pri tom ne treba zaboraviti da u normu tretiranja od
2000 ili 3000 l/ha ulaze i gubici curenjem, evaporacijom, zanoenjem. Primenom oroivaa, a prema
proraunu zapreminsko-povrinskog diametra sa 1 1 vode u kojem su kapi veliine 150 pm moe se prekriti
30 m 2.
Mlaz proizveden od strane prskalice i usmeren na kronju voke ili red vinove loze, se veim
delom zadrava na spoljanjim - perifernim delovima kronje, a samo manji deo prodire u unutranjost.
Drugim recima, na prostome biljke, primenom prskalica, dospeva jedva 40% rasprene tenosti, dok je
primenom oroivaa taj procenat znatno vei. Zatim, mlaz usmeren prskalicom uglavnom se nanosi na lice
lista, dok nalije ostaje nepokriveno. To je zbog toga to je list voke ili vinove loze svojim licem okrenut
upolje, a vrhom na dole.
Mlaz proizveden oroivaem veoma efikasno, zahvaljujui vazdunoj struji koja prouzrokuje
treperenje lia prodire u unutranjost kronje ili reda vinove loze. Time se zatitna tenost veoma efikasno
nanosi i na lice i na nalije lista a poznata je injenica da nalije lista prua izazivaima bolesti i tetoinama
povoljne uslove za egzistenciju i razvoj. Zato je vanije zatitno sredstvo naneti na nalije lista, to oroivai
upravo i ine, zahvaljujui prouzrokovanosti treperenja lia. Zbog svega napred navedenog prskalice u
procesu zatite viegodinjih zasada zamenjene su savremenijim mainama kao to su oroivai.
Glavna karakteristika oroavanja je spektar (procentualna zastupljenost pojedinih veliina kapi u
spreju) veliina (dimenzija) kapi, a poznato je da od dimenzija kapi zavise njene mogunosti u pogledu:
brzine sleganja, ravnomemosti pokrivanja, daljine noenja vetrom, brzine isparavanja. Zbog svega
navedenog spektar veliina kapi u dobroj meri odreuje efikasnost tretiranja bilo kojeg procesa pa i
oroavanja. Zato se kao nedostatak primene oroivaa moe navesti to to je vea zavisnost rada od
klimatskih faktora (vazdunih strujanja) jer postoji mogunost pojave drifta (zanoenja) zbog zastupljenosti
velikog procenta sitnih kapi. Kod primene oroivaa drift moe biti jako izraen i zbog toga to kapi moraju
prevaliti dug put do odredita, to je naroito est sluaj kod tretiranja nekih zasada vonjaka i hmeljarnika.
Ujednaenost raspodele kapi kao i prodornost mlaza u kronju voke i red vinove loze predstavljaju
merilo kvaliteta rada oroivaa. Na osnovu ovoga moe se rei da ujednaenost raspodele dezintegrisane
tenosti, kao i prodiranje rasprenog mlaza u habitus biljke predstavljaju imperativne zahvate koji se
postavljaju pred oroivae.
Veoma je teko postii ravnomemost distribucije kod prostornih biljaka, jer kod bogate lisne mase
raspodela nee nikad biti dovoljno dobra u unutranjosti kronje ili reda vinove loze. U tim sluajevima od
manje je vanosti sam nain raspodele sredstva za zatitu, a vei je interes da kapi prodru u unutranjost
habitusa. Pored navedenog bitan je i sam nain odlaganja (prianjanja) sredstva na lisnu povrinu, pri emu
se red vinove oze ili kronja voke sa stanovita strujanja vazduha ponaa kao filter.

SI. 52. Sema tehnolokog procesa rada orivaa

Tehnoloki proces rada oroivaa (si. 52), ostvaruje se tako to pumpa (2) i ventilator (3) dobijaju
pogon od energetskog izvora (1). Pumpa usisava zatitnu tenost iz rezervoara (4), a zatim je potiskuje u
razvodni sistem. Deo tenosti se vodom (5) sprovodi do hidrauline mealice (6). Drugi deo tenosti na
svom putu do kolektorskih cevi (7) sa rasprskivaima (8) mora se podesiti na odreeni radni pritisak
pomou regulatora pritiska (9). Kontrola pritiska se vri manometrom (10), a viak tenosti iz regulatora
pritiska preliva se povratnim vodom (11) u rezervoar (4).
Sa si. 53 se uoava da se oroiva sastoji od rezervoara , pumpe, ventilatora, mealice,
rasprskavajueg sistema, komandno - regulacione grupe, transmisije i nosee (ramske) konstrukcije. Kod
ovih maina pumpa doprema tenost do rasprskivaa i ubacuje u vazdunu struju. Tenost nakon izlaska iz
rasprskivaa, zahvata jaka vazduna struja proizvedena od strane ventilatora, koja je dodatno usitnjava i nosi
do ciljne povrine. Zato se kod oroivaa razlikuje krug ( tok ) tenosti i tok vazdune struje. Krug tenosti
ini rezervoar sa mealicom, pumpa, ventili i rasprskivai.

SI. 53. Osnovni delovi oroivaa:

1-rezervoar, 2-regulator pritiska, 3-ep, 4-filter,
5-ramska kopnstrukcija, 6-rasprskivai,
7-prenos, 8-difuzor, 9-pumpa

151
 Atomizacija tenosti kod oroivaa se ostvaruje hidraulinim pritiskom (od strane pumpe) i strujom
vazduha, a meanje tenosti i vazduha se odvija neposredno izvan rasprskivaa (si. 54). Krupnoa (veliina)
kapi zavisi od brzine vazdune struje (kree se u granicama od 40 - 100 m/s) i o vrsti (tipu) rasprskivaa i
svojstvima pesticida. Da bi se postigao vei protok rasprskivaa tenost se dovodi pod pritiskom koji
obavlja predatomizaciju, a struja vazduha ostvari dodatnu dezintegraciju. Za takav sistem dezintegracije
troi se vea pogonska energija nego kod prskalica.

SI. 54. Naini meanja tenosti i vazduha

Iz napred navedenog se zakljuuje da je konstruktivna razlika izmeu prskalica i oroivaa ta to

oroivai imaju ventilator, dok je kod voarskih prskalica glavni deo pumpa. Kod oroivaa je mnogo
vaniji ventilator koji proizvodi jaku vazdunu struju ija je uloga da dodatno dezintegrie kapi, izvri
njihov transport do ciljne povrine, prouzrokuje treperenje lia i izvri odlaganje (deponovanje) kapi.
N a rasprskivae je usmerena vazduna struja stvorena ventilatorom. Kapi proizvedene od strane
rasprskivaa upadaju u vazdunu struju koja ih dodatno rasprava pa se tako meavina tenosti i vazdune
struje usmerava na biljku. Na taj nain se dobija dvofazni mlaz sastavljen od vazduha i sitnih kapi. Pri tom
se energija izbaene tenosti superponira sa energijom vazduha, stvarajui struju vazduha proetu kapima
tenosti.
Kad dvofazna struja dospe do habitusa biljke ona podstie (prouzrokuje) izvesno kretanje
(treperenje) lia, prodire u unutranjost stvarajui tako sloeno kretanje svojstveno neprekidnim fluidnim
sredinama. Dakle, pored uloge dodatne dezintegracije (usitnjavanja) zatitne tenosti i transportovanja kapi,
uloga vazdune struje je i da kapi unese u unutranjost kronje voke ili reda vinove loze. Usled treperenja
lia, kapi se nanose i na lice i na nalije lista tj. vri se odlaganje (deponovanje) kapi. Znai, pri oroavanju,
boljem kvalitetu rada pridonosi efekat okretanja (treperenja) lia uzrokovan delovanjem vazdune struje.
Struja vazduha istovremeno deluje kao razreiva,, kapi jer spreava njihovo sakupljanje prilikom kretanja
do ciljne povrine.
Depozicija kapi na odredite je trea faza u procesu nanoenja i zavisi od fiziko - hemijskih
osobina tenosti, spoljanjih uticaja (klimatskih uslova - posebno vetra), povrine biljke ili insekta i energije
kapi, ija brzina ne bi smela biti manja od 3-5 m/s kod odredita. Ova vrednost je orjentaciona i za razliite
biljke su razliite vrednosti sa vie i manje rastvora. Ovo zbog toga to gustina lia voke ili vinove loze
predstavlja direktnu ili indirektnu prepreku ulasku (prodiranju) kapi u unutranjost kronje ili reda vinove
lze.Sve tri faze su meusobno neposredno povezane i ine operaciju nazvanom depozicija. Kvalitet
depozicije zavisi od vie faktora koji se mogu uoiti i analizirati posmatranjem putanje kapi od rasprskivaa
do odredita.
Kod oroivaa gde se vri hidro-pneumatska dezintegracija tenosti, kapi se samo delimino
transportuju energijom pritiska proizvedenim od strane pumpe, a veim delom vazdunom strujom koja je
pomogla i pri dezintegraciji mlaza.
Za primenu pesticida u viegodinjim zasadima moraju se koristiti oroivai sa izdanom
vazdunom strujom (kapacitetom) koja nosi kapi do odredita. Ako je udeo energije struje vazduha vei od
energije pritiska, to je sluaj kod oroivaa, onda je to noeni mlaz. Noeni mlaz predstavlja poboljanje

152
tehnike transporta kapi to omoguuje poboljano prodiranje izmeu lia, kao i ravnomemost raspodele
kapi.
Dok je domet izbaenog mlaza ogranien, jer kapi gube potrebnu brzinu, domet noenog mlaza,
zahvaljujui struji vazduha koji ga nosi, ostvaruje odreenu daljinu bez obzira na veliinu kapi. Za vee
domete kapi, potrebna je vea i energija vazdune struje. I ne samo zbog toga, ve i da se tenost
ravnomemo raspodeli po zapremini kronje i okota, kao i da se maksimalno dobro izvri mikrodistribucija
tenosti po listovima i plodu biljke koja se tretira.
Odnos veliine kapi prema brzini strujanja vazduha je slian odnosu prema pritisku tenosti kod
hidrauline dezintegracije tenosti. Iz tih razloga tehnika noenog mlaza zahteva veliki protok vazduha
relativno male poetne brzine - 30-40 m/s. Ovi uslovi omoguuju vee domete nego vazduna struja manjeg
protoka a vee poetne brzine.
Male kapi na duem putu (vei domet) su izloene negativnom delovanju vetra - dolazi do pojave
drifta. Iz tih razloga je potrebno obratiti izuzetnu panju na intenzitet vetra i ne primenjivati oroiva
ukoliko je brzina vea od brzine pri kojoj odreeno tehniko reenje moe kvalitetno raditi.
Pri postupku oroavanja (kapi od 50 - 150 pm) mora se po pravilu raunati sa mnogo veim
zanoenjem nego pri prskanju (kapi vee od 150 pm). S druge strane, mogunost evaporacije je mnogo
manja nego kod izbaenog mlaza. U unutranjosti ove struje kapi su veoma postojane (stabilne) jer su one u
njoj neprekidno u kontaktu sa relativno vlanim vazduhom. Polazei od hipoteze da vazduno teni mlaz
treba da zameni vazduh koji se nalazi u kronji voke, to je s toga vano najpre odrediti optimalnu koliinu
vazdune struje.
Pri zatiti viegodinjih zasada radi se o velikom habitusu biljke (voke i vinove loze) na odreenoj
udaljenosti od maine, to trai daleko vei domet, a pored toga mlaz je preteno suprotno usmeren od sile
gravitacije. U vinogradarskoj proizvodnji zahtevi biljke prema tehnikim parametrima maina neto su
manji poto vinova loza ima manji habitus i krau udaljenost ciljne povrine od maine. Meutim, potreban
je veliki dijapazon regulisanja ako se uzme u obzir injenica da je odnos lisne povrine izmeu prvih i
poslednjih tretiranja 1:20 i da moe intenzitet napada gljivinih bolesti i tetoina jako varirati. Iz tih razloga
je vrlo bitno da oroiva na sebi ima ventilator kod kojeg se moe vriti pramena (podeavanje) njegovog
kapaciteta. To omoguuje da se isti oroiva moe uspeno primenjivati za razliite vrste zasada i u
razliitim fazama razvoja istog zasada.
Hmeljanici tehnici za primenu pesticida postavljaju vrlo visoke zahteve. Poto se radi o velikoj
biljnoj povrini koju treba prekriti zatitnim filmom, a same biljke postiu visinu do 8 m, potreban je domet
kapi od 10 m. Mlazevi su usmereni koso navie pa ak i vertikalno, kao to je sluaj kod zatite uma ili
drvoreda (si. 55). U ovakvim sluajevima sila gravitacije preteno smanjuje energiju kretanja i deponovanja
kapi na biljku. Filterski uinak moe biti ak i vei nego kod vinove loze pa je za prodiranje kapi u
unutranjost habitusa potrebna velika energija.

SI. 55. Oroiva u procesu zatite drvoreda

153
 Ve je reeno da domet mlaza noenog strujom vazduha zavisi vie od koliine (mase) vazduha
nego od brzine vazdune struje. Odnosno, vazduna struja slui vie za transport nego za usitnjavanje
zatitne tenosti. Iz tih razloga se na oroivaima uglavnom koriste aksijalni ventilatori koji proizvode
vazdunu struju sa veom koliinom vazduha manje brzine. Brzina vazduha najee iznosi 25-50 m/s, a
koliina vazduha od 10000-80000 m3/h.
Aksijalni tip ventilatora je dobio naziv od latinske rei axis to znai osa - osovina. Vazduh se
usisava uzdu osovine (aksijalno), a usmerava ga radijalno (bono) ka kolektorima sa rasprskivaima.
Obino se postavljaju iza rezervoara jer takav poloaj vie doprinosi bezbednosti rukovaoca.
Ako je akcenat vazdune struje na usitnjavanju zatitne tenosti onda ona mora imati veu izlaznu
brzinu, to je karakteristino za radijalni (centrifugalni) ventilator srednjeg i visokog pritiska. Naziv je
dobio po tome to vazduh usisava radijalno u odnosu na svoju osovinu, a potiskivanje vazduha vri takoe
pod odreenim uglom u odnosu na taj smer (radijalno ili popreno) u odnosu na pravac usisavanja. Oni su
veoma malo zastupljeni u Evropskim zemljama. Korisni uinak kod aksijalnih ventilatora iznosi 0,6-0,8
odnosno 60 -8 0 %. S toga su aksijalni ventilatori mnogo produktivniji.
Za praktinu primenu oroivaa vrlo je vano prvo poznavati parametar protoka (kapaciteta)
ventilatora pa tek onda brzinu strujanja vazduha. Brzina strujanja se moe regulisati promenom preseka
izlaznog otvora ventilatora. Struja vazduha relativno velike brzine prolazei kroz otvor malog promera, male
je mase i mnogo bre gubi svoju brzinu a samim tim i domet, nego struja vazduha manje poetne brzine
koja izlazi kroz otvor velikog promera.
Koliina potisnutog vazduha u jedinici vremena (m3/h) se na samom oroivau moe regulisati
promenom broja obrtaja rotora ventilatora i zaokretanjem (promenom poloaja) lopatica. S toje broj obrtaja
osovine ventilatora vei svakako je vei i protok. Meutim, protok ventilatora se ne poveava linearno
(srazmemo) sa poveanjem broja obrtaja. U poetku je to poveanje protoka veliko i to se vie poveava
broj obrtaja poveanje protoka je sve manjeg intenziteta. Otuda je poveanje kapaciteta ventilatora lako
opadajue sa poveanjem broja obrtaja osovine ventilatora.
Aksijalni ventilator potiskuje velike zapremine vazduha i tako ostvaruje maksimalni uinak
zahvaljujui briljivo projektovanoj elisi. Pri radu prouzrokuju manju buku nego radijalni. Za svoj pogon
apsorbuju veu snagu nego pumpa. N a nekom oroivau za pogon pumpe se troi 3,7-7,3 kW, a za pogon
ventilatora 7,3-15 kW.
Uzimajui u obzir bitnost zapremine potisnutog vazduha moe se zakljuiti da je ventilator
najvaniji deo ovog tipa maina. Drugim recima, ventilator je komponenta koja dominira i karakterie svaki
oroiva.
Prve konstrukcije oroivaa koji se u naoj voarsko - vinogradarskoj praksi jo uvek koriste,
karakterie: aksijalni ventilator postavljen veoma nisko iza rezervoara. Iz tih razloga odomaen je naziv
oroiva sa nisko - vienim ventilatorom i klasini oroiva (si. 56).

SI. 56. Izgled niskovoenog oroivaa

154
 Posmatrano u horizontalnoj ravni ventilator vazdunu struju usisava u smeru kretanja agregata, a
potiskuje je bono (si. 57). Usisavanjem vazdune struje iza oroivaa i potiskivanjem bono postoji
mogunost ponovnog usisavanja dela vazdune struje to svakako nije dobro. Stvorena vazduna lepeza koja
u sebi sadri pesticid praktino ide za traktoristom (si. 58). Posmatrano u vertikalnoj ravni, zahvaljujui
obliku otvora za strujanje vazduha, usmeravaju jedan deo vazduha koso prema gore. Jedan deo sredstva
usmeren je iznad zasada i moe biti odnesen vetrom. Vazduna struja moe da se, usled odnoenja
rasprostre van odreenog polja, to dovodi do veeg gubitka tenosti, a eventualno, i do nepoeljnog
zagaenja susednih polja. Zato su prva reenja oroivaa dobila naroite nazive "aeroblasti","spid sprejeri"
(speed sprajers).

SI. 57. Ventilator vazdunu struju usisava u smeru kretanja agregata, a potiskuje je bono

Zbog dela vazdune struje koja je usmerena u vis deo zatitne tenosti nikad ne dospe na biljku,
osim kad se tretira vinograd sa zatvorenim svodom. Pojava promaaja ciljne povrine tj. skretanja ili
odnoenja kapi, u zavisnosti od klimatskih faktora, ponekad dostie vrednost i do 50% rasprene tenosti.
Zatvaranjem gornjih rasprskivaa ovi oroivai se teko prilagoavaju razliitim visinama odnosno
razliitim uzgojnim oblicima voaka.

SI. 58. Vazduh se usisava ispred lepeze rasprene tenosti, sa prednje strane oroivaa

Rasprskivai se obino postavljaju na rastojanju od 20 po vencu, npr. venac od 240 ima 12

rasprskivaa. Iz tih razloga udaljenost pojedinih rasprskivaa od tretirane povrine je razliita (si. 57). Kao

155
posledica toga javlja se neravnomema raspodela zatitne tenosti po zapremini kronje jer kapljice koje
izlaze iz pojedinih rasprskivaa prevaljuju razliito rastojanje. Deo kronje koji je blii rasprskivau primie
veu koliinu zatitne tenosti i obrnuto.
Nosea struja vazduha, naroito pri zatiti visokih voaka mora biti usmerena navie, zbog ega deo
tenosti moe biti oduvan (odneen) iznad redova biljaka. Kapi tenosti na taj nain dospevaju u atmosveru
potpuno nekontrolisano. Bonim vetrom mogu biti odnesene na susednu parcelu ili mogu biti zahvaene
termikim uzlaznim strujama vazduha i odneene na veoma velike udaljenosti, gde mogu prouzrokovati
nepredvidive ekoloke tete. Ovo smanjuje efikasnost zatite i istovremeno ograniava iru primenu ovog
tipa oroivaa.
Pozitivna osobina klasinog oroivaa je ta to upravo zbog usmerenja vazdune struje koso navie,
veoma dobro podilazi ispod lia, podie ga i time se zatitna tenost veoma dobro nanosi na nalije lista.
Da bi se otklonili navedeni nedostaci nastali su oroivai, sa visoko-voenim aksijalnim
ventilatorom iznad kojeg se postavlja "T" usmeriva (si. 59). Sa ovom koncepcijom oroivaa gde je
vazduna struja usmerena koso nanie, ostvaruje se, analogno prethonom sluaju, znatno manji drift ali i
loija zatita nalija lista. Ovakva koncepcija oroivaa je najpre nastala u francuskoj gde su korieni za
zatitu vinograda.

SI. 59. Aksijalni ventilator sa ,,Tusmerivaem

Kvalitet primene pesticida u smislu boljeg rasporeda, boljeg deponovanja tenosti po tretiranoj
povrini, manjeg rasipanja i veeg iskorienja zatitnog sredstva se moe ostvariti ukoliko se na kuite
aksijalnog ventilatora postave razliiti oblici usmerivaa (deflektora) vazdune struje. Usmerivaima se
vazdunoj struji ventilatora daje konkretan smer i oblik. Vazduh se moe usmeriti kroz jedan ili vie
deflektora (usmerivaa) iji se poloaj moe podeavati na razne naine. Pomou deflektora vazduna struja
se usmerava tano u eljenu zonu ime se praktino oroiva prilagoava razliitim uzgojnim oblicima i
drugim tehnolokim parametrima viegodinjeg zasada.
Tehnikim usavravanjem nastali su oroivai kod kojih je ventilator, opremljen sa vie (obino
deset) radijalno postavljenih creva za usmeravanje vazduha, sa glavama za rasprivanje. Glave za
rasprivanje mogu pojedinano da se usmeravaju u svim pravcima. Postavljene su na vodeim crevima koja
se podeavaju i time omoguuju pojedinano prilagoavanje razliitim biljkama (si. 60).

156
I
I

*
%

I
SI. 60. Oroiva sa radijalno postavljenim crevima za usmeravanje vazduha

Postoje i takva reenja gde je aksijalni ventilator veoma uzdignut i smeten u obrtnu glavu. To
omoguuje podeavanje u horizontalnoj ravni ( a =240) i istovremeno tretiranje ak do 12 redova vinove
loze (si. 61). Ostvaruju veoma veliki uinak ali je bioloka zatita veoma loa. Naime donji delovi okota
odnosno nalija lista ostaju nezatiena. Ovi oroivai se koriste i za zatitu ratarskih biljaka naroito kada
je za kratko vreme potrebno izvriti zatitu na veoma velikom prostoru.

SI. 61. Aksijalni ventilator veoma uzdignut i smeten u obrtnu glavu

Kod veine opisanih oroivaa, vazduna struja pada na ravan reda (zida od lia) pod uglom od oko
90 u odnosu na pravac kretanja (si. 57). Posledice ovakvog postupka su veliki gubici (mali stepen korisnog
dejstva). Vazduna struja u gornjem podruju zida lia ima komponentu koja se odvodi iz zone vrha, pri
emu dolazi do znatnih gubitaka usled skretanja.
Kronja voke kao i red vinove loze u zavisnosti od strukture predstavlja manje - vie
polupropustljivu prepreku za vazdunu struju i zato se moe smatrati filterom sa svim njegovim
karakteristinim svojstvima. Lisna masa spreava ulazak vazdune struje u unutranjost habitusa. Dvofazna
struja, koja se sastoji od vazduha i sitnih kapi tenosti, u zavisnosti od kinetike energije kao i od
I
mehanikog otpora filtera prodire u filter savlaujui pri tom otpor lisne mase, kako u horizontalnoj tako i u
vertikalnoj ravni.
U samom filteru, tena faza treba da se odvoji od vazdune i da se raspodeli po povrini lia.
Proces razdvajanja i oblaganja je vrlo sloen. U idealnom sluaju trebalo bi da se itava povrina lia
(filtera) ravnomemo obloi zatitnim filmom a da iz filtera izae samo ist vazduh to je u praksi veoma
teko ostvarljivo.
f Da bi se ipak to vie pribliili idealnom, nastale su konstrukcije deflektora kod kojih su svi
rasprskivai podjednako udaljeni od okota ili kronje i koji vazdunu struju pod odreenim uglom
usmeravaju koso unazad. Zahvaljujui kosom usmerenju, vazduna struja lake prodire u zid od lia.
Prolaskom vazdune struje kroz red vinove loze pod otrim uglom u odnosu na osu reda, ostvaruje se dui
put prodiranja. to je put prodiranja dui, produava se i vreme prodiranja vazdune struje. Duim
vremenom zadravanja vazdune struje u filteru ostvaruje se bolje filtriranje odnosno bolje odvajanje
I tene faze od vazdune. Tena faza se zadrava na ciljnoj povrini, a vazduna izlazi iz reda (si. 62).

i 157

1
 SI. 62. Rasprskivai podjednako udaljeni od kronje, vazduna struja usmerena koso unazad

Ovim nainom usmerenja vazdune struje poveava se zona dodira sa povrinom lia, tako daje
ono u toku dueg perioda u dodiru sa dvofaznom strujom. Time se vea koliina zatitne tenosti deponuje
na ciljnu povrinu, jer pada i na lice i na nalije lista. Praktino je poveana energija strujanja usled vee
dubine filtera pa manji deo zatitne tenosti izlazi iz zida od lia, ime se smanjuje potencijalno
skretanje.
Kvalitet oroavanja vonjaka, a naroito vinograda se moe znatno poboljati usmeravanjem
vazdune struje koso unazad tj. smeru suprotnom od smera kretanja oroivaa. Oroivai sa usmeravanjem
vazdune struje koso unazad obino na sebi imaju aksijalni ventilator koji vazduh usisava iz smera
suprotnog smeru kretanja agregata. Time se izbegava mogunost usisavanja ve zatrovanog vazduha tj. ne
postoji mogunost ponovnog usisavanja, jer se vazduh usisava ispred lepeze rasprene tenosti - sa prednje
strane oroivaa (si. 58). Ovaj nain usisavanja vazduha doprinosi da traktorista praktino bei od lepeze
rasprene tenosti to je svakako dobro sa aspekta zdravstvene bezbednosti.
Oroivai savremenije konstrukcije su orouvai s tangentnim potiskivanjem vazdune struje.
Predstavljaju veliki napredak u zatiti viegodinjih zasada.
Tangencijalni ventilatori se veoma razlikuju od aksijalnih. Na oroivau su ustvari dva vertikalno
postavljena ventilatora malog prenika a velike visine rotora. Tangencijalni ventilatori koji stoje vertikalno
sa radnim kolom u obliku valjka sa po oko 40 lamela usisavaju vazduh odnapred na potpuno pravougaonom
poprenom preseku kuita i usmeravaju vazdunu struju koso unazad. Ugao usmerenja koso unazad se
regulie zakretanjem kuita ventilatora.
Kod ovih tipova oroivaa postoji mogunost lakog podeavanja udaljenosti rasprskivaa i
deflektora od ciljne povrine. To se ostvaruje udaljavanjem i pribliavanjem ventilatora jednog od drugog,
ime se praktino oroiva prilagoava meurednom rastojanju.
Dobre karakteristike tangencijalnih ventilatora se ogledaju u ravnomemom rasporedu vazdune
struje uzdu celog izlaznog otvora ime je gubitak (drift) sveden na minimum. Ostvaruje se bolja raspodela
zatitnog sredstva zahvaljujui istom rastojanju odozgo do dole, izmeu rasprskivaa i zida od lia. Dobro
stvaranje naslaga (dobro deponovanje) na liu (naroito na naliju) i na grozdovima se ostvaruje
zahvaljujui tome to se vazduh usisava odnapred a potiskuje koso unazad.
I pored veoma dobrih karakteristika oroivaa sa tangencijalnim ventilatorima, strunu javnost
stalno optereuje aplikaciono tehniki stepen korisnog dejstva pri oroavanju sa aspekta zadravanja,
raspodele i iskorienja aktivnih supstanci i smatra da se znatno moe poboljati. Deo koji ne dospe do

158
ciljne povrine predstavlja ekonomski gubitak i ekoloko optereenje, pa je potrebno da on bude mnogo
manji to zavisi od tehnolokih parametara maine. To je dovelo do pojave reciklanih oroivaa.

SI. 63. Sema tangencijalnog oroivaa

Rad reciklanih oroivaa se zasniva na recikliranju zatitne tenosti koja se nije deponovala na
odredite, tako to se hvata u posebnu komoru, preiava i vraa u ponovni tok.
' Ovaj postupak je naroito opravdan pri zatiti onih biljaka kod kojih se ciljna povrina znatno
menja. Tipian primer je vinova loza - kod zimskog prskanja protiv erinoze i akarinoze kad je ciljna
povrina ak i do 20 puta manja nego u periodu vegetacije (kod letnjih prskanja). Uspena primena
reciklanih oroivaa je i kod mladih zasada naroito jabuastog voa kao i kod vonjaka guste sadnje u
punoj vegetaciji.
Reciklani oroiva se sastoji iz jedne ili vie komora tunelskog tipa. Komoru praktino sainjavaju
dve vertikalne ploe izraene od plastinih masa obloene penastom gumom, koja spreava odbijanje mlaza.
Po sredini ploe postavljena je vertikalna cev sa rasprskivaima. Donji kraj ploe se zavrava ovalnim
ljebom za prihvatanje tenosti. Biljka koja se titi u trenutku aplikacije je zatvorena s obe strane i odozgo.
Time je uticaj klimatskih inilaca sveden na najmanju moguu meru. Uz to vie manjih ventilatora koji su
smeteni u vertikalne ploe ispred i iza rasprskivaa proizvode vazdunu struju koja ima ulogu da
prouzrokuje treperenje lia i nedozvoljavaju ulazak spoljanjeg vazduha u tunel.
Kapi koje se nisu deponovale na ciljnim povrinama udaraju o bone povrine, slivaju se u
prihvatnu komoru i vraaju u rezervoar. To se ostvaruje tako to iz prihvatne komore vodi cev kroz koju se
posebnom pumpom tenost usisava i alje u rezervoar. Na putu od prihvatne komore do rezervoara tenost
se preisti tako da u ponovni tok ulazi ista i bez promene koncentracije u odnosu na prvobitnu.
Reciklanim oroivaima reciklira se od 50-70% tenosti, koja bi inae optereivala okolinu i predstavljala
veliki finansijski utroak. Osim toga rukovaoc se ne nalazi u otrovnoj magli koju stvara naroito klasini
oroiva i moe raditi bez zatitne opreme ili kabine - mada se to ne preporuuje. Zatita se ak uspeno
moe sprovoditi i po vetrovitom vremenu jer se mlazevi kreu u dosta zatvorenim komorama i u kojima su
mlazevi usmereni i prilino zatieni od spoljanjeg vetra.
Primarna prednost reciklane metode je u velikoj utedi tenosti uz dobru fitoterapeutsku efikasnost
i veoma malu poluciju okoline i nije opasna u pogledu direktne i kumulativne intoksikacije ljudstva koje
uestvuje u procesu zatite.
 i izgled recirklanog oroivaa

Traktorski noeni oroivai najvie se upotrebljavaju za primenu pesticida u plantanim

vonacima i vinogradima. Pogonjeni su preko prikljunog vratila traktora, a rezervoar je najee 300 - 600
1 zapremine.
Vueni oroivai su obino sa rezervoarom zapremine 800 - 1500 1 mada mogu biti do 5000 1.
Cesto imaju vlastiti motor za pogon pumpe, tako da traktor slui samo za vuu. Protok im se obino kree
od 50-200 l/min, a protok ventilatora od 1200 m3/min vazduha, ima ih i dvostruko veeg protoka. Vueni
oroivai se uglavnom primenjuju u zatiti veih plantanih zasada. Radijus kretanja im je i po nekoliko
puta vei od noenog s obzirom da su zapremine njihovih rezervoara 1000 - 1500 1.
Automobilski (samohodni) oroivai se koriste najpre za zatitu drvoreda pored ulice ili puta,
zatim za zatitu parkova i slino. Samohodni oroivai su automobilskog tipa sa vozakom kabinom ispred
rezervoara, pumpom, motorom i ventilatorom iza. Promena radnih parametara oroivaa vri se iz kabine
vozaa - preko komandno-regulacione grupe. Motor samohodnih oroivaa, pored pogona radnih delova,
daje i pogon na tokove tako da je maina samohodna. Oni nemaju veu primenu zbog relativno male
ekonominosti jer su veoma skupe. Njihova primena je opravdana ako se koriste onoliko sati u godini koji
odgovaraju korienju prosenog godinjeg broja sati traktora u istoj radnoj organizaciji (si. 65).

SI. 65. Automobilski (samohodni) oroivai

160
 ZAPRAIVAI

Zapraivanje predstavlja nain primene pesticida u obliku praiva. Predstavlja nain dispergovanja
pesticida u vrstom agregatnom stanju sa veliinom estica do 20 pm. Aktivna supstanca je izmeana
(razreena) sa neutralnom (inertnom) vrstom materijom u vidu prakastih estica. Iz tih razloga je proces
dezintegracije suvian.
Zapraivanje kao proces primene pesticida se najvie primenjuje u vinogradarstvu, a zatim u
duvanskoj, povrtarskoj i donekle u ratarskoj proizvodnji. Kao prakasta sredstva za zatitu, uglavnom se
primenjuju fungicidi, a u pojedinim sluajevima i insekticidi. Poseban vid zapraivanja jeste sumporisanje
gljivinih bolesti. Sumpor u prahu se deponuje na lisne povrine ili ak na zemljite ispod okota i pod
uticajem letnje temperature dolazi do isparavanja sumpora koji u obliku pare deluje na oidium i spreava
pojavu pepelnice na vinovoj lozi.
Zapraivanje i prskanje su najstarije metode primene pesticida iako potpuno suprotnih osobina.
Meutim, u novije vreme prskanje i oroavanje su postali vodei naini zatite bilja na raun zapraivanja.
Osnovni razlog takve pojave lei u tome to pri zapraivanju bioloki efekat zatite je za odreeni stepen
nii zbog smanjene sposobnosti prianjanja prakastih sredstava za biljke.Transport sitnih prakastih estica
obavlja vazduna struja, koja formira noeni mlaz osetljiv na delovanje atmosferskog vetra. Zbog toga se
dodaje inertni nosa najee talk ili slino, koji donekle poveava masu i time pospeuje pravilnije
usmeravanje i bolje prianjanje za biljnu masu.
Veoma sitne estice zatitnog sredstva - praha padaju iz oblaka stvorenog snanom vazdunom
strujom na lisnu masu. Sama depozicija estica na odredite je mnogo manje efikasna nego kod kapi.
Kvalitet depozicije je jako varijabilan i nesiguran. Praktino, zapraivanje se svodi na pokrivanje biljaka
tankim slojem suvog prakastog preparata koji se slabo lepi tj. slabo prianja za biljku. esto se pojavljuju
veliki gubici praiva zbog toga to ga slabiji vetar oduva sa tretirane povrine, ime se znaajno sniava
procenat iskorienja preparata. Svega 10 - 20% upotrebljene koliine praiva se korisno upotrebi. Pored
navedenog zagauje se ivotna sredina - naroito zemljite a potronja praiva poveava 4 - 6 puta.
Kod zapraivanja, takoe, veliina prekrivene povrine zavisi od veliine estice, ali se pri
deponovanju na biljku ne poveava njihova povrina.
Prednosti zapraivanja u odnosu na druge naine primene pesticida su te to je to jednostavan nain
aplikacije i to se preparat bez ikakve primene direktno primenjuje. Nema potrebe za vodom, to je naroito
znaajno za gazdinstva koja su slabo snabdevena vodom. Hektarske norme su umerene i kreu se izmeu
15-35 kg/ha, a konstrukcije maina nisu sloene i sa njima se ostvaruje velika produktivnost.
Zapraivanje moe biti suvo, vlano i elektrostatiko. Maine sa kojima se izvodi zapraivanje
nazivaju se zapraivai.
Kod zapraivaa su najvaniji delovi: rezervoar za prah sa mealicom, mehanizam za izbacivanje
praha iz rezervoara, ventilator, razvodni sistem i usmerivai.
Oblik rezervoara zapraivaa se razlikuje od oblika rezervoara kod prskalica ili oroivaa. Najvanije
je da je donji deo rezervoara u vidu konusa - kupe ili piramide s osnovom okrenutom na gore, tako da se na
dnu formira sueni deo sa kosim zidovima za lake padanje i izlaenje praha. Zapremina rezervoara
zapraivaa je manja nego kod prskalica ili oroivaa. Ova razlika je potpuno razumljiva, kada se zna da se
pri oroavanju na 1 ha utroi 400-600 1 tenosti, dok je pri zapraivanju dovoljno za istu povrinu do 35 kg
praiva. Avion s rezervoarom u koji stane 150 - 450 kg praha zaprai u toku jednog leta (dok se ne isprazni
rezervoar) povrinu od 30-70 ha. Isti avion, ako izvodi prskanje u jednom letu, isprskae povrinu od svega
0,25 ha.
Radni delovi zapraivaa su (si. 66):
1- rotaciona mealica praha;
2- rezervoar (bunker ili sanduk);
3- izlazni deo usmerivaa vazduha;
4- usmeriva vazduha;
5- hidrocilindar za podeavanje poloaja usmerivaa vazduha;
6- ventilator;
 7- usmeriva praiva u kuite ventilatora;
8- otvor za isticanje praiva iz rezervoara;
9- ureaj za regulaciju koliine praiva;
10- puni transporter praiva do otvora za isticanje;
11-kardansko vratilo preko kojeg se dobija pogon radnih organa od prikljunog vratila
traktora

SI. 66. Tehnoloki proces rada zapraivaa

Zahtevi prema materijalu za izradu rezervoara su manji nego kod prskalica, jer kad je prah suv on ne
stupa sa metalom u hemijske reakcije.
to se oblika rezervoara tie on treba da omogui lako i potpuno pranjenje i da se posle rada lako
isti.
Mealica u rezervoaru zapraivaa ima sasvim drugu ulogu od one u rezervoaru oroivaa. Mealica
kod zapraivaa mora da omogui dobru sipkavost praha tj. da razbija grudve koje su nastale usled
higroskopnosti praha, pre nego to prah ue u mehanizam za izbacivanje. Iz istih razloga mealice kod
zapraivaa se izvode kao mehanike. Kod nekih zapraivaa poboljanje funkcije mealice je izvedeno tako
to je bunker postavljen na gumene oslonce i stalnim vibriranjem rezervoara u toku rada znatno se
poboljava osipanje i meanje praha.
Prakasti suvi hemijski preparat iz bunkera se obino puastim transporterom doprema do dozatora, a
zatim kroz otvor regulacionog ureaja pada u kuite ventilatora.
Noeni zapraiva kod kojeg se ventilator nalazi ispod rezervoara u horizontalnom i u vertikalnom
poloaju se sastoji iz (si. 67):
1- rezervoara;
2- usmerivaa;
3- poluga za regulaciju poloaja usmerivaa;
4- savitljivog (adaptivnog) creva;
5- kuita ventilatora;
6- razvodne kutije preko koje se pogoni ventilator;
7- poluge za agregatiranje na traktor
Lopatice ventilatora meaju praivo sa vazduhom i kroz ureaj za raspraivanje i usmeravanje, vazduna
struja nosi praivo do povrine za tretiranje.
Protok ventilatora se regulie promenom broja obrtaja osovine puastog transportera ime se regulie
koliina dopremanja prakastog sredstva do dozatora. Zatim, regulacijom veliine otvora za doziranje
praiva i tako to se na kuitu ventilatora nalaze zatvarai kojima se po potrebi regulie koliina usisanog
vazduha.

162
 Domet koje estice mogu da dostignu kod nekih zapraivaa iznosi i do 100 m. Norma
m >/mr22//7 ' /^ /7 /-J s/m m i? /7 /'/// /y
otvara.

m
m

m
SI. 67. Noeni zapraiva

m
Pojedine konstrukcije zapraivaa mogu imati zahvat i do 100 m, a proizvodnost i do 25 ha/h.
Svaki zapraiva ima mogunost podeavanja usmerivaa u eljenom pravcu kako bi praivo bilo
m usmereno na tretiranu povrinu. Kod savremenih konstrukcionih zapraivaa to se regulie pomou
hidrocilindra.
Oblik izlaznog otvora usmerivaa zavisi od vrste i razvijenosti kulture koja se titi.
Oblici izlaznog otvora usmerivaa na zapraivau :
m - zatvoreni;
- kaikasti;
- otvoreni.
m U poslednje vreme proizvode se kombinovane maine kojima se moe izvoditi oroavanje i
zapraivanje. Zapraivai se uglavnom izvode kao lene (grudne) ili traktorske noene maine.

m Naini poboljanja zapraivanja

Da bi se izbegli spomenuti nedostaci pri klasinom, uvelo se:

m - vlano i
- elektrostatiko zapraivanje.

U vlanom zapraivanju uz kruti pesticid upotrebljava se manja koliina vode, tako da se kod
t a vlanog zapraivanja istovremeno s praivom izbacuje i manja koliina vode. Za poveanje lepljivosti,
praivo se na izlazu iz zapraivaa moe kvasiti vodom ili mineralnim uljem u odnosu 4 : 1 ime se moe
utedeti oko 40 - 50% preparata. Tako na biljke padaju ovlaene estice praiva i bolje prianjaju. Isti uinak
m se postie zapraivanjem po rosi.
Nakon vlanog zapraivanja potrebno je ee nego kod suvog zapraivanja najbolje svakodnevno,
otvoriti kuite ventilatora, oistiti rotor i unutranjost kuita od nataloenog praha.
m Radi poboljanja biolokog efekta zatite, konstruisani su ureaji za elektrostatiko zapraivanje. Kod
primene navedenog naina, prakaste estice sredstva za zatitu bilja dobijaju pozitivno naelektrisanje.
Elektrostatiko zapraivanje se zasniva na injenici da su biljke i zemlja negativno naelektrisane,
m pa ako se estice praiva pozitivno naelektriu one e bolje prianjati za biljke.
Kod ovih zapraivaa estice praiva prolaze kroz elektromagnetno polje pri emu se pozitivno
naelektriu. Meutim, ovaj postupak nije naao veu primenu u praksi jer i kod ovog naina zatite samo
oko 35% praiva padne na objekat tretiranja.
m

m 163

m
 Zapraivanje kao metod primene hemijskih sredstava se sve vie izbacuje iz prakse izuzev jo kod
nekih bolesti ( pepelnica vinove loze).
Radi uporeivanja najzastupljenijih naina primene pesticida daje se tabelarno pregled prednosti i
nedostataka.

ZAMAGLJIVAI

Zamagljivanje predstavlja aerozolni nain dispergovanja pesticida pri emu je disperziona sredina
vazduh a disperziono sredstvo emulzija ili rastvor. Odnosno, zamagljivanje je aerozolna tehnika koja se vri
u tenoj fazi a gasovitoj sredini - dakle pojava u vidu magle.Veliina kapi je ispod 50 pm jer se
koncentrovani rastvor pretvara u maglu. Posle izlaska iz aerozolnog generatora estice gube brzinu i usled
toga se sleu - sputaju na tretiranu povrinu.
Zadimljavanje predstavlja aerozolni nain dispergovanja pesticida, pri emu je disperziona sredina
vazduh a disperziono sredstvo pesticid u vrstom agregatnom stanju tj. vrsta faza u gasovitoj sredini. Kod
ovog naina primene pesticida veliina kapi iznosi 0,5 - 5pm.
Masa ovih kapi je veoma mala, p a je uticaj prirodnih vazdunih strujanja veliki. Nanoenje na biljke
je veoma oteano, jer je oteano transportovanje. Zamagljivanjem postoji vea opasnost od trovanja u
odnosu na druge metode primene pesticida. Do te poveane opasnosti dolazi zbog tekoa kontrole pesticida
u obliku magle ili dima.
Prodiranje u unutranjost kronje ili red vinove loze je oteano, a posebno je oteano pokrivanje
nalija lista. Zbog toga je bioloki efekat ovog naina primene pesticida slab. Mali broj sredstava za zatitu
bilja moe da se koristi u aerozolnoj tehnici. Primenjuju se uglavnom insekticidi a rede fungicidi. Kod
insekticida dozvoljena je upotreba onih koji su manje otrovni.
Prednosti ove metode su u tome to je postupak vrlo brz i jeftin. Utroak vode za razreenje pesticida
je vrlo mali i kree se obino od 5 - 20 l/ha to predstavlja veoma znaajno smanjenje tenosti po jedinici
tretirane povrine u poreenju sa drugim nainima. Uinak koji se ostvaruje je veoma veliki pogotovo to se
primena aerozola sa zemlje veoma retko izvodi. Uglavnom je primena iz vazduha aviona.
Pri zamagljivanju sa zemlje smanjeno je gaenje zemljita, jer zamagljivai imaju vei zahvat, male
su teine zbog male koliine vode i male sopstvene teine. Pri realizaciji ovog naina primene pesticida
poveava se ravnomernost pokrivanja tretirane povrine kapima i poveava se verovatnoa dodira sa
insektima ili izazivaima bolesti. Meutim, razbijanje tenosti na veoma male kapi omoguava da se one
raznose vazdunim strujanjem na velika rastojanja. Magla ili dim stvoreni aerozolnim generatorima mogu
da se raire na stotine metara a ponekad i na nekoliko kilometara od mesta obrazovanja. Otuda se
zamagljivanje moe izvoditi samo na velikim povrinama i kad nema vetra. Pri irenju magle ili dima na
vea rastojanja smanjuje se ili uopte ne manifestuje njihovo toksino dejstvo, naroito na slabo pokretne
insekte i izazivae bolesti. Efikasno delovanje aerozola se ispoljava na insekte koji lete i na velikoj
udaljenosti od mesta nastanka to se uzima i kao dobra i kao loa osobina. Zato se aerozolna tehnika moe
realizovati pri brzini vetra maksimalno do 3 m /s i odsustvu uzlaznih vazdunih struja. Pri veim brzinama
vetra ili uzlaznim strujama vazduha aerozol se ili ne sputa u dovoljnim koliinama na tretiranu povrinu ili
se ak podie iznad nje to spreava izvoenje zatite.
Ukoliko se primena pesticida sprovodi na otvorenom prostoru zamagljivanjem ili zadimljavanjem
najpogodnije vreme su predveerja, kasni veernji, noni i rani jutarnji asovi pod uslovom da temperatura
vazduha ne prelazi 20 - 22C. Navedeni termini su pogodni zato to je tada vreme izuzetno mimo i tiho.
Zbog svega navedenog a naroito zbog tetnosti drifta i loe depozicije zamagljivanje i zadimljavanje
ispoljavaju svoj puni efekat ukoliko se upotrebljavaju za dezinfekciju i dezinsekciju zatvorenih prostorija
kao to su staje, silosi, magacini, staklenici i si.
Pojava da se aerozolne estice preputaju kretanju vazduha koji ih okruuje i uz iju pomo se one
ire je veoma pozitivna kad se aerozoli primenjuju u zatvorenom prostoru tj. za zatitu poljoprivrednih
objekata. To omoguuje da se kapi magle ili estice dima podignu do pod krov, uvuku u svaki ugao delujui
na parazitne ivotinje i patogene mikroorganizme i u svaku pukotinu gde inae insekti najee polau jaja.
Zatvoreni objekti zamagljivanjem mogu da se istretiraju brzo i sa malim koliinama zatitnog sredstva. Oko

164
1.000 m3 prostora moe da se zamagli za 4-6 min sa svega 1 1 pesticida. Posle obavljanja zamagljivanja
sitne kapi polagano padaju. Zavisno od vrste zatitnog sredstva i veliine kapi magle potrebno je prostorije
drati zatvorene 0,5 - 5 h, posle toga ih obavezno provetriti i normalno koristiti.

Z A D IM L JA V A I (A E R O Z O L N A T E H N IK A )

Za dobijanje aerozola postoji itava aerozolna tehnika pomou koje se aerozoli dobijaju mehanikim,
termikim tj. termomehanikim nainom.
Najee su u upotrebi zamagljivai i zadimljivai koji proizvode aerozole termomehanikim
nainom. U aerozolnim aparatima tenost ili vrst preparat se mehanikim ili termomehanikim putem
pretvara u gasovito stanje, u vidu oblaka koji se potom kondenzuje u veoma sitne kapi (do 50pm).
Termikim nainom dezintegracije tenosti, mogu se postii veoma sitne kapi i dosta uski spektri. Jo
uvek se nedovoljno zna ta se deava sa pesticidom kada je kratko izloen delovanju visokih temperatura,
koje se kreu od 350-400C, a ponekad i preko 1.000C.
Pri termomehanikom nainu stvaranja aerozola tenost za hemijski tretman poljoprivrednog objekta
odlazi iz rezervoara i mea se sa vrelim gasom, koji se sastoji od produkata sagorevanja goriva (benzina) i
vazduha. U cevi se tenost sitni brzogoruom strujom (bujicom) gasa, na male kapi i u vidu estica se
isparava. Pri izlazu iz mlaznice bujica gasa i tenosti se meaju sa atmosferskim vazduhom pri emu naglo
gubi brzinu i hladi se. Ispareni deo tenosti se kondenzuje obrazujui aerozol - maglu bele boje.
Kondenzovanjem gasa koji je nastao od tenosti, pri emu se stvaraju sitne - fine kapi u vidu magle
nazivaju se - kondenzovani aerozoli.
Najraireniji tip zamagljivaa koji se danas proizvodi i primenjuje kako u naoj zemlji, tako i u svetu
je leni zamagljivao poznat i pod nemakim nazivom schwing feuer ili skraenicom RZ, to znai reaktivni
zamagljivao.
A

SI. 68. Runi reaktivni zamagljivao

Runi reaktivni zamagljivao se sastoji iz (si. 68):

1- rasprskivaa zatitne tenosti;
2- izolacionog omotaa aerozolne cevi;
3- aerozolne cevi;
4- komore za sagorevanje;
5- dugme za ukjuenje i iskljuenje paljenja;
6- kutije sa indikcionim kalemom;
7- sveica;
8- ventila za proputanje zatitne tenosti;

165

4-

9- rezervoara zatitne tenosti;

10- rezervoara benzina;
11- ventila za proputanje benzina;
12- rune pumpa za vazduh;
13,14 i 19 -jednosmem i ventili;
15- vod za benzin;
16- vod produkata sagarevanja u rezervoare;
17- ventil za regulisanje pritiska;
18- manometar.

Radni proces runog reaktivnog zamagljivaa se odvija tako to se prilikom putanja u rad runom
pumpom (12) potiskuje vazduh kako u komoru za sagorevanje (4) tako i u rezervoare zatitne tenosti (9) i
benzina (10).
Vazduh ubaen pumpom (12) u navedene rezervoare prouzrokuje pritisak koji doprinosi potiskivanju
zatitne tenosti i benzina.
Pritiskom na dugme (5) u kutiji sa indukcionim kalemom (6) se indukuje elektrina struja koja se
pomou sveice (7) pretvara u iskru. Da bi se proizvela vamica potrebno je, to je sluaj i kod traktorskih
zamagljivaa, napon struje od 6 V poveati na 10.000 V. To se postie transformatorom tako to se rukom
pritiska dugme elektro - upaljaa u kratkim razmacima od po 5 s.
Runi elektro - upalja za prekidanje kola struje potreban je jer se kod ovog reaktivnog motora ne
okreu radni delovi da bi se preko njih obavljalo prekidanje kola struje ime se vri indukcija, odnosno
transformacija struje niskog napona od 6 V u struju visokog napona od
10.000 V.
Istovremeno se polako otvara ventil (11) kroz koji prolazi benzin i dospeva u prostor za meanje sa
vazduhom. Meanje goriva i vazduha se odvija neposredno pre komore za sagorevanje i kroz otvoren ventil
(19) smea ulazi u komoru. U komori za sagorevanje smea goriva i vazduha se pali vamicom
proizvedenom pomou sveice (7). Produkti sagorevanja naglo poveavaju pritisak u komori (4) usled ega
se ventil (19) zatvara, a produkti sagorevanja se ire kroz aerozolnu cev (3) ka izlazu. Kao rezultat kretanja
produkata sagorevanja ka izlazu, javlja se podpritisak u komori za sagorevanje, usled ega atmosferski
vazduh ulazi u istu komoru.
Vazduh se mea sa benzinom neposredno pre ulaska u komoru za sagorevanje i kroz otvoren ventil
(19) smea ulazi u komoru za sagorevanje, gde se pali vamicom proizvedenom od strane sveice (7). Posle
toga, s obzirom da se komora za sagorevanje ugreje na temperaturu koja je dovoljna da zapali novu smeu,
kutija sa indukcionim kalemom (6) se iskljuuje - prestaje se sa dejstvom na dugme (5).
Oko 1 min nakon putanja u rad aerozolnog generatora otvara se ventil (8) i iz rezervoara (9) zatitna
tenost dospeva do rasprskivaa (1). Rasprenu tenost zahvataju vreli produkti sagorevanja gde usled
visoke temperature vrelih gasova dolazi do isparavanja zatitne tenosti.
Pri izlasku iz aerozolne cevi usled znatno nie temperature para tenosti se kondenzuje i prelazi u
maglu.
Posle putanja generatora u rad pritisak u rezervoarima (9) i (19) se odrava produktima sagorevanja
koji prolaze kroz jednosmemi ventil (14) i cevovod (16).

166
 6. M A IN E Z A B U B R E N JE

S obzirom na veliku zastupljenost primene ubriva u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji u cilju

poveanja prinosa, vre se napori ka iznalaenju to efikasnijeg ubriva kao i samih naina ubrenja (si. 1.)

SI. 1. Vrste ubriva

Naini primene vrstog vetakog ubriva (prah i granule) kao i maine za njihovu raspodelu dati su
na si. 2.

VRSTO VETAKO U8R(VQ

......... : ....n
PRAH RANULE
| ...........
1

isT < <

V) _ a;ol|g
sr tn tO
SO
Tl ftf k<t3U I
H i? O Q
g ^ 0= O o ffi 2S Cl oSi'St 111
mM .f M X
' <0 x > to < t/> 5 u j
2T < = i<tr ~z~noUJ C
<C-4C < tr
O
L
CL
dc
<\\ o03' iz
^ i. <
cr NI >

SI. 2. Vrste vrstog vetakog ubriva i maina za njihovu raspodelu

Razvoj maina za ubrenje je tekao u dva pravca i to:

- maine namenjene samo za ubrenje,
- maine namenjene za obavljanje nekoliko operacija u jednom prohodu (si. 3).

167
 ?

RASIPAI VEFAKOG
UBRIVA

SAMO a OMBPOAA sa
RASIPAI DRUGIM P MAKAMA

.3 2 3
z Ili >
'.yj n ZZ
ka > -j LU
o
:z 3 -1 ~ 3 >
ni
K> ili & x/j O Ili
; &D5:Ce =}
trt NI IJL a . _1 N 'Z 3

SI. 3. Osnovna podela rasipaa vetakog ubriva

U naim proizvodnim uslovima mineralna ubriva su osnova ubrenja. Za razliku od humusnih

ubriva imaju stalni hemijski sastav i veu koncentraciju istih biljnih hraniva koja brzo deluju. Doziranje
mineralnih ubriva diktira veliki broj faktora, a osnovni je visina eljenog prinosa. Postoji vie kriterijuma
na osnovu kojih moemo podeliti sva mineralna ubriva, a dati su na si. 4.

KOMPLEKSNA
(VISOKE
KNCENTkACiJE)

Si. 4. P odela m ineralnih ubriva

Uspena primena maina za rasipanje mineralnih ubriva pored konstrukcije radnih organa u velikoj
meri zavise i od fiziko-mehanikih osobina ubriva.
Fiziko-mehanike osobine ubriva su: specifina teina, vlanost, hidroskopnost, granulometrijski
sastav, sipkost, lepljivost, zbijenost, grudviastost, rasipljivost i koeficijent trenja klizanja.
Specifina teina ubriva je odnos mase ubriva prema zapremini koji zauzima, a kree se prema
vrsti ubriva od 0,8-2,1 kp/dm3.
Vlanost ubriva je jedna od najvanijih osobina, a defmisana je kao odnos mase vlage u ubrivu u
odnosu na masu samog ubriva. Od vlanosti ubriva zavise i dmga fiziko-mehanika svojstva kao to su
sipkost, rasipljivost, a kree se od 2-15% u zavisnosti od vrste ubriva.

168
 SI. 6. Unoenje ubriva

N a koje naine se ubrivo moe rasipati po zemljitu prikazani su na si. 7 i 9.

SI. 7. Naini rasipanja ubriva

170
 Hidroskopnost je sposobnost ubriva da iz vazduha upija vlagu. Prema ovoj osobini razlikujemo
jako, srednje i slabo higroskopna ubriva. Radni organi rasipaa su naroito osetljiva na higroskopna
ubriva, jer se u toku rada brzo nalepe na njih to dovodi do prekida rada rasipaa.
Granulometrijski sastav ubriva odreen je postotnim sadrajem razliitih veliina estica u
nekom ubrivu. Veliina estica i njihov odnos direktno utiu na sipkost, zbijenost i sklonost stvaranju
svodova. Granulirana ubriva su manje hidroskopna od prakastih, jer se u tehnologiji njihove proizvodnje
posebnim dodacima ili postupcima spreava njihovo vlaenje. Granule bi trebale da budu u rasponu od 2-4
mm (si. 5).

SI. 5. ubrivo u granulama

Sipkost ubriva je sposobnost nekog ubriva da proe kroz odreene otvore, a zavisi prvenstveno
od vlanosti ubriva i meusobne veliine estica.
Lepljivost ubriva je osobina koja se ogleda u prianjanju-lepljenju ubriva na rotiraj ue radne
organe rasipaa. Lepljivost ubriva je direktno proporcionalna poveanju vlanosti ubriva i znaajno utie
na kvalitet i ekonominost rada rasipaa.
Zbijenost ubriva nastaje prilikom kraeg ili dueg skladitenja. Granulirana ubriva su manje
podlona zbijanju od prakastih. Pre upotrebe se zbijeno ubrivo mora usitniti i prosejati kroz sito veliine
rupa 5x5 mm.
Grudviastost je sklonost nekog ubriva da stvara grudve razliite veliine.
Rasipljivost ubriva je sposobnost ubriva da nesmetano prolazi kroz radne organe rasipaa i da se
dalje ravnomemo rasporedi po povrini zemljita.
Koeficijent trenja klizanja definisan je silom koja je neophodna za premetanje ubriva po
povrini nekog materijala.

Agrotehniki zahtevi na mainama za rasipanje mineralnih ubriva

Rasipai mineralnih ubriva u eksploataciji treba da ispune sledee zahteve:

- moraju jednolino da rasipaju ubriva i po irini i po dubini. Dozvoljena ostupanja iznose do 15
% od srednje vrednosti.
- Treba da su univerzalni kako bi se mogli koristiti za sva ubriva koja imaju razliita fiziko-
mehanike osobine.
- Da su u mogunosti da rasipaju male (50 kp/ha) i velike (1500 kp/ha) koliine ubriva.
- U toku rada moraju odrati postojanost podeene doze rasipanja, a odstupanje moe biti najvie
15 %.
- Poeljno je da rasipa ima sanduk to veeg kapaciteta radi boljeg iskorienja radnog vremena. U
zavisnosti od konstrukcije i namene rasipaa zapremina sanduka se kree od 0,2 -1 0 1.
- Konstrukcija rasipaa mora biti jednostavna, a pranjenje sanduka brzo i potpuno, kako bi se na
zavretku rada rasipa mogao temeljno oistiti. Zbog raznovrsnih i viestrukih zahteva nastale su i
mnogobrojne konstrukcije radnih organa rasipaa mineralnih ubriva (si. 8 i 9).

169
 FO ITAVOJ v C e N S : ) g n S m
POVRINI OD VOZNIH T O C K O V A
S VAUCM A R A S lh A C A IU O D
P; V T fo iK fO R A
I
S BESKRAJNIM IZMEU REDOVA
TANCEM PO ITAVOJ
POVRINI NOENI S POGONOM
m P- v. t r a k t o r a
TA N JI RAST!

I f l REDOVE S
SAMOHGDNI KAMION -
S.HORiZOOTALNlM UNOENJEM
tVERTIKAiNlM U Z E M L JI T E - RASIPAI

2 V E2 DAMA I
DUBINSKO UGRABENINA-
CENTRIFUGALNI UNOENJE A V IO N IM A za
U TLO TREMRANJEIZ
I
. T. :
S OSCILIRAJ UCOM C E V I VAZUHA

pmsATS
SI. 8. Podela rasipaa mineralnih ubriva

Postoje razliiti tipovi aparata za rasipanje mineralnih ubriva koji se mogu svrstati u dva osnovna:
mehaniki i pneumatski. Na si. 9 dat je ematski prikaz razliitih tipova aparata. ubrivo se moe izbacivati
iz donjeg dela sanduka ili iz gornjeg dela (si. 9f).

Si. 9. Razni tipovi aparata za rasturanje ubriva

Rasipa sa podesivim otvorom

N a dnu sanduka nalazi se mea-izbaciva ubriva u obliku kosih ovalnih ploa ili krilaca
nanizanih na osovim. Mea-izbaciva dobija pogon od voznih tokova pomou zupastog prenosa, tako da
se u radu okree, pri emu mea i izbacuje ubrivo kroz podesivi otvor. Koliina rasipanja podeava se

171
veliinom podesivog otvora. Ovaj sistem rasipaa pogodan je gotovo za sva ubriva osim onih koja se lepe,

Rasipa s valjkom van sanduka

Valjak se nalazi van sanduka u posbnom koritu, a na koso dnu sanduka smetena je nazubljena
mealica koja ima pravolinijsko-povratno kretanje. Pogon meaa i valjka ostvaruje se od voznih tokova
preko ekscentra s ruicom i zupastog prenosa. U radu, zbog pravolinijsko-povratnog kretanja meaa,
ubrivo izlazi iz sanduka kroz podesivi otvor u korito valjka, a kako on ima na svom plastu spiralu,
njegovim okretanjem se izbacuje i rasipa ubrivo po povrini zemljita. Koliina rasipanja podeava se
veliinom otvora na dnu sanduka i promenom brzine kretanja meaa. Pogodan je za rasipanje svih ubriva
osim onih vrlo lepljivih (si. 11).

Rasipa s beskonanim lancem

Glavni radni organ kod rasipaa sa beskrajnim lancem je beskrajni lanac sa prstima pod uglom od
35-45. Lanac dobija pogon od voznih tokova putem zupastog prenosa i kree se izvan sanduka, a prsti
po dnu sanduka, pri emu zahvataju ubrivo i guraju ga kroz podesivi otvor van sanduka. Doziranje se
podeava promenom linearne brzine lanca i veliinom podesivog otvora. Ovaj tip rasipaa dobro rasipa male
i velike doze raznih ubriva, a glavni nedostatak je to se lanac brzo troi (si. 12).

172
 Rasipa s horizontalnim tanjirima

Horizontalni tanjiri smeteni su tako da se pola tanjira nalazi na dnu sanduka, a druga polovina izvan
sanduka. Izvan sanduka, a iznad spoljne polovine tanjira nalazi se zvezdasti izbaciva ubriva. Radni
organi dobijaju pogon od voznih tokova preko zupastog prenosa. U radu se tanjiri lagano okreu i
kroz podesivi otvor iznose ubrivo izvan sanduka. Zvezdasti izbaciva ima znatno veu obimnu brzinu
od tanjira, tako da se krakovi zvezda zabijaju u ubrivo i usled rotacije ubrivo bude izbaeno sa tanjira
i rasipano po zemljitu. Doziranje se podeava promenom obodne brzine tanjira i promenom veliine
otvora iznad tanjira. Odlikuje se jednostavnom konstrukcijom i lako se odrava. Loe rasipa ubriva
koja su podlona stvaranju grudvi (si. 13 i 14). Centrifugalno ubrzanje taaka radnih povrina ne prelazi
0,04-0,05 m/s2.

SI. 14. Tanjirasti aparat sa ozubljenim tanjirima

* Rasipa sa horizontalno-rotirajuom ploom (centrifugalni)

Rasipa sa horizontalno-rotirajuom ploom se naziva i centrifugalnim jer se rasipanje mineralnih

ubriva obavlja pod dejstvom centrifugalne sile. Slui za rasipanje svih vrsta mineralnih ubriva, a po
pravilu ima radni organ u obliku horizontalne rotirajue ploe s lopaticama radijalno razmetenim na radnoj
povrini ploe. Rasipa moe imati jednu (si. 14) ili dve (si. 15) radne ploe, iji su dijametri od 350-700
mm kod brzine okretanja od 400-600 o/min. Centrifugalno ubrzanje taaka radnih povrina je 200-400 m/s2.
Ploe mogu biti ravne, konkavne ili u obliku turbine. Obimne brzine ploa iznose od 10-20 m/s.
Ugao rasuipanja se kree od 120 do 180. Rotirajua ploa moe dobijati pogon od voznih tokova
rasipaa, a najee od prikljunog vratila traktora.
Centrifugalni rasipa radi tako to ubrivo iz sanduka gravitacijom i uz pomo mealice pada na
plou koja se okree u horizontalnoj ravni. Pod uticajem delujuih sila, ubrivo se kree po povrini ploe
po odreenoj putanji sve do sudara sa lopaticama. Dalje kretanje estica ubriva ide prema lopaticama. Kad
estice ubriva dou do kraja lopatica, naputaju rotirajuu plou kreui se dalje slobodnim padom, a ija
vrednost zavisi od veliine apsolutne brzine estica ubriva u momentu naputanja rotirajue ploe. to je
apsolutna brzina estica vea, to je i daljina leta estica vea, to u praktinom smislu odreuje irinu
rasipanja. Ustanovljeno je da se sa poveenjem broja obrtaja i dijametra rotirajuih ploa znatno poveava
apsolutna brzina estica u momentu njenog naputanja. Promena ugla lopatica u rasponu od 15% u
odnosu na radijus rotirajue ploe poveava apsolutnu brzinu estica za 10-15%.
Brzina obrtaja rotirajue ploe, veliina njenog dijametra i ugao naklona lopatica utiu i na
ujednaenost rasipanja ubriva po povrini zemljita. Poveanjem broja obrtaja rotirajue ploe postie se
ujednaenije rasipanje ubriva, a poveanjem njenog dijametra ujednaenost rasipanja opada. Kad lopatice
zatvaraju ugao izmeu radijusa od 10-12 u smeru obrtaja postie se bolja ujednaenost rasipanja.

173
 Ovaj sistem rasipanja mineralnih ubriva najprikladniji je za primenu na velikim poljoprivrednim
gazdinstvima. Glavna prednost ovog sistema u odnosu na ostale je vei radni zahvat (10-15 m) i mogunost
rada na poveanim radnim brzinama.
U zavisnosti od poloaja rotirajue ploe u odnosu na osu povrine zemljita radni zahvat moe da
se povea ili smanji (si. 16)

SI. 16. Poloaj rotirajue ploe u radu

Centrifugalni rasipa dobij a pogon od prikljunog vratila traktora preko zupastog prenosa (si. 17).

174
 SI. 17. Prenos centrifugalnog rasipaa sa dve ploe

Centrifugalni rasipai se proizvode kao noeni sa rezervoarom od 250 do 1800 dm3, vueni sa
rezervoarom od 5.ooo do 12.000 dm3 i samohodni sa rezervoarom do 15.000 dm3.

Rasipa s osciliraj uom cevi

Rasipa s oscilirajuom cevi rasipa ubrivo pomou oscilirajue cevi (lule) (si. 18). Cev (lula)
dobija pogon od prikljunog vratila traktora preko kardanskog vratila i ekscentra, koji rotaciono kretanje
kardanskog vratila pretvara u oscilatomo kretanje cevi.______________________________________________

SI. 18. Rasipa sa oscilirajuom cevi (lulom)

Kod konstantnog broja obrtaja prikljunog vratila od 540 o/min, oscilirajua cev ima linearnu
brzinu 7,4 m/s.
Koliina rasipanja ubriva podeava se pomou zupaste poluge kojom se regulie veliina otvora,
a na taj nain i koliina dolaenja ubriva u oscilirajuu cev koje ubrivo razbacuje po povrini. Pomou
ovog ureaja moe se podeavati koliina rasipanja u sedam gradacija u rasponu od 35-2500 kp/ha (si. 19).

SI. 19. Ureaj za podeavanje koliine rasipanja ubriva

U zavisnosti od ugla oscilovanja cevi menja se radni zahvat. Za radni zahvat od 6 m ugao
oscilovanja je 38, za radni zahvat 9 m ugao oscilovanja je 48 i za radni zahvat 12 m ugao oscilovanja je
56 (si. 20).

175
 r Sredina
Maximum Minimum

X
a
Q a
t I
SI. 20. Uglovi oscilovanja lule

Rasipa mineralnog ubriva za povrinsko ubrenje (trakasto-spiralni tip)

Rasipa sa trakom se sastoji od pokretne trake sa prstima, pri emu zahvaeno ubrivo iznose iz
sanduka. Pogon trake se ostvaruje preko voznih tokova. Koliina ubriva se podeava brzinom kretanja
trake i irinom otvora na dnu sanduka ubriva (si. 21)

SI. 21. Rastura mineralnog ubriva za povrinsko ubrenje (trakasto-spiralni tip)

Pneumatski rasipa

Pneumatski rasipa radi na pneumatskom principu, tako da mineralno ubrivo iz sanduka

gravitacijom dolazi do ureaja za doziranje, a kako on u radu rotira, to zahvata i isputa ubrivo u vazdunu
struju, koju stvara ventilator. Vazduna struja transportuje ubrivo glavnom cevi do razvodnika, gde ubrivo
ravnomemo rasporeuje u provodne cevi, koje zavravaju s rotirajuim tanjirastim razbacivaima, koji
ubrivo razbacuju po povrini zemljita. Razbacivai su postavljeni na razmak od 125 cm, tako da radni
zahvat ovog tipa rasipaa iznosi 5-15 m (si. 22).
5

SI. 22. Pneumatski rastipa mineralnih ubriva

Pored rasipanja mineralnih ubriva po povrini zemljita uraeni su i pneumatski rasipai sa

direktnim unoenjem ubriva u zemlju (si. 23).

176
 SI. 23. Pneumatski rasipa sa direktnim unoenjem ubriva u zemlju

Redni rasipa

Redni rasipa rasipa - polae ubrivo u uskim trakama pored redova biljaka ili iznad posejanog
reda. Oni su u agregatu sa sejalicom ili sadilicom (si. 24). Nazivaju se i ureajima za lokalno polaganje
mineralih ubriva i depozitori. Sastoji se iz sanduka za mineralno ubrivo na ijem dnu se nalazi radni
organ za rasipanje u obliku horizontalne zvezde ili pua, i zasuna za podeavanje koliine izbaenog
ubriva. ubrivo se izbacuje u provodne cevi koje zavravaju ulagaem ubriva koji pravi brazdicu da se
ubrivo poloi na odreenu dubinu. ubrivo se ulae u zemlju u vidu trake koja ne dolazi u dodir sa
semenom ve moe biti rasporeeno ispod, iznad ili sa strane semena.

SI. 24. Redni rasipa

Rasturai organskih i organsko-mineralnih ubriva

Rasturai stajskog ubriva

Za rasturanje organskog ubriva, stajnjaka, komposta, treseta i dr. se primenjuju prikolice

snabdevene mehanizmom za izbacivanje koji se moe demontirati i prikolica koristiti za transport drugih
materijala.
Sve maine za rasturanje stajskog ubriva su u osnovi sline konstrukcije i predstavljaju prikolicu u
koju je ugraen pokretni pod sa lanastim transporterom sa letvama ili transporterom strugaem koji
premeta stajnjak prema zadnjem kraju sanduka gde je postavljen ureaj za razbacivanje (si. 25).
Mogu biti jednoosovinske i dvoosovinske.
Ureaj za razbacivanje u zavisnosti od konstrukcije se sastoji iz dva horizontalno postavljena
zupasta valjka, sa jednim vodoravnim spiralnim valjkom, sa dva vodoravna spiralna valjk ili etiri
vertikalna valjka sa lopaticama koji se obru. Svaki od navedenih tipova ima odreene prednosti, to zavisi
od svojstva ubriva i sadraja nezgorelih biljnih ostataka.
 Pogon ureaja za rasturanje i pokretnog transportera obavlja se ili preko prikljunog vratila ili od
tokova rasipaa.

SI. 25. Ureaj za razbacivanje

Koliina razbacivanja ubriva se moe regulisati promenom brzine kretanja podnog transportera i
na osnovu razliitih brzina kretanja traktora. Neki rasturai nemaju mogunost promene brzine kretanja
transportera tako da se koliina ubriva regulie samo na osnovu brzine kretanja traktora.

Maine za unoenje tenih ubriva

Rasipai tenih ubriva najee su izvedeni u vidu cisterne na prikolici koja je namenjena za izvoz
i rasipanje razliitih tenih ubriva po povrini parcele (si. 26). Koriste se za polivanje i prihranjivanje
biljaka, kao i za prevoz i polivanje razliitih tenih komponenata ubriva. Cisterna se puni tenou pomou
cevi koja je povezuje sa spremitem tenosti i pod uticajem specijalne pumpe (edektora) koja stvara vakuum
u cisterni. Polivanje tenosti iz cisterne se sprovodi pod pritiskom u cisterni koji se proizvodi pod dejstvom
izduvnih gasova motora. Tenost se usmerava u polivnu cev sa ureajima za regulisanje.

. 26. R asipai tenog ubriva

Tenost istie iz cisterne kroz polivne cevi. Izlazni kraj cevi ima zamenljivi nastavak sa prenikom
izlaznog otvora 20 i 30 mm. Ako se nastavak izlaznog kraja cevi smanji pri istoj koliini isticanja tenosti,
onda se poveava brzina isticanja tenosti. Tenost pada na oluk I odbija se u stranu. Sa poveanjem brzine
kretanja tenosti, raspravanje tenosti se poveava. Ako je tenost gusta mea se sa vodom tako to se u
poetku punjenja cisterna napuni do nekog nivoa vodom, a zatim dolazi teno ubrivo.
Norma polivanja tenosti se moe regulisati postavljanjem nastavaka sa razliitim prenikom
otvora (20-60 mm).
Za dobro iskorienje hranljivih materija koje se nalaze u tenom stajnjaku preduslov je precizna
raspodela i doziranje (si. 27)
 d e f

SI. 27. Zone zahvata i dijagram razbacivanja raznih ureaja

Pored rasipanja tenih ubriva po povrini zemljita napravljene su i razliite koncepcije ulagaa
unoenje tenih ubriva u zemljite (si. 28)

SI. 28. Naini unoenja tenog ubriva

 7. MAINE ZA ETVU

etva je zavrna agrotehnika mera kod gajenja kulturnih biljaka koja se sastoji u ubiranja zrnastih
poljoprivrednih proizvoda sa ciljem dobijanja konanog proizvoda semena (zrna). etva je sloen proces pri
kojem se odreenim postupcima dobija po pravilu isto seme, koje se mora izdvojiti iz plodova (klasa,
mahune, klipova, glava), koje se nalaze na stabljikama.
Znaaj etve se moe posmatrati sa biolokog, tehnikog i ekonomskog stanovita. Bioloko
stanovite etve treba da obezbedi dobijanje najvee mogue koliine kvalitetnih zrnastih proizvoda.U
procesu etvi se koriste veoma sloeni tehniki sistemi koji se moraju najracionalnije koristiti kako bi se
njihov tehniko-tehnoloki potencijal najoptimalnije realizovao. Neodgovarajuom pripremom, nepravilnim
rukovanjem i loim odravanjem sloenih tehnikih sistema poveavaju se gubici, smanjuju se proizvodni
kapaciteti, produava se vreme etve i poveavaju pogonski trokovi to utie na efikasnost poljoprivredne
proizvodnje. U ekonomskom smislu etva se mora obaviti sa najmanjim trokovima.

Istorijski razvoj etvene tehnike

Razvoj etvene tehnike tekao je od davnina, ali intenzivan razvoj je poeo sredinom devetnestog
veka.
Rune alatke (srp, kosa i mlatilo) su jedina sredstva za koenje ita do 1780. godine. Srp je
najstarija i najjednostavnija poljorivredna alatka. Ne zna se kada i gde je srp nastao, ali ga je u
praistorijskom dobu ovek koristio za seenje divljih trava i drugih vrsta biljaka (si. 1). Vridba se odvijala
raznim mlatilima, a zrno se odvajalo runim ovejavanjem.
Meikle Andreas (1788.), patentira bubanj - podbubanj.
,,Winflege (1800), je uveo ienje vetrom.
Plaknet Tomas (1805.), patentira prvu kosaicu za koenje trave i ita. Kosaica je bila sa
horizontalnim krunim noem koji je dobijao pogon od para tokova koji su se kretali po zemlji. Kosaicu
je vukla konjska zaprega (si. 3).
Bel Patrik (1826), konstruie prvu upotrebljivu etelicu, sa kosionim ureajem koji je dobijao pogon
od pokretnog toka. Pera su navlaila ito na kosu, a poseban bubanj je pokoeno ito slagao u otkose.
Lanru (1828.), je odobren patent prvog kombajna.
Boding Edvin (1830.), patentira kosaicu sa rotirajuim valjkom i rotirajuim noevima. Kosaicu
je gurao ovek (si. 4).
Mc Cormick (1831.), demonstrira rad prve zaprene kosaice, a patent je prihvaen 1834.
Mooreu - Hascallu (1835.), odobren je patent za mainu koja u jednom prohodu obavlja etvu -
kosi, vri i isti.
Hirow i Pitts (1837.), patentiraju prvu vralicu.
Mc Cormick i Hasi (1851.), na sajmu u Londonu izlae etelicu - samovezaicu koja pored seenja
ita, sakuplja i vezuje ito u snopove (si. 5).
Hamsby (1851), na sajmu u Londonu izlae vralicu sa rotacionim bubnjem.
Proizvodnja kosaica-odlagaica poinje 1854. godine.
Kosaica sa platformom na kojoj dva radnika vezuju snopove proizvedena je 1858. godine.
Rensem iz Ipsvia (1869), usavrava postojeu kosaicu tako to joj stavlja tokove po strani i ona
postaje ekonominija.

180
 SI. 3. K osaica Plaknet 1805. g
SI. 1. Srp SI. 2. Kosidba

SI. 5. M c C orm ick i Hasi etelica

SI. 4. K osaica Bodinga 1830. g 1851. g SI. 6. V ralica sredina XIX veka

SI. 7. V rilica Langa 1880.g SI. 8. Prvi samohodni kombajn 1887. g SI. 9. V ridba u Banatu 1908.g

SI. 10. Stacionarna vralica SI. 11. K om bajni 1970 - tih

SI. 12. Savremeni kombajn

Prvi samohodni kombajn na pogon parnom mainom proizveden je 1871. godine.

K o saica- vezaica je usavrena 1873. giodine. Vezivanje je obavljano icom.
Samovezaica, sa vezivanjem kanapom je napravljena 1878. godine.
Lang (1880), izrauje vralicu (si. 7).
Fabrika proizvodnja kombajna u USA poinje 1887. godine (si. 8).
Best Danijel (1889.), patentira kombajn sa pogonom od parne maine. Kombajn je vuen parnom
lokomotivom.
Holt Benjamin (1892.), patentira Hillside kombajn za nagnute terene.
U kosaicu se ugrauje parni motor (1893.), a 1899. godine motor sa unutranjim sagorevanjem.
Kombajni vueni traktorom (od 1920.), su rasprostranjeni u etvi penice USA.
etva vuenim kombajnima u USA (1930.), je postala jevtinija od viefazne etve samovezaicom i
vridbe vralicom.
Pogoni sa pogonom od PV traktora se pojavljuju 1935. godine.
Od 1938. do 1940. godine proizvode se samohodni itni kombajni i ulaze u iroku upotrebu.
Windrover (1950.), proizvodi samohodne etelice - odlagaice.
itni kombajn (1954.), je adaptiran za berbu kukuruza.
Sofisticirani samohodni kombajni razvijaju se od 1950. do 1970. godine.
Fabrika Zmaj Zemun (1955.), poinje proizvodnju samohodnih itnih kombajna po licenci
Massey Ferguson.
U USA (1975.), se pojavljuju rotacioni kombajni.
Od 1990. godine razvijaju se modemi kompjuterizovani samohodni kombajni, sa elektronskim
praenjem parametara, sa snanim motorima, mogunosti pogona na sve tokove, sa mogunou

181
prilagoavanja za rad na ravnim i nagnutim terenima, sa veim brojem adaptera za etvu veeg broja
kultura.

Naini etve

U zavisnosti od sloenosti maine, tehnolokog procesa, utroka rada i energije, trokova, veliine
gubitaka etva se moe obaviti na vie naina i to:
- jednofazno,
- dvofazno,
- viefazno.

Jednofazna etva se uglavnom danas primenjuje kod veine etvenih kultura primenom etvenih
kombajna. Kombajni pokose usev i obave vridbu (izvraj, separaciju i ienje zrna) u jednom prohodu.
Primenom savremenih etvenih kombajna ostvaruju se najmanji gubici, postie se najvei prinos, najmanji
je utroak rada i energije to ini d a je proces etve najekonominiji.
Dvofazna etva se izvodi sa ciljem da se etvom pone ranije - u votanoj zrelosti (vlanost zrna
20-40 %), ime se ostvaruju manji gubici zrna, a time se dobija vei prinos. Konja useva se obavlja
vindroverima (kosaica-odlagaica) na veu visinu strni (40 cm), koji pokoenu itnu masu odlae u
uzdunim otkosima. Posle dosuavanja itna masa se podie (pik-ap ureaj ili heder) i obavi se vridba
etvenim kombajnima.
Viefazna etva je najstarijeg datuma i danas se uglavnom ne primenjuje. Sastajala se u tome da se
samovezaicama itna masa pokosi (vlanost zrna iznad 30 %), da se od pokoene itne mase formiraju
zavezani snopovi koji se odlau na parceli, zatim se runim ili delimino mehanizovanim postupcima
manipulie snopovima i na kraju se obavi vridba. Nedostataci su veliki utroak rada i energije i veliki
gubitak zrna.

Tipovi itnih kombajna

itni kombajni su maine koje u jednom radnom procesu obavljaju kosidbu, vridbu, separaciju i
ienje ovrenog zrna. Namenjeni su za etvu svih itarica, krupnosemenih i sitnosemenih leguminoza,
sirka, semena trava i dr. Sa dodatkom odgovarajuih dopunskih ureaja (adaptera) mogu da obavljaju
etvu suncokreta, soje i pirina kao i berbu kukuruza.
Kriterij umi za klasifikaciju etvenih kombajna je zbog sloene konstrukcije veoma razliit.
Prema pogonu kombajni mogu biti:
vueni - od traktora, pogon preko prikljunog vratila traktora ili posebnog motora,
samohodni.
Prema poloaju hedera:
prednji boni, ,,L poloaj - kod vuenih kombajna,
prednji ,,T poloaj kod samohodnih kombajna.
Prema poloaju motora:
donji poloaj motora,
gornji poloaj motora - iza bunkera za zrno.
Prema grai aparata za vridbu i dotoka utne mase:
sa tangencijalnim aparatom za vridbu,
sa aksijalnim aparatom za vridbu,
sa kombinovanim aparatom za vridbu.
Prema grai organa za separaciju:
sa sekcijskim slamotresima,
sa rotacionom separacijom.
Prema nainu spremanja zrna:

182
 brzo prilagoavanje uslovima rada,
pogodnost servisiranja i mali trokovi odravanja,
jednostavno i lagano podeavanje,
dobre ergonomske osobine na mestu kombajnera (zatita od buke, praine i vibracija),
lagano rukovanje (raspored i funkcionalnost komandnih ruica),
jednostavna kontrola rada (ureaji za kontrolu kvaliteta rada i automatsko upravljanje),
pogodnost investicija i trokova (niski nabavni i pogonski trokovi, dui vek eksploatacije).

Sistematizacija itnih univerzalnih k om bajna

----------------- i------- -----------

L _ --------

------------ i------------- --------- !--------- i . .......... 1

v t a S c a
K nv S a f a s Sina 4 53 tri bubfv;3 p o p re n a
te n o v a
P -
V tidbera ----------i--------
b u b sn j+ tx ib q n i vviitfbem U jd u n a
bubanj o g r a d e * r e ta r
vrSidbeno- s a t o a l n .m
LEXi0N4a
C la a s ^ m
D e u e -F a h t Suban]

r irh - J. D eere O euK -F an;

fia ia g n
' U F em uM Z_Sei1ia
F o tM + H
M DW AO
U f e rg u s o n
M 0W & 3

SI. 13. Sistematizacija itnih univerzalnih kombajna

Gubici pri radu kombajna se mogu podeliti na gubitke hedera i gubitke vralice. Gubici hedera se
odnose na istreeno zrno i na neubrane klasove, dok se gubici vralice odnose na gubitke bubnja, sita i
slamotresa (si. 14).

Neubrani Gubici .Gubici

klasovi bubnja sita slamotre
* !
^ i.
GUBICI GUBICI
HEDERA VRALICE
Si. 14. Gubici kombajna
 sa sortir cilindrom i ureajem za uvreavanje,
sa bunkerom - pretovar u rasutom stanj u,
sa bunkerom i ureajem za uvreavanje.
Prema nainu pogona na vozne tokove:
sa mehanikom transmisijom,
sa mehaniko-hidraulinom transmisijom,
sa hidrostatskom transmisijom.
Prema prilagoenosti nagibu terena:
kombajni za ravne terene,
kombajni za rad na nagibu.

Veliina (kapacitet) kombajna se iskazuje preko:

snage motora,
tipa i dimenzija aparata za vridbu,
tipa i dimenzija organa za separaciju,
dimenzije organa za ienja,
irine zahvata hedera,
kapaciteta bunkera za zrno.

Predlog podele kombajna prema snazi motora (KTLB):

mali kombajni - do 90 kW,
srednji kombajni - 90-130 kW,
veliki kombajni - iznad 130 kW.

Za etvu strnih ita se koriste hederi irine radnog zahvata od 3-9 m, a za berbu kukuruza od 4-12
redova.
Zapremina bunkera je usklaena sa veliinom kombajna i kree se od 2,4 m3 (kod malih kombajna)
do 11 m3 (kod velikih kombajna snage motora 200 kW).
Propusna sposobnost kod dananjih kombajna se kree od oko 2,4 do oko 20 kg/s ukupne itne
mase. Pod pojmom propusne sposobnosti kombajna se podrazumeva koliina itne mase izraene u kg/s ili
t/h, koju radni organi kombajna pokose, ovre i oiste uz dozvoljene gubitke zrna.
Sistematizacija itnih univerzalnih kombajna dataje na si. 13.

Zahtevi pred etvene kombajne

Savremeni etveni kombajni moraju ispunjavati niz tehniko-tehnolokih i ekspoatacionih zahteva

koji su:
velika propusna sposobnost kroz odreenu irinu zahvata,
efikasan vridbeni aparat,
potrebna snaga motora,
tano podeavanje i odravanje visine reza,
mali gubici (ispod 2%) i oteenja zrna,
dobro ienje zrna,
dobro savladavanje preoptereenja (teki uslovi rada),
velika zapremina bunkera za zrno,
dobra manevarska sposobnost,
sposobnost rada na nagibu (15-20%),
visoka pouzdanost u radu,
mali specifini pritisak na zemljite,
mogunost univerzalne primene za etvu veeg broja kultura,
brzo adaptiranje za etvu raznih kultura,

183
 Poraenje visina gubitaka kod tangencijalnog
(kombajna sa slamotresaima) i aksljainog ureaja za vridbu

4 Kombajn sa
G ubici
Gubici Kombajn sa f aksijainirn
s la m o tre s c m ^ / ureajem
/ j za vridbu

Radni organi kombajna

Savremeni etveni kombajni su vrlo sloene maine, koje osim radnih organa koji obavljaju osnovni
tehnoloki proces etve imaju vie sloenih sistema koji obavljaju efikasan rad tehnolokih sklopova.
Radni organi itnih kombajna dati su na si. 15.

SI. 15. Radni organi univerzalnih itnih kombajna

 Heder ili kosioni ureaj

Heder za strna ita je najvie korien ureaj za konju i privlaenje etvene mase.
Osnovni delovi heder su (si 16):
1. boni razdeljiva,
2. vitlo (motovilo),
3. reui aparat - kosa,
4. puni transporter heder,
5. kosi transporter.

SI. 15. Heder ili kosioni ureaj

Svi delovi kosionog hedera zatieni su od loma sigurnosnom spojnicom.

Za bolje praenje terena u toku etve savremeni kombajni su snabdeveni plivajuim hederom (si.

SI. 16. Plivajui heder

Neki kombajni su snabdeveni i striper hederima koji imaju zadatak da otkidaju samo klas, ime se
odnos zrna prema slami poboljava ali su gubici na hederu vei (si 17).

SI. 17. Striper heder: 1-rotor sa ealjem, 5-uzduni transporter, 6-puni transporter

186
 Veliki kombajni su snabdeveni sklopivim hederima kojima mogu da se jednostavnije transportuju
sa parcele na parcelu (si. 18).

SI. 18. Sklopivi heder

Radi poveanja univerzalnosti primene na itnim kombajnima se moe zamenom itnog hedera
postaviti adapteri za kukuruz (si. 19), soju (si. 20), suncokret (si. 21) kao i pik-ap (si. 22).

SI. 19. Adapter za kukuruz: 1-beraki valjci, 2-otkidake ploe

SI. 20. Adapter za soju: 1-razdeljiva, 2-vitlo, 3-kosa, 4-bona stranica, 5-transportna traka, 6-pu

187
SI. 21. Adapter za suncokret: 1-podizai stabljika, 2-zatitnik vitla, 3-drveno vitlo, 4-puni
transporter, 5-kosa, 6-stabljika, 7-odrezane grane

SI. 22. Pik-ap

Boni razdeljivai razdeljuju stabljike u jednom prohodu od ostalih stabljika, ime se smanjuju
gubici zrna pri etvi. Najee su zglobni da se mogu podeavati, a kod nekih tipova kombajna se mogu
zaokretati u

SI. 23. Razdeljiva

Vitlo (motovilo) ima funkciju da prihvati itnu masu, privue je ka reuem aparatu, pridravi pri
koenju, a zatim predaje punom transporteru hedera (si. 24).
Prema konstrukciji i nameni postoje dva osnovna tipa vitla:
letviasto vitlo - ima drvene ili metalne letve,
standardno ili pik-ap vitlo - na drvenim ili metalnim letvama se nalaze elastini zupci, iji je
zadatak podizanje i privlaenje guste, zakorovljene i polegle mase. Voenje letvi sa zupcima je
izvedeno tako da letve u svim poloajima zauzimaju isti ugao.
Vitlo dobija pogon preko klinastog remena, pogon je najee sa leve strane. Kod nekih kombajna
pogon je izveden preko
kardanskog vratila ili preko hidromotora.
Kvalitet rada vitla znaajno utie na ukupan kvalitet etve, odnosno veliine gubitaka.Pored
tehnike ispravnosti kvalitet rada vitla zavisi od:
obodne brzine (broja obrtaja vitla),
poloaja vitla po visini,
poloaja vitla po duini,
ugla lopatica sa zupcima.

188
 SI. 24. Vitlo (motovilo): a - Princip funkcionisanja vitla;
b - Poloaj vitla za razliite uslove: 1 - polegao usev,
2 - visok-uspravan usev: c -Pik-ap vitlo

Savremeni kombajni imaju automatsku regulaciju vitla, ali kombajner moe u svakom momentu
izvriti potrebnu korekciju, na osnovu praenja rada kombajna.

Reui aparat - kosa ima zadatak da obavi odsecanje stabljike na odreenoj visini,pri emu treba
da obezbedi ravnomeran, ist rez bez guvanja stabljike i zaguenja (si. 25).
Prema konstrukciji i nainu rada kod etvenih kombajna primenjuju se oscilatomi tip reueg
aparata sa pokretnim i nepokretnim delovima sa visokim i normalnim rezom.
Reui aparat se sastoji od:
pokretni deo ili kosa:
- noevi,
- nosa noeva
- nepokretni delovi:
- greda ili nosa,
- prsti,
- kontra noevi,
- abice ili pritiskivai,
- ploice trenja ili vodice kose.

SI. 25. Reui aparat: 1-no, 2-prst, 3-abica, 4-greda, 5-ploica trenja

Noevi kose su trapeznog ili trouglastog oblika. Kosa pri radu osciluje levo-desno pri emu noevi
(1) pred sobom guraju stabljike, a do seenja dolazi u momentu preklapanja otrice noeva sa otricom
kontra noeva koji se nalaze na prstu (2).

189
 Kod standardnog visokog reza hod kose iznosi 3 (76,2 mm) koliki je i razmak izmeu prstiju. U
mrtvim poloajima kose (krajnji levi i krajnji desni poloaj pri oscilovanju) sredina noa se poklapa sa
sredinom prsta.
Za postizanje pravilnog reza noevi moraju imati potrebnu linearnu brzinu. Kod starijih tipova
kombajna linearna brzina iznosi 1,9-1,3 m/s, a kod savremenih tipova se kree 2,6-2,9 m/s. Neki kombajni u
cilju istijeg reza imaju produeni hod noeva od 84mm i linearnu brzinu 3,2 m/s.

SI. 26. Otrenje noeva kose

Kombajni velike irine zahvata mogu imati dve kose sa tano odreenim momentima oscilovanja.
Pogon tada ide i sa leve i sa desne strane.
Za pravilan rad reueg aparata noevi moraju biti otri (otrenje kose si. 26) i neistroeni i treba
izvriti nivelisanje prstiju, podesiti horizontalni i vertikalni zazor i kontrolisati hod kose.

Puni transporter hedera ima zadatak da sakuplja pokoenu itnu masu i usmerava je dalje. Puni
transporter hedera je postavljen na hederskom stolu, odnosno u koritu hedera. Sastoji se od: cilindra ili
valjka koji ima ulogu osovine, dvodelne (levohode i desnohode) punice ili spirale i uvlaeih prstiju (si.
27). Pogon puni transporter najee dobij a sa leve strane preko lanaca i lananika.

SI. 27. Puni transporter hedera: 1-cilindar, 2-punica, 3-prst

Prenik cilindra se kree oko 360-400 mm, dok je visina spirale oko 100 cm.
Uvlaei prsti (si. 27. 3) su postavljeni na kolenastoj osovini unutar cilindra, na sredini punog
transportera. Kolenasta osovina je tako zaokrenuta da prsti u prednjem i donjem poloaju (kada zahvataju
itnu masu) izlaze vie van cilindra, a u zadnjem se povlae.
Iza punog transportera postavljeni su istai koji spreavaju namotavanje vlane i zakorovljene
itne mase na punicu.
Od obezbeenog pravilnog zazora izmeu punice i korita hedera, zazora izmeu prstiju i korita i
odgovarajueg broja obrtaja zavisi efikasan transport itne mase. Ove vrednosti se mogu podeavati u
zavisnosti od uslova rada. Zazor izmeu punice i korita hedera podeava se podizanjem itavog
transportera sa obe strane hedera. Zazor izmeu prstiju i korita podeava se zaokretanjem kolenaste osovine.
Broj obrtaja punog transportera podeava se izmenom lananika u sistemu prenosa pogona (obino postoje
dva lananika - dve brzine).

Kosi transporter ima zadatak da preuzima itnu masu sa punog transportera i transportuje je
preko skupljaa kamena u vridbenu komoru. Sastoji se od omotaa ili kuita i vunog organa.

190
SI. 28. Kosi transporter: 1-donja osovina, 2-lanci, 3-letvice, 4-gomje vratilo, 5-skuplja kamena

Vuni radni organ se sastoji od gornjeg vratila (4), i donje osovine (1) sa po najee tri lananika,
tri lanca (2) i poprenih letvica (3) (si. 28).
Brzina kretanja kosog transportera je oko 3 m/s.
U sluaju zaguenja savremeni kombajni su snabdeveni posebnim reverzionim ureajem kojim se
vuni organ transportera i puni transporter ispod njega okreu u suprotnom smeru.
Lanci transportera moraju biti pravilno zategnuti, to se vri pomeranjem donje osovine.

Vridba

Osnovni zadatak etve je dobijanje slobodnog zrna bez primesa. Zrno poljoprivrednih kultura je u
plodovima koji se nalaze na stabljikama, na razliitom mestu i visini. Plodovi mogu biti razliiti: klas (strne
itarice), klip (kukuruz), mahune (leguminoze), glave (suncokret) itd.
Izdvajanje zrna iz plodova obavlja se procesom vridbe ili izvraja. Pri vridbi se plodovi otkidaju
od stabljika i otvaraju omotai ploda ime se oslobaa zrno.

Bubanj - podbubanj predstavljaju dva osnovna radna organa aparata za izvraj.

Postoji veliki broj konstrukcija etvenih kombajna iji aparati za vridbu i tok etvene mase kroz
aparat i mogu se svrstati u osnovne tipove:
a. aparati sa tangencijalnim tokom etvene mase:
letviasti aparat sa bubnjem i podbubnjem - najvie u primeni za vridbu skoro svih etvenih
kultura. Bubanj se sastoji iz osovine, rozeta i 6-10 letvica ili ina. Letvice imaju kosa rebra u
cilju boljeg trenja koja su naizmenino okrenuta na suprotne strane. Bubanj pri radu rotira, i da
bi se zadovoljili zahtevi razliitih kultura pri vridbi, broj obrtaja se kree u rasponu od 400-
1200 o/min. Podbubanj (korpa) se sastoji od uzdunih i 12-15 poprenih ina i ipki tako
postavljenih da podbubanj ima reetkastu povrinu i polukruan oblik. Zakrivljenost podbubnja
je prilagoena krunoj liniji bubnja, a karakterie se obuhvatnim uglom od 115-120 (si. 29. a,
b, si. 31.a).
zupasti aparat sa bubnjem i podbubnjem - koristi se kod etve pirinea, pasulja za zmo,
graka. Bubanj se sastoji iz osovine, rozeta i ina na kojima su uvreni zupci. (si. 29. e, f)
letviasti aparat sa kosim letvicama - koristi se za etvu kultura sa sitnim zrnom lucerka,
detelina i dr. Bubanj ima kose letvice uvrene na rozete. Podbubanj je isti grae kao kod
letviastog aparata sa ravnim letvicama s tim to letvice bubnja i ine podbubnja imaju gumenu
radnu povrinu koja obezbeuje manje agresivnu vridbu i neniji rad.
b. rotacioni aparat sa aksijalnim tokom etvene mase (Axial Flow):
sa jednim rotorom- ulaz etvene mase je aksijalan kao i tok mase kroz aparat, koji je uzduno
postavljen. Ulazni prostor je proiren i ima uvlaeu punicu sa lopaticama. Sam vridbeni
aparat se sastoji od rotora postavljenog u cilindrinom kuitu. Prenik rotora se kree oko 520-
800 mm, duina 2200-4200 mm. Broj obrtaja rotora varira od oko 200-1600 o/min (si. 30.a, si.
3 l.b)

191
 sa dva rotora (si. 30.b);
c. kombinovani aparat sa popreko postavljenim rotorom i aksijalnim tokom etvene
mase - ima vridbeni aparat postavljen popreko, a etvena masa ulazi tangencijalno. Princip
funkcionisanja i graa vridbenog aparata je slina aparatu aksijalnog tipa (si. 31.c). Prema
mestu postavljanja postoje dva tipa ovih kombajna: prvi tip ima aparat za vridbu postavljen
nisko iza pung transportera hedera a drugi tip ima aparat postavljen iza kosog transportera, na
mestu konvencionalnog aparata za vridbu.

1-bubanj, 2-podbubanj, 3-ine

SI. 29. Tipovi aparata za vridbu: a, b, - letviasti aparat sa bubnjem i podbubnjem,

c, d- zupasti aparat sa bubnjem i podbubnjem: 1-bubanj, la-zubac bubnja, 2-podbubanj,
2a-zubac podbubnja (I red), 2b-zubac podbubnja (II red),

SI. 30. Aksijalni aparat za vridbu: a-sa jednim rotoreom: 1-podrotor, 2-letvice, 3-reetke za
separaciju, b-sa dva rotora: 1-rotori, 2-reetke za izvraj, 3-reetke za separaciju
 SI. 31. Kombajni: a-tangencijalni tip, b-aksijalni tip, c-kombinovani tip

Funkcionalna graa aparata za vridbu data je na si. 32.

SI. 32. Funkcionalna graa aparata za vridbu: 1-kosi transporter, 2-skuplja kamena,
3-bubanj, 3a-letvica, 4podbubanj, 4a-obuhvatni ugao, 5odbojni biter, 6-zavesa,
7-slamotresi, 8-sabima ravan

Podeavanje aparata za vridbu

Intenzitet vridbe zavisi od obodne brzine bubnja, odnosno rotora i razmaka izmeu bubnja i
podbubnja.
Osnovna podeavanja aparata za vridbu su:
podeavanje obodne brzine, odnosno broja obrtaja bubnja ili rotora,
podeavanje zazora (razmaka) izmeu bubnja ili rotora i podbubnja,
Zrna kultura se lako, srednje ili teko izdvajaju iz klasova, mahuna, glava. U proeku se lake
odvajaju krupnija, a tee sitnija zrna. Zbog toga se generalno uzima da obodna brzina bubnja pri etvi
kultura sa krupnim zrnom bude manja, a pri etvi kultura sa sitnim zrnom vea. Izdvajanje zrna iz klasova
zavisi i od vlanosti i zakorovljenosti etvene mase. U pravilu kod vlane i zakorovljene mase, zrna se tee
izdvajaju pa se obodna brzina bubnja poveava.
Obodna brzina, odnosno broj obrtaja bubnja ili rotora se podeava izmenom prenosnog odnosa u
sistemu prenosa pogona na bubanj, pomou varijatora bubnja (si. 33).

m 193

m
 Od motora

SI. 33. Princip funkcionisanja varijatora: a-vea brzina, b-manja brzina

Zazor izmeu bubnja i podbubnja uglavnom se podeava pomeranjem, podizanjem ili sputanjem
podbubnja. Zazor na ulazu je 2-3 puta vei od zazora na izlazu.
Kod rotacionih kombajna zazor na ulaznom delu moe biti vei, ali moe biti jednak itavom
duinom korpe.
U normalnim uslovima rada ispitivanjem je utvreno da se na ulaznom delu podbubnja izdvoji oko
60% zrna, u srednjem oko 22%, a na izlaznom oko 18%.
Pored napred navedenih vridbenih aparata ima kombajna sa vridbenim aparatima sa tri bubnja (si.
34), sa ubrzavajuim bubnjem (sistem APS) (si. 35), sa centrifugalnim (rotacionim) separatorom (si. 36), sa
sekundarnim bubnjem (si. 37).

SI. 34. Vridbeni aparat sa tri bubnja

1-glavni bubanj, 2-ubrzavajui bubanj, 1-kosi transporter, 2-ubrzavajui bubanj,

_________ 3-odbojni biter_________ 3-glavni bubanj
SI. 35. Vridbeni aparat sa ubrzavajuim bubnjem (sistem APS)

194
 2 p i *
SI. 36. Vridbeni aparat sa centrifugalnim (rotacionim) separatorom: 1-glavni bubanj,
2-glavni podbubanj, 3-odbojni biter, 4-separater, 5-podbubanj separatera,
6-reetkasti most

SI. 37. Vridbeni aparat sa sekundarnim bubnjem 1-bubanj, 2-sekundami bubanj

Separacija

U normalnim uslovima rada 85-90% izvrenog zrna propada kroz reetku podbubnja, dok 10-15%
zrna odlazi sa slamom. Ovih 10-15% zrna se odvoji od slame na organima za separaciju i usmerava na
sabirnu ravan ispod podbubnja gde se spaja sa osnovnim tokom zma.
Kod kombajna sa tangencijalnim vridbenim aparatom postoje dva tipa organa za separaciju:
konvencionalna separacija sa slamotresima,
rotaciona separacija.
Kod kombajna sa aksijalnim vridbenim aparatom separacija se obavlja u drugom delu prostora
izmeu rotora i cilindrinog kuita.

Konvencionalna separacija

Konvencionalnu separaciju obavljaju odbojni (usmeravajui) biter, zavesa i slamotresi.

N a izlaznoj strani podbubnja nalazi se odbojni biter koji omoguava odvajanje dela zma iz slame
pre nego to ona stigne do slamotresa. Tipovi odbojnih bitera dati su na si. 34.

SI. 34. Odbojni biter: a-sa krilima, b-valjak sa izmenljivim letvama, c-u obliku bubnja
 Konvekcionalna separacija obavlja se na sekcijskim slamotresima. Slamotresi se sastoje od 3-6
odvojenih sekcija, postavljenih na dve kolenaste osovine od kojih je jedna pogonska, a druga slui za
oslanjanje i voenje sekcija. Kolena su meusobno postavljena pod odreenim uglom to omoguava
sekcijama da imaju naizmenine pokrete. Sekcije su na gornjoj strani stepenaste. Broj stepenica iznosi od 2-
6. Gornja povrina sekcija slamotresa je reetkasta sa otvorima dovoljne veliine da zrno moe da propada.
Donja strana sekcija moe biti otvorena ili zatvorena (si. 35 i 36).

' SI. 36. Vridba sa separacijom na kombajnima sa tangencijalnim tokom itne mase

Reenja za poboljanje separacije, a time i poveanje kapaciteta kombajna su razliita. Prvo je

poboljanje efikasnosti organa za separaciju, ugradnjom dodataka iznad slamotresa (si. 37).

SI. 37. Dodaci sekcijskim slamotresima

Rotaciona separacija

Rotaciona separacija predstavlja proces separacije, posle vridbene separacije, kod koje radni organi
rotiraju.
U osnovi postoje dve varijante rotacione separacije:
- u primeni kod kombajna sa tangencijalnim aparatom za vridbu,
- u primeni kod aksijalnih kombajna.
Kod kombajna sa tangencijalnim aparatom za vridbu postoji vie tipova rotacione separacije.
Najmanje je u primeni (za posebne namene) rotacioni separator u obliku cilindra veeg prenika
postavljenog iza aparata za vridbu.

196
 U upotrebi je rotaciona separacija u sistemu od osam rotora (bubnjeva), koji su postavljeniiza
vridbenog bubnja (Claas CS). Rotori sa pudbubnjevima su postavljeni popreno i imaju tangencijalni tok
slame. Broj obrtaja bubnjeva i zazori izmeu bubnjeva i podbubnjeva se mogu menjati u zavisnosti od
us lova rada (si. 3 8. a).
Najprihvatljivije reenje rotacione separacije iza tangencijalnog vridbenog aperata su dva uzduna
rotora ili bubnja. Na povrini rotora su postavljene spiralne nazubljene letve (Claas Lexion 480), koje
proeljavaju, rastresaju i meaju slamu, ime se obezbeuje dobro izdvajanje zrna, a u isto vreme potiskuju
slamu prema izlazu. Rotori su prenika 445 mm, duine 3700 mm, a ukupna povrina cilindrinih sita iznosi
5,82 m2. Broj obrtaja rotora se moe menjati 640, 800, 960 o/min (si. 38.b).
Drugi tip rotacione separacije iza tangencijalnog vridbenog aperata sa dva uzduna rotora (John
Deere CTS) sastoji se od rotora na kojima su u etiri reda postavljene ploe trapeznog oblika. Gornja strana
cilindrinog kuita je zatvorena, a sa unutranje strane ima koso postavljene provodne letve. Donji deo
kuita je reetkast. Rotori su prenika na ulazu 464 mm, a na izlazu 502 mm, duine 3400 mm (si. 38.c).

SI. 38. Rotaciona separacija: a-sa osam bubnjeva (Claas CS), b-sa dva uzduna bubnja
(Claas Lexion 480), c-sa dva uzduna bubnja (John Deere CTS)

U upotrebi je i reenje rotora za odvajanje zrna i iznoenje slame koji je postavljen iza vridbenog
bubnja, sekundarnog bubnja i centrifugalnog separatora ( New Holland TF). Rotor za slamu je postavljen
popreko, sa dvostruko zakrivljenim letvama, tako da se slama iznosi levo i desno i predaje na dva rotora za
izbacivanje slame. Ispod separacionog rotora je postavljena reetkasta korpa. Slama kroz separacioni rotor
proe 1,5 puta, ime se postie ista duina puta kao kod konvencionalnog sekcijskog slamotresa (si. 39.)

SI. 39. Rotaciona separacija: 1-letviasti bubanj, 2-usmeravajui bubanj, 3-podbubnji,

4-rotacioni separator, 5-separacioni rotor, 6-odvod slame u dva toka

197
 ienje zrna

itna masa odvijena od dugake slame koja je propala kroz podbubanj i koja doe sa slamotresa
(separacionih rotora) predstavlja smesu koja se sastoji od zrna, pleve, dela kratke slame, neovrenih klasova
i slinih primesa i ona pada na sabirnu ravan. Da bi se dobilo isto zrno, ova smesa se podvrgava procesu
ienja, odnosno usmerava na odgovarajue radne organe, koji e od zrna odvojiti neistoe. Sabirna ravan
je povezana sa laom i zajedno sa njom pravi oscilatome pokrete
Ureaj za ienje ine laa sa gornjim sitom, donjim sitom i ventilatorom (si. 40).
Laa visi na etiri klatee poluge i pri radu osciluje sa 200 oscilacija u minuti. Pogon dobij a od
kolenastog vratila. U okviru lae su postavljena dva sita gornje i donje.
Gornje sito je najee lamelasto tako da se zaokretanjem lamela podeava veliina otvora
(podesivo sito).
Donje sito ima sitnije otvore od gornjeg. Postoje dva tipa donjih sita: sa podesivim i sa fiksnim
otvorima. Uzkombajne se isporuuju garniture sita sa razliitim prenikom otvora za etvu u razliitim
uslovima. Prenici otvora se kreu od 2,5-14,3 mm. Sita osciluju u sastavu lae.

SI. 40. Klasini ureaj za ienje - laa: 1-ventilator, 2-usmeriva vazdune struje,
3-punica za zrno, 4-punica za povratnu masu, 5-povratna ravan,
6-pregrada sabirne ravni, 7-sabima ravan, 8-pogon, 9-produetak sabirne ravni,
10-pregrada gornjeg sita, 11-gornje sita, 12-produetak gornjeg sita
**

Ventilator lae ima funkciju da vazdunu struju usmerava na sita i time oduvava lagane primese
(si. 41). Kvalitet ienja vazdunom strujom zavisi od koliine vazduha, brzine vazdune struje i smera
vazdune struje.
Koliina vazduha se podeava poveanjem ili smanjenjem bonih otvora za uvlaenje vazduha
pomou bonih poklopaca ili priguivaa. Pri etvi kultura sa laganim zrnom smanjuje se koliina vazduha
deliminim zatvaranjem bonih poklopaca.

SI. 41. Ventilatori: a-radijalni ventilator, b-ventilator sa poprenim strujanjem

c-aksijalni ventilator sa poprenom osom , d-aksijalni ventilator sa uzdunom osom

198
 Brzina vazdune struje se podeava izmenom broja obrtaja ventilatora od oko 250-1500 o/min, u
zavisnosti od vrste kulture i stanja useva. Broj obrtaja se menja se menja pomou varijatora.
Smer vazdune struje se podeava zaokretanjem posebnih ploa ili usmerivaa, postavljenih u
izduvnom kanalu za vazdunu struju. Kod etve kultura sa teim zrnom vazduna struja se vie usmerava na
prednji deo sita, a kod etve kultura sa lakim zrnom na zadnji deo.
Rad ureaja za ienje zasniva se na uzajamnom dejstvu sita lae i vazdune struje ventilatora.

SI. 42. Naini prihvatanja zrna: a-povratno korito, b-povratna ravan,

c-povratne punice, d-povratna traka

Spremanje zrna

Cisto zrno koje propadne kroz otvore donjeg sita preko kosog slivnog lima dolazi u korito donje
punice koja ga izvlai na stranu (levu) i predaje elevatoru za zrno koji ga podie, a zatim se pomou gornje
punice zrno rasporeuje u bunkeru za zrno.
Neovreni klasovi i druge primese koje se izdvajaju kroz produetak gornjeg sita i preko donjeg
sita, preko slivnog lima dolazi u korito donje punice koja ih iznosi na (desnu) stranu u elevator za
neovrene klasove (povratnu masu), koji je podie do gornje punice, a ona ovu masu uvodi sa gornje strane

Bunker za zrno je smeten iza kabine. Zapremina bunkera je vana konstrukcijska karakteristika
znaajna za kapacitet kombajna. Zapremina bunkera u zavisnosti od kapaciteta kombajna se kree oko 3-11
m3.
Za racionalno korienje kombajna znaajno je pranjenje bunkera. Na dnu bunkera je postavljena
punica za pranjenje, koja iznosi zrno i predaje kosoj punici postavljenoj u cilindrinoj cevi (istovama
lula). Vana osobina je brzina istovara(sl. 44).

SI. 44. Pranjenje bunkera za zrno

199
 P riprem a kom bajna za etvu kultura

K ultura
P enica Jeam Ovas R a Pirina
Bubanj (o/m in) 750-1500 650-1300 700-1300 800-1300 700-1050
Podbubanj (m m ) 3,2-12,7 3,2-15,9 6,4-15,9 1,6-4,8 1,6-12,7
G ornje sito (m m ) 15,9-19,0 12,7-19,0 15,9-19,0 15,9-19,0 15,9-19,0
D onje sito (m m ) 3,6-6,4 6,4-12,7 9,5-12,7 6,4-12,7 6,4-9,5

K ultura
Suncokret K ukuruz Soja G raak Pasulj
Bubanj (o/m in) 375-600 400-900 400-850 300-550 250-700
P odbubanj (m m ) 12,7-38,1 25,4-38,1 9,5-25,4 6,4-15,9 12,7-25,4
G ornje sito (m m ) 12,7-19,0 12,7-15,9 12,7-19,0 15,9-19 12,7-19,0
D on je sito (m m ) 12,7-15,9 11,1-15,9 9,5-12,7 9,5-12,7 9,5-12,7

K ultura
Lucerka D etelina Trave
Bubanj (o/m in) 500-1300 950-1200 800-1300
Podbubanj (m m ) 3,2-9,5 1,6-4,8 3,2-9,5
G ornje sito (m m ) 9,5-12,7 6,4-9,5 12,7-15,9
D onje sito (m m ) 1,6-3,2 3,2-6,4 3,2-6,4

K ultura

Bubanj (o/m in)

Podbubanj (m m )
G ornje sito (m m )
D on je sito (mm)

K ultura

Bubanj (o/m in)

Podbubanj (m m )
G ornje sito (m m )
D on je sito (mm)