EDO PERIOD

- trajanje, od do. Tokugava i ogunat, stabilnost, 265 godina. miran period, hoken (japanski
feudalizam). bakuhan taisei, podela po hanovima: kombinacija centralizovanog i autonomnog
sistema. inokoo, klasni (kastinski) sistem, strogi staleki statini okvir. konzervativizam
drave. neokonfucijanstvo kao zvanina ideologija za relizovanje stalekog ureenja.

- spoljnja politika: zabrana strancima, sauvana samostalnost, ali po cenu samoizolacije. sve
veze strogo kontrolisane. spoljnja trgovina jedino preko luke deima. knjievnost formirana u
ovakvim uslovima.

- miran drutveni ivot i formiranje gradova, gradska kultura. edo knjievnost ima dve
tendencije, u poetku u sukoba, onda usklaivanje. dok je bilo sukoba, postojala je dinamika i
i novativnost, ali onda manirizam. Prvo: duh gradskih itelja (onin). Tenja ka realistinom
prikazivanju, mimetiki opis. Prostor i vreme su realni. Zatim, epikurejska tendencija. Viak
novca je korien za zabavu i sadraje kulture. Tipski likovi... Nosioci tog duha su onin.
Drugo: idealizam, iz neokonf. misli. Ne toliko realnim prostorom i likovima iz ivota, ve
imaginarnost, neobini siejni tokovi, fantastini elementi. To je kineski tip romana tog
vremena. Likovi su i ovde tipizirani, ipak bez mnogo mate.

- sukob ovih tendencija je bio produktivan. Nosioci su novonastali stale graana (ikamacu,
saikaku), koji se opismenjava pod novim sistemom. Takoe i samuraji, ali ronin tipa (bao),
posle Sekigahara bitke. nastankom gradova promenio se knjievni ivot, uz najavu modernog
doba.

- razvija se tamparska tehnika zahvaljajui duborezu iz Koreje, posle hidejoijevog pohoda.

knjievnost postaje masovnija. ogunat je sprovodio opismenjivanje kroz privatne kole pri
budistikim hramovima. obian narod stie pismenost (jomi-kaki-soroban). graani poinju
da kupuju knjige, nastaje sloj italaca. knjievnost od naroda za narod. narod se u Konaku
javlja, ali tek ovde kao itaoci i pisci.

- javljaju se novi tipovi izdanja: kokkeibon...

- kanazoi i u okviru toga Ukijomogatari, ta je ukijo (heima)

- ta je ukijozoi: ihara (Kooku otoko, onna, gonin onna, )

- ovde je na delu realistiki izraz. U okviru Saikaku ta je kooku mono (definicija), onin
mono (eidaigura), seken munazanjo.

- jomihon: ueda akinari. Na koji nain su vezane prie; asaigajado sa pesmom Mamano
tekona iz narodne knjievnosti iz Manjou. Motiv eleonora, u jednu zaljubljena dvojica. za
razliku od ihare, on se bavi imaginarnim prostorom, motivima (duhovi, budistiki element) o
ivotu

- haikai: teimon, danrin, bao

Bao:
Okuno hosomii

Buson, Issa

Drama:

- ningjo oruri. ikamacu. kao narodna poezija koja se pevala na ulici, prvo samo
instrumetni, posle lutke.

- ikamacu je prvi dramski pisac koji je stavio svoje ime u okviru ovog anra. time stie
status umetnosti.

- najvie se bavi tragedijom.

- sewamono, rekiimono. dva tematska kruga. sevamono: savremeni komadi, ljubava pria sa
traginim krajem. sonezaki inu: siejni tok. muki likovi slabi, ene su snane linosti.

- kjoicu himakuron: umetnost se nalazi na opni izmeu stvarnosti i fikcije. la a nije la;
stvarnost a nije stvarnost.

- poreklo traginosti: giri (drutveno-moralna dunost), nino: osnova traginosti.