INTERNET

Internet je brzim razvojem svoje raunarske infrastrukture omoguio zainteresovanim

ljudima da se iz bilo kog kraja sveta, u bilo koje vreme, ukljue i razmenjuju informacije
koje imaju sa onima kojima su potrebne. Zato je tanije rei da "mrea svih mrea", kako
se esto govori o internetu, povezuje ljude a ne raunare.

Internet se sastoji od brojnih servisa, mada veina ljudi izjednaava internet sa WWW
servisom tj. pregledanjem multimedijalnih dokumenata. To naravno nije tano jer internet
su i slanje elektronske pote putem E-mail servisa, prenos fajlova preko FTP servisa,
diskusione grupe preko USENET news servisa, " atovanje " i razgovaranje sa
prijateljem na drugom kraju sveta preko ICQ servisa , itd.

internet servisi :

WWW- (Web, tj. World-Wibe Web) pristup multimediajlnim (kombinacija teksta, slike i
zvuka) dokumenatima

E-Mail- prenos poruka elektronske pote, i

FTP servis za prenos datoteka sa jedne lokacije na drugu putem Interneta

i time ima omoguen:

Pristup informacijama 24 sati dnevno, 365 dana godinje

Trenutno-brz pristup katalozima i drugim informacijama
Korienje INTRANET (internet unutar preduzea) mogunosti u koje spada i ova
prezentacija
Razmenjivanje poruka i fajlova sa ljudima kako iz biroa u zgradi tako i u biroima u
inostranstvu
Direktan kontakt sa investitorima i izvoaima
Obavetavanje investitora o novim uslugama
Pomo, informacije i odgovori na pitanja koja se esto postavljaju iz bilo koje oblasti
Postavljanje neograniene koliine informacija na Internet, itd...

NAPOMENA: Svaki korisnik svesno ili nesvesno moe postati uzronik ili rtva zabranjenog ponaanja
korisnika na Internetu. Da bi se takve pojave spreile ili svele na najmanju meru, u sistemu Interneta vae
opte prihvaene norme, pravila i preporuke ponaanja. Njihovo krenje moe dovesti do krivine
odgovornosti za povredu tajnosti dokumenata, privatnosti, linog integriteta drugih korisnika ili
prouzrokovanje drugih vidova tete.

RENIK INTERNET POJMOVA

Attachment - Datoteka koja se alje e-mailom uz poruku od jednog korisnika do drugog.

Authentication Sigurnosna mera za proveru identititeta korisnika koji pristupa nekom

resursu mree.
Browser (WWW ita)- Softver koji omoguava nekom korisniku pregled web
multimedijalnih dokumenata. Najpoznatiji itai su Netscape Navigator i MS Internet
Explorer

Client/server raunarska tehnologija koja deli raunare i korisnike u dve kategorije :

klijente i servere. Kada elite preuzeti neku informaciju sa interneta, vi ste klijent.
Raunar na kome je dokument ili baza podataka koji sadre traenu informaciju je server.
WWW se zasniva na klijent / server tehnologiji.

DNS (Domain Name Server) Sistem za prevoenje IP adresa sistema u logika imena.
Na primer 195.252.108.6 je IP adresa, a logiko ime je www.ep-entel.com

E-mail elektronska pota. Najrasprostranjeniji vid komunikacije na intewrnetu koji

omoguava slanje teksta, slika, zvuka i bilo kojih drugih datoteka putem interneta od
jednog korisnika do drugog.

FAQ lista esto postavljenih pitanja i odgovora na neku temu. Obino je pridruen
nekoj web prezentaciji ili USENET news grupi.

FTP (File Transfer Protocol) metod za prenos datoteka sa jedne lokacije na drugu

Firewall -zatitni zid. Oznaava hardversko softversku platformu koja slui za zatitu
mree od neovlaenih upada spolja.

Homepage matina strana. Poetni i centralni dokument web prezentacije koja.

HTML (Hyper Text Markup Language) jezik za pisanje WWW dokumenata .

HTTP (Hyper Text Transfer Protocol) protokol za transfer datoteka slian FTP-a, ali
slui za prenos HTML dokumenta sa nekog servera u WWW ita korisnika.

HTTP server softver koji omoguava da se WWW prezentacija smetena na serveru

koji je povezan u internet mreu moe pregledati sa interneta.

Hyperlink veza na drugi dokument, web prezentaciju ili e-mail adresu. Klikom na
pojam koji predstavlja tu vezu otvara se drugi dokument, prezentacija sa weba ili e-mail
program i pismo adresirano na adresu koja je bila hiperlink.

Hypertext dokument koji sadri tekst, slike, zvuk i sl. i hiperveze ka drugim
dokumentima.

Internet Skup meusobno povezanih mrea koje koriste TCP/IP protokole.

Intranet Privatna mrea nekog preduzea koja koristi iste servise i programe kao i javni
internet (WWW itae, HTTP servere, TCP/IP protokol za povezivanje ali za interne
potrebe.
IP Number (Internet Protocol Number) internet adresa koju ini jedinstveni broj
sainjen od 4 32-bitna celobrojna broja, odvojenih takama kojim je neki raunar
jedinstveno identifikovan na internetu (npr. 195.22.108.10).

ISP (Internet Service Provider) internet posrednik, firma koja nudi usluge povezivanja
na internet.

TCP/IP (Transmission Control Protocol/ Internet Protocol) skup protokola na kojima se

zasniva internet.

URL (Uniform Resourse Locator) standardan nain za predstavljanje resursa na

internetu. Daje punu adresu i nain pristupa svakom resursu na internetu.

WWW (Word Wide Web) ili Web internet klijent-server distribuirani sistem za
pronalaenje informacija zasnovan na hypertext protokolu koji vri prenos hypertext
dokumenata preko razliitih raunarskih sistema.

KRSTARENJE PO WEB-u

WWW(World-Wide Web) ili web servis se moe opisati kao servis, taniije skup servisa
za pristup multimedijalnim distribuiranim bazama podataka. Za korisnika web izgleda
kao jedna nepregledna biblioteka multimedijalnih dokumenata na internetu.

Uz web su vezani i pojmovi hiperteksta, hiperveze i hipermedije. U hipertekst

dokumentu ako elite da saznate vie informacija o pomenutom predmetu, moe da samo
kliknete miom na pojmove iznad kojih se kursor mia menja u ruicu (ime signalizira
da je taj pojam hiperveza na drugi dokument) i pojavljuje se novi dokument sa eljenim
detaljima. Taj dokument moe biti ne samo od drugog autora nego i geografski potpuno
udaljen od prethodnog. Hipermedija je nadskup hiperteksta, tj. bilo koji medijum moe
biti hiperveza za drugi medijumom, na primer iz nekog teks dokumenta moe se pozvat
slika, zvuni zapis, animacija ili neka druga kombinacija medija.

Rad na web-u se bazira na klijent-server modelu. Mora da postoji WWW server na kome
je smetena prezentacija koju elimo da pogledamo. Prezentacija je opisana preko
komandi HTML (Hyper Text Markuo Language) jezika. Pregled se ostvaruje preko naeg
raunara koji predstavlja klijent stanicu sa itaem HTML dokumenata. ita moe biti
program Netscape Navigator ili MS Internet Explorer ili neki drugi program.

U ENTEL-u zbog potpune kompatibilnosti sa Novell Netware mrenim operativnim

stanicama i vee pouzdanosti, instaliran je na svim radnim stanicama Netscape Navigator
i za probleme nastale korienjem drugih, insatliranih od strane korisnika itaa, MIS
sluba nije odgovorna za otklanjane tih problema.

PRISTUP ELJENOM DOKUMENTU

Taan broj dokumenata koji se mogu nai na WEB-u se ne zna, ali se barata nekom
cifrom od oko 3,000,000,000 dokumenata (web stranica) koji mogu da se nau. Ovi
dokumenti nisu kataloki poredjani kao u biblioteci i ne postoji nikakav standard.

Korisnik moe pristupiti odreenom dokumentu na internetu na jednan od sledeih

naina:
kucanjem simbolike adrese gde je smetena prezentacija koja sadri eljeni dokument
npr. info.ep-entel.com
kucanjem numerike IP adrese servera gde je smetena prezentacija koja sadri eljeni
dokument npr. 195.252.108.10
klikom na pojam u otvorenom dokumentu koji je hiperveza na eljeni dokument
pretraivanjem uz pomo internet pretraivaa i dobrim definsanjem pojmova koje
opisuju dokument koje nazivamo kljune rei.
skidanjem dokumenta sa interneta (download), spaavanje na disk raunara i
njegovo otvaranje sa diska raunara.

SAVETI:

U Netscapu treba podesiti HomePage na http://info.ep-entel.com

Adrese web prezentacija koje korisnik esto poseuje treba staviti u Bookmarks ( na
otvoreni dokument kliknu u Meni Bar liniji Bookmark pa Add Document to Bookmark).

Proitajte i:

Pretraivanje interneta

Korisne WWW adrese (opte)

WWW adrese (projektovanje)

PRETRAIVANJE INTERNETA

Internet pretraujemo kada elimo pronai internet porezentacije ije adrese ne znamo.
Neki puta ne znamo ni da li postoje takve prezentacije a jedino to znamo je tema koja
nas zanima. Pretraivanje na internetu vri se uz pomo specijalizovanih web
prezentacija(sajtova tj. sites ) koje za definisane kljune rei od strane korisnika ponude
izbor dokumenata sa tim reima. Korisnik bira od ponuenih prezentacija i klikom mia
otvara one koje ga zanimaju. Svaka takva prezentacija za pretraivanje ima svoj sistem i
nain pretrage. Mogua podela bi bila na: pretraivae, multipretrazivae, tematske
direktorije i td.

PRETRAIVAI (Search engines) - Imaju bazu podataka koja sadri dokumente

Automatski se grade tako to robot program popularno nazvan "pauk" pretrauje internet,
obilazi internet servere i stavlja nove dokumente u bazu, tako da su baze ogromne i
nepreiene. Kada korisnik zada kljune rei, pretraiva vri izbor iz svoje baze na
osnovu algoritma za pretragu ija uspenost donosi popularnost pretraivau

MULTI-PRETRAIVAI (Multi-search engine ili Meta search engines) - Pretrauju

tako to kljune rei koje je naveo korisnik istovremeno podnesu nekoliko pretraivaa i
onda prenesu njihove rezultate

TEMATSKI DIREKTORIJI (Directory) - Grade se tako to specijalisti pretrazuju

internet i onda stavljaju hiperveze na adrese gde se razrauju odreene tematske oblasti.

NEVIDLJIVI INTERNET - Dokumenti ne mogu da se nadju ni preko jednog

pretraivaa ili multi-pretraivaa, web prezentacija sadri svoju bazu dokumenata
kojima moe jedino da se prie iz te prezentacije (bilo preko pretraivaa na sajtu ili
kretanjem po hipervezama prtezentacije)

SAVETI ZA PRETRAIVANJE
Uspenost pretraivanja ovisi pre svega u spretnom odabiranju kljunih rei od strane
korisnika
Kljune rei pisati malim slovima
Fraza od vie rei se navodi u navodnim znakovima
Ako stavimo logiki operator AND izmeu kljunih rei traimo da dobijemo
dokument gde su obe rei prisutne (npr. : energija AND telekomunikacije)
Ako stavimo logiki operator OR izmeu kljunih rei traimo da dobijemo dokument
gde je jedna od navedenih rei prisutna (npr. : energija OR telekomunikacije)
Ako stavimo logiki operator NOT traimo da dokument ne sadri re ispred koje je
NOT (npr.: termoelektrana NOT kostolac.
Isti efekat je sa znakom minus naslonjenim na kljunu re (npr.: termoelektrana
kostolac).
Obavezna re koja mora biti u tekstu se oznaava sa znakom plus naslonjenim na
kljunu re, (npr.: termoelektrana +kostolac)

Adrese najpopularnijih internet prezentacija sa kojih se moe pretraivati internet:

www.google.com

www.altavista.com

www.yahoo.com

www.hotbot.com

www.excite.com

www.alltheweb.com

www.krstarica.co.yu
KORISNE INTERNET ADRESE

ENTEL
www.ep-entel.com
www.energoprojekt.co.rs

PRETRAIVAI
www.google.com
www.altavista.com
www.yahoo.com
www.hotbot.com
www.alltheweb.com
www.krstarica.com

BESPLATNI E-MAIL NALOZI

www.yahoo.com
www.hotmail.com

VREMENSKA PROGNOZA
www.hidmet.gov.rs

KURSNA LISTA
www.nbs.rs/internet/cirilica/scripts/kl.html
www.krstarica.com/lat/kurs/
www.oanda.com/

NARODNA BANKA SRBIJE

www.nbs.rs

PROPISI
www.propisi.com
www.srbija.gov.rs (Vlada Srbije)

PRIVREDNE KOMORE
www.pks.rs (Srbije)
www.kombeg.org.rs (Beograda)

EKONOMSKI INFORMATORI
www.cekos.co.rs
www.stat.gov.rs (Republiki zavod za statistiku)
www.merr.gov.rs (Ministarsrvo ekonomije i regionalnog razvoja)
www.economy.rs

ENGLESKO SRPSKI RENIK( RENICI...)

www.krstarica.com/recnik/

RAUNARSTVO I INTERNET OBRAZOVANJE (srpski)

www.mikro.rs (Mikro)
www.pcpress.rs (PC Press)
www.sk.co.rs (Svet kompjutera)
www.kombib.rs (Kompjuter biblioteka-aak)
www.cet.rs/cetcitaliste/default.aspx (italite CET-a)
www.microsoft.rs
www.znanje.org/nauka/index.htm

HARDWARE
www.benchmark.rs
www.pcberza.rs

ANTIVIRUSNA ZATITA RAUNARA

www.zastita.com
www.elitesecurity.org
www.ca.com
www.avg.com
www.symantec.com

SINDIKAT
www.sindikat.rs

RAZNO
www.webstrane.com/site/ Web strane - Telekom
www.nb.rs Narodna biblioteka Srbije
www.hotels.rs - Hoteli u Srbiji
www.beograd.rs
www.011info.com
www.tob.co.rs Turistika organizacija Beograda
www.mfa.gov.rs/Srpski/Facts/Map/index_s.html - mapa Srbije
www.planplus.rs - plan Beograda
www.dobra-knjiga.com - internet knjiara
www.jeftino.rs
www.spc.rs - Srpska pravoslavna crkva
www.yuta.rs - Turistika organizacija Srbije
www.serbia-tourism.org/ Turistiki prospekt Srbije
www.mobilnisvet.com
www.vicevi.rs
www.izlazak.com
www.nasasrbija.org - Humanirtarna organizacija
www.rastko.rs - biblioteka srpske kulture

E-MAIL / ELEKTRONSKA POTA

Najrasprostranjeniji vid internet komunikacije koji omoguava slanje poruka od jednog

korisnika do drugog. Uz e-mail poruku se moe poslati i datoteka ili vie datoteka (npr.
Word dokumenti, Excel tabele, Auto CAD crtei, razni programi, itd.). Takve datoteke se
zovu na engleskom Attachment Files. Neki provajderi imaju ogranienja na veliinu
attachment datoteka (na primer 500 kilobyta koji se moe slati u jednoj e-mail poruci).
Kako korisnici ENTEL-ove mree mogu koristiti vlastiti FTP server, velike fajlove i ne
treba slati e-mailom nego preko FTP servera!
FTP SERVERI

Zbog stalne potrebe razmene datoteka (fajlova) sa biroima u zemlji i/ili inostranstvu
podignuti su internet FTP (File Transfer Protocol) servisi u okviru internet usluga koje
moe koristiti svaki korisnik mree ENTEL-a. FTP serveri su namenjeni za razmenu
velikih fajlova ili veeg broja malih.

Za razmenu fajlova unutar mree ENTEL-a koriste se unutranje IP adrese FTP servera
(10.1.1.*), a za razmenu sa korisnicim izvan nae mree koriste se poljne adrese.

1. OTVARANJE FTP KORISNIKOG NALOGA

Za rad sa FTP serverom korisnici na svojim raunarima moraju imati instaliran neki od
FTP klijent programa (npr. Total Commander).
Ukratko, na primeru Total Commander-a i zajednikog FTP korisnika entelftp (u
unutranjij mrei), kreiranje novog korisnikog naloga:
U Total Commanderu, kliknite ikonu FTP, pa New Connections, i unesite parametre:
Session: ENTELFTP, Host Name (Port): 10.1.1.6 , User Name: entelftp, Password:
ent123, i obavezno ekirati Use Passive mode polje, pa OK dugme (za detaljnije uputstvo
pogledjte uputstvo za kreiranje nove konekcije FTP servera preko Tolal commandera )

2. RAZMENA FAJLOVA U ENTELU

Prema Dopisu MIS slube otvorite na svojoj radnoj stanici potrebne FTP korisnike.

3. RAZMENA FAJLOVA SA INO PUNKTOVIMA

1. Osnovnom spoljnom FTP serveru u ENTEL-u (razmena fajlova sa INO punktovima)
prilazi se preko spoljne adrese FRT servera, tj. polje Host name(Port): ftp.ep-entel.com
ili 195.252.108.6 uz korienje linka ka beotel.yu.

Korisnika imena pomou kojih se moe ostvariti pristup su formirana prema ino
punktovima pa su qatar, oman, emirati i brasil. Preko korisnikog imena Entdowns moe
se pristupiti zajedniki interesantnim fajlovima. Korisnika imena i tajne lozinke
(passwordi-koje ete dobiti od MIS slube) su identini bez obzira na nain pristupa, ali
je vidljiv prostor na disku FTP servera razliit u 1. i 2. sluaju pristupa.

Napomena: Adresu preko koje se pristupa FTP serveru treba upisati u polje Host name (Port) i ftp.ep-
entel.com predstavlja osnovnu (default) vrednost. U sluaju nemogunosti konekcije na ovaj nain probati
konekciju tako da u isto polje unesemo numeriku vrednost istog linka tj. 195.252.108.6 Tek ako ni na
ovaj nain ne moe se ostvariti konekcija prelazimo na sledei sluaj tj. korak procedure.

U zavisnosti od INO punkta biraju FTP korisnika, i nakon uspene konekcije vri se
prenos fajlova na odreeni prostor FTP Entel servera, sa koga ga onaj kome su poslati
moe preuzeti.

Kako bismo izbegli konfuziju pri prihvatanju fajlova, onaj ko alje fajlove preko FTP
servera mora prvo e-mailom obavestiti slubu ili osobu kojoj e da alje. U poruci mora
da navede ta je stavio na FTP server. Ako je koristio rezervni FTP server mora i tu
informaciju navesti u e-mail poruci. Nakon preuzimanja fajlova sa FTP servera obaveza
je da se obavesti poiljalac sa e-mailom kojom se potvruje da su i koji su fajlovi uspeno
preuzeti, nakon ega se trebaju i obrisati sa FTP servera.

Napomena : Vie detalja pogledati u Uputstvu za rad sa FTP serverom.

Na FTP serveru Entela user: ENTDOWNS pasword down777 Host: 10.1.1.6, nalaze se
korisni besplatni (freeware) i testirani programi koje moete preuzeti i instalirati. Za vie
informacija kliknite ovde ....

MERE ZATITE PROTIV VIRUSA, TROJANACA, CRVA, ...

Pogledajte: Lista najopasnijih virusa, trojanaca i sl... !

Efikasna zatita je mogua samo ako svako u sklopu svojih aktivnosti preventivno vodi
rauna o opasnosti od virusa i svojim postupcima ne ugroava mreu i informacioni
sistem Entel-a otvarajui sistem nekontrolisanom prilivu nepoznatih i neproverenih file-
ova, kako preko razliitih prenosnih magnetnih medija (diskete, CD disk, CD-RW, ZIP,
HDD, itd.) tako i preko interneta (attachment e-mail-a, download sa WEB site-a ili
FTP servera i sl.).
esto se takvi programi ire internetom "upakovani" kao katalog proizvoda, neka ala,
estitka za praznik i slino. Medjutim, svi imaju jednu zajedniku karakteristiku - svi su
izvrni fajlovi, tj. programi. pod Windows operativnim sistemom. Izvrne programe
moemo prepoznati po ekstenziji ( SVI fajlovi koji se zavravaju sa .exe ). Ovo je veoma
bitno, poto ima sluajeva da fajlovi koji nose viruse imaju ime slika.jpg.exe ili
katalog.txt.exe.

Dakle, iako pie slika.jpg, to NIJE slika, ve program. Po izvravanju, ovaj program
moda e i prikazati neku sliku, ali gotovo sigurno e uraditi jo neto - zaraziti na
raunar virusom, trojancem, ili slino. Ukoliko se to i desi OBAVEZNO moramo oistiti
raunar.

Kada dobijemo e-mail-om poruku koja ima "attachment" (fajl prikaen uz poruku), ne
treba odmah attachment otvoriti (tj. pritisniti miem na njega), nego ga snimiti negde na
disk, gde moemo prvo proveriti da li je "sumnjiv":

U Entelu se za skidanje pote koristi program EUDORA, i ona automatski snima

"attachment"-e na folder (direktorijum)
C:\Program Files\Qualcomm\Eudora Mail\Attach ili C:\Eudora Attachments
tako da je dovoljno proveriti dobijeni fajl na navedenom folderu. Pod proverom se
podrazumeva prvo provera tipa, a po potrebi i skeniranje fajla antivirusnim programom.

Ako je u pitanju slika (tj. file ime tip .gif, .jpg, .bmp) ili tekst (.txt, .asc), onda se fajl
slobodno moe otvoriti.

Ukoliko je u pitanju dokument tekst procesora Word (.doc), izvrni fajl (.exe, .com,
.bat, .cmd) ili neto nepoznato potrebno je da taj direktorijum pretraimo tj. skeniramo
antivirusnim programom.

Ako je u pitanju arhiva fajlova, tj. fajl koji sadri druge fajlove u kompresovanoj
formi (.zip, .arj, .rar ili .tgz), potrebno je fajl "otpakovati", a onda ponoviti prethodno
uputstvo i utvrditi kojeg su tipa fajlovi.

Za fajlove koje preuzimamo sa Web ili FTP adresa potrebna je ista provera.

Svako ko detektuje pojavu nekog virusa OBAVEZNO bi trebao da obavesti ostale

korisnike mree Entel-a da obrate panju o opasnosti uz precizno objanjenje (najbolje e-
mail-om).

Kada su isprogramirani prvi virusi, u doba kada PC raunari nisu bili toliko
rasprostranjeni i kada je operativni sistem bio MS-DOS virusi su se vrlo esto javljali, ali
veina nije bila preterano opasna (ispisali bi neku poruku, odsvirali pesmicu ili se naalili
sa vaom tastaturom). Napisati virus koji je vrlo ilav i preivljava u svim uslovima je bio
presti meu programerima. Nakon nastanka OS Windows 95, objektno orijentisanog
programiranja, vizuelnih programskih jezika i masovnog povezivanja PC raunara preko
interneta poveavala se radna oblast virusa i nastali su u novim formama: makro virusi,
web virusi, trojanci, crvi, tempirane bombe i sl.

U Krivini zakon Srbije, aprila ove godine, uneto je sedam dela protiv
bezbednosti raunarskih podataka - glava 16a. To su: neovlaeno
korienje raunara i raunarske mree, raunarska sabotaa, pravljenje i
unoenje raunarskih virusa, raunarska prevara, ometanje funkcionisanja
elektronske obrade i prenosa podataka i raunarske mree, neovlaeni
pristup zatienom raunaru ili raunarskoj mrei i spreavanje i
ograniavanje pristupa javnoj raunarskoj mrei, neovlaeno korienje
autorskog i drugog srodnog prava. Za uinjena krivina dela, pored
novanih, zakon predvia i zatvorske kazne koje se kreu od 30 dana do
12 godina.
VIRUSI

Pod virusom se esto misli na sve programe koji su napravljeni da pruzroe tetu na
raunarima i mreama gde bez znanja i ele vlasnika su dospeli. Bolji poznavaoci takve
programe dele na vie vrsta a priblian opis programa za koje smataraju virusom je dan u
nastavku teksta.

Virusi je program koji radi neto tetno (ili bar beskorisno). Razmnoava se, maskira se
ili uvue u neki drugi program ili dokument, ijim se pokretanjem aktivira i virus.

Njih prave programeri (hakeri) da bi pravili tetu drugim kompjuterima. U prvo vreme
virus se pritaji, kako bi se neprimeen iskopirao na to vie mesta jer time raste
mogunost da se iskopira i u program koji se startuje svakog dana. Ako pristupimo
disketi, on se iskopira i na disketu ime postaje jo opasniji jer emo tu disketu u 90%
sluajeva dati nekom drugom i tako da emo zaraziti i drugi raunar . Naravno, jo bre
e se razmnoavati ako preko mree pristupimo na server, jer se na taj nain lako mogu
zaraziti svi raunari koji su u mrei. Posle otprilike mesec dana od dana inficiranja
raunara virusom, do tada pritajen poinje da se manifestuje. Nekima raunarima e disk
biti formatiran, nekima e otkazati tampa, monitor ili tastatura, a nekima e virus brisati
podatke polako, datoteku po datoteku. Nain i vreme delovanja iskljuivo zavise od
mate programera koji je napisao virus.

Kada su isprogramirani prvi virusi, u doba kada PC raunari nisu bili toliko
rasprostranjeni i kada je operativni sistem bio MS-DOS virusi su se vrlo esto javljali, ali
veina nije bila preterano opasna (ispisali bi neku poruku, odsvirali pesmicu ili se naalili
sa vaom tastaturom). Napisati virus koji je vrlo ilav i preivljava u svim uslovima je bio
presti meu programerima. Nakon nastanka OS Windows 95, objektno orijentisanog
programiranja, vizuelnih programskih jezika i masovnog povezivanja PC raunara preko
interneta poveavala se radna oblast virusa i nastali su u novim formama: makro virusi,
web virusi, trojanci, crvi, tempirane bombe i sl.

TROJANCI
Trojanci su dobili ime po legendarnoj prii o trojanskom konju. Nain njihovog irenja
je raznovrstan. Medjutim, daleko najei nain irenja virusa je i naee korieni
internet servis elektronske pote (e-mail). Pored e-mail poruka, mreni virus je mogue
pokupiti i preko drugih internet servisa - u news grupi, preko IRC-a, ICQ-a, putem
download-a ne-proverenog file-a sa FTP ili sa nekog WEB site-a.

Trojanci su tetni programi, ali se ne razmnoavaju. Oni se ne sakrivaju unutar drugih

programa, ve su jednostavno maskirani kao program koji radi neto korisno, a u stvari je
vrlo tetan.

Nakon infekcije raunara, ovi trojanci dojavljuju svojim "vlasnicima" izabrane podatke
sa zaraenog raunara. Ti podaci mogu biti bilo ta, ali su to najee lozinke koje
vlasnik koristi na raunaru. Medjutim, mnogi od ovih virusa preuzimaju POTPUNU
kontrolu nad raunarom, tako da zlonamerniku omoguavaju i pristup datotekama na
disku, ekranu ili podacima koje korisnik zaraenog raunara ukucava na tastaturi, tako da
moe ak formatirati hard disk raunara, izmeati fajlove po njemu, mrei ili nesto
slino.

U poslednje vreme trojanci se najee koriste za krau lozinki ili za omoguavanje

pristupa udaljenom raunaru preko Interneta (na primer: dok bezbrino surfujete
odjednom shvatate da nemate nikakvu kontrolu nad raunarom - ne odgovara na
komande sa tastature, klikovi miem ne pomau i kada se konano setite da ga ugasite,
nakon ponovnog paljenja shvatate da vam je pola hard diska obrisano...).

Uglavnom se dobijaju preko e-maila, koji vam je poslao neki va "poznanik" sa mree, i
koji e vas u poruci ubedjivati da ga instalirate jer e vam taj program navodno ubrzati
vezu sa provajderom ili neto slino. Medjutim nakon starta tog programa aktivira se
trojanac i dalje valjda znate. Naravno, neki puta ti prijatelji ni ne znaju da su vam poslali
tu poruku, kao to ni vi ne zante da ste identinu poruku poslali svojim prijateljima.

CRVI

To su programi koji se umnoavaju u to vie primeraka (uglavnom ne prave nikakvu

direktnu tetu po samom racunaru), to rezultuje zatrpavanjem hard diska fajlovima,
zaguenjem mree ili zatrpavanjem sanduia (ako se razmnoava preko e-maila).

Crv ne mora da se transportuje sakriven unutar nekog drugog fajla, ve moe biti
maskiran kao program koji na prvi pogled radi neto korisno - npr. uveni Happy99
prilikom pokretanja izbaci prozor u kome se prikazuje vatromet, ali u pozadini stvori
nekoliko fajlova i izmeni nekoliko drugih tako da se prilikom slanja e-maila na istu
adresu poalje i jedna kopija crva.
RAZLIKA IZMEU VIRUSA, TROJANACA, CRVA
ILI
KOJA SVE NAPAST MOE DA NAS SNAE ?

Teko je precizno definisati ta spada u koju kategoriju, pogotovo to se danas prave meavine
tipova, ali neke osnovne razlike su :

1. Program koji se namerno razmnoava (pravi kopije samog sebe) je virus, a sve to se ne
razmnoava nije virus, tj. trojanci nisu virusi!

2. Bar neka od ovih kopija je i sama virus po definiciji; ovde odmah treba odbaciti programe
koji se ponaaju kao virusi, ali ne uspeju da se razmnoe - oni nisu "pravi" virusi.

3. Virus na neki nain mora da se prikai na "domaina", i to na takav nain da se izvravanjem

"domaina" izvri i virus, a crvima ne trebaju domaini.

4. Tempirane bombe - to su specijalni sluajevi sve tri pomenute kategorije (virusa, trojanaca i
crva), i ne izvrsavaju se odmah, vec ekaju da se navre neki uslovi (npr. uveni W95.CIH
kada se prvi put pokrene mirno e praviti kopije samog sebe u svim exe fajlovima koje
pokrenete na vaem raunaru, a kada dodje 26. u mesecu, kree u akciju, tj. kree da prikazuje
svoje tetno dejstvo na vaem raunaru).

MERE ZATITE PROTIV VIRUSA, TROJANACA, CRVA, ...

Pogledajte: Lista najopasnijih virusa, trojanaca i sl... !

Efikasna zatita je mogua samo ako svako u sklopu svojih aktivnosti preventivno vodi
rauna o opasnosti od virusa i svojim postupcima ne ugroava mreu i informacioni
sistem Entel-a otvarajui sistem nekontrolisanom prilivu nepoznatih i neproverenih file-
ova, kako preko razliitih prenosnih magnetnih medija (diskete, CD disk, CD-RW, ZIP,
HDD, itd.) tako i preko interneta (attachment e-mail-a, download sa WEB site-a ili
FTP servera i sl.).

esto se takvi programi ire internetom "upakovani" kao katalog proizvoda, neka ala,
estitka za praznik i slino. Medjutim, svi imaju jednu zajedniku karakteristiku - svi su
izvrni fajlovi, tj. programi. pod Windows operativnim sistemom. Izvrne programe
moemo prepoznati po ekstenziji ( SVI fajlovi koji se zavravaju sa .exe ). Ovo je veoma
bitno, poto ima sluajeva da fajlovi koji nose viruse imaju ime slika.jpg.exe ili
katalog.txt.exe.

Dakle, iako pie slika.jpg, to NIJE slika, ve program. Po izvravanju, ovaj program
moda e i prikazati neku sliku, ali gotovo sigurno e uraditi jo neto - zaraziti na
raunar virusom, trojancem, ili slino. Ukoliko se to i desi OBAVEZNO moramo oistiti
raunar.

Kada dobijemo e-mail-om poruku koja ima "attachment" (fajl prikaen uz poruku), ne
treba odmah attachment otvoriti (tj. pritisniti miem na njega), nego ga snimiti negde na
disk, gde moemo prvo proveriti da li je "sumnjiv":

U Entelu se za skidanje pote koristi program EUDORA, i ona automatski snima

"attachment"-e na folder (direktorijum)
C:\Program Files\Qualcomm\Eudora Mail\Attach ili C:\Eudora Attachments
tako da je dovoljno proveriti dobijeni fajl na navedenom folderu. Pod proverom se
podrazumeva prvo provera tipa, a po potrebi i skeniranje fajla antivirusnim programom.

Ako je u pitanju slika (tj. file ime tip .gif, .jpg, .bmp) ili tekst (.txt, .asc), onda se fajl
slobodno moe otvoriti.

Ukoliko je u pitanju dokument tekst procesora Word (.doc), izvrni fajl (.exe, .com,
.bat, .cmd) ili neto nepoznato potrebno je da taj direktorijum pretraimo tj. skeniramo
antivirusnim programom.

Ako je u pitanju arhiva fajlova, tj. fajl koji sadri druge fajlove u kompresovanoj
formi (.zip, .arj, .rar ili .tgz), potrebno je fajl "otpakovati", a onda ponoviti prethodno
uputstvo i utvrditi kojeg su tipa fajlovi.

Za fajlove koje preuzimamo sa Web ili FTP adresa potrebna je ista provera.

Svako ko detektuje pojavu nekog virusa OBAVEZNO bi trebao da obavesti ostale

korisnike mree Entel-a da obrate panju o opasnosti uz precizno objanjenje (najbolje e-
mail-om).

Kada su isprogramirani prvi virusi, u doba kada PC raunari nisu bili toliko
rasprostranjeni i kada je operativni sistem bio MS-DOS virusi su se vrlo esto javljali, ali
veina nije bila preterano opasna (ispisali bi neku poruku, odsvirali pesmicu ili se naalili
sa vaom tastaturom). Napisati virus koji je vrlo ilav i preivljava u svim uslovima je bio
presti meu programerima. Nakon nastanka OS Windows 95, objektno orijentisanog
programiranja, vizuelnih programskih jezika i masovnog povezivanja PC raunara preko
interneta poveavala se radna oblast virusa i nastali su u novim formama: makro virusi,
web virusi, trojanci, crvi, tempirane bombe i sl.

U Krivini zakon Srbije, aprila ove godine, uneto je sedam dela protiv
bezbednosti raunarskih podataka - glava 16a. To su: neovlaeno
 korienje raunara i raunarske mree, raunarska sabotaa, pravljenje i
unoenje raunarskih virusa, raunarska prevara, ometanje funkcionisanja
elektronske obrade i prenosa podataka i raunarske mree, neovlaeni
pristup zatienom raunaru ili raunarskoj mrei i spreavanje i
ograniavanje pristupa javnoj raunarskoj mrei, neovlaeno korienje
autorskog i drugog srodnog prava. Za uinjena krivina dela, pored
novanih, zakon predvia i zatvorske kazne koje se kreu od 30 dana do
12 godina.
ANTIVIRUSNI PROGRAMI

Na svakom raunaru u mrei je instaliran najmanje jedan antivirusni program. Ovo su

kompleksni i "ivi" programi. Kompleksni su utoliko to se sastoje od vie delova, a
ivima ih zovemo zato sto zahtevaju odravanje i panju.

Svi antivirusni programi imaju nekoliko komponenata. Ove komponente su najee :

deo za proveru fajlova (scan),

deo za ienje zaraenih programa (clean), i

stalno aktivni deo koji nadgleda ulazno-izlazne operacije na raunaru i proverava da

li se moda tu kree i neki virus ili slian program (monitor).

Scan delom programa se proverava sadraj diska u potrazi za virusima. Ukoliko scan
pronae neki zaraen fajl on e automatski pokrenuti clean deo i pokuati da oisti fajl.
Naalost, to nije uvek mogue.Tada je jedino reenje brisanje zaraenog fajla (kroz
Windows Explorer sa tipkom SHIFT tj. brisanje bez kopiranja u Recycle Bin!). To je i
najbolje reenje koje treba primenjivati kad god je mogue.

Veina antivirusnih programa instalira monitor programe koji se automatski startuju po

ukljuivanju raunara. Na ovaj nain stalno imamo antivirusnog policajca koji
nadgleda ta radimo, to jako poveava sigurnost rauanara, ali i dosta usporava rad.

Ipak, i u ovom sluaju ne smemo se zavaravati da nam je raunar 100% siguran od

nepoeljnih upada. Kako je ve prethodno reeno, svakog meseca se pojavi preko sto
novih virusa i srodnih programa. Antivirusni programi se zato moraju redovno
nadograivati novim verzijama antivirusnih datoteka ("update").

Proirtajte i :

O odravanju CA Trust InoculateIT antivirusnog programa

O virusima i ostalim srodnim programima vrlo opirna analiza na srpskom jeziku postoji
na internet adresi:
http://www.zastita.co.rs
 Ostali :

http://www3.ca.com/virusinfo/