GRAANSKO PROCESNO PRAVO

FUNKCIONALNA NAELA

1) NAELO KONTRADIKTORNOSTI
(OBOSTRANOG SASLUANJA STRANAKA) l. 5. st. 1 ZPP
( audiatur et altera pars)
Ravnopravnost dveju stranaka sa suprotnim interesima nalae da se svakoj
od njih zajami pravo na izjanjenje o parninim radnjama koje preduzima njen
protivnik.
l. 5. st. 1. ZPP
Sud e svakoj stranci pruiti mogunost da se izjasni o navodima,
predlozima i zahtevima protivne stranke.

1) OSNOVE lei u principu DEMOKRATINOSTI sud je u obavezi da uje

ta o predmetu spora ima da kae suprotna strana.
Istorijsko poreklo iz LEGISAKCIONOG SPORAZUMA (presumcija da e se stranke
u sporu ponaati aktivno).

2) POJAM to je obaveza, dunost suda, preduslov za objektivno

sudjenje. Sud je duan da svakoj stranci omogui da se izjasni o radnjama svog
(njenog) protivnika. Da li e se stranke koristiti svojim pravom to je njihova stvar
izbora. Pravni interes stranaka je taj da se izjasne u suprotnom one mogu biti u
nepovoljnom procesnom poloaju. Sud je duan da stranci prui priliku da se izjasni,
ali to je samo pravo stranke, ali ne i njena dunost.

3) NAIN REALIZACIJE NAELA to su procesni instrumenti kojima

zakonodavac omoguava realizaciju ovog naela.
Stranka pre svega treba da sazna radnju predhodne stranke. Potrebno je
dostavljanje pismena sud time omoguava jednoj strani da se izjasni o radnjama
svoga protivnika. To mora biti blagovremeno potovanje rokova (tuba 15 30
dana). Akt dostavljanja mora biti izvren po zakonu.
Potrebno je davanje rei protivniku da se izjasni na roitu. Pouava se
neuka stranka na koji nain to da uini.
Ako je sud u toku celog postupka obema strankama podjednako omoguio
izjanjenje i prilikom donoenja presude sve to uzeo u obzir, ispunjen je
preduslov za objektivno sudjenje.

4) PROCESNOPRAVNI ZNAAJ NAELA vrlo je veliki. U vezi je sa

raspravnim naelom jer sud kroz kontradiktorno raspravljanje dolazi do procesnog
gradiva i obrazuje podlogu za presudu. Povreda ovog naela je APSOLUTNO BITNA
kod parninog postupka gde sud ukida prvostepenu presudu i ako je ona zakonita. l.
361. st. 2. ta. 7 - vraa se pr. stvar niem sudu na ponovno suenje ako stranci
nezakonitim postupanjem, a naroito proputanjem postavljanja, nije data mogunost
da raspravlja pred sudom - i razlog za ponavljanje postupka.

1
 5) ODSTUPANJA iz razloga celishodnosti (da se postupak ne bi
odugovlaio).
Moe se odstupiti samo kad je to zakonom doputeno (da se stranka ne izjasni).
Sud je ovlaen da odlui o zahtevu o kome protivnoj stranci nije bila pruena
mogunost da se izjasni:

1) kod OBEZBEENJA DOKAZA

- radnja suda za koju postoji opasnost da e dokaz biti uniten, da nee
moi da se pribavi ili e teko da se pribavi (testametalni svedok koji je
na samrti, isprava koja se raspada)
- razlozi hitnosti koji navode sud da dokaze izvode ranije (veliki trokovi,
sam izvodi dokaz)

2) u postupku IZDAVANJA PLATNIH NALOGA

- nalozi koje izdaje sud na osnovu mandatne tube kada se duguje
novac
- sudskom odlukom se nalae tuenom da vrati dug
- sud bez obavetenja donosi odluku
- donoenje presude zbog izostanka nije odstupanje od naela
kontradiktornosti tueni je pozvan uredno, a nije doao

3) kada su u pitanju MERE OBEZBEENJA POTRAIVANJA

(nisu predviena zakonom)
- ZIP doputa odstupanje od naela.

2) NAELO SAVESNOSTI I POTENJA (l. 9)

NAELO SAVESNIM KORIENJEM PROCESNOG PRAVA

Nelojalno parnienje je nedoputeno kako prema suprotnoj stranci, tako i prema

sudu. Uspeh stranke u sporu ne sme biti protivan objektivnom cilju parnice.
Strankama se nalae da govore istinu, ne smeju zloupotrebljevati svoja prava, a
sud je duan da takve zloupotrebe spreava.
1) OSNOVE
- osnovi: savesno postupanje je: - moralno opravdano (ta pretpostavka
je oboriva)
- moralno postupanje se uzima kao redovno postupanje
- dunost potenog parnienja obavezuje stranku, njenog zakonskog
zastupnika i punomonika.

2) POJAM
- stranke su dune da pred sudom govore ISTINU i da se
savesno koriste priznatim procesnim ovlaenjima.
To je nain na koje stranke moraju da koriste procesno pravo.

- teorija zabrane zloupotrebe prava:

a) objektivna vri se suprotno onome to pravni poredak doputa
(bez ikonozne namere)

2
 b) subjektivna pravo se zloupotrebljava kada titular prava ima
nameru da zloupotrebi pravo (ima ikonoznu nameru)
Kod nas se iz zakona ne vidi da li je prihvaena subjektivna ili objektivna teorija.
Dovoljna je ocena suda da se stranke koriste protivno cilju objektivna teorija.

3) NAIN REALIZACIJE NAELA ZLOUPOTREBA PROCESNIH

OVLAENJA (sud odbacuje tubu kao nedoputenu i nema meritornog
odluivanja)

a) PRIVIDNA PARNICA
simulirana (lana) sluaj podnoenja tube i voenja parnice radi ostvarivanja nekog
drugog cilja a ne radi zatite svog subjektivnog prava (sud je u tom sluaju duan da
primeni istrano naelo). Njome se vrea dunost savesne upotrebe procesnih
ovlaenja.

b) ZLOUPOTREBA PRAVA NA TRAENJE SUDSKE ZATITE

(to je pokretanje parnice bez stvarnog razloga, npr. da bi nekoj drugoj strani
napakostio ili namireni poverilac podnosi tubu sudu i oekuje da dunik nee uveriti
sud da je dug izmiren, a druga strana nema priznanicu).

v) DUNOST STRANKE DA GOVORI ISTINU

(ne sme da iznosi injenice za koje sigurno zna da se nisu dogodile, ali sme da iznosi
injenice za koje nije potputno izvesno da su tane).

g) ODUGLOVAENJE PARNICE
ovim se najee koristi tueni (npr. u kasnijoj fazi postupka iznose injenice koje su
se mogle ranije izneti ili trai izvoenje dokaza iako zna da to nee dovesti do
utvrivanja istine).

d) PROCESNE PREVARE (relativna povreda)

- ne potuje se dogovor van parnice
- sud izrie novanu kaznu ako ustanovi da strana zloupotrebljava
ovlaenja
- odbija pojedine radnje stranke (npr. trai odlaganje, a ne navede
razlog)
- mogunost odbijanja tube kod nas ne moe
- postignuto je poravnanje, ali je tuilac podneo tubu i izdejstvovao
presudu zbog proputanja, jer su se strane dogovorile da ne izadju na
sud, pa je tueni to ispotovao, a tuilac nije).

) DOLUS ili GRUB NEMAR

(npr. stranka doe nepripremljena na roite neopravdano verujui da e biti odloeno
ili ne ponese ispravu na koju se poziva u podnesku).

4) PROCESNOPR. ZNAAJ NAELA je relativno bitna povreda

odredaba parninog postupka (samo kad sud nae da je povreda takva da moe
uticati na pravilnost postupka).

5) ODSTUPANJA sve to je navedeno pod zloupotrebom proscesnih

ovlaenja.

3
 3) RASPRAVNO I ISTRANO NAELO
To su suprotstavljena naela. Ureuje se metod dokazivanja injenica i
prikupljanja procesne grae. Raspravno naelo je pravilo, dok je istrano
izuzetak.
1) OSNOVE
Uobliene su pravno u Rimskom pravu. Sud je utvrivao samo one injenice koje su
stranke iznele i dokaze koje su priloile. U srednjem veku, pod uticajem inkvizicije,
vlada istrano naelo prema kome sud izvodi sve dokaze ak i one iracionalne. Pod
uticajem SSSR istrano naelo je dominiralo u Parnicnom Postupku.
2) POJAM
RASPRAVNO NAELO
- sud utvruje samo one injenice koje su strane iznele i to one koje su relevantne
za odluivanje i koje su sporne za stranke i izvodi one dokaze koji su sporni.
ISTRANO NAELO
- sud izvodi sve relevantne injenice ak i kad su nesporne meu strankama, ak i
one koje stranke nisu predloile.
Naa pravna teorija: zakon treba tumaiti tako da se prednost da raspravnom naelu
- za dokaze vlada istrani princip, sud nije vezan dokaznim predlogom stranaka,
moe izvesti i drugi dokaz.
3) PROCESNO-PRAVNI ZNAAJ
- povreda raspravnog naela pogreno, nepotpuno utvreno
injenino stanje (relativno bitna povreda)
- povreda istranog naela ako je sud izazvao nedozvoljavajuim
raspolaganjima (apsolutno bitna)
4) ODSTUPANJA
a) obaveza suda da utvrdi sve injenice od kojih zavisi primena
kogentnih (prinudnih) normi. Sud mora da utvrdi sve injenice, a ne
samo one koje je iznela stranka.
b) sud ne sme uvaiti raspolaganje strankama koje je protivno
prinudnim propisima i pravilima morala (l. 3. st. 3).
c) da izvede i one dokaze koje stranka nije predloila.

4) NAELO POUAVANJA NEUKE STRANKE

U naem pravu parnino sposobna stranka moe parnicu da vodi lino (bez
advokata ili drugog strunog punomonika). Ako se sud drao pasivno, moe se
dogoditi da stranka (laik) pretrpi tetu zbog nepoznavanja procesnih pravila. Ovo
naelo ima za cilj da tu opasnost otkloni. Sud je duan da stranku upozori na parnine
radnje koje moe preduzeti. Sud treba dati pouku o posledicama proputanja. Ovo je
relativno bitna povreda odredba parninog postupka. Vii sud ukida presudu nieg
suda samo ako stranka uloi albu, ako je povreda s obzirom na okolnost spora u
kome je uinjena mogla uticati na tanost presude, sud e uzeti takvu greku nieg
suda samo ako se sud na nju pozove. Dunost pouavanja stranke postoji samo u
vezi njenih procesnih, a ne i materijalnih prava. Takva dunost ne postoji ako je u ulozi
stranke nae advokat, tuilac, pravobranilac i drugo struno lice.

4
 TOK PARNINOG POSTUPKA
I stadijum: Pripremni stadijum
II stadijum: Glavna rasprava Tipian tok postupka
III stadijum: Meritorno odluivanje (nisu svi stadijumi obavezni)
IV stadijum: Pravni lekovi (ispitivanje prvostepene
odluke po albi ako bude podneta).

Pripremni stadijum je obavezan, jer poinje podnoenjem tube sudu, ostali

mogu da otpadnu (stranka povue tubu). Do IV stadijuma se postupak odvija po
inicijativi suda nije potreban predlog stranke za prelazak iz jedne u drugu fazu.
Stranka svojim radnjama moe spreiti prelaz iz 1. stadijuma u 2. Moe da
povue tubu, izostane sa roita.
- sud odluuje da li su ispunjeni uslovi da se pree iz prvog stadijuma u drugi,
osim u IV stadijumu njega inicira stranka podnoenjem albe.

I PRIPREMNI STADIJUM PRIPREMANJE RASPRAVE

Prva radnja kojom se pokree parnini postupak je PODNOENJE TUBE

SUDU, jer bez tube nema parninog postupka. Ukoliko tuilac povue TUBU
prestaje parnini postupak i ne dolazi do pokretanja parnice (jednostrana parnina
radnja kojom stranka pokree postupak). Zavisi iskljuivo od volje tuioca, koji je
podnosi radi zatite svojih povreenih ili ugroenih subjektivnih gradjanskih prava,
izkaz je (principa) naela dispozicije. Pravilo parnini postupak se pokree tubom.

IZUZECI od pokretanja parnice tubom:

1) sporazumni predlog za razvod braka
2) sud moe po slubenoj dunosti (ex officio) pokrenuti parnini
postupak u sluaju adhezione parnice (kod razvoda braka u okviru
njega i postupak dodeljivanja zajednike dece).
Sud treba da raisti pitanje postojanja neke procesne pretpostavke ako se takvo
pitanje postavlja i da otkloni nedostatke u pogledu njih, kao i da iz navoda stranaka
sazna za sporne stavove od kojih zavisi meritorna odluka. On pre svega, utvruje
svoju nadlenost za odluivanje, kao i urednost tube. Utvruje postojanje drugih
procesnih pretpostavki ako se njihovo postojanje moe konstatovati iz tubenog
podneska. Dostavlja tubu tuenom (tada poinje da tee parnica) i istovremeno
poziva stranke na pripremno roite. Poto saslua njihove stavove o predmetu spora
i utvrdi sporne injenice, zakazuje glavnu raspravu. Preduzima potrebne radnje za
izvoenje dokaza na glavnoj raspravi. Nastoji da se omoguci brz i nesmetan razvoj
glavne rasprave.to se tie sastava suda, potrebno je rei da pripremnim postupkom
rukovodi i odluke u njemu donosi predsednik vea, a izuzetno u zakonom
predvienom sluaju, to moe biti i vee, i on odluuje o svim procesnim pitanjima
koja iskrsnu pre glavne rasprave. Odluke koje donosi predsednik vea odnose se na
uee umeaa, stupanje prethodnika u parnicu, obezbeenje dokaza, preinaenje
tube, povlaenje tube, prekidu i mirovanju postupka i dr. Protiv odluka suda, koje se
odnose na upravljanje postupkom u toku pripremanja glavne rasprave nije dozvoljena
alba. U toku pripremanja glavne rasprave, sud ne odluuje o predmetu spora.

5
Izuzetak je presuda na osnovu priznanja ili odricanja, proputanja,
odbacivanja i usvajanja tubenog zahteva, kao i sudsko poravnanje.
Momentom podnoenja tube uspostavlja se samo odnos izmeu suda i tuioca,
tako to je podnesena tuba odreene sadrine (sud je ispituje).
Dostavljanjem tube tuenom poinje da tee parnica - LITISPENDENCIJA
- sud je obavezan da postupi po tubi
- ako sud odbije tubu tueni ne zna da je tuen (nema parnice ali ima
postupka).
Nakon dostavljanja tube tuenom sud odreuje pripremno roite, i izdaje
nalog tuenome da odgovori na tubu.
- sud moe da zakae roite za glavnu raspravu, a to zavisi od predmeta
spora.

Posle podnoenja tube, a pre dostavljanja tuenom ide radnja ispitivanja tuzbe
i mogue su tri situacije:
Postupak je poeo i okonao se
Parnice nije ni bilo (tuba nije ni bila dostavljena tuenom, on ni ne zna da je bio
tuen)
Moe da sud uopte nije nadlean - sud odbacuje tubu

II GLAVNA RASPRAVA kad sud u toku pripremnog stadijuma utvrdi da su

ispunjeni svi uslovi, zakazuje se roite za glavnu raspravu, koja se moe odvijati i na
vie roita. Glavni razvoj parnice je na roitu, ali se parnica i razvija izmeu roita
(podnoenjem podnesaka van roita). Glavnu raspravu ine radnje suda i
stranaka, preduzete na jednom ili vie roita u svrhu obrazovanja procesnog gradiva
za odluku o tubenom zahtevu. Na roitu za glavnu raspravu izvode se dokazi i
raspravlja se o svim pitanjima od znaaja za reenje spora. Ona je centralni deo
parninog postupka. Sud treba da utvrdi injeninu podlogu za primenu
materijalnonpravne norme. Tanost presude zavisi pre svega, od toga da li su sva
injenina pitanja temeljno pretresena i da li su svi dokazi temeljno ispitani.
Proputanje u tom pogledu ima redovno za posledicu ukidanje presude od
strane vieg suda i vraanje pravne stvari na ponovno raspravljanje. Glavnom
raspravom rukovodi predsednik vea, ali vee odluuje o nekim pitanjima kao to su
iskljuenje javnosti, odlaganje, zakljuenje i ponovno odlaganje glavne rasprave.
NAELO KONCENTRACIJE razvoj postupka moe se smatrati celishodnim
ake se glavna rasprava ne odugovlai, ak ako je mogue da se odri na samo
jednom roitu.
NAELO JEDINSTVA GLAVNE RASPRAVE - ako se glavna rasprava odvija
na vie roita svi treba da ine celinu, sud donosi odluku imajui u vidu sva ta roita.
Spor se moe okonati pre zakljuenja glavne raspave. (stranke se poravnaju,
povue tubu, prizna tubeni zahtev) - sud donosi reenje o zakljuenju
glavne rasprave i prelazi u meritorno odluivanje.

6
TOK GLAVNE RASPRAVE:
- predsenik vea objavljuje otvaranje glavne rasprave i predmet
raspravljanja,
- utvruje ko je od pozvanih pristupio sudu, kao i da li su odsutni bili uredno
pozvani,
- kada je prethodno bilo odrano pripremno roite, ne iznosi se ponovo
tuba, tj. odbrana, umesto toga predsednik upoznaje vee sa tokom
pripremnog roita,
- uz injenice i tvrdnje tuilac i tueni iznose svoja pravna shvatanja koja se
odnose na predmet spora,
- poto su stranke iznele tubu i odbranu, sud donosi reenje o izvoenju
dokaza
- mogue je postavljanje pitanja vezano za neke procesne pretpostavke,
- roite moe biti odloeno, pri emu sud preduzima mere da sve bude
pribavljeno za sledee roite (sastav i vee bi trebalo da bude isto, ali tada je
mogue da se postupak otpone iz poetka, ili da se vee upozna sa tokom
prethodnog roita, a ako je vee izmenjeno poinje se iz poetka, ali je
mogue prethodno izvedene dokaze upotrebiti na tom roitu),
- zakljuenje glavne rasprave kada smatra da je predmet raspravljen i da je
mogue prei na meritorno zakljuivanje.

III MERITORNO ODLUIVANJE. Najznaajnija sudska parnina radnja je

odluivanje o predmetu spora donoenjem presude. Sud preduzima ostale parnine
radnje sa krajnjim ciljem da izrekne presudu ili da utvrdi ima li mesta presudi. Ako je
stvar zrela za donoenje meritorne odluke donosi se reenje o zakljuenju glavne
rasprave. Faza odluivanja je nejavna faza.
Odluivanje je subsumiranje materijalnog prava pod pravnu normu -
silogistiki zakljuak.
Meritorna odluka - odluuje se o predmetu spora (da li je tuba zahtev osnovan
ili ne). Meritorna odluka ima oblik presude
dravine
izuzetak je reenje o zatiti
poseda
- nemeritorna izjanjenje o tome da li ima mesta tubi ili ne
- odluka se izrauje pismeno i dostavlja se strankama
- ako stranka izjavi ALBU tada nastupa IV STADIJUM stadijum pravnih lekova
Zasniva se nadlenost vieg suda

SUBSUMCIJA SILOGISTIKI ZAKLJUAK (sudski zakljuak)

supstancijalno pravo za koju sud nae da je treba primeniti u odreenom sluaju

I PREMISA MAIOR (OPTA NORMA) materijalno pravna norma gornja

II PREMISA MINOR (INJENINO STANJE KONKRETNOG SLUAJA) - donja

- sud utvruje sporne injenice (potpuno i istinito) od kojih zavisi osnovanost

tubenog zahteva. Sud e na osnovu injeninog stanja koje je utvrdio to injenino
stanje podvesti (supsumirati) pod apstraktnu pravnu normu sudski silogizam

7
 premisa maior (injenicno stanje)
premisa minor (opta norma)
konkluzija

IV PRAVNI LEKOVI Stranke mogu izjaviti albu protiv presude donete u

prvom stepenu u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude, ako
zakonom nije odreen neki drugi rok (npr. 8 dana kod meninih i ekovnih sporova).
Blagovremena alba spreava da presuda postane pravosnana u delu koji se
pobija. O albi odluuje drugostepeni sud. Postoje redovni (alba) i vanredni
pravni lekovi (alba sa alternativnim predlogom za revizijsko odluivanje, revizija,
zahtev za zatitu zakonitosti, ponavljanje postupka).

PROCESNE PRETPOSTAVKE
(USLOVI ZA DOPUTENOST TUBE)

1) POJAM
Da bi se sud upustio u raspravljanje i odluivanje o predmetu spora
potrebno je da bude ispunjen niz uslova.
Prvi imaju za cilj da obezbede potovanje principa raspodele poslova izmeu organa
upravne i sudske funkcije, kao i izmeu samih sudova (pitanje nadlenosti).
Drugi su garancija da stranka koja nije sposobna da vodi spor ne bude oteena
njegovim ishodom.
Tree spreavaju raspravljanje i odluivanje u sluajevima u kojima bi ono bilo
neopravdano ili necelishodno (npr. dva suda raspravljaju isti sluaj).
etvrti slue postizanju tane i jasne odluke.

Svi ovi uslovi se nazivaju procesne pretpostavke. Treba ih razlikovati od

injenica koje su po materijalnom pravu odluujue za ishod spora. Procesne
moraju biti ispunjene da bi se sud upustio u ispitivanje ima li mesta pravnoj
zatiti, a od injenica zavisi da li e on tu zatitu pruiti ili odbiti. Procesne
pretpostavke su uslov za doputenost tube, a od materijalnopravnih injenica
zavisi osnovanost tubenog zahteva. Procesne pretpostavke su dogadjaji ili
ljudske radnje za ije postojanje ili nepostojanje pravni poredak vezuje
odredjena dejstva.

2) DEJSTVO
procesne pretpostavke imaju procesno-pravna dejstva, a pravne injenice
materijalno-pravna dejstva.

- Kad definiemo injenicu u pravu dovoljno je da pravna injenica proizvodi bilo kakvo
dejstvo da bi se smatrala materijalno pravnom (injenica roenja, smrti).
* u obimu dejstva krug dejstva kod injenica materijalnog prava je iri od kruga
dejstva kod procesnih pretpostavki ui jer je to uslov doputenost tube kao
parnicne radnje,
U parninom postupku sud odluuje da li je tubeni zahtev osnovan,

8
 a kod procesnih pretpostavki utvrdjuje se samo da li je tuba doputena.

3) ULOGA
kod pravnih injenica sud mora da proveri da li je tubeni zahtev osnovan, zatim
da utvrdi deliktne radnje kao i to da li je za te radnje odgovoran tueni, da li je
nastala teta, i donosi odluku na injenice koje su materijalno pravno relevantne
primenjuje materijane pravne propise.
kod procesnih pretpostavki sud se obazire samo na doputeno.
Tube kao parnine radnje, ne odluuje da li je tuba osnovana ili ne
- ako je tuba nedoputena dolazi do njenog odbacivanja
npr. ve je voen spor i doneta je presuda; sudu podneta tuba za upis roenja
lica u matinu knjigu sud je odbacuje zbog nenadlenosti
Uloga procesnih pretpostavki ocena suda da li je konkretna parnica izmeu
konkretnih lica doputena ili ne, da li postoje eventualne smetnje i njihova priroda,
ako su takve da se mogu otkloniti, parnica se nastavlja.

OPTE P. P. (moraju biti ispunjene u svakoj pranici)

4) VRSTE
POSEBNE P. P.
- propisane su samo za neke vrste sporova,
- za pojedine stadijume parnice ili
- odluivanje o posebnim vrstama parnicnog postupka.

1) OPTE PROCESNE PRETPOSTAVKE

Moraju biti ispunjene u svakoj parnici, bez obzira na konkretni sluaj.

Mogu se podeliti na one na koje sud pazi po slubenoj dunosti i one koje su
uzimaju po prigovoru tuenog. Mogu biti pozitivne (moraju da postoje) i negativne
(ne smeju postojati da bi odluivanje o predmetu spora bilo doputeno). Postoji podela
prema objektu i to na one koje se vezuju za sud, stranke, tubu i tuzbenog zah.

I OPSTE PROCESNE PRETPOSTAVKE KOJE SE TIU SUDA je prva

pretpostavka koju sud ispituje po slubenoj dunosti i sastoji se u:

1. APOLUTNA NADLENOST SUDA sud je ispituje u svakom trenutku i po

slubenoj dunosti pazi na svoju apsolutnu nadlenost. Pazi da li je za taj predmet
nadlean sud ili neki drugi dravni organ. Ako sud utvrdi da je nadlean neki drugi
organ, oglasie se nenadlenim, ukinue sprovedene radnje u postupku i odbacie
tubu. Takodje, ako je sud koji je odluio o zahtevu koji ne spada u sudsku nadlenost,
ve u nadlenost nekog drugog dravnog organa, takva odluka predstavlja apsolutno
bitnu povredu odredaba parninog postupka (l. 16. ZPP).

9
2. STVARNA NADLENOST SUDA sud u toku celog postupka pazi po slubenoj
dunosti na svoju stvarnu nadlenost. Sud nije stvarno nadlean kada je nadlean
drugi redovan sud ili sud iste vrste, ali razliitog stepena (vii ili nii).
Kod nas u prvom stepenu moe suditi optinski i okruni sud.
Ako je odrano pripremno roite ili nije odrano, ali se na prvom roitu za glavnu
raspravu upustilo u raspravljanje o glavnoj stvari, vii sud prvog stepena, ne moe se ni
po slubenoj dunosti, ni povodom prigovora oglasiti stvarno nenadlenim za predmete
iz nadlenosti nieg suda prvog stepena iste vrste.
Ako je sud odluio o tubenom zahtevu za koji je stvarno nadlean vii sud iste
vrste ili sud druge vrste postoji apsolutno bitna povreda parninog postupka.
Kriterijum raspodele stvarne nadlenosti suda utvrdjuje se prema vrednosti predmeta
spora i prema prirodi predmeta spora. Po pravosnanosti reenje kojim se oglasio
stvarno nenadlenim, sud e ustupiti predmet nadlenom sudu, a sud kome je predmet
ustupljen kao nadlenom, nastavie postupak kao da je kod njega bio pokrenut.
3. NADLENOST VRSTE SUDA ovo pitanje se otvara tamo gde postoje razliite
vrste sudova. To su sudovi razliite nadlenosti.
Razlikujemo sudove opte nadlenosti (optinski, okruni) i specijalizovane
sudove (trgovinski sud i Vii trgovinski sud).
NEGATIVNI SUKOB NADLENOSTI ako sud kome je predmet ustupljen kao
nadlean smatra da je nadlean sud koji mu je predmet ustupio ili neki drugi sud,
dostavie predmet sudu koji treba da rei ovaj sukob nadlenosti, sukob nadlenosti
izmedju sudova iste vrste reava zajedniki neposredno vii sud; a sukob nadlenosti
sudova raznih vrsta reava Vrhovni sud Srbije. Sukob nadlenosti izmedju opinskih
sudova reava okruni sud, izmedju trgovinskih sudova reava Vii trgovinski sud, a
izmedju optinskih sudova sa podruja dva okruna sud reava Vrhovni sud Srbije,
izmedju optinsih i trgovinskih, takodje Vrhovni sud Srbije. Osim, ako sud nadje da mu
je predmet ustupljen usled oigledne omake, a trebalo je da bude ustupljen nekom
drugom sudu, u kom sluaju e ustupiti predmet drugom sudu i o tome obavestiti sud
koji mu je predmet ustupio. Sud koji izaziva sukob nadlenosti ne donosi formalno
reenje o nenadlenosti, ve predmet samo dostavlja sudu koji je nadlean da rei
sukob nadlenosti. Protiv reenja kojim se reava sukob nadlenosti nije dozvoljena
alba. Dok se ne rei sukob nadlenosti, sud kome je predmet ustupljen duan je da
preduzima one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja.
4. MESNA NADLENOST ima manji procesnopravni znaaj od stvarne, jer sud o
njoj vodi rauna po slubenoj dunosti, samo do momenta dostavljanja tube
tuenom. Opte je mesno nadlean sud na kojoj tueni ima prebivalite ili boravite ili
sedite. Pored opte mesne nadlenosti, postoji i posebna mesna nadlenost.
Npr. kod branih sporova, pored opte nadlenog suda, nadlean je i sud gde su brani
drugovi imali poslednje zajedniko prebivalite. Kod sporova o zakonskom izdravanju
nadlean je i sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite, tj. boravite. Kod sporova o
naknadi tete, nadlean je i sud na ijem podruuju je tetna radnja izvrena ili tetna
posledica nastupila.
Sud se moe povodom prigovora tuenog oglasiti mesno nenadlenim, ako je
prigovor podnesen najkasnije na pripremnom roitu ili ako ono nije odrano do
uputanja u raspravljanje o glavnoj stvari. Moe se oglasiti po slubenoj dunosti
mesno nenadlenim samo kad postoji iskljuiva mesna nadlenost suda, najdocnije na
pripremnom roitu ili, do uputanja tuenog u raspravljanje o glavnoj stvari na prvom
roitu za glavnu raspravu (pod raspravljanjem o glavnoj raspravi podrazumeva se
osporavanje tubenog zahteva).

10
5. SASTAV SUDA u parninom postupku sudovi sude u veu ili u optoj sednici.
U prvom stepenu sudi vee ili sudija pojedinac. Kada sudi u prvom stepenu, vee je
sastavljeno od jednog sudije predsednika vea i dvojice sudija porotnika(3). Vee sudi
u prvom stepenu, bez obzira na vrednost spora, kada se radi o sporovima iz autorskih
prava i prava umne industrijske svojine.
Sudija pojedinac sudi sporove o imovinsko-pravnim zahtevima ako vrednost predmeta
spora ne prelazi tri miliona dinara, kao i sporove zbog smetanja dravine.
Stranke se u toku postupka mogu sporazumeti da imovinsko-pravne sporove sudi sudija
pojedinac, bez obzira na vrednost spora, osim u sluajevima predvidjenim zakonom.
Kada sudi u sednici vea ili na raspravi, sud odluuje u veu sastavljenom od tri
sudije. U istom sastavu vii sud reava sukob nadlenosti i odluuje u svim ostalim
sluajevima. Kada odluuje o reviziji i zahtevu za zatitu zakonitosti, protiv
pravosnanih odluka suda nieg stepena, Vrhovni sud Srbije sudi u veu sastavljenom
od pet sudija, a ako je pravosnanu odluku doneo Vrhovni sud Srbije, o reviziji i
zahtevu za zatitu zakonitosti, odluuje taj sud u veu sastavljenom od sedam sudija.

6. KAPACITET SUDIJA spor moe da vodi sudija koji je poloio zakletvu. Ukoliko
je lice koje nije poloilo zakletvu stupilo na dunost doi e do apsolutno bitne
povrede. Presudu moe doneti samo lice koje je izabrano za sudiju i koje je poloilo
zakletvu, u suprotnom ukida se presuda i vraa prvostepenom sudu.

II OPSTE PROCESNE PRETPOSTAVKE KOJE SE TICU STRANAKA SU:

1) POSTOJANJE STRANKE
2) SVOJSTVA STRANKE (stranaka, parnina i postulaciona sposobnost)
3) DVOSTRANAKA KONSTRUKCIJA PARNINOG POSTUPKA imaju je neki
oblici udruivanja ili organi koji nemaju pravnu sposobnost. Moe se priznati zakonom
javni tuilac i posebnim propisima kolektivititetima.

2)SVOJSTVA STRANKE
STRANAKA SPOSOBNOST / PRAVNA SPOSOBNOST svojstvo
jednog lica da moe biti u parnici tuilac ili tueni. Na optu procesnu pretpostavku
sud vodi rauna po slubenoj dunosti. U sluaju nedostatka doi e do odbacivanja
tube kao nedoputene. Ako tubu ne odbaci prvostepena odluka se pobija redovnim,
vanrednim pravnim lekovima apsolutno bitna povreda. Ima je svako fiziko (stie se
roenjem) i pravno lice (stie se osnivanjem, tj. registrovanjem).To je sposobnost
jednog subjekta da bude imalac prava i obaveza.
Imaju je i neki koji ne mogu imati pravnu spos. (javni tuilac).
PARNINA SPOSOBNOST / POSLOVNA SPOSOBNOST -
sposobnost stranke da samostalno, punovano preduzimaju radnje pred sudom.
Zasnovana je na poslovnoj sposobnosti, a predstavlja sposobnost da se
izjavom volje preduzimaju parnicne radnje.
POSTULACIONA SPOSOBNOST je svojstvo parnine
sposobnosti stranaka da samostalno bez punomonika preduzimaju radnje
pred sudom (sposobnost stranke da se sama brani pred sudom). Za sluaj stranacke
nesposobnosti (stranka nema neka od onih svojstava) onda je procesna prepostavka
uredno zastupanje od strane zakonskog zastupnika, postoji i voljno zastupanje -
stranka sama odlui da bude zastupana.

11
3)DVOSTRANAKA KONSTRUKCIJA PARNINOG POSTUPKA to je
kontradiktorni postupak. Primeri za to su SUPARNIARSTVO kada postoji vei broj
lica na strani tuioca ili tuenog; i KONFUZIJA sjedinjavanje obe stranake uloge u
jedan subjekat. Dolazi do gaenja parnice (obustavljanja parnicnog postupka)

III OPSTE PROCESNE PRETPOSTAVKE KOJE SE TICU TUZBE: odnose

se na urednost iste. Tuba mora sadrati sve elemente koje zakon predvidja, i ona
se podnosi sudu u vidu podneska. To je podnesak koji je razumljiv i sadri sve
potrebno, da bi sud mogao po njemu postupiti. To je opta procesna pretpostavka.
Ako je nerazumljiv ili ne sadri sve potrebne elemente, sud e stranku pouiti da ga
istravi ili dopuni, i on je duan pomoi stranci u tome. Ako je podnesak vezan za rok
mora da bude sa ispravkom ili dopunom predat sudu u roku koji je za to ostavljen, u
protivnom uzima se da ga je stranka povukla. Mogue je i to da podnesak bude
vraen sudu bez ispravke ili dopune, i u tom sluaju se odbacuje.

IV OPSTE PROCESNE PRETPOSTAVKE KOJE SE TICU TUZBENOG

ZAHTEVA (PREDMETA SPORA) MOGU BITI:
1. negativne (proistiu iz naela NE BIS IN IDEM, one nisu ispunjene ako je o
istoj pravnoj stvari izmeu istih stranaka ve tee parnica, ili je ve
pravosnano presudjeno. Iz razloga pravne sigurnosti, kao i ekonominosti
nije mogue izmedju istih stranaka u istom sporu ponovo voditi postupak
o istoj stvari. Sa postojanjem pravosnane presude zakon izjednaava sudsko
procesno poravnanje. Takodje nije doputena nova parnica ako je
dostavljena tuba tuenom litispendencija tee izmedju stranaka),
2. pozivitne:
a) tuivost subjektivnog prava za koje tuilac trai zatitu (pravo je zatieno,
za razliku od naturalnih obligacija, gde tuilac ne moe svoje pravo da zastiti na
sudu),
b) postojanje pravnog interesa za tubu (cilj zatite subjektivnih prava moe biti
opravdan samo ako tuilac ima pravni interes da sud izrekne predloenu
presudu. Postojanje ovog interesa ima znaaj jedne procesno pravne
pretpostavke.)

12
 2) POSEBNE PROCESNE PRETPOSTAVKE

1) One procesne injenice koje moraju postojati da bi se donela posebna vrsta

presude:
- presuda na osnovu PRIZNANJA
- presuda zbog ODRICANJA
- presuda zbog PROPUTANJA
2) One procesne injenice koje moraju biti ispunjene u posebnim fazama postupka,
npr. mesna nadlenost za fazu pripremanja rasprave.
3) one pravne injenice koje vae u posebnim vrstama parnickog postupka - npr.
smetanje dravine u kome je tuba vezana za prekluzivni rok (blagovremenost je tu
procesna pretpostavka).

OSTALE PODELE POCESNIH PRETPOSTAVKI

1. Prema objektu dele se prema posledicama izostanka ili zabranjenog postojanja

odredjenih pretpostavki.
Sve procesne pretpostavke se dele u dve grupe:
a) koje vode odbacivanju tube kao nedoputene
b) Ostale koje ne vode odbacivanje tube nego nekim drugim posledicama
(neurednost tube, sud vraa tubu na dopunu, ostavlja mu odredjeni rok da otkloni
odredjene nedostatke, a ne odbacuje odmah tubu).
2. Procesne pretpostavke su i injenice od kojih zavisi i punovano vodjenje parnice.
3. Mogunost otklanjanja odredjenog procesnog nedostatka. Po ovom
kriterijumu dele se na:
a) neotklonjive smetnje one ije nedostatke sud svojim radnjama nije mogao da
sprei ili da otkloni. U tom sluaju mora da odbaci tubu (apsolutna nenadlenost
suda, nepostojanje stranke).
b) otklonjive smetnje sve ostale su otklonjive
4. S obzirom na nain na koji se ispoljavaju dele se na:
a) pozitivne (moraju postojati da bi parnica bila voena),
b) negativne (ne smeju postojati da bi tuba bila doputena, a parnica uredno
voena). Vezane su za predmet spora i nazivaju se i smetnje za dalji tok postupka.
Negativna procesna pretpostavka je NE BIS IN IDEM.

REDOSLED ISPITIVANJA PROCESNIH PRETPOSTAVKI

ZPP ne propisuje redosled ispitivanja procesnih pretpostavki. Danas vai sistem

SUDSKOG REDA ISPITIVANJA i on je pravilo. Sud e kada dobije tubu ispitivati
onu pretpostavku koja mu je najsumnjivija. Sud ne moe da ispita ba sve procesne
pretpostavke, ali polazi najee od ispitivanja svoje nadlenosti, zatim urednosti
tube i dr.
to se tie metoda ispitivanja, vai PRINCIP OFICIJELNOSTI, jer sud, po pravilu,
procesne pretpostavke ispituje po slubenoj dunosti, a samo izuzetno po prigovoru
tuenog ili tuioca. Primer za to odstupanje je mesna nadlenost. Veina procesnih
pretpostavki je propisano radi ostvarenja javnog interesa.

13
 SUBJEKTI U POSTUPKU

1) POJAM

Pod subjektima u parninom postupku podrazumevaju se lica ili organi koji u

razliitim svojstvima sudeluju u parninom postupku.

2) VRSTE PROCESNIH SUBJEKATA

Po kriterijumu procesne uloge (uloge u postupku) subjekte moemo podeliti na:

1) PRIMARNE (GLAVNE) su oni bez kojih nema ni parnice ni postupka

sud i stranke (tuilac i tueni)

2) SEKUNDARNE (SPOREDNE) su sva ostala lica i organi koja sudeluju u

parninom postupku sa izvedenom ulogom (ne izvornom ulogom) to su:
1) UMEA (intervenijent) lice koje ima pravni interes u postupku
2) Svi SUBJEKTI koji su dokazna sredstva (svedoci, vetaci)
3) JAVNI TUILAC
4) JAVNI PRVOBRANILAC
5) ZASTUPNICI fizikog ili pravnog lica, punomonici
6) ORGANI STARATELJSTVA (upravni organ)
6a) ORGAN STARATELJSTVA ORGANI KOJI SUDELUJU

STRANKE

1. POJAM
2. STRANAKA SPOSOBNOST
3. PARNINA SPOSOBNOST
4. POSTULACIONA SPOSOBNOST
5. ZASTUPANJA (pojam, vrste, obim ovlaenja, posledice nepravilnog zastup)
6.MNOINA SUBJEKATA (SUPARNITVO) pojam, vrste, procesni poloaj, vezanost
presu.
7. UEE TRECIH LICA u parnici (javni tuilac, privatno tree lice).

1) POJAM :

14
Stranka je najvaniji procesni subjekt. To je lice koje u svoje ime trai zatitu od suda
za svoje povreeno, ugroeno subjektivno pravo, kao i lice prema kome se takva
zatita trai. To su tuilac i tueni. Umea nije stranka. Stranka je procesno pravni
a ne materijalno pravni pojam. To znai da je za sticanje svojstva stranke potrebno da
je lice kao takvo oznaeno tubom i da ta tuba bude podnesena. Ako se usled, npr.
nasledjivanja, u jednoj linosti sjedine tuilac i tueni, tj. dodje do konfuzije, sud
po slubenoj dunosti reenjem konstatuje da je parnica prestala da tee. Tuilac i
tueni imaju u postupku jednaka prava, i imaju pravo da iznose injenice i
tvrdnje, kao i da se izjanjavaju o radnjama protivnika i sl. Ipak, treba imati na
umu da stranke nisu uvek jednake po obrazovanju, imovnom stanju, tako da e
imunija stanka bolje proi, jer e moi da obezbedi advokata, da plaa takse i druge
trokove. Tuilac je ipak u boljem poloaju, jer sam odluuje da li e tuiti i koga e
tuiti, dok se tueni stavlja pred svren in. Takoe, tuilac ne moe biti osudjen na
inidbe, osim na osudu za naknadu parninih trokova, jer parnine trokove
treba da nadoknadi onaj ko je podneo tubu. Sa druge strane, na tuioca pada
teret dokazivanja tvrdnje. Opta mesna nadlenost za parnicu propisana je po
prebivalitu tuenog.
Svojstvo stranke moe imati samo postojei subjekt. Stranke moraju biti tano
odredjene, to se navodi i u tubenom podnesku.
Promena parnine stranke:
1. tuilac moe sve do zakljuenja glavne rasprave tubu preinaiti i umesto prvobitno
tuenog tuiti drugo lice (l. 195);
2. ako neko od stranaka otudji stvar ili pravo o kome tee parnica, lice koje je pribavilo
pravo ili stvar moe stupiti u paranicu umesto tuioca, odnosno tuenog samo ako na
to pristanu obe stranke (l. 198);
3. stupanjem imenovanog prethodnika u parnicu na mesto tuenog (l. 212);
4. preuzimanjem prekinutog postupka od strane naslednika umrle stranke, tj. prestalog
pravnog lica (l. 217);
5. stupanjem umeaa na mesto stranke kojoj se on pridruio (l. 210).
* Procesno-pravno pitanje da bi uestvovala u postupku stranka mora biti
procesno legitimisana. Procesnu legitimaciju ima lice koje je tubom oznaeno kao
stranka.
Meutim, sud e tubeni zahtev odbiti zbog nedostatka stvarne legitimacije
tuenog. Stranka je stvarno legitimisana ako je uesnik materijalno-pravnog odnosa
iz koga je nastala parnica. Ona je materijalnopravne, a ne procesnopravne prirode.
Tubeni zahtev se usvaja samo ako stranke imaju parninu i materijalnu
legitimaciju (stvarnu i procesnu).
Npr. ugovor o kupoprodaji je zakljuen izmeu lica A (kupac) i lica B (prodavac). Lice
C je punomonik koji zastupa prodavca, lice B. Kupac isplati cenu, ali prodavac ne
preda robu. Lice A tui lice C. Tueni ima procesnu legitimaciju, jer je oznaen kao
stranka, ali nema i stvarnu legitimaciju, jer nema obavezu prema licu A, ve ta
obaveza pripada licu B. Sud e odbiti tubeni zahtev zbog nedostatka stvarne
legitimacije. Odbacivanje tube je nemeritorna sudska odluka do koje dolazi zbog
postojanja smetnji, a odbijanje tubenog zahteva je meritorna sudska odluka.
Presudom se odbija tubeni zahtev.
Pravo na voenje spora je pravo stranke da u sopstveno ime vodi jednu odredjenu
parnicu. Nekada se pojavljuje kao stranka i vodi spor o tudjem subjektivnom pravu u
svoje ime. Presuda u tom sporu dejstvuje prema nosiocu prava. Ovlaenje za
vodjenje spora ispoljava se kao poseban pojam (najee kod autorskih prava).
2) STRANACKA SPOSOBNOST :

15
 STRANAKA SPOSOBNOST poiva na pravnoj sposobnosti, ali je ira od
pravnoj sposobnosti. Pravna sposobnost je sposobnost da se bude imalac prava i
obaveza. Stranaki je sposobno svako fiziko lice (ak i nerodjeno dete), kao i svako
pravno lice. Tuilac ili tueni moe biti svaki subjekt koji po materijalnom pravu moe
biti nosilac prava i obaveza. Ova sposobnost ima znaaj procesne pretpostavke, i
sud e ukoliko utvdi nedostatak ove sposobnosti, doneti reenje kojim ukida kao
nepunovane sve parnine radnje i odbaciti tubu. Protiv ovog reenja tuilac moe
da se ali ak i kada se ovaj nedostatak odnosi na njega.

ODSTUPANJA: posebnim propisima moe biti odreeno ko jo pored fizikog i

pravnog lica moe biti stranka u postupku:
- javni tuilac zgrada pravno lice
- skuptina stanara skuptina organ
- komanda VS prema njenom seditu se odreuje mesna nadle.
Pr. imaju stranaku sposobnost pod uslovom da su upisana u registar.

USLOVI za priznanje stranake sposobnosti nekome ko nema svojstvo pravnog

lica, ali samo u tekuoj parnici i to sudskom odlukom (s obzirom na Predmet
spora)
1) OBLIK UDRUIVANJA (nije pravno lice ili nije jo steklo to svojstvo) a
donesen je osnivaki akt. Potrebna je veza izmeu fizockog lica i oblika udruenja.
2) Mora ispunjavati bitne uslove za sticanje svojstva pravnog lica s obzirom na
predmet spora. Mora postojati veza izmeu delatnosti udruivanja, oblika
udruivanja i sporne stvari.
3) Imovina na kojoj se moe sprovesti izvrenje
Ako se svi uslovi ispune sud reenjem donosi priznanje stranacke sposobnosti, ima
ogranieno dejstvo, traje dok i postupak. Sud donosi odluku o priznanju stranake
sposobnosti takvim subjektima reenjem koje vai samo u toj parnici. Protiv tog
reenja nije dozvoljena posebna alba.
- Sluajevi priznanja stranake sposobnosti: - manastiri
- lovne jedinice
- lovaka drutva

Dakle, stranaka sposobnost j svojstvo subjekta da se bude tuilac ili tueni u parnici.
Poiva na pravnoj sposobnosti ali sa njom nije identina . Proiruje se na neke
organe koji mogu dobiti to svojstvo stranake sposobnosti.

3) PARNINA SPOSOBNOST :

16
je sposobnost stranke da samostalno preduzima parnine radnje (koje su
punovane) bez zastupnika proizvode dejstva. Poiva na poslovnoj sposobnosti.
To je svojstvo pravno sposobnog subjekta da sopstvenom voljom zasniva prava i
obaveze. Pravna lica imaju poslovnu sposobnost, ali moraju uvek biti u pravnom poslu
zastupanja. Parnina sposobnost je svojstvo stranke da samostalno
preduzimaju parnine radnje koje su punovane. Poslovna sposobnost se odnosi
na materijalnopravne poslove, a parnina na parnine radnje (svaka procesna
delatnost koja dovodi do razvijanja parnice). ZPP ne poznaje deliminu parninu
sposobnost, dok poslovna sposobnost moe biti ili potpuna ili delimina.
l. 79. ZPP navodi da parninu sposobnost imaju i lica koja su delimino poslovna
sposobna. Ako je parnica proistekla iz pravnog posla koji delimino poslovno
sposobno lice moe punovano da zakljui, moe da preduzme neke parnine radnje
(i to samo u toj parnici), u takvoj parnici delimino poslovno sposobno lice ima
potpunu parninu sposobnost. Npr. dete koje je navrilo 15 godina ivota moe
samostalno zasnovati radni odnos i raspolagati svojom zaradom i imovinom, ali mora
doprinositi svom izdravanju, vaspitanju i obrazovanju. Ovakvo dete moglo bi u sporu
radi naplate svog linog dohotka, da tui poslodavca, u svoje ime i da samostalno
preduzima sve parnine radnje u toj parnici.
Dakle, fiziko lice sa 18 godina (ako nije oduzeta ili ograniena) stie parninu
sposobnost. Delimina poslovna sposobnost se stie sa 14 godina. Sva pravna lica
imaju poslovnu sposobnost, ali moraju imati zastupnike.
RAZLIKE: se odnose na materijalne procesne radnje.
Poslovna sposobnost se odnosi na pravne poslove i pravne radnje, a parnina
sposobnost se odnosi na parnine radnje (sve procesne delatnosti koje dovode do
razvijanja parnice).
Nedostatak parnine sposobnosti dovodi do odbacivanje tube.
Parnina sposobnost je procesna pretpostavka, i ukoliko sud utvrdi da ne
postoji, duan je da otkloni nedostatak.

4) POSTULACIONA SPOSOBNOST za nju ne postoji ekvivalent u

materijalnom pravu. Ona podrazumeva pravo stranke da sama napada i sama
da se brani, svojstvo stranke da samostalno, sopstvenim izraajnim
sredstvima, bez punomonika preduzima parnicne radnje pred sudom. To pravo
ima samo stranka koja je parnino sposobna. U naem pravu nije obavezno
zastupanje stranke od strane advokata. Od postulacione sposobnosti treba
razlikovati faktiku sposobnost stranke da opti sa sudom (gluvonema, ili ne zna
jezik suda, ili nije u stanju da se izjasni o predmetu o kome se raspravlja).

5) ZASTUPANJE

17
1) POJAM
preduzimanje parninih radnji u ime i za raun stranke (tuioca ili tuenog).
Aktivna strana funkcije zastupnika je to on preduzima parnine radnje, a pasivna
to prima k znanju sve radnje suda i protivne stranke. Sve radnje dejstvuju prema
zastupanoj stranci.
U materijalnom pravu zastupanje je zakljuenje pravnog posla u ime i za raun
drugog (u tue ime i za tu raun),
u procesnom pravu zastupanje je preduzimanje parninih radnji u ime i za raun
stranke.
2) VRSTE
Kriterijum klasifikacije Osnov zastupanja, i tako razlikujemo:
1) ZAKONSKO ZASTUPANJE
2) ZASTUPANJE PRAVNIH LICA OPTI (REDOVNI) VIDOVI
3) VOLJNO ZASTUPANJE PUNOMOSTVO ZASTUPANJA

1) PRIVREMENO ZASTUPANJE POSEBNI VIDOVI

2) ZASTUPANJE ZA PRIJEM PISMENA ZASTUPANJA vezani za Zakon
uslove i procesne situacije

OPSTI VIDOVI ZASTUPANJA

1) ZAKONSKO ZASTUPANJE je zastupanje parnino nesposobnog fizikog

lica (npr. maloletnika). Zakonski zastupnici maloletnika su roditelji (oba roditelja su
ravnopravna). Radnja jednog vai kao da su oba postupala. Radnja moe da se
preduzme i u odsustvu jednog roditelja. To je oboriva pretpostavka. Ako se roditelji ne
slau oko neke odluke, sud moe da postavi zastupnika samo za tu parnicu. Ako dete
ima samo jednog roditelja on je zastupnik. Ako su roditelji razvedeni, zastupnik je
roditelj kod koga je dete. Usvojilac ima isti poloaj kao roditelji, takodje i staralac koga
odreuje organ starateljstva. Na raspravu se poziva zakonski zastupnik, njemu se
dostavljaju sudske odluke i podnesci, ali sve radnje dejstvuju kao da ih je
preduzela sama stranka. Presuda glasi na stranku, ali se dokaz sasluanjem
stranaka izvodi sa sasluanjem zakonskog zastupnika (osim ako sud oceni da je
celishodno sasluati samu stranku). Zakonski zastupnik ima pravo da ovlasti
treeg da vodi parnicu. Zakonski zastupnik mora savesno zastupati
zastupanog, a ukoliko priini tetu stranci, morae da je nadoknadi.

* VREMENSKA DIMENZIJA zastupanja (zakonskog)

1) NAKNADNO STICANJE parnine sposobnosti

18
 - stranka koja u toku parnice stekne punoletstvo, moe samostalno da nastavi
parnicu, ali ne moe da pobija prethodne radnje zakonskog zastupnika
ako bi se to dozvolilo pravni poloaj druge strane bi bio neizvestan
ona moe u novoj parnici pokrenuti postupak protiv zastupnika za naknadu
tete
2) NAKNADNO GUBLJENJE parnine sposobnosti
- stranka koja u toku parnice izgubi parninu sposobnost, ne moe samostalno
da nastavi parnicu, ali predhodno preduzete radnje ne mogu se staviti van snage
u sluaju gubitka parnike sposobnosti, lice koje bude postavljeno za
zakonskog zastupnika moe radnje koje je preduzeo parnino nesposobni
subjekt liiti vanosti ili odobriti i to sve, a ne samo neke

* SPECIJALNA OVLAENJA ZA POJEDINE RADNJE (l. 76. st. 2):

Zakon titi stranke od zloupotrebe zastupnika. Zakonski zastupnik moe u

ime stranke preduzimati sve radnje u postupku.
IZUZECI zastupanja: zak. zast. ne moe bez posebnog ovlaenja da:
1) PODNOSI TUBU I POVLAI TUBU
2) PRIZNA TUB. ZAHTEV ILI SE ODREKNE TUB. ZAHTEVA
3) ZAKLJUI SUDSKO PORAVNANJE
4) IZJAVLJUJE, ODRIE ILI POVLAI PRAVNI LEK
Ako je posebnim propisima odredjeno da zastupnik mora imati posebno ovlaenje,
on moe te radnje preduzimati samo ako ima takvo ovlaenje.
Sud po slubenoj dunosti pazi u toku celog postupka da li parnicno
nesposobna strana ima zakonskog zastupnika i da li zakonski zastupnik ima
posebno ovlaenje kad je ono potrebno.

2) ZASTUPANJE PRAVNIH LICA

Pitanje: da li pravna lica imaju parninu sposobnost?
Odgovor: imaju, ali ne mogu neposredno preduzimati pravne radnje ve
preko zastupnika.
Osnov zastupanja: - Zakon- Zakon o privrednim drutvima
- Statut direktor ili drugo ovlaeno lice
radno mesto, punomostvo ili zastupanje po zaposlenju
Ogranienje: ako direktor mora da ima saglasnost upravnog odbora onda upravni
odbor mora da mu da specijalno odobrenje upavnog odbora za sluajeve od 1 4.
Zastupnik preduzea moe dati drugom licu pismeno punomoje za zastupanje
preduzea. Preduzee moe zastupati i punomonik ovlaen prokurom. Sud vodi
rauna po slubenoj dunosti, ako je sporno da li jedno lice ima ovlaenje za
zastupanje i pribavie dokaz iz registra, ali ne moe odbaciti tubu.

3) PUNOMOSTVO

19
Punomonik je fiziko lice koje je potpuno poslovno sposobno i parnino sposobno,
koje zastupa stranku na osnovu njene volje, a stranka moe biti fiziko lice koje je
parnino sposobno ili pravno lice (ovlacenje daje zastupnik pravnog lica direktor) ili
parnino nesposoban (ovlaenje daje zakonski zastupnik).
Punomonik je lice koje je struno osposobljeno za zastupanje (npr. advokat), a moe
biti i svako drugo lice, osim nadripisara. Ako je spor vee vrednosti, punomonik moe
biti samo advokat. Stranku uvek mora zastupati advokat u postupku po reviziji i
zahtevu za zatitu zakonitosti.
Punomonik je voljni zastupnik stranke, a punomostvo je voljno zastupanje.
Stranka moe, ukoliko to eli, imati i vie punomonika.

Izuzeci: - ko ne moe biti punomonik.

a) nadripisar u vidu zanimanja se bavi zastupanjem, ali nema svojstvo advokata
b) zastupanje u parnici koje prelaze zakonom odreenu vrednost, kada se kao
punomo. moe pojaviti samo pravnik sa poloenim pravosudnim ispitom
c) kod podnoenje revizije moze biti samo advokat (isto i za zahtev za zatitu
zakonitosti)

* ZASNIVANJE - zasniva se jednostranom izjavom volje lica koje eli da je

punomonik zastupa.
Da bi izjava volje obavezivala mora biti saoptena: - punomoniku,
sudu on obavetava suprotnu stranu (protivnu)
- ne zasniva se ugovorom ako i postoji ugovor izmeu stranke i punomonika
on ureuje njihove odnose nije osnov zasnivanja.

* OBIM OVLASCENJA odreuje stranka, moe ga ovlastiti da preduzima sve ili

samo neke radnje. Mogue su dve situacije:
1. stranka unapred odredi obim ovlaenja
2. stranka nije blie odredila ovlaenje u punomoju, ve je stranka dala
punomostvo za voenje parnice.
Razlikuje se situacija ako je punomonik advokat, i ako punomonik nije advokat.
a)Ako je advokat moe da vri sve radnje u postupku (podigne tubu, povlai, prizna
tubeni zahtev, da se odrekne tubenog zahteva, zakljui poravnanje, izjavi pravni lek,
da se odrekne i odustane od njega, predloi izdavanje privremenih mera
obezbedjenja, kao i da podnosi predlog za izvrenje ili obezbedjenje, da prenese
punomoje na drugog advokata ili da ovlasti drugog advokata samo na preduzimanje
drugih radnji u postupku).
b)Ako nije advokat, moe da preduzima sve radnje u postupku, ali mu je uvek
potrebno izriito ovlaenje za povlaenje tube, za priznanje ili odricanje tubenog
zahteva, zakljuenje poravnanja, povlaenje ili odricanje od redovnog pravnog leka i
za prenoenje punomoja na drugo lice.

* FORMA - punomoje moe biti dato u pismenom obliku, ili usmeno na

zapisnik pred sudom.

20
* DOKAZIVANJE PUNOMOJA nae pravo ga doputa. Punomonik mora da
pokae punomoje pri prvoj radnji, a sud je duan u toku celog postupka da pazi da li
je lice koje se pojavljuje kao punomonik ovlaen za zastupanje. U protivnom radnje
punomonika se ukidaju (stavljaju van snage) ako ih stranka nije naknadno odobrila.

* PRESTANAK PUNOMOJA
1) PO SILI ZAKONA
Za fizika lica: a) smru punomonika ali ne i stranke
b) prestanak obavljanja advokatske funkcije ili smru advokata
c) specijalno punomoje (izdato na odreeni rok, do odreenog
dogaaja)
Za pravno lice prestankom pravnog lica i steajom, likvidacijom
2) OPOZIVOM - jednostavna izjava volje stranke, kojom povlai punomoje. Ne mora
da navede razloge opoziva. Mora da bude saopten sudu i suprotnoj stranci. Deluje
od asa kada je saopten. Daje se u pismenoj formi ili usmeno na zapisnik pred
sudom.
3) OTKAZOM - parnina radnja punomonika koji jednostranom izjavom volje
izjavljuje da ne eli vie da zastupa stranku. Deluje od momenta podnoenja, s tim to
mora da nastavi da zastupa stranku mesec dana nakon otkaza ako je potrebno da
otkloni eventualne tete koja bi mogla nastati usled otkaza.

POSEBNI VIDOVI ZASTUPANJA

1) PRIVREMENI ZASTUPNIK - je fiziko lice koje postavlja sud u situacijama

koje su izrino zakonom propisane. Moe se postaviti i parnino sposobnom licu.).
Moe se postaviti samo tuenom, ne i tuiocu. Sud treba da oceni da je situacija
izuzetna (ako bi se ekalo sa postavljenjem zastupnika redovnim putem za jednu ili
drugu stranu mogla bi da nastupi tetna posledica).
Zakon indikativno nabraja situacije u kojima se postavlja privremeni zastupnik
1) Ako je tueni parnino nesposoban, a nema zakonskog zastupnika postavlja
se privremeni zastupnik (situacija izuzetna)
2) Ako postoje suprotni interesi izmeu tuenog i njegovog zakonskog
zastupnika
3) Ako obe strane imaju istog zakonskog zastupnika
4) Ako je boravite tuenog nepoznato, a nema zastupnika
5) Ako tueni i njegov zakonski zastupnik nemaju punomonika u zemlji, a
dostavljanje se nije moglo izvriti jer su u inostranstvu.
Njegov poloaj je isti kao poloaj zakonskog Zastupnika. Potrebno je odobrenje
organa starateljstva za najvanije radnje. O postavljanju se izdaje oglas.

2) PUNOMOJE ZA PRIJEM PISMENA - njegovo ovlaenje je ogranieno

samo za prijem pismena (nikakve parnine radnje). Postavlja ga stranka koja se
nalazi u inostranstvu. Takav punomonik je duan da obavesti stranku o dosavljanju
koje je izvreno.
6) SUPARNIARSTVO (MNOINA SUBJEKATA)

21
 Procesna ustanova koja sjedinjuje vie parninih odnosa u jednom postupku.
Omoguuje da se u istoj stranakoj ulozi (bilo tuioca, bilo tuenog) nae vei broj lica
suparniara, pri emu se kumuliraju i zahtevi koje oni istiu ili od kojih se brane.
Znaajno je zbog ekonominosti postupka i zbog pravne sigurnosti.
Svi imaju zajedniku raspravu, dokazivanje, svedoke, zastupanje, donosi se
zajednika presuda, zajedniki je postupak po albi. Omoguava se raspravljanje
vie procesnih postupaka u istoj sudnici. Postie se uteda u novcu i vremenu.
Suzbija se rizik donoenja protivrenih pravnih presuda i u tom kontekstu govorimo o
pravnoj sigurnosti. Ista je ocena dokaza, isti psihiki odnos sudije prema dokaznim
sredstvima, ista je ideja o primeni norme. Lica koja zajedno uestvuju u istoj ulozi u
postupku nazivaju se SUPARNIARI. Jedan suparniar moe da bude svedok
drugome. Sudi jedan sudija, tako da se suzbija mogunost da razliite sudije donesu
razliitu presudu po istom pitanju. Mogue je i u toku spora, sve do zakljuenja glavne
rasprave.

OBLICI
1. OPTI u svakoj parnici
2. POSEBNI u odreenim parnicama

OPTI OBLICI SUPARNICARSTVA

PODELE:

1) prema stranakoj ulozi suparniarstvo moe biti

- AKTIVNO mnoina tuilaca
- PASIVNO mnoina tuenih
- OBOSTRANO mnoina na obe strane

2) prema uslovima zasnivanja

- MATERIJALNO (pravo) ako se vie lica u pogledu (npr. suparnici) predmeta
spora nalaze u pravnoj zajednici ili njihova prava ili obaveze proistiu iz istog
injeninog i pravnog osnova (tetni dogaaji i naknada tete). U pravnoj su
zajednici.
- FORMALNO (nepravo) ako su predmet spora zahtevi ili obaveze iste vrste
koje se zasnivaju na bitno istovrsnom injeninom i pravnom osnovu. Za sve
zahteve i obaveze postoji stvarna i mesna nadlenost istog suda (za svaki zahtev i za
svakog tuenog). Npr. poslodavac nije isplatio zarade radnicima, jednom nije u
jednom mesecu, a drugom u sledeem.

3) prema nainu zasnivanja

-prvobitno (nastalo podnoenjem zajednike tube ili protivtube) - svi do kraja ostaju
u parnici.
-naknadno (nastalo u toku parnice posle podnoenja tube). Mogue je sve do
zakljuenja glavne rasprave.

Oblici naknadnog suparnicarstva:

22
 1) kad novi tuilac pristupi uz postojeeg (bitno je da li je pokrenuta parnica ili je
jo uvek postupak. Kad je tuba podneta do njenog dostavljanja svako moe da ue u
parnicu slobodno, bez pristanka tuenog. Nakon dostavljanja samo ako se sa tim
sloi tueni novi tuilac preuzima parnicu u stanju u kakvom se ona nalazi)
2) proirenjem tube na novog tuenog (uz postojeeg tuioca pristupa novi -
mogue do zakljuenja glavne rasprave uslov pristanak tuenog posle
dostavljanja potrebna saglasnost novog tuenog)
3) spajanje parnice 2 odvojene tube, sud spaja predmete (kod razliitih sudija
se vode sporovi izmeu istih lica ako sud oceni da je celishodno spojie parnice)
4) preinaenje tube u subjektivnom smislu kada se u liku novog tuenog nae
vie lica (umesto prvobitnog tuenog dolaze novi tueni. Tue se naslednici. Potreban
pristanak starog tuenog i novih tuenih)
5) stupanje vie umeaa u parnicu u ime stranke (zainteresovano lice koje ima
interes da u sporu uspe tuilac ili tueni. Ako eli status, on ulazi u parnicu na strani
stranke za koju se umeao)
6) kada tueni ili tuilac umre dolazi do prekida postupka, pa naslednici umrlog
preuzmu parnicu (kada umre stranka sudija prekida postupak i eka naslednika - ako
vie njih stupi u parnicu oni su suparniari)
7) kada vie pravnih predstavnika stupi u parnicu (npr. prodavac)
8) stupanje vie singularnih sukcesora u parnicu (ako se stvar proda nekolicini
kupaca, svi ulaze u parnicu umesto prethodnika - preinaenje tube umesto prvobitnog
tuenog imamo potpuno novog tuenog on izlazi iz spora nije vie tueni naslednici).

4) prema poloaju suparniara

- PROSTO (obino) ako vie lica zajedniki tue, ili su tueni, a spor se ne moe reiti
na jednak nain, prema svima (njegove radnje i propusti kode samo njemu).
Procesna zajednica u kojoj svaki suparniar zadrava poloaj samostalne stranke i
njegove radnje ne utiu na ostale suparniare niti im tete niti im koriste.
Suparniari su meusobno nezavisni, svako samostalno vodi parnicu, svaka parnica
ima svoj tok, npr. prva bude prekinuta, druga povuena tuba, trea se sudi, a etvrta
se vetai. Prvi suparniar moe biti svedok drugom suparniaru. Prema svima se
vodi zajedniki postupak. Postoji pravna sigurnost nema rizika od razliitih suenja,
Postoje zajednike injenica za sve. Izvoenje i dokazivanje zajednikih injenica
predstavlja uteda vremena. Ako se pojavi predhodno pitanje vai za sve. Izuzee
sudija vai za sve, a ne samo za onog ko je istakao zahtev, kao i iskljuenje javnosti.
Svi mogu da imaju zajednikog zastupnika. Pravosnanost presude nastupa prema
onome koji nije izjavio albu. Svaki suparniar presudu moe pobijati albom samo u
delu koji se na njega odnosi.

- JEDINSTVENO ako se po izriitom propisu ili zbog prirode pravnog odnosa spor
moe reiti samo na jednak nain prema svim suparniarima sud ih smatra jednom

23
parninom strankom. Parnine radnje jednog suparnika imaju dejstvo na one
suparniare koji te radnje nisu preduzeli. Tada se sva lica u istoj ulozi smatraju
jednom parninom strankom pravna fikcija. Zasniva se po zakonu (tuba zbog
nitavosti braka kada tuilac tui oba brana druga, ponitava se ugovor prema oba
subjekta) ili kada to iziskuje priroda pravnog odnosa (kod nedeljivih prava - npr.
zajednika imovina branih drugova spor prema obema strankama je jednako
okonan). Postoji neraskidiva veza sa materijalnim pravom koja se sastoji u tome, to
svi suparniari se smatraju jednom parninom strankom, zatim to zahtevi supraniara
moraju biti isti, postoji kolektivno zastupnitvo (ako jedan dodje smatra se da su doli
svi), ako se jedan ali na presudu, smatra se da su se svi alili, ako jedan istakne
prigovor zastarelosti, rauna se da su ga svi istakli.
Razlikuju se:
a) VOLJNO ako uee suparnicara u parnici nije obavezno. ak i u sluajevima
proirenja pravosnanosti na trea lica (jedinstveno i deljivo) sporni pravni
odnos. Od volje tuioca zavisi da li e svi oni biti obuhvaeni.
Razlikuju se dva sluaja
a) proirenje pravosnanosti presude deluje na sve neimenovane lanove koji
se nisu pojavili u sporu, ali moe i bez njih,
b) identinost predmeta spora moe biti jedini razlog koji okuplja vie lica u
procesnu zajednicu (npr. javni tuilac trazi ponitaj braka).
Mogue je pojedinano povlaenje tube i pojedinano odbacivanje tube.
b) NUNO ako je uee suparnicara u parnici obavezno zbog prirodne pravnog
odnosa ili izrine zakonske odredbe. Postoji kada se sudska zatita moe ostvariti
samo ako procesna zajednica obuhvati sve uesnike spora. Izostanak jednog
uesnika vodi nerazreivim zapletima (nemogunostima razreenja spora), nema
proirenja pravosnanosti, pojedinanog odbacivanja tube. U praksi sudovi odbacuju
tubu kao neurednu i daju rok od pet dana da se tuba uredi i obuhvate svi
suparniari. Dakle, svi moraju biti obuhvaeni postupkom i presudom, ne postoji
mogunost pojedinanog odbacivanja tube.

To su nedeljivi pravni odnosi, a primeri za jedinstveno suparniarstvo su:

- zajednika imovina branih drugova
- zajednika imovina naslednika pre deobe
- zajedniki delovi zgrade
- zaloga na suvlasnikoj stvari
- kada se trai nitavost braka

SPECIFINOSTI VOLJNOG SUPARNIARSTVA:

- pojedinano povlaenje tube
- pojedinano odbacivanje tube

SPECIFINOSTI NUNOG SUPARNIARSTVA:

- svi moraju biti obuhvaeni postupkom
- svi moraju biti na okupu

ZAJEDNIKA PRAVILA ZA OBA VIDA:

24
* Svaki suparnicar u pogledu procesnih pretpostavki predstavlja samostalnog
uesnika u postupku
- svaki je ponaosob procenjuje parnina sposobnost
- svako moe imati svog zastupnika, ali ostaju jedinstveni uesnici postupka
- kolidirajue (razliite) radnje spor se moe zavriti na jednak nain prema svima
uzima se u obzir radnja koja vodi jednakom ishodu spora prema svim suparniarima
- onaj ko preuzima parnine radnje, one se odnose i na ostale suparniare ako je to
u njihovom interesu
- prigovor zastarelosti odnosi se na sve, alba i revizija
- suparnicarska zajednica moe biti HOMOGENA samo voljni ili samo nuni i
HETEROGENA- izmeano (i voljni i nuni).
Litispendencija poinje kad se jednom tuenom dostavi, poinje za sve. injenina
graa i injenino stanje je jednako za sve da bi se dolo do jedinstvene odluke.
Odluka o pravnom leku za jednog vai za sve. Pravosnanost jednaka za sve,
nastaje istekom roka za poslednjeg koji je primio odluku. Prema svakom se procenjuje
da li postoji stranaka ili parnina sposobnost. Rokovi za parnine radnje poinju od
dostavljanja tube (dok se ne dostavi poslednjem), prekid postupka deluje prema
svima.

POSEBNI OBLICI SUPARNIARSTVA

Javljaju se u posebnim parnicama.

1) SUPSIDIJARNO (eventualno) suparniarstvo nastaje kad tuilac svojom tubom
obuhvati dva ili vie tuenih a zahtev bude vaei prema sledeem tuenom, ako
bude pravosnano odbijen prema prethodnom samo ako je prvi zahtev neosnovan.
2) Suparniarstvo glavnog meanja nastaje kad trei, koje ima svoj interes, tui obe
strane i tuenog i tuioca, traei u celini ili delimino odredjenju stvar ili pravo koje u
toj parnici tuilac zahteva za sebe. Npr. Mika tui Peru i trai tanu. Pojavljuje se trei
koji kae da Mika nije vlasnik tane, ni Pera, nego taj trei, pa tui i Miku i Peru.
3) Suparniarstvo glavnog dunika i jemca - tree lice tui i glavnog dunika i
jemca. Nalaze se u istoj stranakoj ulozi dunika pa su suparniari. Nastaje po tubi
poverioca kad to nije protivno sadrini ugovora o jemstvu tj. kad je jemac solidarni, a
ne supsidijarni dunik. Oni su prosti suparniari. Da zakon nije to pitanje uredio, u
praktinom ivotu se ne bi moglo ostvariti to pravo. Ovo podrazumeva mogunost da
se jednom tubom obuhvate i dunik i jemac. Minimalni uslovi za ovo supnicarstvo su
ovi koji se trae za formalno suparniarstvo.
1) RATIO LEGIS
- ovo suparnicarstvo nije obavezno
- tuilac moe ali i ne mora tuiti zajedno glavnog dunika i jemca
2) POLOAJ GLAVNOG DUNIKA I JEMCA
- glavni dunik i jemac ne moraju biti jedinstveni suparniari zbog posebnih
modaliteta, kada jemac ima razliite prigovore od prigovora glavnog dunika.
obaveza jemca moe biti uslovna, ali ako obaveza jemca nije vezana posebnim
modalitetima onda su oni jedinstveni suparniari. Parnica protiv glavnog dunika i
jemca pokree se kod suda koji je mesno nadlean za glavnog dunika ako isti
sud nije nadlean za obojicu.
7) UEE TREIH LICA U PARNICI

25
Pravna povezanost treeg lica sa strankama u sporu. Tuilac i tueni su glavni
subjekti u parninom postupku, ali se mogu pojaviti sluajevi da neko trei ima pravnu
povezanost u sporu.

UMEA je tree lice koje po odobrenju suda uestvuje u parnici koja tee izmeu
tuioca i tuenog. On se u tekuem sporu pridruuje jednoj od stranaka da bi je
pomogao i da bi kontrolisao nain na koji ona vodi spor. Uee u tuem sporu je
pravo koje treem licu pripada samo ako ono ima pravni interes da pobedi ona
strana kojoj se on prikljuuje.

* VRSTE UMEAA (po kvalitetu pravnog interesa) -

1) JAVNI TUILAC- intervenijent u optem interesu
2) OBINI UMEA (fiz. ili pravno lice koje ima konkretan pravni interes), moe biti
a) REDOVNI (ima poloaj treeg lica u sporu)
b) umea sa poloajem JEDINSTVENOG SUPARNIARA (ima poloaj stranke)

* USLOVI za uee umeaa u parnici

tree lice uvek ima pravni interes za meanje. Npr. imamo parnicu izmedju lica A i
lica B. Lice A tui lice B zbog nekog duga. Pojavljuje se ena lica B i kae da ona ima
pravni interes i da e se umeati u parnicu. Ali, ona nema pravni, ve ekonomski
interes.

* SADRINA PRAVNOG INTERESA na meanje

za ta umea ima pravni interes. Umea ima pravni interes da pobedi ona stranka
na ijoj je on strani. Ako stranka ne pobedi umea se izlae da u sledeoj parnici, u
kojoj je on tueni, bude poraen. Npr. kod zatite od evikcije, lice A je kupac stvari,
a lice B je prodavac. Lice B ima obavezu da zatiti lice A od evikcije. Lice C se
pojavljuje i tui lice A da mu vrati stvar. Tada A poziva B da mu se pridrui u parnici. B
ima pravni interes da pobedi lice A, jer ako ne pobedi umea se izlae tome da u
drugoj parnici on bude tueni, kao i da izgubi tu parnicu.
O ueu umeaa odluuje sud reenjem, to je konstitutivno, a ne deklarativno
reenje. Reenje je to koje odredjuje hoe li se tree lice ukljuiti u parnicu ili ne.
Protiv reenja kojim se odbija uee umeaa dozvoljena je posebna alba koju
moe da izjavi tree lice, ali i stranka na ijoj strani umea treba da se umea.
Potrebno je da je reenje o ueu umeaa pravosnano, a protiv reenja kojim sud
odobrava uee umeaa dozvoljena je samo vezana alba. Sud prilikom
odluivanju o ueu umeaa nije vezan stavom stranke, ali svakako ne moe da ga
pozove da se umea, ukoliko to sama stranka ili umea ne zahtevaju. Takav nain
meanja se naziva sporedno meanje, za razliku od glavnog, gde umea tui
obe strane.

* VREME Umea moe stupiti u parnicu u toku celog postupka sve do donoenja
pravosnane odluke o tubenom zahtevu, kao i u toku postupka nastavljenog
izjavljivanjem vandrednog pravnog leka.

* ULOGA umeaa u parnici Osnovna uloga umeaa je da pomae stranci

kojoj se u parnici pridruuje (da preduzima parnine radnje). On nije stranka i ne

26
moe da preduzima sve parnine radnje, ve samo dispozitivne radnje. Moe da
predlae dokaze, produuje rokove, odlae roita, izjavljuje albe. Umea sa
poloajem jedinstvenog suparniara moe preduzimati sve radnje
Pitanje: da li deluju njegove radnje neposredno?
Odgovor: Ne. Dejstva njegovih radnji su posredna, ona zavise od dranja stranke,
koja moe odbiti radnje umeaa. Moe ih prihvatiti izrino ili konkludentnim radnjama.
Ako umea preduzima radnje u odsustvu stranke, sud e uvaiti takve radnje ako su
one korisne za stranku.

* INTERVENCIJSKO DEJSTVO PRESUDE nije regulisano ZPP, primenjuju

se norme iz ZOO norme o fikciji. Pravilo glasi da presuda se odnosi i na
umeaa i na tree lice koje je trebalo da uestvuje u parnici, a nije.
Intervencijsko dejstvo znai i vezanost umeaa presudom i vezanost treeg
lica koje je trebalo da uestvuje u parnici.
Prigovor nesavesnog voenja spora je nain da se oslobodi od
intervencijskog dejstva presude. Moe da tvrdi da ga stranka uopte nije pozvala da
se pridrui u parnici ili da ga je kasno pozvala. Ako sud usvoji ovaj prigovor, on
odbacuje tu presudu, sudi kao da nema presude iz prethodne parnice. To je
tvrdnja umeaa da je strana dranjem spreila neke njegove radnje. Ako sud prihvati
prigovor, dalje sudi slobodno, bez intervencijskog dejstva. Presuda izreena na tetu
potpomognute stranke dejstvuje intervencijski u potonjoj parnici po njenoj tubi protiv
onoga koji je uz nju kao umea uestvovao u predhodnoj parnici. Intervencijsko
dejstvo se ne poklapa sa pravosnanou. Ono je ire jer ne obuhvata samo
subsumcioni zakljuak o tubenom zahtevu ve i utvrenje uslovljavajuih odnosa i
injenica kao i pravno shvatanje suda. Na presudu se moe u svoju korist pozvati
samo stranka, a ne umea. Opravdanje za navedeno dejstvo presude treba
videti u mogunosti umeaa da utie na ishod parnice. Ukoliko taj uticaj nije bio
mogu umea ima pravo da pomenuto dejstvo otkloni. Njemu stoji na raspolaganju
Prigovor nasavesnog voenja spora. Smisao prigovora je u tome da je stranka
parnicu izgubila iz nekog od sledeih razloga:
1) zato to svojom grubom nepanjom nije upotrebila neko napadno ili odbrambeno
sredstvo koje umeau nije bilo poznato
2) zato to je svojim protivljenjem spreila da nastupi dejstvo jedne radnje koju je on
preduzeo u njenu korist
3) zato to je umeaa obavestila o parnici u onom stadijumu postupka u kome on
takvo sredstvo vie nije mogao da upotrebi.
Ako sud usvoji prigovor onda otpada intervencijsko dejstvo presude, a sud u drugoj
parnici sudi kao da ne postoji presuda u prvoj parnici. Stranka se presude moe
osloboditi vanrednim pravnim lekom.

GLAVNO MEANJE

27
U toku parnice obe stranke mogu biti obuhvaene tubom treeg lica koje tvrdi da
sporna stvar ili pravo u celini ili delimino pripada njemu. Glavni umea je lice koje
ima jae pravo od obeju stranaka i sada podnosi tubu protiv tih lica. Glavni
umea postaje tuilac, a dotadanje strane postaju suparniari. Npr. lice A je
tuilac koji je zakupac. Lice B je tueni koji je podzakupac. Lice C je vlasnik stana.
Lice C podnosi tubu sudu i trai da se iz stana isele i zakupac i podzakupac. Tada
lica A i B, koja su ve u sporu, postaju suparniari u tubi protiv lica C. Glavni umea
postaje STRANKA, on je samo uslovno tree lice, jer se pojavljuje naknadno, dok ve
tee parnica izmedju lica koja imaju slabije pravo. Podnoenjem tube postaje
parnina stranka. Parnica izmeu tih stranaka stoji, dok se ne zavri parnica sa
glavnim umeaem i ako se usvoji njegov zahtev, sud odbija zahtev u prvoj parnici.
Umea preduzima radnje u svoje ime.

JAVNI TUILAC umea u optem interesu, specifian umea (sui

generis). Nadleni javni tuilac ima pravo da uestvuje u parnici koja tee meu
drugim licima ako postoji sumnja da jedna ili vie stranaka koriste svoja prava u
postupku da bi one omoguile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima, da
bi izbegle javne finansijske obaveze ili da onemoguile primenu prinudnih odredaba
medjunarodnog ugovora. U parnici u kojoj je stupio javni tuilac nije ni stranka ni
zastupnik. Mea se po sopstvenoj inicijativi ili inicijativi suda radi zatite optih
interesa. Sud reenjem utvrdjuje da je tuilac uzeo uee. Stranke ne mogu da se
protive ueu javnog tuioca. Moe preduzimati sve radnje osim dispozitivnih.
Njegove radnje imaju neposredno dejstvo.

PARNINE RADNJE STRANAKA

28
S obzirom na to ko ih preduzima, dele se na:
1) parnine radnje stranaka svoje radnje preduzima u sopstvenom interesu
2) parnine radnje suda pravni akti jednog dravnog organa

1)PARNINE RADNJE STRANAKA

* POJAM nema saglasnosti u teoriji.
Parnina radnja je svako spoljanje ponaanje stranke zasnovano na svesnoj volji,
koje je uredjeno procesnim pravom, kako u pogledu pretpostavki za svoju
punovanost, tako i u pogledu svog dejstva Pozni.
Parnina radnja, je po miljenju prof. Vesne Raki-Vodineli izjava volje stranke
koja ima za cilj da proizvede procesno pravno dejstvo.
U materijalnom pravu izjava volje im se saopti suprotnoj stranci, odmah
proizvodi odredjena pravna dejstva, dok to nije sluaju sa pravninim radnjama.
Vei broj parninih radnji stvara samo uslove da sud svojim radnjama
proizvede odredjena pravna dejstva.

* VRSTE

1) S obzirom na DEJSTVO RADNJE dele se na:

a) NEPOSREDNE (direktne)
b) POSREDNE (indirektne)

a) NEPOSREDNE (direktne) su one koje samim svojim preduzimanjem ve proizvode

novu procesnu situaciju i postiu cilj kome su i namenjene. Nije potrebna nikakva
sudska odluka da bi radnja proizvela dejstvo. Kad je preduzeta ona sama proizvodi
procesno pravno dejstvo. One su u tom pogledu identine sa materijalno pravnim
radnjama, a to su:
1) podnoenje tube
2) preinaenje tube
3) povlaenje tube
4) priznanje tubenog zahteva
5) odricanje od tubenog zahteva
6) sudsko poravnanje
7) zakljuenje prorogacionog sporazuma (sporaz.o mesnoj nadle.)
8) odricanje i odustanak od redovnog pr. leka

b) POSREDNE (indirektne) su one koje ne proizvode novu procesnu situaciju ve je

za to potrebna sudska odluka.
1) predavanje i izdavanje dokaza potrebna sudska odluka
2) odlaganje roita
3) izjava albe(npr. nije dovoljno da str. izjavi albu, pa da to uspe, ona zavisi od
odluke 1 i 2)

2) S obzirom na VOLJU STRANKE mogu biti

a) JEDNOSTRANE

29
 b) DVOSTRANE

a) JEDNOSTRANE su posredne radnje. Meu pravnim poslovima u materijalnom

pravu prevlauje volja stranaka. Preduzima ih samo jedna strana. One po pravilu ne
proizvode neposredno procesno dejstvo posredne radnje (sadrina radnje je
odreena zakonom).
Mogu se podeliti na prave i neprave jednostrane pravne radnje.
Prave jednostrane su one za ije je delovanje potrebna sudska odluka, ali za
punovanost nije potreban pristanak protivne stranke.
Neprave jednostrane su one za ije je delovanje potreban pristanak protivne stranke
(preinaenje tube- tuilac). Kod jednostranih nepravih zakon tano odreuje koja
stranka mora da pokrene inicijativu, a protivna stranka moe samo da se izjasni, bez
uputanja u pregovore. Pored preinaenja tube, neprava jednostrana radnja je i
povlaenje tube.

b) DVOSTRANE su one koje su rezultat saglasnosti volja stranaka. One su izuzetak,

malobrojne su. Nebitno je od koga potie inicijativa. One mogu biti u vidu sudskog
poravnanja, prorogacionih sporazuma (sporazum o mesnoj nadlenosti), predloga za
sporazumni razvod braka, sporazuma o nadlenosti arbitrae (zakljuenje u vidu
kompromisa ili klauzule), saglasnog predlog stranaka za odlaganje roita, da se
odreeni dokazi ne izvode, da ih ne sudi vee ve sudija pojedinac, saglasnosti
stranaka kojima one odustaju od odravanja glavne rasprave, saglasnoste stranaka
da sudi sudija pojedinac.

3) S obzirom na NAIN PREDUZIMANJA dele se na:

a) IZRINE
b) PREUTNE
v) KONKLUDENTNE

a) IZRINE pravilo je da se parnine radnje preduzimaju izriito a samo izuzetno

preutno. Mogu se podeliti na pismene (u vidu podneska) i usmene.

b) PREUTNE preduzimanje parninih radnji dolazi u obzir samo kada stranka

propusti rok za albu ili propusti rok za preduzimanje neke druge parnine radnje.
Uvek je to negativno dranje stranke kome se pridodaje odreeno ponaanje pravna
fikcija.

v) KONKLUDENTNE - u ZPP-u po sistemu pravne fikcije se odreuje pojam

konkludentne radnje. Npr. ako tuilac izjavi da povlai tubu, a tueni trai da se
isplate trokovi postupka, time to je to traio smatra se da je konkludentim radnjama
pristao na povlaenje tube. Smatra se da je ova fikcija neoboriva. Ako se tueni
upusti u raspravljanje po preinaenom tubenom zahtevu, smatra se da je pristao na
preinaenje.

4) S obzirom na FORMU PREDUZIMANJA razlikujemo:

a) PISMENU

30
 b) USMENU

a) PISMENE parnine radnje se preduzimaju u vidu podneska (tuba, alba i svi

pravni lekovi, arbitrani sporazum, odgovor na tubu i ostale pravne radnje). U tom
obliku se izraava delovanje stranke van roita.

b) USMENE proizvode dejstvo samo ako se preduzimaju na roitu pred sudom. Vai
samo ono to je reeno na roitu. Roite je vreme i mesto namenjeno preduzimanju
usmenih parninih radnji. Ne mogu se stranke pozivati na izjave date van roita,
jer je to direktna primena naela neposrednosti. Stranke usmene parnine radnje
preduzimaju lino ili preko zastupnika.

- PODNESAK je pismeni oblik parnine radnje stranke, kojom stranka izraava

delovanje van roita. Razlikujemo odredjujui (stavlja se neki stvarni ili procesni
predlog, to je tuba i odgovor na tubu, pravni lek i odgovor na pravni lek i povraaj u
predjanje stanje) i pripremni (zakonom izriito predvidjeni kao posebne katergorije).
Stranka navodi injenice koje namerava da iznese na pripremnom roitu ili glavnoj
raspravi. Oznaava i dokaze ije e izvodjenje tom prilikom predloiti.
Sadrina, elementi i forma podneska su predviene zakonom. On mora biti uredan i
mora sadrati sve elemente koje zakon propisuje.

Spoljanji elementi : - naznaenje suda

- ime, zanimanje, prebivalite odn. boravite stranaka, njihovih
zastupnika
- potpis stranaka
- urednost predmeta spora
Unutranji elementi: - sadrina i predmet parnine radnje koja se preduzima

Pismene parnine radnje su uvek izriite. Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadri
sve potrebne elemente sud e stranku pouiti da ga ispravi ili dopuni (nezamenljiv, ne
sadri sve elemente). On je duan da joj pomogne u tome. Ako stranka to ne uini
doi e do odbacivanja podneska.

5) prema OBAVEZNOSTI RADNJE za sud (prema tome kako preduzeta radnja obavezuje
sud)

31
 a) DISPOZITIVNE
b) OSTALE PARNINE RADNJE (nisu dispozitivne)

a) DISPOZITIVNE (deluju neposredno same po sebi) su radnje raspolaganja

predmetom spora ili tubenim zahtevom. Samo tuilac moe da raspolae tubenim
zahtevom. Predmetom spora se moe raspolagati na dva naina. Prvo je kao da je
doneta meritorna odluka. Drugi nain podrazumeva okonanje parnice bez
meritornog odluivanja. Dispozitivne radnje se dele na radnje materijalne dispozicije
i radnje procesne dispozicije.
- RADNJE MATERIJALNE DISPOZICIJE - su one kojima se postupak okonava sa
istim dejstvom kao da je odlueno presudom- meritorna odluka (priznanje tubenog
zahteva, odricanje tubenog zahteva, sudsko poravnanje i odricanje od prava na
albu). Ne moe se ponovo podneti tuba ne bis in idem sa istim str. u istom
predmetu.
- RADNJE PROCESNE DISPOZICIJE - su one kojima se postupak okonava bez
dejstva meritorne odluke. Postupak se okonava bez pravosnanosti. Ista tuba se
moe podii izmeu istih stranaka o istom predmetu spora ne deluje pravilo ne bis in
idem. Moe se ponovo podneti tuba izmeu istih str. o istom predmetu spora.
To su:
povlaenje tube uz pristanak tuenog na povlaenje, pravo preinaenje (promena
identiteta) zahteva tube i pristanak tuenog na preinaenje, proputanje odreenih
rokova npr. pr. na albu bez izjave stranke da albu nee podneti.
Dispozitivne radnje vezuju sud da mora da donese odreene odluke, to su radnje sa
neposrednim uticajem na postupak.

b) Ostale radnje nisu dispozitivne ve su to radnje od posrednog uticaja na

postupak (ne obavezuju sud da donese neku odluku - podnoenje tubenog zahteva).
Podela na posredne i neposredne se poklapa na dispozitivne i ostale (prema
mogunosti da li se radnja str. moe staviti van snage ili ne, da li su opozive ili
neopozive).

USLOVI ZA PUNOVANOST PARNINIH RADNJI

Parnina radnja je voljna radnja, mora biti zasnovana na svesnoj volji stranke,
usmerena je na to da se proizvedu procesno pravna dejstva. Za parnino nesposobne
stranke parnine radnje preduzimaju zastupnici, moe i pomonik kao i kod parnino
sposobne stranke. Potrebna je saglasnost organa starateljstva za lica koja nemaju
pravno relevantnu volju. Parnine radnje zastupnika i punomonika vezuju stranku. Za
zastupnike je bitno da li je advokat ili ne (punomonik ovlaenje za svaku radnju).
VOLJA mora biti slobodna, ne sme biti preduzeta radnja koja je zahvaena manom
volje, prevarom, zabludom, prinudom jer one ne proizvode pravno dejstvo. Postavlja
se pitanje na koji nain se iskazuje mana volje. Mane volje je teko dokazati. ta se
deava sa takvom izjavom, takve radnje se reavaju zavisnosti da li su opozive ili
neopozive.

-OPOZIVE su one koje stranka moe liiti dejstva svojom izjavom (dispozitivne
radnje). Radnja se stavlja van snage u naknadnoj vanparninih radnji. Mogu biti:

32
a) NEOGRANIENE se mogu staviti van snage do pravosnanog okonanja spora
(albe)
b) OGRANIENE se mogu staviti van snage do nekog ranijeg trenutka, (ogranieno
opozive) momenta u postupku koji predhodi pravosnanom okonanju spora
(postupka) stavljaju se van snage pre pravosna. okonanja postupka.

-NEOPOZIVE su one koje stranka ne moe liiti dejstva svojom izjavom ve je

potrebna intervencija suda. Npr. sudsko poravnanje, povlaenje i preinaenje
tube poto je tueni na njih pristao. Stvaraju situaciju, izjave volje, kao pravosnana
sudska presuda i zbog toga je potrebna intervencija suda.
Mora se podneti tuba zbog mane volje. Sudsko poravnanje zakljueno uz manu volje
je jedini sluaj kada se u naem pravu presudom u novoj parnici stavlja van snage
stara pravosnana sudska presuda.
Kroz pravne lekove se kao albeni razlog, moe ispraviti mana volje, albom se
moe napadati presuda na osnovu priznanja.
Sve krivine presude mogu se napasti zbog mane volje predlogom za ponavljanje
postupka, ako je mana volje izazvana K.D. vanredni pravni lek. Sve presude se
mogu napadati vanredno pr. lekom, predlog za ponavlj. post. - samo ako je mana volje
uslovljena izvrenim K.D. VOLJA mora biti jasna da bi parni. radnja bila punovana.
Parnine radnje se po pravilu preduzimaju izriito, osim ako zakonodavac dopusti
konkludentno i preutno preduzimanje radnje potrebno da radnja bude preduzeta u
odreenoj formi
FORMA VOLJE obavezna je pismena forma; usmena postoji vreme i mesto kada
se radnja preduzima.

2)PARNINE RADNJE SUDA

33
Su odluke volje bilo sudije pojedinca ili sudskog vea o procesnim i meritornim
pitanjima (pitanjima razvoja i okonanja postupka). Odluka je akt koji predstavlja
rezultat delatnosti suda. Ove ODLUKE moraju imati odreenu FORMU. Mogue su
dve forme: PRESUDA i REENJE. Svakako je najznaajnija sudska parnina radnja
odluivanje o predmetu spora donoenjem presude. Ostale parnine radnje sud
preduzima sa krajnjim ciljem da izrekne presudu ili da bar utvrdi da li presudi ima
mesta. Ako prilikom donoenja odluke ili prilikom preduzimanje neke radnje koja je
prethodila presudi dodje do povrede procesne odredbe, odluka se moe pobijati
pravnim lekom, ali nije nepunovana. Ako ne bude napadnuta postaje pravosnana.
Sastoji se u izricanju da je nastala jedna pravna posledica koju zakon vezuje za
postojanje odreenih pretpostavki ili data posledica iz njih ne proistie (usvajanjem
tub. zahteva sud izrie da je nastupila pravna posledica istaknuta tubom i obratno,
presudom kojom odbija tub. zahtev sud izrie da ta posledica nije nastupila). Svojom
odlukom sud uz to nalae stranci jedno odreeno ponaanje koje se moe sastojati u
ispunjenju neke inidbe prema drugoj stranci ili u nekom procesnom teretu. Sud neke
odluke donosi na predlog stranke, a neke po slubenoj dunosti.
PRESUDOM se uvek odluuje o tubenom zahtevu (o predmetu spora)
osnovanosti tubenog zahteva. Presuda se jo naziva i meritorna odluka (merior-
zasluiti, sluiti). Podlogu presude obrazuje rezultat usmenog raspravljanja (izuzetak
je presuda na osnovu odricanja ili na osnovu priznanja). Sud je uvek vezan svojom
presudom. Ona je podobna za formalnu i materijalnu pravnosnanost.
REENJE - Kad ne odluuje presudom sud donosi reenje (odluuje o
procesnim pitanjima). On u tom obliku reava o svim pitanjima osim o predmetu
spora (o procesnim pitanjima). Ta odluka ima privremeni karakter (npr, platni nalog).
Izuzeci: - reenje o smetanju dravine i platni nalog
Donoenjem reenja mora da predhodi usmeno raspravljanje samo u sluajevima koji
su zakonom izriito predvieni (primer: reenje o predlogu za povraaj u preanje
stanje ili o prigovoru da o istoj pravnoj stvari ve tee parnica ili da postoji
pravosnana presuda). Reenjem nije sud uvek vezan jer on moe povui reenje
koje se odnosi na upravljanje postupkom.
Prema sadrini odluke se dele na:
1) KONDEMNATORNE (osuda) su one kojima se tueni, a izuzetno tuilac osuuje
neku inidbu. Jedina je izvriva. Tueni se osudjuje na aktivno ponaanje ili
uzdravanje od aktivnog ponaanja (npr. da stranka ispravi podnesak ili da podnese
ispravu ili da stranka plati trokove postupka).
2) DEKLARATIVNE (utvrenje) su one kojima se odreuje da je pravna posledica
nastupila ili nije nastupila u prolosti (negativne i pozitivne). Utvruje se postojanje ili
nepostojanje nekog materijalnog prava. Sve odluke kojima se odbija zahtev stranke
su deklarativne.
3) KONSTITUTIVNE (ustanovljenje, stvaranje) kojima se ustanovljava odreeno
pravo. Mnogo su ea konstitutivna reenja kojima se definie procesno pitanje,
nego konstitutivne meritorne odluke (pravna posledica nastaje samim sudskim aktom,
npr. razvod braka, ponitaj ugovora, odluka o produenju roka, odluka o osloboenju
stranke od parninih trokova).
Primeri:
Reenje o smetanju dravine - odluuje se meritorno u formi reenja, jer ima
privremeni karakter dok se ne raspravi u parnici.
Platni nalog - Kod nas se na osnovu adekvatne isprave moe traiti prinudno reenje.
TUBA

34
Tuba je radnja uvoenja u parnini postupak.

To je jednostrana parnina radnja tuioca,

1)kojom se trai zatita odredjene sadrine i
2)kojom se postavlja zahtev odreene sadrine i
3)kojom se redovno pokree parnini postupak.

Tubom se trai zatita odreene sadrine (tubeni zahtev) za povreeno ili ugroeno
pravo. Tuilac zatitu trai od suda. Pravilo je da se postupak pokree tubom, ali
moe se pokrenuti i na drugi nain sud ex officio. Npr. kod razvoda braka, sud
sam dodeljuje decu i ako to niko nije traio. Preinaenje tube, ako je preinai tako to
tui tree lice. Nedoputenu tubu sud reenjem odbacuje.

SADRINA tuba mora sadrati zakonom odreene elemente.

Tuba je pismena parnina radnja, koja se po pravilu podnosi u obliku
podneska. Svaki podnesak da bi bio uredan mora da sadri obavezne elemente (sud
kojem se podnesak podnosi, oznaenje stranaka, punomonike, zakonske zastupnike,
naznaenje predmeta spora, naznaenje vrednosti spora u imovinskim sporovima i
dr.). Tuba mora biti potpisana.

Tubeni podnesak ima:

1) elemente svakog drugog podneska,

2) specifine elemente (tubeni zahtev, injenice na kojima se tubeni zahtev
zasniva i dokazi iz kojih treba potvrditi injenice).

1) ELEMENTI SVAKOG PODNESKA

1) Naznaenje suda sud kome se podnosi

2) Naznaenje stranaka (fizika lica ime, prezime, adresa, pr. lica sedite i naziv
firme)
3) Naznaenje zakonskog zastupnika ili pomonika
4) Naznaenje predmeta spora
5) Naznaenje vrednosti predmeta spora
6) Potpis podnosioca
7) Radnja koja se njime preduzima

2) SPECIFICNI ELEMENTI

35
1) TUBENI ZAHTEV (PREDMET SPORA) zahtev u pogledu: glavne stvari i
sporednih traenja
2) INJENICE na kojima tuilac zasniva svoj tubeni zahtev
3) DOKAZI na kojima se zasniva tubeni zahtev (kojima se utvruju i zasnivaju te
injenice)

1) TUBENI ZAHTEV (PREDMET SPORA)

Pettitum tube

To je zahtev tuioca da sud donese odluku odreene sadrine.

Tubeni zahtev se odbija presudom.

Teorijski pojam tubenog zahteva:

Materijalno-pravno shvatanje pojma tubenog zahteva - da bi se tubeni zahtev

indentifikovao potrebno je da tuilac prema tuenom iznosi tvrdnju da je nastupila
odreena pravna posledica zbog odreenog injeninog stanja, proisteklog iz tano
odreenog ivotnog dogaaja kao i materijalna kvalifikacija te pravne posledice u vidu
subjektivnog prava.
Npr. lice A je vlasnik stvari, a lice B je zakupac. Oni zakljuuju ugovor o zakupu.
Zakupac ne plati kiriju 3 meseca. Lice A trai plaanje, tj. izvrenje odredjene
obaveze. Pravna kvalifikacija je da se duguje zakupnina. Ako tuilac, vlasnik stana
dokae injenice, lice B e sud obavezati da plati zakupninu. Tvrdnja tuioca da je
nastupila pravna posledica i da on ima pravo na osnovu ivotnog dogadjaja. ivotni
dogadjaj je da je zakljuio ugovor i da nije plaao zakupninu. Posledica je da trai
ispunjenje inidbe, i nastaje obaveza plaanja. Pravna kvalifikacija je da duguje
zakupninu.
Procesno-pravno shvatanje - moraju postojati 2 elementa da bi se tubeni zahtev
kvalifikovao:
1) Tuioeva tvrdnja da je nastupila odreena pavna posledica.
2) injenini skup (odreeni) iz odreenog ivotnog dogaaja.
Ako tuilac dokae da je na osnovu injeninog skupa i odreenog ivotnog dogaaja
nastala pravna posledica nije bitna netano odreena pravna kvalifikacija. Sud nije
vezan pravnom kvalifikacijom tuioca. Npr. Ako lice A dokae da iz injeninog skupa
nastupila pravna posledica, sud e usvojiti tubeni zahtev. Ako lice B se brani
nepunovanou ugovora o zakupu, nema zakupa, ali ima neosnovanog obogaenja.
Na sud nije vezan materijalno-pravnom kvalifikacijom koju tuilac navodi, on treba da
utvrdi da li tuiocu pripada posledica koju on istie, po bilo kojoj normi. Kod nas vlada
procesno-pravna teorija. Ovo vai samo za kondemnatorne tube.

BITNI ELEMENTI TUBENOG ZAHTEVA

36
a) Tubeni zahtev je jedna SUBJEKTIVNA KATEGORIJA. To je pretenzija, tvrdnja
da je nastupila odreena pravna posledica, a da li je opravdana saznae se kada
sud raspravi sva pitanja i donese odluku. Tueni se brani od pretenzija tuioca.
b) Tubeni zahtev mora biti ODREEN. To proistie iz naela dispozicije. Od
tuioeve volje zavisi da li e tuiti, kada e tuiti i kakva e biti sadrina tubenog
zahteva, koji mora biti odreen subjektivno i objektivno.
SUBJEKTIVNO ODREEN je odreenost stranaka (ko je tueni, ko je tuilac, ako
ima vie tuenih, tuilac mora da odredi i nain na koji se neko tui, da odredi poloaj
suparniara - jedinstveni, prosti, eventualni suparniari)
OBJEKTIVNO ODREEN treba videti kakva je sadrina pravne posledice, koliina i
kvalitet (obimu i visini) tubenog zahteva. Tuilac mora jasno rei ta on trai,
odrediti sadrinu, posledice i kakva inidba mora da bude.

VEZANOST SUDA POSTAVLJENIM ZAHTEVOM

(DISPOZICIJA SUBJEKTA)

Sud moe usvojiti ili odbiti tubeni zahtev. Ne moe suditi preko zahteva ve mora
suditi o onome to je stranka traila (vezan je visinom zahteva). Izuzetak je podela
maloletne dece kod razvoda.

TRAJNOST ZAHTEVA nije apsolutno shvaena. Poeljno je da se jednom

postavljeni tubeni zahtev ne menja. Ipak mogue je tubu preinaiti ako se u toku
postupka promene okolnosti. Pored toga mogue je usled istog razloga tubu povui.

IDENTITET (ISTOVETNOST) TUBENOG ZAHTEVA ima praktini znaaj kada se

postavlja pitanje da li izmeu stranaka tee spor iste vrste, ili je o tom pitanju, izmeu
tih stranaka doneena pravnosnana presuda (ne bis in idem).
Zahtev se sastoji od injenica (ivotnog dogaaja) i pravne posledice koju tuilac iz
njih izvodi. Identitet zahteva je promenjen ako se menja bilo koji od ta dva elementa.

TUBENI PREDLOG je onaj deo tubenog podneska u kome tuilac formulie

izreku presude onako kako ona, po njegovom miljenju treba da glasi. Iz
tubenog predloga treba da se jasno vidi sadrina i obim pravne posledice o kojoj
tuilac trai presudu, a isto vai i za vrstu zatite.

2) INJENICE

su bitan element tubenog zahteva na kojima se tubeni zahtev zasniva. One

predstavljaju opis ivotnog dogaaja. Uvek je re o injeninom skupu (injenino
stanje). Identitet zaht. je promenjen ako se promeni bilo koji od ova dva elementa
(pravne posledice i injenini skup). O pitanju u kojoj meri injenice treba da budu
navedene u tubi, postoje u nauci dva shvatanja:
1) TEORIJA INDIVIDUALIZIRANJA - potrebno je da tuilac iznese minimum injenica
po kome e se taj dogaaj razlikovati od slinog dogaaja, da bi se utvrdilo da li je
tub. zahtev identian ili ne sa slinim tub. zahtevom. Tuilac nije duan da opie
itav dogaaj. Ova teorija nije nigde prihvaena.
2) TEORIJA SUPSTANCIRANJA - u svakoj tubi treba da budu iznesene sve
injenice koje su bitne za osnovanost tubenog zahteva . Treba da bude opisan

37
itav ivotni dogaaj da bi se moglo zakljuiti da li je osnovan tubeni zahtev. (detaljan
opis itavog ivot. dogaaja).
Kod nas vai teorija supstanciranja detaljnog izlaganja ivotnog dogaaja iz koga
tuilac izvodi pravne posledice. Tuilac iznosi injenice na kojima se zahtev zasniva, a
ne sve injenice. Iznosi samo injenice koje su povoljne po njega, a sud e od
tuenog uti i po tuioca nepovoljne injenice.

3) DOKAZI

su bitan element tube. Potvruju injenice iznete u tubi. Ako su isprave dokazno
sredstvo, mogu biti podnesene uz tubu. Svi ostali dokazi se izvode kasnije svedoci,
vetaci, sasluanje stranaka. Tuilac moe iznositi nove dokaze i nove injenice u
toku postupka do zakljuenja glavne rasprave, a u fazi albe samo ako stranka nije
znala ili nije mogla znati za neke dokaze.

VRSTE TUBI

Klasifikacija s obzirom na kriterijum sadrinske zatite tube se dele na:

1. KONDEMNATORNE
2. DEKLARATIVNE
3. KONSTITUTIVNE

1) KONDEMNATORNA TUBA

je tuba za osudu na inidbu (najea tuba). Predmet tub. zahteva je odreena

inidba. Pojam tube nije jednak prestaciji u obligacionom pravu. Proistie iz bilo kog
graansko pravnog odnosa i obuhvata bilo kakvo ponaanje koje se od tuenog
trai a koje je posledica povrede ili ugroavanja tuioevog prava. Ovom tubom
tuilac tvrdi da mu prema tuenom pripada pravo na odreenu inidbu i
predlae da sud tuenog osudi da tu inidbu ispuni. Ta inidba moe imati dva
oblika: pozitivan i negativan.
POZITIVNA INIDBA bilo kakva aktivna radnja tuenog (davanje, plaanje,
izvrenje radnje). Ponaanje koje se zahteva od tuenog mora biti tano odreeno.
NEGATIVNA INIDBA kada se od tuenog trai da propusti neku radnju na koju
ima pravo ili da trpi da na nekoj njegovoj stvari tuilac preduzme neku radnju, ustanovi
neko svoje pravo.

ROK Tuilac mora obavezati tuenog na inidbu u odreenom roku. Za novane

inidbe iznosi 15 dana, ali tuilac moe da odredi i dui rok. Za nenovane inidbe rok
nije odredjen zakonom, nego sud odredjuje primeren rok saglasno ivotnoj situaciji i
vrsti inidbe koja se trai. Rok za dobrovoljno izvrenje inidbe se naziva paricioni
rok. Istekom paricionog roka moe se traiti prinudno izvrenje (samo
kondemnatornih tubi, jer se samo one prinudno izvravaju).

2) TUBA ZA UTVRENJE (DEKLARATIVNA)

38
Tuilac trai od suda da utvrdi postojanje ili nepostojanje jednog pravnog odnosa
ili prava, a izuzetno autentinost ili neautentinost jedne isprave. Predmet ove
tube je pravni odnos i obeleja pravnog odnosa (da li je punovaan ili ne). Ovom
tubom se ne moe traiti utvrdjenje pravne injenice. Bitna je pravna kvalifikacija,
tuilac mora da ima pravni interes (npr. sud treba da utvrdi da li je on vlasnik stvari).
Zatita se zavrava na deklaraciji, utvrdjenju, ne ide se dalje . Deklarativna tuba
moe biti pozitivna i negativna.
POZITIVNA je ona kojom tuilac zahteva od suda da utvrdi da tano odreeni odnos
izmeu tuioca i tuenog postoji.
NEGATIVNA je ona na osnovu koje sud utvruje da tano odreen odnos izmeu
tuioca i tuenog ne postoji.
Tuilac se ne zadovoljava da se utvrdi postojanje ili ne postojanje pr. odnosa. Mora
uiniti verovatnim svoj pr. interes samo za utvrenje pre nego to je dospela
obaveza tuenog na neku inidbu. Parnica se vodi ne samo zbog povrede ve i
zbog ugroavanja subjektivnog prava.
INCIDENTNI ZAHTEV ZA UTVRDJENJE je prejudicijelni zahtev kojim tuilac u toku
parnice, pored postojeeg zahteva, istie zahtev da sud utvrdi postojanje nekog
pravnog odnosa, od kojeg bi mogla da zavisi odluka o sporu. Ovaj zahtev se unosi u
dispozitiv presude i taj deo presude takodje postaje pravosnaan, pri emu u izreci
presude prvo se reava o prejudicijelnom zahtevu, pa tek zatim o drugom glavnom
zahtevu. Tueni moe u protivtubi podneti ovakav zahtev. Takoe, medjupresudom
se moe odluiti o prejudicijelnom zahtevu.

ODREENOST TUBENOG ZAHTEVA KOD DEKLARATIVNE TUZBE

Tubeni zahtev mora biti konkretizovan. Mora imati tezu da postoji ili ne postoji tano
odreeni odnos izmeu tuioca i tuenog pravna kvalifikacija je bitna, jer ako bude
pogrena doi e do odbijanja tubenog zahteva. Ovde deluje materijalno pr. teorija.
Zatita se zavrava na utvrivanju postojanja ili nepostojanja odreenog prava.

PRAVNI INTERES - tuilac ga mora uiniti verovatnim mora objasniti zato se

samo trai utvrenje. Treba da ima pr. interes za utvrivanje postojanja obaveze
pre nego to je ona dospela za inidbu, ako se iz ponaanja tuenog zakljuuje da on
nee ispuniti obavezu. Tuilac je nesiguran, reaguje pre povrede prava. Ako
se tueni ne ponaa u skladu sa deklaracijom podnosi se kondemnatorna tuba.

IZUZETAK - Zakon moe ovlastiti tuioca na pokretanja deklarativne tube, kada on

ne mora uiniti verovatnim svoj pr. interes (ako umre za vreme razvoda braka).
Deklarativna presuda se ne moe na prinudan nain izvriti.

3) PREOBRAAJNA TUBA (KONSTITUTIVNA)

39
cilj tube je zatita potestativnih preobraajnih prava (subjektivnih prava).
Preobraajna (subjektivna) prava su ona koja ovlauju titulara da jednostranom
izjavom volje proizvede odreenu pr. posledicu (raskid ili otkaz ugovora). Npr. kada
kupac raskida ugovor zato to isporuena roba ne odgovara ugovorenom
kvalitetu, moe traiti naknadu tete, a prodavac koji osporava pravo na raskid moe
traiti kupovnu cenu.
Ova tuba je izuzetak, jer sud na osnovu nje menja jedno pravno stanje koje je
postojalo pre presude i stvara se nova situacija. emu ova tuba? Postoje
potestativna prava za koje je potrebna i pravosnana sudska presuda, da bi nastupila
promena, a nije dovolja samo jednostrana izjava volje (npr. tuba za razvod ili ponitaj
braka). Za razvod braka je potrebna tuba, kao i za osporavanje oinstva i
materinstva. U momentu pravosnanosti presude nastaje pravna promena. Postoji i
druga mogunost podnoenja konstitutivne tube kada za proizvoenje pr. promene
nije dovoljna izjava volje titulara potestativnog prava ve je potrebna saglasnost druge
strane (promena ugovora zbog promenjenih okolnosti).

PREOBRAAJ se moe sastojati u:

1) PRESTANKU POSTOJEEG PRAVA
2) NASTANKU NOVOG PR. ODNOSA
3) MODIFIKOVANJU POSTOJEEG PR. ODNOSA (BLIE UREENJE)

Po pravilu radi se o materijalno pr. odnosu, a izuzetno se moe raditi i o procesno-

pravnom odnosu (tuba za ponitaj sudskog poravnanja). Tubom se moe traiti
samo pravna promena koja je odreena zakonom (razvod braka, osporavanje
oinstva ili materinstva i dr.). Najee se preobraajne tube podnose u branom i
porodinom obligacionom i statusnom pravu. Svaka tuba kojom se trai poveanje
izdravanja je konstitutivna tuba.

DEJSTVA TUBE

40
Razlikuju se 2 momenta za koje se dejstva tube vezuju:

1) DEJSTVA PODNOENJA TUBE SUDU - akt podnoenja tube mora biti

zasnovan na svesnoj volji i tuba mora biti podnesena sudu. Tada tuba proizvodi dva
dejstva:

* MATERIJALNO PR. DEJSTVA potie iz obligacionog prava i sastoji se iz:

a) prekida roka zastarelosti odreenih subjektivnih prava (rok poinje iznova)
samim podnoenjem tube, prekida se rok zastarelosti. Ako se tuba povue smatra
se da prekid zastarelosti nije nastupio, ali ako odbaena tuba bude ponovo
podnesena u roku od 3 meseca smatra se da je zastarevanje prekinuto prvom
tubom.
b) odravanje prekluzivnog roka za tubu - podnoenjem tube odrava se i
prekluzivni rok materijalnog prava. (da li je stranka potovala rok ili nije), ako nije
tuba se odbacuje kao nedoputena, a protiv odbacivanja moe se podneti alba.
c) tuba deluje kao opomena ukoliko se radi o izvrenju obaveze za koju nije
odreen rok.

* PROCESNO PR. DEJSTVA

a) sud je duan da po tubi postupa (ustavna obaveza suda) u momentu njenog
podnoenja
b) prema stanju stvari u momentu podnoenja tube ocenjuje se nadlenost suda
(mesna, stvarna, vrste suda)
- ako se stanje stvari posle momenta podnoenja tube promeni nastupa perpetuatio
fori odn. zadravanje nadlenosti.

2) DEJSTVA DOSTAVLJANJA TUBE TUENOM

* MATERIJALNOPRAVNO DEJSTVO
a) Tueni koji je do tada bio savestan, dostavljanjem tube (litispendencijom)
postaje nesavestan (on se obavetava je da tuen, i zato je tuen)
b) tueni od tog trenutka pada u docnju (moru), ako nije odreen rok za izvrenje
inidbe.
c) ako su u pitanju alternativno postavljene obaveze, dostavljanjem tube dolazi do
aktiviranja prava izbora dunika.
d) dostavljena tuba deluje kao opomena

* PROCESNOPRAVNA DEJSTVA
a) Litispendencijom poinje parnica
b) ne bis in idem nedoputena je ista tuba izmeu istih stranaka
c) od momenta dostavljanja tube tuenom za preinaenje je potreban pristanak
tuenog
d) sud vie po slubenoj dunosti ne vodi rauna o mesnoj nadlenosti.

PREINAENJE TUBE

41
 (PROMENA INDETITETA TUBENOG ZAHTEVA)

POJAM -

Na ZPP bitno proiruje pojam preinaenja tube od teorijskog smisla.

U teorijskom smislu to je promena identiteta tubenog zahteva.
Mogue je do zakljuenja glavne rasprave i uvek podrazumeva podnoenje
nove tube.

ZPP poznaje tri vida preinaenja tube:

1) promena identiteta tubenog zahteva (tuilac je povukao prvu tubu i podneo

novu, umesto prvog istaknutog zahteva dodaje se novi),

2) dodavanje novog uz postojei zahtev (tuilac, uz zahtev iz jednog ugovora

stavlja i zahtev iz drugog, ili kada uz povraaj stvari trai i naknadu tete zbog
smanjenja njene vrednosti),

3) poveanje zahteva (kvantitativno) kod kondemnatornih tubi gde se trai

poveanje novane sume ili poveanje koliine zamenljivih stvari. Do ovog
preinaenja obino dolazi usled nastupanja novih injenica u toku parnice, kao to je
dalje pogoranje zdravlja i poveanje nesposobnosti za rad u toku spora po tubi za
naknadu tete nanesene telesnom povredom.

Svako preinaenje tube je neprava jednostrana parnina radnja tuioca i

potreban je pristanak druge strane (tuenog).

USLOVI ZA DOPUTENOST PREINAENJA -

Vreme - u kom se preinaenje moe izvriti je najranije poto je tuba podnesena, a
najkasnije do zakljuenja glavne rasprave.
SAGLASNOST TUENOG - pre dostavljanja tube tuenom za preinaenje nije
potrebna saglasnost tuenog jednostrana radnja. Posle dostavljanja tube tuenom
za preinaenje je potrebna saglasnost tuenog.
Postavlja se pitanje da li pristanak tuenog ima znaaj APSOLUTNOG VETA. Nema,
ak i kada tueni ne da svoju saglasnost. Sud ima ovlaenje da dopusti preinaenje
tube ako je to neophodno, celishodno, da se rasprave svi odnosi sporni izmeu
stranaka. Sud o tome odluuje na osnovu svojih diskrecionih ovlaenja.
Postoji jo jedan sluaj kada saglasnost tuenog nije neophodna kada tuilac iz
istog odnosa trai drugu stvar (kondemnatorna tuba), ali zbog toga to su posle
podnoenja tube nastale nove okolnosti. Ako je tuba preinaena na roitu na kome
tueni nije prisutan, sud e odloiti roite i dostaviti tuenom prepis zapisnika sa tog
roita. Protiv reenja kojim se doputa ili odbija preinaenje tube nije dozvoljena
posebna alba.
PRIVILEGOVANO preinaenje je ono kad tueni nema pravo da se protivi
preinaenju ne smatra se p: - ako tuilac promeni pravni osnov

42
 - smanji tubeni zahtev
- dopuni, ispravi navode, ne ponovi tub.

FORMA preinaenje tube moe se izvriti pismeno u vidu podneska i usmeno

na pripremnom roitu ili na roitu za glavnu raspravu. Postoje dve vrste
preinaenja tube objektivno i subjektivno.
OBJEKTIVNO preinaenje je parnina radnja tuioca kojom on podnosi novu tubu uz
povlaenje ranije (dopuna tube, ispravka tube, suavanje tubenog zahteva, menja
se pravni osnov);
SUBJEKTIVNO preinaenje je promena tuenog naknadnom radnjom tuioca koja
nastupa momentom preinaenja tube (umesto prvobitnog tuenog se tui neko 3-e
lice), potreban je pristanak novog tuenog ako se stari upustio u parnicu. Tuilac e to
uiniti kada razvoj postupka dovodi u sumnju tanost pasivne legitimacije. Vreme u
kome se to moe uiniti je najranije poto je tuba podnesena, a najkasnije do
zakljuenja glavne rasprave. Od trenutka kada se tueni upusti u raspravljanje o
glavnoj stvari, potrebno je i za preinaenje saglasnost lica koje treba da stupi u
parnicu umesto tuenog. Njegov se pristanak trai zato to on mora primiti parnicu u
stanju u kojoj se ona nalazi kada novi tueni stupa u nju.

POVLAENJE TUBE

POJAM - Jednostrana parnina radnja tuioca kojom on izjavljuje da vie ne

trai sudsku zatitu povodom tube koju je podneo. On se ne odrie prava koje
je tom tubom traio, ve se samo odrie sudske zatite.
OBJEKTIVNO PREINAENJE je isticanje drugog zahteva umesto prvobitnog. Tuilac
povlai tubu i podnosi novu u toku parnice. Radnja povlaenja tube moe biti i
preutna kod pravog objektivnog preinaenja.
SUBJEKTIVNO PREINAENJE je kad umesto starog bude tuen novi tueni.
Povlaenje i odricanje moe biti izriito i preutno (pretpostavljeno)

USLOVI ZA POVLAENJE TUBE:

Tuilac moe da povue tubu pre poetka toka parnice (dostavljanjem) bez pristanka
tuenog. Posle dostavljanja neophodan je pristanak tuenog na povlaenje
tube. Povlaenjem tube ne dolazi do meritornog odluivanja, a ako tuilac se
odrekne tubenog zahteva, donosi se meritorna odluka. Izuzetak je povlaenje tube
za razvod braka (ona se moe povui i u toku postupka bez saglasnosti tuenog, iz
razloga drutvenog znaaja braka, ali nije mogue u fazi albe).
DEJSTVA - Parnica prestaje da tee od momenta davanja saglasnosti tuenog,
Saglasnost moe da bude data izriito ili konkludentnim radnjama. Povuena tuba se
moe ponovo podneti, jer se spor ne reava meritorno ve parnica prestaje da tee,
za razliku od odricanja od tubenog zahteva, gde ne postoji mogunost ponovnog
podnoenje tube, jer se donosi presuda. Povlaenjem tube stvara se pretpostavka
da rok zastarelosti nije ni prestao da tee - zaustavni rok. Tuilac je duan da
tuenom naknadi trokove, osim kada je do povlaenja tube dolo zato to je tueni
ispunio inidbu koja je tubom traena.
ODRICANJE OD TUBEOG ZAHTEVA

43
POJAM to je jednostavna radnja kojom tuilac izjavljuje da je njegov tub.
zahtev neosnovan, pa vie i ne trai sudsku zatitu. On se izjanjava o samom
tubenom zahtevu, o samom predmetu spora. Da li odricanje od tubenog zahteva
podrazumeva i odricanje prava radi ije zatite je podneta tuba? Nema odgovora na
ovo pitanje, ali je rezultat u praksi isti. Odricanjem od tubenog zahteva gubi se
pravo na podnoenje iste tube, jer sud donosi presudu na osnovu odricanja.
Ova radnja nema znaaj parnine radnje, ve ima obeleja materijalnopravnog
dejstva.

USLOVI su da se ne trai pristanak tuenog. On nema razloga da se protivi

odricanju, zbog donoenja presude o predmetu spora, pa tuilac ne moe vie podii
istu tubu.

POLOAJ SUDA - Kontrola doputenosti radnje sa stanovita prinudno pravnih

propisa, javnog poretka - sud nee dozvoliti odricanje ako zakljui da izjava nije u
skladu sa prinudno pravnim propisima i moralom. Nekih zahteva se tuilac ne moe
odrei, npr. zahtev za razvod braka, za izdravanje (radi se o slabijoj stranci). Radnja
odricanja sama po sebi ne gasi parnicu u situacijama kada nemamo obavezno
zastupanje advokata. Nije dovoljna samo izjava tuioca, ve sud mora doneti presudu
kojom e odbiti tubeni zahtev. To je negativna presuda kojom se zahtev odbija i tada
postoji pravo na albu. Tuilac se moe aliti zbog nekih apsolutno bitnih povreda.

DEJSTVA - Parnica prestaje da tee. Nastupa res iudicata, smatra se da je

presuda pravnosnana. Vai pravilo Ne bis in idem - ne moe se opet voditi spor
izmeu istih stranaka po istom pitanju. Trokovi postupka padaju na tuioca.

SPAJANJE TUBENIH ZAHTEVA

44
POJAM Postoji kada jedna tuba sadri vei broj zahteva. Moe biti
kombinovano sa suparniarstvom i sa subjektivnom mnoinom procesnih
odnosa.

USLOVI - Nisu isti za sve vrste spajanja, ali postoje zajedniki:

1) za sve vrste zahteva mora biti nadlean sud (iste vrste).

(kada je fiziko lice materijalni suparniar sa privrednim subjektom nadlean je
trgovinski sud). Ne mora biti nadlean sud istog stepena , samo sud iste vrste. Ako je
za jedan zahtev nadlean optinski sud, a za drugi okruni sud sprovodi se pravilo
atrakcije nadlenosti - za sve zahteve e biti nadlean okruni sud.

2) Potrebno je da za sve zahteve bude propisana ista vrsta postupka (opti parnini i
dravinski postupak).
To su zajednini uslovi, ostali su specifini i zavise od vrste tubenog zahteva. (to se
tie zahteva za izdravanje dece doputeni su izuzeci).
Kriterijum za podelu na tri vrste je nain spajanja.

VRSTE Zakon predvia tri vrste spajanja tubenih zahteva:

a) KUMULATIVNO (obino)
b) EVENTUALNO (uslovno)
c) ALTERNATIVNO (nije ureeno ZPP, ve proistie iz materijalnopravnih propisa)

a) KUMULATIVNO SPAJANJE postoji kada tuilac predloi sudu da usvoji sve

njegove tubene zahteve (svi su ravnopravni) koji su sadrani u jednoj tubi, pri
emu odbijanje ili usvajanje jednog tubenog zahteva ne povlai odbijanje ili usvajanje
ostalih tubenih zahteva. Da bi dolo do spajanja potrebno je da izmeu zahteva
postoji veza bilo da se radi o istom injeninom stanju ili da svi zahtevi proizilaze iz
istih ili slinih pravnih osnova. U zavisnosti od te veze razlikujemo:
* PRAVO KUMULATIVNO SPAJANJE - spajanje zahteva koji (svi) proistiu iz
injeninog ili pravnog osnova (npr. naknada materijalne i nematerijalne tete kod
saobraajne nezgode). Vrednost predmeta spora se odreuje prema zbiru svih
zahteva.
* NEPRAVO KUMULATIVNO SPAJANJE postoji kada dolazi do spajanja tubenih
zahteva koji proistiu iz slinog injeninog i materijalno pr. osnova izmeu njih
postoji odreena veza. Vrednost predmeta spora se odreuje za svaki zahtev
ponaosob.
Kod kumulativnog spajanja mogue je doneti deliminu presudu. S obzirom na
sadrinu spojenih zahteva, na njihov osnov i druge okolnosti, sud upravljajui
parnicom reava da li e o svim zahtevima raspravljati zajedniki ili e raspravljanje
koncentrisati na pojedine zahteve. Odvojeno raspravljanje o nekim zahtevima vodi
deliminoj presudi.

b) EVENTUALNO (USLOVNO) SPAJANJE podrazumeva 2 zahteva glavni i

sporedni. Tuilac moe spojiti dva tubena zahteva tako da sud usvoji drugi

45
(eventualni) za sluaj da se prvi (glavni) pokae kao neosnovan. Redosled zahteva
mora biti u tubi odreen. Tuilac mora odrediti koji je glavni, a koji sporedni.
On predlae sudu da usvoji glavni zahtev, a tek ako sud smatra da je glavni
neosnovan, tek tada razmatra sporedne (eventualne zahteve). Tuilac odredjuje
redosled tubenog zahteva i sud je tim redosledom vezan. Zahteva mora biti najmanje
dva, jedan je glavni, a sporednih moe biti i vie. Ako sud usvoji glavni zahtev zakon
ne govori ta e biti sa eventualnim zahtevom. Kada se raspravljaju svi zahtevi u
istom sporu, sud je vezan svojom argumentacijom. Potrebno je da izmeu zahteva
postoji izvesna veza. Podnoenjem tube se prekida rok zastarelosti i to u pogledu
glavnog zahteva, i u pogledu eventualnih tubenih zahteva. Ova procesna ustanova
se moe upotrebiti samo ako je isti sud stvarno i mesno nadlean za svaki zahtev
i ako se o svima raspravlja o istoj vrsti postupka . Ako glavni zahtev bude usvojen
sud u pismeni sastav presude unosi reenje kojim konstatuje da parnica u pogledu
eventualnog zahteva prestaje da tee pravnosnanou presude. Ako se glavni
zahtev pokae kao neosnovan sud istom presudom odluuje i o pomonom
(eventualnom) tada je nastupio raskidni uslov. Delimina presuda nije doputena.
Dr POZNI - u sluaju usvajanja glavnog zahteva odbijaju se eventualni. Potrebno je
da izmeu zahteva postoji izvesna veza, da su zasnovani na istom dogaaju ili
dogaajima koji ine celinu. Isti sud mora biti stvarno i mesno nadlean za svaki
zahtev. Na sve zahteve sud primenjuje iste dokaze. Podnoenjem tube prestaje rok
zastarelosti u odnosu na sve zahteve.
c) ALTERNATIVNO SPAJANJE proistie iz alternativno postavljenih obligacija
(obaveza se moe izvriti sa vie inidbi alternativno, pri emu redosled bira bilo
poverilac, bilo dunik). Pravo izbora pripada tuiocu. Onda kada tuenom pripada
pravo na izbor govorimo o alternativnom spajanju, i to svoje pravo tueni moe vriti
kada dodje do vrenja inidbi (u izvrnom postupku). FACULTAS ALTERNATIVA je
samo ovlaenje koje on stie ako tuilac da jednostranu izjavu volje u parnici. U
prinudnom izvrenju imamo samo jedan zahtev. Kod eventualnog spajanja i kod
alternativnog ne moe se donositi delimina presuda. Ako bi osuda glasila alternativno
ne bi se znalo koji je od dva zahteva osnovan. U sluaju kada je predlog za osudu
neodreen, tuba je nedoputena (to nije tako kae Vesna). Vie zahteva je
alternativno spojeno tubom kojom se trai izricanje jedne iste posledice iz vie
dogaaja, redovno dva.

ALTERNATIVNO OVLAENJE TUENOG

(facultas alternativa)

To nije spajanje tubenog zahteva, ve pravo tuioca da umesto ispunjenja dugovane

inidbe predloi da tueni plati odreeni novani iznos ili da ispuni neku drugu
inidbu. Ovaj predlog tuilac moe da istakne u tubi i kasnije u parnici, sve do
zakljuenja glavne rasprave. Sud se ne uputa u ispitivanje da li navedeni novani
iznos odgovara vrednosti inidbe. U sluaju proteka parninog roka tuilac ima pravo
da trai samo prinudno izvrenje za ostvarenje nenovane inidbe, nema mogunosti
donoenja delimine presude (npr. tuilac koji predlae osudu na nenovanu inidbu
npr. na prodaju stvari, moe u tubi ili kasnije, sve do zakljuenja glavne rasprave,
izjaviti da e se smatrati namirenim ako mu tueni umesto ispunjenja te inidbe, isplati
odreeni iznos). Plaanje novanog iznosa u takvom sluaju je jedno ovlaenje
tuenog, koji nema znaaj tubenog zahteva pa se o njemu ne moe raspravljati.
ODBRANA TUENOG

46
 STAV TUENOG PREMA TUBI se moe iskazati na vie naina ve u toku
pripremanja glavne rasprave:

1) Tueni moe priznati tub. zahtev. Tada se tueni ne brani. Posledica je

donoenje presude na osnovu priznanja. Usvaja se tubeni zahtev i to je
jednostrana parnina radnja. Tueni je taj koji nije uspeo u sporu.
2) Tueni se moe braniti utanjem, odnosno moe se uzdrati od svakog
izjanjenja. To je proputanje da preduzme bilo kakvu radnju. U naem pravu to nije
priznanje tubenog zahteva. Nekada sud moe doneti presudu zbog proputanja da
se pismeno odgovori na tubeni zahtev. Ne moe se donositi presuda na osnovu
priznanja ve je posledica donoenje presude zbog izostanka.
3) Tueni se moe braniti od tubenog zahteva. Naini odbrane mogu biti
sadrinski i formalni.

a) SADRINSKI nain odbrane

MERITORNA ODBRANA
Tueni se sluzi raznim vrstama osporavanja tubenog zahteva:
tueni moe osporavati injenino stanje koje je tuilac naveo u tubi. Moe imati
oblik prostog poricanja ili drugaijeg prikazivanja jedne injenice. Tada se cela parnica
svodi na dokazivanje koje su injenice istinite. Ovim nainom odbrane tueni
prebacuje na tuioca teret dokazivanja tanosti injenice.
tueni moe osporavati pravni osnov tubenog zahteva na vie naina:
- nekonkludentna tuba (iz injenica ne proizlazi da je tubeni zahtev osnovan)
- brani se tvrdnjom da iz injenica koje je tuilac naveo, a on ih ne osporava, po
materijalnom pravu ne proizilazi ona posledica koju tuilac istie (tano je da mu je
dugovao, ali je isplatio dug).
- brani se tako to otvara predhodno pitanje kojim tvrdi da izmedju tuioca i tuenog
postoji pravni odnos, od kojeg zavisi odluka suda (uslovljavajui pravni odnos).
- tueni tvrdi da izmeu njih postoji pravni odnos koji je od znaaja za odluku po
tubenom zahtevu.
- moe da uloi i materijalno pravni prigovor materijalno pr. odbrana.

Prigovori su injenine tvrdnje tuenog kojima hoe da dokae da je tubeni zahtev

tuioca neosnovan. Sud kada usvoji prigovore, odbija tubeni zahtev.
Zavisno od znaaja za spoljni odnos postoje 3 vrste prigovora:
1) injenice koje su spreile nastanak tuioevog prava
2) injenice usled kojih tuioevo pravo prestaje da postoji
3) injenice na kojima se zasniva pravo tuenog da svojom izjavom uskrati
tuiocu inidbu.
Dele se na prigovore kojima se inidba uskrauje trajno i privremeno.
- mogue je i ostvarivanje procesnih pretpostavki. Sud e prvo ispitati da li su
ispunjene procesne pretpostavke. To su procesna odbrana, a prve dve radnje
tuenoga su meritorna odbrana na osnovu koje sud donosi presudu kojom se tubeni
zahtev odbija, a kod procesne odbrane, tubeni zahtev se odbacuje (?).

47
 PROCESNO PRAVNA ODBRANA
OSPORAVANJE DOPUTENOSTI TUBE Tueni osporava postojanje neke
procesne pretpostavke. Njih e sud ponovo ispitati. Uz ovu odbranu tueni iznosi
svoju odbranu protiv tub. zahteva (meritornu odbranu).

Prethodno pitanje (USLOVLJAVAJUI PRAVNI ODNOS) - postoji ako

odluka o tubenom zahtevu zavisi od odluke u predhodnom pitanju.
Mogue je da je predhodno pitanje ve reeno nekom sudskom odlukom (recimo
krivina presuda o krivici tuenog) i ta presuda vezuje sud u parninom postupku i
tueni se tada ne moe braniti time da tuilac nema pravo na naknadu. Vezan je
parnini sud i odlukom upravnog organa o prethodnom pitanju. Sud mora da
prethodno pitanje uzme onako kako je reeno. Ako to reenje otpadne, stranka koja je
oteena ima pravo da podnese predlog za ponavljanje postupka.
Prethodno pitanje je pravno, a ne injenino pitanje.
Drugim reima,
prethodno pitanje je pitanje postojanja nekog prava ili pravnog odnosa, koje
nije predmet spora niti je o tom pitanju nadleni sud ili organ ranije doneo
odluku. To je ono pitanje koje je postalo sporno meu strankama nakon zasnivanja
parnice. Odluka suda o predhodnom pitanju ne unosi se u izreku, ve kao pravna
ocena u obrazloenju i ima dejstvo samo u tekuoj parnici. Ako odluka kojom je
odlueno o predhodnom pitanju bude pravnosnano stavljena van snage, stranka
moe podneti predlog za ponavljanje postupka. (vanredni pr. lek).
Kada predhodno pitanje nije reeno pravnosnanom odlukom suda i konanim
reenjem upravnog organa, uslovljavajui odnos parnini sud moe reiti
obinim reenjem prethodnog pitanja, medjupresudom ili presudom po tubi za
utvrdjenje.

Koji e nain prihvatiti sud zavisi od toga o kakvom se pitanju radi.

1) OBINIM REENJEM PREDHODNOG PITANJA

e odluiti ako se radi o pitanju o kojem sud inae ne bi bio ovlaen za reavanje
(moe da rei ak i pitanje da li je izvreno krivino delo, ak i neko upravno pitanje).
Odluka koja je doneta kao obino prethodno pitanje vezuje sud samo u tom postupku.
Ako nadleni sud ili upravni organ rei to prethodno pitanje na drugi nain, ne vai
presuda parninog suda i prethodno pitanje. Moe da se podnese predlog za
ponavljanje postupka. Postoje situacije kada sud ne moe sam da reava prethodno
pitanje, nego upuuje stranku da nadleni sud rei to pitanje.
Izuzeci su zahtev za izdravanje, utvrivanje oinstva, postojanje braka. To je pravno,
nije injenino pitanje res iudicata. Odluka o predhodnom pitanju se unosi u izreku i
podobna je za pravosnanost.

2) MEUPRESUDA

48
sud moe odluiti medjupresudom samo ako bi bio stvarno i mesno nadlean da se to
pitanje postavilo kao predmet spora. Taj odnos mora biti gradjansko pravni, jer
medjupresuda je presuda. Meupresudom sud odluuje po sopstvenoj inicijativi, kada
smatra da je to svrsishodno i celishodno. Sud donosi medjupresudu kada nije
siguran ni o visini naknade ni o pravnom osnovu.
Meupresudom je DEKLARATIVNA (utvrujua) presuda kojom sud utvruje da po
osnovu delimine odgovornosti tueni tuiocu duguje naknadu tete (pozitivna
deklaracija). Protiv meupresude tueni moe da izjavi albu, pa drugostepeni sud
donosi odluku. Onda prvostepeni sud ima mogunost da utvrdi iznos naknade, jer je
odlukom drugostepenog suda utvrdjeno da uslovljavajui odnos postoji. Ako tueni
propusti rok za albu, pa tako meupresuda postane pravnosnana. Medjupresuda
je uvek pozitivna deklaracija.

3) PRESUDA PO TUBI ZA UTVRENJE

sud mora biti stvarno i mesno nadlean, ali i tuilac mora da podnese zahtev za
utvrdjenje, da sud utvrdi. Ovde se reava po incidentnom (prejudicijelnom) zahtevu.
Incidentni zahtev za utvrenje je zahtev tuioca kojim se trai donoenje deklaratorne
presude o prethodnom pitanju. Tuilac po pravilu trai da se utvrdi postojanje pravnog
odnosa. To se smatra preinaenje tube (podnoenje tog incidentnog zahteva), zato
da ne bi tueni bio ovlaen da se protivi. Sud o tom zahtevu mora da rei.
Sada imamo kumulativno spajanje tubenog zahteva. Ako utvrdi sud da taj odnos ne
postoji odbie tubeni zahtev. Ova presuda deluje u svakom drugom sporu, a ne
samo u sporu u kojem je donesena. Tuilac podnosi taj incidentni zahtev. Kada tuilac
stavi incidentni zahtev za utvrenje, tada sud mora da rei o tom zahtevu. Tuilac
incidentni zahtev postavlja kada je sud nadlean i kad postoji uslovljavajui odnos. On
izriito stavlja ovaj zahtev, ali to nije preinaenje.

PREJUDICIJELNA (INCIDENTNA) PROTIVTUBA je negativna protivtuba za

utvrenje tueni je moe podii.
Tueni moe da kae da ne samo da osporava postojanje odnosa izmedju njega i
tuioca, ve i da zahteva od suda da utvrdi da taj odnos ne postoji. To je negativna
prejudiciona protivtuba. Protivtuba je zahtev tuenog kojim on trai donoenje
deklarativne presude o prethodnom pitanju. Negativna protivtuba za utvrenje.

PRIGOVORI su injenine tvrdnje tuenog na osnovu kojih on trai od suda da

odbije tubeni zahtev. Tueni moe rei da je tubeni zahtev zastareo i da e sud
odbiti tubeni zahtev kao neosnovan.

VRSTE PRIGOVORA:
Prema krierijumu kako deluje prigovor na tub. zahtev:
a) prigovori koji spreavaju zahtev (tueni tvrdi da tuioevo pravo nije ni
nastalo, pa sud utvrdjuje da li je to tako ili ne, npr. nedostatak poslovne sposobnosti,
mana u izjavi volje)
b) prigovori koji ukidaju zahtev (tueni tvrdi da je tuioevo pravo nastalo, ali i
prestalo, npr. ispunjenje obaveze, otpust duga)
c) prigovori u uem smislu (tueni ne spori postojanje tuioevog prava, ali
tvrdi da ima pravo da jednostranom izjavom volje uskrati izvrenje inidbe koju tuilac
trai, npr. prigovor zastarelosti, prigovor radi prebijanja).

49
PRIGOVOR RADI PREBIJANJA (KOMPENZACIJE) Tueni ga moe upotrebiti i
kada ne osporava postojanje i dospelost tuioevog potraivanja.
Treba samo napraviti razliku izmedju pozivanja tuenog na to da je ve nezavisno od
njegove volje izvreno prebijanje (vanprocesno prebijanje) i ovog prigovora.
To je jedini prigovor u ZPP.
Potrebna su dva potraivanja potraivanje i protivpotraivanje (poverioca i
dunika). Neophodno je da su oba istovrsna (novana, nenovana) i da su oba
dospela.
Do prebijanja se dolazi ex lege, po sili zakona. Za prigovor je potrebna jednostavna
izjava volje o prebijanju, bilo koje strane. Sud nee odluivati ako to ne trai tueni, i
ako ima protivpotraivanje. Ovo je prigovor koji ukida zahtev.

POJAM Procesna kompenzacija (prebijanje) je parnina radnja tuenog kojom

on istie da ima protivpotraivanje prema tuiocu i trai od suda da donese
presudu kojom e se izvriti prebijanje (kompenzacija).
Procesno prebijanje je sigurnije od neprocesnog prebijanja (vanparninog). Ovaj
prigovor je uvek poslednji koji sud ispituje, on je poslednji u rangu. O prigovoru radi
prebijanja sud raspravlja i odluuje ako se druga odbrambena sredstva pokau kao
bezuspena. Odluka o procesnom prigovoru radi prebijanja je podobna za
pravnosnanost. To je jedini prigovor o kojem se odluuje izrekom presude zato to to
nije obian prigovor, ve injenina tvrdnja.
On je odbrambeno sredstvo. Dok stoji tuba, stoji i prigovor. Ako tuilac povue tubu,
nee sud vie da odluuje ni o ovom prigovoru.
Redosled radnji suda je sledei:
- sud najpre ispituje: - postojanje tuioevog potraivanja
- postojanje protivpotraivanja tuenog
- uslove za prebijanje
- odbija tubeni zahtev i to delimino ili potpuno.

Odluka o procesnom prigovoru radi prebijanja glasi:

I stav izreke (deklarativna) - utvrenje potraivanja
II stav izreke (deklarativna) - utvrenje protivpotraivanja
III stav izreke (konstitutivna) prebijaju se potraivanja pa se tubeni
zahtev odbija u celosti ili delimino, u zavisnosti od visine protivpotraivanja.

Ako je tub. zahtev neosnovan sud ne odluluje o prigovoru izrekom. Odluka o

prigovoru je zahvaena pravnosnanou. Na prigovor se ne plaaju sudske takse a
na protivtubu da.

b) FORMALNI nacin odbrane -

50
Odbrana tuenog se moe ispoljiti kao:
1) pismeni odgovor na tubu
2) protivtuba
3) ostali oblici

1) PISMENI ODGOVOR NA TUBU je obavezan u optem parninom postupku.

Sadrina odgovora na tubu je zakonski odreena. To je pismena parnina radnja
koja mora biti izvrena i podrazumeva da se tueni izjasni o svim navodima u tubi.
Mora biti u pismenoj formi.

2) PROTIVTUBA je tuba tuenog protiv tuioca u toku istog postupka. Ona je

napadna, ofanzivna i opozivna radnja, i njome se moe traiti i vie dalje od
odbrane. Nije inicijelna radnja.
Zahtev protivtube mora biti u vezi sa tubenim zahtevom . Obe strane se sada
nalaze u obe parnine uloge.

One se mogu podeliti na:

1) KONEKSNE
2) PREJUDICIJELNE
3) KOMPENZACIONE

1) Koneksna nastaje iz istog materijalnopravnog odnosa kao i tuba i usmerena je

protiv tuioca. Istiu se tvrdnje i zahtevi kao u prigovorima. Tueni trai odbijanje
tubenog zahteva i istie svoj zahtev. Po pravilu jedan zahtev iskljuuje drugi (npr.
tuilac trai isplatu cene, a tueni raskid ugovora zbog neispunjenja i naknadu tete).

2) Prejudicijelna Tueni trai deklarativno odreenje postojanja ili nepostojanja

nekog uslovljavajueg pravnog odnosa od kog zavisi odluka o osnovanosti tubenog
zahteva.

3) Kompenzacioni Tueni istie protivpotraivanje, traei prebijanje. On istie

zahtev koji se moe prebijati sa zahtevom iz tube. Postupak e tei i ako tuilac
povue tubu. Ako je protivpotra. vee od potraivanja, isto je kao i tuba ali sa
obrnutim ulogama.

Prema vremenu delovanja prigovori se dele na:

a) Dilatorni su oni kojima se istie trajno odbijanje tubenog zahteva (pravo retencije,
neispunjenje obaveze tuiocu),

b) Peremptorni su oni kojima se privremeno odbija tubeni zahtev (zastarelost).

Tueni ne osporava postojanje odredjene inidbe, ali recimo, kae tuiocu da njegovo
potraivanje jo nije dospelo.

DOKAZIVANJE

51
POJAM Dokazivanje je parnina radnja kojom mora pravilno da se utvrdi istinitost
injenica od kojih zavisi odluka suda. Predstavlja preduzimanje parninih radnji suda i
stranaka koje se sastoji u ispitivanju dokaznih sredstava radi utvrivanja istinitosti
injenica hipoteze suda, injenica koje iznose stranke. Da bi se pravilno primenile
pravne norme, mora se utvrditi injenino stanje.
Pravilnost i potpunost ureenja injeninog stanja je utvreno principima postupka -
raspravnim naelom, naelom slobodne ocene dokaza. Dokazivanje je meovita
parnina radnja i to je zajednika radnja suda i stranaka o injenicama koje su bitne
za donoenje odluka, kojima se trai istina.
Postoje dva sistema dokazivanja, u zavisnosti od toga da li u dokazivanju
preovladava uloga suda ili stranaka:
Aktivna uloga stranaka prevladava stranako dokazivanje (anglosaksonsko pravo i
Francuska).
Aktivna uloga suda sud je vie nego stranka odgovoran za ispravnost i pravilnost
utvrivanja injenica, pa je mogue da se napada presuda zbog nepravilno i
nepotpuno utvrdjenog injeninog stanja (u naem pravu).
Sudija je odgovoran za dokazivanje, a ako esto grei, to je razlog za razreenje
sudije. Dokazivanje kao radnja suda ima za cilj da sud proveri istinitost sopstvene
hipoteze. Kod dokazivanja stranka osporava postojanje jedne ili vie injenica koje
protivnik iznosi. Sud mora ispitati da li je tvrdnja stranke koja osporenu injenicu
iznosi istinita. Ispitivanje dokaznih sredstava injenicu koja je bila predmet
dokazivajna sud uzima u podlogu svoje odluke ako bude dokazana. To je prikupljanje
odredjenih premisa i izvoenje logikog zakljuka da li su te premise istinite. Sud
upotrebljava dokazna sredstva da bi stekao saznanje da li su injenice istinite ili ne, a
stepen sigurnosti moe biti razliit (inj. postoji ili ne).
Postoje tri stepena saznanja:
1) Verovatnoa u pogledu postojanja odreenih injenica
2) Uverenje (ubeenje)
3) Apsolutno uverenje i ubeenje
1) VEROVATNOA kod suda pretee utisak da je postojanje injenice koja je bila
predmet dokazivanja mogue (npr. postojanje razloga za izuzee sudija, za
produenje sudskog roka, za odlaganje roita). To je najnii stepen uverenja suda
da postoji neka injenica. Dovoljna je samo onda kada to zakon izriito nalae da
je za odreene injenice dovoljna verovatnoa. Postoji spor u naoj pravnoj teoriji. Ima
autora koji tvrde da je verovatnoa dovoljna i za procesne pretpostavke. Drugi autori
smatraju da je verovatnoa ograniena na injenice za koje zakon odredjuje da su one
dovoljne.
2) UVERENJE (UBEDJENJE) - je neophodno za injenice koje su materijalno pravno
relevantne. To je ubedjenje suda da je tvrdnja povodom koga je dokazivanje
izvedeno istinita. Uverenje je stepen saznanja kojim se iskljuuje razumna sumnja
koju bi imao prosean ovek standard. Zakonodavac se zadovoljava ovim
uverenjem suda, da se ta injenica ima smatrati dokazanom. Sud na osnovu njih
moe da primeni materijalno pravnu normu i da iz tog uverenja izvue silogistiki
zakljuak i da donese presudu.
3) APSOLUTNO UVERENJE I UBEENJE - je stepen saznanja koji iskljuuje
svaku moguu sumnju (to je najee DNK analiza kod utvrivanja roditeljstva).
Dokazivanje injenica naunim metodama. Ali parnine stranke mogu da odbiju da se
podvrgnu toj vrsti vetaenja. Sud tada odluuje na tetu tog lica.

52
PREDMET DOKAZIVANJA su dokazi, injenine tvrdnje i odstupanja od
obaveze izvodjenja dokaza.

1) DOKAZ

Dokaz je injenica kojom se potvruje postojanje ili nepostojanje neke druge

injenice. Ta druga injenica je predmet dokazivanja.

DOKAZNO SREDSTVO je izvor dokaza. To je lice ili stvar putem kojih sud stie
saznanja o istinitosti ili neistinitosti odreene injenine tvrdnje (npr. svedok je
dokazno sredstvo, a iskaz je dokaz, vetaenje je dokazno sredstvo, a nalaz i
miljenje vetaka je dokaz).
DOKAZNA SNAGA je svojstvo dokaznog sredstva. To je podobnost dokaznog
sredstva da uveri sud u istinitost ili neistinitost odredjene injenice kao predmeta
dokazivanja.
DOKAZNI RAZLOZI su sudovi, argumenti, zakljuci iz kojih se izvodi ocena o
istinitosti tj. neistinitosti dokazane injenice.
OCENA DOKAZA (zavrna radnja dokazivanja) ispituje se da li dokazivanu
injenicu treba prema dokaznim razlozima uzeti za postojeu.

VRSTE DOKAZA:
Kriterijum prema odnosu dokaza i predmeta dokazivanja injenica
1) GLAVNI DOKAZ
2) PROTIVDOKAZ
3) DOKAZ O PROTIVNOM
1) GLAVNI DOKAZ je dokaz koji se izvodi radi utvrivanja injenice koju je stranka
iznela, a koja je relevantna da i od koje zavisi odluka o tubenom zahtevu.
2) PROTIVDOKAZ se koristi da bi se oborio rezultat dokazivanja do koga se dolo
izvodjenjem glavnog dokaza.
3) DOKAZ O PROTIVNOM je dokaz koji ima za cilj da obori zakonsku presumpciju
(pretpostavku) - one su po pravilu oborive. On ima karakter glavnog dokaza.
Ova podela je teorijska.
Kriterijum prema materijalnopravnom znaaju dokaza (injenice koja je predmet
dokazivanja ) je injenica za koju treba utvrditi da li se dogodila u prolosti odnosno da
li postoji u sadanjosti
1) NEPOSREDNI (direktni)
2) POSREDNI (indirektni)
1) NEPOSREDNI (direktni) - ako zakon za odreenu injenicu direktno vezuje izvesna
pravna dejstva, onda je i dokaz kojim se takva injenica utvrdjuje neposredna. Ako
zakon za odreenu injenicu vezuje neposredna ili direktna pr. dejstva onda je dokaz
takve injenice neposredan ili direktan. Dokaz je neposredan kada njegovim
izvoenjem treba da bude potvreno postojanje ili nepostojanje injenice od koje po
materijalno pr. odredbi zavisi sadrina meritorne odluke.
2) POSREDAN (indirektan) utvruje se stanje svesti stranke. Ako zakon za
odreenu injenicu ne vezuje neposredna pr. dejstva onda je dokaz takve injenice
posredan ili indirektan. Utvruje se neka druga injenica iz koje se izvodi zakljuak o
tome da li postoji ili ne postoji injenica za koju zakon vezuje odreena neposredna
dejstva. Sud do svog stava o postojanju takve injenice dolazi logikim izvodjenjem iz
postojanja neke druge injenice koja je nesporna ili se u tu svrhu dokazuje.

53
 2) INJENINE TVRDNJE

Predmeti dokazivanja su injenine tvrdnje stranaka od kojih zavisi odluka o

tubenom zahtevu.
To mogu biti i injenine teze i hipoteze suda, koje ex officio utvruje sam sud.
Hipoteze postoje kada stranka nije znala injenice, ve postoje pretpostavke.
Postavlja se pitanje ta je predmet dokazivanja injenica da li je to tvrdnja stranke,
izjava volje stranke ili izjava o njenom saznanju. Tvrdnja ne mora biti istinita. O
nespornim injenicama se ne utvruje istinitost. injenica je svaka okolnost za koju
pravna norma vezuje odredjena dejstva, a koja je konkretno odredjena u prostoru i
vremenu. Sud slobodno ceni hoe li uzeti u obzir priznanje odreene injenice ili
naknadno odbijanje priznanja, povlaenje priznanja, pa je tvrdnja stranke izjava volje.
Predmet dokazivanja je injenica, a retko injenina tvrdnja.

USLOVI ZA DOKAZIVANJE INJENICA - Sud ocenjuje da li je injenica pr.

relevantna za donoenje odluke. Sudija daje pr. dijagnozu spora i tako vri selekciju
dokaza. Uslovi su da je injenica pr. relevantna i da ne postoje okolnosti koje bi
otklonile dokazivanje.

3) ODSTUPANJA OD OBAVEZE IZVOENJA DOKAZA

Izvoenje dokaza je upotreba dokaznog sredstva od strane suda u svrhu

saznanja. Ne dokazuju se nesporne injenice, koje su stranke jedna drugoj
priznale.

PRIZNANJE INJENICA je parnina radnja kojom stranka izjavljuje da je tana,

odnosno istinita injenica koji iznosi protivnik, a koja ide na njenu tetu
VRSTE PRIZNANJA :
1) u zavisnosti od momenta i davanja priznanja vreme
a) Obino priznanje - stranka ga daje poto je protivnik izneo injenicu koja mu ide u
korist, a njoj ide na tetu
b) Anticipirano priznanje - stranka iznosi injenicu koja njoj ide na tetu, pre nego
to je protivnik tu injenicu izneo.
2) u zavisnosti od naina davanja priznanja
a) Izrino priznanje pravilo je kod nas
b) Konkludentno za procesno pr. relevantne injenice
c) Preutno izuzetak
Princip afirmativne ili negativne litiskontestacije (procesni sporazum)
Litiskontestacija - 2 vrste - zavisi od toga da li e injenice iznete u odsustvu
protivnika smatrati osporene ili priznate.
a) Afirmativna - smatra se da je stranka priznala sve injenice iznete u njenom
odsustvu
b) Negativna - smatra se da je odsutna stranka osporila injenice iznete u njenom
odsustvu - ovaj princip vai kod nas, osim ako su ispunjeni uslovi za donoenje
presude zbog proputanja.

DEJSTVO PRIZNATE INJENICE je takvo da je ta injenica, nezavisno da li je ona

stvarno istinita ili ne. Ima sluajeva kada priznanje injenice nee otkloniti
dokazivanje, a to je onda kada od te injenice zavisi primena kogentne norme.

54
INJENICE KOJE SE NEE DOKAZIVATI

1) NOTORNE opte poznate injenice koje su poznate svakom prosenom oveku

ili znatnom br. ljudi u celoj zemlji. Poznate su irem krugu ljudi i ne dokazuju se. Moe
se uzeti da su istinite, ako su poznate svim lanovima vea (poplave, nepogode). One
se ne uzimaju na inicijativu stranke, ve po slubenoj dunosti. Sa opte poznatom
injenicom izjednaava se injenica koja je sudu poznata iz njegove slubene
delatanosti, o kojoj je on stekao saznanje u nekom drugom sudskom postupku. Inae,
privatno saznanje sudije ne moe se smatrati opte poznatom injenicom (npr. izjava
stranke ili svedoka), ako je saznao van slubene dunosti. Takvu injenicu koju je
saznao van slubene duosti sudija unosi u postupak kao svedok, a to ga izuzima iz
vrenja sudske dunosti u tom sporu.
To je pravilo po kome je sud duan da jednu inj. uzme kao postojeu (pretpostlj. inj.) ako postoji 2-ga zakonom
odreena inj. (osnov pretp. bazis)

2) ZAKONSKE PRESUMPCIJE su nedokazive. To su zakonske pretpostavke, odn.

injenice za koje zakon nalae, tvrdi, uzima da postoje. Ako zakonom postoji neka
druga slina injenica, zakonska presumpcija je dvojaka i sastoji se iz osnova (bazis)
i pretpostavke (tesis). Zakon kae ako postoji bazis, onda postoji i tezis.
Pretpostavljena injenica se ne dokazuje, str. dokazuje osnov pretpostavke ako je
sporan. Npr. oinstvo, postoji tzv. zakonska pretpostavka je brak ili 300 dana nakon
prestanka braka (bazis). Tezis je da je mu majke otac deteta. Osnov (basis)
pretpostavke moe biti sporan i onda se on dokazuje i ako dokaemo osnov
pretpostavke, onda se pretpostavka ne dokazuje. Dokazom o protivnom se obara
zakonska presumpcija.
U parnici ne mogu biti osporene injenice utvrene pravnosnanom osuujuom
presudom krivi. Suda ukoliko obrazuju bitna obeleja K.D. za koje je izreena
presuda.
- samo pretpost. koje doputaju dokaz o protivnome pre suda (oborive)

3) Kada stranka ne da predujam trokove za izvoenje dokaza ta injenica se ne

dokazuje. Izuzetak kada se radi o prinudno pr. dokazima (ex officio)

4) Kada je sud odredio rok za izvoenje odre. dokaza uz pomo lica i stvari
koje se ne nalaze u mestu gde se nalaze sud i stranke - ako proe rok, ne izvodi
se injenica

5) Kada je sud ve obrazovao uverenje o istinitosti odreene injenice, one se

nee izvoditi.

6) Naknada tete u odreenim sluajevima nedostataka dokaza i tekoa u

pokazivanju ako se visina tete nije mogla utvrditi, a nesporno je da postoji
obaveza naknade tete. Sud odmerava visinu tete prema standardu. Ako se visina
tete nije mogla utvrditi na nesporno je da se ona mora nadoknaditi (vai samo za
parnice koje se mogu pokrenuti kondemnatornom tubom). Moe se dogoditi da sud
utvrdi da pravo na naknadu tete postoji, ali je sporna visina te naknade. (to je vrlo
restriktivno kod naknade nematerijalne tete, a visina tete se odredjuje primenom
standarda prosenog oveka)

7) Struno znanje suda dokazivanje vetacima moe izostati ako sud takvim
znanjem raspolae.

55
TERET DOKAZIVANJA

Pitanje tereta dokazivanja, postavlja se kada o tome nema izriite odredbe

.
Koje e injenice uzeti kao dokazne, odluuje sud po svom uverenju. Na
osnovu savesne i briljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno,
kao i na osnovu celokupnog postupka.
Kada se neka vana sporna injenica ne moe utvrditi sa sigurnou, onda se
primenjuje pravilo o teretu dokazivanja, tj. stranka koja neto tvrdi duna je to
da dokae.
Kada tuenik istie neku injenicu, prigovor, duan je dokae istinitost te
injenice na kojoj zasniva svoj prigovor. Koja e stranke dokazivati odredjene
injenice, utvrdjuje se pomou materijalnih propisa kojima se regulie sporni
pravni odnos.

Dunosti stranke povodom dokazivanja su brojne:

1) Iznesu injenice injenine tvrdnje.

2) Predloe dokaze kojima e tvrdnje biti dokazivane na kojima zasniva svoj zahtev
ili kojima pobija navode ili dobija dokaze protivnika.

3) Da uvere sud u to da je dokazana injenica istinita poslednja, dva imaju znaaja

za teret dokaz - stranka ima teret da predloi dokaze i uveri sud u istinitost dokazivane
injenice.

Otuda osnovna podela na:

1) SUBJEKTIVNI TERET DOKAZIVANJA obaveza str. da predloi dokaze,

injenica koje treba utvrditi (mali znaaj kod nas Raspravno naelo, veliki znaaj
ima u anglosaksonskom pravu). Ako str. iznese injenicu, a ne predloi dokaz
utvrivanja injenice sud je ovlaen da dokazuje injenicu, pa str. ne gubi mnogo
(zbog toga ovo nema veliku ulogu u kontinentalnom pravu)

2) OBJEKTIVNI TERET DOKAZIVANJA obaveza str. da uveri sud u istinitost

injenica koje treba dokazati (koja je predmet dokazivanja). Ako str. predloi injenicu,
dokaz, sud nije time vezan. Stranka je duna da predloi dokaz za iznetu injenicu, ali
rizik generalno ne postoji ako sud moe da je izvede.

PREDMET DOKAZIVANJA od njega zavisi raspored tereta dokazivanja. Mora se

znati kada e teret dokazivanja pasti na tuioca, a kada na tuenog (mat. pr. pravila, a
ne procesno pr.). U naem pravu nema optih ve samo posebnih pravila o teretu
dokaz. Tuilac je duan da iznese sve u tubi (Rimsko pravo).
Teret dokazivanja odredjene injenice pada na onu stranu kojoj ta injenica po
materijalnom pr. ide u korist. Odreuje ga sud (on primenjuje mat. pr. normu i po
tome se vidi koja injenica ide u korist tuiocu, tako da ta injenica ide na teret
tuioca). Od ovog pravila postoje brojna ODSTUPANJA, neka odstupanja su
OPTEG karaktera, a druga su ona koja su vezana za predmet spora.

56
OPTEG KARATERA su izazvale zakonske presumcije koje pomeraju teret
dokazivanja (dokazuje onaj kome ide na tetu, a ne u korist).
POSEBNA ODSTUPANJA su vezana za materijalno pravni predmet spora, npr.
svako ko prouzrokuje tetu duan je nadoknaditi osim ako ne dokae da nije kriv (teret
dokazivanja je na tuenom on dokazuje da tetu nije napravio svojom krivicom).
Napadna sredstva dokazuje tueni (da pravo nije ni nastalo, ni preostalo). Tuilac
dokazuje da je odreeno pr. nastalo.

ULOGA TERETA DOKAZIVANJA U sluaju kada se ne zna koje injenice dokazuje

tueni a koje tuilac, nema presude, nema materijalne odluke.

a) non liquet nema presude, nema materijalne odluke, u sluaju da se ne zna koje
injenice, dokazuje tueni a koje tuilac. Pravilo je propisano 90-tih god. izriito, ali je
i ranije bilo poznato kada ne bi bilo ovog pravila sud prilikom izvoenja dokaza ne bi
mogao da utvrdi istinu nema presude zabranjena posledica (posledica koja nije
povoljna) sud ako ne moe da utvrdi injenicu, ne moe da rei spor. Danas je ova posledica
nepoeljna. Napoleonov zakonik 1804 code civil smatra se da je uskraivanje
pravosudja (kanjivo delo za sudiju). Evropska konvencija o ljudskim pr. i osnovnim
slobodama paragraf 6 - pravo graana na nepristrasno i nezavisno suenje,
okonanje postupka u razumnom roku. Ako sud to ne uini plaa se naknada tete
graaninu koji je vodio spor.

b) stepen uverenja (ubedjenja) je stepen saznanja kojim se iskljuuje razumna

sumnja. Ako sud nije uveren u postojanje injenice, nego postoji verovatnoa, mora
da se nadje metod, kojim se reava ko dobija, a ko gubi spor. U emu se sastoji
posledica nedokazanosti? Stranka gubi parnicu. Primenom pravila o teretu
dokazivanja tuilac ee gubi parnicu, odbija se tubeni zahtev.

c) Posledica nezakonitosti in dubio pro reo u sumnji povoljnije po okrivljenog

krivi. postup.
Donosi se oslobaajua presuda zbog nedostatka dokaza.
- ovde ne moe da se primeni ovaj princip ve se primenjuje pravilo o teretu
dokazivanja gra. pr.

DOKAZI I DOKAZNA SREDSTVA

U toku postupka prvo to sudija radi kad dobije tubu izvri predhodnu proveru
tube. Ako je tuba dobra ona se dostavlja na odgovor. Jedna strana trai
neto, druga to osporava. Sud nakon to utvrdi injenino stanje donosi
odluku. Tom prilikom proveravaju se injenice koje je druga strana priznala
(nisu sporne), kao ni opte poznate injenice. Ako tuena strana ne spori inj.
ona se ne proverava (npr. naknada tete, tuena strana osporava i osnov i
visinu (ispituju se i osnov i visina) a ako priznaje osnov onda se ispituje samo
visina). Kako se utvrdjuje osnov i visina? To se ini putem raznih dokaznih
sredstava. Sve to se deava u postupku se bazira na valjanom utvrenom
injeninom stanju, jer ako se ono pogreno utvrdi primenie se pogrena mat.
pr. norma. Najvanije je naelo utvrivanja materijalne istine, mada ga novi ZPP
nije potpuno uredio (degradira naelo utvrivanja mat. istine). Nikad se ne moe
utvrditi ta je pr. istina, ve samo ona istina na osnovu onoga to su str.
predoile.

57
IZVOENJE DOKAZA
Dokazi se redovno izvode na predlog stranaka (ponuda dokaza) koje postupaju u
svom interesu, ali istovremeno one ispunjavaju dunost da pred sudom iznesu svo
procesno gradivo. Tuilac dokaze treba da navede u tubi, a tueni u odgovoru
na tubu. Stranke mogu izvoenje dokaza predloiti i usmeno, na pripremnom roitu
ili na glavnoj raspravi, sve dok one ne budu zakljuene. Izuzetno, mogu predloiti i u
albi, ukoliko za njih nisu znale ili ukoliko nisu mogle znati za postojanje dokaza pre
okonanja glavne rasprave. Ako se pred drugostepenim sudom odrava rasprava,
onda i na toj raspravi. Sud moe i bez odgovarajueg predloga stranke, odrediti da se
upotrebi svako dokazno sredstvo koje mu stoji na raspolaganju.

VREME IZVOENJA DOKAZA

dokazi od znaaja za ishod spora izvode se u stadijumu glavne rasprave, na istom
roitu koje je odreeno za raspravljanje o predmetu spora. To je izraz naela
neposrednosti i procesne ekonomije.
Izvoenju dokaza predhodi donoenje reenja o dokazivanju. U toj odluci vee
navodi spornu injenicu koja predstavlja predmet dokazivanja i dokazno sredstvo.
Predloene dokaze koji nisu od znaaja za odluivanje vee odbija reenjem
koje mora biti obrazloeno. Protiv ovih reenja nije dozvoljena posebna alba, ve
vezana alba. Sud nije vezan svojim reenjem o izvoenju dokaza, on moe odustati
od upotrebe nekog dokaznog sredstva.

ROITE ZA IZVOENJE DOKAZA

u stadijumu glavne rasprave, vee moe odluiti da se dokazi izvedu na posebnom
roitu, koje se odrava pred predsednikom vea. Na tom roitu se ne raspravlja o
predmetu spora, nego se izvode dokazi, odredbe reenjem vea (uviaj van suda,
sasluanje svedoka u njegovom stanu). Dokaz koji je izveden na posebnom roitu
upotrebljava se na glavnoj raspravi itanjem zapisnika o iskazu svedoka ili o rezultatu
uviaja. Protiv reenja nije dozvoljena posebna alba.

IZVOENJE DOKAZA PRE GLAVNE RASPRAVE

u toku pripremanja glavne rasprave izvode se dokazi o injenicama od kojih zavisi
postojanje procesnih pretpostavki. Izuzetno o injenicama od znaaja za odluku o
tubenom zahtevu, dokazi se izvode u pripremnom postupku.
To je sluaj kada pre donoenja presude zbog proputaja ili na osnovu
odricanja ili priznanja sud treba da proveri neke injenice po slubenoj
dunosti. U toku pripremanja glavne rasprave, predsenik vea, moe ako su obe
stranke sa tim saglasne da izvede dokaz van suda, jer bi postupak dokazivanja koji bi
se izvrio u samom sudu, mogao da bude nesrazmerno skup ili to ne bi bilo mogue.

58
OCENA DOKAZA
to je vrednovanje dokaznih razloga na osnovu kojeg sud izvodi svoj zakljuak o
pitanju postojanja dokazivane injenice (na osnovu savesne i briljive ocene).
Sutina naela slobodne ocene dokaza, sastoji se u tome to sud do tog zakljuka on
dolazi po svom uverenju, na osnovu savesne i briljive ocene svakog dokaza posebno
i svih dokaza zajedno kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka. Princip
slobodne ocene dokaza je prinudno pr. prirode. (njegovu primenu stranke ne mogu
slobodnom voljom otkloniti). Zakon ne odreuje neki rang po kome bi dokazno
sredstvo jedne vrste imalo uvek veu snagu nego dokazno sredstvo druge vrste.
Svako sredstvo se moe upotrebiti za dokazivanje svake injenice. Za sud je
merodavna vrednost koju dokazi pokazuju u tekuoj parnici. Indicija (posredni dokaz)
moe imati veu dokaznu snagu nego neposredan dokaz. Ni broj upotrebljenih
dokaznih sredstava nije odluujui. Svoj zakljuak o pitanju postojanja sporne
injenice sud ne zasniva samo na rezultatu dokaza koji su o njoj izvedeni nego i iz
rezultata drugih dokaza i cele rasprave. Naelo slobodne ocene dokaza predstavlja
nunu posledicu naela materijalne istine i obrazuje sa njim celinu. Sve se u postupku
bazira na voljno utvrenom injeni. stanju. Za sud vrednost istine moe imati samo
njegovo ubeenje da rezultat izvedenih dokaza odgovara stvarnom stanju. Dosledno
tome, dolazi se samo do injenica, ne do istine, naroito ako se radi o linom odnosu,
jer psihiki odnos jednog oveka prema stvari je neuhvatljiv, ne moe se materijalno
izraziti. Garancije da e se nael. mat. istine i slob. ocene dokaza postii svoju svrhu,
predstavlja i naelo neposrednosti, koje nalae da ocena bude data pod neposrednim
utiskom rezultata dokazivanja. Uz neposrednost ide i usmenost, koja omoguava
upotpunjavanje tog rezultata i pretresanje njegove vrednosti, te samim tim doprinosi
njegovoj tanoj oceni. Da li spornu injenicu treba uzeti za dokazanu, vee zauzima
konaan stav posle izvoenja svih dokaza, tj. posle zakljuenja glavne rasprave,
prilikom veanja. U obrazloenju presude sud daje objanjenje zato je nekom dokazu
poklonio poverenje. Stranka moe presudu pobijati, ako smatra da je injenino stanje
na koje je sud primenio mat. pr. odredbu netano zbog pogrene ocene dokaza.

OBEZBEENJE DOKAZA
se ostvaruje u vanparninom postupku. Slui da se odreeni dokaz obezbedi tj. da
kasnije moe da se ostvari odreeno pr. na osnovu dokaza. Okolnosti koje se tiu
jednog dokaznog sredstva mogu ukazivati na to da ono na gl. raspr. nee moi biti
upotrebljeno (npr. lako kvarljiva roba). Zakon predvia mogunost da dokaz bude
izveden unapred da bi se na glavnoj raspravi omoguila njegova upotreba itanjem
zapisnika o njegovom izvoenju. Obezbeenju dokaza pristupa se samo na inicijativu
stranke. U podnesku kojim se trai obezbeenje predlaga je duan navesti injenicu
( koja treba da bude predmet dokaz.), dokaz (koji treba izvesti), Razlog (koji bi mogao
spreiti ili oteati njegovu upotrebu). Reenjem kojim se predlog usvaja, sud odreuje
roite za izvoenje dokaza. U istoj odluci on navodi injenice koje treba da budu
predmet dokazivanja i dokaze koji e biti izvedeni, a kad je potrebno da tim reenjem
imenuje vetake. Protiv reenja kojim se usvaja predlog za obezbeenje dokaza nije
dozvoljena alba.

59
 POJEDINA DOKAZNA SREDSTVA

1) ISPRAVA
je telesni predmet, na kome je pisanim znacima izraena jedna misao. Nije od
znaaja materijal od koga su predmet i znaci sainjeni, kao ni vrsta znakova. isprava
koja ima ova obeleja predstavlja dokazno sredstvo bez obzira da li je sainjena u
svrhu dokazivanja. Ona to svojstvo ima i kada nije potpisana. Isprave su prva i
osnovna stvar na osnovu koje sud bazira injenino stanje.

VRSTE ISPRAVA
- S obzirom na izdavaoca:
1) JAVNE one koje je u propisanom obliku izdao dravni organ u granicama svoje
nadlenosti preduzee ili druga organizacija u vrenju javnog ovlaenja (u njenu se
istinitost ne sumnja).
2) NEJAVNE (privatne) je svaka ona isprava koja se ne moe podvesti pod pojam
javne, onako kako zakon taj pojam definie. Ne samo isprava koja potie od pojedinca
(privatna) nego i isprava koju dravni organ, ustanova ili organizacija izdaje van
delokruga svojih javnih ovlaenja. Sud e je prihvatiti kao istinitu, osim ako se ne
dokae suprotno.
3) OVERENE su privatne koje po zakonu dobijaju karakter javne. Notari sainjavaju
odreene privatne isprave ili ve sainjene overavaju. Izjave volje koje se daju na
zapisnik imaju snagu javne isprave.

- S obzirom na sadrinu:
1) DISPOZITIVNE sadre pravni posao (ugovor , ponude za zakljuenje, testament).
Konkretni akti dravnih organa i kroz njih se izraava jedna pravna volja.

2) DOKAZANE ona kojom se potvruje da je u prolosti zakljuen usmeno jedan

posao ili neka druga pravno znaajna injenica (priznanica, faktura i izvod iz MK).

DUNOST PODNOENJA ISPRAVE (DUNOST EDICIJE)

Zakon propisuje pravila u skladu sa tim ko se pojavljuje u ulozi draoca isprave.
Postoje 3 mogunosti:
1) Isprava se nalazi kod stranke koja se na nju poziva zakon joj stavlja u dunost
da ispravu ponese ve uz tubu, odgovor na tubu ili drugi podnesak.
2) Stranka se poziva na ispravu tvrdei da se ona nalazi kod protivnika
Protivna strana je duna podneti ispravu u roku koji joj je odreen.
Zakon joj daje pravo da odbije predaju ako bi kao svedok mogao da uskrati iskaz o
injenici o kojoj se u ispravi govori. Ali ni u takvom sluaju nema prava da uskrati
predaju:
- ako se i ona sama na ispravu pozvala
- ako se radi o ispravi koju je ona inae po zakonu duna predati
- ako se isprava s obzirom na sadrinu smatra zajednikom za obe strane
Prinudno izvrenje reenja kojim se nalae podnoenje isprave nije mogue, jer
stranka ne moe biti prinuena na odreeno procesno ponaanje. Protiv ove odluke
suda nije dozvoljena posebna alba.

60
3) Stranka se poziva na ispravu koja je u rukama treeg lica Tree lice nije
duno predati ispravu.

Izuzetak:
- za tree lice postoji materijalnopravna obaveza da ispravu pokae ili
podnese
- za sluaj da je ona po svojoj sadrini zajednika za treeg i za stranku
koja se na nju poziva.

Protiv reenja kojim se treem licu nalae predaja isprave doputena je posebna
alba koju mogu podneti stranke i tree lice. To reenje se moe prinudno sprovesti
po pravilima izvrnog postupka. Tree lice ima pravo na naknadu trokova
prouzrokovanih podnoenjem isprave. Ako se isprava nalazi kod dravnog organa od
koga stranka ne moe da je dobije, sud e je pribaviti po slubenoj dunosti. Isto vai
ako se isprava nalazi kod preduzea ili druge organizacije kojima je povereno vrenje
javnih ovlaenja:
- sud moe ispravu pribaviti i u sluaju kada ona jo ne postoji
- on moe da od dravnog organa da zatrai pismeno obavetenje o injenici od
znaaja za odluivanje

ISTINITOST ISPRAVE

Isprava moe imati dokaznu snagu samo ako je istinita (autentina), a to znai da
potie od onoga koji je na njoj oznaen kao izdavalac. Za javne isprave vai
pretpostavka da su istinite. Stranka koja to osporava snosi teret dokazivanja o
protivnome. Za nejavne isprave vai pretpostavka da im sadrina potie od njihovog
potpisnika ona ima vrednost kao da je potpisnik dao izjavu sadranu u njoj. Stranka
koja tvrdi suprotno mora to dokazati dokazom o protivnom.
DOKAZNA SNAGA ISPRAVE

Javna isprava dokazuje istinitost onoga to se njom potvruje ili odreuje. U ocenu
njene dokazne snage sud se ne uputa, meutim dozvoljeno je dokazivati da su u toj
ispravi injenice neistinito utvrene ili da je ona nepravilno sastavljena.
Nejavne isprave sud joj ne ocenjuje dokaznu snagu, ako se njom dokazuje izjava
volje, data tom ispravom. Predmet slobodne ocene dokaza je nejavna dokazna
isprava.

61
2) UVIAJ
je neposredno ulno opaanje suda o svojstvima ili stanjima stvari ili lica.
Uviaj se u pravu koristi u 2 razliita termina:

Krivini pravo neposredno opaanje prilikom nastanka tetnog dogaaja.

Graansko pravo sudija na licu mesta neto uvia, saznaje kakva je situacija.

To je vizuelno osmatranje odreenog problema, a mogu se i druga ula

upotrebljavati.
Rekonstrukcija se takoe koristi, pored uviaja fingiranje istih ili slinih okolnosti
pod kojima se neki sluaj desio. U sluaju uviaja sud ne ocenjuje njegov rezultat.
Izlaganje predmeta uviaja ine sudije, stvara kod njega predstavu izvesnosti.
Uviajem se neposredno dokazuju injenice u sadanjosti, a one su ree sporne od
injenica u prolosti. Ni stranka ni tree lice ne mogu se prinuditi da trpe izvoenje
dokaza uviajem na sopstvenoj linosti. Dokaz uviajem se esto izvodi van sudske
zgrade stvar se moe doneti pred sud ali bi donoenje prouzrokovalo trokove. On
moe biti izveden u stadijumu pripremanja glavne rasprave, pred predsednikom vea
ako se stranke sa tim saglase. Uvidjajem se sud slui i kad je za pravnu ocenu, u kojoj
se stranke ne slau potrebno da se neposredno obavesti o nespornim injenicama od
kojih ta ocena zavisi. Izlaganje predmeta uviaju ine sudije stvara kod njega
predstavu izvesnosti.

3) SVEDOK
je lice koje sudu daje iskaz o svom opaanju injenice u prolosti, kao i lice koje
raspolae strunim znanjem (tzv. svedok strunjak).
Svedok mora imati tu sposobnost.
1) Naelno sposobnost svedoenja ima svako fiziko lice, uzrast kao uslov nije
propisan zakonom. Svedoiti moe kako onaj koji je spornu injenicu opazio
neposredno tako i onaj koji je o njoj samo uo od drugih. Moe biti i lice koje je pravno
ili na drugi nain zainteresovano u parnici.
2) Ne moe biti svedok lice koje zbog ulnog nedostatka nije bilo sposobno da
registruje ono o emu da svedoi (slepo lice). Tu sposobnost nema ni lice koje zbog
stanja svoje svesti (duevna bolest) u vreme kada se injenica dogodila nije bilo
sposobno da je opazi. Stranka i njen zakonski zastupnik ne mogu biti sasluani kao
svedoci.

DUNOST SVEDOENJA Svedoenje je opta graanska dunost, podleu joj i

stranci, osim onih koji uivaju diplomatski imunitet.

Svedok je duan da:

1) Pristupi sudu
2) Da iskaz
3) U svom iskazu govori istinu
4) Poloi zakletvu ako sud to od njega trai
Za lano svedoenje propisana je krivina odgovornost. Od dunosti svedoenja
Zakon predvia odstupanje u javnom interesu i u interesu svedoka i njemu bliskih lica.

62
ZABRANA SASLUANJA sud ne sme sasluati kao svedoka lice koje bi
svedoenjem povredilo dunost uvanja slubene ili vojne tajne sem ako ga nadleni
organ oslobodi te dunosti.

Svedok ima pravo da uskrati svedoenje:

1) o onome to mu je stranka poverila kao svom punomoniku
2) o onome to mu je stranka ili drugo lice poverilo kao verskom ispovedniku
3) o onome to je saznao kao lekar i to mu je kao advokatu povereno u vrenju
pravne ili medicinske pomoi

Zakon razlikuje prava na uskraivanje svedoenja od prava na uskraivanje odgovora

na pojedina pitanja. Drugo pravo pripada svedoku bez obzira na njegov ivotni poziv ili
ulogu punomonika i to samo ako ima vaan razlog da uskrati odgovor ako bi se
izloio :
- tekoj sramoti
- znatnoj imovinskoj teti
- krivinom gonjenu sebe, branog druga ili svoje bliske srodnike po krvi ili po
tazbini
Svedok nema pravo na uskraivanje odgovora kada je na osnovu posebnih
propisa duan podneti prijavu ili dati izjavu.

PRINUDNE MERE PROTIV SVEDOKA sud e naloiti da bude prinudno priveden

svedok koji uprkos urednom pozivu ne pristupi sudu. Novano kanjavanje takvog
svedoka ako se bez opravdanog razloga udalji sa mesta sasluanja. Zatvor do
mesec dana ako odbije da da iskaz. Sud ocenjuje potrebu polaganja zakletve, ako
veruje da e zakletva uticati da svedok govori istinu. Ne zaklinju se maloletni svedoci.
Sud svedoka sasluava pojedinano, bez prisustva onih koji e kasnije biti sasluani.
Najpre mu se postavljaju opta pitanja (tzv. generalije), a potom se poziva da iznese
sve to mu je poznato o injenicama o kojima treba da svedoi. Nije dozvoljeno
postavljati sugestivna pitanja. Ako se iskazi drugog lica svedoka ne podudaraju u
pogledu vanih injenica, sud moe pristupiti njihovom suoenju. Svedoka koji ne zna
jezik, sud sasluava preko tumaa.

OCENA DOKAZA Za ocenu iskaza svedoka od znaaja je njegova sposobnost da

injenice opazi i da ih zadri u seanju. Mora se imati u vidu okolnost pod kojom je
svedok opazio spornu injenicu. Svedok ponekad daje neistinit iskaz, u svom ili u
interesu stranke. Zbog toga je svedok manje pouzdano sredstvo stranke nego isprava
ili vetak. Svedoku pripada pravo na naknadu trokova prevoza, ishrane i prenoita
kao i na naknadu izgubljene zarade.

63
4) VESTAK
je dokazno sredstvo (strunjak) koje se odreuje kada sud ne raspolae odreenim
strunim znanjem.On o injenici iznosi pred sud svoj zakljuak izveden iz
nesporne grae koja mu je u tom cilju stavljena na raspolaganje. Ponekad on
mora sam da pripremi injeninu grau (npr. da utvrdi krvne grupe roditelja i deteta
oinstvo). Stranka, svedok i tree lice ne mogu biti prinueni da se podvrgnu telesnom
pregledu od strane vetaka. Poto prua sudu svoje struno znanje, on je, za razliku
od svedoka zamenljiv. Posebnu vrstu vetaka predstavljaju tumai.

POSTAVLJANJE VETAKA vetaenje moe vriti jedan ili vie vetaka, pojedinac
ili ustanova. Vetak moe biti svako lice koje po miljenju suda raspolae strunim
znanjem. Vetak je duan odazvati se pozivu suda i dati svoje miljenje. Iz opravdanih
razloga sud ga moe osloboditi te dunosti. Vetak koji se ne odazove pozivu i ako je
uredno upozoren na posledice, kao i onaj koji neopravdano odbije da vetai moe biti
kanjen novano, ali za razliku od svedoka ne moe biti prinudno priveden. Sud moe
uzeti za vetaka lice koje je iz istih razloga bilo sasluano kao svedok. Izuzee
vetaka je mogue iz istih razloga za izuzee sudije. O ovom zahtevu reava parnini
sud. Protiv reenja kojim je usvojen zahtev nije dozvoljena alba. Protiv reenja kojim
se zahtev odbija nije dozvoljena posebna alba.
Vetaenje se sprovodi tako to sud donese reenje o izvoenju dokaza u kome se
navodi ta je predmet vetaenja i ko je vetak. Kada vetak prihvati nalog, pristupa
vetacenju, po svojoj struci i znanju. Sud moe uputiti vetaku zahtev za ispravku ili
pojanjenje nalaza. Stranke mogu da se izjasne o nalazu vetaka. Ako postoje bitne
primedbe na nalaz vetaka sud moe odrediti novo vetaenje. Ako se ona
podudaraju postupak se privodi kraju ako se razlikuju vri se supervetaenje ako
trei nalaz potvrdi jedan od dva prethodna tu se staje. Nalaz vetaka mora da bude
usaglaen sa predloenim injeninim stanjem. Miljenje vetaka sud ceni slobodno.

5) STRANKE
- potrebno je razlikovati dokaz sasluanjem stranke od tzv. informativnog
sasluanja (cilj razjanjenje nepotpunih ili nejasnih injeninih tvrdnji).
Prilikom informat. sasluanja str. ima svojstvo primarnog procesnog subjekta - to
objanjenje i dopune koje ona sudu daje imaju karakter parninih radnji. Dokaz
sasluanjem str. je jedno dokazno srestvo. Uloga str. je ovde slina ulozi svedoka.
Njene izjave prilikom izvoenja dokaza sasluanjem nemaju prirodu parni. radnji.
Stranka se ne moe prinuditi na sasluanje, ali krivi. odgovara za neistiniti iskaz. Sud
e ograniiti na sasluanje zakon. zastup. Kada str. nije sposobna za davanje iskaza,
a za pr. lice zastupnik.
Dokaz sasluanja str. ima supsidijerni karakter: sud ga moe upotrebiti kada drugih
dokaza nema. Ovaj dokaz izvodi se sasluanjem obeju stranaka. Sud e odluiti da se
saslua samo jedna, ako se uverio da drugoj sporna injenica nije poznata ili ako
sasluanje druge nije mogue. Stranka ne polae zakletvu. Poziv na roite za
sasluanje dostavlja se lino str. odn. licu koje e za str. biti sasluano. Sasluanje str.
ne moe se upotrebiti kao dokazno sredstvo u postupku za obezbeenje dokaza ni u
postupku po tubi zbog smetanja poseda, ni u cilju dovoenja jedne injenice do
verovatnosti
Suoenje str. psiholoka, blef varijanta - trokove snosi tuilac, na kraju str. koja
je izgubila. Tueni snosi trokove dokaza koje on predloi

64
 PRESUDA

SUDSKA ODLUKA

POJAM je parnina radnja suda, kojom sud odluuje o osnovanosti tubenog

zahteva ili o sporednim pitanjima koja su se u toku postupka pojavila.
Bie ove parnine radnje:
a) parnina radnja suda
b) odluivanje:
Sudska odluka je pojedinaan pravni akt koji utvruje pravilo ponaanja
stranaka za budunost i uslove za primenu sankcije.

(Kelzen) Postoje potpune i nepotpune presude u zavisnosti da li sud izrie sankciju

nepotpune ili ne.
Presuda je akt volje suda, koja je pojedinani pr. akt, ija je sadrina:
- dispozicija i
- uslov za primenu sankcije

PREDMET je tubeni zahtev (predmet spora), ali i druga pitanja koja se pojave
(mater. proces. pr.).
Po kvalitetu odluivanja o predmetu spora odluke se dele na:
1) Presude (sudske odluke iji je predmet odluivanja tub.zahtev., izuzetak su
parnine radnje)
2) Reenja (sudske odluke kojima nije reen tubeni zahtev)

IZUZECI odstupanje od pravila kad sud reenjem ne odluuje o predmetu spora

a) odluke o parninim trokovima
Kada se o njima odluuje odvojeno ili kada se od cele presude napada reenje o
parninim trokovima (alba protiv reenja)
b) reenje o smetanju dravine
O celom tub. zahtevu se odluuje reenjem. Ne raspravlja se o pravima, nego o
faktikom odnosu To je privremeno reenje.
c) Sluaj platnog prometa mandatni postupak (sud na osnovu tube odluuje
nalogom). Izdaje se retko, samo ako tuilac dokae da ima interes. Njime moe da
izbegne parnicu i da ide na izvrni postupak.

Meritorna odluka je drugi izraz za presudu merior zasluiti

Presuda je sudska odluka koja se donosi po zasluzi tj. primenom materijalnog prava.
Nemeritorna sud. odluka je reenje. Donosi se na osnovu injeninog stanja koje je
sud doveo na nivo verovatnosti.

65
 SUDSKA PRESUDA

1) POJAM
to je pojedinani akt suda kojim se na autoritativan nain ureuje odnos izmeu
stranaka u pr. odnosu koji je bio sporan i stvaraju notorni uslovi za primenu
sankcije od strane drave.
To je parniana radnja suda kojom se odluuje o osnovanosti tubenog zahteva
ili o nekim pitanjima koja su se u toku postupka pojavila.
To je akt volje, odn. odluivanja. Postoje razliita stanovita.
Preovladjuje da je to pojedinani pravni akt koji utvrdjuje pravilo ponaanje stranaka
za budunost, uslove za primenu sankcija suda, ukoliko ne potuje propisanu pravnu
normu, odnosno normu koja je predvidjena pravnim poretkom.

2) BIE PRESUDE
a) akt volje drzave izraen preko suda.
To je naredba zasnovana na dravnom autoritetu sudskog organa
b) pomou presude se uklanja spor koji je postojao posle donoenja presude
odnos vie nije sporan
c) stvaraju se nesporni uslovi za primenu sankcije
Kada sud usvoji kondemnatorni zahtev, odreuje paricioni rok za izvrenje, protekom
koga tuilac u izvrnom postupku primenom sile dobija ta je traio.
Ostale vrste presuda se same izvravaju.

3) SADRINA PRESUDE
moe biti materijalna i formalna

1) MATERIJALNA SADRINA PRESUDE

IZREKA (dispozitiv) je glavni deo presude. To je odluka volje suda o osnovanosti
tubenog zahteva. Moe se rei da je samo ona presuda, jer je ostali delovi
objanjavaju i dopunjavaju. Njome se reava o tub. zahtevu i o ostalim pitanjima koja
se jave u toku postupka. Odluka o tubenom zahtevu je izreka suda o pr. posledici
koja je rezultat logike operacije podvoenja injeninog tvrenja pod apstraktno pr.
pravilo
pr. pravilo
SILOGIZAM =
injenino stanje

Obe premise utvruje sud, ni jedna mu nije unapred zadata. Poiva na bitnim
premisama na logikom zakljuku i pravnim posledicama. Sud izjavljuje da li ili ne
pr. posledica proistie iz injenica. U izreci stoji samo silogistiki zakljuak o tome da li
je tubeni zahtev osnovan ili ne. Iskaz mora biti konkretan. Jer je to pojedinaan pr.
akt pa se mora videti ko su strane. Tano se mora videti obim i sadrina pravne
posledice. Mora se videti injenini osnov i pr. norma bez njih nema donoenje
izreke u materijalnom smislu rei. Dakle, mora postojati logiki zakljuak o pravnoj
posledici, logiki zakljuak o pravnim pitanjima (tubeni zahtev je osnovan ili
neosnovan, izuzetno retko iskaz o injenicama), konkretan u pogledu obima i sadrini
pravne posledice i u pogledu stranaka.

66
2) FORMALNA SADRINA PRESUDE
Svaka presuda mora da sadri odredjene elemente. Nedostaci sastava ine bitnu
povredu paraninih odredbi. Bitni elementi su:
1) UVOD
2) IZREKA (dispozitiv)
3) OBRAZLOENJE

1) UVOD - sadri samo spoljanje elemente presude. Detaljnije je ureen zakonom

od izreke. Stoji oznaka da se presuda donosi u ime naroda - to je obeleje
republikanskog ureenja (tekovina francuske revolucije).

U njoj se mora naznaiti:

1) koji je sud u pitanju naziv suda
2) porodino i roeno ime predsed. i drugih l. vea
3) porodino i roeno ime, zanimanje i prebivalite stranka
4) kratko naznaenje predmeta spora
5) dan zakljuenja glavne rasprave
6) naznaenje stranaka koje su toj raspravi prisustvovale i dan kada je presuda
donesena
Unose se i podaci koji se odnose na zakon. zastupnika odn. punomonika

2) IZREKA (DISPOZITIV) sadri odluku kojom se usvaja ili odbija tubeni

zahtev. Ona je rezultat silogistikog zakljuivanja od strane suda. Njome se odluuje
o tubenom zahtevu, tj. o glavnoj stvari i sporednim traenjima (kamata, isplata
sudskih penala). Njome se odluuje i o protivtubenom zahtevu, o prigovoru radi
prebijanja (kompenzacioni prigovor). Ako je u pitanju kondemnatorni tub. zahtev
izreka sadri paricioni rok (rok za dobrovoljno izvrenje). Moe da sadri i odluku o
paraninim trokovima, kao i alternativno ovlaenje tuenog. Izreka mora biti
konkretna, u njoj moraju tano biti odreeni tuilac i tueni, kao i da bude konkretno
reeno iz ega se tub. zahtev sastoji. Odluka suda o tub. zahtevu treba da bude
konkretna u pogledu sadrine npr. kod deliminog usvajanja i odbijanja - u kom se
delu odbija, a u kom usvaja tub. zahtev.

3) OBRAZLOENJE - po njemu se procenjuje da li je sud pravilno odluio ili ne.

U obrazloenju sud izlae:
a) Tub. zahtev i injenice na kojima je on zasnovan
b) odbranu tuenog
c) dalja napadna sredstva povodom odbrane
d) injenice koje su meu str. nesporne, pa bitne innjenice koje su meu str.
sporne
e) koje dokaze je sud izveo (vidi se zato je sud odbio dokaze ba tako)
f) rezultat dokazivanja
g) koje od predloenih dokaza sud nije upotrebio i iz kojih razloga
h) ocenu izvedenih dokaza i dokazne razloge
i) injenino stanje i propise koje je primenio na to stanje
ponekad se poziva na stavove iz prakse
j) pouka o pr. leku

67
Reenje kojim sud odbija neki od procesnih prigovora i odmah nastavlja raspravljanje
spada takodje u obrazloenje presude. Za presudu na osnovu priznanja ili odricanja i
za presudu na osnovu izostanka pripisano je da njihovo obrazloenje treba da sadri
razloge koji opravdavaju donoenje ovakvih presuda.
Stranka se pouava koji pr. lek i u kom roku moe podneti, kom sudu se moe obratiti
(opti rok je 15 dana). Ako je pogrena pouka o pravnom leku (npr. stavljen dui rok
nego to je predvieno zakonom) mogua su 2 reenja:
1) Sud ne moe produiti zakonski rok i tada stranka treba uz albu da stavi predlog
za povraaj u preanje stanje (nije kod nas prihvaeno)
2) nai sudovi su uvek uvaavali albu koja je podneta u roku datom u pouci, stav je
da str. ne sme trpeti tetne posledice zbog radnji suda (pogrenih)
Ako str. ima advokata trebalo bi obavezno gledati zakonski rok i njega tui za naknadu
tete. Ako ga nema dolazi do povraaja u preanje stanje.

VRSTE PRESUDA
I Klasifikacija po kriterijumu POTPUNOSTI ODLUIVANJA (tj. da li je sud odluio
o celom tub. zahtevu, delu ili o svim tub. zaht.) razlikuje:

1) POTPUNE sud odluuje o celini tub. zaht. Ili o svim zaht. Koji su stavljeni u toku
postupka
2) DELIMINA sud ne odluuje o celom tub. zahtevu ve o jednom delu ili o veem
br. zahteva.

USLOVI za deliminu presudu:

1) Pravna deljivost zahteva (zahtev je deljiv)
2) Zrelost dela zahteva za odluivanje

1) Potpunu sud je donosi ako je na osnovu priznanja ili na osnovu kontradiktornog

raspravljanja, za konanu odluku sazreo samo deo zahteva ili neki od vie zahteva
obuhvaenih jednom tubom.
2) Kada je raspravljano o tubi i protivtubi, sud ovakvu presudu moe izrei u
pogledu jednog ili drugog zahteva
3) Kod prigovora prebijanja deliminoj presudi nema mesta
4) Delimina presuda nije doputena u sluaju kumulacije tub. zahteva od kojih jedan
ima uslovljavajui znaaj za druge

Ne moe se delimino odluiti o tubi kojom se predlae:

a) utvrenje da postoji tuioevo pr. svojine
b) osuda tuenog da preda stvar na koje to pr. postoji

2) Ovaj uslov govori o motivaciji suda da donese presudu kad je deo zahteva zreo za
odluivanje:

a) kad je deo zahteva priznao tueni

b) kad je sud lako doao do dokaza lako utvrdio injenino stanje
c) kad je tuilac priznao protivtubu
d) kad su injenice nesporne

68
Donoenje delimine presude je svesna, aktivna radnja suda, kojoj je cilj da stranke
dobiju izvesnost u delu odnosa. Ona u naslovu sadri da je delimina, a u
obrazloenju ima uslove koji su ispunjeni za donoenje presude. Kada se delimina
presuda donese ona je samostalna presuda i postaje pravnosnana (formalno,
materijalno), podobna je za prinudno izvrenje i ako o 2-gom delu zahteva jo tee.
Najee se donosi kao usvajajua. Potpunom presudom se odluuje o celini zahteva,
ali moe doi do greke kada sud o nekom zahtevu ne odlui. U tom sluaju stranka
podnosi predlog za donoenje dopunske presude i sud tada po pravilu ne otvara gl.
raspravu (odravaju se roita) i tu se odluuje samo o tom zahtevu koji su propustili.
Stranka nema pr. da predlogom uslovljava donoenje delimine presude, ve je to
ocena celishodnosti suda.

II Klasifikacija po kriterijumu USPEHU STRANAKA U SPORU

1.ZAHTEV USVAJA USVAJAJUA

2.ZAHTEV ODBIJA ODBIJAJUA
3.ZAHTEV SE DELIMINO USVAJA I ODBIJA

(prema vrsti zatite koju prua usvajanjem tuba, zahtev, presuda):

1.Presude kojima se zahtev usvaja mogu biti:

a) Kondemnatorne - OSUUJUE
b) Deklarativne - UTVRUJUE
c) Konstitutivne - PREOBRAAJNE - Predstavlja odstupanje od pravila da
se sudskom odlukom ne stvaraju nove mat.pr. situacije.

2.Presuda kojom se tubeni zahtev odbija uvek je deklarativna (konstatuje se da je

tubeni zahtev neosnovan). U delu u kome izrie ocenu o naknadi trokova postupka
presuda uvek ima kondemnatorni karakter.

a) KONDEMNATORNE OSUUJUE je najea vrsta presuda. Osuda kojom se

njom izrie predstavlja zapovest drave tuenom da izvri dunu inidbu u korist
tuioca. Sadrano je preutno utvrdjenje da tuilac ima pravo na tu inidbu. Izrie se
zapovest ne samo tuenom, ve i sudu da na zahtev tuioca primeni sankciju. Tueni
moe biti osudjen na inidbu. inidba mora biti dospela do tog momenta. U protivnom
sud treba presudom da odbije tueni zahtev. Dospelost inidbe je materijalno pravna
pretpostavka za uspelost kondemnatorne tube. Kad je inidba pozitivna odreuje
se paricioni rok (rok za dobrovoljno izvrenje presude). U optem parninom postupku
taj rok je 15 dana za novane inidbe, a u posebnom postupku taj rok je 8 dana
(menini i ekovni sporovi). Za nenovane inidbe sud odreuje paricioni rok (nije
zakonom odreeno). Ako tueni izjavi albu paricioni rok se prekida i ponovo poinje
da tee u celosti. Paricioni rok tee od dana postavljanja odluke stranci subjektivni
rok. Ako je u pitanju sudski, a ne zakonski rok, sud moe odrediti momenat od koga
on poinje tei. Kad protekne rok kod kondemnatorne presude ona postaje izvrna.

69
b) DEKLARATIVNE UTVRUJUE - utvruje se da pravo postoji ili ne postoji. To
su odluke kojima se usvaja deklarativan zahtev, iz deklarativne tube. One nisu
propraene rokovima, jer nema osudu (zahtev) za inidbu. Njima se izrie pravilo
ponaanja stranaka za ubudue, bez izricanja sankcije. Ako proe rok a ne ispuni se
obaveza, oteeni mora da podnese kondemnatornu tubu i da saeka
kondenmatornu presudu. Uvek je bolji poloaj tuzioca, ako ima deklarativnu presudu
jer tueni tada ne moe da obara pr. osnov.

c) KONSTITUTIVNA PREOBRAAJNA podrazumeva prestanak jednog pravnog

odnosa, modifikaciju postojeeg i staranje novog pravnog odnosa. Dakle, njima se
izrie promena u dotadanjem pravnom odnosu izmeu stranaka. Najee je to
prestanak dotadanjeg pravnog odnosa npr. ponitaj ugovora. Ima autora koji tvrde
da se radi o razlozima apsolutne nitavosti. Stranka moe sama da tri da sud utvrdi
te razloge, a samo u sluaju relativne nitavosti onda se radi o preobraajnim
(konstitutivnim) odlukama. Ne sadri paricioni rok jer se izrie samo pr. promena, a ne
i faktika promena. Izvravaju se same od sebe kada postanu pravosnane.

III Klasifikacija po kriterijumu prema tome da li je odluceno I O OSNOVU I VISINI

TUBENOG ZAHTEVA ILI SAMO O OSNOVU:

a) KONANA PRESUDA i visina i osnov (reava se o celom stepenu zahteva u

jednom stepenu sudjenja).

b) MEUPRESUDA (odluuje se samo o osnovu tubenog zahteva). Donosi sud po

tubi po kojoj je predmet spora ili potraivanje novanih iznosa ili jedne koliina
zamenljivih stvari. U takvoj parnici, tueni moe pored osnovanosti tuenog
zahteva osporiti i njegov iznos. On osporava, pre svega, postojanje svoje obaveze
uopte, a za sluaj da bude utvrdjeno suprotno, on osporava da duguje onoliko koliko
tuilac tvrdi. Ako sud nae da je zahtev osnovan, on moe doneti meupresudu
kojom se to utvruje, a posle toga on zastaje sa postupkom do isteka roka za albu ili
do odluke vieg suda. Ako sud nadje da je zahtev osnovan, on moe, ali ne mora
doneti medjupresudu kojom se to utvrdjuje. Posle toga on zastaje sa postupkom do
isteka roka za albu ili do odluke vieg suda. Ako tueni albu ne podnese, ili ako
medjupresuda bude potvrdjena, osnovanost tubenog zahteva u daljem toku postupka
ne moe biti osporena ni pred prvostepenim, ni pred viim sudom. Sud dalje raspravlja
samo o iznosu i odluuje konanom presudom. Ako drugostepeni sud utvrdi da
osnova nema, tuba se odbija ili se odbija (ceo zahtev) i tada sud donosi konanu
presudu. Medjupresuda ne treba da se donosi kada pravni osnov nije sporan.
Ona nije izvriva jer se ne radi o inidbi, ve se samo utvrdjuje pravni osnov.
Formulacija izreke medjupresude ima utvrdjujui karakter, tj. radi se o utvrdjivanju
tubenog zahteva. Sud je donosi po sopstvenoj oceni kada smatra da je to
celishodno, nije potreban predlog stranke a sud nije obavezan takvim predlogom
stranke. To je uvek pozitivna deklarativna presuda. Meupresuda ima pomenuto
dejstvo samo u tekuoj parnici.

70
IV Klasifikacija po kriterijumu DRANJU STRANAKA U PARNICI

a) Presuda na osnovu KONTRADIKTORNIH RASPRAVLJANJA

b) Presuda na osnovu PRIZNANJA
c) Presuda na osnovu ODRICANJA
d) Presuda zbog PROPUTANJA

a) Presuda na osnovu KONTRADIKTORNOG RASPRAVLJANJA uobiajena

presuda kada sud utvruje injenino stanje primenjuje materijalno pravu normu.

b) Presuda na osnovu PRIZNANJA Ovde se uvek radi o primeni procesnog

prava (dispozitivne radnje stranaka), a ne materijalnog.
Da bi se ova presuda donela moraju biti ispunjeni odredjeni uslovi, a pre svega
tueni mora PRIZNATI TUBENI ZAHTEV (dispozitivna parnina radnja tuenog,
kojom on izjavljuje da je tubeni zahtev osnovan). Izjava volje tuenog mora biti
bezuslovna I izriita ne moe konkludentno.
Priznanje se moe odnositi na ceo tubeni zahtev ili na jedan njegov deo.
Priznanje moe biti na roitu ili u pismenom podnesku.
Tueni je moe opozvati do donoenja presude, bez pristanka tuioca.
Ovo pravo pripada I zastupniku uz odobrenje organa starateljstva.
Opozivanje ne mora biti obrazloeno.
Ako se ispune svi uslovi sud donosi presudu na osnovu priznanja. To je presuda
kojom se usvaja tubeni zahtev i ona ide na tetu tuenog onog koji je priznao
zahtev. Glasi: Usvaja se tubeni zahtev na osnovu priznanja.
Priznanje tubenog zahteva je bez dejstva u branim, paternitetskim I maternitetskim
sporovima. Predsednik vea moe doneti presudu na osnovu priznanja na
pripremnom roitu, odnosno, van roita za glavnu raspravu.

c) Presuda na osnovu ODRICANJA parnina radnja tuioca kojom on izjavljuje

da je njegov tubeni zahtev neosnovan. Sud odbija tubeni zahtev ako tuilac izjavi
da se zahteva odrie. Tuilac povlai tubu. Odricanje od tubenog zahteva nije
odricanje od subjektivnog prava - teorijski, ali ako sud donese presudu i ona postane
pravosnana, posledice su kao da se on odrekao svog prava. Uslovi koji vae za
priznanje, vae i za odricanje. Izjava ne sme biti manjiva. Izjavu o odbacivanju, sud
ne mora uvek da uvai, naroito u parnicama gde vai princip primene prinudno
pravnih normi, tj. zbog protivnosti prinudno-pravnim normama materijalnog prava,
javnom poretku ili pravilima morala propisano je da je nedoputena presuda na
osnovu priznanja.
Za odricanje od tubenog zahteva nije potreban pristanak tuenog. Za povlaenje
tube jeste. On moe da se odrekne jednog ili vie tubenih zahteva. Ova presuda
glasi odbija se tubeni zahtev jer je tuilac izjavio da je tubeni zahtev
neosnovan. Sud presudu donosi bez raspravljanja.
Nakon donoenja meritorne odluke, ne postoji mogunost ponovnog vodjenja
spora (NE BIS IN IDEM).

71
d) Presuda zbog PROPUTANJA (zamenila presudu zbog izostanka) Potrebno je
da postoji proputanje odgovora na tubu.
Potrebno je da je tuba uredno dostavljena tuenom i to sve sa prilozima i poukom o
posledicama proputanja odgovora na tubu.
Ukoliko se utvrdi da su ispotovana zakonska pravila o dostavljanju, a stranka
se neopravdano ne pojavi na roitu, smatra se da priznaje navode iz tube, I
donosi se presuda na osnovu proputanja (ranije se zvala presuda zbog
izostanka).
Da bi se donela ova presuda neophodno je da, pre svega, tuenom uredno
dostavljena tuba sa poukom o posledicama proputanja, zatim da ne postoji
suprotnost izmedju injenica navednih u tubi I dokaza koje je sam tuilac
podneo ili su opte poznate, da osnovanost tubenog zahteva proizlazi iz
injenica koje su navedene u tubi, ako ne postoje optepoznate okolnosti iz
kojih proizilazi da su tuenog spreile opravdani razlozi da odgovori na tubu
(npr. poplava). Ako je to protivno prinudno-pravnim propisima i pravilima morala sud
nee doneti ovu presudu. Ako nije izvesno da li su ispunjeni svi uslovi, odloie se
donoenje presude. Presuda zbog proputanja se moe doneti samo na tetu tuenog
a u korist tuioca.

PRAVNOSNANOST PRESUDE

OSNOVE PRAVNOSNANOSTI

1) PRAVNOPOLITIKI OSNOV PRAVNOSNANOSTI

Najznaajniji cilj je PRAVNA SIGURNOST, IZVESNOST. Ova ustanova nuno je

sadrana u pojmu pravnog poretka.
Gradjansko pravosudje u kome bi jedna stranka mogla posle konanog presudjenja
ponovo pokrenuti spor u istoj stvari, ne bi pruao neophodnu stabilnost u pravnim
odnosima. To bi, naravno, i naruilo ugled sudovima. Sporovi se moraju jednom
zavriti. Do toga dolazi donoenjem pravosnane meritorne odluke. Od tog momenta
postie se izvesnost u pogledu postojanja spornog subjektivnog gradjanskog prava.
Izmeu ovog principa i principa istine postoji sukob, napetost pa se pr. politiki
odreuje kome se daje prednost. U Evropi se uzima da je istinitost obezbeenja ako
postoji najmanje drugostepeno suenje.
Bez pravnosnanosti nema pravne sigurnosti.

72
 2) PRAVNO DOGMATSKI OSNOV

Smatra se da je pravnosnanom presudom spor konano reen. Ona se smatra

istinitom i konano ureuje pravni odnos. Spor je istinito ureen, jednom zauvek. Vai
pravilo Ne bis in idem izmeu istih stranaka ne moe isti spor o istom pitanju.
Time se dobija pravna sigurnost u odnosima.

POJAM PRAVNOSNANOSTI je svojstvo presude koja dovodi do toga da se

SPOR konano, istinito reen, jednom zauvek i kojim se taj spor
okonava.

VRSTE PRAVNOSNANOSTI prema kriterijumu prirode dejstva deli se na:

1) FORMALNU (ne moe biti napadnuta rednovnim pravnim lekom)

2) MATERIJALNU (dejstvo presude kao pravnog akta)

1) FORMALNA PRAVNOSNANOST
NENAPADLJIVOST PRESUDE REDOVNIM PRAVNIM LEKOM. Kod nas vai
sistem podeljene formalne pravosnanosti, jer rokovi za albu poinju da teku
posebno za svaku stranku (protek roka za albu).
Formalna pravnosnanost u prvostepenom postupku nastupa 1) protekom roka za
albu,2) odricanjem od pravnog leka ili odustankom od njega ako je bio uloen ili 3)
donoenjem presude u poslednjem stepenu (prvostepeni sud odbaci reenjem albu
kao neosnovanu ili to reenje potvrdi drugostepeni sud). Kod odricanja potencijalni
alilac izjavljuje da nee koristiti albu, a ako se radi o odustanku dolazi do povlaenja
ve izjavljene albe. To su NEOPOZIVE PARNINE RADNJE (ne moe ponovo da
koristi albu).
Drugostepena presuda postaje pravnosnana ako drugostepeni potvrdi prvostepenu
PRESUDU, drugostepeni preinaci prvostepenu presudu, drugostepena postaje
pravnosnana. Drugostepena presuda postaje pravnosnana kada makar jedan
primerak presude izae iz suda. Kada nastupi formalna pravnosnanost presude
prema obema strankama presuda postaje materijalno pravnosnana a to je
dejstvo presude u nekom drugom sporu, a ne u onom iz koga potie.

2) MATERIJALNA PRAVNOSNANOST
Presuda postaje materijalno pravnosnana NASTUPANJEM formalne
pravnosnanosti prema obema strankama. To je dejstvo presude u nekom drugom
sporu, a ne u onom iz koga presuda potie. Materijalna pravnosnanost se odnosi
na sadrinu presude i ispoljava se u njenom dejstvu. Za svaki sud materijalna
pravosnanost znai vezanost utvrdjenjem sadranim u presudi. Posledica ove
vezanosti sastoji se u tome to isti ili drugi sud mora odbaciti tubu u pravnoj stvari u
kojoj je jednom pravosnano presudjeno izmedju istih lica (NE BIS IN IDEM). Iako sud
za postojanje pravosnane presude saznaje iz prigovora , on tubu odbacuje po
slubenoj dunosti. Presuda, o kojoj je ve pravosnano presudjeno je nitava.

73
Pozitivna strana MATERIJALNE PRAVNOSNANOSTI Vezanost pravnosnanom
presudom ogleda se u tome to je svaki sud duan takvu odluku uzeti u osnov svoje
presude u nekoj drugoj parnici u kojoj se pitanje postojanja pravnog odnosa o kojem
je pravnosnano presueno postavi kao PRETHODNO PITANJE (vezanost drugog
organa tom presudom).
Negativna strana MATERIJALNE PRAVNOSNANOSTI ne bis in idem. Ogleda
se u tome to isti ili drugi sud mora odbaciti tubu u pravnoj stvari u kojj jednom
pravnosnano presueno izmeu istih stranaka spreava se voenje nove parnice
izmeu istih stranaka o istom predmetu spora. Identitet se dovodi u pitanje kada se
javljaju univerzalni sukcesori ili pravni sledbenici koji ne moraju biti u istim stranakim
ulogama. Identitet predmeta spora se odreuje prema injeninom stanju i pravnim
posledicama.

Pretpostavka istinitosti presude Res iudicata pro verikata habitur

presuena stvar za istinu ima ta presumcija je oboriva.

Presumcija konanog ureenja odnosa meu strankama

Pravnosnano presuena stvara prava izmeu stranaka res iudicata facit ius inter
partes.

POSEBNA DEJSTVA Od materijalne pravnosnanosti se razlikuju druga dejstva

koja pravnosnana presuda moe imati, a to su:

- IZVRNO DEJSTVO Imaju samo kondemnatorne (osuujue) presude, nastupa

nakon isteka paricionog roka.

- INJENINO DEJSTVO presuda samo deluje kao pravna injenica u nekom

drugom sporu. U nekom drugom sporu potraivanja utvrena pravnosnanom
presudom zastarevaju za 10 godina bez obzira koji im je zakonski rok - to je injenino
dejstvo - ako proe 10 godina. Dunik moe istai prigovor zastarelosti.

- INTERVENCIJSKO DEJSTVO Dejstvo na umeaa ili intervenijenta. Ispoljava

se u novom sporu u kome tuilac na iju je tetu u predhodnom sporu presueno
istie neko svoje pravo prema treem licu koje je u tom sporu uestvovalo uz njega
kao umea ili je bilo pozvano da uestvuje, ali se nije odazvalo.

- PREOBRAAJNO DEJSTVO To dejstvo ima konstitutivna presuda. Dejstvo koje

dobija tek kada je pravo preobraeno. Nastupa materijalna pravnosnanost tek kada
nastupa promena.

- MATERIJALNOPRAVNO DEJSTVO POGRENE PRESUDE (pravnosnane

presude) Stvara situaciju kao da je promenjen pravni odnos meu strankama. Da li
presuda menja materijalno pravne odnose? Prof.Vesna misli da menja, a teoretiari
misle da ne menja.

74
 GRANICE PRAVNOSNANOSTI

To je svojstvo pravnog akta koje je ogranieno predmetom spora, subjektima i

vremenski.

Prema tome postoje postoje sledee granice pravosnanosti:

1) OBJEKTIVNE
2) SUBJEKTIVNE
3) VREMENSKE

1) OBJEKTIVNE GRANICE PRAVNOSNANOSTI tiu se dela presude koja je

zahvaena pravosnanou.
Predmet pravosnanosti su odluke koje su sadrane u izreci presude, i to u
tubenom zahtevu, protivtubenom zahtevu, o prigovoru radi prebijanja i dr. Ako je
poverilac traio zatitu samo za deo svog potraivanja, za preostali deo presuda
nema pravni znaaj. Posledica principa dispozicije, presuda moe postati
pravnosnana samo ukoliko je tuilac traio zatitu. Razlozi presude ne postaju
pravnosnani, kao ni pravno shvatanje suda, kao ni odluka o predhodnom pitanju
osim ako je tuilac podneo incidentni zahtev za utvrenje ili tueni protivtubu u istom
cilju.
(Vesna je na predavanju rekla):
Predmet pravnosnanosti jesu ODLUKE koje su sadrane u izreci presude.
Odluke o: - pismenom tubenom zahtevu
- protivtubenom zahtevu
- sporednim zahtevima
- prigovor radi prebijanja
Obrazloenje presude nije zahvaeno pravnosnanou i ne vezuje sud u drugom
slinom sporu. Objektivni identitet spora sudska praksa smatra da injenina
obrazloenja nisu vezana pravosnanou. Neko smatra da injenice koje direktno
utiu na tubeni zahtev jesu zahvaene pravosnanou. U anglo-amerikom pravu
obrazloenje presude jeste zahvaeno pravosnanou.

2) SUBJEKTIVNE GRANICE PRAVNOSNANOSTI Odnosi se na lica koja su

vezana pravnosnanom presudom.
Presude kao pojedinani pravni akti, ne deluju erga omnes, ve vezuju samo
odreena lica. Parnina presuda deluje samo Inter partes. Deluje samo na odnos
izmeu tuioca i tuenog. Ako se na strani tuenog ili tuioca nalazi vie lica, postoji
suparniarstvo, presuda deluje samo na odnos tuioca i tuenog, a ne i na odnos
izmedju suprarniara.
Ako se radi o utvrdjujuoj presudi, ona deluje samo Inter partes. Npr. parnica
tee izmedju lica A i lica B, pojavi se lice C i tvrdi da je on vlasnik nepokretnosti.

75
Od ovog pravila da presuda deluje inter partes, postoje odstupanja:

1) Sluaj kada presuda deluje ERGA OMNES

2) Sluaj kada presuda deluje prema tano odreenim treim licima

1) Presude koje deluju ERGA OMNES su, po pravilu, preobraajne (konstitutivne)

presude koje se tiu statusa fizikih i pravnih lica. Kod fizikih lica radi se o
roditeljskim odnosima (utvrivanje, osporavanje oinstva), a kod pravnih lica radi se o
menjanju statusa pravnog lica. Deluju ERGA OMNES jer status fizikog i pravnog lica
mora biti isti prema svima. Jednom utvreni status lica deluje tj. presuda vezuje sve
ubudue to znai da ne moe da se pojavi lice koje e osporavati oinstvo.

2) DELOVANJE PRESUDE PREMA TANO ODREENIM TREIM LICIMA

Mnoga od ovih pitanja ili nisu regulisana pozitivnim pravom ili se nalaze u drugim
zakonima, ne u ZPPu.

Puno je pravnih praznina. To su sluajevi:

a) Pravnosnana presuda deluje prema UNIVERZALNOM SUKCESORU bilo

koje od stranaka, ako je do univerzalne sukcesije dolo posle pravosnanosti presude.
Presuda vezuje univerzalnog sukcesora kao da je bio stranka. Univerzalni sukcesori
fizikog lica su zakonski i testamentalni naslednik.

b) Presuda vezuje SVE SUBJEKTE STEAJNOG POSTUPKA. Ako dva

steajna poverioca vode parnicu o postojanju, visni, redu potraivanja ili dunika i
steajnih poverioca svaka od stranaka moe da podnese tubu, a presuda koja se
donese o tom potraivanju vezuje sve ostale uesnike steajnog postupka. Ovako
dejstvo je posledica potrebe da se steajni postupak okona.
Npr. U parnici koju je radi utvrdjenja svog potraivanja 1-an poverilac u toku postupka
prinudne prodaje nepokretnosti pokrenuo protiv drugog, presuda dejstvuje i prema
ostalim poveriocima, kao i prema duniku.

c) Pravosnana presuda vezuje i SINGULARNOG SUKCESORA (lice kome je

preneto sporno pravo). Npr. tueni proda stvar licu C, a podneta je reivindikaciona
tuba (za povraaj stvari koja je otudjena). Moe da se odbije tubeni zahtev zbog te
injenice da se stvar ne nalazi kod tuenog B, ali se ovo ne koristi u sudskoj praksi,
nego se ide na usvajanje tubenog zaheva (teorija irelevancije). Da li je lice C vezano
presudom? Jeste, ako se dokae da je sticalac bio nesavestan, onda presuda deluje i
prema njemu. Lice A moe da preinai tubu i trai lice C umesto B samo ako
poseduje javnu ispravu koja potvruje da je lice B otuilo prava licu C.

d) INTERVENCIJSKO DEJSTVO PRESUDE NA TREE LICE - Kako presuda

vezuje INTERVENIJENTA (umeaa)? Lice C je umea koji ima obavezu da prui
zatitu od evikcije. Presuda iz prve parnice u kojoj je C bio samo umeac, vezuje sud
u drugoj parnici kada se C javlja kao tueni. Ako je sud u prvoj parnici utvrdio da je B
vlasnik stvari i odbio tubeni zahtev, ne moe lice C u drugoj parnici da tvrdi da B nije
vlasnik. Postavlja se pitanje mogunosti da se C oslobodi dejstva presude
(intervencijsko). On se moe osloboditi ako istakne prigovor nesavesnog vodjenja

76
parnice. Moe da kae da ga ovaj uopte nije pozvao ili da ga je kasno pozvao, ili da
je spreio delovanje neke njegove radnje. I ako se dogodi da ovaj prigovor bude
uspeno istaknut, onda otpada intervencijsko dejstvo presuda, i sud sudi kao da prva
parnica nije uopte postojala (Lice A moe da ostane bez stvari, novca i naknade
tete). Dakle, dejstvo prsude iz prve parnice u kojoj je intervenijent delovao kao tree
lice, vezuje sud u drugoj parnici, gde tree lice deluje kao stranka. Sud je u drugoj
parnici vezan injeninim stanjem utvrenim u prvoj parnici. Umea - Stranke se
mogu osloboditi dejstva presude kada izjavi VANREDNI pravni lek Prigovor
nesavenog voenja parnice, NPR. Kasno ga je pozvalo lice (A) ili nije ga uopte
pozvao, spreene su neke radnje umeaa. Ako se ovaj prigovor uspeno istakne i
dokae, otpada intervencijsko dejstvo presude i sud nije vezan injeninim utvrenjem
iz prve parnice, kao da ona nije ni postojala moe da izvede potpuno drugaije
injenino stanje, koje nije isto kao u prvoj presudi, a tuiocu moe da se desi da
ostane i bez stvari i bez naknade tete.

e) DELOVANJE PRESUDE PREMA treem licu koje ima slabije pravo od

prava stranaka to tree lice samo izvodi neko svoje pravo iz prava stranaka (npr.
podzakupac). Npr.: Ako se obavezuje zakupac da se iseli iz stana, ista ta presuda vazi
i za podzakupca, jer on svoje pravo izvodi iz zakupevog. Tree lice izvodi svoje pravo
iz prava stranke.

3) VREMENSKE GRANICE PRAVNOSNANOSTI pravosnana presuda se vezuje

za stanje spornog materijalnog pravnog odnosa u vreme zakljuenja glavne rasprave.
Za presudu donetu na pripremnom roitu, to je vreme zavretka roita. Pitanje
vremena u kome deluje pravnosnanost presude kako u odnosu na momenat
pravnosnanosti izgledaju granice pravosnanosti:
1) U budunosti
2) U prolosti
3) S obzirom na koji se momenat cene

1) Delovanje na budunost Pravilo je da presuda deluje za ubudue, od momenta

nastupanja materijalne pravnosnanosti i po pravilu u budunosti nije ograniena
pravnim okolnostima, ve samo prirodnim okolnostima.
IZUZECI su:
- Presuda kojom se ureuju trajni odnosi izmeu stranaka, traju dok se okolnosti
ne promene. Npr.: Presuda koja se odnosi na neko potraivanje produava rok
zastarelosti, ali protekom roka prestaje.
- Kod presude o obaveznom izdravanju se usled promene primanja menja visina
izdravanja.
2) Delovanje na prolost Po pravilu presuda deluje na budunost, a izuzetno na
prolost. U sluaju konstitutivnih presuda kojima se ponitava pravni odnos od
momenta njegovog nastanka, deluje ex tunc.
3) S obzirom na koji momenat se ceni stanje stvari Ako se pojavi nova injenica
bitan je momenat na koji se ceni stanje stvari. To je MOMENAT ZAKLJUENJA
GLAVNE RASPRAVE. Ako se posle toga pojavi neka nova injenica, to otvara
mogunost za podnoenje novog zahteva tj. osnov za ponovno pokretanje postupka
to je odstupanje od pravila NE BIS IN IDEM. Drugaije je injenino stanje pa ne
postoji indentitet predmeta spora. Vremenske granice pravnosnanosti se ocenjuju s
obzirom na stanje stvari u momentu zakljuenja glavne rasprave. Ima presuda koje se

77
ne mogu doneti bez glavne rasprave. Presude zbog - proputanja ili odricanja.
Vreme donoenja presude je dan kada je presuda doneta.
R E E NJ E

POJAM Sudska odluka kojom se spor ne reava meritorno, ve se njime po

pravilu reava o procesnim pitanjima.

Postoje etiri grupe reenja:

1. reenja kojima sud preduzima radnje upravljanja postupkom (sud nije vezan
reenjem koje se odnosi na upravljanje glavnom raspravom). Protiv reenja koja sud
donosi u stadijumu pripremanja glavne rasprave nije dozvoljena alba;
2. reenja kojima sud okonava postupak odbacivanjem tube ili pravnog leka;
3. reenja kojima se odluuje o tubenom zahtevu (odluuje se meritorno);
4. sva ostala reenja.

* SLUAJEVI kada se REENJEM ODLUUJE MERITORNO:

1) U parnicama o SMETANJU dravine privremeno reenje
2) REENJE o trokovima parninog postupka
3) PLATNI NALOG obavezuje se tueni da plati novanu sumu tuiocu

*RAZLIKE IZMEDJU PRESUDE i REENJA sastoje se u sledeem. Presude se

odnose na same stranke, a reenjem se moe kazniti i tree lice. Npr. reenjem se
mogu kazniti svedok ili vetak jer nisu pristupili roitu. Reenjem se kanjava tree
lice jer remeti red u sudnici. Dalje, presuda je bilateralna, a reenje je unilateralno
procesna situacija se reava prema prvoj stranci. to se tie pravosnanosti, sve
presude su podobne za pravnosnanost, dok kod reenja, sluaj je sledei. Reenja
kojima meritorno se odluuje su podobna za pravosnanost, dok ostala nisu podobna
za pravnosnanost. Pravni lekovi kod presude i reenja se razlikuju.
Pismeni sastav reenja treba da sadri uvod i izreku (uvek), a razloge samo kada je to
propisano.

Objavljeno reenje dostavlja se strankama:

a) ako je protiv njega dozvoljena posebna alba,

b) ako se na osnovu reenja moe odmah traiti izvrenje
c) ako to zahteva upravljanje parnicom

Objavljeno reenje koje se ne dostavlja strankama dejstvuje odmah. Dostavljanjem se

strankama saoptava reenje doneseno van roita.

78
 SUDSKO PORAVNANJE

POJAM sudsko poravnanje je ugovor kojim stranke pred sudom sporazumno

reavaju spor i time okonavaju postupak. To je meritorno okonanje parnice
sporazumom stranaka bez sudske odluke. Sporazum koji vodi sudskom poravnanju je
rezultat meusobnog (uzajamnog) poputanja izmedju stranaka. Ne mora biti
ekvivalencije u poputanju, ali ako je samo jedna stranka popustila, onda nema
poravnanja. Npr. moe se dogoditi ne odustane od iznose, ali kae da mu dunik plati
u ratama (dolo je do uzjamnog poputanja, ako dunik pristane na taj uslov).
Uzajamnost nije uslov, ona je neophodan ekvivalent.
Ako poputanja uopte nema onda to nije sudsko poravnanje ve moe da bude
npr. doneta presuda na osnovu priznanja ili odricanja.
Sudsko poravnanje odmah stupa na snagu im je zakljueno. Sudsko poravnanje
(sporazum) se mora zakljuiti u granicama predmeta spora, pred sudom i uz izvesno
sudelovanje suda. Sud treba da ima aktivnu ulogu, da podstie stranke, da im kae da
ta mogunost postoji, uini sve to je potrebno da bi stranke zakljuile poravnanje.
Sudsko poravnanje se moe zakljuiti u odnosu na ceo tubeni zahtev, ili na jedan
njegov deo.

FORMA Sudsko poravnanje se prima na zapisnik kod suda. Mora biti zakljueno
na roitu, na kome su svi prisustvovali. Ono mora biti pismeno dato na zapisnik.
Ovlaenje za zakljuenje sudskog poravnanja mora biti izriito dato ako punomonik
nije advokat, a ako je advokat dovoljno je da nije iskljueno. Sud ne mora uvek da
dopusti da se zakljui sudsko poravnanje. Sud po slubenoj dunosti (EX OFFICIO)
pazi da se poravnanjem ne izbegne primena prinudno-pravnih propisa i da ne bude
protivno ustavnim naelima, prinudno pravnim propisima ili moralu.
Sud ima obavezu kontrole. Sud mora voditi rauna i o pravima treih lica. Ako utvrdi
postojanje nekog od ovih razloga, sud donosi reenje kojim se poravnanje odbija.
Protiv ovog reenja se moe podneti alba. Nije potrebna posebna dozvola suda da
se zakljui sudsko poravnanje. Ako sud nae da je dozvoljeno pravnanje tada sud
ne donosi reenje ve se poravnanjem okonava spor. Momenat kada se poravnanje
smatra zakljuenim je kada su obe stranke potpisale zapisnik na koji je njihovo
poravnanje primljeno. Ako jedna strana odbije da potpie zapisnik nema poravnanja.
Strankama se omoguava da same proitaju zapisnik, posle itanja predsednika vea.
U zapisniku se mora konstatovati da je proitan, jer se zapisnik mora prouiti i kad
stranke to ne trae. Po jedan overeni prepis zapisnika kojim se konstatuje da je
sainjeno poravnanje daje se strankama, a jedan ostaje u sudu. Za momenat
potpisivanja se vezuje dejstvo poravnanja. Nakon zakljuenja poravnanja svaka
strana snosi svoj deo trokova koji su vezani za postupak, osim ako poravnanjem nije
drugaije ugovoreno.

79
DEJSTVA PORAVNANJA Njegovim zakljuenjem je stvorena situacija kao da o
tubenom zahtevu postoji pravnosnana presuda sa izrekom koja ima istu sadrinu
kao i poravnanje.

POJEDINANA DEJSTVA PORAVNANJA deluje po principu NE BIS IN IDEM.

Postoji apsolutno bitna povreda odredaba parninog postupka ako je
odlueno o zahtevu u kome je ve odlueno sudskim poravnanjem. U
suprotnom bi drugostepeni sud ukinuo prvostepenu presudu i tubu bi
odbacio. O zakljuenom poravnanju sud vodi rauna po slubenoj dunosti.
Okonava se spor izmedju stranaka sa dejstvom meritorne sudske odluke.
Sud poravnanjem ne reava predhodno pitanje. Ako je predhodno pitanje reeno
sudskim poravnanjem i javi se kao predhodno pitanje u nekom drugom postupku sud
nije vezan poravnanjem i ponovo reava predhodno pitanje. Sudsko poravnanje
nema autoritet kao presuda. Nikada se ne uzima da spor reen poravnanjem nosi
presumpciju istinitosti zato to je reen voljom stranaka bez utvrenja istine. Moe se
zakljuiti pre pokretanja postupka (parnice) u vanparninom postupku gde je uvek
nadlean prvostepeni sud. Stranke mogu da zakljue poravnanje sve do okonanja
glavne rasprave, ali mogu i tokom albenog postupka. Sudsko poravnanje se
zakljuuje pred prvostepenim sudom, on o poravnanju obavetava vii sud ako u to
vreme tee postupak po albi.

POBIJANJE PORAVNANJA alba protiv sudskog poravnanja nije doputena, kao

ni vanredni pravni lekovi. Doputena je jedino tubom za ponitaj zbog nedostataka u
manama volje (zabluda, prevara, pretnja). Ako je sud odbio da zakljui poravnanje tj.
ako je dozvolio zakljuenje i ako je to protivno prinudno pravnim propisima i pravilima
morala da li stranke mogu to da pobijaju - to to su se sluile svojom nesavesnou.
Po l. 3. st. 3 dozvoljeno je ponitenje ovakvog poravnanja iako prof. Vesna misli da to
ne bi trebalo da bude doputeno. Nije reeno da li trea lica koja su oteena tim
poravnanjem imaju pravo da podnose tubu za ponitaj. Tree lice mora da podnese
tubu za utvrenje kojim trai zatitu svojih prava. Taj spor se vodi po optim pravilima
parninog postupka i ima pravo na sve pravne lekove - tuba za ponitenje
poravnanja. U drugim pravima poravnanje se pobija vanrednim pravnim lekovima.
Sporovi branog i roditeljskog statusa ne mogu biti okonani poravnanjem.
Vansudsko poravnanje, zakljueno u vreme parnice, ima samo materijalno pravno
dejstvo. Tuilac uzima na sebe da povue tubu, a ako to ne uini tueni moe istai
prigovor. Sudsko poravnanje se zakljuuje pred prvostepenim sudom, a on
obavetava Vii sud ako u to vreme tee postupak po albi. Pred albenim sudom
poravnanje se zakljuuje na drugostepenoj raspravi.

POKUSAJ PORAVNANJA PRE PARNICE Zakon predvidja mogunost da se

poravnanje pokua pred sudom pre parnice (preventivno poravnanje). Zainteresovano
lice moe preko optinskog suda, na ijem podruju protivna stranka ima prebilvalite,
izneti predlog za mirno reenje spora. Sud e tu stranku pozvati i upoznati je sa
predlogom. Trokove ovako postignutog poravnanja snosie stranka koja je preduzela
inicijativu.

80
 PRAVNI LEKOVI

Lei u potrebi kontrole rada niih sudova od strane viih sudova. U sistemu
ljudskih prava garantuje se pravo na pravni lek kao jedno od ljudskih prava i to je
ustavno pravo. Lei i u potrebi da se kroz primenu pravnih lekova ujednai primena
prava u istim ili slinim sluajevima.

POJAM Pravni lek je parnina radnja kojom stranka predlae da sud ukine
ili preinai odluku koja je za nju nepovoljna. Njom se pobija odluka. Izuzetno to
moe biti parnina radnja drugog lica (javnog organa) u javnom interesu.
Pravni lekovi mogu biti redovni i vanredni.

VRSTE pravnih lekova se dele prema razliitim kriterijumima

*Kriterijum
prema SVOJSTVIMA OBJEKTA POBIJANJA tj. da li se pobijaju
pravnosnane ili nepravosnane presude:

1) Redovni pravni lekovi njima se pobijaju nepravnosnane odluke

a) alba protiv presude

b) alba protiv reenja
c) Prigovor protiv platnog naloga

2) Vanredni pravni lekovi njima se pobijaju pravnosnane presude

a) Direktna revizija (alba sa alternativnim predlogom za revizijsko odluivanje)

b) Revizija
c) Zahtev za zatitu zakonitosti
d) Predlog za ponavljanje postupka

Osnovna razlika izmedju redovnih i vanrednih pravnih lekova je u njihovim dejstvima.

Kod redovnih otklanja se nastupanje pravnosnanosti, a kod vanrednih ne
otklanja se nastupanje pravnosnanosti, jer se njima pobija pravosnana
presuda.

*Prema nadlenosti suda koji treba da odlui o pravnom leku:

1) Devolutivni Oni o kojima odluuje Vii sud u odnosu na sud koji je doneo
pobijanu presudu.

2) Remonstrativni (retroakcioni) O pravnom leku odluuje isti sud koji je doneo

pobijanu odluku. O prigovoru protiv platnog naloga odluuje sud koji je tu odluku
doneo, kao i o predlogu za ponavljanje postupka. Postoje dva miljenja, prva grupa
smatra da je revizija retroakcioni pravni lek, jer o reviziji odluuje isti sud, a drugi misle
da nije retroakcijski pravni lek jer o reviziji mora uvek da odluuje drugo vee, razliito
od onoga koje je u redovnom postupku odluilo.
Praktini znaaj razlikovanja se svodi na sistem rada suda.

81
*S obzirom na Poloaj stranaka u postupku po pravnom leku:
1) Dvostrani pravni lekovi po pravilu moraju se dostaviti protivnoj stranci na
odgovor. Mora se potovati pravilo kontradiktornosti. Veina je dvostranih pravnih
lekova. Primeri su alba protiv presude I predlog za ponavvljanje postupka.

2) Trostrani pravni lekovi revizija.

3) Jednostrani pravni lekovi ne dostavljaju se protivnoj stranci, i to su alba protiv

reenja i prigovor protiv platnog naloga.

*S obzirom na ovlaenje suda - da li sud moe da se upusti u odluivanje

predmetu spora ili su mu ovlaenja ua dele se na:

1. Kasatorne pravne lekove predlog za ponavljanje postupka. Sud ne sme da se

izjanjava o tubenom zahtevu (predmetu spora) ve tubeni zahtev samo prihvata
ili odbija. Samo odluuje da li je odluka zakonita ili ne.

2. Reformatorske pravne lekove Sud moe odluiti o samom predmetu spora.

Ako je dobro utvreno injenino stanje, a pogreno primenjena materijalna pravna
norma sud moe da ukine prvostepenu presudu pa umesto da odbije, on e
usvojiti tubeni zahtev i reiti spor tj. moe da odlui drugaije nego to je reeno u
prvostepenoj presudi, a ne samo da je ukine i vrati na ponovno odluivanje ukine,
usvoji, preinai odluku.

82
 REDOVNI PRAVNI LEKOVI
1) ALBA PROTIV PRESUDE
POJAM
parnina radnja stranaka protiv prvostepene presude, kojom alilac trai od
drugostepenog suda da presudom preinai ili ukine, da je stavi van snage. To je
redovni pravni lek, tj. uobiajeni nain da stranka koja je nezadovoljna odlukom
prvostepenog suda, stavi njegova dejstva van snage. To je dvostrani pravni lek jer
se dostavlja na odgovor drugoj stranci.
DEJSTVA
1) Suspenzivno dejstvo njenim ulaganjem spreava se nastupanje
pravnosnanosti presude tj. odlae nastupanje pravnosnanosti i zvrnosti.
2) Devolutivno dejstvo uvek zasniva nadlenost vieg suda u odnosu na sud od
koga potie pobijana presuda.
3) Prekida odreene rokove (rok za podnoenje albe i rok za dobrovoljno
izvrenje inidbe - paricioni rok). Opti rok je 15 dana, a posebni rok 8 dana, od
dostavljanja odluke.U pitanju je uvek je prekid, a ne obustava postupka. Ponovo
poinje da tee tamo gde je stao.
USLOVI ZA DOPUSTENOST ZALBE
kao parnine radnje su posebne procesne pretpostavke od kojih zavisi da li e
viestepeni sud uopte uzeti albu u razmatranje. Oni su brojni:
1) Zavise od predmeta (objekta) pobijanja. Svaka prvostepena presuda se moe
pobijati albom (ak i sporovi male vrednosti) jer je alba ustavni princip.
2) Uslovi vezani za rok. Kada je spor okonan rok poinje da tee od dana
dostavljanja pobijane presude. To su prekluzivni rokovi. Opti je 15 dana, a posebni
8 dana. alba mora biti blagovremena.
3) albu moe izjaviti samo ovlaeno lice (stranka, punomonik, umea. Samo
stranka koja je izgubila parnicu u meri u kojoj je izgubila parnicu. Bitan je samo
meritum, a ne i obrazloenje presude.).
4) Odricanje i odustanak od albe - Ako se stranka odrekla ili odustala od albe,
vie nema pravo na albu. To je neopoziva, jednostrana parnina radnja stranke
koja dodvodi do formalne pravnosnanosti u odnosu na stranku koja ih je dala - tj.
alba postaje nedoputena. Odricanje znai da se stranka obavezala da nee albu
uopte podneti.
5) alba mora biti UREDNA. Mora da sadri sve elemente koje treba da ima
podnesak (oznaenje presude koja se albom pobija, albeni razlog, oznaku suda,
izjavu iz koje se vidi obim u kome ona presudu pobija, broj predmeta, mora biti
potpisana od strane alioca. Ukoliko ne sadri bitne elemente, vratie se aliocu na
dopunu, a ako se ne dopuni u roku, alba se odbacuje kao nedoputena. Uslovi
moraju da budu kumulativno ispunjeni. Ukoliko prvostepeni sud utvrdi da ni posle toga
alba nije doputena donosi reenje o odbacivanju. Protiv tog reenja je doputena
alba drugostepenom sudu. Kod nas se alba preko prvostepenog suda, izjavljuje
drugostepenom sudu. Trai se da prvostepeni sud odbaci albu, a ne drugostepeni jer
je to pravnosnano okonanje spora. Protiv drugostepenog reenja je dozvoljen
samo vanredni pravni lek revizija.

83
 RAZLOZI ZA ALBU
POJAM
okolnosti koje stranka navodi u albi, na osnovu kojih smatra da je prvostepena
presuda nepravilna ili nezakonita. (sadri: okolnosti, injenice, pravno shvatanje
stranaka). Drugim reima, to su nepravilnosti u prvostepenom sudjenju zbog
kojih alilac presudu pobija.

VRSTE
1) Teorijski posmatrano postoje samo dve vrste nepravilnosti, a to su:
- Povreda procesnog prava
- Povrede materijalnog prava

2) injenino stanje se uvrdjuje primenom procesnih odredaba o dokazivanju.

Medjutim, iz praktinih razloga u ZPP je izvedena trojna podela po kojoj se svi razlozi
dele na ove tri vrste:
a) Bitne povrede odredaba parninog postupka
b) Pogreno ili nepotpuno utvdjeno injenino stanje
c) Pogrena primena materijalnog prava

Stranka moe presudu pobijati iz vie razloga iste ili razliite vrste. Iz gore navedenih
razloga mogu se pobijati sve vrste presuda.

(A) BITNE POVREDE ODREDABA PARNINOG POSTUPKA

je povreda procesno-pravne norme koja je dovela ili mogla dovesti do nepravilne ili
nezakonite odluke. Postavlja se pitanje ima li uopte povrede koja nije bitna. Neki
autori smatraju da to nije mogue, dok drugi smatraju da takve povrede postoje. Prvo
shvatanje je prihvatljivije, ali drugo je blie pravnom ivotu. Bitna povreda je uinjena
ne samo ako je sud procesnu odredbu pogreno primenio, nego i kad je netano
utvrdio injenicu od koje zavisi njena primena (npr. netano je utvrdio dan dostavljanja
odluke i zbog toga je albu odbacio kao neblagovremenu).

Zakon predvia dve vrste procesnih povreda:

1) Apsolutno bitne povrede

2) Relativno bitne povrede

84
1) Apsolutno bitne povrede l. 361 st. 2. ine povrede veeg znaaja. Taj znaaj
je takav da je svaka apsolutno bitna povreda mogla uticati na tanost presude u
svakoj parnici u kojoj je uinjena. Drugostepeni sud mora uzeti u obzir da je svaka
apsolutno bitna povreda mogla uticati na donoenje nepravilne i nezakonite odluke, i
na njih pazi po slubenoj dunosti ex officio. Mogu se svrstati u nekoliko kategorija:
1) U donoenju presude uestvovao je sudija ili porotnik koji je bio izuzet po sili
zakona ili reenjem suda ili ako je uestvovao sudija koji nije sudelovao na glavnoj
raspravi, kao I ako je sud bio nepropisno sastavljen.
2) ako je odlueno o tuzbenom zahtevu koji ne spada u sudsku nadlenost.
3) ako je odlueno o zahtevu po tubi koja je podignuta posle zakonom propisanog
roka.
4) ako je sud odluio o tubenom zahtevu za koji je stvarno nadlean vii sud iste
vrste, sud druge vrste ili ako je povodom prigovora stranaka sud nepravilno odluio da
je stvarno nadlean.
5) ako je protivno odredbama ZPP sud svoju odluku zasnovao na nedozvoljenim
raspolaganjima stranaka.
6) ako je protivno odredbama ZPP sud doneo presudu zbog proputanja ili na osnovu
priznanja ili odricanja.
7) ako stranci nije data mogunost da raspravlja pred sudom, I to nezakonitim
postupanjem (proputanjem dostavljanja).
8) ako je protivno odredbama zakona sud odbio zahtev stranke da u postupku
slobodno upotrebljava svoj jezik I pismo.
9) ako je u postupku kao tuilac ili tueni uestovalo lice koje ne moe biti stranka u
postupku, ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlaeno lice, ili ako
parnino nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, ili ako zakonski
zastupnik, odn. punomonik stranke nije imao potrebno ovlaenje za vodjenje
parnice ili za pojedine radnje u postupku, ukoliko vodjenje parnice, odn. vrenje
pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno, ako se ovi nedostaci odnose
na stranku koja je izjavila albu .
10) ako je odlueno o zahtevu o kojem je ranije ve pravosnano presudjeno, ili je
zakljueno sudsko poravnanje ili po kome ve tee parnica. - ne bis in idem
11) ako je protivno zakonu bila iskljuena javnost na glavnoj raspravi.
12) ako presuda ima nedostataka zbog kojih se ne moe ispitati, a naroito ako je
izreka presude nerazumljiva, ako protivrei sama sebi ili razlozima presude, ili ako
presuda nema uopte razloga, ili u njoj nisu navedeni razlozi o bitnim injenicama, ili
su ti razlozi nejasni ili protivreni, ili ako o bitnim injicama postoji protivrenost
izmedju onoga to se u razlozima presude navodi, o sadrini isprava, zapisnik o
iskazima datim u postupku I samih tih isprava ili zapisnika ili izvedenim dokazima.
Na ove povrede sud pazi po slubenoj dunosti, osim dva izuzetka - pod 4) I 8). Sud
ukida presudu, ali u nekim sluajevima - 2), 3), 9) i 10) dolazi I do odbacivanja tube.

Sud je bio apsolutno nenadlean :

- Ako je odlueno o tubi: koja je podnesena posle prekluzivnog roka
- Ako je bio nadlean vii sud, sud druge vrste
Povreda mesne nadlenosti Ako je stranka izjavila prigovor ako se stranka u albi
pozove, sud o ovome ne vodi rauna ex officio.
Povreda pravila o sastavu suda:
- umesto vea sudio sudija pojedinac
- uestvovao sudija koji je bio izuzet po sili zakona ili reenjem suda.

85
2) Relativno bitne povrede l. 361/1. Svaka povreda procesne norme koja je
dovela ili je mogla dovesti do nepravilne ili nezakonite odluke suda. U albi se mora
istai ova relativna povreda, jer sud na nju ne pazi po slubenoj dunosti.
Drugostepeni sud mora u svakom pojedinanom sluaju da ceni da li je povreda takva
da je mogla imati za posledicu donoenje nepravilne ili nezakonite odluke, znai
moe da je ukine, ali I ne mora. Sud mora da utvrdi postojanje uzronog odnosa
izmeu relativno bitne povrede i nepravilnosti ili nezakonitosti presude (postojanje
mogunosti uzrone veze). NPR: - nepravedno odbijanje predloga za izuzee iz
razloga koji podleu oceni suda ili nepravedno usvajanje razloga za uskraivanje
svedoenja ili sud propusti da saslua stranku o linosti vetaka.

(B) POGRENO ILI NEPOTPUNO UTVRENO INJENINO STANJE

postoji kada je sud neku bitnu injenicu pogreno utvrdio, odnosno kada je nije
utvrdio.
Ovo je albeni razlog zbog koga se najee ukida presuda prvostepena suda.
Stranka moe utvrditi da je presuda nepravilna zato to je sud neku injenicu od
znaaja za primenu materijalno pravne norme pogreno utvrdio ili propustio da utvrdi.
Sud ne pazi po slubenoj dunosti na ove razloge. Zbog ovih razloga ne moe se
izjaviti revizija.
Presuda zbog proputanja se ne moe pobijati iz ovih razloga:
*Pogreno utvreno injenino stanje postoji kada sud pogreno utvrdi neku
odlunu injenicu.
*Nepotpuno utvreno injenino stanje postoji kada sud je propustio da utvrdi
stanje u pogledu sporne odlune injenice koju je stranka iznela ili koju je on bio
duan uzeti u obzir po slubenoj dunosti.Cinjenicno stanje je skup vanih, odlunih
injenica (nespornih I utvrdjenih spornih).Nepotpuno utvrdjeno injenino stanje
postoji I kada na to ukazuju novi dokazi i nove injenice (BENEFICIUM NOVORUM).
alilac mora da uini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti, odnosno
predloiti do zakljuenja glavne rasprave. Mora dokazati da je bio savestan. albom
se kao nove mogu izneti samo injenice koje su postojale pre nego to je rasprava
zakljuena.

(C) POGRENA PRIMENA MATERIJALNOG PRAVA

postoji kada sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili
kada takvu odredbu nije pravilno primenio. Imamo dva vida materijalno pravne
nepravilnosti.
1) Prvi je kada sud nije ispravno shvatio materijalno-pravnu odredbu (tzv.
interpretaciona greka npr. sud je pogreno razumeo da je jedan zakon prestao da
vai ili je iz zakona izveo netaan zakljuak da je za jednu vrstu potraivanja
predvidjen kratak rok zastarelosti).
2) Druga nepravilnost je supsumpciona greka, kada je sud pogreno uzeo da
utvrdjeno injenino stanje odgovara apstraktnim oblejima predvidjenih u normi pod
koju je podveo to injenino stanje (npr. sud je jedno ponaanje neopravdano
kvalifikovao kao savesno). Zbog materijalno-pravne nepravilnosti ne moe se
pobijati presuda na osnovu priznanja I na osnovu odricanja.
Podvodi injenino stanje pod pogrenu materijalno pravnu normu a ne na onu
na koju injenino stanje ukazuje. Oba sluaja su posledica primene materijalnog
prava na koju sud pazi ex officio tj. kontrolisae da li je dobro primenio normu ak i
kad stranka nije izjavila albu.

86
 POSTUPAK PO ALBI
Podeljen na postupak:
1) Pred prvostepenim sudom
2) Pred drugostepenim sudom
1) alba se uvek podnosi provostepenom sudu u dovoljnom broju primeraka za
sud I protivnu stranku. Potupak povodom pravnog leka odvija se pred predsednikom
vea, koji ispituje da li alba ispunjava pretpostavke potrebne da bi se upustio u
ispitivanje njene osnovanosti. Ako se na osnovu podataka iz albe ne moe utvrditi
koja se presuda pobija ili ako alba nije potpisana (nepotpuna alba), prvostepeni sud
e reenjem protiv koga nije dozvoljena alba pozvati alioca da u odredjenom roku
albu dopuni ili ispravi. Ako alilac u odredjenom roku ne postupi po tom traenju,
sud e odbaciti albu. Nepotpunu, neblagovremenu I nedozvoljenju albu
odbacuje reenjem protiv koga nije dozvoljena alba. Nepotpuna alba je ona koja ne
sadri sve potrebne elemente. Neblagovremena je ako je podneta nakon isteka
zakonskog roka za njeno podnoenje. Nedozvoljena je ako je izjavi lice koje nije
ovlaeno za njeno podnoenje. Ako je alba blagovremena i dozvoljena njen
primerak e prvostepeni sud dostaviti protivnoj stranci koja moe u roku od osam
dana od prijema podneti tom sudu odgovor na albu, a primerak odgovora na albu
dostavie prvostepeni sud aliocu. Po prijemu odgovora na albu ili po proteku roka
za odgovor na albu, prvostepeni sud e albu I odgovor na albu ako je podnese, sa
svim spisima dostaviti drugostepenom sudu u roku od osam dana. Ako alilac tvrdi da
su prvostepenom odlukom povredjene odredbe parninog postupka, prvostepeni
sud e dati objanjenje povodom navoda albe koje se tiu tih povreda , a po
potrebi e sprovesti izvidjaj da proveri istinitost odnosnih navoda u albi.
SEDNICA VEA je nejavna, ne prisustvuju stranke i zastupnici, ve samo vee koje
donosi odluku. Sastoji se od trojice sudija profesionalaca od kojih je jedan sudija
izvestilac - koji prouava predmet i na sednici iznosi podatke (usmeno), ne iznosei
svoje miljenje. U praksi struni saradnici mogu da iznose podatke o predmetu. Poto
je sudija izvestilac izneo podatke, sudije mogu da mu postave pitanja radi razjanjenja
i onda se vea i glasa u odluivanju. To je bio redovan nain postupanja do donoenja
novog ZPP.
2) Tok postupka pred drugostepenim sudom kad spisi po albi stignu
drugostepenom sudu, sudija izvestilac priprema izvetaj veu radi razmatranja
predmeta. Njega odredjuje predsednik albenog vea. Sudija izvestilac moe, po
potrebi, od prvostepenog suda da pribavi izvetaj o povredama odredaba postupka I
da zatrai da se radi utvrdjivanja tih povreda sprovede izvidjaji. Drugostepeni sud
odluuje, po pravilu, bez rasprave. Izuzetak je kada vee drugostepenog suda
nadje da je radi pravilnog utvrdjenja injeninog stanja potrebno da se pred
drugostepenim sudom ponove ve izvedeni dokazi, zakazae raspravu pred
drugostepenim sudom. Drugostepeni sud e zakazati raspravu I odluiti o albi I
zahtevima stranaka kada je u istoj parnici prvostepena presuda ve jednom bila
ukinuta, po odredbama ovog zakona, a pobijana presuda se zasniva na pogreno I
nepotpuno utvrdjenom injeninom stanju, ili su u postupku pred prvostepenim sudom
uinjene bitne povrede odredaba parninog postupka. On ispituje osnovanost tube,
ali nije osloboen obaveze ispitivanja doputenosti albe. EX OFFICIO vodi rauna da
li je alba doputena i da li je lice ovlaeno da podnese albu. Odluka drugostpenog
suda ne moe biti nepovoljnija za stranku nego po presudi (pobijanoj odluci). Ako
drugostepeni sud odbaci albu, stranka ima jedino pravo na vanredni pravni lek -
reviziju i tada presuda postaje pravnosnana. Kod drugostepene rasprave nema
mogunosti za donoenje presude zbog proputanja.

87
 GRANICE ISPITIVANJA PRVOSTEPENE PRESUDE

U pogledu granica ispitivanja pobijane presude vai naelo dispozicije I izraava

se kroz pravilo TANTUM DEVOLUTUM QUANTUM APPELLATUN drugostepeni
sud ispituje presudu samo ako se stranka protiv nje ali I samo utoliko moe
odluiti o albi. Ispituje se samo onaj deo koji je pobijan. Delimino napadnuta
presuda postaje pravosnana u delu koji nije albom zahvaen, pa taj njen deo ne
moe biti predmet ispitivanja ni kad se razlog albe odnosi na celu presudu. Ako obim
pobijanja nije albom odredjen uzima se da je presuda u celini napdnuta. Dakle,
ispituje se prvostepena presuda u granicama postavljenim, izjavljenim u albi s tim to
treba imati u vidu da se neki razlozi ispituju EX OFFICIO.
Postoje odstupanja od pravila da se ispituju samo u granicama postavljenim u
albi. Prvi se odnose na apsolutno bitne povrede odredaba parninog postupka I
pravilnu primenu materijanog prava na koje sud pazi po slubenoj dunosti. Drugi je
kada vii sud (ak I kada se alba ne zasniva na pogrenom ili nepotpuno utvrdjeno
injeninom stanju) reenjem ukida presudu I vraa predmet prvostepenom sudu, jer
smatra da je radi pravilnog utvrdjivanja injenica potrebno odrati novu glavnu
raspravu, osim ako je odluio da je sam odri.
Princip zabrane reformatio in peius zabrana odluivanja na tetu alioca u
sluaju da je samo jedna strana izjavila albu. Ne moe se drugostepenom
odlukom odluiti nepovoljnije po onu stranu koja je izjavila albu.

VRSTE ODLUKA DRUGOSTEPENOG SUDA

Drugostepeni sud istpituje da li je alba blagovremena, potpuna I doputena. To

provreravanje moe dovesti do odbacivanja albe reenjem. Ako takvu odluku ne
donose, drugostepeni sud e se upustiti u ispitivanje da li je pobijana presuda
tana. On to ini samo u delu u kome je presuda napadnuta. Rezultat ispitivanja je
potvrda, ukidanje ili preinaenje presude. Obrazloenje drugostepene odluke mora
da sadri ocenu albenih navoda od odluujueg znaaja I oznaenje razloga koji su
uzeti u obzir po slubenoj dunosti.

NEMERITORNE
- odbacuje se alba koja je nedoputena
MERITORNE
Donosi se poto drugostepeni sud stane
na stanovite da je alba doputena
- alba doputena, odluuje o albi
rukovodei se albenim razlozima

88
Po kriterijumima razloga koje je sud uvaio sve odluke se dele na reenja I presude.
REENJA
a) drugostepeni sud reenjem
odbacuje albu kao nedoputenu
kada je neblagovremena, izjavljena od
neovlaenog lica ili kada ne
nepotpuna. Protiv tog reenja je
mogua revizija.
b) Kada ukida prvostepenu
odluku, vraa predmet prvostepenom
sudu na ponovno sudjenje (ovakvu
odluku e doneti zbog bitnih povreda,
zbog pogreno ili netano utvrdjenog
injeninog stanja). Ovo ne okonava
postupak. Oivljavaju svi institute
prvostepenog postupka I sva prava koja
inae strankama pripadaju u dobro utvrdjeno, ali primena materijalnog
prvostepenom postupku.
c) Drugostpeni sud moe da
ukine presudu I odbaci tubu kao
nedoputenu. Tada se presuda vraa
prvostepenom sudu koji je vezan u
pogledu injenica I u pogledu
materijalnog prava
d) Reenjem se ukida
prvostepena presuda I odbacuje
tuba kao nedoputena kada
drugostepeni sud zakljui da postoji
neotlonjiva procesna smetnja (apsolutna
nenadlenost suda, ne bis in idem, ako
je prekoraen rok za podnoenje tube).
To je ve u radnoj fazi postupka trebalo
da uradi prvostepeni sud. Ovim
reenjem se parnica okonava.
U sluaju pod a) I d) radi se o
pravosnanom reenju, a kod sluaja b)
I c) radi o sluaju kada se postupak ne
okonava.
89
PRESUDE
a) odbijanje albe I
potvrdjivanje prvostepene presude
odbie albu kao neosnovanu I
potvrdie prvostepenu presudu. Naao
je da je sve u redu sa pravosnanom
presudom (odbija se alba I potvrdjuje
se prvostepena presuda).
Pravosnanost presude se izvodi iz
prvostepene presude.
b) Usvajanje albe I
preinaenje prvostepene presude
pogrena primena materijalnog prava.
Tu se razlikuje nekoliko situacija.
1. ako sud nadje da je injenino stanje
prava je pogrena, tada drugostepeni sud
primenjuje drugu materijalno pravnu
normu I odluuje drugaije u odnosu na
prvostepeni sud. Prvostepena presuda
moe biti I delimino izmenjena.
2. pogrena ocena isprava ili indicija
(pogreno izvedeni dokazi) plus ako je
presuda zasnovana iskljuivo na takvim
dokazima. Odstupanje od naela
usmenosti. Ako recimo, prvostepeni sud
zakljui da je tueni bio nesavestan I na
osnovu toga donese odluku, a
drugostepeni sud utvrdi da je savestan.
3. ako je prvostepeni sud iz injenica
koje je utvrdio izveo nepravilan zakljuak
o nekim drugim injenicama na kojima je
zasnovana presuda.
4. odravanje rasprave pred
drugostepenim sudom I utvrdjivanje
drugaijeg injeninog stanja od onog
koje je utvrdjeno pred prvostepenim
sudom. Postupak se meritorno okonava
pred drugostepenim sudom.
2) ALBA PROTIV REENJA

To je redovni pravni lek protiv prvostepenog reenja. alba je dozvoljena protiv

svakog reenja, osim protiv onog za koje je u Zakonu suprotno propisano. Takvo
reenje se moe pobijati albom protiv presude. Reenje protiv koga nije doputena
posebna alba moe se odmah izvriti.

Objekt (predmet) pobijanja - svaka prvostepena presuda se moe pobijati albom. Ne

moe se svako prvostepeno reenje pobijati albom.
U pogledu pobojnosti reenja se dele na:
a) Apsolutno nepobojna reenja - To su ona reenja koja se uopte ne mogu pobijati
albom. To moe biti zakonom predvieno, a tu spadaju reenja o zakazivanju roita,
jer ona ne vezuju ni sud koji ih je doneo, pa ni stranku. Reenje suda o reavanju
sukoba nadlenosti se ne moe uopte pobijati albom. Reenje kojim se usvaja
predlog za izvoenje dokaza odbija. Reenje kojim se zahtev za izuzee usvaja.
b) Reenja koja se mogu pobijati vezanom albom (albom protiv presude)
- Reenja koja predhode donoenju presude
- Reenja kojim se odbija zahtev za izuzee (moe se pobijati albom protiv presude)
- Reenje kojim se iskljuuje javnost.
c) Reenja koja se mogu pobijati samostalnom albom, koja vezuju sud i stranke.
Sva reenja kojima se okonava postupak, mogu se pobijati albom. Npr. reenja
kojima se kanjava svedok ili reenja kojima se odbija da tree lice bude umea.
Tok postupka po albi protiv reenja nezavistan je od toka postupka pokrenutim
tubom.

Razlika u dejstvima izmedju presude I reenja - alba protiv presude ima

suspenzivno I devolutivno dejstvo. alba protiv reenja ima devolutivno dejstvo. O
svim albama protiv reenja odluuje vii sud drugog stepena. Nema svaka alba
protiv reenja suspenzivno dejstvo (izvrnost reenja). Samo kada je u ZPP izriito
navedeno da odreene albe nemaju suspenzivno dejstvo, a sve ostale imaju. Kada
alba nema suspenzivno dejstvo, to znai da je nastupila izvrnost reenja, pre
njegove pravosnanosti.
Uslovi za doputenost
a) Razlika je u pogledu DUINE ROKA za samostalnu albu rok je 8 dana, neke
albe imaju i krai rok koji iznosi tri dana (alba protiv reenja o privremenim merama
b) Razlika u pogledu OVLAENJA za izjavljivanje
albu protiv presude mogu izjaviti samo stranke i njihovi zastupnici koje su izgubile
spor. albu protiv reenja moe izjaviti svako tree lice na koje se reenje odnosi (i
vetak i svedok i tuma, advokat nezavisno od toga da li je stranka uspela u sporu ili
ne). alba protiv reenja moe biti unilateralna, a alba protiv presude je uvek
bilateralna. alba mora biti uredna i potpisana.

Razlozi su bitne povrede, pogrena primena materijalnog prava, pogreno i

nepotpuno utvreno injenino stanje zbog pogrene primene procenih normi koje se
odnose na poloaj nekoga u postupku.

Postupak po albi protiv reenja to je jednostrani pravni lek, ne mora biti

dostavljena protivnoj stranci na odgovor. Postupak tee I pred prvostepenim sudom I
pred drugostepenim. Prvostepeni sud moe da odbaci albu protiv reenja. On se bavi

90
I problemom da li je protiv samostalnog reenja uopte doputena alba protiv
reenja. Ako nadje da je alba blagovremena I doputena, dostavlja sve spise
predmeta drugostepenom sudu. Drugostepeni sud uvek odluuje u sednici vea,
nema rasprave.
Za razliku od reenja, alba protiv presude je dvostrani pravni lek koji se dostavlja
protivnoj strani.

ODLUKE sve odluke imaju formu reenja.

1) Reenja kojima se odbacuje alba protiv reenja (neblagovremena I izjavljena
od strane neovlaenog lica). Prvostepeno reenje postaje pravnosnano.
Revizija nije doputena.
2) Reenje kojim se ukida prvostepeno reenja i vraa se na ponovno odluivanje.
Oivljava postupak po pitanju koje je predmet albe.
3) Reenje drugostepenog suda kojim se potvruje prvostepeno reenje -
revizibilna I nerevizbilna reenja. Revizibilnim reenjima se okonava postupak
(reenje kojim se odbacije tuba ili predlog za ponavljanje postupka),
4) Reenja kojima se preinauje prvostepeno reenje ako je pogreno
primenjeno materijalno pravo.

VANREDNI PRAVNI LEKOVI

Pravni sistem mora da sadri procesna sredstva kojima se pod propisanim uslovima
omoguuje ispitivanje pravnosnane odluke. Takva pravna sredstva su vanredni
pravni lekovi i u naem pravu njih upotrebljavaju stranke u sopstvenom interesu, a
dravni tuilac u javnom interesu. Stranci je omogueno da pravnosnanu odluku
pobija direktnom revizijom, revizijom, zahtevom za vanredno preispitivanje
pravnosnane odluke I predlogom za ponavljanje postupka. Dravni tuilac moe u
istom cilju podii zahtev za zatitu zakonitosti. Vanredni pravni lekovi imaju za cilj da
sud pobijanu odluku stavi van snage i da donese novu u skladu sa stvarnim stanjem i
zakonom. Od izjavljenog pravnog leka njegov podnosilac moe odustati. Presuda koja
se pobija vanrednim pravnim lekovima ostaje pravosnana sve dok se ne pokae da
je vanredni pravni lek osnovan. Samim njegovim ulaganjem ne odlae se ni izvrenje
odluke. Pobijanje pravosnane odluke ne znai da se svaka takva odluka moe
napasti, niti se ona moe napasti zbog svake nepravilnosti.

91
1) DIREKTNA REVIZIJA
(alba sa alternativnim predlogom za revizijsko odluivanje)

Novi pravni lek je alba sa alternativnim predlogom za revizijsko odluivanje - direktna

revizija. To je pravni lek koji je sistematizovan u ZPP kao vanredni pravni lek, ali ne
mora to da bude. Njime se pobija nepravosnana odluka, radi se zapravo o redovnom
pravnom leku o kojima uvek odluuje Vrhovni sud. Njime se preskae albena
institucija. Izjavljuje se protiv prvostepene presude protiv koje je dozvoljena revizija u
roku od 15 dana. Presuda se moe pobijati ovim pravnim lekom u parnicama u kojima
je doptena revizija samo zbog pogrene primene materijalnog prava I bitne povrede
odredaba parninog postupka, kao I ako je sud svoju odluku zasnovao na
nedozvoljenim raspolaganjima stranke. Potrebna je saglasnost druge stranke, kao I
saglasnost Vrhovnog suda Srbije. alba se izjavljuje sudu koji je izrekao prvostepenu
presudu I dostavlja se na obavezan odgovor suprotnoj stranci (ukoliko se u odgovoru
suprotna stranka saglasila da o izjavljenom pravnom leku odluuje Vrhovni sud).
Stranku koja je fiziko lice mora zastupati advokat, u suprotnom, drugostepeni sud
odluie o albi na prevostepenu presudu po optim pravilima. Prvostepeni sud e po
prijemu odgovora na albu dostaviti albu I odgovor na albu sa svim spisima
drugostepenom sudu. Drugostepeni sud je duan da, ukoliko ne odbaci albu, dostavi
predmet Vrhovnom sudu Srbije. O doptenosti ovog pravnog leka Vrhovni sud Srbije
odluuje u veu od trojice sudija, a o osnovanosti ovog pravnog leka odluuje vee
sastavljeno od petorice sudija. Odluka se donosi u roku od tri meseca od dana prijema
predmeta u Vrhovni sud Srbije. Vrhovni sud moe ili da odbije ovaj pravni lek I potvrdi
prvostepenu presudu, ili da prinai prvostepenu presudu.
Uslovi za doputenost su blagovremenost (u roku od 15 dana protiv prvostepene
presude (odluke) rok tee od dana dostavljanja odluke), urednost (da sadri ono to
se zakonom trai), da se radi o parnici u kojoj je revizija doputena.
Objekt pobijanja je prvostepena presuda, ne svaka prvostepena presuda ve samo
ona koja je revizorna.

92
2) R E V I Z I J A
To je vanredni pravni lek protiv pravnosnane presude donesene u drugom
stepenu. Nema suspenzivno dejstvo, ne utie na pravnosnanost i odlaganje
izvrenja. Objekt pobijanja je pravnosnana drugostepena presuda. Revizija je
dozvoljena samo kada odbija albu i potvruje prvostepenu presudu, kao i kada
usvoji albu I preinauje prvostepenu presudu.
Revizija nije dozvoljena o imovinsko-pravnim sporovima kada se tubeni zahtev
odnosi na potraivanje u novcu, na predaju stvari ili izvrenje neke druge inidbe, ako
vrednost predmeta spora pobijenog dela pravosnane presude ne prelazi 500.000,00
dinara. Takodje, nije dozvoljena ako se ne odlnosi na potraivanje u novcu, predaju
stvari ili izvrenje neke druge inidbe, ako prednost predmeta spora ne prelazi
500.000,00 dinara. Revizija nije dozvoljena ni protiv reenja donesenih u parnicama
zbog smetanja poseda.

Revizija je uvek dozvoljena i kad se radi o imovinsko-pravnim sporovima:

1) U parnicama o pravu na izdravanje ili o pravu na ukidanje izdravanja
2) U sporovima o pravu na naknadu tete zbog izgubljenog izdravanja usled
smrti davaoca izdravanje
3) Iz imovinskih sporova koji nastanu iz protivustavnih i protivzakonskih
pojedinanih akata i radnji kojim se pravna ili fizika lica zavisno od sedita
(prebivalita) stavljaju u neravnopravan poloaj na jedinstvenom tritu ili na drugi
nain naruava se jedinsteno trite ukljuujui i parnice o naknadi tete
4) U sporovima zbog povrede autorskog prava, zatite i upotrebe pronalaska,
tehnikih ureaja, uzroka modela, igova kao i iz sporova nelojalne utakmice i
monopolistinih ponaanja kad se odnose na imovinsko pravni zahtev.

U svim neimovinskim sporovima je dozvoljena. Dozvoljena je u sporovima o

zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Revizija se moe izjaviti u roku od
30 dana od dana dostavljanja prepisa presude. To je prekluzivni rok. Podnosi se u
vidu podneska koji mora biti uredan I mora sadrati naznaenje koja se presuda
pobija, da li se pobija u celini ili odreenom delu, iz kojih razloga I potpis podnosioca.
Ovlaenje da izjavi reviziju ima stranka koja ima pravni interes, ali I umea (ali nema
pravo na reviziju ako nije odmah sudelovao). Stranka odnosno njen zakonski
zastupnik ne mogu sami izjaviti reviziju ve u njihovo ime to ini advokat. Ako je
stranka odustala od revizije, ne moe ponovo da izjavi reviziju. Da li se stranka moe
odrei prava na reviziju? Ne moe se odrei, osim ako je traila reviziju, pa onda
od nje odustane.

Revizija se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu. Taj sud ima ovlaenja
da ispituje doputenost presude (blagovremenost, pravni interes, da li je izjavljena
protiv presude protiv koje se moe izjaviti, da li je izjavio advokat, da li je uredna). O
tome odluuje predsednik vea. Ako je prvostepeni sud odbaci to je onda prvostepeno
reenje, a ono se moe pobijati albom. Prvostepeni sud e doneti reenje o
odbacivanju revizije kao nedoputene (neblagovremena, lice nije imalo advokata...).
sud moe da dostavi reviziju protivnoj stranci I javnom tuiocu. Protivna stranka ima
pravo da u roku od 15 dana se izjasni o reviziji, a javni tuilac 30 dana. Onda
prvostepeni sud dostavi ceo predmet revizijskom sudu, preko drugostepenog suda.

93
Kod nas je revizijski sud Vrhovni sud Srbije. Vrhovni sud odluuje bez
rasprave (samo na osnovu spisa).

Izuzeci: - Sporovi zakonskog izdravanja

- Sporovi zbog izgubljenog izdravanja Sporovi koji imaju
- Monopolski sporovi manju vrednost od
- Sporovi iz autorskog prava 500.000

Reenje Vrhovnog suda o odbacivanju revizije je KONANO REENJE i ne

moe se pobijati redovnim pravnim lekom.
Izuzetno se moe pobijati kod ponavljanja postupka.

Revizijski razlozi revizija se ne moe izjaviti zbog pogreno I nepotpuno

utvrdjenog injeninog stanja. Revizijski sud nije ovlaen da ispituje injenino stanje
pobijane presude.
Kod aspolutno bitnih povreda revizija se moe izjaviti zbog svih aposlutno bitnih
povreda izuzev l. 361. st. 2. ta. 4 (zbog nadlenosti). Revizijski sud ne pazi po
slubenoj dunosti na apsolutno bitne povrede, ali pazi na one koje se tiu postojanja
parnice i stranake sposobnosti l. 361 st. 2 ta. 9.
Relativno bitne povrede su uinjene pred drugostepenim sudom. Drugostepeni sud
nije ispitivao sve albene razloge ili je povreeno pravila o sednici vea.
Kada se radi o pogrenoj primeni materijalnog prava, sud pazi po slubenoj dunosti.
Kada se radi o prekoraenju tubenog zahteva, re je o povredi koja je uinjena u
postupku pred drugostepenim sudom.

94
Odluke revizijskog suda povodom revizije postoje dve grupe odluka reenja
I presude.
REENJA PRESUDE
i. kada odbacuje a) kada odbija reviziju
reviziju kao drugostepena presuda tada
nedoputenu ostaje na snazi (l. 405). Time
(neblagovremena, se ne potvrdjuje drugostepena
izjavljena od presuda.
neovlaenog lica, b) Kada usvoji reviziju I preinai
neuredna, lice je drugostepenu presudu ili I
odustalo od revizije). prvostepenu I drugostepenu
Ne moe se pobijati presudu. Drugostepena
redovnim pravnim presuda je objekt pobijanja
lekom. To nije (zbog pogrene primene
meritorna odluka, ali materijalnog prava).
je to reenje Preinaenje drugostpene
konano. onda onda je preinaena
ii. Kada usvoji reviziju I prvostepena drugostpenom.
ukida ili samo Ako je drugostepenom
drugostepenu ili I potvrdjena prvostepena, onda
drugostepenu I ukida I prvostepenu I
prvostepenu presudu drugostepenu presudu. Kada
u zavisnosti od toga o se preinai samo
kom revizijskom drugostepena, esto se
razlogu se radi. deava da revizioni sud
Samo drugostepenu donese presudu kao to je
e ukinuti ako je prvostepena. Presudom se
aposlutno bitna odluuje I meritorno I
povreda uinjena konano.
iskljuivo u
drugostepenom
postupku. Na
revizioni sud ukida
obe presude ako
posumnja da je zbog
pogrene primene
materijalnog prava,
pogreno utvrdjeno
injenino stanje, a
nema uslova za
preinaenje, vraa
stvar drugostepenom
sudu na ponovno
odluivanje I otpada
pravosnanost. U
praksi je vrlo retko
ukidanje samo
drugostepene
presude, ee se
ukidaju obe.

95
 iii. Usvajanje revizije I
ukidanje prvostepene
I drugostpene odluke
I odbacivanje tube
kao nedoputene.
Revizioni sud e
odbaciti tubu zbog
povrede principa NE
BIS IN IDEM, ili ako
je zakljueno sudsko
poravnanje, ili je
tuba podneta po
isteku paricionog
roka, ili nije uopte
nedlean sud. Time
se parnica okonava.
Protiv ovog reenja
ne postoji pravo na
albu. Ovo je takodje,
konano reenje.
REVIZIJA PO DOPUTENJU - Nemaki sistem. Izuzetak od uslova za doputenost
revizije. Mora biti izjavljena od ovlaenog lica preko advokata. Donosi se protiv
drugostepene presude. Razlika je u pogledu uslova koji se odnose na neimovinske i
imovinske sporove.
Drugostepeni sud - Apelacioni sud moe dopustiti reviziju kada se radi o pitanjima:
- opteg interesa
- ujednaene primene prava
- novo tumaenje prava
- ako je vrednost spora ispod 500.000
Za nas je ovo stvar budunosti, nije osnovan Apelacioni sud (2007.god.). O njoj treba
da odluuje Vrhovni sud. Nije pravo stranke, ve zavisi od ocene Apelacionog suda.

3) REVIZIJA PROTIV RESENJA

Vanredni pravni lek protiv drugostepenog reenja kojim je okonani postupak
pravosnano zavren. Postoje dva ogranienja za upotrebu ovog pravnog leka. Prvo
se tie sadrine reenja (revizija je dozvoljena samo protiv reenja kojim se postupak
pravosnano zavrava, a nedozvoljena je npr. revizija protiv reenja kojom se sud
oglaava stvarno ili mesno nenadlenim i predmet ustupa nadlenom sudu.). Drugo
ogranienje je u tome da se drugostepeno reenje moe revizijom pobijati u sporu u
kome su ispunjeni uslovi za reviziju protiv presude. U imovinskom sporu revizija protiv
tog reenja nije dozvoljena ako vrednost predmetnog spora ne prelazi granini iznos.
Od ovog pravila propisano je odstupanje: Kada drugostpeni sud donosi reenje kojim
se okonaava.

4) ZAHTEV ZA ZATITU ZAKONITOSTI

To je vanredni pravni lek koji podie dravni organ (republiki javni tuilac) u interesu
zatite zakonitosti protiv pravnosnane sudske odluke po slubenoj dunosti ili na

96
predlog stranke u roku od 3 meseca. Podnosi se samo u sporovima prometa
nepokretnosti.
USLOVI - Opti ROK za podnoenje zahteva je 3 meseca i tee od dana dostavljanja
presude stranci. Rok moe biti 30 dana - ako je stranka izjavila reviziju jedan primerak
se dostavlja Javnom tuiocu I moe se podneti u roku od 30 dana. Ako se radi o
sporovi koji se odnose na promet nepokretnosti rok je jedna godinu i tee od dana
pravnosnanosti.
Drugi uslov je JAVNI INERES - podnosi se ex officio ili na inicijativu stranke. Mora biti
u vidu pismenog podneska, uredan podnesak, mora se naznaiti koja se odluka
pobija. Podie ga Republiki javni tuilac ili zamenik javnog tuioca.
POSTUPAK - podnosi se sudu koji o njemu odluuje Vrhovni sud Srbije. Odluuje
se bez rasprave, u sednici vea o kojoj se obavetava javni tuilac (stranke ne
obavetavaju).
RAZLOZI:
a) Apsolutno bitna povreda l. 361 st. 2 ta. 5 - Sluaj kada je Sud svoju presudu
zasnovao na raspolaganju stranaka koja su protivna moralu, prinudnim propisima i
javnom poretku.
b) Parnice koje se tiu prometa nepokretnosti - Ako je ug. o prometu nepokretnosti po
svojoj sadrini, cilju protivan prinudnim propisima, javnom poretku i pravilima morala,
to je pogrena primena materijalnog prava.
U samo ova dva sluaja mogue je podneti zahtev za zatitu zakonitosti.
ODLUKE su iste koje se donose povodom revizije. Zahtev za zatitu zakonitosti je
mogue izjaviti I u izvrnom posupku, a ne samo u parninom postupku
- Ukida drugostepeni ili prvostepeni i drugostepeni apsolutno bitne povrede
- Preinaenje drugostepene ili prvostepene i drugostepene ugovor nitav
(nepokretnost) moe se izjaviati i u izvrnom postupku, a ne samo u praninom
postupku.

5) PONAVLJANJE POSTUPKA
Izuzetan pravni lek koji se razlikuje od ostalih vanrednih pravnih lekova.
Remonstrativan (retroakcioni) pravni lek - greke prvostepenog suda. Ne raspravljaju
se pravna pitanja (meavina: injeninih pitanja i povreda u toku postupka razlozi na
granici sa uslovima za doputenost pravnog leka). O njima odluuje onaj sud pred
kojim se dogodila greka.

RAZLOZI:
1) Apsolutno bitne povrede parninog postupka
2) KD povezana sa parnicom
3) injenine i drugi osnovi pobijane odluke

1) APSOLUTNO BITNE POVREDE

a) Povreda naela kontradiktornosti - Ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem, a

naroito proputanjem dostavljanja, nije bila data mogunost da raspravljaja pred
sudom rok je 30 dana od kad je odluka dostavljena stranci
b) Povrede koje se tiu stranke I parnine sposobnosti I urednosti zastupanja - Ako je
u postupku uestvovalo lice koje ne moe biti stranka u postupku, ako stranku koja je

97
pravno lice nije zastupalo ovlaeno lice ili ako parnino nesposobna stranka nije
zastupao zakonski zastupnik ili zakonski postupak nije imao potrebno ovlaenje od
kad je stranka saznala za ovaj razlog - (takoe punomonik).
c) Povreda principa Ne Bis In idem - Ako stranka stekne mogunost da upotrebi
pravnosnanu odluku suda koja je ranije meu istim strankama doneta o istom
zahtevu (duna je da je pribavi I pokae sudu).

2) KRIVNA DELA POVEZANA SA PARNICOM

a) Ako se odluka suda zasniva na lanom iskazu: svedoka ili vetaka

b) Ako se odluka suda zasniva na ispravi koja je falsifikovana ili u kojoj je overen
neistinit sadraj
c) Ako je do odluke Suda dolo usled K.D: sudije (sudije porotnika), zakonskog
zastupnika ili punomonika stranke i protivne stranke ili od strane treeg lica.

Krivina dela se dokazuju formom AD Probationem - pravnosnanom presudom gde

su ta lica oglaena krivim - krivinom presudom. Potrebna je uzrona veza izmeu:
KD i presude.

3) INJENICE I DRUGI OSNOVI POBIJANJE ODLUKE

a) Ako stranka sazna za nove injenice ili nae, ili stekne mogunost da upotrebi nove
dokaze na osnovu kojih bi mogla biti doneta presuda koja bi za stranku mogla biti
povoljnija. Postoji razlika izmedju objektivno nove injenice koja je nastupila posle
zakljuenja glavne rasprave, I subjektivno nove injenice koja je postojala sve vreme,
ali stranka nije znala ili nije mogla da pribavi dokaze. Na zakon ne pravi razliku
izmeu: subjektvine i objektivne.
b) Ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda ili na odluci nekog drugog
organa, a ta odluka bude pravnosnano preinaena, ukinuta odnosno ponitena, tj.
stavljena van snage.
c) Ako je naknadno pred nadlenim organom pravnosnano reeno predhodno pitanje
na kome je odluka zasnovana. Drugaije reenje predhodnog pitanja Sud reio
predhodno pitanje, a ono bude drugaije reeno od strane drugog nadlenog organa,
onda e doi do ponavljanja postupka.
d) Ako je po pravosnano okonanim postupkom pred domaim sudom, Evropski sud
za ljudska prava doneo odluku o istom ili slinom pravnom odnosu protiv SCG
ponovie se postupak.

4) Rokovi - Subjektivni rok je 30 dana od dana saznanja za injenicu, dostavljanja,

apsolutne bitne povrede, kod KD od dana saznanja za pravnosnanost presude.
Objektivni rok je 5 godina od dana pravnosnanosti odluke koja se pobija. Mogu je I
protekom objektivnog roka od 5 godina u sluaju povrede naela kontradiktornosti ili
zbog odluke Evropskog suda.

5) Uslovi - predlog za ponavljanje postupka moe podneti stranka, njen zakonski

zastupnik. Stranka ne mora biti zastupana od strane advokata. Predmet pobijanja
moe biti svaka odluka, ak I odluka Vrhovnog suda. Predlog se podnosi pismenim

98
putem u vidu podneska. Predlog za ponavljanje postupka podnosi se uvek sudu koji je
doneo odluku u prvom stepenu. U predlogu se navodi zakonski osnov po kome se
trai ponavljanje, okolnosti iz kojih proizilazi da je predlog podnesen u zakonskom
roku, kao I dokazi kojim se potkrepljuju navodi predlagaa.

6) POSTUPAK ima nekoliko stadijuma. Uvek otpoinje pred prvostepenim sudom.

Prvo se odluuje o doptenosti predloga za ponavljanje postupka. O doptenosti uvek
odluuje prevostepeni sud, koji moe odrati roite da bi se izveli dokazi o
doputenosti pravnog leka. Neblagovremene, nepotpune, nedozvoljene predloge za
ponavljanje postupka predsednik vea odbacie reenjem bez odravanja roita. Ako
prvostepeni sud smatra da je predlog doputen druga faza je raspravljanje o
osnovanosti o predlogu za ponavljanje postupka o emu, takodje, odluuje
prvostepeni sud. Moe da se odri samo jedno roite o doptenosti I osnovanosti
predloga za ponavljanje postupka. O osnovanosti se uvek odluuje na roitu.

Sud tad moe doneti:

1) REENJE KOJIM SE PREDLOG ZA PONAVLJANJE POSTUPKA ODBIJA

To je prvostepeno reenje koje se moe pobijati albom odluka je pravnosnana.
2) REENJE KOJIM SE PREDLOG ZA PONAVLJANJE POSTUPKA USVAJA
Prvostepeni sud ukida sve odluke (moe i drugostepene i Vrhovnog suda). Predsednik
vea odredie glavnu raspravu tek po pravnosnanosti reenja kojim se dozvoljava
ponavljanje postupka. Ali u tom reenju moe odluiti da se odmah otpone
raspravljanje o glavnoj stvari. Sve se vraa u stanje u prvostepenom postupku. Na
novoj glavnoj raspravi stranke mogu da iznose nove injenice i dokaze
Protiv reenja kojim se dozvoljava ponavljane postupka nije dozvoljena posebna alba
ako je predsednik vea odluio da se odmah otpone raspravljanje o glavnoj stvari.

ODNOS IZMEU PREDLOGA ZA PONAVLJANJE POSTUPKA I DRUGIH

VANREDNIH PRAVNIH LEKOVA (odnos izmedju ponavljanja postupka i revizije)

1) PRINCIP PRIORITETA
Ocena koji je pravni lek ranije podnesen - revizija ili ponavljanje postupka >l. 430. za
ponavljanje postupka samo iz razloga zbog kojih se moe izjaviti i revizija, smatrae
se da je stranka izjavila reviziju.

2) PRAVO JAEG RAZLOGA 430, 431

Razlog koji e bre, pouzdanije i sigurnije doneti odluku po pravnom leku
1)
a) ako je prvo podnesen predlog za ponavljanje postupka, pa revizija primenjuju se
pravila za predlog za ponavljanje postupka.
b) ako se u toku roka za reviziju izjavi predlog za ponavljanje postupka, smatrae se
da je stranka izvrila reviziju.
2) Ne bis in idem revizija, a predlog za ponavljanja postupka iz bilo kog drugog
razloga. Zastae se sa postupkom za pononavljanje postupka I prednost ima revizija,
eka se okonanje postupka po reviziji. Ako je ponavljanje postupka izjavljen zbog
K.D (pravnosnanosti krivine presuda) sa dokazom krivine presude, a revizija iz bilo
kog razloga, prednost se daje predlogu za ponavljanje postupka.

NADLENOST ZA ODLUIVANJE (l. 430) predsednik vea prvostepenog

99
stepena odluuje da li e se reavati po reviziji ili po predlogu za ponavljanje
postupka.

POSEBNI POSTUPCI
1) POSTUPAK USPOROVIMA ZBOG SMETANJA DRAVINE
2) POSTUPAK IZDAVANJAPLATNOG NALOGA
3) POSTUPAK USPOROVIMA MALE VREDNOSTI
4) POSTUPAK UPRIVREDNIM SPOROVIMA
5) POSTUPAK U PARNICI IZ RADIH ODNOSA

1) POSTUPAK U SPOROVIMA ZBOG SMETANJA DRAVINE - Pored telesnih

stvari predmet dravine moe biti i pravo stvarne slubenosti. Dravinu tog prava ima
lice koje faktiki koristi neporketnost drugog lica u obimu koji odgovara sadrini
slubenosti. Pod smetanjem treba razumeti samovlasno zahvatanje telesnim
radnjama u tuu dravainu. Razlikuju se dva vida takvog ponaanja:
1) Uznemiravanje napad se sastoji u nedoputenom uticaju na stvar pri emu ona
ne menja draoca.
2) Oduzimanje tueni je svoju dravinu zasnovao iskljuujui dravinu tuioca
(oduzimanje mora biti protivpravno)
U ovom postupku sud se ne uputa u utvrdjivanje prava na dravinu,
pravnog osnova dravine I savesnosti draoca.
U pogledu stvari koja je u dravinu data po osnovu ugovora o zakupu, posluzi ili
drugog pravnog posla, posredni dralac (zakupodavac) uiva prema treem licu, kako
povodom uznemiravanja, tako i oduzimanja, istu zatitu kao i neposredni dralac. U
sluaju oduzimanja stvari posredni dralac ima pravo da trai vraanje stvari
neposredno od treeg. Ako ovaj ne moe ili odbije da stvar primi, posredni dralac ima
pravo da zahteva da stvar bude praena njemu. Neposredni dralac moe dravinsku
tubu podneti protiv posrednog draoca, obrnuto nije mogue. Svaki od sudralaca
uiva dravinsku zatitu prema treim licima. Jedan sudralac ima pravo na zatitu
prema drugom sudraocu samo ukoliko ga je ovaj u potpunosti onemoguio u vrenju
faktike vlasti na stvari. Pasivno legitimisan u dravinskoj parnici je onaj koji je uinio
radnju smetanja. Ponaanje tuenog ima karakter smetanja samo ako je samovlasno.
Ne mogu se uzeti kao smetanja radnje koje je on preduzeo po pristanku draoca ili
koje su inae zasnovane na zakonu. Cilj dravinske zatite je da se otkloni situacija
stvorena smetanjem te da se uspostavi faktiko stanje koje je pre toga postojalo.
Dralac moe podneti tubu za zatitu dravine u roku od 30 dana od dana saznanja

100
za smetanje i uinioca (subjektivni roku), a najkasnije od godinu dana po nastalom
smetanju (objektivni rok). Predmet spora je tuioev zahtev da sud tuenom zabrani
dalje uznemiravanje, odnosno da ga osudi na vraanje oduzete dravine ili na druge
mere potrebne za zatitu od daljeg smetanja. Ovaj rok je materijalno-pravne prirode I
to prekluzivni, a ne zastarni rok. Zbog njegovog proputanja ne dolazi do primene
pravila o povraaju u predjanje stanje ili o prekidu zastarevanja. Na odranje od roka
sud pazi po slubenoj dunosti. Raspravljanje o tubi zbog smetanje dravine
ograniie se samo na pretresanje i dokazivanje injenica poslednjeg stanja dravine i
nastalog smetanja predmet dokazivanja. Ne moe se postaviti zahtev za naknadu
tete. Od pravila da zatitu uiva svaki dralac postoji izuzetak - draocu ne pripada
zatita prema licu od koga je on doao do dravine silom, potajno ili zloupotrebom
poverenja. Tueni se moe sa uspehom braniti tvrdnjom da je tuilac njega
nedoputeno liio dravine, pa je tueni upotrebom samopomoi vratio dravinu. U
toku postupka sud moe po slubenoj dunosti i bez sasluanja protivne stranke
odrediti privremene mere koje se primenjuju u izvrnom postupku radi otklanjanja
hitne opasnosti, protivpravnog oteenja, spreavanja nasilja il otklanjanja
nenadoknadive tete. Sud e odluku o odreivanju privremene mere po predlogu
stranke doneti u roku od osam dana od dana predaje predloga. Protiv reenja o
odreivanju privremene mere nije dozvoljena posebna alba. O dravinskoj tubi Sud
ne odluuje presudom nego reenjem. Odluka je privremenog karaktera jer tuenom
koji je osuen ostaje mogunost da pokrene parnicu za zatitu svog prava na
dravinu. Zahtev u ovom sporu je uvek kondemnatorni, pa je takva I odluka kojom se
zahtev usvaja. Mogue je reenje na osnovu priznanja, a stranke se mogu sudski
poravnati. Rok za ispunjenje dunosti koje su naloene strankama sud e odrediti
prema okolnostima pojedinanog sluaja. Rok za izjavljivanje albe iznosi 8 dana,
revizija nije doputena. Reenje kojim je tubeni zahtev usvojen ima znaaj izvrne
isprave I za sluaju da tueni ponovi smetanje, poto je ranije stanje dravine
uspostavljeno. Ponavljanje pravnosnano zavrenog postupka zbog smetanja
dravine dozvoljeno je po predlogu stranke samo iz razloga predvienih u lanu 422
taka 1 i 2 ovog Zakona (stranci nije bila data mogunost da raspravlja pred sudom ili
ako je u postupku uestvovalo lice koje ne moe biti stranka u postupku ili pravno lice
nije zastupao zakonski zastupnik ili ako zastupnik, tj. punomonik nije imao ovlaenje
za vodjenje parnice ili odredjene radnje u postupku, a to nije bilo naknadno odobreno)
u roku od 30 dana od pravosnanosti reenja o smetanju poseda. Tuilac gubi pravo
da zahteva prinudno izvrenje ako predlog u tom cilju nije stavio u roku od 30 dana po
isteku paricionog roka.

Zakon izriito propisuje da se sudska zatita dravine moe postii i po osnovu prava
na dravinu. Umesto da pokrene poseban postupak dralac moe, kao vlasnik ili po
nekom drugom osnovu po kome mu prapada pravo da stvar dri, traiti da sud u
optem parninom postupku presudom osudi tuenog da mu vrati stvar ili da prekine
uznemiravanje. U sporovima o pravu na dravinu raspravlja se o pravnom osnovu
dravine i o savesnosti draoca.

2) POSTUPAK IZDAVANJA PLATNOG NALOGA ili mandatni postupak, propisan je

po tubi kojom se predlae osuda na plaanje novanog iznosa. Bitno obeleje ovog
postupka je u tome to sud meritorno odluuje na osnovu same tube, ako ona
ispunjava pretpostavke odreene zakonom, sud izdaje nalog tuenom da potraivanje
izmiri. Tueni protiv toga moe izjaviti prigovor, a ako to ne uradi nalog postaje
pravnosnaan. Time je parnini postupak okonan I izvran. Ako tueni napadne

101
nalog sud odluuje presudom po odranoj raspravi. Zakon razlikuje dve vrste platnog
naloga:
1) Dokumentarni nalog izdaje se po tubi kojoj je priloena verodostojna isprava.
Podnoenje takve isprave predstavlja posebnu procesnu pretpostavku: donoenje
odluke ve na osnovu tube celishodno je ako se iz priloenog pismenog dokaza
moe kao verovatno zakljuiti da tueni duguje iznos za koji se nalog predlae.
(isprava garancija da potraivanje postoji).
2) Nedokumentarni nalog - izdaje se samo za potraivanje koje ne prelazi odreeni
iznos (100.000 dinara). Dovoljno je da u tubi budu izneseni osnov i visina
potraivanja i da budu navedeni dokazi. Ovaj nalog izdaje se samo na predlog.
Dozvoljen je samo protiv glavnog dunika, a ne i protiv jemca. Privredni sudovi ne
izdaju ovaj nalog.

Za obe vrste naloga zajedniko je da ih sud moe izrei samo za potraivanje koje se
pokazuje kao dospelo. Protiv reenja kojim se odbija predlog alba nije dozvoljena.
Zakon ga uzima kao jedan oblik reenja, ne kao presudu. Pravni lek tuenog protiv
platnog naloga je prigovor neblagovremeni ili nedozvoljeni prigovor se odbacuje bez
roita predsednika vea. Tueni se moe braniti i tako da nisu postojali uslovi za
izdavanje platnog naloga. (Na primer: moe ukazati na to da se isprava kojom se
potraivanje dokazuje ne moe smatrati verodostojnom). Ako usvoji tu odbranu sud
ukida platni nalog i po pravnosnanosti reenja prelazi na raspravljanje o glavnoj
stvari. Ako se prigovor pokae kao neosnovan sud prelazi odmah na meritorno
rapsravljanje. Sud se moe po slubenoj dunosti oglasiti meritorno nenadlenim
najkasnije do izdavanja platnog naloga, a posle toga samo ako tueni ovu
nenadlenost istie pritovorom. Tuilac moe povui tubu bez pristanka tuenog do
podnoenja prigovora.
lan 453 kad se tubeni zahtev odnosi na dospelo potraivanje u novcu, a to se
potraivanje dokazuje verodostojnom ispravom, priloenom tubi u izvorniku ili
overenom prepisu, sud e izdati nalog tuenom da ispuni tubeni zahtev (platni
nalog). Kao verodostojne isprave smatraju se naroito javne isprave, privatne isprave
na kojim je potpis obveznika overio organ nadlean za overavanje, menice i ekovi sa
protestom i povratnim raunima ako su oni potrebni za zasnivanje zahteva, izvodi iz
overenih poslovnih knjiga, facture I isprave koje po posebnim propisima imaju znaaj
javnih isprava. Platni nalog izdae sud iako tuilac u tubi nije predloi izdavanje
platnog naloga, a ispunjeni su svi uslovi za izdavanje platnog naloga. Ako tuilac ne
uini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga, sud e
tubu odbaciti.

3) POSTUPAK U SPOROVIMA MALE VREDNOSTI - Spor male vrednosti je onaj koji

se odnosi na novano potraivanje ili na predaju pokretne stvari, u kome vrednost
predmeta spora ne prelazi zakonom odreeni iznos. To su sporovi u kojima se tubeni
zahtev odnosi na potraivanje u novcu koje ne prelazi iznos od 100.000 dinara (lan
467). Pojmom ovog spora obuhvaen je spor koji za predmet ima nenovani zahtev, a
tuilac u tubi izjavi da pristaje da umesto ispunjenja tog zahteva, primi iznos koji on
navodi, a koji nije vei od ogranienog iznosa (tzv. alternativno ovlaenje tuenog).
Postupak u sporovima male vrednosti, sprovodie se i povodom prigovora protiv
platnog naloga, ako vrednost osporenog dela ne prelazi iznos od 100.000 dinara. Ako
usled preinaenja tube vrednost spora predje granicu, postupak koji je do tog
trenutka tekao kao spor male vrednosti, gubi taj karakter I tee daje po pravilima koja
vae za opti parnini postupak, I obrnuto. Bez obzira na vrednost, ne smatraju se

102
sporovima male vrednosti sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i
sporovi zbog smetanja dravine. Postupak u sporovima male vrednosti sprovodi se
pred niim sudovima (prvostepenim). U takvim sporovima sudi sudija pojedinac. Ne
odrava se I ne zakazuje pripremno roite. Kod ovakvih sporova dozvoljena je
posebna alba samo protiv reenja kojim se okonava postupak. U postupku u
sporovima male vrednosti ne dostavlja se tuba tuenom na odgovor. U sluaju
izostanka tuioca sa prvog roita za glavnu raspravu tuba se smatra povuenom.
Ako sa nekog kasnijeg roita izostanu obe stranke tuba e se smatrati povuenom.
Poziv na glavnu raspravu mora pored ostalog, da sadri pouku stranke o bitnim
obelejima postupka. Ako tueni ne dodje na glavnu raspravu, a uredno je pozvan
donee se presuda zbog proputanja. Presuda u sporovima male vrednosti objavljuje
se odmah po zakljuenju glavne rasprave. Prepis presude se uvek dostavlja stranci
koja nije bila prisutna pri objavljivanju presude, a stranci koja je bila prisutna dostavlja
se samo na njen zahtev. Takodje, prilikom objavljivanje presude, sud je duan da
poui neuku stranku o uslovima pod kojima moe da izjavi albu. Presuda ili reenje
kojim se okonava parnica u postupku u sporovima male vrednosti moe se pobijati
samo zbog bitne povrede odredaba parninog postupka (l. 361. st. 2) I zbog
pogrene primene materijalnog prava. alba se protiv prvostepene presude, tj. reenja
moe izjaviti u roku od 8 dana od dana objavljivanja presude, tj. reenja, a ako je
dostavljeno reenje stranci, onda od dana dostavljanja. Protiv odluke drugostepenog
suda nije dozvoljena revizija. Zapisnik treba da sadri izjave stranaka od bitnog
znaaja, a naroito one u kojima se u celosti ili delimino priznaje tubeni zathev,
odrie od tubenog zahteva, preinaava ili I povlai tuba, ili odrie od alb; bitnu
sadrinu izvedenih dokaza; odluke protiv koje je dozvoljena alba, koje su objavljene
na glavnoj raspravi; da li su stranke bile prisutne pri objavljivanju presude, i ako su bile
prisutne, da li su pouene pod kojim uslovima mogu izjaviti albu.
4) POSTUPAK U PRIVREDNIM SPOROVIMA - Za taj postupak karakteristina je
tenja da se spor brzo okona. U postupku u privrednim sporovima, osim u sporovima
male vrednosti tuenom se uvek nalae da odgovori na tubu (pojava se elemenat
pismenosti). Po prijemu odgovora na tubu, sud redovno poziva stranku na glavnu
raspravu. U hitnim sluajevima predsednik vea moe pripremno roite ili roite za
glavnu raspravu zakazati odmah izostavljajui traenje odgovora na tubu. Protiv ove
odluke nije doputena alba. Sud odlae roite sa koga su izostale obe starnke, a
ako izostanu sa sledeeg roita, tuba se smatra povuenom. U postupku u
privrednim sporovima, mogu se albom izneti nove injenice i novi dokazi, samo ako
alilac uini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti do zakljuenja glavne
rasprave. Revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta
spora pobijanog dela pravnosnane presude ne prelazi dva i po miliona dinara.
U postupku u privrednim sporovima vae sledei rokovi:
1) Rok od 30 dana za podnoenje predloga za vraanje u preanje stanje,
2) Rok od 8 dana za albu protiv presude, odnosno reenja, a rok od tri dana za
podnoenje odgovora na albu
3) Rok od 8 dana za izvrenje inidbe, a za inidbe koje se ne sastoje u novanom
davanju sud moe odrediti dui rok.
U hitnim sluajevima roite se moe zakazati putem telefona ili telegrafski, ali se to
retko primenjuje.
Usmena izjava na zapisnik, umesto pismenog podneska nije doputena. U privrednim
sporovima primenjuju se, pored posebnih odredbi za te sporove i odredbe opte
parninog postupka. I jo odredbe o mandatnom postupku. U postupku u privrednim,
sporovi male vrednosti (tuba se ne dostavlja tuenom na odgovor) su sporovi u

103
kojima se tubeni zahtev odnosi na potraivanje u novcu koje ne prelazi iznos od
300.000,00 dinara.

104