Binarne relacije

Definicija. Uopstena binarna relacija je uredjena trojka (A, B, ) gde je

A B; (A, B) je tip ove binarne relacije.

Kaze se i da je binarna relacija sa skupa A u skup B (kao u [MP]).

Kada se kaze A B je binarna relacija podrazumeva se da je
binarna relacija tipa (A, B).
ab znaci (a, b) ; (ab) znaci (a, b)
/

Predstavljanje binarnih relacija

Neka je A = {a1, a2, a3, a4, a5}, B = {b1, b2, b3} i

= {(a1, b1), (a2, b1), (a2, b2), (a3, b2), (a4, b2)} .

1. nacin. Graf i -strelice.

A a5 B
b3
a4

a3 b2

a2
b1
a1

1
 b1 b2 b3
a1 1 0 0
a2 1 1 0
2. nacin. Tablica.
a3 0 1 0
a4 0 1 0
a5 0 0 0
3. nacin. Grafik.

b3

b2

B b1

a1 a2 a3 a4 a5
A

U slucaju kada je A = B = R (skup realnih brojeva) imamo uobicajeno

graficko predstavljanje i A predstavljamo na x-osi, a B na y-osi. Na primer:

= {(x, y) | 1 6 x 5 i 1 y 6 3}
y
3

O 1 5 x

2
Operacije sa binarnim relacijama

Ako su i binarne relacije istog tipa, tada su njihov presek, unija, razlika
i simetricna razlika takodje binarne relacije tog tipa.
Definicija. Inverzna relacija relaciji A B (njen inverz ili konverz)
je relacija 1 B A definisana sa:
(x, y) 1 akko (y, x) .

Definicija. Neka su A B i B C binarne relacije. Definisemo

njihovu kompoziciju A C:
(a, c) akko postoji b B takav da (a, b) i (b, c) .

-strelicu predstavljamo kao -strelicu nastavljenu -strelicom

a4 c3
A C
a3
B c2
b2
a2

a1 c1
b1

Stav 1.11.1.[MP] Neka su A B, B C i C D binarne

relacije. Tada je:
( ) = ( ) .
Stav 1.11.3.[MP] Ako su 1 2 relacije tipa (A, B) a je tipa (B, C),
tada je 1 2.
Zadatak Naci primer skupova A, B, C i relacija 1 ( 2 A B i
B C tako da je 1 = 2
3
Binarne relacije na skupu

Definicija. Binarna relacija na skupu A je ma koji podskup A2.

Relacija {(a, b), (b, c), (c, b), (d, b), (d, d)} na skupu A = {a, b, c, d}:

a d

b c

Digraf je uredjeni par (A, ) gde je A2. Elementi skupa A su temena

(ili cvorovi) digrafa, a parovi (a, b) su ivice digrafa (ili usmerene
(orijentisane) grane).
Ako (a, b) , tada kazemo i da je teme a povezano (ili spojeno) ivicom
sa temenom b
Ivice (x, x) su petlje digrafa.
Put u digrafu je niz (a1, a2, ..., an) njegovih temena takav da za sve 1 6
i 6 n 1 vazi (ai, ai+1) . n je duzina puta (a1, a2, ..., an).
Put (a1, a2, ..., an) je zatvoren ako je a1 = an. Zatvoren put naziva se i
cikl.
U prethodnom digrafu (d, d, b, c, b) je put.
Primeri:
(prazna relacija), A2 (puna relacija) su binarne relacije na skupu A.
Dijagonala skupa A je relacija A = {(a, a) | a A}.

4
Svojstva binarne relacije A2

.
(R) Refleksivnost: za sve a A vazi aa.
Graficki, (R) znaci prisustvo petlje oko svakog elementa, t.j A .
(AR) Antirefleksivnost: za sve a A vazi (aa).
Graficki, (AR) znaci odsustvo petlji, odnosno A = .
Napomena. Ukoliko relacija A2 nije refleksivna (nerefleksivna je), to
znaci da (aa) vazi za neki a A, ali mozda ne i za sve a A. Na primer
relacija {(b, a), (b, b)} nije ni refleksivna ni antirefleksivna.

a b

Nerefleksivnost nije isto sto i antirefleksivnost.

(S) Simetricnost: ako ab, onda ba (za sve a, b A).

Simetricnost znaci da imedju dva razlicita temena postoje ili dve ili nijedna
strelica. Graficki to predstavljamo crtanjem duzi (ili krivih) umesto strelica.

a d

b c

Graf je uredjeni par (A, ) gde je A2 simetricna binarna relacija.

Parovi (a, b) su ivice (ili grane) grafa.
5
 Ne slici je = {(b, c), (c, b), (b, d), (d, b), (a, b), (b, a), (d, d)}. Ova relacija
se krace oznacava i sa {{b, c}, {b, d}, {b, a}, {d, d}}.

(AS) Antisimetricnost: ako ab i ba, onda a = b (za sve a, b A).

(AS) znaci odsustvo dvosmernih strelica izmedju razlicitih temena grafa;
prisustvo ili odsustvo petlji nije povezano sa (AS).
Napomena. Ukoliko relacija A2 nije simetricna, to znaci da izmedju
nekog para (razlicitih) elemenata postoji strelica u jednom smeru, ali ne i u
drugom. Na primer, relacija {(a, b)} na skupu {a, b} nije simetricna, ali je
antisimetricna (nema duplih strelica).

Nesimetricnost nije isto sto i antisimetricnost.

(T) Tranzitivnost: ako ab i bc, tada i ac (za sve a, b, c A).

(T) je najznacajnija osobina. Graficki, ona znaci da kad god je (a, b, c) put
digrafa (A, ), tada (a, c) . Tranzitivnost tumacimo i kao zatvorenost za
puteve duzina > 2, u smislu da su uvek pocetna i krajnja tacka puta povezane
strelicom.
Fakt. Binarna relacija A2 je tranzitivna ako i samo ako vazi:
ako je n > 2 i (a1, a2, ..., an) je put digrafa (A, ), tada (a1, an) .
Dokaz. Indukcijom.
Ovu cinjenicu koristimo da pojednostavimo graf tranzitivne relacije, izostavl-
janjem nekih strelica koje spajaju pocetne i krajnje tacke puteva. Na primer,
grafom:

6
 d

a b c

predstavljamo tranzitivnu relaciju u kojoj su strelice (a, c) i (a, d) izostavljene,

jer su (a, b, c) i (a, b, d) putevi.
U sledecem primeru svake dve tacke su spojene putem, pa je tranzitivna
relacija puna relacija.
c

= {a, b, c}2

a b

Relacije strogog poretka (AR,T)

Definicija. 1. Binarna relacija A2 je relacija strogog poretka (ured-

jenja), ili striktnog poretka (uredjenja), ako ima osobine (AR) i (T).
2. Striktno (strogo) uredjenje (poredak) je uredjeni par (A, <) gde je <
relacija strogog uredjenja na skupu A.

Graf relacije strogog poretka ne sadrzi petlje ni zatvorene puteve. Time

strelica ab podseca na a je manji od b, jer ne postoji strelica u suprot-
nom smeru.
Relacije strogog poretka obicno obelezavamo sa <, <0, , C ili slicno.
7
 Graficki, svim strelicama dajemo isti smer (obicno na desno i na gore).

f
e d

a b c h

Elementi x, y su neuporedivi, oznaka x y ako ne vazi ni jedno od

x = y, x < y i y < x. Neuporedivost razlicitih elemenata (tranzitivnog)
grafa znaci odsustvo orijentisanog puta od jednog ka drugom.
Na prethodnoj slici je e neuporediv sa svakim od b, c, d, f, h, dok je f
neuporediv sa c i h, a vazi i d c.

Lema Neka je A2 relacija strogog poretka. Tada za svaka dva elementa

a, b A vazi najvise jedan od uslova ab i ba.
Dokaz Neka je A2 relacija strogog poretka. Ako za neki par eleme-
nata a, b A vazi ab i ba, tada, zbog tranzitivnosti, vazi i aa; to je u
suprotnosti sa AR. Prema tome, takav par elemenata ne postoji.
Posledica Svaka relacija strogog poretka zadovoljava uslov (AS). Drugim
recima (AR)+(T) povlaci AS.
Zadatak Ispitati da li postoji binarna relacija koja zadovoljava uslove.
(R)+(AS)+(R)+(AR)

Relacije poretka (R,AS,T)

Definicija. 1. Binarna relacija A2 je relacija poretka (uredjenja) ako

ima osobine (R), (AS) i (T).
8
 2. Parcijalno uredjenje, ili poset, je uredjeni par (A, ) gde je relacija
poretka na skupu A.
U prethodnom delu smo dokazali da relacije strogog poretka zadovoljavaju
uslove (AR), (AS) i (T), dok relacije poretka zadovoljavaju uslove (R), (AS)
i (T). Uslov (R) opisuje prisustvo svih petlji (A ), dok (AR) opisuje
odsustvo petlji (A = ).
U sledecem tvrdjenju dokazujemo da relacije poretka i strogog poretka raz-
likuje samo dijagonala skupa A
A = {(a, a) | a A}.
Zato relacije poretka oznacavamo sa 6, 60, ....
Teorema (1) Ako je < relacija strogog poretka na skupu A i 6 = < A,
t.j 6 je na skupu A definisana sa
x 6 y akko x < y ili x = y,
tada je 6 relacija poretka na A.
(2) Ako je 6 relacija poretka na skupu A i relacija < = 6 rA na skupu
A definisana sa
x < y akko x 6 y i x 6= y,
tada je < relacija strogog poretka na A.
Dokaz. (1) Pretpostavimo da je < relacija strogog poretka na skupu A i
6 = < A. Drugim recima, 6-strelica je ili <-strelica, ili petlja.
Refleksivnost. Sledi iz prisustva svih petlji (A 6).
Antisimetrija. Pretpostavimo da vazi a 6 b i b 6 a, t.j da postoje obe
6-strelice izmedju a i b. Ukoliko je a 6= b, iz definicije 6 sledi da su obe
strelice ujedno i <-strelice. To nije moguce zbog antisimetricnosti relacije <.
Prema tome, vazi a = b.
Tranzitivnost. Pretpostavimo da je (a, b, c) 6-put. Ukoliko su a, b i c
medjusobno razliciti, tada je (a, b, c) <-put pa je, zbog tranzitivnosti relacije
9
<, a < c. Samim time je i a 6 c. Preostaje da ispitamo slucaj kada su neka
dva elementa niza a, b, c jednaka. Imamo tri podslucaja:
a = b.
U ovom podslucaju, zbog a = b i b 6 c vazi a 6 c.
b = c.
U ovom podslucaju, zbog b = c i a 6 b vazi a 6 c.
a = c.
U ovom podslucaju, zbog refleksivnosti relacije 6 vazi a 6 c.
U sva tri podslucaja zakljucili smo da vazi a 6 c, sto je i trebalo dokazati.
(2) Pretpostavimo da je 6 relacija poretka na skupu A i neka je < =
6 rA. Dokazimo da je < relacija strogog poretka. Iz definicije relacije
< sledi odsustvo petlji, pa je ona antirefleksivna. Preostaje da proverimo
tranzitivnost, pa zato pretpostavimo da je (a, b, c) <-put. Primetimo prvo
da su, zbog antirefleksivnosti, a, b i c medjusobno razliciti. Zbog < 6 niz
(a, b, c) je i 6-put pa, zbog tranzitivnosti relacije 6, vazi a 6 c. Odavde,
zbog a 6= c, zakljucujemo a < c.

Graficki, prethodni fakt znaci da ukoliko sa grafa relacije poretka obrisemo

sve petlje, dobijamo relaciju strogog poretka i obrnuto: dodavanjem svih
petlji relaciji strogog poretka dobijamo relaciju poretka.
Ako je 6 relacija poretka na skupu A, tada uvek podrazumevamo da <
oznacava odgovarujucu relaciju strogog poretka na skupu A; I obrnuto.

Notacija. Neka je (A, 6) parcijalno uredjenje.

a A je minimalan element ako ne postoji b A takav da je b < a.

a A je najmanji element, ili minimum, ako za svaki b A vazi a 6 b.
a A je maksimalan element ako ne postoji b A takav da je a < b.
a A je najveci element, ili maksimum, ako za svaki b A vazi b 6 a.

10
Vezbanje.

1) Najmanji element je minimalan; najveci element je maksimalan.

2) Svako konacno parcijalno uredjenje ima bar jedan minimalan element i bar
jedan maksimalan element.
3) Naci primer konacnog parcijalnog uredjenje u kome ne postoji ni najveci
ni najmanji element.
4) Minimalan element ne mora biti najmanji; maksimalan element ne mora
biti najveci.
5) Naci primer parcijalnog uredjenja u kome ne postoji ni minimalan, ni
maksimalan element.
6) Naci primer parcijalnog uredjenja (A, 6) u kome postoji minimalan ele-
ment a i maksimalan element b takvi da je a b.
7) Dokazati da su svaka dva medjusobno razlicita minimalna (maksimalna)
elementa parcijalnog uredjenja medjusobno neuporediva.

Notacija
Element a A je gornje ogranicenje, ili majoranta, skupa X ako x 6 a
vazi za sve x X.
a A je supremum skupa X, u oznaci a = sup X, ako je njegovo
najmanje gornje ogranicenje: a je gornje ogranicenje skupa X i za svako
drugo gornje ogranicenje b A vazi a 6 b.
Element a A je donje ogranicenje, ili minoranta, skupa X ako a 6 x
vazi za sve x X.
a A je infinum skupa X, u oznaci a = inf X, ako je njegovo najvece
donje ogranicenje: a je donje ogranicenje skupa X i za svako drugo donje
ogranicenje b A vazi b 6 a.

11
 Skup X A je odozgo ogranicen ako ima gornje ogranicenje, a odozdo
ogranicen ako ima donje ogranicenje.
Teorema Neka je (A, 6) parcijalno uredjenje. Sledeci uslovi su ekvivalentni:
a) Svaki neprazan odozgo ogranicen skup X A ima supremum;
a) Svaki neprazan odozdo ogranicen skup X A ima infimum.

Relacije ekvivalencije

Definicija. Binarna relacija A2 je relacija ekvivalencije ako ima

osobine (R), (S) i (T).
Neka je E relacija ekvivalencije na skupu A.
E-klasa ekvivalencije elementa a A je:

[a]E = {x A | a E x}.

Klasa [a]E se oznacava i sa Ca, kao i sa a/E.

Lema Dve klase koje imaju zajednicki element su jednake.

Dokaz. Pretpostavimo da c [a]E [b]E . Tada vazi a E c i b E c. Zbog
simetrije vazi i c E b pa, iz a E c i c E b, zbog tranzitivnosti, sledi a E b.
Dokazimo da je [b]E [a]E . Pretpostavimo da d [b]E . Tada je b E d
pa, zbog a E b i tranzitivnosti, zakljucujemo a E d, odnosno d [a]E . Time
smo dokazali [b]E [a]E . Obrnuta inkluzija se slicno dokazuje, pa imamo
[a]E = [b]E .

Definicija Neka je E relacija ekvivalencije na skupu A. Kolicnicki skup ili

faktor skup skupa A po relaciji E je skup A/E = {[a]E | a A}.
Neposredna posledica prethodne leme je da su dve klase ili jednake, ili dis-
junktne. Primetimo takodje da je unija klasa ceo skup A. Prema tome,

12
relacija ekvivalencije E na skupu A indukuje podelu skupa A na disjunktne
delove.
Particija skupa je njegovo rastavljanje na delove. Formalno: Kazemo da
je skup P particija skupa A ako vazi:
P P(A) i P = A;
Za sve x, y P : ili je x y = , ili je x = y.
Posledica Kolicnicki skup {[a]E | a A} je particija skupa A.
Pokazali smo da svakoj relaciji ekvivalencije na skupu A odgovara particija
skupa A. Vazi i obrnuto tvrdjenje, iskazano u sledecoj lemi.
Lema Ako je P particija skupa A, tada je uslovom
a E b ako i samo ako postoji X P takav da je a X i b X;
definisana relacija ekvivalencije ciji je kolicnicki skup P .
Iz prethodne dve leme zakljucujemo da postoji prirodna, obostrano jednoznacna
korespondencija izmedju particija skupa A i relacija ekvivalencije na A.

Linearna uredjenja

Definicija. 1. Relacija poretka 6 na skupu A je relacija totalnog poretka,

ili linearnog uredjenja, ako za svaka dva elementa a, b A vazi: ili a 6 b ili
b 6 a.
2. Linearno (totalno) uredjenje je uredjeni par (A, 6) gde je 6 relacija
linearnog uredjenja na skupu A.

Preduredjenja (R,T)

je relacija preduredjenja (predporetka ili kvaziuredjenja) ako ima osobine

(R) i (T).
13
 Relacije preduredjenja oznacavamo sa 6.
Teorema. Neka je (A, 6) preduredjenje.
1. Relacija E A2 definisana sa:
a E b ako i samo ako a 6 b i b 6 a
je relacija ekvivalencije.
2. Relacija < definisana sa
a < b ako i samo ako a 6 b i (b 6 a)
je relacija strogog poretka.
3. Relacija < je saglasna sa relacijom E u sledecem smislu:
ako a E a0, b E b0 i a < b, tada a0 < b0.

4. Relacija 6E definisana na skupu A/E

[a]E 6E [b]E ako i samo ako a 6 b
je relacija poretka.
Fakt Ako je E relacija ekvivalencije na skupu A i 6E relacija poretka na
skupu A/E, tada je relacija
a 6 b ako i samo ako [a]E 6 [b]E
relacija preduredjenja na skupu A.

14