Analiza belgijskog ustavnog modela i lanstva u EU koju je agencija

Hill & Knowlton pripremila za vladu Republike Srpske

Saetak

Agencija Hill & Knowlton je pripremila analizu belgijskog ustavnog modela i naina na koji se
ova drava uklopila u EU, uprkos injenici da je prola kroz proces decentralizacije. Ova studija
predstavlja nastavak analize decentralizacije koju je agencija Hill & Knowlton pripremila za
vladu Republike Srpske leta 2008. Cilj studije je da vladi RS prui dokazive argumente da
prikljuenje Uniji ne mora da podrazumeva centralizaciju BiH, jer je Belgija konstruisala efikasne
administrativne procedure koje omoguavaju vladi da donosi odluke i primenjuje pravila EU.

Belgija je danas zemlja sa tri jezike zajednice (francuskom, holandskom i nemakom) i tri
regiona (Valonija, u kojoj se govori francuski i nemaki; Flandrija, gde se govori holandski, i
glavni grad Brisel (Brisel-Capital), koji je zvanino bilingvalan francuski i holandski). Tokom
ezdesetih godina prolog veka, lingvistike zajednice su postajale sve vie frustrirane zbog
toga to unitarna drava nije pravedno zastupala njihove razliite interese. Kako bi odrala
zemlju na okupu, vlada je, izmeu 1970. i 2001. godine, sprovela niz ustavnih reformi koje su
stvorile decentralizovane politike entitete sa znaajnim nadlenostima.

Kako bi osigurala da regioni imaju glas u donoenju odluka na nivou EU, Belgija je razvila
institucionalne, administrativne i birokratske procedure kojima se olakava zajedniko
donoenje odluka i izgradnja konsenzusa izmeu razliitih decentralizovanih ustavnih nivoa.
Ove procure su uglavnom zasnovane na koordinacionim sastancima izmeu predstavnika
regionalnih vlasti i federalne dravne vlade. Zahvaljujui tome, zemlja moe da koristi svoje
decentralizovane jedinice kako bi razvila objedinjenu spoljnu politiku ka EU.

Kako bi zakoni Evropske unije bili primenjeni na odgovarajuem ustavnom nivou, predstavnici
regiona u Stalnom predstavnitvu Belgije u EU staraju se o tome da se zakoni EU primene na
odgovarajuem nivou na regionalnom ili federalnom. Meutim, problemi su i dalje prisutni u
oblasti transponovanja zakona EU jer Belgija u ovom trenutku ne poseduje jasne i jednostavne
administrativne procedure koje bi obezbedile implementaciju od strane odgovarajueg nivoa
vlasti.

Ovi institucionalni sistemi zatite mogu se ugraditi u ustavni model BiH kao alternativa
centralizaciji.

1
1. Uvod

Kao nastavak ustavne analize koju je agencija Hill & Knowlton pripremila 2008. godine, napravili
smo analizu belgijskog ustavnog sistema i naina na koji vlade njenih regiona mogu da
uestvuju u kreiranju belgijske spoljne politike ka EU, kao i uloge regiona u primeni zakona EU.

Analiza je prilagoena tako da posebnu panju posveuje ulozi flandrijske vlade, jer verujemo
da upravo ona ima puno ustavnih i politikih slinosti sa Republikom Srpskom. Takoe verujemo
da ovo moe biti korisna studija sluaja prilikom obrazlaganja stava da sub-federalni politiki
entitet, kao to je RS, moe da objedini snanu decentralizaciju; implementaciju zakona EU; i
uticaj na formiranje spoljne politike zemlje prema EU.

Pored samog izvetaja, pripremili smo i odreene kljune govorne take za koje verujemo da e
biti korisne u buduim razgovorima sa predstavnicima meunarodne zajednice. Ove preporuke
se nalaze na kraju dokumenta.

Tokom pripreme ovog izvetaja, zaposleni agencije Hill & Knowlton su proveli nekoliko meseci
intervjuiui flamanske politiare, akademske strunjake i dravne slubenike.

2. Istorija ustavne reforme u Belgiji

Belgija je osnovana 1830. godine i postala je unitarna zemlja u kojoj je donoenje odluka bilo
centralizovano i locirano u jedan parlament i vladu. Iako je Belgija oduvek bila viejezina
zemlja, bile su potrebne decenije postepenih reformi da bi se dolo do sadanje ustavne
strukture. Flamanci koji govore holandski ine 60% stanovnitva i najvea su jezika zajednica
u ovoj zemlji, dok Valonci koji govore francuski ine 40%, a tu je i mala zajednica koja govori
nemaki.

Prva revizija ustava sprovedena je 1970. godine, kada su uspostavljene tri zajednice
(flamanska zajednica, zajednica u kojoj se govori francuski, i zajednica u kojoj se govori
nemaki). Bila je to reakcija na sve snaniji graanski sukob izmeu holandske i francuske
zajednice u Briselu.

Druga velika reforma odigrala se 1980, kada su uspostavljena tri regiona (flamanski, valonski i
region glavnog grada Brisela (Brisel-Capital)). U poetku, su zajednice (Communities) imale
nadlenosti samo u oblasti kulture, ali im je reformom iz 1980. dozvoljeno da donose odluke iz
oblasti zdravlja i socijalne zatite. Trei talas reformi, sprovedenih u periodu od 1989. do 1999,
dao je regionima nadlenosti u oblasti obrazovanja, saobraaja i javnih radova.
U poreenju sa BiH, Communities su ekvivalentne etnikim zajednicama, a regioni,
entitetima.

U etvrtom krugu reformi, 1993. godine, Belgija je zvanino postala federalna drava (kroz
ustavni amandman koji je zvanino priznao zemlju kao federalnu dravu sastavljenu od regiona
i zajednica) koja je prenela veliki broj ovlaenja na regione. U poslednjoj turi reformi, koje su
sprovedene 2001, regioni su dobili nadlenost nad poljoprivredom, ribarstvom, spoljnom
trgovinom, saradnjom u razvoju, nadzorom nad trokovima izbora, kao i odreenim brojem
regionalnih poreza.

Danas regioni imaju punu odgovornost za:

2
 Ekonomiju, zapoljavanje i energetsku politiku: ukljuujui tu i vladinu pomo za
poslovanje, politiku zapoljavanja, poljoprivredu i ribarstvo, distribuciju struje i prirodnog
gasa, eksploataciju novih izvora energije i promociju odgovorne upotrebe energije
Planiranje u gradovima i selima, stanovanje, razvoj zemljita i ouvanje prirode:
ukljuujui tu i regionalno planiranje, graevinske dozvole, politiku stanovanja, socijalne
stanove, obnovu gradskih podruja, ouvanje spomenika i prirodnih rezervata, ouvanje
prirode i zemljita.
Ekoloka i vodna politika: ukljuujui tu i smanjenje zagaenja vazduha, vode i zemljita,
kontrolu buke, preiavanje otpadnih voda, proizvodnju i distribuciju pijae vode i
politiku odlaganja otpada.
Nauna istraivanja: regionalne vlasti snose punu odgovornost za ovu oblast, osim kada
je re o vojnim i svemirskim/vazduhoplovnim istraivanjima (koja su i dalje na
federalnom nivou).
Javni radovi i saobraaj: ukljuuje puteve, luku Antverpen, luku Bri, luku Gent, i luku
Ostend, regionalne aerodrome Deurn i Ostend (meunarodni aerodrom u meunarodni
aerodrom Ostend-Bri , kao i gradski i regionalni saobraaj.
Optine, provincije i meugradske organizacije: ukljuuje izdvajanje finansijskih resursa
za 308 flamanskih optina i administrativni nadzor ovih optina i provincija, kao i njihovih
zakona.
Poljoprivreda: ukljuuje Poljoprivredni investicioni fond, poljoprivredno obrazovanje,
razvoj ruralnih regiona, prodaju poljoprivrednih i hortikulturnih proizvoda i politiku
ribarstva. Prema odredbama Lambermon sporazuma (Lambermont, 2001), regioni imaju
nadlenost za skoro celokupnu poljoprivrednu politiku, osim u nekoliko sigurnosnih
aspekata, kao to je bezbednost hrane i dobrobit ivotinja, koji su i dalje u nadlenosti
federalne vlade.

3. Kako regioni utiu na donoenje odluka na dravnom nivou

Poto je bila jedan od osnivaa EU i lan Evropske zajednice za ugalj i elik, koja je bila pretea
Evropske unije, Belgija je uspela da ugradi zahteve koje donosi lanstvo u Uniji i da u isto
vreme reformie svoj ustav tako da postepeno postane sve vie decentralizovana. Tako su nova
pravila i administrativni mehanizmi ugraeni u evropsku politiku, pravila i direktive (zakone EU).

Mastrihtski ugovor iz 1992. godine sadri klauzulu kojom se omoguava sub-dravno

predstavljanje na nivou ministara u Savetu EU. U praksi, ovo znai regionalna vlada moe da
bude zastupljena na nivou Saveta EU, to su regioni brzo iskoristili kao dodatni proces za
uticanje na donoenje odluka na nivou EU, zahvaljujui ustavnoj reformi iz 1993. koja je ojaala
ovlaenja regiona.

Sporazum o saradnji iz 1994.

1994. godine, federalna drava i pod-dravne vlade sklopili su sporazum o saradnji koji je
odredio na koji e administrativni nain decentralizovane jedinice biti predstavljene u Savetu EU
i kako e se koordinirati politika. Tako e stav belgijske vlade u Savetu EU biti zajedniki stav
razliitih regionalnih inilaca u belgijskoj federaciji, a ne samo pozicija federalne vlade.

Sporazum navodi da e u svim pitanjima o kojima se raspravlja na nivou Saveta EU, generalni
direktorat za evropske poslove (DGE) koordinirati stavove regiona i obezbediti usvajanje

3
zajednikog stava. Generalni direktorat je deo (federalnog) ministarstva spoljnih poslova.
Direktorat objedinjuje sve relevantne inioce iz regiona, ukljuujui tu i predstavnike svih efova
vlada, kao i odgovarajua ministarstva u zavisnosti od pitanja o kojima e se raspravljati u
Savetu EU. Ovi sastanci ponekad umeju da okupe preko 25 uesnika.

Meuministarska konferencija o spoljnoj politici (ICFP)

Ako nije mogue postii konsenzus, pitanje se prosleuje Meuministarskoj konferenciji o

spoljnoj politici (ICFP), gde sami ministri, a ne njihovi predstavnici, pokuavaju da postignu
sporazum. Meutim, u praksi DGE skoro uvek postie konsenzus i pitanja retko bivaju
prosleena u ICFP (obino samo jednom ili dva puta godinje).

Pritisak za postizanje kompromisa

Iako svaki predstavnik sub-federalnih entiteta ima pravo da uloi veto na bilo koju odluku, EU
vri izuzetno snaan pritisak da se svi uesnici angauju u procesu pregovora. Razlog za to je
to belgijska vlada mora da se uzdri od glasanja u Savetu EU za svako pitanje o kojem nije
postignut dogovor.

Meutim, u procesu donoenja odluka u Savetu EU, apstiniranje nikada ne znai neutralnost.
To je zato to se glasa ili putem pune saglasnosti gde je apstinencija jednaka pozitivnom
glasanju, ili putem kvalifikovane veine gde je apstinencija jednaka negativnom glasanju.

Prema tome, da bi moglo da se utie na optem nivou EU, neophodan je domai kooperativni
pristup. To izlae regione ogromnom pritisku da prave kompromise na nivou DGE jer je
donoenje odluka na evropskom nivou zasnovano na politikom cenkanju (takoe poznatom
kao prodavanje konja donoenje odluka na osnovu uzajamnih ustupaka, itd.), a
nemogunost postizanja kompromisa moe da ima loe posledice na budui politiki uticaj
regiona (a i na pitanja koja su moda od veeg znaaja za region).

Region Flandrija je posebno iskusan u sprovoenju uticaja na nivou koordinacije jer je objedinio
flamanski region (teritoriju) i zajednicu (jeziku grupu). Ovo nije sluaj sa Valonijom (koja ima
dve zajednice u okviru regiona francusku i nemaku) koja ima duple administrativne postupke
i gde je vea razliitost u stavovima to ima negativan uticaj na mogunost Valonije da odri
konzistentan stav. Iako je teko napraviti naunu procenu, u belgijskoj administraciji se smatra
da Flandrija ee moe bolje da odbrani svoje interese na sastancima DGE nego to je to
sluaj sa drugim lanovima federacije. U tom smislu je dupliranje administracije u Valoniji isto
kao i u FBiH.

Delegacije regiona u Savetu Evropske unije

U praksi, za svaki sastanak Saveta EU se odreuje korelacija svih stavki na dnevnom redu u
odnosu na 6 kategorija federalnih ili regionalnih nadlenosti (koje su definisane u CA 1994.) i na
osnovu toga se odreuje sastav belgijske delegacije.

Tabela prikazuje kako su podeljene kategorije; na koju se vrstu zakonodavstva to odnosi; kako
je raspodeljena vlast u Belgiji; da li vladu predstavlja federalna vlada ili region.

4
 Kategorija Unutranja Sastanci Saveta Rotacija Predstavljanje u
podela EU delegacije Savetu EU
nadlenosti

I Uglavnom Opti, ekonomija i Ne Federalno

federalna finansije, budet,
pravosue, civilna
zatita,
telekomunikacije,
pitanja potroaa
II Podeljena, ali Unutranje trite, Da Federalno
uglavnom zdravstvena zatita,
federalna energetika,
saobraaj, rad,
socijalna pitanja
III Podeljena, ali Industrija, Da Regioni
uglavnom istraivanja,
regionalna ekologija
IV Dominantno Turizam, kultura, Da Regioni
regionalna obrazovanje,
stanovanje,
omladina,
urbanizacija
V Iskljuivo za 1 Ribolov Ne Flamanski region
region (Flandrija)
VI Dominantno Poljoprivreda Ne Federalni
regionalna /
podeljena sa
federalnom

U kategorijama od II do IV gde su nadlenosti podeljene, ali uglavnom federalne, podeljene,

ali uglavnom regionalne, i dominantno regionalne, utvren je sistem rotacije prema kojem se
region koji predstavlja zemlju menja svakih est meseci (prema unapred utvrenoj listi). To
znai da druge zemlje lanice EU unapred znaju koji e nivo vlasti predstavljati stavove Belgije.
Na praktinom nivou, sastav belgijske delegacije menja se tokom sastanka prema promeni
kategorija stavki na dnevnom redu.

Iako region Flandrija moe da zastupa vladu kada se razgovara o pitanjima koja obuhvataju
kategorije od II do IV, ona mora da zastupa dravu a ne samo interese regiona. Ovo ne nalae
belgijski ve evropski zakon lan sporazuma koji omoguava predstavljanje u Savetu EU na
pod-dravnom nivou nalae da prezentovani stavovi obavezuju itavu dravu.

Meutim, postoje dva izuzetka od ovog pravila. Za kategorije V i VI ribolov i poljoprivreda

Flandrija je jedini entitet ispod nivoa drave koji je uvek zastupljen na nivou Saveta EU. Prema
tome, moe se rei da se region Flandrija ponaa kao nacionalni inilac u ovim domenima.
Razlog za to je to Flandrija ima ekskluzivne nadlenosti u ovim oblastima.

Biro za poljoprivredu

5
U oblasti poljoprivredne politike, Belgija je napravila Poljoprivredni biro koji koordinira stavove
vlasti na nivou EU. Ovo telo popunjavaju javni slubenici iz bivih federalnih i regionalnih
administracija i njegov rad je usmeren na postizanje dogovora izmeu regiona o pitanjima
poljoprivrede. Pred toga, ovo telo prua podrku predstavnicima Belgije u Savetu EU, kao i u
odnosima sa Evropskom komisijom preko Stalnog predstavnitva Belgije. Jo jedan zadatak
biroa je da obezbedi usvajanje zakona EU iz oblasti poljoprivrede.

4. Regioni u Stalnom predstavnitvu u Evropskoj uniji

Stalno predstavnitvo u Evropskoj uniji (PermRep) je kljuna poluga preko koje sve drave
lanice EU utiu na donoenje odluka, kao i na administrativne oi i ui vlade. U sluaju
Belgije, Predstavnitvo je administrativno sastavljeno tako da obezbedi da i federacija i regioni
budu u sreditu ovog procesa.

Pored normalnih lanova saveta (zaposleni u Stalnom predstavnitvu koji pokrivaju odreene
oblasti politike EU i predstavljaju svoju vladu u redovnim sastancima sa kolegama iz svih 27
drava lanica ovi sastanci su poznati kao radne grupe na kojima razgovaraju o saradnji na
nivou EU pre sastanaka Saveta), Stalno predstavnitvo Belgije ima zaposlene koji predstavljaju
iskljuivo interese Flandrije, Brisela i Valonije odnosno tri regiona. Trenutno Flandrija ima 13
lanova saveta, Brisel tri, a Valonija sedam.

Sa administrativne take gledita, prisustvo regiona u Stalnom predstavnitvu znai da nijedan

EU zakon, obaveza ili informacija ne moe da ode direktno do federalne vlade a da regioni o
tome ne budu obaveteni (ili barem da njihovi lanovi saveta znaju za to). lanovi saveta koji
predstavljaju region Flandrija u Stalnom predstavnitvu su od presudne vanosti za odbranu
interesa Flandrije u odnosima izmeu drave i EU. Ovi administratori nisu samo oi i ui
regiona ve mogu da imaju i direktan kontakt sa svojim kolegama iz EU i imaju isti
administrativni poloaj kao i bilo koji drugi lan saveta u Stalnom predstavnitvu.

Flamanske meuresorne evropske diskusione grupe (VIDEO)

Pored snanog prisustva u Stalnom predstavnitvu, vlada regiona Flandrija uspostavila je i

Meuresorne evropske diskusione grupe (VIDEO). U pitanju je serija mesenih sastanaka iji
je zadatak da pripremi vladu za pitanja povezana sa EU pred smenu u rotirajuem sistemu
predsednitva Saveta EU.

5. Kako regioni primenjuju evropske zakone

Subsidijarnost je jedan od principa evropskog zakonodavstva naelo koje odreuje da odluke

EU treba da budu implementirane od starne najmanje, najnie ili najmanje centralizovane
nadlene vlasti. Prema tome, jedno od kljunih pitanja za belgijsku vladu jeste koji je nivo vlasti
odgovoran za transponovanje odluka i zakona EU.

Sa stanovita procedure, zakoni EU ulaze u proces implementacije u Belgiji kroz Stalno

predstavnitvo koje alje tekstove odgovarajuim federalnim ministarstvima, regionalnim
administracijama i Generalnom direktoratu za pravne poslove (DGI) pri federalnom ministarstvu
spoljnih poslova. Upravo se ovde odluuje koji nivo vlasti je odgovoran za transponovanje
zakona EU.

6
Kada se zakon EU tie striktno onih nadlenosti koje su decentralizovane na flamansku vladu,
onda je odgovornost za transponovanje jasna. Meutim, usled kompleksnosti zakona EU i
injenice da su mnoge nadlenosti podeljene izmeu regionalne i federalne vlade, esto postoji
otra konkurencija izmeu razliitih nivoa vlasti oko implementacije odgovornosti (pojedini
sluajevi ak zahtevaju upuivanje predmeta Dravnom savetu, vrhovnom upravnom sudu
Belgije).

Priroda belgijskog ustavnog sistema esto se opisuje kao institucionalna ljubomora gde svaki
inilac titi svoje dobijene nadlenosti, a meanje drugih nivoa administracije nije dobrodolo. To
je, meutim, odraz ustavne strukture zemlje koja je zasnovana na principu da svaki ustavni nivo
treba da deluje autonomno i da se kloni zakonodavne i izvrne teritorije onog drugog. Prema
tome, odreivanje koji je inilac odgovoran za transponovanje je postalo sastavni deo redovnog
procesa donoenja odluka u vladi.

Kanjenje u transponovanju zakona u Flandriji

Kada se izvri poetno odreivanje nadlenosti, meuvladina radna grupa Euro-koordinatora

preuzima odgovornost za rad razliitih ministarstava i uprava na transponovanju zakona. Ovo
telo je napravljeno da bi promovisalo redovan kontakt izmeu regionalnih i federalnih zvaninika
i da bi reavalo problematina pitanja u vezi sa transponovanjem zakona. Meutim, ovo telo
nema ovlaenja i resurse za sprovoenje uticaja, i ne postoji formalan mehanizam koordinacije
koji bi harmonizovao razliite pristupe transponovanju koji postoje meu razliitim akterima.
Rezultat toga je da se konsultacije izmeu federalnih i regionalnih vlasti organizuju na
dobrovoljnoj i ad hok osnovi.

Ovo je oblast u kojoj je belgijska administrativna struktura pretrpela najvie kritika jer ne postoji
jasan okvir kojim se jaa rad Euro-koordinatora kao to je to sluaj sa DGE na stadijumu
formiranja politike. Flandrija pati od redovnih kanjenja u transponovanju evropskih zakona, i
poslednjih godina federalna vlada je najavila da ima nameru da izvri transponovanje zakona u
nadlenosti regiona tamo gde regionalne vlasti nisu uspele da zavre posao na vreme.
Evropska unija ima ovlaenja da zbog ovoga tui belgijsku vladu sudu (postupak zbog povrede
zakona/propisa) u sluaju sudskog spora, odgovorna je uvek drava a ne region.

6. Zakljuak i vanost za Republiku Srpsku

Decentralizovana ustavna struktura nije nekompatibilna sa lanstvom u EU

Belgija nije jedina decentralizovana zemlja, ali je zemlja koja je izvrila proces decentralizacije
nakon pristupanja EU. Ovo dokazuje da se EU ne poistoveuje sa centralizacijom u BiH, ve
sasvim suprotno da RS moe da postane jo snanija u budunosti, ak i nakon prijema u EU.

Proces decentralizacije je zamiljen kao odgovor kojim se reava konflikt izmeu razliitih
zajednica u jednoj dravi.

Stvaranje regiona u Belgiji je predstavljalo uspean nain smanjivanja napetosti izmeu dve
razliite grupe koje nisu verovale da unitarna drava ispravno odraava njihove jedinstvene i
razliite interese. Prenoenjem ovlaenja na regione (ili zajednice) Belgija je uspela da pomiri
razlike izmeu zajednica. Prema tome, u zemlji poput BiH prenoenje ovlaenja bi bilo logino
reenje za smanjenje napetosti, a ne centralizacija.

7
 Mogue je primeniti administrativne procedure koje e obezbediti da se glasovi regiona uju
na nivou donoenja odluka u EU.

Proces donoenja zajednikih odluka kroz DGE pokazuje da administrativne procedure postoje
zato da bi obezbedile i unapredile glas regiona ak i na nivou spoljne politike prema EU one
se mogu replicirati u BiH umesto ustavnih promena koje bi umanjile ovlaenja RS.

EU je fleksibilno telo koje moe da prihvati i veoma centralizovane i veoma decentralizovane

zemlje.

Istorija Evropske unije pokazuje da je ona bila veoma fleksibilna kako bi obezbedila da zemlja
poput Belgije, koja je prola kroz proces postepene decentralizacije, ne bude nekompatibilna sa
lanstvom u EU u stvari, lanstvo u EU je ubrzalo proces decentralizacije u Belgiji jer je kroz
mastrihtski ugovor omoguilo da entiteti koji su na niem nivou od dravnog budu zastupljeni u
Savetu EU na nivou odgovornom za donoenje odluka.

lanstvo u EU moe da pomogne da se zemlja odri na okupu

Zbog kompleksnog sistema glasanja u Savetu EU, lanstvo u EU pomae time to snano
motivie regione da prave kompromise. Ovo je dijametralno suprotno od stanja u BiH gde
meunarodna zajednica nagrauje politike grupe kada ne naprave kompromis (odnosno,
pristaje na bonjake zahteve).

Da bi se obezbedilo efikasno donoenje odluka, potrebno je uspostaviti jasne

administrativne procedure.

Problemi koje Flandrija ima u procesu transponovanja zakona EU pokazuju da problemi nastaju
tamo gde nema dovoljno energine administrativne koordinacije. Slina situacija postoji i u BiH,
gde bonjaki ministri nemaju puno podsticaja da sarauju sa predstavnicima RS na dravnom
nivou, zbog ega RS nema drugog izbora osim da blokira odluku nakon njenog predstavljanja u
Savetu ministara. Potrebno je napraviti jasne administrativne procedure kako bi se obezbedilo
da regioni daju svoj doprinos na samom poetku zakonodavnog procesa.

7. Predloene govorne napomene

Opte poruke koje koriste Belgiju kao studiju sluaja

Republika Srpska eli da obezbedi da sva tri konstitutivna naroda budu predstavljena u svim
procesima donoenja odluka na dravnom nivou, to treba da postoji u svakoj multi-etnikoj
dravi.
Dejtonski mirovni sporazum je napravio ustavni sistem koji je uprkos svojim slabostima
postavio osnove mirne i stabilne zemlje.
Belgija je dobra primer za to kako je prenoenje ovlaenja sa drave obezbedilo da zemlja
ostane na okupu ak i kada su njene zajednice u sukobu kada je zemlja prvi put sprovela
seriju ustavnih reformi, 1970. godine, to je bilo uinjeno sa namerom da se zemlja sauva
nakon sukoba izmeu njene dve glavne jezike grupe.

8
 Umesto proste decentralizacije ovlaenja, ustavna struktura Belgije pokazuje da se
ovlaenja mogu decentralizovati tako da zemlja ipak govori jednim glasom a posebno
kada su u pitanju EU poslovi.
Belgija nam pokazuje kako ustavna reforma nije veliki prasak jer je bilo potrebno 32 godine
da se razvije sadanja ustavna struktura ljudi u BiH i mnogi predstavnici meunarodne
zajednice zahtevaju promene u BiH preko noi. Bosna je zemlja sa jedinstvenom prolou i
promena treba da doe spontano, sa postepenom izgradnjom poverenja meu narodima.
Konsenzus i konsultacije sa decentralizovanim jedinicama predstavljaju kamen temeljac
procesa donoenja odluka u Belgiji i omoguili su joj ne samo da razvije sopstvenu spoljnu
politiku ve i da se pridrava svih svojih obaveza u EU.
Proces decentralizacije u Belgiji poeo je tek kada je postala lanica EU i nikada nije
predstavljao problem za EU.
Belgija je dobar primer kako se administrativne procedure mogu primeniti tako da obezbede
da RS bude ukljuena u proces donoenja odluka, a ne gurnuta u stranu u kljunom
trenutku.
To je sve to traimo danas smo suoeni sa situacijom u kojoj ministri u Savetu ministara
predlau zakone pre konsultacije to je razlog zbog kojeg je moralo da se koristi entitetsko
glasanje i da se odbacuju zakoni.
Da je RS konsultovana i da su jasno utvreni i potovani administrativni zatitni mehanizmi,
nikada ne bi dolo do blokiranja odluka u Savetu ministara.

Konkretno u prikljuenju EU / pitanjima EU

to se tie prikljuenja EU, ne postoji samo jedan nain da se ree tekoe i implementira
acquis communautaire (evropsko zakonodavstvo koje je neophodno za prikljuenje)
Novi ugovor iz Lisabona jasno ukazuje da je princip subsidijarnosti u srcu evropskog
procesa.
Odluivanje o belgijskoj spoljnoj politici sprovodi se uz snaan uticaj regionalnih vlasti koje
ponekad ak i predstavljaju itavu dravu na nivou Saveta EU u procesu donoenja odluka.
EU je oduvek promovisala direktno ukljuivanje sub-dravnih entiteta kroz mastrihtski
sporazum.
Belgijska vlada je napravila itavu seriju administrativnih zatitnih mehanizama kojima se
razvijaju zajedniki stavovi tako da regioni mogu da budu ukljueni u sve nivoe kreiranja
politike povezane sa EU i implementacijom zakona Unije upravo ovakve administrativne
zatitne mere potrebne su i u BiH; a ne ustavna centralizacija.
Evropska unija vri snaan politiki pritisak na regione da naprave kompromise po razliitim
pitanjima, jer ako nije mogue postii zajedniku odluku, onda drava mora da se uzdri od
glasanja na sastancima EU to u stvari znai negativan glas (kada su u pitanju odluke koje
se donose jednoglasno), odnosno pozitivan glas (kada je u pitanju glasanje kvalifikovanom
veinom) koji e unazaditi njenu pregovaraku poziciju u budunosti.
Ovo je upravo suprotno od situacije koja postoji danas u BiH gde OHR ohrabruje jedan
konstitutivni narod da ne pregovara i da ne pravi kompromise i time pravi negativne
posledice po itavu zemlju.
Belgija ima i mnoge druge institucionalne procese koji obezbeuju da njeni regioni budu
konsultovani oko razliitih pitanja. Na primer, region Flandrija koristi Evropsku agenciju za
veze kako bi obezbedio da regionalna preduzea budu obavetena o evropskoj regulativi, i
o EU fondovima. Ovo je jo jedan primer institucionalnih mehanizama koji funkcioniu po
principu odozdo prema gore, a koji se mogu primeniti u BiH kako bi se osiguralo da RS
dobije snaan glas unutar BiH i Evrope.

9
 Ove institucionalne procedure su se pokazale kao veoma uspene toliko uspene da
regioni imaju pravo da budu konsultovani ak i u domenu spoljne politike. Prema tome,
zemlja koja ima veoma decentralizovanu ustavnu strukturu moe da govori jednim glasom i
bude lan koji u potpunosti uestvuje u Evropskoj uniji.

Zakljuci

Ne postoji samo jedan put ka prikljuenju Evropskoj uniji. Sve to traimo je da budu
potovana naa ustavom zatiena prava da budemo ukljueni proces donoenja odluka i
da se ovo odrazi i na donoenje odluka na dravnom nivou.
Belgija predstavlja primer koji pokazuje kako ovlaenja preneta na regionalni nivo i dalje
mogu podjednako adekvatno da izvravaju zahteve koje donosi lanstvo u EU.
Kao to sam ranije napomenuo, mi se ne protivimo moguem stvaranju dodatnih
ministarstava u Savetu ministara, na primer za poljoprivredu, nauku i zatitu ivotne sredine,
ve samo traimo da nadlenosti budu podeljene ili da postoje odgovarajui zatitni
mehanizmi koji e obezbediti da RS bude konsultovana.
Ne tvrdim da belgijski ustavni model treba u potpunosti prekopirati u Bosni i Hercegovini
na primer, federalno ministarstvo poljoprivrede, koje ne postoji u Belgiji, moe biti reenje za
Bosnu i Hercegovinu o kojem emo razgovarati u nekom trenutku u budunosti ako je to
ono to ima najvie smisla za acquis communautaire.
Meutim, moraju postojati procesi koji e obezbediti efikasnu primenu evropskog principa
subsidijarnosti, i one nadlenosti koje se mogu efikasnije primeniti na regionalnom nivou
treba na tom nivou i da ostanu.
Na primer, u Belgiji Biro za poljoprivredu
Prikljuenje EU je cilj vlade RS, ali ono ne treba da znai rtvovanje naih entitetskih
nadlenosti.
Dosta nam je ignorisanja ne elimo da upotrebljavamo entitetsko glasanje, ali iniemo to
ako nemamo drugog izbora i nikada neemo odustati od naeg prava da ga koristimo.
Ako zaustavimo ignorisanje RS a ja verujem da belgijski primer nudi mnoga
administrativna reenja za ovaj problem neemo morati da koristimo entitetsko glasanje.
Slaem se da centralna vlada nije efikasna. Meutim, verujem da je razlog tome injenica
da ne postoje institucionalni mehanizmi zatite koji obezbeuju zatitu interesa entiteta.
Jedina mogunost za reagovanje koja nam stoji na raspolaganju jeste da upotrebimo
entitetsko glasanje nakon to su odluke ve donete mi ne elimo da se ovo dogaa jer
elimo da od samog poetka budemo ukljueni u proces donoenja odluka, to predstavlja
sr principa donoenja odluka putem konsenzusa.

8. Dalji koraci

Zakljuci i kljune govorne take mogu se koristiti u buduim pregovorima ili razgovorima sa
meunarodnom zajednicom na temu ustavne reforme, a takoe mogu biti ukljuene u kontakte
sa domaim i stranim medijima.

Kao dodatno sredstvo, agencija H&K moe da izvri jo temeljniju analizu ustavnih mehanizama
zatite koje bi pripremio belgijski ustavni ekspert. Ovo bi dalo teinu naim nalazima i pruilo
vladi RS konkretne zakonodavne predloge koji bi mogli da budu ukljueni u administrativnu
strukturu BiH.

10
Ova teme bi mogle da budu predmet posebnog seminara/dogaaja posveenog pitanjima
prikljuenja Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji. Na ovaj seminar bi bili pozvani belgijski akteri
koji su ukljueni u razliite administrativne procedure.

Sa radou oekujemo priliku da prodiskutujemo o ovim sugestijama sa vladom Republike

Srpske.

*****

11