SERBIAN CHEMICALS MANAGEMENT

SR08IBEN02

SR08IBEN02

GHS U PRAKSI

Dokument je jedan od rezultata IPA 08 Twinning projekta,

Pomo u implementaciji sistema upravljanja hemikalijama u Srbiji
koji je realizovan u periodu od 2010. do 2013. godine.
1. UVOD
1.1. ta je GHS? Kako je nastao i koji je njegov cilj?
1.2. Zato su u Srbiji doneta dva razliita propisa o klasifikaciji, pakovanju i obeleavanju
opasnih hemikalija?
1.3. Da li se CLP/GHS sistem primenjuje na sve supstance i smee?
1.4. Da li se CLP/GHS sistem primenjuje i na neke proizvode?
1.5. Da li se CLP/GHS sistem primenjuje na medicinska sredstva, lekove, otpad, hranu,
prehrambene aditive i arome, kao i na hranu za ivotinje i aditive za tu hranu?
1.6. Da li se sredstva za zatitu bilja ili biocidni proizvodi klasifikuju i obeleavaju prema
CLP/GHS propisu?
1.7. Koje su moje obaveze u odnosu na klasifikaciju i obeleavanje hemikalija prema
CLP/GHS propisu?
1.8. Koji su prelazni periodi za klasifikaciju i obeleavanje hemikalije u skladu sa CLP/GHS
sistemom?
1.9. Koje su moje obaveze u prelaznom periodu, odnosno da li sam u prelaznom periodu
duan da klasifikujem i obeleavam hemikalije prema oba propisa (DSD/DPD i
CLP/GHS)?

2. KOJE SU MOJE OBAVEZE PREMA CLP/GHS PROPISU?

2.1. Proizvoa
2.2. Distributer
2.3. Uvoznik
2.4. Ponovni uvoznik
2.5. Prepakiva
2.6. Dalji korisnik
2.7. Snabdeva

3. KAKO DA SE PRIPREMIM?

4. GDE DA PRONAEM PODATKE O OPASNIM SVOJSTVIMA MOJIH HEMIKALIJA?

4.1. Podaci iz ispitivanja
4.1.1. Da li za potrebe klasifikacije treba da ispitam svojstva moje supstance?
4.1.2. Da li za potrebe klasifikacije treba da ispitam svojstva moje smee?
4.2. Podaci iz bezbednosnih listova
4.2.1. Da li bezbednosni listovi moraju da sadre klasifikaciju i elemente obeleavanja u
skladu sa CLP/GHS sistemom?
4.3. Podaci iz Pravilnika o spisku klasifikovanih supstanci
4.3.1. Da li sam duan da za moje supstance koristim klasifikaciju iz Spiska klasifikovanih
supstanci?
4.3.2. Gde mogu da pronaem podatke koji su potrebni za klasifikaciju supstanci koje se
NE nalaze na Spisku klasifikovanih supstanci?
4.3.3. Gde mogu da pronaem podatke koji su potrebni za klasifikaciju supstanci koje SE
nalaze na Spisku klasifikovanih supstanci, ali u njemu NISU klasifikovane u odnosu
na SVE klase opasnosti (npr. klase na osnovu fizikih opasnosti)?
Strana 2 od 54
4.4. Podaci iz inventara
4.4.1. ta je Inventar klasifikacije i obeleavanja i kako moe da se koristi?
4.4.2. ta sadri Inventar klasifikacije i obeleavanja?
4.5. Ostali izvori informacija
4.5.1. Uputstva o CLP (= EU GHS)
4.5.2. Najee postavljana pitanja u EU u vezi sa CLP i korisni linkovi
4.5.3. Informativni pult za hemikalije i biocidne proizvode

5. KAKO DA KLASIFIKUJEM HEMIKALIJE?

5.1. ta je klasifikacija? ta je harmonizovana klasifikacija?
5.2. Koje su najbitnije razlike izmeu CLP/GHS i DSD/DPD sistema klasifikacije i
obeleavanja?
5.3. Koja su osnovna pravila za klasifikaciju supstanci prema CLP/GHS sistemu?
5.4. Koja su osnovna pravila za klasifikaciju smea prema CLP/GHS sistemu?
5.5. Mogu li prevesti klasifikaciju hemikalije sa DSD/DPD sistema na CLP/GHS sistem?
5.6. Gde mogu da naem podatke koji su potrebni za klasifikaciju hemikalija?
5.7. Primeri klasifikacije supstanci i smea
5.7.1. Klasifikacija SUPSTANCI
5.7.2. Klasifikacija SMEA

6. KAKO DA OBELEIM HEMIKALIJE?

6.1. Koji podaci moraju da se nalaze na etiketi?
6.2. ta znai izraz identifikator proizvoda?
6.3. Da li postoje specifini zahtevi za obeleavanje i pakovanje?
6.4. Da li je vana dimenzija etikete?
6.5. Da li je vana veliina elemenata obeleavanja na etiketi?
6.6. Da li ima izuzetaka od uslova za obeleavanje?
6.7. Primeri obeleavanja supstanci i smea
6.8. Kada sam duan da auriram moje etikete?

PRILOZI:
- Tabele sa svim piktogramima, H i P oznakama
- Tabela za prevoenje
- Renik pojmova
GHS piktogram

Strana 3 od 54
1. UVOD
Ovaj dokument treba da prui snabdevaima i profesionalnim korisnicima opasnih hemikalija,
kao i javnosti osnovne informacije o GHS, (EU) CLP Uredbi i CLP/GHS propisu u Srbiji. U
dokumentu ete nai odgovore na mnoga od pitanja u vezi sa klasifikacijom i obeleavanjem
hemikalije kod nas.
CLP/GHS propis Pravilnik o klasifikaciji, pakovanju, obeleavanju i oglaavanju hemikalije i
odreenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i
obeleavanje UN (Slubeni glasnik RS, br. 64/10 i 26/11) moe se nai na zvaninoj internet
adresi: www.eko.minpolj.gov.rs u delu Dokumenti.

1.1. ta je GHS? Kako je nastao i koji je njegov cilj?

Razvoj GHS
GHS je skraenica za globalno harmonizovani sistem klasifikacije i obeleavanja
hemikalija. Dokument GHS, tzv. Ljubiasta knjiga, nije ni propis, ni standard, ve globalni
sporazum kojim je ustanovljena usaglaena klasifikacija hemikalija, komunikacija opasnosti kao i
objanjenja za njihovu primenu. Elementi GHS obezbeuju mehanizam za ispunjenje osnovnih
uslova u procesu komunikacije opasnosti, odnosno za odluivanje da li je hemikalija opasna,
zatim za pripremu etikete i bezbednosnog lista.
Zemlje irom sveta imaju razliita pravila za klasifikaciju i obeleavanje. Zbog toga je mogue
da ista hemikalija u nekoj zemlji bude klasifikovana kao npr. toksina, a u drugoj zemlji ne.
Takoe, u razliitim zemljama koriste se razliiti simboli za ukazivanje na istu opasnost. S
obzirom na savremeni trend globalne trgovinske razmene, oigledna je potreba za postojanjem
jedinstvenog, globalno harmonizovanog sistema za klasifikaciju i obeleavanje hemikalija, kao i
jedinstvene forme bezbednosnog lista.
Razvoj GHS poeo je pre 20 godina. Najvanija pokretaka sila bila je meunarodna
obaveza usvojena 1992. godine na Konferenciji UN o ivotnoj sredini i razvoju (UNCED), Samit
planete Zemlje. Harmonizacija klasifikacije i obeleavanja hemikalija irom sveta bila je jedna od
est programskih oblasti koje je Generalna skuptina UN donela radi uspostavljanja bezbednog
upravljanja hemikalijama na meunarodnom nivou. Prepoznato je da e meunarodno
harmonizovan pristup klasifikaciji i obeleavanju hemikalija obezbediti osnovu za razvoj
sveobuhvatnih nacionalnih programa koji treba da osiguraju upotrebu hemikalija u svim
zemljama.

Ciljevi GHS
jedna SUPSTANCA
jedna KLASIFIKACIJA
jedna ETIKETA
jedan BEZBEDNOSNI LIST
u celom svetu!

Prvo izdanje GHS Dokumenta odobrio je Komitet eksperata u enevi 2002. godine. Dakle,
GHS je dokument koji se razvija na nivou UN, pri emu se redovno unapreuje i menja. Tree
revidirano izdanje GHS objavljeno je 2009. godine.
Strana 4 od 54
 Plan implementacije Svetskog samita o odrivom razvoju (WSSD) usvojen u Johanesburgu
2002. godine, podstie drave da primene GHS to je pre mogue. Informaciju o statusu
implementacije GHS u razliitim zemljama u svetu dostupna je na:
http://www.unece.org/trans/danger/publi/ghs/implementation_e.html.
GHS sporazum, odnosno njegove odredbe ne primenjuju se direktno ve je potrebno da
drave preuzmu usaglaene uslove i kriterijume donoenjem sopstvenih propisa i da ih sprovode
kroz sopstvene regulatorne procedure.
Evropska unija je impementirala GHS donoenjem Uredbe (1272/2008/EC) CLP Uredba
(EU GHS) koja e se do 1. juna 2015. godine primenjivati paralelno sa starim sistemom
klasifikacije, obeleavanja i pakovanja.
Nisu svi uslovi sadrani u GHS implementirani u EU. Sadraj CLP Uredbe (EU GHS) je koliko
je to bilo mogue prilagoen starom, jo uvek aktuelnom EU sistemu klasifikacije i obeleavanja
DSD/DPD sistemu (Dangerous Substances Directive/Dangerous Preparations Directive). Na
primer, uvedene su sve klase opasnosti iz GHS, dok razlike unutar klasa, kategorije opasnosti,
koje ne ine deo starog zakonodavstva EU nisu uvedene, tako da CLP Uredba ne sadri nijednu
od navedenih kategorija opasnosti iz GHS:
- zapaljive tenosti, kategorija 4,
- akutna toksinost, kategorija 5,
- korozivno oteenje/iritacija koe, kategorija 3,
- opasnost od aspiracije, kategorija 2 i
- akutna opasnost po vodenu ivotnu sredinu, kategorija 2 i 3.
Srbija je GHS usvojila 2010. godine donoenjem Pravilnika o klasifikaciji, pakovanju,
obeleavanju i oglaavanju hemikalije i odreenog proizvoda u skladu sa Globalno
harmonizovanim sistemom klasifikacije i obeleavanja (CLP/GHS propis). Zbog svoje jasne
opredeljenosti za lanstvo u EU, Srbija je u okviru procesa usaglaavanja nacionalnog
zakonodavstva sa propisima EU, a imajui u vidu da je EU sistem klasifikacije i obeleavanja na
snazi do isteka prelaznog perioda, odnosno 2015. godine, donela i Pravilnik o klasifikaciji,
pakovanju, obeleavanju i oglaavanju hemikalije i odreenog proizvoda(Slubeni glasnik RS
br. 59/10, 25/11) (u daljem tekstu DSD/DPD propis), koji e se primenjivati paralelno sa
CLP/GHS propisom, u skladu sa prelaznim odredbama do 1. juna 2015. godine.
Pri donoenju CLP/GHS propisa, Srbija je preuzela odredbe CLP Uredbe. Meutim, kako
Srbija jo uvek nije lanica EU, ne moe da uestvuje u procesima koji se sprovode
centralizovano u EU, tako da CLP/GHS propis i CLP Uredba ne mogu biti potpuno isti! CLP
Uredba (EU GHS) propisuje npr. obavezu prijavljivanja supstance u Inventar klasifikacije i
obeleavanja Evropskoj agenciji za hemikalije (ECHA), dok CLP/GHS propis ne.
Trenutna situacija (pre ulaska Srbije u EU) i budua situacija (nakon pristupanja Srbije
Evropskoj uniji) u pogledu primene GHS prikazane su ematski:

Strana 5 od 54
 Pre pristupanja Srbije EU:

CLP UREDBA
(EU GHS)
= zakonski obavezujui tekst
Ljubiasta knjiga
UN GHS Dokument
= meunarodni sporazum
CLP/GHS propis
(GHS u Srbiji)
= zakonski obavezujui tekst

Nakon pristupanja Srbije EU:

Ljubiasta knjiga CLP/GHS propis

UN GHS Dokument bie zamenjen
= meunarodni sporazum CLP Uredbom

GHS predstavlja logiki i sveobuhvatni pristup:

- definisanju fizikih opasnosti od hemikalija, opasnosti po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu;
- razvoju procesa klasifikacije koji se zasniva na poreenju dostupnih podataka o
svojstvima hemikalija sa definisanim kriterijumima;
- saoptavanju informacija o opasnosti i informacija o merama predostronosti putem
etikete i bezbednosnog lista;
- osiguranju dostupnosti relevantnih informacija kako bi se poboljala zatita zdravlja ljudi i
ivotne sredine pri rukovanju i korienju hemikalija;
- harmonizaciji pravila i propisa o hemikalijama na nacionalnom, regionalnom i svetskom
nivou, kao vanog faktora za olakavanje trgovinske razmene.
Ako ste snabdeva hemikalije namenjene za profesionalnu ili industrijsku upotrebu, duni ste
da obezbedite bezbednosni list. Bezbednosni list sadri podatke o klasifikaciji i obeleavanju
hemikalije zajedno sa ostalim informacijama vanim za bezbedno rukovanje. Bezbednosni list se
ne mora dostaviti uz hemikalije namenjene za optu upotrebu.
Strana 6 od 54
 U EU bezbednosni list nije ureen CLP Uredbom (EU GHS), ve Uredbom REACH (EC
1907/2006). Slino, kod nas je obaveza dostavljanja bezbednosnog lista uvedena Zakonom o
hemikalijama (Slubeni glasnik RS, br. 36/09 i 88/10), a njegov sadraj blie je ureen
Pravilnikom o sadraju bezbednosnog lista (Slubeni glasnik RS, br. 81/10).
CLP Uredba NE sadri odredbe o bezbednosnom listu!
Generalno, najvea motivacija za razvoj GHS bila je potreba za sistemom klasifikacije koji
omoguava jedinstvene informacije o fizikim opasnostima i opasnostima po zdravlje ljudi i
ivotnu sredinu na globalnom nivou.

Prednosti uvoenja GHS

Predvia se da e primena GHS u narednih nekoliko godina:
- poboljati zatitu zdravlja ljudi i ivotne sredine uspostavljanjem meunarodno
harmonizovanog sveobuhvatnog sistema za klasifikaciju i obeleavanje hemikalija;
- obezbediti kvalitetan okvir za izradu propisa koji ureuju klasifikaciju i obeleavanje
hemikalija u onim dravama koje nemaju svoje postojee sisteme;
- olakaati meunarodnu trgovinu hemikalijama ija je opasnost identifikovana na
meunarodnoj osnovi;
- smanjiti potrebu za vrenjem novih ispitivanja i redukovati procese procene opasnosti
hemikalija prema brojnim razliitim sistemima klasifikacije.

U dravama koje primenjuju GHS:

Kada pravno lice izvozi hemikaliju u zemlju koja je primenila GHS, kao izvoznik, moe da
koristi istu klasifikaciju koja vai u njegovoj zemlji, ukljuujui i iste elemente obeleavanja na
etiketi. To znai da prilikom izvoza svog proizvoda izvoznik nema dodatne trokove u vezi sa
reklasifikacijom, a mogu nastati usled usaglaavanja sa razliitim zahtevima koji su na snazi u
dravi u koju se izvozi. Jedini trokovi koje u tom sluaju izvoznik ima jesu oni u vezi sa
ispunjenjem uslova da etiketa mora biti na jeziku zemlje u koju se izvozi. Iste koristi ima i
snabdeva koji uvozi supstance i smee.

Pored navedenih, dodatne koristi od primene GHS su:

- bezbednija radna sredina i bolji odnosi sa zaposlenima;

- porast efikasnosti i smanjenje trokova koji nastaju radi usaglaavanja sa propisima o
klasifikaciji i komunikaciji opasnosti;
- maksimalno angaovanje strunih resursa i smanjena potreba za uloenim radom i
trokovima;
- smanjenje trokova zbog manjeg broja udesa i oboljenja na radu i u vezi sa radom.

1.2. Zato su Srbiji doneta dva razliita propisa o klasifikaciji, pakovanju i

obeleavanju opasnih hemikalija?
Uvedena su dva sistema klasifikacije i obeleavanja koji e u narednom periodu vaiti
paralelno, a propisani su i rokovi od kada je primena svakog od propisa obavezujua za
supstance, a od kada za smee. Oba propisa su na snazi, obaveza primene nastupa 1. oktobra

Strana 7 od 54
2011. godine, a nakon isteka tranzicionog perioda, od 1. juna 2015. godine primenjivae se samo
CLP/GHS propis. Slini tranzicioni periodi dati su i u EU.
Jedan od razloga za uvoenje dva sistema jeste to to su trenutno i u EU na snazi oba
sistema EU GHS se polako uvodi i zamenjuje stari sistem klasifikacije. S obzirom da je poreklo
velikog broja hemikalija u Srbiji upravo EU ili su hemikalije koje se uvoze klasifikovane i
obeleene prema pravilima EU, uvoenje samo jednog sistema, npr. CLP/GHS sistem, stvorilo bi
probleme domaim uvoznicima hemikalija. U tom sluaju hemikalije koje se uvoze bi u zemlji
porekla bile klasifikovane i obeleene prema starom EU sistemu, a domai uvoznici bi morali
odmah da usklade klasifikaciju i obeleavanje sa CLP/GHS sistemom. Takoe, obeleavanje
hemikalija prema naim ranijim propisima podsea na obeleavanje prema starom sistemu EU,
tako da je naa privreda bolje upoznata sa tim sistemom i bie joj jednostavnije da klasifikaciju i
obeleavanje prvo uskladi sa DSD/DPD sistemom, a da kasnije radi na usaglaavanju sa
CLP/GHS sistemom.
Na kraju treba istai da je Srbija prva zemlja u regionu koja je uslove Globalno
harmonizovanog sistema uvela u nacionalno zakonodavstvo. ako naa privreda, imajui uvid u
uslove i kriterijume na kojima se zasniva ovaj sistem, moe da pone sa pripremama, a
istovremeno na raspolaganju joj je dug prelazni period u kojem treba da uskladi svoje poslovanje
sa njim u potpunosti. vo je naroito vano jer primena CLP/GHS propisa zahteva resurse, pre
svega znanje i kadrove. eutim, jednom kada to ostvari, privreda se vie nee sretati sa
zahtevima za viestruku klasifikaciju i obeleavanje hemikalija prema uslovima razliitih trita,
ime se smanjuju trokovi u vremenu i u novcu. Dakle, preuzimanje GHS kao internacionalnog
standarda olakava trgovinsku razmenu hemikalija i direktno promovie konkurentnost nae
privrede, istovremeno osigurava da su svi korisnici hemikalija adekvatno informisani putem
propisanih elemenata obeleavanja na etiketi.

1.3. Da li se CLP/GHS sistem primenjuje na sve supstance i smee?

CLP/GHS propis se ne primenjuje na:
- radioaktivne supstance i smee;
- supstance i smee u tranzitu;
- transport opasnih hemikalija;
- neizolovane intermedijere;
- supstance i smee namenjene za nauno istraivanje i razvoj, a koje se ne stavljaju u
promet i koriste se u kontrolisanim uslovima, kada je izloenost smanjena;
- otpad, prema definiciji otpada iz Zakona o upravljanju otpadom (Slubeni glasnik RS,
broj 36/09); i
- supstance i smee koje su pod carinskim nadzorom u carinskom skladitu ili slobodnoj
zoni radi ponovnog izvoza ili tranzita, pod uslovom da se na tom mestu hemikalije ne
prerauju ili tretiraju na bilo koji drugi nain.

CLP/GHS propis takoe se ne primenjuje na supstance ili smee koje se stavljaju u

promet u finalnom obliku kao:

- lekovi i medicinska sredstva za upotrebu u humanoj ili veterinarskoj medicini;

- kozmetiki proizvodi;
Strana 8 od 54
 - hrana, prehrambeni aditivi i arome, kao i hrana za ivotinje i aditivi za tu hranu.
S druge strane, CLP/GHS propis primenjuje se na sve supstance i smee, osim onih koje su
izuzete, bez obzira na proizvedenu ili uvezenu koliinu, ili koliinu koja se stavlja u promet.

1.4. Da li se CLP/GHS sistem primenjuje i na neke proizvode?

Opasne supstance i smee su supstance i smee koje ispunjavaju kriterijume za
klasifikaciju na osnovu fizike opasnosti, opasnosti po zdravlje ljudi ili ivotnu sredinu, a
koji su dati u CLP/GHS propisu!
Ne, obino ne. Meutim, obaveza klasifikacije i obeleavanja se primenjuje na proizvoae
ili uvoznike odreenih eksplozivnih proizvoda koji ispunjavaju uslove iz definicije date u
CLP/GHS propisu, Prilog 1, Deo 2, odeljak 2.1.1. pre njihovog stavljanja u promet. Na ostale
proizvode ne primenjuju se uslovi iz CLP/GHS Pravilnika.

1.5. Da li se CLP/GHS sistem primenjuje na medicinska sredstva, lekove, otpad,

hranu, prehrambene aditive i arome, kao i na hranu za ivotinje i aditive za tu
hranu?

Medicinska sredstva
Na supstance i smee u finalnom obliku koje ispunjavaju uslove iz definicije medicinskih
sredstava date u Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima (Slubeni glasnik RS broj 30/10),
a koje su invazivne ili se koriste u direktnom fizikom kontaktu sa ljudskim telom, ne primenjuju se
odredbe CLP/GHS propisa:
- Supstance i smee koje su invazivne ili se koriste u direktnom fizikom kontaktu sa
ljudskim telom obuhvataju slune aparate, pejsmejkere, ugradive defribilatore, nervne
stimulatore i dr;
- Supstance i smee koje su invazivne ili se koriste u direktnom fizikom kontaktu sa
ljudskim telom ukljuuju i kope, katetere, stentove, balon katetere i zavoje za rane, i
- Supstance i smee obuhvataju i reagense za dijagnostiku hepatitisa C i HIV, sredstva i
ureaje za samostalno merenje nivoa eera u krvi i IVD analizatore.
Supstance ili smee koje se stavljaju u promet u finalnom obliku kao medicinska
sredstva ne treba klasifikovati, pakovati i obeleavati prema CLP/GHS propisu!

Ako izvozite medicinska sredstva u EU:

Na supstance, bilo da su samostalne ili se nalaze u smei, obaveza klasifikacije (ali ne

i obeleavanja i pakovanja) primenjuje se na osnovu Uredbe REACH, jer se sve supstance
koje se stavljaju u promet na teritoriji EU moraju registrovati!

Otpad
Na otpad, definisan u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom (Slubeni glasnik RS
br.36/09), ne primenjuje se CLP/GHS propis. Otpad je svaka supstanca ili predmet koji vlasnik
odbacuje, namerava ili mora da odbaci, bilo da je poreklom iz domainstva ili industrije.
Kako se CLP/GHS propis ne primenjuje na otpad, operateri koji se bave tretmanom otpada
ne smatraju se daljim korisnicima hemikalije. S tim u vezi, operaterima koji se bave tretmanom
otpada ne dostavljaju se bezbednosni listovi niti se oni izrauju za otpadne hemikalije.

Strana 9 od 54
 Ostaci iz operacija tretmana otpada:
1. Sve dok se radi o otpadu odredbe CLP/GHS propisa se ne primenjuju;
2. Ukoliko proces tretmana otpada podrazumeva proces regeneracije otpadnih
supstanci, na regenerisanu supstancu/smeu primenjuju se odredbe CLP/GHS propisa.

Lekovi
Na supstance i smee koje u finalnom obliku ispunjavaju uslove iz definicije lekova za
humanu i veterinarsku medicinu date u Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima (Slubeni
glasnik RS, broj 30/10) ne primenjuje se CLP/GHS propis.
Meutim, na sirovine koje se koriste u procesu formulacije lekova kao to su npr. aktivni
farmaceutski sastojci (APIs) ili ekscipijenti, odredbe CLP/GHS propisa se primenjuju.
CLP/GHS propis ne pravi razliku izmeu aktivnih i neaktivnih farmaceutskih
sastojaka:
Primenjuje se na sve supstance i smee koje se koriste u procesu formulacije
proizvoda za farmaceutsku upotrebu.

Hrana, prehrambeni aditivi i arome, kao i hrana za ivotinje i aditivi za tu hranu

Na supstance i smee koje u finalnom obliku jesu hrana, prehrambeni aditivi i arome, kao i
hrana za ivotinje i aditivi za hranu za ivotinje, ne primenjuje se CLP/GHS propis.

1.6. Da li se sredstva za zatitu bilja i biocidni proizvodi klasifikuju i obeleavaju

prema CLP/GHS propisu?

Aktivne supstance
Aktivne supstance koje se koriste u sredstvima za zatitu bilja i u biocidnim proizvodima se od
1. oktobra 2011. godine moraju klasifikovati i obeleavati prema CLP/GHS propisu.
Od 1. oktobra 2011. godine aktivne supstance koje se koriste u biocidnim proizvodima
i sredstvima za zatitu bilja moraju biti klasifikovane i obeleene prema CLP/GHS propisu.

Smee
Na smee, odnosno biocidne proizvode i sredstva za zatitu bilja odredbe CLP/GHS propisa
primenjuju se u skladu sa prelaznim odredbama. Dodatno, na obeleavanje ovih proizvoda
primenjuju se i posebni propisi koji ih ureuju (Zakon o sredstvima za zatitu bilja (Slubeni
glasnik RS, broj 41/09) i Zakon o biocidnim proizvodima (Slubeni glasnik RS, br 36/09 i
88/10). Specifini zahtevi za obeleavanje u skladu sa ovim propisima navode se na etiketi u delu
za dodatne informacije.
Sredstva za zatitu bilja ili biocidni proizvod klasifikuju se i obeleavaju prema
CLP/GHS propisu u skladu sa prelaznim odredbama!
Etikete takoe sadre informacije zahtevane posebnim propisima koji ureuju
biocidne proizvode i sredstva za zatitu bilja!
Na snabdevae biocidnih proizvoda i sredstava za zatitu bilja primenjuju se i odredbe
CLP/GHS propisa (lan 30.) koje ureuju obavezu auriranja etikete.
NE ZABORAVITE: U isto vreme treba aurirati bezbednosti list!

Strana 10 od 54
1.7. Koje su moje obaveze u odnosu na klasifikaciju i obeleavanje hemikalija prema
CLP/GHS propisu?
CLP/GHS propis ste duni da primenjujete ako proizvodite, uvozite, koristite ili distribuirate
supstance ili smee. Supstancu ili smeu treba da klasifikujete, obeleite i upakujete pre
stavljanja u promet, bez obzira na koliinu koju stavljate u promet. Koji ete od dva trenutno
vaea propisa primeniti zavisi do toga da li u promet stavljate supstancu ili smeu, a sve u
skladu sa prelaznim odredbama datim u CLP/GHS propisu.
Stavljanje u promet jeste snabdevanje ili injenje dostupnim supstance ili smee treim licima
na teritoriji Republike Srbije, bilo uz odreenu nadoknadu ili bez nadoknade.
Ako izvozite u EU:
- Od vas se zahteva da klasifikujete supstance na koje se primenjuje obaveza registracije
prema Uredbi REACH. Ovim uslovom su npr. obuhvaene supstance koje se koriste za
proces orijentisano istraivanje i razvoj!
- Takoe, supstancu morate prijaviti u EU Inventar klasifikacije i obeleavanja. Meutim,
obaveza prijavljivanja se ne primenjuje u sluaju kada ste ve podneli zahtev za
registraciju prema Uredbi REACH i tada dostavili relevantnu informaciju. Vie informacija
o ovoj temi moete nai na Internet stranici ECHA.

1.8. Koji su prelazni periodi za klasifikaciju i obeleavanje hemikalije u skladu sa

CLP/GHS sistemom?
Prelazne odredbe su definisane u lanu 38. CLP/GHS propisa, a rokovi se odnose na dva
ciljna datuma koja utiu na klasifikaciju, obeleavanje i pakovanje opasnih hemikalija i smea,
odnosno radi se o 1. oktobru 2011. godine i 1. junu 2015. godine.
Tabela 1. Prelazni periodi za supstance

SUPSTANCA Od 1. oktobra 2011. do 1. juna 2015. Posle 1. juna 2015.

KLASIFIKACIJA DSD/DPD i CLP/GHS sistem CLP/GHS sistem

OBELEAVANJE CLP/GHS sistem CLP/GHS sistem

Rok za reobeleavanje supstance obeleene prema DSD/DPD

1. decembar 2012.
propisu i stavljene u promet pre 1. oktobra 2011.

Tabela 2. Prelazni periodi za smee

SMEA Od 1. oktobra 2011. do 1. juna 2015. Posle 1. juna 2015.

DSD/DPD sistem (obavezno) i CLP/GHS

KLASIFIKACIJA CLP/GHS sistem
sistem (opciono)

DSD/DPD sistem, a ako je izvrena

OBELEAVANJE klasifikacija prema CLP/GHS sistemu, CLP/GHS sistem
onda prema CLP/GHS propisu

Rok za reobeleavanje smee klasifikovane prema DSD/DPD

1. jun 2017.
propisu i stavljene u promet pre 1. juna 2015.

Strana 11 od 54
1.9. Koje su moje obaveze u prelaznom periodu, odnosno da li sam u prelaznom
periodu duan da klasifikujem i obeleavam hemikalije prema oba propisa
(DSD/DPD i CLP/GHS)?
Proizvoai i uvoznici supstance, dalji korisnici supstanci, ukljuujui i formulatere smea i
ponovne uvoznike supstanci ili smea duni su da ih klasifikuju, obelee i upakuju u skladu sa
propisima, a distributeri (ukljuujui i maloprodaju) supstanci i smea duni su da ih obeleavaju i
pakuju u skladu sa propisima. Koji od dva sistema ste duni da primenite za klasifikaciju
supstance, odnosno smee ureeno je prelaznim odredbama CLP/GHS propisa. Rokovi koji se
primenjuju dati su u tabeli iznad.
U prelaznom periodu, duni ste da supstance klasifikujete prema oba propisa, meutim,
obeleavanje se uvek vri prema CLP/GHS propisu.
Panja: Za obeleavanje se uvek primenjuje samo jedan propis!

2. KOJE SU MOJE OBAVEZE PREMA CLP/GHS PROPISU?

Krajnji korisnici nemaju obaveze prema CLP/GHS propisu, ukoliko ne stavljaju hemikalije u
promet u Republici Srbiji.
Primeri profesionalnih korisnika su npr. zaposleni koji obavljaju poslove ienja (odee,
prostorija i dr.) koji koriste sredstva za uklanjanje mrlja ili kamenca, moleri i zanatlije koji koriste
hemikalije pri obavljanju svojih aktivnosti.
Industrijski korisnici koriste supstance ili smee koje nabavljaju kao pomona sredstva koja se
ne troe u okviru industrijskih procesa, npr. sredstva za ienje povrine metala pre
galvanizacije ili sredstva za podmazivanje. U tom smislu, formulateri smea nisu krajnji korisnici,
ve dalji korisnici supstanci i smea.
Generalno, obaveze najvanijih uesnika u lancu snabdevanja prikazane su u tabeli 3.
Tabela 3. Obaveze snabdevaa

UVANJE
KLASIFIKACIJA OBELEAVANJE PAKOVANJE INFORMACIJA
10 GODINA

PROIZVOA

UVOZNIK

*
DALJI
KORISNIK

DISTRIBUTER **
*Ukoliko dalji korisnik menja sastav duan je da izvri klasifikaciju i obelei u skladu sa tim.
**Distributer moe koristiti klasifikaciju koju je izvrio proizvoa/uvoznik/dalji korisnik.

Strana 12 od 54
2.1. Proizvoa
Proizvoa je svako fiziko ili pravno lice sa seditem u Republici Srbiji koje proizvodi
supstancu; duan je da je klasifikuje, obelei i upakuje u skladu sa CLP/GHS propisom. S
obzirom da on raspolae najveim setom podataka o supstanci, ima najvaniju ulogu u lancu
snabdevanja.

2.2. Distributer
Distributer je fiziko ili pravno lice sa seditem u Republici Srbiji, ukljuujui i maloprodajnog
trgovca, koje skladiti i stavlja u promet supstancu ili smeu. Na distributere se ne primenjuje
obaveza klasifikacije, ve on moe preuzeti klasifikaciju od ranijeg uesnika u lancu snabdevanja.
Obino se podaci o klasifikaciji nalaze u bezbednosnom listu.
Istiizuzetak se primenjuje na daljeg korisnika, ukoliko ne menja sastav supstance ili smee
koja mu se dostavlja.

2.3. Uvoznik
Uvoznik jeste fiziko ili pravno lice sa seditem u Republici Srbiji koje se bavi uvozom; duan
je da klasifikuje, obelei i upakuje supstance i smee koje uvozi.

2.4. Ponovni uvoznik

Ponovni uvoznik se smatra daljim korisnikom; nije duan da izvri klasifikaciju, ve moe
preuzeti klasifikaciju koju je izvrio neki raniji uesnik u lancu snabdevanja, meutim odgovoran je
da osigura da pakovanje i obeleavanje bude u skladu sa propisima.
Da bi se ponovni uvoznik smatrao daljim korisnikom moraju biti ispunjeni uslovi:
- supstanca mora biti ponovo uvezena u istom lancu snabdevanja.
- ponovni uvoznik mora biti u mogunosti da dokae da je ponovo uvezena supstanca ista
kao i ona koja je izvezena.
- ponovni uvoznik takoe mora biti u mogunosti da dokae da je pribavio odgovarajue
informacije.
Kada neki od pomenutih uslova nije ispunjen, ponovni uvoznik se smatra uvoznikom. To
znai da on ima obavezu da klasifikuje te supstance ili smee.

2.5. Prepakiva
Prepakiva je dalji korisnik (vidi taku 2.6), ija je upotreba supstanci ili smee ograniena na
prepakivanje tako to dostavljene supstance ili smee prepakuje iz jedne posude (ili neke druge
ambalae) u drugu. Prepakivai, dakle nisu u obavezi da vre klasifikaciju u skladu sa Poglavljem
II CLP/GHS propisa, ve mogu preuzeti klasifikaciju koju je neki drugi uesnik u lancu izvrio, pod
uslovom da prepakiva ne menja sastav supstance ili smee koju prepakuje. U svakom sluaju,
prepakiva je duan da pre stavljanja hemikalije u promet u Republici Srbiji obezbedii da su
obeleavanje i pakovanje izvreni u skladu sa Poglavljem II Pravilnika CLP/GHS.To moe znaiti
da se originalna etiketa mora zameniti drugom. Na primer, kada se sadraj bureta od 200 l
prepakuje u boice od 25 ml, nova etiketa mora biti u skladu sa izuzecima koji se odnose na mala
pakovanja, za razliku od originalnih veih pakovanja za koja se zahteva puno obeleavanje.

Strana 13 od 54
 Pre stavljanja hemikalije u promet u Republici Srbiji prepakiva je duan da obezbedi
da su obeleavanje i pakovanje te hemikalije u skladu sa CLP/GHS propisom. U
odreenim sluajevima (npr. kada kapacitet nove ambalae nije isti kao kapacitet
originalne), originalna etiketa se mora zameniti drugom!

2.6. Dalji korisnik

Dalji korisnik je pravno lice ili preduzetnik sa seditem na teritoriji Republike Srbije, koje nije
proizvoa supstance i nije uvoznik hemikalije, a koji koristi supstancu ili supstancu sadranu u
smei u industrijske ili profesionalne svrhe, ukljuujui i lice koje proizvodi smeu.
Dalji korisnik moe preuzeti klasifikaciju supstance ili smee od uesnika u lancu
snabdevanja koji je izvrio klasifikaciju u skladu sa Poglavljem II CLP/GHS propisa, npr. iz
bezbednosnih listova, pod uslovom da ne menja sastav supstance ili smee. Pre stavljanja
hemikalije u promet na teritoriji Republike Srbije, dalji korisnik mora obezbediti da su klasifikacija,
obeleavanje i pakovanje te hemikalije u skladu sa CLP/GHS propisom.
Distributer i potroa NISU dalji korisnici!

2.7. Snabdeva
Snabdeva je proizvoa, uvoznik, dalji korisnik ili distributer koji stavlja u promet na teritoriji
Republike Srbije supstancu ili supstancu sadranu u smei ili samu smeu.

3. KAKO DA SE PRIPREMIM?
Ako vrite snabdevanje hemikalijama, treba da:
- se uverite da li ste razumeli koje su vae obaveze u skladu sa CLP/GHS propisom.
Obaveze imate ako ste: uvoznik, proizvoa, formulater, vrite nameavanje, distribuirate
ili prodajete hemikalije.
- se uverite da li ste razumeli prelazne periode, kako biste reklasifikaciju, reobeleavanje i
pakovanje izvrili na vreme.
- saraujete sa ostalima u lancu snabdevanja, kako biste omoguili nesmetano
sprovoenje izmena.
- Proverite da li su vae hemikalije ispravno klasifikovane i da li je va proizvod obeleen
ispravno.
Ako koristite hemikalije, treba da:
- pratite da li su nastupile neke izmene i proveravate da li radite sve ono to je neophodno
da bi se osigurala bezbedna upotreba hemikalije. Ako ste poslodavac, upozorite svoje
zaposlene na te izmene.
- razgovarajte sa vaim snabdevaima hemikalija ako imate bilo kakvih pitanja, ili ako ne
razumete nastale izmene.
- ako ste poslodavac, obezbedite adekvatnu informisanost, upuenost i obuku vaih
zaposlenih.
- pridravajte se saveta sa novih etiketa, a kada je to primenljivo, i iz bezbednosnih listova.

Strana 14 od 54
4. GDE DA PRONAEM PODATKE O OPASNIM SVOJSTVIMA MOJIH HEMIKALIJA?

4.1. Podaci iz ispitivanja

4.1.1. Da li za potrebe klasifikacije treba da ispitam svojstva moje supstance?

CLP/GHS propis ne propisuje vrenje novog ispitivanja za potrebe klasifikacije supstanci u
odnosu na opasnost po zdravlje ljudi ili ivotnu sredinu; ispitivanje fizikih opasnosti se zahteva
ako nema dostupnih, adekvatnih i pouzdanih podataka. Meutim, potrebni podaci se mogu nai i
u dokumentima koji su propisani specifinim zahtevima iz Zakona o sredstvima za zatitu bilja ili
Zakona o biocidnim proizvodima, kao i u dokumentima dobijenih u skladu sa meunarodno
priznatim programima o hemikalijama.
Osim toga, snabdeva moe odluiti da izvri nova ispitivanja kako bi upotpunio podatke, pod
uslovom da je iscrpeo sve druge naine prikupljanja podataka. Ispitivanja na ivotinjama se
moraju izbegavati kad god je mogue, a alternativne metode (ukljuujui ispitivanja in vitro,
primenu modela (Q)SAR, analogijski i/ili pristup grupisanja) se uvek prvo uzimaju u obzir, pod
uslovom da obezbeuju kvalitetne i dovoljno pouzdane podatke.
Ako je za potrebe klasifikacije potrebno izvriti ispitivanje, moraju se ispuniti odreeni uslovi.
Ispitivanja se moraju vriti u skladu sa Pravilnikom o metodama ispitivanja opasnih svojstava
hemikalija (Slubeni glasnik RS, br. 42/11), ili u skladu sa drugim meunarodnim metodama
validiranih u skladu sa meunarodno priznatim procedurama (npr. OECD). Nova ispitivanja u cilju
odreivanja fizikih opasnosti se vre u akreditovanim laboratorijama, a ispitivanja opasnosti po
zdravlje ljudi ili ivotnu sredinu sprovode se u laboratorijama iji je rad usklaen sa principima
dobre laboratorijske prakse (GLP). Ispitivanja koja se vre na ivotinjama moraju potovati
odredbe Zakona o dobrobiti ivotinja (Slubeni glasnik br. 41/09).
Ispitivanja na ljudima se ne smeju vriti za potrebe klasifikacije. Meutim, mogu se koristiti
postojei podaci dobijeni iz razliitih izvora, kao to su podaci iz baze podataka o udesima i
podaci iz epidemiolokih i klinikih studija. Zabranjena su ispitivanja i na drugim primatima za
potrebe klasifikacije.

4.1.2. Da li za potrebe klasifikacije treba da ispitam svojstva moje smee?

Za smee, klasifikacija u odnosu na fizike opasnosti zasniva se na rezultatima ispitivanja
samih smea.
to se tie opasnosti po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, klasifikacija se moe zasnivati na
dostupnim podacima (ukljuujui i podatke iz ispitivanja) o smeama, osim u sluajevima kada se
klasifikuje na osnovu CMR efekata ili hronine (dugotrajne) opasnosti po vodenu ivotnu sredinu.
Klasifikaciju smea u tom sluaju treba zasnivati na podacima o supstancama sadranih u smei.
Ako nema podataka o samoj smei u tom sluaju za klasifikaciju koriste se dostupni podaci o
sastojcima smee. Nova ispitivanja vre se samo kada su iscrpljeni svi drugi raspoloivi naini za
dobijanje podataka. U Prilogu 1. CLP/GHS propisa opisana su naela premoavanja koja
snabdevaima omoguavaju izvoenje klasifikacije smea u odnosu na opasnost po zdravlje ljudi
i ivotnu sredinu na osnovu raspoloivih podataka o slinim ispitanim smeama i o supstancama
koje ine smeu. U ovom Prilogu su takoe data i specifina pravila za klasifikaciju smea na
osnovu klasifikacije pojedinanih supstanci u smei.

Strana 15 od 54
4.2. Podaci iz bezbednosnih listova

4.2.1. Da li bezbednosni listovi moraju da sadre klasifikaciju i elemente

obeleavanja u skladu sa CLP/GHS sistemom?
Da, osim podataka koji su u skladu sa DSD/DPD propisom, snabdeva je duan da u
bezbednosni list unese podatke o klasifikaciji koji su u skladu i sa CLP/GHS propisom (Poglavlje
2 i 3), i to one podatke koji se odnose na klasifikaciju supstanci u skladu sa CLP/GHS
propisom, poev od 1. oktobra 2011. godine, dok su podaci o klasifikaciji smea u skladu
sa CLP/GHS propisom obavezne od 1. juna 2015.godine.
Dinamika promena bezbednosnog lista:

1.10.2011. 1.6.2015. 1.6.2017.

Stavljene u
promet:
izmeu
SMEA
1.10.2011. i
1.6.2015.
Stavljene u U poglavlju 2. navodi se klasifikacija
promet: smee prema DSD/DPD sistemu. SUP
U poglavlju 3. navodi se klasifikacija
posle sastojaka smee i prema DSD/DPD i
1.6.2015. prema CLP/GHS sistemu

Stavljene u
promet: SMEA
posle
1.6.2017.

DSD/DPD i CLP/GHS sistemi se moraju koristiti u bezbednosnom listu

mora se koristiti samo CLP/GHS sistem u bezbednosnom listu

SUP
bezbednosni list za supstance

SMEA
bezbednosni list za smee

4.3. Podaci iz Spiska klasifikovanih supstanci

4.3.1. Da li sam duan da za moje supstance koristim klasifikaciju iz Spiska

klasifikovanih supstanci?
Da, primena harmonizovane klasifikacije sa Spiska klasifikovanih supstanci je obavezna za
proizvoae, uvoznike i dalje korisnike (vidi i taku 5.1).

4.3.2. Gde mogu da pronaem podatke koji su potrebni za klasifikaciju

supstanci koje se NE nalaze na Spisku klasifikovanih supstanci?
Klasifikacija supstance se zasniva na relevantnim dostupnim podacima o njenim opasnim
svojstvima. Te podatke treba prikupiti kako bi se omoguila klasifikacija svake vae supstance.
Pomenuti podaci mogu biti:
Strana 16 od 54
 - rezultati ispitivanja izvrenih u skladu sa Pravilnikom o metodama ispitivanja opasnih
svojstava hemikalija (Slubeni glasnik RS, br.42/11)
- rezultati ispitivanja izvrenih u skladu sa pouzdanim meunarodno priznatim naunim
principima ili metodama validiranim u skladu sa meunarodno priznatim procedurama.
Ovi rezultati mogu obuhvatiti i rezultate ispitivanja zasnovanih na metodama ili
standardima iz Prirunika o metodama ispitivanja i kriterijumima (Preporuke UN o
transportu opasnog tereta) koje su date u Delu 2. Priloga 1. CLP/GHS propisa;
- rezultati primene metoda koje nisu zasnovane na ispitivanjima, kao to su (Q)SAR model
((kvantitativni) odnos aktivnosti i strukture), analogijski i pristup grupisanja;
- podaci dobijeni na osnovu iskustava ljudi u odnosu na sve vrste opasnosti, ukljuujui i
epidemioloke podatke, podatke iz baza podataka o udesima, i podatke o profesionalnim
oboljenjima;
- sva nova nauna saznanja i
- svi podaci prikupljeni u okviru meunarodno priznatih hemijskih programa.
Ne zaboravite da kada se supstanca nalazi na Spisku klasifikovanih supstanci i ima
harmonizovanu klasifikaciju za odreenu klasu opasnosti, nije potrebno prikupljati
podatke za klasifikaciju u tu klasu opasnosti.
Proverite Spisak klasifikovanih supstanci pre nego to krenete u postupak prikupljanja
podataka!

4.3.3. Gde mogu da pronaem podatke koji su potrebni za klasifikaciju

supstanci koje SE nalaze na Spisku klasifikovanih supstanci, ali u njemu
NISU klasifikovane u odnosu na SVE klase opasnosti (na primer, klase
opasnosti koje se odnose na fiziku opasnost)?
Ukoliko je to sluaj, snabdeva je duan da prikupi podatke koji su relevantni i pouzdani za
potrebe klasifikacije. Pored toga, potrebno je da snabdevac poseduje svu potrebnu
dokumentaciju za izvrena ispitivanja kako bi se procenio njihov kvalitet. Fizike opasnosti
supstanci i smea treba odreivati ispitivanjem zasnovanim na metodama ili standardima iz
Dela 2. Priloga 1. CLP/GHS propisa. Te metode se mogu nai u Priruniku o metodama
ispitivanja i kriterijumima (Preporuke UN o transportu opasnog tereta), kao i na internet stranici:
http://www.unece.org/trans/danger/publi/manual/manual_e.html;.
Meutim, ispitivanje nije obavezno u sluajevima u kojima su ve dostupni adekvatni i
pouzdani podaci iz referentne literature ili baza podataka, i kada su supstanca koju treba
klasifikovati i supstanca opisana u bazi podataka uporedive u smislu homogenosti, neistoa,
veliine estice, itd.
Literatura ili baze podataka sa slobodnim pristupom esto koriste sekundarne izvore
podataka. Kada se koriste takvi podaci, potrebno je citirati izvor i izvriti strunu procenu.
Potrebno je proveriti i da li ima dovoljno podataka za procenu relevantnosti i kvaliteta izvrenog
ispitivanja. Izvori podataka korisnih za klasifikaciju supstanci navedeni su u odeljku R.7.1.1.2
Uputstva o zahtevanim informacijama i za procenu bezbednosti hemikalija (Guidance on
information requirements and chemical safety assessment) koje je dostupno na internet stranici
Evropske agencije za hemikalije.

Strana 17 od 54
4.4. PODACI IZ INVENTARA

4.4.1. ta je Inventar klasifikacije i obeleavanja i kako moe da se koristiti?

Inventar klasifikacije i obeleavanja predstavlja bazu podataka u EU koja sadri osnovne
informacije o klasifikaciji i obeleavanju prijavljenih i registrovanih supstanci. Ona takoe sadri i
spisak klasifikovanih supstanci (Aneks VI Uredbe EU GHS). Ovu bazu podataka e ustanoviti i
voditi Evropska agencija za hemikalije (ECHA).
Inventar e :
- predstavljati alat za komunikaciju opasnosti i izvor osnovnih informacija o klasifikovanim
supstancama za iru i profesionalnu javnost u EU, ali i u dravama koje ne pripadaju EU;
- otkriti neslaganja u klasifikaciji i obeleavanju iste supstance, ime e ukazati na
mogunost otvaranja dalje diskusije, na potrebu za daljom procenom ili na potrebu za
harmonizacijom klasifikacije i obeleavanja supstance;
- promovisati transparentnost, kompanijama e obezbediti polaznu osnovu za
usaglaavanje samostalne klasifikacije iste supstance; i
- predstavljati vaan alat za komunikaciju opasnosti i upravljanje rizikom u EU, npr. kada
nadleni organi neke drave lanice EU procene da postoji potreba za autorizacijom i
ogranienjem opasnih supstanci u okviru Uredbe REACH.

4.4.2. ta sadri Inventar klasifikacije i obeleavanja?

Inventar klasifikacije i obeleavanja e sadrati identitet supstance, razlog zbog ega
klasifikacija nije izvrena za sve klase opasnosti i razlike unutar tih klasa (pri emu je supstanca
klasifikovana u odreene klase opasnosti), specifine granine koncentracije ili M-faktore, kao i
elemente obeleavanja za tu supstancu.
U Inventaru klasifikacije nalazie se i sledee informacije:
- da li je za odreeni unos izvrena harmonizovana klasifikacija;
- da li je neki unos zapravo zajedniki unos vie podnosioca zajednikog zahteva za
registraciju iste supstance;
- da li je unos usaglaen;
- da li se unos razlikuje od drugih unosa u Inventaru za istu supstancu.
Inventar e biti objavljen na internet stranici Evropske agencije za hemikalije krajem
leta 2011. godine!

4.5. Ostali izvori informacija

Informacije o opasnim svojstvima supstanci se mogu nai u bazama podataka kojima se
moe pristupiti putem interneta, kao i u naunim asopisima. Jedan od najkorisnijih izvora
informacija je internet stranica Evropske agencije za hemikalije:
http://echa.europa.eu/classification/clp_guidance_en.asp
Na ovoj adresi moete nai veliki broj baza podataka (neke su besplatne, dok se za pristup
drugima plaa odreena naknada). Spisak izabranih izvora je naveden ispod (ne zaboravite da
spisak moda i ne sadri sve dostupne izvore; pominjanje izvora ne podrazumeva i potvrdu
njegovog sadraja):

Strana 18 od 54
 Informacije i izvori podataka u EU:

- ESIS (European Chemical Substances Information System Evropski sistem

informisanja o hemijskim supstancama) na internet stranici JRC Consumer Products
Safety and Quality Unit:
http://ecb.jrc.it/esis/
- EFSA (European Food Safety Authority Evropska direkcija za bezbednost hrane), za
aktivne supstance u sredstvima za zatitu bilja:
http://www.efsa.europa.eu/EFSA/efsa_locale-
1178620753812_ScientificOpinionPublicationReport.htm
- Svaka drava lanica EU ima nacionalni info pult. Detaljnije o tome:
http://echa.europa.eu/help/nationalhelp_en.asp
- Internet stranica Evropske komisije:
http://ec.europa.eu/enterprise/reach/ghs/index_en.htm
http://ec.europa.eu/environment/chemicals/ghs/index_en.htm
- Zajedniki istraivaki centar:
- http://ecb.jrc.it/REACH/

Izvori izvan EU:

- ECHEM portal OECD-a:

http://webnet3.oecd.org/echemportal/
- RTECS (Registry of Toxic Effects of Chemical Substances Registar toksinih efekata
hemijskih supstanci) dostupan putem internet stranice NIOSH (US National Institute of
Occupational Safety and Health Nacionalni institut za zdravlje i bezbednost na radu
SAD):
http://www.cdc.gov/niosh/rtecs/
- USEPA (United States Environmental Protection Agency Agencija za zatitu viotne
sredine SAD):
http://www.epa.gov/
- IRIS (Integrated Risk Information System Integralni sistem informsanja o riziku)
dostupan preko internet stranice USEPA:
http://cfpub.epa.gov/ncea/iris/index.cfm
- OSHA (US Occupational Safety & Health Administration Uprava za zdravlje i
bezbednost na radu SAD):
http://www.osha.gov/
- NICNAS (National Industrial Chemicals Notification and Assessment Scheme, Australia
Nacionalna ema prijavljivanja i procene industrijskih hemikalija, Australija):
http://www.nicnas.gov.au/

Strana 19 od 54
 - internet stranica TOXNET koja ukljuuje i baze podataka kao to su Toxline i HSDB:
http://toxnet.nlm.nih.gov/
- IPCS (International Programme on Chemical Safety Meunarodni program o
bezbednosti hemikalija) na internet stranici INCHEM:
http://www.inchem.org/
- Nauna literatura: PubMed portal Nacionalne biblioteke SAD, medicinska istraivanja u
100 relevantnih asopisa, od kojih je veina dostupna bez naknade.
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/entrez/
Mnogi kriterijumi UN GHS (prema klasi opasnosti), a posebno oni koji se odnose na fizike
opasnosti, su ve implementirani kroz UN Model propise i sline pravne instrumente (ADR, RID,
ADN, kod IMDG i ICAO) koji ureuju transport opasnog tereta. Kao jedan od izvora informacija za
klasifikaciju i obeleavanje vae supstance moete koristiti klasifikaciju koja je izvrena za
potrebe transporta ako vaa supstanca nije ukljuena u Spisak klasifikovanih supstanci. Pre
korienja klasifikacije izvrene za potrebe transporta opasnog tereta, morate biti svesni
sledeeg:
- klasifikacija izvrena za potrebe transporta opasnog tereta ne ukljuuje sve UN GHS
kategorije za fizike opasnosti i opasnosti po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, tako da
odsustvo klasifikacije za potrebe transporta za vau supstancu ne znai da niste duni da
klasifikujete u skladu sa CLP/GHS sistemom.
- u propisima koji ureuju transport opasnog tereta, posebne odredbe propisane su za
unos na Spisak opasnog tereta (ADR, Deo 3) i njih treba ispuniti kako bi se izvrila
klasifikacija u odgovarajuu klasu za transport. U tim sluajevima, klasifikacija hemikalije
za potrebe stavljanja u promet i korienja se moe razlikovati. Osim toga, jedna ista
supstanca moe imati dva razliita unosa sa dve razliite klasifikacije.
- klasifikacija za potrebe transporta moe biti zasnovana i na drugim podacima koji se ne
zahtevaju odredbama CLP/GHS propisa.

4.5.1. Uputstva o CLP (= EU GHS)

Na internet stranici Evropske agencije za hemikalije:
http://guidance.echa.europa.eu/docs/guidance_document/clp_en.pdf
nalaze se uputstva koja pomau industriji da se usaglasi sa pravilima propisanim Uredbom o
CLP/GHS:
- Uvodno uputstvo za primenu CLP Uredbe (opisuje osnovne obaveze i procedure);
- Uputstvo za primenu kriterijuma CLP Uredbe (obezbeuje opte principe klasifikacije i
obeleavanja, kao i detaljno uputstvo o kriterijumima za klasifikaciju i obeleavanje
supstanci i smea);
- Uputstvo o obeleavanju i pakovanju u skladu sa CLP Uredbom (daje opte principe
obeleavanja). /2008
Na internet stranici ECHA nalazi se i online alat (GHS konverter) na nemakom i engleskom
jeziku koji malim i srednjim preduzeima pomae prilikom upoznavanja sa GHS/CLP, a
obezbedila ga je Berufsgenossenschaft Rohstoffe und chemische Industrie (BG RCI). Takoe
moete nai alat i na stranici:
Strana 20 od 54
http://www.gischem.de/ghs/index.htm?client_locale=EN
Ovaj alat nije potvren na nivou EU!

4.5.2. Najee postavljana pitanja u EU u vezi sa CLP i korisni linkovi

Na internet stranici Evropske agencije za hemikalije:
http://echa.europa.eu/clp/clp_help_en.asp,
mogu se nai i sledei korisni dokumenti:
- Dokument sa pitanjima i odgovorima: ovaj dokument sadri pitanja i odgovore u vezi s
uvoenjem CLP Uredbe. Ovaj dokument je usredsreen na opte informacije, osobine i
procedure CLP uredbe;
- esto postavljana pitanja: esto postavljana pitanja su usaglaena na nivou EU
nacionalnih info pultova, predstavnika Evropske komisije i Evropske agencije za
hemikalije (ECHA). Ona predstavljaju jedan od rezultata saradnje izmeu EU nacionalnih
info pultova u kontekstu mree za pomo. Odgovaranjem na esto postavljana pitanja se
pokuavaju obezbediti praktini i tehniki saveti za primenu pravila o CLP-u.

4.5.3. Informativni pult za hemikalije i biocidne proizvode

U skladu sa odredbama Zakona o hemikalijama, uspostavljen je informativni pult za
hemikalije i biocidne proizvode (u daljem tekstu: infopult) za pruanje strune pomoi pravnim i
fizikim licima koja stavljaju hemikalije na trite RepublikeSrbije i druga trita.
Koja je uloga infopulta?
Uloga informativnog pulta je da prui pomo zainteresovanim stranama za pravilnu primenu
odredbi regulative kojom se ureuje upravljanje hemikalijama i biocidnim proizvodima i usmeri
domau industriju ka ispunjavanju brojnih uslova potrebnih za ulazak na evropsko i druga trita.
Koje usluge prua infopult?
- daje odgovore na postavljena pitanja u vezi primene odredbi Zakona o hemikalijama,
Zakona o biocidnim proizvodima, kao i EU regulative (REACH, CLP)
- usmerava ka pravilnoj primeni obaveza,
- daje pravno tumaenje odredbi zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu njih,
- kada je to potrebno, usmerava zainteresovane strane ka drugim izvorima informacija.
Infopult odgovara na pitanja pozivajui se na odredbe Zakona o hemikalijama i Zakona o
biocidnim proizvodima i podzakonskih propisa koji su doneti na osnovu njih kao i REACH i CLP
regulative. Zainteresovana strana je u svakom pojedinanom sluaju odgovorna za pravilnu
primenu odredbi zakona i podzakoskih propisa.

5. KAKO DA KLASIFIKUJEM HEMIKALIJE?

5.1. ta je klasifikacija? ta je harmonizovana klasifikacija?

Klasifikacija predstavlja polaznu taku za komunikaciju opasnosti. Obuhvata identifikaciju
najbitnijih opasnih svojstava hemikalije odreivanjem klase i kategorije opasnosti primenjujui
definisane kriterijume. CLP/GHS propis je izraen tako da bude dosledan i transparentan. U
njemu je napravljena jasna razlika izmeu klasa opasnosti, kako bi se omoguila samostalna
klasifikacija. Za odreivanje nekih klasa opasnosti postoji dijagram za donoenje odluka. Za
Strana 21 od 54
nekoliko klasa i kategorija opasnosti GHS kriterijumi su polu-kvantitativni ili kvalitativni. Za
tumaenje ovih podataka se moe zahtevati struna procena.
Hemikalije koje se stavljaju na trite Srbije se moraju klasifikovati primenom jednog od
sledeih pristupa:
(1) Korienje harmonizovane klasifikacije
Spisak klasifikovanih supstanci (Slubeni glasnik RS br.82/10) sadri supstance koje imaju
harmonizovanu klasifikaciju i obeleavanje za sledea opasna svojstava:
- Senzibilizacija respiratornih organa, Kategorija 1, ili/i
- Mutagenost germinativnih elija, Kategorija 1A, 1B ili 2, ili/i
- Karcinogenost, Kategorija 1A, 1B ili 2, ili/i
- Toksinost po reprodukciju, Kategorija 1A, 1B ili 2.
Aktivne supstance koje se nalaze u sredstvima za zatitu bilja ili u biocidnim proizvodima, a
koje su ukljuene u Spisak klasifikovanih supstanci imaju harmonizovanu klasifikaciju i
obeleavanje za sve klase opasnosti ili razlike unutar njih.
Korienje harmonizovane klasifikacije iz Spiska klasifikovanih supstanci je obavezno za
proizvoae, uvoznike i dalje korisnike.
(2) Samostalna klasifikacija primenom kriterijuma
Samostalna klasifikacija je postupak kojim snabdeva samostalno klasifikuje svoju hemikaliju
i odluuje o klasifikaciji svoje hemikalije. Za supstance se ovaj postupak primenjuje u odnosu na
one klase opasnosti za koje nema harmonizovane klasifikacije. Za smee postupak samostalne
klasifikacije se uvek primenjuje pri emu se vri procena ispunjenosti kriterijuma za klasifikaciju
na osnovu podataka o pojedinanim sastojcima smee. Kriterijumi za klasifikaciju su dati u
Delovima 2-5. Priloga 1. Pravilnika CLP/GHS.
etiri osnovna koraka u samostalnoj klasifikaciji supstance ili smee:
1. Prikupljanje dostupnih podataka
podaci iz ispitivanja, podaci koji ne potiu iz ispitivanja, podaci dobijeni na osnovu
nalaza kod ljudi, drugi podaci
2. Procena kvaliteta podataka
struna procena podataka u smislu relevantnosti i pouzdanosti
3. Primena kriterijuma
4. Odluivanje o klasifikaciji (klasa i kategorija opasnosti, obavetenje o opasnosti)
(3) Korienje Tabele za prevoenje (Prilog 2. Pravilnika CLP/GHS):
Vidi odgovor 5.5!
Ova tabela omoguava prevoenje klasifikacije iz DSD/DPD sistema u CLP/GHS sistem i
koristiti se kada nema dostupnih podataka o supstanci ili smei za klasifikaciju u odnosu na klasu
opasnosti koja se razmatra.
(4) Korienje Inventara klasifikacije i obeleavanja
Vidi odgovore 4.4.1 i 4.4.2!
Od proizvoaa i uvoznika u EU se zahteva da Evropskoj agenciji za hemikalije prijavljuju
klasifikaciju i obeleavanje supstance(i) koju stavljaju na trite EU. Evropska agencija za

Strana 22 od 54
hemikalije te podatke ukljuuje u Inventar klasifikacije i obeleavanja koji funkcionie kao baza
podataka. Supstance stavljene na trite EU posle 1.12.2010. godine moraju se prijaviti u roku od
mesec dana.
Evropska agencija za hemikalije e neke od podataka iz inventara objaviti na svojoj internet
stranici, ukljuujui i ime supstance, klasifikaciju, obeleavanje, specifine granine koncentracije
i/ili M-faktor. Takoe se navodi da li za unos postoji harmonizovana klasifikacija ili je unos
usaglaen na nivou proizvoaa ili uvoznika.
Razliiti proizvoai ili uvoznici mogu prijaviti istu supstancu vie puta tako da postoji
mogunost pojave razlika u prijavljenim klasifikacijama. Vremenom bi ovo trebalo da
podstakne snabdevae u EU da se povezuju kako bi se usaglasili oko jednog unosa.

5.2. Koje su najbitnije razlike izmeu CLP/GHS i DSD/DPD sistema klasifikacije i

obeleavanja?
Najvanije razlike su:
- Kriterijumi za klasifikaciju
- Broj klasa i kategorija opasnosti
- Terminologija (npr. u DSD/DPD sistemu se koriste termini: oznaka rizika (R) i oznaka
bezbednosti (S), dok se u CLP/GHS sistemu koriste obavetenje o opasnosti (H) i
obavetenje o merama predostronosti (P)
- Postupci klasifikacije smea na osnovu podataka o pojedinanim sastojcima smee (npr.
u DSD/DPD sistemu se koristi metoda izraunavanja, dok se u CLP/GHS sistemu koristi
formula/teorija aditivnosti, sumiranje ili specifine/opte granine koncentracije
- Harmonizovana klasifikacija u DSD/DPD sistemu data je za sve klase opasnosti, dok je u
CLP/GHS sistemu data za o karcinogeno, mutageno, toksino po reprodukciju ili
senzibilizaciju respiratornih organa; drugi efekti su dati od sluaja do sluaja
- Dodatne oznake rizika se dodeljuju u postupku klasifikacije po DSD/DPD sistemu, dok se
u CLP/GHS sistemu dodatna obavetenja o opasnosti navode kao dodatne informacije
na etiketi, npr. R1 (eksplozivno kada je u suvom stanju) odgovara EUH001
(eksplozivno kada je u suvom stanju)

5.3. Koja su osnovna pravila za klasifikaciju supstanci prema CLP/GHS sistemu?

Vidi odgovor 5.1!
Klasifikacija supstanci se vri:
(1) Korienjem harmonizovane klasifikacije:
- oko 8.000 supstanci se nalazi na Spisku klasifikovanih supstanci;
- moraju se koristiti specifine granine koncentracije;
(2) Samostalna klasifikacija:
- primenjuje se u odsustvu harmonizovane klasifikacije i obeleavanja, ili kada je
harmonizovana klasifikacija i obeleavanje dostupna samo za odreene klase opasnosti;
(3) Korienjem tabela za prevoenje (ako nema dostupnih podataka):
- Prilog 2. Pravilnika CLP/GHS.

Strana 23 od 54
5.4. Koja su osnovna pravila za klasifikaciju smea prema CLP/GHS sistemu?
Postupak klasifikacije smea pre svega zavisi od toga da li su dostupni podaci o svojstvima
same smee ili su dostupni podaci o pojedinanim sastojcima smee.
Za klasifikaciju smea bi trebalo primarno koristiti dostupne podatke o smei u celini (Vidi
odgovor 5.1), osim u sluaju za CMR i opasnost po ivotnu sredinu. Za procenu fizike opasnosti
smee uvek se koriste podaci o samoj smei.
Ukoliko nisu dostupni podaci o svojstvima same smee, tada se primenjuju drugi pristupi za
klasifikaciju smea, kao npr. naela premoavanja za pojedine opasnosti po zdravlje i ivotnu
sredinu, korienjem podataka o slinim ispitanim smeama i podacima o pojedinanim opasnim
supstancama koje se nalaze u smei, kao to su:
(1) Rastvaranje:
- ako se smea rastvara rastvaraem iste ili nie toksinosti, tada se pretpostavlja da je
opasnost nove smee ekvivalentna originalnoj
(2) ariranje:
- ako je ara sloene supstance proizvedena u kontrolisanom procesu, tada se
pretpostavlja da je opasnost nove are ekvivalentna prethodnim arama
(3) Koncentracija veoma toksinih smea:
- ako je smea veoma opasna, tada se i koncentrovana smea smatra veoma opasnom
(4) Interpolacija u okviru jedne kategorije toksinosti:
- za smee ija je koncentracija sastojaka u opsegu koncentracija za koji su opasnosti
poznate pretpostavlja se da imaju te poznate opasnosti
(5) Veoma sline smee:
- ne oekuje se da male izmene koncentracija sastojaka menjaju opasnosti smee i ne
oekuje se da zamene koje ukljuuju toksikoloki sline sastojke menjaju opasnosti
smee
(6) Aerosoli:
- pretpostavlja se da aerosol u formi smee ima iste opasnosti kao i ispitana, neaerosolna
forma smee, osim ako potisni gas (propelent) ne utie na opasnost nakon rasprivanja.
U sluaju da ne raspolaete relevantnim podacima potrebnim za klasifikaciju same smee,
tada koristite podatke o pojedinanim sastojcima smee, i to:
(1) Klasifikacija zasnovana na koncentraciji pojedinanih sastojaka (korienjem tabela
optih graninih koncentracije iz CLP/GHS propisa)
- Aditivne granine koncentracije
o u odnosu na efekte na zdravlje ljudi (teorija aditivnosti):
Iritacija/korozivno oteenje koe
Teko oteenje oka/iritacija oka
Specifina toksinost za ciljni organ, jednokratna izloenost, kategorija 3

Strana 24 od 54
 o u odnosu na efekte po ivotnu sredinu (metoda sumiranja):
Opasnost po vodenu ivotnu sredinu
- Neaditivne granine koncentracije
Senzibilizacija (za respiratorne organe i kou)
CMR (karcinogenost, mutagenost i toksinost po reprodukciju)
Specifina toksinost za ciljni organ, jednokratna izloenost, Kategorije 1-2
Opasnost od aspiracije
Opasnost po ozonski omota
(2) Izraunavanje korienjem formula (formula aditivnosti)
o akutna toksinost
o opasnost po vodenu ivotnu sredinu
NAPOMENA:
Vano je da budete sigurni da ste izabrali najprikladniji pristup za klasifikaciju vae
smee!

5.5. Mogu li prevesti klasifikaciju hemikalije sa DSD/DPD sistema na CLP/GHS

sistem?
Tabela za prevoenje (Prilog 2. Pravilnika CLP/GHS) sadri one podatke o klasifikaciji za koje
postoji odgovarajua korelacija izmeu DSD/DPD i CLP/GHS sistema. Kada ne postoji
odgovarajua klasifikacija u okviru sistema CLP/GHS, duni ste da izvrite procenu opasnosti
korienjem kriterijuma iz Priloga 1. Pravilnika CLP/GHS. Postojea korelacija nije dovoljna u
sledeim sluajevima:
- u sluaju zapaljivih vrstih supstanci i smea (neposredno prevoenje nije mogue);
- u sluaju akutne toksinosti, kriterijumi za klasifikaciju ova dva sistema se razlikuju, ali
se njihovi opsezi za klasifikaciju u klasu, odnosno kategoriju preklapaju, tako da se moe
koristiti tabela za prevoenje kao minimum klasifikacije u nedostatku podataka. Meutim,
ovu klasifikaciju treba paljivo preispitati u sluaju da raspolaete podacima koji
omoguavaju precizniju klasifikaciju.
Posebno treba biti obazriv kada se koristi tabela za prevoenje smea, jer tada postoje
odreena ogranienja. Za smee klasifikovane po DSD/DPD sistemu na osnovu rezultata
ispitivanja smea, tabela se koristi na isti nain kao i za supstance.
NAPOMENA:
Ako raspolaete podacima, NE MOETE koristiti tabelu za prevoenje iz Priloga 2.
Pravilnika CLP/GHS!

Primer prevoenja (iz DSD/DPD sistema u CLP/GHS sistem):

Supstanca je klasifikovana u skladu sa DSD/DPD propisom, i to na sledei nain:

Karc. kategorija 3 R40
T; R23
Xi; R41
R43
Strana 25 od 54
 N; R50
R59
Dodatni podaci: dostupni su podaci iz ispitivanja akutne toksinosti. To je isparljiva supstanca,
a odreena je inhalaciona toksinost za paru: LC50 1,5 mg/l/4h.
Reenje
Moete koristiti Tabelu za prevoenje iz Priloga 2. Pravilnika CLP/GHS. Kada su dostupni
podaci za klasu opasnosti ili kategoriju/razlike unutar klasa, klasifikaciju treba izvriti primenom
kriterijuma. Prema tome, kriterijume klasifikacije treba koristiti za akutnu inhalacionu toksinost
(za pare) iz Priloga 1. (Tabela 3.1.1 i Tabela 3.1.3), a za ostale opasnosti treba koristiti Tabelu za
prevoanje.
Karc. kat. 3 R40 Karc. kat. 2 H351
T; R23 Ak. toks. kat. 2 H330
Xi; R41 Teko ote. oka kat. 1 H318
R43 Senz. koe kat. 1 H317
N; R50 Vod. iv. sred. kat. 1 H400
R59 Ozon EUH059
5.6. Gde mogu da naem podatke koji su potrebni za klasifikaciju hemikalija?
Vidi odgovore u Poglavlju 4!
Prvo treba da proverite kojim podacima ve raspolaete. Osim podataka dobijenih na osnovu
ispitivanja, korisni izvori informacija su bezbednosni listovi, Spisak klasifikovanih supstanci, a
uskoro e biti dostupan i Inventar klasifikacije i obeleavanja (ECHA).

5.7. Primeri klasifikacije supstanci i smea

5.7.1. Klasifikacija SUPSTANCI

PRIMER 1: Klasifikacija brombenzena (Indeks br. 602-060-00-9)

Reenje
Prvi korak u postupku klasifikacije je provera da li je supstanca ukljuena u Spisak
klasifikovanih supstanci.
Brombenzen se nalazi u Spisku klasifikovanih supstanci, tako da preuzimamo
harmonizovanu klasifikaciju iz Spiska:
Zap. te. 3 H226
Irit. koe 2 H315
Vod. iv. sred. - hron. 2 H411

PRIMER 2: Klasifikacija supstance X za koju raspolaemo sledeim podacima:

- Supstanca je tena, njena taka paljenja je Tp = 57 oC

- Supstanca je ispitana prema metodi OECD TG 404 za procenu iritativnog/korozivnog
delovanja na kou i utvreno je da supstanca dovodi do oteenja tkiva koe nakon 1h i
45 minuta od primene supstance na kou ispitivanih ivotinja.
- Akutna toksinost: peroralno LD50 pacov = 28 mg/kg

Strana 26 od 54
 Reenje
Primenjujemo kriterijume za klasifikaciju iz Priloga 1. CLP/GHS Pravilnika:
- Na osnovu Tabele 2.6.1 Kriterijumi za zapaljive tenosti zakljuujemo da se Tp supstance
X nalazi u opsegu (23 oC Tp 60 oC) to odgovara klasifikaciji u klasu Zap. te. 3, dok
na osnovu Tabele 2.6.2 odreujemo obavetenje o opasnosti H226.
- Na osnovu Tabele 3.2.1 Kategorija i podkategorije opasnosti za supstance korozivne za
kou zakljuujemo da podatak koji imamo za supstancu X odgovara kriterijumu za
klasifikaciju supstance u klasu Kor. koe 1C, a na osnovu Tabele 3.2.5 odreujemo
obavetenje o opasnosti H314.
- Na osnovu Tabele 3.1.1 Kategorije akutne toksinosti i procenjene vrednosti akutne
toksinosti (ATE) za odgovarajue kategorije zakljuujemo da podatak o akutnoj
toksinosti supstance: peroralno LD50 pacov = 28 mg/kg odgovara kriterijumu
5 < ATE < 50 za klasifikaciju supstance u klasu Ak. toks. 2, dok na osnovu Tabele 3.1.3
odreujemo obavetenje o opasnosti H300.

5.7.2. Klasifikacija SMEA

PRIMER 1: Klasifikacija smee u odnosu na akutnu toksinost

Raspolaemo sledeim podacima o sastojcima smee:

Procenat ATE (peroralno)

Klasifikacija supstance
Supstanca supstance u smei (mg/kg telesne
prema CLP/GHS
% (m/m) mase)

Supstanca 1 10 Ak. toks. 4, H302 500

Ak. toks. 3, peroralno,

Supstanca 2 10 nepoznato
H301

Supstanca 3 2 Ak. toks. 2, H300 50

Supstanca 4 78 Nema > 5.000

Reenje
Koristimo formulu aditivnosti iz Priloga 1. (3.1.3.6.1) Pravilnika CLP/GHS.
Prema Tabeli 3.1.2 (Prilog 1. Pravilnika CLP/GHS) supstanci 2, koja je klasifikovana u klasu
opasnosti Ak. toks. 3 (peroralno), odgovara ATE od 100 mg/kg telesne mase.
Supstancu 4 ne ukljuujemo u formulu aditivnosti jer je njen ATE iznad 2.000 mg/kg telesne
mase.
100 / ATEmix = 10 / 500 + 10 / 100 + 2 / 50 = 0.16
ATEmix = 100 / 0,16 = 625 mg/kg telesne mase
Rezultat
Prema Tabeli 3.1.1 i Tabeli 3.1.3 (Prilog 1. Pravilnika CLP/GHS), rezultat je Ak.toks. 4, H302

Strana 27 od 54
 PRIMER 2: Klasifikacija smea u odnosu na efekte koji izazivaju korozivno oteenje/ iritaciju
koe, oteenje oka/iritaciju oka

Raspolaemo sledeim podacima o sastojcima smee:

Procenat Klasifikacija
Specifine
supstance u Klasifikacija prema prema
Supstanca granice
smei CLP/GHS sistemu DSD/DPD
koncentracije
% (m/m) sistemu

Supstanca 1 10 Irit. koe 2, H315 Xi, R38 Nema

Supstanca 2 10 Nema Nema Nema

Supstanca 3 2 Kor. koe 1B, H314 C, R34 Nema

Supstanca 4 78 Nema Nema Nema

Dodatni podaci:
Pretpostavka: primenljiv je aditivni pristup; bez ekstremnih pH vrednosti
Reenje
(1) Klasifikacija prema CLP/GHS sistemu:
Korak 1: Proverite klasifikaciju smee u odnosu na efekat korozivno oteenje koe u skladu
sa Pravilnikom CLP/GHS.
Supstanca 3 je klasifikovana u klasu opasnosti Kor. koe 1B, H314, a u rastvoru je prisutna u
koncentraciji od 2%.
U Tabeli 3.2.3 (Prilog 1. Pravilnika CLP/GHS) nalazi se opta granina kocentracija za
sastojke klasifikovane kao kor. koe 1 koji utiu na klasifikaciju smee i iznosi: 5%.
Supstanca 3 koja izaziva korozivno oteenje koe je prisutna u koncentraciji od 2%, to
znai da ne utie na klasifikaciju smee (smea nije korozivna za kou).
Korak 2: Proverite klasifikaciju smee u odnosu na efekat iritacija koe u skladu sa
Pravilnikom CLP/GHS.
Supstanca 1 je klasifikovana u klasu opasnosti Irit. koe 2, H315, a u rastvoru je prisutna u
koncentraciji od 10%.
Supstanca 3 koja je klasifikovana u klasu opasnosti Kor. koe 1B, H314 prisutna je u rastvoru
u koncentraciji od 2% i takoe doprinosi ovoj klasifikaciji.
U Tabeli 3.2.3 (Prilog 1. Pravilnika CLP/GHS) nalazi se sledee:
Ako se svi sastojci koji izazivaju korozivno oteenje koe, kategorija 1 koji su prisutni u
koncentraciji < 5% pomnoe faktorom 10 i saberu sa koncentracijom svih sastojaka koji izazivaju
iritaciju koe, kategorija 2 i dobijeni zbir je 10%, smea se klasifikuje kao iritativna za kou, kat.
2:
(2% x 10) + 10% = 30% i 30% je > 10% (opta granina koncentracija), te se smea
klasifikuje kao Irit. koe 2.

Strana 28 od 54
 U ovom sluaju, s obzirom da je koncentracija sastojka koji izaziva iritaciju koe (supstanca 1)
ve 10%, dovoljno je izvesti klasifikaciju smee na osnovu koncentracije samo tog sastojka koji
izaziva iritaciju koe.
Obavetenje o opasnosti je H 315 u skladu sa Tabelom 3.2.5 (Prilog 1. Pravilnika CLP/GHS).
Korak 3: Proverite klasifikaciju smee u odnosu na efekat teko oteenje oka ili iritacija oka
u skladu sa Pravilnikom CLP/GHS.
Supstanca 3 je klasifikovana kao kor. koe 1B, H314 i prisutna je u rastvoru u koncentraciji od
2%, pa budui da je koncentracija manja od opte granine vrednosti ( 3%, Tabela 3.3.3
Priloga 1. Pravilnika CLP/GHS), ne klasifikuje se kao supstanca koja izaziva ireverzibilne efekte
na oku. Meutim, kako je koncentracija supstance 3 (Kor. koe 1B) u opsegu 1% do < 3%,
smeu treba klasifkovati kao Irit. oka 2.
Obavetenje o opasnosti je H319 prema Tabeli 3.3.5 (Prilog 1. Pravilnika CLP/GHS).
Rezultat

Klasifikacija smee: Irit. koe 2, H315; Irit. oka 2, H319.

(2) Klasifikacija prema DSD/DPD sistemu:

Supstanca 1 je klasifikovana kao Xi; R38, a supstanca 3 je klasifikovana kao C; R34.
Primenom Priloga 2. Pravilnika CLP/GHS (Tabela za prevoenje), moe se napraviti
poreenje podudarnosti klasifikacije sastojaka smee u odnosu na oba sistema klasifikacije.
Korak 1: Proverite klasifikaciju smee u odnosu na efekat korozivno oteenje koe:
Opta granina koncentracije za R34 u skladu sa Tabelom 4, Priloga 3. Pravilnika DSD/DPD
iznosi 10 %.
Koncentracija supstance 3 je 2%, dakle < 10%.
Prema tome, smea se ne klasifikuje kao korozivna, izaziva opekotine.
Korak 2: Proverite klasifikaciju smee u odnosu na efekat teko oteenje oka:
Opta granina koncentracija za R41 u skladu sa Tabelom 4, Priloga 3. Pravilnika DSD/DPD
iznosi 10 %.
Koncentracija supstance 3 (C; R34) je 2%, dakle < 10%.
Prema tome, ova smea se ne klasifikuje kao iritativna, rizik od tekog oteenja oka.
Korak 3: Proverite klasifikaciju smee u odnosu na efekat iritacija koe:
Opta granina koncentracija za supstancu 1 (klasifikovana kao Xi, R38) u skladu sa Tabelom 4,
Priloga 3. Pravilnika DSD/DPD koja utie da bi smea bila klasifikovana kao Xi, R38 iznosi:
20 %.
Koncentracija supstance 1 je 10%, tako da se smea ne klasifikuje kao iritativna, R38.
Opa granina koncentracija za supstancu 3 (klasifikovana kao C, R34) u skladu sa
Tabelom 4, Priloga 3. Pravilnika DSD/DPD koja utie da bi smea bila klasifikovana kao Xi, R38
iznosi 5 % do <10%.
Koncentracija supstance 3 je 2%, tako da se smea ne klasifikuje kao iritativna, R38.

Strana 29 od 54
 Korak 4: Na kraju treba razmotriti uticaj aditivnog efekta pojedinanih sastojaka na
klasifikaciju smee, primenom formule 1.5.3.2. Priloga 3. Pravilnika DSD/DPD.

PC , R 35 PC , R 34 P Xi , R 38
1

L Xi , R 38 L Xi , R 38 L Xi , R 38
Sabiranjem kolinika (dobijenih deljenjem koncentracije supstanci i granine koncentracije za
svaku supstancu) dobijamo: 10/20 + 2/5 = 0,2 + 0,4 = 0,6, to je manje od 1.

Prema tome, smea se ne klasifikuje u odnosu na efekat iritacije koe.

Zakljuak: Ova smea se ne klasifikuje kao opasna prema DSD/DPD propisu, dok je
prema CLP/GHS propisu klasifikovana kao Irit. koe 2, H315; Irit.oka 2, H319!

PRIMER 3: Klasifikacija smee u odnosu na nekoliko efekata po zdravlje ljudi

Raspolaemo sledeim podacima o sastojcima smee:

Specifina
toksinost
Mutagenost
za ciljani Toksinost po
Smea % germinativnih Karcinogenost
organ, reprodukciju.
elija
viekratno
izlaganje

Spec. toks.-
Supstanca 1 9 BK Karc. 2; H351 BK
VI 2; H373

Spec. toks.- Toks. po repr. 2 ;

Supstanca 2 4 BK BK
VI 2; H373 H361f

Mut.germ. 1B;
Supstanca 3 0.4 BK Karc. 1B ; H350 BK
H340

Supstanca 4 86.6 BK BK BK BK

BK = bez klasifikacije
Aditivni efekat se ne primenjuje na ove klase opasnosti.
Reenje
Specifina toksinost za ciljani organ, viekratno izlaganje
Opta granina koncentracija za sastojke smee klasifikovane kao specifino toksine za
ciljni organ-viekratno izlaganje, Kategorija 2 to utie na klasifikaciju smee iznosi 10%
(Pravilnik CLP/GHS, Prilog 1, Tabela 3.9.4).
Nijedna od supstanci (supstanca 1 i supstanca 2) nije prisutna u koncentraciji preko 10%, pa
se smea i ne klasifikuje kao Spec. toks-VI.

Strana 30 od 54
 Mutagenost germinativnih elija
Opta granina koncentracija za sastojke smee klasifikovane kao mutageni germinativnih
elija kategorije 1B, to utie na klasifikaciju smee iznosi 0,1 % (Pravilnik CLP/GHS, Prilog 1,
Tabela 3.5.2).
Supstanca 3 je prisutna u smei u koncentraciji 0,4%, to utie na klasifikaciju smee kao
Mut. germ. 1B, H340.
Karcinogenost
Opta granina koncentracija za sastojke smee klasifikovanih kao karcinogeni 1B, to utie
na klasifikaciju smee iznosi 0,1% (Pravilnik CLP/GHS, Prilog 1, Tabela 3.6.2).
Supstanca 3 ini 0,4% smee, to utie na klasifikaciju smee kao Karc.1B, H350
Toksinost po reprodukciju
Opta granina koncentracija za sastojke smee klasifikovanih kao Toks. po repr. 2, to utie
na klasifikaciju smee iznosi 3% (Pravilnik CLP/GHS, Prilog 1, Tabela 3.7.2).
Supstanca 2 ini 4% smee, pa se smea klasifikuje kao Toks. po repr. 2, H361f.
Rezultat
Klasifikacija smee: Mut. germ. 1B, H340; Karc. 1B, H350 i Toks. po repr. 2, H361f.

PRIMER 4: Klasifikacija smee u odnosu na opasnost po ivotnu sredinu

Raspolaemo sledeim podacima o sastojcima smee:

Konc.
Supstanca % Ekotoksikoloki podaci
(m/m)
EC50 Daphnia magna, 48 h = 0,37 g/L
LC50 riba, Lepomis macrochirus, 96 h = 18 g/L
Paration 0,002 log Kow= 3,15
BCF = 400
Nije brzo razgradljivo
ErC50 alga (Selenastrum capricornutum), 72 h = 0,2 mg/L
EC50 Daphnia magna, 48 h = 2,2 mg/L
Butil benzil ftalat
1 log Kow= 4.7
(BBP)
BCF = 663 772
Brzo razgradljivo
EC50 Crustacea, 48 h = 0,0207 mg/L
LC50 riba, Lepomis macrochirus, 96 h = 0,128 mg/l
Nonilfenol 0,02 log Kow= 4.5
BCF = 1300
Nije brzo razgradljivo
Reenje
Prvo treba da odredite klasifikaciju prema CLP/GHS za supstance u smei, a zatim i
klasifikaciju smee primenom kriterijuma u odnosu na opasnost po ivotnu sredinu iz Dela 4
Priloga 1. Pravilnika CLP/GHS.

Strana 31 od 54
 Klasifikacija supstanci u smei

Prvo odredite klasifikaciju svih sastojaka smee na osnovu podataka korienjem

Tabele 4.1.0, Priloga 1. Pravilnika CLP/GHS. Zatim odredite M faktore za supstance koje su
klasifikovane kao opasne po vod. iv. sred. -ak.1 i hron.1 (preuzimanjem sa Spiska klasifikovanih
supstanci ukoliko je dat, ili se odreuje na osnovu dostupnih podataka primenom Tabele 4.1.3,
Priloga 1. Pravilnika CLP/GHS).
Reenje
Paration: Vod. iv. sred. -ak.1
Vod. iv. sred. -hron.1
M-faktor = 100 (iz SKS)

BBP: Vod. iv. sred. -ak.1

Vod. iv. sred. -hron.1
M-faktor = 1 (iz Tabele 4.1.3)

Nonilfenol: Vod. iv. sred. -ak.1

Vod. iv. sred. -hron.1
M-faktor = 10 (iz Tabele 4.1.3)

Klasifikacija smee

Izvrite klasifikaciju smee primenom metode sumiranja (Tabela 4.1.1 i 4.1.2 Priloga 1.
Pravilnika CLP/GHS). Razdvojite klasifikaciju za akutne i hronine (dugotrajne) efekte. Za
dugotrajne efekte, krenite od najstroije klasifikacije, kategorija 1, hronino. Ukoliko je rezultat
klasifikacije kategorija 1 hronino, klasifikacija je zavrena i nije potrebno pribegavati daljem
postupku klasifikacije, a ukoliko to nije sluaj, postupak se nastavlja dalje.
Reenje
Kategorija 1 za akutnu opasnost po vodenu ivotnu sredinu:
(0,002% x 1000) + (1% x 1) + (0,02% x 10) = 3,2% (< 25%)
Zakljuak: smea se neklasifikuje kao akutna opasnost po vodenu ivotnu sredinu
Kategorija 1 za hroninu toksinost:
(0,002% x 1000) + (1% x 1) + (0,02 x 10) = 3,2 % (< 25%)
Zakljuak: smea se ne klasifikuje kao hronina opasnost po vodenu ivotnu sredinu,
kategorija 1; nastavak
Kategorija 2 za hroninu toksinost:
(0,002% x 1000 x 10) + (1% x 1 x 10) + (0,02% x 10 x 10) =32% ( > 25%)

Zakljuak: smea se klasifikuje kao hronina opasnost po vodenu ivotnu sredinu,

kategorija 2, H411

Rezultat
Klasifikacija smee: Vod. iv. sred. -hron.2, H411

Strana 32 od 54
6. KAKO DA OBELEIM HEMIKALIJE?
Vidi Uputstvo za obeleavanje i pakovanje u skladu sa Uredbom EU CLP/GHS na internet
stranici Evropske agencije za hemikalije:
http://guidance.echa.europa.eu/docs/guidance_document/clp_labelling_en.htm?time=130337692
1

6.1. Koji podaci moraju da se nalaze na etiketi?

Podaci koji se u skladu sa CLP/GHS propisom moraju nalaziti na etiketi:
Ime, adresa i broj telefona snabdevaa supstance ili smee;
Nominalna koliina supstance ili smee u pakovanju koje je namenjeno za
optu upotrebu (osim ako je koliina ve navedena na drugom mestuna
ambalai);
Identifikator proizvoda;
Piktogrami opasnosti, rei upozorenja, obavetenja o opasnosti, obavetenja o
merama predostronosti i dodatne informacije propisane drugim propisima, npr.
propisima o biocidnim proizvodima, sredstvima za zatitu bilja ili detergentima.
U cilju spreavanja ponavljanja ili suvinog nabrajanja elemenata obeleavanja, uvedeni su
principi prvenstva za ove elemente (l. 26, 27 i 28 CLP/GHS propisa) .
Opta pravila za etikete:
Etiketa mora biti vrsto zalepljena na jednu ili vie povrina ambalae
Mora biti itljiva horizontalno kada je pakovanje postavljeno vertikalno
Piktogram opasnosti mora biti lako uoljiv
Elementi obeleavanja moraju biti lako itljivi
Piktogrami moraju zauzimati najmanje 1/15-tinu povrine etikete; minimalna
veliina: 1cm2

6.2. ta znai izraz identifikator proizvoda?

Identifikator proizvoda za supstance kao minimalni uslov mora da sadri jedno od sledeeg:
- Hemijski naziv i identifikacioni broj iz Spiska klasifikovanih supstanci(Slubeni glasnik RS,
br. 82/10) (ako se supstanca nalazi u Spisku);
- Hemijski naziv i identifikacioni broj iz Inventara EU (ako se supstanca nalazi u Inventaru);
- CAS broj i IUPAC naziv /drugi meunarodno priznati hemijski naziv; ili
- IUPAC ili drugi meunarodno priznati hemijski naziv.
Identifikator proizvoda za smee mora da sadri sledee:
- Trgovako ime ili oznaku za smeu;
- Identifikaciju svih supstanci u smei koje doprinose klasifikaciji te smee u odnosu na:
- akutnu toksinost, korozivno oteenje koe ili teko oteenje oka, mutagenost
germinativnih elija, karcinogenost, toksinost po reprodukciju, senzibilizaciju respiratornih
organa ili koe, specifina toksinost za ciljni organ) ili opasnost od aspiracije
- navodi se najvie 4 hemijska naziva, osim ako je vie od etiri naziva neophodno da se
ukae na prirodu i ozbiljnost opasnosti.

Strana 33 od 54
 NAPOMENA:
Naziv koji se koristi za identifikaciju supstance ili smee mora biti isti kao u
bezbednosnom listu!

6.3. Da li postoje specifini zahtevi za obeleavanje i pakovanje?

Da, postoje. Ako je supstanca ili smea namenjena za optu upotrebu, obavezni su zatvarai
koji oteavaju otvaranje od strane dece i/ili taktilna upozorenja na opasnost, na ambalai u
sluaju da supstance (Tabela 4) ili smee predstavljaju odreene opasnosti, ili ako sadre
metanol ili dihlormetan (Tabela 5).
Tabela 4. Pregled klasa i kategorija opasnosti za koje je potrebno da ambalaa ima
zatvarae koji oteavaju otvaranje od strane dece ili taktilna upozorenja

Zatvarai koji oteavaju Taktilna

Kriterijumi opasnosti
otvaranje od strane dece upozorenja1
Akutna toksinost (Kategorije 1 do 3)
Akutna toksinost (Kategorija 4)
Spec. toks. za ciljani organ, jednokratno

izlaganje (Kategorija 1)
Spec. toks. za ciljani organ, jednokratno

izlaganje (Kategorija 2)
Spec. toks. za ciljani organ, viekratno

izlaganje (Kategorija 1)
Spec. toks. za ciljani organ, viekratno

izlaganje (Kategorija 2)
Korozivno oteenje koe (Kategorije 1A,

1B i 1C)
Senzibilizacija respiratornih organa

(Kategorija 1)
Opasnost od aspiracije (Kategorija 1)*
Ne aerosoli ili ako je u boci sa
zapeaenim raspraivaem
Opasnost od aspiracije (Kategorija 1)
Mutagenost germinativnih elija

(Kategorija 2)
Karcinogenost (Kategorija 2)
Toksinost po reprodukciju (Kategorija 2)
Zapaljivi gasovi (Kategorije 1 i 2)
Zapaljive tenosti (Kategorije 1 i 2)
Zapaljive vrste supstance i smee

(Kategorije 1 i 2)
Napomena 1. Ova odredba se ne odnosi na aerosole koji su klasifikovani i obeleeni kao
veoma lako zapaljivi aerosoli ili zapaljivi aerosoli.

Strana 34 od 54
 Tabela 5. Supstance na koje se primenjuju odredbe CLP/GHS propisa o zatvaraima koji
oteavaju otvaranje od strane dece i/ili taktilna upozorenja kada su prisutne u drugim
supstancama ili smeama u koncentracijama iznad propisanih.

Zatvarai koji
Granina oteavaju Taktilna
Identifikacija supstance
koncentracija otvaranje od upozorenja
strane dece
Metanol* 3% X
Dihlormetan 1% X

* Treba naglasiti da kada je metanol prisutan u smei u koncentraciji iznad odreene granice, smea
mora imati i taktilno upozorenje jer se ona tada klasifikuje kao zapaljiva tenost, Kategorija 2.

6.4. Da li je vana dimenzija etikete?

Da, jeste! Minimalna veliina etikete zavisi od zapremine pakovanja. CLP/GHS propis
definie minimalne dimenzije etikete i nekih njenih elemenata. One su detaljno opisane u Prilogu
1. CLP/GHS propisa, a moete pogledati i Tabelu 6 sa minimalnim dimenzijama.
Tabela 6. Minimalne dimenzije etiketa i u skladu sa CLP/GHS

Kapacitet ambalae Dimenzije (mm)

3 litra Ako je mogue, najmanje 52 74

3 litra, ali 50 litara Najmanje 74 105

50 litra, ali 500 litara Najmanje 105 148

500 litara Najmanje 148 210

6.5. Da li je vana veliina elemenata obeleavanja na etiketi?

Sistem CLP/GHS zahteva da elementi obeleavanja budu takvih dimenzija i razmaka da se
mogu lako itati. Precizna veliina slova rei upozorenja, obavetenja o opasnosti i o merama
predostronosti i dodatnih informacija nisu detaljno definisana u pravnom tekstu, tj. ta odluka je
diskreciono pravo snabdevaa. To znai da zainteresovana strana moe sama odluiti da li eli
da povea veliinu slova u skladu sa zapreminom i dimenzijama ambalae i etikete, ili da zadri
istu veliinu slova za manje-vie sve zapremine i etikete.
Nekoliko zainteresovanih strana predloilo je korienje minimalne veliine slova od 1,8 mm,
kako bi se garantovala itljivost teksta. Meutim, to je samo preporuka, ali ne i zakonska obaveza
utvrena CLP/GHS propisom.
to se tie piktograma opasnosti, CLP povezuje veliinu piktograma sa minimalnim
dimenzijama etikete: svaki piktogram opasnosti bi trebalo da zauzima najmanje jednu
petnaestinu povrine etikete namenjene za podatke propisane u lanu 17. CLP/GHS propisa,
ali ta povrina ne sme biti manja od 1 cm2. Meutim, kada snabdeva odlui da koristi etiketu
veu od minimalnih dimenzija za odreeni kapacitet ambalae, nije neophodno poveati i
piktogram, pod uslovom da on pokriva jednu petnaestinu relevantnih minimalnih dimenzija,
odnosno za ambalau zapremine > 50 litara, ali 500 litara, minimalna veliina piktograma mora
biti 32 mm 32 mm, to ini 1/15 minimalnih dimenzija (105 mm 148 mm) utvrenih u

Strana 35 od 54
Tabeli 1.3, Priloga 1. Pravilnika CLP/GHS. Preostala povrina dobijena poveanjem etikete se
moe koristiti za ostale podatke koje snabdeva smatra vanim.
Vidi i Tabelu u odgovoru 6.4!

6.6. Ima li izuzetaka od uslova za obeleavanje?

Da, ima. Za supstance i smee koje su upakovane u malu ambalau (manjoj od 125ml) ili u
ambalau takvog oblika da nije mogue ispuniti propisane uslove ili je ambalau teko obeleiti
iz drugih razloga, u CLP/GHS propisu su dati izuzeci od uslova za obeleavanje i pakovanje. U
navedenim sluajevima, snabdevau se dozvoljava da sa etikete izostavi odreene elemente
obeleavanja koje se odnose samo na klase, odnosno kategorije opasnosti koje su navedene u
odeljku 1.5.2. Priloga 1. Pravilnika CLP/GHS.

6.7. Primeri obeleavanja supstanci i smea

Primer etikete za obeleavanje supstance:

PIKTOGRAMI IDENTIFIKATOR PROIZVODA

HLOROFORM
(indeks br. 602-006-00-4)

500ml

RE NOMINALNA KOLIINA
UPOZORENJA
Panja! Sumnja se da moe da dovede do pojave karcinoma. tetno
ako se proguta. Moe da dovede do500ml oteenja usled
OBAVETENJA
O OPASNOSTI
dugotrajnog ili viekratnog izlaganja. Izaziva iritaciju koe.
Pre rukovanja obavezno proitati sve mere predostronosti i bezbednosti.
Izbegavati isputanje u ivotnu sredinu.
AKO SE UDIE: Izneti povreenu osobu na sve vazduh i obezbediti da se
odmara u poloaju koji ne ometa disanje.
AKO DOSPE NA KOU (ili kosu): Hitno ukloniti/skinuti svu kontaminiranu
odeu. Isprati kou vodom/istuirati se.
Skladititi pod kljuem. OBAVETENJA O MERAMA PREDOSTRONOSTI

Kompanija, ulica i broj, grad, tel: 012/123-4567

IME, ADRESA I TEL. SNABDEVAA

Strana 36 od 54
 Primer etikete za obeleavanje smee:

IDENTIFIKATOR PROIZVODA
PIKTOGRAM
PAINTCO SATIN WHITE
750 ml
NOMINALNA KOLIINA

RE OBAVETENJA O OPASNOSTI
500ml
UPOZORENJA

Panja! Zapaljiva tenost i para.

OBAVETENJA O MERAMA PREDOSTRONOSTI
uvati van domaaja dece.
Drati dalje od izvora toplote/varnica/otvorenog plamena/vruih povrina.
Zabranjeno puenje.
Odlaganje sadraja/ambalae na deponiju komunalnog otpada.
Ako je potreban medicinski savet, sa sobom poneti ambalau ili etiketu
proizvoda.
Maksimalno dozvoljena vrednost sadraja VOC za ovaj proizvod (A/d) je
300g/l. Ovaj proizvod sadri max 300 g/l VOC
DODATNE INFORMACIJE U SKLADU
Kompanija, ulica i broj, grad, tel: 012/345-6789 SA PRAVILNIKOM O
OGRANIENJIMA I ZABRANAMA
IME, ADRESA I TEL. SNABDEVAA

Primer etikete na maloj ambalai (manjoj od 125ml):

6.8. Kada sam duan da auriram moje etikete?

Snabdeva je u obavezi da aurira etiketu bez nepotrebnog odlaganja ukoliko nova
klasifikacija ukazuje na veu ozbiljnost opasnosti. Druge promene na etiketi se moraju aurirati u
roku od 18 meseci.
Snabdeva supstance ili smee koja spada u biocidne proizvode ili sredstva za zatitu bilja je
duan da aurira etiketu i u skladu sa odredbama propisa kojima se ureuju biocidni proizvodi ili
sredstva za zatitu bilja.
Strana 37 od 54
 Tabela sa svim piktogramima,
H i P oznakama
P OZNAKE
RE H OBAVETENjA O
KLASA OPASNOSTI KATEGORIJA PIKTOGRAM
UPOZORENjA OZNAKA OPASNOSTI
PREVENCIJA REAGOVANjE SKLADITENjE ODLAGANjE

P201 P372
Nestabilan Nestabilan
H200 P202 P373
eksploziv eksploziv
P281 P380

Eksploziv;
opasnost od
Podklasa 1.1 H201
masovne
eksplozije

Eksploziv;
Opasnost P210
opasnost od
Podklasa 1.2 H202 P230
izbacivanja
P240
projektila
P250
Eksploziv; P280

GHS01 opasnost od P401 P501

Eksplozivi poara, udarnog P370 + P380
Podklasa 1.3 H203
talasa ili P372
izbacivanja P373
projektila

Opasnost od P210
poara ili P240
Podklasa 1.4 Panja H204
izbacivanja P250
projektila P280

P210
Masovna
P230
eksplozija pri
Podklasa 1.5 Opasnost H205 P240
izlaganju
P250
plamenu
P280

Podklasa 1.6

Veoma zapaljivi
Kategorija 1 Opasnost H220
gas P377
Zapaljivi gasovi P210 P403
P381

GHS02

Kategorija 2 Panja H221 Zapaljivi gas

Veoma zapaljiv
Kategorija 1 Opasnost H222 P210
aerosol
Zapaljivi aerosoli P211 P410 + P412
P251
Kategorija 2 Panja H223 Zapaljiv aerosol

Veoma lako
Kategorija 1 H224 zapaljiva tenost P210
i para P233
Opasnost
P240
P303 + P361 + P353
Zapaljive tenosti Lako zapaljiva P241 P403 + P235 P501
Kategorija 2 H225 P370 + P378
tenost i para P242
P243
GHS02 Zapaljiva P280
Kategorija 3 Panja H226
tenost i para

Zapaljive vrste Kategorija 1 Opasnost H228 Zapaljiva vrsta P210 P370 + P378

Strana 38 od 54
supstance i smee supstanca ili P240
Kategorija 2 Panja smea P241
P280

Zagrevanje
Tip A H240 moe da dovede
do eksplozije

P370 + P378
P370 + P380 + P375
GHS01 Opasnost

Zagrevanje P210
P403 + P235
moe da dovede P220
Samoreaktivne Tip B H241 P411 P501
do poara ili P234
supstance ili smee P420
eksplozije P280
GHS01 GHS02

Tip C, D

Zagrevanje
moe da dovede
H242 do poara P370 + P378
Tip E, F Panja

GHS02

Tip G

Zagrevanje
Tip A H240 moe da dovede
do eksplozije

GHS01 Opasnost

Zagrevanje P210
P411 + P235
moe da dovede P220
Tip B H241 P410 P501
do poara ili P234
Organski peroksidi P420
eksplozije P280
GHS01 GHS02

Tip C, D

Zagrevanje
H242 moe da dovede
Tip E, F Panja do poara

GHS02

Tip G

Strana 39 od 54
Samozapaljive
Spontano
tenosti; P210
poinje da gori u P302 + P334
Samozapaljive Kategorija 1 Opasnost H250 P222 P422
kontaktu sa P370 + P378
vrste supstance i P280
vazduhom
smee

Dolazi do
samozagrevanja;
Kategorija 1 Opasnost H251
moe da se
zapali
P407
Samozagrevajue P235 + P410
P413
supstance ili smee U velikoj koliini P280
GHS02 P420
dolazi do
Kategorija 2 Panja H252 samozagrevanja;
moe da se
zapali

U kontaktu sa
vodom oslobaa
Kategorija 1 H260 zapaljive gasove P223
Supstance ili P335 + P334
Opasnost koji se spontano P231 + P232
smee koje u P370 + P378
pale P280
kontaktu sa vodom P402 + P404 P501
oslobaaju
Kategorija 2
zapaljive gasove U kontaktu sa
H261 vodom oslobaa
P231 + P232
Kategorija 3 Panja zapaljive gasove P370 + P378
P280

Moe da izazove
ili podstakne
P220
Oksidujui gasovi Kategorija 1 Opasnost H270 vatru; P370 + P376 P403
P244
oksidujue
sredstvo

Moe da izazove P210

poar ili P220 P306 + P360
Kategorija 1 H271 eksploziju; jako P221 P371 + P380 + P375
Oksidujue Opasnost oksidujue P280 P370 + P378
tenosti; sredstvo P283
P501
Oksidujue vrste
supstance i smee Kategorija 2 GHS03 Moe da pospei P210
poar; P220
H272 P370 + P378
oksidujue P221
Kategorija 3 Panja
sredstvo P280

Komprimovani Sadri gas pod

gas pritiskom, moe
Teni gas H280 da eksplodira P410 + P403
Rastvoreni gas ako se izlae
toploti
Gasovi pod
Panja
pritiskom Sadri
rashlaeni teni
Rashlaeni gas, moe da P336
H281 P282 P403
teni gas izazove P315
GHS04 promrzline ili
povrede

Supstance i smee Moe biti

korozivne za Kategorija 1 Panja H290 korozivno za P234 P390 P406
metale metale

GHS05

Strana 40 od 54
 Smrtonosno ako
Kategorija 1, 2 H300
se proguta
P301 + P310
Opasnost P321 P405
P330
Toksino ako se
Kategorija 3 H301
proguta
GHS06
Akutna toksinost, P264
P501
oralno P270

tetno ako se P301 + P312

Kategorija 4 Panja H302
proguta P330

GHS07

Moe izazvati
smrt ako se
Opasnost od P301 + P310
Kategorija 1 Opasnost H304 proguta i dospe P405 P501
aspiracije P331
do disajnih
puteva

GHS08

P302 + P350
P262
Kategorija 1, 2 Smrtonosno u P310
P264
H310 kontaktu sa P322 P405
P270
Category 1, 2 koom P361
P280
P363
Opasnost
P302 + P352
Toksino u P312
Kategorija 3 H311 kontaktu sa P322 P405
GHS06 koom P361
Akutna toksinost, P363 P501
dermalno

P280
P302 + P352
tetno u
P312
Kategorija 4 Panja H312 kontaktu sa
P322
koom
P363

GHS07

P301 + P330 + P331

P303 + P361 + P353
Korozivno Izaziva teke P260 P363
Kategorija
oteenje koe/ Opasnost H314 opekotine koe i P264 P304 + P340 P405 P501
1A/1B/1C
iritacija koe oteenje oka P280 P310
P321
P305 + P351 + P338
GHS05

Strana 41 od 54
 P302 + P352
Izaziva iritaciju P264 P321
Kategorija 2 Panja H315
koe P280 P332 + P313
P362

GHS07

P302 + P352
Moe da izazove P261
P333 + P313
Senzibilizacija koe Kategorija 1 Panja H317 alergijske P272 P501
P321
reakcije na koi P280
P363

GHS07

Dovodi do
P305 + P351 + P338
Kategorija 1 Opasnost H318 tekog oteenja P280
P310
oka

GHS05
Teko oteenje

oka/ iritacija oka

Dovodi do jake P264 P305 + P351 + P338

Kategorija 2 Panja H319
iritacije oka P280 P337 + P313

GHS07

P260 P304 + P340

Smrtonosno ako
Kategorija 1, 2 H330 P271 P310
se udie
P284 P320
P403 + P233
Opasnost P501
P405
P304 + P340
Toksino ako se
Kategorija 3 H331 P311
udie
P321
GHS06
Akutna toksinost,
inhalacija

P261
P271

tetno ako se P304 + P340

Kategorija 4 Panja H332
udie P312

GHS07

Strana 42 od 54
 Ako se udie
moe da dovede
Senzibilizacija do pojave
P261 P304 + P341
respiratornih Kategorija 1 Opasnost H334 alergijskih P501
P285 P342 + P311
organa reakcija, astme
ili problema sa
disanjem
GHS08

Specifina
toksinost za ciljni
Moe da izazove
organ
iritaciju
jednokratna H335
respiratornih
izloenost; Iritacija
organa
respiratornih
P261 P304 + P340 P403 + P233
organa Kategorija 3 Panja P501
P271 P312 P405
Specifina
toksinost za ciljni Moe da izazove
organ viekratna GHS07 H336 pospanost i
izloenost; nesvesticu
Narkotiko dejstvo

Moe da dovede
Kategorija
Opasnost H340 do genetskih
1A, 1B
defekata
Mutagenost P201
germinativnih P202 P308 + P313 P405 P501
Sumnja se da
elija P281
moe da dovede
Kategorija 2 Panja H341
do genetskih
defekata

Moe da dovede
Kategorija
Opasnost H350 do pojave
1A, 1B
karcinoma
P201
Karcinogenost P202 P308 + P313 P405 P501
Sumnja se da
P281
moe da dovede
Kategorija 2 Panja H351
do pojave
karcinoma

GHS08 Moe tetno da

Kategorija utie na
Opasnost H360
1A, 1B plodnost ili na
plod
P201
Toksinost po
P202 P308 + P313 P405 P501
reprodukciju Sumnja se da
P281
moe tetno da
Kategorija 2 Panja H361 utie na
plodnost ili na
plod

P201
Toksinost po
Moe da ima P260
reprodukciju: Dodatna
H362 tetno dejstvo P263 P308 + P313
efekti na ili preko kategorija
na odojad P264
laktacije
P270

Strana 43 od 54
 Dovodi do
P307 + P311
Kategorija 1 Opasnost H370 oteenja
Specifina P321
organa
toksinost za ciljni P260
organ P264 P405 P501
jednokratna P270
Moe da dovede
izloenost
Kategorija 2 Panja H371 do oteenja P309 + P311
organa

Dovodi do
oteenja
P260
organa usled
Kategorija 1 Opasnost H372 P264
dugotrajnog ili
P270
viekratnog
Specifina
GHS08 izlaganja
toksinost za ciljni
P314 P501
organ viekratna
Moe da dovede
izloenost
do oteenja
organa usled
Kategorija 2 Panja H373 P260
dugotrajnog ili
viekratnog
izlaganja

Opasno po vodenu Veoma toksino

ivotnu sredinu, Kategorija 1 Panja H400 po ivi svet u P273 P391 P501
akutna opasnost vodi

Veoma toksino
po ivi svet u
Kategorija 1 Panja H410 vodi sa
dugotrajnim
posledicama
P391
Toksino po ivi
GHS09 svet u vodi sa
Kategorija 2 H411
dugotrajnim
Opasno po vodenu posledicama
ivotnu sredinu, P273 P501
hronina opasnost tetno za ivi
svet u vodi sa
Kategorija 3 H412
dugotrajnim
posledicama

Moe da dovede
do dugotrajnih
Kategorija 4 H413 tetnih posledica
po ivi svet u
vodi

Strana 44 od 54
Tabela za prevoenje klasifikacije
Klasifikacija i obeleavanje prema CLP/GHS
Fiziko propisu

Napomena
stanje
Klasifikacija prema
supstance
DSD/DPD propisu
kada je to Obavetenje
Klasa i kategorija opasnosti
znaajno o opasnosti

E; R2 Nije mogue neposredno prevoenje

E; R3 Nije mogue neposredno prevoenje

Organski peroksidi CD H242

O; R7
Organski peroksidi EF H242

O; R8 gas Oksidujui gasovi 1 H270

tenost,
O; R8 Nije mogue neposredno prevoenje
vrsto

O; R9 tenost Oksidujue tenosti 1 H271

Oksidujue vrste supstance i

O; R9 vrsto H271
smee 1

Nije mogue neposredno prevoenje.

Odgovarajue prevoenje klasifikacije za tenosti sa
R10 je jedno od sledeih:
- Zapaljive tenosti, kategorija 1, H224 ako je taka
R10 tenost paljenja < 23C i poetna taka kljuanja 35C ili
- Zapaljive tenosti, kategorije 2, H225 ako je taka
paljenja < 23C i poetna taka kljuanja > 35C ili
- Zapaljive tenosti, kategorija 3, H226 ako je taka
paljenja 23C.

Nije mogue neposredno prevoenje.

Odgovarajue prevoenje klasifikacije za tenosti sa F,
R11 je jedno od sledeih:
F; R11 tenost - Zapaljive tenosti, kategorija 1, H224 ako je poetna
taka kljuanja 35C ili
- Zapaljive tenosti, kategorija 2, H225 ako je poetna
taka kljuanja > 35C.

F; R11 vrsto Nije mogue neposredno prevoenje.

Nije mogue neposredno prevoenje.

Odgovarajue prevoenje klasifikacije za gasove sa
F+; R12 gas F+, R12 je jedno od sledeih:
- Zapaljivi gasovi, kategorija 1, H220 ili
- Zapaljivi gasovi, kategorija 2, H221.

F+; R12 tenost Zapaljive tenosti, kategorija 1 H224

Strana 45 od 54
 Samoreaktivne supstance ili
H242
smee, tip C ili D

Samoreaktivne supstance ili

F+; R12 tenost H242
smee, tip E ili F

Samoreaktivne supstance ili

nema
smee, tip G

F; R15 Nije mogue prevoenje.

F; R17 tenost Zapaljive tenosti, kategorija 1 H250

Zapaljive vrste supstance i

F; R17 vrsto H250
smee, kategorija 1

Xn; R20 gas Akutna toksinost, kategorija 4 H332 (1)

Xn; R20 para Akutna toksinost, kategorija 4 H332 (1)

praina/
Xn; R20 Akutna toksinost, kategorija 4 H332
magla

Xn; R21 Akutna toksinost, kategorija 4 H312 (1)

Xn; R22 Akutna toksinost, kategorija 4 H302 (1)

T; R23 gas Akutna toksinost, kategorija 3 H331 (1)

T; R23 para Akutna toksinost, kategorija 2 H330

praina/
T; R23 Akutna toksinost, kategorija 3 H331 (1)
magla

T; R24 Akutna toksinost, kategorija 3 H311 (1)

T; R25 Akutna toksinost, kategorija 3 H301 (1)

T+; R26 gas Akutna toksinost, kategorija 2 H330 (1)

T+; R26 para Akutna toksinost 1 H330

praina/
T+; R26 Akutna toksinost, kategorija 2 H330 (1)
magla

T+; R27 Akutna toksinost, kategorija 1 H310

T+; R28 Akutna toksinost, kategorija 2 H300 (1)

Specifina toksinost za ciljni

R33 organ - viekratna izloenost, H373 (3)
kategorija 2

Korozivno oteenje koe,

C; R34 H314 (2)
kategorija 1B

Korozivno oteenje koe,

C; R35 H314
kategorija 1A
Strana 46 od 54
 Xi; R36 Iritacija oka, kategorija 2 H319

Specifina toksinost za ciljni

Xi; R37 organ - jednokratna izloenost, H335
kategorija 3

Xi; R38 Iritacija koe, kategorija 2 H315

Specifina toksinost za ciljni

T; R39/23 organ - jednokratna izloenost, H370 (3)
kategorija 1

Specifina toksinost za ciljni

T; R39/24 organ - jednokratna izloenost, H370 (3)
kategorija 1

Specifina toksinost za ciljni

T; R39/25 organ - jednokratna izloenost, H370 (3)
kategorija 1

Specifina toksinost za ciljni

T+; R39/26 organ - jednokratna izloenost, H370 (3)
kategorija 1

Specifina toksinost za ciljni

T+; R39/27 organ - jednokratna izloenost, H370 (3)
kategorija 1

Specifina toksinost za ciljni

T+; R39/28 organ - jednokratna izloenost, H370 (3)
kategorija 1

Xi; R41 Teko oteenje oka 1 H318

Senzibilizacija respiratornih
R42 H334
organa, kategorija 1

R43 Senzibilizacija koe, kategorija 1 H317

Specifina toksinost za ciljni

Xn; R48/20 organ - viekratna izloenost, H373 (3)
Kategorija 2

Specifina toksinost za ciljni

Xn; R48/21 organ - viekratna izloenost, H373 (3)
kategorija 2

Specifina toksinost za ciljni

Xn; R48/22 organ - viekratna izloenost, H373 (3)
kategorija 2

Specifina toksinost za ciljni

T; R48/23 organ - viekratna izloenost, H372 (3)
kategorija 1

Specifina toksinost za ciljni

T; R48/24 H372 (3)
organ - viekratna izloenost,

Strana 47 od 54
 kategorija 1

Specifina toksinost za ciljni

T; R48/25 organ - viekratna izloenost, H372 (3)
kategorija 1

Toksinost po reprodukciju - efekti

R64 H362
na ili putem laktacije

Opasnost od aspiracije, kategorija

Xn; R65 H304
1

Specifina toksinost za ciljni

R67 organ - jednokratna izloenost, H336
kategorija 3

Specifina toksinost za ciljni

Xn; R68/20 organ - jednokratna izloenost, H371 (3)
kategorija 2

Specifina toksinost za ciljni

Xn; R68/21 organ - jednokratna izloenost, H371 (3)
kategorija 2

Specifina toksinost za ciljni

Xn; R68/22 organ - jednokratna izloenost, H371 (3)
kategorija 2

Karcinogeno,
Karcinogenost, kategorija 1A H350
kategorija 1; R45

Karcinogeno
Karcinogenost , kategorija 1B H350
kategorija 2; R45

Karcinogeno
Karcinogenost, kategorija 1A H350i
kategorija 1; R49

Karcinogeno,
Karcinogenost, kategorija 1B H350i
kategorija 2; R49

Karcinogeno,
Karcinogenost, kategorija 2 H351
kategorija 3; R40

Mutageno Mutagenost germinativnih elija,

H340
kategorija 2; R46 kategorija 1B

Mutageno Mutagenost germinativnih elija,

H341
kategorija 3; R68 kategorija 2

Toksinost po
Toksinost po reprodukciju,
reprodukciju, H360F (4)
kategorija 1A
kategorija 1; R60

Toksinost po
Toksinost po reprodukciju,
reprodukciju, H360F (4)
kategorija 1B
kategorija 2; R60

Strana 48 od 54
 Toksinost po
Toksinost po reprodukciju,
reprodukciju, H360D (4)
kategorija 1A
kategorija 1; R61

Toksinost po
Toksinost po reprodukciju,
reprodukciju, H360D (4)
kategorija 1B
kategorija 2; R61

Toksinost po
Toksinost po reprodukciju,
reprodukciju, H361f (4)
kategorija 2
kategorija 3; R62

Toksinost po
Toksinost po reprodukciju,
reprodukciju, H361d (4)
kategorija 2
kategorija 3; R63

Toksinost po
reprodukciju, Toksinost po reprodukciju 1A H360FD
kategorija 1; R60-61

Toksinost po
reprodukciju,
kategorija 1; R60 Toksinost po reprodukciju,
H360FD
Toksinost po kategorija 1A
reprodukciju,
kategorija 2; R61

Toksinost po
reprodukciju,
kategorija 2; R60 Toksinost po reprodukciju,
H360FD
Toksinost po kategorija 1A
reprodukciju,
kategorija 1; R61

Toksinost po
reprodukciju, Toksinost po reprodukciju 1B H360FD
kategorija 2; R60-61

Toksinost po
reprodukciju, Toksinost po reprodukciju 2 H361fd
kategorija 3; R62-63

Toksinost po
reprodukciju,
kategorija 1; R60 Toksinost po reprodukciju,
H360Fd
Toksinost po kategorija 1A
reprodukciju,
kategorija 3; R63

Toksinost po
reprodukciju,
kategorija 2; R60
Toksinost po reprodukciju 1B H360Fd
Toksinost po
reprodukciju,
kategorija 3; R63

Toksinost po Toksinost po reprodukciju, H360Df

Strana 49 od 54
 reprodukciju, kategorija 1A
kategorija 1; R61
Toksinost po
reprodukciju,
kategorija 3; R62

Toksinost po
reprodukciju,
kategorija 2; R61 Toksinost po reprodukciju,
H360Df
Toksinost po kategorija 1B
reprodukciju,
kategorija 3; R62

Opasnost po vodenu ivotnu

N; R50 H400
sredinu, akutno, kategorija 1

Opasnost po vodenu ivotnu

sredinu, akutno, kategorija 1 H400
N; R50-53
Opasnost po vodenu ivotnu H410
sredinu, hronino, kategorija 1

Opasnost po vodenu ivotnu

N; R51-53 H411
sredinu, hronino, kategorija 2

Opasnost po vodenu ivotnu

R52-53 H412
sredinu, hronino, kategorija 3

Opasnost po vodenu ivotnu

R53 H413
sredinu, hronino, kategorija 4

N; R59 Opasnost po ozonski omota EUH059

Napomena (1)
Za ove klase opasnosti mogue je koristiti preporuenu minimalnu klasifikaciju u skladu sa
takom 2.2.1. Spiska klasifikovanih supstanci. Podaci ili druge dostupne informacije mogu ukazati
da je potrebno ponoviti postupak i klasifikovati supstancu u teu kategoriju opasnosti.
Napomena (2)
Supstanca se klasifikuje u kategoriju 1B ak i u sluajevima kada je supstancu mogue
klasifikovati u kategoriju 1C. Nije uvek mogue ponovno odreivanje da li supstancu treba
klasifikovati u kategoriju 1B ili 1C, poto period izlaganja iznosi do etiri sata prema propisu kojim
se ureuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija. Ipak, klasifikovanje supstance u
kategoriju 1C treba uzeti u obzir kada su podaci dobijeni iz ispitivanja koja slede sekvencijalni
pristup prema propisu kojim se ureuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija.
Napomena (3)
Ukoliko je sa sigurnou utvreno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti, put
izlaganja se navodi uz obavetenje o opasnosti.
Napomena (4)
Obavetenja o opasnosti H360 (koje glasi: "Moe tetno da utie na plodnost ili na plod.") i
H361 (koje glasi: "Sumnja se da moe tetno da utie na plodnost ili na plod.") ukazuju na optu
zabrinutost za efekte na plodnost i rast i razvoj ploda. U sluaju kada je dokazano da efekti na
plodnost ili rast i razvoj ploda nisu relevantni, prema kriterijumima za klasifikaciju iz Priloga 1,

Strana 50 od 54
Deo 3. odeljak 3.7, opte obavetenje o opasnosti zamenjuje se obavetenjem o opasnosti koje
ukazuje na konkretno svojstvo supstance koje izaziva zabrinutost

Renik pojmova
ATE: Procenjena vrednost akutne toksinosti (Acute Toxicity Estimate)
BCF jeste faktor biokoncentracije (bioconcentration factor)
CLP je skraenica za klasifikaciju, obeleavanje i pakovanje supstanci i smea
(Classification, Labelling and Packaging)
CLP/GHS propis (= GHS u Srbiji) jeste Pravilnik o klasifikaciji, pakovanju, obeleavanju i
oglaavanju hemikalije i odreenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim
sistemom za klasifikaciju i obeleavanje UN (Sl. glasnik RS br. 64/10 i 26/11). Pravilnik je
usklaen sa EU Uredbom 1272/2008 (Regulation on Classification, Labelling and Packaging
of Substances and Mixtures)
CMR jesu supstance ili smee koja su karcinogene, mutagene ili toksina za reprodukciju
(carcinogenic, mutagenic or toxic to reproduction)
DPD je skraenica za EU Uputstvo o opasnim preparatima (1999/45/EC)
DSD je skraenica za EU Uputstvo o opasnim supstancama (67/548/EEC) EC50 jeste
polovina maksimalne efektivne koncentracije
DSD/DPD propis jeste Pravilnik o klasifikaciji, pakovanju, obeleavanju i oglaavanju
hemikalije i odreenog proizvoda (Sl. glasnik RS br. 59/10 i 25/11). Pravilnik je usklaen sa
EU Uputstvima 67/548/EEZ i 99/45/EZ (Classification, labelling and packaging of dangerous
substances and preparations) DSD/DPD (Dangerous Substances Directive/ Dangerous
Preparations Directive)
ECHA jeste Evropska agencija za hemikalije
EU jeste Evropska unija
EU GHS (=Uredba CLP) jeste EU Uredba (EC) br. 1272/2008 o klasifikaciji, obeleavanju i
pakovanju supstanci i smea
GHS jeste globalno harmonizovani sistem klasifikacije i obeleavanja hemikalija (Globally
Harmonised System)
Karcinogen je supstanca ili smea koja dovodi do pojave karcinoma, ili poveava uestalost
(incidencu) njegove pojave.
Kategorija opasnosti jeste dalja podela kriterijuma unutar svake klase opasnosti, kojom se
blie odreuje stepen opasnosti
Klasa opasnosti oznaava prirodu fizike ili opasnosti po zdravlje ljudi ili opasnosti po
ivotnu sredinu
LD50 jeste srednja smrtna doza statistiki odreena pojedinana doza supstance za koju
se oekuje da izaziva smrtnost kod 50 posto ispitivanih ivotinja kada se primeni peroralnim
putem. Vrednost LD50 izraava se u jedinici mase ispitivane supstance po jedinici telesne
mase eksperimentalne ivotinje (mg/kg)
log Kow jeste koeficijent raspodele u sistemu oktanol/voda
Strana 51 od 54
M-faktor jeste koeficijent kojim se mnoi koncentracija supstance koja je klasifikovana kao
opasna po vodenu ivotnu sredinu, akutno, kategorija 1 ili hronino, kategorija 1, a koji se
koristi u metodi sumiranja za klasifikaciju smee koja sadri tu supstancu. Koncept M-faktora
je ustanovljen kako bi se poveao doprinos supstanci koje su veoma opasne po vodenu
ivotnu sredinu prilikom klasifikacije smea koje sadre te supstance. U odsustvu
harmonizovanog M-faktora za odreenu supstanci sa Spiska klasifikovanih supstanci,
proizvoai, uvoznici i dalji korisnici treba sami da utvrde M-faktor za akutnu opasnost po
vodenu ivotnu sredinu, Kategorija 1, ili hroninu opasnost po vodenu ivotnu sredinu,
Kategorija 1
Mutagen jeste supstanca ili smea koja poveava uestalost mutacija kod populacija elija
i/ili organizama
Naelo premoavanja oznaava postupak klasifikacije smee u odnosu na efekte na
zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, koji se primenjuje u sluaju da je dostupno dovoljno podataka
o pojedinanim supstancama koje ulaze u sastav smee i slinim ispitanim smeama, a na
osnovu kojih se moe pravilno proceniti opasnost smee
Obavetenje o opasnosti jeste pisani izraz dodeljen odreenoj klasi i kategoriji opasnosti
kojim se opisuje priroda opasnosti opasne supstance ili smee, ukljuujui kada je to
prikladno, i nivo opasnosti
Opasno znai da su ispunjeni kriterijumi koji se odnose na fizike opasnosti, opasnosti po
zdravlje ljudi ili ivotnu sredinu, utvreni u Prilogu 1. Pravilnika CLP/GHS
Obavetenje o merama predostronosti jeste pisani izraz koji opisuju preporuene mere
za smanjenje ili spreavanje tetnih efekata koji mogu nastati usled izlaganja opasnoj
supstanci ili smei prilikom njihovog korienja ili odlaganja
Piktogram opasnosti jeste grafiki prikaz opasnosti koji sadri simbol i druge grafike
elemente, kao to su okvir i boja pozadine, a koji ukazuje na informacije svojstvene
predmetnoj opasnosti
Prijavljivanje je EU postupak u skladu sa EU Uredbom CLP. Kompanija koja nije osnovana
unutar Evropske ekonomske zajednice (EEZ) nema direktnu obavezu prema EU Uredbi
CLP.
Podnosilac prijave jeste proizvoa ili uvoznik iz EU, ili grupa proizvoaa ili uvoznika iz
EU koji Evropskoj agenciji za hemikalije moraju prijaviti supstance u skladu sa EU Uredbom
CLP. Samo predstavnici mogu podnositi informacije potrebne za prijavu u Inventar koji je
deo REACH dosijea za registraciju. Oni meutim nemaju pravo da podnose prijavu za
Inventar u ime svojih proizvoaa iz drugih zemalja. Ako neki operater izvan EU iz razloga
poverljivosti ne eli da otkrije sastav svojih supstanci ili smea uvoznicima iz EU, oni mogu
imenovati jednog uvoznika koji e vriti prijavljivanje u ime ostalih uvoznika (grupno
prijavljivanje). U tom sluaju e samo izabrani uvoznik dobiti poverljive informacije potrebne
za prijavljivanje. Takav uvoznik moe biti i Ovlaeni zastupnik koji je ve imenovan za
potrebe registracije u skladu sa REACH Uredbom: ovlaeni zastupnik moe postati i
uvoznik tako to mu se dostavi uzorak odreene supstance ili smee i on time postaje
odgovoran za uvoz, kao i za bezbedno rukovanje uvezenom supstancom ili smeom.
Podnosilac zahteva za registraciju jeste proizvoa ili uvoznik supstance ili smee, ili
proizvoa ili uvoznik proizvoda koji podnosi zahtev za registraciju supstance u skladu sa

Strana 52 od 54
Uredbom REACH. Samo fiziko ili pravno lice osnovano u EEZ moe biti podnosilac prijave
za registraciju. Registracija se vri kada to lice:
(1) proizvodi supstancu u okviru EEZ u koliinama od 1 ili vie tona godinje,
(2) odgovorno je za uvoz u EEZ koliina od 1 ili vie tona godinje, ili
(3) imenovano je kao ovlaeni zastupnik u skladu sa lanom 8. Uredbe REACH.
(Q)SAR jeste kvalitativni ili kvantitativni odnos strukture i aktivnosti
Read-across jeste metoda pribavljanja informacija o svojstvima supstance. Supstance za
koje se moe oekivati da imaju slina fiziko-hemijska, toksikoloka i ekotoksikoloka
svojstva ili odgovaraju odreenom obrascu kao rezultat strukturne slinosti se mogu smatrati
grupom ili kategorijom supstanci. Koncept grupe se moe primeniti ako se fiziko-hemijska
svojstva, efekti na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, ili sudbinu u ivotnoj sredini mogu
predvideti interpolacijom iz podataka za referentne supstance u okviru te grupe.
Registracija jeste postupak u EU u skladu sa Uredbom REACH. Kompanija koja nije
osnovana unutar Evropske ekonomske zajednice (EEZ) nema direktnu obavezu prema EU
Uredbi REACH. Uvoznici koji na trite EEZ uvoze proizvode kompanije koja nije iz EEZ
treba da ispune obaveze prema REACH. Kako bi se uvoznici rasteretili od obaveza,
kompanija koja nije osnovana u okviru EEZ, a koja proizvodi supstance, smee ili proizvode,
moe doneti odluku da imenuje ovlaenog zastupnika.
Spisak klasifikovanih supstanci (Sl. glasnik RS br. 82/10) je preuzet iz EU propisa
Aneks VI Uredbe 1272/2008
SDS jeste bezbednosni list
Uredba CLP (= EU GHS) jeste Uredba EU (EC)br. 1272/2008 o klasifikaciji, obeleavanju i
pakovanju supstanci i smea
Uredba REACH jeste Uredbu EU br. 1907/2006 koja se odnosi na registraciju, evaluaciju,
autorizaciju i ogranienje hemikalija (Registration, Evaluation, Authorisation and Restriction
of Chemicals)
UN GHS jeste globalno harmonizovani sistem klasifikacije i obeleavanja hemikalija razvijen
u okviru strukture Ujedinjenih nacija (UN)

Strana 53 od 54
 GHS piktogrami
PIKTOGRAMI (CLP/GHS SISTEM)

GHS01 GHS02 GHS03

Bomba koja eksplodira Plamen Plamen preko kruga

GHS04 GHS05 GHS06

Cilindar za gas Korozija Lobanja i ukrtene kosti

GHS07 GHS08 GHS09

Znak uzvika Opasnost po zdravlje ljudi ivotna sredina

Strana 54 od 54