1.

USTAV
-Ustav je najvii pravni akt jedne drave i njime se ureuju osnovna pitanja jedne
drave (ureenje, vlast, svojina, sloboda, prava i dunosti graana, radni odnos,
socijalno osiguranje itd.)
-Ustavnotvorni organ je narodna skuptina tj. ona donosi ustav.
-Nii pravni akti od ustava su zakoni kojima se uredjuju pojedine oblasti (radni
odnosi, penziona, invalidska i zdravstvena osiguranja, porez, svojina itd.)
-Zakone takoe donosi skupstina kao zakonodavni organ.
-Ustavnost znai da zakoni moraju biti u skladu sa ustavom.
-Nii akti od zakona su podzakonski atki kojima se blie ureuje neko pitanje
-Pravne akte donosi vlada ili organ uprave.
-Zakonitost pravnog akta znai da pravni akt mora da bude u skladu sa zakonom.
-USTAV REPUBLIKE SRBIJE: Republika Srbija je drava srpskog naroda i
svih graana koji u njoj ive.
-Zasniva se na :
. vladavini prava,
. socijalnoj pravdi,
. naelima graanske demokratije,
. ljudskim i manjinskim pravima i slobodama,
. pripadnosti evropskim vrednostima i principima;
-Nosioci suverenosti su graani koji svoja prava ostvaruju preko referenduma,
narodnom inicijativom i slobodno izabranih predstavnika u organima vlasti.
-Vladavina prava zasniva se na neotuivim ljudskim i manjinskim pravima i
ostvaruje :
-slobodnim i neposrednim izborima
-jemstvom ljudskim i manjinskim pravima
-podelom vlasti

1
 -nezavisnom sudskom vlau
-injenici da se vlast povinuje ustavu i zakonu
-Ureenje vlasti poiva na podeli na :
-zakonodavnu - narodna skupstina
-izvrnu - vlada
-sudsku koja je nezavisna
-Priznaje se postojanje politikih stranaka koje deluju u skladu sa ustavom
-Republika Srbija ima svoj grb,zastavu i himnu ( Boe pravde)
-Teritorija RS je nedeljiva i jedinstvena a granica nepovrediva i moze se menjati
po zakonu predvidjenim postupkom.
-Glavni grad je Beograd, pismo je irilino i jezik srpski.
-RS je svetovna drava a crkva i verske zajednice su odvojene od drzave.
-Graani imaju parvo na automonu pokrajnu i lokalnu samoupravu, zatite prava
manjina, zastite prava dravljana u inostranstvu, ravnopravnost ena i mukaraca
itd.

2. UREENJE VLASTI

Vlast u Republici Srbiji se deli na:

Zakonodavnu (narodna skuptina)
Izvrnu (vlada i organi uprave)
Sudsku vlast (sudovi)

2
 3. LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA
-Ova prava podrazumevaju da su pred zakonom svi jednaki i da je zabranjen
svaki vid diskriminacije veine nad manjinom.
-Ljudska prava zagarantovana ustavom su:
Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno,
Fiziki i psihiki integritet je nepovrediv,
Ljudski ivot je neprikosnoven,
Svako ima pravo na slobodu i bezbednost,
Slobodu na slobodu kretanja,
Slobodu na slobodu medija,
Slobodu na javno okupljanje,
Svako ima pravo da bude pravno sposoban (pravo se stie
roenjem, prepoznaje ga pravni sistem)
Svako ko je poslovno sposoban (kod nas sa 18 godina) ima pravo
da bira i da bude biran,
Sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti , nacionalne
pripadnosti,
Pravo na svojinu i nasleivnje,
Pravo na rad i trajk,
Pravo na slobodu sklapanja i raskidanja braka,
Pravo na slobodu odluivnja raanja, Itd
-Manjinska prava su:
Ravnopravnost pred zakonom i jednaka zakonska zatita,
Pravo da ne budu diskriminisani,
Zabranjeno je nasilje,
Pravo na kulturna i prosvetna udruenja.

3
 4. NARODNA SKUPTINA
-Narodna skuptina je najvie predstavniko telo u dravi i nosilac ustavotvorne
i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji.
-Nadlenosti su:
1. Donosi i menja ustav
2. Donosi odluke o promeni granica
3. Raspisuje referendum na nivou republike
4. Potvruje meunarodne ugovore
5. Donosi zakone i druga pravna akta
6. Daje saglasnost na statut pokrajina
7. Odluuje o ratu i muiru i proglaava ratno i vanredno stanje
8. Nadzire rad slubi bezbednosti
9. Usvaja strategiju odbrane
10. Usvaja budet
11. Daje amnestiju za krivina dela
12. Izglasava vladu i nepoverenje vladi
13. Bira predsednika kasacionog i ustavnog suda
14. Bira guvernera Narodne banke Srbije
15. Bira Zatitnika graana
16. Bira i razreava druge funkcionere u skladu sa zakonom itd.

-Narodnu skuptinu ini 250 poslanika koje bira narod na neposrednim izborima
tajnim glasanjem.
-Skuptina bira predsednika i podpredsednika skupine.
-Predsednik predstavlja narodnu skupstinu, saziva sednice, presedava njima i vri
druge poslove odredjene ustavom i zakonom.

4
-Sastaje se u dva godinnja redovna zasedanja. Po proglaenju ratnog stanja se
sastaje bez poziva.
-Najmanje 1/3 poslanika saziva vanredna zasedanja.
-Donosi odluke veinom glasova prisutnih poslanika stim da mora da postoji
kforum (polovina ukupnog broja poslanika +1).

5. PREDSEDNIK REPUBLIKE

Predsednik republike izraava dravno jedinstvo Republike Srbije.

-Nadlenosti:
-Predstavlja dravu u inostranstvu
-Postavlja i opoziva ambasadore na predlog vlade
-Proglaava zakone vaeim koje je izglasala narodna skuptina ili ih vraa
na ponovno izglasavanje
-Predlae mandatara (predsednika vlade) narodnoj skuptini
-Rasputa skuptinu na predlog vlade (tada se zavrava i mandat vlade i ide
se na vanredne parlamentarne izbore)
-Komanduje vojskom
-Daje pomilovanja i odlikovanja
-Predsednika republika biraju graani na neposrednim izborima tajnim
glasanjem. Ukoliko nijedan kandidat ne osvoji 50% glasova, dva najbolje
plasirana ulaze u drugi krug u kom graani biraju izmeu ta dva kandidata samo.
-Mandat mu traje 5 godina, niko ne moe biti biran vie od dva puta.
-Predsednika razreava dunosti narodna skuptina zbog povrede ustava.
-Predsednika republike zamenjuje predsednik narodne skuptine.
-Predsednik komanduje Vojskom republike Srbije. Postavlja unapreuje i
razreava oficire.

5
 6. VLADA

-Vlada je nosilac izvrne vlasti Republike.

-Nadlenosti su:
-Utvruje i vodi politiku drave
-Izvrava zakone
-Predlae zakone Narodnoj skuptini na izglasavanje
-Nadzire i upravlja radom organa dravne uprave (nadzorni i upravni odbori
javnih preduzea i slino)
-Vladu ini premijer (predsednik Vlade) i ministri. Postoji razliit broj
ministarstava u zavisnosti od potreba drave.
-Predsednik Vlade vodi i usmerava rad, usklauje rad lanova i predstavlja
Vladu.
-Predsednika Vlade predlae predsednik Republike.
-Kandidat za predsednika Vlade iznosi program Vlade i predlae njen sastav.
-Skuptina glasa o programu Vlade, izboru predsednika i njenih lanova. Vlada
je izabrana ako je za njen izbor glasala veina poslanika.
-Vladu bira Narodna skuptina sa 50%+1 glasa narodnih poslanika (barem 126
glasova).
-Mandat poinje da tee danom polaganja zakletve pred Narodnom skuptinom.
-Mandat Vlade prestaje pre isteka vremena :
-izglaavanjem nepoverenja (Vlada moe zatraiti glasanje o svom poverenju)
-rasputanjem Narodne skuptine
-ostavkom predsednika Vlade

6
 7. SUDOVI

-Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije.

-Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu, i donose presude u skladu sa
ustavom, zakonima, pravnim aktima, meunarodnom pravu i usvojenim
meunarodnim ugovorima.
-U donoenju sudskih odluka uestvuju sudije i porotnici (porota kae da li jeste
ili nije prekren zakon, a onda sudija izrie mere i visinu sankcija ili oslobaa
odgovornosti).
-Podela sudova:
opte (opti-osnovni ,vii ,apelacioni i na elu vrhovni kasacioni)
sudove posebne nadlenosti (prekrajni,vii prekajni, privredni,apelacioni
privredni i upravni sud)
-Vrhovni kasacioni sud je najvii sud Republike Srbije. Njegove presude su
konane.
-Ustavni sud odluuje da li su zakoni, nia pravna akta kao i usvojeni
meunarodni ugovori u skladu sa Ustavom Republike Srbije (dakle on za
razliku od Vrhovnog kasacionog suda se ne bavi konkretnim sluajevima i
parnicama, ve na zahtev preispituje valjanost onoga to parlament izglasa ili
usvoji neka dravna ustanova). Takoe se bavi sluajevima kada su nekom
uskraena ljudska i manjinska prava zagarantovana ustavom.
-Visoki savet sudstva obezbeuje i garantuje nezavisnost i samostalan rad
sudova.
-Javno tuilatvo je samostalni dravni organ koji goni poinioce krivinih dela
i preuzima mere za zatitu ustavnosti i zakonitosti.

7
 8. NARODNA BANKA SRBIJE

-Narodna banka Srbije predstavlja centralnu banku u republici.

-Osnovne funkcije Narodne banke Srbije su:
1. da utvruje i sprovodi monetarnu politiku,
2. vodi politiku kursa dinara,
3. uva devizne rezerve i upravlja njima,
4. izdaje novanice i kovani novac
5. i stara se o funkcionisanju platnog prometa i finansijskog sistema.

-Osnovni cilj Narodne banke Srbije je postizanje cenovne stabilnosti. Pored toga,
ona za cilj ima i ouvanje finansijske stabilnosti.
-Narodna banka Srbije je samostalna u svom radu ali podnosi izvetaj i odgovara
Narodnoj skupitni.
Organi Narodne banke Srbije su:
1. Izvrni odbor (monetarni odbor)-ine ga guverner i viceguverneri.
Utvruje monetarnu politiku.
2. Guverner-postavlja ga Narodna skuptina na period od 5 godina
3. Savet-ima predsednika i etiri lana, koje bira Narodna skuptina
na period od pet godina. Savet, na predlog guvernera, izmeu ostalog, usvaja i
finansijski plan i godinji raun Narodne banke Srbije.

8
 9. TERITORIJALNO UREENJE REPUBLIKE SRBIJE

-Teritorijalnu organizaciju Republike srbije ine optine, gradovi i grad

Beograd kao teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine kao oblik teritorijalne
autonomije.
-Skuptina je najvii organ autonomne pokrajine i lokalne samouprave. U
skuptini autonomne pokrajine sede poslanici a u skuptini lokalne samouprave
odbornici. Oni se biraju neposredno, tajnim glasanjem na pokrajinskim odnosno
lokalnim izborima.
-Najvii pravni akt autonomnih pokrajina i lokalnih samouprava je statut. Statut
mora bii u skladu sa ustavom i njega donosi skuptina uz saglasnost Narodne
skuptne.
-Organi autonomne pokrajine su:
-Skuptina AP,
-Predsednik AP (pandam je Predsednik Republike na republikom nivou),
-Izvrno vee AP (pandam je Vlada na republikom nivou, dok su
sekretarijati ustvari ministarstva na pokrajinskom nivou),
-Predsednik izvrnog vea AP (pandam je Premijer na republikom nivou);
-Lokalna samouprava je:
-optina (preko 10000 stanovnika),
-grad (preko 100000 stanovnika, izuzetno moe imati manje zbog
regionalnog kulturnog,ekonomskog, geografskog ili istorijskog znaaja),
-grad Beograd (ima vie optina).
-Organi lokalne samouprave su:
-Skuptina opine odnosno grada (optina ima najmanje 19 a najvie 65
odbornika, grad najvie 90 odbornika dok grad Beograd ima uvek tano 110
odbornika), skupina bira predsednika skuptine.
-Predsednik optine odnosno gradonaelnik (bira se na 4 godine) kao i
njegov njegov zamenik

9
 -Optinsko odnosno gradsko vee (pandam je vlada na republikom nivou),
-Optinska odnosno gradska uprava (pandam su ministarstva na
republikom nivou);
-Autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom, ureuju pitanja od pokrajinskog
znaaja u oblasti:
-prostornog planiranja i razvoja,
-poljoprivrede, vodoprivrede, umarstva, lova, ribolova, turizma,
ugostiteljstva, banja i leilita, zatite ivotne sredine, industrije i zanatstva,
drumskog, renog i eleznikog saobraaja i ureivanja puteva, prireivanja
sajmova i drugih privrednih manifestacija,
-prosvete, sporta, kulture, zdravstvene i socijalne zatite i javnog
informisanja na pokrajinskom nivou.
-Autonomne pokrajine se staraju o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava,
u skladu sa zakonom.
-Autonomne pokrajine utvruju simbole pokrajine i nain njihovog
korienja.
-Autonomne pokrajine upravljaju pokrajinskom imovinom na nain
predvien zakonom.
-Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i zakonom, imaju izvorne
prihode, obezbeuju sredstva jedinicama lokalne samouprave za obavljanje
poverenih poslova, donose svoj budet i zavrni raun.
-Optina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom:
-ureuje i obezbeuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti;
-ureuje i obezbeuje korienje graevinskog zemljita i poslovnog
prostora;
-stara se o izgradnji, rekonstrukciji, odravanju i korienju lokalnih puteva i
ulica i drugih javnih objekata od optinskog znaaja; ureuje i obezbeuje
lokalni prevoz;
-stara se o zadovoljavanju potreba graana u oblasti prosvete, kulture,
zdravstvene i socijalne zatite, deije zatite, sporta i fizike kulture;

10
 -stara se o razvoju i unapreenju turizma, zanatstva, ugostiteljstva i trgovine;
-stara se o zatiti ivotne sredine, zatiti od elementarnih i drugih nepogoda;
zatiti kulturnih dobara od znaaja za optinu;
-zatiti, unapreenju i korienju poljoprivrednog zemljita;
-obavlja i druge poslove odreene zakonom.
-Optina samostalno, u skladu sa zakonom, donosi svoj budet i zavrni
raun, urbanistiki plan i program razvoja optine, utvruje simbole optine i
njihovu upotrebu.
-Optina se stara o ostvarivanju, zatiti i unapreenju ljudskih i manjinskih
prava, kao i o javnom informisanju u optini.
-Optina samostalno upravlja optinskom imovinom, u skladu sa zakonom.
-Optina, u skladu sa zakonom, propisuje prekraje za povrede optinskih
propisa.

10. REFERENDUM

-Referendum je oblik neposredne demokratije, tj. oblik neposrednog uea

graana u vrenju dravne vlasti i donoenja politikih odluka.
-Putem referenduma graani se izjanjavaju (neposredno i tajno) da li su za ili
protiv odreenog zakona, akta, politike ili druge odluke koje su ve donesene ili
se njihovo donoenje planira.
-Referendum moe biti u oblasti ustava, zakonodavstva, administracije, finansija
ili meunarodnog prava i odnosa.
-Moe biti:
-po obaveznosti odluke - obavezujui i savetodavni,
-po vremenu odravanja - prethodni ili naknadni,
-po obaveznosti odravanja - obavezni i fakultativni i
-po dejstvu odluke - konstitutivan ili abrogativan.

11
-Akt o raspisivanju republikog referenduma donosi Narodna skuptina na
predlog najmanje 50 narodnih poslanika, Vlade ili najmanje 100.000 biraa.
-Pravo izlaska na referendum imaju svi koji su upisani u biraki spisak. Glasanje
je lino i tajno.
-Moe biti raspisan na nivou republike,pokrajine ili lokalne samouprave.
-Od dana raspisivanja pa do dana sprovoenja referenduma moe proi najmanje
15 a najvie 90 dana.
-Plebiscit je organizovano izjanjavanje naroda na postavljeno mu pitanje.
Razlike izmeu referenduma i plebiscita su male samo to se referendum ee
primenjuje kada su u pitanju zakoni a plebiscit u vezi sa izjanjavanjem o obliku
vladavine ili nekom drugom vanom pitanju. Graani se izjanjavaju sa da ili ne.
-Graanska inicijativa predstavlja udruivanje graana i predlaganje skuptini
lokalne samouprave promenu statuta, donoenje pravnih akata i slino
prikupljanjem potpisa od strane inicijativnog odbora koji se osniva.
-Zbor graana predstavlja takoe skupljanje graana gde veinom glasova
prisutnih, izglasavaju zahteve i predloge pa ih zatim upuuju skuptini lokalne
samouprave.

11. ZAKON O SUKOBU INTERESA

-Sukob interesa je situacija koja je potencijalno tetna za javni interes, ali ne mora
predstavljati sama za sebe prestup, niti mora nastati voljom pojedinca koji se u
takvom sukobu interesa nalazi.
-Situacija sukoba interesa moe se razlikovati po vrsti na sledei nain:
a) aktuelni sukob interesa je kada javni slubenik odluuje povodom konkretne
stvari, npr., da li e zakljuiti ugovor sa firmom iji je vlasnik njegov bliski roak
ili prijatelj ili sa nekom drugom;

12
 b) potencijalni sukob interesa je, npr. kada optinski funkcioner ima privatnu
pekaru i uestvuje u radu tela koje je nadleno da regulie u kojim gradskim
oblastima se moe dozvoliti rad privatnih
pekara, ali do takvog odluivanja jo nije dolo;
c) prividni sukob interesa, npr., kada optinski odbornik uestvuje u radu
radnog tela te iste skuptine optine, iji ciljevi postojanja i rada nisu
suprotstavljeni ciljevima postojanja same skuptine optine.

-U samom Ustavu se, osim ve opisanog lana koji govori neposredno o sukobu
interesa, nalaze neke odredbe koje su takoe od znaaja za ovu materiju. To su
odredbe kojima se odreuje nespojivost funkcija, to je jedan od osnovnih
mehanizama za spreavanje da do sukoba interesa uopte doe:
-Narodni poslanik ne moe biti poslanik u skuptini autonomne pokrajine, niti
funkcioner u organima izvrne vlasti i pravosua, niti moe obavljati druge
funkcije, poslove i dunosti za koje je zakonom utvreno da predstavljaju
sukob interesa.
-Predsednik Republike ne moe obavljati drugu javnu funkciju ili
profesionalnu.
-lan Vlade ne moe biti narodni poslanik u Narodnoj skuptini, poslanik u
skuptini autonomne pokrajine i odbornik u skuptini jedinice lokalne
samouprave, niti lan izvrnog vea autonomne pokrajine ili izvrnog organa
jedinice lokalne samouprave.
-Zabranjeno je politiko delovanje sudija.
-Zabranjeno je politiko delovanje javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca.
-Sudija Ustavnog suda ne moe vriti drugu javnu ili profesionalnu funkciju
niti posao, izuzev profesure na pravnom fakultetu u Republici Srbiji, u skladu
sa zakonom.

13
 1. OSNOVNI POJMOVI RADNOG ODNOSA

-Radni odnos je pravni odnos dobrovoljno zasnovan izmeu zaposlenog lica i

poslodavca, u cilju obavljanja odreenih poslova i ostvarivanja prava na zaradu.
-Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ureuju se i kolektivnim
ugovorom i ugovorom o radu
-Optim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde vea prava i povoljniji
uslovi rada od prava i uslova utvrenih zakonom, kao i druga prava koja nisu
utvrena zakonom, osim ako zakonom nije drukije odreeno.
-Ugovorom o radu, ureuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa:
1) ako kod poslodavca nije osnovan sindikat
2) ako nijedan uesnik kolektivnog ugovora ne pokrene inicijativu za poetak
pregovora radi zakljuivanja kolektivnog ugovora;
3) ako uesnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za zakljuivanje
kolektivnog ugovora u roku od 60 dana od dana zapoinjanja pregovora;
4) ako sindikat, u roku od 15 dana od dana dostavljanja poziva za poetak
pregovora za zakljuivanje kolektivnog ugovora, ne prihvati inicijativu
poslodavca.
-Sindikatom, smatra se samostalna, demokratska i nezavisna organizacija
zaposlenih u koju se oni dobrovoljno udruuju radi zastupanja, predstavljanja,
unapreenja i zatite svojih profesionalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih,
kulturnih i drugih pojedinanih i kolektivnih interesa.

-Poslodavac je duan da:

1) zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu;
2) zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i zatite
ivota i zdravlja na radu;
3) zaposlenom prui obavetenje o uslovima rada, organizaciji rada, pravima i
obavezama koje proizlaze iz propisa o radu i propisa o bezbednosti i zatiti ivota
i zdravlja na radu;

14
4) zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrenih ugovorom o radu;
5) zatrai miljenje sindikata u sluajevima utvrenim zakonom, a kod
poslodavca kod koga nije obrazovan sindikat od predstavnika koga odrede
zaposleni.
-Zaposleni, jeste fiziko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca.
-Zaposleni ima pravo na odgovarajuu zaradu, bezbednost i zdravlje na radu,
zdravstvenu zatitu, zatitu linog integriteta, dostojanstvo linosti i druga prava
u sluaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno
obezbeenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike
zatite, u skladu sa zakonom i optim aktom, odnosno ugovorom o radu.
-Zaposlena ena ima pravo na posebnu zatitu za vreme trudnoe i poroaja.
-Zaposleni ima pravo na posebnu zatitu radi nege deteta, u skladu sa ovim
zakonom.
-Zaposleni mlai od 18 godina ivota i zaposlena osoba sa invaliditetom imaju
pravo na posebnu zatitu, u skladu sa zakonom.
-Zaposleni neposredno, odnosno preko svojih predstavnika, imaju pravo na
udruivanje, uee u pregovorima za zakljuivanje kolektivnih ugovora, mirno
reavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova, konsultovanje, informisanje
i izraavanje svojih stavova o bitnim pitanjima u oblasti rada.
-Zaposleni je duan:
1) da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi;
2) da potuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca
3) da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiu ili bi mogle da utiu
na obavljanje poslova utvrenih ugovorom o radu;
4) da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za ivot i zdravlje
i nastanak materijalne tete.

15
 2. UGOVOR O RADU

-Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.

-Ugovor o radu zakljuuju zaposleni i poslodavac.
-Ugovor o radu smatra se zakljuenim kad ga potpiu zaposleni i poslodavac.
Ugovor o radu zakljuuje se u najmanje tri primerka od kojih se jedan obavezno
predaje zaposlenom, a dva zadrava poslodavac.
-Ugovor o radu u ime i za raun poslodavca zakljuuje nadleni organ kod
poslodavca, odnosno lice utvreno zakonom ili optim aktom poslodavca ili lice
koje oni ovlaste.
-Ugovor o radu moe da se zakljui na neodreeno ili odreeno vreme.
-Ugovor o radu u kome nije utvreno vreme na koje se zakljuuje smatra se
ugovorom o radu na neodreeno vreme.
-Ugovor o radu zakljuuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku.
-Ako poslodavac sa zaposlenim ne zakljui ugovor o radu ovog, smatra se da je
zaposleni zasnovao radni odnos na neodreeno vreme danom stupanja na rad.
-Ugovor o radu sadri:
1) naziv i sedite poslodavca;
2) lino ime zaposlenog, mesto prebivalita, odnosno boravita zaposlenog;
3) vrstu i stepen strune spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog,
4) naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;
5) mesto rada;
6) vrstu radnog odnosa (na neodreeno ili odreeno vreme);
7) trajanje ugovora o radu na odreeno vreme i osnov za zasnivanje radnog
odnosa na odreeno vreme;
8) dan poetka rada;
9) radno vreme (puno, nepuno ili skraeno);
10) novani iznos osnovne zarade na dan zakljuenja ugovora o radu;

16
11) elemente za utvrivanje osnovne zarade, radnog uinka, naknade zarade,
uveane zarade i druga primanja zaposlenog;
12) rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;
13) trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.
-Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.
Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrenim ugovorom o radu, smatra se da
nije zasnovao radni odnos, osim ako je spreen da stupi na rad iz opravdanih
razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drukije dogovore.

3. USLOVI ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA

-Uslovi za osnivanje radnog odnosa su:

-navrenih 15 godina ivota,
-ispunjavanje uslova koje je predvideo poslodavac,
-lica mlaa od 18 godina moraju imati pismenu saglasnost roditelja,
-zdravstvenu sposobnost (rad koji zahteva posebnu psiho-fiziku spremnost
odnosno rad sa poveanim rizikom),
-isprave i dokazi o ispunjenju uslova za zasnivanje radnog odnosa;

-Poslodavac ne moe da zahteva od kandidata podatke o porodinom, odnosno

branom statusu i planiranju porodice, odnosno dostavljanja drugih dokaza koja
nisu od znaaja za obavljanje poslova za koje se zasniva radni odnos.
-Poslodavac ne moe da uslovljava zasnivanje radnog odnosa testom trudnoe,
osim ako se radi o poslovima kod kojih postoji znatan rizik za zdravlje ene i
deteta utvren od strane nadlenog zdravstvenog organa.

17
 4. VRSTE RADNOG ODNOSA

- Probni rad
-traje najdue 6 meseci,
-rad prestaje otkazom uz otkazni rok od najmanje 5 radnih dana ili istekom 6
meseci ukoliko zaposleni nije pokazao zadovoljavajue znanje i sposobnosti.
-Radni odnos na odreeno vreme
-zasniva se na vreme ije je trajanje unapred odreeno,
-najdue 12 meseci,
-postaje radni odnos na neodreeno ukoliko zaposleni nastavi da radi 5 radnih
dana po isteku roka
-sezonski poslovi, projekti, zamena zaposlenog koji je privremeno odsutan itd
-Radni odnos sa poveanim rizikom
-posotji poveani rizik od povreivanja, profesionalnih oboljenja ili drugi vid
oteenja zdravlja i pored svih preduzetih mera za ukljanjanje tetnih noksi na
radu,
-poslovi za koje je potrebno posebna psiho-fizika spremnost,
-samo ko ispuni posebne zdravstvene uslove;
-Radni odnos sa nepunim radnim vremenom
-kada ne postoji potreba
-rade dva zaposlena
-moe da se zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i na taj nain se
ostvari puno radno vreme;

Radni odnos za obavljanje van prostorija poslodavca

-Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca obuhvata rad
na daljinu i rad od kue.

18
-Ugovor o radu pored osnovnih odredaba sadri i:
1) trajanje radnog vremena prema normativima rada;
2) nain vrenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova
zaposlenog;
3) sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac duan da nabavi,
instalira i odrava;
4) korienje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu trokova za
njihovu upotrebu;
5) naknadu drugih trokova rada i nain njihovog utvrivanja;
Radni onos sa kunim pomonim osobljem
-Ugovorom o radu moe da se ugovori isplata dela zarade i u naturi
(obezbeivanje stanovanja i ishrane).
- Najmanji procenat zarade koji se isplauje u novcu ne moe biti nii od 50%
od zarade zaposlenog.
-Za vreme odsustvovanja poslodavac je duan da zaposlenom naknadu zarade
isplauje u novcu.
-Ugovor ne moe da se zakljui sakrvnim srodnikom bez obzira na stepen
srodstva i sa tazbinskim srodnikom do drugog stepena srodstva.

6. PRIPRAVNICI

-Poslodavac moe da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni
odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo odreenu
vrstu i stepen strune spreme, ako je to kao uslov za rad na odreenim
poslovima utvreno zakonom ili pravilnikom.
-Pripravniki sta traje najdue godinu dana, ako zakonom nije drukije
odredjeno.
-Za vreme pripravnikog staa, pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga
prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o
radu.
19
-Pripravnik ima sva prava kao i drugi zaposleni kod poslodavca i pravo na
novanu nadoknadu u iznosu od najmanje od 80% od osnovne zarade kao i na
druga primanja ustanovljena optim aktom.

7. RADNO VREME

-Radno vreme je ono koje je zaposlen duan da provede na poslu radi

obavljanja posla zbog kojeg je zasnovan radni odnos.
-Rad traje 5 radnih dana a radni dan traje 8 sati.
-Puno radno vreme iznosi 36-40 sati nedeljno.
-Nepuno radno vreme je krae od punog (npr. moe da nae drugog
poslodavca da dobije sate do punog radnog vremena).
-Skraeno radno vreme se uvodi na poslovima koji su teki (kao fiziki tako i
psihiki), naporni i tetni za zdravlje, kao i na poslovima poveanim rizikom.
Smanjenje najvie iznosi 10 sati nedeljno. Osim skraenja uvodi se i
beneficirani radni sta kako bi se zatitilo zdrvalje zaposlenog.
-Prekovremeno radno vreme je ono koje je due od punog, ne moe da traje
due od 4 sata dnevno, a najdue 240 sati godinje. Poseban vid je deurstvo
koje se posebno ureuje zakonom.
-Nono radno vreme je od 22 do 06 h, ne treba da traje due od jedno nedelje
neprekidno.
-Preraspodela radnog vremena znai da se u jednom periodu rad skrauje a u
drugom produava, tako da radna nedelja ne traje due od 60 sati. Ovo se
uvodi kada priroda delatnosti to trai, radi boljeg korienja sredstava,
racionalnijeg iskoriavanja radnog vremena ili ako je potrebno neki rad
obaviti u odreenom roku.
-Rad u smenama se organizuje tako da radnik ne treba da radi nonu smenu
due od nedelju dana neprekidno kao i da izmeu 2 smene mora postojati
najmanje 12 sati neprekidnog odmora.

20
 8. ODMORI

-Zaposleni ima pravo na:

1. odmor u toku dana:
-puno radno vreme 30 minuta
-nepuno radno vreme (4-6 sati dnevnog rada) vreme 15 minuta
-prekovremeno radno vreme 45 minuta
2. odmor izmeu dva radna dana u trajanju od 12 sati neprekidno.
3. odmor u toku nedelje u trajanju od najmanje 24 sata, s tim to poslodavac
moe da odredi da to ne bude nedelja ako priroda posla tako zahteva.
4. odmor u toku godine u trajanju od najmanje 20 radnih dana, s tim to 3 radne
nedelje mora iskoristiti u toku tekue godine a ostatak mora iskoristiti
najkasnije do 30. juna naredne.
-Zaposleni koji nema 6 meseci neprekidnog rada ili je prekid rada dui od 30
dana, zbog ega nije stekao uslov za godinji odmor ima pravo na 1/12
godinjeg odmora za svakih mesec dana u godini koje je proveo na radu.
-U godinji odmor se ne uraunavaju praznici, plaena odsustva i odsustva zbog
privremene spreenosti za rad (npr. Bolovanje).
-Poslodavac odluuje o godinjem odmoru i dostavlja reenje zaposlenom
najkasnije 15 dana pre predvienog poetka godinjeg odmora.
-Ako se ne iskoristi godinji odmor krivicom poslodavca, zaposleni ima pravo
na novanu odtetu u visini prosene zarade koju bi ostvario u prethodna 3
meseca.
-Rad se ne prekida ako se radi sa strankama i ako priroda posla to ne
dozvoljava.

21
 9. ODSUSTVA

Odsustva sa rada moe biti plaeno i neplaeno.

I Plaeno
7 dana:
-sklapanje braka
-poroaja supruge
-tee bolesti lana porodice
-i dr. sluajevi koji su utvreni ugovorom o radu ili nekim optim aktom
5 dana zbog smrti ueg lana porodice.
2 dana zbog dobrovoljnog davanja krvi
II Neplaeno
-Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiu na radu osim ako odsustvuje
sa rada (prosto reeno uva mu se posao samo ako odsustvuje zbog):
-odsluenja vojnog roka ,
-upuivanja na rad u inostranstvo (ovo pravo ima i brani drug)
-izbora (znai kada uestvuje na izborima na kojima ga biraju za neku javnu
funkciju)
-izdravanje kazne zatvora do 6 meseci.
-Po zavretku neplaenog odsustva zaposleni ima pravo da se vrati na rad u roku
od 15 dana.

22
 10. PRAZNICI

-Pravo na plaeno odsustvo sa rada zaposleni imaju za vreme dravnih i verskih

praznika.
Dravni praznici :
-Nova godina (1.i 2.januar)
-Dan dravnosti (15.februar Sretenjski ustav i poetak 1.srpskog ustanka)
-Praznik rad (1. i 2. maj)
-Dan pobede (9.maj dan kapitulacije nacistike Nemake) praznuje se
radno
-Dan primirja u prvom svetskom ratu (11.novembar)
Verski praznici :
-prvi dan pravoslavnog Boia (7.januar)
-pravoslvani uskrnji praznici (Veliki Petak i drugi dan uskrsa)
-pravoslavci (prvi dan krsne slave)
-katolici (za verske praznike tj. 25. decembar i katoliki Veliki Petak i drugi
dan uskrsa)
-muslimani (prvi dan Ramazanskog bajrama i Kurbanskog bajrama)
-jevreji (prvi dan Jom Kipura)
-Radno se praznuju pored Dana pobede (9.maja) i Sveti Sava (27.januara) i
Vidovdan (28.juna).
-Ako datum praznika padne u nedelju, praznuje se narednog dana.

23
 11. ZARADA, NAKNADA ZARADE

Zaposleni ima pravo na zaradu koja se utvruje optim aktom ili ugovorom o radu.
-Zaposlenima se garantuje ista zarada za isti rad, to podrazumeva istu naknadu za
istu strunu spremu, sposobnost, odgovornost, fiziki i psihiki rad.
-Zarada se sastoji od:
1. zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu :
-osnovna zarada (minimalac tj. minimalnu zaradu za minimalni radni uinak
i puno radno vreme provedeno na radu. Minimalac se odreuje na osnovu
trokova ivota, egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog, prosene
zarade u dravi, stope nezaposlenosti, ekonomske razvijenosti drave ...)
-radni uinak (kvalitet i obim obavljenog posla)
-uveana zarada : prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice, rad u
nonoj smeni - najmanje 26% od osnovice, za vreme praznika - najmanje
110% od osnovice)
2. zarada po osnovu doprinosa zaposlenog (bonusi za dobro obavljen posao)
3. druga primanja po osnovu radnog odnosa
-Zarade se isplauju u rokovima utvrenim ugovorom o radu, a najmanje jednom u
mesecu.
-Pravo na naknadu zarade zaposleni ima:
-za vreme praznika
-godinjeg odmora
-plaenog odsustva
-vojne vebe ili poziva dravnog organa
-privremene spreenosti za rad (najmanje u visini 65% prosene zarade u
prethodnih 12 meseci ako je spreenost za rad prouzrokovana boleu ili
povredom van rada, u visini 100% prosene zarade u prethodnih 12 meseci
pre ako je spreenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili
profesionalnom boleu)

24
 -prekid rada bez krivice zaposlenog (najmanje u visini 60% prosene zarade
u prethodnih 12 meseci zbog smanjenja obima rada do kojeg je dolo bez
krivice zaposlenog, najdue 45 radnih dana u kalendarskoj godini).
-Zaposleni ima pravo na naknadu trokova u skladu sa optim aktom i ugovorom o
radu, i to:
1) u visini cene prevozne karte u javnom saobraaju, ako poslodavac nije
obezbedio sopstveni prevoz;
2) za vreme provedeno na slubenom putu u zemlji;
3) za vreme provedeno na slubenom putu u inostranstvu;
4) smetaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije
zaposlenom obezbedio smetaj i ishranu bez naknade;
5) za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi
nain;
6) za regres za korienje godinjeg odmora.
-Poslodavac plaa:
-otpremninu prilikom odlaska u penziju zaposlenog
-pogrebne trokove zaposlenog
-naknadu za sluaj povrede na radu ili profesionalne bolesti zaposlenog

25
 12. PRESTANAK RADNOG ODNOSA-OTKAZ

-Radni odnos prestaje:

-istekom radnog vremena
-kada zaposleni navri 65 () tj. 60 () godina I 15 godina radnog staa
osiguranja
-sporazumom izmeu poslodavca i zaposlenog
-otkazom ugovora od strane zaposlenog ili poslodavca (poslodavac moe da
da otkaz ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost,
ponaanje, zloupotrebu bolovanja zaposlenog i slino ili ako iz bilo kog razloga
prestane potreba za obavljanje tog posla tj. nastane viak zaposlenih i tada ne sme
zaposliti novog zaposlenog u roku od 6 meseci na isto radno mesto. Pre davanja
otkaza zaposleni mora dobiti pisanim putem upozorenje za otkaz i najmanje 5
dana za izjanjavanje o upozorenju).
-Od saznanja osnova za otkaz poslodavac ima rok od 3 meseca da da otkaz.
-Razlog za otkaz nije opravdan u sluaju:
-privremene spreenosti usled bolesti
-povrede na radu ili profesionalne bolesti
-porodiljskog odsustva
-vojnog roka
-pripadnosti politikoj stranci, polu, rasi, nacionalnosti, veroispovesti.
-Po davanju otkaza poslodavac je duan da isplati sve zaostale zarade, da otkaz
da zaposlenom u pisanom obliku i lino.
-Otkaz se ne moe dati za vreme:
-trudnoe i porodiljskog odsustva
-nege deteta
-rada na odreeno vreme
-obavljanja funkcije predstavnika zaposlenih

26
 -obavljanja funkcije lana nadzornog i upravnog odbora
-obavljanja funkcije predsednika sindikata
-Pravosnanu presudu o nezakonitom otkazu donosi sud i tada zaposleni ima
pravo da se vrati na posao.
-Zaposlnei se moe privremeno udaljiti sa posla (zadrava sva prava i najdue
moe trajati 3 meseca posle kojih ili se vraa na rad ili dobija otkaz):
-zbog krivinog dela koji je uninjen na radu ili u vezi sa radom
-zbog povrede radne obaveze

27
 13. KOLEKTIVNI UGOVOR

-Kolektivnim ugovorom se u skladu sa zakonom, ureuju prava, obaveze, i

odgovornosti zaposlenog i poslodavaca. Zakljuuje se u pisanom obliku.
-Kolektivni ugovor moe biti:
I Opti
-Zakljuuje se na nivou Republike Srbije i vai za sve poslodavce i zaposlene.
-Njime se utvruje minimumprava i obaveza zaposlenih i poslodavaca.
-Zakljuuje se izmeu reprezentativnog udruenja poslodavaca i sindikata.
II Poseban
-Ureuje specifian poloaj zaposlenih u odreenim delatnostima (npr.
Zdravstvo)
III Kod poslodavca
-To je ugovor koji svi zaposleni zakljuuju kod nekog poslodavca odnosno u
nekoj ustanovi.
-Njime se razrauju detaljnije pitanja koja se tiu obaveza i prava zaposlenih
i poslodavca.
-Zakljuuje se izmeu poslodavca i sindikata kod poslodavca.

-Kolektivni ugovor se zakljuuje na period od 3 godine.

-Sporna pitanja koja se tiu kolektivnih ugovora izmeu dve strane se reava
arbitraom.

28
 14. ORGANIZACIJE ZAPOSLENIH I POSLODAVACA

1.Udruenje zaposlenih
-Savet zaposlenih daje miljenje i uestvuje u odluivanju o ekonomskim i
socijalnim pravima zaposlenih. Njega obrazuje vie od 50 zaposlenih kod
poslodavca.
-Sindikat je organizacija zaposlenih osnovana sa ciljem da pregovara sa
poslodavcem i izbori bolji status i zatitu prava zaposlenih.
-Zaposleni pristupa dobrovoljno sindikatu potpisivanjem pristupnice. Poslodavac
zaposlenom na ime sindikalne lanarine odbija iznos od zarade i uplauje ga na
raun sindikata.
-Sindikat je duan da poslodavcu dostavi akt o upisu u registar sindikalnih
organizacija i odluku o izboru predsednika i lanova sindikata, dok je poslodavac
duan da sindikatu obezbedi tehniko-prostorne uslove i pristup podacima
neophodnih za obavljanje sindikalnih aktivnosti.
-Sindikat se smatra reprezentativnim ako je:
-osnovan i deluje na naelima slobode sindikalnog delovanja,
-nezavistan od dravnih organa i poslodavaca,
-se finansira iz lanarine i sopstvenih prihoda,
-ima potreban broj lanova na osnovu pristupnica,
-upisan u registar sindikalnih organizacija u skladu sa zakonom,
-ima ulanjeno najmanje 15% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih kod
poslodavca;
2. Udruenje poslodavaca
-Udruenja poslodavaca su organizacije koje zastupaju interese poslodavaca.
-Udruenje poslodavaca je reprezentativno ako:
-je upisano u registar u skladu sa zakonom,
-ima potreban broj zaposlenih kod poslodavca,

29
 -je ulanjeno najmanje 10% poslodavaca od ukupnog broja u odreenoj
delatnosti;

15. ZATITA ZAPOSLENIH

1. Opta zatita
-Zaposleni je duan da potuje propise o bezbednosti i zatiti ivota i zdravlja na
radu kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje i zdravlje i bezbednost
drugih lica.
-Zaposleni je duan da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti
za bezbednost i zdravlje na radu.
-Zaposleni ne moe da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadlenog
zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogora njegovo zdravstveno stanje.
-Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrenim od strane nadlenog
zdravstvenog organa, ne moe da obavlja poslove koji bi izazvali pogoranje
njegovog zdravstvenog stanja.
2. Zatita linih podataka
-Zaposleni ima pravo uvida u dokumente koji sadre line podatke koji se uvaju
kod poslodavca i pravo da zahteva brisanje podataka koji nisu od neposrednog
znaaja za poslove koje obavlja, kao i ispravljanje netanih podataka.
- Lini podaci koji se odnose na zaposlenog ne mogu da budu dostupni treem
licu. Line podatke zaposlenih moe da prikuplja, obrauje, koristi i dostavlja
treim licima samo zaposleni ovlaen od strane direktora.
3. Zatita omladine
Zaposleni mlai od 18 godina ivota ne moe da radi na poslovima:
1) na kojima se obavlja naroito teak fiziki rad, radna mesta sa povecanim
rizikom
2) koji bi, na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog organa, mogli tetno i sa
poveanim rizikom da utiu na njegovo zdravlje i ivot s obzirom na njegove
psihofizike sposobnosti.

30
-Trokove lekarskog pregleda snosi poslodavac.
-Puno radno vreme zaposlenog mlaeg od 18 godina ivota ne moe biti due od
35 asova nedeljno, niti due od osam asova dnevno.
-Zabranjen je prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena
-Zaposleni mlai od 18 godina ivota ne moe da radi nou, osim:
1) ako obavlja poslove u oblasti kulture, sporta, umetnosti i reklamne delatnosti;
2) kada je neophodno da se nastavi rad prekinut usled vie sile i da mora da se
zavri bez odlaganja, a poslodavac nema na raspolaganju u dovoljnom broju
druge punoletne zaposlene. Poslodavac je duan da obezbedi nadzor nad radom
zaposlenog mlaeg od 18 godina ivota od strane punoletnog zaposlenog.
4. Zatita materinstva
Zaposlena za vreme trudnoe i zaposlena koja doji dete ne moe da radi :
-na poslovima koji su tetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, tetno zraenje
ili izloenost ekstremnim temperaturama i vibracijama.
-prekovremeno i nou, ako bi takav rad bio tetan za njeno zdravlje i zdravlje
deteta
-Zaposlena za vreme trudnoe ima pravo na plaeno odsustvo radi obavljanja
zdravstvenih pregleda u vezi sa trudnoom.
-Poslodavac je duan da zaposlenoj eni, koja se vrati na rad pre isteka godinu
dana od roenja deteta, obezbedi pravo na jednu ili vie dnevnih pauza u toku
dnevnog rada u ukupnom trajanju od 90 minuta ili na skraenje dnevnog radnog
vremena u trajanju od 90 minuta, kako bi mogla da doji svoje dete, ako dnevno
radno vreme zaposlene ene iznosi est i vie asova.
5. Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta
-Zaposlena ena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoe i poroaja, kao i
odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana.
-Zaposlena ena ima pravo da otpone porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza
nadlenog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre
vremena odreenog za poroaj.

31
-Otac deteta moe da koristi ovo pravo u sluaju kad majka iz opravdanih razloga
spreena da koristi to parvo i kada majka nije u radnom odnosu. Za vreme
porodiljskog odsustva zaposlena ena, odnosno otac deteta, ima pravo na
naknadu zarade, u skladu sa zakonom.
-Zaposlena ena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada
radi nege deteta za tree i svako naredno novoroeno dete u ukupnom trajanju od
dve godine.
-Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog tekog stepena
psihofizike ometenosti, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva
sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog
vremena, najdue do navrenih pet godina ivota deteta.
7. Zatita osoba sa invaliditetom i zaposlenog sa zdravstvenim smetnjama
-Zaposlenom - osobi sa invaliditetom poslodavac je duan da obezbedi
obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom.
-Ako poslodavac ne moe zaposlenom da obezbedi odgovarajui posao,
zaposleni se smatra vikom
8. Obavetenje o privremenoj spreenosti za rad
-Zaposleni je duan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja
privremene spreenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o
tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadri i vreme oekivane
spreenosti za rad. U sluaju tee bolesti, umesto zaposlenog, potvrdu
poslodavcu dostavljaju lanovi ue porodice ili druga lica sa kojima ivi u
porodinom domainstvu. Ako zaposleni ivi sam, potvrdu je duan da dostavi u
roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi
potvrdu. Lekar je duan da izda potvrdu iz stava 1. ovog lana. Ako poslodavac
posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu stava 1. ovog
lana, moe da podnese zahtev nadlenom zdravstvenom organu radi utvrivanja
zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom. Nain izdavanja i
sadraj potvrde o nastupanju privremene spreenosti za rad u smislu propisa o
zdravstvenom osiguranju sporazumno propisuju ministar i ministar nadlean za
zdravlje.

32
 1. OSNOVI PENZIONOG I INVALIDSKOG OSIGURANJA

Postoje dve vrste pio osiguranja :

-Obaveznim penzijskim i invalidskim osiguranjem obezbeuju se prava za sluaj
starosti, invalidnosti, smrti i telesnog oteenja.
-Dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje je osiguranje kojim se ostvaruje
vei obim prava od obima utvrenog obaveznim pi-osiguranjem.
-Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja stiu se i ostvaruju zavisno od
duine ulaganja i visine osnovice na koju je plaen doprinos za penzijsko i
invalidsko osiguranje i uz primenu naela solidarnosti.
-Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja jesu lina prava i ne mogu se
prenositi na druga lica.
-Pojedine kategorije osiguranika mogu izuzetno, u sluajevima i na nain utvren
ovim zakonom, sticati i ostvarivati pravo na penziju pod posebnim uslovima.
-Sredstva za poveane obaveze koje nastaju usled sticanja i ostvarivanja prava
pod posebnim uslovima za odreene kategorije osiguranika obezbeuju se u
budetu.
-Sredstva za penzijsko i invalidsko osiguranje obezbeuju se kod republikog
fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje .

33
 2. PIO-OBAVEZNI OSIGURANICI

Obavezno osigurana lica jesu:

1) zaposleni
2) lica koja samostalno obavljaju delatnost;
3) poljoprivrednici

Osiguranici zaposleni jesu:

1) lica u radnom odnosu, kod pravnog ili fizickog lica
2) civilna i profesionalna lica na slubi u Vojsci Srbije;
3) izabrana ili postavljena lica, ako za obavljanje funkcije ostvaruju zaradu
4) lica koja su zaposlena van prostorija poslodavca;
5) lica zaposlena u preduzeu koje obavlja delatnost ili usluge u inostranstvu, ako
nisu obavezno osigurana po propisima te zemlje
6) domai dravljani koji su na teritoriji Republike Srbije zaposleni kod stranih ili
meunarodnih pravnih ili fizikih lica,
7) domai dravljani zaposleni u inostranstvu, ako za to vreme nisu obavezno
osigurani kod stranog nosioca osiguranja;
8) strani dravljani i lica bez dravljanstva koji su na teritoriji Republike Srbije
zaposleni kod stranih pravnih ili fizikih lica;
9) lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove, ako
nisu osigurani po drugom osnovu;
10) lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove
preko omladinskih zadruga, a imaju navrenih 26 godina ivota, odnosno bez
obzira na godine ivota ako nisu na kolovanju;

34
11) lica za ijim je radom prestala potreba, dok ostvaruju novanu naknadu prema
propisima o radu i zapoljavanju.

Osiguranici samostalnih delatnosti jesu:

1) lica koja, u skladu sa zakonom, samostalno obavljaju privrednu ili drugu
delatnost
2) lica koja su osnivai, odnosno lanovi privrednih drutava
3) lica koja obavljaju poslove po osnovu autorskog ugovora, kao i poslove po
osnovu drugih ugovora
4) svetenici i verski slubenici ako nisu obavezno osigurani po osnovu zaposlenja;
5) lica koja su prestala da obavljaju samostalnu delatnost, dok ostvaruju novanu
naknadu prema propisima o radu i zapoljavanju.

Osiguranici poljoprivrednici

-Osiguranici poljoprivrednici su lica koja se bave poljoprivrednom delatnou kao

nosioci poljoprivrednog domainstva, lanovi poljoprivrednog domainstva, ako
nisu osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti, korisnici penzije ili
nisu na kolovanju.
-Poljoprivrednim domainstvom smatra se najmanje 0,5 hektara poljoprivrednog
zemljita, odnosno sa manje od 0,5 hektara poljoprivrednog zemljita, drugog
zemljita ili graevinske celine na kojem se obavlja poljoprivredna delatnost.
-Nosilac poljoprivrednog domainstva je lice koje je obveznik poreza na imovinu po
osnovu poljoprivrednog zemljita ili poreza na prihod od poljoprivrede i umarstva,
u skladu sa zakonom kojim se ureuje porez na imovinu i porez na dohodak graana.
-lan poljoprivrednog domainstva je lice koje ivi i radi na poljoprivrednom
domainstvu. Obavezno su osigurani nosilac poljoprivrednog domainstva a ostali
lanovi domainstva, mogu se osigurati pod uslovom propisanim ovim zakonom.

35
 3. PRAVA IZ PIO

1. Za sluaj starosti -
a)pravo na starosnu penziju
- kada navri 65 (mukarac), odnosno 60 (ena) godina ivota i najmanje 15
godina penzijskog staa
- kad navri 45 godina staa osiguranja.
-osiguranik ena koja navri najmanje 15 godina staa osiguranja, stie pravo
na starosnu penziju kad navri 60 god. i 6 meseci ivota,
-svake godine starosna dob se poveava i do 2031.god iznosie 64 god i 10
meseci
b)prevremena starosna penzija
-Osiguranik stie pravo na prevremenu starosnu penziju kad navri najmanje
40 godina staa osiguranja i najmanje 60 godina ivota.
-izuzetno :
- u 2015. godini 40 godina staa osiguranja i najmanje 55 godina ivota
(mukarac), odnosno 36 godina i etiri meseca staa osiguranja i najmanje 54
godine i etiri meseca ivota (ena);
- u 2023. godini, 40 godina staa osiguranja i najmanje 60 godina ivota
(mukarac), odnosno 40 godina staa osiguranja i najmanje 59 godina i est
meseci ivota (ena).
2. Za sluaj invalidnosti - pravo na invalidsku penziju
-Invalidnost je oteenje zdravlja koje prouzrokuje potpuni gubitak radne
sposobnosti.
Osiguranik kod koga nastane potpuni gubitak radne sposobnosti stie ovo pravo:
- ako je invalidnost uzrokovana povredom na radu ili profesionalnom boleu
odn.

36
 - ako je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili boleu pre
navrenja godina ivota propisanih za sticanje prava na starosnu penziju (65 za
mukarca i 60 za enu) i najmanje 5 godina staa osiguranja.
- ako je invalidnost prouzrokovana povredom vam rada ili boleu pre
navrene 30. godine :
- kad je invalidnost nastala do navrene 20 godine ivota - ako ima godinu
dana staa osiguranja;
-kad je invalidnost nastala do navrene 25 godine ivota - ima najmanje dve
godine staa osiguranja;
-kad je invalidnost nastala do navrene 30 godine ivota - ima najmanje tri
godine staa osiguranja.
3. Za sluaj smrti
- pravo na porodinu penziju penziju i pravo na naknadu pogrebnih trokova
Pravo na porodinu penziju ostvaruju lanovi porodice umrlog osiguranika, koji
je:
- imao navrenih najmanje 5 godina staa osiguranja ili je ispunio uslove za
invalidsku penziju
- bio korisnik starosne ili invalidske penzije
-lanovima porodice smatraju se brani drug, deca i roditelji koje je osiguranik
izdravao.
-Dete stie pravo na porodicnu penziju do 15 god ivota ili 20 god ivota ako
pohaja srednju skolu ili 26 god ivota ako pohaa fakultet.
-Roditelj umrlog osiguranika ima pravo na penziju ako je navrio 65 god ivota
odnosno 60 god za ene i ako je potpuno nesposoban za rad.
-Pravo na naknadu pogrebnih trokova u sluaju smrti korisnika penzije, pripada
licu koje je izvrilo sahranu.
4. Za sluaj telesnog oteenja prouzrokovanog povredom na radu ili
profesionalnom boleu - pravo na novanu naknadu za telesno oteenje
-Telesno oteenje je bitnije oteenje delova tela koje otaeva normalnu
aktivnost organizma i iziskuje vee napore u ostvarivanju ivotnih potreba, bez

37
obzira da li to prouzrokuje ili ne prouzrokuje invalidnost. Pravo na invalidnost
stie se kada je telesno oteenje najmanje 30%. Prema teini, telesna oteenja
se razvrstavaju u 8 stepena (od 30% do 100% oteenja).
5. Pravo na naknadu za pomo i negu drugog lica
Osiguranik ili korisnik penzije kome je utvrena potreba za pomoi i negom
drugog lica radi zadovoljavanja osnovnih ivotnih potreba, ima parvo na novanu
naknadu.

4.5. POVREDA NA RADU I PROFESIONALNA BOLEST

-Povreda na radu je povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj

i uzronoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran.
Povredom na radu smatra se i povreda
- zaposleni pretrpi pri obavljanju posla na koji nije rasporeen,ali koji obavlja u
interesu poslodavca kod koga je zaposlen.
-koju osiguranik pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto,
-na putu preduzetom radi izvravanja slubenih poslova i na putu preduzetom
radi stupanja na rad
Povredom na radu smatra se i povreda:
1) u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesrea;
2) u vojnoj vebi ili u vrenju drugih obaveza iz oblasti odbrane zemlje
utvrenih zakonom;
3) na radnom kampu ili takmienju (proizvodnom, sportskom i dr.);
4) na drugim poslovima i zadacima za koje je zakonom utvreno da su od
opteg interesa.
Profesionalne bolesti su odreene bolesti nastale duim neposrednim uticajem
procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je osiguranik
obavljao.

38
 6. PENZIJSKI STA

Penzijski sta obuhvata:

1) vreme koje se rauna u sta osiguranja i poseban sta prema odredbama ovog
zakona;
2) vreme koje je, kao sta osiguranja i poseban sta, raunato u penzijski sta
prema propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona.
-U sta osiguranja rauna se i vreme koje je osiguranik proveo
- u svojstvu vojnog osiguranika
-na radu po osnovu koga je bio obavezno osiguran i za koje je uplaen doprinos
za PIO.
1. Sta osiguranja koji se rauna sa efektivnim trajanjem
-U sta osiguranja rauna se vreme provedeno na radu odnosno u osiguranju, u
efektivnom trajanju :
-vreme za koje osiguranik prima novanu naknadu za koju je plaen doprinos.
- vreme koje osiguranik provede na obavljanju privremenih i povremenih
poslova za koje je plaen doprinos.
- vreme za koje je lice uplaivalo doprinos.
-vreme za koje je osiguranik ostvario ugovorenu naknadu za koju je plaen
doprinos.
-Sta osiguranja se utvruje na taj nain to se iznos ugovorene naknade na koju
se plaa porez deli sa najniom osnovicom za plaanje doprinosa koja vai u
momentu uplate doprinosa
2. Sta osiguranja koji se rauna sa uveanim trajanjem
-Osiguraniku koji radi na naroito tekim, opasnim i za zdravlje tetnim radnim
mestima, sta osiguranja u efektivnom trajanju raunase sa uveanim trajanjem.
-Stepen uveanja staa osiguranja zavisi od teine, opasnosti i tetnosti rada,
odnosno od prirode posla, a moe iznositi najvie 50%.

39
-Osiguraniku sta osiguranja rauna se sa uveanim trajanjem pod uslovom da je
na tekim i opasnim radnim mestima ovog zakona efektivno proveo ukupno
najmanje 10 godina, odnosno ukupno najmanje pet godina ako je utvrena
invalidnost.
-Zaposlenom u Ministarstvu unutranjih poslova svakih 12 meseci efektivno
provedenih na tim poslovima rauna se najvie kao 16 meseci staa osiguranja u
zavisnosti od teine ovih poslova.
-Izuzetno nadleni ministar utvruje radna mesta i poslove na kojima se
zaposlenom u Ministarstvu unutranjih poslova svakih 12 meseci efektivno
provedenih na tim poslovima rauna kao 18 meseci staa osiguranja.
-Sta osiguranja sa uveanim trajanjem rauna se i osiguranicima:
-osiguranici s telesnim oteenjem od najmanje 70%, vojni invalidi od prve do
este grupe,
-civilni invalidi rata od prve do este grupe, slepa lica, lica obolela od distrofije
ili srodnih miinih i neuromiinih oboljenja, od paraplegije i cerebralne i deije
paralize i od multipleks skleroze.
Ovim osiguranicima svakih 12 meseci efektivno provedenih na radu rauna se
kao 15 meseci staa osiguranja.
3. Poseban sta
-Osiguraniku - eni koja je rodila tree dete, po tom osnovu uraunava se u
posebni sta vreme u trajanju od dve godine.
Osiguraniku - eni uraunava se u posebni sta vreme u trajanju od:
1) est meseci, koja je rodila jedno dete;
2) godinu dana, koja je rodila dvoje dece.

40
 7.UTVRIVANJE VISINE PRAVA IZ PIO

1. Starosna i invalidska penzija

-Visina starosne i invalidske penzije odreuje se tako to se lini bodovi pomnoe
sa vrednou opteg boda na dan ostvarivanja prava.
-Lini bodovi osiguranika utvruju se mnoenjem linog koeficijenta osiguranika i
njegovog penzijskog staa.
-Godinji lini koeficijent predstavlja odnos ukupne zarade osiguranika i prosene
godinje zarade u Republici za istu kalendarsku godinu.
-Pri odreivanju godinjeg linog koeficijenta uzimaju se zarade, naknade zarade,
odnosno osnovice osiguranja, kao i ugovorene naknade koje su sluile za
obraunavanje i plaanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, na koje je
plaen doprinos i koje su utvrene u matinoj evidenciji.
-Godinji lini koeficijent moe iznositi najvie pet.
-Podatak o prosenoj godinjoj zaradi u Republici objavljuje organ nadlean za
poslove statistike.
-Osiguraniku koji ostvari naknadu prema propisima o zdravstvenom osiguranju i
za vreme porodiljskog odsustva, za izraunavanje godinjeg linog koeficijenta, za
vreme ostvarivanja ovih naknada, uzima se ta naknada.
-Osiguraniku kome se ne mogu utvrditi godinji lini koeficijenti ni za jednu
kalendarsku godinu, godinji lini koeficijent iznosi jedan.
-Osiguraniku za koga u matinoj evidenciji nisu utvreni podaci o zaradi,
naknadi zarade, odnosno osnovici osiguranja za pojedine kalendarske godine za
zraunavanje godinjeg linog koeficijenta uzima se:
1) za period od 1. januara 1970. godine do 31. decembra 1992. godine - prosena
godinja neto zarada zaposlenih u Republici Srbiji;
2) za period od 1. januara 1994. godine do 31. decembra 1998. godine - iznos
garantovane zarade;
3) za period od 1. januara 1999. godine do 31. avgusta 2004. godine - iznos najnie

41
osnovice osiguranja za I i II stepen strunosti;
4) za period od 1. septembra 2004. godine - iznos najnie mesene osnovice
doprinosa.
-Osiguraniku koji nema utvren sta osiguranja za celu kalendarsku godinu, godinji
lini koeficijent utvruje se srazmerno stau osiguranja navrenom u toj
kalendarskoj godini.
-Lini koeficijent utvruje se tako to se zbir godinjih linih koeficijenata podeli sa
periodom (godine, meseci i dani) za koje su obraunati, s tim to se svaka godina
rauna kao 1, svaki mesec kao 0,0833, a svaki dan kao 0,00278.
-Penzijski sta iskazan u godinama, mesecima i danima moe iznositi najvie 45
godina.
-Za odreivanje visine starosne penzije osiguraniku eni, navren sta osiguranja
uveava se za 6%.
-Za odreivanje visine invalidske penzije, ako je uzrok invalidnosti povreda na radu
ili profesionalna bolest, pri utvrivanju linih bodova rauna se 40 godina
penzijskog staa.
Za odreivanje visine invalidske penzije, ako je uzrok invalidnosti bolest ili povreda
van rada, pri utvrivanju linih bodova, dodaju se godine penzijskog staa od dana
prestanka osiguranja, tako to se:
1) osiguraniku mlaem od 53 godine ivota dodaje 2/3 penzijskog staa koji mu
nedostaje do navrenih 53 godine ivota i 1/2 penzijskog staa koja nedostaje
osiguraniku eni od 53 godine ivota do navrenih 58 godina ivota, a osiguraniku
mukarcu od 53 godine ivota do navrenih 63 godine ivota;
2) osiguraniku starijem od 53 godine ivota dodaje 1/2 penzijskog staa koja
nedostaje osiguraniku eni do navrenih 58 godina ivota, a osiguraniku mukarcu
do navrenih 63 godine ivota.
-Za odreivanje visine invalidske penzije osiguraniku eni, navren sta osiguranja
i penzijski sta, uveava se za 6%.

42
-Osiguraniku kod koga je invalidnost prouzrokovana delimino povredom na radu
ili profesionalnom boleu a delimino boleu ili povredom van rada, odreuje se
jedna invalidska penzija koja se sastoji od srazmernih delova odreenih po osnovu
povrede na radu ili profesionalne bolesti, odnosno po osnovu bolesti ili povrede van
rada prema njihovom uticaju na ukupnu invalidnost, s tim to tako obraunata
penzija ne moe iznositi vie od penzije odreene sa 40 godina penzijskog staa.
-Visina prevremene starosne penzije odreuje se na isti nain kao i visina starosne
penzije, s tim to se iznos tako odreene penzije trajno umanjuje za 0,34% za svaki
mesec pre navrenih 65 godina ivota.
-Iznos prevremene starosne penzije umanjuje se najvie do 20,4%.
2. Porodina penzija
-Porodina penzija odreuje se od penzije koja je korisniku pripadala u asu smrti,
u procentu koji se utvruje prema broju lanova porodice koji imaju pravo na tu
penziju, i to:
1) ako penzija pripada samo lanovima ue porodice ili samo lanovima ire
porodice umrlog osiguranika odnosno korisnika prava odreuje se u sledeim
procentima:
- za jednog lana 70%;
- za dva lana 80%;
- za tri lana 90%;
- za etiri lana ili vie lanova 100%.
2) ako penzija pripada i lanovima ue porodice i lanovima ire porodice umrlog
osiguranika odnosno korisnika prava, lanovima ue porodice odreuje se porodina
penzija prema taki 1) ovog stava, a lanovima ire porodice pripada ostatak do
iznosa starosne, prevremene starosne penzije ili invalidske penzije iz ovog stava.

-Kao najmanji osnov za odreivanje porodine penzije uzima se penzija umrlog

osiguranika, odreena za penzijski sta od 20 godina.

43
-Ukupan iznos porodine penzije ne moe prei najvii iznos starosne, prevremene
starosne penzije odnosno invalidske penzije.
-Deca bez oba roditelja imaju pravo, pored porodine penzije po jednom roditelju, i
na porodinu penziju po drugom roditelju.
3. Novana naknada za telesno oteenje
-Visina novane naknade za telesno oteenje odreuje se u procentu
telesnog oteenja.
-Novana naknada za telesno oteenje pripada u stalnom mesenom iznosu.
4. Naknada pogrebnih trokova
-Naknada pogrebnih trokova pripada u visini jedne i po prosene penzije u fondu u
prethodnom kvartalu, u odnosu na dan smrti korisnika.
4a Novana naknada za pomo i negu drugog lica
-Visina novane naknade za pomo i negu drugog lica odreuje se u visini iznosa
usklaene novane naknade za pomo i negu zateenih korisnika ovog prava u
osiguranju zaposlenih.
5. Najnii i najvii iznos penzije
-Ako najnii iznos penzije isplaene za prethodnu godinu iznosi manje od 27% od
iznosa prosene zarade zaposlenih bez poreza i doprinosa na teritoriji Republike u
prethodnoj godini, najnii iznos penzije vanredno se usklauje od 1. januara tekue
godine za procenat kojim se obezbeuje da se najnii iznos penzije za prethodnu
godinu dovede na nivo od 27% prosene zarade bez poreza i doprinosa u prethodnoj
godini.
-Najvii iznos penzije odreuje se tako to lini koeficijent ne moe iznositi vie od
3,8.

44
 1. ZDRAVSTVENO OSIGURANJE-OSNOVNE ODREDBE I PODELA

-U Republici Srbiji zdravstveno osiguranje je obavezno i dobrovoljno zdravstveno

osiguranje.
-Obaveznim zdravstvenim osiguranjem se obezbeuju pravo na zdravstvenu zatitu
i pravo na novane naknade.
-Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je osiguranje od nastanka rizika plaanja
uea u trokovima zdravstvene zatite, osiguranje graana koji se nisu ukljuili u
obavezno zdravstveno osiguranje, kao i osiguranje na vei obim i standard i druge
vrste prava iz zdravstvenog osiguranja.
-Obavezno zdravstveno osiguranje obezbeuje se i sprovodi u Republikom fondu
za zdravstveno osiguranje i u organizacionim jedinicama Republikog fonda,
filijalama.
-Dobrovoljno zdravstveno osiguranje mogu da sprovode pravna lica koja obavljaju
delatnost osiguranja, kao i Republiki fond.
-Prava iz obaveznog i dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ne mogu se prenositi
na druga lica, niti se mogu nasleivati.
-Novane naknade koje su dospele za isplatu, a ostale su neisplaene usled smrti lica
obuhvaenih obaveznim, odnosno dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem, mogu
se nasleivati.
-Sredstva za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeuju
se uplatom doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, kao i iz drugih izvora.

45
 2. NAELA OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA

1.Naelo obaveznosti ostvaruje se organizovanjem i sprovoenjem sveobuhvatnog

obaveznog zdravstvenog osiguranja za zaposlene i kojim osiguranici za sebe i
lanove svojih porodica obezbeuju pravo na zdravstvenu zatitu i pravo na novane
naknade. Naelo obaveznosti obezbeuje se obavezom plaanja doprinosa za
obavezno zdravstveno osiguranje od strane zaposlenih i poslodavaca.
2. Naelo solidarnosti i uzajamnosti ostvaruje se uspostavljanjem meugeneracijske
solidarnosti i uzajamnosti, solidarnosti i uzajamnosti izmeu polova, izmeu
bolesnih i zdravih, kao i izmeu lica razliitog materijalnog statusa, u obezbeivanju
i korienju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
3. Naelo javnosti ostvaruje se pravom osiguranih lica na sve vrste informacija u
vezi sa pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i javnou rada organa i
slubi Republikog fonda za potrebe osiguranih lica.
4. Naelo zatite prava osiguranih lica i zatite javnog interesa ostvaruje se
preduzimanjem mera i aktivnosti koje omoguavaju da osigurano lice to lake
zatiti i ostvari svoja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, vodei rauna da
ostvarivanje tih prava ne bude na tetu prava i pravnih interesa drugih osiguranih
lica niti u suprotnosti sa zakonom utvrenim javnim interesom.
-Naelo zatite prava osiguranih lica i zatite javnog interesa ostvaruje se i obavezom
Republikog fonda da osiguranim licima ukae na postojanje osnova za ostvarivanje
prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i na obaveze osiguranog lica radi
ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
5. Naelo stalnog unapreivanja kvaliteta obaveznog zdravstvenog osiguranja
ostvaruje se praenjem savremenih dostignua u oblasti obaveznog zdravstvenog
osiguranja i sprovoenjem mera i aktivnosti kojima se u skladu sa razvojem sistema
zdravstvenog osiguranja poveavaju mogunosti povoljnijeg ostvarivanja prava iz
obaveznog zdravstvenog osiguranja za svako osigurano lice.

6. Naelo ekonominosti obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruje se stalnim

nastojanjem da se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruju uz to
manje finansijskih i drugih sredstava.

46
 3.OSIGURANICI

Osiguranici su fizika lica koja su obavezno osigurana u skladu sa ovim zakonom, i

to:
1) lica u radnom odnosu, zaposleni
2) civilna lica na slubi u Vojsci i vojnim jedinicama i vojnim ustanovama;
3) izabrana, imenovana ili postavljena lica, ako za obavljanje funkcije ostvaruju
zaradu, odnosno platu ili naknadu zarade;
4) lica koja obavljaju poslove van prostorija poslodavca;
5) lica koja obavljaju poslove kunog pomonog osoblja;
6) dravljani Republike koji su na teritoriji Republike zaposleni kod stranih ili
meunarodnih organizacija i ustanova
7) zaposleni upueni na rad u inostranstvo
8) zaposleni roditelj, usvojitelj, hranitelj, odnosno staratelj koji odsustvuje sa rada
dok dete ne navri tri godine ivota, dok mu miruju prava i obaveze po osnovu rada,
u skladu sa propisima o radu;
9) dravljani Republike zaposleni u inostranstvu kod stranog poslodavca koji nemaju
zdravstveno osiguranje stranog nosioca zdravstvenog osiguranja
10) strani dravljani i lica bez dravljanstva koji su, na teritoriji Republike, zaposleni
kod stranih pravnih ili fizikih lica
11) dravljani Republike zaposleni u domainstvima dravljana Republike u radnom
odnosu u inostranstvu kod organizacije ije je sedite na teritoriji Republike;
12) lica koja imaju pravo na novanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, prema
propisima o zapoljavanju;
13) lica koja obavljaju privremene i povremene poslove u skladu sa zakonom kojim
se ureuje rad (lica koja nisu u radnom odnosu, zaposleni koji rade nepuno radno
vreme - do punog radnog vremena i korisnici starosne penzije);
14) lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove preko
omladinske, odnosno studentske zadruge a imaju navrenih 26 godina ivota,
odnosno bez obzira na godine ivota ako nisu na kolovanju;
47
15) lica koja po prestanku radnog odnosa ostvaruju pravo na naknadu zarade zbog
povrede na radu ili profesionalne bolesti, u skladu sa ovim zakonom;
16) lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovorene poslove
17) lica koja su osnivai, lanovi, odnosno akcionari privrednih drutava koji u njima
nisu zasnovali radni odnos ali obavljaju odreene poslove
18) preduzetnici koji su registrovani za obavljanje zakonom dozvoljene delatnosti u
vidu zanimanja radi samostalnog obavljanja delatnosti, obavljanja delatnosti
slobodne profesije, kao i samostalni umetnici
19) sportisti, koji u skladu sa zakonom kojim se ureuje sport obavljaju sportsku
delatnost kao samostalnu delatnost;
20) svetenici i verski slubenici koji te poslove obavljaju kao samostalnu delatnost;
21) poljoprivrednici stariji od 18 godina ivota, koji obavljaju poljoprivrednu
delatnost kao jedino ili osnovno zanimanje
22) korisnici penzije i prava na novane naknade koji su ova prava ostvarili prema
propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju;
23) lica koja primaju penziju ili invalidninu iskljuivo od inostranog nosioca
osiguranja i koja imaju prebivalite ili boravite u Republici
24) strani dravljani koji na teritoriji Republike rade kod domaih organizacija,
25) strani dravljani za vreme kolovanja ili strunog usavravanja na teritoriji
Republike.

-Osiguranicima, u smislu ovog zakona i pod uslovima propisanim ovim zakonom,

smatraju se i lica koja pripadaju grupaciji stanovnitva koja je izloena poveanom
riziku obolevanja; lica ija je zdravstvena zatita potrebna u vezi sa spreavanjem,
suzbijanjem, ranim otkrivanjem i leenjem bolesti od veeg socijalno-medicinskog
znaaja; kao i lica koja su u kategoriji socijalno ugroenog stanovnitva, ako prava
iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ne ostvaruju kao lanovi porodice
osiguranika, i to:
1) deca do navrenih 18 godina ivota, kolska deca i studenti do kraja propisanog
kolovanja, a najkasnije do navrenih 26 godina, u skladu sa zakonom;

48
2) ene u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoe, poroaja i materinstva
do 12 meseci nakon poroaja;
3) lica starija od 65 godina ivota;
4) osobe sa invaliditetom, po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, kao
i mentalno nedovoljno razvijena lica;
5) lica u vezi sa leenjem od HIV infekcije ili drugih zaraznih bolesti koje su
utvrene posebnim zakonom kojim se ureuje oblast zatite stanovnitva od zaraznih
bolesti, malignih bolesti, hemofilije, eerne bolesti, psihoze, epilepsije, multiple
skleroze, lica u terminalnoj fazi hronine bubrene insuficijencije, cistine fibroze,
sistemske autoimune bolesti, reumatske groznice, bolesti zavisnosti, oboleli od
retkih bolesti; kao i lica obuhvaena zdravstvenom zatitom u vezi sa davanjem i
primanjem tkiva i organa;
6) monasi i monahinje;
7) materijalno neobezbeena lica koja primaju novanu socijalnu pomo, odnosno
koja su korisnici porodine invalidnine, po propisima o socijalnoj zatiti, odnosno
po propisima o zatiti boraca, vojnih invalida i civilnih invalida rata;
8) korisnici stalnih novanih pomoi, kao i pomoi za smetaj u ustanove socijalne
zatite ili u druge porodice, po propisima o socijalnoj zatiti;
9) nezaposlena lica i druge kategorije socijalno ugroenih lica iji su meseni prihodi
ispod prihoda utvrenih u skladu sa ovim zakonom;
10) korisnici pomoi - lanovi porodice iji je hranilac na odsluenju vojnog roka;
11) lica romske nacionalnosti koja zbog tradicionalnog naina ivota nemaju stalno
prebivalite, odnosno boravite u Republici;
12) rtve nasilja u porodici;
13) rtve trgovinom ljudima;
14) lica koja su obuhvaena obaveznom imunizacijom u skladu sa propisima kojima
se ureuje zdravstvena zatita stanovnitva od araznih bolesti;
15) lica koja su obuhvaena ciljanim preventivnim pregledima, odnosno skriningom
prema odgovarajuim republikim programima;
16) samohrani roditelji sa decom do sedam godina ivota iji su meseni prihodi
ispod prihoda utvrenih u skladu sa ovim zakonom.

49
 4. PRAVA IZ OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA

Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja jesu:

1) pravo na zdravstvenu zatitu;
2) pravo na naknadu zarade za vreme privremene spreenosti za rad osiguranika
3) pravo na naknadu trokova prevoza u vezi sa korienjem zdravstvene zatite
-Za ostvarivanje prava, osiguranici moraju da imaju sta osiguranja u obaveznom
zdravstvenom osiguranju u trajanju od najmanje tri meseca neprekidno ili est
meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci, pre poetka korienja prava iz
obaveznog zdravstvenog osiguranja
-Izuzetno od stava, osiguranik ostvaruje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja
i u sluaju ako nisu ispunjeni uslovi u pogledu prethodnog osiguranja, i to:
1) u sluaju povrede na radu ili profesionalne bolesti osiguranika
2) u sluaju hitne medicinske pomoi i ostvarivanja pripadajuih novanih naknada
3) za ostvarivanje prava na naknadu zarade u visini minimalne zarade utvrene u
skladu sa propisima o radu za mesec za koji se naknada zarade isplauje.

1.Pravo na zdravstvenu zatitu koje se obezbeuje obaveznim zdravstvenim

osiguranjem :
1) mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti;
2) preglede i leenje ena u vezi sa planiranjem porodice kao i u toku trudnoe,
poroaja i materinstva do 12 meseci nakon poroaja;
3) preglede i leenje u sluaju bolesti i povrede;
4) preglede i leenje bolesti usta i zuba;
5) medicinsku rehabilitaciju u sluaju bolesti i povrede;
6) lekove i medicinska sredstva;

50
 7) proteze, ortoze i druga pomagala za kretanje, stajanje i sedenje, pomagala za vid,
sluh, govor, stomatoloke nadoknade, kao i druga pomagala
-1.Mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti :
- zdravstveno vaspitanje koje se sprovodi organizovanjem posebnih predavanja
- sistematski i ostali pregledi dece do navrenih 18 godina ivota, najkasnije do
navrenih 26 godina ivota
- preventivne stomatoloke i profilaktike mere za prevenciju bolesti usta i zuba kod
trudnica i dece do navrenih 18 godina ivota, najkasnije do navrenih 26 godina
ivota.
- zdravstveno vaspitanje u vezi sa planiranjem porodice, prevencijom trudnoe,
kontracepcijom i hirurkom sterilizacijom, testiranjem na trudnou, testiranjem i
leenjem seksualno prenosivih bolesti i HIV infekcije
- vakcinacija, imunoprofilaksa i hemoprofilaksa
- higijensko-epidemioloke i druge zakonom predviene mere i postupke u vezi sa
spreavanjem, otkrivanjem i leenjem HIV infekcije i drugih zaraznih bolesti i
spreavanjem njihovog irenja.
2. Pregledi i leenje u vezi sa trudnoom, poroajem i postnatalnim periodom
- pregledi i leenje od strane ginekologa i babice koji se odnose na trudnou
-bolniko leenje kada je medicinski neophodno i poroaj u zdravstvenoj ustanovi;
-patronane posete i pomo porodilji i rutinska nega novoroeneta od strane
patronane sestre;
-dijagnostika i leenje steriliteta.
3. Pregledi i leenje u sluaju bolesti i povreda
- ukazivanje hitne medicinske pomoi na mestu medicinske hitnosti ili u
zdravstvenoj ustanovi
-hitan sanitetski prevoz za bolesti ili povrede koje su opasne po ivot osiguranog
lica;
- sanitetski prevoz koji nije hitan, kada je opravdan i medicinski neophodan;

51
- pregledi i leenje u primarnoj zdravstvenoj zatiti, kao i u kui osiguranika, od
strane izabranog lekara;
- ambulantni pregledi i leenje kod specijaliste i zdravstvenog saradnika, po uputu
izabranog lekara;
- laboratorijska, rendgenska i druga dijagnostika
- stacionarno leenje kada je opravdano i medicinski neophodno
- pravo na pratioca osiguranom licu do navrenih 15 godina ivota, kao i starijem
licu koje je tee telesno ili duevno ometeno u razvoju
- kuno leenje kada je opravdano i medicinski neophodno.
4. Pregledi i leenja bolesti usta i zuba
- pregled i leenje bolesti usta i zuba kod dece do navrenih 18 godina ivota,
najkasnije do navrenih 26 godina ivota, starijih lica koja su teko telesno ili
duevno ometena u razvoju, kao i lica sa teim uroenim ili steenim deformitetom
lica i vilice
- pregledi i leenje bolesti usta i zuba, izuzev protetskog zbrinjavanja, kod ena u
vezi sa trudnoom i 12 meseci posle poroaja;
-ukazivanje hitne stomatoloke zdravstvene zatite za odrasle;
-pregledi i leenje bolesti usta i zuba, izuzev protetskog zbrinjavanja, pre
transplantacije bubrega, odnosno operacija na srcu;
-pregledi i leenje bolesti usta i zuba u okviru preoperativnog i postoperativnog
tretmana malignih bolesti maksilofacijalnog predela;
-urgentni stomatoloki i hirurki pregledi i leenje povreda zuba i kostiju lica,
ukljuujui primarnu rekonstrukciju osteosintetskim materijalom;
-izrada akrilatne totalne i subtotalne proteze kod osoba starijih od 65 godina ivota;
-neophodan stomatoloki tretman, ukljuujui i fiksne ortodonske aparate u okviru
preoperativnog i postoperativnog tretmana kod osoba sa uroenim i steenim teim
deformitetom lica i vilice;
-izrada protetskih nadoknada lica i vilice (intraoralne postresekcione proteze i
proteze lica) u okviru posttumorske rehabilitacije i rekonstrukcije, ukljuujui i
implantate za njihovo uvrivanje;

52
-pregledi i leenje bolesti usta i zuba kod lica kod kojih je u toku ivota zbog
oboljenja ili povrede dolo do gubitka pojedinih telesnih ili psihikih funkcija zbog
ega nisu u mogunosti da samostalno obavljaju aktivnosti svakodnevnog ivota;
5.Medicinska rehabilitacija u sluaju bolesti i povrede
- Osiguranim licima obezbeuje se medicinska rehabilitacija radi poboljanja ili
vraanja izgubljene ili oteene funkcije tela kao posledice akutne bolesti ili
povrede, pogoranja hronine bolesti, medicinske intervencije, kongenitalne
anomalije ili razvojnog poremeaja.
- Medicinskom rehabilitacijom obezbeuje se utvrivanje, primena i evaluacija
rehabilitacionih postupaka koji obuhvataju kineziterapiju i sve vidove fizikalne,
okupacione terapije i terapije glasa i govora, kao i odreene vrste medicinsko-
tehnikih pomagala, nametanje, primenu i obuku za upotrebu tog pomagala kod
osiguranog lica.
- Republiki fond optim aktom utvruje vrste indikacija za korienje medicinske
rehabilitacije, duinu trajanja rehabilitacije, nain i postupak ostvarivanja
rehabilitacije i upuivanja na rehabilitaciju.
6. Lekovi i medicinska sredstva
-pravo na lekove sa Liste lekova koji se propisuju na recept ili izdaju na nalog na
teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja (u daljem tekstu: Lista lekova);
-pravo na medicinska sredstva koja se obezbeuju iz sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja, odnosno koja se propisuju na nalog ili se ugrauju u
organizam osiguranog lica.
7. Medicinsko-tehnika pomagala
-slue za funkcionalnu i estetsku zamenu izgubljenih delova tela
-Republiki fond optim aktom utvruje vrstu medicinsko-tehnikih pomagala i
indikacije za njihovo korienje, standarde materijala od kojih se izrauju, rokove
trajanja, odnosno nabavku, odravanje i njihovo zanavljanje, kao i nain i postupak
ostvarivanja prava na medicinsko-tehnika pomagala.
3)Naknada zarade za vreme privremene spreenosti za rad
-Naknada zarade za vreme privremene spreenosti za rad pripada osiguranicima ako
je:

53
1) privremeno spreen za rad usled bolesti ili povrede van rada;
2) privremeno spreen za rad usled profesionalne bolesti ili povrede na radu;
3) privremeno spreen za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa odravanjem
trudnoe;
4) privremeno spreen za rad zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoe
ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini;
5) privremeno spreen za rad zbog nege bolesnog lana ue porodice
6) privremeno spreeni za rad zbog dobrovoljnog davanja organa i tkiva, izuzev
dobrovoljnog davanja krvi;
7) privremeno spreen za rad jer je odreen za pratioca bolesnog osiguranog lica
-Duinu privremene spreenosti za rad ocenjuje struno-medicinski organ i
odreuje datum poetka i datum zavretka privremene spreenosti za rad.
- Spreenost za rad osiguranika nastupa danom kada izabrani lekar ustanovi da
osiguranik nije sposoban za rad, odnosno danom kada izabrani lekar ustanovi
potrebu za negu lana ue porodice osiguranika.
- prvostepena lekarska komisija moe produiti trajanje privremene spreenosti za
rad najdue do 30 dana za negu deteta mlaeg od 7 godina ivota ili starijeg lana
ue porodice koji je teko telesno ili duevno ometen u razvoju, odnosno do 14 dana
za negu lana ue porodice koji je stariji od 7 godina ivota.
-Izabrani lekar, odnosno lekarska komisija, duan je da osiguranika bez odlaganja
uputi nadlenom organu za ocenu radne sposobnosti ako oceni da zdravstveno stanje
osiguranika ukazuje na gubitak radne sposobnosti.
- Ako je osiguranik u poslednjih 18 meseci bio spreen za rad 12 meseci sa
prekidima, izabrani lekar, odnosno lekarska komisija, duna je da osiguranika sa
potrebnom medicinskom dokumentacijom uputi na invalidsku komisiju radi
utvrivanja gubitka radne sposobnosti.
- Kada je osiguranik u toku privremene spreenosti za rad upuen na invalidsku
komisiju, ima pravo na naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog
osiguranja najdue 60 dana od dana podnoenja zahteva za pokretanje postupka pred
nadlenom organizacijom za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.

54
- Sluajevi u kojima ne pripada pravo na naknadu zarade :
1) ako je namerno prouzrokovao nesposobnost za rad;
2) ako je nesposobnost za rad prouzrokovana akutnim pijanstvom ili upotrebom
psihotropnih supstanci;
3) ako je namerno spreavao ozdravljenje
4) ako se bez opravdanog razloga ne podvrgne leenju
5) ako se bez opravdanog razloga ne javi izabranom lekaru za ocenu privremene
spreenosti za rad u roku od tri dana od dana nastanka privremene spreenosti za
rad ili poziva lekaske komisije
6) ako se za vreme privremene spreenosti za rad bavi privrednom ili drugom
aktivnou kojom ostvaruje prihode;
7) ako bez dozvole struno-medicinskog organa otputuje iz mesta prebivalita ili ako
izabrani lekar utvrdi da ne postupa po uputstvu za leenje;
8) ako prima naknadu zarade po drugim propisima;
9) ako zloupotrebi pravo na korienje odsustvovanja sa rada zbog privremene
spreenosti za rad na neki drugi nain.
-Naknada zarade ne pripada licima na izdravanju kazne zatvora i licima prema
kojima se sprovodi mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u
zdravstvenoj ustanovi i obaveznog leenja alkoholiara i narkomana u zdravstvenoj
ustanovi
-ako komisija utvrdi da bi rad osiguraniku doprineo bre ozdravljenje, osiguranik
moe da radi po srkaenom ranom vremenu ne vie od 3 meseci bez prekida ili 12
meseci sa prekidima
4) Pravo na naknadu trokova prevoza
- Naknada trokova prevoza u vezi sa korienjem zdravstvene zatite obezbeuje se
osiguranim licima, kao i pratiocu osiguranog lica, u sluaju upuivanja u
zdravstvenu ustanovu van podruja matine filijale, ako je zdravstvena ustanova
udaljena najmanje 50 kilometara od mesta njegovog stanovanja u visi cene
autobuske karte do mesta zdravstvene ustanove u koju je upuen.

55
-Naknada trokova prevoza dospeva za isplatu danom zavrenog putovanja u vezi sa
leenjem
-Dokazi za ispatu naknade :
-potvrda o potrebi putovanja sa potpisom i faksimilom lekara
-karta odnosno dokaz o ceni prevoza

5. UEE STRUNO-MEDICINSKOG ORGANA U POSTUPKU

U odreivanju vrste, obima i sadraja, naina i postupka u korienju prava na

zdravstvenu zatitu osiguranih lica, ocenjivanju privremene spreenosti za rad
osiguranika, i u ostvarivanju prava na naknadu trokova prevoza, kao struno-
medicinski organi matine filijale, odnosno Republikog fonda, u postupku
uestvuju:
1) izabrani lekar;
2) prvostepena lekarska komisija;
3) drugostepena lekarska komisija.
Izabrani lekar je:
1) doktor medicine ili doktor medicine specijalista za oblast opte medicine, odnosno
specijalista medicine rada;
2) doktor medicine specijalista pedijatrije;
3) doktor medicine specijalista ginekologije;
4) doktor stomatologije ili doktor stomatologije specijalista deije i preventivne
stomatologije.
-Izabrani lekar:
1) organizuje i sprovodi mere na ouvanju i unapreenju zdravlja osiguranih lica, 2)
obavlja preglede i dijagnostiku;
3) odreuje nain i vrstu leenja, prati tok leenja i usklauje miljenje i predloge za
nastavak leenja osiguranog lica;

56
4) ukazuje hitnu medicinsku pomo;
5) upuuje osigurano lice na ambulantno-specijalistike preglede ili u drugu
odgovarajuu zdravstvenu ustanovu,
6) odreuje vrstu i duinu kunog leenja i prati sprovoenje kunog leenja;
7) propisuje lekove i medicinska sredstva, kao i odreene vrste medicinsko-
tehnikih pomagala;
8) sprovodi zdravstvenu zatitu iz oblasti mentalnog zdravlja;
9) vodi propisanu medicinsku dokumentaciju o leenju i zdravstvenom stanju
osiguranog lica
10) daje ocenu o zdravstvenom stanju osiguranog lica i upuuje osigurano lice na
ocenu radne sposobnosti, odnosno invalidnosti, u skladu sa ovim zakonom;
11) utvruje duinu privremene spreenosti za rad zbog bolesti i povrede
osiguranika do 30 dana spreenosti za rad i predlae prvostepenoj lekarskoj komisiji
produenje privremene spreenosti za rad
12) predlae prvostepenoj lekarskoj komisiji da utvrdi potrebu za rad osiguranika sa
skraenim radnim vremenom u toku leenja, u skladu sa ovim zakonom;
13) utvruje potrebu da osigurano lice ima pratioca za vreme putovanja;
14) utvruje potrebu odsustvovanja osiguranika sa posla radi nege lana ue
porodice
15) daje miljenje o tome da li je osiguranik namerno prouzrokovao nesposobnost
za rad
16) daje nalaz i miljenje o zdravstvenom stanju osiguranog lica na osnovu ega se
izdaje potvrda o zdravstvenom stanju osiguranog lica radi korienja zdravstvene
zatite u inostranstvu;
17) odreuje upotrebu i vrstu prevoznog sredstva za prevoz bolesnika, s obzirom na
njegovo zdravstveno stanje;
-Prvostepena lekarska komisija sastoji se od dva lekara i potrebnog broja zamenika,
koje imenuje direktor Republikog fonda.

57
Prvostepena lekarska komisija:
1) daje ocenu i utvruje duinu privremene spreenosti za rad osiguranika, po
predlogu izabranog lekara, preko 30 dana privremene spreenosti za rad, odnosno
privremene spreenosti za rad zbog nege lana ue porodice due od 15 dana,
odnosno due od sedam dana.
2) daje ocenu po prigovoru osiguranika ili poslodavca na ocenu izabranog lekara o
privremenoj spreenosti za rad osiguranika
3) daje ocenu o potrebi obezbeivanja pratioca obolelom licu za vreme stacionarnog
leenja
4) odluuje o opravdanosti propisivanja odreenih vrsta medicinsko-tehnikih
pomagala i izrade novih medicinsko-tehnikih pomagala pre isteka roka njihovog
trajanja;
5) daje ocenu o zahtevima za naknadu trokova leenja i putnih trokova;
6) ceni medicinsku opravdanost zdravstvene zatite koriene suprotno uslovima i
nainu utvrenom ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona;
7) daje miljenje o upuivanju osiguranih lica na leenje u zdravstvene ustanove
specijalizovane za rehabilitaciju i miljenje o upuivanju osiguranih lica na leenje
van podruja matine filijale;
8) predlae upuivanje osiguranika, u sluaju dueg trajanja spreenosti za rad, u
skladu sa ovim zakonom, nadlenom organu za ocenu radne sposobnosti, odnosno
invalidnosti po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju;
9) daje ocenu o miljenju izabranog lekara;
10) utvruje zdravstveno stanje osiguranog lica radi izdavanja potvrde o korienju
zdravstvene zatite osiguranog lica u inostranstvu, u skladu sa ovim zakonom;
11) utvruje potrebu osiguranika za rad sa skraenim radnim vremenom u toku
leenja
-Drugostepena lekarska komisija ispituje pravilnost ocene prvostepene lekarske
komisije.
-Drugostepena lekarska komisija sastoji se od tri lekara i potrebnog broja zamenika,
koje imenuje direktor Republikog fonda.
Drugostepena lekarska komisija:

58
1) daje ocenu po prigovoru osiguranika, odnosno poslodavca na ocenu, odnosno na
injenino stanje koje je prvostepena lekarska komisija utvrdila;
2) ispituje po zahtevu osiguranog lica, filijale, odnosno poslodavca pravilnost ocene
koju kao konanu daje prvostepena lekarska komisija i o tome daje svoju ocenu i
miljenje;
3) daje ocenu o produenju prava na naknadu zarade
-Drugostepena lekarska komisija moe da vri reviziju svih prava, odnosno
vetaenje u vezi sa svim pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja o kojima
je odluivao izabrani lekar, odnosno prvostepena lekarska komisija, po zahtevu
osiguranog lica, poslodavca, matine filijale, odnosno Republikog fonda.

6. PRIGOVOR U POSTUPKU OSTVARIVANJA PRAVA NA

ZDRAVSTVENU ZATITU

-Ako osigurano lice nije zadovoljno ocenom koju je dao izabrani lekar, moe izjaviti
prigovor prvostepenoj lekarskoj komisiji, usmeno ili pismeno, u roku od 48 sati od
saoptenja ocene izabranog lekara .
-Izabrani lekar kome je usmeno izjavljen prigovor duan je da o tome saini
zabeleku, koju potpisuje i osigurano lice i duan je da predmet odmah dostavi
nadlenoj lekarskoj komisiji.
-Ako je prigovor izjavljen protiv ocene o privremenoj spreenosti za rad osiguranika,
lekarska komisija duna je da osiguranika odmah pozove na pregled.
-Ocena o zdravstvenom stanju osiguranika i ocena o privremenoj spreenosti za rad
moraju biti potpune, obrazloene i u skladu sa dokumentacijom koja slui kao osnov
za davanje ocene. Ocena koju prvostepena lekarska komisija daje povodom
izjavljenog prigovora konana je. O oceni lekarske komisije obavetava se pismeno
osiguranik, izabrani lekar, matina filijala, odnosno poslodavac.
-Protiv ocene prvostepene lekarske komisije kada je ona doneta bez prethodne ocene
izabranog lekara osigurano lice koje je nezadovoljno ocenom prvostepene lekarske
komisije, moe izjaviti prigovor drugostepenoj lekarskoj komisiji u roku od tri dana
od dana saoptenja ocene prvostepene lekarske komisije.

59
-Drugostepena lekarska komisija duna je da hitno uzme u postupak prigovor, radi
davanja svoje ocene. Ako je prigovor izjavljen protiv ocene o privremenoj
spreenosti za rad, drugostepena lekarska komisija duna je da osiguranika odmah
pozove na pregled. U ostalim sluajevima komisija daje svoju ocenu na osnovu
medicinske dokumentacije, a moe, ako nae za potrebno, pozvati osigurano lice na
pregled. Ako komisija smatra da je potrebno dopuniti medicinsku obradu, odredie
bez odlaganja potrebna medicinska ispitivanja.
-Ako osigurano lice nije zadovoljno ocenom drugostepene lekarske komisije, moe
zahtevati da mu filijala izda reenje.

7.NAKNADA TETE U SPROVOENJU ZDRAVSTVENOG

OSIGURANJA

Osigurano lice kome je iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja izvrena

isplata naknade na koju nije imao pravo, odnosno matinoj filijali vrati primljeni
iznos:
1) ako je isplata izvrena na osnovu netanih podataka za koje je znao ili je morao
znati da su netani, ili je na drugi protivpravan nain ostvario pravo na naknadu na
koju nije imao pravo, ili je ostvario naknadu u veem obimu od pripadajue;
2) ako je ostvario neko primanje usled toga to nije prijavio nastale promene koje
utiu na gubitak ili obim nekog prava, a znao je ili je morao znati za te promene;
3) ako je primio novane isplate u iznosu veem od onoga koji mu je odreen
reenjem.
-Matina filijala, odnosno Republiki fond ima pravo da zahteva naknadu tete od:
-lica koje je namerno ili krajnjom nepanjom prouzrokovalo bolest, povredu ili smrt
osiguranog lica.
-poslodavca ako su bolest, povreda ili smrt osiguranika nastali usled toga to nisu
sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu.
-od poslodavca i kada je teta nastala usled toga to je zaposleni stupio na rad bez
propisanog prethodnog zdravstvenog pregleda

60
-osiguranika koji je duan sam da podnosi prijavu na osiguranje, prijavu promene u
osiguranju ili odjave sa osiguranja, ili da daje odreene podatke u vezi sa
zdravstvenim osiguranjem, ako je teta nastala usled toga to navedeni dokumenti
nisu podneti, ili nisu dati podaci, odnosno dati su neistiniti podaci.
-izabranog lekara koji nezakonito utvrdi spreenost za rad osiguranika ili propie
lekove, medicinsko-tehnika pomagala, odnosno druga prava iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja, za koja nema osnova u zdravstvenom stanju osiguranog
lica.
-Visina naknade tete utvruje se prema trokovima leenja i drugim trokovima u
vezi sa leenjem, novanim naknadama isplaenim osiguranom licu .
-drutva za osiguranje, iji je osiguranik upotrebom motornog vozila prouzrokovao
tetu, odnosno oteenje zdravlja ili smrt osiguranog lica.
-naknadu tete moe zahtevati i osigurano lice koje pretrpi tetu u sprovoenju
obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i poslodavac koji pretrpi tetu u
sprovoenju obaveznog zdravstvenog osiguranja svojih zaposlenih. Kada matina
filijala utvrdi da mu je u sprovoenju zdravstvenog osiguranja prouzrokovana teta,
pozvae tetnika da u roku od 30 dana od dana utvrene naknade tete naknadi tetu.
Ako u ostavljenom roku teta ne bude naknaena, zahtev za naknadu tete matina
filijala moe ostvariti tubom kod nadlenog suda.

61
 1. ZDRAVSTVENA ZATITA

-Zdravstvena zatita, jeste organizovana i sveobuhvatna delatnost drutva sa

osnovnim ciljem da se ostvari najvii mogui nivo ouvanja zdravlja graana i
porodice.
-Zdravstvena zatita obuhvata sprovoenje mera
- za ouvanje i unapreenje zdravlja graana,
- spreavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremeaja
zdravlja
- blagovremeno i efikasno leenje i rehabilitaciju.
-Graanin Republike Srbije kao i drugo lice koje ima prebivalite ili boravite u
Republici, ima pravo na zdravstvenu zatitu i dunost da uva i unapreuje svoje i
zdravlje drugih graana, kao i uslove ivotne i radne sredine.
-U obezbeivanju i sprovoenju zdravstvene zatite u Republici uestvuju graani,
porodica, poslodavci,obrazovne i druge ustanove, humanitarne, verske, sportske i
druge organizacije, udruenja, zdravstvena sluba, organizacija za zdravstveno
osiguranje, kao i optine, gradovi, autonomne pokrajine i Republika.
-Zdravstvena delatnost je delatnost kojom se obezbeuje zdravstvena zatita
graana, a koja obuhvata sprovoenje mera i aktivnosti zdravstvene zatite koje se,
koriste za ouvanje i unapreenje zdravlja ljudi, a koju obavlja zdravstvena sluba.
-Mere i aktivnosti zdravstvene zatite moraju biti zasnovane na naunim dokazima,
odnosno moraju biti bezbedne, sigurne i efikasne i u skladu sa naelima
profesionalne etike.
-Zdravstvenu slubu u Republici ine zdravstvene ustanove i drugi oblici
zdravstvene slube koji se osnivaju radi sprovoenja i obezbeivanja zdravstvene
zatite, kao i zdravstveni radnici koji obavljaju zdravstvenu delatnost.

62
 2.NAELA ZDRAVSTVENE ZATITE

1.Naelo pristupanosti zdravstvene zatite ostvaruje se obezbeivanjem

odgovarajue zdravstvene zatite graanima Republike, koja je fiziki, geografski i
ekonomski dostupna, posebno zdravstvene zatite na primarnom nivou.
2.Naelo pravinosti zdravstvene zatite ostvaruje se zabranom diskriminacije
prilikom pruanja zdravstvene zatite po osnovu rase, pola, starosti, nacionalne
pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti, politikog ili drugog ubeenja,
imovnog stanja, 63istema, jezika, vrste bolesti, psihikog ili telesnog invaliditeta.
3.Naelo sveobuhvatnosti zdravstvene zatite ostvaruje se ukljuivanjem svih
graana Republike u 63istem zdravstvene zatite, uz promociju zdravlja, prevenciju
bolesti na svim nivoima, ranu dijagnozu, leenje i rehabilitaciju.
4.Naelo kontinuiranosti zdravstvene zatite ostvaruje se ukupnom organizacijom
63istema zdravstvene zatite koja mora biti funkcionalno povezana i usklaena po
nivoima, od primarnog preko sekundarnog do tercijarnog nivoa zdravstvene zatite
i koja prua neprekidnu zdravstvenu zatitu graanima Republike u svakom
ivotnom dobu.
5.Naelo stalnog unapreenja kvaliteta zdravstvene zatite ostvaruje se merama i
aktivnostima kojima se u skladu sa savremenim dostignuima medicinske nauke i
prakse poveavaju mogunosti povoljnog ishoda i smanjivanja rizika i drugih
neeljenih posledica po zdravlje i zdravstveno stanje pojedinca i zajednice ucelini.
6.Naelo efikasnosti zdravstvene zatite ostvaruje se postizanjem najboljih moguih
rezultata u odnosu na raspoloiva finansijska sredstva, odnosno postizanjem
najvieg nivoa zdravstvene zatite uz najnii utroak sredstava.

63
 3.PRAVA PACIJENATA

1. Pravo na dostupnost zdravstvene zatite

Pacijent ima pravo na dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu zatitu u granicama
materijalnih mogunosti sistema zdravstvene zatite bez bilo kakve diskriminacije.
2. Pravo na informacije
Pacijent ima pravo na sve vrste informacija o stanju svoga zdravlja, zdravstvenoj
slubi i nainu kako je koristi, kao i na sve informacije koje su na osnovu naunih
istraivanja i tehnolokih inovacija dostupne.
3. Pravo na preventivne mere
Pacijent ima pravo na preventivne mere a zdravstvena ustanova ima obavezu
sprovoenja preventivnih mera podizanjem svesti ljudi i obezbeivanjem
zdravstvenih usluga u odgovarajuim intervalima.
4. Pravo na kvalitet pruanja zdravstvene usluge
Podrazumeva odgovarajui nivo pruanja zdravstvenih usluga i humanog odnosa
prema pacijentu.

5. Pravo na bezbednost pacijenta

Zdravstvena ustanova je duna da se stara o bezbednosti u pruanju zdravstvene
zatite, kao i da kontinuirano prati faktore rizika i preduzima mere za njihovo
smanjenje.
6. Pravo na obavetenje
Pacijent ima pravo da od nadlenog zdravstvenog radnika blagovremeno dobije
obavetenje, koje mu je potrebno kako bi doneo odluku da pristane ili ne pristane na
predloenu medicinsku meru.
Obavetenje obuhvata:
1) dijagnozu i prognozu bolesti;
2) kratak opis, cilj i korist od predloene medicinske mere, vreme trajanja i mogue
posledice preduzimanja, odnosno nepreduzimanja predloene medicinske mere;

64
3) vrstu i verovatnou moguih rizika, bolne i druge sporedne ili trajne posledice;
4) alternativne metode leenja;
5) mogue promene pacijentovog stanja posle preduzimanja predloene medicinske
mere, kao i mogue nune promene u nainu ivota pacijenata;
6) dejstvo lekova i mogue sporedne posledice tog dejstva.

-Obavetenje daje nadleni zdravstveni radnik usmeno i na nain koji je razumljiv

pacijentu ili se obavetenje se moe dati lanu pacijentove ue porodice.
- Ako pacijent ne razume jezik angauje se prevodilac
- Lekar moe da preuti dijagnozu, mere i njihov rizik ako proceni da to moe da
narui zdravlje pacijenta a obavetenje se daje lanu ue porodice
7. Pravo na slobodan izbor
- doktora medicine i stomatologije
-zdravstvene ustanove
-medicinskih mera kojim e da se lei
8. Pravo na drugo struno miljenje
9. Pravo na pristanak
Bez pristanka pacijenta ne sme se, po pravilu, nad njim preduzeti nikakva
medicinska mera.
Pristanak moe da se iskae pismeno ili usmeno ili da se ovlasti lice koje e umesto
njega da daje saglasnost.
Pristanak se moe opozvati sve dok se medicinska mera ne otpone.
Ukoliko je pacijent bez svesti pristupa se medicinskom postupku bez njegovog
pristanka uz obavetenje lanova ue porodice.
10. Pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju
11. Pravo na poverljivost podataka o zdravstvenom stanju pacijenta

65
12. Pravo pacijenta koji uestvuje u medicinskom istraivanju
-Pacijent pristanak mora dati u pismenom obliku, nakon to je dovoljno obaveten o
smislu, cilju, postupcima, oekivanim rezultatima, moguim rizicima, kao i o
neprijatnim prateim okolnostima istraivanja.
-Pacijent, koji zbog medicinskog istraivanja pretrpi tetu na svom telu ili zdravlju,
ima pravo na naknadu tete u skladu sa zakonom, bez obzira na krivicu.
13. Pravo deteta u stacionarnim zdravstvenim ustanovama
-Dete do navrenih 15 godina ivota, ima pravo da bude smeteno na bolniko
leenje u pratnji jednog od roditelja, usvojitelja ili staratelja, uvek kada je to mogue.
-ima pravo na posete u najveoj moguoj meri
-Dete koje se nalazi na duem bolnikom leenju ima pravo na igru, rekreaciju i
obrazovanje, u skladu sa njegovim uzrastom, potrebama i najboljim interesom, u
meri u kojoj njegovo zdravstveno stanje to dozvoljava.

14. Pravo pacijenta da na sopstvenu odgovornost napusti stacionarnu zdravstvenu

ustanovu

-O nameri naputanja stacionarne zdravstvene ustanove pacijent je duan

da d pismenu izjavu, koja se uva u medicinskoj dokumentaciji pacijenta.
-Podatak o naputanju stacionarne zdravstvene ustanove bez najave pacijenta,
nadleni zdravstveni radnik obavezan je da upie u medicinsku dokumentaciju
pacijenta.

15. Pravo na olakavanje patnji i bola

-podrazumeva terapiju bola i humano palijativno zbrinjavanje.

-ne podrazumeva eutanaziju

66
16. Pravo na potovanje pacijentovog vremena

U sluaju da ne postoje uslovi da se medicinska mera prui odmah, pacijent ima

pravo na zakazivanje pregleda, dijagnostikih procedura, kao i drugih medicinskih
mera i postupaka u najkraem moguem roku.
Zdravstvena ustanova je duna da pacijentu, kome je konzilijum lekara predloio
odreenu dijagnostiku proceduru radi davanja miljenja o daljem leenju, izvri
odmah, odnosno u roku koji je odredio konzilijum lekara.

17. Pravo na prigovor

-zbog uskracivanje nekog prava iz osiguranja

-podnosi se zdravstvenoim radniku koji rukovodi procesom rada, direktoru
ustanove, savetniku za zatitu prava pacijenata.
18. Pravo na naknadu tete

-zbog strucne greke medicinskog osoblja koje dovodi o osteena zdravlja ili do
pogoranja

67
 4. DUNOSTI PACIJENATA

U postupku ostvarivanja zdravstvene zatite dunosti pacijenata odnose se na :

- odgovornost za lino zdravlje,
- prema drugim korisnicima zdravstvenih usluga,
- zdravstvenim radnicima, odnosno zdravstvenim saradnicima,
Odgovornost pacijenta za lino zdravlje
Pacijent je duan da pri ostvarivanju zdravstvene zatite:
1) aktivno uestvuje u zatiti, ouvanju i unapreenju svog zdravlja;
2) u potpunosti i istinito informie nadlenog zdravstvenog radnika, odnosno
zdravstvenog saradnika o svom zdravstvenom stanju;
3) pridrava se uputstava i preduzima mere propisane od strane nadlenog
zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika.
Odgovornost pacijenta prema drugim korisnicima zdravstvenih usluga
Pacijent je duan da potuje prava drugih pacijenata, koji ostvaruju zdravstvenu
zatitu u zdravstvenoj ustanovi, privatnoj praksi, organizacionoj jedinici
visokokolske ustanove zdravstvene struke koja obavlja zdravstvenu delatnost i
drugim pravnim licima koja obavljaju odreene poslove iz zdravstvene delatnosti.
Odgovornost pacijenata prema zdravstvenim radnicima, odnosno zdravstvenim
saradnicima
Pacijent je duan da se, u postupku ostvarivanja zdravstvene zatite prema
zdravstvenom radniku, odnosno zdravstvenom saradniku, odnosi sa potovanjem i
uvaavanjem.
Zabranjeno je ometanje zdravstvenih radnika, odnosno zdravstvenih saradnika,
prilikom pruanja zdravstvene zatite.
Ako se pacijent ne pridrava dunosti nadleni zdravstveni radnik, odnosno
zdravstveni saradnik, posle prethodnog upozorenja, moe otkazati pruanje dalje

68
zdravstvene zatite pacijentu, izuzev hitne medicinske pomoi, o emu je duan da
pismeno obavesti direktora zdravstvene ustanove, kao i da u medicinsku
dokumentaciju pacijenta unese razloge za odbijanje pruanja zdravstvene zatite.
Pacijent je duan da blagovremeno informie nadlenu zdravstvenu ustanovu o
otkazivanju termina za zakazane preglede i medicinske postupke, kao i o promeni
adrese i telefonskog broja.

69