PREGLED MRENIH OPERATIVNIH

SISTEMA

VEBA 1: Uvod u mrene operativne sisteme

Kao to raunar ne moe da funkcionie bez operativnog sistema, isto
tako ni raunarske mree ne mogu da funkcioniu bez odgovarajueg mre-
nog operativnog sistema.
Bez mrenog operativnog sistema zajedniko korienje bilo kakvih
resursa nije mogue.
Ova veba je opti uvod u mrene operativne sisteme (Network Operating
System, NOS). Prikazane su osnovne osobine i funkcije ovih sistema i
izvreno je poreenje sa operativnim sistemima za raunare u samostalnom
okruenju.

Kada preete ovu vebu moi ete da:

Prepoznate kljune komponente mrenog operativnog sistema.

Definiete potpuni (upravljani) i kooperativni vieprocesni rad.
Opiete elemente klijentskog softvera.
Opiete elemente serverskog softvera.
Definiete mrene usluge.

Pregled
U zavisnosti od proizvodaa, mreni softver se ili dodaje
operativnom sistemu personalnih raunara, ili je integrisan sa tim
sistemom.
Novellov NetWare je najpopularniji primer prve vrste, kada se mreni
softver dodaje postojeem operativnom sistemu personalnog raunara, i tada
su oba ova sistema neophodna za rad raunara u samostalnom i mrenom
okruenju.
Takoe, mreni softver moe da bude ugraen u operativni sistem
personalnog raunara, a primeri ove vrste su:

Windows 2000 Server/Windows 2000 Professional,

Windows NT Server/Windows NT VVorkstation,
Windows 98, Windows 95 i AppleTalk.
1
Oba pristupa imaju svoje prednosti i svoje nedostatke, a vi treba da odluite
koja konfiguracija vie odgovara potrebama vae mree.

Usklaivanje hardvera i softvera

Operativni sistem raunara usklauje interakciju izmeu samog rau-

nara i aplikacija koje na njemu rade.
Operativni sistem kontrolie raspodelu i korienje resursa, kao to su:
memorija
nain utroka procesorskog vremena
prostor na disku
periferni ureaji
U mrenom okruenju raunari klijenti, preko servera, pristupaju
mrenim resursima, a njihov mreni softver omoguava korienje tih
resursa. Operativni sistemi mree i klijenata su usklaeni, tako da svi
delovi mree mogu pravilno da funkcioniu.

Vieprocesni rad

Vieprocesni rad (engl. multitasking) je opcija u operativnim siste-

mima koja raunarima omoguava istovremeni rad na vie razliitih zada-
taka.
Pravi operativni sistem za vieprocesni rad moe da obavlja onoliko
poslova koliko ima procesora. Kada ima vie poslova nego procesora, rau-
nar raspodeljuje procesorsko vreme, tako da raspoloivi procesori prelaze sa
jednog posla na drugi dok sve ne zavre. Ovim sistemon. se postie privid da
raunar istovremeno radi vie poslova.
Postoje dva osnovna oblika vieprocesnog rada:

Upravljani vieprocesni rad

U ovom sluaju operativni sistem moe da preuzme kontrolu nad
procesorom bez potrebe da sarauje sa poslom koji se trenutno na
njemu izvrava.
Kooperativni vieprocesni rad Ovde sami zadaci odluuju kada
treba da oslobode procesor drugim poslovima koji ekaju na red".
Programi pisani za kooperativne vieprocesne sisteme moraju da sa-
dre mehanizme za preuzimanje kontrole nad procesorom. Ni je-
dan drugi program ne moe da radi dok kooperativni program ne oslo-
bodi procesor (to moe da bude veliki problem ako se neki od tih
2
 poslova zablokira" pa, samim tim, zablokira i kompletan raunar, jer
nijedan drugi proces ne moe doi do kontrole nad procesorom).
Zbog interakcije izmeu operativnog sistema raunara i mrenog ope-
rativnog sistema, prva vrsta vieprocesnog rada prua izvesne pre-
dnosti. Primera radi, ovaj sistem moe, onda kada je to potrebno, da
prebaci aktivnost procesora sa lokalnog na mreni posao.

Softverske komponente
Kod operativnih sistema koji nemaju ugraene mrene funkcije, mre-
ni softver mora da se instalira kao dopuna postojeem operativnom sistemu.
Druga vrsta operativnih sistema, kao na primer, Windows NT, integriu
mreni i operativni sistem za samostalno okruenje u jednu celinu.
Ovakvi integrisani sistemi imaju svoje prednosti i ne spreavaju korisnike da
koriste neki drugi mreni operativni sistem.
Kada se podeava raznorodno mreno okruenje, posebna panja se
posveuje interoperabilnosti (engl. interoperability-sposobnost kompo-
nenti iz jednog sistema da rade sa komponentama iz drugih sistema ).
Ovaj termin se za elemente operativnih sistema primenjuje onda kada
oni mogu da funkcioniu u razliitim raunarskim okruenjima. Na primer,
NetWare server je interoperabilan sa ostalim serverima, recimo sa Windo-
wsom NT, a korisnici Apple raunara mogu da rade (interoperabilni su) i sa
NetWare i sa Windows NT serverima.
Mreni operativni sistem ima sledee funkcije:
Povezuje sve raunare i periferne ureaje.
Usklauje funkcije raunara i perifernih ureaja.
Ostvaruje odreeni nivo bezbednosti kontrolom pristupa podacima i
o perifernim ureajima.

Server za tampanje i datoteke

Slika 1 Mreni server povezuje raunare

3
 Dve osnovne komponente mrenog softvera su:

Mreni softver koji je instaliran kod klijenata.

Mreni softver koji je instaliran na serverima.

Klijentski softver
U samostalnom okruenju, kada korisnik izda komandu kojom od
raunara zahteva da obavi neki posao, taj zahtev preko lokalne sabirnice ide u
procesor raunara (slika 2). Kada, na primer, elite da vidite spisak
direktorijuma jednog od lokalnih diskova, procesor interpretira i izvrava
zahtev koji ste postavili, a zatim prikazuje listing direktorijuma.

Slika 2 Zahtev za prikazivanje spiska direktorijuma sa lokalnog

diska
U mrenom okruenju, kada korisnik inicira zahtev za korienje
resursa koji se nalaze na serveru u drugom kraju mree, zahtev se prosleuje i
preusmerava sa lokalne sabirnice, kroz mreu, do servera sa zahtevanim
resursom.

Preusmerava
Preusmerava obavlja prosleivanje zahteva.
U zavisnosti od mrenog softvera, preusmerava se nekada naziva i
ljuska" (engl. shell).
Preusmerava je mali deo programskog koda u mrenom
operativnom sistemu koji ima dva zadatka:
Da presretne zahteve sa raunara.
Da odredi da li e zahtevi da nastave lokalnom sabirnicom, ili
ih treba preusmeriti kroz mreu, do drugog servera.
Do aktivnosti preusmeravaa u raunaru klijentu dolazi kada korisnik zatra-i
neki mreni resurs ili uslugu.
Na slici 3 je prikazano na koji nain preusmerava prosleuje zahtev u
mreu. Korisnikov raunar je oznaen kao klijent zbog toga to on trai
4
odreenu uslugu od servera. Preusmerava je presreo ovaj zahtev i preusme-
rio ga u mreu.
Server obrauje veze koje su zatraili preusmeravai klijenata i
omoguava im pristup resursima. Drugim reima, server usluuje ili ispu-
njava zahteve koje je postavio klijent.

Slika 3. Preusmerava prosleuje zahtev za udajenim resursima iz

mree
Oznaavanje mrenih resursa
Kada elite da koristite neki zajedniki direktorijum, i imate dozvolu za
to, va operativni sistem e vam, obino, obezbediti nekoliko naina kako da
pristupite direktorijumu.
Na primer, u Windowsu NT sa disk jedinicom iz mree moete da se
poveete kroz Windows Explorer preko Network Neighborhood ikone.
Takoe, moete i da mapirate disk jedinicu (mapiranje je
dodeljivanje slova ili imena disk jedinici tako da operativni sistem ili
mreni server mogu da je identifikuju i pronau).
Ovo moete da uradite na sledei nain:
pritiskom na desni taster mia izaberite ikonu za direktorijum u
Network Neighborhoodu;
u okviru za dijalog dodelite disk jedinici jedno od slobodnih
slova alfabeta, recimo G, i preusmerava e da locira taj disk.
Kada zavrite ovaj postupak, zajedniki direktorijum na
udaljenom raunaru e biti oznaen slovom G, a preusmerava
e da ga locira. Preusmerava e, takoe, da prati i koje su oz-
nake dodeljene kojim mrenim resursima.

Periferni ureaji
Preusmeravai mogu da alju zahteve, i zajednikim direktorijumima, i peri-
fernim ureajima. Na slici 4 prikazana je situacija kada lokalni raunar alje
zahtev serveru za tampanje. Zahtev se preusmerava od samog raunara i

5
alje, kroz mreu, do svog odredita. U ovom sluaju, odredite je server za
tampanje koji je zaduen za tampa ija je usluga zatraena.
Primenom preusmeravaa LPTl ili COMl, umesto na lokalne, mogu da
se odnose na mrene tampae. Preusmerava e da presretne svaki za-htev
za tampanje koji je upuen na LPTl i da ga poalje, izvan lokalnog raunara,
ka izabranom mrenom tampau.

Slika 4. Zahtev za tampanje je preusmeren od LPT1 ka mrenom

tampau
Kada koriste preusmeravae, korisnici ne moraju da razmiljaju o stvarnoj
lokaciji podataka ili perifernih ureaja, niti da poznaju sloenost procesa
uspostavljanja veza. Da bi pristupio podacima na raunaru u mrei, korisnik
treba samo da upie oznaku disk jedinice, a preusmerava obavlja sve osta-lo.

Serverski softver
Zahvaljujui serverskom softveru, korisnici drugih raunara ( klijenata )
mogu zajedniki da koriste podatke sa servera i periferne ureaje, kao to su
tampai, ploteri i direktorijumi.
Na slici 5 prikazana je situacija kada korisnik trai spisak direktoriju-
ma na zajednikom, udaljenom, disku. Zahtev se, preusmeravaem, prosle-
uje u mreu ka serveru za datoteke i tampanje gde se nalazi zajedniki
direktorijum. Zahtev se odobrava i prikazuje se spisak direktorijuma.

Slika 5 Traenje spiska direktorijuma sa udaljenog diska

6
 Zajedniko korienje resursa
Zajedniko korienje, ili deoba resursa, su termini koji se odnose na resu-rse
kojima moe da pristupi bilo ko u mrei. Veina mrenih operativnih sistema,
ne samo da dozvoljava deobu, ve i odreuje stepen zajednikog korienja
resursa.
Opcije vezane za deobu resursa su:
Dodeljivanje razliitog nivoa pristupa resursima razliitim
korisnicima.
Usklaivanje pristupa resursima kako bi se spreio istovremeni
pristup dva korisnika istom resursu.
Na primer, ukoliko ef neke poslovnice eli da sve u mrei upozna sa odre-
enim dokumentom (datotekom), on dozvoljava zajedniko korienje tog
dokumenta. Meutim, razliit nivo pristupa, u ovom sluaju, bi mogao da
znai sledee:
Neki korisnici mogu samo da itaju dokument.
Neki korisnici mogu, i da itaju, i da menjaju dokument.

Upravljanje korisnicima

Mreni operativni sistemi, takoe, omoguavaju administratoru mree da

odredi koji ljudi mogu da pristupe mrenim resursima. Administrator mree
moe, preko mrenog operativnog sistema, da:
Dodeli korisnicima privilegije koje nadgleda mreni operativni
o sistem, a koje pokazuju ko moe da koristi mreu.
Dodeli ili oduzme privilegije korisnicima mree.
Ukloni korisnike sa spiska korisnika koje mreni operativni sistem
nadgleda.
U cilju pojednostavljenja posla upravljanja korisnicima u velikim mre-
ama, mreni operativni sistemi dozvoljavaju grupisanje korisnika. Kada ra-
sporedi individualne korisnike u grupe, administrator moe da dodeli odre-
enu privilegiju celoj grupi. Svi lanovi odreene grupe tada imaju identi-
ne privilegije. Kada novi korisnik pristupi mrei, administrator moe
odmah da ga rasporedi u odgovarajuu grupu, to podrazumeva i pratea
prava i privilegije.

Upravljanje mreom
Neki savremeni mreni operativni sistemi imaju ugraene alatke za upra-
vljanje koje administratorima olakavaju praenje ponaanja mree. Kada se
u mrei pojavi problem, ove alatke otkrivaju prve znake nepravilnog rada i
7
prikazuju ih u obliku dijagrama ili na neki drugi nain. Zahvaljujui tome,
administratori mogu da preduzmu odgovarajue mere pre nego to kvar
ugrozi celu mreu.

Izbor mrenog operativnog sistema

Prilikom donoenja odluka o planiranju mree, moraju da se imaju u
vidu usluge i resursi koje ta mrea treba da obezbedi. Naine pristupa
resursima i njihovog zajednikog korienja, odreuje mreni
operativni sistem.
Prilikom planiranja mree, mogunosti izbora mrenog sistema se zna-
ajno suavaju ukoliko najpre odredite koja vam mrena arhitektura najvie
odgovara (serverska mrea ili mrea ravnopravnih korisnika).
Kod ovog izbora, presudan faktor moe da bude nivo bezbedno

sti koji vam je neophodan. Serverske mree omoguavaju daleko vii nivo
bezbednosti od mrea ravnopravnih korisnika. Ako vam nivo bezbednosti
nije znaajan, okruenje ravnopravnih korisnika bi moglo da bude podesno
reenje.
Kada odredite nivo bezbednosti, sledei korak je odreivanje

vrste interoperabilnosti neophodne za mreu kao celinu. Svaki mreni ope-

rativni sistem pristupa interoperabilnosti na razliit nain, tako da, prilikom
izbora mrenog operativnog sistema, uvek treba da imate u vidu sopstvene
potrebe. Ako je va izbor mrea ravnopravnih korisnika, mogunosti bezbe-
dnosti i interoperabilnosti su vrlo male zbog ogranienja koja namee sama
arhitektura. Ukoliko izaberete serversku mreu, neophodna je dodatna
procena prilikom odluivanja da li e interoperabilnost biti usluga na
nivou mrenog servera, ili klijentska aplikacija, na nivou svakog rau-
nara. Interoperabilnost na nivou servera je jednostavnija za upravljanje zato
to je, kao i sve druge usluge koje server prua, centralizovana.
Interoperabilnost na nivou klijenta je daleko zahtevnija za upravljanje
zbog toga to zahteva instalaciju i konfigurisanje na svakom raunaru.
Postoje i mree kod kojih su primenjena oba ova pristupa. Na primer,
NetWare serveri esto imaju implementiranu uslugu za Apple raunare, dok
Microsoft Windows mree interoperabilnost postiu na nivou klijenta u sva-
kom personalnom raunaru.
Kada birate mreni operativni sistem, najpre ustanovite koje

vrste mrenih usluga e biti traene. U standardne usluge spadaju model

bezbednosti, zajedniko korienje datoteka i tampanje, kao i
elektronsku pota, a u dodatne, na primer, interoperabilna podrka za
povezivanje sa drugim operativnim sistemima. Kod svakog mrenog

8
sistema treba da odredite koje usluge interoperatibilnostinajvie odgovaraju
vaim problemima.
Osnovni mreni operativni sistemi za serverske mree su Microsoft
Windows NT 4 i Windows 2000 Server, kao i Novell NetWare 3.x, 4.x,
5.x. Osnovni mreni operativni sistemi za mree ravnopravnih korisnika su
AppleTalk (MacOS),
Windows 95 i 98 i
UNDC ( ukljuujui Linux i Solaris ).
U nastavku vebi e biti prikazani glavni mreni operativni sistemi i nain na
koji svaki od njih definie mreno okruenje.

Pitanja za ponavljanje vebe

1. U mrenom okruenju raunari klijenti, preko______________, pristu-
paju mrenim resursima, a njihov mreni softver ini moguim korienje tih
resursa.
2. Kod_______________vieprocesnog rada, operativni sistem moe da
preuzme kontrolu nad procesorom bez saradnje izmeu poslova.
Kod_______________vieprocesnog rada sami zadaci odluuju kada treba da
oslobode procesor.
3. _______________prosleuje u mreu zahtev za korienje udaljenog re-
sursa.
4. Mnogi mreni operativni sistemi omoguavaju da razliiti korisnici ima-
ju razliit nivo pristupa mrenim______________.
5. Svi lanovi iste grupe imaju iste______________koje su dodeljene gru-pi
kao celini.
6. Postoje i mree kod kojih su primenjene i interoperabilnost na nivou
_______________i interoperabilnost na nivou______________.

Rezime vebe
U sledeim takama sumirani su osnovni elementi ove vebe :
Bez neke vrste mrenog operativnog sistema nije mogue bilo
kakvo zajedniko korienje resursa.
Mreni operativni sistem moe da bude ugraen u operativni
sistem raunara, ili se kao posebna aplikacija dodaje operati-
vnom sistemu raunara.
Windows NT je primer mrenog operativnog sistema kod
koga su mrene i standardne komponente objedinjene u
jedinstven operativni sistem.
Zahvaljujui vieprocesnom radu, raunari mogu istovremeno
9
 da obavljaju vie poslova.
Vieprocesni rad moe da bude upravljan i kooperativan.
Mreni operativni sistemi, preko serverskog softvera, obezbeu-
ju resurse ostalim raunarima u mrei.
Za prosleivanje klijentovih zahteva u mreu koristi se preu-
smerava.
Korienjem preusmeravaa, korisnici mogu da pristupaju peri-
fernim ureajima kao da su ti ureaji direktno prikljueni za
njihove raunare.
Prvi korak u izboru mrenog operativnog sistema predstavlja
izbor mrene arhitekture (serverska mrea ili mrea ravnopra-vnih
korisnika), koju mogu da nametnu potrebe bezbednosti u mrei.

VEBA 2: Novellovi mreni operativni sistemi

Tema ove vebe su Novellovi mreni operativni sistemi, konkretno,
NetWare, koji je jedan od najpopularnijih mrenih operativnih sistema.
Novell, takoe, proizvodi i klijentski softver koji je napravljen tako da pre-
dstavlja dopunu drugim raunarskim operativnim sistemima.

Kada preete ovu vebu moi ete da:

Prepoznate operativni sistem NetWare.
Opiete osobine ovog mrenog operativnog sistem;

Uvod u NetWare

Mreni operativni sistem NetWare se sastoji od serverskih i klije-

ntskih aplikacija.
Klijentske aplikacije su napravljene tako da mogu da funkcioniu u
razliitim klijentskim mrenim operativnim sistemima.
Serverskim aplikacijama mogu da pristupe korisnici (klijenti) iji
raunari koriste neki od sledeih operativnih sistema:
MS-DOS, Microsoft Windows (verzije 3.x i 98, kao i Windows
NT), OS/2,
AppleTalk (MacOS) ili
UNIX. NetWare
se, esto, primenjuje u raunarskim okruenjima u kojima postoji vie razli-
itih osnovnih operativnih sistema. Ipak, u manjim mreama, ovaj mreni
operativni sistem moe da bude previe skup i komplikovan za instalaciju i
administraciju, naroito za mrene tehniare sa manje iskustva.
10
 NetWare, verzija 3.2, je 32-bitni mreni operativni sistem koji podra-
va Windows (verzije 3.x i 98, kao i Windows NT), UNIX, Mac OS i MS-
DOS okruenja.
Verzijom 4.11, koja se naziva i IntranetWare, Novell je predstavio
svoj novi mreni operativni sistem baziran na Novell Directory Services
(NDS).
Najnovija verzija, verzija 5, predstavlja pokuaj integracije LAN-ova,
WAN-ova, mrenih aplikacija, Intraneta i Interneta, u jednu jedinstvenu,
globalnu mreu.
Novell Directorv Services (NDS) je sistem pre svega za organizaciju i
upravljanje podacima i korisnikim pravima pristupa u vrlo razuenim WAN
mreama, ukljuujui brojne sigurnosne sisteme, rutiranje, tampanje,
elektronske poruke, Web publikovanjaja i dr. Svi mreni resursi, ukljuujui
korisnike, grupe, tampae, servere i volumene, su organizovani korie-njem
arhitekture direktorijuma X.500. Ovaj mreni operativni sistem, takoe,
obezbeuje i jedinstven nain prijavljivanja korisnika, koji im omoguava
prijavljivanje bilo kom serveru u mrei i korienje uobiajenih korisnikih
prava i privilegija.
Drugi mreni operativni sistemi obezbeuju klijentski softver za
interopera-bilnost s Net-Ware serverima.Na primer, kod Windowsa NT
postoje Gateway Services for NetWare (GSNW), ijim korienjem
Windows NT server moe da koristi usluge NetWare servera za datoteke i
tampanje.

Net Ware usluge

Sa instaliranim NetWare Clientom, svaka klijentska radna stanica
moe u potpunosti da koristi sve usluge koje prua NetWare Server.
U nastavku vebe sledi pregled nekih najbitnijih usluga.

Rad sa datotekama
Rad sa datotekama je deo NDS baze podataka. NDS omoguava pristup
svim mrenim resursima kroz samo jedno, inicijalno prijavljivanje korisnika
na mreu. Takoe, dozvoljava i korisnicima i administratorima da sve mre-
ne resurse, bez obzira gde se oni nalazili, vide na potpuno isti nain.
U zavisnosti od instaliranog mrenog softvera, moete da sagledate celu
mreu u formatu koji je svojstven vaem mrenom operativnom sistemu.
Na primer, Microsoft Windows klijenti mogu da dodele (mapiraju")
slovnu oznaku bilo kom volumenu ili direktorijumu na NetWare serveru
datoteka, i mreni resursi e se pojaviti kao logike disk jedinice u njiho-vom

11
raunaru. Ove logike disk jedinice funkcioniu isto kao i druge disk jedinice
na njihovim raunarima.

Bezbednost
NetWare prua iroku lepezu modela bezbednosti, ukljuujui:
Bezbednost prijavljivanja. Predstavlja proveru autentinosti u koju
ulaze korisniko ime, lozinke, vremenska ogranienja i ogranienja
korisnikog naloga.
Prava poverenika (engl. trustee rights) Podrazumeva kontrolu u smislu
koje datoteke korisnici mogu da koriste i ta sa njima mogu da rade.
Atributi direktorijuma i datoteka Odreuje ta je mogue uraditi sa da-
totekom (pregledanje, menjanje, kopiranje, brisanje, opcije zajednikog
korienja).

Usluge tampanja
Ove usluge su transparentne (nevidljive) korisnicima raunara klijenata.
Svaki zahtev za tampanje se preusmerava ka serveru za datoteke gde se
predaje serveru za tampanje (isti raunar funkcionie, i kao server dato-
teka, i kao server za tampanje) i, konano, tampau. tampai mogu da
budu povezani sa serverima, radnim stanicama ili direktno sa mreom preko
mrenih adaptera. NetWare usluge tampanja mogu da podre do 256 ta-
mpaa.

Slanje poruka
Korienjem jednostavnih komandi, korisnici mogu da alju kratke poruke
drugim korisnicima u mrei. Poruke mogu da se alju, i grupama, i indivi-
dualno. Ukoliko su svi korisnici kojima se alje poruka u istoj grupi, poruka
moe da se adresira na grupu, umesto svakom pojedinano. Korisnici, tako-
e, mogu da iskljue ovu opciju. Kada je primanje poruka onemogueno, ni
jedna poruka iz mree ne stie u tu radnu stanicu.
Porukama moe da se rukuje i kroz Message Handling Service
(MHS), koji moe da se instalira u bilo koji server. MHS podrava
najpopularnije programe za elektronsku potu.

Interoperabilnost
Puna interoperabilnost mrenog operativnog sistema nije uvek mogua.
Ovo posebno dolazi do izraaja prilikom povezivanja dve razliite mree, kao
to su, na primer, NetWare i Windows NT.
NetWare okruenje, koje je projektovano prema NDS (Netware Dire-
ctory Services) modelu, i Windows NT, koji funkcionie po modelu dome-na,
12
su meusobno inkompatibilni. Upravo zbog ovog problema u Windowsu NT
postoje NWLink i GSNW koji omoguavaju interoperabilnost ova dva
sistema. Ove usluge omoguavaju serveru u Windows NT mrei da se po-
naa kao mreni prolaz (engl. gateway) do NetWare mree.
Bilo koja radna stanica iz Windows NT mree moe da trai resurse ili
usluge iz NetWare mree, ali zahtev mora da ide preko Windows NT serve-
ra. Taj server e, zatim, da se ponaa kao klijent u NetWare mrei i da
prosleuje zahteve izmeu dve mree.

Pitanja za ponavljanje vebe

1. NetWare mreu ine______________i______________aplikacije.

2. NetWare se, esto, primenjuje u raunarskim okruenjima u kojima po-

stoji ______________operativnih sistema.

3. Korienje NetWare klijentskog softvera omoguava da raunari sagle-

daju NetWare mrene resurse kao da su______________.

4. NetWare_____________________________mogu da podre do 256

tampaa.

5. Raunari u Windows NT mrei mogu da koriste NetWare usluge i resu-

rse zahvaljujui servisima______________i______________.

Rezime vebe
Kljuni elementi ove vebe :

NetWare klijentski softver je tako napravljen da se dodaje postoje-

em operativnom sistemu.
NetWare mreni operativni sistem moe da funkcionie u raznoro-
dnom raunarskom okruenju.
NetWare Directory Services (NDS) obezbeuju bazu podataka u
kojoj se uvaju informacije o svakom mrenom resursu.
NDS je sistem pre svega za organizovanje i upravljanje podacima i
korisnikim pravima pristupa u vrlo razuenim WAN mreama,
ukljuujui brojne sigurnosne sisteme, rutiranje, tampanje,
elektronske poruke, objavljivanje na Web-u i dr.
NetWare mree zahtevaju i NetWare Server softver na serverima i
NetWare Client softver na svakoj radnoj stanici.
13
VEBA 3: Microsoftovi mreni operativni sistemi
U ovoj vebi e biti rei o Microsoft Windowsu NT, u kome su inte-
grisani standardni operativni sistem i mreni operativni sistem.
Kada preete ovu vebu moi ete da:
Prepoznate mreni operativni sistem Windows NT.
Opiete osobine ovog operativnog sistema.

Uvod
Za razliku od NetWare operativnog sistema, Windows NT objedinjuje
standardni i mreni operativni sistem. Windows NT Server konfigurie
raunar za ulogu servera i pruanje usluga mrei, dok Windows NT
Workstation obezbeuje klijentske funkcije u mrei.
Windows NT funkcionie na principu domena. Domeni su grupe
raunara koje imaju zajedniku korisniku bazu i zajediniki
definisana prava pristupa, odnosno zajedniki bezbednosni model.
Svaki domen ima jedinstveno ime. U svakom domenu mora da pos-
toji jedan server koji dobija ulogu primarnog kontrolera domena (Primary
Domain Controller, PDC). Ovaj server odrava bazu sa mrenim resursima i
korisnikim pravima pristupa tim resursima, pa se na njemu vri provera
autentinosti svakog korisnika koji se prijavi za rad na mrei.
Windows NT sistem omoguavanja pristupa mrenim resursima moe
da se implementira na razliite naine korienjem korisnikih naloga i
bezbednosti.
Postoje etiri razliita modela domena:
Single-domain (jednostruki domen) Jedan server je zaduen za
bezbednost i korisnike naloge.
Single-master (jednostruki matini) U ovom sluaju postoji
nekoliko domena, ali samo jedan server ima ulogu matinog servera
koji je zaduen za bezbednost i korisnike naloge.
Multiple-master (viestruki matini) Postoji vie domena, a baza
korisnikih naloga se nalazi na vie servera. Ovaj model se koristi u
vrlo velikim organizacijama.
Complete-tust (potpuno poverenje) Ovde postoji nekoliko dome-
na, a ni jedan server nema ulogu matinog. Meu domenima po-
stoji potpuno poverenje", pa korisnici jednog domena mogu
pristupati resursima drugog.
14
 Windows NT servisi
Sledei servisi spadaju u najvanije usluge koje Windows NT Server i
Workstation pruaju mrei.

Servis datoteka
Postoje dva razliita pristupa prilikom zajednikog korienja dato-
eka u Windows NT mrei.
Prvi se zasniva na jednostavnoj deobi datoteka, kao u mrei ravno-
pravnih korisnika. Svaka radna stanica ili server moe javno da deli direkto-
rijum mrei i da podeava atribute datoteka (No Access, Read, Change ili
Full Control).
Bitna razlika izmeu operativnog sistema Windows NT i operativnih
sistema Windows 95 i 98 je u tome to, da bi ste neki resurs Windowsa
NT deklarisali kao mreno deljeni, morate da imate administrativne
(pristupne) privilegije. Sledei nivo zajednikog korienja u potpunosti
koristi prednosti koje Windows NT prua u oblasti bezbednosti.
Mogue je dodeljivanje dozvola za odreene direktorijume i datoteke.
Na ovaj nain moete pristup ovim datotekama i direktorijumima da ograni-
ite samo na odreene pojedince ili grupe.
Da biste iskoristili ove mogunosti, potrebno je da koristite Windows
NT sistem datoteka ( NTFS ).
Kada instalirate Windows NT, moete da instalirate, ili NTFS, ili 16-
bitni FAT ( MS-DOS ) sistem datoteka. Mogua je instalacija oba
sistema, ali na razliitim disk jedinicama, ili razliitim particijama
jedne disk jedinice.
U tom sluaju, kada je raunar u MS-DOS reimu rada, NTFS direkto-
rijumi nee biti dostupni.
Svi klijenti, koji ne koriste NTFS, mogu da koriste mreu, ali su ogra-
nieni samo na javne datoteke i ne mogu da koriste dodatne bezbednosne
mogunosti koje prua sistem NTFS.
Napomena : Verzija C Windowsa 95 (ovde poznata kao OSR2 ) i
Windows 98 koriste 32-bitni FAT sistem datoteka.
Windows NT nije kompatibilan sa 32-bitnim FAT sistemom; ne moe
da se instalira na ovom sistemu i ne prepoznaje datoteke koje su u 32-bitnoj
FAT particiji (mada postoje neki dodatni sistemski programi koji mu dodaju
i ovu mogunost ).

15
 Bezbednost
Kao i svi bolji mreni operativni sistemi, Windows NT osigurava
bezbednost svih resursa u mrei.
Server domena u Windows NT mrei nadgleda sve korisnike naloge i
dozvole i prava korisnika.
Da bi koristio bilo koji resurs u mrei, korisnik mora da ima pravo da
izvri odreeni zadatak i dozvolu za korienje resursa.

tampanje
U Windows NT mrei svaki klijent ili server moe da ima ulogu servera
za tampanje. Zajedniko korienje tampaa podrazumeva da je taj
tampa dostupan svim korisnicima mree (prema utvrenim pravilima
deobe).
Kada instalirate tampa, najpre treba da se izjasnite da li e to biti
lokalni (My Computer) ili mreni tampa.
Ako izaberete drugu mogunost, pojavie se okvir za dijalog u kome su
navedeni svi raspoloivi mreni tampai. Sve to treba da uradite je da
izaberete jedan koji elite da koristite. Zapamtite da je mogue na jednom
raunaru instalirati vie tampaa. Takoe, ako instalirate lokalni tampa,
bie vam postavljeno pitanje da li elite da omoguite drugim korisnicima
mree da koriste taj tampa.

Mrene usluge
Windows NT prua mnoge servise koji olakavaju normalan rad mree, kao
to su:
Servis poruka (Messenger Service) Nadgleda mreu i prima poruke
za vas (najee razna obavetenja i sl).
Servis upozorenja (AlerterService) alje obavetenja koja prima
servis poruka.
Servis za pretraivanje (Bromer Service) Obezbeduje listu servera
koji su dostupni domenima i radnim grupama.
Servis radne stanice ( Workstation Service ) Ovaj servis se nalazi
na svim radnim stanicama i odgovoran je za povezivanje sa serverima.
Poznat je i kao preusmerava.
Servis servera (Server Service) Obezbeuje mreni pristup delje-
nim resursima na raunaru.

16
 Interoperabilnost
NWLink je mreni protokol koji ini kompatibilnim Windows NT i
NetWare (o protokolima e biti rei u narednim poglavljima vebi Defini-
sanje mrenih protokola .
Zahvaljujui tome su dostupni sledei NetWare servisi:
Gateway Services za NetWere (GSNW) Svi klijenti u okviru
domena Windows NT mree moraju da kontaktiraju NetWare server
kroz isti izvor. GSNW obezbeuje mreni prolaz izmeu Windows NT
domena i NetWare servera. Ovo funkcionie dobro kada je saobraaj
niskog intenziteta, ali e dovesti do pada performansi kod velikog broja
zahteva.
Client Senices za NetWare (CSNW) Ovi servisi su sastavni deo
prethodnih (GSNW) i omoguavaju Windows NT Workstation
korisnicima pristup datotekama i uslugama na NetWare serveru.
File and Print Service za NetVVare (FPNW) Ovaj pomoni pro-
gram omoguava Net -Ware klijentima pristup datotekama i uslugama
na Windo-ws NT serveru. Nije deo Winows NT paketa i mora odvo-
jeno da se nabavi, odnosno dokupi.
Directorv Service Manager za NetVVare (DSMN) Ovaj dodatni
pomoni program integrie NetWare i Windows NT korisnike i info-
rmacije o grupnim nalozima. Takoe nije deo Windows NT paketa i
mora da se nabavi odvojeno.
Migration Tool za NetWare Ovu alatku koriste administratori za
konvertovanje korisnikih naloga sa NetWarea na Windows NT.
Pomou ove alatke se informacije o korisnikim nalozima sa NetWare
servera prebacuju na Windows NT kontroler domena.

Pitanja za ponavljanje vebe

1. Kod Windows NT mrea .

. predstavlja grupu raunara ko'i koriste
zajedniku bazu podataka i bezbednosnu politiku. 2. U svakom domenu mora
da postoji jedan server koji dobija ulogu .
3. Kod Windowsa NT omoguava postavljanje nivoa zajednikog korie-
nja direktorijuma i datoteka na______________disk particiji, a samo deobu
direktorijuma na ______________ disk particiji.
4. Da biste na Windows NT-u mogli da podesite deljenje nekog resursa na
mrei, morate da imate______________privilegije.
5. U Windows NT mrei svaki klijent ili server moe da ima ulogu
______________za tampanje.
17
 Rezime vebe
Najvaniji elementi prethodne vebe.
Windows NT je Microsoftov mreni operativni sistem.
Windows NT objedinjuje standardni i mreni operativni sistem u
jednu celinu.
Windows NT Server je serverski modul mree.
Windows NT Workstation je klijentski modul mree.
Windows NT mree su tako konstruisane da mogu da iskoriste sve
pogodnosti modela domena gde postoji zajednika bezbednosna
baza podataka. Ove informacije se uvaju u serveru koji ima ulogu
kontrolora domena.Windows Server i Workstation mogu da funkci-
oniu i u mrei ravnopravnih korisnika, ali tada ne mogu da se isko-
riste prednosti dodatne bezbednosti koje prua model domena.
Postoji nekoliko pomonih programa u okviru Windowsa NT koji
omoguavaju interoperabilnost Windowsa NT i mrenog operativnog
sistema NetWare.

VEBA 4: Ostali mreni operativni sistemi

Iako su Windows NT i NetWare ubedljivo najpopularniji mreni ope-
rativni sistemi, oni nisu jedini. U ovoj vebi ete se upoznati sa manje po-
znatim operativnim sistemima, kao to su:
AppleTalk (MacOS),
Unix i
Banyan Vines.
Bie, takoe, rei i o korienju operativnih sistema Windows for
Workgroups, Windows 95 i Windows 98 u mrei ravnopravnih korisnika i u
serverskoj mrei, u ulozi klijenta. U ovom trenutku, mnoge kompanije pro-
izvode softver za LAN-ove, tako da postoje i mnogi drugi mreni operativni
sistemi koji ovde nisu pomenuti. Adrese ovih kompanija moete da prona-
ete na Internetu.

Kada preete ovu vebu moi ete da:

Opiete okolnosti u kojima su AppleTalk (MacOS), Unix ili
Banyan Vines odgovarajui izbor mrenog operativnog sistema.
Odluite kada se koristi serverski LAN, a kada LAN ravnopravnih
korisnika.
Opiete bar dva softverska paketa za LAN ravnopravnih korisnika.

18
 Mreni operativni sistem AppleTalk
Ovaj mreni operativni sistem je bezbolno integrisan u operativni
sistem svakog rau-nara koji koristi MacOS. Prvobitna verzija, poznata kao
LocalTalk je, prema dananjim standardima, bila prilino spora, ali je, ipak,
korisnicima personalnih raunara donela mogunost umreavanja (preko se-
rijskog porta; LocalTalk je i danas integrisan u Apple MacOS mrene ope-
rativne sisteme).
Sadanja implementacija AppleTalka podrava brze mree ravnopravnih
korisnika Apple raunara, ali i interoperabilnost sa drugim raunarima i
mrenim operativnim sistemima. Ova interoperabilnost, medutim, nije deo
Appleovog operativnog sistema, ve korisnici drugih raunara mogu jedno-
stavno da koriste resurse sa Apple mrenog operativnog sistema preko Apple
IP-a (Appleova implementacija mrenog protokola TCP/IP).
Apple IP omoguava i drugim korisnicima (sa drugim raunarima) da
pristupe Apple resursima, recimo bazama podataka (dodatne informacije o
mrenim protokolima biw razmatrane u poglavlju , Upoznavanje sa mre-
nim standardima").
Raunari, koji su deo Apple mrenog operativnog sistema, mogu da se
po-vezuju sa drugim mreama preko servisa koje imaju ti drugi mreni ope-
rativni sistemi i koji se nalaze na serverima tih mrea.
Windows NT Server, Novell NetAVare i Linux obezbeduju usluge
Apple interoperabilnosti, to korisnicima Apple mrea prua mogunost ko-
rienja resursa sa navedenih servera.
AppleTalk mree su organizovane kroz model zona". Zone su logi-
ke grupe mrea i resursa (mrea AppleTalk Phase 1 moe da ima samo
jednu zonu, dok Phase 2 moe da ima 255 zona. Ove dve mree nisu kom-
patibilne i ne mogu jednostavno da se podravaju u istom sistemu kablova).
Ove zone predstavljaju nain grupisanja mrenih resursa u funkcionalne
celine.
U okruenju sadanjih stonih raunara postoji visok stepen interope-
rabiinosti aplikativnog softvera za Apple i Windows operativne sisteme.
U standardnim aplikacijama, kao to su tabelarni prorauni, baze po-
dataka, programi za obradu teksta i programima za elektronsku potu, esto je
mogua direktna razmena informacija korisnika ova dva razliita opera-tivna
sistema. AppleShare omoguava korisnicima Apple raunara da resu-rse na
svojim raunarima, uz odgovarajuu dozvolu, uine dostupnim i dru-gim
Apple korisnicima. Apple mreni operativni sistemi, zahvaljujui bez-
bednosti aplikacija i interoperabilnosti operativnog sistema, mogu da zado-
volje sve mrene potrebe matinih klijenata i drugih mrenih operativnih
sistema.
19
 UNIX LAN-ovi
UNIX je univerzalan, vieprocesni operativni sistem za vie korisnika.
Dve popularne verzije (UNIX korisnici ih nazivaju "flavor" podvrste) su
Linux i Sun Microsystem Solaris.
UNIX sistem najee ine jedan centralni raunar i vei broj termi-nala
za individualne korisnike. To je vrlo moan i fleksibilan mreni opera-tivni
sistem, namenjen pre svega velikim mreama, iako postoje i njegove verzije
za personalne raunare.
UNIX moe da funkcionie dobro, i u samostalnom raunarskom
okruenju, i u mrenom okruenju, zahvaljujui mogunostima vieproce-
snog rada.
Ovaj operativni sistem se vrlo lako prilagoava u klijent/server okru-
enju. Raunar moe, instalacijom odgovarajueg softvera, da se transfo-
rmie u server za datoteke, i da, zatim, kao UNIX matini raunar, odgovara
na zahteve sa radnih stanica. Softver za server datoteka, u tom sluaju, po-
staje samo jedna od mnogih aplikacija na vieprocesnom raunaru.
Klijent UNIX matinog raunara moe da bude UNIX raunar ili rau-
nar koji koristi neki drugi operativni sistem, recimo MS-DOS, OS/2, Micro-
soft Windows ili Macintosh (System 7 ili 8).
Preusmerava datoteka omoguava radnim stanicama da
skladite i pozivaju UNIX datoteke kao da su u vlastitom formatu.

Mreni operativni sistem Banyan Virtual Integrated

Network Services (Vines)

Vines je mreni operativni sistem klijent/server arhitekture koji je

nastao iz XNS (Xerox Corporation's Xerox Network Systems) protokola.
Sadanja verzija Banyan Vinesa omoguava elektronsku razmenu
poruka kroz integraciju sa Banvan's Intelligent Messaging i Beyond Mail
softwerom. Kreiranje i upravljanje mrenim uslugama se obavlja kroz
Banyanovu najnoviju verziju StreetTalk Explorera. Ovaj interfejs radi sa
Windows profilima korisnika dozvoljavajui da korisniki parametri prate
korisnike na svakom mestu u mrei. Ostale osobine ovog mrenog opera-
tivnog sistema su:

Klijentska podrka za Windows NT, Windows 95 i 98.

Banyan Intranet Connect omoguava pristup udaljenih klijenata sa
standardnim Web pretraivaem.
20
 Transmission Control Protocol/Internet Protocol (TCP/IP) softver za
servere.
Banyan Networker - porodica proizvoda za mreno skladitenje.
Vieprocesorska podrka za najvie etiri procesora.

LAN-ovi ravnopravnih korisnika

U mnogim malim kancelarijama i preduzeima postoji potreba za je-
dnostavnom mreom ravnopravnih korisnika.
U situacijama kada bezbednost nije presudna, a postoji 10 ili manje
raunara, mrea ravnopravnih korisnika moe da predstavlja najisplativije
reenje. U ovakvim mreama su sve radne stanice ravnopravne i mogu biti i
klijenti i serveri. Najee se u ovakvim mreama zajedniki koriste samo
datoteke i tampai.
Veina najpopularnijih operativnih sistema ima ugraen softver
neophodan za konfigurisanje mrea ravnopravnih korisnika.

Windows for Workgroups

Windows for Workgroups (Windows 3.11) funkcionie slino svom

prethodniku, Windowsu 3.1, ali u sebi ima i mreni operativni sistem za
mreu ravnopravnih korisnika, aplikaciju za elektronsku potu i aplikaciju za
zakazivanje sastanaka.
Grupa raunara u okviru jedne radne grupe moe zajedniki da
koristi tampae i disk jedinice.
Samo odgovarajue oznaene (markirane kao deljene u mrei) dato-teke
i tampae mogu da vide svi korisnici.
Datoteke i tampai bez oznake za deljenje ostaju skriveni za sve ostale
korisnike, izuzev lokalnog raunara.
Kada elite da neki resurs odredite za zajedniko korienje, Vi mu
dajete ime na koje svi ostali korisnici mogu da se pozovu.
Tokom procesa povezivanja, tom resursu se dodeljuje slovo, a kod
mreno deljenog tampaa preusmerava preusmerava saobraaj sa lokalnog
LPT porta na mreu, do odgovarajueg tampaa.
Iako se Windows for Workgroups jo uvek koristi, male su anse da
ete se nai u situaciji da treba da postavite novu mreu sa ovim operati-vnim
sistemom.
Ipak, trebalo bi da znate kako da ovakvu postojeu mreu ukljuite u
vee i modernije mreno okruenje, recimo NetWare, Windows NT Server,
Windows 2000 Server.
21
 Windows 95 i 98

Ovi operativni sistemi imaju ugraen softver koji je neophodan za

mree ravnopravnih korisnika i zajedniko korienje datoteka i tampaa.
Raunari koji imaju instalirane operativne sisteme Windows 95 ili 98
mogu dobro da funkcioniu kao klijenti u Windows NT i NetWare LAN-
ovima, uz prethodno instaliranje klijentskog softvera.
Ipak, ovi korisnici ne mogu da iskoriste sve bezbednosne opcije koje
prua Windows NT zato to ove opcije koriste mogunosti NTFS sistema
datoteka, koji nije podran od Windowsa 95 ili 98.

Warp Connect

Warp Connect predstavlja kombinaciju OS/2 Warp i WIN-OS/2.

Prua mogunosti za mree ravnopravnih korisnika i klijentske mree koje su
sline mogunostirna koje prua Windows for Workgroups. Korienjem
ugraenih opcija za mree ravnopravnih korisnika, mogue je zajedniko
korienje aplikacija, tampaa, modema i datoteka, bez instalacije bilo
kakvog posebnog hardvera.

Pitanja za ponavljanje lekcije

1. Zone AppleTalk mrea su_________mrea i resursa.
2. U UNIX mreama personalni raunari mogu da se koriste
kao______________.
3. Banyan Vines mrea moe da komunicira sa Windows NT mreom pre-
ko ______________protokola.
4. Windows for Workgroups, Windows 95 i 98, MacOS i OS/2 Warp imaju
ugraeni mreni operativni sistem za mreu _________________________.

Rezime lekcije
Najvaniji elementi prethodne lekcije:
Apple IP omoguava korisnicima raunara drugih proizvoaa da
koriste Apple resurse, kao to su, na primer, baze podataka.
UNDC raunar, korienjem odgovarajueg softvera, moe da se
koristi kao server.

22
 Banyan Vines je mreni operativni sistem koji se zasniva na Xerox
(XNS) protokolu.
Banyan Vines je klijent/server koncipiran mreni operativni sistem.
Mree ravnopravnih korisnika su popularne u manjim radnim
sredinama (kancelari-jama) u kojima bezbednost mree nije presudna.
Windows for Workgroups, Windows 95 i 98, MacOS i OS/2 Warp
imaju ugraeni mreni operativni sistem za lokalnu mreu ravnopravnih
korisnika.

Implementacija reenja za raznorodna raunarska

okruenja

Obezbeivanje interoperabilnosti u heterogenom raunarskom okru-

enju moe da se izvede, ili u serverskom delu (ponekad se naziva i zadnji
kraj", back-end"), ili u klijentskom delu (prednji kraj", "front-end") mre-
e. Izbor zavisi od toga ije proizvode koristite.

Interoperabilnost klijenata

U situacijama kada postoji vei broj razliitih operativnih sistema,

kljunu ulogu u ustanovljavanju interoperabilnosti ima preusmerava.
Raunari, za komunikaciju sa vie razliitih mrenih servera, koriste
vie razliitih preusmeravaa.
Svaki preusmerava rukuje samo paketima koji su poslati jezikom ili
protokolom koji on moe da razume. Ako znate adresu resursa kome e-
lite da pristupite, treba samo da implementirate odgovarajui preusmerava, a
on e va zahtev da prosledi do odgovarajue destinacije.
U primeru koji je prikazan na slici 4.7, Windows NT klijent treba da
pristupi Novell serveru. Da bi se to postiglo, administrator mree u operativni
sistem klijenta uitava Microsoft preusmerava za pristup Novell serverima.

VEBA 5: Mreni operativni sistemi u raznorodnim

raunarskim okruenjima
U prethodnim lekcijama su prikazani mreni operativni sistemi koje
proizvode Novell i Microsoft, a zatim, ukratko, i Apple, Banyan Vines i
UNIX mreni operativni sistemi. U praksi, mreni operativni sistem, naje-
e, treba da integrie hardver i softver razliitih proizvodaa. U ovoj vebi

23
e biti rei o situacijama i problemima vezanim za ovakva mrena okrue-
nja.

Kada preete ovu vebu moi ete da:

Opiete najmanje jedan nain za postizanje interoperabilnosti
klijenata i servera.
Opiete na koji nain proizvoai integriu svoje proizvode sa
proizvodima drugih proizvodaa.
Odredite koji mreni operativni sistem i preusmerava najvie
odgovaraju konkretnoj lokaciji.

Najvei broj dananjih mrea funkcionie u ovakvom okruenju, pa

zato, praktino, svaka mrea predstavlja neponovljiv izazov za mrenog
strunja-ka. Ipak, ukoliko su pravilno planirane i implementirane, ove mree
funkci-oniu bez problema.Osobine jedne mree se menjaju u situaciji kada
softverske komponente razliitih proizvodaa treba da funkcioniu na istoj
mrei. Vie razliitih mrenih operativnih sistema takoe moe da
stvori probleme u radu mree.Da bi jedna mrea mogla pravilno da
funkcionie u heterogenom raunarskom okruenju, neophodno je da
operativni sistemi servera i klijenta, kao i preusmerava, budu meusobno
kompatibilni. U ovakvim situacijama mora da se pronae zajedniki jezik
koji mogu da koriste svi raunari. Na slici 6 prikazana je situacija u kojoj
Windows NT Server po-drava tri klijenta; prvi raunar ima instaliran
Microsoft Windows 95, drugi UNDC, a trei AppleTalk.

Slika 6 . Windows NT Server u heterogenom raunarskom

okruenju

Implementacija reenja za raznorodna raunarska okruenja

24
 Obezbeivanje interoperabilnosti u heterogenom raunarskom okru-
enju moe da se izvede, ili u serverskom delu (ponekad se naziva i zadnji
kraj", back-end"), ili u klijentskom delu (prednji kraj" front-end") mree.
Izbor zavisi od toga ije proizvode koristite.

Interoperabilnost klijenata
U situacijama kada postoji vei broj razliitih operativnih sistema,
kljunu ulogu u ustanovljavanju interoperabilnosti ima preusmerava.
Raunari, za komunikaciju sa vie razliitih mrenih servera, koriste
vie razliitih preusmeravaa.Svaki preusmerava rukuje samo paketima koji
su poslati jezikom ili protokolom koji on moe da razume. Ako znate adresu
resursa kome elite da pristupite, treba samo da implementirate odgovara-jui
preusmerava, a on e va zahtev da prosledi do odgovarajue destinacije.U
primeru koji je prikazan na slici 7, Windows NT klijent treba da pri-stupi
Novell serveru. Da bi se to postiglo, administrator mree u operativni sistem
klijenta uitava Microsoft preusmerava za pristup Novell serverima.

Slika 7. Windows NT Workstation koristi vei broj preusmeravaa.

Interoperabilnost servera

Drugi nain za uspostavljanje komunikacije izmeu klijenta i servera je

instaliranje komunikacijskih usluga na serveru - pristup koji se koristi za
dovoenje Apple Macintosha u Windows NT okruenje. Microsoft proi-
zvodi softver po imenu Services for Macintosh, koji Windows NT serve-
rima omoguava komunikaciju sa Apple klijentima.
Windows NT Server, koji je prikazan na slici 8., ima instaliran Servi-
ces for Macintosh, to korisnicima Macintosh raunara omoguava korie-
nje resursa s ovog servera. Ovaj softver, takoe, slui za konvertovanje da-
toteka izmeu i Macintosh raunara i raunara sa Windowsom NT, to omo-
25
guava svakom korisniku da, prilikom zajednikog korienja istih datoteka,
koristi sopstveni interfejs.

Windows NT Server

Apple Macintosh korisnik

Slika 8. Windows NT server sa instaliranim softverom Services for

Macintosh

Zahvaljujui ovoj interoperabilnosti, Macintosh korisnik moe da koristi

uobiajene Macintosh procedure, pa ak i da, dok pristupa resursima na
Windows NT serveru, pred sobom ima Macintosh ikone, kao to su, na pri-
mer Chooser i Finder.

Proizvoai
Tri najvea proizvodaa mrene opreme (softvera) su:
Microsoft
Novell
Apple
Na slici 9. prikazano je korienje operativnih sistema pomenutih proizvo-
daa. Svaki proizvoa obezbeuje pomone programe koji omoguavaju
tom operativnom sistemu da komunicira sa serverima koji koriste softver
druga dva proizvoaa. Takoe, ti pomoni programi pomau serveru u
prepoznavanju klijenata sa softverom drugih proizvoaa.

26
 Apple server

Slika 9. Povezivanje u raznorodnom raunarskom okruenju

Microsoft
Microsoft je napravio preusmerava koji prepoznaje Microsoft mree i raz-
vrstava ih u sledee Microsoftove operativne sisteme:
Windows NT
Windows95i98
Windows for Workgroiips
Preusmeravai se automatski implementiraju tokom instaliranja operativnog
sistema. Instalacioni program uitava neophodne drajvere i menja datoteke za
pokretanje, tako da preusmerava moe da funkcionie im korisnik ukljui
raunar.
Softver za preusmeravanje, koji proizvodi Microsoft, prua korisnicima
operativnih sistema Windows NT i Windows for Workgroups mogunost
deobe sopstvenih resursa.

Microsoft u Novell okruenju

Proizvodi Microsofta i Novella su interoperabilni.
Za povezivanje klijenta sa Windows NT Workstation sistemom i
Novell NetWare 3.x ili 4.x servera neophodni su, ili NWLink i Client
Service for NetWare (CSNW), ili Novellov NetWare Client for Win-
dows NT.
Za povezivanje servera sa Windows NT Server sistemom i Net Ware
mree, neophodni su NWLink i Gateway Service for NetWare
(GSNW).
27
 NWLink je Microsoftova implementacija Internetwork Packet
Exchange/Sequenced Packet Exchange (IPX/SPX) protokola. CSNWje
Microsoftova implementacija Net-Ware preusmeravaa (Novell za
preusmeravae koristi termin requester).
Za povezivanje klijenta sa sistemom Windows 95 ili 98 sa NetWare
mreom neophodni su instalirani IPX/SPX protokoli i Microsoft
CSNW.
Microsoft Service za NetWare Directorv Services (NDS) je klijentski so-ftver
za Net-Ware koji podrava Novell Network 4.x i 5.x Directory Services.
Microsoft NDS ima podrku za prijavljivanje i pretraivanje za
UNetV/are 3.x i 4.x i bindery servis kao NetWare 4.x i 5.x NDS serveri.

Klijenti koji koriste MS-DOS

Proizvodai operativnih sistema za servere nude pomone programe
koji omoguavaju pristup serverima klijentima koji koriste MS-DOS.
Pomoni programi za pristup svakoj od pomenutih mrea (Microsoft,
Novell i Apple) mogu da se nalaze na istom raunaru, tako da korisnik moe
da pristupi svakoj od ovih mrea.

Novell
Novell serveri prepoznaju sledee klijente za usluge u vezi sa datotekama i
tampanje. Klijenti koji koriste MS-DOS u NetWare okruenjima mogu da se
povezuju sa:
Novell NetWare serverima
raunarima iz Windows NT Server okruenja
Klijenti koji koriste Windows NT sa Novell NetWare preusmeravaem i
Windows NT preusmeravaem mogu da se poveu sa:
Novell NetWare serverima
raunarima iz Windows NT Workstation i Windows NT Server
okruenja .
Novell proizvodi preusmeravae za sledee klijentske operativne sisteme:
MS-DOS
OS/2
NetWare Client for Windows NT

Apple
Preusmerava za AppleShare umreavanje je, u Macintosh okruenju,
ugraen u Apple-Talk - MacOS operativni sistem i obezbeuje mogunost
28
zajednikog korienja datoteka. Klijentski softver je ugraen u svaku ko-piju
Apple operativnog sistema. Postoji, takoe, i AppleShare server za tampanje
koji je, u stvari, spuler tampaa na serveru. Iz ovih podataka se vidi da su
Macintosh raunari opremljeni za povezivanje u Apple mree.

Klijenti koji koriste MS-DOS

Mreni softver AppleShare prua ovim klijentima mogunost da koriste
usluge AppleShare servera za datoteke i tampanje. Korienjem LocalTalk
mrenih kartica i prateeg softvera, ovi korisnici mogu da pristupaju volu-
menima servera datoteka i tampaima u AppleTalk mreama. Kartica
LocalTalk za personalne raunare ima ugraene softverske rutine (firmwer)
za kontrolu veze izmeu AppleTalk mree i raunara. Pratei, LocalTalk
softver, implementira mnoge ApplTalk protokole i kontrolie slanje i prijem
paketa.
Services for Macintosh
Macintosh klijenti mogu da pristupaju Windows NT serverima korienjem
softvera Services for Macintosh. Ovaj softver omoguava MS-DOS i Maci-
ntosh klijentima da zajedniki koriste datoteke i tampae.
U ovaj programski paket su ugraeni i AppleTalk Protocol 2.0 i 2.1,
LocalTalk, EtherTalk, TokenTalk i FDDITalk. Takode, Services for Maci-
ntosh podravaju verziju 5.2 (i novije) tampaa LaserWriter.

Pitanja za ponavljanje vebe

1. U raznorodnom raunarskom okruenju mora da se pronae _________
______________koji mogu da koriste svi raunari.
2. Preusmerava treba da______________va zahtev do odgovarajue
destinacije.
3. Svaki preusmerava rukuje samo______________koji su poslati jezi-kom
ili protokolom koji on moe da razume.
4. Instaliranje komunikacijskih______________na serveru je pristup koji se
koristi za dovoenje Apple Macintosha u Windows NT okruenje.

Rezime lekcije
Najvaniji elementi prethodne vebe:
Interoperabilnost se u raznorodnim raunarskim okruenjima postie,
ili sa serverske, ili sa klijentske strane.
Preusmeravai presreu zahteve za uslugama i prosleju ih, kroz
mreu, ka odgovarajuim mrenim uslugama.
Klijent i server mogu da imaju vei broj preusmeravaa.

29
 Tri najzastupljenija proizvodaa u raznorodnim raunarskim okru-
enjima su Microsoft, Novell i Apple.
Apple raunari se, sa mrearna personalnih raunara, povezuju
koristei serverske mogunosti.

Rezime poglavlja mreni operativni sistemi

U sledeim takama su dati osnovni elementi prethodnog poglavlja:

Uvod u mrene operativne sisteme

Bez neke vrste mrenog operativnog sistema nije mogue bilo kakvo
zajedniko ko-rienje resursa.
Mreni operativni sistem moe da bude ugraen u operativni sistem
raunara, ili se kao posebna aplikacija dodaje operativnom sistemu
raunara.
Windows NT je primer mrenog operativnog sistema kod koga su
mrene i standardne komponente objedinjene u jedinstven operativni
sistem.
Zahvaljujui vieprocesnom radu, raunari mogu istovremeno da
obavljaju vie pos-lova.
Vieprocesni rad moe da bude upravljan i kooperativan.
Mreni operativni sistemi, preko serverskog softvera, obezbeuju
resurse ostalim rau-narima u mrei.
Za prosleivanje klijentovih zahteva u mreu koristi se preusmera-
va.
Korienjem preusmeravaa, korisnici mogu da pristupaju perife-
rnim ureajima kao da su ti ureaji direktno prikljueni za njihove
raunare.
Prvi korak u izboru mrenog operativnog sistema predstavlja izbor
mrene arhitekture (serverska mrea ili mrea ravnopravnih korisnika),
koju mogu da nametnu potrebe bezbednosti u mrei.
Novellovi mreni operativni sistemi
NetWare klijentski softver je tako napravljen da se dodaje
postojeem operativnom sis-temu.
NetWare mreni operativni sistem moe da funkcionie u
raznorodnom raunarskom okruenju.
NetWare Directory Services (NDS) obezbeuju bazu podataka u
kojoj se uvaju infor-macije o svakom mrenom resursu.
30
 NDS moe da prua usluge vezane za adresiranje resursa, zatim
bezbednost, rutiranje, poruke, upravljanje, Web publikovanje, pristup
atotekama i tampanje.
NetWare mree zahtevaju i NetWare Server softver na serverima, i
NetWare Client softver na svakoj radnoj stanici.
Microsoftovi mreni operativni sistemi
Windows NT je Microsoftov mreni operativni sistem.
Windows NT objedinjuje standardni i mreni operativni sistem u
jednu celinu.
Windows NT Server je serverski modul mree.
Windows NT Workstation je klijentski modul mree.
Windows NT mree su tako konstruisane da mogu da iskoriste sve
pogodnosti modela domena gde postoji zajednika baza podataka sa
pravima korisnika i raspoloivim re-sursima. Ove informacije se uvaju
u serveru koji ima ulogu kontrolora domena. Win-dows Server i
Workstation mogu da funkcioniu i u mrei ravnopravnih korisnika, ali
tada ne mogu da se iskoriste prednosti dodatne bezbednosti koje prua
model domena.
Postoji nekoliko pomonih programa u okviru Windowsa NT koji
omoguavaju interoperabilnost Windowsa NT i mrenog operativnog
sistema NetWare.
Ostali mreni operativni sistemi
Apple IP omoguava korisnicima raunara drugih proizvodaa da
koriste Apple resurse, kao to su, na primer, baze podataka.
UNIX raunar, korienjem odgovarajueg softvera, moe da se
koristi kao server.
Banyan Vines je mreni operativni sistem koji se zasniva na Xerox
XNS protokolu.
Banvan Vines je mreni operativni sistem namenjen server/klijent
okruenju.
Mree ravnopravnih korisnika su popularne u manjim kancelarijama
u kojima bezbe-dnost mree nije presudna.
Windows for Workgroups, Windows 95 i 98, MacOS i OS/2 Warp
imaju ugradeni mreni operativni sistem za lokalnu mreu ravnopravnih
korisnika.
Mreni operativni sistemi u raznorodnim raunarskim okruenjima
Interoperabilnost se u raznorodnim raunarskim okruenjima postie,
ili sa serverske, ili sa klijentske strane.
Preusmeravai presreu zahteve za uslugama i prosleduju ih, kroz
mreu, ka odgovara-juim mrenim uslugama.
31
 Klijent i server mogu da imaju vei broj preusmeravaa.
Tri najzastupljenija proizvoaa mrenog softvera u raznorodnim
raunarskim okruenjima su Microsoft, Novell i Apple.
Apple raunari se, sa mreama personalnih raunara, povezuju preko
servera.

Pitanja za obnavljanje poglavlja

1. Pravi operativni sistem za vieprocesni rad moe da obavlja onoliko

poslova koliko ima______________.
2. Kod______________vieprocesnog rada operativni sistem moe da
preuzme kontrolu nad procesorom bez saradnje sa poslovima.
3. Za prosleivanje zahteva se koristi______________.
4. Aktivnost preusmeravaa nastaje u______________raunaru kada kori-
snik izda naredbu za korienje odreenog mrenog resursa.
5. Preusmeravai mogu da alju zahteve drugim raunarima
i______________.
6. U prolosti su mreni operativni sistemi bili______________koji su se
dodavali na postojei operativni sistem raunara.
7. Novell NetWare mreni operativni sistem je namenjen_____________
_____________mreama.
8. Prednost korienja NetWarea je to to ovaj mreni operativni sistem
dobro funkcionie u______________raunarskom okruenju.
9. Windows NT raunar ne moe da komunicira sa NetWare mreom.
Tano Netano
10. Banyan Vines je mreni operativni sistem koji se dodaje na postojei
operativni sistem raunara.
Tano Netano
11. Va klijent ima malu poslovnicu i planira da instalira mreu za pet ra-
unara i dva tampaa. Raunari imaju instaliran Windows 98, a, kako svi
zaposleni rade na istom projektu, bezbednost nije previe znaajna. Da li biste
preporuili nadgradnju do Windowsa NT?
12. Da li e radne stanice u koje je instaliran Windows 98 uvek moi da fu-
nkcioniu u NetWare mrei?

32