Biblioteka

Drustvo i nauka Uvodu

Urednik
Prof dr Ilija Vujacic studije bezbednosti
Glavni i odgovorni urednik
Slobodan Gavrilovic Priredio Pol D. Vilijams
Edicija
Studije bezbednosti Preveli 5 engleskog
Urednik edicije Branimir GligoriC (I1, Ill, IV deo i Zakljucak)
Pro dr Vladimir Cvetkovic Danica Cvetkovic (Uvod i Ideo)

1~wJu~w&-
fl rnACHl4K
YH~BEP3mETY

'o~~trer~
&EOrPA,IlY

FAC1JIJYOFSKURlTYSTUDlfS
 Kornelija Navari 73

komercijalni i ideoloski liberalizam, Endru Moravcik (Andrew Moravcsik

2001) razlikuje idejni, komercijalni i republikanski liberalizam, od kojih svaki

ima razlicite posledice za planiranje bezbednosti; a Zaher i Metjuz (Zacher

and Matthews 1955) su prepoznali cetiri razlicire tendencije u liberalnoj misli
o bezbednosti. U svakoj se prornislja 0 porodici labavo povezanih pojmova,
i one u nekim sluCajevima sadrze prilicno oprecne pristupe, Kant je verovao
da trgovina verovarno rnoze da izazove sukob, dok su kasniji "komercijalni"
liberali videli u trgovini koristan i blagotvoran razvoj. Republikanski liberali
Liberalizam rvrde da je mir ukorenjen u liberalizmu liberalne drzave - unutrasnji pri-
stup - dok neoliberalni institucionalisti naglasavaju ulogu rnedunarodnih
Kornelija Navari (Cornelia Navari) institucija koje mogu spolja da ublaze sukob.
U ovom poglavlju dajese pregled rasprava 0 bezbednosti unutar libe-
ralne misli. U prvom odeljku skicira se tradicionalni, kantovski liberalizam.
U drugom odeljku uvodi se liberalna ekonomska misao 0 miru i ratu i ideja
Sazetak mirne trgovine. U trecem, opisuje se teza demokratskog mira, i daje se pre-
Ovo poglavlje pruta pregled rasprava 0 bezbednosti unutar liberalne misli. gled glavnih rasprava 0 ideji da liberalne drzave ne vode rat protiv liberalnih
U prvom odeljku skicira se tradicionalnilkantovski liberalizam. U drugom. drzava. U poslednjem odeljku skiciraju se glavni argumenti u neoliberalnom
uvodi se liberalna ekonomska misao u pogledu mira i rata i ideja mime institucionalizmu. Zakljucuje se sa isticanjem glavnih razlika izrnedu reali-
trgovine. U trecern odeljku opisuje se teza demokratskog rnira, i daje se stickih i liberalnih pristupa bezbednosti.
pregled glavnih rasprava 0 ideji da liberalne drZave ne vode ratove protiv
liberalnih drzava. U poslednjem odeljku skiciraju se glavni argumenti u Tradicionalni iIi kantovski liberalizam
okviru neoliberalnog institucionalizma. U zakljucku se lsticu glavne razlike
izmedu realistickih i liberalnih pristupa bezbednosti. Imanuel Kant bio je prosvetiteljski filozof (neki bi rekli najveci), cesto pominjan
po svom prisrupu erickim problemima. (Kant je rvrdio da moralno ponasanje
proistice iz moralnih izbora i da su oni vodeni unutrasnjim osecanjern duznosti
Uvod - kada se pojedinci ponaSaju u skladu sa dumoscu, oni su moralni.) A1ion nije
bio samo eticar, on je filozofirao 0 "dobroj drzavi" kao i 0 medunarodnirn odno-
Istinski internacionalizam i svetski mir ce doci kroz individualnu slobodu, sima. Prema Kantu, jedini opravdani oblik vladavine jeste republikanska vladavi-
slobodno trZiste i rniroljublva i dobrovoljna udruzenja gradanskog drustva. na, uslov ustavnog pravila prema kome cak i monarh vlada prema zakonu. Osim
(Richard M. Ebeling 2000) toga, provera dobrih zakona jeste mogucnost njihove "univerzalizacije"- provera
univerzalne primenljivosti.Jedini zakoni koji zasluzuju ime .zakona" jesu oni
Liberalna tradicija prornisljanja 0 bezbednosti seze unazad sve do filozofa koje rnozerno pozeleti da ih svako (ukljucujuci i same sebe) posruje, Takvi zakoni
Imanuela Kanta, koji je naglasavao znacaj .republikanskih" ustava u izgrad- posrali su .Jcaregoricki imperativi", oni su neposredno obavezujuci i monarsi su
nji mira. Njegov spis Vecni mir sadrzi plan mira i moze se s pravom nazvati njima podredeni kao i obicni gradani.
prvom liberalnom raspravom 0 ovom predmetu. Ali liberalnu bezbednost Kant je tvrdio da su republikanske drzave .rnirorvoracke", to jest, one
izlozile su razlicite skole unutar tradicije liberalne misli koja se razvijala. Sle- su sklonije mirnom ponaSanju nego druge vrste drzava. On je to pripisivao
deci Majkla Dojla (Michael Doyle 1998) koji je razlikovao medunarodni, navikama konsultovanja: gradanstvo koje treba da bude konsultovano pre
 74 Liberalizam
odlaska u rat verovarno ne bi lako pristalo na rat. Takode, on je to pripisivao
legalnim osnovama republikanske drzave, jer je verovao da je manje vero-
varno da bi drzava izgradena na zakonu prisrala na nezakonito ponasanje u
medunarodnirn odnosima.
Ali republikanski karakter drzava nije dovoljan da se obezbedi svetski mir.
Prema Kamu - i to je bio presudan argumem Vefnog mira - siruacija rnedu-
narodnih odnosa, odsustvo zakona, nestabilna ravnoteza sila i posebno, uvek
prisurna mogucnost rata, ugroiavali su republikansku drzavu i otezavali su libe-
ralnim politickim porecima da odrze svoje republikansko ili liberalno uredenje,
Orud, on je rvrdio da je duznost republikanske drzave da teii medunarodnirn
odnosima koji su regulisani zakonima, one ne mogu biti liberalne same po sebi.
Presudan deo Kamovog argumenta, koji je zapoceo raspravu izrnedu
liberala i "realista" bila je njegova kritika pojma "ravnoteie rnoci": on je
odbacio argument koji je preovladavao u njegovo doba da je ravnoteza rnoci
rnirorvoracka. On je rvrdio da je ideja svesnog odrzavanja ravnoreze pogresna
buduci da je "Zelja svake drzave, ili njenogvladara, da postigne uslov vecnog
mira osvajanjem celog sveta, ako je to moguce" (Kant I99Ib), sto je gledisre
koje dele neki vodeci realisti, npr. Mirsajmer (2001). Sto se rice automatskog
oddavanja takve ravnoreze, on je zauzimao Rusoovo glediste da takve ten-
dencije zaista postoje. Ruso (1917) je tvrdio da drzave prirodno nadgledaju
jedna drugu i prilagodavaju svoje rnoci u skladu s tim, obicno kroz saveze.
Medurim, ova praksa prouzrokuje samo "neprestano kornesanje", a ne mir.
Kamov program mira sastoji se iz dva dela (Kam I99Ia). Postoje "pre-
liminarni clanovi" - pocetni uslovi koji se moraju uspostaviti pre nego sto
republikanske drzave mogu znatno da doprinesu mirnijem medunarodnom
okruzenju, To je ukljucivalo ukidanje stajacih vojski, nernesanje u stvari dru-
gih drzava, zabranu spijunaze, podsticanja na izdaju i atenrat kao instrurnente
diplomarije, i kraj imperijalnih poduhvata. Sve to trebalo bi da ukine vecina
drzava, neliberalnih kao i liberalnih, kako bi dosao kraj stanju koje je Hobs
opisivao kao "rat sviju protiv svih". Onda ostaju tri odredena clana, koji dose-
zu dalje i cine stvarnu osnovu mira :
I) Gradanski usrav svake drzave treba da bude republikanski.
2) Pravo naroda treba da se zasniva na federaciji slobodnih drzava.
3) Pravo svetskoggradansrva treba da bude ograniceno na uslove opste
gostoljubivosti.
Sirenje republikanskih ustava znaci, u stvari, uopstavanje teznje ka miru,
jer, prema Kamu, teznja ka miru deo je prirodne orijentacije republikanske
Komelija Navari 75
drzave. "Federacija slobodnih drzava" treba da osigura izvesnu vrsru kolek-
tivnog sistema bezbednosti; a nasrojanje ka "OpStoj gosroljubivost!" trebalo
bi da, prema recirna Majkla Hauarda (Michael Howard), "postepeno stvori
osecaj pripadanja kosmopolitskoj zajednici" (2000: 31). Kant je razlikovao
kraj rata od uspostavljanja pozitivnog mira, i u njegovom planu mir je "ndto
vise od samo pobozne teznje", Prema tome, on se moze smatrati .Jzumiteljem
rnira" (Howard 2000: 31).
U toku devernaestog veka, liberali su tezili da naglase samo Kantova gle-
disra da je liberalizam sklon miru. U toku veceg dela devernaestog veka, libe-
ralni prisrup miru se sastojao od kritika starog rezima i obecavao je da ce mir
autornatski da sledi posle obaranja autokratije i uspostavljanja ustavnih rezima.
Prema Remonu Aronu (Raymond Aron, 1978), liberali devernaestogveka nisu
imali plan za mir. Izbijanjem Prvog svetskog rata, rnedutirn, doslo je do prome-
ne. Dakle, opasnosti koje je Kant predvideo po liberalizam u opasnom rnedu-
narodnom okruzenju ponovo su otkrivene: liberalni mislioci su se okrenuli od
unutrasnje reforme prema naglaSavanju sporazuma, razvoju medunarodnog
prava i medunarodnog suda kako bi spolja zastitili liberalizam. Osim toga,
kada je Liga naroda pretrpela neuspeh, neki su isli rake daleko da preporuce
ili ukidanje ili strogo ogranicavanje ddavnog suvereniteta.
Mirna trgovina
Prema Moravciku (Moravcsik), "komercijalni Iiberalizarn" usredsreduje se na
"podsticaje koji su stvoreni prilikama za prekogranicne ekonomske transakcije"
(2001: 14). U ovoj savremenoj formulaciji pokuSava se pronalazenje specificnih
uzrocnih mehanizama iza sklonosti ekonomski liberalnih drzava da daju pred-
nost miru, a ne sukobu. Prema Moravciku, "trgovina je uopste jeftinije sredsrvo
sticanja bogatstva nego rat, sankcije ili druga prisilna sredsrva" (2001: so). Ali
to nije jedina teorija - drugi liberali naglaSavajustrukruru liberalne ekonomije,
a ne samo priorirete individulanih ekonomskih Cinilaca.
Poreklo modernog komercijalnog liberalizma leii u teoriji "mime
rrgovine" (douce commerce) iz devetnaestog veka - razvijanju liberal-
ne kritike merkantilizrna, agresivne ekonomske polirike koja je pre-
porucivana autokratama starog rez ima koji su je u izvesnom stepenu
praktikovali. Merkantilisricka doktrina preporuCivala je da se radi sve sto
uvecava poluge zlata koje poseduje jedna zernlja, u okruzenju u kome se veru-
je da je zlato u polugama fiksna velicina. Efekat uopsravanja merkantilizrna
 76 Liberalizam
objasnio je Volter, 1746: "lasno je da jedna zernlja ne moze da dobije dok
druga ne izgubi i da ne rnoze da pobedi dok se druga ne porazi" Ekonomski
jilozoji (fiziokrati) kao sto su Fransoa Kene (Francois Quesnay) i Viktor de
Mirabo (Victor de Mirabeau) ustanovili su strukruralnu sklonost rnerkanriii-
zma prema trgovackirn ratovima i teritorijalnim osvajanjima. Ako vasa nacija
treba da se obogati, to se rnoze ostvariti samo ako druge ucini sirornasnijim.
Carinske rarife su potrebne kako bi se zastitio prosperirer dornacih proizvo-
daca od "napada" stranih konkurenata. Subvencije su potrebne izvoznicima
kako bi mogli da "zapIene" bogarsrvo drugih na stranim trzistima. Resursi
u stranim zemIjama se moraju vojno "osvojiti" kako bi se drzali podalje od
ruku komercijalnih suparnika u suprotstavljenim driavama koje bi ih isko-
ristile da poraze "nasu" drzavu.
jasno povezivanje ncmerkantilistickih, otvorenih rrgovackih poredaka
i mira nije, medutirn, bilo francuski vec britanski doprinos. Ono se prvi put
pojavilo u Bogatstvu naroda Adama Smita (Adam Smith) u kojem se tvrdi da
"skrivena ruka" koja stoji iza uvecanja bogatsrva takode unapreduje slabIjenje
ekonomskih neprijateljstava. Ali cak i ranije, Smitov skorski kolega i prijatelj,
Dejvid Hjurn (David Hume), pokazivao je da je medunarodna podela rada i
trgovine koristila svim ucesnicirna, a David Rikardo (David Ricardo) formu-
lisao je teoriju uporedne prednosti. Prema Rikardu, bogatstvo raste u meri u
kojoj drzave koncentrisu proizvodnju u oblastima u kojima imaju "upored-
nu prednost" i trguju raznovrsnim proizvodima. Rikardova teorija podriava
pojam dobrotvorne po dele rada kao i ideju da je trgovina prijateljska utakrnica.
"Komercijalni liberali" su u devetnaesrom veku ove ideje razvili u dok-
trinu. Prema ucenju 0 Iiberalnoj trgovini, trgovina medu driavama, kao i
trgovina rnedu pojedincima, jeste uzajamno korisna. Svi ljudi dobijaju kroz
ucestvovanje u globaInoj podeli rada - nacinu zivota u kome oni jedni dru-
gima nude razlicire proizvode za ciju proizvodnju su se specijalizovali. ani
su tvrdili da triisna utakmica nije sukob, vec mirna saradnja: svaki proizvo-
dac pornaze da se unapredi kvalitet zivora za sve kroz proizvodnju i prodaju
boljih i jeftinijih proizvoda od onih koje nude njihovi triisni konkurenti.
Triiste predsravlja gradansko drusrvo i mir; ekonomska politika u rukama
vlade predstavlja sukob i rat.
Komercijalni liberalizarn je takode poprimio i socioloski aspekt. Dzejms
Mil (James Mill) je opisao Britansku irnperiju kao rekreativni odusak za visu
klasu. jozef Surnperer (joseph Schumpeter) je tvrdio da su osvajanje i irnpe-
rijalizarn ekonomski favorizovali stare aristokratske elite, i da su drustvene
Komelija Navari 77
promene koje su prarile kapitalizam ucinile moderne drzave u sustini mir-
nim, jer su dovele do opadanja aristokrarske klase.
jedini formalni neliberalni odgovor komercijalnim liberalima (to jest,
jedini argument kojem bi se moglo u nekoj meri verovati) bila je ideja iz sre-
dine devetnaestogveka 0 zastiti mladih industrija. Nernacki nacionalista jan
(Jahn), rvrdio je da je zbog vremenskog zaostajanja izrnedu razvijenih i zerna-
lja u razvoju, postojao argument za pocetnu zastitu "mIade" industrije, ali cak
i rada samo dok rnoze da se nadrnece na otvorenom triistu. U dvadesetom
veku, pod pritiskom Velike depresije, liberali bi takode tvrdili da je postojalo
neko opravdanje za zastitu ekonomija od oluja u svetskoj ekonomiji, ali opet
samo uz koriscenje privremenih mera. (Liberalna tendencija je unapredila
medunarodne rezirne tako da su se oluje mogle izbeci ili prebroditi bez eko-
nomskog zatvaranja.) Takcde, razvila se i istancanija kritika argumenta da
svako ima koristi od trgovine. Time je postalo jasno da bogatstvo koje raste
kroz orvaranje ekonomske razmene ne koristi autornarski svakome u drusrvu:
to zavisi od drustvenih politika koje, izrnedu ostalog, promiSljeno neguju
vestine koje bi dozvolile pojedincima da ucestvuju u triisnim ekonomijama.
Tokom dvadesetog veka, pocetni uspesi nacizma, radnicki programi
vodeni od strane vlade i mnogohvaljeni "sovjetski model" doveli su liberale
do toga da se usredsrede na uplitanje vlade u ekonomiju i protekcionisticke
ideologije. Doista, liberali u dvadesetom veku manje su govorili 0 ekonomiji
nego 0 ideologiji, posebno napadajuci ideje ekonomskog zatvaranja i plani-
ranja koje su izveli iz "naucnog socijalizma" i posebno, iz ekonomskog naci-
onalizma. Najpoznatija od tih ideja izneta je u Hajekovoj (Friedrich Hayek)
knjizi Put u ropstvo koja je imala mnogo odjeka, narocito u centralnoj Evropi.
Tokom tridesetih godina proslog veka, nernacki ekonomista, Vilhelm Repke
(Wilhelm Ropkc) je proglasio da "pravo liberalno nacelo" zahteva "najsire
moguce odvajanje sfere vlasti od sfere ekonomije". On je preporucio najvecu
rnogucu "depolitizaciju" ekonomske sfere. Godine I936. svajcarski ekonorni-
sta i politicki autor, Vili am Rapard (William Rappard: zamak "Rapard" u
kojem se odrzavaju sastanci Svetske trgovinske organizacije u Zenevi nazvan
je po njernu), u predavanju pod naslovom "Opste ugroiavanje ekonomskog
i vojnog "naoruianja", identifikovao je "ekonomsko naoruzanje", sa svim
zakonskim i administrativnim sredstvima koje vlada koristi kako bi politic-
ki uticala na uvoz i izvoz kao i na dodeljivanje dobara. Rapard je rvrdio da ce
se novi svetski poredak mira i naprerka dogoditi samo kada vlade prestanu da
kontrolisu ekonomije. Na slican nacin, I952. godine, ekonomista slobodnog
78 Liberalizam Kornelija Navari 79

triista, Mihael Hajlperin (Michael A. Heilperin), odrzao je predavanje pod u posleratnom periodu. Slicno su, Mensfild i Polins (Mansfield and Pollins
naslovom "Gledista jednog ekonomiste 0 rnedunarodnoj organizaciji". On 2001) sazeli veliki deo empirijskog rada koji, uglavnom, podrzava ovu tezu.
je svojoj publici rekao: postoje razliciti izuzeci i kvalifikacije koje ogranicavaju okolnosti pod kojima
ekonomska rneduzavisnost dovodi do ublaiavanja sukoba. Stiven Van Evera
(Stephen Van Evera, 1994) tvrdio je da sro su razlicitije i slozenije postojece
transnacionalne trgovinske veze i proizvodne strukture, manje je verovatna
Poznato je, ali se cesto zaboravlja, da je politika nacionalne vlade oduvek prisila. Ili, sro je proizvodna struktura neke zemlje manje raznolika i sto se
bila glavna prepreka ekonomskim odnosima izmedu Ijudi koji zive u razlici- vise odlikuje monopolima, pretpostavke za mir su krhkije.
tim zemljama, i da kad god su ti odnosi bili oslobodeni vladinih oqranicenja, Iduci izvan ekonomske rneduzavisnosti ka pitanju ekonomske slobode
uravnotezeni razvoj bi usledio spontanim i anonimnim mehanizmom trZista. unutar drzava, Erik Garcke (Erik Gartzke, 200S) nasao je empirijsko sve-
(navedeno kod Ebelinga 2000) docenje da je ekonomska sloboda (izmerena indeksom ekonomske slobode
Frejzerovog instituta) oko pedeset puta delotvornija od demokratije u sma-
njivanju nasilnih sukoba. Garckeovi zakljucci su kljucni za odredivanje prav-
Napadi na ideologiju ukljucivali su liberalne ideje, posebno ideju da mir ea liberalnih reformi, jer iz njih sledi da je manje vazno koju vrstu politickog
rnoze da nastane kroz ukidanje suvereniteta, omiljenu liberalnu ideju kasnih reiima neka driava ima kao svoj step en ekonomske slobode.
tridesetih i cetrdcsetih godina proslog veka. Prema austrijskom ekonomisti Politicke preporuke kojih se drie komercijalni liberali - cesto nazivane
Ludvigu fon Mizesu (Ludwigvon Mises): "ekonomsko razoruianje" - usredsreduju se na ogranicavanje moci vlada
da narnetnu trgovinska ogranicenja, pre svega kroz rnedunarodne propise.
Spoljna razmena treba da bude otvorena; carine treba da se smanje na mini-
mum, a kvore i druga kvantitativna ogranicenja da se pozitivno zabrane.
(Klasicni) liberalizam nije gradio i ne gradi svoje nade na ukidanju suvere- Vlade treba da se obaveiu na gran ice bez carinskih tarifa, da ukinu kvote i
niteta razlidtih nacionalnih vlada, sto je poduhvat koji bi vodio u beskraj- da dozvole slobodan opticaj novca u skladu sa triisnim silama. Ove politicke
ne ratove. On tezi opstern prepoznavanju ideje ekonomske slobode. Aka preporuke su bile veoma uticajne u arhitekruri novouspostavljenih rneduna-
svi Ijudi postanu liberalni i shvate da ekonomska sloboda najbolje sluzi rodnih ekonomskih organizacija, osnovanih krajem Drugog svetskog rata.
njihovim sopstvenim interesima, nacionalni suverenitet nece vi se prou- U novije vreme, u literaturi 0 globalizaciji pretpostavlja se da globali-
zokovati sukobe i rat. Da bi mir bio trajan nisu potrebne ni medunarodne zacija, u svom aspekru oslobodene trgovine u globalnim razmerama, jeste
rasprave i ugovori, ni medunarodni sudovi i organizacije kao sto je bila cinilac mira. Grejam Alison (Graham Allison) srnatra da "globalne rnreze,
Liga naroda ili njene naslednice, Ujedinjene nacije. Aka se nacelo trZisne posebno u ekonomiji, stvaraju zahteve od strane mocnih igraca za predvidi-
ekonomije prihvati univerzalno, takve improvizacije su nepotrebne; aka vost interakcija i tako za pravila igre koja postaju, u srvari, elementi rneduna-
se ne prihvati, one su uzaludne. Trajan mir maze biti samo posledica pro- rodnogprava" (Allison 2000: 83). U svom delu The LeXU5and the Olive Tree
mene u ideologijama. (Leksus i drvo masline), Tomas Fridman (Thomas Friedman) rvrdi da "Kada
(Van Mises 1949: 686) neka zemlja dostigne onaj nivo ekonomskog razvoja, kada ima srednju klasu
dovoljno veliku da podrii Mekdonaldsovu mrezu, ona postaje Mekdonald-
soya zernlja. A ljudi u Mekdonaldsovim zemljama vise ne vole da se bore u
Ideja da ekonomska otvorenost dovodi do mirnijeg stanja postala je predmet ratovirna, oni vise vole da cekaju u redu za hamburger" (Fredman 2000: 14).
empirijskih istrazrvanja. Godine 1997. Onil i Raset (Oneal and Russet, 1997) Ali nije oCigledno da je globalizacija ucvrstila ekonomski liberalizam.
objavili su da su "klasicni liberali bili u pravu" kada su istrazivali ovu ideju Kornentarisuci arnericku spoljnu ekonomsku politiku osamdesetih godina
 80 Liberalizam Kornelija Navari 81

proslog veka, profesor Ricard Ebeling iz Fondacije "Buducnost slobode", Svoje nalaze Dojl zasniva na Singerovom (David Singer) projekru "Korelacije
primetio je pojavu tradicionalnih rnerkantilistickih rnetoda: rata" (COW) na Univerzitetu Micigen i njegovom popisu ratova od 1816.
go dine [videti Smol (Small) i Singer 198]). Na osnovu tog spiska Dojl je
primetio da skoro nijedna liberalna drzava nije vodila ratove protiv drugih
liberalnih drzava, i da je u dva slucaja u kojima je izgledalo da su liberalne
Ako neki od arnerickih azijskih trgovinskih partnera 'osvoji' veliki deo ame- ddave ratovale protiv drugih moguce liberalnih drzava, liberalizam tek bio
rickog potrosackog trzista, vlada se .bran!" podizanjem .odbrambenoq- ustanovljen. Dojl smatra da su izvori ove tendencije Kanrova "tri preduslo-
carinskog zida. Ako arnericka poljoprivreda ne moze da zaradi profit koji va",naime, republikanski ustav, kolektivno uredenje bezbednosri i gradanska
smatra 'primerenim', arnerifka vlada preuzima 'ofanzivu' 'napadajuct' dru-
gostoljubivost u koje je Dojl ukljucio slobodnu trgovinu.
ge zemlje kroz izvozne subvencije. Ako drugi narodi nece da se povinuju Specificni uzroci "liberal nog rnira" postali su predmet obirnnih isrraziva-
zeljama socijalnih inzenjera iz Vasingtona u nekoj medunarodnoj raspra-
nja i rasprava. Dve velike suprotstavljene teorije usredsreduju se na liberalne
vi, americka vlada utice na njih i ubeduje ih putem finansijskih zajmova, insritucije i liberalnu ideologiju. Teorija liberalnih institucija ukljucuje siroke
dotacija i subvencionisanih kredita na nivou vlada - sve, naravno, 0 trosku povlastice liberalnih drzava i potrebu da se obezbedi siroka podrSka; podelu
amerkkih poreskih obveznika.
vlasri u dernokratskim drzavama koja prouzrokuje kontrolu iravnotezu: i peri-
(Ebeling 1991) odicne izbore koji liberalne vode cine opreznim i sklonim izbegavanju rizika
(Raset 1996). Ali, liberalne institucije teze da sprece sve ratove, dok liberalne
drzave vode velike ratove protiv neliberalnih ddava. Suparnicka teorija, koja
Navodni mirovni efekti globalizacije takode se pobijaju u literaturi nekirn rnoze da objasni ovu razliku, jeste teorija liberalne ideologije ili "kulture". Pre-
navodno ratnim efektirna. Oni ukljucuju povecanu ranjivost na pretnje od ma argumentu koji se iznosi u teoriji liberalne kulrure, liberalne drzave tde
propusra slozenih sisterna na kojima se globalizacija zasniva, kao i od nedr- da veruju drugim liberalnim drzavarna i da ocekuju da rese sukob raspravom
zavnih einilaca Ciji se pristup oruzju i potencijal za rernecenje povecava u i kompromisima. Ali, takode, one ne veruju neliberalnim drzavarna. Glavni
globalizovanom svetu, Napredak u tehnologiji rnozda je ucinio drzave ranji- argument za liberalnu ideologiju postavio je Dzon Oven (John M. Owen)
vijim na pretnje prisilom nego sto je to bio sluca] ranije (0 nekim posledica- koji kaze da "ideoloski, liberali veruju onim drzavarna koje smatraju prijatelj-
ma globalizacije na bezbednost videri Navari 2006). Liberalna zabrinurosr skim liberalnim demokratijama i ne vide razlog da se bore protiv njih. Na one
zbog globalizacije dobro je predstavljena u novijoj zbirci eseja (Held 2007), drzave koje smarraju neliberalnim oni gledaju sumnjicavo iponekada veruju
gde Majkl Dojl, medu drugim israknurirn liberalima, izlaze problem demo- da nacionalni interes zahteva rat sa njirna" (1996: 153).
krarske odgovornosti u globalizovanom politickom sistemu. Otkada je Dojl prvi objavio svoje nalaze, u teoriji su se razvile dye varijan-
te: prema jednoj, rvrdi se da su demokratije miroljubivije od nedemokratija, to
Teza 0 demokratskom miru
jest, da su one uopite miroljubivije (videti Raset 1993). Na ovu varijantu pone-
kad se ukazuje kao na monadiiku varijantu. Prema drugoj, rvrdi se da liberalne
Teza 0 "demokratskom rniru" predstavlja argument da liberalne ddave driave nisu nuzno miroljubivije od neliberalnih, ali se one uzdriavaju od upo-
ne vode rat protiv drugih liberalnih drzava. Ona je prvi put bila iznesena trebe sile u odnosu na druge demokrarije, to jest upotreba sile zavisi od oblika
u kljucnorn elanku Majkla Dojla u easopisu Philosophy and Public affairs vladavine one druge strane. U ovoj drugoj varijanti, ponekad zvanoj diadiika
(Doyle 1983). Dojl je tvrdio da posroji razlika izrnedu liberalne prakse prema varijanta, neki rvrde da demokratije mogu biti cak snaznije u upotrebi sile nego
drugim liberalnim drusrvima i liberalne prakse prema neliberalnim drustvi- nedemokratije, delimicno zahvaljujuci idecloskoj prirodi dernokrarskih rato-
ma. Medu liberalnim drustvima, liberalizam je proizveo takvu osnovu sarad- va, a delirnicno einjenici da su liberalne demokratije obicno jake drzave koje u
nje da "ustavno Iiberalne drzave imaju jos da ratuju jedne protiv drugih". osnovi imaju veliko bogarsrvo [videti Barkavi (Barkawi) i Lafe (Laffey) 2001].
82 Liberalizam
S tacke gledista bezbednosti, preporuke teorije dernokrarskog mira su
jasne - konacno, bezbednost zavisi od ohrabrivanja liberalnih institucija; a
politika bezbednosti, kao svoj dugorocni cilj, mora imati sirenje liberalizma.
Ukratko, ona mora da stiti liberalizam, ukljucujuci liberalne tendencije u
neliberalnim driavama. Sam Dojl tvrdi da je liberalizam manjkav "U ocu-
vanju svojih osnovnih preduslova u promenljivim medunarodnim okolno-
stima" (Doyle 1983: 229). Put u mir vodi preko ohrabrivanja dernokratskih
sisterna, opsteg postovanja ljudskih prava i razvoja graaanskog drusrva.
Ali takav zakljucak zavisi od neometane i snazne korelacije izrnedu
demokartske prirode driave i miroljubivih poziva, bare m prema drugim
liberalnim drzavarna, i nije sasvim jasno da li takva neposredna korelacija
postoji. Kris Braun (Chris Brown 1992) je ukazao da su se liberalne drzave,
tokorn perioda kada su mnoge zemlje postale liberalne, suocile sa odlucnirn
neprijateljstvom neliberalnih driava. Cinjenica da su se liberalne drzave suo-
We sa neprijateljima liberalizma iskrivljuje isrorijsku stvarnost; ne znamo
kako su se mogle razilaziti u odsustvu takvog neprijateljstva. Moguce je da
u svetu raznovrsnih driava u situacijama sukoba, to jest, u anarhicnom dru-
stvu, liberalne drzave prave pouzdanija saveznistva - da se one ne bore jedne
protiv drugih vec sklapaju rnedusobno saveze (ovo se zove teza 0 liberalnom
saveznistvu i spojiva je sa realistickim pristupima). Postoji jos jedna vazna
cinjenica da je vecina liberalnih driava spojena ekonomskom integradjom
preko Evropske zajednice (cinjenica koja moze da podrii varijantu mirne
trgovine). Konacno, pojava demokratske tranzicije moze biti statisticko
zastranjenje. Dejvid Spiro (David Spiro 1996) je, na primer, rvrdio da isto-
rijski gledano nije bilo mnogo liberalnih drzava, i da vecina driava ionako
ne vode medusobno ratove. Cinjenica da liberalne drzave nisu vodile ratove
jedne protiv drugih rnozda nije statisticki znacajna.
Mozda je jos spornije to da li su liberalne drzave u svojoj sustini mirolju-
bivije od drugih driava. Kam je, u tom pogledu, izgleda podrzavao monadic-
ku teoriju; on je tvrdio da bi ne samo republike bile u miru jedne sa drugima,
vec i da je republicka vladavina miroljubivija od drugih oblika vladavine. Ali
empirija je neodredena jer se dosad koncentrisala na tradicionalne ratove
drzava protiv driava a ignorisala je intervencije - upotrebu sile izvan necijih
granica. Nedavni "liberalni" pokusaji da se druge zemlje dovedu do liberalne
demokratije (u Iraku, na primer) pobudili su strahove da, daleko od toga da
predstavlja recept za mir, liberalna spoljna politika rnozda ima svoje sopstve-
ne tendencije prema ratu, Ta "mracna strana liberalizrna" zaokupila je mnoga
Kornelija Navari 83
nedavna isrrazivanja koja su se okrenula uslovima koji mogu podsricari Iibe-
ralne driave da vode ratove (videti Geis et al. 2006).
Uprkos nekim oklevanjima teoreticara, teorija da demokratije ne vode
ratove protiv drugih demokratija bila je veoma uticajna u javnoj politi-
d. Na primer, ona je podrzala Strategiju nacionalne bezbednosti za novi
vek (SAD 1998) predsednika Klintona; ona je takode mnogo koriscena
da podrii neokonzervativni razIog za rat u Iraku i vodila je posleratov-
sku rekonstrukciju i insistiranje na siroko inkluzivnoj posleratnoj vladi u
Iraku i ranom prelazu na sopstvenu vladu sa izborima. Teza dernokratske
rranzicije takode se narnetnula u programu izgradnje mira Ujedinjenih
nacija. Majkl Barnet (Michael Barnett 2006) bio je kritican prema mode-
Iu "graaanskog drustva" za posleratnu izgradnju, jer on istice mobilisanje
drusrvenih snaga u cesto nestabilnim i podeljenim drustvima, kada viSe
paznje treba posvetiti izgradnji drzavnih kapacirera i jacanju rnoci vlade
(videri takode Paris 1997).
Povezivanje rata, demokratije i prava, koje je prevIadavalo neposredno
posle Drugog svetskog rata, takode je ozivelo. Zasnovane na nacelima teri-
torijalnog integriteta i driavnog suvereniteta, Ujedinjene nacije su nedav-
no pocele da se okrecu ka naglasavanju prava coveka kao znacajnih barem
isto koliko i prava drzava u medunarodnoj sferi. U raspravi 0 znacaju Saveta
bezbednosti, generalni sekretar, Kofi Anan, jasno je ukazao na to da "pravo
drzava ne rnoze i ne sme biti pravo na porobljavanje, proganjanje ili rnucenje
sopstvenih gradana", U stvari, umesto da se okupi oko suvereniteta kao svoje
jedine vodece ideje, Saver bezbednosti trebalo bi da se "ujedini oko nacela da
se ne rnoze dozvoliti da masovno i sisternatsko krsenje ljudskih prava vodeno
protiv celog naroda istrajava" (Anan 1999a: 514).
Neoliberalni institucionalizam
Sredisnje pitanje neoliberalnog institucionalizma jeste uloga medunarod-
nih institucija u ublaZavanju sukoba. Robert Kiohejn (Robert Keohane,
1984) i Robert Akselrod (Robert Axelrod, 1984), koji su igrali glavnu ulogu
u odredivanju ovog polja, ukazuju na mogucnosr institucija poput Ujedi-
njenih nacija da redefinisu uloge i delovanja drzava u drzavnim rasprava-
ma. Iako institucije ne mogu da razrese anarhiju, one mogu da promene
karakter medunarodnog okruzenja uticajem na prioritete i ponasanja drzava.
Medunarodne institucije to cine razlicitim rnetodama koje ili stvaraju snazne
84 Liberalizam
podsticaje za saradnju, kao sto je povoljan trgovinski status, ili, kroz snazne
destimulanse kao sro su trgovinske sankcije.
"Pod kojim uslovima ce se saradivati u svetu egoista ako nema centralnog
autoriteta?" To pitanje postavio je Robert Akselrod (1984) u svom sredisnjem
doprinosu teoriji, prepoznavsi nekoliko presudnih cinilaca. Prvi je bio praksa
milo-za-drago. On je tvrdio da kada cinioci vracaju dobro za dobro to pokrece
rnogucu spiralu saradnickog ponaSanja. Ako se ova praksa ponavlja, egoisticki
cinioci postepeno uce da veruju jedni drugima, posebno kada irn se interesi
poklapaju. Ta situacija se formalno moze modelovati kao situacija ponovljene
dileme zatvorenika (videti 4. poglavlje ove knjige). Njome se sugerise da ako
se drzave iznova nadu u situaciji u kojoj strahuju da bi njihova suzdrzanost
bila iskoriscena, one se ne bi povukle vec bi, umesto toga, izmislile sredstvo
ponovnog osiguranja koje bi dopustilo saradnju. Sredstva ponovnog osiguranja
proizvode institucije. Akselrod je takode teoretisao 0 "senci buducnosti": kada
se jednom saradnja insrirucionalizuje, drzave, iz straha od onoga sto predstoji,
oklevaju da je napuste. On je isao idalje savetujuci ucesnicima irefomatorima
da povecaju uzajamnu saradnju prosirivanjern senke buducnosti, cineci inter-
akcije trajnijim i/ili cdCim - na primer, deljenjem na manje delove pitanja 0
kojima se pregovara - iisplatom uzajamnih dugovanja.
Sredisnji pojam neoliberalnog institucionalizma jeste pojam troskova tran-
sakcije. Oni ukljucuju "cenu informacija, troskove merenja vrednosti onoga sto
se razmenjuje i troskove zastite prava i odrzavanja i sprovodenja dogovora"
[Non (North) 1990: 27]. Tako, institucije su pozeljne, uprkos ogranicenjima
koje namecu drzavama, jer one smanjuju troskove transakcije u vezi sa dono-
senjern pravila, pregovaranjem, osrvarivanjem i sprovodenjem dogovora, pri-
kupljanjem informacija i resavanjem sukoba. Takode, one su trajne. Postojeci
rezimi istrajavaju cak i nakon sto su uslovi koji su olaksali njihovo stvaranje
nestali "jer ih je tesko srvoriti ili rekonstruisati" (Keohane 1984: 12-14, So). To
je logika koja stoji u jezgru neoliberalnog institucionalizma: saradnja u situ-
acijama modelovanim ponovljenom dilemom zatvorenika rnoze se postici u
visokoinstitucionalizovanim uredenjirna, jer instirucije mogu da posluze kao
sredsrvo sticanja informacija, smanjivanja troskova transakciji i isplate uzajam-
nih dugovanja u vezi sa saradnjom. U skladu s tirn, mnogi neoliberalni institu-
cionalisti tvrde da rnedunarodni cinioci treba da zagovaraju institucionalizam
kao sredstvo unapredivanja kolektivnih inreresa u medunarodnoj stabilnosti.
Prema konstruktivisrickom institucionalizmu, s druge strane, instituci-
je se shvataju kao skup normi, pravila i rutina, a ne kao formalna strukrura
Kornelija Navari 85
(videti 5. poglavlje ove knjige). Nasuprot teorijama racionalnog izbora kao
sto je Akselrodova, institucije ne samo da menjaju prioritete cinilaca vec
mogu i da oblikuju njihov identiter [Barnet i Finmor (Finnemore) 1999].
Konstruktivizam se usredsreduje na sredisnju ulogu ideologije, pravila i nor-
mi koje institucije sire kako bi izgradile cinioce. Nasuprot "logike instru-
mentalnosti" i "logike posledica", institucionalizma racionalnog izbora,
konstruktivizam pretpostavlja .Jogiku prikladnosri", dokazujuci da su radnje
pojedinaca vodene drustvenirn ocekivanjima, a ne racunima maksimalizo-
vanja korisnosti. Institucionalne rutine se slede cak ikada nije ukljucen oce-
vidan sopstveni interes [videti Marc (March) i Olsen (Olsen) 1989, Finmor
iSikink (Sikkink) 1998].
Ne postoji, medutirn, jedinstven model najpozeljnije vrste institucija.
Naprotiv, pojam troskova transakcije ukazuje na veoma razlicite vrste insti-
tucija za razlicite probleme saradnje. Na primer, za Pregovore o ogranicenju
strateskog naoruzanja (SALT II) rokorn sedamdesetih godina izrnedu SAD i
Sovjetskog Saveza bili su neophodni strucnjaci da odrede sra se rnoze podra-
zumevati pod "tehnickim unapredenjern", dok je izbegavanje opasnosti pogre-
snog tumacenja tehnickih podataka zahtevalo uvodenje "crvenog telefona"
izrnedu velikih nuklearnih suparnika. Neoliberalni institucionalizam izazvao
je pojavu obimne literature 0 izgradnji institucija koja ukazuje na variranje
u rnedunarodnim institucijama i prikazuje razlicita institucionalna uredenja
neophodna u odgovoru na razlicite vrste problema saradnje [videri Koremos
(Koremos) et al. 2004, Micel (Mitchell) 2006].
U ovom pristupu, za razliku od drugih liberalnih prisrupa, u sredistu su
drzave, One su cinioci koji stvaraju institucije kako bi unapredili svoje zajed-
nicke interese. Interesi se prvo odreduju izvan institucionalnog konteksta (u
formalnom jeziku "individulani prioriteti su egzogeni": oni se definisu izvan
institucionalnih konceksta), a zatirn drzave stvaraju institucije kako bi olak-
sale postizanje svojih zajednickih interesa [Keohane 1989, Dzupil (Jupille) i
Kaporazo (Caporaso) 1999]. Tako, institucije nastaju i prezivljavaju kako bi
povecale spolja odredene interese i prioritete svojih clan ova, posebno clanova
osnivaca koji su srvorili instituciju.
Ali postavljanje drzava u sredisnji polozaj dovelo je ido glavne nejasnoce
u ovom pristupu; sta ako drzava nije viSe u mogucnosti da se nosi sa priti-
scima uzajamne zavisnosti? To je dovelo do radikalne liberalne skolc koju
predstavljaju Dejvid Held (David Held, 1995) iSejom Braun (Seyom Brown,
1996). U ovoj verziji, drzava vise nije u stanju da se nosi sa rnedunarodnim
86 Liberalizam
krizama kao sto su unistavanje prirodne okoline, masovne migracije, glad i
bolesti. U takvim situacijama Braun (Brown 1996) preporucuje da zamenimo
drzavne interese svetskirn interesima 0 kojima govore konzervativniji neoli-
berali. Ovi svetski interesi ukljucuju opstanak ljudske vrste, smanjenje nasi-
lja u svetu, obezbedivanje uslova za odrzavanje zdravlja svih ljudi, ocuvanje
kulturne raznolikosti i ocuvanje prirode u celom svetu. Ali u ovom pristupu
prilicno je nejasno ko treba da izgradi re organizacije "od svetskog interesa".
Neoliberalni institucionalizam suprotstavlja se realizmu u nekoliko pre-
sudnih stvari. I u jednom i u drugom postoji saglasnost da rnocne drzave
uticu na stvaranje i oblik medunarodnih institucija, ali iz razlicitih razlo-
ga. Prema liberalirna, ddave srvaraju institucije kako bi povecale zajednicke
interese; za realiste, rnedutim, to je zbog ostvarivanja i odrzavanja prevlasti.
Prema vodecern americkorn realisti, Dzonu Mirsajmeru, "Najmocnije drza-
ve u sistemu stvaraju i oblikuju institucije tako da mogu da odrze svoj udeo
u svetskoj rnoci, ili cak da ga povecaju" (1994/95: 13). Realizam se takode
usredsreduje na meru u kojoj rnocne drzave vladaju institucijama: realisti
pretpostavljaju da ce kasnije pridosle ili manje rnocne clanice imati manje
kontrole nad institucionalnim odlukama i rezulratirna, manje koristi od nji-
hovog stvaranja i da ce imati manje obaveza u oddavanju institucija [Gruber
(Gruber) 2000]. To je odvojeno od opsre kritike koju realisti iznose u odno-
su na institucionalne pristupe. .Realisti smarraju da su institucije u osnovi
odraz raspodele rnoci u svetu. One se zasnivaju na racunima velikih sila 0
sopstvenim interesirna i one nemaju nezavisan uticaj na ponasanje drzave"
(Mearsheimer 1994/95=7). Neoliberalni institucionalisti, naprotiv, rvrde da
"senka buducnosti" - rnogucnosr da se postignu dobici u buducnosri - daje
snaian podsticaj svim ddavama da saraduju i stvaraju institucije koje koriste
svim stranama.
Podjednako osrru realisricku kritiku neoliberalnog institucionalizma
dao je Griko (Grieco, 1993) svojim pojmom relativnog dobitka. Griko tvr-
di da su relativni dobici, ono sto drzava u konkurentskoj situaciji moze da
dobije iz saradnje u odnosu na ono sto njen protivnik rnoze da dobije, vazniji
nego "apsolutni dobici" - celokupni racun dobitaka nasuprot gubitaka. To je
tako, rvrdi on, jer je rnoc relativan pojam; rnoc se rnoze meriti samo u porede-
nju sa rnoci nekog drugog, to jest u poredenju sa nekim drugim ko teii moci,
Nije vazno da li drugi dobija a ja gubim, vec da li drugi dobija vise nego ja.
On srnatra da racun relativnih dobitaka cesto podriva ocekivane poduhvate
saradnje, ako ta saradnja preti da promeni ravnorezu rnoci [za diskusiju 0
Kornelija Navari 87
znacaju argumenta iz apsolutnih nasuprot relativnih dobitaka za neoliberalni
institucionalizam videti takode Pauel (Powell) 1991,Snidal (Snidal) 1991b].
Postavlja se pitanje: Koliko je neoliberalni institucionalizam pogodan za
pitanja bezbednosti? Dzervis (Jervis) je primetio da ova oblast ima posebne
katakteristike koje u isto vreme oteiavaju stvaranje rezima i povecavaju njegove
potrebe: .Rezimi bezbednosti, sa svojim pozivima na uzajarnno suzdrzavanje
i ograniCavanje jednostranog delovanja, retko izgledaju privlacno za one koji
donose odluke" pod dilemom bezbednosti (Dzervis 1982:360). Za neoliberal-
ne institucionaliste osnovna ideja jeste ideja opstih interesa koje drzave mogu
da postignu zajedno. Ali sta ako suparnici ne dele zajednicke interese? Prema
Dzcrvisu (Jervis 1999: 54), "driave ce uspostaviti neku instituciju ako i samo
ako teze ciljevima koje ce im institucija pornoci da postignu", Ne izgleda da
institucije mogu mnogo da urade kako bi povecale bezbednost.
Ideja da bezbednost moze da leii izvan opsega neoliberalne saradnje pri-
morala je neoliberalne institucionaliste da se usredsrede na saradnju u polirici
kao sto su ekonomija, drusrvo i prirodna okolina i da mnogo manje paznje
posvete saradnji u vojnoj bezbednosti. Ali trajanje i sirenje NATO-a posle
hladnog rata stvorilo je teorijsku zagonetku za realiste i priliku za neoliberal-
ni institucionalizam da se pomeri ka visokoj politici. Volander (Wallander) i
Kiohejn (Keohane 1999), jasno shvataju NATO kao instituciju bezbednosti
i pokusavaju da teoretisu 0 pojmu "institucije bezbednosti". Prvo, zbog tro-
skova transakcije i neizvesnosti lakse je odrzati nego srvoriti nove insrituci-
je, st~ je osnovni Kiohejnov argument (1984) u deluAfter Hegemony (Posle
hegemonije, 1984). Drugo, trajanje institucije se uglavnom oslanja na funkciju
i opseg institucionalizacije i organizacije. Trece, i najvaznije, uslovi i ciljevi tra-
janja institucije bezbednosti nisu rake uski kao oni koji se ricu saveza. Savezi
se suocavaju sa zajednickim pretnjama, a insrirucije sa rizicima, ukljucujuci
regionalnu nesigurnost. Dejvid A. Lejk (David A. Lake) razlikuje hijerarhijske
insritucije od anarhicnih, On tvrdi da su prve uspesne u preduzimanju akci-
ja, ali se lako mogu rasplinuti, dok su druge, bez vladajuceg autoriteta, manje
uspesne ali su prilagodljivije na promene okoline i mogu porrajati (Lake 2001:
136).Ukratko, Lejk, Kiohejn i Volander tvrde da NATO traje zato st~ nije bio
obican savez; on je postao institucija bezbednosti.
Razlika koju su Volander i Kiohejn (1999) povukli izrnedu saveza i insti-
tucije bezbednosti dovela je do jedne nove i znacajne tipologije. Ditgen (Dit-
tgen) i Pirers (Peters 2001) suprotstavili su dva sistema bezbednosti idealnog
tipa - sistem tipa saveza i sistern zakonskog tipa - koji pruzaju modele za
 88 Liberalizam Kornelija Navari 89

izgradnju odgovarajuCih sistema bezbednosti (videti Tabelu 3.r). Prvi ima U idejnom liberalizmu, osnovni motiv jeste drustveni identitet i sukob
koren u realistickorn gledistu, drugi u liberalnom gledistu. Kljucna razlika ce se pojaviti ako se granice ne slazu sa drustvenirn identitetom. Sukob ce
jeste u odgovoru na pretnju. U liberalnoj pravnoj zajednici na rnoguce pore- se takode pojaviti preko drustvenih identiteta. U komercijalnom liberali-
mecaje se ne odgovara mobilizacijom vrhovne rnoci, vec rasplinjavanjem kroz zrnu osnovna motivacija je ekonomska korist koja ne vodi nuzno saradnji, ali
integraciju, ponovnim osiguranjem i resavanjem sukoba. Pretnje se onemo- koja prepoznaje pod kojim okolnostima ekonomija moze biti Cinilac mira.
gucavaju zajednickirn clansrvom u instituciji bezbednosti. U republikanskom liberalizrnu, presudni cinilac jeste oblik drzave i drzave
se mogu integrisati u uredenja dugotrajnog mira koja istovremeno ohrabruju
Tabela 3.I Realisticki i liberalni sistemi bezbednosti demokratizaciju i unutrasnje drzavne reforme. Doprinos liberalizma teoriji
bezbednosti jeste snazan, specifican i progresivan.
Liberalni
Teorijska osnova Realisricki (savez)
(pravna zajednica) Knjige koje se preporucuju za dalje citanje
Struktura Materijalni; statican,
medunarodnog Drustvena, dinamicna:
anarhican;
sistema vladavina bez vlade David Baldwin (ed.), Neorealism and neoliberalism: The Contemporary Deba-
sarnopornazuci sisrern
te (New York: Columbia University Press, 1993). Zbirka glavnih clanaka
Shvatanja
Osnovna naiela Uvecavanje moci Integracija u raspravi izmedu realista i liberala, koja i dalje predstavlja vazan dopri-
bezbednosti
nos savremenim medunarodnim odnosima.
Demokratizacija;
Vojno zastrasivanje,
Strategije resavanje sukoba; Michael E. Brown, Sean Lynn-Jones and Steven Miller (eds), Debating the
kontrola saveznika
vladavina prava Democratic Peace (Cambridge, MA: MIT Press, 1996). Sadrzi sve kla-
Institucionalna Funkcionalni Oblasti viSestrukog sicne spise 0 demokratskom miru i vaznije kritike.
Samo vojno polje
obeleija opseg pitanja Michael Howard, YVtzrand the Liberal Conscience (Cambridge: Cambridge
Kriterijum Demokratski sistern
Strateska relevantnost University Press, 1978). Predstavlja klasican opis realnih liberala u nji-
pripadanja vladavine
hovom suceljavanju s ratom.
Odrazava raspodelu
Struktura Sirnerricna, visok Robert O. Keohane, After Hegemony: Cooperation and Discord in the World
rnoci: najverovatnija
unutrafnje moci stepen meduzavisnosti Political Economy (Princeron, N]: Princeton University Press, 1984).
hegernonisricka
Donofenje Prevladava volja
Prvo sistematsko izlaganje neoliberalnog institucionalizma.
Demokratski legitimno Andrew Moravcsik, Liberal International Relations Theory: A Social Scien-
odluka dorninanrnih sila
Odnos sistema Sluzi kao atrakrivan tific Assessment (Cambridge, MA: Harvard University Press, 2001). U
Razdruzen, opazanje
prema njegovoj model; otvoren knjizi se iznosi sta razlicire liberalne teorije objasnjavaju, njihova ogra-
pretnje
sredini za udruzivanje nicenja i kako ih primeniti.

Zakljucak

U liberalnoj teoriji mec!unarodnih odnosa drzava nije cinilac, vec instituci-

ja "koja stalno podleie osvajanju i ponovnom osvajanju, cak i konstrukciji i
rekonstrukciji" od strane koalicija drustvenih cinilaca (Moravcsik 2001: 5).
Ova teorija ima razlicite varijante koje daju razlicite motivacije za delovanje
i koje imaju razlicite posledice za teoriju bezbednosti.