dr Milena Ili

7. Problemi ekonomske organizacije (2)

Osnove ekonomije, finansija i raunovodstva

2017/2018
 ta ete nauiti na ovom asu?
Problemi ekonomske organizacije
Inputi i outputi
Trine, centralizovane i meovite privrede
Granica proizvodnih mogunosti
Oportunitetni troak
Zakon opadajuih prinosa

2
 Problemi....
Dok god su dobra oskudna, ljudi se suoavaju sa
problemima ekonomske organizacije
Svaka privreda mora da odgovori na pitanja:
1. ta e se proizvoditi?
2. Kako e se ta dobra proizvoditi? I
3. Za koga e se proizvoditi?
Ovi problemi su zajedniki svim privredama sveta, ali
svako drutvo im drugaije pristupa i u okviru svojih
mogunosti.
3
 1. ta e se proizvoditi i u kojim
koliinama?
Prvo moramo da vidimo ta e od mnogobrojnih dobara i
usluga proizvoditi privreda i kada. Moramo znati ta danas
proizvodimo. Kada odluimo i sagledamo komparativne
prednosti pitamo se: malo visokokvalitetnih proizvoda ili
puno jeftinih takvih proizvoda.ili..
Puno proizvoditi potronih dobara, a malo investirati i
obrnuto, predodreujui vie potronje u sadanjosti,
manje u budunosti i obrnuto.

4
2. Kako e se dobra proizvoditi?
Ko e proizvoditi? Sa kojim resursima i na koji tehnoloki
nain?- Ko e se baviti poljoprivredom? Ko e predavati?
Ko e proizvoditi sredstva za rad....itd.?
Da li e se energija proizvoditi pomou nafte ili lignita?
Hoe ili zagaivati sredinu ili ne?
Da li proizvoditi u javnim ili privatnim preduzeima?

5
3. Za koga e se dobra proizvoditi?
Ko e imati mogunost najvie zarade, odnosno kako e se
rasporeivati ostvareni nacionalni proizvod?
Da li emo imati nekolicinu bogatih i mnotvo siromanih?
Trebaju li profiti pripasti vlasnicima kapitala i preduzea, a
radnicima minimum?

6
 Inputi i outputi u privredi
Osnovni problemi ekonomske organizacije (ta, kako i za
koga) svode se na izbor izmeu inputa i outputa privrede.
INPUTI su robe i usluge koje koriste preduzea u
procesima proizvodnje. To su inioci proizvodnje: zemlja,
rad i kapital
OUTPUTI su razliite proizvodne robe i usluge koje se ili
troe ili upotrebljavaju za dalju proizvodnju kao input.

7
 Inputi
Zemlja (prirodni resursi: zemlja, voda, vazduh), koristi se za
proizvodnju poljoprivrednih proizvoda, kao prostor za
izgradnju zgrada, fabrika, po njoj se voze automobili...
Rad (ljudski rad, odnosno provedeno vreme u proizvodnom
rpocesu u proizvodnji nekog dobra ili pruanju
usluga).ovek moe stoga biti angaovan u hiljadama
razliitih zanimanja. Rad je najvaniji input u svakoj
industrijskoj privredi!
Kapitalni resursi su trajna dobra privrede proizvedeni u
nameri da se proizvedu druga materijalna dobra: maine,
kompjuteri, zgrade, ekii, automobili i sl.
8
 Rad kao input
Men are more important than tools. If you
dont believe so, put a good tool into the
hands of a poor workman.

John J. Bernet,
Preds. elez. kompanija u USA

9
 Outputi
OUTPUTI su razliite proizvodne robe i usluge (dobra) koje
se ili troe ili upotrebljavaju za dalju proizvodnju kao inputi.
(Na primer, kukuruz kao autput, slui kao input u
prehrambenoj industriji za veliki broj proizvoda).

Outputi i proizvodnja su sinonimi.

10
 Primer input/output
Oseate glad, i poto imate novac kod
sebe, odlazite u studentski kljub i
naruujete picu.

Testo, kobasice, peutke, kakavalj,

oregano, pe na drva kao i rad kuvara,
odnosno njegovo znanje u spremanju
pice su inputi, a pica je output.

11
 Hoemo da izgradimo restoran...
Input Output
Zemlja
Radna snaga
Kapital
Maine (rotilji, friteze,
erpe, lonci, pribor...)
....

12
 Organizacija privrede

Centralizovana (komandna) privreda

Trina privreda
Meovita privreda

13
 Centralizovana (komandna)
privreda
Centralizovana privreda je oblik privreivanja u kojem
vlada donosi sve odluke o proizvodnji, raspodeli,
razmeni i potronji. Primer SSSR, drava posedovala
znaajan deo sredstava za proizvodnju i
upravljalaoperacijama preduzea u veini sektora...
Vlada (drava) reava sva znaajnija ekonomska
pitanja preko svog posedovanje resursa i moi da
sprovede svoje odluke.

14
 Trina privreda
U razvijenim zemljama veina ekonomskih pitanja se reava
preko trita
Glavne odluke u proizvodnji i potronji donose pojedinci i
privatna preduzea, a drava utie na obim proizvodnje i nain
raspodele
Sistem cena, trita, profita, gubitaka, inicijativa i nagraivanje
odreuje ta, kako i za koga proizvoditi...
Preduzea proivzode robe i usluge koje donose ajvee profite
(ta), tehnikama proizvodnje koje najmanje kotaju (kako)
Potornja se odreuje preko odluka pojedinaca kako e potroiti
svoje plate i dohotke, od novca koji si zaradili (za koga)
15
 Meovita privreda
Ni jedno dananje drutvo ne spada potpuno u
centralizovani ili trini oblik privreivanja, ve su sva
drutva sa elementima meovite privrede
Kroz istoriju gotovo nikad nije postojala 100% trina
privreda.
Veina odluka se odnosi na tritu, ali vlada oblikuje
funkcionisanje trita.....donosi zakone i pravila koja
reguliu ekonomski ivot, odreuje osnovna pravila
ponaanja preduzeima, regulie oblik zagaivanja i sl...
16
 Tehnike mogunosti drutva
U definisanju pitanja ta, kako i za koga proizvoditi, drutvo
mora da sagleda svoje tehnoloke mogunosti. Ljudi ele
potroiti vie nego to bilo koja privreda moe proizvedsti,
a dobra su oskudna zato to nema dovoljno resursa da bi
se proizvela dovoljna koliina dobra.
Privreda mora da odlui ta e proizvoditi

17
 Granica proizvodnih mogunosti
Osnovni ekonomski problem je odnos: ogranieni resursi-
neograniene potrebe.
Najvanije ekonomske kategorije:
Retkost: granica raspoloivih resursa koja se u datom
trenutku ne moe prevazii
Izbor: svaki ekonomski subjekt suoava se sa izborom-
meri dobitke proistekle iz izbora jedne alterantive i gubitka
zbog odricanja od neke druge alternative. Izbor
podrazumeva odricanje ako izmeu aktivnosti x i y
izaberemo x, gubitak koristi koje bismo imali izborom y je
oprotunitetni troak.
18
 Granica proizvodnih mogunosti
Oportunitetni troak: troak gubitka jedne stvari da bi se
dobila neka druga.
Potrebe ljudi: neograniene
Faktori proivzodnje (rad, zemlja, kapital i znanje) su
oganieni, pa su i nae mogunosti proivzodnje ograniene
Proizvodnja: koristi resurse, a problem sa kojim se suoavaju
ekonomisti, jeste to i na strani inputa ulaganja fakotra
proizvodnje i outputa dobijenih proizvodnih ili potronih
dobara postoji retkost: ne raspolaemo sa koliinam koji
bismo eli.
19
Kriva produkcionih mogunosti
Kriva proizvodnih mogunosti ukazuje da postoji samo
odreena koliina sredstava i ljudi kojima se, i uz
najvia tehnoloka znanja, moe proizvesti samo
odreena, ograniena koliina dobara kojima se
sistem potreba ne moe u potpunosi zadovoljiti.
Odatle se ona naziva jo i granicom proizvodnih
mogunosti drutva (GPM).

20
Proizvodne mogunosti moemo
prikazati i pomou PPC krive
proizvodnih mogunosti, gde je
hrana prikazana na horizontalnoj, a A

automobili na vertikalnoj osi. PPF posle ekonomskog rasta

A
U taki F uoavamo brojku 5, to

Automobili (u hiladama)
govori o 5000 jedinica hrane (na
desno), a po vertikalnoj osi 0 120 C PPF pre ekonomskog rasta
jedinica automobila. I

U taki E moe se proizvesti 4

hiljade jedinice hrane (udesno) i 50
U Take C i E
hiljada jedinica automobila (prema su efikasne
E
gore). 50

Spajanjem prostora izmeu

pobrojanih taaka koje predstavljaju
razliite kombinacije automobila i F H
0 1 2 3 4 5
hrane dobijamo krivu koja pokazuje
granicu proizvodnih mogunosti
Hrana (u hiljadama tona)

(PPF).
21
Taka izvan granice kao
to je taka I je nemogue
postii uz raspoloive A
resurse. Bilo koja taka PPF posle ekonomskog rasta
unutar krive, kao to je U A

pokazuje da su neki od

Automobili (u hiladama)
resursa nezaposleni ili C PPF pre ekonomskog rasta
nisu iskorieni na najbolji 120
I

nain.
Granica proizvodnih Take C i E
mogunosti (PPF) U
E
su efikasne
prikazuje kombinacije 50

autputa koje je privreda u

stanju da proizvede pri
raspoloivim iniocima F H

proizvodnje i raspoloivom 0 1 2 3 4 5

tehnologijom. Hrana (u hiljadama tona)

22
 Efikasnost
Efikasnost proizvodnje nastaje kada drutvo ne moe
poveati proizvodnju jednog dobra, a da ne smanjuje
proizvodnju drugog dobra.
Efikasna privreda se nalazi na svojoj granici
proizvodnih mogunosti

23
Nezaposleni resursi i neefikasnost
injenica je da drutvo ima nezaposlene resurse u vidu
nezaposlenih radnika, instalisanih kapaciteta u fabrikama,
zemljite koje nije obraeno, rudno bogatsko koje nije
iskorieno i sl.
Kada postoje nezaposleni resursi, onda se privreda ne nalazi na
svojoj granici proizvodnih mogunosti, ve negde untuar nje.
Neki kapaciteti su nezaposleni i ako ih stavimo u pogon moemo
dobiti vie automobila i hrane i poveati efikasnost privrede.
Zato neka zemlja ima niskoriene resurse?
Rat, trajkovi, tranzicija, politika, loe trite...
24
Granica proizvodnih mogunosti i
efikasnost privrede
GPM daje odgovor na ta, kako i za koga proizvoditi
utiui tako na efikasnost privrede
koja dobra proizvoditi i troiti, moemo odabrati na
ovoj krivi.
injenica je da ekonomska oskudnost kae da uz
raspoloivo tehniko znanje, zemlju, kapital, rad
moemo proizvesti samo odreene maksimalne
koliine svakog ekonomskog dobra
Ni u jednoj zemlji svea, nije ponuda dobara tkao
obilna, da prosena porodica moe imati sve to poeli
25
 Primeri...
Vlada jedne zemlje na bazi GPM odlui da proizvodi vie
prehrambenih proizvoda, automatski manje ulae u
proizvodnju odee
to vie drutvo troi danas, manja e proizvodnja
kapitalnih dobara biti u budunosti, to e umanjiti ukupnu
potronju u budunosti...
Vi imate 20 sati da uite da biste poloili test iz OEFR i test
iz EP. Ako uite samo OEFR dobiete visoku ocenu, ali iz
EP loiju ocenu. I obrnuto...

26
 a) Siromana zemlja b) Razvijena zemlja

Pre razvoja, zemlja je siromana, sve resurse troi na hranu i uiva malo dobara. S ekonomskim
razvojem, zemlja se kree iz A u B, proirujui svoju potronju hrane malo u poreenju s
poveanjem potronje lux dobara. Zemlja moe sada poveati svoju potronju oba dobra
27
 injenica...
Svaka zemlja moe imati vie od svakog dobra, ako joj
privreda belei rast.
Siromane zemlje moraju veinu svojih resursa
usmeriti u proizvodnju hrane, a bogate mogu priutiti
obilje hrane i mnogo lux dobara, jer imaju poveane
proizvodne potencijale.

28
 Oportunitetni troak
Izgubljena mogunost za drugim dobrom, zato to smo se
odluili za prvo dobro jer ne moemo imati i jedno i drugo je
oprotunitetni troak.
Roditelji Vam daju 3.000 dinara. Za taj iznos moete kupiti
patike ili otii na neku vanu utakmicu i biti u Vip loi. Ako
odaberete patike, oportunitetni troak vam je uivanje u
dobroj utakmici.

29
 Zakon opadajuih prinosa
Zakon opadajuih prinosa analzira odnose izmeu inputa i
outputa u proizvodnom procesu. Kae da emo dobijati sve
manje i manje dodatnog outputa (rezultata rada) kako
dodajemo dodatne jedinice inputa dok trimo ostale inpute
konstantnim.
Pokazuje da svaki dodatni radnik poveava proizvodnju
manje nego to je poveava predhodno dodati radnik.

30
 Z.O.P. primer
Na 100 ha zemljita dodajemo sve vie i vie rada, output
rezultat proizvodnje se sve vie i vie poveava. Polja ita
daju sve vie i vie ita, poboljava se navodnjavanje,
koriste se savremene maine za obradu zemljita, berbu..
U nekom trenutku dodatni rad postaje sve manje i manje
produktivan. Output raste sve manje i manje kako sve vie
ljudi obrauje zemljite. Na kraju output se moe i smanjiti.

31
 Z.O.P....Jo....
Uite OEFR za test..
1. sat: Maksimalna produktivnost, najvie ste zapamtili
2. sat: Opada Vam koncentracija, manje ste nauili
3. sat: Jo Vam je panja loija, jo manje ste
nauili....
Dakle...... Nemojte uiti kampanjski...

32
 ta smo nauili danas?
Pitanja za proveru znanja
1. ta su inputi i outputi u privredi?
2. Objasnite trine, centralizovane i meovite
privrede?
3. ta je to granica proizvodnih mogunosti?
4. ta je to oportunitetni troak?
5. ta je zakon opadajuih prinosa?

33
Izvori
Ili M, Osnove ekonomije,
finansija i raunovodstva,
Visoka kola strukovnih studja
za informacione tehnologije-
ITS, Beograd, 2017
Mankju, G., Tejlor M.,
Ekonomija, drugo izdanje,
Univerzitet u Beogradu,
Ekonomski fakultet, 2016

34
ta emo raditi sledee?
8. Osnovne ekonomske
kategorije, i ekonomski
zakoni

35
 Osnove ekonomije, finansija i
raunovodstva

DRAGE KOLEGE
HVALA VAM
NA PANJI
....i jo neto....
itajte, itajte, itajte!
36