UVOD

,
.
(, , , .),
, , .
.
30.000 t/.,
40.000 t , .
U okviru predmeta Sekundarne sirovine pisau seminarski rad na temu Reciklaa
elektronskog otpada. ivimo u vreme kada broj stanovnitva brzo raste pa su samim tim
potrebne i vee obradive povrine, mnogo fabrika, to preouzrokuje veliku koliini raznih vrsta
otpada. U gradovima je nemogue kontrolisati velike koliine otpada, pogotovo ako nema
zakona koji to regulie. Ipak, bacanje smea je samo dokaz o ljudkoj nemoralnosti. Na pitanje da
li je znaajna reciklaa elektronskog i elektrinog otpada teko je dati nedvosmislen odgovor
obzirom na to da se reciklaom postiu veoma znaajni tehniko-tehnloki i ekonomski efekti u

cilju ouvanja ivotne sredine. Naime, reciklaom elektronskog otpada se spreava zagaivanje

prirode opasnim i otrovnim elementima i drastino smanjuje koliina otpada koja se mora

konano odloiti na deponije, ime se vek iskorienja postojeih deponija praktino

udvostruuje a i smanjuje potreba za izgradnjom novih. Odbaeni elektronski i elektrini ureaji

iz domainstava i preduzea u velikom broju sluajeva se mogu preraditi u sirovine potrebne za

ve postojee proizvodnje, to dolazi do izraaja kada je visoka cena tih sirovina. Reciklaom

elektronskog otpada dolazi i do znaajnih uteda elektrine energije jer se preskae

deo

tehnolokog procesa koji je potreban pri preradi prirodnih sirovina, kao to su vaenje rude,

flotacija, prerada nafte i drugo.

U prvom delu rada objanjen je pojam reciklae, koja predstavlja jednu od opcija upravljanja

otpadom. Istaknute su njene pozitivne osobine, kao i svrha eko oznaavanja.

Kako se tema ovog rada tie elektronskog otpada, potrebno je da se pre ulaska u razmatranje

ovog problema kae neto i o opasnim materijama koje vrebaju iz raunara i uopte elektronske

opreme. Zbog tetnih supstanci, izmeu ostalog ova vrsta otpada se smatra opasnim, pa se jedan

odbaeni raunar slobodno moe nazvati i hemijskom bombom! Trea taka bavi se opisom

tehnologije reciklae i govori o svesnim proizvoaima elektronske opreme koji brinu o svojim

proizvodima i nakon zavretka njihovog radnog veka. Takvi proizvoai su

Siemens" i

Hewlett Packard". U ovom poglavlju ima rei i o fabrikama koje predstavljaju pionire u procesu

reciklae elektronske opreme u Srbiji. U etvrtoj taki rada predstavljene su i detaljno objanjene

metode za utvrivanje koliine elektronskog otpada, predloene od strane Evropske agencije za

zatitu ivotne sredine. Peta taka rada se bavi koliinom elektronskog otpada u Srbiji. U

poslednjem delu rada dati su kratak pregled i zakljuna razmatranja svega onoga o emu je bilo
rei u radu

1. RECIKLAA

Pod reciklaom se podrazumeva ponovni tretman otpada radi korienja kao sirovine u

proizvodnji istog ili razliitog proizvoda. Ona ukljuuje sakupljanje, izdvajanje, preradu, pri

emu je vrlo vano najpre izdvojiti otpad prema vrstama.

Reciklaa nije samo sredstvo ouvanja ivotne sredine, ve i znaajna grana i delatnost

koja moe bitno generisati trajne ekonomske koristi, jer ak 70% otpada ima upotrebnu vrednost,

to znai da se moe reciklirati. Razvijene zemlje recilaom ostvaruju promet od ak 160 miliona

dolara godinje, i pri tome zapoljavaju 1,5 miliona ljudu irom planete. Pored ovih, vano je

pomenuti i sledee pozitivne osobine reciklae:

- Dovodi do manjeg korienja sirovina, ime se tite neobnovljivi ili

teko obnovljivi prirodni resursi od nekontrolisane potronje,

- Smanjuje uticaj otpada na zagaenje,

- ini ivotnu sredinu lepom i istijom,

- tedi prostor u prirodi koji bi bio uniten za deponije otpada,

- tedi novac,

- Smanjuje koliinu energije koja bi se potroila pri proizvodnji novog proizvoda.

Kako su danas reciklirani proizvodi sve vie prisutni, a isto tako i materijali koji su

pogodni za reciklau, javila se potreba za identifikacijom, odnosno obeleavanjem

takvih

proizvoda.

Potroai i dobavljai, posebno u industrijskim zemljama, sada donose odluke o

kupovini proizvoda zasnovane ne samo na kljunim faktorima kvaliteta, cene i raspoloivosti,

ve i na ekolokim aspektima. To ukljuuje ekoloke uticaje koji se mogu dogoditi pre, za vreme

i nakon proizvodnje nekog proizvoda tj. tokom celokupnog ivotnog veka proizvoda. Ekoloki

sertifikat ili eko-oznaavanje", kako se uglavnom naziva, je pronalaenje naina za smanjenje

unitavanja okoline koje nastaje na svim podrujima ljudske aktivnosti. Te aktivnosti ukljuuju

proizvodnju, marketing, potronju, korienje i odlaganje proizvoda.

eme za eko-oznaavanje" razvijene su u mnogim delovima sveta kako bi sluile kao

vodi ekoloki svesnim graanima u izboru proizvoda. Iako su eme jo uvek dobrovoljne,

omoguavaju jake marketinke uticaje: proizvodi sa eko-etiketom imaju neospornu prednost na

tritu. Preferiranjem takvih proizvoda na tritu podstiu se i ostali proizvoai na

redizajniranje svojih proizvoda, ambalae i procesa, kako bi ekoloki bili to prihvatljiviji i tako

konkurisali za eko-etikete.

Na slici 1. je prikazan originalni simbol za reciklau koji je 1970.godine dizajnirao Gary

Anderson, sa univerziteta u Los Anelesu. Simbol inae predstavlja Mobiusovu petlju koja

sadri tri strelice u obliku trougla sa zaobljenim uglovima. Svaka strelica je povratno presavijena

i sve tri se nadovezuju jedna na drugu, to uslovno predstavlja ciklus reciklae.

Smanjiti, ponovo upotrebiti, reciklirati je reenje koje se zasniva na kompletnom

upravljanju otpadom. Tri zelene strelice su simbol za reciklau, a znaenje svake od njih

pojedinano povezano je sa 3R" sloganom:

* Reduce - nastojanje da se izbegne nastanak otpada odnosno da se njegove

koliine smanj

Reuse - da se otpad ponovo iskoristi

* Recycling - da se otpad reciklira i obradi, dajui nove upotrebne proizvode,

I tek na kraju ono to je neupotrebljivo e se odloiti na nain koji nee biti tetan po okolinu i

zdravlje ljudi.

Kako se ovaj rad odnosi na elektronski otpad, simbol koji se obavezno sree na elektrinim i

elektronskim proizvodima prikazan je na slici 2.

Slika br. 2 Simbol precrtane kante za otpatke

Simbol precrtane kante za otpatke na elektrinim i elektronskim ureajima znai da se

ovaj proizvod na kraju svog ivotnog veka mora odneti na posebno mesto za prikupljanje ovakve

vrste otpada.

. ELEKTRONSKI OTPAD

Elektronski otpad sastoji se od irokog i rastueg spektra elektronskih aparata i opreme.

Tu spadaju aparati iz domainstva kao to su friideri, klima ureaji, mobilni telefoni, hi-fi

ureaji, televizori, raunari i slino.

Elektronski otpad je postao problem velikih razmera zbog dve glavne karakteristike:

1) Elektonski otpad je opasan-sadri preko hiljadu razliitih supstanci, od kojih su

mnoge otrovne i stvaraju ozbiljno zagaenje prilikom odlaganja

2) Elektronski otpad se stvara u alarmantnim koliinama-zbog brzog zastarevanja

proizvoda

Opasne supstance u elektronskom otpadu

Kada se govori o opasnosti koja "vreba" iz baenog raunara, misli se, pre svega, na

toksinost supstanci koje se nalaze u njemu. Opasne supstance su:

Olovo - uzrokuje oteenje centralnog i perifernog nervnog sistema, kardio-

vaskularnog sistema, bubrega i reproduktivnih organa. Nalazi se u monitorima (1,5 - 4,0 kg po

monitoru) i matinim ploama.

Kadmijum - uzrokuje nepovratne posledice na ljudsko telo, jer se taloi na

bubrezima. Moe se nai u raznim ipovima, a takoe je i stabilizator za plastiku.

iva - moe uzrokovati oteenja raznih organa ukljuujui mozak i bubrege,

kao i fetus. Najopasnije je zagaenje vode ivom koja se lako taloi u ivim organizmima kroz

lanac ishrane, najee preko ribe. Procenjuje se da se 22% svetske potronje ive koristi u

elektronskoj opremi. Koristi se u termostatima, senzorima, relejima, mobilnim

ureajima,

baterijama i LCD ekranima.

 Heksovalentni hrom - koristi se u zatiti od korozije i kao ukras ili uvriva

kuita. Lako se apsorbuje u elijama i moe uzrokovati oteenja DNK.

Plastika ukljuujui PVC - u prosenom raunaru je ima oko 7 kg. Najvie

korieni oblik plastike je PVC (poli-vinil-hlorid). Prilikom gorenja moe stvarati ugljen-dioksid.

Bromirani inhibitori gorenja (BFR) - koriste se u plastinim kuitima radi

spreavanja zapaljivosti.

Barijum - je mekani srebrno-beli metal koji se koristi u CRT monitorima da bi

zatitio korisnike od zraenja. Studije su pokazale da kratka izloenost barijumu uzrokuje

oticanje mozga, slabljenje miia, oteenje srca, jetre i slezine.

Berilijum - je vrlo lagani metal, tvrd i nemagnetian. Zbog ovih svojstava

koristi se u matinim ploama. Nedavno je klasifikovan kao kancerogen jer uzrokuje rak plua.

Toneri - Glavni sastojak crnog tonera je pigment. Udisanje je primarni nain

izlaganja to moe dovesti do iritacije disajnih puteva. Klasifikovan je kao kancerogen.

Fosfor - se koristi kao premaz na CRT monitorima radi rezolucije slike. Otrovan

je, pa nakon dolaska u dodir sa njim trebalo bi potraiti lekarsku pomo.

Brz razvoj tehnologije doprineo je da potroai retko kad odnose neispravne aparate na

popravku, ve ih jednostavno zamenjuju novim, jer je to jednostavnije i vrlo esto jeftinije

Proseni ivotni vek raunara se smanjio sa est godina na samo dve. Veina korisnika mobilnih

telefona kupuje nove aparate svake dve godine. Pri tome veliki broj starih aparata zavri kao

otpad, a ak 90% mase materijala moe se iskoristiti i ponovo upotrebiti. Takoe, baterije koje

predstavljaju 15-30% mase telefona mogu znaajno nakoditi ivotnoj sredini. Posledice su

dvostruke: bacanje mobilnog telefona znai i bacanje vrednih metala (paladijuma i zlata), a

ovakav otpad zagauje okolinu, jer se oslobaaju pomenute toksine materije.

Slika 3. Odbaeni elektronski ureaji

Kako se stvara elektronski otpad?

Elektronski otpad stvaraju tri glavne grupe:

*domainstva i mala preduzea

*velika preduzea, institucije i vlade

*proizvoai originalne opreme

Domainstva i mala preduzea reavaju se elektronske opreme, a posebno raunara, ne

iz razloga to je oprema pokvarena nego jednostavno zato to je napretkom tehnologije postala

zastarela. Zbog trenutnog zakona domainstvima i malim preduzeima je dozvoljeno odlaganje

e-otpada u kante za smee zajedno sa ostalim kunim otpadom.

Velika preduzea, institucije i vlade - veliki korisnici, redovno svojim zaposlenima

menjaju opremu, tj. zamenjuju staru novom. Microsoft, na primer, sa preko 500
hiljada

zaposlenih (od kojih neki imaju i vie od jednog raunara), zamenjuje svaki raunar svake tri

godine.

Proizvoai originalne opreme stavaraju elektronski otpad kada proizvodi koji silaze sa

proizvodne trake nisu odgovarajueg kvaliteta i moraju biti baeni. Neki proizvoai imaju

ugovor sa preduzeima za reciklau, dok drugi, kao to su Siemens, Hewlett Packard i IBM,

imaju vlastite pogone za reciklau

3. RECIKLAA ELEKTRONSKOG OTPADA

Brz razvoj tehnologija reciklae utemeljen je u ekolokoj i ekonomskoj opravdanosti

ovog naina zbrinjavanja otpada. Sve vei pritisak javnosti u pogledu zatite okoline uticao je na

poveanje trokova zbrinjavanja otpada, podstiui na taj nain i razvoj tehnologija reciklae.

Tome je pogodovalo i saznanje o konanim zalihama neobnovljivih sirovina i potrebi njihove

racionalne potronje.

Prvi sistem za recilau elektronskog otpada primenjen je u vajcarskoj, jo 1991.godine.

Zapoet je prikupljanjem odbaenih friidera, da bi vremenom, tom sistemu bili dodavani i drugi

elektrini ureaji. Danas se, pod pojmom elektronski otpad podrazumevaju kompjuteri,televizori,

elektronika koja slui za zabavu i mobilni telefoni.

Postupak reciklae elektronskog otpada

Vremenom je zbrinjavanje dotrajalih proizvoda prihvaeno kao sastavni deo ivotnog

ciklusa proizvoda. To je otklonilo svako dvoumljenje o perspektivi reciklae, nakon ega je

teite njenog razvoja pomaknuto na sniavanje trokova i proirenje primene.

Postupak reciklae zapoinje trajnim i pouzdanim brisanjem podataka kako bi se na

najbolji mogui nain zatitio interes korisnika.

U pogonu za reciklau, u jednoj od fabrika u Srbiji se prvo obavlja pregled i rasklapanje

raunara na komponente. Rasklapanje je deo posla koji je najmanje automatizovan i nijedna

maina nije u tome dobra kao ovek. Naravno, ovaj proces nije tetan po zdravlje radnika.

Slika 4. Deo pogona za reciklau u fabrici

Zatim, ovako raskopljeni delovi idu na trakasti transporter gde se vri sortiranje.

Sortiranjem se reciklabilne komponente odvajaju od nereciklabilnih.

Reciklabilne komponente, kao to su plastika, metal, kablovi i staklo, (Slika 5.), imaju

upotrebnu vrednost i nemaju svojstva opasnog otpada. Drugim reima, u reciklabilne

komponente spadaju komponente koje imaju karakter sekundarnih sirovina i koje se mogu dalje

preraivati.

Nereciklabilne komponente su one koje nemaju karakter sekundarnih sirovina i koje se

privremeno skladite u ekoloko prihvatljivim i bezbednim uslovima.

Pri rasklapanjuu kompjutera na sastavne delove maseni udeo reciklabilnih komponenata

se kree od 70% do 80%. U reciklabilnom delu plastika je zastupljena sa oko 4%, a metalni

delovi sa oko 96% mase. Maseni udeo reciklabilnih komponenata kod CRT monitora je oko

30%, pri emu je odnos plastike i metala u ovom delu 50:50.

Nakon sortiranja vei deo dalje obrade obavlja se uz pomo maina koje spreavaju

irenje tetnih hemikalija koje mogu biti osloboene u ovom procesu.

Metal, plastika i staklo razvrstavaju se na dalje podvrste tako to prolaze ispod

infracrvene lampe. Razliite vrste materijala reflektuju razliite spektre svetlosti i na osnovu toga
se prepoznaju, a metalni delovi se mogu izdvojiti i pomou magneta.

Ovako razvrstani materijali se dalje melju u specijalnim mlinovima i tako pretvaraju u

sekundarne sirovine koje su spremne za proizvodnju u razliitim granama industrije.

Ono to je vano naglasiti jeste da pogoni za reciklau, prema strogim propisima moraju

da filtriraju izduvne gasove i preiavaju otpadne vode i da na svaki nain spree ugroavanje

ivotne sredine.

Slika 6. Tehnoloka ema reciklae elektronskog otpada

"Zeleni" - svesni proizvoai

U zemljama koje poseduju razvijene sisteme za reciklau, na berzi se ve nekoliko

govina prodaje "sortirano ubre". Zauujue je da otpad vredi sve vie iz godine u godinu, a

meu najvrednijim otpacima su upravo elektronske komponente. ipovi, kondenzatori, otpornici

ili integralna kola, se po razvrstavanju u postupku reciklae prodaju na sve unosnijoj svetskoj
berzi polovnih elemenata, gde ih razliiti proizvoai kupuju i kasnije ugrauju u
svoje

proizvode-od novih kompjutera do muzikih stubova.

Zbog toga, sve vei broj velikih prizvoaa eli da proizvodi jeftinije proizvode

korienjem recikliranih materijala.

Trokovi recikliranja postali su sastavni delovi cene novih televizora, kompjutera i

mobilnih telefona. Proizvoai, poput "HP"-a "Siemens"-a i "Dell"-a, otvorili su besplatne centre

za recikliranje elektronskog otpada u kojima se na pravilan nain, sa minimumom ugroavanja

zdravlja radnika vri reciklaa. Tehnologija i oprema za ovaj zadatak su vrlo skupe i sloene i

veina manje bogatih zemalja ih nema. O tome da je reciklaa skup proces govori i injenica da

je reciklaa katodnih cevi iz raunarskih monitora deset puta skuplja od njihovog otpremanja na

drugi kraj sveta.

Ipak, svaka kompanija koja je poela da se bavi ovom idejom dola je do sledeeg

zakljuka: reciklaa poinje mnogo pre nego to odbaeni kompjuter doe u postrojenje za

rastavljanje - recikla a poinje prilikom dizajna delova za taj kompjuter. Reenje se nalazi u

upotrebi takvih komponenti i dizajnu proizvoda koji bi omoguili lako recikliranje. Tako se javio

trend da se zavrtnji sve vie zamenjuju plastinim spojevima i da se metalne povrine vie ne

lakiraju, ve se obrauju specijalnim prakom. Na ovaj nain se vreme reciklae

ovih

komponenata skrauje, a poveava se procenat materijala koji se moe ponovo primeniti.

Meunarodna ekoloka grupa "Greenpeace" objavila je izvetaj pod imenom "Va vodi

kroz zelenu elektroniku", u kome je saoptila rezultate procena koliko koji proizvoa mobilnih

telefona i kompjutera brine o zatiti prirode i zdravlju ljudi.

Na ovoj bodovnoj skali od 0 do 10, proizvoai su svrstani uglavnom po tome da li u

svojim proizvodima koriste opasne PVC i BFR materijale. Tako su "Nokia" i "Dell" osvojili po 7
poena, dok su se "Apple" i "Motorola" nali na samom dnu lestvice. "Nokia" je proglaena

liderom u eliminisanju toksinih hemikalija, jer svi njeni novi modeli ne sadre ni PVC, a ni

BFR supstance. Za kompanijama "Nokia" i "Dell" slede "Hewlett Packard" (HP),

"Sony

Ericsson", "Samsung", "Sony", "LG Electronics", "Panasonic", "Toshiba", "Fujitsu Siemens

Computers", "Apple Computer" i "Motorola".

Reciklaa elektronskog otpada u Srbiji

U Srbiji 2004.godine reciklaom se bavilo oko 60 firmi, i to uglavnom recikliranjem

metalnog otpada, papira i PET ambalae. Danas, u Srbiji postoji oko 280 firmi koje na razliitim

tehnolokim nivoima obrauju sekundarne sirovine.

Meu ovim preduzeima nalaze se i tri fabrike za reciklau elektrinog i elektronskog

otpada. Te fabrike su: BiS - reciklani centar" u Omoljici kod Paneva, S.E. Trade" u

Vinjikoj banji u Beogradu i Eko-metal" u optini Vrdnik u blizini Novog Sada.

Iako je u svaku od ovih fabrika uloeno preko milion evra, to nije dovoljno da bi se u

ovim fabrikama vrila kompletna reciklaa. Reciklaa nereciklabilnih materijala zahteva velika

finansijska ulaganja, specijalnu infrastrukturu i sofisticiranu tehnologiju ija vrednost dostie

nekoliko stotina miliona evra.

Ono to je zajedniko za sve tri fabrike jeste da one vre reciklau reciklabilnih

elemenata u ureajima kao to su plastika, metal i staklo. Reciklaom jednog raunara od 30

kilograma, u proizvodnju se vraa 25 kilograma kvalitetnog materijala. Otpad druge i tree

kategorije ini 4,7 kilograma i ostaje 0,3 kilograma materijala koji se ne moe recikirati u naoj

zemlji. Nereciklabilne komponente, kao to su matine ploe, katodne cevi , procesori i hard

diskovi, skladite u posebnim kontenerima i na kraju ih izvoze u inostranstvo, jer finalno

recikiranje obavlja mali broj reciklanih kompanija u svetu. Primera radi, ovakve komponente

nemake kompanije odkupljuju od reciklanih centara po ceni od 0,2 evra po toni, dok reciklani

9
centri iz Srbije plaaju prevoz do tih centara u inostranstvu. To dokazuje da elektronski otpad na

svetskoj berzi ima odreenu cenu.

Cilj svake od ovih kompanija u Srbiji je da nau pravog i krajnjeg korisnika sirovina

dobijenih reciklaom elektronskog otpada, kako bi postigli to bolju cenu na tritu. Najbolja

prodajna cena sekundarnih sirovina se postie samo ukoliko kompanije u Srbiji mogu garantovati

njihov obiman i konstantan priliv na mesenom nivou. Za poslovanje na berzi sekundarnih

sirovina, minimalna ponuda se kree oko 200 tona meseno, to je za fabrike u Srbiji jo uvek

neostvarljivo. Razlog tome je i to stanovnitvo nije upoznato ta bi trebalo da radi sa dotrajalom

raunarskom opremom,pa ova oprema umesto da bude u nekom od ovih reciklanih centara stoji

u podrumima i garaama.

Sve dok se svest graana o znaaju reciklae i zatiti ivotne sredine ne dovede na

zavidan nivo, i dok ne budu doneti zakonski propisi o odlaganju otpada, reciklaa u Srbiji nee

imati svetliju budunost.

Slika 7. Reciklani centar

Slika 8. Reciklani centar

10

4. METODE ZA UTVRIVANJE KOLIINE

ELEKTRONSKOG OTPADA

Za procenu potencijalne koliine elektronskog otpada mogu se koristiti razliiti pristupi

tj. metode, u zavisnosti od dostupnosti potrebnih podataka. Te metode su:

1) Vremenska postupna metoda

2) Metoda ponude trita

3) Carnegi-Mellon metoda

4) Aproksimativna metoda I

5) Aproksimativna metoda II

Izbor pogodne metode za izraunavanje potencijalne koliine otpada zavisi od nekoliko

faktora:

Da li je trite zasieno ili dinamiko i da li se javljaju radikalne promene i rast u prodaji

ili ne?

Koja vrsta ponaanja preovladava kod korisnika nakon prve upotrebe (ponovna upotreba,

skladitenje, reciklaa, bacanje)?

Do kog stepena su podaci o proizvodu koji se analizira dostupni i kakav je kvalitet tih

podataka? Primenom bilo koje od metoda dobri rezultati se mogu jedino postii sa veoma
kvalitetnom bazom podataka. To je veoma bitno za izuzetno dugotrajne proraune u vremenski

postupnoj i Carengi-Mellon metodi, koje za razliku od drugih zahtevaju opirniju bazu podataka.

Ukoliko postoje nesigurnosti koje se tiu procena u vezi sa tritem ili kvalitetom baze

podataka, ono to bi trebalo uraditi je paralelno implementirati nekoliko moguih metoda, a

zatim uporediti rezultate.

11

5. KOLIINA ELEKTRONSKOG OTPADA U SRBIJI

Sadanje stanje u Srbiji po pitanju otpada je veoma teko proceniti. Osnovni razlog je

nedostatak podataka o kvalitativnoj i kvantitativnoj analizi otpada, tanije voenja evidencije o

koliinama, utvrivanje karakteristika, naroito sastava i sprovoenje kategorizacije otpada. Ove

informacije su neophodne u cilju planiranja i sprovoenja strategije upravljanja otpadom. Treba

takoe napomenuti da se pouzdani podaci o utvrivanju karakteristika otpada utvruju na osnovu

viegodinjeg ispitivanja po utvrenoj metodologiji uz primenu odreenih standarda.

U Srbiji do sada nije bilo ozbiljnih istraivanja vezanih za odreivanje koliine

elektronskog otpada. Mora se rei, sasvim neopravdano, s obzirom na injenicu da je proces

kompjuterizacije u Srbiji poeo pre vie od 20 godina i da je uvezena velika koliina novih i

polovnih kompjutera. Imajui u vidu tu injenicu, kao i da se proseni radni vek raunara sve

vie smanjuje, realno je izvesti pretpostavku da je koliina elektronskog tj. raunarskog otpada

na teritoriji Srbije velika.

Podaci iz tabele 1. predstavljaju broj prodatih raunara kako novih tako i polovnih na

teritoriji Srbije u periodu od 2003. do 2008. godine.

12

ZAKLJUAK

Zbog sve veih koliina i tetnosti po zdravlje, otpad se smatra jednim od najznaajnijih

ekolokih problema savremenog sveta. ovek je, svojim aktivnostima, odluujui inilac u
menjanju okoline. Zagaenjem ivotne sredine i troenjem prirodnih resursa ovek naruava

prirodnu ravnoteu i ne shvata da time teti sam sebi. Otpad je bumerang - kada je baen vraa se

kroz zagaenu vodu, vazduh i zemljite, a time se naruava i zdravlje ljudi. Zbog toga je bitno

shvatiti problem otpada i naine njegovog tretiranja, tj.smanjenja, poev od samih proizvoaa

pa do krajnjih korisnika.

Upravo je reciklaa prioritet u hijerarhiji upravljanja otpadom. To je ekoloki i

ekonomski efikasna mera koja ima pozitivan efekat ne samo na ivotnu sredinu ve i na drutvo

u celini.

Ovaj rad se upravo bavio reciklaom, kao jednom od opcija smanjivanja otpada. Ako se

otpad tretira samo kao takav, on predstavlja samo troak, a reciklaa otpada moe doneti

znaajnu dobit.

Cilj ovog rada bio je da se ukae na problem elektronskog otpada jer je to ekoloki

opasan otpad kome se mora od momenta prikupljanja do konanog zbrinjavanja pristupiti na

veoma ozbiljan nain, sa ciljem to pravilnijeg korienja sekundarnih sirovina, kako bi se tetan

uticaj na okolinu sveo na minimum.

Raunar sa svim opasnim supstancama koje se nalaze u njemu predstavlja,

ustvari,hemijsku bombu. Opasni uinci olova i ive na zdravlje su ve dobro poznati. Naime,

samo 1/70 male kaiice ive moe zagaditi jezero povrne 12 hektara u tolikoj meri da ribe u

njemu postanu nejestive.

I pored ovih saznanja, neke razvijene zemlje, koje su ujedno i najvei proizvoai

elektronskog otpada, ne potuju Bazelsku konvenciju, kojom se ograniava slobodna trgovina

ovom vrstom otpada, ve ga izvoze u zemlje poput Kine, Indije, Pakistana.

Ipak, suprotno njima, postoje proizvoai elektronske opreme koji potuju direktive

Evropske unije RoHS (Restriction of Hazardous Substances) i WEEE (Waste Eelectrical and

Electronic Equipment), kojima se ograniava upotreba odreenih opasnih supstanci u elektrinim

i elektronskim proizvodima i regulie prikupljanje i reciklaa elektronskog otpada. Ovi svesni

proizvoai, kompenzovanjem opasnih materija nekim drugim materijalima i

recikliranjem

svojih proizvoda na kraju njihovog radnog veka, stavljaju svoje proizvode na listu zelenih i

poeljnih za kupovinu.

Upravo je reciklaa posao u kome svako dobija: proizvoai tede na sirovinama,

potroai dobijaju jeftiniju elektroniku, a i odbaeni kompjuteri vie ne bi

zavravali na

deponijama zagaujui okolinu. Primera radi, Japan reciklira 86% otpada, zemlje Evropske unije

60%, a Srbija reciklira tek nekih 10% otpada koji napravi.

Zbog svega toga, potreban je sistemski pristup tretmanu elektronskog otpada u Srbiji.

Jedno od prvih pitanja u ovakvom pristupu je: Koliko toga ima? Iz godine u godinu koliina

ovog otpada u Srbiji je sve vea i ako se takav trend nastavi, kapaciteti samo tri fabrike za

reciklau elektronskog otpada (koliko ih trenutno ima u Srbiji) uskoro nee moi da apsorbuju

novonastale koliine.

13

Dodue, postoje ograniavajui faktori za prikupljanje elektronskog otpada, kao to su

nerazvijena sakupljaka mrea, loi trenutni zakonski propisi o odlaganju otpada i problem ne

primenjivanja takvih zakona.

Ono to je Srbiji potrebno jeste bolja informisanost stanovni tva kako i zato razdvajati

odpad, i razviti svest kod graana o znaaju reciklae. Ipak, ne bi sve trebalo prepustiti svesti

graana, ve su potebni i zakoni. Ono to je uraeno od strane drave je donoenje Nacionalne

strategije upravljanja otpadom 2003.godine, meutim, jo uvek se ekaju zakoni koji

e

regulisati upravljanje pojedinanim vrstama otpada. Zakonska regulativa je neophodna za dalja

sistemska reenja, ukljuujui i podizanje reciklanih centara, ija su izgradnja i upravljanje u

svetu prvenstveno bazirani na privatnoj inicijativi.

Ostaje nada da Srbija nee jednog dana postati skladite polovne elektronske opreme

roces reciklae obuhvata: sakupljanje otpada, izdvajanje, preradu i izradu novog

proizvoda. Otpad nije dovoljno samo smanjivati i izbegavati. Potrebno ga je razdvajati
na mestu nastanka prema vrstama otpada, jer samo odvojeno sakupljeni otpad moe se
iskoristiti. Reciklaa je skup aktivnosti kojima se obezbeuje ponovno korienje
otpadnih materijala.

Reciklaa se primenjuje sa tri osnovna principa tri slova R (RRR)

R reduce smanjiti
R reuse ponovo koristiti
R recycle reciklirati

Iako milioni tona dragocenih metala lee u fiokama stolova potpuno beskorisno,
ipak recikliranje elektronskog otpada dovodi do problema toksinosti i zagaenosti
supstanci koje nastaju kroz procese reciklae.

Vie od 38 razliitih hemijskih elemenata se moe pojaviti kao priozvod

procesa reciklae elektronskog otpada, od kojih neki mogu biti zaista tetni za ivotnu
okolinu i oni se moraju unititi u posebnim postrojenjima, jer ne postoji mogunost
njihovog iskorienja na bolji nain.

Danas je posao reciklae elektronskog otpada u svim oblastima razvijenog sveta

veoma rasprostranjen i brzo se razvija. Elektronski sistemi za preradu EE otpada su
sazreli u poslednjih nekoliko godina, nakon poveane regulatorne, javne i komercijalne
inicijative, a srazmerno rastu preduzetnikih interesa. Deo ove evolucije je izazvao
ozbiljnije razdvajanje elektronskog otpada iz energetski intenzivnih procesa, za razliku
od konvencionalne reciklae, gde se oprema zasnivala na formi sirovog materijala. Ovo
se postie putem diverzije i ponovnog regenerisanja razliitim hemijskim i fizikim
procesima.

Audiovideo komponente, televizori, video rekorderi, stereo oprema, mobilni telefoni,

drugi runi ureaji i raunarske komponente sadre vredne elemente i supstance
pogodne za regenerisanje, ukljuujui olovo, bakar i zlato

RECIKLAOM SE POSTIU SLEDEI CILJEVI:

tednja sirovinskih resursa (svi materijali potiu iz prirode i ima ih u ogranienim
koliinama)
tednja energije (nema troenja energije u primarnim procesima, kao ni u transportu koji
te procese prati, a dobija se dodatna energija sagorevanjem materijala koji se ne
recikliraju)
Zatita ivotne sredine (otpadni materijali degradiraju ivotni ambijent, pa se reciklaom
titi ivotna sredina)
Otvaranje novih radnih mesta (procesi u reciklai materijala podrazumevaju ulaganje
znanja i rada, to stvara potrebu za radnim mestima).

MATERIJALI ZA RECIKLAU
U pogledu mogunosti ponovnog iskorenja, materijali mogu biti:
Reciklabilni (mogu se iskoristiti ponovnim vraanjem u proces proizvodnje)
Nereciklabilni (ne mogu se vratiti u proces i koriste se za dobijanje energije
spaljivanjem ili se na ekoloki bezbedan nain skladite)
Opasni hazardni (materijali koji su tetni za coveka i njegovo okruenje)
Bezopasni (materijali koji nisu tetni za oveka i njegovo okruenje)
U naoj okolini svakodnevno nastaju velike koliine otpada koji bi mogao biti recikliriran.
Vie o tome proitajte na Proces reciklae elektronskog otpada

Stalni napredak drutva uslovljava ubrzani razvoj savremenih tehnologija to dovodi do

sve vee proizvodnje i upotrebe razliitih elektrinih ureaja i opreme bez kojih je
svakodnevni ivot prosto nemogue zamisliti.

Elektrina i elektronska oprema i ureaji (tzv. EE oprema) predstavlja sve proizvode

koji su za svoj pravilan rad u potpunosti zavisni od elektrine energije ili
elektromagnetnih polja kao i opremu za proizvodnju, prenos i merenje struje ili za
merenje jaine elektromagnetnog polja i namenjena je korienju pri naponu koji ne
prelazi 1.000V za naizmeninu i 1.500V za jednosmernu struju i ne ukljuuje ambalau.

Kada iz bilo kog razloga ova EE oprema postane neupotrebljiva, pretvara se u EE

otpad o kome se treba pobrinuti.
Elektrini i elektronski otpad (tzv. EE otpad) je otpadna elektrina i elektronska oprema
ukljuujui sklopove i sastavne delove, koji nastaju u privredi (industriji, obrtu i slino),
zatim elektronski otpad iz domainstva, odnosno otpadna elektrina i elektronska
oprema nastala u domainstvima ili u proizvodnim i/ili uslunim delatnostima kada je po
vrsti i koliini slina EE otpadu iz domainstva.

Elektronski i elektrini otpad ima karakter opasnog otpada i prema Zakonu o upravljanju
otpadom (lan 50.) ne moe se meati sa drugim vrstama otpada. Zbog toga je
potrebno da se sa EE otpadom veoma paljivo radi i da se njegova reciklaa obavi uz
apsolutno potovanje zakona.

Cilj manipulisanja EE otpadom je uspostavljanje sistema za odvojeno sakupljanje

elektricnog i elektronskog otpada. Potrebno je da bude razvrstan na osnovu kategorije
EE otpada radi njegove dalje upotrebe, zbrinjavanja i zatite ivotne sredine i zdravlja
ljudi.

http://www.ereciklaza.com/ee-otpad/

KATEGORIJE ELEKTRINOG I ELEKTRONSKOG OTPADA

1. razred (veliki kuni aparati):
Friideri, zamrzivai, rashladne vitrine, ve maine, sudo maine, maine za suenje
vea, elektrini poreti, el. Ringle, ugradne rerne i ploe, mikrotalasne pei, ureaji za
grejanje, TA pei, el. radijatori, elektrini ventilatori, ureaji za klimatizaciju, bojleri

2. razred (mali kuni aparati):

Usisivai, ureaji za ivenje, pletenje i tkanje, pegle, tosteri, friteze, mlinovi, aparati za
kafu, elektrini noevi, ureaji za ianje, suenje kose, pranje zuba, brijanje, masau,
satovi, runi satovi i ureaji za merenje

3. razred (oprema za IT i telekomunikacije):

Centralizovana obrada podataka, veliki raunari, mali raunari, lini raunari,
tamparske jedinice, prenosni raunari Notebook, tapai, kopir maine, pisae maine,
depni i stoni kalkulatori, telefaksi, telefoni, javni, beini, mobilni, tel. sekretarice

4. razred (oprema iroke potronje za razonodu):

Radio aparati, TV aparati, video kamere, video rekorderi, Hi Fi ureaji, audio pojaala,
muziki instrumenti

5. razred (oprema za osvetljenje):

Rasvetna tela za fluoroscentne sijalice, ravne i kompaktne fluo cevi, sijalice visokog
pritiska, sijalice sa areom niti

6. razred (elektrini i elektronski alati):

Builice, testere, ivae maine, oprema za okretanje, mlevenje, oprema za bruenje,
poliranje, struganje, rezanje, alati za zakivanje, lemljenje i slinu upotrebu

7. razred (igrake za rekreaciju, razonodu)

Elektrini vozii i automobili, rune konzole za video igre, sportska oprema sa el.
komponentama, automati za igranje na metalni novac

8. razred(medicinski pomoni aparati)

Raditerapijska oprema, kardioloki ureaji, ureaji za dijalizu, pluni ventilatori, ureaji
nuklearne medicine, laboratorijska oprema za dijagnozu, aparati za analizu, hlaenje,
ispitivanje

9. razred (instrumenti za praenje i nadzor)

Detektori dima, regulatori zagrevanja, termostati, ureaji za merenje, vaganje,
badarenje, ostali instrumenti za praenje10. razred (automati)
Automati za tople napitke, automati za boce, limenke, automati za vrste proizvode,
bankomati