Uvod

Biodiverzitet ili bioloka raznovrsnost predstavlja, prema najee prihvaenoj

definiciji, sveukupnost gena, vrsta, ekosistema i predela na Zemlji. Konvencijom iz Rija
biodiverzitet se odreuje kao sveobuhvatna raznolikost i razliitost ivih organizama, ukljuujui
kopnene, morske i ostale vodene ekosisteme i ekoloke komplekse iji su deo; ovo ukljuuje
diverzitet u okviru vrsta, izmeu vrsta i izmeu ekosistema. Pored vrsta divlje flore, faune,
gljiva, bakterija, virusa, kao i svih ekosistema, bioloka raznovrsnost obuhvata i vrste koje su

odgajane ljudskom aktivnou, odnosno sorte kulturnih biljaka i gajenih ivotinja.

Raznovrsnost ivota, kao jednu od osnovnih odrednica Planete na kojoj ivimo, ini i
ovek, sa mnotvom naroda, jezika i kultura. Biodiverzitet obuhvata vie organizacijskih nivoa:
genetiki, specijski i ekosistemski.

- genetiki diverzitet: raznovrsnost DNK strukture izmeu jedinki koje pripadaju istoj vrsti.
Svaka jedinka na planeti poseduje specifinu kombinaciju gena koja je jedinstvena
I neponovljiva;

- specijski diverzitet: raznolikost i specifinost svih pojedinanih organskih vrsta. Specijski

diverzitet obuhvata ukupnu raznovrsnost svih organskih vrsta na Zemlji, od samog nastanka
ivota na Planeti do danas. Opisano je i klasifikovano oko 1,8 miliona organskih vrsta na Zemlji.
Insekti predstavljaju skoro polovinu opisanih vrsta.

Meutim, pretpostavlja se da je to samo manji deo ukupnog broja vrsta na Planeti. Kao
najrealnije smatraju se procene koje sugeriu postojanje 13 do 20 miliona vrsta na Zemlji.

- ekosistemski diverzitet: raznovrsnost ekosistema kojima razliiti organizmi pripadaju

(raznovrsnost stanita, ivotnih zajednica, ekosistema i predela). Ovaj nivo biodiverziteta

obuhvata ukupnu raznovrsnost stanita (abiotike komponente ekosistema) i ivotnih

zajednica (biotike komponente ekosistema), kao i ekolokih procesa koji ih

povezuju (kruenje supstanci, proticanje energije, trofiki odnosi itd.) na osnovu kojih se
ostvaruje jedinstvenost i funkcionalnost ekosistema kao elementarne ekoloke jedinice biosfere.

1
1. ETIMOLOGIJA
1.Entimologija

Bioloka raznovrsnost (biological diversity) je prvi put upotrijebio Rejmond F. Dasman

1968. godine u svojoj knjizi A Different Kind of Country. U naunu zajednicu termin ulazi nakon
1980. godine kada je Tomas Lavdoj izdao knjigu Conservation Biology.

Nakon toga je 1985. godine V. G. Rosen skovao rije biodiverzitet, a javno je

upotrebljena prvi put 1988. od strane E.O. Vilsona koja je po njegovom miljenju bila
atraktivnija u komunikaciji. Od tada termin biodiverzitet se koristi od strane biologa, politikih
lidera, obinih graana itd.

2.Genetiki diverzitet
Genetiki diverzitet podrazumeva ukupan broj i raznovrsnost gena,
odnosno genetikih informacija realizovanih u pojedinanim vrstama
svih tipova organizama na Zemlji (mikroorganizama, gljiva, ivotinja i
biljaka). Svaka organska vrsta poseduje specifnu kombinaciju gena koja
je jedinstvena i neponovljiva, nastala tokom evolucijskog razvoja.

Ekspresija bilo kog genotipa je individualni fenotip, odnosno

neposredno prepoznatljiv morfoloko-funkcionalni oblik pojedinanih
organskih vrsta. Prirodne i antropogeno izazvane promene u biosferi,
naroito one globalnog karaktera (smanjenje debljine ozonskog omotaa,
poveanje efekta staklene bate, kisele kie i drugo), kao i preterana
eksperimentalna intervencija ljudi (genetiki inenjering) mogu dovesti do
erozije genetikog diverziteta i naruavanja genetikih resursa. Genetika
erozija se odnosi na smanjenje i gubitak genetikog diverziteta izmeu i u
okviru populacija iste vrste tokom vremena.

2
 2.1. Stanje genetikog diverziteta na poetku 21. veka

Genetiki diverzitet podrazumeva ukupan broj i raznovrsnost gena, odnosno genetikih

informacija realizovanih u pojedinanim vrstama svih tipova organizama na Zemlji
(mikroorganizama, gljiva, ivotinja i biljaka). Svaka organska vrsta poseduje specifinu
kombinaciju gena koja je jedinstvena i neponovljiva, nastala tokom evolucijskog razvoja.

Ekspresija bilo kog genotipa je individualni fenotip, odnosno neposredno

prepoznatljiv morfoloko-funkcionalni oblik pojedinanih organskih vrsta. Prirodne i
antropogeno izazvane promene u biosferi, naroito one globalnog karaktera (smanjenje
debljine ozonskog omotaa, poveanje efekta staklene bate, kisele kie i drugo), kao i preterana
eksperimentalna intervencija ljudi (genetiki inenjering) mogu dovesti do erozije genetikog
diverziteta i naruavanja genetikih resursa. Genetika erozija se odnosi na smanjenje i gubitak
genetikog diverziteta izmeu i u okviru populacija iste vrste tokom vremena.

3.Specijski diverzitet

Specijski diverzitet obuhvata ukupnu raznovrsnosta svih organskih vrsta na

Zemlji, od nastanka ivota na planeti do danas. Procenjuje se da na Zemlji postoji izmeu 15
miliona do neverovatnih 80 miliona vrsta, od kojih je do danas poznato i opisano samo oko 1.7
miliona vrsta.

Neke vrste organizama, kao to su kimenjaci, posebno sisari i ptice, zatim vaskularne
biljke, dobro su poznate, te se pretpostavlja da su opisane skoro sve ili, bar, vei deo postojeih
vrsta na Zemlji (pre svega sisara i ptica). Ostale grupe organizama, kao to su bezkimenjaci iz

3
razliitih klasa (mekuci, crvi, insekti, itd.), nie gljive, alge, bakterije, samo su delimino
otkrivene i upoznate.

3.1. Negativan uticaj

ovjeka na specijski
diverzitet
3.1. Negativan uticaj ovjeka na specijski diverzite

Glavni razlozi izumiranja i ugroenosti vrsta su:

1. Unitavanje stanita

2. Komercijalna eksploatacija (sakupljanje bilja, lov, trgovina ivotinjama)

3. teta izazvana unoenjem stranih, nedomaih vrsta

4. Zagaenj

Unitavanje stanita ljudskom aktivnou je najvei razlog izumiranja vrsta. Veina vrsti
je idealno prilagoena stanitu na kome ivi i u skladu sa njime razvila je svoje specifine
potrebe. Bez tog stanita vrsta ne moe da preivi. Zagaenje, isuivanje movarnih zemljita
radi navodnjavanja, sea i krenje uma, irenje gradova, industrija koja se podstie

kupovinom, putevi i brane koji dele nedeljivo stanite, samo su neki od razloga izumiranja.

Podela stanita dovodi do gubitka veze izmeu podeljenih vrsta, a time do opadanja
njihove genetske raznolikosti ime su znatno ranjivije, nesposobne na brze promene i adaptacije
u okviru svoje vrste. Veina vrsta iz podeljenih stanita postala je premala da bi odrala
populaciju.

4
 Novodoneene vrste u ekosistemima izazivaju ozbiljno propadanje domaih vrsta. One
mogu biti unete sluajno ili namerno i poinju da se takmie sa domaim vrstama ili su ak ove

njihov plen. Po pravilu domae vrste nemaju nain da se izbore, pa postaju

brojano oslabljene ili ak nestaju. Efekti ovoga su esto nepopravljivi, a irenje se ne moe vie

zaustaviti. Primeri tzv. invazionih vrsta sa su brojni, a na naim prostorima su po tom pitanju

pravljene neverovatne greke, uglavnom po pitanju riba i biljaka.

Zeevi, kao unesena (alohtona) vrsta u Australiji i na Novom Zelandu, bez prirodnih
neprijatelja postali su prava napast, irili su se velikom brzinom i pustoili zelena podruja.
Svetska komercijalna eksploatacija od 1600 te je dovela do toga da su mnoge vrste postale
izumrle ili ugroene. Primer je industrija za izlovljavanje kitova koja ih je dovela na granicu

nestanka sa planete. Zatim afriki crni nosorog koji je skoro istrebljen zbog svog roga koji se

koristio kao afrodizijak i tako u nedogled. Nebrojeni primeri izlovljavanja svega to je ivo

zarad prodaje na svetskim tritima hrane, kozmetike, nakita, suvenira i kunih ljubimaca.

Zagaenje je vrlo bitan faktor izumiranja. Toksine hemikalije chlorinatid hydrocarboni,

5
pr.dichlorodiphenyltrichloroethan (DDT) i polychlorinat biphenyl(PCB) su postali sveprisutni
zahvaljujui svetskoj trgovini proizvodima za ishranu. Nalaze se koncentrisani u hrani i truju
bukvalno sve, jer je ceo ekosistem povezan. Drastino utiu na vrste koje su pri vrhu lanca
ishrane.Obe supstance DDT i PCB utiu na promet kalcijuma, posebno kod ptica,
omekavajui ljusku jajeta i poremeaje u razvoju ptica. PCB takoe izaziva poremeaje u
razmnoavanju mesodera.
Zagaenje vode i poviena temperatura ve su izbrisali neke endemine vrste sa zemlje.
Naftne mrlje ubijaju cele ekosisteme, a ne samo ribe, ptice i sisare kontaminirajui vode i okolno
kopno na par godina. Kod nas to su teki metali u mulju reka koji ulaze u reno bilje, iz njih u
ribe i naravno u oveka.
Ostaju prisutni vie desetina godina izazivajui tihe ali katastrofalne posledice po
zdravlje. Kisele kie,posledica zagaenja vazduha, ubijaju organizme u otvorenim vodama i
unitavaju uma.

4.Ekosistemski diverzitet

Ekosistemski diverzitet obuhvata ukupnu raznovrsnost stanita (neive komponente prirode) i

biocenoza (ive komponente prirode), kao i ekolokih procesa koji ih povezuju (kruenje
supstanci, proticanje energije, trofiki odnosi, sukcesije, itd.) i na osnovu kojih se ostvaruje
jedinstvenost i funkcionalnost ekosistema kao elementarne jedinice biosfere.

Raznovrsna stanita (vlana, suna, sa razvijenim zemljitem, kamenita, izloena

vetru, na velikim nadmorskim visinama, na slanoj podlozi, itd.) uslovljavaju pojavu
najrazliitijih biocenoza, koje obiluju posebnim ivotnim formama organizama specifine grae i
funkcije u skladu sa uslovima sredine. Iz tog proizilazi izuzetna arolikost biosfere na Zemlji,
neponovljiva I ponekad neverovatna raznovrsnost pojedinanih organizama i prirode u celini.

Od ekvatora ka polovima smenjuju se, shodno klimatskim zonama i u zavisnosti od

razvijenosti i tipa zemljita, ekosistemi veno zelenih listopadnih tropskih uma, savana,
pustinja, tvrdolisne zimzelene mediteranske vegetacije, listopadnih uma umerene zone
u kojoj se, prema kontinentalnim predelima, pruaju ekosistemi stepa, a prema severnijim,
hladnijim oblastima ekosistemi etinarskih uma. Opte pravilo ekosistemskog diverziteta je da

6
to su u njima povoljniji uslovi i dostupniji resursi, to su oni bogatiji vrstama, dok su ekosistemi
sa sve ekstremnijim uslovima sredine sve siromaniji ukupnim specijskim diverzitetom.

5.Odrivi razvoj

S obzirom da razvoj ljudske civilizacije ide ulaznom linijom, to se oekuje da e se

troenje prostora i resursa deavati u budunosti. Kako troenje ivotne sredine i njenih resursa
ima i svoje granice rasta, dalji razvoj mora da bude ,,odrivi razvoj za ,,odrivu budunost.
Pojam ,,odrivi razvoj ustanovljen je 1989 god. i proklamovan tzv. Bergenskom deklaracijom
oznaava mogunost daljeg razvoja kako postojee generacije tako i buduih generacija.

To znai da sadanje generacije treba da planiraju i stvaraju sebi odgovarajui kvalitet

ivotne sredine, istovremeno ostavljajui buduim generacijama mogunost da ostvaruju sebi isti
kvalitet. Filozofija odrivog razvoja zasniva se na principu intergeneracijske jednakosti. Dalji
razvoj zavisi od biosfere i njenih ekosistema, ali najvie od ljudi i njihovog ponaanja u sredini.

Najvaniji princip je predvianje i spreavanje uzroka degradacije. Ekoloka svest i

ekoloka etika su kategorije ljudskog ponaanja u ivotnoj sredini. Etika je grana filozofije koja
se bavi ljudskim vrlinama i osobinama. Ona je usko povezana sa pojmom morala, ali se esto
razlikuje u nekim stavovima. Etika na globalnom nivou ogleda se u stavovima ljudi od autoriteta

7
i meunarodnih foruma preko njihovih dokumenata. Najznaajniji za buenje ,,nove etike i
ekoloke svesti jeste ideja o daljem odrivom razvoju ivotne sredine.

6.Principi odrivog razvoja

Ako bi se zaista uspostavila zajednika politika svih evropskih i drugih zemalja, bez
dominacije odabranih, ideja odrivog razvoja mogla bi da prui pozitivne rezultate, jer razvoj
drutva ide stalno uzlaznom lestvicom, pa svaki stepen na tom usponu moe da vodi ili ka vrhu,
ili da se san je padne.

Ideja i zamisao odrivog razvoja oslanja se na sledee principe:

1) predostronosti;
2) predvianju rizika;
3) spreavanju uzroka;
4) novom vrednovanju ivotne sredine;
5) promeni naina ponaanja;
6) promeni naina potronje;
7) uspostavljanju potrebnih demografskih institucija i procesa.

8
 Zakljuak

ivotna sredina ili ovekova okolina predstavlja sve ono to nas okruuje, odnosno sve
ono sa ime je direktno ili indirektno povezana ovekova ivotna i proizvodna aktivnost. ivotna
sredina je specifini resurs za nastanak, razvoj i opstanak ljudskog ivota, a njeno zagaivanje
predstavlja nunost.
Odrivi razvoj je model, koji se usredsreuje na zadovoljavanje potreba ljudi i
prevazilaenje sukoba izmeu ekonomije i ekologije. Ostvarivanjem ovog modela u praksi
mogue je stvoriti uslove da ekonomija i ekologija mogu ii ruku pod ruku. Cilj odrivog
razvoja odrivost, odnosno odrivo korienje resursa, ostvaruje se kroz dinamian proces
unapreivanja tehniko-tehnoloke osnove rada, porasta drutvenog bogatstva i kvaliteta ivota
ljudi. Pri tom se ne zanemaruje potreba zatite ivotne sredine, niti potrebe buduih generacija za
prirodim resursima.

Moe se zakljuiti da postoje tri vana elementa u koncepciji odrivog razvoja:

1) Koncept razvoja to ne znai isto to i privredni rast. Privredni rast u prvi plan stavlja
kvantitativne elemente dok koncept razvoja sa stajalita odrivog razvoja stavlja teite
na kvalitativni koncept.

9
 2) Koncept potreba koji u sredite interesa stavlja pitanja raspodjele osnovnih resursa za
ostvarivanje kvalitete ivota.
3) Koncept buduih narataja ukazuje na sutinski smisao odrivosti i postavlja sutinsko
pitanje: ta sadanje generacije ostavljaju buduim pokoljenjima?

Literatura

1 Mara ikanovi. ,,ivotna sredina i odrivi razvoj, ,,Elit, Beograd, 1996.

2 Milorad Unkovi, Odrivi razvoj i ekologija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2012.

3 Prof. dr Slobodan Pokrajac, Odrivi razvoj i ekologija, Mainski fakultet, Beograd, 2009.

4 Marko Milenkovi, Meunarodni instrumenti za zatitu ljudskih prava u oblasti ivotne

sredine, Institut drutvenih nauka, Beograd

5 Prof. dr Olivera Novitovi, Dragia Rani, Aleksandar Novitovi, Zatita ivotne sredine,
Visoka poslovno-tehnika kola, Uice, 2009

6 Nada trbac, Milovan Vukovi, Danijela Voza, Miroslav Soki, ODRIVI RAZVOJ I
ZATITA IVOTNE SREDINE, Univerzitet u Beogradu, Tehniki fakultet, Bor, Institut za
tehnolgiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina (ITNMS), Beograd, Srbija 2012.

10