Guliverova putovanja

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Guliverova putovanja

Slika originalnog izdanja iz 1972.

Nastanak i sadraj

Orig. naslov Putovanja u nekoliko dalekih svetskih zemalja, u etiri

dela. Lemjuel Guliver, prvobitno hirurg a zatim

kapetan nekoliko brodova

Autor Donatan Svift

Zemlja Ujedinjeno Kraljevstvo

Jezik engleski

anr Satira, fantastika

Izdavanje

Izdava Benjamin Motte

Tip medija objavljen

Guliverova putovanja (1726, izmenjeno izdanje 1735), je roman Donatana Svifta koji je
ujedno satira i parodija putopisnih pria. To je Sviftovo najpoznatije delo, ubraja se u
klasike engleske, ali i svetske knjievnosti. Pun naziv romana je Putovanja u nekoliko dalekih
svetskih zemalja, u etiri dela. Lemjuel Guliver, prvobitno hirurg a zatim kapetan nekoliko
brodova.
 Ovaj roman je stekao ogromnu popularnost neposredno posle objavljivanja i od tada nije
prestajao da se tampa. Don Gej je u pismu Sviftu 1726. godine napisao "ovo je univerzalna
knjiga, od politike kancelarije do obdanita".
Guliverova putovanja su paradigma engleske satirine knjievnosti. Sve vreme se vri poreenje
zemalja u koje Guliver dospeva sa evropskim svetom tog vremena. Elementi utopije i distopije se
distribuiraju razliito, nekad na strani Engleske, nekad na strani drugih zemalja. Na planu
uporeivanja kultura konstituie se satira: kritiki odnos prema odreenim vrednostima poretka i
drutva i uspostavljaju se matrice utopijskog i distopijskog poretka.

Sadraj
[sakrij]

1Kratak sadraj
2Prvi deo: Putovanje u Liliput
3Drugi deo: Putovanje u Brobdingnag
4Trei deo: Putovanje u Laputu, Balnibarbiju, Lugnag i Glubdubrib
5etvrti deo: Putovanje u zemlju Huinhma
o 5.1Karakterizacija
6Spoljanje veze
Kratak sadraj[uredi]
Narator nam na samom poetku predstavlja roman kao obinu putopisnu knjigu uz
podnaslov Putovanja u nekoliko dalekih svetskih zemalja, u etiri dela., iji je jedini autor Lemjuel
Guliver, prvobitno hirurg a zatim kapetan nekoliko brodova. Razliita izdanja sadre razliite
verzije uvoda.
Postoji izmiljeni redaktor, R. Simpson, koji nas upuuje u delo. Naime, njemu je Guliver dao ovaj
rukopis, te ga je Simpson priredio i izdao. Tu se kritikuje roman, kae se da je previe prost, da
autor opisuje dogaaje koji su zanimljivi. On vri apologiju istinitosti teksta, i na tome e se
insistirati kroz itavo delo. Na taj nain se shvata relativistika perspektiva, perspektiva koja
deluje uverljivo. Prva redakcija itaocu jeste da je tekst fantastian i stoga je neophodan
predgovor zbog moguih optubi na raun neistinitosti i uskraivanja dimenzije koja moe da
obrazuje, a ne samo da zabavi.

Prvi deo: Putovanje u Liliput[uredi]

Mural koji prikazuje Gulivera okruenog graanima Liliputa

4. maj 1699. - 13. april 1702.

Na poetku romana je ekspozicioni odlomak gde sam Guliver pria o svom ivotu. Predstavlja se
kao lekar koji uiva u putovanjima i tako zapoinje svoje prvo putovanje.
Na svom prvom putovanju, Guliver doivljava brodolom, posle koga se budi na obali kao
zarobljenik ljudi dvanaest puta manjih od standardne ljudske veliine. Oni su stanovnici graninih
zemalja - Liliputa i Blefuska. Nakon to je dao potvrdu svog lepog ponaanja, Guliver dobija
"boravinu dozvolu" u Liliputu i postaje omiljen u kraju. Zatim se opisuje kraljeva palata, to je
mogua satira samog kralja Dordza I, tadanjeg kralja Velike Britanije. Podrobno se opisuje
careva linost i odelo, zabave na dvoru, prestonica Liliputa - Milenda. Naunici ue Gulivera
svom jeziku. Pomae Liliputancima da poraze stanovnike Blefuska (kraom njihove flote), zbog
ega dobija visoku poasnu titulu. Na kraju biva obaveten da se protiv njega kuje zavera, i
uplaen blizinom smrtne presude, Guliver bei u Blefusku, pa u Englesku.
Prva knjiga, Putovanje u Liliput, srodna je drugoj jer poseduje kvantitativno oneobiavanje. On se
meu malim ljudima suoava sa strahom i nevericom. Prva impresija na koju nailazimo jeste s
jedne strane komika, a s druge evidentno oneobiavanje Guliverove veliine i siunjavanje sveta
u kome se naao. Tema satire ovde nisu poalice vezane za veliinu, ve samo ureenje druva.
Komparacija izmeu zemlje iz koje dolazi i zemlje u koju je doao uspostavlja jednakost
mehanizama roda drutva. Guliver u Liliputu funkcionie kao neka misaona maina koja vri
odbranu svog drutva.
Ono to je ovde fiziki malo predstavlja istovremeno i ogranieno, svedeno. Meta satire je
ogranienost kao takva. "...Ali je priroda prilagodila oi Liliputanaca svemu to im treba; oni vide
vrlo razgovetno, ali ne na velikom odstojanju."...

Drugi deo: Putovanje u Brobdingnag[uredi]

Guliver i farmer iz Brobdinganga, autor Riard Redgrejv

20. jun 1702- 3. jun 1706.

Brobdingnag je zemlja dinova. Ovde ima vie elemenata iste komike u odnosu na prvu knjigu.
Komine situacije stvara disproporcija, te opet imamo kvantitativno oneobiavanje. U Liliputu je
bio din meu patuljcima (1:12), sada je patuljak meu dinovima (1:10). Otvara se nova tema,
tema relativizma:
"U ovom stranom uzbuenju nisam mogao da ne pomislim na Liliput, iji su stanovnici gledali u
mene kao u najvee udo koje se ikad na svetu pojavilo(...) Razmiljao sam kakvo e
to ponienje biti za mene da u ovom narodu izgledam onako siuan, kao to bi jedan usamljeni
Liliputanac izgledao meu nama."
Guliver poinje da ui, da zapaa. Stvari dobijaju drugaiji oblik zavisno od perspektive - "Nema
sumnje da su filozofi u pravu kad govore da nita nije veliko ili malo samo po sebi ve samo u
nekom poreenju."
U samoj zemlji dinova postoji predanje da su nekada postojali dinovi, to predstavlja paradigmu
opadanja sveta - ovek se sve vie smanjuje. Guliver zapaa: "A ko zna da u nekom dalekom
kraju sveta, koji jo nismo otkrili, i ove grdosije bi izgledale siuno..."
Guliverova pria o Brobdingangu ima elemente utopije. Njihovo ustrojstvo uspostavlja skalu
vrednosti koja poiva na umerenosti i proizvodnji. Kralj slua Gulivera sa gnuanjem kada pria o
bombama i ratovima, i uopte o istoriji koja je puna razmirica i slinih nepotrebnih stvari. Kralj
zakljuuje: "Iz svega to si mi rekao na vidi se da je potrebna jedna vrlina da ovek kod vas doe
na ma koji poloaj, a jo manje da se tamo dobija plemstvo zbog vrline, da se svetenici
unapreuju zbog pobonosti i uenosti, vojnici zbog podviga i hrabrosti, sudije zbog potenja (...)
Veina vaih uroenika je najpoganija gamad kojoj je priroda ikad dopustila da gmie po Zemlji."
Guliver na kraljevu opasku gleda kao na posledicu ogranienosti, umne skuenosti, uz uenje
kako jedan kralj koga svi oboavaju, koji je prepun vrlina "proputa pruenu mu priliku da postane
neogranien gospodar ivota, slobode i imovine svoga naroda" (uasava se predloga da naprave
bombu).
Nakon naputanja ove zemlje, teko se privikava na ljude bliske mu po veliini. Na mornare gleda
kao na kepece i deluju mu "nitavni u poreenju sa prethodnim grdosijama." U Londonu se plaio
da ne zgazi nekoga, te je dovikivao ljudima da mu se sklone sa puta i zakljuuje: "Ovo pominjem
samo kao primer velike moi navike i predrasuda."

Trei deo: Putovanje u Laputu, Balnibarbiju, Lugnag i

Glubdubrib[uredi]
5. avgust 1706. - 16. aprila 1710.
Ova knjiga obuhvata razna predanja (rezervoar raznih satira). Dravne institucije su ovde
najmanje ismevane, ali se generalno moe shvatiti kao apendiks.
Laputa (Lebdee ostrvo) je zemlja iji stanovnici lebde. Oni puno razmiljaju; refleksije su jako
este. Nailazimo na hiperbolizaciju umnosti. Kod stanovnika Lapute, matematika je tip najoptijeg
razmiljanja. Oni su neprestano zabrinuti i oekuju katastrofu kosmikih razmera. Opis njihovog
izgleda je kratak i dovoljno sugestivan. "Glave su im bile nagnute ili u desno ili u levo, jedno im
oko okrenuto unutra, drugo gledapravo prema zenitu." Njihova hrana je u obliku geometrijskih
figura; stanovnici mogu da uju muziku sfera; kada ele da udele kompliment, oni opisuju
odreenu osobu rombovima, krugovima; preziru primenjenu geometriju. Poznaju jedino
matematiku i muziku, u ostalom su "smotani i tupavi".
Balnibarbija je zemlja u kojoj se primenjuju ideje nastale u Laputi. Guliver poseuje njihovu
Akademiju koja je u osnovi parodija akademskih projekata, naunika koji se bave praktinim
stvarima na izvrnut nain. Tu pokuavaju da od krastavca dobiju sunevu svetlost; da od izmeta
naprave prvobitnu hranu, da pretvore led u barut, da zidanje kue ponu od krova ka temelju, da
unaprede jezik izbacivanjem svih rei i sl.
Glubdubdrib je ostrvo volebnika i arobnjaka, koji korespondiraju sa mrtvima. Mrtvi su im nita
vie nego sluge, a Guliveru omoguuju uvid u istoriju i istinu o nekim dogaajima koji su drugaije
predstavljeni. Tu Guliver menja svoje konzervativno miljenje: "Kako sam nisko miljenje imao o
ljudskoj mudrosti i potenju, kad sam tano saznao koje su bile pobude i povodi za velike
pothvate i revolucije u onom svetu, i kakvim bednim sluajnostima oni zahvaljuju za svoj uspeh."
Lugnag - u Lugnagu sree besmrtna bia - struldburge, koji se retko raaju, ali ih ima dosta.
Guliver prvo pria ta bi on sve radio i kako bi iskoristio svoju besmrtnost to konstruktivnije.
Zatim mu se predoava ono ta zaista besmrtnost znai - ne vena mladost, ve veni ivot, koji
ne iskljuuje starost. Naprotiv, mnogo je zastupljenija od mladosti. Slika starosti je dovedena do
hiperbole). Ti ljudi se posle osamdesete godine raspadaju, postaju senilni i mrzovoljni, siti ivota,
dobijaju i pregrt novih mana, postaju ivi leevi. To je surova i gruba vizija oveka - telo je stalno
predmet opisa (udrueno sa prljavtinom, niskou).

etvrti deo: Putovanje u zemlju Huinhma[uredi]

7. septembar 1710. - 2. jul 1715.
Zemlja Huinhma je zapravo zemlja konja. Konji su ovde predstavljeni kao razumna bia, ak i
vie od toga - oni su Savrenstvo Prirode (na njihovom jeziku - Huinhmi). Nasuprot njima stoje
ljudi, Jahui, potpuno degradirani, neutena pojava koja bi moda korespondirala jedino sa
pacovima po ljigavosti. Ova zemlja nesumnjivo predstavlja utopijsko ustrojstvo. Ovde je idealitet
humanosti vezan za ivotinje - konje, ljudi je ne poseduju. Guliver se nalazi na sredini - izmeu
Jahua (slinost po izgledu) i Huinhma (slinost po razumu).
Huinhmi ne poznaju la; postoje samo "stvari koje jesu" i "stvari koje nisu". Problem u
komunikaciji postoji ak i u trenutku kada Guliver ovlada potpuno jezikom - Huinhmi, zapravo,
bivaju oni koji ne razumeju Gulivera, jer nemaju rei za mo, vlast, zakon, rat, kaznu itd. Oni su
nagi, prirodno nesakriveni - potpuno su prirodni jer ne komplikuju stvari prirode, oni ne boluju ni
od kakve bolesti, umiru od starosti. Uz to, ne poznaju nikakve telesne nelagodnosti, nemaju strah
od smrti (shvataju je kao deo toka prirode). Dolazi ponovo do promene percepcije - Guliver kada
je prvi put video konje kako se uljudno i razumno ponaaju, pitao se kako je to mogue kod jedne
nerazumne ivotinje. Huinhmi se kasnije ude Guliverovom napretku u jeziku, na njega gledaju
kao "na udo da jedna nerazumna ivotinja pokazuje tolika svojstva razumnih stvorenja". Gotovo
su bili ubeeni da je jedan od Jahua, ali nisu mogli da se naude otkud taj "privid razuma".
Guliver im podrobno pria o Engleskoj, i Evropi uopte - Jedan od Huinhma, njegov gospodar
veinu stvari prihvata sa krajnjim nerazumevanjem: "Jezik je za to da jedan drugog razumemo i
da se obavestimo o injenicama; sad, ako neko kae stvar koja nije, ti ciljevi su osujeeni, jer se
onda zapravo ne moe rei da sam ga razumeo, i ne samo to nisam dobio obavetenje, nego
sam stavljen u gore stanje no to je neznanje, jer sam naveden da verujem da je neto crno kad
je belo, kratko kad je dugako. To su bili svi njegovi pojmovi o sposobnosti laganja koje ljudska
stvorenja tako dobro razumeju." Na slian nain reaguje i kad uje o uzrocima ratova, revolucija i
slinih nepotrebnih stvari. U njemu se prvi put javlja "duevni nemir" i prezire injenicu da Jahui
tako odvratni ipak ne ine takve gnusne stvari kakve se ine u Guliverovoj zemlji, iako njega
smatra za mudrijeg od obinog Jahua.
Huinhmi nemaju predstavu o zlu u jednom razumnom biu. Pitaju se kako je mogue da razumno
bie - koji vidi razliku izmeu dobra i zla - ipak izabere zlo. ak nemaju ni re za bilo ta loe;
ukoliko ba moraju da upotrebe neto slino - dodaju sufiks Jahu na neku re. Pisac se u
razgovoru sa konjem menja - poinje da shvata savrenost konja naspram ljudske nesavrenosti.
Ipak, jako nesrean mora da napusti ostrvo jer ga tamonje vlasti smatraju za Jahua. Vraa se u
Englesku i ljude posmatra kao smrdljive Jahue. To je konana mizantropija i oseaj krajnje
nelagodnosti prema ljudskoj vrsti. Mi oekujemo da Guliver na kraju svog putovanja pronae
sebe, no deava se neto potpuno drugaije - nailazimo na Gulivera usamljenika sa
neostvarenim eljama i nemogunou da ih ostvari.
Karakterizacija[uredi]
Lik Gulivera je jako vrst, on je taj koji povezuje knjige. No, on je prosean, on je reprezent
obinog Engleza, reprezent proseka, koji kao da nema karaktera. On nema svojstava, nema
dubinsku dimenziju. Guliver nikada ne govori svoje miljenje; on opisuje opte stanje, nikada
lino. U retkim situacijama kvalifikuje izvesne vrednosti. Mi o njemu znamo jako malo, ne znamo
ak ni kako izgleda. On je zapravo instrument itave pripovesti. Oblikovan je i formiran time to
izlazi- on nije samo reprezent Engleske, ve i njen rezultat. To je junak ispranog mozga. Ipak, on
se menja kroz celu knjigu, razvija se kao lik. Ovde razvoj nije onaj u pravom smislu - ovde je to
vie spoznaja koja dovodi do drugih odnosa i prema vlastitom svetu.

Spoljanje veze[uredi]