1960- 10 /.

1979. 2000. .

1986, 14 .

2005. 800 !

1990-, 1 3 . 7,5%
$100.000. $
10.000. , () $500.000.000
1.000.000.000 .
2021. 15,000 $700 .

(Dennis) (60) 6. 2001. 8 = $

20.000.000. 11 25.04.-05.05.2002. *20 . 11
01.10.-11.10.2005. *20 . 12 18.09.-29.09.2006. *20
. : 15 07.04.-21.04.2007. *25 , 14 26.03.-08.04.2009.
*35 . 12 12.10.-23.10.2008. *30 .
11 30.09.-11.10.2009. *40 .

: 1. - ,
. 2. -
/, !
: ;
, ; : 5 .
: .

: ()
( ); 24. 2006.
; 3.4 ( : (7o) (17.2o) ).

:
1. (): , , , . , .
. .
2. (): , , , . , . H,
He. .

: 99.85%
: 0.135%
: 0.00005%
: 0.0000002% ?
: 0.0000001%
 . /,

PARALELE I MERIDIJANI: Poloaj mesta i taaka na Zemljinoj povrini odreuje se pomou geografskog
koordinatnog sistema, odnosno mree meridijana i paralela.
a)Paralele(uporednici)-Zamiljene,meu sobom paralelne krune linije koje obavijaju Zemlju u pravcu W-E.
b) Meridijani (podnevci) - Zamiljene polukrune linije koje spajaju severni i juni pol.

Geografska irina: Luno udaljenje nekog mesta na sever ili na jug od ekvatora po meridijanu tog mesta.
Izraava se u stepenima (), minutama () i sekundama () .Ekvator se nalazi na 0 a polovi na 90 N/S.
Geografska duina: Luno udaljenje nekog mesta po njegovoj paraleli od poetnog meridijana prema
istoku ili zapadu. Izraava se u stepenima (), minutama () i sekundama () . Ukoliko se taka nalazi
zapadno od poetnog meridijana dodajemo prefiks W iza vrednosti. Ukoliko se taka nalazi istono od
poetnog meridijana dodajemo prefiks E iza vrednosti.
Geografska duina i vreme: Zemlja u toku svoje rotacije za 24 asa opie 360. 360 / 24 h = 15 / h
Prema tome, postoje 24 vremenske zone pri emu svaka od njih zauzima 15. IMAMO 1 SAT
VREMENSKE RAZLIKE ZA SVAKIH 15 GEOGRAFSKE DUINE!
1884. godine Griniki meridijan je usvojen kao meunarodni standard.
Zemlja rotira u pravcu W-E (suprotno kretanju kazaljke na satu).
Vreme merimo od poetnog (Grinikog) meridijana pri emu:
* na svakih 15 stepeni istono = +1 h * na svakih 150 zapadno = - 1 h

Ukoliko nemamo kartu vremenskih zona, vremenske razlike izmeu odreenih lokacija moemo lako
izraunati na osnovu podataka o geografskoj duini.
Zadatak 1.
Koliko iznosi vremenska razlika izmeu Tokija (135 E) i Rima (15 E)?
135-15 = 120
s obzirom da je 15 = 1 h sledi:
120/15 = 8 h Vremenska razlika izmeu gradova iznosi 8 asova.

MEUNARODNA DATUMSKA GRANICA /180 : Putovanje W-E kalendarski ponavljamo dan (dva
dana drimo isti datum). Putovanje E-W preskaemo jedan dan.

Zadatak 2.
Ukoliko je u Los Anelesu/ USA (120 W) subota i 09:00 asova pre podne, koje je vreme u Alis Springsu/
AUS (135 E)?
(180-120) + (180-135)= 105
15 = 1 h
105/15 = 7 h
Vremenska razlika izmeu gradova iznosi 7 asova. Vreme u Alis Springsu e biti -7 asova u odnosu na
vreme u Los Anelesu. Meutim, putujui od istoka prema zapadu prelazimo datumsku granicu i idemo
jedan dan unapred. To znai da je vreme u Alis Springsu nedelja, 02:00 h.

Geografska karta: Geografska karta je u odreenom odnosu smanjena, matematiki konstruisana i uoptena
slika cele Zemljine povrine ili jednog njenog dela na ravnoj povrini koja na poseban grafiki nain
prikazuje raspored, stanje i meusobne odnose objekata i pojava odabranih shodno nameni.
Svojstva geografske karte:
Matematiko konstruisanje
Specifino grafiko predstavljanje pojava
Generalisanje sadraja
Odreen odnos pojedinih elemenata sadraja prema odnosnim elementima u prirodi
Osnovni kriterijumi prema kojima se vri podela karata: 1. Teritorijalni princip, 2. Specifinost sadraja,
3. Razmer, 4. Namena karte.
Prema teritorijalnom principu imamo karte:
1. Karte sveta
2. Karte kopnenih povrina (Kontinenata,Drava,Pokrajina,Prirodnih celina)
3. Karte vodenih povrina (Okeana,Mora,Zaliva)
Prema sadraju karte se dele na: optegeografske i tematske.

PODELA KARATA PREMA TEMATICI SADRAJA:

Karte prirodnih pojava (fiziko-geografskih)
Klimatoloke karte
Hidroloke karte
Karte geofizikih pojava (gravimetrijske, seizmike, geomagnetske)
Geoloke karte
Geomorfoloke karte
Pedoloke karte
Biogeografske karte
Karte drutvenih pojava (socio-ekonomske)
Karte privrede
Karte stanovnitva
Karte naselja
 Etnoloke karte
Istorijske karte
Turistike karte
Tehnike karte
Karte projekata
Pomorske, navigacione karte
Avionske karte
Vojne tehnike karte (artiljerijske, tenkovske i dr.)
Prema razmeri: 1. Karte krupnog razmera topografske (do 1:200 000)
2. Karte srednjeg razmera-pregledne topografske (od 1:200 000 do 1:1 000 000)
3. Karte sitnog razmera-pregledne (preko 1:1 000 000)
Elementi karte: Matematika osnova (Kartografska projekcija i ordinirana mrea, Razmer, Okvir,
Geodetska osnova).
Geografski elementi: 1. Fiziko-geografski elementi sadraja
2.Drutveno-geografski elementi sadraja
3.Geografski nazivi
Redakcioni podaci: 1. Naziv karte 2. Razmer 3. Projekcija 4. Legenda 5. Grafikoni za merenje na karti
6. Kartografski izvori 7.Vreme izrade 8. Autor 9. Izdava.
Dopunski elementi: Grafiki prilozi (eme, profili, dijagrami), tabelarni prilozi i tekstualni prilozi.

RAZMER KARTE
Razmer karte predstavlja odnos duina na karti i odgovarajue duine u prirodi. Razmer karte
pokazuje koliko se puta neka duina smanjila, odnosno koliko je du kraa od njoj
odgovarajue horizontalne projekcije u prirodi.
Glavni razmer ouvan samo u taki, liniji ili linijama nultih deformacija. Po njemu se
konstruie razmernik i oznaava se u redakcijskim elementima karte.
Na svim drugim drugim mestima ili pravcima on je smanjen ili povean, zavisno od stepena
deformacije delimini razmer.
Razmer se na karti oznaava:
1) BROJANO u vidu odnosa dva broja 1:25 000; 1:50 000; 1:100 000.
2) GRAFIKI brojni razmer predstavljen grafiki. Postoji vie vrsta grafikih razmernika:
Linerani, dvojni, kombinovani, transverzalni, proporcionalni, nagibni, povrinski.
3) TEKSTUALNO (imenovani) ima istu funkciju kao i brojni, s tom razlikom to daje ispisan
odnos duina u prirodi. Izraa se kao 1 mm na karti = 50 m u prirodi.

Prilikom nanoenja duina sa karte u prirodu i iz prirode na kartu koristi se veliina koja se naziva se
veliina razmere. To je ustvari rastojanje iz prirode izraeno u metrima (m) ili kilometrima (km) koje
odgovara vrednosti od 1 mm na karti. Za kartu razmera 1:25 000 to je 25 m, za kartu razmera 1:50 000 to je
50 m itd.

Ako znamo brojni razmer, moemo na osnovu rastojanja dveju taaka na karti izraunati koliko je njihovo

udaljenje u prirodi. Primenjuje se jednostavna formula:

Gde je: d rastojanje na karti; D rastojanje u prirodi; M razmer karte.

PRIMER:

1. Neka je razmer karte 1:25 000 a rastojanje taaka na karti 5,2 cm. Izraunati horizontalno
rastojanje tih taaka na zemljitu.

ZADACI:

1. Ako je poznato horizontalno rastojanje taaka na zemljitu 3625 m izraunati rastojanje na

karti pri razmeru 1:25 000.

2. Na karti nepoznate razmere rastojanje izmeu dve take je 18 mm. Rastojanje izmeu istih tih
taaka u prirodi je 456 m. Koliki je razmer karte?

3. Na karti razmera 1:50 000 rastojanje izmeu dve take je 61 mm. Koliko je rastojanje u
prirodi?

4. Rastojanje izmeu dve take u prirodi je 1 728 m, a na karti 34,56 mm. Koliki je razmer karte?

ODREIVANJE RAZMERE KARTE KADA ONA NIJE DATA UZ POMO DRUGE KARTE:

Prvi nain pomou druge karte na kojoj je ubeleen razmer. Izmeri se rastojanje izmeu dve
iste take na obe karte pa se zatim dobijene vrednosti uvrste u formulu:

aR
X
b

X razmer koji traimo, a distanca na karti poznate razmere, b distanca sa karte nepoznate razmere

PRIMER:

1. Na karti nepoznate razmere distanca izmeu dve take je 39,7 mm, a na karti razmere 1:50 000 19,5 mm.
Koliki je razmer nepoznate karte?
 Drugi nain merenjem u prirodi. Prvo se izmeri rastojanje na karti bez razmera, a zatim u
prirodi izmerimo rastojanje izmeu istih tih taaka. Potom rastojanje iz prirode podelimo sa
rastojanjem na karti.

Gde je: R razmer karte

a izmereno rastojanje u prirodi
b izmereno rastojanje na karti nepoznate razmere

PRIMER:

1. Rastojanje izmeu dve take na karti nepoznate razmere je 18 mm. Rastojanje izmeu istih tih taaka u prirodi je
456 m. Koliki je razmer karte?

Zadaci:

1. Na karti razmera 1:100 000 rastojanje izmeu dve take je 10 mm. Rastojanje izmeu istih tih taaka na
karti nepoznate razmere je 2 cm. Koliki je razmer karte?

2. Rastojanje izmeu dve take na karti nepoznatog razmera je 4 cm, a isto to rastojanje u prirodi je 0,2
km. Koliki je razmer karte?

Grafiki elementi pomou kojih se na karti prikazuju raznovrsni geografski objekti, prirodne i drutvene
pojave, kao i nauno dokazane i utvrene injenice nazivaju se KARTOGRAFSKIM ZNACIMA.
Po optim karakteristikama u pogledu oblika i svojstava, izdvajaju se tri vida kartografskih znakova:
KONTURNI ZNACI
LINIJSKI ZNACI
VANRAZMERNI ZNACI
GLOBUS
Globus je lopta malog prenika koji predstavlja model Zemlje. Na nju se povlae geografske kordinate
(uporednici i podnevci), a zatim se osovina koja povezuje severni i juni pol nagne za 23 27 i unese se
geografski sadraj.
Na njemu ne postoje deformacije duina u bilo kom pravcu i nema deformacija uglova bez obzira na pravac
pruanja krakova. Globus je jedini veran prikaz Zemljine povrine! Razmer je mali i kree se od
1:25.000.000 do 1:21.000.000 (R= 50-60 cm).
Odreivanje razmere globusa: Duina poluprenika Zemlje 6.370 km.
X = R/r X- razmer globusa, R- duin poluprenika Zmlj, r- izmerna duina poluprenika globusa


(+ )
 (Wegener, 1880-1930) Entstehung der Kontinente und Ozeane The Origin of Continents
and Oceans (1912/1915/1920).
1590- -
1858 Antonio Snider Pellegrini
1910. Frank B. Taylor

Hipparion
.
- ( !)
-

(
500 ). ,
20 ! 1858. Middle Ground
(Harry Hess), USS Cape Johnson.
1950- (75.000
).
- :
( ).
: " 2004.
.
aa oo 300 000.
(WTO),
: 26.12. 2004.
?. :
65%
( );
52% ;
30% .

() - . (1 9
). (). aa aa (Charls
Richter, 1935 e eoea).
 (I) - ,
, .
ea (MCS Mercali-Cancani-Siebergovu) a, I XII e.
, :
EMS-98 ( , 1998),
MSK-64 ( - - , 1964).
.
.
, .

M
,

1.

2.

3.

4. -


Louis Agassiz (1807-1873)

()

, 24. 1837.
,
.
(. Eiszeit),
, (Karl Schimper).
, (1840)

tude sur les glaciers in 1840; Systme glaciare (1847)

: .
:

100.000

221 245
41.000

23.000-19.000

1.1.
1.1.1. ()
1.1.2.
1.1.3. (, )
1.1.4.
1.1.5. ()
1.1.6. ()
1.2.
1.2.1. , ..
() ()
()
1.2.2. ,
( )
 A

: , , , .

:
1. /
2. ()

:
1.
1.1.
a)
b)
c)
d)
1.2.
a)
b)
c)
d)
e)

2.
2.1.
a)
b)
2.2.
a)

3.

MERENJE TEMPERATURE VAZDUHA

Temperatura nekog tela je mera za toplotno stanje nekog tela, ima kvalitativnu vrednost i izraava se u
stepenima (). Najznaajniji termoelementi koji se koriste u termometrima su iva i alkohol.iva se pri
promeni temperature pravilno zapreminski iri. Taka mrnjenja ive je na -38,9C, pa se ovakvi termometri
ne mogu koristiti za merenje veoma niskih temperatura vazduha.U tu svrhu se koristi alkohol kao
termoelement ija je taka mrnjenja na -114,4 C .
Galileo Galilej je upotrebio irenje vazduha za odreivanje temperaturnih promena 1592. godine, a 1611. je
konstruisao prvi termometar sa tenou kada je koristio vinov piritus. iva je prvi put upotrebljena 1659, a
1724. godine Danijel Gabrijel Farenhajt je konstruisao prvi stvarni termometar sa ivom.
Pri izradi skale termometra bilo je potrebno odrediti osnovne vrednosti. Ole Remer (XVII vek) uveo kao
osnovne vrednosti taku mrnjenja i taku kljuanja. Farenhajt (1724) kao nultu taku izabrao temperaturu
niadora (NH4Cl) i snega, a za gornju taku temperaturu ljudskog tela. Prema Farenhajtu taka mrnjenja je
32 F, a kljuanja 212 F . Reomir (1730) je na osnovu Remerovih taaka skalu podelo na 80 delova (R)
Celzijus (1742) ovo rastojanje podelio na 100 delova (C).

Konverzija Farenhajta u Celzijuse: Konverzija Celzijusa u Farenhajte:

Standardni (psihrometarski ) ivin termometar:

Osnovni meteoroloki instrument za merenje temperature vazduha.
Sastoji se od staklene kapilarne cevi koja se u donjem delu nadovezuje na rezervoar za ivu.
U gornjem delu kapilarne cevi nalazi se jo jedno proirenje za prihvatanje vee koliine ive.
Skala se najee kree od -35 do 50 C.
Na meteorolokim stanicama oitavanja se vre tri puta dnevn u 7.00, 14.00 i 21.00
Maksimalni ivin termometar:
Slui za utvrivanje najvie temperature vazduha u toku 24 sata. Iznad rezervoara sa ivom
postoji suenje kroz koje samo nakon visoke temperature i znatnog zapreminskog irenja ive
dolazi do kretanja.
Kada se temperatura snizi iva ne moe da se vrati u rezervoar, pa tako nit ive ostaje na
maksimalnoj temperaturi izmerenoj tog dana.
Minimalni alkoholni termometar:
Odreuje minimalnu temperaturu u toku 24 sata.
U unutranjosti kapilarne cevi nalazi se stakleni tapic koji alkohol povlai ka rezervoaru pri
opadanju temperature.
Desni kraj staklenog tapica pokazuje minimalnu temperaturu izmerenu u toku 24 sata.
Higro-termometar HD2101.2 :
Ureaj za merenje temperature i relativne vlanosti vazduha, uz pomo senzora ili
kombinovane sonde.
Na osnovu predhodnih merenja moe da prerauna srednje vrednosti za odreene periode.
Izmerene vrednosti prikazuju se na displeju instrumenta
Bimetalni termograf:
Za neprekidno beleenje temperature vazduha u odreenom vremenskom periodu.
Kao termoelement koristi metalni prsten sastavljen od dva razliita metala, a funkcionie po
principu mehanikog pomeranja luka prstena koji nastaje usled promena temperature vazduha.
Bimetalni prsten se tokom rasta temperature istee, dok se kod opadanja skuplja.
Ovi pokreti prenose se preko sistema metalnih osovina na polugu na ijem se kraju se nalazi
pero ispunjeno mastilom.
Pero belei temperaturne promene na termografskoj traci koja je obmotana oko valjka u kom se
nalazi satni mehanizam.
Elektronski higro-termometar ST-50:
Merenje temperature i relativne vlanosti vazduha.
Promene se zapisuju na termografskoj i higrografskoj traci na prednjoj strani instrumenta.
Moderan meteoroloki instrument koji prua velike mogunosti korisniku.

Obrada temperature vazduha i zemljita

Osmatranje temperature vazduha vri se tri puta dnevno u 07:00, 14:00 i 21:00h po lokalnom vremenu.
Na osnovu dnevnih osmatranja izraunava se srednja dnevna temperatura vazduha, koja predstavlja
aritmetiku sredinu u toku 24 sata:

.
Srednja mesena temperatura vazduha dobija se sabiranjem srednjih dnevnih temperatura jednog meseca,
a zatim se zbir podeli sa brojem dana u tom mesecu.

Srednje godinja temperatura vazduha dobija se deljenjem zbira srednjih mesenih temperatura sa 12.

Redukcija temperature na morski nivo

Temperaturne vrednosti koje se upisuju na izotermnim kartama moraju se redukovati na morski nivo.

Redukcija se vri preko formule:

t0 temperatura svedena na morski nivo

H-nadmorska visina stanice
TG- vertikalni temperaturni gradijent (0.5C)
tx srednja temperatura vazduha

Tabelarna i grafika obrada podataka

Vremenski tok temperature vazduha prikazuje se linijskim grafikonom.
Na x osi predstavlja se vreme, a na y vrednosti temperature vazduha.
Za potrebe tabelarne i grafike obrade podataka najee se koristi Excel.
Zadatak 1. Izraunati srednju godinju, maksimalnu i minimalnu mesenu temperaturu vazduha kao i
godinju amplitudu za meteoroloku stanicu Kikinda.
Zadatak 2. Svesti srednju godinju temperaturu vazduha za meteoroloku stanicu Pali na morski nivo,
koristei formulu redukcije, ukoliko je nadmorska visina stanice 102 m a srednja godinja temperatura za
2000. godinu 12,7 C.

t0=13,2 C

Merenje vlanosti vazduha

Relativna vlanost vazduha predstavlja stepen zasienosti vazduha vodenom parom, a izraava se u
procentima (%).
Merenje vlanosti vazduha : Psihrometar sa fitiljem po Augustu
Najjednostavniji tip. Sastoji se od dva ivina termometra koji su postavljeni na metalnom stativu. Jedan je
suvi i slui za merenje temperature vazduha, a drugi je mokri jer je obavijen navlaenim muselinskim
platnom. Kada se vre merenja mogu se videti razlike u temperaturi na suom i mokrom termometru.
Suv pokazuje stvarnu temperaturu, a mokri istu ili niu u zavisnosti od zasienosti vazduha vodenom parom.
Usled isparavanja vode sa nakvaenog muselinskog platna, dolazi do utroka toplote, pa je temperatura
vazduha na mokrom termometru nia nego na suvom.
Ukoliko je vazduh suvlji dolazi do intenzivnijeg isparavanja, pa e i razlike u temperaturi biti vee i obrnuto.
U sluaju kada je vazduh potpuno zasien vodenom parom nema razlika na termometrima.
Nakon utvrivanja razlike u temperaturama koja se naziva psihrometarska diferencija odreuje se vlanost
vazduha.
Aspiracioni psihrometar po Asmanu
Sastavljen od suvog i vlanog termometra, ali su oba obloena metalnim oklopom na ijem vrhu se nalazi
ventilacioni mehanizam,odnosno aspirator. Nakon aktiviranja aspiratora, navijanjem pomou kljua dolazi
do usisavanja vazduha kroz otvore dvostrukih cevi u kojima se nalaze rezervoari termometra. Vazduh izlazi
kroz bone otvore. Potrebno je nakvasiti muselinsko platno na mokrom termometru pre poetka merenja.
Mobilan je, lako prenosan.
Polimetar
Polimetar je instrument koji slui za merenje relativne vlanosti vazduha, temperature vazduha,
maksimalnog napona vodene pare i vrednosti za utvrivanje temperature rosne take. Ureaj sa leve strane
ima skalu za odreivanje temperature vazduha, dok desna odreuje vrednosti maksimalnog napona vodene
pare. Polimetar je instrument koji preko procesa promene izduenosti oveije vlasi vri merenja vlanosti
vazduha. Ukoliko se vlas preparira oslobodie se pore koje e omoguiti kondenzaciju vodene pare. Vlas
upija vodu iz vazduha i izduava se, kad je vlanost vazduha visoka i obrnuto.
Promene relativne vlanosti registruju se na higrografskoj traci koja je postavljena na valjku sa satnim
mehanizmom.
Obrada vlanosti vazduha
Relativna vlanost vazduha U predstavlja stepen zasienosti vazduha vodenom parom. To je odnos
izmeu koliine vodene pare koja se nalazi u vazduhu i maksimalne koliine koju bi vazduh mogao da primi
pri datoj temperaturi pa da postane zasien. Ukoliko se koriste razliiti modeli psihrometara vrednosti se
mogu izraunati pomou psihrometrijske metode.
U - Relativna vlanost vazduha.
em1 i em2 - Maksimalni pritisci vodene pare izraeni u mb koji
odgovaraju temperaturama na suvom i vlanom termometru
vrednosti se oitavaju u tablicama.

Jednaina izraunavanja, ako se meri psihrometrom sa fitiljem po Augustu:

Ako se merenje vri pomou aspiracionog psihrometra po Asmanu za proraunavanje napona vodene pare

koristi se formula:

Gde je: t1 - Temperatura vazduha na suvom termometru; t2 - Temperatura vazduha na vlanom termometru i
p - Vazduni pritisak izraen u mb.

Zadatak 1. Proraunati relativnu vlanost vazduha i napon vodene pare ukoliko t1 iznosi 22,2 C, a t2 16,4
C, maksimalni napon vodene pare 26,53 mb i vazduni pritisak 1016,6 mb. Merenja su vrena
psihrometrom po Augustu.
Za merenje intenziteta sunevog zraenja koriste se pirheliometri i piranometri, odnosno solarimetri.

Mol-Gorinskijev solarimetar
Slui za merenje globalnog sunevog zraenja, difuznog nebeskog zraenja i reflektovanog zraenja.
Sastoji se od dve koncentrine staklene kugle, spoljanja je vea, a unutranja manja. Izmeu njih je vakum,
a ispod staklenih kupola je prijemnik, termoelement, koji transformie toplotnu u elektrinu energiju.
Kembel-Stoksov heliograf
Sastoji se od prijemnog dela koga ini staklena kugla koja je metalnim prstenom privrena za postolje.
Staklena kugla predstavlja sabirno soivo koje je orjentisano prema jugu.
Unutar metalnog poluprstena urezani su lebovi u koje se postavljaju heliografske trake.
Trake su razliite duine u zavisnosti tokom kojeg godinjeg doba se vre merenja:
Zimski period najkraa traka, postavlja se u gornji par lebova 15.10 28/29.02
Proletnje jesenji period srednja traka, postavlja se u srednji par lebova 01.03 12.04 i 01.09 14.10
Letnji period najdua traka, postavlja se u najnii par lebova 13.04 31.08
Trake su napravljene od plave hartije i kada se postave u lebove nalaze se u ii sabirnog soiva. Sunevi
zraci sagorevaju hartiju i iz progorelog traga moe se uoiti koliko je Sunce u toku dana sijalo.

Obrada intenziteta sunevog zraenja i duine trajanja sunevog sjaja

Jedinice vrednosti intenziteta sunevog zraenja uz pomo Mol-gorinskijevog solarimetra predstavljene su
vatima po metru ili santimetru kvadratnom W/m - W/cm. Kembel Stoksov heliograf upotrebljava se za
merenje direktnog sunevog zraenja. U meteorolokoj praksi se koristi relativno trajanje sunevog sjaja a

izraunava se: S- Stvarno trajanje sunevog sjaja, So- Potencijalno trajanje sunevog sjaja

Zadatak 2. Duina dana, od izlaska do zalaska Sunca, iznosi 14 asova i 40 minuta; Sunce je toga dana
sijalo 10 asova i 11 minuta. Koliko je relativno trajanje sunevog sjaja?

,
.
() 1cm
1 cm,
.
 - 760mm
, 0 45 (760mm=1013,25 mb).

1643. .
1
cm . a.
.

.
,
. ,
, . .
.

. .
07, 14, 21 .

,
. : -N, -E, -S -W.
: -NE, -SE, -SW, -NW.
. ( )
(ms1). 0,5 m/s
(. calme).
, .

.

, .

- 07.00, 14.00 21.00 .
:

.
mb mm
.
mb mm mb 1,33322:
 mm mb, 1,33322:

0C

0C. :

p mm mb
t -

,
!
1.
0C, 756,2 mm,
-8,9 C.

.
!

:
:
po -
p - H.
h - (
1 mb).
Babine-Laplace

2.

1026,6 mb, -20C,
100 m.


. x
, y .

.
, .
. .
, .
 .
m/s km/h.
% .
:
1095,
1000.
1098,
1000.

3.
2005. 126.
:

1095 ( ) 1098 (
) 100.
 4. 2005.

126. :

.
.

, ,
, -
.
-
:

1. ( )
2.

1.
2.

( ),
.
. . .
.
.
 .
- :
1.
;
2.
;
3. , (), ;
4. , ,
() ,
.

.
.
.

.

.

.
,

.


.
.
:

1. ;
2. ;
3. ;
4. ;
5. ;
6. ;
7. .

. :
- , - , - , - , -
, - , - , - - .
.
, .
:

-
;

( ).



.
.
, ,
.

:
-;
-;
-.
(, ,
) :

1.
,
.
. :
- , .
- :

.
, .
-
.
- ,
.
, .
-
.

2.

.
.
.

:





()
 3.
( ),
.
,
.
:

, ,
:
a) - ,
;
b) - ;
c) - .
:
a) ;
b) ;
c) ;
d) .

, ()
() .
.
,
, . ,
. : , ;
- (1 359
m). ,
, , .
.
. .
(1914) (.
,
).
(1945) . ,
,
,
.
.
( Neumann-)
1 km ():
D = L [km/m]/F [km] L F .


, . :
, (
). , .
,
.
.
, .

. ,
, .

,
:
,
. (
).
, , ,
(
, , , .);
,
(, , .);
 ,
(, , , , ).

, .
,
;

(, , );
.

O
XIX ,
.
, :
I
. 1928.
.
, , ,
.
II , 1947 ,
( ) (
).
()
( , .)
2003. , ,
,
() 2006.
.
,
, , ,
.
:
;
;
.

, ,
, ,
.
, :
,
,
,

(, .)
 1994. ,

.
:









,
. :
1. ( , , ,
)
2. ( )
3. ( )

.
( ),
190 . 1999.
,
.

.
, m/s.
Q (m/s) = S (m) vsr (m/s)
Q ,S - ,vsr -

1. 24.02.2010.
6,09 m 0,628 m/s.

1 km
( l/s/ km).
q = Q1000 /F [l/s/ km]
q-
Q- m/s
F- km
1 000 m !

2.
87 827 km 1 620 m/s.