Uvod

De Broljevi talasi estice su sve do dvadesetih godina ovog veka

tretirane samo kao klasine estice. Tako je de
Brolj 1923.godine,podstaknut dualizmom
svetlosti,doao na ideju da taj dualizam proiri i
na estice. Tako je postavio hipotezu:
Svakoj estici koja se kree nekom
brzinom,odnosno koja poseduje odreeni
impuls, moe se pridruiti talas.
Izraz za de Broljevu talasnu duinu vai i za
relativistiku i za ne relativistiku esticu.
Mitrovi Milena

1. De Broljeva hipoteza a kao estica:

estica:

Foton, nosilac elektromagnetnog polja , osim

E = m f c2
to se pona
ponaa kao talas (poseduje talasna
svojstva ) pona
ponaa se i kao estica (poseduje to predstavlja dobro poznati AjnAjntajnov izraz za
esti
estina svojstva) energiju relativisti estice, gde su i
relativistike estice,
Zbog toga se ka
kae da foton ima dvojako frekvenca i talasna duduina fotona (talasa iji je
pona
ponaanje (talasno i korpuskularno),
korpuskularno), tj.
tj. da je on nosilac), redom, mf masa fotona,
nosilac), redom, fotona, a c
dualne prirode. njegova brzina,
brzina, koja ujednopredstavlja najve
najveu
Energija fotona posmatranog kao talas je:je: mogu
moguu brzinu u prirodi
hc Ne postoji foton koji se nalazi u miru veve samo
E = hv = kada se kre
kree i njegov impuls je:
je:

pf = mf c

Primeri...
Na osnovu dualne prirode fotona, de Brolj je
postavio svoju hipotezu po kojoj sva tela Talasna du
duina de Broljevih talasa u slu
sluaju
poseduju dualnu prirodu: pona
ponaaju se i kao elektrona ne mo
moe se zanemariti (sa
smanjenjem brzine talasna du duina raste). Na
estice i kao talasi. To zna
znai da se svakom osnovu ovih primera se mo moe izvesti generalni
telu mase m, koje se kre
kree brzinom v mo
moe zaklju
zakljuak o granici primene kvantne mehanike,
pridru
pridruiti jedan talas ija se talasna du
duina Oigledno da je grani
granini uslov, kada se sa
mo
moe odrediti iz izraza: kvantne prelazi na klasi
klasinu mehaniku, upravo
onaj koji je vezan sa talasnim svojstvom estice
(tela). Naime,
Naime, ukoliko talasna du
duina de
h h
= = Broljevih talasa te
prelazi na klasi
tei nuli onda se sa kvantne
klasinu mehaniku.
mehaniku.
p mv

1
 Grupna brzina de Broljevih talasa jednaka
2. Osobine de Broljevih talasa je brzini estice.
mikroestica mase m kre
Neka se mikro kree brzinom v. S obzirom da i mikro
mikroetice ispoljavaju
Potrebno je da se za ovakvu esticu izra
izrauna dualnu prirodu injeni su napori da se
fazna i grupna brzina de Broljevih talasa. Prema pove
poveu njihova talasna sa korpuskularnim
klasi
klasinoj talasnoj teoriji fazna brzina de
Broljevih talasa je:
svojstvima. Medjutim, ti napori nisu urodili
plodom. Naime, mikro
mikroestica ne mo
moe da
h E mc 2 c 2 bude ravan monohromatski talas, po poto je
vf = = = = = takav talas neograni
neogranien, a estica je
k hk p mv v
lokalizovana u prostoru i vremenu, tj. u
odredjenom trenutku zauzima odredjeno
gde je k=
1 mesto u prostoru

Zato se do
dolo na ideju da se mikro
mikroestica Sada emo nanai vezu izmeu uuestanosti de
razmatra kao talasni paket
paket koji se sastoji od Broljevih talasa i komponenata talesnog vektora
velikog broja talasa iji se talasni brojevi veoma (zakon disperzije) U tom cilju prvo emo
malo medjusobno razlikuju i koji momoe biti uspostaviti izmeu v i k relaciju za op
opti slu
sluaj
ograni
ogranien na proizvoljno mali prostor. Da li se korpuskula, koje se kre
kreu relativisti
relativistikim
mikro
mikroestica mo
moe posmatrati kao talasni paket? brzinama,primenom poznate relativisti
relativistike formule
Izgledalo bi da ovakva hipoteza nalazi svoju za vezu izmeu impulsa i energije
potvrdu u osobini de Broljevih talasa da je
njihova grupna brzina (brzina kojom se pomera
maksimum talasnog paketa) jednak brzini E2
estice. = m02 c 2 + p 2 = m02 c 2 + ( p x2 + p y2 + p z2 ).
prikazivanje estice pomo
c2
pomou talasnog paketa nije
dobro jer se talasni paket pri kretanju u
disperzivnoj sredini brzo rasplinjava
rasplinjava

3. Eksperimentalna potvrda de Broljevih Na slici je prikazan

talasa. Bragova metoda eksperiment pomo
pomou
koga je proveravana
De Broljeva hopoteza je u veoma kratkom roku difrakcija elektrona na
sjajno potvrena eksperimentima.
eksperimentima. Upravo bilo je kristalu nikla, i na taj
pokazano da mlazevi elektrona , protona i celih na
nain je potvrdjeno
atoma pokazuju interferentne pojave sli
slino njihovo talasno svojstvo.
Kristal nikla je upotrebljen
x- zracima.
svetlosti ili x-
zbog toga to je
rastojanje u njegovoj
Po
Poto estica za koju se, po de Brolju, o
oekuje kristalnoj re
reetki bilo reda
da poseduje talasna svojstva mora da pokazuje veli
veliine talasne du
duine
difrakciju, to je iskori
iskorieno za proveru de upadnih elektrona, to je
Broljeve hipoteze. uslov za pojavu difrakcije.

2
Do difrakcije na kristalnoj re
reetki dolazi ako je Na slici je pokazana kriva dobijena sa
monokristalom nikla pri odreenim uslovima
ispunjen Wulf-
Wulf-Bragov uslov za difrakciju:
( = 80 0 , d = 2.03 A ). Kao to se moze videti,
videti, sasvim
o

n = 2 d sin jasno je izra izraeno periodi

periodino ponavljanje
maksumuma.
maksumuma. Na slici su strelicama pokazani
Na slede
sledeoj slici prikazan je dvodimenzioni izgled polo
poloaji maksimuma izra izraunati pomo
pomou Brag-
Brag-
kubi
kubine strukture kristalne re
reetke Vulfove formule V = n 212
12 .25
Poreenje sa
d sin
polo
poloajima maksimuma sa eksperimentalno
odreene krive pokazuje da za velike vrednosti n
(n=7,8) postoji ta tano podudaranje, dok za
manje vrednosti n ispoljava se odstupanje i to
utoliko ve vee, ukoliko je manje n.

4. Interferencione pojave sa molekulskim

mlazevima
Prema de Broljevoj hipotezi talasnim osobinama
ne treba da se odlikuju samo elektroni nego i ma
koje korpuskule, tj. atomi i joni. Po
Poto je prema
de Broljevoj formuli talasna du
duina obrnuto
proporcionalna masi, to e ve
ve i za najlak
najlake
atome biti vrlo malo. Zato se vrlo te
teko
ostvariju eksperimenti u kojima mogu da se
posmatraju interferencione pojave sa atomima.
Znatno pobolj
poboljanje tehnike u radu sa tzv.
molekulskim mlazevima, tj. upravljenim strujama
neutralnih atoma ili molekula, omogu
omoguilo je da
se u tom sli
sliaju jasno zapaze interferencione
pojave.

Na prvoj slici pokazana je kriva intenzivnosti

refliksije heliumovih atoma sa kristala natrijum
hlorida
A na drugoj slici pokazane su iste krive za
refleksiju molekula H2. U jednom i u drugom
sli
sliaju vide se interferencioni maksimumi.
Gornja kriva na drugoj slici snimljena je pri
temperaturi od 5800 K, a donja kriva pri
temperaturi od 2900 K. U prvom slu sluaju bo
boni
maksimumi bliblii su centralnom maksimumu, kao
to je trebalo o
oekivati, uzimaju
uzimajui u obzir da
povi
povienje temperature ozna
oznaava uve
uveanje brine
atoma, a prema tome i smanjenje de Brojeve
talasne du
duine.

3
 5. Talasni paket i korpuskula
Prora
Proraun polo
poloaja maksimuma daje rezultate,
koji se vrlo dobro sla
slau sa eksperimentalnim Ma koliko privla
privlano izgledala ova jednostavna
podacima. Na taj na
nain, eksperimenti sa ideja, pri podrobnijem razmatranju ona se
molekulskim mlazevima ne samo da kvalitativno pokazije kao potpuno neispravna. One povoljne
potvruju talasne osobine deli
delia, nego pokazuju osobine talasnog paketa, koje smo utvrdili , a to
da i u slu
sluaju te
tekoh deli
delia postoji kvantitativno su njegova stabilnost i kretanje paketa kao
slaganje sa de Broljevom formulom. celina sa brzinom jednakoj grupnoj brzini, ne
Postojanje talasnih osobina i ispravnost de daju potpunu sliku o osobinama talasnog
Broljeve formule za te
teke korpuskule naro
naroito paketa. U stvari, ove osobine dobili smo kao
jasno je pokazalo eksperimentalno prou
prouavanje prvu aproksimaciju, jer smo pri prou
prouavanju
difrakcije neutrona. pomeranja telasnog paketa u primenili pribli
priblinu
relaciju izmeu v i k ,

dv 6.Statisti
6.Statistiko tuma
tumaenje de Broljevih talasa
v(k ) = v(k 0 ) + (k k 0 ) ,
dk 0
Talasi se ne odlikuju osobinom nedeljivosti. Na
granici dveju sredina sa razli
razliitom faznom
zanemaruju
zanemarujui sve ostale lanove reda. Ako se
brzinom talas se deli na odbijeni i prelomljeni
sprovede ta
tano izra
izraunavanje, dobi
dobie se ne
neto
talas, pri prola
prolaenju kroz kristal on se deli na niz
druga
drugaiji rezultat.
difrakcionih snopova itd. . Kada bismo elektron
sam paket, pri kretanju u sredini, koja se posmatrali kao skup talasa, bilo bi potrebno da,
odlikuje disperzijom, ne zadr
zadrava svoj oblik i pri difrakciji vrlo slabog elektronskog mlaza, kad
svoje dimenzije nego se postepeno iri-
iri- elektroni prolaze kroz kristal jedan za drgim,
rasplinjava. svaki difrakcioni snop sadr
sadri samo deo elektrona,
to se ustvari ne dedeava.
ava.

Da bismo bolje objasnili ovo tuma

tumaenje,
Meutim,
Meutim, ako se korpuskula odr odri kao celina i u razmotri
razmotriemo tipi
tipian interferencioni ogled:
takvim procesima kao to su odbijanje, ravan talas pada na neprozra
neprozrani zaklon u kome
prelamanje i difrakcija, mo
moemo tvrditi da e se postoje dva otvora S1 i S2 . U tom slusluaju na
dovoljno udaljenom prijemniku (fotografska
pri padu na grani
graninu povr
povrinu dveju sredina plo
ploa, fluorescentni zaklon) nasta
nastae
korpuskula ili odbit ili pre
prei u drugu sredinu. Ali, interferenciona slika, koja se sastoji od niza
u takvom slu
sluaju veza izmeu talasa i svetlih i tamnih traka. Poznato je obja
objanjenje
korpuskula mo moe da se protuma
protumai samo ove slike sa talasne ta
take gledi
gledita: treba
zamisliti da s leve strane na zaklon I pada ravan
statisti
statistiki i to na slede
sledei na
nain: kvadrat
kvadrat talas; otvori S1 i S2 postaju u tom slu
sluaju izvori
amplitude talasa, koji odreuje
odreuje intenzitet talasa sfernih Hajgensovih talasa, koji se prostiru
na nekom mestu, pedstavlja meru za udesno od ekrana i meusobno interferi
interferiu. Na
verovatno onom mestu na zaklonu II, na kome je putna
verovatnou da se na tom mestu nae razlika jednaka nuli ili parnom broju polovina
korpuskula. talasnih du
duina

4
nasta
nastae maksimalna amplituda pa, prema tome, Ukoliko usvojimo ovakvo statisti
statistiko tuma
tumaenje
i maksimum svetle trake; na onim mestima na
kojima je putna razlika jednaka neparnom broju de Broljevih talasa mo
moemo idalje da se slu
sluimo
polovina talasnih du
duina, talasi se pri talasnim paketima kao podesnom metodom
interferenciji izajamno gase, amplituda je rasuivanja.
rasuivanja. Obrazova
Obrazovaemo talasni paket tako
jednaka nuli i nastaje tamna traka. da on zauzima onaj deo prostora u kome se
nalazi elektron u nekom odreenom trenutku i
prepusti
prepustiemo paket sebi samom. Ako Ako zatim
naemo oblik talasnog paketa u nekom
narednom trenutk t , kvadrat njegove amplitude
na jednom ili drugom mestu bi
bie srazmeran
verovatno
verovatnoi da se elektron nae na tom mestu u
trenutku t .

7. Relacije neodreenosti Meutim,

Meutim, po
poto osobine talasa i deli
delia ne samo
da se mnogo razlikuju ve ve se u izvesnom
Statisti
Statistiko tuma
tumaenje de Broljevih talasa, , pogledu i uzajamno isklju
iskljuuju, a nesumljivo je
omogu
omoguava da se povepoveu rezultati dobijeni da elektroni imaju jednu jedinstvenu prirodu,
teorijskim putem sa eksperimentalnim
injenicama Mautim ovo ostavlja po strani mora se izvesti zaklju
zakljuak da elektroni nisu
pitanje o prirodi mikroskopskih objekata: ustvari ni jedno ni drugo, tako da talasno i
elektrona, fotona i sli
slino. Osnovna te
teko
koa korpuskularno prikazivanje u nekim slu sluajevima
sastoji se u tome to za opisivanje odgovaraju dok su u drugim slu sluajevima
eksperimentalnih injenica moramo da nepodesni. Sada emo ispitati kakva su to
primenimo as korpuskularnu as talasnu sliku. ograni
ogranienja. U klasi
klasinoj mehanici korpuskule
Jedni isti objekti, elektroni, ostavljaju u ogledu imaju slede
sledee osnovne osobine: svaka
sa Vilzonovom komorom o otre ocrtane tragove, korpuskula ma u kom trenutku zauzima strogo
tj. pona
ponaaju se kao projektili, koji se kre
kreu po
odreenim trajektorijama a u ogledima,
ogledima, u kojima odreen polozaj u prostoru i ima odreeni
se propu
proputaju kroz mikrokristalne metalne listi
listie, impuls (m0 0, p = mv)
daju svetle i tamne interferencione prstenove .

Prema Hajzenbergu proizvodi apsolutnih

gre
greaka (neodreenosti)
neodreenosti) tih veli
veliina
moraju da zadovoljavaju slede
sledee uslove:
uslove:

xp x h,
yp y h,
zp z h.
Sada je potrebno pokazati da princip
neodreenosti zaista proizilazi iz talasnih osobina
estica.
estica. U tom cilju posmatra
posmatrae se slede
sledei ogled
sa elektronima kao najtipi
najtipinijim predstavnicima
kvantnih estica

5
 Snop upadnih elektrona pada na otvor irine Uo
Uoimo sada elektrone koji su skrenuli pod
koji je normalan na pravac kretanja snopa,snopa, i pri
tome je njegova dimenzija reda veli veliine talasne uglom koji odgovara prvom difrakcionom
du
duine de Broljevih talasa elektrona.
elektrona. Po
Poto minimumu na slici. Sa slike se mo
moe videti
elektroni pored esti
estinih ispoljavaju i talasna da je promena impulsa tih elektrona u
svojstva,
svojstva, pri prolasku kroz otvor oni skre
skreu sa
svog prvobitnog pravca (nastupa difrakcija).
difrakcija). Na pravcu x-ose:
fluorescentnom zaklonu P se dobije difrakciona
slika u obliku glavnog maksimuma,
maksimuma, koji je
simetrian u odnosu na y-osu,
simetri osu, i bo
bonih manjih p x
maksimuma sa obe strane od glavnog p x = p sin sin = .
maksimuma Pre prolaska kroz otvor elektroni su p
du y-ose,
se kretali du ose, pa je komponenta njihovih
impulsa u pravcu x-ose bila jednaka nuli , a u
pravcu y-ose:
ose: p y = p

a koriste
koristei de Broljev izraz p = h dobija Nemogu
Nemogunost da se istovremeno odredi
se: koordinata i njoj odgovaraju
odgovarajua komponenta
impulsa nije posledica nesavr
nesavrenosti metode
xp x = h = 2h h, merenja ili mernog instrumena ve
posledica specifi
ve je to
specifinosti estica da istovremeno
raspola
raspolau esti
estinim i talasnim svojstvima, zbog
ega se na njih ne mogu primeniti zakoni
klasi
klasine fizike. Relacije neodredjenosti, pored
to je u saglasnosti sa prvom ostalog, omogu
omoguavaju da se oceni u kojoj meri
Hajzenbergovom relacijom neodreenosti mogu da se primene zakoni klasi
klasine mehanike
za koordinate . na kvantne estice.

Na kraju za mikro
mikroetice dobijamo
Hajzenbergove relacije neodreenosti,
neodreenosti,
h
p x x h
2
to je odreeniji impuls,
impuls, to
to je neodreenija
koordinata. I one va
vae uvek.
HVALA