Krivicno Procesno Pravo I

Krivicno procesno pravo 1
1.Pojam krivicnog procesnog prava i krivicnog postupka, svrha, znacaj i tumacenje

krivicnog procesnog prava
Krivicno procesno pravo kao grana pozitivnog zakonodavstva predstavlja system pravnih normi
ili normativno utvrdjen skup pravnih propisa, kojima se uredjuje krivicni postupak.
Krivicni postupak-odredjena procedura koja se obavlja radi ostvarenja nekog cilja.
Cilj se svodi na resavanje krivicne stvari koja je predmet postupka (causa criminalis), odnosno
krivicnog dela koje je predmet optuznog akta i o kome odluku treba da donese krivicni sud, koji
u tom cilju vodi krivicni postupak, sto je njegova osnovna procesna funkcija. Pored suda
znacajni su i oni koji vrse stranacke funkcije-funkciju optuzbe i funkciju odbrane.
Definicije kpp-a mogu se podeliti na 2 osnovne vrste:
1.Realisticke-temelje se na shvatanju kpp-a kao jednog stvarnog pojma. Dele se na 2 osnovne
vrste:
a) bipartitne-pocivaju na 2 bazicna elementa Kpp je skup zakonom odredjenih
krivicnoprocesnih radnji procesnih subjekata koje se vrse radi ostvarenja odredjenog cilja.
b) tripartitne-polaze od 3 osnovna elementa Kpp je system pravnih propisa kojima su
regulisane radnje krivicnoprocesnih subjekata u cilju donosenja odluke suda (presude ili resenja)
o krivicnom delu uciniocu i krivicnoj sankciji.
2.Juristicke-pocivaju na shvatanju postupka kao pravnog fenomena koji se pre svega ogleda u
postojanju procesnih ili procesnopravnih odnosa izmedju razlicitih subjekata krivicnog
postupka.- Kpp-sistem pravnih propisa kojima se odredjuju krivicnoprocesni subjekti i regulisu
njihovi krivicnoprocesni odnosi radi rasvetljavanja i resenja krivicne stvari.
Kpp-predstavlja skup pravnih propisa kojima se uredjuje pravni i procesni polozaj subjekata kp,
te omogucava da ti subjekti u skladu sa zakonom ostvaruju svoje osnovne procesne funkcije, u
cilju realizacija svojih prava i duznosti, te radi donosenja odluke kojom se resave stvar koja je
predmet kp.
Osnovni elementi navedene definicije:
1.Kpp je skup ili system pravnih propisa (Zakonik o kp kao osnovni, glavni izvor kpp-a i drugi
zakoni kao sporedno krivicno procesno zakonodavstvo),
2.Kpp-om se uredjuje pravni i procesni polozaj subjekata krivicnog postupka,
3.U samom postupku najvazniji su oni subjekti koji vrse osnovne procesne funkcije (funkciju
optuzbe-ovlasceni tuzilac, funkciju odbrane-krivljeni i njegov branilac, funkciju voljenja kp-
krivicni sud) ali tu su i svedoci, vestaci, osteceni..
4.Cilj kp je resavanje njegovog predmeta, donosenje odluke o krivicnom delu koje je predmet
kp. ((ne)postojanje krivicnog dela, (ne)postojanje krivice za delo koje je protivpravno,
(ne)postojanje uslova za krivicno gonjenje)
Svrha kpp se u opstem smislu nuzno povezuje sa ciljem krivicnog materijalnog prava.
Nataa Milenkovi KPP I Page 1
Utilatiralisticki karakter-efikasnija zastita najznacajnijih dobara i vrednosti, od ponasanja koja ih
povredjuju ili ugrozavaju.
Potreba stvaranja normativnih uslova za ispunjenje osnovnih zahteva materijalnog krivicnog
prava-zastita dobara i vrednosti.
Najznacajniji ciljevi za drustvo, drzavu i njen pravni sistem su zastita najvazniji drustvenih
dobara od povredjivanja i ugrozavanja i svodjenja na minimum mogucnost izlaganja nevinih
ljudi krivicnopravnoj represiji.
Clan 1 stav 1 Zakona o kp cilj je da niko nevin ne bude osudjen, a da se uciniocu kd izrekne
krivicna sankcija pod uslovima koje propisuje krivicni zakon, a na osnovu zakonito i pravicno
sprovedenog postupka.
Cilj kpp kao nauke je da doprinese otkrivanju pravnog smisla konkretnih pravila pozitivnog
krivicnog postupka, ali i da ukaze na odredjene nedostatke u zakonskim izvorima, ted a i kada je
to potrebno zakonodavcu predlozi i odredjene promene.
Tumacenje-u skladu sa opstim pravilima tumacenje. (jezicko, logicko, ciljno, sistematsko,
istorijsko):
1.u uzem smislu-otkrivanje pravog znacenja odredjenih pravnih normi, sto predstavlja
(pred)uslov za njihovu primenu u konkretnom slucaju,
2.u sirem smislu-resavanje slucajeva pravnih praznina primenom odredjenih interpretativnih
pravnih metoda.
Jezicko tumacenje-subjekt koji primenjuje u njoj sadrzano pravilo, mora da otkrije i primeni
njeno konkretno jezicko znacenje.
Naucno doktrinarsko tumacenje-kada strucnjaci, naucnici daju svoje utemeljeno misljenje o
nacinu interpretiranja odredjenih krivicnoprocesnih normi.
Tumacenje pravnih praznina (lacuna iuris)-stvaranje odredjenih odredbi koje inace ne postoje u
odnosu na odredjeno krivicnoprocesno pitanje. Pravne praznine se mogu popunjavati prilikom 2
osnovna utemeljena oblika tumacenja:
1.Analogija-U krivicnom materijalnom pravu shodno nacelu legaliteta striktno je zabranjena iz
razloga pravne sigurnosti. U kpp-u je dopustena, nacelno je daleko manje moguce povrediti
necija prava u slobode.
Analogija znaci da se na jedan slucaj koji nije regulisan opstom normom primenjuje druga
pravna norma, cije je dejstvo predvidjeno za neki drugi slucaj, koji je slican onom drugom
slucaju u odnosu na koga postoji pravna praznina.
Postoji u 2 oblika:
a) kao zakonska-kada sam zakonodavac u odnosu na neki neregulisan slucaj nalaze upotrebu
norme kojom se inace uredje neka druga krivicno procesna situacija (upucujuce zakonske norme)
b) kao sudska-slucaj resavanja tipicnih, odnosno pravih pravnih praznina, tada sami sudovi koji
pravo primenjuju, odlucuju da primene odredjenje norme koje se odnose na neki slican slucaj.
2.Pravilo argumentum a contrario-Zasniva se na polaznoj pretpostavci da ako neki slucaj nije
regulisan odredjenom normom, a po svojoj prirodi je suprotan drugom slucaju koji je striktno

regulisan odgovarajucom normom, onda na neregulisan slucaj treba primeniti pravilo koje je
suprotno onome koji postoji u normi koja se odnosi na regulisani slucaj. (negativna slicnost)
2.Krivicni postupak: Osnovni istorijski tipovi krivicnog postupka
Postupak uopste predstavlja nacin ostvarenja odredjenog cilja, odnosno skup radnji koje se
preduzimaju da bi se njima postigli odgovarajuci efekti.
Krivicni postupak je jedna vrsta pravnog postupka koji predstavlja skup radnji koje u razlicitim
procesnim stadijumima vrse krivicnoprocesni subjekti koji su ovlasceni da ih preduzimaju ili te
radnje spadaju u njihovu nadleznost koji tako ostvaruju svoje procesne funkcije, radi donosenja
odredjenih odluka suda.
Osnovni istorijski tipovi:
1.Akuzatorski krivicni postupak (optuzni postupak)
Sustina postupka se sastoji u cisto stranackom sukobu koji se odvija pred sudom kao potpuno
nepristrasnom subjektu, koji samo donosi odluku koja je stranka bila uspesnija u njihovom
dokaznom dvoboju, odnosno da li je ubedljivije argumente izneo tuzilac ili optuzeni, odnosno
lice kojem se odredjeno delo stavlja optuzbom na teret.
Postojao u staroj Grckoj i Rimu, karakterisao se principom javnosti, usmenosti, neposrednosti,
nacelom slobodne ocene dokaza.
Bio je tipican za doba jake drzave, apsolutne monarhije.
2.Inkvizitorski krivicni postupak (istrazni postupak)
Karakteristicna su nacela pismenosti i formalne (zakonske) ocene dokaza, kao i odsustvo
javnosti u najvecem delu postupka.
Dominirao je u Evropi do epohe Francuske burzoaske revolucije.
Nastao je kao plod intencije da se umanji do tada vladajuca velika ili skoro apsolutna arbitrernost
feudalnih sudija, koje su nacelo slobodne ocene dokaza koristila da potpuno samovoljno i
nezavisno od realne snage i kredibiliteta odredjenih dokaza donese svoje odluke, a pri tom nisu
bili duzni da takve odluke detaljnije obrazlazu.
3.Mesoviti krivicni postupak (savremeni krivicni postupci)
Karakteristicno za vecinu krivicnih postupaka kontinetnalne Evrope, pri cemu inkvizitorski
elementi pretezno odominiraju u istrazi, ali su u odredjenim formama prisutni I u kasnijim
fazama krivicnog postupka, dok akuzatorski elementi u vecoj meri postoje u fazi glavnog
pretresa, odnosno tokom sudjenja u uzem smislu.

3.Veliki pozitivnopravni krivicnoprocesni sistemi
U 2 velika pozitivnopravna krivicnoprocesna sistema spadaju:

1.Kontinentalno-evropski krivicnoprocesni sistem
Karakteristicno je da u istrazi postoje jaki inkvizitorski elementi. U ovom tipu su osnovne
krivicnoprocesne funkcije strogo odvojene, ali javni (drzavni) tuzilac ipak nije prava, odnosno
tipicna stranka, jer je on, kao drzavni organ, duzan da osim stranackih interesa utemeljenih na
funkciji optuzbe, stiti i opste interese, a pre svega interes koji proizilazi iz nacela istine, pa
shodno tome, npr. on mora osim dokaza koji terete okrivljenog prikupljati i dokaze u prilog
njegovoj odbrani, odnosno mora ih imati u vidu.
Sam sud je dokazno izuzetno aktivan, sam izvodi sve dokaze tokom sudjenja, uz davanje manje
ili vece dokazne uloge i samim strankama, a nije ogranicen dokaznim predlozima stranaka, vec
ima pravo i duznost sopstvene dokazne inicijative.
Nas krivicni postupak, Nemacki i Francuski pripadaju ovom tipu postupka.
2.Anglosaksonski ili adverzijalni krivicnoprocesni system
Sud je u dokaznom smislu veoma pasivan, tako da je izvodjenje dokaza u osnovi prepusteno
strankama, dok se sud pretezno fokusira na procenu koja je stranka u dokaznom dvoboju pred
njim bila uspesnija. Sudjenje pocinje prezentiranjem dokaza optuzbe, na koje odbrana u
odredjenim procesnim formama odgovara, zatim se izvode dokazi odbrane. Saslucanje tokom
sudjenja je stranackog karaktera, odredjenog svedoka saslusava stranka koja ga je pozvala pa
zatim protivstranka. Ovi postupci su slicni parnicnom postupku, gradjanskom postupku uopste.
U Nemackoj teoriji kpp se naglasava da suprotno parnicnom postupku, u krivicnom postupku
vazi nacelo materijalne istine, kao i princim istrazivanja od strane suda sto oznacava das am sud
istrazuje sadrzinski aspect predmeta krivicnog postupka, te pri tom, u ostvarenju tog zadatka i u
odnosu na razjasnjenje stvari, nije vezan aktivnostima procesnih stranaka, a sto se posebno
ogleda u tome da sud istrazuje istinu izvodjenjem posluzbenoj duznosti svih dokaza koji su od
znacaja za odlucivanje suda.
Za klasicne kontinentalno-evropske krivicne postupke je tipicno da sud tezi utvrdjivanju istine,
koja je deklarisani cilj krivicne procedure, ali pri tom, uzima u obzir i odgovarajucu dokaznu
inicijativu stranaka, sto se cini bezuslovno, vec samo kada sud oceni da se radi o adekvatnim
dokaznim predlozima stranaka.
4.Mesoviti karakter krivicnog postupka Srbije
Novi Zakonik o kpp Srbije iz 2011.god uredjuje srpski krivicni postupak pretezno na
adverzijalan nacin i to pre svega kada se radi o organizaciji glavnog pretresa, kao osnovne
procesne faze (stadijum sudjenja u uzem smislu), ali istovremeno i uz razvijanje i jacanje i nekih
tipicnih inkvizatorskih elemenata sto ga u stvari sustinski cini mesovitim tipom krivicnog
postupka.

Postoje sledeci osnovni adverzijalni elementi u novom Zakoniku o kp iz 2011:
1.veoma limitirano nacelo istine, uz insistiranje na pitanju tereta dokazivanja, te uskracivanje
prava sudu da sam i mimo stranacke inicijative utvrdjuje cinjenicno stanje,
2.stvaranje mogucnosti za paralelnu istragu, odnosno formalno omogucavanje odbrani da
tokom javno-tuzilacke istrage sama prikuplja odredjene dokaze i materijale,
3.uvodjenje posebnog procesno-pravnog mehanizma oponiranja optuzbi od strane subjekata u
funkciji odbrane (optuzeni i branilac) koji u odnosu na optuznicu mogu da podnesu svoj
odgovor,
4.uvodjenje pripremnog rocista, ciji je osnovni ratio legis da ogranici stranacku dokaznu
inicijativu, limitira mogucnost predlaganja i izvodjenja novih dokaza,
5.davanje velikog znacaja stranackim sporazumima, sporazumu o priznanju kd,
6.stvaranje vrlo sirokih mogucnosti za zadobijanje tzv. kooperativnih svedoka, u vidu
okrivljenih/osudjenih koji dobijaju status okrivljenog saradnika, odnosno osudjenog saradnika,
na temelju sporazuma sa javnim tuziocem,
7.potpuno adverzijalno konstruisan glavni pretres,
8.zapocinjanje glavnog pretresa donosenjem formalnog resenja o tome,
9.formalno i obavezno prethodno izjasnjavanje stranaka o predmetu postupka, neposredno po
zapocinjanju glavnog pretresa,
10.naglaseno kazuisticki pristup.
U osnovne inkvizitorske elemente spadaju sledeci procesni mehanizmi:
1.davanje preteranog dokaznog znacaja priznanju okrivljenog,
2.implicitna zakonska podela dokaza na neposredne i posredne,
3.preterana sklonost zakonodavca ka definisanju,
4.postojanje mogucnosti da se u postupcima za krivicna dela iz delokruga tuzilastva posebne
nadleznosti, svedok u istrazi ispita od strane tuzioca, a da se odbrana o tome uopste i ne obavesti,
5.suvise ekstenzivno utvrdjivanje razloga za iskjucenje javnosti sa glavnog pretresa, jer je jedan
od alternativno propisanih razloga za odstupanje od nacela javnosti i potreba zastite drugih
opravdanih interesa u demokratskom drustvu,
6.omogucavanje na glavnom prestresu da se sud u svakom trenutku umesa u stranacko
izvodjenje dokaza,
7.propisivanje mogucnosti da se okrivljenom sudi u odsustvu,
8.suvise siroko definisanje razloga za pritvor,
9.odredjivanje kao cilja istrage ne samo prikupljanje dokaza i podataka koji su potrebni za
odlucivanje o tome da li ce se podici optuznica ili obustaviti postupak, vec i dokaza za koje
postoji opasnost da se nece moci ponoviiti na glavnom pretresu ili bi njihovo izvodjenje bilo
otezano,
10.ostavljanje mogucnosti za veoma siroko odstupanje od nacela neposrednosti u objektivnom
smislu na glavnom pretresu.

5.Vrste krivicnih postupaka prema Zakoniku o kp Srbije i prema drugim izvorima naceg
kpp-a
Proizilaze iz njegove nacelne odredbe kao i osnovna nacelna krivicnoprocesna svrha (nevin
covek i ucinilac kd*) i resavanje niza drugih pitanja:
a) uslovni otpust,
b) rehabilitacija,
v) prestanak mere bezbednosti i pravnih posledica osude,
g) ostvarivanje prava lica neosnovano lisenog slobode i neosnovano osudjenog,
d) oduzimanje imovinske koristi,
dj) resavanje imovinskopravnog zahteva,
e) izdavanje poternice i objave.
Postupci se mogu podeliti na:
1.Krivicne postupke-postupak cija je svrha donosenje odluke o kd koje je predmet postupka. Po
kriterijumu tezine kd koje je njihov predmet dele se na:
a) opsti krivicni postupak (redovni)
b) posebni krivicni postupci-gde spadaju skraceni krivicni postupak, poseban sumarni tip
krivicnog postupka (rociste za izricanje krivicne sankcije), postupak prema maloletnicima,
postupci za primenu mera bezbednosti medicinskog karaktera.
U specificne postupke spadaju:
a) postupak za opozivanje uslovne osude,
b) postupak za izricanje jedinstvene kazne,
v) postupak za ublazavanje kazne osudjenom saradniku.
U okviru krivicnog postupka se primenjuju i posebne odredbe koje su prilagodjene prirodi i
ciljevima odgivarajuce krivicne sankcije i mere, sto je predvidjeno u slucajevima kada se izrice:
sudska opomena, mera bezbednosti oduzimanja predmeta i mera oduzimanja imovinske koristi.
2.Drugi postupci-svrha da se rese odredjena pitanja koja se ne odnose direktno na kd koje je bilo
ili jeste predmet odgovarajuceg krivicnog postupka, vec na neka koja su povezana sa krivicnim
postupkom ili iz njega proizasla. Radi se o sledecim postupcima:
a) postupak za pustanje na uslovni otpust,
b) postupak za donosenje odluke o rehabilitaciji, za prestanak pravnih posledica osude i mera
bezbednosti,
v) postupci medjunarodne krivicnopravne pomoci i medjunarodne saradnje u krivicnim stvarima
(postupak izrucenja okrivljenog ili osudjenog, postupak preuzimanja krivicnog gonjenja,
postupak izvrsenja strane krivicne presude),
g) postupak za naknadu stete, rehabilitaciju i ostvarenje drugih prava lica neosnovano lisenih
slobode i neosnovano osudjenih.

6.Odnos krivicnog procesnog i krivicnog materijalnog prava
Krivicno pravo shvaceno kao sistem zakonskih normi i kao deo pozitivnog prava, predstavlja
krivicno pravo u objektivnom smislu, dok krivicno pravo u subjektivnom smislu jeste pravo na
kaznjavanje (ius puniendi), koje pripada samo drzavi.
Krivicno pravo treba da bude poslednje sredstvo u zastiti odredjenih vrednosti.
U svom totalitetu krivicno zakonodavstvo, obuhvtata kako pravila krivicnog materijalnog, tako i
pravila krivicnog procesnog prava, sto predstavlja krivicno zakonodavstvo u sirem smislu.
U uzem smislu-kada se pod njim podrazumevaju propisi krivicnog materijalnog prava, pa se
stoga i moze govoriti o odnosu krivicnog procesnog i krivicnog materijalnog prava.
Krivicno procesno i krivicno materijalno pravo su korelativni i medjusobno uslovljeni pojmovi.
Zahtevi kmp se ne mogu ostvariti bez postojanja pravila krivicnog postupka, odnosno zakonskog
definisanja nacina na koji ce se u svakom slucaju odluciti da li kd postoji ili ne postoji, a ako se
utvrdi postoje dela u objektivnom smislu, da li je odredjeno lice krivo, te da li su ispunjeni uslovi
da se lice kazni.
Pored toga u krivicnom postupku se ostvaruju i drugi ciljevi, koji nisu direktno vezani za zahteve
kmp, kao npr resavanje imovinskopravnog zahteva (adhezioni postupak) ali su indirektno s njima
povezani, jer je i to pitanje u osnovi uslovljeno problematikom koja se odnosi na kd.
Kmp se u jednom metaforickom smislu moze ozznaciti kao neka vrsta krivicnopravne statistike,
dok je kpp, suprotno tome, odredjena krivicnopravna dinamika, a izmedju njih postoji jaka
funkcionalna veza. Uzajamno su uslovljeni i ne mogu postojati nezavisno jedna od druge.
7.Krivicno procesno pravo i ustavno pravo
U savremenoj pravnoj i politickoj teoriji se s razlogom smatra da je ustav symbol pravne drzave.
U nauci se takodje istice Ideja ustava potice iz 3 izvora:
1.Postojanje glavnog viseg zakona
Nekada je suveren vladao po svojoj volji ili putem bozijeg prava. Njegova se vlast mogla
ograniciti i on postaviti i on postaviti na svoje mesto samo u ime zakona koji bi bio iznad njega.
2.Licna prava
Nekada su pojedinci uzivali privilegije ili trpeli odricanja po milosti jacih i volji bozijoj. Kada su
se ljudi oslobodili od svojih vladara, prava koja su od njih otrgli trebalo je zastiti, kako bi ona
trajno postal njihova svojina.
3.Povelja (charter) pisani document
Nekada je presto bio iznad svake povelje. Slabljenjem apsolutne moci krune, nastaje verovanje
da je vlast stvorio narod, da joj je dodelio ogranicena ovlascenja i da je ustanovio nacin vrsenja
vlasti. Kao dokaz pojavile su se povelje.
Iz cinjenice da Ustav poklanja veliku paznju zastiti ljudskih prava i sloboda, te daje osnovne
konture garantovanih prava u sloboda u jednoj drzavi, a da takodje, utvrdjuje i opste okvire

moguceg ogranicenja ili lisenja odredjenih prava i sloboda, a da pored toga istovremeno
utvrdjuje i odgovarajucu podelu vlasti na zakonodavnu, izvrsnu i sudsku, za koju je izmedju
ostalog karakteristicno i da se pred njom odvija krivicni postupak, proizilazi i veza izmedju
ustavnog i kpp.
8.Odnos krivicnog procesnog prava i gradjanskog procesnog prava
Ispoljavaju citav niz izrazitih slicnosti, koje proizlaze iz cinjenice da se obe grane prava odnose
na regulisanje odgovarajuceg sudskog postupka, u okviru koga odredjeni procesni subjekti
preduzimaju procesne radnje, te u kome se donose odredjene sudske odluke, od kojih su
najvaznije one kojima se resave predmet procedure.
Dok je predmet krivicnog postupka odredjena krivicna stvar, odnosno causa criminalis (uslovi
za kd, lice, sankcije), predmet gradjanskog postupka je odredjena civilno-pravna ili gradjjanska
stvar, odnosno gradjanski predmet.
Za njih je posebno karakteristicno koriscenje istovetnih ili vrlo slicnih metoda naucnog
objasnjenja, a mnoga procesna nacela na slican nacin vaze u oba ova postupka, ciji su predmeti,
u prncipu potpuno razlicitog karaktera.
U jednom prakticnijem smislu, moze se uociti da je ponekad i krivicni postupak usmeren na
utvrdjivanje o nekim gradjansko-pravnim pitanjima. (slucaj sa odredjenim sporednim predmetom
krivicnog postupka, koji je gradjansko-pravnog karaktera) u pitanju je resavanje imovinsko-
pravnog zahteva.
Radnja dokazivanja-istrazna radnja (gradjansko-pravni karakter)
Izvrsni postupak-postupak izvrsenja.
U Zakoniku o kp postoje odredjene upucujuce norme, kojima se omogucava primena pravila
Zakona o izvrsnom postupku, kao sto je to slucaj sa mogucnoscu obezbedjenja imovinsko-
pravnog zahteva, te izvrsenje presude u njenom delu koji se odnosi na troskove krivicnog
postupka, oduzimanje imovinske koristi i imoovinsko pravni zahtev, prema pravilima koja vaze
za izvrsni postupak.
9.Povezanost krivicnog procesnog prava sa nekim vanpravnim disciplinama

(kriminalistikom, sudskom psihologijom i nekim medicinskim disciplinama)
Odnos sa kriminalistikom
U odredbama Zakonika o kp po pravilu nema striktnih pravila o konkretnom nacinu vrsenja u
njemu propisanih radnji, a kada se to po izuzetku i cini (kada je u pitanju rekonstrukcija), to
predstavlja samo krajnje sumarno sadrzinsko odredjenje.
Za razliku od kpp koje predstavlja tipicnu normativnu nauku, kriminalistika je realna nauka, ali
su pri tom obe ove nauke krivicne nauke, i zbog toga su medjusobno povezane.

U zadatke kriminalistike se tradicionalno svrstavaju:
1.izucavanje tehnike vrsenja kd,
2.kriminalisticka tehnika,
3.kriminalisticka taktika,
4.organizacija suzbijanja kriminaliteta.
Kriminalistika je nauka koja pronalazi, usavrsava i primenjuje odredjene naucne ili na
prakticnom iskustvu zasnovane metode i sredstva, koja su najpodesnija da se kd otkrije i razjasni,
otkrije ucinilac i obezbede dokazi, kao i da se spreci izvrsenje planiranih kd, a ukratko receno to
je nauka o tehnici, taktici i metodici istrazivanja i sprecavanja kd.
Kriminalisticka tehnika proucava i iznalazi najpodesnije metode i sredstva iz oblasti prirodnih i
tehnickih nauka, pomocu kojih se pronalaze, obezbedjuju, fiksiraju i tumace makro i
mikrotragovi, kao i predmeti kd, da bi se tako razjasnile bitne okolnosti, vazne za rasvetljavanje
kd i identifikaciju izvrsioca ili drugih lica.
Kriminalisticka taktika-izucava i usavrsava opsta kriminalisticka pravila i radne metode u cilju
njihove prakticne primene prilikom suzbijanja kriminaliteta.
Kriminalisticka metodika-konkretizuje kriminalisticko-tehnicka pravila i metode na pojedina kd i
tako omogucava njihovo otkrivanje i dokazivanje.
Neke krivicnoprocesne radnje se tesko mogu zamisliti bez adekvatnog koriscenja odredjenih
kriminalisticko-tehnickih metoda i sredstava, kao sto je to npr slucaj sa uvidjajem na mestu
dogadjaja, ili vrsenjem rekonstrukcije, kada se u odredjenoj pomocnoj funkciji, mogu i formalno
angazovati eksperti kriminalisticko-tehnicke struke.
Odnos sa sudskom psihologijom

Subjekti koji vrse odredjene radnje u krivicnom postupku nuzno dozivljavaju razlicita psihicka
zbivanja, sto je posebno karakteristicno za sve vrste davaoca iskaza, odnosno prilikom
preduzimanja radnji koje se svode na iskazivanje, kao sto je to npr slucaj sa saslusanjem
okrivljenog ili ispitivanjem svedoka.
Moze se govoriti o 2 pojma iskaza jednom koji je procesnopravni i drugom koji je psiholoski
pojam.
Sudska psihologija predstavlja nauku koja se bavi proucavanjem svih psihickih zbivanja cije je
upoznavanje korisno za uspesno vrsenje pravosudnih funkcija, pa i za uspesnu primenu prava.
Kriminalna psihologija se bavi proucavanjem krivca sa gledista njegove telesne structure,
psihofizioloskih osobina i dusevnog zivota, tako da ona proucava licnost krivca, karakter,
temperament, te tezi da razjasni uzroke, koji su doveli coveka do izvrsenja kd.
Forenzicka zbunjenost-svako lice koje se u krivicnom postupku pojavljuje kao davalac iskaza,
bez obzira na svoje procesno svojstvo (svedok, vestak) dozivljava u odredjenoj meri specificnu
tremu i cesto visok stepek uzbudjenja prilikom iskazivanja.
Odnos sa nekim medicinskim disciplinama

Vestacenje-primena razlicitih strucnih i vanpravnih znanja u cilju utvrdjivanja odredjenih

znacajnih cinjenica u krivicnom postupku, odnosno za potrebe krivicnog postupka. U okviru
vestacenja kao opste kategorije, poseban znacaj imaju medicinske ekspertize, koje vrse lekari i to
po pravilu, sudskomedicinski vestaci.
U sudskomedicinsku delatnost spadaju analiza i obrada svih medicinskih pitanja koja su predmet
pravnog spora, vestacenje na zivim osobama, na lesevima, na oruzju i orudjima, vestacenje
bioloskih tragova, krvi..
Sudska psihijatrija ili forenzicka-za potrebe prava tumaci fenomene dusevnog zdravlja i dusevne
bolesti i ako je potrebno preduzima psihijatrijsko lecenje po pravilima medicinske i pravne
struke.
Psihijatrijsko vestacenje-ukoliko se pojavi sumnja da je iskljucena ili smanjena uracunljivost
okrivljenog usled dusevne bolesti, zaostalog dusevnog razvoja ili druge dusevne poremecenosti..
10.Izvori krivicnog procesnog prava, Evropska konvencija o ljudskim pravima i praksa

evropskog suda za ljudska prava
Osnovni izvor-Zakonik o kp Srbije, usvojen 2011.god

Glavni izvor nase krivicne procedure jer je daleko najveci broj normi koje se odnose na krivicni
postupak nalazi u njemu, a s druge strane je taj zakonik iskljucivo posvecen pitanjima krivicne
procedure, koju definise i uoblicava.
U dopunske izvore naseg krivicnog procesnog prava (sporedno krivicno procesno
zakonodavstvo) spadaju drugi zakoni, koji se odnose na pojedine krivicnoprocesne subjekte-
krivicni sud, na javnog tuzioca (Zakon o uredjenju sudova, Zakon o sudovima, Zakon o Visokom
savetu sudstva, Zakon o javnom tuzilastvu), na branioca (Zakon o advokaturi).
Postoji i zakoni koji predstavljaju direktan izvor prava za odredjeni poseban postupak-Zakon o
maloletnim uciniocima kd i krivicnopravnoj zastiti maloletnika (na snazi od 1.1.2006.)
Problematika medjunarodne krivicnopravne pomoci se takodje uredjuje posebnim zakonima:
1.Zakonom o medjunarodnoj pravnoj pomoci u krivicnim stvarima,
2.Zakonom o saradnji sa Medjunarodnim krivicnim sudom.
Neka pitanja iz domena krivicne procedure se resavaju i:
1.Zakonom o organizaciji i nadleznosti drzavnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala,
2. Zakonom o organizaciji i nadleznosti drzavnih organa u postupku za ratne zlocine,
3.Zakonom o policiji,
4. Zakonom o organizaciji i nadleznosti drzavnih organa za borbu protiv visokotehnoloskog
kriminala.
Evropska konvencija o ljudskim pravima i praksa evropskog suda za ljudska prava

Standardi propisani u EKLJP su minimalni standardi sto znaci da svaka drzava koju ova
konvencija obavezuje, moze imati i znatno vise standarde od onih iz konvencije, slucaj sa
clanom 7 stav 2 ZKP, kojim se omogucava da u sudovima na cijem podrucju zive pripadnici

nacionalnih manjina, u sluzbenoj upotrebi u krivicnom postupku budu i njihovi jezici i pisma u
skladu sa zakonom.
Najvazniji medjunarodnopravni akt koji je donet u okvirima Saveta Evrope.
Sa stanovista krivicnog materijalnog i procesnog prava, EKLJP sadrzi sledece vazne garancije:
1.zabrana mucenja,
2.pravo na slobodu i bezbednost licnosti,
3.pravo na pravican krivicni postupak,
4.pretpostavka nevinosti,
5.pravo na saslusanje bez odlaganja o prirodi i osnovama optuzbe,
6.pravo na odbranu,
7.pravo na suocavanje sa svedocima koji terete okrivljenog,
8.nacelo zakonitosti-nulla poena sine lege,
9.potpuna zabrana smrtne kazne.
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu (ESLJP)

Njegove odluke su obavezujuce za sve drzave clanice Saveta Evrope.
Postupak pred njim se moze zapoceti na 2 nacina:
1.putem odgovarajuceg zahteva (zalbom) drzave,
2.individualnom zalbom.
Odluke imaju samo inter partes dejstvo, pa tako drzava clanica EKLJP moze odlukom ESLJP
biti obavezana da sanira povredu prava, nadoknadi stetu..
Odluke nemaju automatsko kasaciono dejstvo u odnosu na neku krivicnu presudu, koja je vec
postala pravnosnazna, tako da radi omogucavanje dejstva odluka ovog suda, drzave clanice
moraju da propisu posebne procesne mehanizme, kao sto je utvrdjivanje posebnog razloga za
ponavljanje krivicnog postupka radi otklanjanja povrede na koju svojom odlukom ukazuje
ESLJP, odnosno ustanovljavanje drugih vrsta pravnih lekova, cijom se primenom na
nacionalnom nivou omogucava ozivotvorenje odluke tog suda.
11.Dejstvo odluka i gledista nekih medjunarodnih tela na krivicnoprocesni sistem RS
Postavljaju se 2 pitanja:
1.da li se odredjene odluke i stavovi nekih medjunarodnih organa i tela uopste mogu smatrati
izvorima prava,
2.ako takve odluke i stavovi mogu biti smatrani izvorima prava, da li u nasem normativnom
ambijentu, uopste postoje odredjeni procesni i pravni mehanizmi koji bi omogucavali primenu
takvih medjunarodnih izvora prava.
Imaju jak pravni efekat na krivicnoprocesno zakonodavstvo, tako sto se ratifikujucim
mehanizmima ili na drugi nacin implementiraju u nacionalne zakonske propise, ili cak u nekoj
meri uticu na sudsku praksu.

Prema clanu 16 stav 2 Ustava RS opsteprihvacena pravila medjunarodnog prava i potvrdjeni
medjunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka RS i neposredno se primenjuju, a
potvrdjeni medjunarodni ugovori moraju biti u skladu sa Ustavom.
Prema clanu 145 stav 2 sudske odluke se zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrdjenim
medjunarodnim ugovorima i propisu donetom na osnovu zakona.
Osnovni medjunarodni organi i tela cije bi odluke i stavovi mogli imati odredjeni znacaj za
domaci krivicnoprocesni sistem:
1.medjunarodna tela koja nisu sudskog karaktera, gde spadaju neki komiteti UN,
2.medjunarodni pravosudni organi.
Komiteti UN
Osnovani radi pracenja postovanja odgovarajucih konvencija. Tu spadaju:
1.Komitet za zastitu ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava,
2.Komitet za ljudska prava,
3.Komitet za eliminisanje rasne diskriminacije,
4.Komitet protiv torture i drugih suvorosti, nehumanog i ponizavajuceg tretmana ili kaznjavanja,
5.Komitet za eliminisanje diskriminacije zena,
6.Komitet za zastitu prava dece,
7.Komitet za zastitu prava radnika imigranata.
Komitet za ljudska prava-nezavisno ekspertsko telo, osnovano u cilju nadzora nad postovanjem i
primenom odredbi PGP UN.
Prema clanu 1 Fakultativnog protokola, Komitet za ljudska prava nadlezan je da prima i razmatra
predstavke pojedinaca koji spadaju pod njegovu nadleznost i u kojima se tvrdi da su oni zrtve
krsenja nekog prava navedenog u Paktu od strane drzave ugovornice i koja je stranka
Fakultativnog protokola.
Komitet usvaja svoja gledista koji imaju oblik slican obliku sudske presude i sadrze stav o
meritornim pitanjima koja su bila predmet predstavke.
Komitet donosi svoje odluke koji se objavljuju u godisnjem izvestaju koji Komitet podnosi
Generalnoj skupstini UN. Nisu pravno obavezujuce.
Evropska Konvencija o ljudskim pravima i uticaj prakse Evropskog suda za ljudska prava
Nezavisno od postupka, odluke imaju samo inter partes dejstvo (*).
Nemaju automaatsko kasaciono dejstvo (*).
Osnovni procesni i pravni mehanizmi u kpp-u Srbije u odnosu na odluke i stavove odredjenih
medjunarodnih organa
Zahtev za zastitu zakonitosti moze se podneti i ako je pravnosnaznom odlukom ili odlukom u
postupku koji je prethodio njenom donosenju povredjeno ili uskraceno ljudsko pravo i sloboda
okrivljenog ili drugog ucesnika u postupku koje je zajemceno Ustavom ili Evropskom

konvencijom o zastiti ljudskih prava i osnovnih sloboda u dodatnim protokolima, a to je
utvrdjeno odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.
Zahtev se moze podneti u roku od 3meseca od dana kada je licu koje je ovlasceno da podnese
zahtev za zastitu zakonitosti dostavljena odluka Ustavnog suda ili ESLJP.
Pomilovanje:
a) potpuno ili delimicno oslobodjenje od izvrsenja kazne,
b) zamena izrecene kazne blazom kaznom ili uslovnom osudom,
v) brisanje osude,
g) ukidanje, krace trajanje odredjenih mera bezbednosti.
Sudski odluku moze preispitivati samo nadlezni sud, u zakonom propisanom postupku.
12.Dejstvo krivicnog procesnog prava (prostorno, vremensko i vaznje u odnosu na

subjekte)
Predstavlja njegovo realno delovanje, odnosno proizvodjenje odredjenih konkretnih procesnih i

uopste pravnih efekata u odredjenom prostoru, vremenu i u odnosu na odredjene subjekte.
Prostorno dejstvo kpp-a

Nacelo teritorijalnosti- krivicno zakonodavstvo RS vazi za svakog ko na njenoj teritoriji ucini kd.
Pod drzavnom teritorijom se podrazumeva kopno, odnosno suvozemna teritorija, ali i obalno
more, vodene povrsine unutar drzavnih granica, kao i vazdusni proctor iznad njih, a taj se pojam
prosiruje i pravilima o principu zastave broad odnosno mestom registracije vazduhoplova.
Svako ko ucini kd na domacem brodu, bez obzira gde se brod nalazi u vreme izvrsenja kd.
Svako ko ucini kd u domacem civilnom vazduhopovu dok je u letu.
Vremensko dejstvo kpp-a

Od momenta stupanja ZKP na snagu do trenutka kada on prestaje da vazi.
Zakoni u nasoj zemlji stupaju na snagu najranije 8dana po njihovom objavljivanju,a prestaju da
vaze onda kada zakonodavac to propise, ili stupanjem na snagu drugog zakona koji regulise istu
zakonsku materiju.
Za razliku od KZ koji shodno nacelu zakonitosti ne moze da ima retroaktivno dejstvo, osim po
izuzetku, kada je primena novog KZ povoljnija od starog, Zakonin o kp, kao i drugi zakoni
izuzetno moze imati i retroaktivno dejstvo, ako to zahteva odredjeni opsti interes utvrdjen pri
njegovom donosenju.
Kada je rec o Zakoniku o kp, tu ni ne moze doci do klasicne retroaktivne primene njegovih
normi, jer se taj Zakonik uvek primenjuje na aktuelni kp.
Dejstvo kpp-a u odnosu na subjekte

Efekat krivicnoprocesnih pravila na odredjene subjekte se odredjuje korelativno sa takvim

dejstvom kmp. Iz toga proizilazi da se na svako fizicko lice za koje postojje osnovi sumnje ili
osnovana sumnja da je ucinilo kd, primenjuju pravila Zakonika o kp, koja se odnose na
okrivljenog, a onda u vezi s tim i na ostale subjekte takvog krivicnog postupka.
U odnosu na odredjena lica se, ako dolazi od odstupanja od nacela teritorijalnosti u vazenju kp,
odstupa i od primene naseg kpp-a (ako se krivicno gonjenje stranca koji je izvrsio odredjeno kd
na teritoriji nase drzave, pod odredjenim uslovima ustupa stranoj drzavi ciji je on drzavljanin i
gde ima prebivaliste).
13.Nacelo akuzatornosti
Krivicni postupak se odvija u skladu sa odredjenim osnovnim krivicnoprocesnim nacelima koja

se odnose na:
1.Krivicno gonjenje,
2.Izvodjenje dokaza,
3.Vodjenje krivicnog postupka.
Nacela krivicnog gonjenja:
1.Nacelo akuzatornosti,
2.Nacelo legaliteta (obligatornosti) oficijelnog krivicnog gonjenja,
3.Nacelo oportuniteta,
4.Nacelo ne bis in idem.
Nacelo akuzatornosti
Osnovno procesno znacenje ovog nacela se ogleda u pravilu da procesna inicijativa, odnosno
pokretanje krivicnog postupka ne spada u nadleznost ili procesnu mogucnost suda.
To je drugim recim princip optuzbe. Optuzba se u Zakoniku o kpp definise kao optuznica,
optizni predlog, privatna tuzba i predlog za izricanje mere bezbednosti, odnosno izrraz koji sluzi
kao opsti naziv za akt tuzioca u kome su navedena obelezja kd ili protivpravnog dela odredjenog
u zakonu kao kd.
Princip akuzatornosti u uzem smislu-u vidu neophodnosti postojanja ovlascenog tuzioca koji
opstuznim aktom procesno inicira postupak i uzima ucesce kao aktivna stranka u celokupnom
njegovom toku. Nacelo javnosti, usmenosti i neposrednosti.
Inkvizatorski tip-vrsenje funkcije optuzenja i presudjenja od strane istog subjekata, striktno
delovanje nacela pismenosti, posrednosti i tajnosti u procedure.
Princip akuzatornosti-pravilo da se postupak moze pokrenuti samo na osnovu postojanja
odgovarajuceg zahteva-optuznog akta podnesenog pod zakonom predvidjenim uslovima od
strane subjekta koji ima svojstvo ovlascenog tuzioca, te da taj tuzilac ostaje pri svom zahtevu, uz
eventualnu moogucnost njegovog modifikovanja u skladu sa zakonom do okoncanja krivicnog
postupka, uz postojanje u odredjenim slucajevima procesne mogucnosti da dodje i do zakonom
regulisane sukcesije ovlascenih tuzilaca.
Sud je duzan dap o sluzbenoj duznosti u toku celog postupka void racuna da li je lice koje se

pojavljuje kao tuzilac u krivicnom postupku, ovlasceni tuzilac, te dali optuzba jos uvek egzistira
u procesnom smislu. Ovlasceni tuzilac moze u svim fazama kp odustati od svoje optuzbe, a
posledice odustanka su uvek iste, tako da se njime sprecava dalji tok postupka.
Ovo nacelo podrazumeva da se kp ne moze voditi bez odgovarajuceg optuznog akta ili odluke
ovlascenog tuzioca, odnosno krivicnog suda. Taj akt mora biti na odredjeni nacin potvrdjen
odlukom suda, kao kada se radi o potvrdjivanju optuznice kojoj nije prethodila istraga.
Krivicni postuoak se smatra pokrenutim:
1.donosenjem naredbe o sprovodjenju istrage,
2.potvrdjivanjem optuznice kojoj nije prethodila istraga,
3.donosenjem resenja o odredjivanju pritvora pre donosenja optuznog predloga u skracenom
postupku,
4.odredjivanjem glavnog pretresa ili rocista za izricanje krivicne sankcije u skracenom postupku,
5.odredjivanjem glavnog pretresa u postupku za izricanje mere bezbednosti obaveznog
psihijatrijskog lecenja.
Krivicno gonjenje moze zapoceti i pre formalnog pocetka krivicnog gonjenja, pri cemu se
razlikuju 2 situacije:
1.zapocinjanje krivicnog gonjenja u pogledu kd za koje se goni po sluzbenoj duznosti,
2.zapocinjanje krivicnog gonjenja u odnosu na kd za koja se goni po privatnoj tuzbi
(podnosenjem privatne tuzbe).
Ovlasceni tuzioci za krivicno gonjenje kd koja se inace gone po sluzbenoj duznosti:
1.javni tuzilac koji je primarno ovlascen za krivicno gonjenje u pogledu dela koja se gone po
sluzbenoj duznosti,
2.osteceni kao tuzilac (supsidijarni tuzilac).
Ovlasceni tuzilac u pogledu dela koja se shodno pravilima materijalnog krivicnog prava gone po
privatnoj tuzbi privatni tuzilac.
Vrlo upadljiv izuzetak od principa akuzatornosti ispoljava se u postuoku prema maloletnicima.
Kada javni tuzilac nakon prijema krivicne prijave protiv maloletnika ili predloga ostecenog za
pokretanje postupka u pogledu kd za koja se goni po predlogu ili privatnoj tuzbi, oceni da nema
zakonske osnove za pokretanje postupka prema maloletniku, jer nije verovatno da je maloletnik
ucino kd, on tada o tom svom pasivnom postupanju po nacelu legaliteta, obavestava ostecenog,
koji nema procesnu mogucnost das am pokrene krivicni postupak, vec jedino moze da zatrazi, u
roku od 8dana od prijema obavestenja od javnog tuzioca, a ako nije obavesten, onda u roku od
3meseca od dana odbacivanja krivicne prijave, odnosno predloga ostecenog, da vece za
maloletnike odluci o pokretanju postupka.
Ukoliko vece za maloletnike odluci da se postupak ipak i protiv volje javnog tuzioca pokrene,
dolazi do procesne situacije koja je nemoguca u opstem krivicnom postupku-da se postupak ne
pokrece odgovarajucim optuznim aktom ovlascenog tuzioca, vec resenjem suda, kao organa cija
je funkcja presudjenja a ne optuzenja, odnosno krivicno gonjenje.
Vrste optuznih akata u krivicnom postupku
U opstem krivicnom postupku je optuznica. U skacenom postupku je optuzni predlog.

U postupku prema maloletnicima:
1.zahtev za pokretanje pripremnog postupka,
2.predlog vecu za maloletnike za izricaje krivicne sankcije maloletniku.
14.Nacelo legaliteta oficijelnog krivicnog gonjenja
Nacelo oficijelnosti-prema kome se kp pokrece po sluzbenoj duznosti (pod uslovom da su

ispunjeni svi zakonom trazeni uslovi) i to od strane posebno ovlascenog tuzioca, kao reprezenta
drzavne vlasti u tom domenu-javnog drzavnog tuzioca.
Obaveza tuzioca da pokrene krivicni postupak uvek kada postoji dovoljno dokaza da je ucinjeno
krivicno delo koje se oficijelno goni, predstavlja nacelo legaliteta krivicnog gonjenja, koje vazi
samo za dela koja se gone po sluzbenoj duznosti, odnosno samo za tzv oficijelno krivicno
gonjenje.
Kod nacela legaliteta krivicnog gonjenja naglasak je na obavezi javnog tuzioca da pokrene
krivicni postupak kada se radi o delu koje se goni po sluzbenoj duznosti, dok je kod nacela
oficijelnosti teziste na izdvajanju posebne vrste ovlascenog tuzioca-onoga koji reprezentuje
drzavu. 2 osnovna elementa ovog nacela:
a) utvrdjenje obaveze podnosenja optuznog akta,
b) ustanovljenje subjekta koji ima tu obavezu.
Nacelo dispozitivnosti vazi i u savremenim krivicnim procedurama i to u 2 vida:
a) u potpunosti kada su u pitanju kd koja se gone po privatnoj tuzbi,
b) uslovljeno procesnom situacijom-kada je rec o supsidijarnoj tuzbi, tj mogucnosti ostecenog da
pokrene ili nastavi kp u procesnom svojstvu ostecenog kao tuzioca kada su za to ispunjeni
zakonom trazeni uslovi.
Javni tuzilac duzan je da preduzme krivicno gonjenje ukoliko su kumulativno ispunjeni sledeci
uslovi:
1.da nije drugacije propisano samim Zakonikom o kp,
2.da postoje dokazi na kojima se temelje osnovne sumnje da je odredjeno lice ucinilo kd,
3.da se radi o kd koje se goni po sluzbenoj duznosti.
15. Nacelo oportuniteta krivicnog gonjenja
Suprotan je principu nacela legaliteta krivicnog gonjenja.

To je jedan procesni opozit nacelu legaliteta (izuzetak u odnosu na to nacelo).
Ogleda se u postupanju po oportunitetu tako da se krivicno gonjenje ne mora obavezno
preduzeti iako su ispunjeni svi trazeni uslovi koji proizilaze iz nacela legaliteta, vec se shodno
proceni svrsishodnosti krivicnog gonjenja u odredjenom slucajum gonjenje moze ili ne mora

preduzeti, pri cemu je kriterijum za negonjenje u nekim nacionalnim krivicnim postupcima
povezan sa npr visokim troskovima postupka ili se zasniva na nekim svojstvima optuzenog.
U nasem kpp-u vazi bez ikakvih ogranicenja kada su u pitanju kd koja se gone po privatnoj tuzbi,
jer lice potpuno slobodno optira da li ce krivicno goniti u zakonom odredjenom roku ili ce se od
toga uzdrzati.
Ovo nacelo u odnosu na javnog tuzioca ne postoji u 2 situacije:
1.u postupku prema maloletnicima,
2.u predistraznom postupku koji prethodi skracenom postupku kada se radi o nekim relativno
laksim kd, sto je moguce u 2 oblika:
a) slucaj uslovljenog oportuniteta krivicnog gonjenja,
b) slucaj postupanja po oportunitetu gonjenja usled stvarnog kajanja osumnjicenog, uz ispunjenje
i drugih potrebnih uslova.
U 2 slucaja javni tuzilac koji je i jedini ovlasceni tuzilac u postupku prema maloletnicima moze
da, bez obzira na to sto postoje dokazi da je maloletnik ucinio kd, ipak ne pokrene postupak
prema njemu:
1.u odnosu na kd odredjene tezine (do 5god ili novcana kazna) s obzirom na sledece kumulativno
propisane okolnosti:
a) okolnosti koje se odnose na delo (priroda kd, okolnosti pod kojima je kd ucinjeno),
b) okolnosti koje se odnose na maloletnika (njegov raniji zivot, licna svojstva maloletnika).
2.kada se prema maloletniku vec izvrsava sankcija.
Elementi ovog nacela postoje i u sporazumu o priznanju kd, koji pored onih elemenata svog
sadrzaja koji su obavezni, moze sadrzati i neke fakultativne elemente:
1.izjavu javnog tuzioca o odustajanju od krivicnog gonjenja za kd koja nisu obuhvacena
sporazumom o priznanju kd, sto predstavlja oblik oportuniteta krivicnog gonjenja, pri cemu nisu
utvrdjeni bilo kakvi posebni kriterijumi za takvu odluku javnog tuzioca, vec je to prepusteno
njegovoj slobodnoj volji,
2.izjavu okrivljenog o prihvatanju obaveze koja se inace moze odrediti u okviru postupanja
obaveze koja se inace moze odrediti u okviru postupanja javnog tuzioca prema nacelu
uslovljenog oportuniteta krivicnog gonjenja.
16.Nacelo ne bis in idem
Oznacava da se istom licu ne moze 2 puta suditi za isto kd.

Ukoliko je krivicni postupak u odnosu na konkretno kd vec pravnosnazno okoncan, ne moze se
ponovo voditi postupak protiv istog lica u odnosu na isti osnovni predmet krivicnog postupka, tj
isto krivicno delo.
Postupak se ne moze voditi za isto kd protiv lica kome je u istoj drzavi sudjeno (interni ne bis in
idem princip) ili da se u drugoj drzavi, kao i pred medjunarodnim sudom postupak ne moze
voditi ako je lice vec osudjeno ili oslobodjeno.

Ima posebno znacenje u medjunarodnom kpp-u, te je izricito predvidjeno u Rimskom statute o
osnivanju stalnog Medjunarodnog krivicnog suda, tako da su sve drzave koje su prihvatile taj
status, istovremeno prihvatile i obavezu da postuju pravnosnazne odluke mks.
Zakonik o kp-niko ne moze biti gonjen za kd za koje je odlukom suda pravnosnazno oslobodjen
ili osudjen, ili za koje je optuzba pravnonazno odbijena ili je postupak pravnosnazno obustavljen.
Vazi apsolutno u korist okrivljenog, njime se potpuno onemogucava napadanje vanrednim
pravnim lekovima odluke suda koja je povoljna za okrivljenog.
U postupku povodom vanrednog pravnog leka, pravnosnazna sudska odluka se ne moze izmeniti
na stetu okrivljenog.
Prema Medjunarodnom PGP novog sudjenja ne moze biti samo ako je prethodno pravnosnazno
presudjeno meritornom (oslobadjajucom ili osudjujucompresudom), dok se prema nasem
Zakoniku o kp ovo nacelo odnosi i na odbijajuce presude, te i na resenje o obustavi krivicnog
postupka.
Npr ukoliko se tokom glavnog pretresa ustanovi da optuzeni poseduje pravo imuniteta, u odnosu
na koje nije dato odobrenje nadleznog organa za krivicno gonjenje, ne donosi odbijajuca
presudam vec se donosi resenje o odbacivanju optuznice, na koje se nacelo ne bis in idem ne
odnosi.
Ovo nacelo se odnosi iskljucivo na odredjene meritorne sudske odluke. Ne obuhvata odredjene
odluke javnog tuzioca, poput resenja o odbacivanju krivicne prijave.
Zakonodavac ne propisuje zabranu/nemogucnost ponovnog krivicnog gonjenja lica u pogledu
kojeg je krivicna prijava prethodno odbacena, jer je javni tuzilac postupaopo nacelu oportuniteta
krivicnog gonjenja.
Sasvim je jasno da bi osumnjiceni koji je prethodno npr placanjem odredjenog novcanog iznosa,
koji se koristi za humanitarne ili drugee javne svrhe, obavljanjem odredjenog drustvenokorisnog
ili humanitarnog rada itd prakticno zasluzio da ne bude krivicno gonjen, te u odnosu na kojeg
je zbog toga odbacena krivicna prijava, smatrao da je na svojevrstan nacin prevaren, kada bi i
pored toga, te nakon sto je krivicna prijava vec odbacena, on ipak kasnije bio krivicno gonjen.-
svojevrsna zloupotreba.
17.Nacelo neposrednosti u izvodjenju dokaza
U dokazna nacela spadaju:

1.Nacelo neposrednosti u izvodjenju dokaza,
2.Nacelo slobodne ocene dokaza,
3.Nacelo in dubio pro reo.
Ovo nacelo oznacava da izmedju izvora saznanja i krivicnog suda nema posrednika i da sud
odlucuje prvenstveno na osnovu onoga sto u pogledu cinjenica sam utvrdi.
Znaci da sudija na temelju svog sopstvenog utiska koje je zadobio u odnosu na optuzenog i
dokazna sredtsva, zasniva svoju presudu.

Samo oni dokazi koji su izvedeni tokom glavnog pretresa, odnosno na njemu relevantnim
procesnim formama potvrdjeni, mogu da budu dokazna podloga za presudu kojom se pretres
okoncava.
Optuzenom se moze suditi u odsustvu samo izuzetno, ako su kumulativno ispunjeni sledeci
uslovi:
a) da je optuzeni u bekstvu ili da inace nije dostizan drzavnim organima,
b) da postoje narocito vazni razlozi da mu se sudi iako je odsutan,
v) da vece na predlog tuzioca donese resenje o sudjenju u odsustvu.
Postoje 2 vrste neposrednosti:
1.Subjektivna neposrednost-u pogledu sastava suda
Ispoljava se u pravilu da glavni pretres koji je odlozen mora poceti iznova ako se izmenio sastav
veca.
2.Objektivna neposrednost-u odnosu na izvodjenje dokaza
Ispoljava se u odredbi prema kojoj sud zasniva presudu samo na dokazima koji su izvedeni na
glavnom pretresu.
Do izuzetaka od nacela u objektivnom smislu dolazi i u nekim situacijama koje nastaju nakon
prekida ili odlaganja glavnog pretresam, kao i kada dodje do izmena u sastavu pretresnog veca.
18.Nacelo slobodne ocene dokaza
Sud moze izvoditi dokaze kroz catalog zakonom predvidjenih dokaznih sredstava, a da je pri tom
slobodan u njigovoj oceni. Sud je celokupnom konstrukcijom kp ogranicen na primenu samo
onih krivicnoprocesnih radnji koje su predvidjene u samoj krivicnoj procedure, te samo tako
moze doci do dokaza, a pri tom je potpuno slobodan u izboru koje ce dokazne radnje preduzimati
u konkretnom slucaju, te koji ce stepen dokaznog kredibiliteta pokloniti dokazima do kojih dodje
na takav nacin.
Obaveza suda da obrazlozi svoju odluku, te mogucnost napada odluke ulaganjem zalbe, odnosno
vanrednog pravnog leka, predstavlja nuzni korektiv u odnosu na dejstvo slobodne ocene dokaza,
te se time sud primorava da dokaze ocenjuje slobodno u smislu da ne mora u tome da bude
sputan formalnim zakonskim okvirima, ali on to mora ciniti savesno, u skladu sa pravilima
krivicne procedure vec i sa locigkim pravilima.
Pitanje ocene izvedenih dokaza moze se resiti na 2 nacina:
a) ostavljanjem sudiji das am stori kriterijum koim ce ceniti izvedene dokaze,
b) davanjem merila za ocenu dokaza u samom zakonu-pri tom se utvrdjuju 2 osnovna parametra:
1.potrebna kolicina odredjenih dokaza,
2.kvalitet dokaza koji je neophodan da bi se odredjeni dokaz smatrao kredibilnim, a odredjena
cinjenica utvrdjenom.
Izvodjenje dokaza je podvrgnuto strogim dokaznim pravilima i relevantni su samo dokazi koji se
u ta pravila uklapaju.

Neophodna kolicina odredjenih dokaza se odredjuje formulisanjem minimalne granice (najmanje
2 svedoka), dok se kvalitet dokaza utvrdjuje kroz zakonsko nabrajanje odredjenih osobina koje
dokaz mora posedovati, da bi mogli da ostvare potreban dokazni kredibilitet.
Zakonska ocena dokaza moze da bude:
1.Pozitivna-neka cinjenica se smatra dokaznom ukoliko postoji odredjena kolicina dokaza,
ukoliko ne postoji-nedokazna bez obzira na uverenje sudije,
2.Negativna-ako su u postupku prikupljeni takvi dokazi potrebnog kvaliteta, bez obzira sto ne
posyoji zakonom odredjena kolicina dokaza.
Zakonska ocena dokaza je karakteristicna za inkvizitorski tip postupka u cije osnovne odlike
spade nepostojanje stranaka, spajanje sve 3osnovne procesne funkcije.
Cilj zakonske ocene dokaza je u osnovi bio potreba za zastitom od eventualne sudske samovolje,
koja bi u mnogim slucajevima nuzno proistekla iz kumulacije osnovnih procesnih funkcija u tom
jednom subjektu.
Sud-strogo postovanje zakonskih dokaznih pravila.
Priznanje okrivljenog, postaje regina probationem kraljica dokaza, a tom priznanju se tezilo po
svaku cenu, sto je dovelo do rutinske upotrebe torture, koja cak postajje legitimni
krivicnoprocesni institute. (nacin mucenja)
Najvazniji cilj postupka je donosenje (pravicne) odluke. sudiji se maksimalno odvezuju ruke,
velika sloboda u oceni dokaza.
Ocena dokaza po slobodnom uverenju postoji, kada sudija vrsi ocenu izvedenih dokaza o
postojanju cinjenica, podvrgavsi ih svojoj sopstvenoj logickoj i psiholoskoj analizi, nevezan
nikakvim pravilima o oceni dokaza.
Obrazlozenjem svoje odluke sudija objasnjava zasto je takva odluka logicka i razumna, na cemu
je utemeljena. Ocenjujuci dokaze po slobodnom uverenju, sud je duzan da ceni svaki dokaz
pojedinacno za sebe, ali i sve dokaze zajedno u njihovoj medjusobnoj vezi.
Izvedeni dokazi koji su od znacaja za donosenje sudske odluke sud ocenjuje po slobodnom
sudijskom uverenju, a presudu ili resenje koje odgovara presudi, sud moze zasnovati samo na
cinjenicama u ciju je izvesnost uveren.
Krivicni postupak se ne moze ponoviti ako je presuda zasnovana na laznoj ispravi ili na laznom
iskazu svedokam vestaka ili tumaca, u tim slucajevima se mora pravnosnaznom presudom
dokazati da su navedena lica oglasena krivim za pomenuta krivicna dela.-Formalna ocena dokaza
(dokazivanje samo pravnosnaznom presudom)
Ukoliko izvodjenje dokaza nije moguce na formalan nacin (formalna ocena dokaza) primenjuje
se u nasem Zakoniku uobicajen nacin dokazivanja-prema slobodnoj oceni dokaza.

19.Nacelo in dubio pro reo
Povezano je sa nacelom slobodne ocene dokaza, odnosno prakticno funkcionalno proizilazi iz

njega. Pravilo u sumnji za optuzenog spade danas medju najvaznije principe kpp i odnosi se na
pravilo o nacinu odlucianja suda u situaciji kada on nije stekao uverenje da stanje stvari
omogucava osudu okrivljenog.
Vazi u dokaznom pravu. Njegova primena obavezna u pogledu ustanovljavanja svih materijalnih
pretpostavki za postojanje kd.
Povezuje se sa pretpostavkom nevinosti, ali i nacelom legaliteta u kmp.
Ovaj princip se donedavno nije formulisao na izricit nacin u nasem Zakoniku o kp, ali se moglo
smatrati da je on ipak vazio u nasem kpp.
Zasniva se i na nedostatku dokaza kao razlogu za donosenje odredjenih sudskih odluka u korist
okrivljenog, kada se npr donosi resenje o obustavi krivicnog postupka ili oslobadjajuca presuda.
Time sto je zakonodavac utvrdio da se kada nije dokazano da je optuzeni ucinio delo za koje je
optuzen, on oslobadja od optuzbe, zakonodavac je implicitno, ali nedvosmisleno omogucio
primenu ovog nacela, jer ukoliko raspolozivi dokazi ukazuju samo na odredjenu sumnju u
pogledu cinjenice da je optuzeni ucinio delo koje je predmet optuzbe, on na temelju toga svakako
mora biti oslobodjen, jer sud ne moze, odnosno ne sme doneti osudjujucu presudum ukoliko nije
cvrsto i bez ikakvih dilemma ubedjen u postojanje krivice optuzenog.
Primer na 120.strani (Frankfurt)
U nase krivicno procesno zakonodavstvo prvi put i fomalno uvedeno novelama Zakonika o kp iz
2001.god, to je vazilo striktno samo za odredbe materijalnog krivicnog prava.
Clan 16 stav 5 Zakonika, sumnju u pogledu cinjenica od kojih zavisi vodjenje kp, postojanje
obelezja kd ili primena neke druge odredbe krivicnog zakona, sud ce u presudi, ili resenju koje
odgovara presudi, reisti u korist okrivljenog.
20.Nacelo raspravnosti
Nacela vodjenja krivicnog postupka se dele na 3vrste:

1.Nacela koja se odnose na formu u kojoj se vodi postupak:
a) nacelo raspravnosti,
b) nacelo usmenosti,
v) nacelo javnosti.
2.Nacela koja se odnose na sudske odluke:
a) nacelo vecinskog odlucivanja suda u zbornom sastavu,
b) nacelo slobodnog uverenja organa postupka,
v) nacelo pravnog leka.
3.Nacela koja se odnose na cilj i osnovni nacin vodjenja krivicnog postupka:
a) nacelo istine, koje je u pozitivnom Zakoninu o kp bitno limitirano,

b) nacelo pravicnog vodjenja krivicnog postupka.
Ili princip kontradiktornosti, pociva na pozitivnom i vec poslovicnom pravilu-audiatur et altera

pars. Mogucnost da se u svim fazama postupka cuje i rec druge strane (mogucnost iznosenja
svojih stavova kako u odnosu na krivicni predmet, tako i u odnosu na sva druga pitanja u
krivicnom postupku). Sud treba da omoguci raspravljanje krivicne stvari da bi se utvrdile sve
neophodne relevantne cinjenice na temelju kojih se krivicni predmet u krivicnom postupku i
resava.
Kontradiktornost predstavlja mogucnost i pravo stranaka i obavezu suda da svakoj stranci
obezbedi da se izjasni o svakom dokazu, cinjenici i svakom predlogu suprotne stranke (teza-
antiteza), te da izlozi svoj stav i ponudi zakljucak, iako konacan zakljucak daje sud.
Najzastupljeniji je u osnovnoj fazi krivicnog postupka-u stadijumu glavnog pretresa, odnosno
fazi sudjenja u uzem smislu.
Ovo nacelo dozivljava svoju primenu i u zalbenom postupku, odnosno postupku po pravnim
lekovima, pa se tako, zalba uvek dostavljaprotivnoj stranci radi davanja odgovora na nju.
21.Nacelo usmenosti
Jedan od nacela koji odredjuju nacine izvodjenja krivicnoprocesnih radnji koji preovladjuju u
krivicnom postupku, a shodno njemu se krivicnoprocesne radnje preduzimaju po pravilu
usmeno, putem reci ili pokreta, a cak i u slucajevima kada je preduzimanje izvesnih radnji
ostvareno pismeno (optuznica, pismeni nalaz vestaka), ta se pismena citaju na glavnom pretresu,
sto znaci da se iznose usmeno.
Princip usmenosti znac: Osnovi presude su samo oni koji su usmeno izlozeni. Sve sto se desi u
procesu, a posebno saslusanje optuzenog, izvodjenje dokaza, pledoajei (reci stranaka), sve se to
mora zbiti usmeno-takodje vecanje i glasanje, kao i objavljivanje presude, ono sto nije
izgovoreno, nema znacaja, vazi kao da se nije dogodilo, ili kao da ne postoji-suprotno nacelu
pismenosti: quod non est in actis, non est in mundo.
Ima prednost zivotnosti, svezine i brzine, ali ga prati i opasnost da se nesto precuje ili zaboravi.
Zastupljen i u nasem krivicnom postupku i to u svim fazama postupka.
Nije striktno utvrdjen u zakonskim odredbama, ali on nedvosmisleno proizilazi iz niza odredaba
Zakonika o kp.
Odstupanja su moguca kada se radi o odredjenim fizickim nedostacima okrivljenog ili svedoka.
Ako je okrivljeni gluv, postavljace mu se pitanja pismeno, a ako je nem, pozvace se da pismeno
odgovara, a ako se saslusanje ne moze obaviti na ovaj nacin, pozvace se kao tumac lice koje se
sa okrivljenim moze sporazumeti, a ta se pravila po analogiji primenjuju i kada se radi o
ispitivanju gluvog ili nemog svedoka. I u ovim slucajevima dominira nacelo usmenosti, koje se
u potpunosti ispoljava kada se koristi tumac koji iskazuje usmeno, te kada gluvi svedok ili
okrivljeni takodje usmeno iskazuje, ali se i pismeni iskaz nemog okrivljenog ili svedoka cita, pa i

tada postoji usmenost.
Dokazi koji postoje u pismenom obliku se citaju na glavnom pretresu, te se tako, prakticno
prezentiraju usmeno, a i zavrsna rec na glavnom pretresu je u usmenoj formi.
U Zakoniku o kp ne postoji u izricitom smislu ni njegova povreda nije striktno sankcionisana.
Ogresenje suda o to nacelo-bitna povreda odredaba krivicnog postupka.
Ako sud suprotno Zakoniku, ne bi omogucio optuzenom da poslednji iskazuje u okviru davanja
zavrsne rei, ne bi postojala povreda nacela usmenosti, ali bi se tada radilo o povredi prava na
odbranu optuzenog na glavnom pretresu.
22.Nacelo javnosti
Jedno od klasicnih krivicnoprocesnih nacela, koja su tipicna za akuzatorske i mesovite tipove

krivicnih postupaka.
To je generalni princip savremenog kpp, a javnost saslusanja je ocigledno sredstvo boljeg
obezbedjenja da sudjenje koje je pod javnim nadzorom bude fer, a posebno da se prava
optuzenog ne krse i da sud postupak void nepristrasno.
Javnost kp se ogleda u pravu svakog gradjanina, ne samo stranaka, vec i drugih lica koja inace
nisu direktno i vitalno zainteresovana za ishod postupka, da prisustvuje sudjenju, ted a o
postupku bude obavestena I putem sredstava javnog informisanja.
Javnost moze da bude:
1.neposredna (fizicka)-kada lica prisustvuju procesnim radnjama. Moze da bude:
a) stranacka-ogranicena na procesne stranke,
b) opsta-kada obuhvata i publiku.
2.posredna (tehnicka)-do koje dolazi zahvaljujuci davanju publiciteta sprovedenim radnjama u
kp, posredstvom sredstava javnog informisanja.
Odnosi se na fazu sudjenja u uzem smislu, odnosno na glavni pretres. Primena je iskljucena u
postupku prema maloletnicima.
U nasem kp vazi pre svega za glavni pretres u opstem i skracenom krivicnom postupku, odnosno
za kp koje se vode protiv punoletnih lica, dok u postupku prema maloletnicima nacelno nema
javnosti, a samo se po izuzetku odredjenim kategorijama lica moze dopustiti da prisustvuju toku
postupka.
Kada se postupak void protiv punoletnog lica, on je po pravilu javan, a po izuzetku se javnost
moze iskljuciti. Nema opste javnosti, vec postoji samo stranacka javnost, ali ni ona nije uvek
potpuna. Opsta javnost je izrazena samo kroz obavestavanje javnosti o toku istrage. Glavni
pretres je javan i sednica veca drugostepenog suda u postupku po zalbi.
Povreda ovog nacela je striktno sankcionisana, te je propisana kao bitna povreda odredaba
krivicnog postupka, te taako, ako je protivno Zakoniku bila iskljucena javnost na glavnom
pretresuu, pobijana presuda mora biti ukinuta.
Ako se radilo o nekom slucaju koji se odlikuje postojanjem razloga za iskljucenje javnosti

(potreba cuvanje tajne), a sud je pogresio i nije doneo odluku o iskljucenju javnosti, takva
povreda uopste nece biti relevantna, osim ako njome, ili u vezi sa njom, istovremeno doslo i do
nekog drugog propusta, koji jeste bitna povreda odredaba kp, kao npr ako se proceni da je zbog
toga povredjeno pravo na odbranu optuzenog na glavnom pretresu, sto nije verovatno u vecem
stepenu, ali predstavlja question facti.
23.Nacelo vecinskog odlucivanja suda u zbornom sastavu
Odnosi se na odluke suda, a ne i drugih organa postupka.

Ovo nacelo je moguce samo u okviru nacela zbornosti koje predstavlja osnovni organizacioni
oblik krivicnog suda u postupku po odredjenoj krivicnoj stvari.
Krivicni sud po pravilu sudi u kolektivnom sastavu, odnosno u vecu, a po izuzetku, krivicni
postupak za odredjena kd void sudija pojedinac, odnosno inokosni oblik krivicnog suda.
Kao izuzetak u odnosu na zborni sastav krivicnog suda, postupak za kd za koja je kao glavna
kazna propisana novcana kazna ili kazna zatvora do 8god (skraceni postupak), odvija se pred
sudijom pojedincom, te tada naravno, nema ni vecinskog odlucivanja.
Pravila Zakonika o kp koja se odnose na sudjenje u vecu se striktno odnose i na kvantitativni
sastav sudskog veca (broj sudija u vecu), a u Zakoniku o kp se do stupanja na snagu Zakona o
maloletnim uciniocima kd i krivicnopravnoj zastiti maloletnika, uredjivalo i pitanje kvalitativnog
sastava sudskog veca za maloletnike u prvostepenom i drugostepenom sudu.
Zakonska pravila koja se odnose na zborni sastav suda u kvantitativnom smislu veoma su stroga,
jer nepravilan sastav suda predstavlja apsolutnu bitnu povredu odredaba krivicnog postupka,
zbog koje se, kada se ona konstatuje u drugostepenom postupku, pobijana presuda mora ukinuti.
Ovo vazi samo ako se nepravilnost sastava veca ogleda u manjem broju sudija, odnosno sudija
porotnika, od onog broja koji je Zakonikom propisan za kp koji se void u pogledu kd odredjene
tezine.
Ko moze vise, moze i manje, pa tako, ako je visi sud, odnosno vece u sirem sastavu, presudilo
krivicnu stvar za koju je inace nadlezan nizi sud, odnosno koje je trebalo da presudi vece u uzem
sastavu, ili ako je sudsko vece vodilo postupak za kd koje inace spade u nadleznost sudije
pojedinca, to nece biti bitna povreda odredaba krivicnog postupka, te se zbog takve
nepravilnosti, pobijena presuda nece ukidati.
24.Nacelo slobodnog uverenja organa postupka
Povezano sa nacelom slobodne ocene dokaza, jer s jedne strane, sudija, odnosno drugi subject
krivicnog postupka koji donosi odgovarajuce odluke u krivicnom postupku, ne moze imati
slobodno uverenje ukoliko nema pravo da slobodno ocenjuje dokaze, dok se s druge strane,
dokazi ne mogu slobodno ocenjivati, ukoliko subject odlucivanja nema mogucnost sticanja

slobodnog uverenja, odnosno slobodnog rasudjivanja o tome sta je dokaz u konkretnom
krivicnom postupku, koji ce se dokazi izvoditi u krivicnom postupku i koliko ce im se poverenja
pokloniti, odnosno koji stepen dokaznog kredibiliteta ce biti dat odredjenim cinjenicama.
I nacelo slobodnog sudijskog uverenja bi se shodno tome moglo svrstati u dokazna nacela, jer se
to slobodno uverenje pre svega odnosi na dokaznu snagu dokaza, ali je ono ipak karakteristicno
za process donosenja sudskih odluka, kada primena ovog nacela nesumnjivo i ima najveci znacaj
u krivicnom postupku, mada naravno i drugi ucesnici postupka imaju pravo na svoje slobodno
uverenje u odnosu na odredjene cinjenice, ali njihovi stavovi nikada nemaju takav znacaj u
krivicnom postupku, kao stavovi suda koji jedini svojom odlukom moze da sustinski resi
krivicnu stvar koja je predmet postupka.
Slobodno uverenje se pri odlucivanju odnosi kako na krivicni sud, koji svakako donosi
najvaznije krivicnoprocesne odluke, kao sti su presude u prvom redu, ali tako i na duge organe
postupka, a pre svega, javnog tuzioca, kada on npr, donosi naredbu o sprovodjeju istrage ili
resenje o odbacivanju krivicne prijave.
Ovo nacelo ima znacaja za donosenje bilo koje odluke u krivicnom postupku i to kako
meritornih odluka kojima se sustinski resave predmet krivicnog postupka, kao sto su presude,
koje jedino krivicni sud moze doneti, tako i tzv formalnih odluka kojima se predmet postupka
resava na temelju utvrdjivanja nekog cisto formalnog osnova za donosenje odredjene odluke, ali
se i resanja koja se odnose na upravljanje postupkom takodje zasnivaju na slobodnom uverenju
subjekta odlucivanja.
Vezuje se za proces presudjenja krivicne stvari, donosenja presude.
Povezano sa principom slobodne ocene dokaza.
Sud izvedene dokaze koji su od znacaja za donosenje sudske odluke ocenjuje po slobodnom
sudijskom uverenju, a presudu ili resenje koje odgovara presudi, sud moze zasnovati samo na
cinjenicama u ciju je izvesnost potpuno uveren.
25.Nacelo pravnog leka
Oznacava da se protiv sudske odluke kojom se resave predmet krivicnog postupka, a pre svega
protiv presude, uvek moze uloziti redovan pravni lek, odnosno zalba, koja je istovremeno i
sredstvo za sticanje aktivne pravnosnazne sudske odluke, a da se pod odredjenim uslovima
sudska odluka, a pre svega presuda, moze pobijati i odredjenim vanrednim pravnim lekom,
odnosno vanrednim pravnim sredstvima uopste.
Pravo na zalbu-pravo ustavnog ranga, a mogucnost koriscenja odgovarajuceg pravnog leka u
slucajevima lisenja slobode je posebno propisana i relativnim medjunarodnopravnim propisima.
Svako ko je lisen slobode ima pravo da pokrene postupak u kome ce sud hitno isticati zakonitost
lisenja slobode i naloziti pustanje lica na slobodu, ako je lisenje slobode bilo nezakonito.
Pravo na zalbu postoji bez izuzetka u odnosu na suudske odluke kojima se resave osnovni
predmet krivicnog postupka, pre svega presude, ali i resenja kojima se odlucuje o kd kao

predmetu postupka, kao sto je to slucaj npr sa resenjem o izricanju vaspitne mere maloletniku, ili
resenjem kojim se izrice mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lecenja i cuvanja u
zdravstvenoj ustanovi.
Pravo zalbe protiv presude mora bez izuzetka inicijalno postojati, ali to ne znaci da se to pravo,
onda kada se poseduje, u svakom slucaju mora efektivno koristiti, niti to znaci da se titular
takvog prava, svojom slobodnom voljom njega ne moze odreci, osim kada se radi o posebnom
slucaju.
Pravo na zalbu ne postoji protiv svih odluka koje se donose u krivicnom postupku, pa se tako
zalba nikada ne moze izjaviti protiv naredbe, kao ni protiv nekih resenja.
Protiv odredjenih postupaka moz se izjaviti i zalba u trecem stepenu.
Povreda prava na zalbu nije procesno sankcionisana, jer objektivno nije moguce povrediti pravo
zalbe, a odredjena povreda ovog prava u vidu uskracenja prava za zalbu je moguca samo
zloupotrebom sluzbenog polozaja nekog sluzbenog lica, a sam takav postupak predstavlja kd.
26.Limitirano nacelo istine
Smatra se tradicionalnim krivicnoprocesnim principom, koji se cesto pomalo rutinski oznacava i

kao vrhunsko nacelo krivicnog postupka.
Nije sporno da istina, ma koliko u krivicnom postupku bila vazna, ne moze i ne sme biti takva
vrednost koja se mora dostizati po svaku cenu, sto znaci da je istina svakako cilj krivicnog
postupka, ali cilj do koga se moze doci samo primenom pravnih i procesnih sredstava koja su
akterima postupka na raspolaganju, te uz postovanje svih garantovanih prava subjekata postupka,
a pre svega prava na odbranu lica protiv koga se postupak vodi.
Do istine je potrebno i korisno doci samo uz postovanje dokaznih pravila i dokaznih zabrana.
Svodi se na duznost suda da u krivicnom postupku istrazuje i utvrdjuje istinu kroz izvodjenje
dokaza po sluzbenoj duznosti.
Cesto se naziva nacelom materijalne istine potpuno neprihvatljivo. (odredjena suprotnost
necemu sto se tradicionalno u teoriji kpp oznacava kao formalna istina).
U istorijskom smislu, izraz materijalna istina je nastao u Nemackoj u vreme napustanja
inkvizatorskog kp i zakonske ocene dokaza, iz koje je proizilazila formalna istina. Tada nije od
znacaja bilo da se utvrdi prava istina, vec je bilo dovoljno izvesti dokaze. Formalna istina je
pocivala na priznanju okrivljenog, do kojeg se sasvim rutinski moglo doci i mucenjem.
Istina se ne dostize uvek i po svaku cenu u krivicnom postupku, a nekada to ni formalno,
apsolutno nije moguce.
Primer: krivicni postupak je pokrenut i vodio seprotiv odredjenog lica, doslo je i do podiznja
optuznice i vodjenja glavnog pretresa, a optuzeni je potom, pravnosnazno oslobodjen zbog
nedostatka dokaza, ili iz bilo kog drugog razloga, iz kojeg se inace, donosi oslobadjajuca presuda
u krivicnom postupku. Potom, lice koje je oslobodjeno moze javno dati izjavu da je u stvari,
ucinilo kd koje je predmet postupka, a to mogu potvrditi i druga lica, za koja u vreme vodjenja

kp nije bilo poznato da poseduju takva saznanja, pa nisu ni pozivana i saslusavana kao svedoci,
ili se mogu pojaviti drugi dokazi vrlo snaznog dokaznog kredibiliteta, ali sve to zbog dejstva
nacela ne bis in ide, nikako ne moze dovesti do ponovnog optuzenja i eventualne osude, jadnom
pravnosnazno vec oslobodjenog lica. U takvom slucaju se cinjenica da on kd nije ucinio,
smatra istinom u formalnom smislu, odnosno to da je istina utvrdjena u zakonito vodjenom i
okoncanom kp mada tu, nedvosmisleno postojii neka druga, prava, ili materijalna istina.
Savremeni pravni sistemi demokratskih drzava daju izrazitu prevagu opstem nacelu pravne
sigurnosti u odnosu na nacelo istina u krivicnom postupku.
Samo onda kada sud ima mogucnost da bude dokazno aktivan, on i moze zaista utvrdjivati istinu,
ali to tada moze biti suprotstavljeno pravilu o teretu dokazivanja, koje je kada je u pitanju
optuzba, sada i formalno striktno definisano kao duznost tuzioca, shodno cemu, tuzilac i snosi
rizik nedokazivanja.
Sud bi mogao da ima pravo i duznost da izvede sve dokaze potrebne za utvrdjivanje potpunog i
istinitog cinjenicnog stanja, ali tako da to bude u okviiru pravila da tuzilac snosi teret
dokazivanja optuzbe, te pod uslovom da se odbrana tome ne protivi.
Nacelo istine sada formalno ne egzistira u striktnom smislu u odredbama vazeceg Zakonika o kp,
kojima se vise ne utvrdjuju duznost suda i drugih drzavnih organa da istinito I potpuno utvrdjuju
cinjenice koje su od vaznosti za donosenje zakonite odluke.
Teret dokazivanja optuzbe je na tuziocu, a sud izvodi dokaze na predlog stranaka, pri cemu sud
moze dati nalog stranci da predlozi dopunske dokaze ili izuzetno sam odrediti da se takvi dokazi
izvedu, ako oceni das u izvedeni dokazi protivreci ili nejasni i da je to neophodno da bi se
predmet dokazivanja svestrano raspravio.
Sud ima mogucnost da aktivno ucestvuje u ispitivanju svedoka na glavnom pretresu, te svojim
pitanjima moze da se umesa bilo u osnovno bilo u unakrsno ili dopunsko ispitivanje svedoka,
bez obzira na to sto te vidove ispitivanja primarno sprovode stranke, odnosno druga lica koja
postupaju u okvirima stranackih funkcija, kao sto su to, branilac u okviru funkcije odbbrane,
odnosno punomocnik ostecenog kao tuzioca ili privatnog tuzioca.
Omogucavanje podnosenja zalbe i zbog pogresno ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja, a
sta je drugo-pogresno ili nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje, nego neistina, odnosno neistinito
utvrdjeno cinjenicno stanje.
Ako ne formalno, onda ce maker fakticki u nasem krivicnom postupku i dalje u praksi delovati
nacelo istine, ali sada ipak na bitno limitiran nacin.
27.Nacelo pravicnog vodjenja krivicnog postupka
Najvaznije, prakticno sustinsko nacelo krivicne procedure.

Ono uoblicava dejstvo svih drugih krivicnoprocesnih nacela u funkciji pravicnog resenja
krivicne stvari koja je predmet postupka.
Ima veoma izrazen eticki karakter, tezi se da pravni zahtevi istovremeno i dominantno imaju i

eticku sadrzinu.
Ovo nacelo pre svega oznacava da optuzba i odbrana u osnovi treba da imaju jednak
krivicnoprocesni polozaj.
Ponekad se istice da je ovaj princip artikulisan kroz 3 osnovna standard:
a) jednakost sredstava kojima stranke raspolazu,
b) javnost postupka,
v) brzina procedure.
Jedan od ociglednih zahteva postupka je da sudska procedura bude sto je moguce brza, ali
naravno brzina se ne sme pretvoriti u brzopletost, jer bi se to tada, naroocito aako bi bilo rezultat
uproscavanja neophodnih procesnih formi, selektivnog izvodjenja dokaza, neopravdanog
ogranicavanja vremena za pripremanje i realizaciju odbrane, neostavljanja dovoljno vremena za
prikupljaje svih relevantnih cinjenica i sl, preobratilo u suprotnost postenom i pravicnom
krivicnom postupku, te predstavljalo ocigledno ogresenje o princip fair postupka.
Ovo nacelo ili zahtev da sudjenje bude fair je inace posebno tipicno za evropske krivicne
procedure, gde je formalno dospelo zahvaljujuci delovanju ESPLJP u Strazburu, odnosno
njegovim odlukama u odnosu na prava coveka u krivicnom postupku.
Ovo nacelo se u osnovi zaista sastoji iz spoja elemenata drugih vaznih nacela krivicnog
postupka, ali i ono samo po sebi, ima posebno znacenje koje se ogleda u tome da svaka stranka, a
posebno odbrana, imaju mogucnost da slobodno raspolazu svim pravima koja im se u postupku
inace,, garantuju, ted a se postupak vodi tako da njegov ishod bude zasnovan jedino i iskljucivo
na pravnim argumentima i cinjenicnom stanju koje je tokom sudjenja utvrdjeno na temelju
korektno izvedenih dokaza i uz puno postovanje ravnopravnosti stranaka u svim fazama
postupka.
Pravicno i javno sudjenje u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom,
obrazovanim na osnovu zakona. Pravo na fair i brz postupak, postovanje svih procesnih prava
optuzenog.
Niko nevin ne bude osudjen, a da se uciniocu kd izrekne krivicna sankcija pod uslovima koje
propisuje KZ, a na osnovu zakonito i pravicno sprovedenog postupka. Norma koja ima izrazito
deklarativan znacaj.
Ogleda se u duznosti drzavnog organa da budu nepristrasni i da ne prejudiciraju krivicu
okrivljenog, kao i da stranke u krivicnom postupku nacelno raspolazu jednakim procesnim
sredstvima i mogucnostima.
28.Stvarna nadleznost krivicnog suda
Krivicni sud funkcionalni deo suda opste nadleznosti koji u svojim razlicitim oblicima
ucestvuje u krivicnom postupku, gde obavlja funkciju vodjenja postupka i presudjenja krivicne
stvari koja je predmet postupka.
Sudovi opste nadleznosti koji odlucuju u krivicnim stvarima u Srbiji su:

1.Osnovni sudovi,
2.Visi sudovi,
3.Apelacioni sudovi,
4.Vrhovni kasacioni sud.
Nadleznost krivicnog suda predstavlja pravo i duznost jednog suda da vodi krivicni postupak u
odredjenoj njegovoj fazi i da, kada za to ima procesnih uslova, resi krivicnu stvar koja je predmet
postupka. Postoje 3 vrste nadleznosti ks-a:
a) stvarna nadleznost,
b) mesna nadleznost,
v) funkcionalna nadleznost.
Stvarna nadleznost suda

Predstavlja pravo i duznost jednog krivicnog suda da vodi krivicni postupak u odnosu na
odredjenu krivicnu stvar i donese odluku u odnosu na nju s obzirom na tezinu kd koje je predmet
kp, odnosno druge osobenosti predmeta postupka.
Uredjuje se Zakonom o uredjenju sudova.
Mozemo podeliti na:
1.Stvarna nadleznost prvostepenih sudova,
2.Stvarna nadleznost krivicnih sudova u drugom stepenu,
3.Stvarna nadleznost Vrhovnog kasacionog suda.
U prvom stepenu kp vode osnovni ili visi sudovi.
Osnovni sud ima iskljucivo prvostepenu nadleznost. Nadlezan je za kd za koja je kao glavna
kazna propisana novcana kazna ili kazna zatvora do 10god, ukoliko za neko od takvih kd nije
nadlezan drugi sud, odnosno visi sud.
Visi sud je u prvom stepenu nadlezan da sudi za kd za koja je kao glavna kazna propisana kazna
zatvora preko 10god ili teza kazna, kao i da vodi postupak za kd za koja je zakonom predvidjena
blaza kazna, ali su ona svrstana u nadleznost visih sudova (kd protiv Vojske Srbije, odavanje
drzavne tajne, izazivanje nacionalne verske mrznje i netrperljivosti, pranje novca, odavanje
sluzbene tajne..)
Visi sud je nadlezan i za vodjenje u prvom stepenu postupka prema maloletnicima.
Nadleznost viseg suda u drugom stepenu je ogranicena na odlucivanje o zalbama 2 vrste odluka.
To znaci da visi sud:
1.resava o zalbama na odluke osnovnih sudova o odredjivanju mera za obezbedjenje prisustva
okrivljenog, sto je vid veoma limitirane zalbene nadleznosti,
2.odlucuje o zalbama protiv prvostepenih odluka osnovnih sudova za kd za koja je propisana
novcana kazna i kazna zatvora do 5god.
Krivicni postupak u drugom i trecem stepenu vode apelacioni sudovi, osim kada se po izuzetku
(zalbe protiv osnovnih sudova za kd za koja je propisana novcana kazna i kazna zatvora do
5god), drugostepeni postupak vodi pred visim sudom.
Postoje 4 apelaciona suda: u Beogradu, Novom Sadu, Nisu i Kragujevcu.

Vrhovni kasacioni sud resave o zahtevu za zastitu zakonitosti. Odlucuje o sukobu nadleznosti
izmedju sudova, ako za odlucivanje nije nadlezan drugi sud, kao i o prenosenju nadleznosti
sudova radi lakseg vodjenja postupka ili drugih vaznih razloga.
Sastav suda-sudska veca i sudija pojedinac

U prvom stepenu sud sudi u vecu, osim kada se radi o kd koja spadaju u nadleznost sudije
pojedinca, a to su dela za koja je propisana novcana kazna ili kazna zatvora do 8god.
Sud sudi u vecu, ciji je brojcani sastav utvrdjen zavisno od tezine i vrste kd. U prvom stepenu
postoje trojna i petorna veca.
Trojno vece se u prvom stepenu sastoji od 1 sudije i 2 sudija porotnika za kd za koja je propisana
kazna zatvora preko 8, a do 20god. Samo u pogledu najtezih kd u odnosu na koja je propisana
tzv kapitalna krivicna sankcija (zamena za nekada postojecu smrtnu kaznu) sudjenje se odvija
pred petornim vecem (2sudija i 3sudija porotnika za kd za koja je propisana kazna zatvora od 30-
40god).
Brojcano dominiraju sudije porotnici u odnosu na sudije profesionalce.
Predsednik veca je uvekk sudija profesionalac.
Kada se prvostepeni postupak vodi za kd u pogledu kojih je posebnim zakonom odredjeno da
postupa javno tuzilastvo posebne nadleznosti, sudi sudsko vece sastavljeno od 3sudija, koji su
svi sudije profesionalci.
U drugom stepenu sud uvek sudi u vecu koje cine iskljucivo sudije profesionalci.
Drugostepeno vece sastavljeno od 3sudija, osim kada Zakonikom o kp nije drugacije odredjeno.
Isti je brojcani sastav i sudskog veca koje odlucuje u trecem stepenu.
Petorno vece odlucuje kako u drugom tako i u trecem stepenu u 2 slucaja:
1.kada se radii o kd za koje je propisana kazna zatvora od 30-40god,
2.u pogledu kd koja je posebnim zakonom odredjeno da postupa javno tuzilastvo posebne
nadleznosti.
U nadleznost vanpretresnog veca spade:
1.odlucivanje o zalbama protiv resenja sudija za prethodni postupak i drugih resenja donesenih u
skladu sa Zakonikom o kp,
2.donosenje odluke van glavnog pretresa,
3.stavljanje predloga u slucajevima predvidjenim u Zakoniku o kp ili u drugom zakonu.
Vrhovni kasacioni sud odlucuje o zahtevu o zastiti zakonitosti u vecu od petoro sudija.
Neki oblici specijalizacije krivicnog sudstva

Za postupanje u predmetima organizovanog kriminala i drugih posebno teskih kd nadlezan je
Visi sud u Beogradu kao prvostepeni za teritoriju RS, sto predstavlja oblik koncentracije stvarne
i mesne nadleznosti.
Za odlucivanje u drugom stepenu u predmetu kd organizovanog kriminala i drugih posebno
teskih kd, nadlezan je Apelacioni sud u Beogradu.
Postupak prema maloletniku se u prvom stepenu vodi pred sudijom za maloletnike i vecem za

maloletnike viseg suda. Vece za maloletnike u prvostepenom sudu je sastavljeno od sudije za
maloletnike i dvojice sudija-porotnikam po pravilu razlicitog pola, a sudija za maloletnije je
predsednik veca.
U drugom stepenu je nadlezno vece za maloletnike neposredno viseg apelacionog suda, koje je
sastavljeno od 3sudija i odredjuje se rasporedom poslova u tom sudu, a to vece odlucuje o
zalbama protiv oduka veca za maloletnike prvostepenog suda, zalbama protiv resenja javnog
tuzioca za maloletnike i sudije za maloletnike, kada je to predvidjeno Zakonom o maloletnim
uciniocima kd i krivicnopravnoj zastiti maloletnih lica, odnosno kada je tim zakonom propisano
da odlucuje vece za maloletnike neposredno viseg suda.
Kada vece za maloletnike sudi na pretresu, sastavljeno je od 2sudija i 3sudija porotnika. Sudije
moraju biti lica koja su stekla posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupnistva mladih.
Sudije porotnici se biraju iz redova nastavnika, ucitelja, vaspitaca, kao i drugih strucnih lica koja
imaju iskustvo u radu sa decom i mladima.
29.Mesna nadleznost krivicnog suda
Predstavlja prava i duznost jednog stvarno nadleznog suda da resi odredjenu krivicnu stvar s
obizor na teritoriju svog delovanja.
Kriterijumi za odredjivanje mogu se podeliti na 2 osnovne vrste:
1.Redovni krijerijumi mesna nadleznost se odredjuje prema mestu izvrsenja kd. Kd je izvrseno
kako u mestu gde je izvrsilac radio ili bio duzan da radi, tako i u mestu gde je u celini ili
delimicno nastupila posledica dela.
2.Vanredni kriterijumi dele se na:
a) kriterijumi koji su dopunski u odnosu na redovni kriterijum, tako sto se njihovom primenom
resavaju odredjene situacije koje se odlikuju time da se odredjeno mesto ne moze bez takvih
kriterijuma apsolutno odrediti kao mesto izvrsenja kd,
b) kriterijumi koji se zasnivaju na nekim drugim obelezjima, a ne odnose se uopste na mesto
izvrsenja kd posebni kriterijumi odredjivanja mesne nadleznosti.
Dopunski kriterijumi se odnose na:
1.slucaj sticanja mesta izvrsenja kd ili neizvesnosti u odnosu na tacno mesto izvrsenja (nadlezan
onaj sud na cijem podrucju je prvo pokrenut krivicni postupak),
2.slucaj izvrsenja kd na domacem brodu ili vazduhoplovu (sud na cijem podrucju se nalazi to
pristaniste, sud na cijem se podrucju nalazi maticna luka broda),
3.slucaj izvrsenja kd putem sredstava javnog obavestavanja (nadlezan sud na cijem podrucju se
nalazi sediste javnog glasila, ako to mesto nije poznato onda sud na cijem podrucju je obavljena
informacija),
4.slucaj nepoznatog mesta izvrsenja ili mesta izvrsenja u inostranstvu (nadlezan sud na cijem
podrucju okrivljeni ima prrebivaliste, boraviste).
Posebni kriterijumi se odnose na:

1.slucaj primenjivanja pravila prioriteta (sud koji je zapoceo postupak ostaje nadlezan i ako se
kasnije saznalo za mesto izvrsenja kd),
2.slucaj alternativno propisane mesne nadleznosti u pogledu krivicnog gonjenja za neoficijelna
kd (privatna tuzba se moze podneti i sudu na cijem podrucju okrivljeni ima
prebivaliste/boraviste),
3.slucaj kada nije poznato ni mesto izvrsenja kd niti prebivalise/boraviste okrivljenog (nadlezan
sud na cijem podrucju se nalazi mesto rodjenja okrivljenog ili mesto gde bude uhapsen ili se sam
prijavi),
4.slucaj nemogucnosti primene bilo kojeg od redovnih ili vanrednih dopunskih kriterijuma za
odredjivanje mesne nadleznosti (tada Vrhovni kasacioi sud odredjuje 1 od stvarno nadleznih
sudova pred kojim ce se sprovesti postupak-odredjena nadleznost),
5.slucaj prenosenja mesne nadleznosti:
a) iz razloga nemogucnosti postupanja nadleznog suda,
b) iz razloga celishodnosti (radi lakseg sprovodjenja postupka).
6.slucaj koneksiteta okrivljenih ili sticaja kd, odnosno kombinovanog sticaja vise okrivljenih i
vise kd.
Moguce su sledece osnovne situacije:
a) postojanje sticaja kd za koja se tereti isti okrivljeni,
b) postojanje vise okrivljenih koji se terete za isto kd (saucesnistvo u odnosu na 1 kd),
v) postojanje vise okrivljenih koji se terete za vise kd (saucesnistvo u odnosu na vise kd),
g) postojanje okrivljenih koja se krivicno gone zbog svoje relevantne veze sa kd drugih lica
(prikrivaci, pomagaci, neprijavljivaci),
d) slucaj kada su ista lica i okrivljeni i osteceni.
Ako je isto lice okrivljeno za vise kd, pa je za neka dela nadlezan nizi, a za neka visi, nadlezan ce
biti visi sud. ko moze vise moze i manje
Ukoliko je isto lice okrivljeno za vise kd koja spadaju u nadleznost suda iste vrste, primenjuje se
pravilo prvenstva, pa ce biti nadlezan sud na cijem podrucju je prvo pokrenut kp.
Kada se vise okrivljenih terete za 1 kd, onda se uopste ne postavlja pitanje stvarne nadleznosti, a
pitanje mesne nadleznosti se resave tako sto se medju okrivljenima pravi razlika na one koji se
terete kao saizvrsioci i one koji odgovaraju svojstvu saucesnika u uzem smislu.
Moguce su 2 situacije:
a) ako su svi okrivljeni saizvrsioci, onda se mesna nadleznost odredjuje prema pravilu prvenstva-
bice nadlezan sud koji je kao nadlezan za 1 od njih prvi zapoceo postupak,
b) sud koji je nadlezan za izvrsioca kd, nadlezan je i za saucesnike.
Sud moze odluciti da se sprovede jedinstveni postupak i donese jedna presuda i u slucaju kada je
vise lica okrivljeno za vise kd, samo pod uslovom das u kumulativno ispunjeni sledeci uslovi:
a) da izmedju izvrsenih kd postoji medjusobna veza,
b) da postoje isti dokazi.
Za postupak prema maloletniku mesno je nadlezan sud prebivalista maloletnika, a ako on nema
prebivaliste ili ono nije poznati- sud boravista maloletnika.

30.Funkcionalna nadleznost krivicnog suda, Ocena i sukob nadleznosti
Funkcionalna nadleznost suda

Odnosi se na zakonski utvrdjenu podelu posla i funkcija tokom jednog krivicnog postupka. Tako
su neke radnje i odluke u nadleznosti sudija za prethodni postupak, za neke je nadlezno
vanpretresno vece, za neke pretresno vece, predsednik veca ili predsednik suda.
Ocena i sukob nadleznosti

Sud je duzan da pazi na svoju stvarnu i mesnu nadleznost i cim primeti da nije nadlezan, oglasice
se nenadleznim i po pravnosnaznosti resenja uputice predmet nadleznom sudu.
Ako u toku glavnog pretresa sud ustanovi da je za sudjenje nadlezan nizi sud, nece uputiti
predmet tom sudu, nego ce sam sprovesti postupak i doneti odluku.
Posle potvrdjivanja optuznice, sud se ne moze oglasiti mesno nenadleznim niti stranke mogu
isticati prigovor mesne nadleznosti.
Do sukoba (kolizije) nadleznosti doci ce ukoliko sud kome je predmet ustupljen kao nadleznom
smatra da je nadlezan sud koji mu je predmet ustupio ili neki drugi sud, i tada taj sud pokrece
postupak za resavanje sukoba nadleznosti.
Sukob nadleznosti moze biti:
1.Pozitivan-kada dva ili vise sudova smatraju da su oni nadlezni za odredjenu krivicnu stvar,
2.Negativan-kada dva suda ili vise njih smatraju da nisu nadlezni u odnosu na odredjenu krivicnu
stvar.
Sukob nadleznosti izmedju sudova resave zajednicki neposredno visi sud:
1.neposredno visi zajednicki sud za sudove izmedju kojih sukob badleznosti postoji,
2.apelacioni sud za sukob nadleznosti izmedju posebnih odeljenja viseg suda sa svoje teritorije ili
posebnog i drugog odeljenja tog viseg suda,
3.Vrhovni kasacioni sud za sukob nadleznosti izmedju posebnih odeljenja istog apelacionog suda
ili posebnog odeljenja i drugog odeljenja tog apelacionog suda.
Protiv resenja donetog povodom sukoba nadleznosti, zalba nije dozvoljena.
Pre nego sto donese resenje povodom sukoba nadleznosti, sud koji taj sukob resave zatrazice
misljenje javnog tuzioca koji je nadlezan da postupa pred tim sudom, kada se krivicni postupak
vodi po zahtevu javnog tuzioca.
Dok se ne resi sukob nadleznosti izmedju sudova, svaki od njih je duzan da preduzima one
radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja.

31.Osnovne garancije za nezavisnost sudija
Osnovni uslov za postojanje kvalitetnog pravosudja se ne temelji samo na visokoj strucnosti

sudija, vec i na njihovoj nezavisnosti.
Samo sudija koji je nezavistan, moze da postupa nepristrasno, te da u svakoj situaciji svoju
duznost obavlja na pravilan i pravican nacin.
Zakonik o kp-drzavni i drugi organi i organizacije, sredstva javnog obavestavanja, udruzenja i
javne licnosti duzni su da se pridrzavaju pretpostavke nevinosti i da svojim javnim izjavama o
okrivljenom, kd i postupku ne povredjuju prava okrivljenog, iz cega implicitno proizilazi i da se
javnim izjavama ne sme delovati na nepristrasnost i nezavisnost suda.
Nezavisnost sudija mora postojati u odnosu na druge oblike drzavne vlasti, zbog svoje izrazite
efektivnosti i konkretnosti, ponekad sklona da na odredjene nacine, a cesto i uz uverenje da je to
realno u opstem interesu, na nedozvoljen nacin utice na druge oblike drzavne vlasti.
Sudije moraju biti nezavisne i u odnosu na sve druge uticajne drustvene cinioce, odnosno
odredjene oblike nedozvoljenog delovanja na njih od strane izrazito ekonomski mocnih
pojedinaca ili korporacija, ili od strane odredjenih esnafskih udruzenja, pa i nekih nevladinih
organizacija, a posebno onih koje se bave ljudskim pravima i slicnim temama koje su znacajne
za pravosudje, kao i od strane bilo kojih drustvenih subjekata.
Sudska nezavisnost predstavlja osnovni uslov i za nepristrasnost sudija u konkretnim krivicnim
postupcima, jer samo sudija koje je nezavisan, a pored toga, jos i licno posten i spreman da
strogo postupa po zakonu i svom slobodnom sudijskom uverenju, moze biti nepristrasan
prilikom vodjenja konkretnog krivicnog postupka i pri donosenju odluka o njemu.
Nezavisnost sudija u odnosu na druge oblike drzavne vlasti se posebno stiti pravilima o izboru
sudija, koje kada je u pitanju lice koje se prvi put bira za sudiju, na predlog Visokog saveta
sudstva vrsi Narodna skupstina (zakonodavni organ), odnosno sam Visoki savet sudstva, kada se
radi o osobama koje su prethodno vec birane za sudiju.
Sudska nezavisnost se posebno stiti stalnoscu sudske funkcije.
Sudija svoju funkciju vrsi kao stalnu, izuzev kada se prvi put bira za sudiju.
Sudijska funkcija traje neprekidno od prvog izbora za sudiju do navrsenja radnog veka, a posle
izbora sudijska funkcija moze prestati pod uslovima predvidjenim zakonom, s tim da izuzetnom
lice koje se prvi put bira za sudiju, bira se na 3godine.
Sudija vrsi funkciju u sudu za koji je izabran i bez svoje saglasnosti sudija ne moze biti
premesten ni upucen u drugi sud, osim u slucajevima predvidjenim zakonom.
Radi zastite sudske nezavisnosti i uopste, u cilju zastite pravnog polozaja sudijam oni poseduju
odredjeni oblik imuniteta.
Sudija ne moze biti pozvan na odgovornost za izrazeno misljenje ili glasanje prilikom donosenja
sudske odluke, osim ako se radi o kd krsenja zakona od strane sudije, a sudija ne moze biti lisen
slobode u postupku pokrenutom zbog kd ucinjenog u obavljanju sudijske funkcij bez odorenja
Visokog saveta sudtsva.

32.Izuzece sudije
Predstavlja ustanovu kpp, kojom se utvrdjuje odredjeni krug sudija koje je nacelno iskljucen u
odnosu na mogucnost da obavlja sudijsku funkciju u konrektnom slucaju, zbog postojanja
odredjenih zakonskih razloga koji ih nacelno cine nepodobnim za vrsenje sudijske funkcije u
odredjenom kp, ili se radi o razlozima koji ne spadaju u takvu vrstu nacelne smetnje alu su
takvog karaktera da bi iz njih mogla proizici izvesna sumnja u nepristrasnost konkretnog sudije.
Razlozi za izuzece se dele na 2grupe:
1.razlozi za obavezno izuzece:
a) istovremeno posedovanje svojstva drugog subjekta kp,
b) odredjeni srodnicki odnos sa drugim subjektima kp,
v) odredjeni srodnicki ili sa srodnickim izjednacen (sticenik, usvojitelj, hranitelj, staratelj),
g) ucestvovanje sudije u nekom prethodnom stadijumu kp.
2.razlozi za fakultatuvno izuzece postojanje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu
nepristrasnost. (blizak odnos, prijateljstvo, kumstvo ili cak neprijateljski odnos)
Izuzece sudija je moguce na inicijativu samog sudije, ili po zahtevu stranke i branioca.
Sudija cim sazna da postoji neki razlog za njegovo izuzece duzan je da prekine svaki rad na tom
predmetu i da o tome obavesti predsednika suda, koji ce ga resenjem izuzeti i odrediti da se
predmet dodeli drugom sudiji po redosledu.
Izuzece mogu traziti stranke i branilac, a zahtev za izuzece sudije ili sudije porotnika mogu
podneti do pocetka glavnog pretresa.
Zahtev za izuzece sudije suda koji odlucuje o zalbi, stranke i branilac mogu podneti u zalbi ili u
odgovoru na zalbu.
Zahtev mora biti obrazlozen, preciziran, navedeni dokazi i okolnosti zbog kojih se smatra da
postoji neki od razloga za izuzece sudije, sudije porotnika ili predsednika suda.
Kada sudija sazna da je podnet zahtev za njegovo izuzecem duzan je da odmah obustavi svaki
rad, a ako je u pitanju fakultativno izuzece, sudija moze do donosenja resenja o zahtevu
preduzimati samo one radnje za koje postoji opasnot od odlaganja.
O zahtevu odlucuje predsednik suda, a ako se trazi izuzece samog predsednika suda, odluku o
izuzecu donosi predsednik neposredno viseg suda.
Ukoliko se trazi izuzece predsednika najviseg suda u RS, odluku o izuzecu donosi Opsta sednica
tog suda.
Zahtev za izuzece se moze usvojiti, odbiti ili odbaciti.
Protiv resenja kojim se usvaja ili odbacuje zahtev za izuzece nije dozvoljena zaljba.
Zahtev za izuzece se odbacuje u celini ili delimicno kada postoji neki od sledecih alternativno
propisanih razloga:
1.ako zahtev nije usmeren na pojedinacno odredjenog sudiju ili sudiju porotnika,
2.ukoliko uu zahtevu nisu navedeni dokazi i okolnosti na kojima se zahtev temelji.
Odredbe o izuzecu sudija i sudija porotnika primenjuju se i na javne tuzioce (o izuzecu odlicuje
visi tuzilac) i lica koja su na osnovu zakona ovlascena da javnog tuzioca zamenjuju u postupku,

zapisnicare, prevodioce, tumace i strucna lica, kao i na vestake (odlucuje javni tuzilac ili sud),
osim ako Zakonikom nije drugacije odredjeno.
33.Javno tuzilastvo i nadleznost javnog tuzioca
Javni tuzilac je krivicnoprocesni subject koji primarno obavlja funkciju krivicnog gonjenja za kd
koja se po zakonu goni po sluzbenoj duznosti (primarni ovlasceni tuzilac za oficijelna kd).
Javni tuzilac deluje u okviru javnotuzilacke organizacije, koja podrazumeva postojanje javnog
tuzilastva kao posebnog drzavnog organa.
Osnivanje, organizacija i nadleznost javnog tuzilastva uredjuje se zakonom. Prema Zakonu o
javnom tuzilastcu-javno tuzilastvo RS cine Republicko javno tuzilastvo, apelaciona jt, visa jt,
osnovna jt i jt posebne nadleznosti.
Javna tuzilastva posebne nadleznosti su: Tuzilastvo za organizovani kriminal i Tuzilastvo za
ratne zlocine. (imaju sediste u Beogradu)
Republicko javno tuzilastvo, Tuzilastvo za organizovani kriminal (prema Zakonu o organizaciji i
nadleznosti drzavnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala) i Tuzilastvo za ratne zlocine
(prema Zakonu o organizaciji i nadleznosti drzavnih organa u postupku za ratne zlocine)
osnivaju se za teritoriju RS.
Javno tuzilastvo je samostalni drzavni organ koji goni ucinioce kd i drugih kaznjivih dela i
preduzima mere za zastitu ustavnosti i zakonitosti.
Vrsi svoju funkciju na osnovu sledecih opstih pravnih akata:
a) Ustava,
b) zakona,
v) potvrdjenog medjunarodnog ugovora,
g) propisa donetog na osnovu zakona.
Osnovne funkcije javnog tuzioca su:
1.funkcija krivicnog gonjenja liica u odnosu na koje postoji odredjeni zakonski definisan stepen
sumnje das u ucinila kd,
2.zastitna funkcija u odnosu na ustavnost i zakonitost.
Javni tuzilac i zamenik javnog tuzioca je samostalan u vrsenju svojih ovlascenja, a zabranjen je
svaki uticaj na rad javnog tuzioca. Ne mogu biti pozvani na odgovornost za izrazeno misljenje u
vrsenju tuzilacke funkcije, osim ako se radi o kd krsenja zakona od strane javnog tuzioca,
odnosno zamenika, ne mogu biti liseni slobode u postupku pokrenutom zbog kd ucinjenog u
vrsenju tuzilacke funkcije, odnosno sluzbe, bez odobrenja nadleznog odbora Narodne skupstine.
Za organizaciju javnog tuzilastva karakteristicna su odredjena nacela:
1.Nacelo monokratskog uredjenja- javno tuzilastvo prestavlja 1 lice odnosno javni tuzilac, koji je
odgovoran za rad javnog tuzilastva,
2.Nacelo hijerarhijskog odnosa izmedju tuzilastva razlicitog ranga- mogucnost davanja
obaveznih uputstava za postupanje u pojedinim predmetima kada postoji sumnja u efikasnost i

zakonitost njegovog postupanja, viseg javnog tuzioca nizem javnom tuziocu,
3.Nacelo devolucije- kada visi javni tuzilac preuzme sprovodjenje radnji za koje je inace
nadlezan nizi javni tuzilac,
4.Nacelo supstitucije- kada visi javni tuzilac ovlasti nekog nizeg javnog tuzioca da vrsi odredjene
radnje za koje je inace, nadlezan drugi nizi javni tuzilac.
Nadleznost javnog tuzioca

Stvarna nadleznost javnog tuzioca odredjuje se na adekvatan nacin u odnosu na stvarnu
nadleznost krivicnog suda.
Osnovni javni tuzilac postupa pred osnovim sudom, visi pred visim, apelacioni pred
apelacionim, a Republicki jt pred Vrhovnim kasacionim sudom.
Republicki jt je nadlezan da postupa pred svim sudovima i drugim organima u Srbiji i ima
mogucnost da preduzima sve radnje na koje je i inace ovlascen bilo koji nizi jt.
Mesna nadleznost jt se odredjuje prema odredbama koje vaze za nadleznost suda onog podrucja
za koje je jt postavljen (pravila koja vaze za mesne nadleznosti krivicnog suda).
Ukoliko odredjeni javni tuzilac ne moze sprovoditi svoju nadleznost, Republicki jt moze preneti
njegovu nadleznost na drugog jt istog ili viseg ranga.
Kada postoji opasnost od odlaganja radnje u postupku preduzece i nenadlezan jt, ali o tome mora
odmah obavestiti nadleznog jt.
Sukob nadleznosti izmedju jy resave zajednicki neposredno visi javni tuzilac.
34.Osnovni elementi polozaja javnog tuzioca u krivicnom postupku
Stranka koja je u funkciji optuzbe.

Javni tuzilac i policija duzni su da nepristrasno razjasne sumnju o kd za koje sprovode sluzbene
radnje, i das a jednakom paznjom ispituju cinjenice koje terete okrivljenog i cinjenice koje mu
idu u korist.
Osnovno pravo i osnovna duznost javnog tuzioca je gonjenje ucinilaca kd, lica u pogledu
kojih postoji odgovarajuci procesno relevantan stepen sumnje da je ucinilo kd.
Za kd za koja se goni po sluzbenoj duznosti, javni tuzilac je nadlezan da:
a) rukovodi predistraznim postupkom,
b) odlucujeo nepreduzimanju ili odlaganju krivicnog gonjenja,
v) sprovodi istragu,
g) zakljuci sporazum o priznanju kd i sporazum o svedocenju,
d) podize i zastupa optuzbu pred nadleznim sudom,
dj) odustane od optuzbe,
e) izjavljuje zalbe protiv nepravnosnaznih sudskih odluka,
z) preduzima druge radnje kada je to odredjeno Zakonikom o kp.
Policija i drugi drzavni organi imaju 2 duznosti:

a) duznost oficijelnog informisanja o relevantnim aktivnostima,
b) duznost realizacije zahteva tuzioca.
Ako policija ili drugi drzavni organ ne postupi po zahtevu jt, jt ce odmah obavestiti staresinu koji
rukovodi organom, a po potrebi moze obavestiti nadleznog ministra, vladu ili nadlezno radon
telo NS. Ako u roku od 24h od kada je primljeno takvo obavestenje policija i drugi drzavni
organi ne postupi po zahtevu jt, jt moze zatraziti pokretanje, disciplinskog postupka protiv lica za
koje smatra da je odgovorno za nepostupanje po njegovom zahtevu.
Javni tuzilac preduzima radnje u postupku neposredno ili preko svog zamenika, a u postupku za
kd za koje je propisana kazna zatvora do 5god i preko tuzilackog saradnika, odnosno u postupku
za kd za koje je propisana kazna zatvora do 8god i preko viseg tuzilackog saradnika.
35.Osteceni kao moguci i kao supsidijarni tuzilac, Preuzimanje krivicnog gonjenja od

strane ostecenog
Osteceni je fizicko ili pravno lice cije je neo licno ili imovinsko pavo izvrsenjem kd povredjeno
ili ugrozeno.
Ovlasceni moze da ostvaruje sledece procesne uloge:
1.moguci tuzilac u krivicnom postupku,
2.supsidijarni tuzilac u kp,
3.osteceni sa predlogom za krivicno gonjenje,
4.privatni tuzilac u postupku za kd koja se gone po privatnoj tuzbi,
5.lice koje je podnelo imovinskopravni zahtev,
6.svedok.
Osteceni kao moguci i supsidijarni tuzilac

U postupku u kojem krivicno goni javni tuzilac, i koji se naravno vodi u pogledu tzv oficijelnih
kd, osteceni je po pravilu, moguci tuzilac.
Raspolaze sledecim osnovnim pravima u krivicnom postupku:
1.da podnese predlog dokaze za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva i predlozi privremene
mere za njegovo obezbedjenje,
2.da ukaze na cinjenice i da predlaze dokaze koji su od vaznosti za predmet dokazivanja,
3.da angazuje punomocnike iz reda advokata,
4.da razmatra spise i razgleda predmete koji sluze kao dokaz,
5.da bude obavesten o odbacivanju prijave,
6.da podnese prigovor protiv odluke,
7.da bude poucen o mogucnosti da preuzme krivicno gonjenje,
8.prisustvuje pripremnom rocistu,
9.prisustvuje glavnom pretresu,
10.da podnese zalbu protiv odluke o troskovima kp,

11.da bude obasten o ishodu postupka..
Ako je vec stekao svojstvo ovlascenog tuzioca nakon odustanka javnog tuzioca od krivicnog
gonjenja, te postao osteceni kao (supsidijarni) tuzilac, osteceni tada stice priliku da aktuelno
koriguje stav javnog tuzioca da krivicno ne goni u konkretnom slucaju.
Osteceni kao tuzilac ima osnovnu i prakticno jedinu pravu procesnu duznost-da javnog tuzioca
ili sud pred kojim se vodi kp obavesti o svakoj promeni adrese ili boravista, a tu istu duznost
imaju i njegov zakonski zastupnik, odnosno punomocnik.
Novi Zakonik o kp bitno suzava mogucnost da osteceni stekne svojstvo supsidijarnog tuzioca, jer
ta mogucnost vise ne postoji u prethodnim fazama kp, odnosno do potvrdjivanja optuznice.
Ako javni tuzilac za kd za koje se goni po sluzbenoj duznosti, odbaci krivicnu prijavu, obustavi
istragu ili odustane od krivicnog gonjenja do potvrdjivanja optuznice, duzan je da u roku od
8dana o tom obavesti ostecenog i dag a pouci da moze da podnese prigovor neposredno visem jt.
Osteceni ima pravo da podnese prigovor u roku od 8dana (subjektivni rok), od dana kada je
primio takvo objasnjenje, a ako osteceni nije obavesten, moze da podnese prigovor u roku od
3meseca (objektivni rok) od dana kada je javni tuzilac odbacio prijavu, obustavio istraguu ili
odustao od krivicnog gonjenja.
Neposredno visi javni tuzilac u roku od 15dana od dana prijema prigovora ostecenog moze
resenjem protiv kojeg nije dozvoljena zalba ni prigovor:
1.odbiti prigovor,
2.usvojiti prigovor. visi javni tuzilac izdaje obavezno upustvo nadleznom javnom tuziocu da
preuzme, nastavi krivicno gonjenje.
Moze se desiti da u 1 kp u odredjenoj meri egzistiraju dve vrste tuzilaca. To je moguce ako je kp
vodjen protiv 2 ili vise lica (saucesnistvo), a u odnosu na jednog od njih ili u odnosu na samo
neka od njih, javni tuzilac odustane od krivicnog gonjenja, pa zatim gonjenje preuzme osteceni, a
postupak se odvija spojeno. ni tada se ne moze govoriti o pridruzenom tuziocu, jer se njihovi
optuzni akti odnose na razlicite okrivljene.
Preuzimanje krivicnog gonjenja od strane ostecenog

Osteceni moze da stekne svojstvo ovlascenog tuzioca, tj postane osteceni kao (supsidijarni)
tuzilac, tek nakon sto je optuznica potvrdjena.
Ako nakon potvrdjivanja optuznice jt izjavi da odustaje od optuzbe, sud ce pitati ostecenog da li
hoce da preuzme krivicno gonjenje i zastupa optuzbu.
Ako osteceni nije prisutan, sud ce ga u roku od 8dana obavestiti o odustanku jt od optuzbe i
pouciti da moze da se izjasni da li hoce da preuzme gonjenje i zastupa optuzbu.
Osteceni je duzan da se odmah ili u roku od 8dana (subjektivni rok), od dana kada je primio
objasnjenje i pouku o mogucnosti izjasni da li hoce da preuzme krivicno gonjenje, a ako osteceni
nije obavesten-u roku od 3meseca (objektivni rok) od dana kada je javni tuzilac izjavio da
odustaje od optuzbe.
Resenje o obustavi krivicnog postupka se donosi ukoliko glavni pretres jos nije zapoceo, a

ukoliko je do odustanka javnog tuzioca doslo tokom vec zapocetog glavnog pretresa, a osteceni
nije preuzeo krivicno gonjenje, sud donosi odbijajucu presudu.
36.Osteceni sa predlogom za krivicno gonjenje
U krivicnoprocesnom smislu je predlog ostecenog za krivicno gonjenje neophodan uslov, da bi

javni tuzilac mogao, ne samo da pokrene kp podnosenjem optuznog akta, vec je i u celom toku
postupka, postojanja takvog predloga ostecenog, neophodan uslov za odvijanje kp, te ako u bilo
kojoj fazi postpuka osteceni odustane od svog predloga, to predstavlja razlog za okoncanje kp,
sto zavisno od faze kp moze da bude realizovano kroz obustavu istrage, obustavu kp, odnosno
donosenje odbijajuce presude.
Stite se interesi ostecenog i omogucava se da javna optuzba ne deluje po svaku cenu u pogledu
kd, kod kojih javni interes nije izrazen u znatnoj meri, te se time rasterecuje i krivicno
pravosudje.
Ovlasceni u pogledu ovih kd ne moze da bude ovlasceni tuzilac, vec je u, kao i kod drugih kd
koja se gone ex officio, primarni tuzilac-javni tuzilac, kao represent drzavne vlasti, a osteceni
takvim kd, shodno opstim pravilima, moze samo da pod odredjenim uslovima i u Zakoniku
odredjenim rokovima, stekne svojstvo supsidijarnog tuzioca, ako javni tuzilac krivicno gonjenje
ne zapocne, ili ga zapocne, pa u toku postupka od njega odustane.
Tu spadaju kd protiv sloboda i prava coveka i gradjanina, otkrivanje tajne, sprecavanje
objavljivanja odgovora i ispravke, obljuba nad nemocnim licem.
Osnovna zakonska pravila kojima se regulise polozaj ostecenog kd koje goni po predlogu odnose
se na:
1.rok za podnosenje predloga za krivicno gonjenje-predlog se podnosi u roku od 3meseca od
dana kada je osteceni saznao za kd i osumnjicenog,
2.odredjivanje subjekta kod koga se inicira krivicno gonjenje-predlog za krivicno gonjenje se
podnosi nadleznom javnom tuziocu,
3.ustanovljavanje procesnog mehanizma pretpostavljanja podnosenja predloga-ako je osteceni
podneo krivicnu prijavu ili je podneo predlog za ostvarivanje imovinsko-pravnog zahteva u kp,
smatrace se da je time podneo i predlog za gonjenje,
4.regulisanje problematike sticaja ostecenih kao mogucih predlagaca krivicnog gonjenja-ako je
kd osteceno vise lica, gonjenje ce se preduzeti, odnosno nastaviti, po predlogu bilo kog
ostecenog.

37.Privatni tuzilac
Postojanje privatnog tuzioca proizilazi iz podele kd na ona koja se gone po sluzbenoj duznosti i
druga koja se gone po privatnoj tuzbi.
Dok u pogledu kd koja se gone po sluzbenoj duznosti samo prema procesnom i faktickom
izuzetku osteceni moze da postane ovlasceni tuzilac, u pogledu kd koja se gone po privatnoj
tuzbi, jedino osteceni takvim delom moze da bude ovlasceni tuziac.
Veoma mali broj kd se goni po privatnoj tuzbi (kleveta, uvreda). Izvrsenjem takvih kd ne
povredjuje se niti ugozava neki siri drustveni interes, sto i predstavlja osnovni razlog da se
krivicno gonjenje u pogledu takvih dela prepusta onome ko je njima ostecen.
Rukovodi se nacelom oportuniteta krivicnog gonjenja.
Pravo, ali nikada i duznost podnosenja privatne tuzbe ima lice cije je neko pravo povredjeno ili
ugrozeno izvrsenjem takvog kd.
U slucaju da je osteceni umro u toku roka u kome je mogao da podnese privatnu tuzbu ili da je
privatni tuzilac umro tokom vec zapocetog krivicnog gonjenja, odredjena lica mogu u roku od
3meseca od dana smrti ostecenog da podnesu privatnu tuzbu. (bracni drug, lice sa kojim je zivi u
vanbracnoj zajednici, deca, roditelji, usvojenici, braca, sestre..)
Privatni tuzilac ima sledeca prava:
1.da podnese i zastupa privatnu tuzbu,
2.da podnese predlog i dokaze za ostvarivanje imovinsko-pravnog zahteva,
3.da angazuje punomocnike iz reda advokata,
4.da preduzima druge radnje kada je to odredjeno Zakonom.
(sva prava koja pripadaju javnom tuziocu)
Promena adrese..
Privatna tuzba podnosi se nadleznom sudu u roku od 3meseca od dana kada je osteceni saznao za
kd i osumnjicenog.
Okrivljeni protiv koga je podneta privatna tuzba za kd moze do zavrsetka glavnog pretresa i
posle isteka redovnog roka za podnosenje privatne tuzbe, podneti protivtuzbu protiv privatnog
tuzioca koji je prema njemu istom prilikom ucinio kd za koje se goni po privatnoj tuzbi.
Kada dodje do protivtuzbe, vodi se spojeni krivicni postupak, a po privatnoj tuzbi i protivtuzbi
sud donosi jednu odluku.
Svojsto privatnog tuzioca se moze izgubiti na 2 nacina:
1.izricitim odustankom privatnog tuzioca od krivicnog gonjenja (do zavrsetka glavnog pretresa i
u takvom slucaju on gubi pravo da ponovo podnese privatnu tuzbu),
2.precutnim odustankom (dolazi ako on nije dosao na glavni pretres i u takvom se slucaju kp
okoncava resenjem o njegovoj obustavi).

38.Okrivljeni, lice koje je liseno slobode
Lice protiv koga se vodi kp zbog postojanja dokaza na kojima se temelji odredjeni procesno
relevantni stepen sumnje da je to lice ucinilo kd koje je predmet postupka, a pri tom okrivljeni u
kp ima pravo na odbranu i duznost prisustvovanja postupku, te se na njega tokom celokupnog
toka kp, sve do njegovog eventualnog pravnosnaznog okoncanja sudskom odlukom kojom se
utvrdjuje krivica, odnosi pretpostavka nevinosti.
Zakonodavac nacelno stiti psihicki i fizicki integritet okrivljenog. Zabranjena je i kaznjiva svaka
primena mucenja, necovecnog i ponizavajuceg postupanja, sile, pretnje, prinude, obmane,
medicinskih zahvata i drugih sredstava kojima se utice na slobodu volje ili iznudjuje priznanje ili
kakva druga izjava ili radnja od okrivljenog ili drugog ucesnika u postupku.
Okrivljeni je takodje i dokazno sredstvo. (saslusanje)
Saslusanjem se izvode dokazi, a iskaz koji je okrivljeni dao u kp sluzi kao dokaz.
U Zakoniku o kp, kada je u pitanju lice protiv koga se vodi kp, odnosno preduzimaju odredjene
radnje od strane sluzbenih aktera krivicne procedure, razlikuju se sledeci pojmovi:
1.osumnjiceni,
2.okrivljeni (u uzem smislu) lice protiv kojeg je podnesen odredjeni optuzni akt, sto znaci da
mora postojati visi stepen sumnje, a to je osnovana sumnja da je to lice ucinilo kd, odnosno
opravdana sumnja, ako je podignuta optuznica koja, nije potvrdjena,
3.optuzeni,
4.osudjeni,
5.okrivljeni (u sirem smislu) osumnjiceni, okrivljeni u uzem smislu, optuzeni, osudjeni.
Osumnjiceni je lice prema kome je zbog postojanja osnova sumnje da je ucinilo kd nadlezni
drzavni organ u predistraznom postupku preduzeo radnju propisanu Zakonikom o kp, kao i lice
protiv koga se vodi istraga. (kumulativno ispunjena ta 2uslova)
Okrivljeni je lice protiv koga je podignuta optuznica koja jos nije potvrdjena, ili protiv koga je
podnet optuzni predlog, privatna tuzba ili predlog za izricanje mere bezbednosti obaveznog
psihijatrijskog lecenja, a glavni pretres ili rociste za izricanje krivicne sankcije jos nije
odredjeno, odnosno izraz koji sluzi kao opsti naziv za osumnjicenog, optuznog i osudjenog.
Optuzeni je lice protiv koga je optuznica potvrdjena i lice za koje je povodom optuznog
predloga, privatne tuzbe ili predloga za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog
lecenja, odredjen glavni pretres ili rociste za izricanje krivicne sankcije u skracenom krivicnom
postupku.
Osudjeni je lice za koje je pravnosnaznom odlukom suda utvrdjeno da je ucinilac kd ili
protivpravnog dela odredjenog u zakonu kao kd, osim ako se na osnovu odredaba KZ konkretno
lice smatra neosudjivanim.
Lice koje je liseno slobode

Hapsenje, zadrzavanje (tipicni za predistrazni postupak), zabrana napustanja stana, pritvor i
boravak u ustanovi koji se u skladu sa Zakonikom o kp, uracunava u pritvor.

Svako lice koje je u bilo kojoj Zakonikom propisanoj formi liseno slobode.
Ima svojstvo osumnjicenog, okrivljenog, optuzenog.
Podrazumeva se lice:
1.koje je uhapseno,
2.koje je zadrzano,
3.kojem je zabranjeno da napusta stan,
4.kojem je odredjen pritvor,
5.kojem je odredjen boravak u ustanovi.
39.Prava okrivljenog
1.Pretpostavka nevinosti okrivljenog

Drzavni i drugi organi i organizacije, sredstva javnog obavestavanja, udruzenja i javne licnosti
duzni su da postuju pretpostavku nevinosti i da sa svojim javnim izjavama o okrivljenom, kd i
postupku ne povredjuju prava okrivljenog.
Povezuje se sa nacelom in dubio pro reo-ustanovljeni su kao procesni institute koji poboljsavaju
polozaj okrivljenog u postupku.
Veza ovih nacela se ogleda u tome sto se okrivljeni nacelno smatra nevinim sve dok se suprotno
ne utvrdi pravnosnaznom sudskom odlukom, ali ako sud ostane u dilemi u pogledu dokazanosti
krivice okrivljenog on ce ga osloboditi optuzbe, te okrivljeni tako ostaje nevin, jer se na njega i
inace odnosila pretpostavka nevinosti.
Niko ne moze biti smatran krivim za kd dok to ne bude utvdjeno pravnosnaznom odlukom
nadleznog suda.
Procesno i pravno dejstvo pretpostavke nevinosti je visestrano, pa je tako i njen sadrzaj
kompleksan:
a) to je jedno od osnovnih prava okrivljenog, ima pravo da se smatra nevinim sve dok se
eventualno njegova krivica ne utvrdi pravnosnaznom sudskom odlukom,
b) predstavlja procesni mehanizam za oslobadjanje okrivljenog od tereta dokazivanja sopstvene
nevinosti. Time se istovremeno na onoga ko tvrdi suprotno prebacuje teret dokazivanja
eventualne krivice okrivljenog, a to je-ovlasceni tuzilac,
v) to je jedna od najvaznijih ustavnih i medjunarodnopravnih garancija okrivljenog, u okviru
korpusa odredbi koje se odnose na vitalna prava i slobode coveka,
g) vazan element prava na pravicno sudjenje.
2.Pravo okrivljenog na odbranu

Pravo da se brani sam ili uz strucnu pomoc branioca, koga sam izabere iz reda advokata.
Okrivljeni je potpuno slobodan u izboru da li ce se aktivno braniti ili ce se opredeliti za potpunu
procesnu neaktivnost, a kada se brani, on sam slobodno bira nacin i pravac svoje odbrane.
Svaki okrivljeni ima sledeca prava:

1.odredjena prava opsteg karaktera:
a) pravo na odredjene pouke i upozorenja opsteg karaktera od strane organa postupka,
b) pravo na dobijanje odgovarajuce dokazne pomoci.
2.prava koja se posebno odnose na polozaj okrivljenog u kp:
a) pravo da u najkracem roku bude obavesten o delu koje mu se stavlja na teret, o prirodi i
razlozima optuzbe,
b) pravo da nista ne izjavi, uskrati odgovor, slobodno iznese svoju odbranu,
v) pravo da se brani sam ili uz strucnu pomoc branioca u skladu sa odredbama Zakonika,
g) pravo da njegovom saslusanju prisustvuje branilac,
d) u najkracem roku bude izveden pred sud, pravican i razuman rok,
dj) pravo da procita krivicnu prijavu, zapisnik o uvidjaju i nalaz i misljenje vestaka,
e) pravo da mu se osigura dovoljno vremena i mogucnosti za pripremanje odbrane,
z) pravo da razmatra spise i razgleda predmete koje sluze kao dokaz,
i) pravo da prikuplja dokaze za svoju odbranu,
j) pravo da koristi pravna sredstva i pravne lekove.
Uhapseni ima pravo da:
a) odmah na jeziku koji razume bude obavesten o razlogu hapsenja,
b) pre nego sto bude saslusan ima sa braniocem poverljiv razgovor,
v) zahteva da bez odlaganja o hapsenju bude obavesten neko od clanova njegove porodice,
g) zahteva da ga bez odlganja pregleda lekar koga slobodno izabere.
3.Pravo na pravicno sudjenje koje ce se odvijati u razumnom roku

Brzina sudskog postupka je uvek pozeljna, ali ne po svaku cenu, jer bi se tada mogla pretvoriti u
svoj antipod-u stetnu brzopletost i neke oblike tzv prekog suda, koji su nezamislivi u
demokratskim drustvima i njihovim pravnim sistemima.
40.Imunitetsko pravo pojedinih kategorija lica
Nacelno su svi gradjani jednaki pred zakonom.

Iz odredjenih razloga se odredjene kategorije lica apsolutno ili relativno iskljucuju od moguceg
krivicnog gonjenja, sto znaci da tada poseduju svojevrsno pravo imuniteta od krivicnog gonjenja.
Imunitet predstavlja pravo odredjenih lica da ne budu krivicno gonjenja za ucinjeno bilo koje kd
(potpuni krivicnopravni imunitet), ili da ne budu krivicno gonjenja za kd ucinjeno time sto su
izrazila misljenje u odnosu na odredjeno pitanje (delimicni krivicnopravni imunitet), odnosno da
se u pogledu tih lica ne smeju preduzimati odredjene krivicnoprocesne radnje, a da prethodno
nije u relevantnoj formi pribavljeno odobrenje nadleznog organa (krivicnoprocesni imunitet).
Zavisno od konkretne situacije, isto lice moze imati i krivicnopravni imunitet i krivicnoprocesni
imunitet.
Danas, potpuni krivicnopravni imunitet predstavlja retkost i postoji prvenstveno, u skladu sa

odredjenim medjunarodnopravnim aktima, kojima se za veoma ogranicen broj lica garantuje da
ni pod kojim uslovima nece biti krivicno gonjena ako ucine kd na teritoriji odredjene drzave.
(pripadnicima mirovnih snaga na odredjenoj teritoriji, snagama UN)
Delimicno krivicnopravni imunitet imaju lica, koja vrse odredjene vazne drzavne funkcije, pa
tako sudija ne moze krivicno odgovarati za svoje misljenje izneto u odluci, a takodje
krivicnopravni imunitet vezan za kd koje je povezano sa vrsenjem njihove funkcije imaju i druga
lica, sto se regulise ustavnopravnim normama.
Krivicnoprocesni imunitet-svako lice koje poseduje krivicnopravni imunitet istovremeno
raspolaze i krivicnoprocesnim imunitetom, pa se u odnosu na to lice za kd u pogledu kojeg se na
njega odnosi krivicnopravni imunitet, ne mogu preduzimati bilo kakve krivicnoprocesne radnje,
sto predstavlja dejstvo krivicnoprocesnog imuniteta.
Kada je zakonom odredjeno da je za gonjenje pojedinih lica i kd potrebno prethodno odobrenje
nadleznog drzavnog organa, javni tuzilac ne moze zahtevati sprovodjenje istrage, niti podici
neposrednu optuznicu, odnosno optuzni predlog, ako ne podnese dokaz da je odobrenje dato, a
kad se za kd goni poprivatnoj tuzbi, dnosno po zahtevu ostecenog kao tuzioca, odobrenje pribalja
sud.
Lice koje uziva pravo imuniteta moze se na imunitet pozvati do pocetka glavnog pretresa, a ako
optuzeni stekne pravo imuniteta posle pocetka glavnog pretresa, na imunitet se moze pozvati
odmah, a najkasnije do zavrsetka glavnog pretresa.
Ustvna imunitetska prava
Narodni poslanik uziva imunitet.
O imunitetu predsednika Republike odlucuje NS.
Predsednik Vlade i clan Vlade (ne odgovaraju za misljenja ili za glasanje na sednici Vlade)
uzivaju imunitet kao narodni poslanik. O ovom imunitetu odlucuje Vlada.
Zastitnik gradjana uziva imunitet kao narodni poslanik (odlucuje NS).
Sudija Ustavnog suda uziva imunitet kao narodni poslanik (odlucuje Ustavni sud).
Sudije* (bez odobrenja Visokog saveta sudstva)
Javni tuzilac i zamenik javnog tuzioca* (bez odobrenja nadleznog odbora NS)
41.Duznosti okrivljenog
Okrivljeni ima 3 osnovne duznosti u kp:

1.duznost dostupnosti tokom trajanja kp, duznost da se tokom trajanja kp ne skriva i ne bezi,
2.duznost da se odazove na poziv ograna postupka,
3.duznost da obavesti organ postupka o promeni adrese prebivalista ili boravista, odnosno o
nameri da promeni adresu prebivalista ili boravista.
Mere za obezbedjenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vodjenje krivicnog postupka

42.Mere za obezbedjenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vodjenje krivicnog
postupka- poziv i dovodjenje
Tu spadaju:
1.poziv,
2.dovidjenje,
3.zabrana prilazenja, sastajanja ili komuniciranja sa odredjenim licem, kao zabrana posecivanja
odredjenih mesta,
4.zabrana napustanja boravista,
5.jemstvo,
6.zabrana napustanja stana,
7.pritvor.
Osnovna opsta pravila koja se odnose na sve mere su:
1.uslov kaskadne svrsishodnosti- obaveza da prilikom odredjivanja mera organ postupka vodi
racuna da se ne primenjuje teza mera ako se ista svrha moze postici blazom merom,
2.mogucnost kumulacije mera- vazi samo za mere koje se fakticki mogu kombinovati (pritvor bi
iskljucivao odredjivanje drugih mera),
3.pravilo o obaveznom ukidanju, odnosno obaveznoj supstituciji blazom merom- kada za to
nastupe uslovi.
Poziv okrivljenog i pozivanje ucesnika kp

Postoje 3vrste poziva:
1.Pozivanje okrivljenog
Poziv upucuje javni tuzilac ili sud, zavisno od stadijuma kp.
Okrivljeni se poziva dostavljanjem zatvorskog pismenog poziva koji sadrzi:
-naziv organa postupka koji poziva,
-ime i prezime okrivljenog,
-zakonski naziv kdkoje se okrivljenom stavlja na teret,
-mesto gde okrivljeni ima da dodje,
-dan i cas kada okrivljeni treba da dodje,
-neznacenje da se lice poziva u svojstvu okrivljenog,
-upozorenje da ce u slucaju nedolaska biti odredjena teza mera,
-sluzbeni pecat,
-ime i prezime jt, odnosno sudije koji poziva.
Kada se okrivljeni prvi put poziva poucice se u pozivu o:
a) odredjenim elementima iz domena prava na odbranu okrivljenog (da uzme branioca),
b) o duznosti da obaste organ postupka o promeni adrese,
v) o odredjenim posebnim pravilima o mogucim nacinima dostavljanja pismena za okrivljenog.
Ako okrivljeni nije u stanju da se odazove pozivu usled bolesti onda ce:
a) okrivljeni biti saslusan u mestu gde se nalazi,

b) se obezbediti prevoz okrivljenog do zgrade organa postpuka.
2.Pozivanje drugih ucesnika kp
Pre podizanja optuznice javni tuzilac poziva svedoka, vestaka, ili drugog ucesnika u postupku, a
ako javni tuzilac to ne ucini, na zahtev okrivljenog i njegovog branioca pozivanje vrsi sudija za
prethodni postupak.
Posle podizanja optuznice, ucesnika u postupku mogu da pozivaju sledeci subjekti:
a) sud, ako je on odredio ucesnika u postupku,
b) stranke i branilac, ako preuzmu obavezu da to ucine.
Ucesnik u postupku koji izbegava da primi poziv moze se kazniti novcano do 150 000din.
Resenje o novcanom kaznjavanju donosi sud, a o zalbi protiv tog resenja odlucuje vece. Zalba ne
zadrzava izvrsenje resenja. Maloletno lice se ne moze novcano kaznjavati.
3.Pozivanje javnim oglasom
Od znacaja za predistrazni postupak. Najnizi stepen sumnje (osnovi sumnje) u odnosu na kd.
Organ postupka moze putem javnog oglasa objavljenim u sredstvima javnog informisanja
pozvati lica koja imaju saznanja o uciniocu i okolnostima dogadjaja da se jave.
Dovodjenje
Predstavlja vid procesne prinude. Taj oblik procesne prinude moze biti samo moguc (ako se
aktivno ne protivi), odnosno potencijalan ili sasvim efektivan (ako okrivljeni odbije da sam podje
sa sluzbenim licima koja treba dag a dovedu, on ce biti na to prinudjen).
Za dovodjenje se moraju ispuniti odredjeni:
a) materijalni uslov neophodnost postojanja odredjenog Zakonikom utvrdjenog razloga za
dovodjenje,
b) formalni uslov odluka, koja se donosi u formi naredbe.
Javni tuzilac ili sud moze izdati naredbu da se okrivljeni dovede kada postoji neki od sledecih
alternativno propisanih razloga:
1.ako uredno pozvani okrivljeni ne dodje, a svoj izostanak ne opravda,
2.ako se nije moglo izvrsiti uredno dostavljanje poziva, a iz okolnosti ocigledno proizilazi da
okrivljeni izbegava prijem poziva,
3.ako je doneto resenje o pritvoru.
Naredba za dovodjenje (elementi):
a) osnovne identifikacione podatke okrivljenog, koji se ima dovesti,
b) zakonski naziv kd,
v) razlog zbog koga se naredjuje dovodjenje,
g) sluzbeni pecat i potpis jt ili sudije koji naredjuje dovodjenje.
Naredbu za dovodjenje izvrsava policija.
Naredbu za dovodjenje pripadnika policije, vojnih lica, Bezbednosno-informativne agencije,
Vojnobezbednosne agencije izvrsava njihova komanda, odnosno zavod.

43.Zabrana prilazenja, sastajanja ili komuniciranja sa odredjenim licem i zabrana
posecivanja odredjenih mesta
Ova mera ima supstitutivni karakter u odnosu na pritvor.

Zakonska duznost sada je da uvek odredi blazu meru procesne prinude, ako se njome moze
ostvariti ista svrha, kao i tezom merom.
2 su alternativno propisana razloga za odredjivanje okrivljenom ove mere:
a) postojanje okolnosti koje ukazuju na to da bi okrivljeni mogao ometati postupak uticanjem na
ostecenog, svedoke, saucesnike ili prikrivace,
b) postojanje okolnosti koje ukazuju na to da bi okrivljeni mogao ponoviti kd, dovrsiti pokusano
kd, ili uciniti kd kojim preti.
Uz ovu meru sud moze okrivljenom naloziti i dodatnu obavezu da se povremeno javlja policiji
ili drugom drzavnom organu odredjenom zakonom.
Ova mera predstavlja vid ogranicenja licne slobode i stoga nju moze odrediti jedino sud.
Formalni uslov za odredjivanje ove mere se do potvrdjivanja optuznice, sastoji u sledecim
kumulativnim pretpostavkama:
1.potrebno je da takvu meru predlozi javni tuzilac,
2.neophodno je da sud prihvati takav predlog jt,
3.potrebno je da sud donese odluku u formi resenja kojom se okrivljenom izrice ova mera.
Nakon sto je optuznica potvrdjena, vise nije potreban predlog jt, vec sud o ovoj meri odlucuje po
sopstvenoj inicijativi, odnosno sluzbenoj duznosti.
Funkcionalni oblik suda koji donosi obrazlozeno resenje o odredjivanju, produzenju ili ukidanju
ove mere, zavisi od stadijuma postupka u kojem se ta mera odredjuje, sto znaci da takvo resenje
donosi:
1.u toku istrage sudija za prethodni postupak,
2.posle podignute optuznice predsednik veca,
3.na glavnom pretresu pretresno vece.
Ova mera moze trajati dok za to postoji potreba, a najduze traje do pravnosnaznosti presude,
odnosno do upucivanja okrivljenog na izdrzavanje krivicne sankcije koja se sastoji u lisavanju
slobode.
Sud je duzan da svaka 3meseca ispita da li je dalje trajanje mere opravdano.
Protiv resenja kojim se odredjuje, produzava ili ukida ova mera, stranke i branilac mogu izjaviti
zalbu, a javni tuzilac moze izjaviti zalbu i protiv resenja kojim je odbijen predlog za odredjivanje
mere.
Zalba nema suspenzivno dejstvo, tj ne zadrzava izvrsenje resenja kojim je odredjena takva mera.
Kontrolu primene mere vrsi policija.

44.Zabrana napustanja boravista
Slican je razlogu koji se u Zakoniku odredjuju u pogledu pritvora zbog opasnosti od bekstva.
Sud moze zabraniti okrivljenom da bez odobrenja napusti mesto boravista ili teritoriju RS ako
postoje okolnosti koje ukazuju na to da bi okrivljeni mogao alternativno:
a) pobeci,
b) sakriti se,
v) otici u nepoznao mesto ili u inostranstvo.
Ovakvim aktivnim ponasanjem on postaje nedostupan ili tesko dostupan organu krivicnog
postupka.
Ova mera se moze kombinovati i sa drugim oblicima limitiranja licne slobode, odnosno drugim
ogranicenjima uopste:
1.okrivljenom se moze zabraniti posecivanje odredjenih mest,
2.okrivljenom se moze naloziti da se povremeno javlja odredjenom drzavnom organu,
3.okrivljenom se mogu privremeno oduzeti putna isprava ili vozacka dozvola.
O odredjivanju ove mere, kao i dodatnim ogranicenjima koja su moguca uz tu meru, odlucuje
sud na predlog javnog tuzioca, a posle potvrdjivanja optuznice i po sluzbenoj duznosti. Sud
obavestava ministarstvo nadlezno za unutrasnje poslove.
Funkcionalni oblik suda koji takve mere odredjuje zavisi od stadijuma kp:
Okrivljeni ce se u resenju upozoriti da se protiv njega moze odrediti teza mera (pritvor) ako
prekrsi izrecenu zabranu.
Ako okrivljeni kojem je odredjena ova mera ima neodloznu potrebu da putuje u inostranstvo, sud
moze odrediti da mu se vrati putna isprava, ukoliko postavi punomocnika za prijem poste u RS i
obeca da ce se na svaki poziv suda odazvati, ili polozi jemstvo.
slobode.
zalbu, a javni tuzilac moze izjaviti zalbu i protiv resenja kojim je odbijen predlog za odredjivanje
mere.
Zalba nema suspenzivno dejstvo, tj ne zadrzava izvrsenje resenja kojim je odredjena takva mera.

45.Privremeno oduzimanje vozacke dozvole kao samostalna mera
Moze seodrediti ako se postupak alternativno vodi zbog:

1.kd u vezi sa cijim izvrsenjem ili prepremanjem je korisceno motorno vozilo,
2.kd ugrozavanja javnog saobracaja koje je ucinjeno sa umisljajem.
Vreme za koje je vozacka dozvola oduzeta okrivljenom, uracunava se u izrecenu kaznu
oduzimanja vozacke dozvole ili meru bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom.
Primenjuju se pravila Zakonika o kp koja se odnose na odredjivanje mere zabrane napustanja
boravista, kao i dopunskih ogranicenja uz tu meru.
46.Jemstvo
Mera koja ima supstitutivni karakter u odnosu na pritvor, koji bi se mogao odrediti iz sledecih
razloga:
1.zbog opasnosti od bekstva okrivljenog,
2.zbog tezine kd i posebnih okolnosti.
Okrivljeni koji treba da bude stavljen u pritvor ili je vec u pritvoru zbog postojanja nekog od tih
razloga za odredjivanje pritvora moze se ostaviti na slobodi (jemstvo kao prethodna supstitucija
pritvora), odnosno moze se pustiti na slobodu (jemstvo kao naknadna supstitucija pritvora), ako
on licno, ili neko drugi za njega, pruzi jemstvo sve do kraja postupka nece pobeci i ako sam
okrivljeni, pred sudom pred kojim vodi postupak, da obecanje da se nece kriti i da bez odobrenja
suda nece napustiti boraviste.
Jemstvo uvek glasi na novcani iznos koji sud odredjuje s obzirom na sledece relevantne
okolnosti:
1.stepen opasnosti od bekstva,
2.licne i porodicne prilike okrivljenog,
3.imovno stanje lica koje daje jemstvo.
Kao kriterijum za ocenu visine jemstva vrednuje se i stepen opasnosti od bekstva.
Prema kriterijumu njegove sadrzine (nacin na koji se jemci da se okrivljeni tokom trajanja kp
nece skrivati i da nece bezati):
1.Stvarno jemstvo:
a) jemstvo na pokretnim stvarima (neka vrsta r ucne zaloge) koja se sastvoji u polaganju
gotovog novca, HOV, ili drugih pokretnih stvari vece vrednosti koje se lako mogu unovciti i
cuvati,
b) jemstvo na nepokretnim stvarima (nekretninama)- postoji kada se stavi hipoteka za iznos
jemstva na nepokretna dobra lica koje daje jemsvo.
2.Licno jemstvo sastoji se u licnoj obavezi jednog ili vise lica da ce platiti utvrdjeni iznos
jemstva.
Predlog za odredjivanje jemstva mogu podneti:

a) stranke (okrivljeni i ovlasceni tuzilac),
b) branilac,
v) lice koje za okrivljenog daje jemstvo (koje bi dalo jemstvo).
Ako smatra da su ispunjeni uslovi za odredjivanje jemstva, sud moze i bez predloga, a nakon
pribavljenog misljenja stranaka, odrediti novcani iznos koji u konkretnom slucaju moze biti
polozen kao jemstvo.
Odluka o tome donosi se u resenju o odredjivanju pritvora ili u posebnom resenju ako se
okrivljeni vec nalazi u pritvoru.
Odluku o jemstvu u formi obrazlozenog resenja o odredjivanju, oduzimanju ili ukidanju te mere,
uvek donosi sud u funkcionalnom obliku koji se razlikuje zavisno od stadijuma kp. Resenje
donosi:
Protiv resenja kojim je odbijen, resenja o oduzimanju i ukidanju resenja o odredjivanju jemstva,
zalbu mogu izjaviti sva lica koja imaju pravo da predloze odredjivanje jemstva, a takva zalba ne
zadrzava izvrsenje resenja.
Ako okrivljeni prekrsi obecanje koje je dao prilikom predlaganja, odnosno odredjivanja jemstva,
tada dolazi do 2 korelativne posledice:
1.sud donosi resenje o oduzimanju jemstva,
2.okrivljenom koji je do tada bio na slobodi uz dato jemstvo odredjuje se pritvor.
Jemstvo se tokom postupka moze i ukinuti, te supstituisati pritvorom, kao tezom merom. 2
situacije:
1.ako okrivljeni koji je uredno pozvan ne dodje, a izostanak ne opravda,
2.ako se pojavi drugi razlog za odredjivanje pritvora.
Jemstvo se ukida resenjem, novac se vraca, a hipoteka skida.
Ako je presudom izrecena krivicna sankcija koja se sastoji u lisenju slobode, jemstvo se ukida
tek kad osudjeni pocne da izdrzava krivicnu sankciju.
47.Zabrana napustanja stana
Specifican oblik ogranicenja licne slobode.

kucni pritvor
Moze se odrediti kada postoje neki od alternativno propisanih razloga, iz kojih se moze odrediti i
pritvor.
Kada postoji odgovarajuci zakonski razlog, a sud oceni da nije potrebno da se okrivljenom
odredi pritvor, odnosno da se ista svrha moze postici zabranom napustanja stana, kao blazom
merom,on moze zabraniti okrivljenom da bez odobrenja napusti stan u kojem boravi i odredi
uslove pod kojima ce boraviti u stanu, kao sto su zabrana okrivljenom da koristi telefon i internet

ili da prima druga lica u stan.
Izuzetno u odnosu na ovu zabranu, okrivljeni moze i bez odobrenja napustiti svoj stan sko je to
neophodno radi hitne medicinske intervencije kojoj treba da bude podvrgnut on ili lice sa kojim
zivim u stanu, odnosno radi izbegavanja ili sprecavanja ozbiljne opasnosti po zivot ili zdravlje
ljudi, odnosno imovinu veceg obima.
O odredjivanju ove mere odlucuje sud na predlog javnog tuzioca, a posle potvrdjivanja optuznice
i po sluzbenoj duznosti.
Obrazlozeno resenje o odredjivanju, produzenju ili ukidanju zabrane napustanja stana u toku
istrage donosi sudija za prethodni postupak,a posle podignute optuznice vece.
Ako meru nije predlozio javni tuzilac, a postupak se vodi za kd za koje se goni po sluzbenoj
duznosti, sud ce pre donosenja odluke zatraziti misljenje javnog tuzioca.
slobode.
zalbu. Javni tuzilac moze izjaviti zalbu i protiv resenja kojim je odbijen predlog za odredjivanje
mere.
Zalba ne zadrzava izvrsenje resenja.
Elektronski nadzor kao nacin kontrole postovanja zabrane napustanja stana

Uredjaj za lociranje-odasiljac, na zglob ruke ili noge okrivljenog, odnosno na drugi nacin,
pricvrscuje strucno lice, koje pritom okrivljenom daje detaljna uputstva o nacinu rada uredjaja.
Strucno lice rukuje uredjajem kojim se daljinski prati kretanje okrivljenog i njegov polozaj u
prostoru prijemnik.
Elektronski nadzor obavlja organ drzavne uprave nadlezan za izvrsenje krivicnih sankcija ili
drugi drzavni organ odredjen zakonom.
48.Pritvor, razlozi za odredjivanje pritvora i donosenje odluke o pritvoru
Pritvor predstavlja poseban oblik preventivnog lisenja slobode u toku kp. Najteza mera.
U odnosu na pritvor primenjuju se sledeca osnovna pravila:
1.zakonitost i ultima ratio karakter ovog oblika lisenja slobode u kp-pritvor se moze odrediti:
a) samo pod uslovima predvidjenim u Zakoniku o kp,
b) samo ako se ista svrha ne moze ostvariti drugom merom.
2.hitni karakter pritvora-duznost je svih organa koji ucestvuju u kp i organa koji im pruzaju
pravnu pomoc da trajanje pritvora svedu na najkrace neophodno vreme i da postupaju sa
narocitom hitnoscu ako se okrivljeni nalazi u pritvoru.
3.obavezno oficijelno ukidanje pritvora-u toku celog postupka pritvor ce biti ukinut cim prestanu

razlozi na osnovu kojih je bio odredjen.
Razlozi za odredjivanje pritvora i donosenje odluke o pritvoru

Postojanje osnovne sumnje da je okrivljeni ucinio kd.
Pritvor se moze odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je ucinilo kd, ako uz to,
postoji i neki od sledecih alternativno propisanih razloga:
1.obezbedjenje prisustva okrivljenog,
2.sprecavanje dokazne opstrukcije, koja postoje u 2 oblika:
a) u odnosu na materijalne dokaze ukoliko postoje okolnosti koje ukazuju na to d ace okrivljeni
unistiti, sakriti, izmeniti dokaze ili tragove kd,
b) u odnosu na tzv licne izvore dokaza (koluziona opasnost) ometati postupak uticanjem na
svedoke, saucesnike, prikrivace.
3.preventivni razlozi,
4.sprecavanje ometanja kp zbog tezine kd (uznemirenje javnosti koje moze ugroziti nesmetano i
pravicno vodjenje kp).
Odlucivanje o pritvoru je uvek u nadleznosti suda.
O odredjivinju pritvora odlucuje sud na predlog javnog tuzioca, a posle potvrdjivanja optuznice i
po sluzbenoj duznosti.
Pre donosenja odluke o pritvoru, sud se saslusati okrivljenog o razlozima za odredjivanje
pritvora. Saslusanju mogu da prisustvuju javni tuzilac i branilac. Saslusanje se moze obaviti i u
odsustvu obavestenih lica.
Izuzetno od pravila da sud mora saslusati okrivljenog o razlozima za odredjivanje pritvora pre
nego sto odluci o toj meri, odluka oodredjivanju pritvora moze se doneti i bez saslusanja
okrivljenog, ako postoji neki od sledecih alternativno propisanih razloga:
1.ako uredno pozvani okrivljeni ne dodje, a svoj izostanak ne opravda,
2.ukoliko se nije moglo izvrsiti uredno dostavljanje poziva, a iz okolnosti ocigledno proizilazi da
okrivljeni izbegava prijem poziva,
3.zbog opasnosti od odlaganja.
Ako je pritvor odredjen tako sto sud pre donosenja odluke o pritvoru nije saslusao okrivljenog o
razlozima za odredjivanje pritvora, sud ce u roku od 48h od casa hapsenja saslusati okrivljenog.
Nakon toga odlucuje ostaje li na snazi odluka ili ce se ukinuti pritvor.
Pritvor se odredjuje resenjem nadleznog suda, koje sadrzi:
1.ime i prezime lica koje se pritvara,
2.kd za koje se ono okrivljuje,
3.zakonski osnov za pritvor,
4.vreme na koje je odredjen pritvor,
5.vreme hapsenja,
6.pouku o pravu na zalbu,
7.obrazlozenje osnova i razloga za odredjivanje pritvora,

8.sluzbeni pecat i potpis sudije koji kredjuje pritvor.
Resenje se okrivljenom predaje u casu hapsenja, a najkasnije u roku od 12h od casa pritvaranja.
49.Odredjivanje i trajanje pritvora u odredjenim procesnim stadijumima
Pritvor u istrazi moze se odrediti, produziti ili ukinuti resenjem suda u odgovarajucem
funkcionalnom obliku:
1.sudije za prethodni postupak,
2.vanpretresnog veca.
Resenje o produzenju ili ukidanju pritvora donosi se po sluzbenoj duznosti ili na predlog
stranaka i branioca.
Protiv resenja o pritvoru, stranke i branilac mogu izjaviti zalbu vanpretresnom vecu. Zalba,
resenje i ostali spisi dostavljaju se odmah vanpretresnom vecu, a zalba ne zadrzava izvrsenje
resenja. Vanpretresno vece odluku o zalbi donosi u roku od 48h.
Fakticki rok trajanja pritvora postoji u sledecim situacijama:
a) kada je pritvor odredjen zbog nemogucnosti utvrdjivanja istovetnosti okrivljenog, on traje dok
se ta istovetnost ne utvrdi,
b) kada je pritvor odredjen zbog opasnosti dokazne opstrukcije okrivljenog, on ce trajati samo
dok se ne obezbede dokazi zbog kojih je pritvor odredjen,
v) ukoliko je pritvor odredjen optuzenom koji je jednom vec uredno pozvan na glavni pretres, a
ociglednno izbegava da dodje na glavni pretres i kada tako odredjen pritvor traje do objavljivanja
presude.
Na osnovu resenja sudije za prethodni postupak, okrivljeni se moze zadrzati u pritvoru najvise
3meseca od dana lisenja slobode.
Sudija za prethodni postupak duzan je da i bez predloga stranaka i branioca, po isteku svakih
30dana ispita da li jos postoje razlozi za pritvor i da donose resenje o produzenju ili ukidanju
pritvora.
Vanpretresno vece neposredno viseg suda moze, na obrazlozeni predlog javnog tuzioca, iz
vaznih razloga produziti pritvor najvise za jos 3meseca. To znaci da pritvor u istrazi moze max
trajati 6meseci.
Od predaje optuznice sudu pa do upucivanja okrivljenog na izdrzavanje krivicne sankcije koja se
sastoji u lisenju sloobode, pritvor se moze odrediti, produziti ili ukinuti resenjem veca. Resenje
o odredjivanju, produzenju ili ukidanju pritvora donosi se po sluzbenoj duznosti ili na predlog
stranaka i branioca.
Vece je duzno i da bez predloga stranaka i branioca ispita da li jos postoje razlozi za pritvor i da
donose resenje o produzenju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30dana do potvrdjivanja
optuznice, a po isteku svakih 60dana nakon potvrdjivanja optuznice pa do donosenja prvostepene
presude.
Protiv resenja stranke i branilacmogu izjaviti zalbu, a javni tuzilac moze izjaviti zalbu i protiv

resenja kojim je odbijen predlog za odredjivanje pritvora.
Zalba se moze izjaviti u opstem roku za podnosenje zalbe na resenje, a to je 3dana od dana
dostavljanja resenja.
Pritvor moze trajati do upucivanja okrivljenog na izdrzavanje krivicne sankcije koja se sastoji u
lisenju slobode, a najduze dok ne istekne vreme trajanja krivicne sankcije izrecene u
prvostepenoj presudi.
50.Postupanje sa pritvorenicima
Pravila su regulisana propisima koje donosi minister nadlezan za pravosudje.

Zakonin o kp:
1.utvrdjivanje opsteg pravila postupanja s pritvorenicima (ne smeju se vredjati licnost i
dostojanstvo pritvorenika),
2.utvrdjivanje pravila o minimalnom limitiranju prava pritvorenika (ogranicenja kojima se
sprecavaju odredjene zloupotrebe usmerene na pokusaj bekstva, dokaznu opstrukciju),
3.definisanje pravila o odvajanju odredjenih kategorija pritvorenih lica (u isto prostoriju se ne
mogu zatvarati lica koja su razlicitog pola, koja su ucestvovala u izvrsenju istog kd),
4.definisanje pravila o sudskom nadzoru nad pritvorenim licima, koji ostvaruje sudija za
izvrsenje krivicnih sankcija ili sudija koga predsednik suda odredi, a koji je duzan da najmanje
jednom u 15dana obidje pritvorenike i da se, ako nadje za potrebno, i bez prisustva zaposlenih u
zavodu obavesti kako se pritvorenici hrane, kako se snabdevaju drugim potrebama i kako se sa
njima postupa, te ima duznost da o nepravilnostima uocenim prilikom obilaska zavoda bez
odlaganja obavesti ministarstvo nadlezno za poslove pravosudja, kao i Zastitnika gradnjana itd.
51.Obavestavanje o adresi okrivljenog i izdavanje poternice i objave
Poternicom se obezbedjuje izvrsenje drugih mera, odnosno krivicnoprocesnih radnji koje su

usmerene na obezbedjenje prisustva okrivljenog, i to:
1.naredbe o dovodjenju okrivljenog,
2.resenja o pritvoru,
3.obezbedjenje nastavka izvrsenja neke zavodske krivicne sankcije, u slucaju odbeglog
osudjenika.
Izdavanje poternice moze biti:
1.Fakultativno izdaje se naredbom suda pred kojim se vodi krivicni postupak ako su
kumulativno ispunjeni sledeci uslovi:
a) protiv okrivljenog je pokrenut kp,
b) predmet pokrenutog kp je kd za koje se goni po sluzbenoj duznosti,
v) okrivljeni se nalazi u bekstvu,

g) postoji naredba za dovodjenje okrivljenog ili je odneto resenje o odredjivanju pritvora
okrivljenom.
2.Obavezno izdaje se naredbom upravnika ustanove za izvrsenje kazne zatvora ili ustanove za
izvrsenje zavodske mere odnosno sankcije koja podrazumeva lisenje slobode, iz koje je
okrivljeni pobegao, bez obzira na visinu kazne.
Naredbe se odstavljaju organima policije radi izvrsenja.
Objava se raspisuje na identican nacin kao i poternica, ali se njome ne traze lica, odnosno
okrivljeni, vec odredjeni predmeti, koji po pravilu mogu da imaju dokazni znacaj.
Raspisivanje poternice i objave moze biti u funkciji odredjenog oblika medjunarodjne
krivicnopravne pomoci.
Ministarstvo nadlezno za unutrasnje poslove moze na molbu inostranog organa:
1.raspisati poternicu za licem u pogledu kojeg se sumnja da se nalazi u RS, ako je u molbi data
izjava da ce se u slucaju pronalazenja tog lica zatraziti njegovo izdavanje,
2.raspisati objavu radi prikupljanja potrebnih podataka o pojedinim predmetima ili licima koja su
u vezi sa kd, ako postoji sumnja da se nalaze na teritoriji RS.
Organ koji je naredio izdavanje poternice ili objave duzan je da odmah povuce izdatu poternicu
ili objavu, kada postoje neki od sledecih opciono propisanih razloga:
1.ako se ppronadje trazeno lice ili predmet,
2.kada nastupi zastarelost krivicnog gonjenja ili izvrsenja krivicnih sankcija,
3.ukoliko nastupe drugi razlozi zbog kojih poternica ili obajva nije vise potrebna.
52.Strucna odbrana okrivljenog- branilac u krivicnom postupku: karakter odbrane uz

pomoc branioca- procesna i pravna priroda branioca, pojam branioca i procesno pravni
osnov njegovog pojavljivanja u krivicnom postupku
Okrivljeni se u kp moze braniti sam (licna odbrana) ili uz pomoc branioca (strucna odbrana).
Branilac moze da bude samo advokat.
Pravni osnov za pojavu branioca u kp je dvojak:
1.punomocje kada se radi o izabranom braniocu,
2.resenje organa krivicnog postupka, kada je u pitanju branilac po sluzbenoj duznosti.
Moguce je da jedan branilac brani vise (sa)okrivljenih zajednicki branilac ili da jedan
okrivljeni ima vise branilaca u istom kp.
Vise okrivljenih mogu u istom predmetu imati zajednickog branioca samo ako to ne ometa
strucno, savesno i blagovremeno pruzanje pravne pomoci u odbrani.
Jedan okrivljeni moze istovremeno imati u postupku najvise 5 branilaca, a smatra se da je
odbrana obezbedjena kad u postupku ucestuje jedan od branilaca.
Ako ima vise od 5, mora se u roku od 3dana opredeliti koje ce branioce zadrzati.
Karakter odbrane uz pomoc branioca- procesna i pravna priroda branioca

Kada je rec o procesnoj i pravnoj prirodi branioca, u teoriji se isticu sledeca shvatanja:
1.branilac kao pomagac okrivljenog,
2.branilac kao zastupnik okrivljenog,
3.branilac kao lice koje pruza potporu i podrsku okrivljenom tokom postupka,
4.branilac kao organ pravne pomoci.
Primarni zadatak- zastita interesa okrivljenog u svojstvu njegovog procesnog pomocnika,
branilac istovremeno vrsi i jednu procesnu funkciju os sire drustvene vaznosti.
Pojam branioca i procesno pravni osnov njegovog pojavljivanja u krivicnom postupku

Branilac je pravno obrazovano fizicko lice koje se po pravilu, profesionalno bavi advokaturom i
koje na osnovu izdatog punomocja (izabrani branilac) ili donetog resenja (postavljeni branilac),
zajedno sa okrivljenim ili nezavisno od okrivljenog, ali u njegovom interesu vrsi funkciju
odbrane u kp, odnosno pomaze okrivljenom u odbrani, te se preduzimanjem potrebnih
krivicnoprocesnih radnji koje spadaju u domen njegovih ovlascenja, stara o procesnoj i pravnoj
zastiti prava i interesa okrivljenog u kp.
Procesno-pravni osnov pojavljivanja branioca u kp moze biti dvojak:
1.punomocje za izabranog branioca,
2.sudsko resenje u odnosu na postavljenog branioca.
Resenje o postavljanju branioca donosi predsednik suda pred kojim se vodi kp, ukoliko za to
postoji odredjeni zakonski osnov, bilo da se radi o slucaju obavezne odbrane, kada okrivljeni,
odnosno lica koja imaju pravo angazovanja branioca, nisu uzeli branioca, bilo da je u pitanju
postavljanje branioca na zahtev okrivljenog, koji prema svom imovnom stanju ne moze da snosi
troskove strucne odbrane.
53.Prava i duznosti branioca
Branilac prakticno moze da preduzima sve radnje koje moze vrsiti i okrivljeni, osim onih radnji
za koje je izricito propisano da ih moze vrsiti samo okrivljeni, kao sto je to slucaj sa pravom
okrivljenog na sopstvenu zavrsnu rec na glavnom pretresu kada okrivljeni govori poslednji.
Druga prava branioca, odnosno ona prava koja se odnose samo na njega, a ne izviru iz prava
okrivljenog na odbranu u kp, dele se na 2 osnovne vrste:
1.prava koja branilac ima po osnovu svog pravnog odnosa sa okrivljenim ili drzavom,
2.prava koja branilac ima kao subjekt kp.
Izabrani branilac se sa okrivljenim nalazi u odredjenom pravnom odnosu koji se temelji na
jednoj vrsti ugovora o delu, iz cega proizilaze 2 posebna prava branioca:
1.pravo na nagradu za odbranu u kp, u skladu sa advokatskom tarifom,
2.pravo na naknadu troskova koje je branilac imao tokom ostvarivanja svoje branilacke funkcije
u konkretnom slucaju.
Branilac ima sledeca prava kao subjekt kp:
1.da sa uhapsenim, pre njegovog prvog saslusanja, obavi poverljiv razgovor,

2.da pre prvog saslusanja osumnjicenog procita krivicnu prijavu, zapisnik o uvidjaju, misljenje,
3.da razmatra spise i razgleda predmete koji sluze kao dokaz,
4.da sa okrivljenim koji je u pritvoru na poverljiv nacin razgovara i neometano vodi prepisku,
5.da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje moze preduzeti okrivljeni,
6.da preduzima druge radnje odredjene Zakonikom.
Duznosti branioca
Savesno pruzanje pomoci. Advokat ima duznost da cuva kao tajnu, ono sto mu je stranka kao
svom advokatu poverila.
Obaveza da organu pred kojim se vodi postupak bez odlaganja podnese punomocje, a okrivljeni
moze braniocu dati i usmeno punomocje na zapisnik kod organa pred kojim se vodi postupak.
Duznost predaje punomocja ima jedino izabrani branilac, jer jedino on i poseduje punomocje,
dok je za postavljenog branioca, pravni osnov njegove pojave kao branioca u kp resenje suda.
Branilac je duzan da:
1.pruzi okrivljenom pomoc u odbrani strucno, savesno i blagovremeno,
2.ne zloupotrebi prava u cilju odugovlacenja postupka,
3.upozori okrivljenog na posledice odricanja ili odustajanja od prava,
4.pruza pravnu pomoc okrivljenom u roku od 30dana od dana kada je otkazao punomocje, ako
pre isteka tog roka ne bude izabran branilac.
Ako okrivljeni izjavi organu postupka da odbija branioca postavljenog po sluzbenoj duznosti i
da zeli da se brani iskljucivo sam, onda je branilac po sluzbenoj duznosti duzan da:
1.bude upoznat sa sadrzajem dokaznih radnji i sadrzajem i tokom glavnog pretresa,
2.okrivljenom daje objasnjenja i savete pisanim putem, ako okrivljeni odbija s njim da razgovara,
3.prisustvuje radnjama u postupku i da iznese zavrsnu rec,
4.na zahtev okrivljenog ili uz njegovu izricitu saglasnost izjavi redovni pravni lek i preduzme
druge radnje u postupku.
54.Izuzece branioca
Razlozi su formulisani na 2 nacina:

1.Apsolutni razlozi-obavezno iskljucenje konkretnog lica od mogucnosti da bude branilac u
odredjenom kp. Tu spadaju:
a) lice koje se i samo tereti za kd saokrivljeni,
b) osteceni, bracni drug ili lice sa kojim zivi, srodnik po krvi u prvoj liniji do bilo kog stepena, u
pobocnoj do cetvrtog stepena, ili po tazbini do drugog stepena,
v) lice koje je u istom premetu postupalo kao sudija, javni tuzilac,zastupnik ili drugo lice koje je
preduzimalo radnje u predistraznom postupku.
2.Relativni razlozi-kada postoji mogucnost da lice koje inace ne moze da bude branilac obavlja
tu funkciju, ako se ispuni odredjeni uslov:

a) lice koje je kao svedok pozvano na glavni pretres, osim ako su kumulativno ispunjena 2
uslova:
-ako po pravilima Zakonika ne moze biti ispitano kao svedok ili je oslobodjeno duznosti
svedocenja i
-ukoliko je to lice izjavilo da nece svedociti.
b) branioca saokrivljenog koji se u istom predmetu tereti za isto kd, osim ako organ postupka
zakljuci da to ne bi stetilo interesima odbrane.
55.Slucajevi obavezne strucne odbrane u krivicnom postupku
Okrivljeni, odnosno lice prema kojem se postupak vodi, mora imati branioca u sledecim
situacijama:
1.od prvog saslusanja, pa do pravnosnaznog okoncanja kp, kada se radi o nekom od 3
alternativno propisana razloga:
a) ako je okrivljeni nem, gluv, slep ili nesposoban da se sam uspesno brani,
b) ako se postupak vodi zbog kd za koje je propisana kazna zatvora od 8god ili teza kazna,
v) kada se vodi postupak prema maloletniku.
2.od lisenja slobode pa do pravnosnaznosti resenja o ukidanju mere.
3.od donosenja resenja o sudjenju u odsustvu, pa dok sudjenje u odsustvu traje, ako se
okrivljenim sudi u odsustvu.
4.ako se glavni pretres odrzava u odsustvu okrivljenog zbog nesposobnosti koju je sam
prouzrokovao, okrivljeni mora imati branioca.
5.ako je zbog narusavanja reda udaljen iz sudnice do zavrsetka dokaznog postupka ili zavrsetka
glavnog pretresa.
6.ako se protiv okrivljenog vodi postupak za izricanje mere bezbednosti obaveznog
7.od pocetka pregovora sa javnim tuziocem o zakljucenju odgovarajuceg stranackog sporazuma
pa do donosenja odluke suda o sporazumu.
56.Izabrani branilac
Pravni osnov za izabranog branioca je punomocje koje mu daje sam okrivljeni ili neko od
okrivljenom bliskih lica.
Jednog ili vise branilaca moze izabrati i punomocjem ovlastiti okrivljeni sam, ili njegov zakonski
zastupnik, bracni drug, srodnik po krvi u prvoj liniji, usvojitelj, usvojenik, brat, sestra, hranitelj,
lice sa kojim zivi, osim ako se tome okrivljeni izricito protivi.
Okrivljeni moze dati braniocu i usmeno punomocje izjavom na zapisnik kod organa postupka.

57.Odbrana siromasnih i branilac po sluzbenoj duznosti
Okrivljenom koji prema svom imovinskom stanju ne moze da plati nagradu i troskove branioca
bice na njegov zahtev postavljen branilac iako ne postoje razlozi za obaveznu odbranu, ako se
kp vodi za kd za koje se moze izreci kazna zatvora preko 3god ili ako to nalazu razlozi
pravicnosti, a u tom slucaju, troskove odbrane padaju na teret budzetskih sredstava suda. Radi se
o tzv siromaskom pravu.
O zahtevu okrivljenog da mu se postavi branilac odlucuje sud u odgovarajucem funkcionalnom
obliku, zavisno od faze kp:
1.sudija za prethodni postupak,
2.predsednik veca,
3.sudija pojedinac, a branioca resenjem postavlja predsednik suda pred kojim se vodi postupak
po redosledu sa spiska advokata koji dostavlja nadlezna advokatska komora.
Branioca postavlja javni tuzilac kada je rec o istrazi koju on vodi, odnosno do pocetka sudske
faze postupka, a nakon toga, branioca postavlja predsednik suda.
Advokatska komora je duzna:
1.da u spisku koji dostavlja sudu navede datum upisa advokata u imenik advokata,
2.da prilikom sastavljanja spiska vodi racuna o tome da prakticni ili strucni rad advokata u
oblasti krivicnog prava daje osnova za pretpostavku da ce odbrana biti delotvorna.
Spisak Advokatske komore objavljuje se na internet stranici i oglasnoj tabli nadlezne advokatske
komore i suda.
Branilac postavljen po sluzbenoj duznosti moze traziti da bude razresen samo iz opravdanih
razloga.
58.Prestanak statusa branioca u krivicnom postupku
Status branioca u kp svodi se na prestanak prava i duznosti branioca u konkretnom kp, do cega
dolazi alternativno u slucaju:
1.opoziva ili otkaza punomocja ili
2.razresenjem branioca.
Razlikuje se razresenje:
1.izabranog branioca, kada postoji neki od razloga:
a) ako postoji neki od razloga za izuzece branioca,
b) ukoliko branilac posle opomene i izrecene novcane kazne nastavi da narusava red,
v) ako protiv branioca bude pokrenut kp zbog osnovane sumnje da je u vezi sa istim predmetom
ucinio kd,
g) ako je braniocu ponovo dato punomocje nakon opoziva ili otkaza punomocja, a do toga je
doslo u cilju zloupotrebe prava usmerene na odugovlacenje kp,

d) ukoliko se radi o zajednickom braniocu,
dj) ako se okrivljeni koji ima vise od 5 branilaca ne opredeli u skladu sa zakonskim pravilima
koje ce branioce zadrzati.
2.branioca koji je postavljen po sluzbenoj duznosti:
a) ako postoji neki od razloga za izuzece branioca,
b) ukoliko branilac posle opomene i izrecene novcane kazne nastavi da narusava red,
v) ako protiv branioca bude pokrenut kp zbog osnovane sumnje da je u vezi sa istim predmetom
ucinio kd,
g) ukoliko okrivljeni ili lice koje za okrivljenog moze da za okrivljenog uzme branioca, angazuje
drugog branioca,
d) ako branilac ne pruza strucnu, savesnu i blagovremenu pomoc,
dj) ukoliko su prestali da postoje razlozi za odbranu siromasnih (promena imovinskog stanja).
O razresenju branioca odlucuje sud u odgovarajucem funkcionalnom obliku, zavisno od faze kp:
1.sudija za prethodni postupak,
2.predsednik veca,
3.pretresno vece, odnosno sudija pojedinac.
Pre donosenja odluke sud je duzan da pozove okrivljenog i branioca da se o razlozima za
razresenje izjasne u roku od 24h i priloze dokaze za svoje tvrdje, kao i da ih upozori da ce u
slucaju da izjasnjenje izostane ili da uz njega ne budu prilozeni dokazi, odluka biti doneta na
osnovu raspolozivih podataka.
Zalba protiv resenja o razresenju branioca ne zadrzava njegovo izvrsenje, a protiv resenja o
razresenju branioca zbog postojanja razloga za izuzece branioca, zalba nije dozvoljena.
Moguca je i zamena branioca u kp, koja se sastoji u promeni lica koje vrsi branilacku funkciju,
tako da se umesto jednog lica koje je bilo branilac u konkretnom kp, kao branilac u tom postupku
pojavljuje drugo lice.
Advokatu funkcija branioca u konkretnom kp, po logici stvari prestaje okoncanjem kp zbog koga
je angazovan, odnosno postavljen. Pored toga, izabranom braniocu branilacka funkcija moze
prestati i opozivom punomocja sto je moguce u svim fazama kp.
59.Neki oblici specijalizacije branioca
Specijalizovanost branioca moze postojati u 2 oblika:

1.Prvi oblik je faktickog karaktera- ogleda se u tome da se odredjeno lice de facto pretezno ili
cesto bavi odredjenom oblascu prava ili odredjenom vrstom postupka, te kroz praksu stice
odgovarajuca znanja, koja moze proucavanjem literature, posecivanjem odgovarajucih seminara
I na druge nacine, manje ili vise sistematski negovati i produbljivati.
2.Drugi oblik je formalnog karaktera- odlikuje se time sto se odgovarajucim formalnim
potvrdama, a nakon sto je odredjeno lice ispunilo odredjene projektovane obaveze poput
posecivanja odgovarajucih predavanja, polaganja testova znanja, potvrdjuje njegova

specijalizovanost u odredjenoj oblasti.
Zakon o maloletnim uciniocima kd i krivicnopravnoj zastiti maloletnih lica- za advokate se
zahteva da poseduju odgovarajucu potvrdu sveoje specijalizovanosti, sto predstavlja vid
formalne specijalizacije.
U nasem pravu specijalizovani advokati kao branioci moraju postupati jedino u postupku prema
maloletnicima, dok to ne vazi u nekim drugim postupcima (kd organizovanog kriminala) za koje
je zakonodavac inace propisao odredjene oblike specijalizacije krivicnog suda i javnog
tuzilastva.
Kada su u pitanju slucajevi postavljanja branioca po sluzbenoj duznosti, u Zakoniku o kp se ne
postvalju neki posebni uslovi za advokata koji se u Zakonikom odredjenim situacijama postavlja
okrivljenom, tj dovoljno je da se radi o advokatu i da se postuje odredjeni redosled prema spisku
koji predsedniku suda dostavlja nadlezna advokatska komora.
To nije dobro, jer bi se u stvari, morao postaviti samo onaj branilac koji je zaista sposoban da
okrivljenom pruzi adekvatnu pravnu pomoc u konkretnom slucaju.
60.Pojam i vrste predmeta krivicnog postupka glavni predmet krivicnog postupka (causa
criminalis)
Predmeti kp predstavljaju pitanja koja se resavaju u kp i povodom kojih sud donosi odredjene
odluke u kp.
S obzirom na karakter pitanja koja se resavaju u kp i koja su, istovremeno i predmet odlucivanja
krivicnog suda, moguce je govoriti o:
1.glavnom predmetu kp,
2.sporednim predmetima kp.
Glavni predmet kp se odnosi na kd koje se stavlja na teret okrivljenom protiv koga se vodi
postupak, zbog postojanja procesno relevantnog stepena sumnje da je to delo ucinio, dok u
sporedne predmete (pitanja koja se odnose na materiju koja ima odgovarajuce znacenje u
konkretnom postupku i povezana je na odredjeni nacin sa glavnim predmetom kp, ali ipak ne
spada neposredno u problematiku kd o kome se donosi odluka u kp) kp spadaju:
a) prethodna (prejudicijalna) pitanja,
b) pitanja koja se odnose na imovinsko-pravni zahtev,
v) pitanja koja se ticu troskova kp.
Glavni predmet kp- causa criminalis

Predstavlja osnovnu svrhu vodjenja same procedure i njegov karakter primarnosti u odnosu na
druga pitanja koja se postavljaju, odnosno koja je moguce postaviti u kp.
Osnovna svrha kp je resavanje glavnog predmeta, odnosno kd koje se stavlja na teret
okrivljenom, tj u odnosu na koje postoje dokazi iz kojih izvire osnovana sumnja da ga je
okrivljeni ucinio.

Osnovni cilj kp je utvrdjivanje postojanja ili nepostojanja kd koje je predmet optuzbe, odnosno
koje se stavlja na teret licu protiv koga se vodi kp.
Iz vaznosti i primarnosti glavnog predmeta kp, proizilazi i da se uvek kada se govori o
predmetu kp, misli na glavni predmet, uz koji se mogu, ali ne moraju, ili ne moraju
istovremeno, resavati i sporedna pitanja.
KD je ono delo koje je zakonom predvidjeno kao kd, koje je protivpravno i koje je skrivljeno. U
osnovne elemente opsteg pojma kd spadaju:
1.predvidjenost kd zakonom,
2.protivpravnost odredjenog dela,
3.krivica u odnosu na ucinjeno kd.
Izostanak drustvene opasnosti (materijalni element kd), nije od veceg znacaja za krivicnopravnu
dogmatiku.
Krivica (vinost)
Nece postojati kd ukoliko je iskljucena protivpravnost ili krivica, iako postoje sva obelezja kd
odredjena zakonom.
61.Prethodna (prejudicijalna) pitanja
U sporedne predmete kp spadaju:

a) prejudicijalna (prethodna) pitanja,
b) pitanja koja se odnose na imovinskopravni zahtev,
v) pitanja koja se ticu troskova nastalih u krivicnom postupku.
Prethodna pitanja i imovinskopravni zahtev su fakultativni sporedni predmeti kp, jer se o njima
ne mora obavezno resavati u svakom kp, s obzirom da se u kp uopste ni ne mora pojaviti bilo
kakvo prethodno pitanje niti ovlasceno lice mora uvek podneti imovinskopravni zahtev, a pri tom
nekim kd ni ne nastaje imovinskopravna posledicam koja bi uopste mogla i da bude predmet
takvog zahteva.
Troskovi kp predstavljaju obavezni sporedni predmet kp, jer je sud duzan da u svakom slucaju
donese odgovarajucu odluku o troskovima u kp.
Prethodna pitanja moraju po svom karakteru da budu pravna, ona nikada nisu cinjenicne prirode.
Npr kod kd kradje, ali i kod drugih imovinskih delikata, kao prethodno pitanje moze se postaviti
pitanje prava svojine na odredjenoj stvari, odnosno potreba odredjivanja titular tog prava.
Sud koji vodi kp moze po odredbama koje vaze za dokazivanje u kp resiti odredjeno pravno
pitanje ako su kumulativno ispunjeni sledeci uslovi:
1.primena krivicnog zakona zavisi od nekog pravnog pitanja,
2.za resavanje tog pitanja je inace nadlezan odredjeni subjekt drzavne vlasti i to:
a) sud u nekom drugom postupku,
b) neki drugi drzavni organ.
3.resenje tog pravnog pitanja od strane krivicnog suda prema odredbama koje vaze za

dokazivanje u kp ogranicenog je procesnopravnog efekta, tako da ono ima dejstvo samo za
krivicni predmet koji taj sud raspravlja, odnosno o kome donosi odluku.
Odluke drugih drzavnih organa u odnosu na prethodna pitanja nisu obavezujuce za krivicni sud u
pogledu resavanja glavnog predmeta kp. Ako je o kakvom prethodnom pitanju odluku vec doneo
sud u nekom drugom postupku ili je odluku doneo dugi drzavni organ, takva odluka ne veze
krivicni sud u pogledu ocene da li je ucinjeno odredjeno kd.
62.Imovinskopravni zahtev, lica ovlascena na podnosenje imovinskopravnog zahteva i

predmet imovinskopravnog zahteva
Iz cinjenice da je ucinjeno kd, odnosno protivpravno delo koje je zakonom propisano kao kd,
proizilazi niz posledica, od kojih su neke krivicnopravne i u vezi kojih se vodi kp, ali su neke
posledice gradjanskopravnog karaktera, a ucinjeno kd moze proizvesti i druge pravne efekte.
Posledice gradjanskopravnog karaktera, kao sto je npr pricinjena steta kd, imaju po pravilu svoje
civilnopravne efekte, a pitanja tog tipa se resavaju u odredjenom gradjanskom tipu postupka,
odnosno pre svega u parnicnom postupku, ali se pod odredjenim uslovima, ta pitanja mogu
resavati u i okvirima kp.
Svrha kp je ostvarenje odredjenog javno-pravnog zahteva.
Osteceni, kao individual ima i svoj dodatni interes, koji se ogleda, kako u njegovoj teznji da
krivac bude kaznjen, tako i u nastojanju da se namire njegovi odredjeni imovinski interesi, koji
su ugrozeni ili provredjeni ucinjenim kd.
Namirenje takvih interesa ostecenog ipak nije primarni zadatak kp, ali se omogucava da se i
takvi interesi ostvaruju u kp, ali samo pod odredjenim uslovima, koji se svode na mogucnost, da
se takve odluke koje sustinski nisu krivicnopravnog karaktera, mogu doneti bez vecih teskoca.
Imovinskopravni zahtev koji je nastao usled izvrsenja kd, raspravice se na predlog ovlascenih
lica u kp, ako se time ne bi odugovlacio ovaj postupak.
Zahtev da se takvim raspravljanjem ne bi znatno odugovlacio kp predstavlja osnovni uslov za
odlucivanje u kp o imovinskopravnom zahtevu.
Do raspravljanja imovinskopravnih pitanja nikada nece doci oficijelno od strane suda, vec je
neophodan procesni uslov postojanje konkretnog predloga ovlascenog lica.
Lica ovlascena na podnosenje imovinskopravnog zahteva i predmet imovinskopravnog zahteva

Predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u kp moze podneti lice koje je ovlasceno da
takav zahtev ostvaruje u parnicnom postupku.
Po pravilu je to lice identicno ostecenom u kp, ali to ne mora uvek da bude slucaj.
Ako su usred kd ostecena drzavna ili drustvena sredstva nadlezan javni pravobranilac.
Podnosilac imovinskopravnog zahteva duzan je da odredjeno oznaci svoj zahtev, sto znaci da ga
precizira pre svega u smislu predmeta na koji se odnosi, te da podnese dokaze.
Predmet zahteva moze da bude trojak, te se odnositi na:

a) naknadu stete,
b) povracaj stvari,
v) ponistaj odredjenog pravnog posla.
S obzirom da najveci broj ucinjenih kd prouzrokuje stetu i najveci deo imovinskopravnog
zahteva se odnosi na naknadu stete.
Steta se moze odnositi na zaista (fakticku) pretrpljenu stetu, odnosno nastalu imovinsku pasivu
ili izgubljenu dobit, odnosno uzrocno-posledicno realno ocekivani nastanak imovinske pasive.
Znaci steta moze biti materijalna i nematerijalna, odnosno moralna.
Povracaj stvari ce se traziti onda kada se posledica odredjenog kd ogleda u protivpravnom
oduzimanju odredjene stvari, kao npr kod kradje, razbojnistva..Smatra se da je povracaj stvari u
osnovi najpotpuniji oblik obestecenja, jer onda kada se takav imovinskopravni zahtev dosudi i
izvrsi, dolazi do potpune restitucije prava ostecenog koje je izvrsenjem kd bilo povredjeno.
Ponistaj odredjenog pravnog posla ce biti predmet imovinskopravnog zahteva, ako je kao jedina
ili kao jedna od posledica odredjenog kd, doslo do zakljucenja odredjenog pravnog posla, kao
npr kod prevare, iznude..
63.Postupak ostvarivanja imovinskopravnog zahteva i odluke suda o njemu
Predlog za ostvarivanje ovog zahteva se moze podneti u bilo kojoj fazi kp.
Imovinskopravni zahtev se podnosi organu postupka, sto se moze uciniti najkasnije do zavrsetka
glavnog pretresa pred prvostepenim sudom.
Ako ovlasceno lice nije podnelo ovaj zahtev do podizanja optuzbe, obavestice se da gamoze
podneti do zavrsetka glavnog pretresa, a ko je usled kd ili protivpravnog dela koje je u zakonu
odredjeno kao kd ostecena javna svojina, a zahtev nije stavljen, sud ce o tome obavestiti javnog
pravobranioca.
Lica koja su ovlascena da podnesu ovaj zahtev, imaju i pravo da njime raspolazu, tako da mogu
do zavrsetka glavnog pretresa odustati od zahteva u kp i ostvariti ga u parnicnom postupku.
Odustanak od zahteva je neopoziv, sto znaci da se nakon odustanka od njega on vise ne moze
ponovo podneti.
Ogran postupka u vezi sa podnesenim zahtevom preduzima 2vrste aktivnosti:
1.saslusava okrivljenog o cinjenicama u vezi sa zahtevom,
2.proverava okolnosti koje su od vaznosti za njegovo utvrdjivanje.
Na predlog lica koje je ovlasceno da podnese imovinskopravni zahtev, mogu se u kp, po
odredbama zakona koji uredjuje postupak izvrsenja i obezbedjenja, odrediti privremene mere
obezbedjenja imovinskopravnog zahteva nastalog usled izvrsenja kd ili protivpravnog dela koje
je u zakonu odredjeno kao kd.
O predlogu da se odrede privremene mere odlucuje resenjem sud u odgovarajucem
funkcionalnom obliku, zavisno od stadijuma kp:
1.u istrazi sudija za prethodni postupak,

2.posle podignute optuznice vece.
Zalba protiv resenja o privremenim merama ne zadrzava izvrsenje resenja.
Odluku o zahtevu donosi sud.
S obzirom na nacin okoncanja kp, odnosno vrstu odluke suda u odnosu na glavni predmet
postupka, te konkretnu dokaznu problematiku u odnosu na podneseni zahtev, moguce su sledece
sudske odluke o tom zahtevu:
1.kada sud donese oslobadjajucu ili odbijajucu presudu ili kada donese resenje o obustavi kp, on
ce uputiti ovlasceno lice da svoj zahtev moze ostvariti u parnicnom postupku,
2.ako je sud doneo osudjujucu presudu ili resenje o izricanju mere bezbednosti obaveznog
psihijatrijskog lecenja, on moze doneti potpunu ili parcijalnu pozitivnu odluku o zahtevu ukoliko
podaci kp pruzaju pouzdan osnov za takvo odlucivanje, tako da sud moze:
a) dosuditi zahtev u celini,
b) dosuditi zahtev delimicno, a za visak uputiti ovlasceno lice na vodjenje parnicnog postupka.
3.bez obzira na to sto je sud doneo osudjujucu presudu ili resenje o izricanju mera bezbednosti,
on ce ovlasceno lice uputiti da zahtev u celini moze ostvariti u parnicnom postupku.
Ako se zahtev odnosi na povracaj stvari, sud ce u presudi odrediti da se stvar preda ostecenom,
ukoliko kumulativno ustanovi 2 cinjenice:
1. Pravnosvojinsku pripadnost stvari osteceni je njen vlasnik,
2. Mesto drzavine stvari.
Ukoliko se zahtev odnosi na ponistaj odredjenog pravnog posla, a sud ustanovi da je zahtev
osnovan, on ce u presudi izreci potpuni ili delimicni ponistaj tog pravnog posla. Treba da je u
osnovi imovinskopravni karakter pravnog posla.
Odredjene stvari se predaju ostecenom i pre zavrsetka kp ako su kumulativno ispunjena 2 uslova:
1.radi se o stvarima koje nesumnjivo pripadaju ostecenom,
2.te stvari ne sluze kao dokaz.
Ako se vise ostecenih spore o svojini stvari, uputice se na parnicni postupak, a sud ce u
krivicnom postupku odrediti samo cuvanje stvari kao privremenu meru obezbedjenja.
64.Troskovi krivicnog postupka, pojam troskova krivicnog postupka i njihova struktura
Predstavljaju kako sporedni, tako i obavezni predmet kp, jer je krivicni sud duzan daa u svakom
slucaju donese odluku o troskovima postupka.
To su izdaci ucinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog zavrsetka.
Obuhvataju:
1.Troskove koji se isplacuju unapred iz sredstava organa koji vodi kp (predujmljeni troskovi), a
naplacuju se docnije od lica koja su shodno odredbama Zakonika duzni da ih naknade. Tu
spadaju:
a) troskovi za svedoke, vestake, savetnike..
b) troskovi prevoza okrivljenog,

v) izdaci za dovodjenje okrivljenog,
g) putni troskovi sluzbenih lica,
d) troskovi tehnickog pregleda vozila, analize bioloskih uzoraka..
dj) nuzni izdaci postavljenog branioca.
2.Troskove koje snose stranke ili osteceni tokom kp, a koji kasnije ili definitivno padaju na teret
lica koje ih je snosilo i tokom postupka, ili se, takodje naplacuju docnije od lica koja su shodno
odredbama Zakonika duzni da ih naknade. Tu spadaju:
a) nagrade vestaku, savetniku..
b) nuzni izdaci ostecenog i njegovog zakonskog zastupnika, kao i nagrada i nuzni izdaci
njegovog punomocnika.
3.Pausalni iznos za troskove koji nisu obuhvaceni prethodnim nabrajanjem, a koji se odredjuju
prema trajanju i slozenosti postupka i imovnom stanju lica obaveznog da plati taj iznos.
(troskovi stenografskog belezenja tokom glavnog pretresa)
Potpuniji propis o visini pausalnog iznosa, odnosno nacinu njegovog odredjivanja donosi Vlada
RS.
65.Odluke o troskovima krivicnog postupka i odredjivanje subjekta koji ce ih definitivno

snositi
Sud je duzan da uvek donese odluku o troskovima kp u kojoj ce se shodno zakonskim pravilima
resiti koje lice je duzno da snosi troskove u odredjenom iznosu.
Ono lice koje je bilo duzno da odredjene troskove snosi tokom postupka, ne mora da ih i
definitivno snosi.
Pitanje definitivnog snosenja troskova kp zavisi od vrste odluke suda, ali i drugih faktora, poput
eventualnog postojanja krivice odredjenog lica za nastanak konkretnih troskova.
Posebna pravila definitivnog snosenja odredjenih troskova nisu vezana za konacan ishod kp i
odnose se na:
1.slucaj obavezne odbrane u predistraznom postupku u vezi saslusanja osumnjicenog
troskove postupka koji se odnosi na nagradu i nuzne izdatke branioca koga je odredila policija,
isplacuje taj organ,
2.troskove koji se odnose na prevodjenje i tumacenje, a koja se naplacuju od lica koja su duzna
das nose troskove kp,
3.troskove do kojih je doslo krivicom odredjenih lica bez obzira na ishod kp, snose troskove
svog dovodjenja, odlaganja i druge troskove postupka snose troskove svog postupka koje su
prouzrokovali svojom krivicom,
4.troskove siromasnih.
Odluka o troskovima moze biti sadrzana u odluci kojom je okoncan kp presudi ili u resenju
koje odgovara presudi, sto je pravilo, ili po izuzetku u posebnom resenju.
Posebno resenje o troskovima kp donosi se u sledecim slucajevima:

1.ako nedostaju podaci o visini troskova, posebno resenje o njihovoj visini donece predsednik
veca ili sudija pojedinac kada se ti podaci pribave,
2.kada se odlucuje o troskovima do kojih je doslo krivicom odredjenih lica, osim ako se radi o
troskovima koje snosi privatni tuzilac i okrivljeni, koji se odredjuju u odluci o glavnoj stvari, o
zalbi protiv tog posebnog resenja odlucuje vanpretresno vece,
3.ako se posle donosenja odluke o troskovima utvrdi potreba da s okrivljeni u celini ili delimicno
oslobodi duznosti snosenja troskova kp i tada predsednik veca posebnim resenjem oslobanja
okrivljenog od te obaveze,
4.ukoliko se radi o licu koje je pravnosnaznom presudom osudjeno za kd laznog prijavljivanja, a
koje se tada posebnim resenjem obavezuje da snosi troskove kp do kojih je doslo usled
podnesene lazne krivicne prijave, kada to resenje na predlog javnog tuzioca donosi vanpretresno
vece.
Opste pravilo o definitivnom snosenju troskova kp u osnovi se zasniva na pitanju uspesnosti
optuzbe, tako da ce u vecini situacija okrivljeni snositi troskove kp, ako je oglasen krivim.
Ako u slucaju da su donesene odluke povoljne za okrivljenog zahtev za naknadu nuznih izdataka
okrivljenog, kao i nuznih izdataka i nagrade branioca, ne bude usvojen ili sud o njemu ne donese
odluku u roku od 3 meseca od dana podnosenja zahteva, okrivljeni i branilac imaju pravo da
svoja potrazivanja ostvaruju u parnicnom postupku protiv RS.
Kada su u pitanju kd za koja se goni po privatnoj tuzbi, troskove koji se u postupku za oficijelna
kd isplacuju unapred iz sredstva organa koji vodi postupak, nuzne izdatke ostecenog i njegovog
zakonskog zastupnika, kao i nagradu i nuzne izdatke njegovog punomocnika snosi privatni
tuzilac, ukoliko njegova tuzba nije imala procesnog uspeha.
Privatni tuzilac nece snositi navedene troskove kp jedino ako je postupak obustavljen.
Ako je postupak obustavljen usled odustanka od tuzbe, okrivljeni i privatni tuzilac se ne mogu
poravnati u pogledu njihovih medjusobnih troskova.
Kada je rec o kd koja se gone po predlogu ostecenog, pravilo je da osteceni koji je odustao od
predloga za gonjenje snosi troskove kp, osim ako okrivljeni nije izjavio da ce ih sam snositi.
Sud moze maloletnika obavezati na placanje troskova kp samo ako je maloletniku izrekao kaznu
maloletnickog zatvora, a ako je prema maloletniku izrecena vaspitnamera ili je postupak
obustavljen, troskovi postupka padaju na teret budzetskih sredstava.
Ako maloletnik ima prihode i imovinu, sud moze odrediti da sam maloletnik plati troskove kp,
sto je moguce u 2 situacije:
1.kada je sud maloletniku izrekao vaspitnu meru,
2.kada je vece za maloletnike naslo da nije celishodno izreci maloletniku ni kaznu maloletnickog
zatvora, niti vaspitnu meru.

66.Pojam dokaza i osnovni dokazni instituti
Zakonik o kp ne sadrzi pojam dokaza.

Pojam dokaza predstavlja jedno od najslozenijih teorijskih pitanja kpp-a i ovom prilikom se
necemo upustati u sire razmatranje te problematike, vec cemo se ograniciti na osnovno
pojmovno definisanje dokaza.
Dokazi predstavljaju podatke cinjenicne prirode, koji proizilaze iz krivicnoprocesnih radnji koje
su preduzeli subjekti kp, na temelju kojih se izvode krivicnopravno relevantni zakljucci u
pogledu bitnih elemenata kd, te izbora, odnosno mere konkretne krivicne sankcije, kada su za to
ispunjeni potrebni materijalni i procesni uslovi ili se zahvaljujuci tim podacima izvode
krivicnopravno i krivicnoprocesno relevantni zakljucci organa kp, a takvi zakljucci suda se u
procesnom smislu uoblicavaju u okviru odluke kojom se na zakonski regulisan nacin resave
predmet kp.
Dokazi su u funkciji dokazivanja, koje predstavlja preduzimanje potrebnih radnji u kp, odnosno
koriscenje potrebnih dokaznih sredstava, radi sticanja ubedjenja od strane organa postupka u
pogledu postojanja ili nepostojanja odredjenih relevantnih cinjenica, te utvrdjivanja relevantnog
cinjenicnog stanja, na temelju kojeg se donosi odluka o predmetu kd.
Da bi se postojanje odredjene cinjenice dokazalo, potrebno je da se dokazi koji se odnose na te
cinjenice, koje predstavljaju predmet dokazivanja, izvedu na odgovarajuci nacin u kp, te je zatim
neophodno da sud oceni izvedene dokaze i tako stekne svoje ubedjenje u postojanje ili
nepostojanje odredjenih cinjenica, odnosno formulise svoj dokazni zakljucak, koji se potom
obrazlaze u odluci suda, donesenoj na osnovu izvedenih dokaza.
Sud je slobodan u oceni dokaza, ali ne moze koristiti svaki izvor saznanja kao dokazno sredstvo.
(vracari, poligraf, nakroanaliza)
Razliciti dokazni instituti-pojmovi koji su povezani sa dokazima i dokazivanjem. Tu pre svega
spada pitanje mogucih teorijskih podela dokaza, ali i predmet dokazne zabrane, te utvrdjivanje
razlicitih zakonski utvrdjenih stepena sumnje.
67.Teorijske podele dokaza
Dva nacina teorijskog kategorisanja dokaza:

1.materijalnog karaktera, jer njegov kriterijum pociva na sadrzini dokaza i njihovom logickom i
saznajnom znacenju (posredni i neposredni dokazi),
2.moze se shvatiti kako u cisto procesnom smislu, tako i mesovitom, odnosno materijalnom
pogledu (dokazi optuzbee i dokazi odbrane).
Posredni i neposredni dokazi

Ukoliko je veza izmedju izvora saznanja i relevantne cinjenice direktna, radi se o neposrednim
dokazi, dok su u slucaju indirektne veze, u pitanju posredni dokazi.

Cesto se samo neposredni dokazi tretiraju kao pravi ili relevantni dokazi, dok se posredni dokazi
smatraju samo indicijama, odnosno indicije predstavljaju sinonim za posredne dokaze ili tzv
osnove podozrenja.
Primer za odredjenu cinjenicu kao indiciju, bi bio i motiv za izvrsenje odredjenog kd.
Tako npr, ukoliko je utvrdjeno da je odredjeno lice nasilno preminulo, te ustanovljeno na temelju
tragova na mestu dogadjaja, izvrsenoj obdukciji, da se po svemu sudeci, radi o ubistvu, cinjenica
da je neko drugo lice imalo motiv je samo indicija da je mozda bas to lice ubica.
Tim cinjenicama se ne moze odreci bilo kakav dokazni znacaj, jer one u sklopu sa drugim
cinjenicama, odnosno dokazima, mogu doprineti utvrdjivanju potpunog cinjenicnog stanja.
Sustinska razlika izmedju indicija, tj posrednih dokaza i neposrednih dokaza je u njihovoj
saznajnoj vrednosti, odnosno logickom znanjenju.
Neposrednim dokazom se moze ostvariti kategoricni zakljucak, dok je na osnovu posrednih
dokaza moguca samo hipoteticka konkluzija.
Zakonodavac je sudu potpuno prepustio, da na temelju nacela slobodne ocene dokaza, te u
skladu sa svojim slobodnim uverenjem, sam proceni sta je dokaz i kakav je njegov realni dokazni
kredibilitet u svakom konkretnom slucaju.
Sud nije duzan da bilo koju cinjenicu tretira kao dokaz, on mora ex officio da poklanja jednaku
paznju kako dokazima optuzbe, tako i onima koji idu u prilog odbrani u kp. Ima obavezu da
svoje dokazne zakljucke obrazlozi, objasni, opravda.
Dokazi optuzbe i dokazi odbrane, te indiferentni dokazi u odnosu na osnovne stranacke funkcije
Kriterijum za ovakvu podelu moze biti cisto procesne prirode, koji se subjekt predlozzio za
izvodjenje odredjenih dokaza, da li odredjeni dokazni predlog potice od ovlascenog tuzioca,
odnosno punomocnika ostecenog kao tuzioca ili privatnog tuzioca ili je potekao od okrivljenog,
odnosno njegovog branioca.
Sud moze i po sopstvenoj inicijativi da naredi izvodjenje odredjenog dokaza, potpuno nezavisno
od bilo cijeg predloga, isto kao sto dokazni predlozi ni inace sud ne obavezuju, odnosno sud ih
ne mora usvojiti, pa je i to razlog da se podela dokaza na dokaze optuzbe i dokaze odbrane, ne
moze apriorno temeljiti na kriterijumu subjekta koji je predlozio izvodjenje odredjenog dokaza.
U teoriji se ponekad razlikuju 2 dijametralno suprotne vrste dokaza:
a) okrivljujuci dokazi, koji podrzavaju tezu tuzioca (optuzna verzija),
b) opravdavajuci (oslobadjajuci) dokazi, koji potvrdjuju tezu odbrane, odnosno oni dokazi koji u
celini ili delimicno negiraju optuzbu, te olaksavaju polozaj okrivljenog.
Dokazi koji se odnose na okolnosti potrebne za ocenjivanje dusevne razvijenosti maloletnika,
upoznavanje njegove licnosti i prilika u kojima zivi, sto sud u postupku prema maloletnicima
utvrdjuje po sluzbenoj duznosti, a niko ne moze biti oslobodjen od obaveze svedocenja o tim
okolnostima, koje pri tom, nisu direktno povezane ni sa pitanjem optuzbe, niti funkcijom
odbrane u tom postupku.

68.Predmet dokazivanja i cinjenice koje se ne dokazuju u krivicnom postupku
Predmet dokazivanja su cinjenice koje su relevantne za donosenje sudske odluke o predmetu kp.
Imaju direktan krivicno pravni znacaj.
Njima se resavaju pitanja kd, krivicne sankcije, ako su ispunjeni potrebni uslovi za njeno
izricanje.
Predmet dokazivanja se u krivicnoprocesnoj literature tradicionalno oznacava kao tema
dokazivanja ili predmet dokaza, za koju se istice da su to sve one vazne ili relevantne
cinjenice, od kojih zavisi pojedina sudska odluka u konkretnom krivicnopravnom sporu.
Rec spor je vise vezan za gradjanski postupak.
Cinjenice se mogu objasniti kao pojave u stvarnosti u kojima se sastoje uslovi materijalnog
krivicnog prava za primenu krivicne sankcije u konkretnom slucaju i uslovi procesnog prava za
vodjenje kp i vrsenje procesnih radnji.
Uslovi materijalnog kp se odnose ne samo na primenu krivicne sankcije, vec uopste na bilo koje
drugo pitanje materijalnog kp. (problematika kd, krivice za delo koje je protivpravno, kao
subjektivne komponente odredjene deliktne delatnosti, odnosno kaznjivog cinjenja ili
necinjenja).
Odredjene cinjenice su nacelno iskljucene kao predmet dokazivanja:
1.Cinjenice koje se odnose na nesto, sto je u skladu sa naucnim i prirodnim zakonima, te
logickim pravilima, apsolutno nemoguce nisu predmet dokazivanja. (DNK je pre spadao u
domen naucne fantastike).
2.Notorne ili opstepoznate cinjenice nisu predmet dokazivanja (svima poznate).
3.Dokazivanje odredjenih cinjenica moze biti zakonom iskljuceno (cinjenice koje spadaju u
domen drzavne, vojne ili sluzbene tajne).
4.Neke cinjenice same po sebi ne mogu da budu predmet dokazivanja, ali se one po pravilu
pretpostavljaju kao istinite, ali ako se pojavi osnov za njihovo protivno tumacenje, moguce je da
postanu predmet dokazivanja (pitanje uracunsljivosti).
Sve navedene cinjenice su ipak samo relativno iskljucene kao predmet dokazivanja, jer sam sud,
odnosno organ postupka procenjuje sta ce u konkretnom kp biti predmet dokazivanja, te kojim ce
se dokaznim sredstvima vrsiti dokazivanje.
Predmet dokazivanja su, prema odredbama Zakonika, sledece cinjenice:
1.cinjenice koje cine obelezje kd,
2.cinjenice od kojih zavisi primena neke druge odredbe krivicnog zakona,
3.cinjenice od kojih zavisi primena odredaba kp.
U Zakoniku je striktno utvrdjeno da se ne dokazuju cinjenice za koje sud oceni:
1.da su opstepoznate cinjenice koje se u datim okolnostima i prema odredjenim uobicajenim
zivotnim kriterijumima, realno mogu smatrati svakom poznatim,
2.u dovoljnoj meri raspravljene na temelju prethodno izvedenih dokaza,
3.da ih okrivljeni priznaje na nacin koji ne zahteva dalje dokazivanje (da ne postoji osnovana

sumnja u istinitost priznanja),
4.u pogledu kojih postoji saglasnost stranaka, a sto nije u suprotnosti sa drugim dokazima.
69.Dokazna sredstva i izvori dokaza
Dokazna sredstva izvori iz kojih se dobijaju dokazni osnovi, tj izvori iz kojih se dobijaju
cinjenice koje sluze kao podloga za izvodjenje zakljucaka o istinitosti ili neistinitosti onoga sto je
predmet dokaza, pa se tako u dokazna sredstva svrstavaju: svedoci, vestaci, uvidjaj..
Dokaz cinjenice o istinitosti ili neistinitosti sporne cinjenice.
Dokazna sredstva nacin ili metod cijom primenom sud, odnosno organ kp, u kp izvodi dokaze,
odnosno stice dokazne zakljucke u pogledu postojanja ili nepostojanja odredjenih krivicnopravno
ili krivicnoprocesno relevantnih cinjenica, a to se u osnovi svodi na preduzimanje odredjenih
dokaznih radnji i to ne samo onih koje se u Zakoniku o kp utvrdjuju kao dokazne radnje vec i
drugih radnji kojima se moze ostvariti dokazivanje.
Sama radnja (nacin ili metod dokazivanja) predstavlja dokazno sredstvo.
Same radnje se dele na:
1.opste dokazne radnje koje su moguce u svakom kp,
2.posebne dokazne radnje, koje se preduzimaju pre svega u predistraznom postupku, samo u
pogledu odredjene vrste kd (slucaj sa kd organizovanog kriminala).
Izvor dokaza lice ili predmet iz koga su proizasli dokazni podaci, odnosno dokazi u
najopstijem smislu. Svako dokazno sredstvo ima I svoj, za njega karakteristican izvor dokaza, a
to su:
1.okrivljeni kod saslusanja okrivljenog,
2.svedok kod ispitivanja svedoka,
3.vestak kod vestacenja,
4.razliciti materijalni predmeti kod odredjenih oblika neposrednog uocavanja, odnosno
zapazanja.
Za uvidjaj i uvid u predmete kd, isprave i druge predmete, je karakteristicno odredjeno
neposredno opazanje delova materijlne stvarnosti.
Nekim dokaznim radnjama se dokazi samo pribavljaju, ali ne i neposredno izvode, sto znaci da
same te radnje po sebi nemaju dokazni znacaj, ali dokazni znacaj imaju, odnosno mogu da imaju,
njihovi rezultati, koji je u stvari i prevashodni cilj takvih dokaznih radnji. Slucaj sa pretresanjem
stana i lica, kao i sa privremenim oduzimanjem predmeta.
S obzirom na karakter izvora dokaza, oni se dele na 2 vrste:
1. Licne kada dokazni zakljucci proizilaze iz odredjenog lica, odnosno njegovog iskaza,
2. Materijalne kada proisticu iz odredjenih predmeta (isprave, fotografije).
Dokaz je odredjena informacija, a ne samo lice ili predmet iz kojih ona proizivlazi, ali su takodje
u logickom smislu podaci po pravilu neodvojivi od predmeta iz kojih izviru, a cesto predstavljaju
i formalno jedinstvo, kao sto je to slucaj sa ispravama.

Dokazi predstavljaju one podatke do kojih se dodje primenom dokaznih sredstava, a proizilaze iz
dokaznih izvora. Primeri:
a) kod saslusanja okrivljenog, dokaz-iskaz okrivljenog,
b) kod ispitivanje svedoka iskaz svedoka,
v) kod vestacenja nalaz i misljenje vestaka,
g) kod svih oblika uvida u odredjene materijalne predmete sam taj predmet, odnosno podaci
koji proisticu iz opsteg i logickog znacaja tih predmeta, ili su u logickom smislu neodvojivi od
samih tih predmeta, pa se stoga sa njima i poistovecuju.
70.Teret dookazivanja
Onus probandi (breve dokazivanja)

Odredjivanje subjekta kp, koji je duzan da podnese dokaze radi utvrdjivanja postojanja ili
nepostojanja odredjenih cinjenica, ili konkretne dokaze izvede u postupku, odnosno da u cilju
utvrdjivanja cinjenica ukaze na potrebu koriscenja odredjenih dokaznih sredstava, te na
postojanje konkretnih izvora dokaza.
Teret dokazivanja se, kada su u pitanju kd koja se gone po sluzbenoj duznosti, ne moze svoditi
na stranacki interes, jer javnii tuzilac, ciji je optuzni akt neophodan za pokretanje i vodjenje kp,
ima duznost da u optuznom aktu pored podataka o kd i okrivljenom, navede i dokaze na kojima
se zasniva optuzba, duzan je da vodi racuna o interesima okrivljenog.
Javni tuzilac iako je stranka koja obavlja funkciju optuzbe, spada u titular zalbe ne samo na stetu
optuzenog, vec i u njegovu korist.
U kp koji se vodi po privatnoj tuzbi za kd klevete, okrivljeni bi morao da dozake istinitost svih
tvrdnji, osnovan razlog da poveruje u istinitost onoga sto je iznosio ili pronosio, pa ako uspe u
tom dokazivanju, on ne moze biti osudjen za klevetu, mada moze krivicno odgovarati za kd
uvrede.
Privatni tuzilac ne mora da dokazuje neistinitost onoga sto iznosi ili pronosi, jer se to na neki
nacin pretpostavlja, dok je okrivljeni duzan da dokaze istinitost onoga sto iznosi ili pronosi.
Ratio legis ovakvog resenja se temelji na 2 osnovna razloga:
1. To se cini iz razloga logike po kojima je veoma otezano dokazivanje negativnih cinjenica, pa
se u tome teret dokazivanja nacelno prebacuje na onoga koji tvrdi da takve cinjenice zaista
postoje, odnosno da su istinite,
2. Razlozi elementarne pravicnosti nalazu da nijedan gradjanin nije duzan da pokazuje
nepostojanje cinjenica koje povredjuju njegov cast ili ugled, a ako neko za odredjeno lice tvrdi
suprotno, onda taj koji to tvrdi mora da dokaze istinitost svoje tvrdnje.
Okrivljeni nije duzan da iznosi svoju odbranu, niti da odgovara na postavljena pitanja, pa ako se
opredeli da se brani na potpuno pasivan nacin, tzv odbrana cutanjem.
Ne sme se dopustiti da je okrivljeni iskazivao, pa potom izneo tvrdnju da nije bio obavesten o
svom pravu na nesamooptuzivanje, odnosno pravu da se bez ikakvih posledica uzdrzi od bilo

kakvog iskazivanja, on mora dokazivati da nije znao da poseduje takvo pravo, tj da o tome nije
bio na regularan zakonski nacin obavesten.
Ukolikoo bi doslo do takve situacije, cinjenica da je bio obavesten bi se dokazivala kako uvidom
u zapisnik o saslusanju okrivljenog, tako i po potrebi, na sve druge raspolozive nacine, saglasno i
inace vazecem nacelu slobodne ocene dokaza.
Dokazi se prikupljaju i izvode u skladu sa Zakonikom o kp, a teret dokazivanja optuzbe je na
tuziocu. Samo ce tuzilac izvoditi dokaze u prilog svojoj optuzbi, te se u to apsolutno nece
upustati sud.
Ni krivicni sud nije bio indiferentan u odnosu na izvodjenje dokaza, vec je naprotiv, on u nasem
kp, kao i u drugim krivicnim procedurama u kojima znacajno mesto zauzima nacelo istine,
tokom izvodjenja dokaza bio ne samo izuzetno aktivan, vec je imao i glavnu ulogu u utvrdjivanju
relevantnih cinjenica tokom kp, koje ce biti podloga za resavanje predmeta postupka.
Pitanje tereta dokazivanja je od stupanja i primene Zakonika o kp Srbije iz 2011.god, bitno
drugacije uredjeno, nego sto je to kod nas prethodno bilo decenijama.
U Zakoniku je propisano da sud izvodi dokaze na predlog stranaka.
Nacelno se dokazna inicijativa suda ogranicava na izdavanje naloga konkretnoj stranci.
Sud moze dati nalog stranci da predlozi dopunske dokaze ili sam odrediti da se takvi dokazi
izvedu kada su kumulativno ispunjena 2 uslova:
1.ako sud oceni da su izvedeni dokazi protivrecni ili nejasni,
2.ukoliko je to neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio.
Sud moze dokaz izvesti jedino ako to predlozi stranka.
I ako sud naredi izvodjenje odredjenih dokaza, to u stvari, podrazumeva da ce dokaze izvesti
odredjena stranka, a ne sam sud, jer se sud ne moze dokazno aktivirati ako stranka to nije
predlozila.
Nije propisana bilo kakva procesna konsekvenca za odbijanje stranke da ispuni nalog suda.
71.Osnovne dokazne zabrane
Dokazne zabrane predstavljaju pravila po kojima se, s jedne strane, odredjena dokazna sredstva
nacelno iskljucuju od upotrebe u kp, te se neki izvori dokaza iz odredjenih razloga, koji se svode
bilo na njihovu neeticnost, stiktnu zakonsku zabranjenost, odnosno njihov kriminalni karakter
(tortura, narkoanaliza), bilo na njihovu nedovoljno potvrdjenu pouzdanost (poligraf, detektor
lazi, hipnoza), nemogu koristiti za utvrdjivanje cinjenica u kp, niti se na njima moze zasnovati
odluka suda kojom se resava predmet kp.
Smatra se da je primena odredjenih metoda i nacina ispitivanja zabranjena u odnosu na
okrivljenog, jer mada je cilj kp utvrdjivanje istine, njemu se ne sme teziti po svaku cenu, jerk p
pored toga, mora da bude pravican, korektan i posteno vodjen.
Prva grupa dokaznih zabrana su istovremeno zabrane apsolutnog karaktera, jer nikada odredjene
metode ne mogu biti legalna dokazna sredstva, pa se tako npr ni pod kojim uslovima iskaz

dobijem mucenjem ne moze dokazno koristiti, a pored toga lice koje je primenilo torturu,
odnosno iznudjivalo iskaz, moralo bi i krivicno da odgovara.
Druga grupa dokaznih zabrana su zabrane relativnog karaktera, jer se tu radi o inace dopustenim
i zakonskim dokaznim sredstvima, ali se dokazi njima ostvareni ne smatraju podobnim za
koriscenje u kp, te se dokaznom smislu potpuno procesno iskljucuju, jer su prilikom njihovog
izvodjenja, odnosno pribavljanja, napravljene odredjene teske greske (to bi bilo kada bi se
okrivljeni u nekom od slucajeva obavezne strucne odbrane, saslusao bez prisustva branioca).
Opsti pojam dokaznih zabrana sve pravne norme koje sadrze ogranicenja za izvodjenje
odredjenih dokaza u kp, a mogu se podeliti na 2 osnovne grupe:
1.zabrana koriscenja odredjenih dokaza i dokaznih sredstava,
2.zabrana vrednovanja odredjenih dokaza, odnosno zabrana koriscenja rezultata nekih dokaznih
sredstava.
Zakonikom je propisano da se sudske odluke ne mogu zasnivati na pravno nevaljanim dokazima,
gde spadaju dokazi koji su, neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema nacinu pribavljanja u
suprotnosti sa:
1.Ustavom,
2.Zakonikom o kp,
3.drugim zakonom,
4.opsteprihvacenim pravilima medjunarodnog prava i potvrdjenim medjunarodnim ugovorima.
Postoje 2 vrste pravno nevaljanih dokaza:
1. Direktno pravno nevaljani dokazi dokazi u suprotnosti sa aktima koji su gore navedeni,
2. Indirektno pravno nevaljani dokazi nacin pribavljanja nije pravno valjan.
72.Dokazi i procesno relevantno stepenovanje sumnje
Dokazi (*)
Odredjeni stepeni sumnje utvrdjeni Zakonikom o kp su u korelativnoj vezi sa dokazima. Iz
dokaza ne proizilazi samo izvesnost kada sud stekne odgovarajuce ubedjenje, vec i verovatnocu
u odredjenom stepenu, odnosno razlicitim procesnim oblicima sumnje u pogledu postojanja ili
nepostojanja odredjenih relevantnih cinjenica.
2 osnovna procesno relevantna stepena sumnje:
a) osnove sumnje,
b) osnovana sumnja.
Osnovana sumnja visi stepen izvesnosti ili veci stepen verovatnoce u odnosu na obicnu sumnju
(osnove sumnje), sto se svodi na diferenciranje razlicitih oblika sumnje, pri cemu se polazi od
razlicitih kriterijuma.
Osnovana sumnja odredjeni stepen izvesnosti na osnovu skupa ozbilljnih cinjenica i
prezumpcija. Odredjeni stepen ili intenzitet sumnje o postojanju kd i ucinioca.
Osnovana sumnja odredjena verovatnoca ili izvesnost.

Postoji stav da su same indicije, kao osnovi podozrenja, karakteristicne za osnove sumnje, dok se
dokazi odnose samo na osnovanu sumnju, tako da ako cinjenice i okolnosti samo nagovestavaju
postojanje kd i ucinioca postoje osnovi sumnje, dok ako cinjenice i okolnosti ukazuju na kd i
ucinioca postoji osnovana sumnja.
Osnovana sumnja postoji ako je mogucnost da je okrivljeni izvrsio kd jednaka ili veca od
mogucnosti da on to nije ucinio, a ukoliko je ta sumnja manja, postojala bi osnovi sumnje, dok bi
se pri tom, ta mogucnost cenila sa stanovista razumnog coveka, prema iskustvu i redovnom toku
stvari.
Tri su osnovna stepena sumnje propisana u Zakoniku o kp:
1. Osnovi sumnje skup cinjenica koje posredno ukazuju na to da je ucinjeno kd ili da je
odredjeno lice ucinilac kd. Karakteristicni za predistrazni postupak i istragu.
2. Osnovana sumnja skup cinjenica koje neposredno ukazuju na to da je odredjeno lice ucinilac
kd. Karakteristicna za dalji tok postupka.
3. Opravdana sumnja skup cinjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju i
opravdavaju podizanje optuzbe. Potrebna je za optuzenje.
73.Saslusanje okrivljenog (faze saslusanja okrivljenog, posebna pravila u vezi sa

saslusanjem osumnjicenog lica od strane policije i saslusanjem uhapsenog lica)
Dokazne radnje:
1.radnje kojima se dokazi prikupljaju,
2.radnje kojima se vec prikupljeni dokazi obezbedjuju,
3.radnje kojima se dokazi izvode,
4.radnje kojima se vec izvedeni dokazi proveravaju.
Opste dokazne radnje:
1.saslusanje okrivljenog,
2.ispitivanje svedoka,
3.vestacenje,
4.uvidjaj,
5.rekonstrukcija dogadjaja,
6.isprava,
7.uzimanje uzoraka,
8.provera racuna i sumnjivih transakcija,
9.privremeno oduzimanje predmeta,
10.pretresanje.
Saslusanje okrivljenog
Dokazna radnja u kp koja ima dvostruki cilj.
Kao prvo ovom dokaznom radnjom se okrivljenom daje prilika da vrsi funkciju odbrane na taj

nacin sto ce pobijati svojim iskazom kaznenopravni zahtev ovlascenog tuzioca, u celini ili
delimicno, ili ce se opredeliti za odbranu cutanjem.
Drugo, svojim iskazom okrivljeni omoguucava utvrdjivanje cinjenica relevantnih za postupak,
onih koje mu idu u korist, ali i onih koje mu idu na stetu.
Iskaz okrivljenog predstavlja dokaz u postupku, a sam okrivljeni koji je procesna stranka je
ujedno i dokazno sredstvo.
Ova dokazna radnja se smatra izvrsenom i u slucaju kada okrivljeni da svoj iskaz, ili kada se
uzdrzi od davanja bilo kakvog iskaza, posto je prethodno upoznat sa svojim pravima i
obavezama.
Saslusanje okrivljenog vrsi javni tuzilac ili sud u kp.
Ova dokazna radnja se moze vrsiti u:
1.u istrazi saslusanje osumnjicenog u istrazi,
2.u glavnom postupku iznosenje odbrane,
3.u postupku pravnih lekova,
4.na pretresu pred drugostepenim sudom ili pred trecestepenim sudom,
5.na rocistu za izricanje krivicne sankcije,
6.u postupku za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lecenja.
U predistraznom postupku, okrivljenog moze saslusati policija.
To je obavezna dokazna radnja kada je okrivljeni dostupan sudu. Izuzetno se nece izvrsiti samo
ukoliko su ispunjeni uslovi za sudjenje okrivljenom licu u odsustvu.
Faze saslusanja okrivljenog
1.Faza uzimanja licnih podataka, upoznavanja sa pravima i obavezama i omogucavanje

faktickog vrsenja prava koja mu pridaju, sto se u prvom redu odnosi na angazovanje branioca.
Okrivljenom se pre prvog saslusanja moraju predociti sledeca prava: da ima pravo da nista ne
izjavi, da ima pravo da uskrati odgovor na pojedino pitanje, slobodno iznese svoju odbranu,
prizna ili ne prizna krivicu, da ima pravo da se brani, ima pravo uvida u zapisnik, nalaz,
misljenje, krivicnu prijavu.
Sto se tice obaveza: duzan da se odazove na poziv organa postupka, da obavesti o promeni
adrese prebivalista, boravista, kao i na posledice neispunjenja obaveza.
Okrivljeni ce biti saslusan bez branioca, osim u slucaju obavezne odbrane u sledecim
slucajevima:
1.ukoliko se okrivljeni izjasnio d ace angazovati sam branioca, a nije obezbedio njegovo
prisustvo u roku od 24h od casa kada je poucen o tom pravu,
2.ako se odrekao izricito tog prava,
3.ako uredno pozvani branilac nije prisutan iako je obavesten o saslusanju.
2.Slobodno izlaganje okrivljenog o svemu sto mu se stavlja na teret da se izjasni o svim

okolnostima koje ga terete i da iznese sve cinjenice koje mu sluze za odbranu, pri cemu on ima

pravo da se sluzi svojim beleskama.
Organ postupka koji izvodi ovu dokaznu radnju duzan je da postupa prema okrivljenom sa
pristojnoscu i uz puno postovanje njegove licnosti.
3.Faza postavljanja pitanja okrivljenom koja sledi posto je okrivljeni dao svoj iskaz sprovodi se
samo kada je potrebno da se iskaz okrivljenog upotpuni ili razjasni. Radi ostvarenja cilja ove
faze, okrivljenom se postavljaju pitanja koja moraju biti jasna, odredjena i razumljiva, ne smeju
sadrzati obmanu, niti se zasnivati na pretpostavci da je priznao nesto sto nije priznao i ne smeju
predstavljati navodjenje na odgovor.
Ukoliko se kasniji iskazi okrivljenog razlikuju od ranijih, a narocito ako okrivljeni opozove svoje
priznanje, organ postupka ga moze pozvati da iznese razloge zasto je dao razlicite iskaze,
odnosno zasto je opozvao priznanje.
Tumac (*)
U zapisnik se po pravilu, unosi bitna sadrzina izjave okrivljenog, a mogu da se unesu i tacno
postavljeno pitanje i odgovor koji je okrivljeni dao, kada je to potrebno da bi se razumeo sam
odgovor.
Posebna pravila u vezi sa saslusanjem osumnjicenog lica od strane policije i saslusanjem

uhapsenog lica
Policiji ovu dokaznu radnju mora da poveri javni tuzilac koji je prethodno obavesten od strane
policije da se pozvani gradjanin od koga su prikupljena obavestenja moze smatrati osumnjicenim
licem i da je podrobno i na jeziku koji razume u najkracem roku obavesten o delu koje mu se
stavlja na teret, o prirodi i razlozima optuzbe, kao i da sve sto izjavi moze da bude korisceno kao
dokaz u postupku, o pravu da nista ne izjavi, uskrati odgovor na pojedino pitanje, slobodno
iznese svoju odbranu, prizna ili ne prizna krivicu.
Poseban uslov za saslusanje osumnjicenog lica od strane policije je da je osumnjiceni svoj
pristanak da bude saslusan, kao i svoj iskaz, dao u prisustvu branioca.
Zapisnik o ovom saslusanju se koristi kao dokaz u postupku, a bez odlaganja se mora dostaviti
javnom tuziocu ukoliko nije bio prisutan saslusanju.
Saslusanje uhapsenog lica vrsi jt koji ga obavestava o njegovim pravima i mora da mu omoguci
da u njegovom prisustvu telefonom ili posredstvom drugog elektronskog prenosioca poruka
obavesti neposredno branioca ili posredno, preko clanova porodice ili treceg lica cija istovetnost
se mora javnom tuziocu otkriti.
Jt je duzan da pomogne uhapsenom licu da nadje branioca.

74.Priznanje okrivljenog, suocenje okrivljenog i prepoznavanje lica ili predmeta, ocena
iskaza okrivljenog
Priznanje okrivljenog predstavlja jedan od mogucih iskaza okrivljenog prilikom njegovog

saslusanja, pored odricanja ili delimicnog priznanja (kada prizna neku cinjenicu koja ide na
njegovu stetu).
Ima veliku dokaznu snagu ukoliko je dato slobodno i izricito i ako nije u suprotnosti sa drugim
dokazima u postupku.
Priznanje ima za posledicu da organ postupka nije duzan da i dalje prikuplja dokaze o samom
uciniocu i kd, osim ukoliko postoji osnovana sumnja u istinitost priznanja, ili je priznanje
nepotpuno, protivrecno ili nejasno i ako je u suprotnosti sa drugim dokazima.
Nejasno priznanje je ono u kome postoji nedostatak neophodnih dokaza.
Priznanje moze da bude osnov za donosenje sudske odluke pod 2 uslova koja moraju biti
kumulativno ispunjeni:
1.da je dato u skladu sa zakonikom,
2.da su postovana sva prava okrivljenog koja proizilaze iz prava na odbranu.
Procesne posledice priznanja idu u prilog nacelu ekonomicnosti postupka i pravu na sudjenje u
razumnom roku.
U skracenom postupku, priznanje dato na glavnom pretresu odredjuje dalji redosled
preduzimanja procesnih radnji u smislu da sudija u tom slucaju, moze odmah da predje na
izvodjenje dokaza od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivicne sankcije, naravno posto je uzeo
izjave od stranaka.
Priznanje je jedan od alternativno propisanih uslova za primenu posebne procesne forme rocista
za izricanje krivicne sankcije, kao i uslov za sklapanje sporazuma o priznanju kd.
Suocenje okrivljenog i prepoznavanje lica ili predmeta

U vezi sa izvodjenjem dokazne radnje saslusanje okrivljenog, ukoliko postoji potreba, okrivljeni
se moze suociti sa svedokom ili drugim okrivljenim, kada se njihovi iskazi ne slazu u pogledu
cinjenica koje su predmet dokazivanja. Ovo su mere za proveravanje iskaza okrivljenog.
Postupak suocenja se vrsi na taj nacin sto se suocena lica postavljaju jedan prema drugom i organ
postupka od njih zahteva da jedan drugom ponove svoje iskaze o svakoj spornoj okolosti, i da
raspravljaju o istinitosti onoga sto su iskazali.
Ovaj tok postupka se unosi u zapisnik.
Ako je potrebno da se utvrdi da li okrivljeni prepoznaje odredjeno lice ili predmet, odnosno
njegove osobine koje je opisao, pokazace mu se to lice ili predmet, zajedno sa drugim njemu
nepoznatim licima ili predmetima cije su osnovne osobine slicne onima kakve je opisao. Nakon
toga se od okrivljenog trazi da izjavi da li sa sigurnoscu moze da ih prepozna ili sa odredjenim
stepenom verovatnoce i da na njega ukaze, pokaze. (fotografije ukoliko lice ili predmet nije
dostupno).
Prepoznavanje lica od strane okrivljenog se moze izvrsiti i na sonovu glasa lica koje je potrebno

prepoznati.
Ocena iskaza okrivljenog

Moguce je samo ako iskaz postoji.
Uskracivanje davanje iskaza ima za posledicu nepostojanje iskaza okrivljenog, pa sud nema sta
da oceni po slobodnom uverenju.
Izuzetno je vazno naglasiti da sud ne moze da ceni uskracivanje davanja iskaza, jer je to pravo
koje okrivljeni ima i samo od njegove volje zavisi da li ce se on tim pravom koristiti ili ne.
Nekoriscenje ovog prava nikako ne znaci i postojanje krivice, tim pre sto okrivljeni ima pravo da
ne govori istinu.
75.Ispitivanje svedoka, duznosti svedoka i sankcije za neispunjenje duznosti, izuzeci od

duznosti svedocenja
Svedoci su fizicka lica koja u kp imaju obavezu, ukoliko su u tom svojstvu pozvana, da daju
iskaz o cinjenicama relevantnim za postupak, koje su culno opazili u proslosti, ili su za cinjenice
culi od nekog drugog lica.
Sposobnost svakog lica da culno opazi, memorise, i da protekom odredjenog vremena
reprodukuje cinjenice koje je saznao.
Svedoci se ispituju, akcenat je stavljen na postavljanju pitanja.
Reprodukcija cinjenica saznatih u proslosti predstavlja subjektivni izraz licnog dozivljaja
svedoka u koji su neminovno inkorporisani i vrednosni zakljucci o tim cinjenicama.
Prema Zakoniku o kp, svedok je lice za koje je verovatno da ce dati obavestenja o kd, uciniocu
ili drugim cinjenicama koje se utvrdjuju u postupku, odnosno o predmetu dokazivanja.
Sposobnost da bude svedok u postupku ima svako lice koje moze da prenese svoja saznanja ili
opazanja u vezi sa predmetom svedocenja.
Kao svedoci se mogu ispitati osteceni, osteceni kao tuzilac ili privatni tuzilac.
Sva lica koja se mogu ispitati kao svedoci se pitaju odakle im je poznato ono o cemu svedoce pa
tako, ako su saznanja svedoka neposredna radi se o tzv originarnim svedocima, a ako su saznanja
svedoka posredna u pitanju su derivativni svedoci.
Svedocenje derivativnih svedoka je manjeg stepena verodostojnosti u odnosu na svedocenje
originarnih svedoka.
Prilikom ispitivanja derivativnih svedoka potrebno je da sud oceni ne samo kvalitet saznanja
koje svedok pruzi o predmetu postupka, vec i licnost samog svedoka.
Duznosti svedoka i sankcije za neispunjenje duznosti

Svedok ima sledece obaveze:
1.da se odazove na poziv organa postupka,
2.da obavesti sud o svakoj promeni adrese,

3.da polozi zakletvu,
4.da svedoci,
5.da da istinit iskaz.
Ukoliko ne ispuni prvu i drugu obavezu, organ postupka moze narediti da svedok bude prinudno
doveden, a sud ga moze i kazniti novcano do 100 000din.
U pogledu polaganja zakletve, svedok polaze zakletvu pre davanja iskaza i to na galvnom
pretresu, osim ukoliko postoji verovatnoca da zbog bolesti ili drugih razloga nece biti u
mogucnosti da dodje na glavni pretres tada polaze zakletvu pre glavnog pretresa.
Razlog odbijanja polaganja zakletve sud ocenjuje kao i sam iskaz koji svedok da.
Svedok zakletvu polaze usmeno, citanjem njenog teksta, ili potvrdim odgovorom nakon
saslusanog sadrzaja teksta zakletve koju je procitao organ postupka.
Nemi svedoci koji znaju da citaju i pisu-potpisuju. Oni koji ne znaju, zaklinju se uz pomoc
tumaca.
Prema Zakoniku, zakletvu ne polaze svedok koji u vreme saslusanja nije punoletan, kao i
svedok koji zbog dusevnog stanja ne moze da shvati zznacaj zakletve.
Ukoliko se svedok odazove na poziv, ali odbije bez zakonskog razloga da svedoci, sud ga moze
kazniti novcano do 150 000din, a ako i posle toga odbije da svedoci, sud ga jos jednom moze
kazniti istom kaznom.
O zalbi koja nema suspenzivno dejstvo protiv resenja kojim je izrecena novcana kazna odlucuje
vece.
Svedok ima obavezu ne samo da da iskaz nego i da taj iskaz bude istinit, a davanje laznog iskaza
predstavlja kd.
Izuzeci od duznosti svedocenja

1. Lica koja su iskljucena od duznosti svedocenja lica koja se smatraju relativno nesposobnim
svedocima, odnosno mogu se smatrati nesposobnim za obavljanje ove duznosti samo u
konkretnom postupku, a to su:
a) lice koje bi svojim iskazom povredilo duznost cuvanja tajnog podataka, dok nadlezni organ,
odnosno lice organa javne vlasti ne opozove tajnost podataka ili ga ne oslobodi te duznosti,
b) lice koje bi svojim iskazom povredilo duznost cuvanja profesionalne tajne, osim ako je
osobodjeno te duznosti,
v) lice koje je branilac o onome sto mu je okrivljeni kao svom braniocu poverio.
2. Lica oslobodjena od duznosti svedocenja:
a) lica sa kojima okrivljeni zivi,
b) srodnik po krvi u prvoj liniji, u pobocnoj liniji do treceg stepena, po tazbini do drugog
stepena,
v) usvojenik i usvojitelj okrivljenog.

76.Pretpostavke za ispitivanje svedoka, pravila o ispitivanju svedoka, unakrsno ispitivanje
Mora biti upoznat sa pravima i obavezama koje ima.

Svedok ce se opomenuti da je duzan da govori istinu i da ne sme nista da precuti, a zatim ce se
upozoriti da na davanje laznog iskaza predstavlja kd. Upozorice se da nije duzan da odgovori na
odredjeno pitanje ako je verovatno da bi o tome izlozio sebe ili lice koje je oslobodjeno od
duznosti svedocenja teskoj sramoti, znatnoj materijalnoj steti ili krivicnom gonjenju.
Posle ovoga se od svedoka uzimaju licni podaci i to: ime i prezime, jmbg, ime oca, majke,
prebivaliste, boraviste, mesto i god rodjenja, i odnos sa okrivljenim i ostecenim.
Pravila o ispitivanju svedoka

Svedok se ispituje ponaosob i bez prisustva ostalih svedoka, i duzan je da svedoci usmeno.
Posle polaganja zakletve, svedoku se postavljaju opsta pitanja, posle cega se poziva da iznese sve
sto mu je o predmetu poznato, a nakon toga ce mu se postavljati pitanja samo ukoliko se pokaze
u konkretnom slucaju potreba da se njegov iskaz proveri, dopuni ili razjasni.
Pitanja jasna, odredjena i razumljiva, ne smeju da sadrze obmanu.
Osteceni koji se ispituje kao svedok pitace se da li zeli da u kp ostvaruje imovinskopravni
zahtev.
Ispitivanje svedoka se moze podeliti na sledece faze:
1. Faza postavljanja opstih pitanja i slobodno iskazivanje svedoka o svemu sto mu je o predmetu
poznato faza koja je u rukama organa postupka,
2. Faza osnovnog ispitivanja postavljanje pitanja svedoku od strane stranke, branioca ili
ostecenog,
3. Faza unakrsnog ispitivanja ima za cilj da se proveri kredibilitet svedoka ili verodostojnost
njegovog iskaza. Lider ove faze je suprotna stranka od one koja je predlozila svedoka ili
osteceni,
4. Faza postavljanja dodatnih pitanja moguc samo na osnovu odobrenja predsednika veca.
Pravo postavljanja dodatnih pitanja pripada stranci koja je predlozila svedoka. Odgovor na ovo
pitanje bi trebalo da bude potvrdan, odnosno da se u tim slucajevima dozvoli postavljanje
dodatnih pitanja za koja vaze pravila osnovnog ispitivanja.
Unakrsno ispitivanje
Sugestivna pitanja svedoku se mogu postavljati samo na glavnom pretresu prilikom unakrsnog
ispitivanja. Unakrsno ispitivanje je nesumnjivo glavni novitet u ispitivanju svedoka u nasem kp,
a smatra se da ovaj nacin izvodjenja dokaza predstavlja osnovnu karakteristiku adverzijalnih
sudskih postupaka.
Postoje 2 vrste sugestivnih pitanja:
1. Ona koja se mogu okarakterisati kao tzv zatvorena pitanja u smislu da pruzaju ispitivanom
licu samo mogucnost da odgovori sa da ili ne,
2. Ona koja ne traze od ispitivanog lica tacno odredjen odgovor, vec mu ostavljaju mogucnost da

svojim recima opisu svoje iskustvo.
Sugestivna pitanja nisu uvek odgovarajuca, a ni dovoljna za utvrdjivanje cinjenica kada se radi o
svedocima koji daju neistinit ili netacan iskaz. Sugestijom se moze uticati i na memoriju.
Kod postavljanja ovih pitanja je vazno da se uvek postavljaju pitanja sta se desilo, a ne sta je
svedok opazio.
Ovakvo ispitivanje podrazumeva pricanje price kroz postavljanje pitanja pri cemu svako pitanje
treba da se odnosi samo i iskljucivo na jednu cinjenicu, u kojoj je narator, odnosno onaj ko
postavlja pitanja centralna figura, a ne svedok.
Taktika i tehnika postavljanja ovih pitanja se svodi na to da onaj ko vrsi ispitivanje treba da
kontrolise svedoka i da isprica svoju pricu, odnosno pricu svog klijenta postavljanjem
sugestivnih pitanja koja su primerena samo sudnici, dok se ona u svakodnevnom zivotu, po
pravilu ne koriste, jer su neuobicajena u redovnoj komunikaciji.
77.Suocenje svedoka, prepoznavanje lica i stvari od strane svedoka, dokazna vrednost

iskaza svedoka
Nacin proveravanja iskaza svedoka i otklanjanja eventualnih nejasnoca i kontradiktornosti se vrsi

suocavanjem svedoka i prepozna vanjem lica i stvari od strane svedoka.
Suocavanje ako se njihovi iskazi ne slazu u pogledu cinjenica koje su predmet dokazivanja.
Postupak suocenja se vrsi na taj nacin sto se suocena lica postavljaju jedan prema drugom i organ
postupka od njih zahteva da jedan drugom ponove svoje iskaze o svakoj spornoj okolosti, i da
raspravljaju o istinitosti onoga sto su iskazali.
Ovaj tok postupka se unosi u zapisnik.
Ako je potrebno da se utvrdi da li okrivljeni prepoznaje odredjeno lice ili predmet, odnosno
njegove osobine koje je opisao, pokazace mu se to lice ili predmet, zajedno sa drugim njemu
nepoznatim licima ili predmetima cije su osnovne osobine slicne onima kakve je opisao. Nakon
toga se od okrivljenog trazi da izjavi da li sa sigurnoscu moze da ih prepozna ili sa odredjenim
stepenom verovatnoce i da na njega ukaze, pokaze. (fotografije ukoliko lice ili predmet nije
dostupno).
Lice koje je predmet prepoznavanja ne moze da vidi svedoka i obrnuto, pre nego sto pristupi
prepoznavanju, uz obavezno prisustvo javnog tuzioca.
Dokazna vrednost iskaza svedoka

Iskaz svedoka koji je dat pos vim pravilima zakonika o ispitivanju svedoka ce sud ceniti po
slobodnom sudijskom uverenju, uzimajuci u obzir sve faktore koji su uticali ili su mogli uticati
na dat iskaz, kao i okolnosti pod kojima je iskaz dat.
Ukoliko je iskaz uzet od svedoka koji je trebao biti iskljucen od duznosti svedocenja, koji je
oslobodjen od duznsti svedocenja, a koji nije upozoren da ima pravo da ne svedoci ili se nije

izricito odrekao tog prava, ako upozorenje nije uneto u zapisnik ili ako je iskaz svedoka dobijen
suprotno zabrani mucenja i iznudjivanja iskaza, na njemu se ne moze zasnovati sudska odluka.
78.Zastita svedoka osnovna zastita
Imajuci u vidu specifican polozaj svedoka, kao i znacaj njihove uloge, kao i mogucnost
njihovog zastrasivanja, nadlezni organi postupka su obavezni da pruze zastitu svedoka od
uvrede, pretnje i drugog napada..
U zavisnosti od vrste i intenziteta ugrozenosti svedoka, svedoku se moze pruziti:
a) procesna zastita (zastita u procesnim radnjama),
b) vanprocesna zastita (fizicko-tehnicka i programska zastita sigurnosne kamere) pruzaju je
policija i drugi drzavni organi nadlezni za pruzanje zastite. Pruza se samo u vezi sa dolaskom
svedoka u sud ili moze biti 24-oro casovna. Moze trajati dok traje kp ili duze, u zavisnosti od
potrebe u konkretnom slucaju.
Programska zastita regulisana Zakonom o programu zastite pojedinih ucesnika u postupku. Osim
zastite svedoka, ovim Zakonom je predvidjena i zastita drugih ucesnika u postupku
osumnjiceni, okrivljeni, svedok, saradnik, osteceni, vestak, strucno lice. Lice ukljuceno u
program zastite predstavlja zasticeno lice.
Za primenu programske zastite svedoka ili drugih ucesnika u postupku su predvidjena 2
materijalna uslova koja moraju biti kumulativno ispunjena i to:
1.da bi bez iskaza ili obavestenja svedoka ili drugih ucesnika u postupku dokazivanja bilo
otezano ili cak nemoguce,
2.da se radi o kd protiv ustavnog uredjenja i bezbednosti, protiv covecnosti..
Procesna zastita svedoka deli se na:
1. Osnovna zastita,
2. Zastita posebno osetljivih svedoka,
3. Mere koje se odnose na zasticenog svedoka.
Osnovna zastita
Odnosi se na obavezu jt i suda da svedoka zastiti od svake uvrede, pretnje i drugog napada.
Vredjanje se moze novcano kazniti i do 150 000din.
Odluka o novcanom kaznjavanju se donosi u formi resenja protiv koga je dozvoljena zalba vecu,
s tim da zalba nema suspenzivno dejstvo.
Ukoliko je u pitanju nasilje ili ozbiljna pretnja, jt ce preduzeti krivicno gonjenje ili ce o tome
obavestiti nadleznog jt, bez obzira na koji nacin je za to saznao. (po prijemu obavestenja od
policije, suda ili po sopstvenom saznanju)
Radi zastite svedoka i ostecenog jt ili sud mogu zahtevati od policije da preuzme mere zasitte
ostecenog ili svedoka u skladu sa zakonom.

79.Zastita posebno osetljivih svedoka
Lica koja su s obzirom na uzrast, zivotno iskustvo, nacin zivota, pol, zdravstveno stanje, prirodu,
nacin ili posledice izvrsenog kd, odnosno druge okolnosti slucaja posebno osetljiva.
U tim slucajevima organ postupka moze po sluzbenoj duznosti, na zahtev stranaka ili samog
svedoka odrediti status posebno osetljivog svedoka.
Odluku o tome donosi jt, predsednik veca ili sudija pojedinac.
Ovaj organ, u zavisnosti od faze postupka moze resenjem postaviti punomocnika svedoku, kada
je to potrebno radi zastite interesa posebno osetljivog svedoka, i to sa spiska advokata koji sudu
dostavlja nadlezna advokatska komora za odredjivanje branilaca po sluzbenoj duznosti.
Protiv resenja kojim je usvojen ili odbijen zahtev nije dozvoljena posebna zalba.
Svedoci sa ovim statusom pitanja postavljaju iskljucivo preko organa postupka koji ce se prema
njemu odnositi sa posebnom paznjom, nasstojeci da se izbegnu moguce stetne posledice kp po
licnost, telesno i dusevno stanje svedoka.
Ispitivanje se moze obaviti uz pomoc psihologa, socijalnog radnika ili drugog strucnog lica, o
cemu odlucuje organ postupka.
Ako organ postupka odluci da se posebno osetljiv svedok ispita upotrebom tehnickih sredstava
za prenos slike i zvuka, ispitivanje se vrsi bez prisustva stranaka i drugih ucesnika u postupku u
prostoriji u kojoj se svedok nalazi.
Ovakav svedok ne moze biti suocen sa okrivljenim, osim ako to sam okrivljeni zahteva, a organ
postupka to dozvoli vodeci racuna o stepenu osetljivosti svedoka, ali i o pravima odbrane.
Odluku o tome da l ice se svedok ispitati uz pomoc psihologa, socijalnog radnika ili drugog
strucnog lica, upotrebom tehnickih sredstava za prenos slike i zvuka, u svom stanu ili drugoj
prostorij, odnosno u ovlascenoj instituciji, organ postupka donosi u formi resenja protiv koga
nije dozvoljena posebna zalba.
80.Zasticeni svedoci
Status zasticenog svedoka moze da dobije samo onaj svedok (ali i prikriveni islednik, vestak,
strucni savetnik i strucno lice) koji bi davanjem iskaza ili odgovorom na pojedina pitanja sebe ili
sebi bliskog lica izlozio opasnosti po zivot, zdravlje, slobodu ili imovinu veceg obima.
Sud moze resenjem odobriti jednu ili vise mera posebne zastite.
Policija i jt su prilikom prikupljanja obavestenja od gradjana duzni da ih obaveste o merama
posebne zastite koje obuhvataju ispitivanje zasticenog svedoka pod uslovima i nacin koji
obezbedjuju da se njihova istovetnost ne otkrije javnosti, a izuzetno ni okrivljenom i njegovom
braniocu.
Za primenu mera posebne zastite vazi pravilo ultima ratio, pa ce sud voditi racuna da se
odredjuje teza mera, samo ako se svrha ne moze postici primenom blaze mere.
Zastita istovetnosti svedoka sa ovim statusom se obezbedjuje tako sto se istovetnost zasticenog

svedoka ne otkriva javnosti i to se vrsi na 2 nacina:
1.iskljucenjem javnosti sa glavnog pretresa,
2.zabranom objavljivanja podataka o istovetnosti svedoka.
Podaci o istovetnosti svedoka se mogu uskratiti okrivljenom i njegovom braniocu. (zbog
opasnosti)
Ovo uskracivanje je vremenski limitirano i moguce samo do najkasnije 15dana pre pocetka
glavnog pretresa.
Procedura za dobijanje statusa zasticenog svedoka

Inicijativu za dobijanje statusa mogu dati jt, svedok ili sud po sluzbenoj duznosti.
Ukoliko zahtev postavi jt ili svedok, taj zahtev mora imati propisane elemente licne podatke o
svedoku, o kd, cinjenice i dokaze koji ukazuju da u slucaju svedocenja postoji opasnost po zivot,
telo, zdravlje, slobodu ili imovinu veceg obima svedoka ili njemu bliskih lica i opis okolnosti na
koje se svedocenje odnosi.
Ovako sastavljen zahtev se podnosi u zapecacenom omotu na kome je naznaceno zastita
svedoka-strogo poverljivo i predaje se u toku istrage sudiji za prethodni postupak, a nakon
potvrdjivanja optuznice predsedniku veca koji donosi odluku o podnetom zahtevu.
Odluka se donosi u formi resenja kojom se odredjuje status zasticenog svedoka, navodi se
pseudonim zasticenog svedoka, trajanje mere i nacin na koji ce biti sprovedena: izmenom ili
brisanjem iz spisa podataka o istovetnosti svedoka, prikrivanjem izgleda svedoka, ispitivanjem iz
posebne prostorije uz primenu glasa svedoka..
Protiv ove odluke stranke i svedok mogu izjaviti zalbu. Nadleznost za odlucivanje o ovom
pravnom leku ima vanraspravno vece kada je resenje doneo sudija za prethodni postupak, a u
ostalim slucajevima vanraspravno vece neposredno viseg suda.
Odluka o zalbi se donosi u roku od 3dana od prijema spisa.
Ispitivanje zasticenog svedoka

Pre pocetka ispitivanja zasticeni svedok se obavestava da se njegova istovetnost nece nikome
otkriti osim sudu, strankama i braniocu, ili samo sudu i jt, pod uslovom ako sud nakon uzimanja
izjava od svedoka i jt utvrdi da je zivot, zdravlje, sloboda u toj meri ugrozena da to opravdava
ogranicenja prava na odbranu, kao i da je svedok verodostojan.
Nece se otkrivati najkasnije do 15dana pre pocetka glavnog pretresa.
Zatim se upoznaje sa nacinom na koji ce biti ispitan.
Sud je duzan da upozori sve prisutne das u obavezni da cuvaju kao tajnu podatke o zasticenom
svedoku i njemu bliskim licima.
Upozorenje i imena prisutnih lica unece se u zapisnik.
Podaci o istovetnosti zasticenog svedoka i njemu bliskih lica zatvorice se u poseban omot sa
naznakom zasticeni svedok strogo poverljivo, zapecatiti i predate na cuvanje sudiji zaa
prethodni postupak.
Zapecaceni omot moze otvoriti samo sud koji odlucuje o pravnom leku protiv presude.

Na omotu ce se naznaciti razlog, dan i cas otvaranja i imena clanova veca koji su upoznati sa
podacima o istovetnosti zasticenog svedoka i njemu bliskih lica i o drugim okolnostima koje
mogu dovesti do otkrivanja njihove istovetnosti.
Nakon toga omot ce se ponovo zapecatiti, sa naznacenjem na omotu datuma i casa pecacenja, i
vratiti sudiji za prethodni postupak.
Ovi podaci su tajni podaci.
Ukoliko uskracivanje podataka, odgovara ili svedocenje smatra ocigledno neosnovanim, ili
svedok u ostavljenom roku ne postupi na predvidjen nacin, sud ce svedoka kazniti novcano do
150 000din.
81.Vestacenje (sposobnost i izuzece vestaka, prava i obaveze vestaka)
(ekspertiza) je dokazna radnja u kp koju vrsi vestak na planu istrazivanja materijala koji je
predmet istrazivanja i davanja misljenja (uze shvatanje), ali koja obuhvata i radnje koje organ
postupka preduzima u vezi sa angazovanjem vestaka u postupku (sire shvatanje).
U sprovodjenju vestacenja u uzem smislu ucestvuje iskljucivo lice vanpravne struke u svojstvu
vestaka, a u sprovodjenju vestacenja u sirem smislu kao dokazne radnje, ucestvuje organ
postupka, vestak, stranke i strucni savetnik.
Nas Zakonik o kp vestacenje odredjuje u sirem smislu.
Postupak u kome vestak izvodi svoje zakljucke u odnosu na cinjenice iz sadasnjosti koje je culno
opazio, odnosno otkrio zahvaljujuci naucnim metodama kojima vlada, kao i strucnim sredstvima,
primenjujuci svoje strucno znanje iz odredjene uze naucne oblasti.
Moze se sastojati u davanju nalaza ili misljenja, ili zajedno.
Nalaz je konstatacija o postojanju ili nepostojanju cinjenica.
Misljenje je strucna konkluzija (zakljucak, stav) o konstatovanim cinjenicama.
Odredjuje se po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranaka i branioca, kada za utvrdjivanje ili
ocenu neke vazne cinjenice treba pribaviti nalaz i misljenje od lica koje raspolaze potrebnim
strucnim znanjem.
Odredjuje organ postupka odlukom.
Tu spadaju strucne aktivnosti koje se vrse na osnovu naucnih, tehnickih i drugih dostignuca.
Sposobnost i izuzece vestaka

Mora da poseduje odredjeno strucno znanje koje je neophodno za vrsenje vestacenja.
Strucna sprema i iskustvo cine ga strucno sposobnim za obavljanje tih poslova.
Mora da bude pravno sposoban da bi mogao da se pojavi u kp, mora biti poslovno sposoban i da
ne sme biti osudjen na meru bezbednosti zabrane vrsenja delatnosti, odnosno poziva. Mora biti
upisan u Registar vestaka.
Odgovarajuce steceno visoko obrazovanje, iskustvo u struci najmanje 5god i dostojnost za
obavljanje poslova vestacenja. da bi bio upisan u Registar. (uslovi)

Mora biti nezavisno i procesno nazainteresovano lice, gde se pod nezavisnoscu podrazumeva
odsustvo svakog oblika uticaja na vestaka.
Postoje 2 grupe razloga za izuzece vestaka, od kojih se jedna grupa odnosi samo na vestake, a
druga grupa na sva lica na koja se ustanova izuzeca moze primeniti.
Posebni razlozi za izuzece vestaka su:
1.ukoliko spada u grupu lica koja su iskljucena ili oslobodjena od duznosti svedocenja,
2.ukoliko je vestak zaposlen kod ostecenog ili okrivljenog ili je, zajedno sa njima ili nekim od
njih, zaposlen kod drugog poslodavca,
3.ukoliko je ispitan kao svedok.
Protiv resenja kojim se zahtev za izuzece vestaka odbija dozvoljena je zalba i o njoj odlucuje
sudija za prethodni postupak ili vanpretresno vece. U ovom slucaju zalba ima suspenzivno
dejstvo, odnosno odlaze izvrsenje vestacenja, ukoliko ne postoji opasnost od odlaganja.
Prava i obaveze vestaka

Prava:
1.pravo da se upozna sa predmetom vestacenja,
2.pravo da razmatra spise i razgleda predmete,
3.pravo da predlozi prikupljanje dokaza koji su od vaznosti za davanje nalaza i misljenja,
4.pravo da predlozi da se prilikom preduzimanja druge dokazne radnje razjasne pojedine
okolnosti ili da se licu koje daje izjavu postave pojedina pitanja,
5.pravo na naknadu troskova,
6.pravo na nagradu.
Duznosti:
1.da se odazove pozivu organa postupka (do 100 000din, dok strucnu ustanovu sud moze da
kazni do 300 000din),
2.da da nalaz i/ili misljenje u odredjenom roku,
3.da polozi zakletvu,
4.da da istinit iskaz prilikom ispitivanja.
U slucaju da nece da vestaci bez opravdanog razloga 150 000din, a sudsku ustanovu 500 000
din.
O zalbi protiv resenja kojim je izrecena novcana kazna, a koja nema suspenzivno dejstvo,
odlucuje vece.
Zakletva glasi: Zaklinjem se da cu vestaciti u skladu sa pravilima nauke ili vestine, savesno,
nepristrasno i po svom najboljem znanju, i da cu tacno i potpuno izneti svoj nalaz i misljenje.

82.Organizovanje i izvodjenje vestacenja
Pitanje organizovanja vestacenja se svodi na ispunjavanje formalnih i materijalnih uslova za

njegovo sprovodjenje, kao i na sam postupak vestacenja.
Formalni uslov-donosenje odluke (u formi pisane naredbe) o izvodjenju dokaza vestacenjem, od
strane nadleznog organa postupka.
Materijalni uslov-nastanak potrebe da se utvrde i ocene cinjenice od strane strucnih lica.
Zakonikom o kp su eksplicitno navedeni elementi naredbe i to su:
1.naziv organa koji je naredio vestacenje,
2.ime i prezime lica koje je odredjeno za vestaka,
3.oznacenje predmeta vestacenja,
4.pitanja na koja treba odgovoriti,
5.obaveza da izuzete i obezbedjene uzroke preda organu postupka,
6.rok za podnosenje nalaza i misljenja,
7.obaveza da ih dostavi u dovoljnom broju primeraka za sud i stranke,
8.upozorenje da cinjenice koje je saznao predstavljaju tajnu,
9.upozorenje na posledice davanja laznog nalaza i misljenja.
+da se navede ime i adresa strucnog savetnika, pod uslovom da ga stranka ima. (uslovni
obavezan element)
Slozena vestacenja se poveravaju strucnoj ustanovi ili drzavnom organu, koji potom odredjuju
jednog ili vise strucnjaka za vrsenje vestacenja.
Izvodjenje vestacenja
Vrsi se u skladu sa odredbama Zakonika o kp i ono obuhvata pripremu vestacenja, samo
vestacenje, i davanje iskaza vestaka.
Vestacenjem rukovodi organ koji je naredio vestacenje i ono se izvodi u njegovom prisustvu, a
samo izuzetno ce se vestacenje obaviti u njegovom odsustvu, kada ono zahteva ispitivanja koja
dugo traju, ukoliko se vrse u drzavnim organima ili ustanovama, kao i kada to zahtevaju moralni
razlozi.
Rukovodjenje obuhvata:
a) obavezu organa postupka da se vestaku pokazu predmeti koje ce razmotriti,
b) pravo da vestaku postavlja pitanja,
v) po potrebi trazi objasnjenja u pogledu datog nalaza i misljenja.
Organ postupka mora da raspolaze elementarnim znanjem o samom vestacenju buduci da on,
osim sto odredjuje predmet vestacenja, mora i da postavi pitanja samom vestaku (u naredbi ili
usmeno).
Nalaz i misljenje mogu biti u pisanoj ili usmenoj formi prezentovani organu postupka. Unose se
u zapisnik.
Nalaz i misljenje se uvek podnose u pisanoj formi kada je ispitivanje predmeta vestacenja i
zavrseno bez prisustva organa koji je naredio vestacenje. Unose se podaci o tome ko je izvrsio

vestacenje, strucna sprema, zanimanje i specijalnost vestaka, kao i imena i svojstvo lica koja su
prisustvovala vestacenju.
Vestacenje za kojim se pokazala potreba izvodi se na glavnom pretresu, a izuzetno ukoliko je
ono izvrseno u prethodnom krivicnom postupku, na glavnom pretresu mogu da se procitaju nalaz
i misljenje vestaka.
U slucaju da je za potrebe vestacenja potrebno da se odredi smestanje u zdravstvenu ustanovu,
sudija za prethodni postupak, predsednik veca ili sudija pojedinac, po sluzbenoj duznosti ili na
predlog stranke ili vestaka, mogu doneti odluku o tome u formi resenja. Okrivljeni moze da bude
smesten najvise do 15dana, a izuzetno se, na obrazlozeni predlog vestaka i po pribavljenom
misljenju rukovodioca zdravstvene ustanove moze produziti najduze za jos 15dana.
Protiv odluke o smestanju okrivljenog ili odbijanju predloga, stranke i branilac mogu izjaviti
zalbu, koja nema suspenzivno dejstvo, u roku od 24h od kada im je uruceno resenje i to
vanraspravnom vecu u roku od 48h.
Vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi uracunace se okrivljenom u pritvor, odnosno u
izrecenu krivicnu sankciju koja se sastoji u lisenju slobode.
83.Kontrola i ocena vestacenja, uloga strucnog savetnika
Od strane organa postupka i od strane stranaka u postupku, s tim da okrivljeni to radi i uz pomoc
branioca.
Prema novom Zakoniku o kp predvidjena je mogucnost da se imenuje strucni savetnik, a to je
lice koje raspolaze strucnim znanjem iz oblasti u kojoj je odredjeno vestacenje.
Svaka stranka moze slobodno da izabere i punomocjem ovlasti strucnog savetnika kada organ
postupka donese naredbu o vestacenju.
Strucni savetnik je obavezan da polozi zakletvu pre nego sto bude ispitan. Ima pravo da bude
obavesten o danu, casu i mestu vestacenja da bi mogao da prisustvuje. Ima pravo da u toku
vestacenja pregleda spise i predmet vestacenja.
Zaklinjem se da cu dati iskaz u skladu sa pravilima nauke ili vestine, odnosno nepristrasno i po
svom najboljem znanju.
Obaveza je da organu postupka da punomocje i to bez odlaganja, da stranci pruzi pomoc,
savesno i blagovremeno, da ne zloupotrebljava svoja prava i da ne odugovlaci postupak.
Ova kontrola ima za cilj da obezbedi pravilno, strucno i zakonito vestacenje.
Predmet kontrole je primarno nalaz vestaka, jer od pravilno, tacno i potpuno utvrdjenih cinjenica
direktno zavisi i misljenje vestaka.
Ukoliko se napravi greska u nalazu, samim tim ni misljenje ne moze biti relevantno za sudsku
odluku.
Provera misljenja vestaka je laksa od provere nalaza, jer se u misljenju uvek daju obrazlozenja.
Svrha kontrole je da se eventualni nedostaci u nalazu otklone blagovremeno, odnosno do
konacne ocene samog vestacenja i to u svim slucajevima, bez obzira da li je ono izvrseno od

strane jednog ili vise vestaka.
Mogucnost da naredi da se vestacenje ponovi organ postupka, ima samo u sledecim slucajevima:
a) ako je nalaz nejasan, nepotpun, pogresan, protivrecan sam sebi ili okolnostima o kojima je
vestaceno ili se pojavi sumnja u njegovu istinitost,
b) ako je misljenje nejasno ili protivrecno.
Ako se nedostaci ne mogu otkloniti, onda se odredjuje drugi vestak koji ce obaviti novo
vestacenje.Otklanjanje nedostataka nije samo mogucnost, vec i obaveza organa postupka.
Ocena dokazne vrednosti vestacenja je dovstruka u kp.
Ocenu daju same stranke na kontradiktornom glavnom pretresu i iznose je i u zavrsnoj reci.
Ocenu vestacenja daje sud u presudi. poslednja faza postupanja sa dokazom.
Nalaz i misljenje vestaka se ceni od strane suda prema slobodnom uverenju sudije. Sud moze i
da ne prihvati, odnosno ne uzme u obzir misljenje vestaka i da donese presudu koja ce biti
suprotna tom misljenju, s tim da u tom slucaju mora dati uverljivo obrazlozenje.
Prilikom ocene vestacenje se podvrgava kritickoj analizi, bez obzira na to sto sudija nema
strucnu spremu vestaka, jer se na taj nacin sprecava da sudi vestak.
84.Posebne vrste vestacenja
Tu spadaju:
1. Vestacenje telesnih povreda
U slucaju kada postoji sumnja u odnosu na vrstu i nacin nastanka telesne povrede. Sastoji se u
pregledu povredjenog, a ako to nije moguce onda na osnovu medicinske dokumntacije ili drugih
podataka u spisima. Vestak mora da tacno opise povrede, i kada za tim postoji potreba da sacini
fotodokumentaciju. Zatim mora dati svoje misljenje o vrsti i tezini svake pojedine povrede, o
tome kakve posledice te povrede obicno proizvode, a kakve su u konkretnom slucaju proizvele i
o tome cime su povrede nanete i na koji nacin
2. Vestacenje lesa
Kada postoji sumnja da je smrt odredjenog lica neposredna ili posredna posledica kd, ili je u
trenutku smrti lice bilo liseno slobode, ili je nepoznat identitet lesa.
Pregled i obdukciju moze da obavi samo lekad specijalista za sudsku medicine, sto ce odrediti jt
ili sud. Potrebno je preduzeti mere radi utvrdjivanja identiteta lesa (posebno opisati spoljne i
unutrasnje telesne osobine lesa, odgovarajuce uzorke i otiske papilarnih linija).
Treba da obrati paznju na nadjeni materijal bioloskog porekla, tragove i sumnjive materije, da ih
opise i izuzme. Obavezno se sacinjava fotodokumentacija. Treba da obrati paznju na povrede.
3. Psihijatrijsko vestacenje
U slucajevima kada postoji sumnja da je iskljucena ili smanjena uracunljivost okrivljenog i da je
nesposoban da ucestvuje u postupku. Odredjuje se naredbom organa postupka.
Nalaz i misljenje vestaka zavise od konkretnog slucaja, a to znaci:
a) kada je vestacenje odredjeno radi ocene uracunljivosti okrivljenog, vestak mora da ustanovi da

li je u vreme izvrsenja kd to postojalo, odredice prirodu, vrstu, stepen i trajnost poremecenosti i
dati misljenje o uticaju takvog dusevnog stanja na sposobnost okrivljenog da shvati znacaj svoj
dela ili upravljanja svojim postupcima,
b) u slucaju da je vestacenje odredjeno radi ocene sposobnosti okrivljenog da ucestvuje u
postupku,
v) ako je vestacenje odredjeno radi ocene sposobnosti svedoka da prenese svoja saznanja ili
opazanja u vezi sa predmetom svedocenja, vestak ce ustanoviti da li kod svedoka postoje
dusevne smetnje i dati misljenje da li je svedok sposoban da svedoci.
85.Uvidjaj i rekonstrukcija dogadjaja
Uvidjaj je tradicionalna dokazna radnja u kp cija taktika vrsenja je odredjena pravilima

kriminalistike.
Cilj uvidjaja je da se utvrde ili razjasne cinjenice relevantne za kp. Rezultati uvidjaja se koriste
kao dokaz u postupku.
Predmet uvidjaja
Moze biti:
1.Lice okrivljenii, ali i svako drugo lice ukoliko je potrebno da se utvrde cinjenice vazne za
postupak, odnosno ako je potrebno da se utvrdi da li se na njihovom telu nalazi odredjeni trag ili
posledica kd. Uvidjaj je moguce preduzeti i bez pristanka lica. (uzroci bioloskog porekla,
forenzicko-geneticka analiza).
2.Stvar moze biti pokretna (predmeti pomocu kojih je izvrseno kd) ali i nepokretna stvar.
Svako je obavezan da organu postupka omoguci pristup stvarima na kojima se vrsi uvidjaj. Ako
je radi preduzimanja uvidjaja potrebno uci u zgrade, stanove ili prostorije, to se se izvrsiti na
osnovu naredbe za pretresanje. Pregled sadrzaja mobilnog telefona ne predstavlja uvidjaj nego
pretres na pokretnim stvarima.
3.Mesto svako mesto na kome je izvrseno kd (mesto gde je izvrseno kd ubistva, mesto gde se
nalazi les koji je odnet sa mesta na kome je ubijen). Na mestu uvidjaja, organ postupka moze da
zadrzi lice koje je tu zateceno do dolaska jt, a najvise 6h, ili ga moze uputiti jt ukoliko bi to lice
moglo dati podatke vazne za postupak i ako je verovatno da se njihovo ispitivanje kasnije ne v
moglo izvrsiti ili bi bilo povezano sa znatnim odugovlacenjem ili drugim teskocama.
Vrsenje uvidjaja
Vrsi ga organ postupka, a to je javni tuzilac, sud ili drugi organ pred kojim se vodi postupak.
U fazi istrage javni tuzilac.
U fazi glavnog postupka sud.
U predistraznom postupku policija.
Za vrsenje uvidjaja nije potrebna nikakva formalna odluka suda, vec se uvidjaj preduzima po

saznanju da je izvrseno kd. Radi se o hitnoj radnji, odnosno o radnji koja ne trpi odlaganje.
Policija prva saznaje da je izvrseno kd i ukoliko postoji potreba za uvidjajem o tome obavestava
nadleznog jt i izlazi na lice mesta.
Policija mesto fizicki ogradjuje.
Sva lica koja su zatecena na licu mesta policija moze uputiti jt ili ih zadrzati do njegovog
dolaska, a najduze 6h, ukoliko smatra da oni mogu da daju podatke vazne za postupak.
Uvidjaj vrsi organ postupak, ali on je taj koji rukovodi uvidjajem, dok ga fakticki sprovode
strucna lica forenzicke, saobracajne, medicinske ili druge struke, u zavisnosti od konkretne
potrebe i samog kd, koji zajedno sa organima postupka predstavljaju uvidjajnu ekipu.
Prema pravilima kriminalistike, uvidjaj se sprovodi u 2 faze:
1. Staticka faza (faza sa rukama u dzepovima)
Vizuelno posmatranje lice mesta. Uocene dokaze i tragove obelezava (brojevima, slovima).
Potom se fiksiraju, a zatim se pakuju na adekvatan nacin i salju u laboratoriju na dalje
ispitivanje.
2. Dinamicka faza
Pomeraju se stvari koje su zatecene radi pronalazenja drugih dokaza i tragova koji se prvobitno
nisu videli ili se ne mogu videti golim okom. Lice mesta se fotografise ili snima, prave se skice
mesta u razmerama koje se uzimaju tokom uvidjaja.
Sastavlja se zapisnik uz koji se prilaze sva dokumentacija koja je nasta vrsenjem uvidjaja.
Uvidjaju mogu da prisustvuju osumnjiceno lice, njegov branilac i osteceni.
Rekonstrukcija dogadjaja
Predstavlja dokaznu radnju u kp koja se smatra vrstom uvidjaja.
Sastoji se u ponavljanju radnji ili situacija u uslovima pod kojima se prema izvedenim dokazima
dogadjaj odigrao radi proveravanja izvedenih dokaza ili utvrdjivanja cinjenica koje su od znacaja
za razjasnjenje predmeta dokazivanja.
Neophodno je da se dogadjaj ponovi u istim ili slicnim uslovima, i na istom ili slicnom mestu u
odnosu na pravi dogadjaj.
U novije vreme se vrsi i kompjuterskom animacijom.
Vrsi se samo onda kada je neophodno da se razjasne ili utvrde odredjene cinjenice vazne za
postupak, a ne moze se utvrditi na drugi nacin.
Mogu da ucestvuju sam okrivljeno, osteceni, svedoci, ali ne i druga sasvim nova lica.
86.Isprave
Dokazivanje ispravom je dokazna radnja u kp.

Isprave su formalizovan oblik ljudske misli koja je pisanim, grafickim, zvucnim ili drugim
znacima zabelezena na adekvatnoj podlozi.

S obzirom na prirodu same isprave, izvodjenje dokaza se vrsi citanjem, gledanjem, slusanjem ili
uvidom u sadrzaj isprave na drugi naci.
KZ Isprava je svaki predmet koji je podoban ili odredjen da sluzi kao dokaz kakve cinjenice
koja ima znacaj za pravne odnose,kao i racunarski podatak.
Zakonik o kp Isprava je svaki predmet ili racunarski podatak koji je podoban ili odredjen da
sluzi kao dokaz cinjenice koja se utvrdjuje u postupku.
Treba da bude autenticna i istinita.
Isprava koju je u propisanom obliku izdao drzavni organ u granicama svoje nadleznosti, kao i
isprava koju je u takvom obliku izdalo lice u vrsenju javnog ovlascenja koje mu je povereno
zakonom, okazuje verodostojnosot onoga sto je u njoj sadrzano i smatra se javnom ispravom.
Tu spadaju: izvod iz mkr, izvod iz kaznene evidencije, ali i zapisnik o uvdjaju o pretresanju i
drugim preduzetim dokaznim radnjama.
Kada su u pitanju javne isprave, postoji zakonska pretpostavka verodostojnosti, odnosno
istinitosti sadrzaja isprave, ali je ona oboriva.
Verodostojnost privatnih isprava se utvrdjuje izvodjenjem drugih dokaza i izvedene dokaze sud
ocenjuje po slobodnom sudijskom uverenju kada smatra das u od znacaja za donosenje sudske
odluke.
Ispravu probalja organ postupka u original, moze i kopija, ako je original unisten, nestao ili ga
nije moguce prbaviti.
Organ postupka u zapisnik unosi sadrzaj isprave i pravi njenu kopiju, a u slucaju potrebe original
se vraca podnosiocu.
87.Uzimanje uzoraka
1.Uzimanje biometrijskih uzoraka

Biometrija-merenje fizickih i ponasajnih karakteristika coveka.
Biometrijske metode su metode identifikacije i one se temelje na prepoznavanju odredjenih
biometrijskih karakteristika i njihovom poredjenju sa poznatim uzorkom.
Poredjenjem poznatog uzorka sa nepoznatim se vrsi potvrdjivanje ili negiranje istovetnosti lica,
traga ili predmeta. Preduzimaju se radi utvrdjivanja cinjenica u postupku.
Uzimaju se od osumnjicenog i bez njegovog pristanka.
(uzimanje otisaka papilarnih linija i delova tela, bukalni bris, licni podaci)
Vrsi samo strucno lice na osnovu naredbe suda ili jt i cilj je da se potvrdi ili otkloni sumnja da je
osteceni ili drugo lice bilo u nekoj vezi sa izvrsenim kd.
2.Uzimanje uzoraka bioloskog porekla

Neophodni radi analize i utvrdjivanja cinjenica u postupku. Moze se izvrsiti i bez pristanka
okrivljenog, osim ukoliko bi nastuppila kakva steta po njegovo zdravlje.
Preduzima zdravstveni radnik na osnovu naredbe jt ili suda.

(tragovi krvi, pljuvacke, semene tecnosti, dlake, tkivo, zubi)
Uzorak glasa ili rukopisa (iako su to fakticki biometrijski uzroci). ukoliko neko od navedenih
lica odbije da da uzorak, kazna do 150 000din. Zalba nema suspenzivno dejstvo.
3.Uzimanje uzoraka za forenzicko-geneticku analizu

Radi otkrivanja ucinioca kd ili utvrdjivanja drugih cinjenica u postupku, sto predstavlja
materijalni uslov.
Formalni usloc je donosenje naredbe o strane jt ili suda.
Predstavlja analizu DNK radii utvrdjivanja karakteristicnog genetskog koda koji je jedinstven
za svako zivo bice.
Analiza delova DNK koji se medjusobno razlikuju izmedju lica se nazivaju lokusi, a rezultat
analize je stvaranje identifikacionog DNK profila koji je jedinstven za svakog coveka.
Osnovni metod je komparativni metod gde se porede sporan trag (onaj za koji se ne zna kome
pripada) i nesporan trag (onaj ciji je identitet lica kome pripada poznat).
Moze se izvrsiti i na osnovu odluke krivicne sankcije koja se sastoji u lisenju slobode, a u tom
slucaju prvostepeni sud po sluzbenoj duznosti moze odrediti uzimanje uzoraka od okrivljenog
kome je za kd ucinjeno sa umisljajem izrecena kazna zatvora preko 1god, okrivljenog koji je
oglasen krivim za kd protiv polne slobode i lice kome je izrecena mera bezbednosti obaveznog
88.Provera racuna i sumnjivih transakcija
Dokazna radnja u kp koja ima za cilj da se prikupe dokumentacija i podaci koji mogu da
predstavljaju dokaz o kd ili imovini pribavljenoj kd, kao i o sumnjivim novcanim transakcijama.
Predstavlja i meru za sprecavanje daljeg ulaganja nezakonito ostvarene imovinske koristi u
legalne tokove.
Predmet provere mogu da budu racuni i transakcije osumnjicenog lica.
Materijalni uslov postojanje osnova sumnje da je osumnjicni izvrsio kd za koje je propisana
kazna zatvora od 4god ili teza kazna, odnosno za kd prikazivanje, pribavljanje i posedovanje
pornografskog materijala i iskoriscavanje maloletnog lica za pornografiju, pranje novca, trgovina
uticajem, primanje mita i davanje mita.
Dokaznu radnju moze da odredi organ postupka, jt ili sudija za prethodni postupak. Ova naredba
(formalni uslov) predstavlja u sustini osnov za oslobadjanje od duznosti cuvanja poslovne tajne
sluzbenih i odgovornih lica u bankarskim, finansijskim i drugim slicnim organizacijama, na cije
su cuvanje inace duzni prema propisima o tim organizacijama.
Ova dokazna radnja se moze sastojati iz:
1. Pribavljanja podataka
Vrsi se na osnovu naredbe jt kojom trazi od banke ili druge finansijske organizacije da mu u
odredjenom roku iz evidencije podataka dostavi podatke o racunima koje osumnjiceni ima ili

kontrolise, kao i sredstvima koja na njima drzi.
Pribavljeni podaci treba da omoguce nadleznom jt da donese odluku da lid a pokrene kp ili ne.
Ukoliko ne pokrene kp u roku od 6mes od dana kada se upoznao sa ovim podacima, jt mora da
donese resenje o unistenju prikupljenogmaterijala. (obavestava lice prema kome je ovo ucinjeno,
a materijal se unistava pod nadzorom jt koji o tome sastavlja zapisnik)
2. Nadzora nad sumnjivim transakcijama
Odredjuje sud na predlog jt. Naredba mora imati obrazlozenje.
U dispozitivu naredbe se moraju navesti sledeci podaci: podaci o osumnjicenom, oznaka racuna,
obaveza banke da dostavlja periodicne izvestaje jt i trajanje nadzora.
Nadzor se moze odrediti na vremenski period od najduze 3mes, a da se obustavi cim prestanu
razlozi za njegovu primenu. Ako postoje vazni razlozi, moze se produziti za jos 3mes. Ukoliko
ne pokrene postupak jt za 6mes, sudija za prethodni postupak ce doneti resenje o unistenju
prikupljenog materijala. Unistava se pod nadzorom sudije za prethodni postupak o cemu se
sastavlja zapisnik.
3. Privremenog obustavljanja sumnjive transakcije
Kada su pored opstih uslova za primenu dokazne radnje provera racuna i finansijjskih transakcija
ispunjeni i posebni uslovi, a to je da postoje osnovi sumnje da osumnjiceno lice obavlja sumnjivu
finansijsku transakciju.
Odluku o ovome donosi sudija za prethodni postupak na obrazlozeni predlog jt.
Ogranicena na najvise 72h.
Moze se produziti najvise za jos 48h, na osnovu naredbe suda.
Ukoliko postoji potrebam sud moze da donese odluku da se priivremeno oduzmu sredstva koja
su predmet sumnjive transakcije i da se stave na poseban racun.
89.Privremeno oduzimanje predmeta
Dokazna radnja u kp koja ima dvostruki cilj koji moze da se ispuni i kumulativno ili
alternativno, a to je da se blagovremeno obezbede i sacuvaju predmeti koji se po KZ moraju
oduzeti, i das se prikupe predmeti koji mogu da budu dokaz u postupku.
(racunari, tablet uredjaji, fles, cd, mobilni telefoni)
Svako lice koje je drzalac predmeta koji mogu biti privrememo oduzeti u kp je obavezno da
organu postupka (jt, sudu ili policiji) omoguci pristup tim predmetima i da ih preda na njihov
zahtev. Duzna su da pruzaju sva potrebna objasnjenja za njihovu upotrebu.
Sankcija za slucaj da lice odbije da izvrsi obavezu, a to je novcana kazna koju moze da izrekne
jt ili sud (do 150 000din, a ako i posle toga ne izvrsi svoju obavezu +150 000din)
Novcana kazna se odredjuje resenjem protiv koga je dozvoljena zalba sudiji za prethodni
postupak ili vecu, u zavisnosti od faze postupka. Zalba nema suspenzivno dejstvo.
Od opste obaveze predaje predmeta izuzeti su: okrivljeni i lice koje je iskljuceno duznosti
svedocenja, a to je lice koje bi svojim iskazom povredilo duznost cuvanja tajnog podataka i lice

koje bi svojim iskazom povredilo duznost cuvanja profesionalne tajne, osim ako sud ne odluci
drugacije.
Postupak je brz i jednostavan.
Moze biti samostalna dokazna radnja ili se vrsi sa nekom drugom dokaznom radnjom
(pretresanjem, proverom racuna i finansijskih transakcija).
Sastavlja se zapisnik, a licu od koga se oduzimaju se izdaje potvrda u kojoj se opisuju predmeti
koji se oduzimaju, navodi se gde su pronadjeni, zatim podaci od koga se predmeti oduzimaju,
kao i svojstvo i potpis lica koje radnju sprovodi.
Ako se oduzimaju spisi, on ice se popisati, a u slucaju da to nije moguce, stavice se u omot i
zapecatiti, a vlasnik spisa moze svoj pecat staviti na omot.
Privremeno oduzeti predmetu ce se vratiti licu kada prestanu razlozi zbog kojih su oduzeti, a ne
postoje razlozi za njihovo trajno oduzimanje.
Moze se vratiti i pre prestanka razloga za njegovo oduzimanje, ako mu je neophodno potreban, s
tim da je on obavezan dag a na zahtev organa postupka donese.
O postojanju navedenih razloga sud i jt paze po sluzbenoj duznosti.
90.Pretresanje
Dokazna radnja u kp koja ima za cilj da se pronadje okrivljeni, tragovi kd ili predmeti koji mogu
da posluze kao dokaz u postupku.
Materijalni uslov je postojanje verovatnoce d ace se ovom radnjom ostvariti njen cilj.
Verovatnoca se zasniva na intuiciji i iskustvu jer se ovde radi o svojevrsnoj uslovnoj
verovatnoci, odnosno da bi postojala verovatnoca, treba da postoje dokazi koji ukazuju da ce se
ostvariti cilj pretresanja. Verovatnoca-odredjena sumnja (osnovi sumnje).
Formalni uslov je donosenje naredbe od strane suda.
U naredbi je potrebno da se navedu tacno prostorije u kojima ce se izvrsiti pretresanje i koji se
predmeti imaju oduzeti. Samo izuzetno moguce je ovo preduzeti i bez naredbe suda.
Naredba na obrazlozeni zahtev jt.
Elementi naredbe:
a) naziv suda koji je naredio pretresanje,
b) oznacenje predmeta pretresanja,
v) razlog,
g) naziv organa koji ce preduzeti pretresanje,
d) druge podatke od znacaja za pretresanje.
Naredba o pretresanju mora se izvrsiti u roku od 8dana od dana kada je izdata. Posle ovog roka
naredba se vraca sudu.
Hitna radnja.
Predmet pretresanja mogu biti stan i druge prostoije ili lica, odnosno pokretne i nepokretne
stvari.

Pretres sadrzaja uredjaja (uredjaj za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se cuvaju ili
se mogu cuvati elektronski zapisi).
Pretpostavke za pretresanje i postupak pretresanja

Propisane su zakonikom.
Naredba za pretresanje se prvo mora predati drzaocu stana i drugih prostorija ili licu na kome ce
se pretresanje preduzeti.
Potom se ova lica prvo pozivaju da dobrovoljno predaju lice, odnosno predmete koji se traze i
poucavaju se o pravu da uzmu advokata koji moze prisustvovati pretresanju.
U slucaju da lice zahteva da advokat bude prisutan pretresu, pocetak pretresanja se mora odloziti
do njegovog dolaska, a najduze 3h, s tim da organ postupka koji vrsi pretres mora da ostane na
mestu sa drzaocem stana ili drugim navedenim licem i saceka advokata.
Moze se izvrsiti i bez naredbe i poziva, samo ako se pretpostavlja oruzani otpor ili druga vrsta
nasilja ili, ako se ocigledno priprema ili je otpocelo unistavanje tragova kd ili predmeta vaznih za
postupak ili je drzalac stana i drugih prostorija nedostupan.
Ukoliko se pretresaju vojni objekti, prostorije drzavnih organa, preduzeca ili drugih pravnih lica,
pretresanju prisustvuje njihov rukovodilac ili lice koje on odredi, odnosno odgovorno lice, koje
mora da dodje u roku od 3h od casa prijema poziva.
Dokaznoj radnji pretresanja obavezno prisustvuju 2 punoletna gradjaniina kao svedoci (imaju
pravo da pre potpisivanja zapisnika stave svoje prigovore na verodostojnost sadrzine zapisnika).
Pretresanje lica podrazumeva pretresanje odece, obuce, povrsine tela kao i pokretnih stvari koje
lice koje se pretresa nosi sa sobom, ali ne i telesni pregled.
Zakonikom su propisana posebna pravila prilikom pretresanja advokatske kancelarije ili stana u
kojem zivi advokat. U ovom slucaju mora se pozvati advokat koga odredi predsednik nadezne
advokatske komore, a u slucaju da on ne dodje u roku od 3h, pretresanje se vrsi bez njega.
Vrsi se danju, a izuzetno moze i nocu.
Mora se sluzbeno i zvanicno zabeleziti, sto se cini zapisnikom. Opisuju se predmeti i isprave koji
se oduzimaju i mesto na kome su pronadjeni, a posebno je potrebno obrazloziti zbog cega se
pretresanje vrsi nocu, primedbe prisutnih lica.
Oduzeti predmeti (potvrda).
Pretresanje se moze verifikovati i pojacati mu se dokazna snaga na taj nacin sto ce se tonski i
opticki snimiti. Ovakav nacin je obavezan ukoliko se pretresanje vrsi bez prisustva svedoka ili
bez predstavnika advokatske komore.
Pretresanje je moguce izvrsiti i bez naredbe i to:
1.uz saglasnost drzaoca stana i druge prostorije,
2.ako neo zove u pomoc,
3.radi neposrednog hapsenja ucinioca kd,
4.radi izvrsenja odluke suda o pritvaranju ili dovodjenju okrivljenog,
5.radi otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu.

91.Posebne dokazne radnje opsta pravila
Posebne istrazne mere, posebne policijske metode, tajne operacije..

Tajne operacije koje se sprovode bez znanja lica koja su tim merama pogodjena, uz primenu
adekvatnih optickih, akustickih i drugih tehnickih sredstava kojima se, prema pravilima
obavestajnog rada prikupljaju relevantna saznanja i podaci o kriminalnoj delatnosti.
Dele se na:
1. Mere infiltracije angazovanje prikrivenog islednika i sklapanje simulovanih poslova,
2. Mere opservacije tajni nadzor komunikacije, tajno pracenje i snimanje, racunarsko
pretrazivanje podataka i kontrolisana isporuka.
Mogu se primenjivati samo pod sledecim uslovima:
1.da su izrazito previdjene samo zakonskim odredbama (nacelo legaliteta),
2.da ne postoje blaze mere za ostvarenje istog cilja (nacelo supsidijarnosti),
3.da se radi o veoma teskim krivicnim delima (nacelo srazmernosti),
4.da se sprovode na osnovu odluke nadleznog sudskog organa,
5.da se precizno vremenski ogranice,
6.da se sprovode uz postojanje nadzora nad zakonitim vrsenjem.
Zakonikom o kp su predvidjene sledece posebne dokazne radnje:
1. Tajni nadzor komunikacije,
2. Tajno pracenje i snimanje,
3. Racunarsko pretrazivanje podataka,
4. Kontrolisana isporuka,
5. Prokriveni islednik.
Opsta pravila odnose se na:

1.Uslovi za odredjivanje posebnih dokaznih radnji
Materijalni uslov:
a) postojanje osnova sumnje,
b) uslov koji se odnosi na dokazne teskoce iz kojih proizilazi da se ne mogu prikupiti na drugi
nacin dokazi na krivicno gonjenje.
2.Krivicna dela za koja se mogu odrediti posebne dokazne radnje
a) kd za koja je posebnim zakonom odredjeno da postupa javno tuzilastvo posebne nadleznosti,
b) tesko ubistvo, otmica, prikazivanje, pribavljanje, i posedovanje pornografskog materijala i
iskoriscavanje maloletnog lica za pornografiju, razbojnistvo, iznuda, falsifikovanje novca, pranje
novca, napad na ustavno uredjenje, davanje i primanje mita..
3.Postupanje sa prikupljenim materijalom
Sudija za prethodni postupak donosi resenje o unistenju prikujpljenog materijala, ukoliko jt ne
pokrene kp u roku od 6mes od dana kada se upoznao sa prikupljenim materijalom koriscenjem
posebnih dokaznih radnji, ili ako izjavi dag a nece koristiti u postupku, odnosno da protiv
osumnjicenog nece zahtevati vodjenje postupka.

4.Slucajni nalaz
Predstavlja prikupljen materijal o kd ili uciniocu koji nije bio obuhvacen odlukom o odredjivanju
posebnih dokaznih radnji i on se moze koristiti u postupku samo pod uslovom da se odnosi na kd
za koje se inace moze odrediti posebna dokazna radnja.
5.Tajnost podataka
Podaci o predlaganju, odlucivanju i sprovodjenju posebnih dokaznih radnji predstavljaju tajne
podatke, koje su kao takve duzna da cuvaju i druga lica koja ih u bilo kom svojstvu saznaju.
Predlog za odredjivanje posebne dokazne radnje, ali i odluka o njemu se beleze u posebnom
upisniku i cuvaju zajedno sa materijalom o sprovodjenju posebnih dokaznih radnji u posebnom
omotu spisa sa naznakom posebne dokazne radnje i oznakom stepena tajnosti, a u skladu sa
propisima koji uredjuju tajne podatke.
92.Tajni nadzor komunikacije
Odluku o primeni tajnog nadzora komunikacije donosi u formi naredbe sudija za prethodni
postupak, samo na obrazlozeni predlog jt.
Ova naredba mora biti obrazlozena. Njome se nadzire u zonu privatnosti i sudija je duzan da
obrazlozi koji su to razlozi koji opravdavaju primenu ove posebne dokazne radnje.
Obavezni elementi naredbe:
1.raspolozivi podaci o licu prema kojoj se ova radnja odredjuje,
2.zakonski naziv kd,
3.oznacenje poznatog tel. broja ili adrese osumnjicenog,
4.razloge na kojima se zasniva sumnja,
5.nacin sprovodjenja,
6.obim i trajanje.
Predmet ove radnje mogu biti: komunikacija koja se obavlja putem telefona ili drugih tehnickih
sredstava, komunikacija koja se obavlja putem elektronske ili druge adrese osumnjicenog, kao i
pisma i druge posiljke.
Ova radnja se sastoji u nadzoru i snimanju ili zapleni (pisma i posiljke).
Moze trajati 3mes, s tim da se prekida cim prestanu razlozzi za njegovu primenu. A kada je to
neophodno moze se produziti za jos 3mes. A ako je rec o kd za koja je posebnim zakonom
odredjeno da postupa javno tuzilastvo posebne nadleznosti, radnja se moze izuzetno produziti za
jos 2x u trajanju od po 3mes.
Sprovodjenje ove radnje moze da izvrsava policija, Bezbednosno-informativna agencija ili
Vojnobezbednosna agencija, a odluku koji organ ce sprovesti radnju donosi sudija za prethodni
postupak.
Taj organ je duzan da sacinjava dnevne izvestaje koji se zajedno sa prikupljenim snimcima
komunikacije, pismima i drugim posiljkama koje su upucene osumnjicenom ili koje on salje,
dostavljaju sudiji za prethodni postupak i jt na njihov zahtev.

Ukoliko se tokom sprovodjenja ove posebne dokazne radnje dodje do saznanja da osumnjiceni
koristi drugi telefonski broj ili adresu, tajni nadzor ce se prosiriti i na njima, ali o tome mora
odmah obavestiti jt.
Kad primi obavestenje, jt ce odmah podneti predlog da se naknadno odobri prosirenje. O
predlogu odlucuje sudija za prethodni postupak u roku od 48h od prijema predloga i o tome
sastavlja belesku u zapisnik.
Kad zavrsi sprovodjenje ove radnje, organ koji je sprovodioradnju ce dostaviti sudiji za
prethodni postupak snimke komunikacije, pisma i druge posiljke i poseban znacaj.
Ovaj poseban izvestaj sadrzi: vreme pocetka i zavrsetka nadzora, podatke o sluzbenom licu koje
je nadzor sprovelo, opis tehnickih sredstava koja su primenjena, broj i raspolozive podatke o
licima obuhvacenim nadzorom i ocenu o svrsishodnosti i rezultatima primene nadzora.
Sudija za prethodni postupak ce o otvaranju pisama i drugih posiljki sastaviti zapisnik i mora da
vodi racuna prilikom otvaranja da se ne povrede pecati, kao i da se omoti i adrese sacuvaju.
93.Tajno pracenje i snimanje
Iako se ranije tretirala kao neprocesna, odnosno operativna radnja policije, sada je ova radnja
predvidjena kao posebna dokazna radnja ciji rezultati se koriste kao dokaz u postupku.
Materijalni uslov postojanje osnova sumnje.
Formalni uslov donosenje odluke (naredbe) od strane sudije za prethodni postupak koju on
donosi na osnovu obrazlozenog predloga jt.
Ona se odredjuje radi:
1. otkrivanja kontakata ili komunikacije osumnjicenog na javnim mestima i mestima na kojima
je pristup ogranicen ili u prostorijama, osim u stanu (Ustavom je zagarantovana nepovredivost
stana),
2. Utvrdjivanja istovetnosti lica ili lociranja lica ili stvari.
Predmet predstavljaju usmene komunikacije bez posredstva tehnickih sredstava, koju vodi
osumnjiceni sa nekim drugim licem.
Naredba sadrzi: podatke o osumnjicenom, zakonski naziv kd, razloge na kojima se sumnja
zasniva, oznacenje prostorija, mesta ili prevoznog sredstva, ovlascenje za ulazak i postavljanje
tehnickih uredjaja za snimanje, nacin sprovodjenja, obim i trajanje radnje.
Vremensko trajanje radnje je ograniceno na period od 3mes, a moze se produziti na jos 3mes radi
prikupljanja dokaza ako je to neophodno, osim kada se radi o kd iz nadleznosti posebnog
tuzilastva, kada se ova radnja moze produziti za jos 2x po 3mes, tako da u tim slucajevima moze
trajati najduze 12mes.
postupak. Organ je duzan da podnosi dnevne izvestaje koji se, zajedno sa prikupljenim
snimcima, dostavljaju sudiji za prethodni postupak i jt na njihov zahtev.

94.Simulovani poslovi
Simulovani poslovi i simulovano davanje ili primanje mita je mera prikrivenog policijskog
istrazivanja koja se primenjuje u savremenim pravnim sistemima i predvidja velikom broju
medjunarodnih dokumenata koji se odnose na borbu protiv organizovanog kriminalitete.
Policijski ili druugi drzavni orga koji preduzima ovu radnju ne podleze krivicnoj odgovornosti,
ako se krece u granicama naredbe sudije.
To su vazna dokazna sredstva u vezi sa specificnim kd korupcije, ali isto tako i drugih kd kao sto
su trgovina drogom, ljudiima, oruzjem, krijumcarenje ukradenih automobile, falsifikovanje
novca..
Sastoje se u simulovanoj kupovini, prodaji ili pruzanju poslovnih usluga, kao i simulovanom
primanju ili davanju mita.
Simulovane poslove odredjuje naredbom sudija za prethodni postupak na obrazlozeni predlog jt.
Naredba sadrzi: podatke o osumnjicenom, zakonski naziv kd, razloge na kojima se sumnja
zasniva, oznacenje prostorija, nacin sprovodjenja, snimanje, dokumentovanje, obim i trajanje
radnje.
Vremensko trajanje radnje je ograniceno na period od 3mes, a moze se produziti na jos 3mes radi
prikupljanja dokaza ako je to neophodno, osim kada se radi o kd iz nadleznosti posebnog
tuzilastva, kada se ova radnja moze produziti za jos 2x po 3mes, tako da u tim slucajevima moze
trajati najduze 12mes.
postupak. Organ je duzan da podnosi dnevne izvestaje koji se, zajedno sa prikupljenim
snimcima, dostavljaju sudiji za prethodni postupak, koji to dostavlja jt.
Poseban izvestaj sadrzi:
a) vreme zakljucenja simulovanih poslova,
b) podatke o licu koje je zakljucilo simulovane poslove,
v) opis tehnickih sredstava koja su primenjena,
g) broj i raspolozive podaatke o licima koji su ukljuceni u zakljucene simulovane poslove.
95.Racunarsko pretrazivanje podataka
Pristup kompjuterskim sistemima i kompjutersko pretrazivanje i sravnjivanje podataka

predstavlja uporedjivanje licnih podataka gradjana koji su obradjeni u odgovarajucim bazama
podataka sa podacima i registrima koji se nalaze u okviru policijskih evidencija.
Saznanja o jednom licu uneta u jedan registar licnih podataka uporedjuje se sa drugim bazama
podataka u kojima bi se sumnjivo lice moglo nalaziti.
Tako dobijeni rezultat moze dati vise podataka o licu za koje se sumnja da je izvrsilo kd.

Postoje povezani policijski, carinski, poreski, kriminalisticko-obavestajni i drugi kompjuterski
informacioni sistemi i registry koji su medjusobno povezani i kojima tacno odredjena lica imaju
pristup, i zahvaljujuci ovim bazam podataka omoguceno je sprovodjenje posebne dokazne
radnje racunarsko pretrazivanje podataka.
Ogranicava sigurnost i tajnost licnih podataka.
Ova dokazna radnja se u nasem krivicnom procesnom zakonodavstvu sastoji u pretrazivanju vec
obradjenih i drugih podataka i njihovo poredjenje sa podacima koji se odnose na osumnjicenog i
kd.
Materijalni uslov
Odluka u formi naredbe. Mora biti obrazlozena.
Naredba sadrzi: podatke o osumnjicenom, zakonski naziv kd, opis podataka koje je potrebno
racunarski pretraziti i obraditi, oznacenje drzavnog organa koji je duzan da spovodi ovu radnju,
obim i trajanje radnje.
Vremensko trajanje radnje je ograniceno na period od 3mes, a zbog neophodnosti daljeg
prikupljanja dokaza moze se produziti na jos 2x u trajanju od po 3mes.
Vojnobezbednosna agencija, carinske, poreske illi druge sluzbe ili drugi drzavni organ..
Organ je duzan da podnosi izvestaj sudiji za prethodni postupak, koji to dostavlja jt.
Poseban izvestaj sadrzi:
a) podatke o vremenu pocetka i zavrsetka ove radnje,
b) podatke koji su pretrazeni i obradjeni,
v) podatke o sluzbenom licu koje je sprovelo radnju,
g) opis primenjenih tehnickih sredstava,
d) podatke o obuhvacenim licima i rezultatima primenjenih tokom ove radnje.
96.Kontrolisana isporuka
Obuhvata ujedno i kontrolisan prevoz predmeta kd, prvenstveno se primenjuje radi otkrivanja i
dokazivanja kd nezakonitog prometa opojnim doragama, prevoza nuklearnog otpada i slicno.
Njena primena namenjena je prvenstveno prekogranicnom kriminalu, pa da bi jedna ovakva
operacija uspela, potrebno je da zemlje koje u njoj ucestvuju imaju zakonsku mogucnost njene
primene.
U nase krivicnoprocesno zakonoodavstvo uvedena je 2002.god.
Osim osptih uslova, materijalnih i formalnih za primenu posebnih dokaznih radnji, kada je u
pitanju ova rednja, predvidjen je i jedan poseban materijalni uslov za ovu posebnu dokaznu
radnju da se radnja odredjuje radi prikupljanja dokaza za kp i otkrivanja osumnjicenih lica.
Kada je u pitanju realizacija ove mere, nase zakonodavstvo predvidja da je organ nadlezan za
odobravanje ove mere Republicki javni tuzilac, odnosno tuzilac posebne nadleznosti i da se mera
odobrava u formalnom obliku pisanom naredbom.

Predmet ove isporuke mogu da budu droga i psihoaktivne supstance, kao i drugi predmeti, i kada
je u pitanju transport novcanih sredstava, oruzja i municije.
Postoji nekoliko vrsta kontrolisane isporuke, u zavisnosti od toga gde je polazna, a gde krajnja
destinacija isproruke, pa tako se kontrolisana isporuka moze odrediti za isporuke:
1.u okviru teritorije RS,
2.koje udju, predju ili izadju sa teritorije RS.
Sprovodi je policija i drugi drzavni organi koje odredi jt.
Sprovodi se uz saglasnost nadleznih organa zainteresovanih drzava i na osnovu uzajamnosti, u
skladu sa potvrdjenim medjunarodnim ugovorima kojima se detaljnije uredjuje njen sadrzaj.
Duzni su da dostavljaju jt izvestaj koji sadrzi:
a) podatke o vremenu pocetka i zavrsetka ove radnje,
b) podatke o sluzbenom licu koje je sprovelo radnju,
v) opis primenjenih tehnickih sredstava,
g) podatke o obuhvacenim licima i rezultatima primenjene kontrolisane isporuke.
97.Prikriveni islednik
Angazovanje prikrivenog islednika je najslozenija posebna dokazna radnja za suzbijanje

organizovanog kriminaliteta, cija primena podrazumeva ispunjenje izuzetno zahtevnih uslova
radi ostvarivanja njegove svrhe.
Ovom radnjom se prikupljaju podaci koji mogu da posluze kao dokaz u kp samostalno, ili da se
prikriveni islednik ispita kao svedok u postupku o onome o cemu je tokom svog stekao izvesna
saznanja.
Koristi se samo u onim slucajevima kada druge mere nemaju uspeha, jer na putu ostvarenja ove
radnje stoje mnoge prepreke.
Glavna prepreka proizilazi iz nepoverenja clanova kriminalne organizacije prema novim
clanovima, sto im onemogucava prodor u sam vrh ove piramide. Zatim nedovoljno jasna pravna
uredjenost obima i uslova delovanja prikrivenog islednika u kriminalnom okruzenju.
Daju najvise uspeha u prikupljanju dokaza o izvrsenim kd koja se tradicionalno ne prijavljuju
policiji, a ubrajaju se u tzv konsezualne delikte (korupcija, prostitucija, kd u vezi sa drogom), i
delikte nuznog saizvrsilastva, kada ni zrtva nije zainteresovana za prijavljivanje kd, jer se boji ili
se i sama nalazi u zabranjenoj kaznjivoj zoni.
Za primenu ove radnje moraju biti ispunjeni materijalni i formalni uslovi koji vaze za primenu
posebnih dokaznih radnji.
Naredba sadrzi: podatke o licima i grupi prema kojima se primenjuje, opis mogucih kd, nacin,
obim, mesto i trajanje posebne dokazne radnje (obavezni elementi) i mogucnost da prikriveni
islednik upotrebi tehnicka sredstva za fotografisanje ili tonsko, opticko ili elektronsko snimanje
(fakultativni element).

Moze se odrediti na period koji je potreban da se prikupe dokazi, a najduze godinu dana, s tim
sto se ova radnja moze produziti za jos 6mes na obrazlozeni predlog jt.
Sto se tice odredjivanja prikrivenog islednika, njega pod pseudonimom ili sifrom odredjuje
minister nadlezan za unutrasnje poslove, director Bezbednosno-informativne agencije, director
Vojnobezbednosne agencije, odnosno lice koje oni ovlaste.
Legendiranje prikrivenog islednika, radi zastite njegovog identiteta se sastoji u izmeni
podataka u bazama podataka i izdavanju licne isprave sa izmenjenim podacima od strane
nadleznih organa, i ovi izmenjeni podaci predstavljaju tajne podatke.
Zabrana da podstrekava na izvrsenje kd i kaznjivost za to je ono sto naseg prikrivenog islednika
jasno razlikuje od agenta provokatora koji postoji u nekim drugim zakonodavstvima.
O svim preduzetim aktivnostima u toku angazovanja, prikriveni islednik podnosi izvestaje, koji
predstavljaju svojevrstan vid kontrole njegovog rada i to svom neposrednom staresini (periodicni
izvestaji) a po zavrsetku angazovanja, staresina dostavlja sudiji za prethodni postupak
fotografije, opticke, tonske ili elektronske snimke, prikupljenu dokumentaciju i sve pribavljene
dokaze kao i poseban izvestaj u kome se navode:
a) vreme pocetka i zavrsetka angazovanja prikrivenog islednika,
b) njegova sifra ili pseudonim,
v) opis primenjenih postupaka i tehnickih sredstava,
g) podaci o licima koja su obuhvacena posebnom dokaznom radnjom i
d) opis postignutih rezultata.
Zakonikom je predvidjena mogucnost da se lice koje je bilo angazovano kao prikriveni islednik
ispitaa i kao svedok u postupku, sto predstavlja samo izuzetnu mogucnost, a ne i pravilo, i to pod
sifrom, odnosno pseudonimom.
Ispitivanje ce se obaviti tako da se strankama i braniocu ne otkrije istovetnost prikrivenog
islednika.
Istovetnost prikrivenog islednika pred sudom potvrdjuje svojom izjavom staresina pre koga se
islednik i poziva na ispitivanje.
Staresina-specificna vrsta svedoka ciji se iskaz ogranicava iskljucivo na potvrdjivanje identiteta
lica koje se ispituje kao anonimni svedok, a koji je prikriveni islednik.
Podaci o istovetnosti prikrivenog islednika koji se ispituje kao svedok u postupku predstavljaju
tajne podatke.
Sudska odluka se ne moze zasnivati na iskazu prikrivenog islednika, ni iskljucivo niti u
odlucujucoj meri.

98.Pojam i mesto vrsenja krivicnoprocesnih radnji
Krivicni postupak skup ili sistem odredjenih krivicnoprocesnih radnji koje se preduzimaju u
Zakonikom propisanim formama i na Zakonikom predvidjene nacine.
Krivicnoprocesne radnje su Zakonikom o kp uredjene delatnosti krivicnoprocesnih subjekata koji
su nadlezni ili ovlasceni da ih vrse, zahvaljujuci cemu ti subjekti ostvaruju svoja prava i duznosti
u kp, a u cilju uticanja na njegovo zapocinjanje, odvijanje ili okoncanje, te ostvarivanje
odredjenih procesnih i pravnih efekata, radi donosenja odgovarajucih odluka u kp.
Ponekad se istice da se ove radnje ogledaju u cinjenima ili necinjenima krivicnoprocesnih
subjekata.
Samo necinjenje ipak ne predstavlja krivicnoprocesnu radnju, vec njeno nevrsenje, tj izostanak,
koji moze, ali ne mora da ima i odredjene procesne, odnosno pravne ili cak fakticke efekte.
Pravo odbrane pravo okrivljenog. (odbrana cutanjem)
Ako osteceni kao tuzilac ili privatni tuzilac nisu dosli na glavni pretres (precutni odustanak od
optuzbe).
To ne znaci da se njihovo necinjenje smatra krivicnoprocesnom radnjom, vec samo oznacava da
i odgovarajuce necinjenje krivicnoprocesnih subjekata moze pod odredjenim uslovima imati
odgovarajuce posledice u kp.
Mesto vrsenja krivicnoprocesnih radnji

Mesto na kome se konkretna radnja preduzima i gde ona proizvodi odredjeno procesno i pravno
dejstvo u kp.
To mesto se kada su u pitanju radnje suda po pravilu odredjuju putem opstih i posebnih pravila o
mesnoj nadleznosti krivicnog suda, shodno cemu se odredjuje i mesna nadleznost jt, odnosno
drugih ovlascenih tuzilaca.
Osnovni izuzetak u odnosu na ovo je institute delegacije mesne nadleznosti.
U predistraznom postupku se mnoge radnje vrse vec na samom mestu dogadjaja, pocev od radnje
za koje je primarno ili iskljucivo nadlezan jt, kao sto je to uvidjaj, pa do policijskih radnji u
predistraznom postupku, ali i mogucih radnji obicnih gradjana, kao sto je to slucaj, sa hapsenjem
flagrantnog ucinioca kd.
Mesto vrsenja nekih radnji u predistraznom postupku se zbog njihovih tehnickih specificnosti,
tesko i moze sasvim precizno odrediti, kao sto je to slucaj sa tajnim audio-video nadzorom, a
ponekad se zbog konkretnih procesnih i taktickih osobenosti odredjene radnje, po mesto
odredjuje veoma siroko (angazovanje prikrivenog islednika) ili cak moze obuhvatati teritorije
vise drzava, kao sto je to slucaj sa merom kontrolisane isporuke.
Glavni pretres u prvostepenom postupku, isto kao i sednica veca, odnosno pretres pred
drugostepenim sudoom u zalbenom postupku, kao i postupci po vanrednim pravnim lekovima, se
drze po pravilu, u sudskoj zgradi, odnosno sluzbenim prostorijama stvarno i mesno nadleznog
suda.

Glavni pretres se moze odrzati i izvan podrucja nadleznosti suda, ako to na obralozeni predlog
predsednika suda, dozvoli predsednik Vrhovnog kasacionog suda.
99.Vreme vrsenja krivicnoprocesnih radnji, rokovi u krivicnom postupku
Vreme igra veoma vaznu ulogu u kp, za koji se brzina smatra izuzetno znacajnom, jer je poznato
da svaki duzi protek vremena otezava razjasnjavanje kd i postizanje ciljeva kp.
Neke radnje se uvek preduzimaju hitno, kao sto je to slucaj sa uvidjajem na mestu dogadjaja u
predistrazom postupku, jer svaki duzi protek vremena, zbog uticaja meteoroloskih prilika, te
namernog ili slucajnog delovanja ljudskog faktora, moze biti izuzetno destruktivan po tragove i
predmete kd na mestu dogadjaja.
Radnje policije u predistraznom postupku.
Duznost je svih organa koji ucestvuju u kp i organa koji im pruzaju pomoc da trajanje pritvora
svedu na najkraace neophodno vreme i da postupaju sa narocitom hitnoscu ako se okrivljeni
nalazi u pritvoru.
Brzina postupka ponekad nalaze odstupanje od redovnog toka odredjene radnje. (maloletnik se
po pravilu, poziva preko roditelja, osim ako to nije moguce zbog hitnog postupanja ili drugih
okolnosti.
Brzina odvijanja glavnog pretresa.
Rokovi u krivicnom postupku

Rok predstavlja odredjeni vremenski razmak u okviru koga se odredjena krivicnoprocesna radnja
mora, moze ili ne sme preduzeti.
Od roka treba razlikovati rociste, koje je danom i casom odredjeni moment u kome pozvano lice
treba da dodje organu postupka radi preduzimanja procesne radnje ili ucetvovanja u procesnoj
radnji sa drugim licima.
S obzirom na dejstvo roka, odnosno nacin njegovog funkcionisanja, rokovi mogu da budu:
1. Peremptorni (finalni):
Rokovi u okviru kojih se odredjena krivicnoprocesna radnja moze ili mora vrsiti. (svi rokovi
zalbe*)
2. Dilatorni:
Rokovi u okviru kojih se odredjena radnja ne sme, odnosno ne moze vrsiti, a radnja se moze
preduzeti tek po isteku takvog roka. (u slucaju da je doneta oslobadjajuca ili odbijajuca presuda,
pa ako sud ne donese odluku u roku od 3mes od dana podnosenja zahteva)
S obzirom na pravno-tehnicki nacin utvrdjivanja vremenskog razmaka, rokovi se dele na:
1. Fakticke:
Odredjuju se tako sto se njihov pocetak, zavrsetak, ili ukupno trajanje, utvrdjuju s obzirom na
odredjeni procesni moment. (protivtuzba za kd za koje se goni po privatnoj tuzbi, moze podneti
do zavrsetka glavnog pretresa)

2. Odredjene u formalnim vremenskim jedinicama:
a) u satima (rok od 4h za prikupljanje obavestenja od gradjana od strane policije),
b) u danima (rok od 3dana kao opsti rok zalbe na resenje),
v) u mesecima,
g) u godinama.
S obzirom na subjekte koji odredjuju rok, oni mogu biti:
1. Zakonski:
Bilo da se to cini odredjivanjem konkretnih vremenskih jedinica, bilo fakticki, u vezi nastupanja
odredjenog procesnog momenta.
2. Sudski:
Moguce u 2 momenta:
a) tako sto je potpuno prepusteno sudu da sam odredjuje rokove,
b) tako sto se sudu omogucava da promeni duzinu nekih, inace zakonski odredjenih rokova.
S obzirom na posledice koje nastupaju protekom odredjenog roka, rokovi se dele na:
1. Instruktivne (ordinatorni, kominatorni):
Rokovi kojima se odredjuje odredjeni pozeljni, odnosno orijentacioni i potrebni vremenski
razmak za vrsenje odredjene radnje, ali se ne propisuje neka stroga procesna sankcija za
propustanje roka, i propustanjem roka se ne gubi pravo na vrsenje radnje. (rok za izradu presude)
2. Prekluzivne:
Peremptorni rokovi su uglavnom prekluzivni, jer propustanjem odredjenog vremenskog razmaka
u kome se odredjena radnja mogla ili morala preduzeti dolazi do gubitka prava na vrsenje takve
radnje. Taj gubitak prava se oznacava kao prekluzija.
Racunanje rokova predstavlja utvrdjivanje momenta njegovog pocetka i zavrsetka, te
ustanovljavanje njegovog ukupnog trajanja, a konkretno, utvrdjivannje da li je odredjena radnja
preduzeta u okviru roka.
Za racunanje rokova su bitni sledeci parametri:
1. Vremenske jedinice kojima se rok utvrdjuje satima, danima, mesecima, godinama,
2. Momenat pocetka roka od nastupanja dogadjaja ili od trenutka odredjenog od strane suda,
kada je u pitanju sudski rok. Ako je rok odredjen u satima ili danima, u rok se ne racunava onaj
sat, odnosno dan u koji spada dogadjaj od cijeg nastupanja zapocinje rok, vec se za pocetak roka
uzima prva naredna vremenska jedinica u kojoj se odredjuje rok. Rok od jednog dana nije u
procesnom smislu isto sto i rok od 24h, jer konkretno, lice koje u roku od jednog dana treba da
izvrsi odredjenu radnju, moze fakticki imati na raspolaganju i nesto manje od 48h, dok u slucaju
da je rok odredjen kao 24h, to vreme de facto moze biti samo nesto manje od 25h.
Rokovi odredjeni u mesecima ili godinama, dan na koji se odnosi dogadjaj od kojeg zapocinje
rok, se u rok ne uracunava, a pocetak roka se smatra prvi naredni dan,
3. Momenat zavrsetka roka u puni sat kada su u pitanju rokovi odredjeni satima, odnosno u
ponoc, ako se radi o roku odredjenom u danima. Rokovi odredjeni po mesecima, odnosno
godinama, zavrsavaju se protekom poslednjeg meseca, odnosno godine koji po svom broju
odgovara danu kada je rok otpoceo, a ako nema tog dana u poslednjem mesecu, rok se zavrsava

poslednjeg dana tog meseca. Ukoliko poslednji dan roka pada na drzavni praznik ili u subotu,
odnosno u nedelju, ili u neki drugi dan kada drzavni organ nije radio, rok istice protekom prvog
narednog radnog dana.
100.Povracaj u predjasnje stanje
To je pravno sredstvo kojim se pod odgovaarajucim zakonskim uslovima omogucava

odredjenom krivicnoprocesnom subjektu da procesno sanira, tj otkloni posledice koje su
nastupile zbog njegovog opravdanog propustanja nekog prekluzivnog roka.
Moze ga traziiti:
1.okrivljeni u odnosu na sledeca propustanja u kp:
a) propustanje da prisustvuj odredjenoj procesnoj fazi kada nije mogao da dodje na rociste, na
kojem se odlucuje o sporazumu o priznanju kd ili sporazumu o svedocenju,
b) propustanje da u roku izjavi redovan pravni lek protiv odredjenih odluka (zalba).
2.osteceni, osteceni kao tuzilac ili privatni tuzilac koji iz opravdanog razloga nije mogao da
blagovremeno obavesti sud o promeni adrese, ili da dodje na pripremno rociste, glavni pretres ili
rociste koje je zakazano pre odredjivanja glavnog pretresa za kd za koji s goni po privatnoj tuzbi,
a radi upoznavanja sa mogucnoscu upucivanja na postupak medijacije.
3.privatni tuzilac koji iz opravdanog razloga propusti rok za ispravljanje nedostataka u privatnoj
tuzbi ili za prikupljanje dokaza.
Molba za povracaj se podnosi u roku od 8dana od dana prestanka smetnje.
Okrivljeni koji je propustio rok za zalbu protiv presude ili resenja koje odgovara presudi duzan je
da uz molbu istovremeno preda i zalbu. (nema suspenzivno dejstvo)
Posle proteka 3mes od dana propustanja ne moze se traziti povracaj u predjasnje stanje.
Ovaj rok od 3mes za podnosenje molbe za povracaj u predjasnje stanje predstavlja svojevrsni rok
zastarelosti, tako da rok od 8dana od dana prestanka smetnje, u okviru kojeg se inace moze traziti
povracaj u predjasnje stanje, ima znacaja jedino ako vec nije proslo 3mes od dana propustanja
radnje.
101.Podnesci i oficijelno registrovanje krivicnoprocesnih radnji (podnesci i zapisnici)
Podnesci, kao sto su optuzba, predlog, pravni lek i druga izjava ili saopstenje, podnose se na 2
alternativno propisana procesna nacina:
a) pismeno,
b) usmeno na zapisnik.
Podnesak mora biti razumljiv i sadrzati sve sto je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti, u
suprotnom ce organ postupka zahtevati da se podnesak ispravi, odnosno dopuni, a ako on
(podnosilac) to ne ucini u odredjenom roku, podnesak ce se odbaciti.

Podnosilac ce se upozoriti na posledice propustanja.
Podnesak koji se po Zakoniku dostavlja protivnoj stranci predaje se organu postupka u
dovoljnom broju primeraka za taj organ i drugu stranku.
Podnesak koji se u skladu sa pravilima Zakonika sastavlja u pisanom obliku i potpisuje, moze se
podneti i u obliku elektronskog dokumenta. (elektronski podnesak) I on se dostavlja organu
postupka na 2 moguca alternativno propisana naccina:
a) putem elektronske poste na adresu elektronske poste koja je od strane organa postupka
odredjena za prijem elektronskih podnesaka,
b) drugim elektronskim putem, u skladu sa zakonom.
Organ postupka potvrdjuje elektronskim putem prijem podneska, a ako podnosilac ne primi
potvrdu, smatra se da elektronski podnesak nije poslat. O ovom podnesku sastavlja se sluzbena
beleska.
Organ postupka je duzan da svoj ugled i ugled stranaka i drugih ucesnika u postupku zastiti od
uvrede, pretnje I svakog napada. Kazna 100 000din za onog koji u podnesku vredja taj organ ili
ucesnika u postupku. Okaznjavanju advokata obavestava se advokatska komora, koja ima
obavezu da sud obavesti o preduzetim merama u odnosu na konkretnog advokata. Odluku o
kazni donosi sud.
O zalbi na to odlucuje vece, a zalba ne zadrzava izvrsenje resenja.
Zapisnici
O svakoj preduzetoj radnji u toku kp sastavice se zapisnik i to primarno istovremeno sa
preduzimanjem radnje, a sekundarno ako takav nacin registrovanja krivicnoprocesne ranje nije
moguc, onda neposredno posle toga.
Zapisnik pise zapisnicar, a zapisnik moze pisati lice koje preduzima radnju samo kad se radnja
preduzima van sluzbenih prostorija organa postupka, a zapisnicar se ne moze obezbediti.
Kada zapisnik pise zapisnicar, zapisnik se sastalvja na taj nacin sto lice koje preduzima radnju
kazuje glasno zapisnicaru sta ce uneti u zapisnik.
Mora se voditi uredno, a sva preinacenja, ispravke i dodaci unose se na kraju zapisnika i moraju
biti overeni od strane lica koja potpisuje zapisnik.
U zapisnik se unose sledeci podaci:
1.naziv organa postupka pred kojim se preduzima radnja,
2.mesto gde se preduzima radnja,
3.dan i cas kad je radnja zapoceta i zavrsena,
4.imena i prezimena prisutnih lica i u kom svojstvu prisustvuju,
5.naznacenje krivicnog predmeta po kom se preduzima radnja.
U obliku pripovedanja se belezi samo bitna sadrzina datih iskaza i izjava, a pitanja se unose u
zapisnik samo ako je potrebno da se razume odgovor.
Zapisnik potpisuje saslusano, odnosno ispitano lice, a ako se zapisnik sastoji od vise listova,
potpisuje se svaki list.
Nepismeno lice umesto potpisa stavlja otisak kaziprsta desne ruke (ili leve ruke ili neki drugi

prst, sa naznakom koji je prst i koja ruka u pitanju), a apisnicar ce ispod otiska upisati njegovo
ime i prezime.
Ako odbije da potpise, to se unosi u zapisnik i navodi se razlog odbijanja.
Na kraju zapisnika potpisuju se prevodilac ili tumac, ako ih je bilo..
Zapisnik na kraju potpisuje lice koje je preduzelo radnju i zapisnicar.
102.Oficijelno registrovanje krivicnoprocesnih radnji (tonsko ili opticko snimanje i

izdvajanje zapisnika i obavestenja)
Radi se o fakultativnom nacinu registrovanja radnji preduzetih u kp, ali je takav nacin
registrovanja radnji obavezan kada su u pitanju krivicni postupci ciji su predmet odredjena
specificna kd.
Saslusanje okrivljenog i ispitivanje svedoka i vestaka u postupku za kd iz delokruga tuzilastva
posebne nadleznosti (organizovani kriminal) obavezno se tonski snima.
O snimanju dokazne radnje ili druge radnje, organ postupka prethodno obavestava lice koje
ucestvuje u radnji.
Vrsi se na glavnom pretresu, samo ako to odobri predsednik veca
Glavni pretres na kojem se raspravlja o delima iz delokruga tuzilastva posebne nadleznosti,
obavezno se snima.
Tonski ili opticki snimak mora da sadrzi podatke koji se odnose na:
1.naziv organa postupka pred kojim se preduzima radnja,
2.mesto gde se preduzima radnja,
3.dan i cas kad je radnja zapoceta i zavrsena,
4.imena i prezimena prisutnih lica i u kom svojstvu prisustvuju,
5.naznacenje krivicnog predmeta po kom se preduzima radnja,
6.podatke potrebne za identifikaciju lica cija se izjava snima,
7.podatke o trajanju snimka..
Na zahtev saslusanog, snimak ce se odmah reprodukovati, a ispravke ili objasnjenja tog lica ce se
snimati.
U zapisnik o dokaznoj ili drugoj radnji na glavnom pretresu unece se da je izvrseno snimanje, ko
je snimanje izvrsio, da je lice koje se saslusava, odnosno ispituje prethodno obavesteno o
snimanju, da je snimak reprodukovan i gde se snimak cuva, ako nije prilozen spisima predmeta.
Snimak se cuva u javnom tuzilastvu ili sudu do vremena do kog se cuva i krivicni spis.
Izdvajanje zapisnika i obavestenja

Kada je prema pravilima Zakonika propisano da odredjeni dokaz ne moze biti koriscen u kp ili
da se na njemu ne moze zasnivati sudska odluka, sudija za prethodni postupak ce po sluzbenoj
duznosti ili na predlog stranaka i branioca doneti resenje o izdvajanju zapisnika o takvim
ranjama iz spisa odmah, a najkasnije do zavrsetka istrage.

Protiv takvog resenja dozvoljena je posebna zalba.
Po pravnosnaznosti resenja, izdvojeni zapisnici se stavljaju u poseban zapecaceni omot i cuvaju
kod sudije za prethodni postupak odvojeno od ostalih spisa i ne mogu se razgledati niti se mogu
koristiti u postupku.
103.Zapisnik o glavnom pretresu, zapisnik o vecanju i glasanju
O glavnom pretresu vodi se zapisnik u koji se unosi sadrzaj rada i ceo tok glavnog pretresa.
Tok glavnog pretresa se moze beleziti i stenografski, a ako je tako ucinjeno, stenografske beleske
ce se u toku od 48h prevesti, pregledati, potpisati od strane stenografa i prikljuciti spisima.
U uvodu zapisnika mora se naznaciti sud pred kojim se odrzava glavni pretres, mesto i vreme
zasedanja, ime i prezime predsednika veca, clanova veca i zapisnicara, tuzioca, optuzenog i
branioca, ostecenog i njegovog zakonskog zastupnika ili punomocnika, prevodioca, tumaca, kd
koje je predmet pretresanja, kao i da li je glavni pretres javan ili je javnost iskljucena. Podatke o
tome koja je optuznica procitana na glavnom pretresu, da li je tuzilac izmenio ili prosirio
optuznicu, kakve su predloge podnele stranke, koji su dokazi izvedeni, kakve su primedbe
ucinile stranke..
Iskazi optuzenog, svedoka, vestaka ili drugog lica unose se u zapisnik ako sadrze odstupanje ili
dopunu njihovih ranijih iskaza, i to tako da se prikaze njihova bitna sadrzina.
U zapisnik o glavnom predmetu unosi se potpuna izreka. (izreka predstavlja izvornik?)
Ako je doneto resenje o pritvoru i to se mora uneti u zapisnik o glavnom pretresu.
U zapisnik o glavnom pretresu (delokrug javnih tuzilastva posebne nadleznosti) unose se podaci
o pocetku i zavrsetku pretresa, prisutnim ucesnicima i izvedenim dokazima, prepis tonskog
snimka koji se sacinjava u roku od 72h.
Zapisnik mora biti zavrsen sa zakljucenjem zasedanja. Zapisnik podpisuju predsednik veca i
zapisnicar. Stranke imaju pravo da pregledaju zavrsni zapisnik, da dobiju kopiju zapisnika.
Ispravke pogresno upisanih imena, brojeva i drugih ociglednih gresaka u pisanju moze podneti
predsednik veca po predlogu stranaka ili lica koje je dalo izjavu ili po sluzbenoj duznosti, dok
druge ispravke i dopune zapisnika moze narediti samo vece. (moraju se zabeleziti u nastavku
zavrsenog zapisnika). Zaabelezice se i razlozi zbog kojih pojedini predlozi i primedbe nisu
usvojeni.
O vecanju i glasanju sastavlja se poseban zapisnik koji sadrzi:
1. Tok glasanja,
2. Odluku koja je donesena.
Zapisnik potpisuju svi clanovi veca i zapisnicar.
Izdvojeno misljenje clana veca koji je prilikom glasanja ostao u manjini prikljucice se zapisniku
o vecanju i glasanju, ako nije uneseno u zapisnik, a taj clan je duzan da dostavi pisano
obrazlozenje najkasnije u roku od 8dana od dana glasanja.
Ovaj zapisnik ce se zatvoriti u poseban omot.

Ovaj zapisnik moze razgledati samo sud kad resave o pravnom leku (duzan je da naznaci da ga je
razgledao.
104.Razmatranje spisa i razgledanje predmeta
Svako ko ima opravdani interes moze razmatrati, kopirati ili snimati pojedine spise, osim onih
koji imaju oznaku stepena tajnosti.
Dozvolu za razmatranje spisa u toku postupka daje organ kp, zavisno od procesnog stadijuma jt
odnosno sud, a nakon zavrsetka postupka predsednik suda ili sluzbeno lice koje on odredi.
Ako je sa glavnog pretresa bila iskljucena javnost ili bi pravo na privatnost moglo da bude teze
povredjeno, razmatranje spisa moze se uskratiti ili usloviti zabranom javne upotrebe imena
ucesnika u postupku, a protiv resenja o uskracivanju razmatranja spisa dozvoljena je zalba koja
ne zadrzava izvrsenje resenja.
Odredjena lica, gde spadaju okrivljeni, odnosno osumnjiceni koji je saslusan po odredbama o
saslusanju okrivljenog i njegov branilac, kao i osteceni kao moguci tuzilac, te osteceni kao
tuzilac i privatni tuzilac, imaju pravo na odgovarajuce upoznavanje sa zapisnicima i drugim
dokaznim materijalima, sto se svodi na njihovo pravo ovih lica da:
a) razmatraju spise,
b) razgledaju prikupljene predmete koji sluze kao dokaz.
105.Vrste krivicnoprocesnih radnji radnje potencijalne i aktuelne procesne prinude i

dokazne radnje
Kriiivicnoprocesne radnje mogu da se podele na sledece vrste:

1. Radnje potencijalne i aktuelne procesne prinude,
2. Dokazne radnje,
3. Radnje odlucivanja,
4. Dostavne radnje.
Radnje potencijalne i aktuelne procesne prinude

Smatraju se:
1. Mere za obezbedjenje prisustva okrivljenog,
2. Mere za obezbedjenje uspesnog vodjenja kp,
3. Mere za obezbedjenje stvari potrebnih za kp.
Ove radnje pocivaju na 2 osnovna elementa:
1. Radnje odredjeno cinjenje ili delovanje, odnosno odredjena aktivnost. Kao i odredjeno
necinjenje.
2. Prinuda - efektivno delovanje na nekoga koji se time primorava ili prinudjuje da nesto ucini

ili ne ucini.
Ne predstavljaju sve mere za obezbedjenje prisustva okrivljenog radnje procesne prinude, jer npr
nikakve efektivne prinude nema kod pozivanja okrivljenog. Do prinude bi doslo ukoliko se on
bez opravdanog razloga pozivu ne odazove, mada ni tada njegovo dovodjenje ne mora nuzno da
bude prinudnog karaktera, jer on moze mirno i bez ikakvog opiranja poci sa pripadnicima organa
unutrasnjih poslova koji ga dovode.
Procesna prinuda kao opsti krivicnoprocesni pojam postoji u 2 slucaja:
1.to je svaka situacija kada neki procesni subjekt nesto mora da cini ili ne cini, jer ce u
suprotnom odgovarajucim zakonskim merama biti nateran da to cini ili ne cini. (ne vrse se
nikakve prinudne radnje, ali su one moguce) potencijalna procesna prinuda.
2.to je situacija koja se odlikuje efektivnim primenom prinude u postupku, do cega dolazi onda
kada su za to ispunjeni zakonski uslovi i kada prvi opsti oblik procesne prinude nije bio
dovoljan. Zapravo radnja procesne prinude predstavlja aktivni, aktuelni, odnosno efektivni oblik
procesne prinude.
Razliciti oblici procesne prinude mogu se ostvariti prema:
a) okrivljenom mera obezbedjenja prisustva u kp,
b) svedocima i vestacima - mera obezbedjenja davanja iskaza i prisustva u kp,
v) licima kod kojih se nalaze odredjene stvari koje su potrebne u kp ,
g) prema licima u odnosu na koja se primenjuju odredjene sankcije zbog njihovog
nedisciplinovanog ponasanja.
Dokazne radnje
Aktivnosti stranaka i lica koja su u stranackim funkcijama, a pod odredjenim uslovima i suda kao
i drugih sluzbenih aktera kp, koje su funkcionalno usmerene na dokaze, koji se takvim
delatnostima prikupljuju, obezbedjuju, izvode i proveravaju.
Dokazne radnje postoje kao: (*)
a) opste dokazne radnje,
b) posebne dokazne radnje.
Dokazi (*)
106.Radnje odlucivanja, pojam i vrste odluka u krivicnom postupku
Procesne aktivnosti iz kojih proizlaze odluke koje se donose u kp.

Odluka donesena u kp predstavlja formalizovani, odnosno procesno uoblicen stav nadleznog ili
ovlascenog organa u odnosu na odredjeno procesno pitanje ili odredjen zahtev stranke.
Odluke se donose u 3 oblika:
1. Presude,
2. Odluke,
3. Naredbe.

Presudu moze doneti samo sud, a resenja i naredbe i drugi organi koji ucestvuju u kp.
Odluka suda u zbornom sastavu, odnosno veca, donose se posle usmenog vecanja i glasanja, a
odluka se smatra donesenom, kada je za nju glasala vecina clanova veca.
Sud veca i glasa u zasedanju zatvorenom za javnost. U prostoriji mogu biti samo clanovi veca i
zapisnicar. Predsednik veca rukovodi vecanjem i glasanjem, stara se da se sva pitanja svestrano i
potpuno rasprave i glasa poslednji. Prvo se resavaju odredjena formalna i prethodna pitanja, a
potom se prelazi na glasanje o meritornim pitanjima.
Pri odlucivanju o predmetu dokazivanja prvo se glasa da li je sud nadlezan, da li je potrebno
dopuniti postupak, kao i o prethodnim pitanjima.
Pri odlucivanju o glavnoj stvari prvo ce se glasati da li je optuzeni ucinio kd, zatim o kazni,
drugim krivicnim sankcijama, troskovima kp, imovinskopravnom zahtevu i ostalim pitanjima o
kojima treba doneti odluku.
Odluka je donesena kada je za nju glasala vecina clanova veca.
Odluke se objasnjavaju usmenim objavljivanjem licima koja za to imaju pravni interes, ako su
prisutna, a dostavljanjem overenog prepisa, ako su odsutna.
Prepisi odluka protiv kojih je dozvoljena zalba dostavljaju se sa poukom o pravu na zalbu.
Zaalba izjavljena u korist okrivljenog smatrace se blagovremenom ako je izjavljena u roku
navedenom u pouci iako je taj rok duzi od zakonskog roka.
Pravnosnaznost i izvrsnost sudskih odluka

Pravnosnaznost predstavlja mogucnost jedne sudske odluke da ostvaruje odredjeno pravno
dejstvo.
Pravno dejstvo koje proizvodi pravnosnazna sudska odluka predstavlja delovanje
pravnosnaznosti u materijalnom smislu.
Postoje 2 procesna nacina na koji odredjena odluka moze postati pravnosnazna:
1. Aktivno ako je bio ulozen redovan pravni lek, a odluka je procesno opstala u drugostepenom
postupku,
2. Pasivno kada nije u propisanom roku ulozena zalba, pa je propustanjem tog roka, odluka
ostala pravnosnazna.
Sudska odluka postaje pravnosnazna u sledecim procesnim situacijama:
1.kada visi sud odbije zalbu i potvrdi pobijenu odluku, odnosno usvoji zalbu, ali samopreinaci
pobijenu odluku,
2.ako se propusti rok za podnosenje zalbe,
3.kada je odluka bilo prvostepenog, bilo drugostepenog suda doneta, ako se radi o odluci protiv
koje zalba nije dozvoljena ili je zalba dopustena, alii se izjavi po proteku propisanog roka.
Zakonska pravila koja se odnose na izvrsnost vrsta odluka koje se donose u kp:
1. Presude,
2. Resenja,
3. Naredbe.
Da bi se presuda mogla izvrsiti potrebno je kumuulativno ispunjenje sledecih uslova:

a) neophodno je da presuda na aktivan ili pasivan nacin postane pravnosnazna,
b) pravnosnazna presuda mora biti dostavljena,
v) neophodno je da za njeno izvrsenje ne postoje zakonske smetnje.
Pravnosnaznost resenja kada se ona ne moze pobijati zalbom ili kada zalba nije dozvoljena.
Resenje je izvrsno kada postane pravnosnazno.
Naredba je izvrsna odmah po donosenju.
Resenja i naredbe izvrsavaju organi koji su te odluke doneli, a prillikom izvrsenja resenja koje
odgovara presudi shodno se primenjuju zakonska pravila koja se odnose na izvrsnost presude,
ondonso izvrsenje presude.
Zalba ne zadrzava izvrsenje resenja, osim ako sud nije drugacije odredio.
Ako se u toku izvrsenja pojavi sumnja u pogledu tumacenja sudske odluke, o tome odlucuje sud
koji je doneo pravnosnaznu odluku.
107.Vrste presuda, Odbijajuca presuda, Oslobadjajuca presuda, Osudjujuca presuda
108.Sadrzaj pismeno izradjene presude
109.Pravnosnaznost i izvrsnost sudskih odluka
110.Dostavne radnje (poziv za glavni pretres i drugi pozivi organa postupka, dostavljanje
pismena)
Dostavne radnje su radnje dostavljanja pismena i poziva.

Dostavljanje pismena predstavlja njihovu predaju na Zakonom utvrdjen nacin odredjenim licima,
cime se omogucava da se subjekti kojima se pismena predaja oficijelno upoznaju sa njihovim
sadrzajem, iskoriste pravne mogucnosti od mometna prijema pismena, odnosno od tog trenutka
nastupaju druge Zakonom utvrdjene procesne posledice, teku rokovi..
Poziv za glavni preters i drugi pozivi organa postupka

Usmeno se saopstava licu koje se nalazi pred njim, uz upozorenje na posledice nedolaska, a
takav poziv i dato upozorenje ce se zabeleziti u zapisniku koji ce pozvano lice potpisati, osim
ako je to zabelezeno u z zapisniku o glavnom pretresu i time se smatra da je dostavljanje
izvrseno.
Dostavljanje se moze izvrsiti i isticanjem na oglasnoj tabli ili internet stranici organa postupka.
Dostavljanje se smatra izvrsnim protekom 8dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli.
Dostavljanje pismena
Pismeno predstavlja opsti pojam koji se odnosi kako na odluke, tako i na odredjene pozive,
odnosno optuzne akte, a u nekim situacijama i na druge dokumente u pismenom obliku.
Pismena se dostavljaju posredstvom sluzbenog lica organa postupka koji je odluku doneo ili

neposredno kod tog organa, preko poste ili druge organizacije registrovane za poslove
dostavljanja pismena, organa lokalne samouprave, zamolnim putem preko drugog drzavnog
organa, a izuzetno i posredstvom policije.
Pismeno se dostavlja neposrednom predajom licu kome je upuceno, ako to nije moguce onda:
a) licu koja su duzna da prime pismeno (punoletni clanovi domacinstva),
b) druga lica koja mogu ali ne moraju da prime pismeno.
Pismena koja se dostavljaju neposrednom predajom, urucuju se u zatvorenom omotu, a
dostavljac i primalac potpisuju potvrdu o izvrsenom odstavljanju dostavnicu ili povratnicu.
Primalac na potvrdi oznacava dan prijema.
Ukoliko je nepismen (razlozi i dostavljac oznacava dan prijema).
Ako odbije, dostavljac ce to zabeleziti i naznaciti dan prijema i time je dostavljanje izvrseno.
111.Posebni nacini i pravila dostavljanja
1. Dostavljanje ucesniku postupka preko drugog ucesnika postupka

Ako organ postupka smatra da ce dostavljanje biti izvrseno, ucesniku u postupku se do zavrsetka
glavnog predmeta mogu dostavljati pismena preko drugog ucesnika koji pristine da ih preda.
Ako smatra da postoji opasnost od odlaganja, moze se obavestiti telegramom, telefonom o
pozivu na glavni pretres..
Sastavlja se sluzbena beleska u spisu.
Zakonske posledice predvidjene za propustanje nastupaju samo ako je prema koje je izvrseno
dostavljanje bilo upozoreno na njih.
2. Posebni indirektni nacini dostavljanja okrivljenom u odredjenim slucajevim

Ako se ne moze izvrsiti na adresu, onda ide oglasna tabla, internet stranica. A po proteku od 8
dana smatra se da je dostavljanje izvrseno.
3. Dostavljanje tuziocu
Razlikuje se:
a) dostavljanje javnom tuziocu predajom pisarnici javnog tuzilastva,
b) dostavljanje neoficijelnim tuziocima tj ostecenom kao tuziocu i privatnom tuziocu ako ima
punomocnika, pismena se dostavljaju samo punomocniku.
4. Dostavljanje licima sa posebnim statusom ili u posebnom polozaju

Tu spadaju:
a) lica koja se bave odredjenim bezbednosnim i slicnim poslovima pismena se dostavljaju
preko njihove komande, neposrednog staresine ili rukovodioca, odnosno sedista pravnog lica,
b) lica koja su lisena slobode posredstvom zavoda u kojem su smesteni,
v) lica koja imaju odgovarajuci diplomatski status (uzivaju imunitet) posredstvom ministarstva

nadleznog za spoljne poslove,
g) zasticeni svedoci preko jedinice za zastitu.
5. Dostavljanje licu koje se nalazi u inostranstvu

Postavljanje punomocnika za prijem pismena u RS, i da se o tome obavesti organ postupka.
Ukoliko okrivljeni ne postavi punomocnika, organ postupka ce mu svojom odlukom postaviti
punomocnika za prijem pismena u nasoj zemlji.

Krivicno Procesno Pravo I

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Krivicno Procesno Pravo I

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Krivicno procesno pravo 1

1.Pojam krivicnog procesnog prava i krivicnog postupka, svrha, znacaj i tumacenje

Nataa Milenkovi KPP I Page 2

2.Krivicni postupak: Osnovni istorijski tipovi krivicnog postupka

Nataa Milenkovi KPP I Page 3

U 2 velika pozitivnopravna krivicnoprocesna sistema spadaju:

4.Mesoviti karakter krivicnog postupka Srbije

Nataa Milenkovi KPP I Page 4

Nataa Milenkovi KPP I Page 5

Nataa Milenkovi KPP I Page 6

7.Krivicno procesno pravo i ustavno pravo

Nataa Milenkovi KPP I Page 7

8.Odnos krivicnog procesnog prava i gradjanskog procesnog prava

9.Povezanost krivicnog procesnog prava sa nekim vanpravnim disciplinama

Nataa Milenkovi KPP I Page 8

Odnos sa sudskom psihologijom

Odnos sa nekim medicinskim disciplinama

Nataa Milenkovi KPP I Page 9

10.Izvori krivicnog procesnog prava, Evropska konvencija o ljudskim pravima i praksa

Osnovni izvor-Zakonik o kp Srbije, usvojen 2011.god

Evropska konvencija o ljudskim pravima i praksa evropskog suda za ljudska prava

Nataa Milenkovi KPP I Page 10

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu (ESLJP)

11.Dejstvo odluka i gledista nekih medjunarodnih tela na krivicnoprocesni sistem RS

Nataa Milenkovi KPP I Page 11

Nataa Milenkovi KPP I Page 12

12.Dejstvo krivicnog procesnog prava (prostorno, vremensko i vaznje u odnosu na

Predstavlja njegovo realno delovanje, odnosno proizvodjenje odredjenih konkretnih procesnih i

Prostorno dejstvo kpp-a

Vremensko dejstvo kpp-a

Dejstvo kpp-a u odnosu na subjekte

Nataa Milenkovi KPP I Page 13

Krivicni postupak se odvija u skladu sa odredjenim osnovnim krivicnoprocesnim nacelima koja

Nataa Milenkovi KPP I Page 14

Nataa Milenkovi KPP I Page 15

14.Nacelo legaliteta oficijelnog krivicnog gonjenja

Nacelo oficijelnosti-prema kome se kp pokrece po sluzbenoj duznosti (pod uslovom da su

15. Nacelo oportuniteta krivicnog gonjenja

Suprotan je principu nacela legaliteta krivicnog gonjenja.

Nataa Milenkovi KPP I Page 16

16.Nacelo ne bis in idem

Oznacava da se istom licu ne moze 2 puta suditi za isto kd.

Nataa Milenkovi KPP I Page 17

17.Nacelo neposrednosti u izvodjenju dokaza

U dokazna nacela spadaju:

Nataa Milenkovi KPP I Page 18

18.Nacelo slobodne ocene dokaza

Nataa Milenkovi KPP I Page 19

Nataa Milenkovi KPP I Page 20

Povezano je sa nacelom slobodne ocene dokaza, odnosno prakticno funkcionalno proizilazi iz

Nacela vodjenja krivicnog postupka se dele na 3vrste:

Nataa Milenkovi KPP I Page 21

Ili princip kontradiktornosti, pociva na pozitivnom i vec poslovicnom pravilu-audiatur et altera

Nataa Milenkovi KPP I Page 22

Jedno od klasicnih krivicnoprocesnih nacela, koja su tipicna za akuzatorske i mesovite tipove

Nataa Milenkovi KPP I Page 23

23.Nacelo vecinskog odlucivanja suda u zbornom sastavu

Odnosi se na odluke suda, a ne i drugih organa postupka.

24.Nacelo slobodnog uverenja organa postupka

Nataa Milenkovi KPP I Page 24

25.Nacelo pravnog leka

Nataa Milenkovi KPP I Page 25

26.Limitirano nacelo istine