Povratak na sadraj

ANALIZA MOGUNOSTI KORIENJA DRVNE SEKE U

KOTLOVIMA VEIH SNAGA

ANALYSIS OF POTENTIAL FOR USING WOOD-CHIPS IN BOILERS

WITH LARGE CAPACITIES

Branislav Stojanovi, Jelena Janevski, Mladen Stojiljkovi, Dejan Mitrovi

Univerzitet u Niu, Mainski fakultet u Niu, Ni, Aleksandra Medvedeva 14

banes@masfak.ni.ac.rs

Rezime: Upotreba ogrevnog drveta iz ume i iz procesa prerade drveta doprinosi znaajno
odrivom snabdevanju energijom, pa drvo postaje sve znaajnije kao obnovljivi izvor
energije. Da bi se ostvario automatski rad kotlova potrebno je da gorivo izmeu ostalog ispuni
i uslov da moe lako sa se dozira. Kada je u pitanju drvo takve uslove ispunjavaju seka i
pelet. Osobine goriva bitno utiu na tehnoloke i ekoloke zahteva procesa sagorevanja. Zato
se konstruktivne karakteristike opreme za sagorevanje prilagoavaju svakoj pojedinoj vrste
goriva sa ciljem da se postignu optimalni parametri procesa sagorevanja. Kompleksnost
procesa sagorevanja utie na specifinost mehanizma za doziranje goriva, elemenata i vrste
loita i tretmana produkata sagorevanja. Osnova za konstruktivna reenja kotlova sa malom
emisijom tetnih produkata je poznavanje procesa sagorevanja drveta preko procesa suenja,
termikog razlaganja, gasifikacije, sagorevanja gasova i mehanizma nastanka tetnih
produkata. U poslednje vreme naroito je interesantna upotreba drveta kod kotlova veih
snaga u okviru toplifikacionih sistema za snabdevanje naselja toplotnom energijom, pa ovaj
rad, polazei od procesa sagorevanja, analizira osnove konstruktivne karakteristike ureaja za
doziranje goriva i loita za kvalitetno sagorevanje seke u kotlovima veih snaga.

Kljune rei: loite, kotao, sagorevanje, seka

Abstract: Use of fire-wood directly from forest and from process of wood production
contributes substantially to sustainable energy supply, so wood becomes more important as
renewable energy source. In order to enable automatic boiler operation, it is needed that fuel
can be easily dozed. When wood is used as fuel, this requirement is fulfilled with wood-chips
and wood pellets. Fuel properties have a great impact on technological and economical
requirements of combustion process. This is the reason why constructive characteristics of
combustion equipment are adjusted to every single fuel type in order to achieve optimal
parameters of combustion process. The complexity of combustion influences mechanism for
fuel dozing, elements and type of combustion chamber and treatment of products of
combustion. Basis for construction of boilers with low emission of pollutants is the
knowledge on wood combustion process through drying process, thermal decay, gasification,
volatiles combustion and creation of pollutants. In recent years there is a growing interest in
using wood as a fuel in boilers with large capacities in district heating systems. Due to this
reason, in this paper analysis of basic constructive characteristics for fuel dosage systems and
combustion chamber for using wood-chips in large capacity boilers is given.

Key words: combustion chamber, boiler, combustion, woodchips

1
1. UVOD
Opta nestaica goriva, njegova cena i problemi sa zagaivanjem ivotne sredine uinili su da
se sve vea panja posveuje obnovljivim izvorima energije. Dosadanja istraivanja ukazuju
na to da se, bez znaajnijih posledica u pogledu naruavanja strukture okoline biomasa
najjednostavnije moe koristiti u energetske svrhe. Praktino svaki materijal dobijen od drveta
moe se klasifikovati kao biomasa. Ipak samo drvo u odreenim oblicima se moe iskoristi za
proizvodnju energije. Upotreba ogrevnog drveta iz ume i iz procesa prerade drveta doprinosi
odrivom snabdevanju energijom, pa drvo postaje sve znaajnije kao obnovljivi izvor
energije. Naroito je interesantna upotreba drveta kod kotlova za centralno grejanje sa
automatskim loenjem, kako za male kune tako i za velike instalacije za snabdevanje naselja
toplotnom energijom. Da bi se ostvario automatski rad kotlova potrebno je da gorivo ima
takve karakteristike da moe lako da se dozira. Kada je u pitanju drvo takve uslove
ispunjavaju seka i pelet. Osobine goriva bitno utiu na tehnoloke i ekoloke zahteva procesa
sagorevanja. Zato se konstruktivne karakteristike opreme za sagorevanje prilagoavaju svakoj
pojedinoj vrsti goriva sa ciljem da se postignu optimalni parametri procesa sagorevanja.
Drugi, ne manje vaan aspekt primene ove vrste kotlova je toplotna snaga kotlova, tj. bitno se
razlikuju konstruktivni zahtevi kod kotlova veih snaga, koji se upotrebljavaju u toplanama ili
industrijskim postrojenjima, u odnosu na kotlove manjih snaga. Kompleksnost procesa
sagorevanja utie na specifinost mehanizma za doziranje goriva, loita i tretmana produkata
sagorevanja. Osnova za konstruktivna reenja kotlova sa malom emisijom tetnih produkata je
poznavanje procesa sagorevanja drveta preko procesa suenja, termikog razlaganja,
gasifikacije, sagorevanja gasova i mehanizma nastanka tetnih produkata. Iako su i seka i
drveni pelet goriva koja imaju svoje specifinosti, naroito one vezane za sadraj pepela i
vlage, ipak se treba njihov proces sagorevanja zajedno razmatrati. Zato je vano, polazei od
procesa sagorevanja, da se izvri analiza osnovnih konstruktivnih karakteristika ureaja za
doziranje goriva i loita za kvalitetno sagorevanje seke i peleta.

2. KARAKTERISTIKE SEKE I DRVENOG PELETA

Seka se dobija kao preraeni ostatak odgranka u umama i kao gorivo se mehanikom
obradom priprema za potpuno automatski rad kotlova. Imajui u vidu raznolikost izvora iz
kojih moe da se dobije seka, sadraj vlage moe da se nae u irokom diapazonu. Kod
suvog drveta se kree od oko 20 %, do 30 %, dok u sluaju zelenih odgranka, moe da
dostigne 60 %. To u veini sluajeva zahteva suenje pre nego to se takvo drvo koristi kao
biomasa za sagorevanje u kotlu ili se skladiti. Kvalitet seke, veliina i sadraj vlage i pepela
je definisan evropskim normama. CEN/TS 14961 (Tabele 1 i 2). Uporedo su date i
karakteristike peleta radi poreenja ovih goriva. Pelet je proizvod koji se dobija iskljuivo
presovanjem piljevine i strugotine suvog visoko kalorinog drveta pod velikim pritiskom, a
bez dodavanja bilo kakvih vezivnih sredstava. Proizvodi se od hrasta, bukve, jasena, graba,
topole, lipe i dr. To je kvalitetno gorivo cilindrinog oblika, velike homogenosti sa niskim
sadrajem vlage (oko 10 %) i pepela. Zbog oblika i veliine lako se transportuje i jednostavno
dozira u loite kotla. Karakteristike peleta definisane standardima date su u tabeli 3.
Tabela 1- Dimenzije seke CEN/TS 14961
Glavna frakcija Fina frakcija
Klasa Gruba frakcija, max duina komadia
> 80 % mase < 5 % mase
P16 3,15 mm P 16 mm < 1 mm max 1 % > 45 mm, sve < 85 mm
P45 3,15 mm P 45 mm < 1 mm max 1 % > 63 mm
P63 3,15 mm P 63 mm < 1 mm max 1 % > 100 mm
P100 3,15 mm P 100 mm < 1 mm max 1 % > 200 mm

2
Tabela 2- Sadraj vlage seke CEN/TS 14961
Granina vrednost
Klasa Oznaka
sadraj vlage u %
M20 20 suvo
M30 30 za skladitenje
M40 40 dobro za ogranieno skladitenje
M55 55
M65 65

Tabela 3- Karakterisike peleta [1]

DIN 51731 ONORM M 7135 DIN plus
Prenik (D) 4 do 10 mm 4 do 10 mm 4 do 10 mm
Duina < 50 mm <5xD <5xD
gustina > 1,0 1,4 kg/dm3 > 1,12 kg/dm3 > 1,12 kg/dm3
Toplotna mo 17,5 19,5 MJ/kg > 18 MJ/kg > 18 MJ/kg
Vlaga < 12 % < 10 % < 10 %
Pepeo < 1,5 % < 0,5 % < 0,5 %
Sumpor < 0,08 % < 0,04 % < 0,04 %
Azot < 0,30 % < 0,30 % < 0,30 %
Hlor < 0,03 % < 0,02 % < 0,02 %

Za odreivanje udela vlage u drvetu koriste se dve veliine. Sadraj vlage (w) se
definie kao odnos mase vlage i mase vlanog drveta, dok se vlanost drveta (u) definie kao
odnos mase vlage i mase suvog drveta. Njihov odnos se moe definisati sledeom
jednainom:
w[%]
u[%] = 100
100 + w[%]

Donja toplotna mo apsolutno suvog drveta (Hus) se kree od 18.1-19.0 MJ/kg, odnosno
esto se za proraune usvaja prosena vrednost 18.3 MJ/kg (5.1kWh/kg). Uticaj vlanosti
drveta na toplotnu mo moe se izraziti sledeom jednainom:
u[%]
H us 2.5
Hu = 100
u[%]
1+
100

3. TOK SAGOREVANJA DRVETA

Sagorevanje drveta je sloen proces koji se odvija u vie faza (slika 1). Sagorevanje poinje
suenjem i degazacijom. Drvo tokom zagrevanja najpre odaje vlagu, iji sadraj u osuenom
drvetu iznosi oko 15 do 20 % goriva mase. Tokom procesa suenja drvo se zagreva iznad 100
C. Tek kada vlaga sadrana u upljinama ispari, temperatura drveta poinje da raste. Zatim
isparava hemijski i fiziki vezana vlaga u supstanci drveta.

3
 Faza Poetna faza Meufaza Krajnja faza

Drvo

Suenje Para
(100-150oC)

+ Drvo

+ Primarni vazduh Volatil i + Sekund.vazduh

Degazacija (CO, C, H2) Gas
(150-500oC) (500-1200oC)

Drveni ugalj
+
Sagorevanje + Primarni vazduh + Sekund.vazduh
Volatil i Gas
(homogena
(CO) (600oC)
oksidacija ) (600oC)

+ Pepeo

Heterogena
oksidacija
Slika 1. Tok sagorevanja drveta [2]

Iako prvi organski proizvodi razgradnje nastaju na 60 C, stvarni proces termikog

razlaganja, meutim, poinje na 160 C do 180 C (piroliza ili degazacija). Sa povienjem
temperature reakcije termalne degradacija se poveavaju. Od oko 250 C proces
dekompozicije je buran. Reakcije prelaze iz endotermne u egzotermnu fazu. U ovoj fazi
reakcije pirolize vie nisu kontrolisane, to kao posledicu ima nemogunost kontrole
sagorevanja protokom vazduha pri runom doziranju.
Degazaciona faza traje do oko 600 C. Tada je na vazduhu suvo drvo izgubilo oko 85 %
svoje mase u vidu vode i gorivih gasovitih produkata. Ostaje energetski samo drveni ugalj.
Tokom faze degazacija oko 70 % toplotne vrednosti drveta je osloboeno. Gas formiran
tokom degazacija sadri gorive komponente, naroito ugljen - monoksid, vodonik i organska
jedinjenja. Gas je veoma reaktivan i oksiduje u prisustvu atmosferskog kiseonika uz
oslobaanje energije do ugljen - dioksida i vode (pojava plamena).
Ako se proces sagorevanja u ovom trenutku prekine prerano, na primer, odvoenjem
toplote, nastali bi tetni produkti i gas intenzivnog mirisa prepun isparljivih organskh
jedinjenja, ai i katrana. U praksi, potpuno sagorevanje se postie samo priblino. Realan cilj
zbog toga mogu biti samo emisija nepotpunih produkata sagorevanja ispod odreenog nivoa.

4. KARAKTERISTIKE LOITA ZA SAGOREVANJE SEKE U KOTLOVIMA

VEIH SNAGA
Zahtevi za dobro sagorevanje seke (i peleta) u loitima kotlova veih snaga (iznad 500 kW)
se generalno mogu rezimirati na sledei nain:
- odgovarajui odnos gorivo/vazduh,
- dovoljno visoka temperatura,
- dovoljno dug boravak goriva u loitu
- dobro meanje vazduha sa gorivim gasovima.
Tokom sagorevanja potreban je kiseonik, koji se dovodi sa vazduhom za sagorevanje. U
zavisnosti od goriva moe se izraunati teorijski potrebna koliina vazduha za potpuno
sagorevanje. U bilo kom trenutku mora da se obezbedi odreeni viak vazduha za

4
sagorevanje, jer potpuno (idealno) meanje vazduha i goriva u praksi nije mogue. Ovo se
posebno odnosi na vrsta goriva i arno doziranje. Viak vazduha ne sme biti preveliki, jer se
sa poveanjem vika vazduha, sniava temperatura sagorevanja.
Temperatura u loitu tokom sagorevanja utie na sve hemijske reakcije. Da bi se
postiglo dobro sagorevanje potrebna je minimalna temperatura iznad 650 C (temperatura
paljenja metana). to je via temperatura, bre tee rekacija oksidacije. Na visokim
temperaturama (iznad 1300 C) dolazi do formiranja neeljenih termikih azotnih oksida.
Ovaj rizik je veoma mali pri sagorevanju drveta, jer se visoke temperature javljaju na
lokalnom nivou. Visoke temperature sagorevanja doprinose nioj emisiji ugljen-monoksida i
ugljovodonika, i tako doprinose visokom stepenu sagorevanja. Stoga je poeljno da se radi sa
to manjim vikom vazduha i da se smanji razmena toplote u loitu. Temperatura u loitu je
dalje u direktnoj vezi sa potrebnim vremenom boravka goriva u loitu. Ciljna oblast
temperatura u loitu je izmeu 800 C i 1300 C.
Ukoliko je due vreme boravka u loitu, bolje e biti sagorevanje gasova. to je via
temperatura i bolje meanje, neophodno je manje vremene boravka za postizanje istog
kvaliteta sagorevanja. U praksi se, obino, duina boravka ne rauna utoliko pre to
gasifikacija nastaje u celom loinom prostoru. Zato su mnogo bolji podaci dobijeni
eksperimentalno u odnosu na teorijske proraune potrebnog vremena boravka gasova u
loitu.
Tokom oksidacije ugljenika ili vodonika iz goriva mora se obezbediti dobar kontak sa
kiseonikom iz vazduha jer u suprotnom ne moe da se pokrene reakcije sagorevanja. Stoga
mora da se obezbedi dobro meanje vazduha sa gorivim gasovima iz goriva. Ukoliko je dobro
meanje, moe se smanjiti viak vazduha i vreme boravka gasova u loitu za isti kvalitet
sagorevanja.
Meu osnovnim merama, koje se koriste i pri sagorevanju seke nalaze se i sledee [4]:
- stepenasto i prostorno zonski odvojen dovod primarnog i sekundarnog vazduha,
- koeficijent vika primarnog vazduha = 0,6 do 0,8;
- zadravanje dimnih gasova u zonu primarnog sagorevanja od oko 0,5 sekundi uz to je
veu turbulizaciju i dobro meanje,
- to manji viak kiseonika u zoni sekundarnog sagorevanja, uz obezbeenje potpunog
sagorevanja;
- recirkulacija dimnih gasova u zonu sagorevanja, da bi se smanjio udeo kiseonika i
temperatura sagorevanja. Ova mera je slui za smanjenje termikog NOk, dok je za
smanjennje NOk iz goriva manje efikasna.
Loita za sagorevanje seke i peleta imaju skoro identine karakteristike. Da bi se
obezbedilo potpuno sagorevanje seke sa visokom efikasnou loite ovih kotlova bi trebalo
da bude nehlaeno, a po mogunosti da ima i komore za dodatno sagorevanje. Vazduh za
sagorevanje treba da bude doveden u dve zone, jer je prednost zonskog dovoda vazduha
kvalitetnija kontrola procesa sagorevanja. Loite treba biti dovoljno veliko, ali ne i preveliko.
Predimenzionisanje loita moe dovesti do snienja temperature sagorevanja, dok manje
loite moe imati za posledicu preuranjeno hlaenje plamena na razmenjivau toplote - oba
su povezana sa nepotpunim sagorevanjem i poveanom emisijom tetnih gasova.
Za kotlove veih snaga uglavnom se mogu koristiti dva naina dovoda goriva za
sagorevanje (slika 2):
- dovod goriva odozdo
- boni dovod goriva,

5
 Dovod goriva
10 kW 2,5 MW
odozdo

Nepokretna
> 35 kW
reetka

Reetka

Pokretna reetka 15 kW 20 MW

Boni dovod
goriva
Pokretni sloj (sa
hlaenjem 25 kW 800 kW
odozdo)
Pokretni sloj

Pokretni sloj
25kW 180kW
(bez hlaenja)

Slika 2 Loita za sagorevanje seke i pelata [5]

Kada dovoda goriva odozdo (stoker), gorivo se punim transporterom ubacuje odozdo u
retortu, posudu u kojoj sagoreva. Na izlazu iz pua gorivo se distribuie od unutranje do
spoljne ivice krune ili etvrtaste povrine sagorevanja. Na taj nain je omoguno stabilno
snabdevanje gorivom cele povrine loita. Deo vazduha za sagorevanje, kao primarni vazduh
se dovodi u retortu. Tu nastaje suenja, piroliza i gasifikacija goriva i sagorevanja drvenog
uglja. Sekundarni vazduh pre ulaska u toplu zonu sagorevanja mea se sa gorivim gasovima i
na taj nain omoguava njihovo kvalitetnije sagorenje.
Prednosti dovoda goriva odozdo su:
- ravnomerni dovod goriva,
- dobra raspodela vazduha za sagorevanje.
Nedostaci ovog sistema su:
- kontakt seke sa usijanom zonom sagorevanja to uzrokuje dugo sagorevanje i nakon
gaenja gorionika,
- pelete mogu zbog kratkog puta u retorti da padnu i nesagorele u pepeljaru, to
smanjuje
energetsku efikasnost, a poveava koliinu pepela,
- nepotpuno sagorevanje moe dovesti do formiranja ljaka.
Kod bonog dovoda goriva seka se dovodi sa strane u loite, koje je izvedeno sa ili
bez reetke, na istoj visini na kojoj je reetka, pri emu puni transporter ravnomerno dovodi
gorivo tako da ne naruava proces sagorevanja. Pri tom postoje loita sa nepokretnim ili
pokretnim reetnicama. Gorivo se dozira kroz relativno mali otvor, po potrebi, u zavisnosti od
snage. Deo vazduha (primarni) se dovodi kroz reetku preko mlaznica ili otvora na reenici.
Tako primarni vazduh ima i funkciju hlaenja reetke. Sekundarni vazduh se obino dovodi
iznad reetke, odnosno uarenog goriva ili pre ulaska u komoru za naknadno sagorevanje.
Prednosti bonog dovoda goriva:

6
 - radi na veoma jednostavan nain, jednostavan je za proizvodnju i pokazao se u praksi
kao
robustan,
- gorivo je samo u maloj zoni u dodiru sa usijanom zonom te nema naknadnog
sagorevanja.
Sledei mane mogu pratiti boni dovod goriva:
- nepotpuno razdvajanje goriva i usijane zone,
- zbog asimetrinog dovoda goriva u komoru za sagorevanje, nesagorelo gorivo se ne
uklanja novim gorivom sa reetke. Tokom vremena mora ljaka mehaniki da se
odstraniti sa reetke.

5. ZAKLJUAK

Na osnovu svega izloenog moe se zakljuiti da su osnovne karakteristike loita za

sagorevanje seke u kotlovima veih snaga:
- najbolje je da se koriste loita sa dovodom goriva odozdo i
- loita sa bonim dovodom goriva sa kosom stepenastom nepokretnom ili pokretnom
reetkom,
- loite u zoni dovoda goriva ne treba da je hlaeno, odnosno potrebno je obezbediti u
zoni
sagorevanja visoku temperaturu (min 800 oC),
- potrebno je obezbediti optimalnu koliinu vazduha za sagorevanje i to primarni
vazduh u
zoni doziranja goriva i sekundarni vazduh u zoni sagorevanja volatila, a kod veih
loita
nije iskljueno da se vazduh dovodi i u treoj zoni po toku gasa,
- nainom dovoda vazduha za sagorevanje obezbediti dobro meanje vazduha za
sagorevanje i volatila,
- potrebno je obezbediti automatski odvod pepela iz loinog prostora.

LITERATURA

[1] Verfasserin, anlehnend an Fachagentur fr Nachwachsende Rohstoffe online:

Qualittsanforderungen an Holzpellets. http://www.fnr-server.de/
[2] Thomas Nussbaumer: Holzenergie, Schweizer Baudokumentation, August 2000.
[3] Rainer Marutzky, Klaus Seeger: Energie aus Holz und anderer Biomasse,
Grundlagen/Technik/Entsorgung/Recht, DRW-Verlag, 1999
[4] Obernberger, I.: Nutzung fester Biomasse in Verbrennungsanlagen unter besonderer
Bercksichtigung des Verhaltens aschebildender Elemente, Band 1, 4. Aufl., Graz 2005.
[5] Hans Hartmann, Bioenergie-Kleinanlagen, Glzow, 2007.
[6] Informations- und Demonstrationszentrum Erneuerbare Energien e.V. online:
http://www.idee-nrw.de.