PRAVILA ITANJA & IZGOVORA

1. / izgovara se kao e (rztin lekarka)

2. u/u izgovara se kao oj
3. eu izgovara se kao oj (heute = danas)
4. ei izgovara se kao aj (mein - moj)
5. ie izgovara se kao dugo i (i:) (fliegen - leteti)
6. dok su nam usta su u poloaju za igovor glasa o pokuavamo izgovoriti e
dok su nam usta su u poloaju za igovor glasa u pokuavamo izgovoriti i
7.
(drfen - smeti)
8. y nalazi se samo u reima stranog porekla a izgovara se kao (Gymnasium)
9. x izgovara se kao ks (Marx vlastito ime)
10. z izgovara se kao c (zehn = 10 )
11. ts izgovara se kao c (Geburtstag - rodjendan)
12. tz izgovara se kao c (putzen)
13. tsch izgovara se kao (Deutsch- nemaki)
14. sch izgovara se kao (Schule kola)
Na kraju rei izgovara se kao s (ist= je)
15. s
Na poetku rei i izmedju samoglasnika uvek se ita kao z (sein= biti)
16. st izgovara se kao t (Stunde - sat, as) na poetku rei
17. sp izgovara se kao p (sprechen govoriti) na poetku rei
18. (=ss) izgovara se kao S (Fu - stopalo)
izgovara se kao c u reima latinskog porekla (Celsius)
19. c
izgovara se kao s u reima francuskog porekla (Marcel)
izgovara se kao h (machen - praviti); Izgovara se kao k u rei Chor
20. ch
hor; izgovara se kao u rei Chef-ef
21. chs izgovara se kao ks (wachsen - rasti)
22. ck izgovara se kao k (decken - pokriti)
23. qu izgovara se kao kv (Quadrat)
24. v izgovara se kao f (Vater otac)
25. w izgovara se kao v
izgovara se kao b kao i u srpskom,
26. b
ali ispred suglasnika s i t ili na kraju rei b se izgovara se kao p.
27. d izgovara se kao d ili kao t kada je na kraju rei
28. dt izgovara se kao t (Stadt grad)
29. ig izgovara se kao ig kako se i pie, a ih kada je na kraju rei
30. g izgovara se kao k na kraju rei (genug)
izgovara se kao meko h na poetku rei, a u sredini rei se ne izgovara
31. h
(tzv.nemo h), samo oznaava da je samoglasnik ispred dug
32. d njegova bezvuna varijanta je t (na kraju rei, pored bezvunih suglasnika)
33. tion ovaj nastavak se na kraju rei izgovara cion (Organisation)
ANMERKUNG (NAPOMENA):
Nemaki alfabet ima 26 slova, plus A-Umlaut, U-Umlat i O-Umlaut i poseban znak
(=ss).
Sve imenice u nemakom jeziku piu se velikim poetnim slovom. Svi nemaki glagoli
zavravaju se u infinitivu na en, odnosno n. Akcenat je veinom na poetku rei, ali ako
re poinje nenaglaenim prefiksom akcenat se pomera na sledei slog. Samoglasnik ispred
dva ista suglasnika uvek je kratak, ispred vie razliitih suglasnika takodje je kratak.
NERAZDVOJNI NENAGLAENI PREFIKASI:
1. be- 2. emp- 3. ent- 4. er- 5. ge- 6. miss- 7. ver- 8. wider 9. zer-