Vežba II

You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.
com)
Ogled ili eksperiment je nauni metod koji se u raznim granama
istraivanja koristi na odgovovarajui nain sa ciljem objanjenja
pojava koje se deavaju u prirodi.
Cilj postavljanja poljskih ogleda je unapreenje poljoprivredne

prakse.
Prvi nedostatak u agronomiji je brzina pribavljanja podataka
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
to vie imamo rezultata svojih istraivanja vie oslobaamo
nauku od apstrakcije i ona postaje stvarna!
Poljski ogledi su takvi ogledi u kojima se pod odreenim

edefatskim i klimatskim faktorima ispituju varijante jednog ili vie
razliitih parova.
Svaki poljski ogled predstavlja bioloki eksperiment iji rezultati

treba da daju odgovore na neka pitanja ili skup pitanja, na osnovu
kojih se donose zakljuci.
Klasifikacija metoda
Za nauno reavanja problema koji se javljaju u poljoprivrednoj

praksi ustaljeno je korienje tri vrste eksperimenata
o laboratorijska istraivanja
o ogledi u sudovima
na osnovu supstrata:zemljini,
peani, vodeni vegetacioni ogledi
o poljski ogledi
Ipak, ono to je zajedniko svim ogledima u sudovima je da
predstavljaju kontrolisanu sredinuu kojoj ogledne biljke ipak rastu
pod osetno drugaijim uslovima nego biljke u prirodnoj sredini.
Primena takvih ogleda je manja nego poljskih ogleda
Znaaj poljskih oblika je viestruk jer predstavljaju zavretak

naunih ispitivanja, slue u cilju potvrivanja teza i rezultti takvih
ogleda su merdodavni za primenu u agronomiji.
o Proizvodni ogledi viestruki
o Znaaj regionalnog karaktera? Postavljanja ogleda na razliitim
lokalitetima (agroekolokim sredinama)
o Struni kadar na lokalitetima
o Zahtevi za realizaciju dobrog eksperimenta: dobar plan,
besprekorno voen ogled i verno statistiki interpretiran.
Svaki ogled postavlja se u vie ponavljanja i svako ponavljanje
sastavljeno je od vie osnovnih varijanti. Koliko god da ima
ponavljanja rezultati e se manje vie razlikovati. Rezultati jednog
poljskog ogleda koji je sastavljen iz nekoliko ponavljanja nee se
nikada ponoviti i to su sve pribline vrednosti koje su optereene
odreenom dozom netanosti, to se naziva pogreka ogleda.
Upravo zbog toga nakon svakog postavljenog ogleda mora se
izvriti statistika obrada podataka
podataka.
Metodika i tehnika poljskih ogleda
prost ili jednofaktorijelni ogled uvoenje i ispitivanje

jednog faktora
kompleksni (sloeni) ogledi viefaktorijelni.
Primer 1:
eerna repa
ubrenje azotom
dubina oranja
o Vreme trajanja ogleda (primer veitog ogleda)
o Efekat razliitih tipova zemljita (ispitivanje pre setve/hem. analize)
o Interakcija genotip x spoljanja sredina
o Mikroklimati na istoj parceli
o Veliina ogledne parcele
o Smanjenje greke usled poveanja ponavljanja (razlikovati

pojedinane biljke od ponavljanja!)
Prema veliini osnovnih oglednih parcela ogled moe biti:
normalni
25--100m2. Najee
Veliina ogledne parcele 25
kvadratnog ili pravougaonog oblika
mikroogled
Veliina osnovne parcele 1-15m2. Ogled se postavlja na ovaj nain
kada ima veliki broj varijanti istraivanja, a raspolae se malom
povrinom.
makroogled
Povrina osnovne parcele vie od 200m2. Primenjuje se kod
demonstracije novih mera, na ogledima gde se kontroliu maine...
Postoji vie metoda po kome se ogledi mogu postavljati i izvoditi.
Linearni razmetaj
I II III IV
ponavljanje ponavljanje ponavljanje ponavljanje
1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5
Postavljanje ogleda po BLOK metodi
Ako u ogledima ispitujemo samo jedan faktor (sortu, ubrenje...)

onda obino ogled postavljamo u obliku blokova ili ponavljanja sa
donekle sistematskim rasporedom i to na taj nain da u svakom bloku
budu zastupljene sve varijante po jednom
jednom.
Za razliku od BLOK metoda imamo metod sa potpuno sluajnim

rasporedom u kojima ponavljanja nisu smetene ni u kakve sistematske
skupine i ako imamo mali broj varijanata teko je izbei grupisanje
istih varijanata. Zato se ovaj raspored retko primenjuje za postavljanje
poljskih ogleda.
Ogled u kome ispitujemo samo jedan faktor naziva se
monofaktorijalni ogled
ogled. Postavlja se u 5-6 ponavljanja. Poeljno je
da ogled ima kvadratni oblik zbog smanjenja heterogenosti zemljita.
Ogledni faktor moe da ima dve ili vie varijanata.
Primer 1: Ukoliko elimo ispitati 4 sorte u 5 ponavljanja plan ogleda

izgledae ovako
Sorte emo obeleiti brojevima 1,2,3,4

1,2,3,4. I u ovom ogledu sorta je
faktor sa 4 razliite varijante
Ponavljanja emo obeleiti slovima a,b,c,d,e
e 1 3 2 4
d 3 4 1 2
c 4 1 2 3
b 2 3 4 1
a 1 2 3 4
Metod latinskog kvadrata
Ovaj metod razlikuje se od BLOK sistema to kod latinskog

kvadrata svaki lan ogleda dolazi po jednom kako u bloku,
tako i u stupcu. Zato u latinskom kvadratu mora biti onoliko
blokova koliko ima varijanti ogleda.
Ogled se postavlja po ovom metodu kada se ele uoiti

precizne razlike i kada je zemljite heterogeno.
Primer:
Postaviti ogled sa 5 sorti penice u pet ponavljanja.
Sorte: 1,2,3,4,5
Ponavljanja: a,b,c,d,e
Pon. a b c d e
a 1 2 3 4 5
b 4 3 5 2 1
c 3 1 4 5 2
d 2 5 1 3 4
e 5 4 2 1 3
Ukoliko elimo da testiramo vie osobina koristimo dvo i vie
faktorijelne oglede.
Za takve vrste ogleda metode postavljanja istih su:
split blok metod
split plot metod
Alfa latis sistem postavljanja ogleda
Tehnika zasnivanja ogleda
o Korak br. 1 razmeravanje ogledne parcele
Potreban materijal:
pantljike, markeri plastini, obeleivai, sveske, olovke, tablice, metar, kanap
granine take (ema)
Odreivanje pravog ugla na parceli
Neophodna oprema
5m
tri koia
3m
tri kanapa
metar 4m
o Korak br. 2 obeleavanje parcele (voditi rauna o
nepononovljavanju brojeva)
o Korak br. 3 postavljanje zatitnih pojaseva (smanjenje rubnog efekta)
o Korak br. 4 prosecanje staza
o Obrada cele ogledne parcele u istom danu, na istu dubinu.
Voditi rauna o jednoobraznosti u celom ogledu.
o ubrenje, ukoliko ga ima to ravnomernije rasporeeno
po celoj oglednoj parceli.
o Setva (kvalitetno seme najvie kategorije i adekvatne

maine)
o Opaanja u toku ogleda (FENOTIPIZACIJA)
o Koje osobine? Koliko esto?

Sve fenoloke faze (datumi), broj biljaka po dunom metru pre zime, posle zime...
o UPOV deskribtori
Hvala na panji

Vežba II

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vežba II

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.

Cilj postavljanja poljskih ogleda je unapreenje poljoprivredne

Prvi nedostatak u agronomiji je brzina pribavljanja podataka

Poljski ogledi su takvi ogledi u kojima se pod odreenim

Svaki poljski ogled predstavlja bioloki eksperiment iji rezultati

Za nauno reavanja problema koji se javljaju u poljoprivrednoj

Primena takvih ogleda je manja nego poljskih ogleda

Znaaj poljskih oblika je viestruk jer predstavljaju zavretak

o Znaaj regionalnog karaktera? Postavljanja ogleda na razliitim

lokalitetima (agroekolokim sredinama)

o Struni kadar na lokalitetima

o Zahtevi za realizaciju dobrog eksperimenta: dobar plan,

besprekorno voen ogled i verno statistiki interpretiran.

prost ili jednofaktorijelni ogled uvoenje i ispitivanje

kompleksni (sloeni) ogledi viefaktorijelni.

o Efekat razliitih tipova zemljita (ispitivanje pre setve/hem. analize)

o Interakcija genotip x spoljanja sredina

o Mikroklimati na istoj parceli

o Veliina ogledne parcele

o Smanjenje greke usled poveanja ponavljanja (razlikovati

Ako u ogledima ispitujemo samo jedan faktor (sortu, ubrenje...)

Za razliku od BLOK metoda imamo metod sa potpuno sluajnim

Primer 1: Ukoliko elimo ispitati 4 sorte u 5 ponavljanja plan ogleda

Sorte emo obeleiti brojevima 1,2,3,4

Ponavljanja emo obeleiti slovima a,b,c,d,e

Ovaj metod razlikuje se od BLOK sistema to kod latinskog

Ogled se postavlja po ovom metodu kada se ele uoiti

Za takve vrste ogleda metode postavljanja istih su:

split blok metod

split plot metod

o Korak br. 1 razmeravanje ogledne parcele

Odreivanje pravog ugla na parceli

o Korak br. 3 postavljanje zatitnih pojaseva (smanjenje rubnog efekta)

o Korak br. 4 prosecanje staza

Voditi rauna o jednoobraznosti u celom ogledu.

o ubrenje, ukoliko ga ima to ravnomernije rasporeeno

po celoj oglednoj parceli.

o Setva (kvalitetno seme najvie kategorije i adekvatne

o Koje osobine? Koliko esto?

You might also like