Republika Srbija

MINISTARSTVO FINANSIJA
PORESKA UPRAVA
Filijala __________

Broj _______________

A L B A

Poreski obveznik, advokat_________________iz__________, ul.____________, br.____,

PIB________________, JMBG___________, blagovremeno podnosi albu protiv reenja prvostepenog
organa broj __________________ od ___________ zbog:

- Bitnih povreda pravila postupka,

- Pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja i
- Pogrene primene materijalnog prava.

O b r a z l o e nj e

Osporenim reenjem aliocu je utvreno akontaciono zaduenje doprinosa za socijalno osiguranje za

period od 01.01.2014.godine do 31.12.2014.godine (ili akontacija poreza na dohodak graana na prihode od
obavljanja samostalne delatnosti na paualno utvren prihod za period 01.01.2014. godine do 31.12.2014.godine) u
iznosima blie navedenim u dispozitivu osporenog reenja.

Osporeno reenje je nezakonito iz sledeih razloga:

- I - Bitne povrede pravila postupka

Odredbom lana 4. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da je

poreska uprava duna da ostvaruje sva prava i obaveze iz poreskopravnog odnosa u skladu sa
zakonom, a odredbom stava 3. istog lana Zakona propisano je da je poreska uprava duna da
utvruje sve injenice koje su bitne za donoenje zakonite i pravilne odluke, posveujui jednaku
panju injenicama koje idu u prilog i na tetu poreskom obvezniku.

Odredbom lana 43. stav 1. istog Zakona propisano je da se injenice u poreskom postupku utvruje
na osnovu dokaza.

Odredbom lana 51. stav 1. taka 1) Zakona propisano je da teret dokaza snosi Poreska uprava za
injenice na kojima se zasniva postojanje poreske obaveze.

Odredbom lana 54. stav 1. Zakona, izmeu ostalog je propisano da je utvrivanje poreza delatnost
Poreske uprave, koja se sastoji u izdavanju upravnih akata, odnosno u preduzimanju zakonom
propisanih radnji, kojima se ustanovljava postojanje pojedinane poreske obaveze i odreuju poreski
obveznik, poreska osnovica i iznos poreske obaveze.

Odredbom stava 2. taka 2) istog lana zakona izmeu ostalog je propisano da utvrivanje poreza
obavlja Poreska uprava, donoenjem poreskog reenja.

Odredbom lana 117. Zakona propisano je da u postupku poreske kontrole Poreska uprava, u skladu
sa zakonom, obavlja: 1) kancelarijsku kontrolu; 2) terensku kontrolu; 3) radnje u cilju otkrivanja
poreskih krivinih dela.

Odredbom lana 119. stav 1. i stav 2. Zakona propisano je da kancelarijska kontrola predstavlja skup
radnji kojima Poreska uprava proverava tanost, potpunost i usklaenost sa zakonom, odnosno
drugim propisom podataka iskazanih u poreskoj prijavi, kao i poreskom bilansu, raunovodstvenim
izvetajima i drugim evidencijama (u daljem tekstu: drugi izvetaji) poreskog obveznika,
uporeivanjem sa podacima iz poreskog raunovodstva i drugih slubenih evidencija koje vodi,
odnosno kojima raspolae Poreska uprava. Kancelarijsku kontrolu vri, u prostorijama Poreske
uprave, poreski inspektor, osim radnji kontrole prijema i obrade poreske prijave i drugih izvetaja,
koje vre slubenici Poreske uprave odreeni za te poslove.

Odredbom lana 121. stav 1. Zakona propisano je da je poreski obveznik duan da, na poziv Poreske
uprave, neposredno ili preko poreskog punomonika, uestvuje u daljem postupku kancelarijske
kontrole i da prui traena objanjenja i dokumentaciju u roku koji odredi Poreska uprava.

Odredbom lana 122. Zakona, izmeu ostalog je propisano da ako se u postupku kancelarijske
kontrole utvrdi postojanje nepravilnosti u pogledu podataka od znaaja za utvrivanje visine poreske
obaveze, poreski inspektor je duan da saini zapisnik o kontroli. Poreski obveznik ima pravo da
u roku od tri dana od dana prijema zapisnika o kancelarijskoj kontroli podnese primedbe na taj
zapisnik. Poreski inspektor je duan da primedbe iz stava 2. ovog lana razmotri u roku od tri dana
od dana prijema i saini dopunu zapisnika. Na osnovu zapisnika iz stava. 1. i 3. ovog lana, Poreska
uprava donosi reenje o utvrivanju poreza iz lana 54. stav 2. taka 2) podtaka (1) ovog zakona, u
roku od 60 dana od dana dostavljanja zapisnika, odnosno dopunskog zapisnika.

Odredbom lana 41. stav 2. Zakona o porezu na dohodak graana propisano je da kod utvrivanja
paualnog prihoda, nadleni poreski organ uzima u obzir i sve dokaze, injenice i podatke
do kojih je doao putem kontrole i na drugi nain.

.................

Odredbom lana 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da ako

ovim zakonom nije drukije propisano, poreski postupak se sprovodi po naelima i u skladu sa
odredbama zakona kojim se ureuje opti upravni postupak.

Odredbom lana 8. Zakona o optem upravnom postupku, propisano je naelo istine, odnosno, da se
u postupku moraju utvrditi pravilno i potpuno sve injenice i okolnosti koje su od znaaja za
donoenje zakonitog i pravilnog reenja (odlune injenice).

Odredbom lana 9. stav 1. istog Zakona propisano je naelo sasluanja stranke, odnosno, da se
pre donoenja reenja stranci mora omoguiti da se izjasni o injenicama i okolnostima koje
su od znaaja za donoenje reenja.
Odredbom lana 125. stav 1. Zakona propisano je da se pre donoenja reenja moraju utvrditi sve
odlune injenice i okolnosti koje su od znaaja za donoenje reenja i strankama omoguiti
da ostvare i zatite svoja prava i pravne interese.

Odredbom lana 133. Zakona propisano je da stranka ima pravo da uestvuje u ispitnom
postupku i, radi ostvarenja cilja postupka, da daje potrebne podatke i brani svoja prava i
zakonom zatiene interese. Stranka ima pravo da iznosi injenice koje mogu biti od uticaja
za reenje upravne stvari, da predlae dokaze radi utvrivanja tih injenica i da pobija
tanost navoda koji se ne slau s njenim navodima. Ona ima pravo da sve do donoenja reenja
dopunjuje i objanjava svoje navode, a ako to ini posle odrane usmene rasprave, duna je da
opravda zbog ega to nije uinila na raspravi. Slubeno lice koje vodi postupak duno je da prui
mogunost stranci: da se izjasni o svim okolnostima i injenicama koje su iznete u ispitnom
postupku i o predlozima i ponuenim dokazima, da uestvuje u izvoenju dokaza i da
postavlja pitanja drugim strankama, svedocima i vetacima preko slubenog lica koje vodi postupak, a
s njegovom dozvolom i neposredno, kao i da se upozna s rezultatom izvoenja dokaza i da se o tome
izjasni. Organ nee doneti reenje pre nego to stranci prui mogunost da se izjasni o
injenicama i okolnostima na kojima treba da se zasniva reenje, a o kojima stranci nije bila
data mogunost da se izjasni.

Odredbom lana 192. stav 1. Zakona propisano je da na osnovu odlunih injenica utvrenih u
postupku, organ nadlean za reavanje donosi reenje o upravnoj stvari koja je predmet postupka.

Odredbom lana 199. stav 2. Zakona, izmeu ostalog je propisano da obrazloenje reenja sadri
utvreno injenino stanje, po potrebi i razloge koji su bili odluni pri oceni dokaza, razloge
zbog kojih nije uvaen koji od zahteva stranaka, pravne propise i razloge koji s obzirom na
utvreno injenino stanje upuuju na reenje kakvo je dato u dispozitivu.

........................

Osporeno reenje je doneto uz bitne povrede pravila postupka iz napred navedenih odredaba Zakona
o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Zakona o porezu na dohodak graana i odredaba
Zakona o optem upravnom postupku. Ovo stoga, jer prvostepeni organ nije sproveo postupak
kancelarijske kontrole, kao posebni ispitni postupak iz lana 133. Zakona o optem upravnom
postupku, pa samim tim nije omoguio aliocu da uestvuje u postupku, da se izjasni o odlunim
injenicama na kojima je zasnovano osporeno reenje, kao i da zatiti svoja prava i pravne interese, a
to je suprotno napred citiranim zakonskim odredbama. Samim tim, prvostepeni organ nije utvrdio
pravilno sve injenice, a posebno injenice koje idu u prilog aliocu, to je bio duan da uini,
ve se bavio samo utvrivanjem injenica na kojima se zasniva postojanje poreske obaveze, a pritom,
nije omoguio aliocu da se o ovim injenicama izjasni, niti je u osporenom reenju naveo na
osnovu kojih dokaza je utvrdio ove injenice.

Takoe, u postupku koji je prethodio donoenju osporenog reenja, prvostepeni organ, u postupku
kancelarijske kontrole nije sainio zapisnik o utvrenom injeninom stanju, niti je omoguio
aliocu da uloi prigovor na zapisnik o kontroli. Stoga je osporeno reenje doneto uz bitne
povrede pravila postupka iz lana 122. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i lana
41. stav 2. Zakona o porezu na dohodak graana.
Pored toga, iz obrazloenja osporenog reenja nije mogue utvrditi na koji nain je prvostepeni organ
utvrdio odlune injenice za utvrivanje visine doprinosa za socijalno osiguranje (ili visine akontacije
poreza na dohodak graana), a posebno injenicu visine osnovice za obraun doprinosa (ili poreza), niti je
dao razloge koji s obzirom na utvreno injenino stanje upuuju na reenje kakvo je dato u
dispozitivu. Obrazloenje osporenog reenja sadri jedino nabrajanje propisa koji su primenjeni
prilikom donoenja osporenog reenja. Stoga je osporeno reenje nezakonito, jer je doneto suprotno
odredbi lana 199. stav 2. Zakona o optem upravnom postupku, kojim je propisano da obrazloenje
reenja izmeu ostalog sadri utvreno injenino stanje, po potrebi i razloge koji su bili odluni
pri oceni dokaza, razloge zbog kojih nije uvaen koji od zahteva stranaka, pravne propise i
razloge koji s obzirom na utvreno injenino stanje upuuju na reenje kakvo je dato u
dispozitivu.

- II - Pogreno i nepotpuno utvreno injenino stanje

U postupku koji je prethodio donoenju osporenog reenja, prvostepeni organ nije na pravilan
nain utvrdio odlune injenice koje su od znaaja za utvrivanje obaveza alioca.

Prvostepeni organ je zasnovao osporeno reenje iskljuivo na injenicama navedenim u

Izvetaju broj_________od__________godine inspektora kancelarijske kontrole, koji je
dostavljen uz osporeno reenje, umesto na injenicama koje je trebalo utvrditi Zapisnikom o
kancelarijskoj kontroli. Pritom, utvrivanje injenica putem izrade Izvetaja nije propisano
nijednom odredbom Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i Zakona o optem
upravnom postupku.

Navedeni Izvetaj je potpisan od strane inspektora kancelarijske kontrole, iako postupak

kancelarijske kontrole nije sproveden. Takoe, u uvodu Izvetaja, inspektor kancelarijske
kontrole se poziva na odredbu lana 9. Zakona o optem upravnom postupku kojom je propisano
da se pre donoenja reenja stranci mora omoguiti da se izjasni o injenicama i okolnostima koje su
od znaaja za donoenje reenja. Reenje se moe doneti bez prethodnog sasluanja stranke samo u
sluajevima u kojima je to zakonom doputeno. Kako se inspektor kancelarijske kontrole nije
pozvao na odredbu zakona koja ga ovlauje na donoenje Izvetaja bez prethodnog
sasluanja stranke, to je inspektor bio duan da sprovede postupak kancelarijske kontrole,
saini zapisnik i omogui aliocu da se izjasni o injenicama i okolnostima koje su od
znaaja za donoenje reenja.

Stoga je polazna osnovica za 2014.godine u iznosu od _____________ dinara utvrena na pogrean

nain. Ovo stoga, jer je odredbom lana 4. stav 1. Uredbe o bliim uslovima, kriterijumima i
elementima za paualno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti
propisano da se polazna osnovica za utvrivanje visine paualnog prihoda po grupama iz lana 3. ove
uredbe odreuje u odnosu na prosenu mesenu zaradu po zaposlenom ostvarenu u Republici u
godini koja prethodi godini za koju se utvruje porez (u daljem tekstu: prosena mesena zarada).

Odredbom stava 2. istog lana Uredbe propisano je da kada je prosena mesena zarada iz stava 1.
ovog lana ostvarena u gradu, odnosno optini gde je sedite radnje preduzetnika manja ili vea za
vie od 10% od prosene mesene zarade ostvarene u Republici, polazna osnovica za utvrivanje
visine paualnog prihoda odreuje se prema prosenoj mesenoj zaradi ostvarenoj u gradu, odnosno
optini.
Odredbom stava 4. istog lana Uredbe propisano je da izuzetno od odredaba stava 1. i 2. ovog lana,
u cilju ravnomernijeg poreskog optereenja preduzetnika koji obavljaju istu delatnost na
teritoriji susednih optina u okviru istog okruga, polazna osnovica za utvrivanje visine
paualnog prihoda moe se odrediti i prema srednjoj vrednosti prosenih mesenih zarada
ostvarenih u optinama u okviru istog okruga.

Prilikom utvrivanja polazne osnovice prvostepeni organ je, na pogrean nain, kao polaznu
osnovicu primenio prosenu mesenu zaradu po zaposlenom ostvarenu u Republici u godini koja
prethodi godini za koju se utvruje porez iz lana 4. stav 1. Uredbe.

Kako se u sastavu Niavskog upravnog okruga, pored Grada Nia, nalaze i nerazvijene optine, kao
to su Raanj, Aleksinac, Meroina, Doljevac, Gadin Han i Svrljig, to je prvostepeni organ, kao
polaznu osnovicu bio duan da primeni odredbu lana 4. stav 4. Uredbe i da u cilju ravnomernijeg
poreskog optereenja preduzetnika koji obavljaju istu delatnost na teritoriji susednih optina u okviru
istog okruga i utvrdi polaznu osnovicu za utvrivanje visine paualnog prihoda prema srednjoj
vrednosti prosenih mesenih zarada ostvarenih u optinama u okviru istog okruga.

Takoe, ni u Izvetaju, ni u obrazloenju osporenog reenja, prvostepeni organ ne daje ocenu

optepoznate injenice o trinim uslovima u kojima se delatnost obavlja, koji je, kao element
za umanjenje, odnosno uveanje polazne visine paualnog prihoda, propisan lanom 6. Uredbe.
Optepoznata injenica je da su trini uslovi poslovanja na jugu Srbije izrazito nepovoljniji u odnosu
na sever i zapad Republike Srbije. Nad nekadanjim drutvenim preduzeima koja su neuspeno
privatizovana uglavnom su pokrenuti steajni postupci, a kod jednog broja ovih preduzea koja jo
uvek posluju, drastino je smanjen broj radnika. Sa druge strane, i nad mnogim privatnim
preduzeima koja su nekada uspeno poslovala, pokrenut je steajni postupak. Sve ove injenice
ukazuju da se sve vie smanjuje broj klijenata pravnih lica, a kao posledica ove injenice, raste broj
nezaposlenih fizikih lica, kao i da drastino opada platena mogunost stanovnitva, to sve
ugroava i advokaturu, kao delatnost koja postaje luksuz koji malobrojni graani ili pravna lica mogu
da priute. Kada se ovome doda i injenica da je na teritoriji Advokatske komore Ni upisano vie od
750 advokata, a na samoj teritoriji Grada Nia oko 350 advokata, to jasno ukazuje na injenicu da su
trini uslovi za obavljanje advokature izrazito nepovoljni i da e donoenje poreskih reenja za
2014.godinu sa obavezama koje su viestruko uveane, dovesti do ugroavanja egzistencije velikog
broja advokata. Stoga je prvostepeni organ bio duan da primeni kriterijum trinih uslova u
kojima se delatnost obavlja, kao element za umanjenje polazne visine paualnog prihoda.

Pored toga, ni iz Izvetaja, ni iz obrazloenja osporenog reenja nije mogue utvrditi na koji nain
je utvren element - ostale okolnosti koje utiu na ostvarivanje prihoda propisan lanom 6.
Uredbe. Ukoliko je ovu injenicu prvostepeni organ utvrivao po slobodnoj oceni, onda je bio
duan da navede zakonsku odredbu koja ga na to ovlauje, obzirom da je odredbom lana 199.
stav 3. Zakona o optem upravnom postupku, izmeu ostalog propisano da kad je nadleni organ
zakonom ili drugim propisom ovlaen da rei upravnu stvar po slobodnoj oceni, duan je da u
obrazloenju, pored podataka iz stava 2. ovog lana, navede taj propis i da izloi razloge
kojima se pri donoenju reenja rukovodio. Kako obrazloenje osporenog reenja ne sadri
razloge kojima se poreski organ rukovodio prilikom donoenja osporenog reenja, niti propis
koji ga na to ovlauje, to je osporeno reenje zasnovano na pogreno i nepotpuno
utvrenom injeninom stanju.
 - III - Pogrena primena materijalnog prava

Paualno oporezivanje propisano je odredbama lanova 40. 42. Zakona o porezu na dohodak
graana.

Odredbom lana 41. stav 3. Zakona propisano je da Vlada Republike Srbije ureuje blie uslove,
kriterijume i elemente za paualno oporezivanje.

Na osnovu navedene odredbe Zakona, Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o bliim uslovima,
kriterijumima i elementima za paualno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne
delatnosti. Odredbom lana 6. Uredbe propisani su elementi za utvrivanje visine paualnog prihoda.

Meutim, prvostepeni organ nije zasnovao osporeno reenje na napred navedenim odredbama
Zakona o porezu na dohodak graana i odredbama Uredbe o bliim uslovima, kriterijumima i
elementima za paualno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti. Ovo
stoga, jer je prvostepeni organ zasnovao osporeno reenje iskljuivo na odredbama internog
dokumenta - Uputstva za kancelarijsku kontrolu i utvrivanje poreza na paualno utvren
prihod od samostalnih delatnosti broj 000-431-02-00011/2014-G0049 od 18.02.2014.godine,
kojim je Poreska uprava razradila element: ostale okolnosti od uticaja na ostvarivanje dobiti
vremenski period obavljanja delatnosti.

Kako je napred navedenom odredbom Zakona propisano da jedino Vlada Republike Srbije ureuje
blie uslove, kriterijume i elemente za paualno oporezivanje, to je Vlada i uinila donoenjem
navedene Uredbe, to Poreska uprava nije imala zakonsko ovlaenje za donoenje napred
navedenog internog Uputstva, koje nije dostupno poreskim obveznicima, a kojim, ovaj
dravni organ, suprotno Zakonu i Uredbi, na drugaiji nain ureuje blie uslove,
kriterijume i elemente za paualno oporezivanje.

Kako je osporeno reenje zasnovano na odredbama internog Uputstva Poreske uprave, a nije
zasnovano na odredbama Zakona o porezu na dohodak graana i odredbama Uredbe o bliim
uslovima, kriterijumima i elementima za paualno oporezivanje obveznika poreza na prihode od
samostalne delatnosti, to je osporeno reenje zasnovano na pogrenoj primeni materijalnog prava.

Na osnovu navedenog alilac predlae da drugostepeni organ uvai albu i poniti reenje Poreske
uprave, Filijale u ________broj__________od__________godine.

Prilog: Dokaz o uplati takse na albu na osporeno reenje

U _________,__________godine
Poreski obveznik

________________________