www.odbrana.mod.gov.

yu

Specijalni
17
prilog
ARSENAL

Tema
1,20 evra

Izgradwa vojnog kompleksa

kod Bujanovca
cena 100 dinara

GRAD NA
CEPOTINI
15. maj 2008.
Broj 64
Godina I V

Dodatak Vojni muzej u No}i muzeja

 Magazin Ministarstva odbrane Srbije
Odbrana nastavqa tradicije Ratnika,
~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.
Izdava~
16
Novinski centar ODBRANA
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Direktor i glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog urednika

Snimio Darimir BANDA

Radenko Mutavxi}
Urednici
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)
Mira [vedi} (arsenal)
REDAKCIJA:
Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,
Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije),
mr Sne`ana \oki} (svet),
24
Branko Kopunovi} (dru{tvo),
Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,
Vladimir Po~u~, major (odbrana),
Sawa Savi} (internet)
Stalni saradnici
Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},
dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi},
Predrag Mili}evi}, Miqan Milki},
Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi},
dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i},
Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,
Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},
dr Dragan Simeunovi}
INTERVJU
SADR@AJ

Dizajn i prelom
Enes Me|edovi} (likovni urednik), Profesor dr Mom~ilo Milinovi}
TEHNOLO[KA VIZIJA BUDU]NOSTI
Stanislava Struwa{, Branko Siqevski
(tehni~ki urednici)
Fotografija
Goran Stankovi} (urednik)
8
Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri) U FOKUSU
Jezi~ki redaktori Godinu dana rada menaxmenta Ministarstva odbrane
VREME BOQEG STANDARDA 14
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski
Korektor
Sla|ana Grba
Sekretar redakcije
Vera Denkovski TEMA
Dokumentacija Izgradwa vojnog kompleksa kod Bujanovca
Radovan Popovi} (foto-centar)
GRAD NA CEPOTINI 16
TELEFONI
Direktor i glavni i odgovorni urednik
3241-258; 23-809 ODBRANA
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808
Sekretar redakcije 3241-363; 23-079 Takti~ka ve`ba specijalnih jedinica
Prelom 3240-019; 23-583
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765
TALA^KA KRIZA 2008 20
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995
TELEFAKS 3241-363 Ve`ba jedinica ABHO Akcidentna situacija 2008
ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
TRE]A MISIJA VOJSKE 24
e-mail
odbrana@beotel.yu
redakcija@odbrana.mod.gov.yu Ve`ba Civilne za{tite [ajka 2008
Internet
www.odbrana.mod.gov.yu
TRI DR@AVE PROTIV POPLAVE 26
@iro-ra~un
840-49849-58 za NC Odbrana PRILOG
Pretplata
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC ARSENAL BR.17 29
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
mese~no 180 dinara.
[tampa POLITIKA AD, Beograd,
Makedonska 29
ODBRANA ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Odbrana" je ~lan
Evropskog udru`ewa vojnih novinara

4 15. maj 2008.

 RE^ UREDNIKA

64
NO] MUZEJA
edna od najsvetlijih ta~aka na kulturnom nebu Srbije, bez
sumwe, jeste No} muzeja, manifestacija koja je privukla

J veliku pa`wu javnosti i iz godine u godinu bele`i sve ve}i

broj posetilaca {irom Srbije. Postala je, mo`emo slo-
bodno re}i, i svojevrsni fenomen, koji zaslu`uje pa`wu
sociologa kulture, jer su prosto neverovatne slike dugih redo-
va qudi i gu`vi ispred ulaza u muzeje i galerije od 18 ~asova,
pa sve do ranih jutarwih ~asova u 23 grada {irom Srbije.
Tajnovitost i misti~nost no}i daje posebnu dra` toj mani-
festaciji, a poslu`ila je odli~no i za marketin{ke svrhe. Isti
sadr`aj sa druga~ijim predznakom, na primer kao Dan muzeja,
sigurno ne bi privukao takvu pa`wu.
I izlaga~i se trude da zanimqivim sadr`ajima privuku
posetioce koji u Beogradu prosto ne mogu da se odlu~e {ta da
obi|u za tako kratko vreme. Opu{teno razgledawe izlo`bi
tako postaje trka sa vremenom. Samo u No}i muzeja mogu se
videti qudi koji pojedina~no, a naj~e{}e u grupama, i sa planom
u rukama maltene jure od muzeja do muzeja, od galerije do galer-
ije, neretko i s kraja na kraj grada, kako bi zadovoqili svoju
Sa galerije znati`equ i ba{ tada obi{li i videli sve {to ih zanima.
SENKA NAD KAMENIM CVETOM 53 Mladi se ~ak takmi~e u broju destinacija koje su prona{li
i, barem na trenutak, bacili pogled na izlog ako ve} nisu
uspeli da u|u unutra. Mnogi }e te no}i otkriti neko zanimqivo
Protokol u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije mesto pored kog su godinama prolazili potpuno nezaintereso-
OPHO\EWE U RUKAVICAMA 56 vani.
A neka mesta, poput kalemegdanskih laguma ili rimskog
bunara, jedino tada mogu da se do`ive na pravi na~in, jer su
DRU[TVO
no}u uglavnom nedostupna.
Projekat Rastko Taktika za taj pohod je veoma va`na i mora se razra|ivati
MRE@A OD PLEMENITIH NITI 58 danima unapred, kako bi se raspolo`ivo vreme racionalno
iskoristilo i videlo i ~ulo ono najinteresantnije. Neiskusni
Paralele }e lutati od ta~ke do ta~ke ko muve bez glave. Wihovi pream-
RIZICI NOVOG KONFLIKTA NA
biciozni planovi osta}e u velikoj meri neostvareni. Stiza}e
uglavnom kasnije na najzanimqivija mesta, a mnogo toga ne}e ni
KAVKAZU 63 zapaziti u gu`vi. Mudriji i iskusniji }e u pohod krenuti ranije
po detaqno razra|enom itinereru. Prave u`itke ostavi}e za
KULTURA kraj, kada su gu`ve mawe, ili jo{ boqe za neki naredni dan,
kada }e na miru i natenane mo}i da se posvete probranim
Boris Miqkovi}, rediteq, kreatvni direktor Evrosonga sadr`ajima.
UZEMQI ^UDA 64 Jedno od najpose}enijih mesta u No}i muzeja, ve} nekoliko
godina unazad, jeste Vojni muzej na Kalemegdanu. Pored stalne
Vojnofilmski centar Zastava film postavke, koja ~uva tragove na{e bogate vojne istorije, tu su i
SLED BRZIH I KRUPNIH KORAKA 67 izvanredne tematske izlo`be u galeriji muzeja. Ovogodi{wa je
posve}ena starim kartama visokog umetni~kog kvaliteta,
izuzetne kaligrafije i ornamentike. Obuhvata originalne
FEQTON geografske i vojnoistorijske karte XVII, XVIII i XIX veka, ura|ene
Tr{}anska kriza uglavnom u bakrorezu.
ITALIJANI ZVECKAJU ORU@JEM 68 Da bi se lak{e sna{li u jubilarnoj petoj No}i muzeja 17.
maja, pripremili smo vam poseban vodi~ sa {irim spiskom
vrednih eksponata koje, svakako, treba prona}i u Vojnom muze-
ju, a tu je i prelepa karta Beograda iz 1717. godine. Ona vam,
istina, ne}e olak{ati kretawe po gradu, ali }e, verujemo,
ostati lepa uspomena na ovogodi{wu No} muzeja.
Pazite da se ne izgubite.

5
 DOGA\AJI
O B E L E @ E N 9 . M A J

PRAZNIK GARDISTA
Dan Garde Vojske Srbije 6. maj sve~ano je obele`en u kasar-
ni Dediwe u Beogradu. Skupu su prisustvovali ministar odbrane
Dragan [utanovac i na~elnik General{taba Vojske Srbije gene-
ral-potpukovnik Zdravko Pono{.
Izuzetno mi je drago da ove godine Dan Garde slavimo u mi-
ru. Ube|en sam da }e, u vremenu koje je pred nama, kao i do sada,
Garda ponosno nositi svoju zastavu rekao je ministar [utano-
vac, obra}aju}i se sve~anom stroju pripadnika Garde.
Komandant Garde, pukovnik Goran Radovanovi}, istakao je da
su pripadnici te elitne jedinice na{ih oru`anih snaga spremni da
se u svako doba odupru najve}im opasnostima i odbrane najsvetije
vrednosti otaxbine.
Obele`avawem \ur|evdana kao Dana Garde, nastavqa se tra-
dicija duga 178 godina. Naime, na taj dan 1830. godine, po nare|e-
wu gospodara Srbije kneza
Milo{a, u Po`arevcu je
postrojena prva ~eta Kwa-
`eve Gvardije, koju je ~ini-
lo 120 najstasitijih i naju-
glednijih momaka iz svih
nahija srpske kne`evine. U
okviru obele`avawa Dana
Garde u kasarni Dediwe
otvorena je Spomen-soba
Garde, u kojoj su izlo`eni
eksponati iz bogatog isto-
rijata jedinice.
A. A.
MINISTAR [UTANOVAC
PRIMIO DELEGACIJU VOA
Povodom Dana Vojnoobave{tajne agencije 6. maja, mini-
star odbrane Dragan [utanovac primio je delegaciju VOA, koju
je predvodio zastupnik na~elnika pukovnik Zdravko Jelisav~i}.
Tom prilikom ministar je ~estitao svim pripadnicima Vojnooba-
ve{tajne agencije praznik i po`eleo im uspeh u daqem radu.
Dan VOA obele`ava se 6. maja. Tog dana 1920. godine for-
mirano je Obave{tajno odeqewe Glavnog |eneral{taba.
DAN POBEDE
ovodom 9. maja dana pobede nad fa{izmom u Drugom svetskom
ratu, predsednik Republike Srbije Boris Tadi}, sa ministrom
P odbrane Draganom [utanovcem i na~elnikom General{taba
Vojske Srbije general-potpukovnikom Zdravkom Pono{em, polo`io
je venac na spomenik Neznanom junaku na Avali.
U spomen-kwigu predsednik Tadi} upisao je: Pobeda nad fa-
{izmom je najve}e dostignu}e qudske civilizacije, jer je to pobeda
nad zlom u sebi! Slava antifa{isti~kom pokretu u Srbiji! Nasta-
vqamo tim putem!
Venac na Avali polo`ila je i delegacija Vojske Srbije, koju je
predvodio general-potpukovnik Miloje Mileti}, zamenik na~elnika
General{taba.
Na spomenik Neznanom junaku vence su polo`ili i predstavni-
ci diplomatskog kora, inostrani vojni predstavnici u Beogradu,
predstavnici SUBNOR-a i ostalih bora~kih organizacija.
U ime Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, na Spomenik
oslobodiocima Beograda i na Spomen-obele`ju u Jajincima vence
su polo`ile delegacije koje su predvodili general-majori Vidosav
Kova~evi} i Radivoj Vukobradovi}.
Delegacija Ministarstva i Vojske, koju je predvodio pukovnik
Jovica Dragani}, iz Komande Vazduhoplovstva i protivvazduhoplov-
ne odbrane, polo`ila je venac i na Spomenik sovjetskim veterani-
ma na Avali.
Na osnovu nare|ewa predsednika Republike Srbije Borisa Ta-
di}a, povodom 9. maja dana pobede nad fa{izmom u Drugom svet-
skom ratu, u Beogradu su na Kalemegdanu ispaqeni po~asni artiqe-
rijski plotuni.
V. P.
PRO [I REN GE NE R

DONACIJA MINISTARSTVA ODBRANE

Dr`avni sekretar Ministarstva odbrane dr Zoran Jefti}
nedavno je, u kasarni Top~ider u Beogradu, uru~io kqu~eve 12
protivpo`arnih vozila ministru za za{titu `ivotne sredine Sa{i
Draginu. Vozila }e se koristiti za borbu protiv te po{asti u na-
cionalnim parkovima i za{ti}enim podru~jima prirode.
Ovo je simboli~an gest saradwe izme|u dva ministarstva.
Na{ zajedni~ki ciq jeste borba protiv po`ara, koji svake godine
nanose znatnu materijalnu {tetu flori i fauni u nacionalnim par-
kovima. Zbog toga smo tri do ~etiri puta pove}ali kapacitete heli-
koptera sa vedrima u odnosu na pro{lu godinu rekao je dr`avni
sekretar Jefti}.
Tokom pro{logodi{wih po`ara, brza sanacija vatre, koja je
gorela u skoro svakom nacionalnom parku, ne bi bila mogu}a bez
podr{ke Ministarstva odbrane. Ukazom predsednika Republike Srbije od 9. maja 2008. godine, 17
Posve}enost pripadnika Vojske u ga{ewu po`ara bila je iz- pukovnika Vojske Srbije unapre|eno je u ~in brigadnog generala. Mini-
uzetna, naro~ito na Staroj planini, gde se zbog nagiba terena do star odbrane Dragan [utanovac sve~ano je, u Centralnom domu Vojske
jednog dela ugro`enog podru~ja te{ko moglo sti}i. Srbije, uru~io predesedni~ke ukaze novoproizvedenim generalima.
Aktuelna je ideja o stvarawu ekipe ~iji }e ~lanovi biti iz ze- Tom prilikom izrazio je zadovoqstvo {to u ime predsednika Repu-
maqa regiona, a koja }e raditi na sanaciji prirodnih katastrofa. blike uru~uje najvrednija priznawa koja mogu dobiti stare{ine Vojske.
Nastoje}i da tu ideju realizujemo, od velikog zna~aja je tehni~ka U dr`avnim institucijama ima mali broj zanimawa, u kojima, ako se
pomo} koju smo od Ministarstva odbrane dobili zakqu~io je mi- za wih opredele, mladi qudi jasno znaju koji im je ciq i dokle mogu napre-
nistar Dragin. A. A. dovarti u profesionalnoj karijeri. Unapre|ewe u generalski ~in predsta-

6 15. maj 2008.

 SASTANAK
PONO[A I
DE MARNAKA
Na~elnik General{ta-
ba Vojske Srbije general-
potpukovnik Zdravko Pono{
i komandant Kfora gene-
ral-potpukovnik Ksavijer de
Marnak sastali su se 8. ma-
ja u Ni{u.
Generali Pono{ i De Marnak razgovarali su o bezbednosnoj
situaciji du` Administrativne linije i u zonama odgovornosti Voj-
ske Srbije i Kfora. Dvojica generala istakla su zna~aj redovne
saradwe, otvorenih i profesionalnih odnosa Vojske Srbije i
Kfora na svim nivoima, ali i naglasili potrebu stalne razmene
informacija i izvo|ewa zajedni~kih aktivnosti, kao i jednovreme-
nih patrola du` Administrativne linije. Z. M.

DODEQENI STANOVI NA
BE@ANIJSKOJ KOSI
Dr`avni sekretar Mi-
nistarstva odbrane Igor
Jovi~i} uru~io je, 5. maja na
Be`anijskoj kosi, kqu~eve
od 13 stanova profesio-
nalnim pripadnicima Voj-
ske Srbije. Porodice koje
Snimio Darimir BANDA

su tako re{ile stambeno

pitawe re{ewa o dodeli
stanova dobile su jo{
2000. godine.
Dr`avni sekretar Jo-
vi~i} tom je prilikom rekao
da }e odre|eni broj vojnih lica stambeno pitawe re{avati kredi-
tirawem, pod povoqnijim uslovima nego na tr`i{tu.
Pomo}nik ministra za materijalne resurse Ilija Pilipovi}
istakao je da se sada{wi menaxment Ministarstva odbrane, od-
mah posle dolaska u Ministarstvo, suo~io sa problemom dodele
AL SKI KOR stanova, za koje su re{ewa uru~ena jo{ pre nekoliko godina. On
je najavio da }e do kraja jula biti zavr{eno 179, a tokom 2009.
godine jo{ 394 stana. A. P.

NOVI PASO[I
ZA PRIPADNIKE VOJSKE
U Domu Narodne skup{tine Republike Srbije 3. maja odr`an je
sve~ni skup Novi srpski paso{ novo lice Srbije, na kome su 204
najzaslu`nija dr`avqanina na{e zemqe dobila mikro~ipovane put-
ne isprave. Gra|ani Srbije su na taj na~in, posle 90 godina, dobili
Snimio R.Popovi}

paso{e sa obele`jem srpske dr`ave, ispisane }irili~nim pismom. I

vqa veliku ~ast i oficirima i wihovim porodicama istakao je ministar.
U ~in brigadnog generala unapre|eni su pukovnici Rade \uri},
Neboj{a \ukanovi}, Vojin Jondi}, Ilija Todorov, \okica Petrovi}, Vi-
doje @ivkovi}, Miroslav Simovi}, Mirko Vrani}, Dragan Avri}, Jovica
Dragani}, Mitar Kova~, @ivko Terzi}, Milan Bjelica, Veqko Todorovi},
Zdravko Jelisav~i}, Danko Jovanovi} i \uro ]eli}.
Ukazom su na formacijsko mesto generala postavqeni pukovnici
Branko Andri}, dr Mladen Vuruna, Sla|an \or|evi}, Perica Pavlovi}
i ^edomir Brankovi}. A. P.
brojka 204 je simboli~na, jer ukazuje na godine srpske dr`avnosti.
Vlasnici novih putnih isprava su qudi sa prefiksom naj iz
raznih oblasti. U krugu odabranih su i trojica pripadnika Vojske
Srbije pukovnik Milosav Simovi}, komandant ^etvrte brigade
Kopnene vojske, stariji vodnici prve klase Goran Todorovi} i Dra-
gan Stojadinovi} iz Specijalne brigade.
Paso{e su uru~ili ~lanovi renomiranog `irija, a u dodeli
putnih isprava u~estvovali su i predsednik Narodne skup{tine
Republike Srbije i potpredsednik Vlade.
Posle zavr{etka sve~ane ceremonije, u holu Doma Narodne
skup{tine, otvorena je izlo`ba Putne isprave u Srbiji u 19. i
20. veku na kojoj su prikazani paso{i znamenitijih Srba, poput
patrijarha Raja~i}a, kneza Aleksandra Kara|or|evi}a, Vuka Ste-
fanovi}a Karaxi}a, i drugih.
M. [.

7
 POFESOR
DR MOM^ILO
MILINOVI]
TEHNOLO[

Mawi narodi mogu da ehnologija je jedna od odrednica savremenog dru{tva i kao takva je dvosmerna.
za{tite svoje bezbednosne Po re~ima prof. dr Mom~ila Milinovi}a sa Ma{inskog fakulteta Beograd-
interese od asimetri~nih
pretwi jedino upotrebom
najsavremenijih svetskih
tehnologija u kojima
u~estvuju svojom visoko
razra|enom
T skog univerziteta, ona uti~e na izbor politi~ke opcije koju dru{tvo, kao celi-
na, sledi kada se donose odluke za interesne akcije ili reakcije za za{titu
svojih interesa. Neodgovaraju}e opcije, koje ne po{tuju savremena tehnolo{ka
dostignu}a, naj~e{}e su uslovqene nerazumevawem, za koje se nude politikant-
ska obja{wewa ili, nekriti~ko usvajawe odre|enih, uglavnom neadekvatnih re{ewa.
Tako se susre}emo sa problemom uvo|ewa pojedinih opcija koje, u su{tini, ko~e uku-
pan napredak.
Tehnologija je ~inilac koji nikada ne stavqa sebe na prvo mesto, iako u savre-
profesionalnom ulogom, ali menim uslovima presudno odre|uje su{tinu orijentacije svakog dru{tva, bilo da deluje
kao generator nove politike, bilo da uti~e na ja~awe anahronizama politi~kih opcija.
i uspostavqawem pune Savremeni svet je integrisao svoj ekonomski i tehnolo{ki prosperitet kao
saradwe sa svima koji glavnu odrednicu odr`ivog razvoja u budu}nosti. To va`i kako za dr`avni, tako i za
svestrano i organizovano celovit nacionalni program opstanka i razvoja kroz budu}u neizbe`nu koegzistenciju
rade na otklawawu ovog i saradwu na planeti. Komunikacija, transport, informisawe, razmena znawa i do-
bara, razmena ideja, pra}ewe opasnosti i izazova, spre~avawe svakovrsne neodgo-
velikog savremenog izazova vornosti, proizvodwa hrane i drugih neophodnih qudskih potreba, neraskidivo su um-
i rizika, ka`e na{ re`eni u savremene tehnologije i to u jedinstvenu nau~notehnolo{ku celokupnost, na
sagovornik, stru~wak za kojoj se zasniva svetski razvoj.
odbrambene tehnologije i Samostalno tehnolo{ko napredovawe prednost je najbogatijih dru{tava, ali i
dru{tava sa velikim qudskim i prirodnim resursima. Tehnolo{ka korist od tog napre-
konstrukcije raketnog dovawa prednost je svih onih dru{tava koja prepoznaju i ukqu~e se u takav napredak i
naoru`awa prona|u puteve za izbor vlastitog, dalekose`nog strate{kog mesta u budu}em

8 15. maj 2008.


[KA VIZIJA
BUDU]NOSTI
BIOGRAFIJA
Prof. dr Mom~ilo Milinovi}, dipl. in`, diplomi-
rao je, magistrirao i doktorirao na Ma{inskom fakul-
tetu u Beogradu, na Odseku za aerokosmotehniku (oblast prop-
ulzija). Specijalizaciju i deo doktorske disertacije realizovao je na
Purdue univerzitetu u SAD. Radio je od 1980. u Vojnotehni~kom insti-
tutu Vojske Jugoslavije u Beogradu, na istra`ivawu i razvoju projeka-
ta raketne tehnike i sistema naoru`awa. Od oktobra 1992. zaposlen
je na Ma{inskom fakultetu u Beogradu, a od 2001. redovni je profe-
sor iz oblasti sistema naoru`awa i raketne tehnologije.
Najistaknutije nau~ne i stru~ne rezultate postigao je u oblasti
raketnih tehnologija, sistemskog projektovawa sistema, podsistema i
specijalnih komponenata NVO, te primewenim i razvojnim istra`ivaw-
ima u relevantnim nau~nim oblastima karakteristi~nim za odbrambene
tehnologije.
Autor je i rukovodilac vi{e od 220 nau~nih i stru~nih radova,
elaborata, projekata itd. Mentor je i rukovodilac brojnih magistarskih
i doktorskih disertacija i profesor saradnik na Vojnoj akademiji Vo-
jske Srbije. Za dopisnog ~lana Akademije in`ewerskih nauka Srbije iz-
abran je 2003. godine.
kori{}ewu ovog napretka. Mawi narodi i zajednice imaju veoma te`ak
zadatak da sa skromnijim znawima i tehnologijama defini{u svoja
strate{ka opredeqewa, a da pri tome ne potpadnu pod uticaj nekompe-
tentnih razmatrawa, koja uglavnom ne sagledavaju celovito zna~aj i
ulogu tehnolo{kog razvoja.
S druge strane, oni su suo~eni sa izazovom i odgovorno{}u za
svoj opstanak, {to ih neizbe`no upu}uje na povezivawe sa
tehnolo{ki najmo}nijim zemqama. Zato je glavni sadr`aj te odgov-
ornosti u preciznom definisawu vlastitih interesa u tehnolo{kom
i sveukupnom napredovawu, o~igledno u prvom redu putem
usagla{avawa sopstvenog tehnolo{kog, zatim privrednog i
celokupnog ekonomskog programa i strategija sa savremenim i
budu}im trendovima ka`e prof. dr Milinovi}.
Odbrambene tehnologije i bezbednost neraskidivo su
povezane. Procewivawe potreba za odbrambenim tehnologijama
neke zemqe danas je pitawe nad pitawima, a nala`ewe
ravnote`e izme|u politi~ke vizije i odr`ivog razvoja i napre-
dovawa odraz su mudrosti jednog dru{tva. Kako iz Va{e perspek-
tive izgleda to nastojawe?
Kada je re~ o krucijalnim pitawima, kao {to su bezbednost i
odbrana, jasno je da su ona u dana{wem svetu najvi{e rezultat dosa-
da{weg tehnolo{kog razvoja, kako sa aspekta pozitivnih re{ewa koja
su uticala na o~uvawe ili odr`avawe mira, tako i sa aspekta
zloupotreba tehnologije koje su bitno odre|ivale stepen rizika po
globalni i lokalni mir. Velike zemqe glavni su ~inioci pokretawa
procesa koji se ti~u bezbednosti, i pozitivnih i negativnih, dok mawe
zemqe uglavnom ili trpe ili slede rezultate i posledice takvih glob-
alnih aktivnosti.
Tehnologija odbrane, a i {ire, tehnologija bezbednosti nadi-
lazi sociolo{ke podele i postaje globalna, potrebna svima u svetu.
Ekonomski faktori su limitiraju}i za usvajawe odre|enih tehnologija,
pa s tim u vezi i wihovog kori{}ewa u mawim ili siroma{nijim
zemqama. Ovde se mora posvetiti posebna pa`wa jednom zna~ajnom
zapa`awu, karakteristi~nom za odbrambene tehnologije koje koriste
oru`ane snage {irom sveta. Re~ je o nepostojawu adekvatnih kriteri-
juma za ocenu isplativosti odbrane, ukoliko se odbrana tretira jedi-
no kao politi~ka, sociolo{ka, istorijska ili druga zadatost. Od takvog
nedostatka nije po{te|ena nijedna nacija niti dr`ava na svetu, i to je
uvek pitawe nad pitawima. Zato se procewivawe potreba za
odbrambenim tehnologijama odre|ene zemqe veoma te{ko mo`e pos-
matrati samo u korelaciji sa veli~inom zemqe, brojem stanovnika,
ekonomskom mo}i, pa ~ak i sa wenom tehnolo{kom razvijeno{}u.
Primeri ukazuju na intenzivan razvoj odbrambenih tehnologija veoma
visokog nivoa u zemqama u kojima veliki deo stanovni{tva jo{ gladuje.
Odbrambene tehnologije oduvek su bile put najbr`e primene sko-
ro svih tehnolo{kih dostignu}a, kako za potrebe odbrane, tako i za
potrebe civilnog dru{tva. Skromno tehnolo{ki razvijeno dru{tvo i
pored velikih napora ima ograni~enu mogu}nost za sveobuhvatan kon-
cept razvoja odbrambenih tehnologija, koje su zastupqene u spektru
potreba savremenih oru`anih snaga. Zbog toga male zemqe svoja
strate{ka bezbednosna opredeqewa povezuju sa velikim i tehnolo{ki
najrazvijenijim zemqama, kao izvorom za sticawe onih tehnologija za
koje nemaju ni znawa, ni kapaciteta, pa su u situaciji da im tehnolo{ke
potrebe u oblasti odbrane budu zavisne od najmo}nijih tehnolo{kih
~inilaca u svetu.
Odgovornom politikom i planirawem mo`e se na}i spoj izme|u
vlastitih politi~kih vizija i potrebe za odr`ivim razvojem i
napredovawem. Ovo je posebno zna~ajno u oblasti odbrambenih
tehnologija, kada zemqa ima odre|ene kapacitete i znawa, od rani-
je dobro ocewene na svetskom tr`i{tu, a nema dovoqno sredstava
za wihovu modernizaciju. To implicira usmeravawe strate{kog
opredeqewa na procese bezbednosnih povezivawa i saradwe, koje
treba ostvarivati kroz okvire postoje}ih i budu}ih aktivnosti od
interesa za mir, ~ime se pitawa prevencije oru`anih sukoba i
za{tite bezbednosti, kao i odbrane u celini, ujedno rasprostiru i
na {iri teren dugoro~nog obezbe|ivawa izvora kapitala, tr`i{ta
rada, tehnologija, sirovina...
Kako vidite odnos strategije i koncepcije odbrane i wihov
uticaj na odbrambene tehnologije?
Strategija svake zemqe, male ili velike, po~iva na multidisci-
plinarnim, vi{eparametarskim ocenama i analizama, koje treba
dugoro~no da opredele optimalni koncept svih dru{tvenih delatnosti
u bli`oj i daqoj budu}nosti. Najosetqivije pitawe je koncept odbrane,
uz analizu rizika, a preko strukture parametara odr`ivog razvoja.
Ono nosi istovremeno i realne i imaginarne pretpostavke. Realne su
rezultat sveukupnog znawa i iskustva, dok su imaginarne posledica
projekcija anahronizama iz pro{losti i ekstrapolacija pro{losti u
sada{wost i budu}nost. Ako se smisao strategijskih opredeqewa
nalazi iskqu~ivo u vlastitom iskustvu, onda se nagomilane
protivre~nosti u svetu naj~e{}e ne uzimaju kao relevantne za procenu
budu}ih stawa. Mogu}e je da se one ne ti~u direktno nacionalnih iza-
zova i problema u pojedinoj zemqi, po{to izviru iz drugih interesa.
Istovremeno, vlastita iskustva naj~e{}e uti~u na stavove o budu}im
opredeqewima, kreiraju}i odnos javnog mwewa prema tim pitawima,
iako ona ne moraju da igraju bitnu ulogu.
Za izbor strategije bitna je procena koja se izvodi iz sagle-
davawa dva pitawa: {ta }e biti va`no globalno, a presudno }e uticati
na lokalno i {ta je to lokalno, a va`no za razmatrawe, koje se pre-
poznaje kao delovawe globalnog uticaja.
Kako je glavno obele`je na{e epohe {irewe tehnolo{kog razvo-
ja u novom odnosu ma{ina~ovekma{ina, logi~no je da novi uslovi
bezbednosti postavqaju zahteve za nove tipove vojnih snaga, wihove
9
 INTERVJU
nove zadatke i nove forme tehnolo{ko bezbednosne reorganizacije. U
vojnom smislu to mewa vrstu i obim formacija, zadataka, pravaca de-
lovawa itd. U osnovi takvog reorganizovawa je implementacija in-
formacionih tehnologija. ^ini se kao da stare doktrine, u kojima se
predvi|a grupisawe qudi u organizovane odbrambene formacije, koje
rukuju borbenim tehnologijama po zadatim planovima, gubi zna~aj i
formu. Savremena strategija odbrane duboko zavisi od informa-
cionih sadr`aja koji bitnije uti~u na weno strukturisawe od dosa-
da{wih geopoliti~kih pitawa.
Ulogu vlasti tehnologija u budu}nosti }e svoditi na ulogu up-
ravqawa, a dosada{we forme odbrambenih organizacija sve vi{e }e
morati da se prilago|avaju upravqa~ko kontrolnim funkcijama i in-
tervencijama koje remete upravqa~ke zadatke. Ina~e, pojam odr`ivog
razvoja, kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou, su{tinski pred-
stavqa koncept kvalitetnog upravqawa, {to matemati~ki mo`e da se
opi{e informacionim petqama sa zadatkom kontrole i popravke
gre{aka upravqawa i procene.
Jedna od tekovina tehnolo{ke epohe su i asimetri~ne pretwe.
Male zemqe sa skromnim ulagawima u odbranu te{ko im se mogu
odupreti, ~ak su i velike vrlo rawive. Vi, me|utim, smatrate da
se i taj izazov mo`e prevazi}i ulagawem u tehnologiju?
Tehnologija kao rastu}e dostignu}e epohe dovela je do teorije
ratova i odbrambenih doktrina, a i strategijskih koncepata u kojima se
dve vojske ili strane mogu sukobiti na odre|ene na~ine. To su tzv.
teorije simetri~nih ratova. Nasuprot tome, pojavila se nova tekovina
tehnolo{ke epohe, u kojoj grupa obezbe|ena savremenom tehnologijom
zloupotrebqava wenu funkciju i izvodi teroristi~ke napade za ost-
varivawe odre|enih politi~kih, ekonomskih ili drugih interesa. Ne
ulaze}i u teorijsku analizu fenomena terorizma, za ovakve akcije
Srbija jo{ uvek ima rezervu znawa za ukqu~ivawe u na-
jnovije tehnolo{ke trendove.
mo`e se re}i da pripadaju novijem pojmu, tzv. asimetri~nom ratu.
Ovakvom ratu te{ko je suprotstaviti se klasi~nim vojnoformacijskim
ustrojstvom, bez obzira na kakvom je nivou tehnologija nacije ili
dr`ave koja je napadnuta. Asimetri~ni rat ili wegova pretwa ne mo`e
se spre~iti iskqu~ivo nacionalnom odbranom. Dakle, ~itave nacije i
wihove nacionalne i dr`avne odbrane mogu biti ugro`ene, a wihova
tehnologija i organizacija nedorasli potencijalnim neprijateqima
koji pose`u za asimetri~nim ratom.
Zna se da je institucionalna saradwa me|u dr`avama i naro-
dima optere}ena istorijskim antagonizmima, koji su posledica
vekovnih simetri~nih ratova, ~iji su uzroci sociolo{ki, kulturo-
lo{ki, ekonomski, nacionalni, religiozni... Zbog toga je saradwa u
oblasti odbrane uvek najosetqivije pitawe me|u dr`avama i najs-
porije se sprovodi. Upravo ta inertnost pogoduje asimetri~nom na-
padu i pretwi terorizma, koji je ponekad i deo strategije, naj~e{}e
pomo}ne, nekih dr`ava u svetu.
Tehnolo{ka razvijenost malog naroda sa skromnim buxetom
naj~e{}e ne pru`a mogu}nost da se mo`e samostalno suprotstaviti
asimetri~nom ratovawu. Pre ili kasnije, svaki region u svetu mo`e
postati meta ne~ijeg interesa i samim tim pove}anog rizika od teror-
isti~ke pretwe, naro~ito ako raspolo`iva tehnologija odbrane ne
mo`e da obezbedi efikasne i dalekose`ne mere za{tite. Mawi naro-
di mogu da na pravi na~in za{tite svoje bezbednosne interese jedino
upotrebom najsavremenijih svetskih tehnologija u kojima u~estvuju svo-
jom visoko razra|enom profesionalnom ulogom i uspostavqawem pune
saradwe sa svima koji svestrano i organizovano rade na otklawawu
ovog velikog savremenog izazova i rizika.
[ta je potrebno za razvoj odbrambenih tehnologija?
Savremeni razvoj svake, pa i odbrambene tehnologije, te{ko
se mo`e zamisliti u vlastitim okvirima, bez konsolidacije fakto-
10
ra koji su presudni za sadr`aj wihove realizacije, naj~e{}e zvanih
kriti~na masa. U u`em smislu, to zna~i koncentraciju qudi sa
potrebnim znawem, dok, u najop{tijem, kriti~na masa podrazumeva
skup znawa i qudi, laboratorija gde ih razra|uju, proizvodnih
tehnologija i kapaciteta, gde ostvaruju takav proizvod ili tehnologi-
ju, uz uslov ekonomski prihvatqivih tro{kova i rokova. Ovo nije ni
nedosti`no niti nemogu}e, posebno kad se ima u vidu da su tako inte-
grisana znawa i kapaciteti postojali u na{oj zemqi. Preduslovi su
razgrani~ewe proizvoda i tehnologija koji }e se realizovati
vlastitim razvojem i istra`ivawem, a i razgrani~ewe onih
tehnologija koje zemqa mora da ima, a nije u stawu da ih realizuje
doma}im znawem i kadrom u doma}im fabrikama. Analiza proizvo-
da i tehnologija pri ovakvom razgrani~ewu ima nekoliko stepenika
koji poti~u od postavke strategije odbrane, tr`i{nih faktora,
ekonomskih uslova...
Prvo je izbor proizvoda i tehnologija koji se samostalno
razvijaju uz eventualno u~e{}e tr`i{no dostupnih sirovina, kom-
ponenata, podsklopova, nabavqenih bez ograni~ewa. Drugo je iz-
bor tehnologija i proizvoda, koji se mogu realizovati u saradwi sa
stranim dr`avnim institucijama ili sa me|unarodnim i inostran-
im kompanijama, kao zajedni~ki proizvod ili tehnologija. Taj prist-
up va`i i za proizvodwu po kupqenoj licenci, licencnoj razradi
komponenti, ili podsklopova itd.
Samostalno tehnolo{ko napredovawe prednost je najbo-
gatijih dru{tava, ali i dru{tava sa velikim qudskim i
prirodnim resursima.
Tre}e je precizno utvr|ivawe proizvoda koji se ne}e proizvodi-
ti, ali za koje }e se osvojiti tehnologija odr`avawa i eventualno
proizvodwa pojedinih komponenata za potrebe remonta, pri nabavci
novih sistema odbrane ili modernizaciji starih, stranog porekla.
^etvrto je precizno utvr|ivawe tehnologija sa kojima je mogu}e
ili po`eqno raspolagati na nivou funkcionalne upotrebe i
funkcionalnih znawa o wima, a za koje se mo`e pouzdano o~ekivati
da se nikada ne}e ni odr`avati niti proizvoditi doma}im
tehnologijama.
Kada se formira ovakva hijerarhija odbrambenih tehnologija
kao opredeqewe od koga se ne odustaje na du`i period, tek tada se
mo`e precizno govoriti o pravcima u vezi sa: tipom kadra i
kadrovskih potreba, laboratorija i laboratorijskih potencijala, dop-
une i reorganizacije proizvodnih i tehnolo{kih kapaciteta, ali i
drugim va`nim pitawima.
Da li najnovija razvojna istra`ivawa u oblasti odbrambenih
tehnologija imaju uop{te podlogu u doma}im fundamentalnim
naukama, koje se teoretski i eksperimentalno izu~avaju na na{im
visoko{kolskim institucijama u oblasti baznih nauka fizike,
hemije, biologije, materijala?
Kada je re~ o najsavremenijim tehnologijama odbrane, prvo je
pitawe znawa. Naime, pojavquju se tehni~ke funkcije, integrisane u
odbrambene proizvode koji poti~u od vi{ih tehnologija, a koje nismo
razvijali samostalno ili uop{te u prethodnom periodu i koje se do
sada nisu primewivale na proizvodima ni`eg nivoa integrisanosti.
Tako, na primer, proizvodi municije, upravqa~ki sistemi naoru`awa
takti~ke namene, bivaju integrisani sa komponentama i podsklopovi-
ma kosmi~kih i strate{kih vojnih tehnologija, po tr`i{no prih-
vatqivim cenama, {to im daje bitno unapre|ewe performansi.
Ovo je jedna od va`nih karakteristika odbrambene industrije
visoko razvijenih zemaqa sveta, koju prati intenzivna i {iroka pri-
mena informacionih tehnologija na svim nivoima. S duge strane,
razvoj strate{kih odbrambenih tehnologija u najmo}nijim zemqama
sveta intenzivno je usmeren ka kosmi~koj dimenziji, kao novom pros-
toru eventualnih pitawa odbrane, daqeg od ve} postavqenog. Pod ve}
postavqenim podrazumeva se da su kosmi~ke odbrambene funkcije
telekomunikacije, pra}ewa, izvi|awa, osmatrawa, pa do navigacije
ve} implementirane na borbene platforme na zemqi svih tipova, ali
i na municiju koju koriste vidovi i rodovi vojske.
15. maj 2008.
 Dakle, kosmi~ka tehnologija odavno je u upotrebi na takti~kom
nivou, ali je bez odgovaraju}ih teorijskih, eksperimentalnih i prak-
ti~nih znawa te{ko odgovoriti koji su novi pravci integracije.
Na pitawe da li najnovija razvojna istra`ivawa u oblasti
odbrambenih tehnologija imaju uop{te podlogu u doma}im fundamen-
talnim naukama, koje se teorijski i eksperimentalno izu~avaju na
na{im visoko{kolskim institucijama u oblasti fizike, hemije, bi-
ologije i materijala, moglo bi se odgovoriti jedino da postoje pojedin-
ci ~iji rad zaslu`uje pa`wu, ali ne i naro~ito organizovan za potrebe
odbrambenih tehnologija.
Velike tehnolo{ke sile koje raspola`u mogu}no{}u
istra`ivawa satelitskih i drugih kosmi~kih platformi, informacije u
ovoj oblasti objavquju kratko, uglavnom reklamno, kao vlastite uspehe
ili dostignu}a, {to je nedovoqno za stvarawe precizne slike o budu}oj
primeni odbrambenih tehnologija u toj oblasti. Uglavnom su tehnologi-
je tzv. balisti~kog {tita i savremenih strategijskih sistema ve}ih ze-
maqa predmet ne{to detaqnijih tehnolo{kih rasprava, koje ~esto do-
bijaju vi{e politi~ki, nego nau~ni karakter. Takti~ko naoru`awe ma-
log dometa i kalibra, predmet je tr`i{ne nabavke ili implementacije
novih tehnologija na ve} osvojene proizvode.
Kakav je, prema Va{em mi{qewu, na{ kadrovski, razvojni i
nau~ni potencijal?
Opis kadrovskih, razvojnih i nau~nih potencijala slo`en je i
odgovoran analiti~ki zadatak. Za Srbiju se mo`e re}i da je na grani-
ci odr`ivog u odnosu na savremene trendove visoko razvijenih mawih
zemaqa. Pojam te grani~nosti podrazumevao bi stav ukoliko se usko-
ro ne preduzmu sistematske mere u istra`iva~ko razvojnoj obuci i
{kolovawu kadra za osvajawe odabranih odbrambenih tehnologija,
moglo bi se desiti da ona znawa za koja jo{ uvek ima kadrovskog po-
tencijala, uskoro budu trajno izgubqena zbog nedostatka sredstava,
programa razvoja, a delimi~no i zbog nedostatka ozbiqnijih kontaka-
ta sa svetskim istra`iva~kim centrima.
Bez obzira na to {to se vide napori koji postoje u entuzijazmu i
tr`i{noj poslovnoj aktivnosti na sajmovima i na svetskom tr`i{tu
uop{te, ipak nedostaje {ira organizovana akcija obnove
istra`iva~kog i razvojnog kadra, a posebno, razvojno-tehnolo{kog u
fabrikama odbrambene industrije. Rad u oblasti razvoja odbram-
benih tehnologija i mogu}e okupqawe kadra na budu}im i postoje}im
programima, mo`e se organizovati na razli~ite na~ine u koncen-
trisanoj formi. To ne mora da zna~i jedinstvo mesta ve} pre svega
jedinstvo potrebnih znawa i rokova realizacije u projektno-
istra`iva~kom smislu. Time se smawuju tro{kovi glomaznih, inertnih
formi organizovawa i pru`a mogu}nost anga`ovawa qudi po potrebi,
koji ina~e rade teku}e istra`iva~ke poslove s temama koje se
primewuju ili mogu primeniti i za odbrambene tehnologije.
Preporu~qivo je, radi dobijawa novih nau~nih rezultata i
odr`avawa nau~nog treninga, prepustiti neke teme istra`ivawa maw-
im centrima lociranim u nau~nom i univerzitetskom okru`ewu na ko-
jima se ujedno i {koluje mla|i kadar.
Kada govorimo o nivou znawa kadra, mo`emo izdvojiti dva
stava koja se mogu posebno ocewivati. Jedan je da i daqe postoje
vrhunska znawa koncentrisana u pojedincima koja zbog neodgo-
varaju}eg anga`ovawa ne mogu da dobiju svoju potpunu razvojnu
afirmaciju i ostaju usamqena i zatvorena. Ta znawa su po nivou
ravna ili ~ak prevazilaze znawa mnogih inostranih stru~waka u
ovoj oblasti, ali su za na{u odbrambenu industriju, na`alost,
slabo upotrebqiva. Drugi stav je da u oblasti integracije novih
proizvoda, znawa grani~no zadovoqavaju modernizaciju sklopo-
va i proizvoda ni`eg nivoa integrisanosti, uz upotrebu inos-
tranih dostupnih komponenata.
Potrebe vojske ve}e su nego {to su ukupna raspolo`iva
znawa, a realizacije doma}ih odbrambenih tehnologija na ni`em
su nivou od mogu}nosti kori{}ewa doma}ih znawa u ovoj oblasti.
Ovakav nesklad mora se sistematski promeniti novom odabra-
nom i planskom koncentracijom kadrova na precizno odabranim
tehnologijama i proizvodima.
Kada sve to znamo, mogu li se odrediti daqi pravci razvoja
doma}e odbrambene tehnologija?
Mogu}nosti za razvoj i odr`avawe novih i modernizaciju pos-
toje}ih odbrambenih proizvoda i tehnologija po~iva na razgrani~ewu
dva pitawa. Prvo je {ta su svetske nove tehnologije koje razvijene
zemqe vode, jo{ uvek, kroz fazu istra`ivawa ili prototipskog ispiti-
vawa, a drugo je {ta su za nas nove tehnologije, koje u svetu ve} du`e
vreme imaju jasan tr`i{ni nivo i ponudu, a na{e odbrambene
tehnologije ih jo{ nisu u celosti primenile za svoje unapre|ewe i
modernizaciju. Za nas je svakako va`nije ovo drugo pitawe, jer se
Racionalizacija tro{kova odbrane nije samo pitawe
ukupnog broja profesionalnih vojnika, ve}, pre svega,
uvo|ewa sistema naoru`awa visoke preciznosti i
ta~nosti, sa mawim arsenalom skupqeg, ali efikasnijeg
oru`ja, sa punom preliminarnom i teku}om kontrolom po-
mo}u informacionih tehnologija.
odnosi na modernizaciju proizvoda, tehnolo{kih i eksperimentalnih
znawa koja smo dostigli, i za koje imamo bazu, a koja se mogu moderni-
zovati tr`i{no dostupnim tehnologijama novije generacije. Za pot-
puno nove tehnologije koje ni u svetu jo{ nisu do kraje uvedene u
odbranu potrebni su potpuno druga~iji uslovi koji ne odgovaraju
mogu}nostima Srbije, bez obzira na entuzijazam koji nema realnu ve}
naj~e{}e emocionalnu osnovu.
Verovatno da tehnologije i proizvodi streqa~kog naoru`awe
svih tipova, ukqu~uju}i i artiqerijsku klasi~nu i raketnu municiju ma-
log dometa, sa preciznim takti~kim tehnologijama, ali i kompatibil-
nim i modularnim sistemima upravqawa vatrom, i komandno infor-
macionim sistemima, predstavqa va`nu perspektivu mogu}eg pravca
razvoja doma}ih odbrambenih tehnologija. Standardizacija, po kri-
terijumima visoko razvijenih zemaqa, kako sa aspekta softvera,
tako i dela hardvera koji se koristi, mora biti su{tinska odredni-
ca razvoja ovih proizvoda.
Drugi pravac mogao bi da predstavqa remonte i usluge, ali i
modernizacije i realizacije doma}ih borbenih platformi ni`eg
nivoa slo`enosti, ukoliko je to ekonomski opravdano. Ovo se odnosi
na modernizaciju starijih borbenih sistema za koje postoje znawa i
remontni kapaciteti, a i interes u svetu, ali i na tehnolo{ke novine
koje bi im mogle produ`iti vek upotrebe i unaprediti performanse.
Tre}i pravac na koji bi Srbija mogla da ra~una u oblasti
odbrambenih tehnologija su trena`na sredstva i oprema za obuku, in-
tegrisana sa simulacijama softverskog i hardverskog tipa, a i
kvalitetno teorijsko i eksperimentalno {kolovawe, laboratorijsko i
eksperimentalno poligonsko i drugo ispitivawe takti~kih sklopova,
podsistema i sistema odre|enog stepena integrisanosti.
To su naj~e{}e integrisana nova znawa sa starim iskustvima ko-
ja povezuju stru~wake dve generacije, kako u toku razvoja sredstva za
simulaciju, obuku, {kolovawe, tako i u toku eksperimentalnog rada,
koji u oblasti naoru`awa i vojne opreme nije preporu~qiv mla|im i
neiskusnim kadrovima, bez u~e{}a starijih, koji vode ra~una o o{trim
bezbednosnim procedurama.
Standardizacija i prilago|avawe svetskom tehnolo{kom postup-
ku razvoja posebna je aktivnost koja predstavqa stru~no i nau~no
lak{i zadatak nego {to je iskorewivawe prevazi|enih navika koje su
u procedurama starih pravila i postupaka u ovoj oblasti. Razvoj u
konstruktorskom smislu prati sadr`aje postupaka rada i upotrebe ko-
risnika sredstava naoru`awa i vojne opreme i novih odbrambenih
tehnologija na ne{to druga~iji na~in u razvijenim zemqama. Razlog je
licencirawe krajweg korisnika za wihovu upotrebu preko jedinstvenog
sistema treninga i obuke, {to korisniku daje punu odgovornost i {iti
ga od posledica u eventualnim neprilago|enim okolnostima u toku
borbene upotrebe. Tu, mo`da, pone{to mo`emo da dou~imo ukoliko
`elimo {irok i univerzalni pristup zajedni~kom radu sa svetskim
partnerima i potpunu dostupnost svetskim tr`i{tima, sa doma}im
re{ewima odbrambenih tehnologija.
Sne`ana \OKI]
Mira [VEDI]
Snimio Nemawa PAN^I]
11
 VESTI
UKRATKO
DR@AVNI SEKRETAR SPASOJEVI] U POSETI ^E[KOJ  STUDIJSKO PUTOVAWE [KO-
LE NACIONALNE ODBRANE [kola
Delegacija Ministarstva odbrane boravila je nedavno u bilateralnoj poseti ^e{koj Re- nacionalne odbrane Vojne akademije
publici. Tom prilikom zvani~nici su razgovarali o unapre|ewu bilateralne vojne saradwe, organizovala je od 5. do 10. maja studij-
politi~ko-bezbednosnoj situaciji i evropskim integracijama Srbije. sko putovawe u SR Nema~ku i Kraqevinu
Dr`avni sekretar Du{an Spasojevi} susreo se sa prvim zamenikom ministra odbrane ^e- Belgiju.
{ke Martinom Bartakom. Zahvalio je za sna`nu podr{ku koju ^e{ka, kao ~lanica Natoa i EU, U okviru studijskog putovawa ofi-
pru`a Srbiji u daqoj reformi oru`anih snaga i u naporima za ukqu~ewe u evropske integraci- ciri 51. klase General{tabnog usavr-
{avawa posetili su Centar za evropske
je. On je istakao i da je jednostrano progla{ewe nezavisnosti Kosova i Metohije nelegalan
studije bezbednosti u Garmi{parten-
~in, te da predstavqa presedan u me|unarodnim odnosima. kirhenu, {kolu Natoa u Oberamergu,
Zamenik ministra odbrane Bartak rekao je da wegova zemqa nije priznala jednostrano pro- Sektor javne diplomatije pri Alijansi u
gla{enu nezavisnost Kosova i Metohije i potvrdio da }e wene snage i daqe biti tamo anga`ovane Briselu i glavnu komandu u Monsu. Pri-
pod mandatom UN. U razgovoru sa zamenikom na~elnika General{taba ^e{ke Republike general- padnici Vojske Srbije imali su preda-
majorom Josefom Prok{om izra`eno je obostrano zadovoqstvo postignutim nivoom saradwe vawa o aktuelnim bezbednosnim izazo-
oru`anih snaga dveju zemaqa i dogovoreni su modaliteti wenog unapre|ewa u narednom periodu. vima i problemima, ali i razgovore sa
Dr`avni sekretar susreo se i sa prvim zamenikom ministra spoqnih poslova ^e{ke To- doma}inima o oblicima saradwe u
ma{om Pojarom, ali i sa ~lanovima Odbora za odbranu i bezbednost ~e{kog parlamenta. okviru Partnerstva za mir.
Zajedni~ki smo oce-
nili da su evropske inte-  REGIONALNA VE@BA U SARA-
gracije i ukqu~ivawe Sr- JEVU Pripadnici Vojske Srbije, zajed-
bije u punopravno ~lan- no sa predstavnicima oru`anih snaga Bo-
sne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske,
stvo u EU najboqi na~in Makedonije i Slovenije, u~estvovali su
da se za{tite na{i sveu- od 4. do 9. maja u Regionalnoj me|uagen-
kupni interesi, a pogoto- cijskoj ve`bi planirawa u sarajevskom
vo da se brani na{ teri- kampu Butmir, koju su organizovali Mi-
torijalni integritet i su- nistarstvo odbrane Bosne i Hercegovine
verenitet rekao je Spa- i Centar za obuku za podr{ku mirovnim
sojevi} u telefonskoj iz- operacijama.
javi Tanjugu. Kontakti sa humanitarnim organi-
Dva ministarstva zacijama i medijima, problemi vezani za
potpisala su i Plan bila- prijem i sme{taj izbeglica, razoru`awe
teralne vojne saradwe za demobilisanih vojnika samo su neke od
2008. godinu. situacija sa kojima se svakodnevno susre-
}u u~esnici mirovnih operacija, a koje su
na Regionalnoj me|uagencijskoj ve`bi
SARADWA U OBLASTI ODBRANE SA PORTUGALOM planirawa mogli da uve`bavaju pripad-
nici oru`anih snaga iz regiona. Ve`bom
je komandovao danski general-pukovnik
Delegacija Ministarstva odbrane, koju je predvodio dr`avni sekretar Du{an Spasojevi}, Majkl Lolesgard.
boravila je 5. i 6. maja u zvani~noj poseti Portugalu. U razgovoru sa dr`avnim sekretarom Mi-
nistarstva odbrane Portugala @oaom Mira Gome{om razmatrani su oblici saradwe dva mi-  KODIFIKACIJA PERSPEK-
nistarstva. Dogovoreno je potpisivawe sporazuma o saradwi u oblasti odbrane, koji }e u na- TIVNOG NAORU@AWA Predstavnici
rednom periodu potpisati ministri odbrane Srbije i Portugala. Razgovarano je i o politi~ko Ministarstva odbrane nedavno su u~e-
-bezbednosnoj situaciji u regionu jugoisto~ne Evrope. stvovali na 21. sastanku radne grupe Na-
Na sastanku sa dr`avnim sekretarom Ministarstva spoqnih poslova Portugala Manue- toa TRICOD u Sofiji. Susret je organi-
lom Lobom Antune{om, osim politi~ko-bezbednosnih tema, razmatrana su i pitawa vezana za zovao Direktorat za vojnu standardiza-
evropske integracije Srbije. Zakqu~eno je da situacija na Kosovu i Metohiji ne mo`e i ne sme ciju, kvalitet i kodifikaciju Ministar-
biti kori{}ena kao sredstvo ucene Srbije na wenom putu ka punopravnom ~lanstvu u EU. stva odbrane Bugarske.
Tokom posete Portugalu odr`ani su i sastanci sa zamenikom na~elnika General{taba Voj- Radna grupa TRICOD sastavqena je
od nacionalnih kodifikacionih biroa
ske Portugala Antoniom Karvaqom i zamenikom predsednika Odbora za bezbednost Parla-
Bugarske, ^e{ke, Ma|arske, Poqske i
menta Portugala Manuelom Koreira de @ezu{om. Slova~ke. Formirana je 1998. godine,
kako bi wene ~lanice kodifikovale per-
spektivno naoru`awe i vojnu opremu biv-
POTPISAN PLAN BILATERALNE SARADWE SA RUSIJOM {ih ~lanica Var{avskog ugovara, a koji
su i daqe u upotrebi.
U Upravi za me|unarodnu vojnu saradwu, 7 maja, potpisan je Plan bilateralne vojne sa- Sve zemqe koje su u~estvovale na
radwe za 2008. godinu izme|u Ministarstva odbrane Republike Srbije i Ministarstva odbra- pomenutom skupu jesu ~lanice Komiteta
ne Ruske Federacije. Natoa AC/135 u Briselu, koji je nadle`an
Aktivnosti predvi|ene Planom bilateralne vojne saradwe usmerene su i na ja~awe vojno- za kodifikaciju i implementaciju kodi-
obrazovne i vojnomedicinske saradwe i na razmenu iskustava u transformaciji Uprave za od- fikacionog sistema u zemqama Alijanse.
nose sa javno{}u. Tokom sastanka predstavnici na{eg
Na~elnik Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu Milorad Peri} istakao je da, pored pred- ministarstva sagledali su organizaciju
sistema kodifikacije u zemqama nekada-
vi|enih aktivnosti, postoji zainteresovanost Ministarstva odbrane Srbije da se, u {to skori-
{weg Var{avskog pakta, na~ine saradwe
je vreme, realizuju posete delegacija visokog nivoa dva ministarstva. izme|u nacionalnih kodifikacionih bi-
Izaslanik odbrane Ruske Federacije u Beogradu pukovnik Viktor Avdejev iskazao je zado- roa, me|usobni sistem komunikacije, ali
voqstvo {to bilateralna vojna saradwa dve zemqe ima uzlaznu putawu i izrazio o~ekivawe da i wihovu infrastrukturu organizacio-
}e se takvo kretawe nastaviti i u narednom periodu. nu, kadrovsku i informati~ku. G. G.

12 15. maj 2008.


Pi{e
Qubodrag
PARADA POBEDE
STOJADINOVI]
evetog maja ove burne godine slavila se 63. godi-
D {wica pobede nad fa{izmom. Malo je preterano
re}i da je bilo slavqa. Ratni veterani pobedni~ke
koalicije jedva da su `ivi. Ima ih tu i tamo. Wihovi un-
uci smatraju Drugi svetski rat dalekom avanturom svojih
senilnih predaka.
Iz takve vizure fa{izam nekome izgleda kao mawe
zlo nego {to jeste, skoro da je to jedan eksperiment koji
su na `ivim qudima izvodili oslobo|eni ludaci.
Ali nije bilo tako. To je bio sistem koji je najlak{e
obrazlo`iti ludo{}u. Politika koja je imala podr{ku,
fanati~ni trans nacionalsocijalizma pod eufori~nom
diktaturom vo|e, firera, svejedno.
Volter ka`e da nas zaborav ponekad spasava od
smrti. Ako bi qudski mozak zapisivao svaki u`as sa
U Moskvi, 9. kojim se suo~ava, bilo bi to nepodno{qivo isku{ewe,
maja, odr`ana spoznaja koja ostavqa ve~ni upit: ima li sve ovo smis-
la, vredi li bilo {ta?
je velika vojna Zbog toga su sva na{a se}awa osen~ena spasonos-
parada ruske nom nostalgijom, ~ak i za doga|ajima u kojima nismo mogli
vojske. To je da u~estvujemo.
U {kolama smo u~ili o herojskom otporu Ju`nih
bio defile Slovena fa{isti~kom osvaja~u. Bila je to lekcija puna
pobede, koji
ako niko
drugi, Moskva
patosa i op{tih mesta, romanti~ni strip o neizbe`nom
sudaru dobra i zla. Zbir podataka o mrtvima: ( Mi smo,
proporcionalno, dali najvi{e `rtava) {ta je uop{te
`rtva, ako ne ru`na metafora darovawa `ivih,
zaslu`uje. nesre}nih, nedu`nih qudi nezasitom Bogu rata. Jo{ jedno
Rusi su `eleli leksi~ko svedo~ewe o bezna~ajnosti pojedinca pred sle-
pom silom. (Mi smo krvarili i ginuli, bili smo goli,
da poka`u bosi i gladni!)
ponovno Oni koji su to govorili mo`da su zaista ginuli, ali
uzdizawe, nisu poginuli. No, i to je bila nesre}na fraza sre}no
pre`ivelih. Onih, dakle, koji su u poznom dobu shvatili
uzimawe sebi da i nije sramota pre`iveti, te da oda `rtvovawu ne mo-
neotklowivog ra, ~ak i ne sme da bude smisao rodoqubqa.
A ipak su dani holokausta i pobede se}awe na
statusa velike mrtve, hajde da ka`emo na `rtve pomahnitale istorije i
sile. Se}awe monstruma kojima je dato da je ispisuju. Ove osme godine
na daleku, Tre}eg milenijuma u Srbiji nije bilo preteranog slavqa.
Nije ga bilo ni u tragovima.
preko svake spostavilo se da imamo druge muke, i druge brige,
mere skupu
pobedu, bilo
je velika
I znatno va`nije od davne pobede. U dr`avama biv{e
Jugoslavije vi{e se i ne zna ko je sve pobedio, koga
i zbog ~ega. Onaj veliki rat ve} je potro{en u zabo-
ravu, a wegovi junaci su nestali u dalekim odjecima
promocija povesti, pred navalom novih jaha~a apokalipse. Zbog
snage i mo}i, toga je i bilo sumwe u daqe postojawe Dana pobede,
kad se i u svetu i kod nas sve pome{alo: Nemci strogo
pokretni ka`wavaju nacisti~ki podmladak, one nasilne pla-
sajam vokose momke koji se prema Adolfu odnose kao prema
naoru`awa, `ivoj rok zvezdi.
Nemci znaju da su wihove ulice i pivnice plodno
`iva, tlo za obnovu nacisti~kog zanosa, i zato su tako strogi
spektakularna prema svojoj latentnoj bolesti. Ali, Rusija, Poqska, Slo-
slika va~ka, pa donekle i Srbija, imaju bliski susret sa nas-
tranim neonacizmom, jednom posebno divqom varijantom
Putinove ere. ~e`we za firerovim, za vo`dovim kultom.
P E R A S P E R A
Odakle to kod nas, ako smo mi, isto kao Rusi, isto
kao Poqaci i Slovaci, bili na spisku nearijevskih naci-
ja, {to je u to doba bio legitimni akt istrebqewa. Nije
li to sindrom `rtve, koja se svom mu~itequ pribli`ava
karikaturalnim poistove}ivawem? Ne mo`e se znati,
~udni su putevi Gospodwi i wegove `eqe povodom stada
~iji je ~obanin.
U Moskvi, 9. maja, pred novim predsednikom
(Medvedev) i novim premijerom (Putin), odr`ana je veli-
ka vojna parada ruske vojske. To je bio defile pobede,
koji ako niko drugi, Moskva zaslu`uje. Milioni Rusa, {to
na frontu, {to pod terorom nacista, poginuli su u
otaxbinskom ratu. Mnoge od wih streqali su Staqinovi
pretorijanci, ni{ta ne`niji od esesovaca (Ispred
Hitler, iza tebe Berija, nema nade! Nepoznati vojnik
pesnik u odbrani Moskve).
Parade, me|utim, nisu samo zbog pro{losti. Rusi su
`eleli da poka`u ponovno uzdizawe, uzimawe sebi
neotklowivog statusa velike sile. Se}awe na daleku,
preko svake mere skupu pobedu, bilo je velika promocija
snage i mo}i, pokretni sajam naoru`awa, `iva, spektaku-
larna slika Putinove ere.
ajve}u senzaciju proizvele su balisti~ke rakete,
N bez ograni~ewa dometa, stra{ni projektili iz ma-
gacina strategijskog termonuklearnog oru`ja. To je
poruka koja se ~ak i ne mora obrazlagati. Ali i dokaz da
nikada ni{ta nije gotovo, poraz se ~ak i mo`e okon~ati,
ali pobeda nikada. Woj uvek trebaju novi dokazi.
U doba Tita defilei pobede su bili posebna vrsta
opijuma za narod. E{eloni su u ranu zoru, najpre 1, a
kasnije 9. maja, odlazili ~ak do Kalu|erice, sa ~elom u
visini Cvetkove pijace. ^itav Bulevar revolucije bio je
~ist, spreman za defile. Svuda okolo, gde god je bilo mes-
ta, desetine hiqada qudi uzbu|eno su pratili svoju armi-
ju pobede i slobode. Najvi{e radosnog gra|anstva bilo
je preko puta Narodne skup{tine.
Negde oko pet minuta do deset, Bulevarom bi se sju-
rio otvoreni xip, sa generalom koji je stajao u wemu.
Posledwi komandant parade bio je \oko Jovani}. Ta~no
u deset, vozilo bi se okrenulo licem prema tribini, gde
je stajao Tito sa najbli`im saradnicima! General bi
se obra}ao svom {efu uvek istim re~ima: Dru`e
mar{ale, jedinice JNA spremne su za paradu pobede i
slobode. Dozvolite da defile po~ne!
I Broz je odgovarao, uvek istim re~ima. Jednos-
tavnom, prostom re~enicom: Mo`ete po~eti!
I onda je po~iwalo.
Posle toga se dugo pisalo i pri~alo {ta sve
imamo od oru`ja. I kolike su pobede na{eg radnog na-
roda i po{tene inteligencije. Da nam niko ne mo`e
ni{ta dok smo jedinstveni.
Deca ro|ena 45. danas su dede i ~estite staramaj-
ke. To su vi{e nego zreli qudi, ve} u za~etku blage
starosti. Video sam neke kako jo{ poku{avaju da koraci-
ma pobede tr~e za neumornim unucima, stvorewima iz
centra wihovog sveta.
Autor je komentator lista Politika
13
 Snimio Zvonko PERGE
U FOKUSU

Godinu dana rada menaxmenta

Ministarstva odbrane

VREME BOQEG STANDARDA

Usvojeni Zakon o ovodom godi{wice rada Ministarstva odbrane, ministar odbrane Dragan [utanovac je, 4.
maja u Vladi Srbije, odr`ao konferenciju za novinare, kojoj su prisustvovali dr`avni
odbrani i Zakon o
Vojsci i donet veliki
broj prate}ih
dokumenata i
pravilnika o radu
P sekretari Igor Jovi~i} i Du{an Spasojevi}, pomo}nici ministra za qudske i materijalne
resurse Bojan Dimitrijevi} i Ilija Pilipovi}, sekretar MO Dragan Radulovi} i na~elnici
Vojne akademije i Vojnomedicinske akademije general-majori Vidosav Kova~evi} i prof. dr
Miodrag Jevti}.
Uvodno izlagawe na konferenciji ministar [utanovac zapo~eo je osvrtom na potpisivawe
Sporazuma o asocijaciji i pridru`ivawu sa Evropskom unijom, naglasiv{i da je tome zna~ajan do-
prinos dalo i Ministarstvo odbrane, jer je 6. novembra pro{le godine Evropska komisija u svom
izve{taju istakla da je postignut veliki napredak u demokratskoj i civilnoj kontroli Vojske Srbi-
sistema odbrane je, {to je jedan od prioriteta evropskog partnerstva. Osim toga, on je kao najzna~ajnije dostignu}e
u pro{logodi{wem radu istakao usvajawe Zakona o odbrani i Zakona o Vojsci, koji su 1. januara
* Pro{la godina stupili na snagu, i dono{ewe velikog broja prate}ih dokumenata i pravilnika o radu sistema
zavr{ena bez dugova odbrane.

* Pove}an vojni buxet BUXET, PLATE I PENZIJE

U osvrtu na vojni buxet ministar je podsetio da je napokon napravqen povoqniji odnos per-
* Reformisan sonalnih i operativnih tro{kova, ali i tro{kova za investicije i opremu, koji je sada u rasponu
platni sistem i 552420 odsto. To zna~i da su personalni tro{kovi, odnosno tro{kovi plata i ostalih dodataka
pove}ani sa 22 milijarde na 26 milijardi dinara, {to je 18 odsto vi{e, ali su u isto vreme op-
omogu}eno dobijawe eracioni tro{kovi smaweni za 19 odsto. Investicioni tro{kovi pove}ani su na 9,4 milijarde,
subvencionih {to je uve}awe od 135 odsto i predstavqa zbir sredstava za tu namenu, koja su izdvojena u prethod-
ne tri i po godine. Ministar je istakao da je iz NIP-a dobijeno 3,7 milijarde dinara za tri glav-
stambenih kredita na projekta, te da se iz sopstvenih prihoda o~ekuje najmawe sedam milijardi dinara.
Posebno je naglasio da je izvr{ena reforma platnog sistema, pa je zahvaquju}i tome
* Nastavqa se prose~na plata vojnih lica pove}ana sa oko 27.000 dinara u martu pro{le godine, na dana{wa
modernizacija Vojske 37.632 dinara. Profesionalni vojnici po ugovoru imali su 15.500, a danas imaju 24.900 dinara,
{to je pove}awe od 60 odsto. Prose~na plata podoficira bila je oko 25.000 dinara, a danas je
* Partnerstvo za mir 32.000, {to je pove}awe od 27,89 odsto. Oficiri su imali 38.700 dinara, a danas imaju prose~no
52.000 dinara, {to je pove}awe od 34,47 odsto.
dovoqna i neophodna Prema wegovim re~ima, i vojne penzije za april bi}e pove}ane za oko 4,2 odsto.
mera saradwe Imamo veliki problem duga prema penzionerima. Iznalazimo mogu}nost sa Ministarstvom
finansija da se taj dug reprogramira, a re~ je o 4,5 milijarde dinara. Tako|e, bitno je re}i da
Srbije sa Natoom smo, u saradwi sa Ministarstvom rada i socijalne politike, dogovorili da se vojne penzije
uskla|uju kao i civilne, dva puta godi{we u aprilu i oktobru, a prema saop{tewu stru~ne slu`be
* Poboq{an ugled Republi~kog fonda penzijskog i invalidskog osigurawa od 1. aprila predvi|eno je pove}awe penz-
ija za oko sedam odsto, kao i u civilnom sektoru rekao je [utanovac.
Vojske u javnosti Ministar odbrane je podsetio da je pre godinu dana dug prema dobavqa~ima iznosio skoro
* Boqi odziv regruta 2,8 milijarde dinara, a u 2006. je bio 4,5 milijarde dinara, i posebno naglasio da je pro{la go-
dina zavr{ena bez dugova. Na taj na~in je samo na zateznim kamatama u{te|eno petsto miliona di-
i pove}ano zanimawe nara.
Nastavqamo sa modernizacijom Vojske. Prioriteti su opremawe savremenom telekomu-
mladi}a i devojaka nikacionom opremom, koje smo zapo~eli, zatim za{titnom balisti~kom opremom za vojnike, a raz-
za oficirski poziv matraju se i mogu}nosti nabavke borbenih vozila to~ka{a, {kolskog aviona za obuku pilota,

14 15.maj 2008.
opreme za kontrolu vazdu{nog prostora, terenskih motornih vozila i
opreme za specijalne sastave i jedinice vojne policije. Za te namene }e iz
buxeta biti izdvojeno oko 7,5 milijardi dinara, plus sredstva iz NIP-a ko-
ja se odnose na remont vazduhoplova naglasio je ministar.
Prema wegovim re~ima, u protekloj godini poboq{ani su uslovi za
`ivot i rad pripadnika Vojske Srbije u Kopnenoj zoni bezbednosti. Sve
nadoknade koje im pripadaju ispla}uju se redovno, a posebno je zahvalio
op{tinama Beograda i kompaniji SBB {to svaka baza u tom delu Srbije ima
kablovsku televiziju.
STAMBENI KREDITI
Omogu}ili smo pripadnicima Vojske da dobiju subvencionisane
stambene kredite. Za milijardu dinara, koliko je za tu namenu izdvojila
Vlada Republike Srbije, mo`e se obezbediti izme|u 1.300 i 1.500 kredita
za oficire i podoficire podsetio je ministar [utanovac i dodao da ce-
na tih kredita zavisi od broja godina provedenih u Vojsci.
Podsetiv{i da je prose~an zakup stana u Beogradu oko 250 evra, min-
istar je rekao da najve}a rata za otplatu kredita od, recimo 50.000 evra,
za one koji imaju do pet godina sta`a, iznosi 332 evra, a najni`a rata je
262 evra, za one koji imaju 25 godina sta`a.
Na`alost, u MO ima oko 25.000 stambenih zahteva, od ~ega je 16.000
interesenata koji nemaju nikakav stan. Me|u wima je veliki broj qudi koji su
u Srbiju do{li iz biv{ih jugoslovenskih republika. Smatramo, da i wima
mo`emo da pomognemo kao dr`ava i kao ministarstvo. Model koji primewu-
je Izvr{no ve}e Autonomne pokrajine Vojvodine, po kome se omogu}ava
izbeglim i raseqenim licima da dobiju ku}u sa oku}nicom, mogli bismo i mi
da usvojimo. Sutra }e biti podeqen jedan broj kqu~eva za stanove koji se rade
i zavr{avaju na Be`anijskoj kosi dodao je [utanovac.
Ministar je posebno istakao da je u zavr{noj fazi izgradwa baze Ce-
potina na jugu Srbije, koja se finansira sredstvima iz NIP-a, i najavio
wen zavr{etak do kraja septembra. On je izrazio i nezadovoqstvo dosa-
da{wim remontom aviona.
MEDIJI O SISTEMU ODBRANE
U protekloj godini, u 33 doma}a medija objavqeno je ukupno
16.090 priloga o sistemu odbrane, {to je najvi{e od vremena JNA.
Dnevno je prose~no objavqivano 44 priloga, a mese~no 1.341, {to
dovoqno govori o transparentnosti sistema odbrane. Prilozi su
uglavnom bili nepristrasni, jer u 89,2 odsto tekstova nije bilo komen-
tatorskih opaski. Poruke sa pozitivnim vrednosnim stavovima
sadr`alo je 5,6 odsto priloga, a sa negativnim 5,2 odsto istakao je
Dragan [utanovac.
Najavili smo i platili remont ~etiri aviona MiG-29. Na`alost, do
sada je u vazduhu bio samo jedan avion i on ima nedostatke koji treba da se
otklone. To nije problem Ministarstva odbrane, ve} na{ih prijateqa ~ija je
obaveza bila da zavr{e remont do Nove godine rekao je ministar.
Prema re~ima Dragana [utanovca, problema ima i u prodaji vi{ka
vojnih nepokretnosti u okviru Master-plana. Osnovni problemi jesu ne-
dostatak dokumentacije za pojedine objekte i nere{eni imovinsko-pravni
odnosi i dugotrajna tenderska procedura.
Govore}i o rezultatima postignutim u me|unarodnoj vojnoj saradwi,
ministar je rekao da nisu iskori{}ene sve mogu}nosti u okviru Programa
Partnerstvo za mir, posebno {to nije potpisan Bezbednosni sporazum. On
smatra da je to lo{e ako se ima u vidu da su taj sporazum potpisale sve zemqe
BROJNO STAWE
Prema re~ima ministra [utanovca, u Ministarstvu odbrane i
Vojsci Srbije 2005. bilo je oko 71.000 qudi, a u januaru pro{le go-
dine 37.611. Sada je 36.853 pripadnika MO, s tim {to je raspisan
konkurs za prijem 1.500 vojnika po ugovoru. Do sada je u sastave Vojske
primqeno oko 500 qudi i o~ekuje se da ta cifra bude 37.853 pripad-
nika MO, {to je prakti~no vi{e nego u januaru pro{le godine.
Trenutno u Vojsci Srbije ima 8.500 vojnika na slu`ewu vojnog
roka. Na Vojnoj akademiji se danas {koluje 599 studenata, a u Vojnoj
gimnaziji 365 u~enika.
PLATA POTPORU^NIKA
Krajem pro{le godine plata potporu~nika pripravnika bila je
31.362 dinara, a danas je 38.382 dinara. Ako se na to doda nakna-
da za uve}ane tro{kove stanovawa, wegova ukupna primawa su oko
600 evra.
Te{ko da u Srbije postoji bilo koja po~etni~ka plata ve}a od
plate potporu~nika. Jedino tako, u procesu profesionalizacije,
mo`emo da privu~emo mlade qude da rade tako te`ak i odgovoran
posao. Podse}am da smo u januaru pove}ali plate i najavili pove}awe
za april, tako da }e aprilski ~ek zaposlenih u sistemu odbrane biti
ve}i za 10,29 odsto rekao je ministar.
severne hemisfere, ukqu~uju}i Rusku Federaciju. [utanovac je istakao da je
u ovom trenutku Partnerstvo za mir dovoqna i neophodna mera saradwe Sr-
bije sa Natoom naglasio je on.
Ministar je pomenuo da je za godinu dana odr`ano pet me|unarodnih
vojnih ve`bi, ali da posledwoj trilateralnoj ve`bi Ma|arske, Rumunije i
Srbije [ajka 2008, odr`anoj u Titelu, pod nazivom koju je realizovala
Uprava za vanredne situacije, nije dat odgovaraju}i publicitet. Ministar-
stvo odbrane je u~estvovalo pro{le godine i u suzbijawu poplava i po`ara u
zemqi i Gr~koj. Tokom 2007. godine osnovalo je 167 op{tinskih {tabova
civilne za{tite.
POBOQ[ANA SLIKA O VOJSCI
Posebno se ponosimo ukqu~ewem dela kapaciteta VMA u mre`u
zdravstvenih ustanova Srbije. Smatramo da je to veliki iskorak na{eg mi-
nistarstva i da smo omogu}ili gra|anima Srbije sa najte`im oboqewima da
se uz odgovaraju}i uput mogu le~iti u VMA. Od septembra pro{le godine
VMA je postala i regionalni centar za vojnomedicinsku saradwu naglasio
je ministar.
Govore}i o dostignu}ima u vojnom {kolstvu, Dragan [utanovac je is-
takao da je na{ vojno{kolski sistem napokon usagla{en sa univerzitetskim.
Studenti Vojne akademije od {kolske 2007/2008, posle zavr{etka {kolo-
vawa, dobijaju i vojnu i diplomu pojedinih civilnih fakulteta. Ministar je
rekao da se sada 12 studenata VA nalazi na {kolovawu u inostranstvu na
osnovnim studijama, a 14 oficira je na vi{im vojnim {kolama.
On je izrazio posebno zadovoqstvo ~iwenicom da je poboq{an ugled
Vojske u javnosti, o ~emu govori i podatak da je sada deset puta vi{e onih ko-
ji su konkurisali za VA nego lane, te da je pro{le godine za 30 mesta, pred-
vi|enih za devojke, konkurisalo wih 65, a ove godine 107. Pove}an je i odziv
regruta. U 2005. bio je 68,3 odsto, u 2006. godini 62 odsto, a pro{le go-
dine 90 odsto. U decembru 2007. odziv je bio 99,9 odsto onih koji su `eleli
da slu`e vojni rok u uniformi. Pored toga, omogu}eno je i civilno slu`ewe
roka u ustanovama Ministarstva odbrane, ~ime se ostvaruju znatne u{tede
finansijskih sredstava.
Na konferenciji za novinare ministar [utanovac je istakao da je
Ministarstvo odbrane pomoglo javnom preduze}u Jugoimport SDPR u skla-
pawu ugovora za izvoz naoru`awa i vojne opreme u Irak. Istina, oni nisu
u~estvovali u sa~iwavawu tog ugovora, ali jesu u podizawu ugleda na{e
zemqe u poslovawu sa Irakom, i ministar smatra da bez Ministarstva
odbrane takav ugovor ne bi mogao da bude ispuwen.
Ove godine radili smo pod velikim tenzijama. Izazovi koji su se
ticali kona~nog re{ewa statusa Kosmeta i saradwe sa Ha{kim tribunalom,
jesu izazovi kakve nema nijedna zemqa u Evropi, ali su pripadnici Vojske
pokazali maksimalnu zrelost i odgovornost istakao je prvi ~ovek u Min-
istarstvu odbrane.
U osvrtu na samoproklamovanu nezavisnost Kosova i Metohije, min-
istar [utanovac je izrazio zadovoqstvo {to nije upotrebqena vojna sila
u re{avawu tog problema i naglasio da bi Vojska bila spremna da, u skladu
sa Zakonom i Ustavom, ispuni sve svoje obaveze, sva o~ekivawa koja bi pred
wih postavili dr`avni organi. U tom smislu, on je istakao vrlo dobru
saradwa sa Kforom zahvaquju}i ~emu su izbegnuti sukobi. On smatra da tu
saradwu treba u budu}nosti odr`avati, jer je u interesu gra|ana koji `ive
na Kosmetu.
Na kraju konferencije ministar je odao priznawe novinarima i is-
takao vrlo dobru saradwu Ministarstva odbrane sa medijima u Republi-
ci Srbiji.
Mira [VEDI].
15
IZGRADWA VOJNOG
KOMPLEKSA KOD
BUJANOVCA

GRAD NA CEPOTIN

Donedavno su napu{teno kori zavr{etak radova na bazi Cepotina najavio je ministar odbrane Dra-
gradili{te i plac gan [utanovac, kada je 7. maja obi{ao gradili{te.
zarastao u korov
odavali utisak da }e
Cepotina biti jo{ jedna
proma{ena investicija,
S Re{ili smo da kasarnski kompleks, zapo~et 2002. godine i nekoliko pu-
ta konzervisan, zavr{imo do kraja leta. Tehni~ki prijem gradili{ta bi}e oba-
vqen krajem avgusta, a do kraja septembra }e na Cepotini krenuti `ivot i
useqavawe vojnika. O~ekujem da to bude savremena i moderna baza, u kojoj }e
profesionalni vojnici biti sme{teni na odgovaraju}i na~in. Baza istovremeno
predstavqa strate{ki punkt za celu zemqu i centripetalnu ta~ku bezbednosti za sve
sa te{kim finansijskim, gra|ane koji `ive na prostoru juga Srbije rekao je [utanovac.
bezbednosnim i OBEZ BE \E NA FI NAN SIJ SKA SRED STVA
politi~kim posledicama. Prvi put se, posle nekoliko desetina godina, gradi jedna velika kasarna, ko-
Po~etkom maja slika se ja }e, nesumwivo, biti najboqi i najmoderniji objekat Ministarstva odbrane i
promenila na planini Vojske Srbije.
Obilaze}i gradili{te, ministar [utanovac naglasio je da sistem odbrane go-
Rujan neimari ubrzano di{we pla}a vi{e miliona dinara za zakup prostorija za sme{taj vojnika, a da, pri
rade kako bi zavr{ili tom, takav sme{tajni prostor nije odgovaraju}i. Izgradwom kasarnskog kompleksa }e
se, s jedne strane, ostvariti znatne u{tede, a s druge poboq{ati uslovi `ivota i ra-
moderan kasarnski da pripadnika ^etvrte brigade Kopnene vojske. Predvi|eno je da u bazi bude sme{te-
kompleks, koji, zbog no oko hiqadu vojnika i stare{ina. Stambeni objekti koji su planirani za pripadni-
planirane veli~ine ke @andarmerije ne}e biti zavr{eni, zato {to je MUP odustao od daqe izgradwe.
Zavr{etak planiranih radova o~ekuje se na vreme. Do sada je problem pred-
i savremene opreme, stavqala ~iwenica da verbalno izja{wavawe zvani~nika za izgradwu vojnopoli-
nazivaju srpski cijskog kompleksa Cepotina nisu pratili i konkretni potezi u vidu finansijske
Bondstil. podr{ke. Danas su prvo obezbe|ena nov~ana sredstva, iz Nacionalnog investicio-

16 15. maj 2008.

NI
nog plana, a potom potpisani ugovori sa izvo|a~ima gra|evinskih
radova.
Odgovaraju}i na pitawa novinara, ministar odbrane Dragan
[utanovac naglasio je da preduze}a koja sklapaju ugovore sa Mini-
starstvom odbrane imaju poverewa u to da mogu normalno da rade.
Ministarstvo odbrane, u ovom trenutku rekao je [utano-
vac nema dugova, a pre vi{e od godinu dana sistem odbrane dugo-
vao je 2,8 milijardi dinara. Godi{we smo pla}ali petsto miliona
dinara zatezne kamate. Dugove smo vratili, kamatu u{tedeli, a na-
damo se da }e i firme za svoje usluge ponuditi ni`e cene, jer su do
sada u cenu ura~unavali i ~ekawe za uplatu novaca.
Na gradili{tu kasarnskog kompleksa Ce-
potina na~elnik Vojnog gra|evinskog centra
Ni{ potpukovnik Slobodan Nedin obavestio je
ministra i pomo}nika ministra odbrane za ma-
terijalne resurse Iliju Pilipovi}a o urbani-
sti~kom planu i zavr{enim gra|evinskim aktiv-
nostima.
Kasarnski kompleks nalazi na povr{ini od
36 hektara i do wega vodi asfaltirani put od
tri kilometra, od Bujanovca. Urbanisti~kim pla-
nom prostor kompleksa podeqen je na komandnu,
stambeno-nastavnu, intendantsku i tehni~ku gru-
pu objekata i ostale objekte infrastrukture.
Predvi|eno je da kasarna ima i dva helidroma,
dok bi se u drugoj fazi izgradili vojni~ki klub i sportska hala. Upo-
redo sa zavr{etkom gra|evinskih radova, oprema}e se i enterijer,
ugra|ivati kuhiwska oprema i potrebna tehni~ka sredstva.
KRA TAK ROK IZ GRAD WE
Sredstva za izgradwu Cepotine, u visini od milijardu i tri-
deset miliona dinara, obezbe}ena su iz Nacionalnog investicio-
nog plana. Ugovorena vrednost radova je 950 miliona dinara, dok
}e se ostatak novca utro{iti za kupovinu opreme ili nepredvi|ene
radove. Investitor kompleksa Vojnogra|evinski centar Ni{ iza-
brao je na javnom pozivu i konkursu ~etiri izvo|a~a radova: Gra-
17
 TEMA

diteq Ivawica {est stam-

benih paviqona, u vrednosti od
320 miliona dinara, DMB
In`iwering Ni{ dva objek-
ta za 45 miliona dinara, Ton-
~ev gradwa iz Surdulice de-
vet objekata u vrednosti od 220
miliona dinara i Postrojewe
za pre~i{}avawe vode Gradi-
teq Novi Sad, za 12 miliona
dinara.
Na gradili{tu su anga`o-
vani i radnici VGU Beograd,
koji izvode radove na infra-
strukturi u vrednosti od 160
miliona dinara. Po re~ima
potpukovnika Slobodana Nedi-
na, ugovarena je izgradwa ve}i-
ne predvi|enih objekata 90
odsto. Naredne dve nedeqe ugo-
vori}e se izgradwa jo{ tri
objekta. Na taj na~in obezbedi-
}e se uslovi da se rok i tempo
izgradwe ispo{tuju, a objekti
zavr{e na vreme.
Radnici VGU Beograd su me-
|u prvima iza{li na gradili-
{te, a wihov direktor Radenko balskog igrali{ta, sportskih
Suzi} ka`e: Imamo radne i STA NO VI U VRA WU terena, bioskopske sale, ali i
stru~ne kvalitete, a uz efikasno Tokom boravka na jugu Srbije, ministar odbrane Dragan savremenije hortikulturno
finansirawe, zavr{i}emo po- [utanovac posetio je i stambeno gradili{te u vrawskom nase- ure |e we pro sto ra, izgradwa
verene poslove na vreme. qu Viktor Bubaw. Tom prilikom je direktor Gra|evinske di- soba sa kupatilima i kaminom.
Od rukovodioca gradili- rekcije Republike Srbije Dragan Gruji} istakao da }e 96 sta- Sve je to dodatno komplikova-
{ta Milenka Ivan~evi}a sa- nova, povr{ine oko 7.000 kvadratnih metara, biti zavr{eno lo nastavak gra|evinskih rado-
znali smo da je ve} zavr{eno za ~etiri meseca i da }e se u 64 stana useliti pripadnici Voj- va i tra`ilo ve}a finansijska
desetak kilometara saobra}aj- ske Srbije. ulagawa. Od tada do danas u
nica, dva kilometra kanala za Sistemskim re{ewima o razmeni imovine Vojske za iz- bazu je ulo`eno jo{ 210 mili-
postavqawe energetskih kablo- gradwu stambenih jedinica, ali i saradwom Ministarstva od- ona dinara sredstva Mini-
va i skoro kompletna vodovodna brane i Gra|evinske direkcije RS, obezbedi}e se izgradwa jo{ starstva odbrane i Direkcije
i kanalizaciona mre`a. Maj- 150 stanova u Novom Sadu, Ni{u, Vaqevu, ^a~ku i Vrawu. za gra|evinski in`iwering, ko-
store je anga`ovala i firma ja su iskori{}ena za izgradwu
DMB In`iwering iz Ni{a, kuhiwsko-trpezarijskog bloka,
~iji suvlasnik Zoran Mihajlo- ~etiri kilometra vodovodne i
vi} isti~e da }e do septembra zavr{iti upravni objekat i zgradu kanalizacione instalacije i pola kilometara sistema za grejawe.
kantine. Na licu mesta su i nadzorni organi koji kontroli{u mate- Nema sumwe da su ~elnici Vlade Republike Srbije, Ministar-
rijal {to pristi`e na gradili{te, mere HTZ za{tite i sigurnosti i stva odbrane i Nacionalnog investicionog plana doneli pravu od-
kvalitet radova. Ve} sada se mogu nazreti konture grada koji ni~e luku, kada su odlu~ili da posle ~etvorogodi{weg zati{ja odvoje no-
na Cepotini. vac za zavr{etak kompleksa Cepotina. Takva odluka posledica je
potrebe da se na jugu Srbije razmeste jedinica Vojske, a obezbede
STRA TE GIJ SKI ZNA ^AJ vaqani uslovi za `ivot i rad oko hiqadu qudi, ali i smeste tehni-
Kako je tekla izgradwa Cepotine? ~ka sredstva. Nesporan je i strate{ki zna~aj baze i wena uloga u
Najvi{i vojni i dr`avni zvani~nici po~eli su da obilaze protivteroristi~koj za{titi koridora 10 i spre~avawe terori-
proplanke iznad sela Bo`iwevac kod Bujanovca krajem 2001. godi- sti~kih aktivnosti u P~iwskom okrugu. Tako|e je trebalo rasporedi-
ne. Savezna vlada SR Jugoslavije dodelila je, po~etkom 2003. go- ti interventne snage Vojske bli`e sastavima u Kopnenoj zoni bez-
dine, 200 miliona dinara za izgradwu baze Koordinacionom telu bednosti. Bezbednosti svih gra|ana na jugu Srbije i zaustavqawe
za op{tine Pre{evo, Bujanovac i Medve|a. Od tog novca kupqeno iseqavawa Srba iz Bujanovca i Pre{eva jesu neke od politi~kih
je zemqi{te i zavr{en znatan deo infrastrukturnih poslova, ali dimenzija Cepotine.
je ubrzo ponestalo finansijskih sredstava, tako da se, u 2004. go- Danas je vi{e nego izvesno da }e se, ubrzo, iznad sela Bo`i-
dini, radilo sporije. Onda{wi ministar odbrane Prvoslav Da- we vac pojaviti savremena kasarna, kojom }e se ponositi i Vojska i
vini} naredio je promenu planova izgradwe baze i najavio da }e dr`ava.
za wenu izgradwu biti potrebno mnogo vi{e novca koga nije bi- Zoran MILADINOVI]
lo. Planirana je tada i izgradwa motela, zatvorenog bazena, fud- Snimio Radovan POPOVI]

18 15. maj 2008.

 UKRATKO
SE]AWE NA PILOTA MILENKA PAVLOVI]A
Deveta godi{wica
pogibije pilota pukovni- GO DI NU DA NA
ka Milenka Pavlovi}a, KO MAN DE ZA OBU KU
komandanta 204. lova~-
kog avijacijskog puka, u Na sve~anosti u kasarni Top~ideru
vreme bombardovawa Beogradu nedavno je obele`ena godi{wi-
Natoa, obele`ena je u ca rada Komande za obuku Vojske Srbije.
Vaqevu, u prisustvu rod- Skupu su prisustvovali na~elnik General-
bine, ratnih drugova, {taba Vojske Srbije general-potpukovnik
Zdravko Pono{, dr`avni sekretar Mini-
pripadnika Vojske Srbi-
starstva odbrane dr Zoran Jefti} i po-
je i brojnih gra|ana.
mo}nik ministra odbrane za qudske re-
Pukovnik Pavlovi}
surse dr Bojan Dimitrijevi}.
poleteo je 4. maja na lov- Komanda za obuku formirana je pre
cu MiG 29 sa aerodroma godinu dana kao posebna intervidovska ko-
u Batajnici da bi spre- manda operativnog nivoa, sa zadatkom da
~io avijaciju Natoa da objedini i upravqa individualnom obukom
bombarduje Vaqevo. U neravnopravnoj borbi nad nebom rodnog kraja, dva projektila pogo- pripadnika Vojske. Posle organizacijsko
dila su wegov avion, koji se potom sru{io u selu Buja~i}. -mobilizacijskih promena obuka jeste na{a
Na komemoraciji 5. maja u Vaqevu i Buja~i}u, kraj spomen-obele`ja koja podse}aju na te`i{na aktivnost, a tokom protekle godi-
juna{tvo pukovnika Pavlovi}a, vence i cve}e polo`ili su i predstavnici 204. avijacijske ne potvr|en je visok kvalitet novog sistema
baze Vojske Srbije. obu~avawa istakao je komandant Komande
za obuku general-major Qubi{a Dikovi}.
Prema re~ima na~elnika General{ta-
STRU^NA RASPRAVA IZ OBLASTI ODR@AVAWA ba generala Pono{a, na{e opredeqewe je-
ste da nam obuka bude u te`i{tu svih aktiv-
U kasarni Top~ider u Beogradu, u organizaciji Uprave za odbrambene tehnologije nosti. Brojni pokazateqi, kao {to je popu-
Sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane, 8. maja odr`ana je stru~na raspra- wenost termina za ga|awa jedinica na po-
va Reprojektovawe sistema odr`avawa. ligonu Pasuqanske livade, govore da se
Skup je otvorio zastupnik na~elnika Uprave za odbrambene tehnologije pukovnik dr obuka u Vojsci Srbije izvodi na intenzivan
Danko Jovanovi}, a na wemu su u~estvovali oficiri logistike, koji se u svom radu te`i{no i efikasan na~in.
bave zadacima odr`avawa.
Tokom rasprave u~esnici su nastojali da {to objektivnije sagledaju sistem odr`avawa
u Vojsci Srbije i da utvrde probleme koji optere}uju wegovo funkcionisawe kako bi stvori-
DAN CEN TRA
li uslove za {to skorije reprojektovawe tog sistema. ZA OBU KU LO GI STI KE
Logisti~ari su se slo`ili da problemi odr`avawa sredstava kojima Vojska raspola`e
nisu lako re{ivi. Wima su posebno doprineli lo{i materijalni uslovi proteklih godina, pa
se ne mogu re{iti preko no}i. Nazna~ene su i konkretne metode koje bi sistem odr`avawa
u~inile efikasnijim, posebno kori{}ewem raspolo`ivih kapaciteta za remont. A. A.

KURS ZA OPERATIVNE POSLOVE

Od 12. do 14. maja odr`an je, prvi put u Beogradu, kurs za operativne poslove u Gene-
ral{tabu VS i komandama operativnog nivoa. Kurs je otvorio general-major Dragan Kolun-
xija, na~elnik Uprave za operativne poslove (J-3).
Tokom stru~nog osposobqavawa polaznici su izu~avali primenu novog pravila o upo-
trebi Vojske, postupke operativnog planirawa, organizovawa i kontrole operativnih i
funkcionalnih sposobnosti, zatim, zadatke prilikom obezbe|ewa objekata, materijalnih
sredstava i qudstva, ali i vo|ewe operativne evidencije, planirawe rada u komandama,
U kru{eva~koj kasarni Car Lazar
kao i pisawe planova iz Uputstva za operativno planirawe.
obele`en je Dan Centra za obuku logistike
I organizacija unutra{we slu`be, primena informacionog sistema za pripremu i 4. maj. Na taj datum Centar za obuku pre-
unapre|ewe teritorije, te operativno maskirawe, tako|e su bile oblasti iz kojih su u~esni- pot~iwen je Komandi za obuku. Sve~anosti
ci kursa stekli nova znawa. A. A. su prisustvovali komandant Komande za
obuku general-major Qubi{a Dikovi} i
predstavnici lokalne samouprave.
Tom prilikom komandant Centra za
obuku logistike pukovnik Milorad Dimi-
trijevi} naglasio je da su, u 2007. godini i
prva ~etiri meseca ove godine, u Centru za
obuku logistike realizovani 31 kurs i vi-
{e ostalih oblika usavr{avawa svih kate-
gorija lica. Na wima su obu~eni 17 ofici-
ra, 90 podoficira, 215 profesionalnih
vojnika, 47 civilnih lica, 134 studenta
Vojne akademije i 97 vojnika na redovnom
odslu`ewu vojnog roka.
Z. M.

19
 POLIGON

TALA^KA
Takti~ka ve`ba specijalnih jedinica

KRIZA-2008
Pripadnici Specijalne edinice Vojske Srbije su na aerodromu u Batajnici 23. aprila izvele takti~-
ku ve`bu Tala~ka kriza 2008. Tom prilikom su demonstrirali dejstvo timo-
brigade i vojne policije
iz sastava Kopnene vojske
izvo|ewem ve`be
na Batajnici prikazali
su kako specijalni
timovi deluju u
situacijama kada su
J va specijalnih snaga u re{avawu situacija sa otetim taocima u vazduhoplovi-
ma i aerodromskim objektima. Na ve`bi su u~estvovali pripadnici Specijal-
ne brigade, 5. i 35. bataqona vojne policije iz sastava Kopnene vojske i sta-
re{ine 204. avijacijske baze iz sastava ViPVO.
Ve`bi Tala~ka kriza 2008. prisustvovali su na~elnik General{taba VS
general-potpukovnik Zdravko Pono{, zamenik na~elnika G[ general-major Mi-
loje Mileti}, komandant Kopnene vojske general-potpukovnik Mladen ]irkovi},
komandant ViPVO general-major Dragan Katani} i komandant Specijalne briga-
de pukovnik Ilija Todorov. Uve`bavawe sastava Vojske pratio je i pomo}nik mi-
oteti taoci u nistra odbrane za qudske resurse dr Bojan Dimitrijevi}. Rukovodilac ve`be
vazduhoplovima bio je zamenik komandanta Specijalne brigade pu-
i objektima aerodroma kovnik Zoran Veli~kovi}.
i postupke tokom PLAVA ZEMQA
protivteroristi~kih Prema zamisli ve`be, teroristi~ke snage iz Kala-
zadataka bije, ju`ne provincije Plave zemqe, podr`ane se-
cesionisti~kim rukovodstvom, planirale su udare
po wenim vojnim i civilnim objektima. Na to su
se re{ile po{to su, prema scenariju ve`be, u

20 15. maj 2008.

decembru pro{le godine pretrpele oko 60 posto gubi- Tra`ili su i da im se omogu}i prelet otetim avionom do ae-
taka, kao posledicu vojne operacije dr`avnih snaga. rodroma u nekoj od susednih zemaqa, gde bi oslobodili osmoro
otetih putnika i ~etvoro otetih pripadnika osobqa aerodromske
Posle jednostranog priznavawa nezavisnosti pro-
kontrole leta. Vlada susedne @ute zemqe je u me|uvremenu pri-
vincije Kalabije, rukovodstvo te samoprogla{ene dr-
hvatila da oteti vazduhoplov sleti na wenu teritoriju i garantuje
`ave odlu~ilo je da dodatno uti~e na odluke me|una-
bezbednost talaca. Rukovodstvo pobuwene provincije Kalabije je,
rodne zajednice teroristi~kim dejstvima na va`ne
kako bi sa~uvalo pozitivnu sliku o sebi u svetu, odbacilo poveza-
objekte u zemqi. Ciq terorista bio je da umawe di-
nost sa teroristima.
plomatske napore dr`avnih institucija kako bi o~uva-
Zdru`ena operativna komanda vojske Plave zemqe, kojoj su pot-
li suverenitet nad celokupnom dr`avnom teritorijom.
~iwene specijalne jedinice i jedinice vojne policije, odlu~ila je da
U no}i 23. aprila, grupa od dvanaest terorista
onesposobi ili uni{ti teroriste. Anga`ovawem snaga na potezu
napala je aerodrom nadomak glavnog grada Plave ze-
mqe. Na ve`bi je to bio vojni aerodrom na Batajni-
ci. Savladano je aerodromsko obezbe|ewe i zauzet
objekat aerodromske kontrole leta. Istovremeno je
deo terorista oteo vazduhoplov T-70 i primorao ga
da sleti na aerodrom u Batajnici. Avion je zausta-
vqen u blizini zgrade kontrole leta. Obra}aju}i se
mobilnim telefonom medijima, teroristi su od nad-
le`nih zatra`ili osloba|awe uhap{enih vo|a to-
kom ofanzive vladinih snaga.

21
 POLIGON

prema granici sa odmetnutom provincijom Kalabijom

spre~eni su daqi upadi terorista iz tog pravca. Br-
zim dejstvom specijalaca teroristi su blokirani na
aerodromu.
Dok su wihovi saborci blokirali aerodrom,
okru`ili {iri prostor gde se teroristi~ki napad do-
godio i prikupqali dodatne informacije o napada-
~ima, pripadnici specijalizovane jedinice za pro-
tivteroristi~ka dejstva pristigli su na samu liniju
blokade. Proverili su opremu i krenuli u akciju.
Oru`je koje su koristili bilo je prilago|eno brzim
dejstvima i lako za no{ewe. Specijalci su radili
onako kako su obu~avani...
SIGNAL ORKAN
Pregovara~ki tim nije uspeo da ubedi teroriste
da se predaju. Oni su ostali uporni u svojim zahtevi-
ma. Nisu verovali da su vojne snage Plave zemqe spo-
sobne da ih zaustave i bahato su po`urivali pregova-
ra~e da im {to pre omogu}e uzletawe s aerodromske piste. O~i- Ve}ina terorista je odmah savladana. Mawi broj je izbegao
gledno, vi{e se nije moglo ~ekati... Snajperski timovi, na bli`oj li- zarobqavawe i poku{ao da pobegne. Zaustavio ih je slu`beni pas,
niji blokade, zauzeli su polo`aje. specijalno obu~en da se ne pla{i pucwave oko wega.
Za po~etak akcije odabran je trenutak kada su se, po dogovo- Jedan od terorista je uspeo da sa taocem pobegne s mesta upa-
ru sa teroristima, otetom avionu pribli`ila vozila za snabde- da protivteroristi~kog tima otetim vozilom. Nije daleko odmakao.
vawe letilice gorivom i hranom. Ve{to se zaklawaju}i iza vozi- Zajedni~kom akcijom iz vazduha i na zemqi, za wim je brzo organi-
la, antiteroristi~ki tim se pribli`io avionu i zauzeo borbeni zovana potera. Zaustavqen je na samoj ivici aerodromske piste i
poredak, na mestu gde ih teroristi, zbog mrtvog ugla, ne mogu spa- primoran da se preda.
ziti. Istovremeno je deo specijalnih snaga opkolio zgradu kon- Sledile su, potom, vojnopolicijske istra`ne radwe i evakuacija
trole leta. povre|enih. Akcija na aerodromu bila je sigurna, hitra i efikasna.
Specijalci su se lagano prikrali ulazu u avion. Na signal Analiziraju}i ve`bu Tala~ka kriza 2008, na~elnik General-
Orkan usledio je sinhronizovan i muwevit upad obe grupe speci- {taba pohvalio je obu~enost protivteroristi~ke jedinice Vojske
jalaca u letelicu i u objekat kontrole leta. Iz vazduha im je podr- Srbije za specijalne zadatke.
{ku pru`io helikopter gazela, tako da su protivteroristi~ke sna- A. ANTI]
ge sve vreme imale odli~an uvid u situaciju sa svih strana. Snimili D. BANDA i Z. PERGE

22 15. maj 2008.

 DOGA\AJI
VOJ NI PRO NA LA ZA ^I NA 28. SAJ MU PRO NA LA ZA [TVA
U organizaciji Sa-
veza pronalaza~a i auto-
KOMEMORACIJA
ra tehni~kih unapre|ewa NA OSTRVIMA
Beograda, u Etnografskom
muzeju u Beogradu, od 5. do KRF I VIDO
9. maja, odr`ana je 28. Povodom obele`avawa 92. godi{wi-
me|unarodna izlo`ba ce iskrcavawa srpske vojske na ostrva Krf
pronalazaka, novih teh- i Vido, 2. i 3. maja odr`ane su komemora-
nologija i industrijskog tivne manifestacije u znak se}awa na oko
dizajna. 250.000 stradalih civila i pripadnika
Vojni inovatori, ko- Vojske. Komemorativnim ceremonijama pri-
ji su u~estvovali na izlo- sustvovali su zvani~nici Republike Srbije
`bi, prikazali su devet i Republike Gr~ke, ali i predstavnici srp-
eksponata po ~etiri iz Vojnotehni~kog instituta i Vazduhoplovnog zavoda Moma Stanoj- skih udru`ewa opredeqenih za negovawe
lovi} i jedan iz Vojne akademije. tradicija oslobodila~kih ratova Srbije.
Kako je istakao na~elnik Odseka za inventivnu delatnost Uprave za strategijsko pla- Osim ceremonija odavawa dr`avnih i
nirawe Ministarstva odbrane pukovnik Obrad ^abarkapa, vojni inovatori su ovogodi- vojnih po~asti, organizovan je i umetni~ki
{wim nastupom potvrdili visok ugled koji u`ivaju u nau~nom svetu. programi najboqih |aka Tre}e, Pete i Dva-
Zlatna plaketa sa velikom zlatnom medaqom sa likom Nikole Tesle ove godine dode- naeste beogradske gimnazije, koji obilaze
qena je Vojnotehni~kom institutu za slede}e pronalaske aerovaga velike krutosti sa po- srpske memorijale u Republici Gr~koj.
luprovodni~kim mernim trakama, ure|aj za za{titu motora sa unutra{wim sagorevawem Delegaciju Republike Srbije predvo-
na savremenim borbenim vozilima, padobranski sistem za zaustavqawe autorotacije dio je ministar kulture Vojislav Brajovi},
klipnog aviona i radio-alarmni sistem za pla`u. Vojnoj akademiji je za pronalazak sklo- a uz wega na Krfu i Vidu boravili su dr-
pa za umetnutu cev tenka M-84 dodeqena zlatna medaqa sa likom Nikole Tesle, a speci- `avni sekretar u Ministarstvu rada i so-
jalno priznawe za nove tehnologije pripalo je Vazduhoplovnom zavodu Moma Stanojlovi} cijalne politike Zoran Martinovi}, po-
za ~etiri eksponata. A. A. mo}nik ministra kulture dr Miomir Kora}
i viceadmiral Jovan Grbavac.
RE[AVAWE DUGA VOJNIM PENZIONERIMA
Vlada Republike Srbije je na sednici 9. maja, sem ostalog, donela i Zakqu~ak o for-
PREKVALIFIKACIJA
mirawu radne grupe koja }e predlo`iti na~in re{avawa pitawa duga vojnim penzioneri- OFICIRA U NI[U
ma za period od 1. avgusta 2004. do 30. novembra 2007. godine, koji je nastao zbog razli-
~itog obra~unskog osnova.
Podse}amo da su vojne penzije, po~ev{i od decembra 2007. godine, potpuno izjedna-
~ene svim korisnicima.

S V E T S K I D A N C R V E N O G K R S T A
Pod geslom Zajedno
za humanost obele`en je
7. maj, dan Me|unarodne
federacije dru{tava
Crvenog krsta i Crvenog Na Ma{inskom fakultetu u Ni{u, 9.
polumeseca. Doma}in maja odr`ana je sve~anost povodom zavr-
sve~anosti bio je Crveni {etka prekvalifikacije ~etvrte grupe ofi-
krst Srbije, na{a najsta- cira Vojske Srbije u Centru za obuku Ni{.
rija i najve}a humanitar- Sve~anosti su prisustvovali savet-
na organizacija, koja nik pomo}nika ministra odbrane za qud-
obele`ava 132. godinu ske resurse Milan Mi}anovi}, dekan Ni-
postojawa, a ~ini je pet {kog univerziteta dr Radoslav Bubaw, na-
gradskih i 178 organiza- ~elnik direkcije za prekvalifikaciju pot-
cija u op{tinama, pukovnik Milan Bogojevi}, ali i vojni iza-
10.000 stalnih i vi{e od 60.000 povremenih volontera. Od tog broja, 60 posto ~ine mladi. slanik kraqevine Holandije pukovnik Jan
Tim povodom, i predsednik Republike Srbije Boris Tadi} primio je delegaciju Crvenog van den Elsen.
krsta Srbije. U okviru ~etvrtog ciklusa organizova-
U okviru nedeqe Crvenog krsta organizovan je niz dru{tvenih akcija, kao {to su na je prekvalifikacija 51 oficira, ura|e-
Paket za novoro|enu bebu, Krv `ivot zna~i i Za dobrotu svaki dan je dobar dan. no je 40 projekata i odr`ano vi{e od 500
Od 12. maja po~e}e obuka iz prve pomo}i za oko 15.000 vojnika na civilnom slu`ewu sati obuke i raznih poseta.
vojnog roka. Obuku }e, sem ostalih aktivista, izvoditi ~lanovi ekipe Crvenog krsta Srbije, U protekle tri godine 360 oficira
koja je na evropskom prvenstvu u pru`awu prve pomo}i osvojila prvo mesto, ~ime je ponovi- Vojske Srbije poha|alo je intenzivirani
la pro{logodi{wi uspeh. tromese~ni program prekvalifikacije u
Pored doma}ina, predsednika Crvenog krsta Srbije dr Dragana Radovanovi}a, na Centru za obuku Ni{. Oko 70 posto pola-
sve~anosti su govorili Pol Henri Anri, {ef regionalne delegacije Me|unarodnog komiteta znika Prisme nastavilo je profesionalnu
Crvenog krsta, i Olav Olstad, {ef delegacije MKCK. Pro~itano je i pozdravno pismo we- karijeru u civilnom sektoru.
nog kraqevskog viso~anstva princeze Katarine. B. K. Z. M.

23
 POLIGON
OBUKA JEDINICA ABHO
TRE]A MISIJA
VOJSKE
Elementarne nepogode, havarije
na industrijskim postojewima
ili sredstvima za transport
opasnih materija ~esto izazivaju
zebwu kada putem televizije
gledamo wihove stra{ne
posledice. U o~i prvo upadaju
slike `rtava i sav u`as koji se u
nekoliko sekundi ili minuta
sru~io na neki grad, mo`da
hiqadama kilometara daleko. U
drugom planu, ~esto nevidqivi
oku kamere, desetine qudi,
priqe`no poma`u unesre}enima,
saniraju posledice stra{nog
doga|aja
i sami ~esto rizikuju}i
sopstveni `ivot i zdravqe.
Specijalizovane jedinice Vojske
Srbije i Uprave za vanredne
situacije Ministarstva odbrane
obu~avaju se za reagovawe
u slu~aju da se civilno
stanovni{tvo na|e u sli~noj
opasnosti. Od wihove stru~nosti
i brzine mnogo zavisi. Na
poligonu Ravwak kod Kru{evca,
oni su prikazali deo svog ume}a.
24
esre}a ne bira ni mesto ni vreme. Jednostavno se dogodi. Od davnina je poznata
izreka da su vatra i voda dobre sluge, a zli gospodari. Isto pravilo va`i i za
N civilizacijske tekovine, stvorene da doprinose ~ove~anstvu, koje ponekad usled
nepa`we ili nesre}nog slu~aja ugroze svoga tvorca. Savremene dr`ave, gotovo u
svakom nasequ ili nadomak wega razvile su industrijska postrojewa
koja u svom proizvodnom procesu barataju opasnim materijama. Retko se de{ava da u
takvim postrojewima do|e do havarije, ali ako to desi, posledice znaju biti katastro-
falne. Zato je, pored prevencije ne`eqenih doga|aja, va`no da postoje qudi, stru~ni i
spremni za brzu reakciju kako bi nastala {teta bila {to mawa, a qudski `ivoti i
zdravqe sa~uvani.
TR KA S VREMENOM I OTRO VI MA
Na poligonu Ravwak nadomak Kru{evca specijalizovane ABHO jedinice Vojske
Srbije u saradwi sa Odeqewem za vanredne situacije, vatrogasnom jedinicom MUP-a
i osobqem Crvenog krsta 17. aprila stavili su na probu ume}e i brzinu reagovawa u
simuliranoj havariji na postrojewu hemijske industrije. Oko 100 profesionalnih
pripadnika Vojske i dvadesetak civila tokom 45 minuta dinami~ne ve`be pod rukovod-
stvom komandanta 246. bataqona ABHO pukovnika Zorana Stojanovi}a prikazali su
zavidnu obu~enost i sposobnost sinhronizacije.
Potvrda zna~aja ve`be bilo je prisustvo najodgovornijih li~nosti Vojske Srbije
i predstavnika lokalne samouprave me|u kojima su bili na~elnik General{taba ge-
neral-potpukovnik Zdravko Pono{, komandant Kopnene vojske general-potpukovnik
Mladen ]irkovi}, na~elnik Uprave za obuku i doktrinu General{taba VS general-
major Petar ]ornakov i na~elnik Rasinskog okruga Branimir Trajkovi}.
Scenario ve`be predvi|ao je da se u jednom od proizvodnih pogona hemijske
industrije dogodila havarija prouzrokovana po`arom prilikom ~ega je do{lo do
osloba|awa 10 tona hlora. Eksplozije su po~ele da se razle`u poligonom Rav-
wak, a oblak dima ubrzo je prekrio ve`bali`{te. Iako su mnogobrojni posmatra-
~i znali da se radi o simulaciji, prizor nije bio ni malo prijatan. Nekoliko vojni-
ka, koji su bili u ulozi povre|enih radnika fabrike, samo su doprineli takvom
utisku.
15. maj 2008.

Komentator ve`be objavio je da Centar za obave{tavawe odmah
izvestio komandanta op{tinskog {taba civilne za{tite koji je doneo
odluku o upu}ivawu specijalizovane RHB ekipe na mesto nesre}e.
Stru~na procena meteorolo{kih uslova ukazivala je na opasnost od
isparavawa velike koli~ine hlora, a da se prilikom eks-
plozije u atmosferi ve} na{lo 1,88 tona te opasne
materije. Tako|e je proceweno da je dubina primarnog
kontaminacionog oblaka 0,7, a sekundarnog ~ak 1,9 ki-
lometara. Nagla{eno je i da temperatura kqu~awa hlo-
ra iznosi 34 stepena, a da je 360 miligrama po kubnom
metru vazduha sredwa smrtonosna koncentracija tog
gasa. Svi ti podaci, ina~e dobijeni upotrebom spe-
cijalnog softverskog paketa HeSPRO, ukazi-
vali su na opasnost od {irewa otrovnih
supstanci.
Op{tinski {tab civilne za{tite,
kojim bi u realnim okolnostima komando-
vao predsednik op{tine, na{ao se u trci s
vremenom i otrovima koji su se velikom brzi-
VE@BE U RE AL NIM USLO VI MA
Na~elnik General{taba VS general-potpukovnik Zdravko
Pono{ ve`bu je ocenio kao uspe{nu i sadr`ajnu. Obra}aju}i se
u~esnicima ve`be, on je rekao da }e Vojska imati sve vi{e pri-
lika da se anga`uje u svojoj tre}oj misiji odnosno pomo}i civil-
nim vlastima u slu~aju elementarnih nepogoda i drugih akcidena-
ta. Pono{ je istakao da su me{ovite strukture, kakve su u~estvo-
vale u dana{woj ve`bi, tokom 1999. godine pokazale uspeh za-
hvaquju}i inventivnosti i o~uvanim znawima. Na~elnik General-
{taba je podvukao da je neophodno raditi na sinhronizaciji svih
struktura koje u~estvuju o ovakvim aktivnostima i najavio da }e
se uskoro organizovati ve`be u realnijim uslovima.
nom {irili atmosferom. Posledice takvog doga|aja u stvarnosti
mogle bi da budu veoma ozbiqne. Pored `ivota i zdravqa radnika
fabrike i qudi koji bi se na{li u blizini eksplozije, bile bi ugro-
`ene doma}e `ivotiwe, biqni svet, obradive povr{ine, vozila i
objekti u kojima bi boravak bio nemogu} du`e vremena.
U takvim situacijama neophodno je da nadle`ne slu`be poka`u
brzinu i ve{tinu, ali i sposobnost koordinacije. Vojska, policija,
odeqewe za vanredne situacije, stru~ne medicinske slu`be i Crve-
ni krst svi oni tada stavqaju na probu hrabrost, po`rtvovanost i
znawe za koje se nadaju da ga ne}e nikad upotrebiti.
EKS PER TI NA PRO BI
Sinhronizovana akcija na poligonu Ravwak po~ela je evaku-
acijom povre|enih i kontaminiranih radnika. Nagla{eno je da se u
takvim situacijama medicinska pomo} na licu mesta pru`a samo `i-
votno ugro`enima, dok se svi ostali u {to kra}em roku prevoze u
sanitetske stanice koje se formiraju specijalno za tu namenu ili u
najbli`i zdravstveni centar ako su povrede te`e prirode.
Dok su vozila sa unesre}enima napu{tala mesto havarije na
scenu je stupila vatrogasna jedinica MUP-a Republike Srbije i Tre-
}i bataqon vojne policije iz Ni{a, koji je imao zadatak da obezbe-
di industrijski kompleks i zabrani qudima i vozilima da prilaze
kontaminiranom podru~ju. Kolegama iz policije na ga{ewu po`ara
ubrzo se prikqu~ilo i jedan vod za dekontaminaciju iz sastava 246.
bataqona ABHO. Posmatra~i ve`be imali su priliku da vide abe-
hajce u opremi koja {titi od plamena i izlagawa toksi~nim mate-
rijama.
Tokom nekoliko narednih minuta prikazano je stru~no anga`o-
vawe pripadnika 246. bataqona ABHO, koji su, koriste}i savreme-
nu opremu i vozila, najpre ustanovili vrstu i intenzitet otrovnih
supstanci, a zatim dekontaminirali podru~je kruga fabrike, okol-
ne saobra}ajnice i na kraju vozila i qudstvo koje je u~estvovalo u
operaciji.
Na izgled rutinski posao, koji su stru~ni timovi Vojske Srbije
obavqali koriste}i naprave kojima bi se bez prethodnog obja{we-
wa te{ko nazrela namena, zahteva, kako je nagla{eno, vrhunsku
stru~nost i usredsre|enu pa`wu svih u~esnika akcije. Treba nagla-
siti da ABHO jedinice na{e vojske jedine u dr`avi raspola`u svim
potrebnim sredstvima i znawima za reagovawe u slu~aju sli~nih ha-
varija.
Bez u~e{}a oru`anih snaga na sanaciji posledica takvih ne-
sre}a civilno stanovni{tvo bilo bi izlo`eno nesagledivim posle-
dicama. Upravo je iz tog razloga tre}a misija Vojske Srbije pretpo-
stavila pomo} civilnim ogranima vlasti i stanovni{tvu u slu~aju
raznih nepogoda i katastrofa. Poimawe bezbednosnih pretwi samo
u kontekstu neposredne vojne ugro`enosti odavno je prevazi|eno.
Zato su i oru`ane snage morale da se prilagode novim zahtevima i
izazovima.
Aleksandar PETROVI]
Snimio Radovan POPOVI]
25
 ODBRANA

V e ` b a C i v i l n e z a { t i t e [ a j k a 2 0 0 8

TRI DR@AVE
PROTIV
POPLAVE
U toku ~etiri dana,
koliko je trajala ve`ba,
pripadnici
Me|unarodne akcione
grupe prikazali su
zavidnu obu~enost u
spasavawu i pru`awu
pomo}i ugro`enom
stanovni{tvu u
razli~itim situacijama
izazvanim prvenstveno
poplavama.
Svojim aktivnostima oni
su dokazali da su
sposobni za zajedni~ki
odgovor na izazove koji
se ti~u bezbednosti
gra|ana ne samo u
evroregionu DunavKri{ Postavqawe
Mori{Tisa (DKMT), sistema za
ve} i u ovom delu Evrope. monitoring

U {irem rejonu Titela, op{tine kojoj je u prole}e 2006. godine, zbog

nadolaska nabujale Tise, pretila opasnosti da bude potpuno poplavqena, od

U 21. do 24. aprila izvedena je trilateralna ve`ba Civilne za{tite (CZ)

[ajka 2008. Ve`bu, u kojoj je u~estvovalo 210 pripadnika Me|unarodne
akcione grupe za zajedni~ku borbu protiv izazova nastalih zbog poplava, re
alizovala je Uprava za vanredne situacije Ministarstva odbrane RS, u saradwi
sa Izvr{nim ve}em AP Vojvodine, Op{tinskim {tabom CZ i lokalnim u~esnicima,
~ija je osnovna delatnost za{tita i spasavawe.

ME\UNARODNA AKCIONA GRUPA

Projektom multinacionalne grupe, koju ~ine nacionalne akcione grupe
Ma|arske (90 pripadnika), Rumunije (60) i Srbije (60), predvi|eni su brzo reago-
vawe i timsko zbriwavawe ugro`enih qudi, materijalnih dobara i `ivotne sre-
dine u regiji DKMT. Na poziv dr`ave ugro`ene poplavom ve}ih razmera,

Mobilno 15. maj 2008.

komandno vozilo
 OSPOSOBQENOST I HUMANOST
Prema re~ima potpukovnika Slobodana Milenkovi}a, ko-
mandanta na{e Akcione grupe, posle ve`be nacionalnoj Ak-
cionoj grupi ostaje 35 malih {atora sa elektri~nom energijom,
sanitarnim kontejnerima i svom ostalom opremom za potpuno i
kvalitetno tromese~no zbriwavawe 35 ugro`enih porodica.
Pored toga, dobi}emo i kvalitetnu opremu za komu-
nikaciju, koja je izuzetno zna~ajna u izvr{avawu namenskih za-
dataka, posebno na vodi. Na{im spasiocima najvi{e nedostaje
oprema za tragawe i spasavawe iz ru{evina. I pored toga
pokazalo se da oni, kada su u pitawu osposobqenost i humanost,
nimalo ne zaostaju za drugim ~lanovima Akcione grupe rekao
je potpukovnik Milenkovi}.
DKMTRESCUE, tim sa~iwen od qudi koji pro|u specijalizovanu
obuku, a koju organizuje Akciona grupa, obavqa specijalne spasi-
la~ke zadatke i radi na prevenciji i sanirawu posledica poplave,
u saradwi sa lokalnim organom za upravqawe u opasnim situaci-
jama ([tab civilne za{tite).
Komandovawe me|unarodnom Akcionom grupom povereno je
pukovniku Tama{u Si~u, {efu Odseka za spasavawe u Direkciji
za za{titu od katastrofa Republike Ma|arske, dok svaka na-
cionalna akciona grupa ima svog komandanta. U na{em slu~aju,
komandovawe nacionalnom Akcionom grupom povereno je pot-
pukovniku Slobodanu Milenkovi}u, na~elniku referata slu`be
osmatrawa i obave{tavawa u Upravi za vanredne situacije MO.
Obuka ~lanova me{ovite grupe sprovedena je u nastavnom
centru Ki{homok u Ma|arskoj, po me|unarodnim principima
za{tite od katastrofa i pru`awa
humanitarne pomo}i, nakon ~ega
su polaznici dobili sertifikate
za u~e{}e u DKMTRESCUE.
MOBILNO SELO
Prvog dana u~esnici ve`be
[ajka 2008 podigli su na Titel-
skom bregu, iznad obale reke Tise,
mobilno selo punog sme{tajnog
kapaciteta za tristotinak
ugro`enih, sa kompletnom prate}om
infrastrukturom. I sami su tokom
ve`be bili tu sme{teni.
STALNO KONDICIONIRAWE
Od izuzetnog je zna~aja to {to je zajedni~ka Akciona gru-
pa formirana na teritoriji koja je veoma ~esto izlo`ena opas-
nostima od poplava. Ve`ba, na kojoj pripadnici grupe svoja teo-
retska znawa ste~ena tokom sedmodnevne obuke u Ma|arskoj
proveravaju u praksi, pokazala je primernu stru~nost i sig-
urnost u radu spasila~kih ekipa.
Za zajedni~ko delovawe u kriznim situacijama posebno
su va`ni razmena iskustava i me|usobna razmena dostignutog
nivoa stru~nih znawa, wihovo usvajawe i ugra|ivawe u na-
cionalne pripreme za suprotstavqawe opasnostima rekao
je general Zoltan Benkovi~, direktor Sektora za za{titu od
katastrofa grada Budimpe{te i nadzornik za INSARAG na
ve`bi.
Nagla{avaju}i da je ovakva akciona grupa potpuna nov-
ina, on je dodao da je neophodno da se nakon ve`be sistematizu-
ju iskustva, utvrde dobre strane i slabosti koje treba otkloni-
ti i stalno uve`bavati formiranu zajedni~ku Akcionu grupu,
kako bi u svakom trenutku bila spremna za pravovremeno reago-
vawe na bilo kom delu teritorije regiona DKMT.
NEPOGODE NE POZNAJU GRANICE
Ministar odbrane Dragan [utanovac rekao je da je u pro-
jekat i opremu kori{}enu na ve`bi Evropska unija ulo`ila oko
milion i dvesta hiqada evra, od ~ega }e u Srbiji ostati oko
polovina te sume, {to pokazuje da EU nije organizacija koja mis-
li samo na svoje ~lanice.
Elementarne nepogode ne poznaju granice, pa je veoma
va`no biti spreman za neophodan, adekvatan, zajedni~ki odgovor
u za{titi gra|ana i wihove imovine, bez obzira na teritoriju.
Zna~ajno je i to {to se pribavqena oprema i formirana na-
cionalna Akciona grupa ne}e anga`ovati samo u Vojvodini, ve}
}e imati mogu}nost anga`ovawa na celokupnoj teritoriji Repub-
like Srbije naglasio je ministar.
Snimio Z.PERGE
Sledili su, zatim, postavqawe i provera sistema za moni-
toring, izrada i oja~avawe dvestametarskog odbrambenog nasipa
sistemom rebrastog podupirawa. Drugog dana ve`be, koju je pra-
tio i ministar odbrane Dragan [utanovac, prikazani su segmenti
evakuacije stanovni{tva sa poplavqene teritorije, wihov prevoz
do prihvatne stanice i pru`awe lekarske pomo}i, ali i
spasavawe lica iz vozila potonulog u vodu, uz anga`ovawe roni-
laca i brodskih dizalica.
U vi{e od dvadeset aktivnosti na vi{e pripremqenih lokaci-
ja organizatori ve`be simulirali su realne situacije koje mogu
nastupiti tokom poplava ve}ih razmera, pa su tako prikazani i
na~ini neutralisawa zaprqane vode i sakupqawe opasnog mater-
ijala, spasavawe i prevoz `ivotiwa, uklawawe blokada,
spre~avawe poku{aja stanovni{tva da samoinicijativno odredi
prioritet spasavawa i pru`awa pomo}i, te spasavawe ugro`enih
spasilaca.
SPAS IZ RU[EVINA
Veliko zanimawe prisutnih izazvao je i prikaz potrage i
spasavawa lica nastradalih u zaru{avawu objekta. Po ve`bovnoj
pretpostavci, izlivi vode su oslabili temeqe ku}e koja se zatim
uru{ila. Na lice mesta je veoma brzo pristigla ekipa spasilaca
ma|arske Akcione grupe sa specijalizovanom opremom i psom za
otkrivawe zatrpanih u ru{evinama, sa svojim vodi~em Klarom
[olomon. Ve} nakon prvog ulaska u objekat pas je otkrio strada-
log. Me|utim, prilikom ra{~i{}avawa ru{evina utvr|eno je da se
u neposrednoj blizini `rtve nalazi neeksplodirano ubojno sred-
stvo. Akcija spasavawa `rtve je prekinuta i izve{ten je {tab,
kako bi se uputio zahtev za anga`ovawe stru~waka za uni{tavawe
opasne eksplozivne naprave.
Tada je na scenu stupio, srpskoj javnosti dobro poznat, tim
potpukovnika Sre}ka Gavrilovi}a, na~elnika Odeqewa za uni-
{tavawe neeksplodiranih ubojnih sredstava u Upravi za vanredne
27
 ODBRANA
situacije MO, koji je nakon izvi|awa
samog mesta, izme|u `rtve i ubojnog
sredstva postavio xakove sa peskom,
a `rtvu prekrio balisti~kim }ebe-
tom radi wene za{tite od eventu-
alnog aktivirawa minsko-eksplo-
zivnog sredstva prilikom povla~e-
wa. Nakon uklawawa opasnosti spa-
sioci su nastavili spasavawe `r-
tve, preneli je u {ator za zbriwa-
vawe i pru`ili joj potreban lekar-
ski tretman.
PUN POGODAK
Imaju}i u vidu iskustva ste~e-
na tokom velikih poplava u Vojvodini 2005. i 2006. godine, ka-
da su se sve strukture koje su tada anga`ovane na spasavawu
ugro`enog stanovni{tva i materijalnih dobara na{le usred
MONITORING
Na svakom delu teritorije na kojoj se odvijala ve`ba
postavqene su kamere visoke rezolucije, koje i tokom no}i
omogu}uju kvalitetno snimawe mesta doga|aja.
Kako nam je objasnio Proda [e}erov, saradnik u Upravi
za vanredne situacije MO i {ef za komunikacije u Akcionom
timu DKMT, slika se sa kamera video linkom prenosi na
ra~unar u specijalnom, mobilnom, komandnom vozilu, a iz wega
komandantu Akcione grupe prosle|uje podatke koordinacionom
timu koji na osnovu toga mo`e, gotovo trenutno reagovati i us-
meravati rada spasila~ke grupe.
Klara [olomon
sa psom traga~em
Snimio Z.PERGE
pravog panonskog cunamija, pred Izvr{no ve}e Vojvodine
stavqen je izuzetno veliki izazov da osmisli strategiju za
suprotstavqawe rizicima i pretwama od elementarnih nepogo-
da. Pravovremenim pokretawem, materijalizacijom i konkret-
nom realizacijom projekta DKMT, te formirawem zajedni~kog
interventnog mobilnog tima, stalo se na put strahu od stihije.
Tim je u stawu da, kada nesre}e i opasnosti prevazi|u ka-
pacitete za za{titu i spasavawe svake nacionalne strukture,
autonomno i za veoma kratko vreme da adekvatan odgovor na
sve rizike, izazove i pretwe, ocenili su najodgovrniji u na{em
nacionalnom sistemu suprotstavqawa vanrednim situacijama,
{to je i prikazano na zajedni~koj ve`bi [ajka 2008.
Iako je ovakvo zajedni~ko delovawe za nas prvo i novo
iskustvo, jer kolege iz Rumunije i Ma|arske takva iskustva ima-
ju od ranije, smatram da je na{a nacionalna Akciona grupa na
ovoj ve`bi pokazala zavidne rezultate. Sa druge strane, imali
smo priliku da vidimo savremenu opremu spasila~kih ekipa,
koja je kudikamo boqa od na{e, pa }e, iako deo opreme ostaje u
Srbiji, weno daqe osavremewivawe radi adekvatne za{tite
na{ih gra|ana biti i jedan od na{ih zadataka u buxetu za na-
rednu godinu naglasio je ministar [utanovac komentari{u}i
ve`bu [ajka 2008.
Ministar [utanovac je podsetio da je Vojska Srbije i na
podru~ju Titela, pre nekoliko godina, u~estvovala u odbrani tog
mesta od nabujale Tise, te da su weni pripadnici pro{le go-
dine u vi{e navrata bili anga`ovani na ga{ewu po`ara {irom
Srbije, odnosno da u okviru svoje tre}e misije Vojska Srbije,
ispuwava maksimalno sve zadate obaveze kako u zemqi tako i u
inostranstvu.
Budimir M. POPADI]
RESPEKTABILNA SNAGA
Formirawe Akcione grupe i ovu wenu prvu zajedni~ku
ve`bu treba posmatrati kao izgradwu jednog mobilnog opera-
tivnog tima, koji }e, u situacijama kao {to su elementarne ne-
pogode, koje nam budu}e vreme mo`e doneti i na koje, na`alost,
stalno moramo ra~unati, kao respektabilna snaga biti prak-
ti~na nadogradwa svim onim naporima koje i mi i Rumuni i
Ma|ari ~inimo i zajedno, ali i u okviru svojih nacionalnih
struktura, u za{titi i spasavawu gra|ana, kao zajedni~ki,
celovit odgovor na mogu}e krizne situacije, nesre}e i opasnos-
ti rezimirao je u~inke ve`be Milan Popadi}, na~elnik Up-
rave za vanredne situacije MO.
15. maj 2008.
 S p e c i j a l n i p r i l o g

ARSENAL17
PI[TOQI XEJMSA BONDA

OD BERETE
DO VALTERA

GR^KI TENDER ZA NABAVKU

OKLOPNIH BORBENIH SREDSTAVA

TENKOVSKI
IZAZOV

VI[ECEVNI
LANSER RAKETA
MLRS

^ETVRT
VEKA
U VRHU

SADR@AJ
Oru`je qudi `aba
POD VOD NI KA LA [WI KOV 32
Pi{toqi Xejmsa Bonda
OD BERETE DO VALTERA
Gr~ki tender za nabavku
oklopnih borbenih sredstava
TENKOVSKI IZAZOV 38
Japanski mlazni {kolski avion T-4
KA VA SA KI SA KRI LI MA 42
Ruski strate{ki i takti~ki
bombarderi
LE TE ]E TVR \A VE
Fregata tip 054
KI NE SKA PO MOR SKA
MO]
Univerzalno vozilo XIP
LEGENDA NA ^ETIRI TO^KA 51
Urednik priloga
Mira [vedi}
30
O R U @ J E
PODVODNI
KALA[WIKOV
Do po ja ve pi {to qa P11 HK,
glav no oru` je za od bra nu i
na pad qu di `a ba bi le su
stre le ko je su is pa qi va ne
iz pod vod nih pu {a ka.
Me |u tim, po sle pa da
Ber lin skog zi da, na vi de lo
su iza {le mno ge ru ske taj ne.
Jed na od wih je i pod vod na
ver zi ja ka la {wi ko va,
ko ja je bi la znat no jef ti ni ja
i ubi ta~ ni ja od pi {to qa
P11 HK.
35
45
49
Q U D I @ A B A
iverzantska i protivdiverzantska dej-
stva sprovode se kako u miru tako i u
D ratu, i to na celom prostoru zara}e-
nih strana. Pod prostorom se ne pod-
razumeva samo zemqi{te ve} i vazduh
i voda, ako je ima. Sve zemqe sveta imaju i
takve jedinice koje izvode diverzantska,
protivdiverzantska i ostala specijalna
dejstva pod vodom. Pripadnici tih jedinica
uglavnom su ronioci. A upravo oni su najo-
setqiviji kada se nalaze pod vodom.
Do pojave podvodnog pi{toqa P11 HK,
glavno naoru`awe za odbranu i za napad
qudi `aba bile su strele koje su ispaqi-
vane iz podvodnih pu{aka (radile su na
principu vazduha ili gume). To oru`je slu-
`ilo je roniocima kada bi i{li u podvod-
ni ribolov, ali je za qude `abe bilo ne-
adekvatno. Imalo je dosta nedostataka na
primer daqina dejstva, preciznost, pojedi-
na~no ispaqivawe strela, mnogo vremena
za ponovno dejstvo...
Pored tih pu{aka u naoru`awu se na-
lazio i ronila~ki no`. I dan-danas se za-
dr`ao u arsenalu sa istim problemom kao
i ranijih godina da se za upotrebu treba
neprimetno privu}i protivniku jer se no`
pod vodom mo`e upotrebiti samo u borbi
prsa u prsa.
Posle pada Berlinskog zida, me|utim,
iza{le su na videlo mnoge tajne. Jedna od
wih jeste i podvodna verzija kala{wikova,
koja je bila znatno jeftinija i ubita~nija
od podvodnog pi{toqa P11 HK. Nastala je
op{ta pometwa me}u jedinicama qudi `a-
ba, jer se prilikom wihovog opremawa i
naoru`avawa uvek vodila posebna pa`wa.
HEKLEROV PETOCEVAC
Kada je re{eno da se ozbiqnije po-
sveti pa`wa problemu naoru`avawa pod-
vodnih vojnika, prvi su u pomo} pritekli
konstruktori iz renomirane nema~ke fir-
me Heckler & Koch. Oni, pak, nisu izmisli-
li toplu vodu tragaju}i za kompaktnom, sna-
`nom i pouzdanom konstrukcijom koja omo-
gu}ava vi{e uzastopnih hitaca. Re{ewe je
ve} postojalo. Naime, prelistavaju}i sta-
re kwige konstruktori su zapazili da maj-
stori izra|uju pi{toqe na kremen. Prete-
~a revolvera u tom vremenu zvala se Peper
box (bibernica) i bila je sastavqena od
vi{e kru`no raspore|enih cevi sa sop-
stvenim puwewem. Zajedni~ki je bio ruko-
hvat i mehanizam za okidawe.
Upravo tako ne{to uradila je i fir-
ma H&K. Na plasti~ni rukohvat postavqen
je plasti~ni izmewiv kontejner koji se sa-
stoji od pet plastikom zape~a}enih cevi ka-
Pi{toq SPP vinuo je
SSSR u sam vrh
proizvo|a~a
naoru`awa za
podvodne
jedinice
podvodnom pi{toqu u kalibru 4,5 mm h40R,
libra 9,5 mm. Svaka cev napuwena je pro-
jektilom strelicom od tungstenovog kar-
bida, kalibra 7,62 mm. Sme{tena je u tro-
delni plasti~ni nosa~ sabot i duga je 117
mm. To je u stvari potkalibarni projektil
koji se u trenutku opaqewa o{trim vrhom
probija kroz tanku plasti~nu membranu, ko-
jom je zape~a}ena ta cev. Opaquje se elek-
tri~nim impulsom iz olovne baterije koja
je sme{tena u rukohvatu pi{toqa. Oru`je
je dobilo oznaku P11 HK.
Pi{toq je dug 200 mm i kada je napu-
wen sa pet strelica te`ak je 1,2 kilogra-
ma, a sama baterija iznosi 700 grama. U
operativnu upotrebu u{ao je 1976. i prvi
su ga koristili italijanski Comsubin, po-
tom nema~ki Kampfschwimmera, pa britan-
ski SAS i SBS, da bi na samom kraju i Ame-
rikanci uzeli 100 komada za svoje speci-
jalne jedinice.
Ina~e, P11 HK je dugo bio mitsko
oru`je o ~ijim karakteristikama se samo
naga|alo. ^ak se ni fotografija nije poja-
vila. Tek posle objavqivawa mornari~kih
tablica TL-7 saznalo se za neke wegove ka-
rakteristike: da je na pet metara dubine
efikasna do 15 m, na 20 m dubine efika-
snost pada na devet metara, a na dubini od
40 m drasti~no se smawuje na svega ~etiri
metra. Kada nije pod vodom, na kopnu se is-
to mo`e upotrebiti i to na daqinama do 30
Automat sa oznakom APS savr{eno
je efikasan pod vodom
POD EMBARGOM
Dva ruska proizvoda specijalni
podvodni pi{toq SPP-1 i podvodni ka-
la{wikov APS odmah su po otkrivawu
postala hit ne samo za podvodne jedini-
ce vojske {irom sveta ve} i za amater-
ske ronioce. Kako je u nekim zemqama
prodaja vatrenog oru`ja maksimalno
pojednostavqena, de{avalo se da su qu-
biteqi rowewa `eleli kupiti upravo
te proizvode u prodavnicama ronila~-
ke opreme. Do danas im to i nije pola-
zilo za rukom.
metara. Zvuk iz P11 HK jako je sli~an pri-
gu{enom dejstvu HK MP-5SD.
RUSKE TAJNE
Kada je sru{en Berlinski zid ispli-
vale su u javnost mnoge tajne, naro~ito So-
vjetskog Saveza. Me|u wima i ona o speci-
jalnom naoru`awu qudi `aba. Najpre o
koji je konstruisan krajem {ezdesetih godi-
na pod oznakama SPP-1 (specijalni pod-
vodni pi{toq). Pi{toq ima ~etiri cevi
koje su raspore|ene po principu dva plus
dva jedna iznad druge. To oru`je ima DAO
okidawe i udarnu iglu koja se kod svakog
okidawa kre}e u krugu po 90 stepeni. Masa
oru`ja je ne{to mawa od jednog kilogram,
ta~nije, iznosi 950 grama. Dimenzije su mu
244h138h23 mm. Cevi duge 203 mm iznutra
su glatke, {to zna~i da nema `lebova.
Projektil, odnosno strelica, koju pi-
{toq ispaquje duga~ka je 100 mm i hidrodi-
nami~ki je stabilisana. Ima mnogo ve}u
energiju od bilo koje podvodne pu{ke, a po
objavqenim mornari~kim tablicama (TL-7)
na dubini od pet metara efikasna je do 17
metara, na 20 metara dubine efikasna je na
12 metara, a na 40 metara dubine ima malo
ve}i domet od mla|eg H&K naslednika i iz-
nosi {est metara. Dok na kopnu mo`e da se
upotrebi na daqinama do 30 metara, ali sa
dozom rezerve oko preciznosti jer nema
`lebove. Ni{ani su obi~ni, mehani~ki.
S leve strane pi{toqa je ko~nica ko-
ja ima dve uloge. Prva je da uko~i pi{toq i
spre~i opaqewe iz bilo koje cevi, a druga
da odbravi blok cevi, koji se preklapa is-
to kao kod lova~ke pu{ke. Prilikom prela-
mawa bloka cevi, ejektori iz le`i{ta la-
ko izbacuju prazne ~aure, dok neopaqeni
meci ostaju u cevi zbog svoje du`ine. Po-
31
 Heklerov P11
i na filmskom platnu OSNOVNI TAKTI^KO-TEHNI^KI PODACI
u rukama An|eline Xoli

Municija za APS

sa okvirom od 26 okvira i brzina izmene zavisi od uve`ba-

metaka te`ina raste nosti strelca koji rukuje tim oru`jem jer je,
do 3,4 kg. Projektili kako je re~eno, okvir kod te pu{ke najkom-
su igli~aste streli- plikovaniji deo, a i zbog wene veli~ine ni-
NESLAVAN REKORD ce du`ine 120 mm, je ba{ toliko jednostavno kao kod suvozem-
Podvodni pi{toq P11 HK dr`i i jedan neslavni rekord. izra|ene od sredwe nih kala{wikova.
Naime, posle ispaqivawa zadwe strelice, zamena kontejnera tvrdog ~elika i hi- Pored okvira, konstruktorima je pro-
traje nekoliko dana. Za{to? Sve zavisi od toga koliko je pi- drodinami~kog su blem predstavqalo i dovo|ewe metka u cev.
{toq udaqen od fabrike Heckler & Koch, jer se prazan kontejner oblika. ^aura je To je drugi komplikovani sistem tog oru`ja.
mora poslati na puwewe samo u fabriku. No, i pored tog neo- identi~na kao kod Upravo je zbog toga za tu pu{ku konstruisa-
bi~nog rekorda, oru`je je veoma pouzdano, jer nema nijedan po- kalibra 5,45 h 39 la specijalna municija koja je sme{tena u
kretni deo koji bi mogao da izazove zastoj prilikom upotrebe. mm. Automat je sa dva ili ~ak tri reda u okviru. Ipak, mora
preklopqenim kun- se napomenuti da, iako je automat predvi-
dakom duga~ak 615 |en i za kori{}ewe na kopnu, to ipak tre-
novno puwewe oru`ja traje mo`da deseti- mm, a sa otvorenim 823 mm. Raspola`e sa- ba izbegavati. Na kraju, APS je veoma ko-
ne sekundi, {to iskqu~ivo zavisi od obu- mopode{avaju}im gasnim ventilom koji risno oru`je jedino pod vodom, gde je i sa-
~enosti strelca, a ne od majstora u fabri- omogu}ava funkcionisawe oru`ja na kopnu vr{eno efikasno.
ci. I sve je to razvijeno godinama pre H&K. i na razli~itim dubinama pod vodom. U au- Ta dva ruska proizvoda odmah su po-
Taj specijalni podvodni pi{toq vinuo tomatskom re`imu paqbe brzina paqbe za- sle otkrivawa postala hit ne samo za pod-
je Sovjetski Savez u sam vrh proizvo|a~a visi iskqu~ivo od dubine na kojoj se upo- vodne jedinice vojske {irom sveta ve} i za
naoru`awa za podvodne jedinice. trebqava, dok je efikasan domet slede}i: amaterske ronioce. Kako je u nekim zemqa-
na dubini od pet metara efikasan je do 30 ma prodaja vatrenog oru`ja maksimalno po-
SPECIJALNI AUTOMAT metara, na 20 m dubine efikasan je do 20 jednostavqena, de{avalo se da su qubite-
Slede}a otkrivena tajna bacila je m i na dubini od 40 metara efikasan je do qi rowewa `eleli da kupe upravo te pro-
senku na mnoge proizvo|a~e oru`ja, jer su 11 metara. Efekat na ciqu je izuzetan izvode u prodavnicama ronila~ke opreme.
Sovjeti u toj oblasti oti{li korak daqe i bez ikakvih problema probija plasti~nu Do danas im to ba{ nije polazilo za rukom.
pod vodu odneli svoj ~uveni kala{wikov. oplatu mlakih ronila~kih vozila. Sada se, me|utim, postavqa drugo lo-
Re~ je o automatu podvodnom specijalnom sa Zanimqivo je da je zbog du`ine metka gi~ko pitawe: Koja zavesa treba da padne
oznakom APS. Wegov razvoj po~eo je ranih sa strelicom glavni problem konstrukto- na svetskoj sceni da se poka`u i malo sa-
sedamdesetih godina pro{log veka u Cen- rima bio ni mawe ni vi{e nego plasti~ni vremenija oru`ja za podvodne jedinice? Ka-
tralnom institutu za izgradwu preciznih okvir. Ispostavilo se da je to najkompli- da se analizira vreme pojavqivawa tih
o{trih ma{ina. Timom je rukovodio V. Si- kovaniji deo cele pu{ke. sredstava naoru`awa P11 sedamdesetih
monov. Re~ je o podvodnoj automatskoj pu{ci Pu{ka ima mehani~ki ni{an koji se godina, SPP-1 krajem {ezdesetih i APS
kalibra 5,66 h 39 mm koja konstrukcijski koristi i na kopnu do oko 100 metara, ia- sredinom sedamdesetih nemogu}e je a ne
predstavqa derivat neprevazi|enog AK-47. ko je ta daqina diskutabilna zbog du`ine pomisliti: Na koji na~in su mati~ne firme
U arsenalu naoru`awa Sovjetskog Saveza same strelice, a i zbog neo`lebqene cevi. modernizovale ve} postoje}a oru`ja, odno-
nalazi se od 1975. godine, a najvi{e ga ko- Pitawe je kako onda dejstvuje pod vodom? sno, da li su i ostale renomirane firme na
riste jedinice specnaza. Pa mnogo lak{e, jer je tada projektil sta- tome poqu samo }utale posledwih trideset
To je pojednostavqeni kala{wikov bilizovan takozvanim kavitacionim hi- godina?
glatke cevi i mase od 2,4 kg, bez okvira. a drodinami~kim efektom. Naravno, izmena I{tvan POQANAC

15. maj 2008.

32
P I [ T O Q
Tokom karijere agent 007
koristio je mno{tvo kratkih
i dugih cevi u svojim
holivudskim avanturama.
Ali osta}e prepoznatqiv
po nekoliko tipova pi{toqa
od minijaturne berete 418
do valtera P99 velikog
kapaciteta.
K Bonda, razmi{qao o oru`ju koje bi
Specijalni model PPK za
sedamdesetopetogodi{wicu
I X E J M S
OD BERETE
DO VALTERA
ada je Jan Fleming, tvorac legendar-
nog britanskog tajnog agenta Xejmsa
nosio junak wegovih romana, odlu~io
se za pi{toq bereta, model 418, u ka-
libru 6,35 mm. To oru`je je Fleming nosio
tokom Drugog svetskog rata kao oficir po-
morske obave{tajne slu`be i smatrao je da
je sasvim prikladno za tajnog agenta koji pi-
{toq stalno nosi, a retko koristi.
Prvi primerci berete 418 pojavili
su se izme|u 1919. i 1922, a proizvo|eni
su u nekoliko verzija od modela 1920 i
1926 do 318 i 418, ~ak do 1958. godine.
Nedugo nakon objavqivawa romana
Iz Rusije sa qubavqu'', Fleming je primio
pismo od kolekcionara oru`ja Xefrija Bu-
trojda. Kao poznavalac oru`ja, a u isto
vreme i obo`avalac romana o Xejmsu Bon-
du, Butrojd je mislio da autor nije izabrao
prikladno oru`je za svog junaka. Beretu je
nazvao damskim pi{toqem, bez prave zau-
stavne mo}i''. Prema wegovom mi{qewu,
odgovaraju}e oru`je trebalo bi da bude re-
A B O N D A
volver Smith & Wesson Centennial Airweight
u kalibru .38 specijal, kapaciteta pet me-
taka i bez spoqnog oroza, kako pri povla-
~ewu ne bi ka~io delove ode}e.
Fleming je, ipak, bio uveren da bi taj-
ni agent trebalo da nosi pi{toq, a ne re-
volver, pa je zamolio Butrojda da izabere
odgovaraju}i model. I on se odlu~io za
valter PPK u kalibru 7,65 milimetara.
Godine 1958. beretu je zamenio val-
ter, po preporuci, kako se u romanu navodi,
majora Butrojda, oru`ara tajne slu`be''.
POPULARNOST
Valter PPK proizveden je 1931, dve
godine nakon osnovnog modela, valtera
PP, iz kog je proistekao smawewem dimen-
zija i kapaciteta okvira. U svoje vreme to
su bili prvi pi{toqi dvostruke akcije sa
dekokerom (polugom za bezbedno spu{tawe
napetog oroza). Skra}enica PPK zna~i Po-
lizei Pistole Kriminal (policijski pi{toq za
kriminalisti~ke detektive u civilu) ili
Kurz (kratki).
33
 Tokom Drugog svetskog rata taj pi{toq 1968. ameri~ko tr`i-
je bio u naoru`awu vojne policije Vermah- {te je zatvoreno za
ta, tzv. Feldgendarmerie (feld`andarmeri- inostrano oru`je ~ije
je), zatim Luftwaffe, a i {tapskih oficira i su dimenzije mawe od
vi{ih ~inovnika nacisti~ke partije. Nakon zakonom utvr|enih. Ta-
rata, proizvodwa pi{toqa je nastavqena da se ispoqio problem
u fabrici Valter, a po licenci i u fran- jer je PPK za par mili-
cuskoj firmi Manurhin (Maniren). metara bio ni`i od
Pojava PPK u seriji filmova o Xej- predvi|ene visine. Do
msu Bondu donela je tom pi{toqu enormnu re{ewa se do{li na
popularnost u celom svetu, s tim {to se dva na~ina: najpre je
najboqe prodavao u SAD. Me|utim, stupa- stvoren model PPK/S,
wem na snagu Zakona o kontroli oru`ja iz kod kog je du`ina preu-
AMERI^KA VERZIJA
Pi{toq sli~an valteru P99 u SAD proizvodi
firma Smit i Veson kao standardnu i kompaktnu
varijantu pod oznakom SiV99, odnosno 99C. Mada
izgledaju sli~no i okviri su im izmewivi, pi{toqi
nisu identi~ni. U Nema~koj se proizvodi modifi-
kovano le`i{te zatvara~a, a cevi i zatvara~i u
SAD. Uz to se SiV proizvodi i u kalibru .45 ACP.
Pi{toq valter P99 uspe{an je kompromis
tradicionalnog, novog i pozajmqenog
34
Bereta 418
zeta od PPK, a visina pi{toqa od PP. Dru-
gi na~in je bila proizvodwa pi{toqa u
SAD po licenci, {to je preuzela firma iz
Alabame. Danas se u Sjediwenim Ameri~-
kim Dr`avama proizvode PPK i PPK/S sa-
mo u kalibru 9K (.380 ACP).
De{avawa u stvarnom `ivotu donela
su promene i u romanu. Dvadesetog marta
1974. poku{ana je otmica britanske prin-
ceze Ane. Wen telohraniteq je potegao svoj
PPK s nameri da otvori vatru, ali se pi-
{toq zaglavio. Posle tog doga|aja svi pri-
merci PPK povu~eni su iz upotrebe u bri-
tanskoj slu`bi obezbe|ewa.
Tokom narednih godina primetna su
lutawa oko modela pi{toqa koji bi glavni
junak nosio u romanu. ^ak je uveden i stari
FN Browning M1903, da bi se potom vratio
PPK. Novi pisac serijala, Rejmond Benson,
kona~no odlu~uje da PPK zameni novim Val-
terovim pi{toqem P99 pri snimawu fil-
ma Sutra ne umire nikad''.
Naslednik modela P88 je valter P99,
koji je, mada prvoklasan u svakom pogledu,
jednostavno bio preskup u odnosu na konku-
rente. Stoga je odlu~eno da se razvije no-
vi, moderan pi{toq, koji }e ko{tati znat-
no mawe od prethodnog, a u sebi inkorpo-
rirati sva najnovija dostignu}a. Dizajner
pi{toqa, Horst Vesp, otpo~eo je sa radom
na projektu 1994, a oru`je je predstavqeno
IZMEWIVI ULO@AK
Na zadwoj strani dr{ke pi{toqa
P99 nalazi se izmewivi ulo`ak od tvr-
de gume koji se mewa vrlo jednostavnim
postupkom. Svaki kupac u kutiji dobija
dva ulo{ka, tanki i debeli, a sredwi
je ve} montiran na oru`ju. To je vrlo
domi{qato re{ewe, jer ne samo da is-
to oru`je odgovara {aci vi{e osoba,
ve} isti strelac mo`e, umesto debelog
ulo{ka, koji koristi leti, da za vreme
zime, dok nosi rukavice, montira tanki
ulo`ak.
15. maj 2008.
javnosti 1996, da bi 1997. krenula serij-
ska proizvodwa.
PRINCIP RADA P99
Pi{toq valter P99 uspe{an je kom-
promis tradicionalnog, novog i pozajmqe-
nog. Funkcioni{e po usavr{enom Braunin-
govom principu kratkog trzaja, koji je svoje-
vremeno razvila firma Zig-Zauer. Postu-
pak pri rasklapawu sli~an je gloku, ali po-
jednostavqen, dok su {titnik obara~a, {i-
na takti~kog svetla, otvor za izbacivawe
~aura i jo{ neki elementi konceptualno
preuzeti od USP-a firme Hekler i Koh.
Valter P22 u kalibru .22LR
Pojava valter PPK
u filmskom serijalu o Bondu
donela je tom oru`ju veliku
popularnost u svetu
Ram je od polimera, sa
vrlo zanimqivim oblikom
dr{ke, sli~nom latini~nom
slovu S. Kreirao ga je pozna-
ti italijanski dizajner pi-
{toqskih dr{ki ]ezare Mo-
rini, s namerom da udobno
le`i u {aci svakog strelca,
bez obzira na veli~inu.
Stoga se na zadwoj strani
dr{ke nalazi izmewivi ulo-
`ak od tvrde gume, koji se me-
wa vrlo jednostavnim po- prethodnik modela 418
stupkom.
Mu{ica je tako|e izme-
wiva i, uz onu na pi{toqu, u
kutiji su jo{ tri mu{ice raz-
li~ite visine, kako bi se na
odgovaraju}i na~in korigova-
lo grupisawe pogodaka po vi-
sini. Osim toga, dr{ka je pro-
filisana tako da pi{toq le-
`i u {aci kao da je wen pro-
du`etak, {to olak{ava i ubr-
zava instinktivno ni{awewe.
Po sto je sa mo ~e ti ri
spoqne komande: utvr|iva~
okvira, poluga za rasklapa-
we, utvr|iva~ zatvara~a i de-
koker (poluga za bezbedno
spu{tawe napetog udara~a).
Sve su tako postavqene da se
stapaju sa linijom pi{toqa,
te je skoro nemogu}e da zaka-
~e deo ode}e prilikom brzog
potezawa. Polo`aj dekokera
je vrlo zanimqiv i neuobi~a-
jen, jer je sme{ten na gorwoj
Bereta 1935,
(preciznije re~eno gorwoj zadwoj levoj)
strani zatvara~a, u obliku bloka koji tre-
ba pritisnuti za dekoking. Ako se pi{toq
dr`i sa dve {ake, u takozvanom Weaver
(viver) polo`aju, dekoker se pritiska le-
vim palcem kod desnorukih strelaca, od-
nosno desnim ka`iprstom kod levorukih.
Valter P99 obiluje bezbednosnim me-
hanizmima. Sigurnosna ~ivija je umetnuta
izme|u udara~a i metka u le`i{tu sve dok se
obara~ ne povu~e do kraja. Na zadwoj stra-
ni obara~a je pivotiraju}a opruga, koja ne
dozvoqava da se obara~ slu~ajno pomeri
unazad (ako zaka~i ode}u, opasa~ i tome
sli~no), ve} samo pri sna`nom pritisku di-
rektno unazad. Pi{toq je obezbe|en od opa-
qewa pri padu na tvrdu podlogu, a u dekoker
je ugra|en i mehanizam koji spre~ava opa-
qewe kada taj deo otpu{ta napeti udara~.
DVOSTRUKA AKCIJA
Pi{toq funkcioni{e dvostrukom ak-
cijom (prvi hitac posle dekokinga) i jedno-
strukom akcijom (svaki slede}i hitac). Me-
|utim, ako je dekokiran sa metkom u cevi, a
potreban je precizan hitac, {to se ne mo`e
posti}i dvostrukom akcijom, ve} samo jedno-
strukom, dovoqno je da se zatvara~ pomeri
nepun centimetar unazad, pa da se udara~
zapne u polo`aju za jednostruku akciju. Obu-
~eni pu{kar mo`e preina~iti pi{toq tako
da funkcioni{e samo dvostrukom akcijom.
Okvire izra|uje italijanska firma
Mac-Gar, vode}i svetski proizvo|a~ okvira
za pi{toqe.
Valter P99 uzra|uje se u ~etiri kali-
bra: 9mm para, .40 smit i veson, 9h21 IMI i
.22LR (malokalibarski metak). Du`ine je
180 mm (cev 102 mm), mase 720 g (prazan),
kapaciteta 16 metaka 9 para, odnosno
12,40 SiV.
Xejms Bond je do sada koristio mno-
{tvo kratkih i dugih cevi u svojim holivud-
skim avanturama. [ta }e nam doneti budu}i
filmovi, ostaje da se vidi. Nije iskqu~eno
da, jednog dana, to bude ~ak i xedaj-ma~.
Dr Aleksandar MUTAVXI]
35
GR^KI TENDER ZA NABAVKU OKLOPNIH BORBENIH SREDSTAVA
TENKOVSKI IZAZOV
Postoji vi{e na~ina da se
do|e do podataka o efikasnosti
nekog borbenog sredstva.
Jedan od wih je tender. Tender
na kome su nedavno konkurisali
gotovo svi proizvo|a~i
najsavremenijih tenkova danas
bio je gr~ki. U odnosu na druge
sa kojih se saznalo vrlo malo
({vedski, {vajcarski, turski),
iz gr~kog su u javnost
procurile mnoge dragocene
informacije koje daju sasvim
drugi uvid u odlike nekih
od najsavremenijih tenkova.
36
ada se analizira efikasnosti nekog
borbenog sredstva, na primer tenka,
K naj~e{}e se koriste podaci iz litera-
ture ili dobijeni od proizvo|a~a. Te
analize nisu uvek u potpunosti ta~ne,
jer se prednosti i mane pojedinih re{ewa
mogu otkriti samo u praksi.
Postoje tri na~ina da se do|e do ta-
kvih podataka. Prvi i naj~e{}i je na osnovu
ratnih iskustava, mada se ~esto de{ava da
svaka strana isti~e prednosti svojih vozila.
Drugi na~in je saznawe prakti~nih iskusta-
va iz operativne upotrebe pojedinih armija
koje imaju u upotrebi dva ili vi{e genera-
cijski pribli`no uporediva tenka. Me|utim,
broj tih zemaqa je relativno mali, a jo{ je
mawi broj onih koje su voqne da podele svo-
ja iskustva sa drugima. Uz to, ovaj na~in pri-
bavqawa informacija nije najpogodniji iz
prostog razloga u mirnodopskim uslovima
ne mogu se u potpunosti sagledati borbene
karakteristike jednog tenka.
Tre}i na~in prikupqawe informacija
su tenderi za nabavku tenkova za pojedine
zemqe, ali su takve informacije ~esto {tu-
re, a odabrano vozilo ~esto se ne mo`e
smatrati za tehni~ki najboqe, iz prostog
razloga {to odabir nije rezultat wegove
apsolutne tehni~ke superiornosti ve} zado-
voqavawa odre|enih, specifi~nih potreba
korisnika, finansijskih pogodnosti ili
uslova kupovine koje pojedini proizvo|a~i
nude. I naravno, ~est politi~ki uticaj je od
kqu~nog zna~aja.
ELu gr~koj
Leopard 2H oj {ari
maskirn
Setimo se samo tendera koji je raspi-
sala Ju`na Koreja za nabavku vi{enamen-
skih borbenih aviona kada je ~ak i {tampa
objavila podatke o superiornosti francu-
skog Rafale nad ameri~kim F-15K, ali je zbog
politi~kog pritiska odabran upravo ame-
ri~ki avion.
KREM PONUDE
Tender na kome su nedavno konkurisa-
li gotovo svi proizvo|a~i najsavremenijih
tenkova danas bio je gr~ki. U odnosu na dru-
ge sa kojih se saznalo vrlo malo ({vedski,
{vajcarski, turski), iz gr~kog je u javnost
procurilo nesrazmerno mnogo dragocenih
informacija, koje svakako vredi pogledati,
jer daju sasvim drugi uvid u karakteristike
nekih od najsavremenijih tenkova danas.
Kada je pre deset godina raspisan gr~ki
tender postavqeni su vrlo o{tri zahtevi po-
sebno za sve tri komponente tzv. tenkovskog
trougla: vatrena mo}, pokretqivost i oklopna
za{tita. Prve dve karakteristike dokaziva-
le su se na brojnim poligonskim ispitivawi-
ma, dok su podaci o za{titi dobijani od pro-
izvo|a~a. Naknadno, nakon {to je odabran
pobednik, za{tita bi se ispitivala na poli-
gonskim ga|awima i eventualne zamerke ko-
rigovale bi se tokom proizvodwe.
Grci su, veoma mudro, zahtevali da se
nakon odre|enog broja proizvedenih pri-
meraka u mati~nim fabrikama ili nabavke
odre|enog broja kori{}enih tenkova pro-
izvodwa nastavi u gr~kim pogonima, gde bi
15. maj 2008.

UPOREDNI TESTOVI
Za svaki testirani tenk odre|ene su
dve posade: posada kompanije, koja je
projektovala i proizvela tenk, i gr~ka
posada, koja je pro{la tronedeqnu obu-
ku. Zanimqivo je da su u mnogim slu~aje-
vima gr~ke posade postigle boqe rezul-
tate od posada kompanija! Prema dostup-
nim podacima, testovi pokretqivosti
podrazumevali su ispitivawe neprekid-
ne vo`we od ~ak 1.000 km, naravno uz
popunu gorivom, i test savladavawa str-
me rampe koja se nalazila pod odre|e-
nim uglom u odnosu na tlo. Ispit vatrene
mo}i podrazumevao je ga|awe ciqeva u
pokretu na razli~itim daqinama, izme-
|u ostalog i na daqini od tri i vi{e ki-
lometara, u uslovima jakog vetra i zadi-
mqavawa. Sve vreme je pra}ena pouzda-
nost vozila, ergonomija i dr. Kona~no,
tra`eno je i mi{qewe gr~kih posada.
se zaposlila doma}a radna snaga i, narav-
no, stekla znawa i podigao tehnolo{ki ni-
vo doma}e industrije.
Na tenderu su u~estvovali gotovo svi
najpoznatiji tenkovi u to doba, a i danas:
nema~ka kompanija Krauss Maffei Wegmann
ponudila je leopard 2A5, ameri~ki General
Dynamics Land Systems Division (GDLS) M1A2
abrams, francuski GIAT Industries leklerk,
britanski Vickers Defence Systems ~elinxer
2E, ruski Omsktransma{ T-80U (poboq{a-
ni model iz 1989. godine) i kona~no, ukra-
jinski Morozov (HKBM) T-84. Zanimqivo je
da posledwa dva tenka predstavqaju usavr-
{ene varijante istog vozila, sovjetskog T-
80, kod koga je osnovna razlika u pogonu
T-80U koristi izvornu gasnu turbinu, dok T-
84 ima turbo-dizel motor specifi~ne kon-
figuracije (tipi~no ukrajinsko re{ewe, po-
stoji na sovjetskom T-80UD). ^ini se da u
ovom dru{tvu fali samo ruski T-90 i
izraelski merkava 4, pa da ponuda od pre
desetak godina odgovara skupu najefikasni-
jih tenkova u ovom trenutku (uz jo{ usavr{e-
nije varijante nekih ponu|enih modela).
OSNOVNE ODLIKE KONKURENTSKIH VOZILA
T-80U
posada 3 3
borbena masa (t) 46
snaga motora (kW/KS) 919/1250
specifi~na snaga (kW/t) 20
maksimalna brzina (km/~) 70
kalibar osnovnog naoru- 125 mm (45)
`awa (borbeni komplet)
cena (mil. dolara) 2 -
Prema takti~ko-tehni~kim karakteri-
stikama, sva vozila imaju sli~ne parametre
pokretqivosti i vatrene mo}i. A osnovna je
razlika {to su ruski i ukrajinski tenk ima-
li znatno mawu masu od ostalih, zahvaquju-
}i mawoj oklopqenoj zapremini. Francuski
leklerk je negde izme|u, i koncepcijski je,
prema mi{qewu mnogih stru~waka, najsa-
vremeniji, i sigurno je bio najnoviji od svih.
Leopard, abrams i ~elinxer su najte`i i svi
imaju pribli`no istu masu ve}u od 60 tona.
Odre|ene performanse se, s druge
strane, posti`u na razli~ite na~ine: svi
osim abramsa i T-80U, koji koriste gasne
turbine, imaju turbo-dizel motore, dok se
vatrena mo} obezbe|uje glavnim topom 120
mm (zapadni) ili 125 mm (isto~ni tenkovi).
Tako|e, razli~ita su i vi|ewa problema
hrawewa topa, gde isto~ni tenkovi i le-
klerk imaju automatske puwa~e (T-80U i T-84
za dvodelnu municiju ispod kupole, kapaci-
teta 28 metaka, a leklerk 22 metka u ni{i
kupole), dok ostali zapadni tenkovi imaju
ru~no puwewe i stoga jednog ~lana posade
vi{e, {to i jeste osnovni razlog ve}e oklo-
pqene zapremine i mase.
Sistemi za upravqawe vatrom (SUV)
kod svih tenkova su na papiru uporedivi i
koriste termalne kamere (osim na T-80U, gde
T-84 ^elinxer 2E Leklerk
4 3
48 62,5 55
895/1200 1103/1500 1103/1500
18,6 17,6 20
70 59 (72) >70
125 mm (45) 120 mm (50) 120 mm (40)
5 8,5
je kori{}en ni{anxijin ni{an sa poja~iva-
~em svetla buran-PA ovaj ure|aj se na ki-
parskim T-80U/UK pokazao daleko slabijim
od francuskog ni{ana u okviru SUV-a CO-
TAC M581 sa televizijom niskog osvetqaja
sa tenka AMX-30B2 iz 1983), laserski da-
qinomer, balisti~ki kompjuter i stabiliza-
ciju topa u obe ravni, tj. mogu}nost ga|awa u
pokretu. Sve u svemu, svako vozilo razvije-
no je u odnosu na specifi~ne potrebe mati~-
nih zemaqa. A osnovno pitawe je bilo Ko-
je vozilo najboqe odgovara Gr~koj?
FAVORITI
Ruski T-80U, koji je ina~e vrlo cewen
tenk u zapadnim krugovima i zvezda hlad-
nog rata, a smatrali su ga i za favorita na
po~etku testova, plasirao se posledwi. Taj
tenk je u prvi mah odu{evio pogonom jer je
bio jedini koji je zavr{io mar{ od 1.000
km bez ijednog kvara ili potrebe da se zau-
stavi zbog odr`avawa i sli~no. Tokom pe-
wawa na rampu, tenk je ve} nakon metar i
po zastao, ali se nakon toga uspe{no po-
peo. Me|utim, tokom kasnijih testova, do-
{lo je do kvara na gasnoj turbini, {to se
pokazalo kao velik problem, tako da ~ak ni
mehani~ari nisu uspeli da ga otklone.
Francuzi su re{ili da Grcima ponude
varijantu Leclerc Tropicalize posebno
opremqenu za vi{e ambijentalne temperature
M1A2 Abrams Leopard 2HEL
4 4
63 62,5
1103/1500 1103/1500
17,5 17,6
67,6 70
120 mm (40) 120 mm (42)
4,3 (1995. g.) >4 (2A6)
37
 Problema sa gasnim turbinama bi-
lo je i na kiparskim T-80U/UK, gde je do-
lazilo do curewa goriva, tako da kvar nisu
uspevali da otklone ni kiparski ni ruski
mehani~ari, ~ak ni kada je motor rastavqen
tri puta. Bilo je kasnijih problema i sa
transmisijom, detektorima laserskog ozra-
~ewa, koji nisu reagovali nakon {to su dru-
gi tenkovi merili daqinu do T-80U, tro{e-
wem gusenica, i dr.
I rezultati ga|awa su bili prili~no
lo{i, ali se delimi~no obja{wavaju kori-
{}ewem ve`bovne municije 3P55, koja bali-
sti~ki odgovara municiji BM-15 i mnogi sma-
traju da je taj tip municije na nekim od zada-
tih udaqenosti u najmawu ruku nedovoqno
precizan. S druge strane, ~udi iz kog razlo-
ga Rusi nisu ponudili savremeniju varijantu
T-80UM sa termalnim ni{anom buran-P, R
ili agava-2, koja se pojavila 1993, ili naj-
noviji T-90, derivat dobro poznatog T-72BM.
Oba vozila su na drugim mestima nu|ena sa
opcionim francuskim Thales Catherine-E ter-
malnim ni{anom, u slu~aju da kupac nema po-
verewa u ruske ni{ane taj slu~aj je zabele-
`en u Indiji, koja je nabavila 310 T-90 (120
uvezeno, 190 sklopqeno u Indiji).
Uprkos `estokim najavama da je re~ o
velikom favoritu, ukrajinski T-84 plasi-
rao se pretposledwi. Na svim testovima je
bilo mawih ili ve}ih problema. Tenk uop-
{te nije mogao da zavr{i mar{ od 1.000
kilometara zahvaquju}i veoma nepouzdanom
motoru 6TD-2 od 895 kW (1.200 KS), koji
vodi poreklo od motora 5TD sa tenka T-64,
gde su se jo{ pre vi{e decenija pokazale
mawkavosti te konstrukcije i pouzdanost
ovog tenka je uvek bila na ni`em nivou od
na primer T-72, iako je bio daleko skupqi.
Uprkos poboq{awima, izgleda da do gr~kog
tendera nisu otkloweni svi nedostaci.
Rampa tako|e nije savladana, a uz to su re-
zultati ga|awa, kao i kod ruskog tenka, raz-
o~arali i iznosili su svega 47 odsto.
BALISTI^KI PROZOR
Prema propozicijama ugovora, Grci su imali pravo da jednu od proizvedenih ku-
pola izlo`e poligonskim ga|awima radi potvr|ivawa vrednosti oklopne za{tite. Po-
kazalo se da je od 30 ispaqenih potkalibarnih projektila 120 mm nepoznatog tipa, ~e-
oni oklop kupole tenka leopard 2HEL zaustavio sve osim dva, koja su ostvarila deli-
mi~an proboj. Oba hica pogodila su u ili neposredno pored ni{anxijine ni{anske
sprave, koja je, ina~e, u odnosu na verziju A4 podignuta na blago zako{enu gorwu oklop-
nu plo~u kupole, kako bi se oslobodio prostor za dodatni oklop klinastog oblika. Hi-
ci su se verovatno smestili ispod debelog dodatnog oklopa krova.
Iako je po mnogima ovo odli~an rezultat, gr~ka javnost je bila veoma razo~arana.
Prema re~ima nema~kih zvani~nika, taj tzv. balisti~ki prozor, odnosno slabu ta~ku u
za{titi tenka je relativno lako re{iti i preduzete su mere za otklawawe tog nedo-
statka, ako se uop{te mo`e govoriti o nedostatku, jer bi nakon ~ak 30 ispaqenih pro-
jektila morala biti pona|ena neka slaba ta~ka ako ne, ona bi se jednostavno stvo-
rila. Naime, veoma je te{ko projektovati oklopnu za{titu bez ikakvih balisti~kih
prozora, koja bi pru`ala jednako sna`nu za{titu u celoj predwoj projekciji vozila i
ona je prisutna na apsolutno svim tenkovima.
Sve vreme testirawa, uo~eni su mno- POBEDNIK
gobrojni sitni problemi, kao {to je otka-
^elinxer 2E je posebno razvijena va-
zivawe lansera dimnih kutija. Kasnije su,
rijanta namewena Gr~koj i, za razliku od
na turskom tenderu, Ukrajinci tvrdili da je
izvorne britanske, ima ugra|en nema~ki
T-84 pokazao visoku pouzdanost (kona~ni
pogonski blok Europowerpack (MTU MB-
rezultati tendera se jo{ ne znaju, ovde su
883, snage 1.103 kW (1.500 KS) i transmi-
naro~ito agresivni Francuzi, koji nude
sija Renk HSWL-296TM), krovni te{ki mi-
projekat potpuno novog tenka koji bi se
traqez 12,7 mm... Tenk je uspe{no zavr{io
proizvodio u Turskoj).
mar{ od 1.000 km, ali su bile potrebne
Poznata je anegdota gde je na turskom
brojne zamene filtera za vazduh. Rampa
tenderu jedan test podrazumevao da tenk
nije savladana, a rezultati ga|awa bili
pri savladavawu vodene prepreke ugasi
su tek ne{to boqi od ruskih i ukrajinskih
motor i posle toga ga ponovo upali i na-
tenkova. Taj tenk ima daleko efikasniji
stavi, {to su ameri~ki tenkisti sa abram-
ni{anski sistem od prethodnika i koristi
som odbili da urade.
francuski ni{anxijin termalni ni{an
Najve}i poklonici ukrajinskih ten-
SAGEM SAVAN-15, tako da su relativno
kova i pogona su Pakistanci, koji su naba-
lo{i rezultati ga|awa izazvali istragu u
vili 320 primeraka T-84, a osim toga, na
Velikoj Britaniji.
pakistansko-kineskom tenku Al kalid, ko-
Pokazalo se da je SUV funkcionisao
riste istu pogonsku grupu. Ovo mo`e zna~i-
bez gre{ke, ali da je municija, preuzeta iz
ti samo dve stvari: ili su Ukrajinci kona~-
britanskih rezervi, vrlo problemati~na.
no re{ili ili bar delimi~no re{ili pro-
Kao posledica toga, kompletna serija je po-
bleme vezane za motore 6TD, ili su Paki-
vu~ena iz britanskih rezervi, ali je uprkos
stanci odlu~ili da za`mure radi sni`a-
veoma visokoj pouzdanosti koju je ~elinxer
vawa tro{kova nabavke.
2E pokazao, tenk bio vrlo razli~it od onog
^elinxer 2E je posebno na {ta su gr~ki tenkisti navikli i pobeda je
razvijena varijanta namewena Gr~oj izmakla. Jo{ jedan problem vezan za ovaj
tenk je wegov top koji, iako prema perfor-
mansama na nivou bilo kog drugog, nije stan-
dardizovan prema Natou i jedini koristi
o`lebqenu cev.
Pre nekoliko godina objavqeno je da
}e ~ak i Britanci od ovog topa odustati i
da }e svoje tenkove opremiti izvorno ne-
ma~kim topom 120 mm L55, ugra|enim na naj-
novijoj verziji tenka leopard 2A6.
Leklerk je stigao direktno iz Abu Da-
bija (Ujediweni Arapski Emirati poru~ili
su 436 komada). Francuzi su re{ili da Gr-
cima ponude varijantu Leclerc Tropicalize po-
sebno opremqenu za vi{e ambijentalne tem-
perature sa pogonskim blokom kao i kod ~e-
linxera 2E. Proceweno je da je ta varijanta
pogodnija za gr~ke klimatske uslove od izvor-
ne francuske sa doma}im motorom Hyperbar,
iste snage. Rezultati mar{a i savladavawa
rampe nisu objavqeni, ali se pretpostavqa
da su bili povoqniji od prethodnog vozila,
jer se i ~elinxer 2E pokazao prili~no do-
bro, a leklerk je oko 7-8 t lak{i.
Oba tenka su odu{evila najni`om po-
tro{wom goriva, {to je i razumqivo s ob-
zirom na najsavremeniju pogonsku grupu. Re-
zultati ga|awa su bili znatno boqi, sa 65
odsto pogodaka, me|utim, mnogobrojne nove
tehnologije u odre|enoj meri snizile su pou-
zdanost vozila kao celine, tako da je ovaj
tenk zavr{io kao tre}i, pri ~emu mu je za
dlaku izmaklo drugo mesto.
Drugo mesto je zauzeo M1A2 abrams. Taj
tenk, poznat iz vi{e ratova, dugo vremena je
imao ~elnu poziciju. Abrams je jedini tenk,
pored ruskog T-80U, koji je zavr{io mar{ od
1.000 km bez ijednog problema, ali je nepo-
sredno nakon toga bilo odre|enih smetwi
vezanih za transmisiju. Kada je re~ o rampi,
u prvom poku{aju nije pro{ao, ali je u dru-
gom, malo `ivqem gotovo preleteo rampu. 2HEL (Hellenic gr~ki).
Rezultati ga|awa nisu poznati, ali se tvrdi
da su boqi od prethodnih vozila, ~ak i od su-
permodernog leklerka. Sve u svemu, ukupan
utisak je, uz izuzetnu pouzdanost, bio izvan-
redan. Jedino ga je kvarila visoka potro{we
goriva, koja je uz ruski T-80U, tako|e opre-
mqen gasnom turbinom, bila najve}a od svih
testiranih vozila.
I kona~no, pobednik gr~kog tendera je
nema~ki leopard 2. Desilo se jo{ jednom ono
{to je bilo i na {vedskom, {vajcarskom,
danskom, {panskom i drugim evropskim ten-
derima, gde je redovno pobe|ivao ameri~kog
takmaca. Jednostavno, leopard 2 je redovno
obavqao sve {to i abrams, ali uz jo{ ve}u
pouzdanost u pojedinim uslovima i uz mawu
potro{wu goriva. Iako je bilo nekih mawih
problema vezanih za mar{ i rampu, izgleda
da su kona~nu presudu dali izuzetno visok
procenat pogo|enih ciqeva (oko 80 odsto) i
kona~no, sami gr~ki tenkisti koji su godina-
ma u svom arsenalu najvi{e cenili nema~ke
tenkove leopard 1, tako da je razumqivo
zbog ~ega im je leopard 2 najboqe le`ao.
ISPORUKA
Prema ugovoru, Nema~ka }e isporu~i-
vati ne samo novoproizvedene tenkove, ve}
i kori{}ene leoparde 1A5 i leoparde 2A4.
Leopard 1A5 je modernizacija tenka leo-
pard 1, sa novim SUV-om, i kupovina ove va-
rijante i te kako ima smisla, jer je cena vr-
lo povoqna, a i varijante ovog tenka se ve}
nalaze u sastavu oru`anih snaga Gr~ke sa
odli~nom reputacijom. I, kona~no, prelazak
sa leopard 1A3/4 na le- Drugoplasirani abrams M1A2
opard 1A5 bi}e lak{i jedini je tenk, pored ruskog T-80U,
nego direktno na leo- koji je zavr{io mar{ od 1.000 km
pard 2, jer leopard 1A5 bez ijednog problema
koristi veoma sli~an
SUV kao varijanta 2A4.
Iako je re~ o starijoj
verziji iz 1985, leopard
2A4 je i daqe respekta-
bilno vozilo nedavno
su ga nabavile Poqska
(128 komada), Finska
(124), ^ile (118), Singa-
pur (66 i rezervnih 30) i
Turska (298). Ina~e, A4
je najvi{e proizvo|ena
varijanta iz ove poznate
familije tenkova. Gr~- Ruski T-80U, vrlo cewen tenk u zapadnim krugovima,
ka }e dobiti ukupno 150 smatran je za favorita na po~etku testova
leopard 1A5 i 183 le-
opard 2A4 iz nema~kih
rezervi.
Pored varijante
A4, Gr~ka }e, naravno,
dobiti i ne{to modifi-
kovana vozila A6, odno-
sno modifikaciju demon-
stratora A6EX, koja }e
imati oznake leopard
Sto sedamdesetih najsa-
vremenijih tenkova tre-
balo bi da se isporu~i Uprkos `estokim najavama
izme|u 2006. i 2009. go- da je re~ o velikom favoritu,
dine. Prva vozila su sti- ukrajinski T-84 plasirao se
gla u martu 2006. godine. pretposledwi
Prema ugovoru, prvih 30
vozila sklopqeno je u po-
gonu Krauss Maffei Weg-
mann u Minhenu, dok }e
ostatak biti sklapan u
saradwi gr~kih kompani-
ja ELBO i METKA. Ina~e,
ELBO proizvodi civilne
i vojne autobuse, a i
borbena vozila pe{adi-
RANG LISTA
Prema objavqenim podacima, pro- je Leonidas-2 za gr~ke oru`ane snage. Tako|e
centualno, konkurentski tenkovi su od je va`no da pojedine delove tenka leopard
mogu}ih 100 odsto, osvojili: leopard 2HEL proizvodi velik broj kooperanata u
2A5 78,65 odsto, M1A2 abrams 72,21 samoj Gr~koj.
odsto, leklerk 72,03 odsto, ~elinxer 2E Sigurno je da su Grci dobili jedan od
69,19 odsto, dok ocene pretposledweg T- trenutno najsavremenijih tenkova u svetu. Po-
84 i posledweg T-80U nisu date. Me|utim, red izvanredne vatrene mo}i koja se zasniva
iako je pobedu odnela varijanta leopard na topu 120 mm sa cevi du`ine 55 kalibara,
2A5, aktuelna u vreme kada su vr{ena te- vrhunske potkalibarne municije DM63 i vi-
stirawa, odluka je doneta tek 2002, kada soke pokretqivosti pre svega brzine i ubr-
je ve} godinu dana aktuelna varijanta bi- zawa, zapawuje apsolutno najkompletnija
la leopard 2A6, sa du`im topom (55 ume-
oklopna za{tita, koja kombinuje mo`da naj-
sto 44 kalibra), dodatnim pomo}nim mo- boqu ~eonu za{titu me|u svim tenkovima u
torom, poboq{anom protivminskom za- operativnoj upotrebi i apsolutno najboqu
{titom i klima-ure|ajem, tako da je upra-
krovnu i protivminsku za{titu.
vo A6 postala meta Grka. Sebastian BALO[
39
J A P A N S K I
KA VASA KI SA KRI LI
Prem da je Ka va sa ki
uglav nom po znat kao
pro iz vo |a~ mo to ci ka la,
u we go vom pro iz vod nom
asor ti ma nu na la ze se i
avi o ni. Je dan od wih je i
T-4, osnov ni mla zni
{kol ski avi o na ja pan skog
va zdu ho plov stva.
Na stao je po uzo ru na
po je di ne evrop ske mo de le,
ali ih je po od re |e nim
oso bi na ma nad ma {io.
40
M L A Z N I [ K O L S K I
aralelno sa po~etkom posleratnog
obnavqawa vojnog vazduhoplovstva,
P Japanci su se upustili u projekte pr-
vih mlaznih {kolskih aviona. Tako je
ve} krajem pedesetih godina pro{log
veka nastao avion fuxi T-1, namewen pre-
laznoj leta~koj obuci. Letelica je pa`wu
privla~ila svojom spoqnom sli~no{}u sa
lovcem F-86 sejbr, koji je Japan koristio u
velikom broju. U skladu sa trendovima koji
su tada vladali, slede}i korak u projekto-
vawu {kolskih aviona bio je supersoni~ni
micubi{i T-2, koji je poleteo 1971. Name-
na tog aviona bila je adekvatna priprema
budu}ih pilota za letewe na avionima F-
104 J starfajter i F-4EJ fantom, kojima su
Japanske samoodbrambene vazduhoplovne
snage (JASDF) tada primarno bile naoru-
`ane. Ujedno, T-2 je bio i prvi japanski
avion, sposoban da probije zvu~ni zid u ho-
rizontalnom letu. Pomalo neuobi~ajeno,
iz tog {kolskog aviona razvijena je nekoli-
ko godina kasnije i jednoseda borbena ver-
zija ozna~ena kao F-1, kojoj je nesumwivi
A V I O N T - 4
uzor bio francusko-britanski jaguar.
Avioni T-2 izba~eni su iz naoru`a-
wa pre dve godine, a F-1 je tako|e u fazi
penzionisawa. Ali, pravovremeno su im
pripremqene zamene. Lovci bombarderi
F-1 zamewuju se avionima F-2 (redizajni-
rani F-16 proizveden u japanskim fabri-
kama), dok su T-2 u potpunosti zameweni
{kolskim avionima tipa kavasaki T-4. Taj
posledwi avion, a i wegovi prethodnici,
koristi se samo u Japanu, zbog ~ega je re-
lativno nepoznat {irem krugu qubiteqa
vazduhoplovstva.
BOQI OD ORIGINALA
Pojedini izvori povezuju pojavu T-4 sa
uvo|ewem ameri~kog lova~kog aviona F-15
u naoru`awe japanskog vazduhoplovstva ko-
je je po~elo 1980. Takav vrhunski lova~ki
avion tra`io je i dobro pripremqene pi-
lote zbog ~ega je, izme|u ostalog, bio po-
treban i odgovaraju}i {kolski avion pri-
merenih performansi. Tako je septembra
15. maj 2008.
 PLAVI IMPULS
Zahvaquju}i nacionalnoj akro-grupi
Plavi impuls (Sengi Kenkyuhan), ja-
panska javnost mo`e ~esto da vidi avio-
ne T-4. Tim je do 1994. bio opremqen
avionima T-2 i nalazio se u formacij-
skom sastavu 21. skvadrona iz Macuhime.
Dolaskom T-4 formiran je novi, 11.
skvadron koji tako|e bazira u Macuhimi.
[est plavo-belih aviona opre-
mqeno je generatorom dimnog traga, a
dodatno su im oja~ani kabinski poklop-
ci zbog ve}e opasnosti od sudara sa
pticama. Ugra|en je i sistem upozore-
wa za pribli`avawe zemqi. Bez obzira
na to, par tih aviona jula 2000. do`i-
veo je udes kada su poginula tri pilota.
Zbog toga je akro-grupa sve do po~etka
2003. nastupala u ~etvorci umesto u
standardnoj {estorci. Uglavnom nastu-
pa u Japanu i to oko 25 puta godi{we. Kabinski prostor

koji bazira na aerodromu Hamamacu i 4. na ovom avionu pronalazimo niz tehnolo-

vinga iz Macuhime. Zajedno sa prototipo-
vima, proizvedeno je ukupno 212 aviona,
od kojih je posledwi isporu~en marta 2003.
godine.
Avion T-4 je dvomotorac klasi~ne kon-
cepcije, koja je ve} vi|ana na {kolskim
avionima te klase. Visoko postavqena
strelasta krila sa superkriti~nim aero-
profilom ukazuju da je konstruisan sa na-
merom postizawa dobrih osobina u tran-
ssoni~nim oblastima leta.
{kih sli~nosti sa na{im G-4, poput goriv-
ne instalacije ili hidrokomandi leta.
Izbaciva sedi{ta tipa UPCO SIIS-3
japanski su proizvod. Postavqena su u tan-
demu, pri ~emu je zadwe sedi{te izdignuto
za 27 cm, {to omogu}ava ugradwu i drugog
gorweg prikaziva~a (HUD) sa ni{anom.
Me|utim, iako su posledwi serijski pri-
merci isporu~eni 2003, nivo opremqeno-
sti kabine je, za~u|uju}e, ostao na nivou
osamdesetih godina. Osim pomenutih gor-

MA Konstrukcija letelice bazirana je na

1981. godine kompaniji Kavasa-
ki povereno projektovawe novog
{kolskog aviona na bazi ponu|e-
nog dizajna KA-851. Prvi od ~e-
tiri prototipa aviona, uskoro
ozna~enog kao T-4, poleteo je 29.
jula 1985, nakon ~ega su usledi-
la trogodi{wa letna ispitiva-
wa, a potom i isporuka serijskih
primeraka.
Premda avion nosi Kavasa-
kijev prefiks (koji je na na{im
prostorima poznat po odli~nim
motociklima), on je zajedni~ki
proizvod vi{e japanskih firmi.
Tako Kavasaki, kao glavni ugova-
ra~, ima 40 odsto udela u proiz-
vodwi, dok ostatak ravnopravno
dele Micubi{i i Fuxi.
Danas, T-4 je standardni
prelazni {kolski avion japan-
skog vazduhoplovstva. Ve}ina le-
telica tog tipa svrstana je u
{kolskim skvadronima 1. vinga
legurama aluminijuma, uz mawu primenu
kompozita, i to mahom na komandnim povr-
{inama. Niz primewenih re{ewa karakte-
wih prikaziva~a (HUD) sa ni{anom, u ka-
bini je instalirana klasi~na analogna in-
strumentacija.
Komunikacijska i navigacijska opre-
risti~an je za taj period, pa na taj na~in ma su standardni: VHF/UHF radio stanica,
AHRS, TACAN i VOR/ILS. Kao
sredstva objektivne kontrole u
TAKTI^KO TEHNI^KE KARAKTERISTIKE
obuci ugra|eni su video rikor-
Pogonska grupa: 2 turboventilatorska motora tipa der i rikorder letnih podataka.
I{ikavajima-Harima F3-IHI-30 snage 16.28 kN svaki Pogonsku grupu aviona T-4
Dimenzije: ~ine dva turboventilatorska mo-
Du`ina 13,00 m tora tipa i{ikavajima-harima
Visina 4,60 m F3-IHI-30 snage 16,28 kN svaki.
Razmah krila 9,94 m Po odnosu potisak/masa, veoma
Povr{ina krila 21,00 m2 bitnom za postizawe dobrih let-
nih osobina, taj avion odska~e
Mase:
od svojih direktnih konkurenata,
Masa praznog 3.790 kg
Maks. poletna masa. 7.500 kg pa i od francusko-nema~kog al-
fa-xeta, koji je bio konstruktiv-
Unutra{we gorivo 2.241 l
ni uzor japanskim in`ewerima.
Performanse: [turi izve{taji u stranoj {tam-
Maks. brzina horiz. leta na H=0 1.038 km/~ pi govore da se u praksi taj avi-
Brzina prevla~ewa sa sletnom konfiguracijom 167 km/~ on pokazao kao veoma okretan i
Prakti~ni plafon leta 15.420 m pogodan za uve`bavawe osnovnih
Dolet sa unutra{wim gorivom 1.297 km lova~kih manevara, zahvaquju}i
Dozvoqena G-preoptere}ewa +7,33/-3 vi{ku snage i visokim podzvu~-
Du`ina poletawa 655 m nim brzinama leta.
Du`ina sletawa 704 m Ono {to je jo{ bitnije jeste
Maks. brzina uzdizawa 51 m/s nizak nivo udesa u obuci i veli-

41

ki procenat ispravnosti aviona tog tipa.
Tako|e, nisu zanemarivi i znatno ni`i eks-
ploatacioni tro{kovi u odnosu na T-2 ~ija
je jedina prakti~na prednost eventualno
bila ve}a brzina horizontalnog leta.
Osim za obuku, T-4 koriste se i kao
avioni za vezu, trena`u pilota van sasta-
va, zbog ~ega se u ve}ini japanskih borbe-
nih jedinica nalazi po nekoliko letelica
tog tipa. Za razliku od {kolskih letelica
koje su ofarbane u sveobuhvatnu sivu {emu
sa naranxastim zavr{ecima krila i repa,
avioni iz borbenih jedinica ~esto se far-
NOVA VERZIJA GRIPENA
Dvadeset tre}eg aprila ove godine, u
{vedskom gradu Linkopingu, predstavqen je
tehnolo{ki demonstrator posledwe genera-
cije vi{enamenskog borbenog aviona JAS-39
gripen. Novi gripen videlo je vi{e od 700
zvanica iz sveta politike, vazduhoplovne in-
dustrije i medija. Prikazani gripen razvijen
je u okviru Gripen Demonstrator programa i
predstavqa osnovu za definisawe i reali-
zaciju narednih varijanti aviona JAS-39.
U wemu je objediwen niz naprednih teh-
nolo{kih re{ewa, ~ime se otvara nova era
u evoluciji tog aviona. Ugradwom novog mo-
tora F414G, koji je u odnosu na postoje}i
42
baju u {eme standardnih borbenih leteli-
ca iz tih jedinica.
O^E KI VA NA MO DER NI ZA CI JA
Ovaj avion nije naoru`an, iako po
svojim osobinama predstavqa solidnu
platformu za borbenu obuku sa pravim
ubojnim sredstvima. [tavi{e, avioni te
klase su u mnogim vazduhoplovstvima bili
zadu`eni za izvo|ewe zadataka bliske va-
zduhoplovne podr{ke. Primera radi, ne-
ma~ki alfa-xet iskqu~ivo je upotrebqavan
kao laki juri{nik.
Rm-12 (F404) ja~i za 25 odsto, omogu}eno je
pove}awe maksimalne poletne mase (16.000
naspram 14.000 kg), te koli~ine ubojnog te-
reta, uz postizawe vi{eg nivoa performan-
si. Taj motor tako|e pru`a mogu}nost za in-
tegraciju ure|aja za vektorisawe potiska.
Repozicionirawem stajnog trapa iz trupa u
Ispod svakog krila nalazi se po jedna
podvesna ta~ka na kojoj se umesto naoru`a-
wa ka~e dopunski gorivni rezervoari za-
premine 454 litara. Podtrupni nosa~ mo-
`e da nosi kontejner za vu~u meta ili kon-
tejner sa namenskom opremom za elektron-
sko ratovawe. Avion T-4 je specifi~an i po
tome {to u trupu ima prtqa`nik za pre-
voz mawih tereta ili li~nih stvari posade
tokom preleta.
Imaju}i u vidu da dobar deo flote
aviona T-4 raspola`e velikim upotrebnim
resursima, logi~no je o~ekivati skoru mo-
dernizaciju. Razlog vi{e je namera Japana
da u bliskoj budu}nosti nabavi ili projek-
tuje borbeni avion pete generacije. Kako
ameri~ki kongres i daqe odbija prodaju
aviona F/A-22A raptor Japanu, ministar-
stvo odbrane poverilo je Micubi{iju raz-
voj tehnolo{kog demonstratora ATD-X {in-
{in koji pripada petoj generaciji borbe-
nih aviona. U svakom slu~aju modernizacija
T-4, kao osnovnog japanskog mlaznog {kol-
skog aviona, neizbe`na je, a u okviru we
avion }e, pre svega, dobiti savremeniji
izgled kabinskog prostora.
Mr Slavi{a VLA^I]
Foto
Gripen International
profilisane prostore na spoju krilo-trup
omogu}en je sme{taj dodatne koli~inu unu-
tra{weg goriva (pove}awe od 38 odsto), a i
pove}awe doleta. Avionika nove verzije
oboga}ena je radarom AESA tehnologije, ja-
~im letnim ra~unarom, unapre|enim data-
linkom i efikasnijim sistemom za elektron-
sku borbu. Broj podvesnih ta~aka naoru`a-
wa uve}an je sa osam na 10.
Sa primewenim re{ewima taj uspe{ni
avion bi}e jo{ efikasniji i konkurentniji na
svetskom tr`i{tu. Prema navodima proizvo-
|a~a, razvojni potencijal gripena omogu}ava
wegovo daqe usavr{avawe i rentabilnu upo-
trebu i nakon 2040. godine. S.V.
15. maj 2008.
 V I [ E C E V N
^ETVRT VEKA
U VRHU
Ia ko Ame ri kan ci od pe de se tih
go di na pro {log ve ka do sre di ne
se dam de se tih ni su mno go
po la ga li na vi {e cev ne lan se re
A artiqerije. Ta titula nesumwivo pri-
ra ke ta za va tre nu po dr {ku,
uspe si so vjet skih 9K51 grad
u mno go broj nim lo kal nim
ra to vi ma na te ra li su ih da
pro me ne mi {qe we. Po kre ta wem
ve li kog pro gra ma raz vo ja
stvo ren je si stem ko ji ih,
i po sle ~e tvrt ve ka upo tre be,
ne sum wi vo odr `a va na ~el noj
po zi ci ji u sve tu.
I L A N S E R R
merikanci se nikako ne mogu smatrati
rodona~elnicima kori{}ewa raketne
pada Sovjetima i Nemcima. Me|utim,
sjajne odlike raketnih sistema, kao {to
su ka}u{e BM-8 82 mm, BM-13 132 mm i Ne-
belwerfer 150 mm, nisu ostale neprime}ene.
Ubrzo su nastali sistemi M21 i M91, sa po
25 i 45 raketa 114 mm, a u jednom trenutku,
~ak su ih po~eli montirati i na tenkove M4
{erman (60 raketa 114 mm).
Posle rata razvoj je stao i dominaciju
je preuzela cevna artiqerija, dok su, na
primer, Sovjeti neprekidno dr`ali konti-
nuitet i razvili brojne sisteme najrazli-
~itijih odlika. Taj zastoj se pravdao ponaj-
pre velikim utro{kom municije i nepreci-
zno{}u, ali neki od saveznika
u Natou nisu delili to mi-
{qewe: Nemci su razvili
sistem LARS 110 mm, Itali-
jani FIROS 51 i 122 mm,
Francuzi RAP-14 i Rafale
140 i 145 mm, a [panci
Teruel 140 mm. Jedno-
stavno, nisu se mogle ig-
A K E T A M L R S
norisati zna~ajne prednosti ogromna va-
trena mo} u vrlo kratkom vremenu i mogu}-
nost prostornog dejstva.
Iskustava iz lokalnih ratova, poseb-
no na Bliskom istoku, naterala su i Ameri-
kance da preispitaju neke svoje odluke. Ko-
liko su se stvari promenile, svedo~i ~iwe-
nica da se danas savremeni vi{ecevni ra-
ketni artiqerijski sistemi smatraju jednim
od najrentabilnijih, ako ne i najrentabil-
nijim sredstvom za pru`awe vatrene podr-
{ke. U odnosu na cevnu artiqeriju imaju
znatno ve}u vatrenu mo}, a ako se porede sa
borbenim avionima i helikopterima, jefti-
niji su i sigurniji, jer se posada ne izla`e
tolikim rizicima. Donedavni nedostaci
oko nedovoqnog dometa i preciznosti pre-
vazi|eni su najnovijom generacijom raketa.
SOFISTICIRAN SISTEM
Po~etkom 1976. raspisan je konkurs za
jednostavan raketni sistem sa jeftinim ra-
ketama kojim bi se moglo rukovati kao muni-
cijom cevne artiqerije, sa namenom dejstva
protiv trupa, lakih vozila i opreme, siste-
ma PVO i komandnih centara. Na konkurs za
sistem, tada ve} poznat kao GSRS (General
Support Gocket System raketni sistem za
op{tu vatrenu podr{ku), prijavilo se ~ak
pet kompanija: Boeing, Emerson Electric, Mar-
tin Marietta, Northrop i Vought. Posle upored-
nih ispitivawa, u trci su ostali Boeing i
Vought, a u me|uvremenu su se za sistem za-
interesovale i armije Francuske, Nema~-
ke, Italije i Velike Britanije.
Neposredno nakon toga ne{to su izme-
wene propozicije konkursa, mora se re}i i
pod uticajem saveznika, tako da su kasnije
tra`eni sna`niji raketni motor, mogu}nost
da se ponesu tri vrste bojnih glava: kaset-
na, sa kombinovanim protivoklopnim/pro-
tivpe{adijskim bombicama ili protivo-
klopnim minama i navo|enom protivoklop-
nom submunicijom.
To je bio veliki zaokret u odnosu na
po~etni zahtev, jer su na taj na~in znatno po-
ve}ani kompleksnost, a i efikasnost i uni-
verzalnost sistema. Novoimenovani MLRS
(Multiple Launch Rocket System) postao je je-
dan od prvih vi{ecevnih raketnih sistema,
sa vrlo ozbiqnim protivoklopnim potenci-
jalom. Pore|ewa radi, kod sovjetskog uraga-
na, koji je u{ao u upotrebu 1975, iako je
imao odli~ne performanse i spektar bojnih
glava, Sovjeti su vi{e forsirali protivo-
klopne mine, a ne protivoklopne bombice
za direktno dejstvo. To je i bilo razumqivo,
jer Sovjeti nisu mogli ra~unati na masovne
koncentracije zapadnih tenkova i nastojali
su da obezbede efikasno zapre~avawe, dok
je Zapadnoj Evropi u to doba najve}a opa-
snost pretila od masovnog oklopnog udara
snaga Var{avskog ugovora iz Isto~ne Ne-
ma~ke.
Kona~no je, maja 1980, prihva}ena po-
nuda kompanije Vought. Prvi primerci MLRS
proizvedeni su 1983, a serijska proizvod-
wa zapo~ela je slede}e godine. Kako se ra-
dilo o ameri~kom programu sa inostranim
u~e{}em, tako je i raspore|ena proizvodwa.
Ameri~ka vozila su proizvo|ena u pogonima
kompanije Vought i FMC, francuska u Aero-
spatiale, nema~ka u Wegmann, britanska u
Hunting Engineering i italijanska u SNIA BPD
SpA. Kasnije su se u proizvodwu sopstvenih
vozila ukqu~ile i druge kompanije (Turska
EHY i MVKEK, Japan Nissan Motors). Pored
tih zemaqa, ameri~ke MLRS koristi i Bahre-
in, Danska, Gr~ka, Holandija, Izrael, Ju`na
Koreja, Norve{ka i Saudijska Arabija.
GUSENI^NO VOZILO
Za vozilo na kome se nalazio lanser,
zbog smawewa tro{kova odabrana je modi-
fikacija tada novog borbenog vozila pe{a-
dije (BVP) M2 Bradley. Re~ je o guseni~aru,
potpuno izmewene nadgradwe u odnosu na
BVP, sa oklopqenom kabinom za tri ~lana
posade na predwem delu i masivnim kutija-
stim oklopqenim lanserom na obrtnom po-
stoqu na zadwem delu vozila. Lanser, po-
red ukupno 12 raketa, ima na gorwem delu
konzole na izvla~ewe, sa ~ekrcima koji slu-
`e da se fabri~ki zatvoreni moduli sa dva
44
BRITANSKA VARIJANTA
Laki mobilni artiqerijski borbeni
raketni sistem LIMAWS(R) (u planu je i to-
povsko Gun, G), ili Lightweight Mobile Artil-
lery Weapon System (Rocket), britanski je pan-
dan HIMARS-u i koristi {asiju najnovije ge-
neracije vozila Supacat 600 britanske kom-
panije Insys. Jedan C-130 mo`e preneti ~ak
dva LIMAWS(R), jer im je masa smawena na
svega 8,8 t, a mo}i }e se transportovati i
ispod te{kih transportnih helikoptera Bo-
puta po {est fabri~ki upakovanih raketa
zamene novim. Time se neuporedivo br`e
popuwavaju sve rakete nakon ispaqivawa
nego na dotada{wim sistemima, koji su se
punili ru~no ili pomo}u dizalice, raketa
po raketa.
Umesto dva modula sa {est lakih rake-
ta pre~nika oko 9 in~a (227 mm), lanser mo-
`e da prihvati i dve te{ke rakete ATACMS
(Army Tactical Missile System armijski tak-
ti~ki raketni sistem), pre~nika 24 in~a
(610 mm). Ve}im raketama vi{estruko se po-
ve}ava domet i one raspola`u znatno ve}om
bojnom glavom nego lake rakete.
Borbena masa vozila, odnosno celo-
kupnog sistema M270, iznosi 25.191 kg, u
konfiguraciji sa raketama M26, a s obzirom
na to da su se u me|uvremenu pojavili i dru-
gi, savremeniji tipovi raketa mo`e i va-
rirati. Ukupna du`ina vozila je 6,972 m, {i-
rina 2,972 m i visina 2,617 m. Pogon je za-
snovan na turbo-dizel motoru Cummins VTA-
903, snage 500 KS, pri 2.400 o/min, tran-
smisija je hidromehani~ka General Electric
HMPT-500, {to obezbe|uje maksimalnu brzi-
nu na dobrom putu od 64 km/~. Zahvaquju}i
kapacitetu rezervoara od 617 litara, auto-
nomija, opet na dobrom putu, iznosi 483 km.
Prakti~no, kako je re~ o vozilu ekvivalent-
nom standardnim BVP-ovima iz ameri~ke ar-
Popuna {estocevnim modulima
preko izvla~e}e konzole
eing Vertol CH-46 Chinook. Me|utim, zbog
smawewa mase `rtvovano je mnogo toga: po-
gon vozila nije uobi~ajeni 6x6, ve} 6x4, a
lanser, koji mo`e da prihvati jedan kontej-
ner sa lakim raketama ili jednu te{ku
ATACMS, nema mogu}nost pokretawa po azi-
mutu, ve} samo po elevaciji.
Sistem za upravqawe vatrom je u pot-
punosti kompatibilan sa poboq{anim si-
stemima M270A1, a to obezbe|uje mogu}-
nost potpunog sadejstva.
mije, M270 je sposoban da prati tempo kre-
tawa mehanizovanih jedinica, {to va`i i za
mogu}nosti savladavawa te{kog terena.
Kada je re~ o mogu}nosti transporta
vazdu{nim putem, M270 se mo`e transpor-
tovati danas najaktuelnijim Boeing C-17 Glo-
bemaster III (tri M270) ili Lockheed C-5 Ga-
laxy ({est M270). Me|utim, taj sistem se zbog
prevelike mase i {irine ne mo`e prevesti
ne{to starijim transportnim avionima Loc-
kheed C-130 Hercules, tako da je razvijena
varijanta na kamionskoj to~ka{koj {asiji pod
nazivom HIMARS (High Mobility Artillery Rocket
System visokopokretni artiqerijski raket-
ni sistem).
U me|uvremenu je na sistemu MLRS
poboq{ano vi{e novih komponenti, tako da
je 2000. uveden M270A1. Ta poboq{awa su
usko povezana sa pro{irewem spektra ko-
ri{}enih raketa. ILMS (Improved Launcher
Mechanical System) predstavqa poboq{awe
mehani~kih komponenti sistema, ~ime je
ostvareno pove}awe brzine okretawa lan-
sera za 80 odsto i {est puta skra}ewe vre-
mena popune. IFCS (Improved Fire Control Sys-
tem) jeste poboq{awe sistema za upravqa-
we vatrom sa stanovi{ta hardvera i soft-
vera, kako bi se postigli jednostavnije odr-
`avawe i kori{}ewe, preciznost navo|ewa
raketa upotrebom savr{enijih meteorolo-
{kih senzora i sposobnost za jednostavniju ve stvoreni su uslovi za dodatno produ`e- m2. Zahvaquju}i sna`nijem raketnom moto-
integraciju budu}ih tipova raketa. we raketnog motora, tako da je domet dosti- ru, domet te rakete je 165 km. Prema poda-
gao vi{e od 70 km (po nekim podacima ~ak cima ameri~ke armije, 18 raketa ATACMS je
LAKE RAKETE 100 km). Na taj na~in je MLRS po dometu do- po efektu jednako dejstvu 792 artiqerijske
Prve rakete koje je MLRS koristio bile stigao smer~ sa standardnim raketama se- granate kalibra 155 mm. U operativnoj upo-
su M26, M27, M28, AT2, XM29 i XM135. rije 9M55 i pribli`io se poboq{anim ra- trebi je od 1990. godine.
M26 je imala kasetnu bojnu glavu, sa 644 ketama 9M528, za koje nema podataka da li Block IA, ili MGM-140B, varijanta je
probojno-par~adne bombice M77 DPICM su operativne, ali se nude za prodaju. Ta ra- sa smawenom bojnom glavom sa 275 bombi-
(Dual Purpose Improved Conventional Ammuni- keta je operativna od 2003. i u program su ca M74, ali joj je zahvaquju}i sistemu GPS
tion), mase po 217 g. Svaka je imala kumula- ukqu~ene i evropske saveznice Francuska, navo|ewa uveliko pove}ana preciznost, ta-
tivnu bojnu glavu probojnosti 76102 mm va- Velika Britanija, Nema~ka i Italija. ko da je efekat na ciqu zadr`an ili pove-
qanog homogenog pancirnog ~elika i oko we Po svemu sli~na je M30XM31, ali ima }an. Smawewem bojne glave ostavqen je
prefragmentisanu ko{uqicu za dejstvo pro- unitarnu probojnu bojnu glavu mase 81,6 ki- prostor za sna`niji raketni motor, ~ime se
tiv `ive sile sa ubojnim radijusom 10 meta- lograma, dometa do 70 km. Iako ima prefiks domet pove}ava na 300 km. Operativna je
ra. Domet te varijante bio je 32 km, {to je X u oznaci, {to zna~i da je eksperimentalno od 2003. godine.
sredstvo, upotrebqava se u Iraku jo{ od Block II, ili MGM-164A, ima bojnu gla-
bilo pribli`no sovjetskom 9K57 uraganu.
2005. godine. vu u kojoj se nalazi 13 inteligentnih projek-
Raketa M27 je bila ve`bovna, name-
tila BAT. Posti`e domet od 140 km, a navodi
wena za obuku u proceduri popune lansera,
VO\ENE GPS SISTEMOM se GPS sistemom. Me|utim, krajem 2003. iz-
a M28 sa inertnom bojnom glavom i dimnim
Drugu veliku grupu raketa koje mo`e da nenada je obustavqeno finansira-
markerom mesta pada. Raketu AT-2 razvila
we, tako da je ve} zapo~eta proiz-
je nema~ka kompanija Dynamit Nobel, ali su ispaquje vi{ecevni lanser raketa M270
predstavqaju one te{ke, pre~nika pribli- vodwa prekinuta.
je prihvatile sve zemqe iz tog programa. Block IIA, ili MGM-164B,
Inteligentnom submunicijom sa samo- `no 610 mm. Prema spoqa{wem izgledu, one
jeste varijanta sa {est inte-
navo|ewem na ciq, tipa SADARM (Sense and su vrlo bliske balisti~kom sistemu kratkog
ligentnih projektila IBAT,
Destroy Armor) bila je opremqena raketa dometa MGM-52 Lance, koji su i zamenile.
Block I, ili MGM-140A, ima kasetnu ili kako se tako|e naziva-
XM29, ali je program wenog razvoja zavr{en ju Viper Strike, poboq-
1995. zbog nedostatka finansijskih sredsta- bojnu glavu sa 950 bombica M74, namewenih
za dejstvo protiv neoklopqenih vozila i `i- {ana varijanta BAT.
va. Umesto toga, sredstva su preusmerena na
program inteligentne municije u bojnoj glavi, ve sile, sa ubojnim radijusom od 15 m. Bom-
te{kih raketa ATACMS, pove}anog dometa. bice se raspr{uju na povr{ini od 33.000
Nakon te serije bojnih glava pojavila
se nova generacija poboq{anih raketa Ispaqivawe
M26A1, M26A2 i M28A1. Rakete M26A1 i rakete M26
A2 imale su pove}anu preciznost, {to je na testirawima
omogu}ilo da se bojna glava sa 644 smawi 1982.
na 518 bombica poboq{anog tipa M85. Te
bombice su imale mawi procenat otkaza (je-
dan umesto ~etiri odsto), ~ime se ne samo
pove}ala vatrena mo}, ve} se i smawila ve-
rovatno}a da neka zaostane i pona{a se kao
mina. Na taj na~in bombice su sigurnije i za
sopstvene trupe koje prelaze preko ga|anih
podru~ja, a i za lokalno stanovni{tvo. Upr-
kos smawewu broja bombica, povr{ina efi-
kasnog dejstva je pove}ana za sedam odsto za-
hvaquju}i ravnomernijem razbacivawu.
Skra}ewem bojne glave ostavqeno je vi{e
mesta za raketni motor, a to je obezbedilo
pove}awe dometa na 45 do 50 km.
Raketa M26A2 bila je varijanta
M26A1, ali sa bombicama M77, a M28A1
varijanta M28, ali sa zatupastim nosnim
delom i smawenim dometom sa 32 na devet
kilometara. I, kona~no, posledwu genera-
ciju lakih raketa predstavqaju M30 i
XM31, ozna~ene i kao GMLRS (Guided MLRS
navo|eni MLRS).
Raketa M30 je dobijena razvojem od
M28A1, ali je korenito izmewena. Najve}a
novina je uvo|ewe sistema za navo|ewe GPS
i nosnog modula za manevrisawe sa krilci-
ma, tako da je kru`na gre{ka vi{estruko
smawena na neverovatnih 2 do 10 metara.
Bojna glava ima broj bombica smawen na
404, ali je zahvaquju}i pove}anoj precizno-
sti znatno efikasnija. Smawewem bojne gla-

Uporedni prikaz raketa ATACMS i kontejnera
za {est raketa 227 mm
IN TE LI GENT NA SUB MU NI CI JA
Brilliant Anti-armor Technoogy, skra-
}eno BAT, jedna je od najnovijih vrsta in-
teligentne submunicije ameri~ke armije.
BAT je IC i akusti~no navo|ena, nema po-
gonski sistem, ve} aerodinami~ne povr-
{ine na izvla~ewe i ima mogu}nost samo-
navo|ewa na pokretne i nepokretne ci-
qeve. Bojna glava BAT-a je tandem-kumula-
tivna, ~ime se obezbe|uje visoka verovat-
Block IVA, ili MGM-168, razvijena je na
bazi Block IA. Umesto kasetne, koristi uni-
tarnu probojnu bojnu glavu WDU-18B, mase
227 kg, preuzetu sa rakete vazduhzemqa
AGM-84E SLAM. Domet je 300 km, a prve su
uvedene u operativnu upotrebu 2003. godine.
U planu je uvo|ewe u upotrebu i verzi-
je sa unitarnom bojnom glavom velike pro-
bojnosti za dejstvo protiv duboko ukopanih
instalacija.
Sistema MLRS prvi put je vojno anga`o-
van u Iraku 1991. godine, tokom operacije
Pustiwska oluja. U toj operaciji kori{}eno
je 189 lansera, uglavnom ameri~kih, koji su
ukupno ispalili 9.660 lakih raketa. Iako
je na samom po~etku bilo nekih rezervi zbog
maweg dometa lakih raketa u odnosu na one
ira~kih vi{ecevnih lansera raketa (naba-
VERZIJA HIMARS
Kako se sistem MLRS nije mogao tran-
sportovati najbrojnijim avionima C-130
Hercules, problem je re{en razvojem olak-
{ane varijante na {asiji kamiona, sa for-
mulom pogona 6x6 i masom ispod 11 tona.
Iako je masa tog kamiona znatno mawa od
najve}e nosivosti aviona C-130 od 17 do
19 t, ~inilac ograni~ewa jesu dimenzije vo-
zila, prvenstveno visina od tri metra. Ume-
sto dva {estostruka lansera, HIMARS ima
samo jedan za lansirawe lakih raketa,
ili jednu te{ku raketu ATACMS. Spektar ra-
keta koje se mogu ispaqivati istovetan je
kao kod MLRS. Posada je tro~lana, ali je za-
hvaquju}i visokom stepenu automatizacije,
mogu}e da sistemom upravqaju samo dva ili
~ak jedan ~ovek.
Sistem za upravqawe vatrom je u pot-
punosti kompatibilan sa poboq{anim si-
stemima M270A1, a to obezbe|uje mogu}-
nost potpunog sadejstva.
46
no}a uni{tewa ciqa, s obzirom na to da
se dejstvuje na slabiji krovni oklop.
Ni BAT ni wena poboq{ana varijan-
ta Viper Strike nisu postale operativne na
raketama ATACMS, bez obzira na uspe{ne
testove. Umesto toga, BAT je uveden u nao-
ru`awe bespilotnih letelica MQ-5 Hun-
ter, a razmatra se wihova upotreba na
bespilotnim letelicama MP-1 Predator i
lete}im topovwa~ama AC-130U.
vqene u Brazilu, tipa Astros II, sa raketama
SS60, dometa do 60 km), efekti dejstva bili
su strahoviti potpuno su uni{teni gotovo
svi ga|ani ciqevi.
Najdrasti~niji primer jeste dejstvo
britanskih MLRS (12 sistema iz kojih je to-
kom ~itave operacije ispaqeno 2.500 rake-
ta), koji su jednom prilikom imali zadatak
da dejstvuju po ira~koj brigadi sa, na po~et-
ku, 80 artiqerijskih oru|a. Nakon vazdu-
{nih napada uni{teno je svega 20 oru|a, ali
ih je posle dejstva MLRS ostalo sedam. AT-
ACMS su tokom Pustiwske oluje tako|e vrlo
uspe{no dejstvovali, ali ih je lansirano
znatno mawe 32.
Tokom operacije Sloboda za Irak,
MLRS su tako|e veoma uspe{no anga`ovani.
U tom sukobu, s obzirom na sada ve} opro-
HIMARS izlazi
iz transportnog aviona
C-130 Hercules
banu tehnologiju, ispaqeno je vi{e od
12.000 lakih raketa i 450 raketa AT-
ACMS. Posebno je zapa`ena upotreba GPS
navo|enih raketa XM-31, koje su na hitan
zahtev u Irak isporu~ene februara 2005.
godine. Primera radi, osam raketa je upo-
trebqeno 9. septembra iste godine za uni-
{tavawe pobuweni~kih baza u zapadnoj re-
giji Tal Afar. Slede}eg dana {est raketa je
uni{tilo most Mishal, ~ime su onemogu}ili
izvla~ewe pobuwenika preko wega.
PERSPEKTIVA
Kada je re~ o lanserima, perspektiva
sistema MLRS pre svega pripada lak{im,
vazdu{no pokretnim vozilima HIMARS i LI-
MAWS(R). Uop{te govore}i, laka i sredwa
guseni~na oklopna vozila, zbog smawewa
cene nabavke i tro{kova upotrebe, du`eg
radnog veka i jednostavnijeg odr`avawa,
sve se ~e{}e zamewuju to~ka{ima. Osim to-
ga, tu je i mawe agresivan spoqa{wi izgled.
Upravo su ti argumenti, bez obzira na upo-
la mawi borbeni komplet, najve}i aduti no-
vih to~ka{a.
Budu}nost raketa vrlo je te{ko proce-
niti, jer su gotovo sve mogu}nosti ve} isko-
ri{}ene, a sistem je dostigao strahovitu va-
trenu mo}, pre svega vi{estrukim pove}a-
wem preciznosti i dometa, odnosno zbog
prednosti upotrebe GPS navo|ewa i sna-
`nijih raketnih motora. Mogu}e je da }e se
kona~no pojaviti nova varijanta sa inteli-
gentnom submunicijom.
Mo`da je najve}a prednost ovog ve} ~e-
tvrt veka starog sistema, u odnosu na druge,
upravo wegova fleksibilnost, koja omogu-
}ava uvo|ewe sve efikasnijih raketa. Na tajj
na~in ponovo se obezbe|uje wegova mla-
dost, aktuelnost i, slobodno se mo`e re}i,
~elna pozicija me|u konkurentima.
Sebastian BALO[
 FREGATA TIP 054

Ki ne ska voj no po mor ska mo}

iz go di ne u go di nu je sve
ve }a, a no vi bro do vi ni ma lo
KINESKA
ne za o sta ju za za pad nim
pro jek ti ma. ^ak se mo `e re }i
da ih no ve ki ne ske fre ga te
POMORSKA
ti pa 054 pra te u sto pu.
Ta plo vi la pred sta vqa ju
MO]
zna ~a jan is ko rak u ki ne skoj
rat noj bro do grad wi, jer se
po di zaj nu pri bli `a va ju
mo der nim za pad nim.

regata tipa 054 (Nato {ifra Jiangkai

2) predstavqa nov savremeni ratni

F brod u arsenalu kineske mornarice.

Glavni proizvo|a~i tog mo}nog plo-
vila jesu brodogradili{ta koja pripa-
daju Kineskoj dr`avnoj brodogra|evinskoj
korporaciji (CSSC) Hudong-Zhonghua iz
[angaja i Huangpu iz Guangzhoua.
Izgradwa prvog broda Ma'anshan (525)
zapo~ela je krajem 2002, a u operativnu upo-
trebu u{ao je u februaru 2005. godine. Dru-
gi brod Wenzhou (526) porinut je 30. novem-
bra 2003, a u operativnu upotrebu je uveden
2006. godine. U projektu tog broda do{lo je
do izvesnih promena, pa je po~ev{i od tre}eg
broda izvr{ena izmena u sistemu naoru`a-
wa i opreme na pramcu je sme{ten verti-
kalni lanser za protivavionske rakete sa
32 cevi, a postavqen je i novi radar Top Pla-
te 3D, ruske proizvodwe, za osmatrawe va- SPECIJALNA BOJA nologije stealth, pre svega u izgledu nadgra|a
zdu{nog prostora. koje je zako{eno kako bi smawilo radarski
Do sada je izgra|eno pet fregata. Sma- Po ugledu na francusku fregatu La odraz ~itavog broda. Tako|e, upotrebqena
tra se da }e izgradwa tih brodova trajati Fayyete, koja je u operativnoj upotrebi mor- je specijalna farba koja upija radarske
do 2010, kako bi zamenili zastarele fre- narice Tajvana, nova kineska fregata ta- zrake, smawen je i broj elemenata koji
gate klase 053H Jianghu, koje su u operativnoj ko|e raspola`e odre|enim svojstvima teh- {tr~e van osnovnih linija broda.
upotrebi jo{ od sedamdesetih godina pro-
{log veka.
Nove kineske fregate tog tipa predsta- ili ~uveni kineski Harbin Z-9C. Na palubi ugra|eni su u francuske fregate La Fayyete.
vqaju zna~ajan iskorak u kineskoj ratnoj broda nalazi se specijalna oprema za ruko- Kina je otkupila licencu za motore 16 PA6V-
brodogradwi, jer se po dizajnu pribli`ava- vawe operacijama sa helikopterom. Depla- 280 STC kasnih devedesetih godina pro{log
ju modernim zapadnim plovilima. Savre- sman novih brodova kre}e se od 4.300 tona veka i sada se oni proizvode u doma}oj fa-
meni sistem za protivavionsku za{titu do- za fregate tipa 054 do 4.500 tona za one brici dizel-motora u Shaanxi. Svaki od tih
meta ve}eg od 35 km (za ga|awe ciqeva na unapre|enije, tipa 054A. Pogon broda je motora mo`e da proizvede kontinuiranu
sredwim daqinama) znatno }e oja~ati kine- CODAD varijantae, tzv. kombinacija dizela snagu od 4.720 kW (6330 hp), {to ukupno
ske flotne kapacitete za za{titu sopstve- i dizel motora. predstavqa 18 880 kW (25 320 hp) snage,
nih brodova od udara iz vazduha. Pogonski sistem je zasnovan na ~etiri kada su u pogonu sva ~etiri motora.
Na krmi broda nalazi se uzletno-slet- dizel-motora SEMT Pielstick (sad MAN Diesel Kada je re~ o naoru`awu, osnovni si-
na platforma za helikoptere. Sa we je mo- SA) sa 16 cilindara u oznaci PA6V-280 STC, stem predstavqaju protivbrodske rakete YJ-
gu}e operisati sa jednim helikopterom sred- koji predstavqaju jedan od najnaprednijih di- 83 (C-803). To je savremena protivbrodska
we veli~ine, kao {to su ruski Ka-28 Helix zel-motora u Evropi. Sli~ni tim motorima, krstare}a raketa koja leti na malim visi-
ali mawe snage, motori 12 PA6V-280 STC nama. Na brodu su instalirana ~etiri dvo-

47
 V E S T I D O G
struka lansera tih raketa, lociranih izme-
|u glavnog mosta i dimwaka. Domet raketa
iznosi ~itavih 150 kilometara, a u zavr-
{nom prila`ewu meti brzina te rakete je
od 1.6 do 2.0 maha.
Prva dva broda u seriji opremqena su
poznatim osmocevnim lanserima za francu-
ske rakete Crotale, u kineskoj varijanti HQ-
7, dometa svega 13 kilometara. Na unapre-
|enim brodovima sada ve} klase 054A, na-
lazi se sistem protivavionske za{tite koji
~ini vertikalni lanser sa 32 rakete, a koji
je razvio Luoyang Electro-Optics Technologz
Development Centre (EOTDC). Identi~an mo-
del tako postavqenih lansera i raketa do
sad nije poznat, mada se smatra da je re~ o
raketama ruskog sistema 9M317 (Nato ozna-
ke SA-N-12 Shtil), dometa do 38 kilometara,
sa poluaktivnim radarski navo|enim bojnim
glavama, odnosno o kineskoj kopiji tih rake-
ta koja se prepoznaje po oznaci HQ-16.
RADAR
Brodski senzori se sastoje od ki-
neskog radara za osmatrawe vazdu{nog
prostora tipa 363S 2D (kopija radara
Thomson-CSF DRBV-15 Sea Tiger), koji ra-
di u opsegu E/F, a koji otkriva ciqeve u
vazduhu na daqinama od 150 km, dok ci-
qeve koji lete na malim visinama otkri-
va na 50 km. Brod je tako|e opremqen i
radarom MR-36A za povr{insko osma-
trawe, koji radi u opsegu I.
Na brodovima tipa 054A radar za
osmatrawe vazdu{nog prostora zame-
wem je ruskim radarom M2EM 3D, koji
radi u opsegu E/H. Taj mo}ni ure|aj ot-
kriva ciqeve u vazduhu na daqinama od
230 km, a ciqeve koji lete na malim vi-
sinama na 50 km razdaqine. Na brodu
su instalirana i ~etiri Front Dome ure-
|aja za navo|ewe protivavionskih rake-
ta (dva se nalaze na mostu, a dva na kro-
vu hangara za helikopter).
Za brodsku protivodbranu od nadola-
ze}ih raketa i aviona, brod je opremqen sa
~etiri ruska CIWS sistema AK-630, sa {e-
stocevnim topovima. Na novim i modernijim
fregatama tipa 054A, ti topovi zameweni
su savremenijim kineskim, i to sa dva sed-
mocevna topa tipa 730. Taj CIWS (close in we-
apon system - sistem neposredne za{tite)
ima maksimalnu brzinu ga|awa od 4.600 do
5.800 metaka u minuti i maksimalni domet
od 3.000 metara. Top je opremqen kineskim
ure|ajem za kontrolu vatre TR47C sa elek-
troopti~kim ure|ajima za ni{awewe, koji se
nalaze na krovu iznad samog topa (u sklopu
su samog CIWS ure|aja). Glavni top je na pr-
va dva broda u kalibru 100 milimetara, dok
je na fregatama tipa 054A zamewen topom
kalibra 76 milimetara.
D. DURKOVI]
48
A \ A J I Z A N I M Q I V O S T I
NO VI BRI TAN SKI HE LI KOP TER
Krajem pro{le godine bri-
tanska firma Oldland CNC po-
~ela je razvoj britanskog heli-
koptera Future Lynx. Novi heli-
kopter razvija se za potrebe
kopne vojske u varijanti naoru-
`anog izvi|a~kog helikoptera
BHR (battelfield reconaissance he-
licopter) i za potrebe ratne mor-
narice u varijanti mornari~kog
helikoptera za povr{insko
borbeno dejstvo SCMR (surface
combatant maritime rotorcraft).
Obe varijante ima}e oko 90 od-
sto zajedni~kih delova. U odno-
su na sada{we helikoptere (AH7, AH9, Mk8 Super Lynx), novi }e imati novi repni rotor,
naprednu avioniku, nove senzore i mogu}nost no{ewa novih vrsta naoru`awa. Naruxba
vredna 1,9 milijardi ameri~kih dolara, obuhvata proizvodwu 40 helikoptera u varijanti
BHR i 30 u varijanti SCMR. Prvo probni letovi planirani su za 2009. godinu, a uvo|ewe
u operativnu upotrebu 2013. (varijanta BHR), odnosno 2014. (varijanta SCMR). S. A.
TUR SKA
RAZ VI JA
TENK TNMBT
Izvr{ni komitet za odbram-
benu industriju turskih OS DIEC
odlu~io je po~etkom pro{le godine
da kompanija Otokar (proizvo|a~
oklopnih vozila to~ka{a) bude glavni
nosilac razvoja i proizvodwe novoga na-
cionalnog tenka Turske. Uslovna oznaka je
TNMBT (turski nacionalni osnovni borbe-
ni tenk). U saradwi sa firmom Otokar u~e-
Osnovno oru|e TNMBT bi}e 55-kali-
stvova}e i druge turske kompanije (BMC- barski top 120 mm glatke cevi (za razvoj za-
FNSS, MKEK i Aselsan, a i druge), koje su i
du`ena doma}a firma MKEK). Doma}i SUV sa
do sada bile ukqu~ene u proizvodwu lakih svim elementima najsavremenijih sistema za
OBV i modernizaciju tenkova. upravqawe, ni{awewe i rukovawe vatrom
Juna pro{le godine DIEC je odabrao ju- razvijale bi turske firme Aselsan i STM.
`nokorejsku Agenciju za razvoj odbrambene Za oklop tenka postavqen je zahtev da
tehnologije i kompaniju za proizvodwu ten- bude minimum na nivou za{tite tenkova III
kova ADD Rotem, kao glavne partnere za teh- tehnolo{ke generacije. Wegov razvoj i pro-
ni~ku logistiku i pomo} u razvoju TNMBT.
izvodwa u Turskoj, tako|e }e podr`ati ju-
ADD Rotem }e obezbediti tehni~ku pomo} `nokorejske kompanije ADD i Rotem. Celo-
Otokaru u dizajnu, razvoju, integrisawu kupan razvoj TNMBT, u osnovi, oslawa}e se
podsistema, testirawu, proizvodwi proto- na ju`nokorejski projekat novoga tenka XK-
tipskih modela tenkova, probnoj proizvodwi
(K-2) MBT crni panter. To podrazumeva masu
i po~etnoj fazi serijske proizvodwe. Tako- TNMBT od oko 55 t, motor STX od 1.500KS
|e, ta kompanija treba da pomogne u oblasti
dizel (ju`nokorejski), koji bi obezbe|ivao
izrade topa, motora i oklopa tenka. tenku visoku pokretqivost i maksimalnu br-
Ukoliko prototipska vozila potvrde
zinu od 70 km/~. U me|uvremenu je turska KoV
uspe{no kvalitete odre|ene po~etnim TTZ, odustala od automatskog puwa~a topa i tro-
prihvati}e se serijska proizvodwa TNMBT
~lane posade. Razlozi nisu poznati.
i odredi}e se zvani~ni naziv vozila. O~e- Treba primetiti da je turska vojna indu-
kuje se proizvodwa od oko 500 tenkova (dru-
strija stekla zna~ajna iskustva i iz dosada-
gi izvori navode 250 vozila, verovatno mi- {we saradwe sa ju`nokorejskom industrijom
sle}i na prvu tran{u). O~ekuje se da }e pr- na programu razvoja i proizvodwe samohod-
vi prototipovi TNMBT biti spremni 2010, ne haubice 155 mm FirtinaSPH (lokalni naziv
a serijska proizvodwa trebalo bi da po~ne
K9 Thunder), aviona i drugih sredstava.
u 2013. godini. M. C. \.
15. maj 2008.
 U N I V E R Z A
LEGENDA
NA ^ETIRI
TO^KA
istorij
U pro{losti su ~etiri
modela terenskih vozila
dominirala u inventaru
na{ih oru`anih snaga.
Osnovu su ~inili xipovi,
slavni ameri~ki terenci
iz Drugog svetskog rata,
potom vozila italijanskog
Fijata AR-55, izra|ivana ska vozila. Originalni razvojni niz xipa
po licenci u Crvenoj
zastavi, pa puhovi
proizvedeni u Austriji.
Ovo je pri~a o
najpopularnijim xipovima,
jedinstvenim po imenu,
a univerzalnim po nameni.
L N O V O Z
ip (Jeep) je kultni status zaslu`io na
taj na~in {to se pokazao izuzetno ve-
X ran korisnicima na svim terenima i
u najrazli~itijim izazovima u kojima
se mo`e na}i terensko vozilo. Osim
ocene kvaliteta, wegova popularnost za-
sniva se i na masovnoj primeni samo to-
kom Drugog svetskog rata izra|eno je
637.650 komada. Zbog izuzetnog oblika to
vozilo nalazi se u postavci Muzeja moder-
nih umetnosti u Wujorku kao referenca ve-
ze umetnosti i tehnike. Dometi xipa bili
su toliko sna`ni da se wegov nadimak sada
koristi i kao imenica za sva nova teren-
do danas nije prekinut i ove godine po~ela
je proizvodwa nove serije modela J8 koji
}e biti ponu|en vojnim korisnicima.
KONKURENCIJA
Ve} na prvi pogled najnoviji xip pod-
se}a na po~etni model stvoren davne 1940.
godine. Ameri~ke oru`ane snage tra`ile
su vozilo mase 590 kilograma sa pogonom
na sva ~etiri to~ka i korisnim teretom od
272 kilograma. Takti~ko-tehni~ki zahtevi
poslati su 27. maja 1940. na adrese 135
I L O X I P
firmi. Prvi se na poligonu sa gotovim
prototipom predstavio Ameriken Bantam
Kar iz mesta Batler u Pensilvaniji. Glav-
ni konstruktor Karl Probst potrudio se da
sa saradnicima izradi osnovne nacrte za
samo pet dana, a 49 dana kasnije zavr{ili
su prvi prototip.
Na te{kim proverama od 22. jula do
16. oktobra 1940. na poligonu Holabird u
Merilendu pokazalo se da Bantamovo vo-
zilo iako ima mana pre svega ve}u mase
od tra`ene predstavqa izvrsnu zamisao
o tome kako bi trebalo da izgleda teren-
ski automobil.
Konkurentska ponuda pojavila se iz
firme VilisOverlan (WillysOverland) iz
Toleda u Ohaju. Oni su se predstavili sa
prototipom kvad, izuzetno sli~nim Bantano-
vom drugom prototipu do te mere da se na
prvi pogled moglo pomisliti kako je re~ o
istom vozilu dok se ne uo~i razli~it polo`aj
farova i oblika blatobrana. Za glavni adut
Vilisove ponude smatrao se izuzetan mo-
tor nastao pod vo|stvom Delmara Rosa.
Ispitivawa Vilisovog prototipa po-
~ela su na poligonu Holabird 11. novembra
1940. godine. Samo dvanaest dana kasnije
49
na poligon je dostavqen i prvi primerak
Fordove ponude nazvane pigmi (Pygmy). I
to vozilo se te{ko razlikovalo od prethod-
nika. U Batnamu su procenili da je po sre-
di kra|a ideja, ali osim besa nisu imali
priliku da bilo {ta konkretno u~ine.
U nastavku razvoja, posle izrade 70
primeraka sva tri modela, naru~eno je do-
datnih 1.500 komada za kona~nu procenu pre
odluke o izboru standardnog terenskog vo-
zila za ameri~ke oru`ane snage. Pokazalo
se da masa vozila daleko prevazilazi po-
~etne zahteve, ali i to da se ona (masa) ne
mo`e drasti~no redukovati. Zato su budu}i
korisnici odlu~ili da bi vozilo trebalo da
ima masu do 980 kilograma. U Vilisu su
bili zabrinuti jer je masa wihovog terenca
bila 1.100 kilograma, dodu{e uz motor od Patrola jugoslovenskog kontingenta
60 KS, pa su odlu~no u{li u smawivawe ma- plavih {lemova na Sinaju: prvo
se vozila primenom lak{ih materijala u iz- vozilo je M38 iz posleratne
radi. Do{li su do te`ine koja je samo 200 proizvodwe, sledi xip kakav je
grama mawa od zahteva oru`anih snaga. izra|ivan tokom Drugog svetskog rata
U zimu 1940/41. godine 4.500 teren- i na kraju kolone je land rover
skih automobila Bantam, Vilis MA i
Ford GP kretalo se {irom SAD, na
Aqasci i na Havajima kako bi se pokazale ~a Vilis sa modelom MB i Ford u ko- Amerikanci su standardizovali budu-
sve skrivene mane. Na kraju su predstavni- jem se proizvodilo identi~no vozilo, ali }u legendu pod nazivom terenski automobil
ci svih rodova KoV procenili da se visoko pod oznakom GPW (General Purpose Willys 1/2 tone 4h4. Zvani~na namena svodila se
postavqenim standardima pribli`io samo vi{enamensko vozilo vilis). Pouzdan na~in na prevoz qudi i vu~u jednoosovinske pri-
Vilis i to posebno robusno{}u i odli~- prepoznavawa proizvo|a~a svodio se na to kolice za teret mase 400 kilograma, ali u
nim motorom. Model iz Forda pokazao {to se na levom delu zadwe stranice karo- ratnoj praksi prona|ene su brojne nove na-
se kao mawe pouzdan zbog niza kvarova, a serije nalazilo utisnuto ime proizvo|a~a mene. Neka vozila pretvorena su u plat-
motor od 46 KS bio je preslab. Vilis, odnosno Ford. forme za naoru`awe sa pu{komitraqezi-
Konstrukcione gre{ke izbacile su iz Od marta 1942. na instrumentalnoj ma i mitraqezima kalibara od 7,62 mm do
utakmice Bantama. Iako su bili prvi u tabli vozila bila je plo~ica sa tekstom 12,7 mm. Slavni su xipovi prilago|eni za
trci za veliki posao oni su morali da se namewenim voza~u i posadi na kojoj se na- pustiwsko ratovawe koje su koristili pri-
pomire sa ostacima preko Zakona o zaj- lazilo ime xip. Oko tog imena stvoreni su padnici jedinice SAS, a umesto platnenog
mu i najmu proizveli su 2.675 vozila za mitovi, ali nikada se nije razjasnilo kako krova na deo vozila postavqena su dva no-
Kanadu, Kinu, SSSR i Veliku Britaniju. se do{lo do ta tri zvu~na slova. Ali, bi- sila za rawenike. Univerzalnost se sma-
Izradili su BRC-40 vrlo sli~an Vilisu. lo kako bilo, ime xip sada je za{ti}eno i trala glavnim adutom tog vozila i zato te-
Pobedni~ko vozilo uvedeno je u nao- mo`e da se koristiti samo za Kajzerova {ko mo`e da se navedu sve namene za koje su
ru`awe pod zvani~nom oznakom truck, 1/4 terenska vozila. xipovi kori{}eni.
Tone, 4h4. Sve sitne razlike izme|u MB i GPW Posle Drugog svetskog rata nastavqen
nestale su leta 1944. od kada se proizvo- je razvoj vozila. U Vilisu su od 1945. do
POBEDNI^KI TERENAC dila univerzalna karoserija na bazi MB-a 1949. izra|ivali model sa komercijalnom
Ameri~ke potrebe za vozilima bile su sa podom vozila, nosa~em rezervoara i ha- oznakom CJ2A (CIVILIAN JEEP), a do 1953.
enormne pa su podeqene na dva proizvo|a- ubom sa GPW. godine CJ3A, odnosno za ameri~ke oru`a-

Terensko vozilo kibelvagen iz jugoslovenskog KIBELVAGEN

vazduhoplovstva na putu kroz
isto~nu Bosnu, 12. aprila 1941. Prvi primerci kibelvagena kori{}eni u na{im oru-
`anim snagama bili su plen iz Aprilskog rata 1941. godine.
[est kibelvagena, modifikovanih za primenu u Sahari sa
{irim to~kovima, skinuto je sa zaustavqenog voza na pruzi
kod [apca. Vozila su bila u tranzitu za Bugarsku. Po nared-
bi pukovnika Teodora Uzelca iz komande vazduhoplovstva
vojske kibelvageni su kori{}eni za potrebe pripadnika
komande koji su razme{teni u Qe{nici, zatim u pokretu do
komandnog mesta vida u Bawi Koviqa~i, pa do Driwa~e, Han
Pijeska, Sokolca, preko Romanije do Butmira, Kalinovika,
Gackog, Bile}e, Trebiwa, Nik{i}a i nazad do Bile}e. Posle
rasula odbrane dr`ave, 19. aprila, voze}i kiblevagen,
pukovnik Uzelac sreo se i sa nema~kim {tabnim oficirima
koji su ga u prolazu pozdravili! Kod Vi{egrada nema~ki ten-
kisti dali su gorivo za kibelvagen za put do Beograda.
ne snage M38. Iako su imali niz izmena to
su, u osnovi, bila sabra}a ratnog MB-a.
Modeli CJ3B i militarizovani ekvivalent
M606 proizvo|eni su od 1952. do 1968.
godine. Oni su prepoznatqivi po znato ve-
}em nosu vozila podignutom zbog sme{ta-
ja novog motora hariken.
Za ameri~ke i savezni~ke oru`ane
snage proizvodili su se razni modeli M38
(1950 1968. godina) i M170 (1954
1962. godine) i M606A2, a A3 izra|ivan
je tokom rata u Indokini (nastao na osnovu
univerzalnog modela CJ5 iz 1954. godine).
On se smatra prete~om CJ7 sa ~vrstim kro-
vom i CJ8, kakav se i sada proizvodi.
JUGOSLOVENSKI PRIMERCI
Partizanima su vozila uglavnom do-
lazili u okviru ratnog plena. Raznovrsna
vozila bila su previ{e veliki izazov za
redovno odr`avawe jer se tokom rata pri-
liv rezervnih delova smatrao za veliku
sre}u. Prve koli~ine terenskih vozila sa
obezbe|enom stalnom popunom rezervnim
delovima do{le su u NOVJ kao savezni~ka
pomo}. Britanci su nekoliko xipova iz vla-
stitih jedinica predali u ruke pripadnika
NOVJ iz jedinica formiranih na prostoru
Italije leta 1944. godine. To su bile 1.
tenkovska brigada, zatim dva brdska moto-
rizovana artiqerijska diviziona sa po 12
oru|a 75 mm M4 i ~etiri oru|a 57 mm. Za
vu~u tih oru|a divizioni su dobili 86 xi-
pova i doxeva terenaca trostruko ve}e
nosivosti. Kao poklon Titu britanski gene-
ral Vilson je u Drvar dostavio xip za li~-
ne potrebe vrhovnog komandanta. To vozilo
postalo je nema~ki plen u vreme operacije
Kowi}ev skok maja 1944. godine. Tito se
potom prebacio na ostrvo Vis i tamo su ga
~ekala nova vozila.
U posleratni razvoj mnogobrojna Ju-
goslovenska armija, od oko milion unifor-
misanih lica, ulazi sa skromnom koli~i-
nom motornih vozila. Pri tom, radilo se o
raznolikim modelima namenskih i rekvi-
riranih civilnih vozila. Prioritet su
predstavqale nabavke terenaca sa stoko-
va ameri~kih vi{kova u Austriji i drugim
dr`avama gde se za male pare dolazilo do
velikih koli~ina skoro nekori{}enih ili
Komanda 113. lova~kog avijacijskog puka
ugoslovenske vojske 1945. godine na
aerodromu Ba~ki Brestovac
snimqena pored pukovskog {tabnog xipa
RATNI PLEN SG-6. Biv{i voza~ na trkama Hans Tri-
pel (19082001) izradio je 1935. pro-
Na zahtev Vermahta za izradu lakog
vi{enamenskog vozila povi{ene prohod- totip te amfibije koja se tokom prvog
prikaza na{la na dnu. Kada su problemi
nosti profesor Ferdinand Por{e po-
brinuo se da se stvori jednostavno i lako i lo{a sre}a savladani, SG-6 je uveden
u naoru`awe 1938. godine. Tokom rat-
vozilo zasnovano na vrlo popularnom
putni~kom automobilu buba. Terenci mo- nih godina proizvedeno je oko 1.000
primeraka uglavnom za potrebe SS jedi-
dela 82 kibelvagen u{li su u naoru`awe
1940, nekoliko sedmica pre po~etka Dru- nica.
Lista nema~kih vozila povi{ene
gog svetskog rata. Nema~ka ratna privreda
proizvela je 50.435 komada kibela. prohodnosti prote`e se na desetine mo-
U ruke partizana su tokom Drugog svet- dela proizvedenih u fabrikama Horh,
skog rata dospeli primerci tog popularnog Tatra, Adler, [koda, Hanomag,
Folksvagenovog modela 82 kibelvagen. U Mercedes-Benc... Bila su to vozila raz-
ratnom plenu su se na{li i model 166 li~itih konfiguracija 4h2, 4h4 i 6h4, no-
{vimvageni amfibijske verzija modela sivosti od 450 do 1.200 kilograma.
82. Od 1941. do 1945. godine izra|eno je Vozila iz plena nisu predstavqala
15.584 komada primarno za motorizovanu dobar izbor za popunu jugoslovenskih
pe{adiju i izvi|a~e, ali su u praksi kori- oru`anih snaga jer su bila istro{ena
{}ena kao univerzalna terenska vozila ratnom slu`bom, a rezervni delovi bili
elitnih jedinica i komandi. su no}na mora za tehni~ku slu`bu. U ne-
Jedan od rariteta sa liste plena dostatku druge tehnike nema~ka vozila ko-
predstavqa nema~ko amfibijsko vozilo ri{}ena su do granice odr`ivosti.
Amfibijsko vozilo SG-6 sa amblemom
Komande tenkovskih i motorizovanih
jedinica Jugoslovenske armije 1946
na paradi u Beogradu

MIT
Oko imena vozila xip stvoreni su
mitovi, ali nikada se nije razjasnilo
kako su nastala ta tri zvu~na slova.
Prema jednima ime se pojavilo tokom
razvoja za Vilisov prototip i preuze-
to je iz stripa o mornaru Popaju ~ije se
ku~ence zvalo Eugen Xip. Druga pri~a
ka`e da je re~ o oznaci Fordovog GP
(xi-pi). Bilo kako bilo sada je xip za-
{ti}eno ime i mo`e se koristi samo za
Kajzerova (Chrysler) terenska vozila.

51
 MAHINDRA
Indijska fabrika Mahindra & Ma-
hindra proslavila se decenijama dugom
masovnom proizvodwom xipa i derivata
sa dizel motorima. Krajem pedesetih go-
dina, u vreme kada je stvarana samostal-
na dr`ava Indija, suvlasnik firme K. C.
Mahindra, u ulozi {efa dr`avne snab-
deva~ke misije, susreo se tokom zvani~ne
posete SAD sa Barnijem Rosom. Iz tog
razgovara rodila se namera da xip po-
stane vozilo na kojem }e se zasnivati mo-
torizacija nove dr`ave koja se nije mo-
gla pohvaliti razvijenom mre`om puteva.
Samo su terenska vozila mogla da se ko-
riste na lo{im putevima i do|u do uda-
qenih oblasti Indije.
Mahindre su se proizvodile od
1949. u velikim serijama. Na Balkan su
do{le kao deo barter posla terenskim nih do 1956. na{lo se 2.285 vozila ratne partnerstvo sa tom italijanskom firmom.
vozilima pla}eni su proizvodi Made in proizvodwe i posleratnih M38. Potrebe Masovnom serijskom proizvodwom
Yugoslavia 215 brdskih topova kalibra JNA bile su velike i zato je na sastancima podmirene su potrebe JNA za terenskim vo-
76 mm B1. U JNA su kori{}ene mahindre sa ameri~kim predstavnicima 1953. tra- zilima, a xipovi su postepeno rashodovani
izra|ivane na bazi CJ3B i model sa pro- `eno 8.517 terenskih vozila nosivosti ~e- u skladu sa dinamikom utro{ka resursa tih
du`enim razmakom osovina CJ4, kakav se tvrt tone, i to bez potreba Qubqanske ar- vozila.
izra|ivao samo u pomenutoj indijskoj fir- mije, zatim 434 prikolice. Po~etkom sedamdesetih godina ve}ina
mi. U dokumentima JNA produ`eni teren- Od po~etka pedesetih godina JNA je xipova povu~ena je iz inventara JNA i ponu-
ci su ponekad nosili oznaku nastalu zbra- poku{avala da se u {to ve}oj meri osamo- |eni su na prodaju preko sabirnih centara.
jawem dve oznake CJ34. stali nabavkom vozila od doma}ih proiz- Na taj na~in su qubiteqi starih vozila do-
vo|a~a. Naime, tek stvorena fabrika au- {li do MB-a ili GPW-a. Danas poneko vozi-
malo kori{}enih terenskih automobila. tomobila Zastava dobila je zadatak da u|e lo, koje se nekada nalazilo u JNA, i daqe
Najpotrebniji su bili kamioni, ali se tu u proizvodwu terenskih vozila. Od uvoznih odr`avaju privatni vlasnici. Restaurirani
na{lo i MB-a i GPW-a. delova 1953. montirana su 162 primerka primerci naj~e{}e su obojeni i ozna~eni po
Kriza sa motornim vozilima pogor- xipa. Naredne godine zavr{eni su prego- uzoru na ameri~ke terence iz Drugog svetskog
{ala se usled sovjetske blokade (Moskve i vori sa Fijatom iz Torina i oni su Za- rata u maslinastobe` boju (olive drap) sa
wenih saveznika). Kada su Amerikanci stavu uveli u decenijama dugo strate{ko velikom belom petokrakom na haubi.
1951. odlu~ili da podr`e JNA pokrenuli Aleksandar RADI]
su obiman program pomo}i kakav se u to
vreme provodio prema svim savezni~kim
dr`avama. U mno{tvu artikala poklowe-

Smena generacija: neobi~an CJ3B

(mahindra) sa ~vrstom kabinom (levo),
snimqen oktobra 1971. na manevrima
Sloboda-71 pored naslednika doma}eg
terenca zastava AR-55

SENKA NAD
Pi{e
Branko KOPUNOVI]
KAMENIM CVETOM
role}e u Beogradu je ve~ita inspiracija
P umetnika. Zagonetno godi{we doba probudi
uvek neke nove nade i se}awa. Na{oj
prestonici se sve najboqe i najgore de{avalo
s prole}a. Od krunisawa kraqeva, dvorskih
obra~una, veridbi, prevrata, atentata, masovnih
demonstracija, sletova, bombardovawa... Malo je
glavnih gradova sa takvom istorijom. A gde je
istorija tu su i weni tragovi. Naj~e{}e
spomenici. Na`alost, spomenici `rtvama.
Ovogodi{wi aprilski dani prava su slika
svekolikih klimatskih promena. Jutarwe sunce ne
zna~i ni{ta. O~as se navuku oblaci, izlije
pqusak, pa se razvedri. U jednom takvom danu
odata je po{ta `rtvama logora Staro sajmi{te.
Be{e to mu~ili{te pored reke. S jedne strane
simbol `ivota koji te~e, a s druge strati{te
Srba, Jevreja, Roma, slobodoumnih i
pravdoqubivih qudi. Veliki kameni cvet je
spomenik se}awa na vi{e od osamsto qudi koji su
uglavnom kratki `ivotni vek skon~ali na levoj
obali Save. Na ovogodi{wem komemorativnom
skupu odr`anom u organizaciji Ministarstva
rada i socijalne politike, Ministarstva odbrane
i Skup{tine grada polo`eni su venci i odata
po{ta stradalnicima. Uz visoke dr`avne i vojne
po~asti. Bio je tamo vojni~ki stroj, odjeknuli je
plotuna i zavijorila se dr`avna zastava.
Koga nije bilo? Naroda, u~enika, studenata...
Kada se ne{to lo{e dogodi ili neko zlo
probudi, onda se pitamo od koga su to mladi u~ili
istoriju. A bila je dobra prilika za ~as istorije
pod vedrim nebom. Ne verujemo da bi bilo koji
direktor {kole odbio svog profesora da povede
|ake na Staro sajmi{te, da vide i ~uju {ta su
~inili sledbenici fa{isti~ke ideologije.
Neki dan potom, dvadeset ~etvoro mladih, me|u
kojima je bilo i devojaka, okupilo se u selu
Kamenica nadomak Ni{a da obele`i ro|endan
Adolfa Hitlera. Krenuli su sa sve nacisti~kim
zastavama i ostalim nacisti~kim simbolima
prema mestu zvanom Sre}kovo vrelo. Kakve li
ironije?! Me|utim, u podlom naumu spre~ili su ih
uznemireni me{tani ina~e pitomog kraja, koji
tako|e pamti fa{isti~ko zlo. Pozvani su organi
reda i zavr{ilo se wihovom efikasnom akcijom
i privo|ewem u Policijsku upravu Ni{a. Samo da
ne bude igrala se deca ili {ta znaju mladi ko
je bio Hitler.
U zahuktaloj predizbornoj kampawi vest je
oti{la na margine dnevnih doga|aja i te{ko je
poverovati da }e se neko ozbiqno pozabaviti
ovom temom sve do nekog novog ekscesa. Ta~no je,
taj broj mladih nije veliki, ali dovoqan je i jedan
~ovek koji oka~i kukasti krst da dru{tvo ukqu~i
alarm. Primera radi, u Izraelu postoje nau~ni
SA
galerije
instituti koji ozbiqno prou~avaju fa{izam
iz vi{e razloga. Najpre zbog po{tovawa svojih
pet miliona sunarodnika koji su svirepo
likvidirani tokom Drugog svetskog rata,
a potom kao tas na savesti ~ove~anstva
kako se ni{ta sli~no ne bi ponovo zapatilo
u bilo kom kraju sveta.
Budu}i da je Srbija, slobodarska i
antifa{isti~ka, visokom cenom platila takvu
svest svog naroda, najmawe {to mo`emo u~initi
jeste vaspitawe generacija koje dolaze.
Od porodice na mikroplanu, preko {kole
(naro~ito) do celokupne sociolo{ke
i politi~ke strukture dr`ave.
Otuda je razumqiva briga gospo|e Brigite
Kne`evi}, predsednice Udru`ewe logora{a,
i predsednika Svetskog srpskog kongresa
gospodina Zorana Jovi~i}a koji behu neprijatno
iznena|eni odsustvom predstavnika najvi{ih
dr`avnih organa na komemoraciji koju pomenusmo.
Iz ugla obi~nog ~oveka, kako sebe naziva
gospodin Du{an Mili}, gra|evinski in`ewer
u penziji, tuga je obrazlo`ena sa`etom `ivotnom
pri~om. Kao dete radnika brodogradili{ta i
majke doma}ice, o{trouman i vredan, rano je
shvatio koliko mu se roditeqi mu~e da ga izvedu
na put. Latio se kwige i {kola mu je dobro i{la.
Nema~ko bombardovawe Beograda pre`ivao je
nekako, bekstvom na ratno ostrvo. Tro{na
porodi~na ku}a na Dor}olu jedva je ostala pod
krovom. Nastavio je da poha|a gimnaziju. Pomagao
je matematiku najboqem drugu Isaku Rajteru kada
je u stan jevrejske porodice banula nema~ka
patrola. S wima je odveden u logor Staro
sajmi{te. Ka`e da su se ru{ili od gladi, te{kog
rada i svakodnevne torture. Stariji qudi su
jednostavno padali a stra`ari bi im ispalili
metak u potiqak i bacali ih u reku. U paklu
Starog sajmi{ta nije bilo milosti ni za `ene,
decu, stare, iznemogle. @ivoti su im se gasili
na surov na~in.
Jedne no}i, iskrao se iz }elije i otisnuo
u ledenu reku. Talasi su ga odneli desetak
kilometara nizvodno. @ivi le{ izvukli su kuriri
jedinice narodnooslobodila~kog pokreta i otada,
do kraja rata borio se protiv Nemaca.
U~estvovao je u borbama za oslobo|ewe Beograda,
sawaju}i ku}u i roditeqe. Usledilo je savezni~ko
bombardovawe. Ono {to nisu uspeli nema~ki
avioni, u~inili su ovi drugi. Jedna bomba je
direktno pogodila ku}erak na Dor}olu.
Pod ru{evinama su ostali wegova majka, otac,
dve sestre, uspomene, porodi~ni album, kwige...
Jednu je na{ao u zgari{tu. Kada je rukavom
{iwela skinuo ~a| s wenih korica pisalo je:
Istorija...
53

trategija u~ewa engleskog jezika u Vojsci Srbije predvi|a da do
2010. godine uslov za obavqawe odre|enih du`nosti stare{i-
S nama bude i odgovaraju}i nivo znawa engleskog jezika. Va`an
korak ka ostvarivawu tog ciqa jeste uspostavqawe garnizonih
kurseva engleskog jezika. Oko 380 profesionalnih
pripadnika Vojske, podeqenih u 34 nastavne grupe, u oktobru pro{le
godine po{lo je na takozvane poluintenzivne kurseve. Time je zna~aj-
nom broju vojnih lica, prema sopstvenoj `eqi, ali i prioritetu slu-
`be, omogu}eno da usavr{e znawe engleskog jezika {to je do skoro bi-
lo mogu}e jedino u specijalizovanom centru na Vojnoj akademiji.
Uprava za obuku i doktrinu J-7 General{taba Vojske Srbije, koja
je nosilac i realizator projekta, planirala je da nakon zavr{etka
kursa, u saradwi sa direkcijom PELT organizuje testirawe polaznika i
time im omogu}i da dobiju i prakti~nu potvrdu ste~enih znawa. Na~el-
nik J-7 general-major Petar ]ornakov ka`e da je stvoren instiucio-
nalni, ali i prakti~ni okvir da strategija u~ewa jezika za`ivi.
Precizirana su formacijska mesta koja zahtevaju odre|eni
nivo poznavawa engleskoj jezika tako da je qudima koji imaju aspi-
racije da ih zauzmu dat prakti~an razlog za u~ewe i usavr{avawe.
Treba ista}i ~iwenicu, koja se ~esto zaboravqa, da Stretegija svoj
ciq treba da ostvari do 2010. godine. Dakle, svi koji `ele da u~e
za to imaju dovoqno vremena isti~e general ]ornakov.
Uprava za obuku i doktrinu, u saradwi sa Upravom za qudske
resurse i direkcijom PELT, putem javnog konkursa izbrala je 30 na-
stavnika engleskoj jezika od preko 90 prijavqenih, obezbedila po-
trebnu litereturu i nastavna sredstva, a u svojstvu je stalnog nad-
zornog i kontrolnog organa.
Na po~etku ovog procesa naglasili smo da poha|awe kurseva
nije ciq samo za sebe. To, na`alost, pojedinci nisu razumeli, pa su se
jako trudili da sebi obezbedbe mesto na kursu. Dodu{e, takvi su vrlo
brzo otpali jer se mora stalno u~iti i odgovarati na razli~ite oba-
veze u nastavi. Zamisao je obja{wava ]ornakov da se nakon zavr-
{etka kursa svim polaznicima omogu}i da iza|u na test i dobiju serti-
fikat o poznavawu jezika prema standardu STANAG 6001.
54
FINALIZACIJA GAR
MOST
JEZI^KE
PREDAVA^I
General ]ornakov ka`e da }e stru~ni nivo nastave bi-
ti unapre|en u odnosu na prvi ciklus i da }e se nastavnici
tokom jula pripremati sa ekspertima iz Velike Britanije i
programa PELT. Desetak novih predava~a bi}e izabrano
prema jednakom principu kao i u prethodnom periodu i bi}e
im pru`eni odgovaraju}i uslovi za rad i, naravno, odgova-
raju}a naknada. ^iwenica da je 27 od 30 starih predava-
~a izrazilo `equ da obnovi ugovore sa Vojskom Srbije do-
bar je pokazateq ozbiqnosti sa kojom se pristupa re{ava-
wu problema u~ewa engleskog jezika.
Na~elnik J-7 ka`e da su preduzeti koraci kako bi se izbegle
neke slabosti i problemi koji su se javqali u prethodnim cikusima
testirawa. On je u tom smislu izdvojio pojavu da veliki procenat
qudi koji zavr{i kurs nije izlazio na polagawe, delimi~no zbog ne-
dovoqnog znawa, a delom iz drugih razloga. Time su, podvla~i gene-
ral ]ornakov, uzaludno tro{eni resursi, a pojedinim pripadnici-
ma VS koji su `eleli da se usavr{avaju i pola`u test, uskra}ena je
ta mogu}nost.
Da bi se takve pojave izbegle mi smo svim garnizonima po-
slali informaciju o dinamici kurseva i polagawa do kraja godine,
tako da svi imaju dovoqno vremena da planiraju svoje anga`ovawe i
uspe{no stignu do ciqa, odnosno steknu sertifikat. Tako|e, nastav-
nicima smo prosledili takozvani AT Achivement Test,koji }e u celoj
Vojsci biti sproveden 7. maja. On je napravqen prema modelu STA-
NAG 6001, za nivo 1 i 2, i predstavqa}e internu proveru dostignu-
tog znawa jezika ka`e ]ornakov.
Prema wegovom mi{qewu, rezultati AT testa pru`i}e sliku o
tome ko su qudi koji bi u maju mogli uspe{no da polo`e za STANAG,
a o~ekuje se da ih bude oko 120. Ostali, ~ija znawa ne budu dovoq-
15. maj 2008.
NIZONSKIH KURSEVA ENGLESKOG JEZIKA
PREKO
BARIJERE
Oko 380 profesionalni h
pripadnika Vojske Srbije koji su
u proteklih {est meseci u~ili
engleski jezik u svojim garnizonima
tok om maja, septembra i novembra
ima}e prili ku da polagawem testa
dobiju sertifikat STANA G 6001.
Jo{ 1.010 wihovih kolega, koji su se
samost alno usavr{avali, ima}e
priliku da se podvrgnu i stoj proveri.
Kursevi se nastavqaju u jo{ ve}em
b roju garnizona najavio je
general-major Petar ]o rnakov,
na~elnik Uprave za obuku i doktrinu
Gene ral{taba.
na za polagawe u majskom roku, nastavi}e sa kursem do kraja juna i
bi}e im omogu}eno da se testiraju u jo{ dva termina u septembru
i novembru.
Kako ka`e na{ sagovornik, Uprava za obuku i doktrinu prepo-
znala je i jednu, ne tako malu grupu profesionalnih vojnih lica,
wih 1.010, koji su se prijavili za testirawe kako bi dobili serti-
fikat STANAG 6001.
Iz iskustva znamo da ima dosta qudi u sistemu koji su ili to-
kom redovnog {kolovawa ili putem privatnog usavr{avawa stekli
solidno znawe engleskog jezika. Wima je, dakle, pru`ena mogu}nost i
rok od dva meseca da se prijave za polagawe koje }e im biti omogu}e-
no u maju, septembru i novembru nagla{ava general ]ornakov.
Pored AT testa, treba pomenuti da se znawe engleskog jezika
mo`e usavr{avati i proveravati kori{}ewem sadr`aja na linku
STANAG za engleski jezik, koji se od 14. aprila nalazi na Inter-
net sajtovima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Pored op{tih
informacija o kriterijumima, na~inu i tehnikama polagawa ispita
STANAG 6001, korisnicima je omogu}eno da skinu tri kompletna
demonstraciona testa sa audio prilozima i primere pojedinih mo-
dela za polagawe pomenutog testa. Tamo se tako|e mo`e na}i i oko
20 korisnih linkova sa testovima sli~nog nivoa za polagawe engle-
skog jezika. General ]ornakov smatra da }e takav vid samostalnog
u~ewa i proveravawa umnogome doprineti poboq{awu op{teg zna-
wa engleskog jezika u Vojsci Srbije i znatno pove}ati broj onih koji
se odva`e da putem polagawa ozvani~e svoje ve{tine.
Garnizoni kursevi engleskog jezika, kako saznajemo u Upravi
za obuku i doktrinu, tokom slede}e godine trebalo bi da otpo~nu u
jo{ {est garnizona, ~ime bi broj nastavnih grupa porastao na oko
40. Tako|e, planirano je da se u garnizonima organizuje nastava za
drugi nivo STANAG-a, ako za to bude bilo dovoqno spremnih i za-
interesovanih.
A. PETROVI]
Snimio N. PAN^I]
UKRATKO
DESETA REGATA ZORAN RADOSAVQEVI]
Na brodu Kozara 11. maja zavr{en je Deseti memorijal Zo-
ran Radosavqevi} Zokijeva regata. Bilo je to prvi put da se re-
gata organizuje na reci, za ve}e klase jedrilica M-550 i klasu
krsta{a. U~estvovalo je 20 jedrilica, {to je Zokijev memorijal
u~inilo najmasovnijom regatom velikih brodova do sada.
Regata velikih brodova odr`ana je nadomak Velikog ratnog
ostrva i u{}a dveju beogradskih reka, a dan ranije, u okviru mani-
festacije, na Savskom jezeru, organizovana je trka za klasu jedri-
lica Optimist, gde su se takmi~ila deca do 14 godina.
Jedrili~ari Vojne akademije osvojili su prvo mesto u klasi
krsta{a. U posadi broda Levriere bili su Jovan Krivokapi}, Ne-
boj{a Ogrizovi}, Budislav Su{a, Aleksandar \or|evi} i Ivan
Te{i}. Organizator regate bilo je Udru`ewe Regata Zoran Ra-
dosavqevi}, a suorganizatori su bili JK Lamar iz Beograda i
Jedrili~arski savez Srbije. Zna~ajnu pomo}, sem Sekretarijata
za sport Beograda, pru`ila je Vojska Srbije, Ministarstvo od-
brane i Vojna akademija. J. K.
USPEH JEDRILI^ARA VOJNE AKADEMIJE
Je dri li ~ar ska
ekipa Vojne akademije
vratila se, nedavno,
iz Livorna u Italiji,
gde je u~estvovala na
internacionalnoj re-
gati Trofej pomorske
akademije i grada Li-
vorna. Tom prilikom
osvojila je tre}e me-
sto u konkurenciji me-
diteranskih i crno-
morskih zemaqa i 14.
mesto u svetu.
U peto~lanoj posadi Vojne akademije bili su kapetan korvete
Svetislav [o{ki}, vo|a tima, poru~nik korvete Jovan Krivoka-
pi}, potporu~nik Aleksandar \or|evi}, studenti Aleksandar Ka-
labi}, Ivan Te{i} i Igor Kova~.
Internacionalna regata obele`ila je ove godine 25 godina
postojawa i va`i za jednu od najve}ih regata u Italiji i na Medi-
teranu, kako po broju klasa jedrilica, tako i po broju takmi~ara.
U okviru regate svake godine se takmi~e i predstavnici pomorskih
i vojnih akademija iz celog sveta, i to u klasi jedrilica J 24. Po-
red vojnih ekipa, u toj klasi takmi~ile su se i ekipe iz Italije, a
me|u wima i olimpijski i svetski prvaci ukupno 55 jedrilica.
Pozivu Italijanske pomorske akademije, ove godine, odazva-
li su se predstavnici vojnih akademija iz 21 zemqe, a pored ekipe
iz Srbije, na takmi~ewu su prvi put u~estvovale i ekipe iz Bahre-
ina i Kolumbije. J. K.
MEDAQE NA SVETSKOM KUPU ZA MODELARE
Na Sedmom svetskom kupu u Moskvi Koroqev kupraketni
modelari Vazduhoplovnog saveza Srbije osvojili su, pro{le nedeqe,
tri medaqe i jednu majstorsku titulu. Milan Petrkovi} (16) dobio je
zvawe majstora sporta Rusije, nakon {to je osvojio drugo mesto u ka-
tegoriji S9-A `irokopteri. Zoran Katani} (48) osvojio je prvo
mesto u kategoriji S6-A rakete sa trakom, dok je Zoran Katani}
(72) zaslu`io dve bronzane medaqe: za kategoriju S4-a raketo-
plani i S6-a rakete sa trakom. Na takmi~ewu, nadomak Moskve,
u~estvovala su 64 takmi~ara starija od 18 godina, iz {est zemaqa.
Za dve nedeqe na{e takmi~are o~ekuje jo{ jedno takmi~ewe
istog ranga u Rumuniji, a u junu }e se raketni modelari okupiti na
Svetskom kupu u Sremskoj Mitrovici. V. P.
55
POVODI

Snimio Z. PERGE
Protokol u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije

OPHO\EWE
U RUKAVICAMA
Razvoj me|unarodne ristojno pona{awe slu`ilo je i slu`i da ~ovek bude prihva}en i ostvari komu-
nikaciju sa drugima, a da ipak zadr`i odgovaraju}u distancu. Na~in pona{awa,

vojne saradwe,

civilno-vojnih odnosa
P maniri, opho|ewe sa qudima, mo`e biti most, ali i prepreka u razvijawu odnosa
sa drugima. Dobri maniri podrazumevaju visok stepen samokontrole. Kontrola,
koja je znak zrelosti, prisebnosti, razumevawa i po{tovawa drugih, posebno je va-
`na u diplomatskim odnosima. Diplomatski odnosi odvijaju se u izvesnoj formi koja je
odre|ena protokolom.
Diplomatski protokol ~ini skup pravila i obi~aja o pona{awu u me|udr`avnim
odnosima, diplomatskom opho|ewu, ceremonijalu i kurtoaziji. Sama re~ protokol gr~ko-
ga je porekla, i u izvornom zna~ewu podrazumeva vrpcu ili pe~at koji se lepio na doku-
i savremena kretawa mente kao dokaz wihove verodostojnosti. Danas protokolom nazivamo i svojevrsni
me|unarodni sporazum, zbirku pisanih i obi~ajnih normi me|usobnog pona{awa dr`ava
i wihovih predstavnika, ali i posebnu ustanovu ili vi{e wih koje se bave primenom
u razvoju protokola, navedenih normi.
Be~ka konvencija o diplomatskim odnosima propisuje minimum ustaqenih pravila,
~ije nepo{tovawe mo`e izazvati diplomatske nesporazume i ozbiqne sporove me|u
dr`avama. Ona, me|utim, nije obuhvatila mnoga pitawa, pre svega iz oblasti cere-
uslovili su preciznije monijala, reda prvenstva i povlastica. Ta se pitawa zbog toga re{avaju izokola, na os-
novu me|unarodnog obi~ajnog prava, op{teprihva}ene prakse, i sli~no. Ose}aju}i tu
prazninu, Ministarstvo odbrane, koje je razvilo me|unarodnu vojnu saradwu i diplo-
ure|ewe te oblasti u matske aktivnosti, nedavno je donelo Direktivu za protokol u MO i VS.
Direktivu ~ine tri me|usobno povezane celine, koje odre|uju pojam, na~ela i za-
datke protokola, protokolarne procedure i obaveze pripadnika i organizacijskih je-
Ministarstvu odbrane dinica Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u protokolu javnog doga|aja u MO i VS. U
prvom delu Direktive definisani su protokol i protokolarna podr{ka, zadaci nosila-
ca protokolarne podr{ke i resursi za weno ostvarivawe. U drugom delu obra|ene su
i Vojsci Srbije. aktivnosti u MO i VS o kojima se protokol stara, s te`i{tem na posetama li~nosti i
delegacija inostranstvu, ili iz inostranstva i aktivnostima visokih li~nosti Min-
istarstva odbrane i Vojske Srbije u zemqi. U tre}em delu, u okviru nadle`nosti minis-
tra odbrane, normativno su regulisani protokolarni pokloni u MO i VS. Pod pro-
Rezultat toga jeste tokolom u MO i VS podrazumeva se skup aktivnosti i primena utvr|enih procedura, ko-
je se odnose na pripremu, tok i period po zavr{etku javnog doga}aja u MO i VS, a pred-
stavqaju op{teprihva}ene norme pona{awa i odnosa u dru{tvu, MO i VS. Protokol je
dono{ewe Direktive izdvojen kao funkcionalna celina u okviru Kabineta ministra MO, koji je nosilac
funkcije protokola u MO i VS.
Prema re~ima na~elnika Kabineta ministra brigadnog generala Milana Bjelice,
za protokol. Direktiva propisuje odre|ena pravila i norme za protokol u Ministarstvu odbrane i

56 15. maj 2008.

 POKLONI
Na~elnik Odseka za operativne poslove u Kabinetu minis-
tra pukovnik Mili} Stani} ka`e da je zna~ajno i to {to su Di-
rektivom re{ene i nedoumice koje se odnose na protokolarne
poklone, po~ev{i od wihove definicije do toga koga, kad i ~ime
treba darivati.
Protokolarni pokloni u Ministarstvu odbrane i Vojsci
Srbije mogu biti slu`beni, prigodni i suveniri.
PROTOKOLARNA PODR[KA
Protokolarna podr{ka obuhvata radwe u pripremi, u toku i
posle zavr{etka javnog doga|aja, koje se odnose na planirawe i
organizovawe doga|aja, saradwu sa drugim nosiocima protoko-
larne podr{ke, materijalno-tehni~ku i finansijsku podr{ku,
analizu i izve{tavawe. Ona se, na~elno, obezbe|uje za sve ak-
tivnosti visokih li~nosti iz Ministarstva odbrane i Vojske Sr-
bije u javnom doga|aju. Sprovode je svi pripadnici Ministarstva
odbrane i Vojske Srbije u~esnici javnog doga|aja za koje se pro-
tokol organizuje, a nosioci su Kabinet ministra odbrane, Kabi-
net na~elnika General{taba Vojske Srbije, organizacijske je-
dinice Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, nosioci doma}in-
skih du`nosti i posebno anga`ovana lica.
KO SU VISOKE LI^NOSTI
Prema Direktivi za protokol u MO i VS, kao visoke
li~nosti u MO i VS odre|eni su: izabrana i postavqena lica
(ministar odbrane, na~elnik General{taba Vojske Srbije,
dr`avni sekretari Ministarstva odbrane, pomo}nici ministra
odbrane, sekretar Ministarstva odbrane i direktori Inspek-
torata odbrane, VBA i VOA); zamenik na~elnika General{taba
Vojske Srbije, komandanti i zamenici komandanata operativnih
sastava Vojske Srbije; zamenik komandanta Zdru`ene operativne
komande; na~elnici uprava Ministarstva odbrane, Vojske Srbi-
je i organizacijskih jedinica istog nivoa; na~elnici Vojne
akademije i Vojnomedicinske akademije; na~elnici Kabineta min-
istra odbrane i Kabineta na~elnika General{taba Vojske Sr-
bije; svi pripadnici Ministarstva odbrane u ~inu brigadnog gen-
erala i vi{em.
Vojsci Srbije, ali je u praksi potrebno koristiti i druga uputstva i
pravila, pre svega Pravilo slu`be Vojske Srbije, Strojno pravilo Vo-
jske Srbije, bonton i razli~ite priru~nike. Pri tome uvek treba imati
na umu da je protokol MO deo dr`avnog protokola.
Nije svejedno kakav }e utisak visoki gost ste}i o nama ve} samim
dolaskom na aerodrom. Ako ga do~ekaju smrknuta lica, ako vozilo kas-
ni, ako je ru~ak lo{ zar to ne}e uticati na na~in na koji }e on obavi-
ti posao zbog koga je do{ao ka`e na~elnik Protokola MO kapetan
fregate Goran Petrovi} i obja{wava da se zna~aj protokola zasniva
na wegovoj prirodi da ispoqi na~in odvijawa pojedinog doga|aja, jer je
on nekada zna~ajniji od samog sadr`aja doga|awa.
Red se u protokolu nenametqivo sprovodi primenom protoko-
larnih pravila. Protokol se primewuje u svim javnim doga|ajima u Min-
istarstvu odbrane i Vojsci Srbije i u aktivnostima visokih li~nosti
Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
Stupawem na snagu Direktive za protokol u Ministarstvu odbrane
i Vojsci Srbije prestalo je da va`i Uputstvo o protokolu u Saveznom
ministarstvu za odbranu i Vojsci Jugoslavije u odnosima sa inos-
transtvom iz 1998. godine.
Nakon Direktive, u Kabinetu ministra najavquju i dono{ewe pro-
tokolarnog priru~nika Protokol za pripadnike MO i VS, koji }e pred-
stavqati svojevrstan bonton, a onima kojima je namewen uveliko re{iti
brojne nedoumice {ta ~initi u nekim slu`benim prilikama.
Sne`ana \OKI]
VESTI
DEMANTI REPUBLI^KOG ODBORA SAVEZA
POTOMAKA RATNIKA SRBIJE 19121920.
Savez potomaka ratnika Srbije 19121920. godine je dru-
{tvena, bora~ka i nestrana~ka organizacija, koja ~uva i razvija
svetle tradicije na{e pro{losti, ja~a qubav prema otaxbini i na
taj na~in daje svoj doprinos odbrani zemqe i naroda u savremenim
uslovima. Kao dru{tvena, bora~ka i nestrana~ka organizacija, ne
bavi se politikom, niti izra`ava politi~ke stavove.
Po{tuje stavove dr`avnih organa, Vlade, Narodne skup{tine
i li~nosti izabranih od naroda. Ne odobrava postupke pojedina-
ca, ~lanova Saveza koji vre|aju ili omalova`avaju li~nosti ili
dr`avne organe, izabrane voqom naroda.
Zato se Republi~ki odbor Saveza potomaka ratnika Srbije
19121920. godine ogra|uje i ne odobrava postupak paqewa slike
predsednika Republike Srbije Borisa Tadi}a na mitingu u Kosov-
skoj Mitrovici 1. maja. Pomenuti skup Savez nije organizovao, ka-
ko su objavila pojedina sredstva informisawa.
GLASAWE
VOJNIKA
Na vi{e od 60 bira~kih
mesta, u neposrednoj blizini
kasarni ili baza, 7.552 voj-
nika na slu`ewu vojnog roka
mogla su da glasaju na izbo-
rima za Narodnu skup{tinu
Republike Srbije 11. maja.
Republi~koj izbornoj ko-
misiji blagovremeno su do-
stavqeni podaci o broju jedi-
nica vojnih po{ta i pripadnika Vojske Srbije koji }e glasati na
bira~kim mestima koje je odredila Republi~ka izborna komisija. Na
bira~kom mestu broj 37 na Dediwu, u op{tini Savski venac u Beo-
gradu, glasala su 443 vojnika, iz vi{e obli`wih kasarni.
Glasawe vojnika proteklo je u najboqem redu. Do{li su prema
dogovorenom rasporedu, postrojeni, u ve}im grupama, i iskoristili
svoje bira~ko pravo. Vojnici su na tom mestu glasali i na predsed-
ni~kim i prethodnim parlamentarnim izborima, i tada nismo imali
nijedan primer naru{avawa izborne procedure rekao je predsed-
nik Op{tinske izborne komisije Savski venac Nenad Preli}.
A. A.
SAOP[TEWE
Povodom napisa u medijima o kra|i tenkova T-34 sa {kol-
sko-takti~kog poligona ^enta, a radi istinitog obave{tavawa jav-
nosti, Ministarstvo odbrane isti~e da nije re~ o tenkovima, ve} o
olupinama koje su rashodovane pre vi{e od trideset godina i slu-
`e iskqu~ivo kao ciqevi makete za ga|awe bojnom municijom pri-
likom ve`bi avijacijskih jedinica iz vazdu{nog prostora.
Podse}amo da su, nakon {to je stare{ina na slu`bi u Koman-
di Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane 9. aprila
2008. prijavio nestanak olupina, organi vojne policije na licu
mesta zatekli civila u izvr{ewu krivi~nog dela, koji je, izme|u
ostalog, potvrdio da su one se~ene i, u saradwi sa drugim licima
iz ^ente, odvo`ene radi prodaje.
Zamenik okru`nog javnog tu`ioca Novog Sada Aleksandra Lu-
~i}, nakon uvi|aja, predmet je ustupila op{tinskom tu`iocu u Zre-
waninu i policijskoj upravi tog grada. Organi vojne policije, kao
predstavnici o{te}ene strane, sara|uju u identifikaciji i prona-
la`ewu izvr{ilaca krivi~nog dela. Poligon nije obezbe|en ~u-
varskom ili stra`arskom slu`bom, ve} se povremeno koristi za
potrebe Vazduhoplovstva.
57
DRU[TVO
P R O J E K A T R A S T K O

MRE@A OD
PLEMENITIH NITI
Prezentacijom ba{tine
na{e zemqe, 21.
novembra 1997. na
Internetu se pojavio
najve}i srpski i
regionalni digitalni
poduhvat elektronska
biblioteka Projekat
Rastko. Danas je to
volonterski zasnovana
mo}na neprofitabilna,
nevladina elektronska
kulturna mre`a, najve}a
te vrste u Evropi,
poznata ~itaocima
na svim kontinentima.
Projekat Rastko je,
sem ostalog, zaslu`an za
predstavqawe
i afirmaciju na{eg
blaga, nau~nih
dostignu}a i kulturnog
stvarala{tva, osnivawe
glavne besplatne
evropske elektronske
biblioteke Gutenberg
Evropa i glavnog
evropskog sistema
za javnu neprofitnu
digitalizaciju
Distribuirani
korektori Evropa...
arod, wegova dr`ava, prostor u kome utire tragove postojawa prepoznaju se i
po {irini kulturne ba{tine. Weni sadr`aji ili plemenita nadgradwa, svejed-

N no, jesu umetni~ki dometi i nau~na dostignu}a. Bila bi to pro{irena li~na

karta, mesto gde se mo`e spoznati, nau~iti, prou~iti sve, gotovo sve ili ono
najva`nije o jednom narodu.
Era brze komunikacije i globalna elektronska mre`a omogu}ili su ono {to je
nekada bilo nezamislivo. Brza, jednostavna, ta~na informacija, pogotovo ako je za-
nimqiva i lakopamte}a sve vi{e dobija na zna~aju. Kako je to lepo promi{qao Ar-
tur Klark, planeta postaje globalno selo u kome }e svako svakoga (pre)poznavati i
lako se prema wemu ophoditi.

58 15. maj 2008.

 Srbija kao mala ali postojana ta~ka na planeti zna~i daleko
vi{e od pukog geografskog pojma. Wen narod je iznedrio rodona~el-
nike pismenosti, velikane umetnosti, utemeqiva~e vere, neprevazi-
|ene umove... Na primer, pre jedanaest vekova imao je svoje pismo
koje je opstalo u burnim vremenima i te{kim isku{ewima. Ali, sve
to je puka konstatacija, nama poznata, svetu tek maglovito nazna~ena.
Zato imamo izra`enu potrebu da se predstavimo tom istom svetu
koji mo`e biti iz neznawa katkad ~ini pogre{ne korake, vu~e lo{e
poteze, ~esto na na{u {tetu.
EN TU ZI JA ZAM
Projekat Rastko je koncept koji je predlo`en Vladi onda{we
SRJ 1994, a predstavqen avgusta naredne godine na osniva~kom sku-
pu Balkanske kulturne mre`e u Solunu, kao najboqi vid integraci-
je Balkana na tom poqu. Ciq je bio da svaka nacija, etni~ka grupa ili
dr`ava napravi svoje digitalne biblioteke koje su me|usobno pove-
zane. Zahvaquju}i velikoj energiji i entuzijazmu grupe nau~nika i
umetnika, Projekat Rastko po~eo je javno da radi u Beogradu 1997.
godine, kao prvi, eksperimentalni ~vor te mre`e posve}en srpskoj i
woj srodnim kulturama. Ve} posle tri meseca prerastao je u grupu
kolekcija humanisti~kih nauka i umetnosti u Srbiji. Za deset godina
ideja se tako pro{irila da je Rastko postao me|unarodna mre`a.
Ne{to {to je bio recept za potrebe srpske kulture, postalo je izvo-
ri{te ideje za kulture u regionu, a potom {irom Evrope pa i delo-
vima dalekog sveta.
Odli~an je primer slovenski narod Ka{ubi koji `ivi na seve-
ru Poqske. Wih ne{to vi{e od 300.000 ima svoj kulturni ~vor Pro-
jekta Rastko. Danas je to najve}a mre`a u Evropi koja se {iri veli-
kom brzinom i ne radi se o jednoj elektronskoj biblioteci ve} o de-
AFIRMACIJA ]I RI LI CE
Misija ]irila i Metodija, isti~e Zoran Stefanovi}, ima
globalne i ve~ne implikacije, metafizi~ke ~ak. Tim ~inom Vizan-
tija je nadrasla sopstvenu uskogrudost i napravila presedan koji
garantuje svakom ~oveku na planeti pravo na sopstveni jezik (pi-
smo). Tako je }irilica postala op{ta zastava koja svojim postoja-
wem {titi i sve druge jezike, ukqu~uju}i i one sa najdubqim kore-
nima, poput indijskog ili kineskog.
]irilica je dodatno dobila na zna~aju, pored svih osobina
koje deli sa drugim srodnim pismima: korene u znakovima gorweg
paleolita jugoisto~ne i isto~ne Evrope, simboli~koj geometriji
mezolita Lepenskog vira, sistemom znakova vin~anskog neolita,
grupama balkansko-bliskoisto~nih pisama pa sve do alfabeta,
abeceda i azbuka na{ih dana...
Krajem hladnog rata poneo se utisak o zamirawu }irilice. To
bi se mo`da obistinilo da ~ove~anstvo nije do`ivelo svoju tre}u
tehnolo{ku revoluciju, nakon neolitske i industrijske, sredinom
devedesetih godina pro{log veka kada smo kro~ili u informati~ku
civilizaciju. Wen nervni sistem Internet doveo je do tolikog
umno`avawa }irili~nih materijala da ne postoji istorijski pri-
mer za takvu progresiju.
Posle stupawa na snagu novog Ustava i formirawa Mini-
starstva za telekomunikacije, vreme je da se aktivnosti o kojima
govorimo institucionalizuju uz ozbiqniji, pre svega materijalnu
pomo} dr`ave. Va`ne me|unarodne institucije kao {to su General-
na skup{tina Ujediwenih nacija, Savet Evrope i Unesko razvijaju,
garantuju i podr`avaju kulturnu i jezi~ku ravnopravnost. Ta poli-
tika se odrazila i na svetsku mre`u. Udeo engleskog jezika na In-
ternetu devedesetih godina bio je 80 odsto. Podaci govore da je
2007. taj procenat pao na 37.
Zanimqivo je videti kolika je zastupqenost }irilice u apso-
lutnom smislu, ne samo u pojedinim oblastima. Odnos izme|u in-
PO SE TE I PRI ZNA WA
Kulturna mre`a Projekta Rastko je Internet-poduhvat koji
je najvi{e nagra|ivan u biv{oj Jugoslaviji. Nosilac je devet
uglednih priznawa YU WEB TOP 50 i nagrade NIS WEB FEST 2007
za najboqi regionalni sajt za obrazovawe, trostruki je dobitnik
poveqa Dru{tva informati~ara Srbije za izuzetne doprinose u
informatici, a nominovan je i za glavnu nagradu Ujediwenih na-
cija World Summit Award...
Pro{le godine zabele`eno je vi{e od milion poseta srp-
skog dela Rastka. Sajt je postao dobro poznat: www.rastko.org.yu
Svakih osam meseci taj broj se duplira. Budu}i da je re~ o
partnerskoj mre`i, ostvarena je veoma plodna saradwa sa Srp-
skom akademijom nauka i umetnosti, institutima, uglednim nau~-
nicima, istaknutim kulturnim stvaraocima.
setinama elektronskih zbirki. Kada je re~ o ja~awu samosvesti jed-
nog naroda, afirmacije wegove vrednosti, obrazovawa i samoo-
brazovawa, Projekat je od neprocewive vrednosti.
VOJ NA ME DI CI NA I ISTORIJA
Zahvaquju}i Rastku svet nas druga~ije i potpunije sagledava. To
je sveprisutni ambasador u mre`i ra{irenoj po svim kontinentima,
koji igra vi{e nego zapa`enu ulogu, uspe{no ostvaruje dru{tvenu,
me|unarodnu i diplomatsku misiju. Mre`i ispletene od plemenitih
niti. Tako su milioni qudi spoznali Raspeto Kosovo i pomo}u de-
taqne dokumentacije uverili se o stravi~nom razarawu srpskog kul-
turnog blaga u ju`noj pokrajini. Zatim, studenti slavistike iz celog
Zoran Stefanovi}
ternet stranica na srpskom jeziku pisanih }irilicom i latinicom
poku{ava da ustanovi Projekat ]irilometar autora Nikole Smo-
lenskog. Zahvaquju}i mre`i Projekta Rastko, jo{ od 2005. godine,
jedan program na wihovom serveru svaki dan pomo}u pretra`iva~a
Gugl izvr{i provere i bele`i rezultate. Re~i je i }e su naj~e-
{}e kori{}ene u na{em jeziku, pa ih ima na svakoj strani. Krajwi
rezultati pokazuju da je broj stranica na }irilici za posledwe dve
godine porastao na oko 30 odsto od ukupnog materijala na srpskom
Internetu, a od toga ogroman procenta poti~e iz Rastkovih bibli-
oteka. Ukoliko se ovakav trend nastavi, u naredne dve godine ve}i-
na stranica na na{em Internetu bi}e na }irilici. Nema sumwe
da se u savremenim informati~kim tehnologijama }irilica sve vi-
{e koristi. Tome je, sem ostalog, doprinelo i standard Unikod ko-
je omogu}ava weno lak{e kori{}ewe, zatim ve}e mogu}nosti ra~u-
nara, uz presudnu `equ korisnika da koristi na{e pismo.
59
 DRU[TVO
sveta putem Rastka dobijaju dragocenu literaturu, lektiru, uputstva,
re~nike...
Rastko nudi priloge vi{e od 4.000 autora iz humanisti~kih
nauka: arheologije, antropologije, etnologije, lingvistike i filozo-
fije. Sa poqa umetnosti zastupqeno je slikarstvo, kwi`evnost, po-
zori{te, film, muzika, te ono {to se svrstava u pop-kulturu: strip
i nau~na fantastika. Posebno je odnedavno zastupqena istorija
prirodnih nauka i tehnologija, za sada preko Tesline biblioteke
koja sadr`i oko hiqadu strana na kojima su detaqno predstavqen
`ivot i delo velikana nauke i wegovi brojni patenti.
Na istaknutom mestu se odskora nalazi i istorija medicine,
posebno na{eg vojnog saniteta i ratne hirurgije, koja }e u maju 2008.
postati zasebna elektronska biblioteka sa tekstovima uglednih
istori~ara medicine Nedoka, Pavlovi}a, Dimitrijevi}a... Vojna
istorija je tako|e u planu kao zasebna kolekcija.
Zbog srpskog geografskog i geopoliti~kog polo`aja, vojna
istorija i kultura u vojsci bitan su deo ba{tine na{eg naroda. Ve-
lika nam je `eqa da i sudbinskim doga|ajima iz Prvog svetskog rata
uskoro posvetimo posebnu elektronsku biblioteku, tim pre {to se
ove godine navr{ava 90 godina od kraja rata. Da se javnosti pred-
stave ne samo likovi ~uvenih vojskovo|a, ve} i `ivot malih qudi,
od rovova preko {tabova i pozadine do logora. Sudbina obi~nog
naroda je bitna, jer se ne mo`e puna slika jedne epohe shvatiti samo
preko politi~ke istorije. Tim povodom pripremamo digitalizaciju
monografija, ratnih dnevnika, svedo~ewa, a poduhvat }emo ostvari-
ti u saradwi sa vi{e ustanova isti~e Zoran Stefanovi}, pred-
sednik Projekta.
GU TEN BERG EVRO PA
Krajem 2003. godine evropska mre`a Projekta Rastko je od svo-
jih ameri~kih partnera dobila licencu za po~etak osnivawa evrop-
skog Projekta Gutenberg. Projekat, kao i me|unarodni sistem za di-
QU DI OD USPE HA
Predsednik kulturne mre`e Projekta Rastko je Zoran Stefa-
novi}, pisac i izdava~. Diplomirao je dramaturgiju i filmski sce-
nario 1994. na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Pored
srpskog, dela su mu objavqivana ili izvo|ena i na makedonskom,
rumunskom, engleskom, francuskom i slovena~kom. Dobio je dese-
tak priznawa i nekoliko va`nijih nominacija za svoju prozu, dra-
me, stripove i filmove. Javnosti je poznat i kao me|unarodni kul-
turni aktivista, izdava~ i producent. Inicijator je i jedan od osni-
va~a kulturne mre`e Projekta Rastko, kao i poduhvata Distribui-
rani korektori Evropa i Projekat Gutenberg Evropa.
Upravnik Rastkove mre`e je dr Dejan Ajda~i} (1959), filolog,
folklorista, etnolingvista, teoreti~ar kwi`evnosti, prevodilac i
urednik. Sada predaje na Institutu filologije Nacionalnog univer-
ziteta Taras [ev~enkou Kijevu. Osniva~ je i glavni urednik ~aso-
pisa Kodovi slovenskih kultura (od 1996), ukrajinsko-srpskog zbor-
nika Ukras (od 2006). Osniva~ je sajta Slovenska kapija. ^lan je Ko-
misije za etnolingvistiku pri Me|unarodnom komitetu slavista.
Osim wih dvojice, u upravi mre`e Projekta Rastko je i na{
ugledni informati~ar Mihailo Stefanovi} (IT direktor). U re-
dakciji mati~nog projekta u Beogradu stalni doprinos daju i produ-
cent/dizajner Nenad Petrovi}, ekonomista ^aslav Kuzmanovi},
izvr{ni urednici Maja Stefanovi} i Milenka Kuzmanovi} i dese-
tak drugih tehni~kih saradnika.
Kao plodni autori, upravnici i urednici svoj doprinos i
ugledna imena na{ih prostora: akademik Milorad Pavi}, akademik
60
gitalizaciju Distribuirani korektori Evropa, osnovani su i koor-
dinirani iz Beograda.
Ministarstvo kulture Srbije pomoglo je u decembru 2004. go-
dine ove poduhvate ra~unarskom opremom i softverom. Glavni ser-
ver i pristup Internetu pru`a vode}i Internet provajder, beograd-
ski EUnet.
Zadatak da Evropa ponovo ujedini svoju duhovnu energiju, je-
dan je uslova da dobijemo stvarno jedinstvo kontinenta. Projekat
Gutenberg Evropa, glavna je evropska besplatna u organizaciji
Projekta Rastko, koja ve} broji oko 16.000 kwiga na tridesetak je-
zika i otvara jednu va`nu stranicu na putu kulturne obnove konti-
nenta ocenio je tada na{ poznati kwi`evnik Milorad Pavi}.
RAZMENA IDEJA
Upravnik Projekta Rastko dr Dejan Ajda~i} isti~e da ta svee-
vropska biblioteka predstavqa praznik susreta kultura na Inter-
netu.
Voleo bih da Projekat Gutenberg Evropa bude i tiho mesto u
kome }e svako mo}i da na{e duhovne darove zadr`i za sebe, ali i
sredi{te razmene ideja, mesto sa koga }e se pokretati nove inici-
jative i realizovati novi projekti ka`e dr Ajda~i}.
Distribuirani korektori Evropa (DKE) jeste bratski projekat
Gutenberga. Zahvaquju}i inovacijama beogradskog programera Nikole
Smolenskog, DKE predstavqa trenutno jedini sistem za distribuirano
korigovawe na planeti koji podr`ava Unikod standard, {to zna~i da
mo`e digitalizovati tekstove u vi{e od 400 jezika i desetine pisama
(ukqu~uju}i }irilicu, gr~ki, arabiku, azijska pisma...).
^lanovi volonterske organizacije, wih oko dve hiqade, razvr-
stani su u 40 jezi~kih timova, digitalizuju}i besplatne kwige na svim
glavnim evropskim i nekoliko azijskih jezika.
Pri~a o Rastku te~e i nikada ne}e biti ispri~ana do kraja jer
svakim danom, satom i minutom dopisuje redove bogatog sadr`aja.
Kao kwiga vasionskog prostranstva, beskrajnog po razmerama i ve~-
nog u trajawu.
Branko KOPUNOVI]
Vladeta Jeroti}, mi-
tropolit Amfilohije
Radovi}, pisac Miro-
qub Todorovi}, lin-
gvista Milorad Si-
mi}, arheolog \or|e
Jankovi}, informati-
~ar Srboqub Bukumi-
rovi}, fotograf Mi-
linko Stefanovi},
pisac Du{an Bajski,
arheolog \or|e ]a-
pin, filolog Predrag
Piper, pisac Spomen-
Dr Dejan Ajda~i} ka Stefanovi}-Pulu-
lu, filolog Bojana
Stojanovi}-Pantovi}, bogoslov Jovan ]ulibrk, rediteq Goran Du-
jakovi}, istori~ar Aleksandar Rakovi}, filolog Petar Buwak, fi-
lolog Du{an Vladislav Pa`|erski, etnograf Harun Hasani, filo-
log Irena Arsi}, hirurg Brana Dimitrijevi}, pisac Boban Kne`e-
vi}, informati~ar Nikola Smolenski, pisac Slobodan [kerovi},
dizajner Jelena Seni~i}, filolog Sofija Tren~ovski i stotine dru-
gih {irom sveta...
Od 1997. godine do danas, elektronske biblioteke Projekta
Rastko objavile su oko 8.000 ~lanaka, kwiga i drugih priloga, dok
Projekat Gutenberg Evropa ima oko 20.000 priloga.
15. maj 2008.
 ZDRAVSTVO
UKRATKO
SVETSKI DAN SESTRINSTVA  NOVI SPORAZUM Spo-
razum o pru`awu medicinskih usluga i
preventivno-medicinskom zbriwava-
wu radnika Rudarskog basena Kolu-
bara na Vojnomedicinskoj akademiji
potpisali su sredinom aprila pred-
stavnici rukovodstva i sindikata RB
Kolubara i na~elnik VMA general-
major prof. dr Miodrag Jevti}.
Sporazumom je precizirana da-
qa saradwa, jer predstavnici radni-
ka Kolubare ve} tri godine zaredom
brigu o svom zdravqu poveravaju toj
nacionalnoj ku}i zdravqa.
General Jevti} je rekao da je
VMA, kao ustanova srpskog naroda,
uvek spremna da pru`i punu medicin-
sku pomo} i u~estvuje u zbriwavawu
svih povre|enih i obolelih.

 SARADWA SA NORVE[-

Svetski dan sestrinstva 12. maj obele`en je sve~anom akademijom na VMA. Na~elnik te KOM U okviru bilateralne vojne
ustanove general-major prof. dr Miodrag Jevti} ~estitao je praznik medicinskim sestrama i saradwe ministarstava odbrane Re-
tehni~arima, istakav{i da su oni jedan od stubova funkcionisawa VMA. On je rekao da Upra- publike Srbije i Kraqevine Norve-
va VMA izuzetno po{tuje profesionalnost, odgovornost i pregala{tvo koje medicinske sestre {ke, 6. i 7. maja, u dvodnevnoj poseti
i tehni~ari ispoqavaju u svakodnevnom obavqawu posla, i dodao da }e i ubudu}e VMA nastoja- VMA bili su majori Morten Andersen
i Lena Querby. Oni su odr`ali vi{e
ti, da u skladu sa mogu}nostima, javno afirmi{e tu profesiju i podstakne daqe usavr{avawe predavawa o planirawu, razme{taju,
sestrinskog kadra. organizaciji i funkcionisawu lakih
Na sve~anom skupu uru~ene su nagrade i pohvale najboqim medicinskim sestrama i tehni- poqskih bolnica, u terenskim uslovi-
~arima VMA i progla{ena Sestra godine. ma, a govorili su i o iskustvima iz
U okviru nedeqe obele`avawa dana sestrinstva u amfiteatru VMA odr`an je seminar o mirovnih misija u kojima su u~estvo-
temi Komunikacijske ve{tine. Ciq tog skupa bio je razvijawe svesti o zna~aju komunikacije u vali predstavnici norve{kih snaga.
profesionalnom `ivotu, izme|u medicinskog osobqa i bolesnika, a i medicinskog osobqa u
stru~nom timu. Predava~ je bila prof. dr Lelica Todorovi} iz Visoke medicinske {kole Mi-  SVETSKI STANDARDI
lutin Milankovi}, a predavawu je prisustvovalo vi{e od 200 medicinskih sestara i tehni~a- Vojnomedicinska akademija namera-
ra VMA. va da sa~uva lidersku ulogu na Bal-
E. R. kanu i u Evropi u oblasti medicinske
struke i nauke, {to se posti`e samo
redovnim usavr{avawem zaposlenih,
MEDICINA I UMETNOST modernizacijom opreme i stalnim
poboq{awem kvaliteta usluga. Radi
Grupa umetnika, pred- postizawa takvih ciqeva, sprovode
stavnika Narodnog pozori{ta se pripreme za uvo|ewe integrisa-
u Beogradu, posetila je, sre- nog sistema menaxmenta kvaliteta
dinom aprila, Vojnomedicin- ISO 9001, za{tite `ivotne sredi-
sku akademiju. ne ISO 14001, bezbednosti i
Na~elnik general-major zdravqa na radu OHSAS 18001,
prof. dr Miodrag Jevti} za- bezbednosti hrane HACCP i labo-
hvalio je umetnicima i Upra- ratorijskog ispitivawa ISO/EIC
vi Narodnog pozori{ta na 17025.
svesrdnoj pomo}i u organiza-
ciji Dana VMA i ukazao na  BORBA PROTIV MELANO-
zna~aj saradwe izme|u dve MA U okviru Evropskog dana borbe
elitne nacionalne institu- protiv melanoma 5. maja i progra-
cije u promociji univerzalnih ma besplatnog pregleda stanovni-
qudskih vrednosti kakve su {tva za melanom i karcinom ko`e
zdravqe i umetnost. EUROMELANOMA, stru~waci Kli-
nike za dermatovenerologiju VMA
Tom prilikom general Jevti} uru~io je Zlatnu plaketu VMA Narodnom pozori{tu. pregledali su 96 pacijenata i u~e-
Povodom \ur|evdana, krsne slave Srpskog lekarskog dru{tva, u Vojnomedicinskoj akade- stvovali u promotivno-edukativnim
miji otvorena je izlo`ba umetni~kog stvarala{tva pripadnika VMA, umetni~ke sekcije Srpskog aktivnostima koje je tim povodom or-
lekarskog dru{tva i Dru{tva lekara Vojvodine. ganizovalo Udru`ewe dermatovene-
Izlo`bu je otvorila dr sc. med. Elizabeta Ristanovi}. Ona je naglasila da se u VMA une- rologa Srbije, a pod pokroviteq-
sre}enima i bolesnima poma`e vrhunskim dijagnosti~kim i terapijskim postupcima, ali i le- stvom Ministarstva zdravqa Repu-
pom re~ju i snagom duha zbog ~ega je va`no da oni koji su okrenuti bolesnom ~oveku budu duhom blike Srbije.
bogati i sna`ni. Radovi }e biti izlo`eni do 23. maja 2008. godine. . E. RISTANOVI]
M. [.

61 15. maj 2008.

 Priprema Mirjana SANDI]
MERIDIJANI
MEDVEDEV PREUZEO KOMANDU NAD STRATE[KIM STAWE HRVATSKE VOJSKE
VOJNIM SNAGAMA Hrvatski ministar odbrane Branko Vu-
Novi predsednik Rusije keli} podneo je pred ~lanovima Sabora iz-
Dmitrij Medvedev preuzeo je ko- ve{taj o spremnosti borbenog sistema i sta-
mandu nad strate{kim nuklear- wu u Oru`anim snagama Republike Hrvatske
nim snagama Rusije. U prisustvu (OS RH) za pro{lu godinu.
ministra odbrane Anatolija U izlagawu pred skup{tinskim posla-
Ser|ukova, Medvedevu je u Kre- nicima Vukeli} je rekao da Hrvatska ima i
mqu, kao vrhovnom komandantu razvija odbrambeni sistem primeren potre-
oru`anih snaga, predat i tzv. nu- bama i nivoima opasnosti, kao i izazovima
klearni kofer. To je aparatura u s kojima se suo~ava.
kojoj su pohraweni kodovi za ak- On je potvrdio i da je 2007. godina bi-
tivirawe nuklearnog arsenala, la period velikih reformskih zahvata, koji
posredstvom kojeg se ostvaruje ve- su po~etkom aprila ove godine rezultirali
za sa raketnim snagama strate- pozivom u punopravno ~lanstvo u Natou.
{ke namene i uvek se nalazi kod najvi{ih politi~kih i vojnih funkcionera zemaqa sa nukle- Ministar Vukeli} je rekao da su tokom
arnim oru`jem. pro{le godine uspe{no zakqu~eni i potpisa-
Nuklearni kofer predsednika dr`ave je deo automatskog sistema za upravqawe ni ugovori o kupovini novih oklopnih vozila,
strate{kim nuklearnim snagama Kazbek. Jedan od wih nalazi se kod {efa dr`ave, jedan kod {kolskih i protivpo`arnih aviona, ali i na-
ministra odbrane, a jedan kod na~elnika General{taba. bavci novih helikoptera iz Ruske Federacije
u okviru klirin{kog duga. Tako|e je nagla-
sio da je i daqe u toku reforma usmerena
VOJNA OPCIJA PROTIV IRANA prema smawivawu broja pripadnika Oru`a-
nih snaga, te da bi do kraja 2009. godine tre-
Ameri~ki dr`avni sekretar za odbranu Robert Gejts balo da bude 16.000 aktivnih vojnih lica.
izjavio je da Va{ington ne sme da iskqu~i mogu}nost
vojne intervencije protiv Teheran, iako bi rat u Ira- POZIV CRNOJ GORI U
nu bio katastrofalan za SAD. NATO VE] 2009. GODINE
Vojna opcija mora ostati na stolu, s obzirom na de-
stabilizuju}u politiku re`ima u Teheranu i rizike [ef kancelarije Xeferson instituta u
koje podrazumeva iranska nuklearna pretwa, bilo di- Podgorici Xek Petri smatra da postoji ve-
rektno, bilo u pogledu {irewa, dodao je Gejts. lika mogu}nost da Crna Gora naredne godi-
Tu je zatim i pretwa koju ~ine mre`e militantnih xi- ne dobije poziv za ~lanstvo u Nato.
hadista. Neki su kritikovali doktrinu preventivnog Ako Crna Gora nastavi da napreduje,
napada, ali ona je odgovor na legitimno pitawe da kao u Partnerstvu za mir, ne bi bilo nika-
li s mogu}no{}u {irewa nuklearnog, biolo{kog i he- kvo iznena|ewe da poziv u Akcioni plan za
mijskog materijala i spremno{}u terorista da ga upo- ~lanstvo dobije naredne godine na samitu
trebe bez upozorewa, mo`emo da ~ekamo na napad?, Natoa, rekao je Petri podgori~kim mediji-
upozorio je on. ma. On je rekao da ako se to desi, u najbo-
Gejts je tako|e naglasio da SAD moraju ostati anga`ovane u Iraku, kako bi se izbegao qem slu~aju, poziv za ~lanstvo u Nato Crna
jo{ gori rat ili opasnost za SAD, ali je dodao da }e broj ameri~kih vojnika u toj zemqi bi- Gora mo`e o~ekivati na samitu Alijanse
ti smawen. 2011. godine.

VOJNA VE@BA NATOA

UNI[TAVAWE 1.500 RAKETA STRELA 2M U BAWALUCI
Ameri~ki ambasador u BiH ^arls In-
Uni{tavawe 1.500 raketa gli{ posetio je, zajedno sa predstavnicima
tipa strela 2M, koje se reali- Ministarstva odbrane i Oru`anih snaga
zuje u okviru Tehni~kog sporazuma BiH, kasarnu Kozara u Bawaluci, gde }e se
ministarstava odbrane Crne Go- naredne godine u septembru odr`ati vojna
re i inostranih poslova SAD, ve`ba snaga Natoa nazvana Zajedni~ki na-
po~elo je na lokalitetu Pusti por. Ingli{ je rekao da }e ovo biti prva
lisac, kod Nik{i}a. vojna ve`ba koja }e se odr`ati izvan grani-
Iz crnogorskog ministar- ca zemaqa ~lanica Natoa, a finansira}e je
stva odbrane saop{teno je da je evropska komanda SAD.
prethodno Zavod za ekotoksiko- Ova ve`ba }e biti dobra prilika za
lo{ka ispitivawa utvrdio da ra- Oru`ane snage BiH da poka`u koliki je nivo
kete strela 2M nisu radioak- integracije postignut u reformi odbrane
tivne. Dodaje se da je Ministar- BiH, rekao je Ingli{. U vojnoj ve`bi u~e-
stvo unutra{wih poslova i javne stvova}e od 2.000 do 3.000 vojnika snaga
uprave dalo odobrewe da je bezbedno uni{tavawe strela 2M na privremenom poligonu Natoa, ukqu~uju}i i 200 do 300 pripadnika
Pusti lisac u Nik{i}u. oru`anih snaga BiH.

62 15. maj 2008.


RIZICI NOVOG
Pi{e
Aleksandar RADI]
KONFLIKTA NA KAVKAZU
seti i Abhazi ne `ele da `ive u dr`avi Gru-
O zina. I dok zvani~ni Tbilisi nastoji da u~vr-
sti bliske veze sa Va{ingtonom, Moskva to
ne prihvata i otvoreno podr`ava pomenute narode.
Na osnovu iskustava iz oru`anog konflikta ko-
ji su Gruzini vodili devedesetih godina protiv Ab-
haza i Oseta, ali i ~iwenice da se dve velike sile
i daqe bore za interese u oblasti kontrole energe-
nata na prostoru od Kakvaza do Kazahstana, nije ne-
mogu} ni novi oru`ani sukob.
U takvoj situaciji ratovali bi mali narodi
Kakvaza, ali bi se u svakom wihovom potezu prepo-
znavali uticaju Moskve i Va{ingtona, mo}nih save-
znika sukobqenih gor{taka.
U posledwem delu utakmice Amerikanci su da-
li gol Moskvi time {to su pro{le jeseni potvrdili
dominantan polo`aj svog favorita u Tbilisiju ak-
tuelnog predsednika Mihaila Saka{vilija. On dr-
`avu vodi kao ~elnik izrazito proameri~ke vlade.
U poku{ajima da se poka`e najboqim od svih save-
Podr`avaju}i znika, ~esto odlazi predaleko. Upravo zato, u vre-
samostalnost me kada se Gruzija nalazi u bezbednosnoj krizi, ~i-
Albanaca na Kosmetu, tav bataqon gruzinskih ratnika bori se u Iraku,
Amerikanci su rame uz rame sa Amerikancima. Posle predsedni~-
stvorili pravni
presedan
kih izbora, Rusi su povukli ostatke svog kontingenta
stacioniranog na delovima Gruzije pod kontrolom
vlade iz Tbilisija.
dobrodo{ao Sada se to~ak sre}e okrenuo ka Moskvi prvo
Osetima i Abhazima. su Amerikanci, podr`avaju}i samostalnost Albana-
Oni su poru~ili ca na Kosmetu, stvorili pravni presedan dobrodo-
planeti da, ako se {ao Osetima i Abhazima. Oni su poru~ili planeti
da, ako se Albancima mo`e dati nezavisnost pro-
Albancima mo`e dati tivno me|unarodnom pravu i odlukom jedne sile,
nezavisnost protivno svakako dominantne, i nekolicine saveznika, za{to
me|unarodnom pravu bi Kakvaz morao da reguli{e vlastite probleme
i odlukom jedne sile prema drugim pravilima. Za{to se Oseti i Abhazi
i nekolicine ne bi na{li u samostalnim dr`avama, iako Tbilisi
to ne prihvata kao model politi~kog re{ewa kon-
saveznika, za{to bi flikta pokrenutog u vreme raspada biv{eg SSSR-a.
Kakvaz morao uska poruka svetu, a posebno Amerikancima,
da reguli{e vlastite
probleme prema
drugim pravilima.
R svela se na stav na vreme smo vam rekli da ne
priznate Kosovo. Danas Rusi ulaze osna`eni u
borbu za interese saveznika sa Kavkaza. Odlu~ni
Za{to se Oseti i su da zaustave svaki poku{aj Saka{vilija da silom
promeni prilike u dr`avi.
Abhazi ne bi na{li U incidentu 20. aprila lova~ki avion MiG-29
u samostalnim raketom vazduh-vazduh oborio je gruzijsku izvi|a~ku
dr`avama, iako bespilotnu letelicu iznad teritorije Abhazije. Rusi
Tbilisi to ne tvrde da su letilicu oborili Abhazi, ali takvo tu-
prihvata kao model ma~ewe ne odgovara snimku sa gruzijske letelice ko-
ji je poslat na tlo pre obarawa na snimku se vidi
politi~kog re{ewa
MiG-29 u prilazu i u trenutku kada je dejstvovao ra-
konflikta pokrenutog ketom na ciq. Do sada nije bilo ni nagove{taja da
u vreme raspada Abhazi poseduju lova~ke avione. Oni su se, kao i
biv{eg SSSR-a. Oseti, oslawali na vlastitu laku pe{adiju i bor-
P A R A L E L E
bena vozila pe{adije, a glavnu uzdanicu imali su u
ruskim mirotvora~kim snagama, koje u dve pokra-
jine broje oko 2.300 qudi, podre|enih Severokav-
kaskoj oblasti.
Iznad Kavkaza lete avioni iz sastava 4. armi-
je RV i PVO, koja ima dva puka lovaca MiG-29 i puk
Su-27. Zvani~no su Rusi zadatke izvodili samo na
svojoj teritoriji tokom podr{ke u borbama u ^e~e-
niji i Dagestanu, ali Gruzijci tvrde da su se lovci
velikog takti~kog radijusa pojavqivali i iznad Ab-
hazije i Osetije.
Poput reakcija i u dosada{wim, sli~nim inci-
dentima, Tbilisi se o{tro obru{io na Ruse i ~ak je
bezazlen incident predstavio kao ~in agresije na
samostalnost Gruzije. Predsednik Saka{vili se di-
rektno telefonom obratio predsedniku Putinu da
bi odlu~no protestovao zbog obarawa letelice. Pu-
tin je optu`io Gruziju za eskalaciju tenzija u zoni
sukoba. On je izrazio ~u|ewe zbog ~iwenice da Gru-
zija izvodi letove sa vojnim ciqevima iznad zone
sukoba i istakao da se to smatra ~iwenicom desta-
bilizacije koja poja~ava tenzije navedeno je u sa-
op{tewu iz Kremqa.
aka{vili treba da razmisli o narednom po-
S tezu iza sebe ima savezni{tvo sa SAD i po-
ruku Natoa sa samita u Bukure{tu da dugoro~-
no mo`e ra~unati na ulazak u Savez. Ali iz Moskve
su vrlo jasno poru~ili da }e nastavak takve politi-
ke dovesti Gruzine do velikih problema. Saka{vili
ra~una da }e podr{ka SAD i Natoa biti dovoqno
sna`na da se obezbedi suverenitet Gruzije, iako ~i-
wenice govore da se nad tre}inom dr`ave ne vlada
iz Tbilisija.
Da bi stvorio priliku za eventualni poku{aj
slamawa Oseta i Abhaza, Saka{vili mora da iz-
baci ruske jedinice iz tih pokrajina. Zato }e za-
tra`iti podr{ku saveznika za plan da se Rusi sa
plavim {lemovima zamene pripadnicima nekih
drugih nacionalnih kontingenata. Rusi su u Abha-
ziji od 1994. godine, posle zakqu~ewa primirja
izme|u Vlade i pobuwenika, i sada ne `ele da odu,
naro~ito kada se nazire namera Tbilisija da si-
lom zavr{i krizu.
Politi~ki stav Putina svodi se na to da }e pru-
`iti potpunu podr{ku i Abhazima i Osetima, uz uva-
`avawe ~iwenice da ve}ina stanovnika tih prosto-
ra ima status dr`avqana Ruske Federacije. Rusi su
ve} dokazali odlu~nost da zaustave svaki poku{aj
da se interveni{e protiv lokalnih snaga.
Iskustva sa Balkana pokazala su kako se lako
mo`e u}i u prostor koji {tite UN, a da to ne mo`e
biti garancija za bezbednost civila. U narednom
koraku mo`e se o~ekivati podr{ka Moskve odluci
Abhaza i Oseta da se osamostale, a da se u tome po-
zovu na presedan u slu~aju Kosmeta.
63
KULTURA
BORIS MIQKOVI],
REDITEQ,
KREATIVNI DIREKTOR
EVROSONGA
U ZE MQI
Mi jesmo zemqa ~uda,
kao {to rekoh. U toj zemqi
skoro da nema ku}a koje su
starije od pedesetak godina.
One se ru{e ratovima.
Mesto na kome `ivimo je takvo,
ono po prirodi stvari ima
jednu, rekao bih eklekti~nu
kulturu. Qudi navikli na
ovakve vrste turbulencija,
postaju s vremenom otporniji
na sve. To {to se sada ra|a i
stasava, svoju `ovijalnost
duguje tragedijama prethodnih
generacija. Ova nova je
sasvim dobra. A mi smo u
kontinuitetu narod koji je
uvek spreman za pesmu.
64
^UDA
B
oris Miqkovi} je ~ovek mnogih interesovawa, izra`ene znati`eqe, koji za se-
be ume da ka`e da je povr{an: Mo`da sam razma`en, mo`da qubopitqiv, ali
~esto odlazim iz jedne oblasti delawa u drugu, i to me zaista ~ini sre}nim.
Uvek se pojave neke {arene lu{e, i ja krenem za wima. Mo`da, u stvari, svaki
dan ima neko novo poglavqe jedne iste kwige. U tu kwigu do sada su za tele-
vizijsku re`iju, pozori{nu re`iju, rad u advertajzingu, i iskorak u oblast li-
terature upisane najve}e evropske i doma}e nagrade. Predstoje}i Evrosong je sle-
de}i izazov na putu te kreativnosti.
Ako je kratka pri~a fotografija, roman igrani film, {ta bi onda bilo
postavqawe Evrosonga, koje Vas o~ekuje?
Kortasara, ~ije je to pore|ewe, i ja rado citiram. Evrosong je posebna vrsta
pozori{ta; ako bismo se vratili nekoliko koraka unazad, tu ima elemenata prapo-
zori{ta. Mada je, po analogiji koju ste predlo`ili, mo`da najbli`e pore|ewe po
kome je Evrosong jedna posebna vrsta cirkusa. Cirkus i jeste derivat pozori{ta, ta-
ko da je sve to zajedno elektronski cirkus za 21. vek.
Kakvo }e vizuelno, likovno i emotivno jedinstvo imati Evrosong u Beogradu
sa Va{im potpisom u ulozi kreativnog direktora?
Posle prili~nog broja godina Evrosong ponovo u svojoj organizaciji ima
funkciju kreativnog direktora. Mislim da je u Edinburgu {ezdesetih godina posled-
wi put postojao ~ovek koji je, uslovno re~eno, vodio ra~una o celini spektakla. Ka-
snije se to izgubilo, jer su usledili uglavnom jednove~erwi programi. Kada je Evro-
song narastao na tri ve~eri i kada je postao najve}i televizijski {ou, ponovo se
pojavila potreba za nekim ko }e voditi ra~una o stilskom jedinstvu okvira. Na
Evrosongu }emo u tri festivalske ve~eri ~uti 43 pesme, u polufinalnim ve~erima
po 19 i u finalnoj 25. Na taj deo programa se ne mo`e uticati. Qudi }e do}i sa
svojim pesmama, konceptima, `eqama, a na{e je samo da im iza|emo u susret da to i
realizuju. Naravno, postoji okvir za sve to, ram u koji se sme{ta izvo|ewe pesama
i mi smo poku{ali da taj prostor iskoristimo {to boqe. ^ini mi se da smo ve} sa-
da pobrali simpatije za to {to radimo.
Evrosong je nastao kao poku{aj zbli`avawa evropskih dr`ava, naroda i kul-
tura. I u izboru pesama, a pretpostavqam i u Va{em poslu, uvek postoji dvo-
15. maj 2008.
 umica koliko toga univerzalnog, Evropi prepo-
znatqivog, a koliko autenti~nog, izvornog po-
nuditi?
Mi smo ~itavu pri~u postavili potpuno u duhu
na{e kultura. Pri tom je vrlina upravo da se na tome ne in-
sistira, da se poka`e, ali ne i name}e. Ako ho}emo da poka`emo
svetu {ta je to {to je autenti~na srpska muzika, ili autenti~ni srp-
ski ples, u svemu tome ne moramo da pravimo nikakav tvrdi politi~-
ki cirkus. Zato smo nastojali da poka`emo ono {to je istinski na-
{e, a pripada beskrajnom nizu srpskog i evropskog kontinuiteta.
Uvode}i ansambl Kolo, koji naizgled nije deo pop kulture, upravo
smo pokazali da on to jeste. Koncerti tog ansambla u Evropi jesu pr-
vorazredni pop doga|aji, gde desetine hiqada qudi dolazi u sport-
ske hale da vide {ta to Kolo ima i mo`e.
Osim Kola, ko }e jo{ u~estvovati u Evrosongu kao deo poku-
{aja da se predstavi na{a kultura? Program je profilisan u
tri celine: grad, reke i u{}e, gde }e grad biti tu da do~ara
duh Beograda, reke su sinonim za duh Srbije, a u{}e za susret
i razmenu ideja.
To bi bila najslobodnija interpretacija ideje. Fokus je na
pesmama, naravno. Grad Beograd }e biti lajtmotiv ceremonije otva-
rawa. Ima}emo i malo emotivno se}awe na Radio televiziju Beo-
grad, koja je skoro vr{wak Evrosonga, tada Evrovizije. U intervalu
}e se pojaviti interesantna fuzija Trkuqinog Balkanopolisa i Me-
tropol orkestra iz Holandije, taj uspeo spoj Srbije i Evrope ima}e
priliku da ~uje i vidi dvesta miliona novih o~iju. Drugo ve~e }e ima-
ti tematski uvod: Serbia for the beginners (Srbija za po~etnike) i obu-
hvati}e mali ansambla`, muzi~ko-scenski, koji }e na neki na~in tu-
ma~iti nekoliko suprotnih muzi~kih i emotivnih pojmova na{e kul-
ture. Mi i jesmo zemqa ~uda, tako da }e teme druge ve~eri pokazati
svu na{u razli~itost, soliste opere i tambura{e, guda~ki orkestar
i pojce, a sve to }e biti upakovano u pop aran`man. Finale tradi-
cionalno otvara pro{logodi{wi pobednik. To }e u~initi Marija
[erifovi} svojim nastupom, a od Evrope }emo se u posledwem in-
tervalu finala pozdraviti Bregovi}evim Orkestrom za svadbe i
sahrane. To }e biti taj `ivi sadr`aj beogradskog Evrosonga. Wegovu
posebnost ~ini}e set razglednica koje }emo ponuditi. Veza izme|u
svih pesama je uvek post-card. Dosad je to bio turisti~ki set razgled-
nica koje nastoje da predstave neku od zemaqa. Mi smo se odlu~ili
da to bude emotivni set, kojim }e autenti~ni Beogra|ani i autenti~-
ni Srbi, qudi sa imenom i prezimenom, svojim `ivotnim pri~ama,
onim {to najboqe znaju, po`eleti dobrodo{licu svojim gostima iz
inostranstva. Tako }e, recimo, prvakiwa Srbije u stepovawu odste-
povati jednu od zastava, ostavqaju}i bojene tragove koji }e iscrtati
zastavu te konkretne zemqe. Preko svega }e rukom biti ispisivane
male poruke na svim jezicima zemaqa u~esnica. Jedinstvo autenti~-
nog i stilizovanog trebalo bi na neki na~in da ispoqi na{ duh. I
na tome se insistiralo.
Kakva je {ira komunikacija, sa gradom, turisti~kim organi-
zacijama, u nastojawu da se {to boqe predstavi Srbija?
Svi smo objediweni da bismo na {to boqi na~in do~ekali te
desetine hiqada qudi i da to {to radimo na kraju i uspe. Evrosong
je najve}i televizijski {ou na svetu. Mi smo, u svim svojim mukama i
neprilikama, wegovi doma}ini, i ~ini mi se da }emo, ponovo, po ko
zna koji put, pokazati svoju vitalnost, ~ak i sre}u, da sve napravimo
kako vaqa i dokazati da apsolutno, tehnolo{ki, idejno, emotivno,
talentom i duhom pripadamo evropskoj eliti, ~iji i jesmo deo.
I daqe nemate plan B?
Ne. Svi koji radimo na Evrosongu, radimo ga punim plu}ima,
do daske.
Kako uspevate da se organizujete, s obzirom na to da nemate
mogu}nosti za dokolicu. Znam da uglavnom sve {to radite, ra-
dite iz tog bla`enstva dokolice.
Imao sam, pre nego {to je sve po~elo. Nova partija }e po~e-
ti dan posle Evrosonga. Umetnost jeste dokolica. Niko nikog ne tera
da stvara umetnost. Sve su to folirawa: ja moram da slikam, moram
da pi{em Ne mora niko ni{ta. Da bi ~ovek slikao, pisao, mi-
slio, mora imati veliki kvantum slobodnog vremena, a unutar wega
se ra|aju prave stvari. Dokoli~arewe je neophodno da bismo do{li
do ne~eg {to je zanimqivo. Lewost je kreativna sila.
Po~ev{i od slikarstva, preko video umetnosti, pa do multi-
medije, da li mislite da je likovnost slike zbog uvo|ewa kom-
pjutera u ~itavom tom kretawu ne{to izgubila, ili nije izgubi-
la? Danas veliki broj qudi barata kompjuterom, ali kao da su
skoro svi zara`eni virusom da mogu i da kreiraju umetnost
jednostavnim kori{}ewem stvari sa menija svog ra~unara.
Da, to jeste ta~no, ali je slede}e pitawe filozofsko: kada je
~ovek po~eo da pi{e sa komadi}em ugqa, da li je to bilo oru|e koje
je plebiscitarno pru`ilo svakom mogu}nost da crta. Jeste, ali su
samo neki istinski crtali. Isti slu~aj je i sa kompjuterom. On jeste
65
 KULTURA
sredstvo kojim se mo`e mnogo toga kreirati, ali su samo neki kom-
pjuterom uspeli da stvore ne{to zna~ajno. To {to je u renesansi bi-
la ve{ti~ja kuhiwa, bio je i slikarski ateqe, gde se nije znalo od
~ega se pravi ba{ ta bela boja koja }e izdr`ati stotine godina, ili
kako se preparira odre|eno platno. Zato su postojale {kole u koji-
ma je majstor pred smrt, prenosio svom u~eniku samo deo velike taj-
ne.@ivimo u vremenu u kome su sredstva za rad veoma demokratizo-
vana svako mo`e da ih koristi. Svako mo`e i da tr~i na sto meta-
ra, samo malo wih tr~i ispod deset sekundi.
Pre nekoliko godina izjavili ste da smo i{amarani esteti-
kom kakve nema nigde, koja ne samo da povla|uje najni`em uku-
su, ve} ga i kreira. Gde smo sada? Koliko je to vreme ko{talo
generacije koje su u wemu stasavale. To su mladi qudi sa koji-
ma Vi danas radite?
Na jedan odre|en na~in u svakom zlu ~ovek mo`e da tra`i do-
bro. Ja jesam optimista, i mislim da dobro svetlo na kraju ovog tu-
nela negde postoji i da se kre}emo prema wemu. Mi }emo jednog da-
na oti}i malo napred, pa }emo se vratiti malo nazad, ali verujem
da }emo se iskobeqati. Moram da priznam da kao prvi rezultat tog
kretawa sve vi{e sre}em mlade qude koji su navikli na o{tru bor-
bu za `ivot. To je dobro. Ako se setimo moje generacije, ~ini se da
sa nama to nije bilo tako. Nama je `ivot bio datost. Mi smo svi
imali isto, i unutar tog istog smo se kretali, kako ko ume. Kao ta-
kvi, kao uravnote`ena generacija potekla iz sredweg stale`a, iz
dvosobnih stanova, mi smo davali odre|ene rezultate. Ova neu-
ravnote`ena generacija koja sada stasava mo`e da daje vi{e piko-
ve, ve}e vrhove.
Moja generacija je po statisti~kim podacima studirala dvana-
est godina, mi danas imamo mlade qude od dvadesetak godina koji
mogu da budu direktori. Ova generacija je suo~ena sa svojom real-
no{}u, {to moja nije bila. I dan-danas sre}em svoje prijateqe is-
pred kafi}a kako gledaju sredwo{kolke i idu kod mame na ru~ak.
Mo`da nije popularno re}i u vreme predizbornih kampawa ali ja
zaista mislim da je u tom smislu mnogo boqe nego {to je bilo. Nove
generacije su sprale taj otrov sa sebe, ponovo se reetablira dobar
ukus, kome smo ina~e skloni. Mi jesmo zemqa ~uda, kao {to rekoh. U
toj zemqi skoro da ne postoje ku}e koje su starije od pedesetak godi-
na. One se ru{e ratovima. Mesto na kome `ivimo je takvo, ono po
prirodi stvari ima jednu, rekao bih eklekti~nu kulturu. Qudi navi-
kli na ovakve vrste turbulencija, postaju s vremenom otporniji na
sva{ta. To {to se sada ra|a i stasava, svoju `ovijalnost duguje tra-
gedijama prethodnih generacija. Ova nova je sasvim dobra. A mi smo
u kontinuitetu narod koji je uvek spreman za pesmu.
Dragana MARKOVI]
66
P R E M I J E R A P R E D S T A V E
@IVOTOPIS
V O J V OD E M I [ I ] A
Povodom 90 godina od proboja Solun-
skog fronta, u Centralnom domu Vojske u
Beogradu premijerno je izvedena predstava
Za Srbiju, u organizaciji Saveza poto-
maka ratnika Srbije 19121920. godine.
Predstava je ra|ena po kwizi Mi}e
@ivojinovi}a @ivot preto~en u pam}ewe,
u kojoj je opisan `ivot jednog od najslavni-
jih srpskih vojskovo|a, vojvode @ivojina
Mi{i}a.
Mi}a @ivojinovi}, i sam oficir sa
znawem i iskustvom, ispisao je lepu kwigu o
na{em vojskovo|i ~ija je slava odavno prisutna na svim kontinenti-
ma, a o kome se kao li~nosti malo pisalo. Ova kwiga napisana finim
spojem publicistike i beletristike, kao romansirana biografija,
to na dostojan na~in nadokna|uje napisao je kwi`evnik Vitomir
Teofilovi} u recenziji kwige, koju je 2004. godine izdao NIC Voj-
ska.
Najbitniji detaqi iz vojvodinog `ivota prikazani su i u pred-
stavi kao mali podsetnik ili lekcija iz istorije.
Dramatizaciju i re`iju uradio je Bo{ko Puleti}, kome je pri-
pala i uloga glavnog junaka, autor kwige Mi}a @ivojinovi} zaslu-
`an je za izbor muzike, a me|u ostalim glumcima uloge su tuma~ili i
Lepomir Ivkovi}, Gojko Baleti}, Nenad Mari~i}, Branislav Toma-
{evi} i An|elka Stevi}.
Izvo|ewe predstave planirano je u jo{ tridesetak gradova
Srbije.
Anastazija DAMJANOV
IZLO@BA BRATISLAVA AN\ELKOVI]A
KAMEN DREVNOG
SNEVA^A
Nedavno je u Maloj galeriji Centralnom domu VS otvorena iz-
lo`ba Kamen drevnog snevawa, autora Bratislava An|elkovi}a,
koji se godinama bavi slikarstvom i s vremenom otkriva tehnike koje
su autenti~ne. Stvara svoj prepoznatqiv stil, koji ga ~ini original-
nim. Prepoznatqive su i wegove teme! Otkrivaju i tajnu wegovog
stvaralatva rasvetqavamo srpsku istoriju, jer se on upravo time
bavi. Istorijske li~nosti, doga|aji i dela su veto ispri~ani na
wegovim slikama. Tehnika u kojoj radi je, svakako, nesvakidawa. Na
ovoj izlo`bi mo`emo da vidimo: lozu Nemawi}a na kamenu plo~aru,
minijature na zrnu penice ili kami~cima, lik
Nikole Tesle na `ici provodniku ili lik Vuka
Karaxi}a na peru.
Najmawa izlo`ena minijatura je lik Ste-
fana Nemawe na tre}em ~lanku mrava, koji se
sasvim slu~ajno naao u rukama umetnika i
postao deo inspiracije. Inspiraciju tako|e
pronalazi u kawonu reke Vu~janke, odakle i
poti~e, ~uvaju}i i neguju}i tako svoj rodni kraj,
a potom i svoju zemqu i wenu istoriju. Svojim
radom Bratislav nas podse}a i opomiwe. Na
kraju zakqu~uje: Moja tragawa su i moja tra-
jawa. Tragawe se ne zavrava, ono traje i
ve~no je. Ja sam samo tu da idem za tim
tragom. Slavica PAVLOVI]
15. maj 2008.
V O J N O F I L M S K I C E N T A R
SLED
BRZIH I
KRUPNIH
KORAKA
Godi{wi plan usvojen u Zastavi kada se
govori o izradi filmova prili~no je
ambiciozan. Dvadesetak dobrih tema postoje
kao mogu}nost da se oblikuju u film. Za prva
tri meseca ove godine zavr{ena su tri filma.
Mese~no jedan film je tempo koji vaqa
izdr`ati. Da se sigurno i profesionalno
kora~a svedo~e i dve zna~ajne nagrade
Zastavinim autorima.
P
rvi film snimqen u Zastavi na po~etku ove godine bio je Vojna
bolnica Ni{, i ve} je promovisan u tamo{wem Domu Vojske.
Dobro upakovan, stilski ujedna~en, zanimqiv i informativan
dokumentarac, nai{ao je na odli~ne kritike. Dug period od 130
godina, koliko Vojna bolnica u Ni{u postoji, na{ao je svoj sup-
strat u dvadeset minuta filma. Kre}u}i se tragom sudbine srpskog
naroda u tom periodu, Vojna bolnica pratila je sve zna~ajne bitke,
prelazak preko Albanije, dolazak na Krf, le~ewe na Krfu do opo-
ravka, daqi tok istorije sve do dana{wih dana. Film je re`irao
Marko @. Nikoli} po scenariju doktora Gorana Milojkovi}a, Mio-
draga Stankovi}a i Slavi{e ]iri}a.
Drugi film ura|en u Zastavi je o Tehni~kom opitnom centru
Od postojawa do znawa. Promotivnog karaktera, film je ra|en
druga~ijim vizuelnim jezikom, br`im, modernijim, sa spotovskim sme-
wivawem kadrova. Promotivni filmovi danas su najtra`eniji. Vizu-
elno jasne poruke koje prati dobra muzika, ~esto i 3D animacija, do-
mi{qatost rediteqe i monta`era ve} oblikuju za Zastavu prepozna-
tqiv filmski proizvod, kao odgovora na zahteve tr`i{ta. Umetnost
se tu nikako ne gubi, posebno ne autorstvo. Upravo te dve komponente
zaokru`uju projekat ~iji je rediteq Ivan Pe{uki}.
NE PO SRED NI DO DIR SA ISTO RI JOM
Cerska bitka je tre}i film zavr{en u Zastavi od po~etka
2008. godine. Ura|en u dokumentarnom `anru, on u sebi ima i igra-
ne strukture, uz upotrebu arhivskog materijala. Wegova promocija
o~ekuje se na Vojnoj akademiji, na Katedri vojne istorije, koja je i
naru~ila film za svoje potrebe. Scenario je napisala profesorka
Mirjana Zori}, rediteq je Milun Vu~ini}, monta`er Svetlana Ka-
tani}. Film prepoznatqive rediteqske poetike, Milun Vu~ini} je
autor i Mojkova~ke bitke, obiluje edukativnim karakterom, tako
da se o~ekuje da }e pobuditi interesovawe stru~ne i {ire javnosti.
Z A S T A V A F I L M
O radu na filmu rediteq govori:
Cerska bitka je planirana 1999. godine. Tada se iz razumqi-
vih razloga odustalo od realizacije, usledio je jo{ jedan poku{aj
ne{to kasnije, da bi se tek ove godine filmska pri~a zaokru`ila. U
filmu je od vizuelnog materijala zastupqeno prakti~no sve {to po-
stoji kao mogu}nost. Autenti~nog filmskog materijala je bilo rela-
tivno malo, koristili smo scene iz filma Golgota Srbije, fotogra-
fija je bilo znatno vi{e, tako da su one srazmerno prisutne u fil-
mu, moglo bi se re}i da su wegov glavni sadr`aj, preuzet iz Foto
zbirke Vojnog muzeja, periodike iz tog vremena sa austrijskom pro-
pagandom i srpskim odgovorom, a u Arhivu Srbije prona{li smo sva
va`na dokumenta: od telegrama objave rata, preko mnogobrojnih na-
redbi, skica, {ema, prepiske... U ulozi uslovne rekonstrukcije kori-
stili smo se i nekim scenama iz igranog filma Mar{ na Drinu, sti-
lizovanim za potrebe na{eg filmskog izraza. Susret sa original-
nim dokumentima mi je u radu na filmu bio posebno zna~ajan. To je
taj neposredni dodir sa istorijom, sa Stepinim ratnim dnevnikom
na kome se vide mrqe od ki{e. Patinu tog vremena nastojao sam da
prenesem na film, kao i faktografsku istinu o srpskoj vojsci koja je
u to vreme izvojevala pobede koje su fascinirale i wene prijateqe
i wene neprijateqe.
Iako je film istorijski, potpuno je moderno upakovan, tako da
DVD sadr`i i dodatke: biografije vojskovo|a, muzika iz tog vreme-
na, dokumentarna gra|a u kojoj su i skice razme{taja snaga na bojnom
poqu. Optimalne du`ine, skladno spakovani, ovi dodaci nadogra-
|uju i preciziraju pri~u samog filma, sme{taju}i ga dubqe u kontekst
vremena koje pokriva.
Kao potvrda svega re~enog, nedavno je na Festivalu dokumen-
tarnog filma Zlatna buklija u Velikoj Plani istoimena, glavna
nagrada u oblasti istorije i negovawa tradicije dodeqena upravo
Cerskoj bici. Na istom festivalu nagrada za fotografiju pripa-
la je dokumentarnom filmu Bo`i} dolazi na kowu, koji kao direk-
tor fotografije i re`ije potpisuje Vujadin Mi}unovi}, a film je iz
pro{logodi{we Zastavine produkcije. Prate}i poku{aj Srba u ju-
`nom Sremu da obnove obi~aj proslavqawa Badweg dana, Badwe ve-
~eri i Bo`i}a, Mi}unovi}ev film tka celinu pri~e oslawaju}i se
na elemente religijskog, etnografskog i dokumentarnog.
MO DE RAN FILM O NO VOJ VOJ SCI
Me|u scenarijima i temama koje im predstoje u nekom narednom
periodu, direktor Zastava filma pukovnik Dimitrije Misirli} iz-
dvaja film o Vojsci Srbije:
To je vrlo odgovoran i veliki posao koji nas o~ekuje. Poku{a-
}emo da uradimo moderan film o novoj vojsci. Vojska Srbije je da-
nas vojska sa novim zadacima, misijama, imixom, pred novim izazo-
vima. Predvi|eno je da se rade filmovi i o specijalnim jedinicama,
Vazduhoplovstvu i protivvazduhoplovnoj odbrani, Vojnoj akademiji...
To je ve} ~itav serijal novih filmova koji se dopuwuju, a sve ih na
neki na~in zaokru`uje film o Vojsci Srbije. ^eka nas i nekoliko na-
stavnih filmova, poput Dunavske stra`e, Trilateralne ve`be, ve-
`be povodom Dana Vojske Srbije, a uz sve to ili je boqe re}i sve te
filmove radimo paralelno sa svim poslovima vezanim za informa-
tivnu delatnost Zastave, kojih je svakim danom sve vi{e. Tu smo dnev-
no anga`ovani i pratimo kamerama sve {to je bitno u radu Mini-
starstva odbrane i General{taba. Uskoro }emo po~eti i sa izradom
video klipova sa takvih doga|aja koji }e se na}i na sajtovima Mini-
starstva i Vojske Srbije. Potreba za slikom sa takvih doga|aja je
sve izra`enija.
Osim izrade filmova i informativne delatnosti, Zastava
pru`a profesionalne usluge snimawa, monta`e, koprodukcijskih po-
slova... Sve je vi{e projekata koji se naru~uju na komercijalnoj osno-
vi, poput predvi|enog promotivnog filma za TRZ ^a~ak, Crveni krst
je tako|e u pregovorima o saradwi sa Zastavom. Nastaviti ovim tem-
pom, ciq je koji Vojnofilmski centar ima pred sobom.
D. MARKOVI]
67
FEQTON
TR[]ANSKA KRIZA
Pi{e
Dr Bojan DIMITRIJEVI]
Pitawe pripadnosti grada
Trsta obele`i}e zavr{ne
operacije Drugog svetskog
rata na ovim prostorima
u prole}e 1945, ali }e se
svojim nere{enim statusom
protegnuti i u narednu
deceniju. Sukob Jugoslavije
i Italije oko tog lu~kog grada,
sa italijanskom ve}inom
u samom mestu i slovena~kom
u okolini, prene}e se
na diplomatski plan, ali }e
s vremena na vreme razni
incidenti dizati temperaturu
i uticati na mir na prostoru
juga Evrope. Sve {to se
doga|alo na severozapadu
Jugoslavije komplikovalo je
wene odnose sa saveznicima
u narednoj deceniji.
68
ITALIJANI
ZVECKAJU
ORU@JEM
rvu deceniju mirnodopskog `ivota posle Drugog svetskog rata obele`ilo je
stalno anga`ovawe Jugoslovenske armije (JA) u oblasti zale|a grada Trsta.
P Trka izme|u partizanske 4. armije i savezni~kih snaga, po~etkom maja 1945,
zavr{ila se nesporazumom oko toga ko je prvi u{ao u grad, ko }e organizova-
ti vlast u wemu i okolini i kome }e ~itav taj prostor pripasti u miru. Na
korak od sukoba, pred osokoqenim partizanima ispre~i}e se saveznici. O~ekiva-
na podr{ka Jugoslovenima iz savezni~kog Sovjetskog Saveza izostala je i problem
je prenet za pregovara~ki sto.
PO DE LA GRA DA
Sporazumom od 9. juna 1945. izme|u Jugoslavije, sa jedne, i Velike Britanije
i SAD, sa druge strane, uspostavqena je privremena savezni~ka vojna uprava u Tr-
stu i okolini. Po prvoj ta~ki ovog sporazuma Trst sa okolinom i Pula stavqeni su
u nadle`nost savezni~kog vrhovnog komandanta. Ta~ka 2. tog sporazuma odre|iva-
la je ograni~ewa za snage JA na nazna~enom podru~ju: jugoslovenske trupe svedene
su na odred regularnih trupa ~iji broj ne prelazi 2.000 vojnih lica, ra~unaju}i
sve ~inove. Snage JA povukle su se 12. juna na demarkacionu liniju tzv. Morga-
novu liniju, a sporna teritorija je podeqena na dve zone: A Trst i okolina sa
angloameri~kom upravom i B severozapadna Istra i slovena~ko primorje, sa ju-
goslovenskom vojnom upravom. Jedinice JA povu}i }e se na dovoqno daleko pod-
ru~je, tako da je ta luka za saveznike i Italijane bila sigurna. Me|utim, povla~e-
we nije zna~ilo smirivawe odnosa, ve} samo zao{travawe. Nove komplikacije
oko Trsta nastale su ponovo na prelazu iz 1945. u 1946. godinu i trajale tokom
cele 1946. godine.
Kona~no, ~lanom 21. Pariskog mirovnog ugovora od 16. februara 1947.
formirana je Slobodna teritorija Trsta (STT), koja je obuhvatila grad Trst i de-
love slovena~kog Primorja i severni deo Istre. Praksa podele vojnih nadle`no-
15. maj 2008.
sti na savezni~ku zonu A i jugoslovensku zonu B, ali sada daleko
mawe veli~ine od onog u periodu 19451947, nastavqena je. Pre-
ma Pariskom mirovnom ugovoru, snage JA pomerile su se na nove
pozicije u zonu B, u skladu sa novom granicom STT. Jedinice JA u{le
su u slovena~ko primorje u no}i 15. na 16. septembar 1947. godi-
ne. Ne{to ju`nije, iste no}i, snage JA u{le su, posle dve godine
odsustva, u Pulu. Tako se zavr{io prvi period tr{}anske krize.
Nere{enost pitawa suvereniteta Trsta prouzrokovala je po-
novni talas neprijateqstva Jugoslavije i Italije u periodu
19511952. godine. Talas polemika, optu`bi, podse}awa na ratne
uspehe i neuspehe, te politi~kih karikatura, rastao je iz meseca u
mesec. Posle kratkog zati{ja i pada tenzija, s dolaskom nove vla-
de u Italiji, sa premijerom \uzepeom Pelom, varnice }e se pono-
vo razbuktavati. Kriza oko Trsta kulminira}e u jesen 1953. godine,
najozbiqnijom vojnom krizom za Titovu armiju u ~itavom periodu.
Posebnu napetost izazivala je ~iwenica da su obe dr`ave
bile u okriqu istog vojno-politi~kog saveza Severnoatlantskog
pakta (Nato) Italija kao punopravni ~lan, a Jugoslavija kao dr-
`ava u intenzivnim pregovorima. Tako|e, obe armije u`ivale su
obilnu zapadnu vojnu pomo} u okviru programa MDAP. Situacija
oko Trsta posebno je komplikovala stvarawe jedinstvenog fronta
Severnoatlantskog pakta na tom podru~ju, ali i ote`avala stvara-
we ose}aja jedinstvenosti u okviru nastaju}eg Balkanskog pakta iz-
me|u Jugoslavije, Gr~ke i Turske.
PO RAST TEN ZI JA
Uqe na vatru Italijani su dodali 29. avgusta 1953, kada je
predsednik nove italijanske vlade \uzepe Pela, u saglasnosti sa
ministrom odbrane i na~elnikom General{taba, pokrenuo deo
kopnenih i pomorskih snaga prema jugoslovenskoj granici. Povod
za takvu akciju bio je, navodno, o{tar napad poluzvani~ne jugoslo-
venske agencije Jugopres. Pokret italijanskih pomorskih snaga iz
mati~ne luke Taranto potvrdio je i jugoslovenski pomorski ata{e,
koji je samo sat vremena po dolasku na jadransku obalu video ita-
lijansku flotu kako plovi na sever, ka Jugoslaviji. Dan kasnije Tan-
jug je optu`io Italiju za stvarawe ratne psihoze, oceniv{i da je
pokret wenih trupa u kontekstu italijanskih te`wi da zauzme ne
samo zonu A nego i zonu B. Tako|e, tih dana po~eo je i da raste broj
Jedinice JA ostale su u zoni B
ve} uobi~ajenih povreda grani~nog pojasa u tom podru~ju. Svi ti
doga|aji uslovili su da jugoslovenske novine poja~aju antiitalijan-
ski ton, ali i upu}ivawe diplomatskih nota Italiji.
Narodna armija je 3. septembra izvestila da su, prema pi-
sawu italijanske {tampe (Tempo), izvesne jedinice italijanske
kopnene vojske i mornarice primaknute isto~noj granici. Kretawe
italijanskih oklopnih divizija Narodna armija je sarkasti~no
prokomentarisala re~ima oslobodi nas bo`e te grdne sile.
Sli~no su prokomentarisane i italijanske tvrdwe o najvi{em ste-
penu stawa nacionalnog duha wihove vojske i teze o napredovawu
ka Qubqani. Poznajemo Italijane, a i oni nas poznaju, da bi se
zanosili iluzijama da smo se mi Jugosloveni prepali pokreta wi-
hove mornarice, oklopnih divizija, te tenkova i vojnih automobi-
la. Konstatovano je da talijanska kampawa ucjena nikoga ne uz-
nemirava i ne pla{i.
Jugoslovensko vojno rukovodstvo se nije previ{e zabrinulo
zbog italijanskog vojnog pokreta, pa je tek 5. septembra izdalo na-
redbu da se formira Me{oviti zdru`eni odred, od snaga Eskadre
Jugoslovenske ratne mornarice. U taj plovni sastav trebalo je da
u|u slede}e snage JRM: 6. divizion razara~a, 11. i 76. divizion
torpednih ~amaca, 38. divizion patrolnih brodova i Odred po-
mo}nih brodova. Me{ovitom zdru`enom odredu, koji je tako obu-
hvatio sve udarne snage JRM, stavqeno je u zadatak da u sadejstvu
sa 1. proleterskom pe{adijskom divizijom iz Postojne, Odredom
JNA u zoni B (motorizovani puk) i avijacijom sprije~i ulazak stra-
nih trupa u Zonu B i wihovo daqe napredovawe prema Istri, da
sprije~i povredu teritorijalnih voda Zone B i Istre i energi~no
djeluje protiv povrede vazdu{nog prostora nad Zonom B i Jugosla-
vije od italijanske avijacije.
U me|uvremenu novi govori Tita i Pele nisu nagove{tavali
smirewe situacije. U Okroglici, selu na Primorskoj, 6. septembra
Tito je izjavio da su italijanski vojni pokreti akt agresije, bez ob-
zira na to {to nije bilo sukoba, dodav{i: Mi uvijek imamo vre-
mena da po{aqemo divizije i da protivnika onemogu}imo da spro-
vede svoju namjeru. Narodna armija je italijansku akciju naziva-
la deplasiranom vojnodiplomatskom komedijom Rima ili donki-
hotovskim pohodom \uzepe Pele, uz pregr{t optu`bi za italijan-
ski fa{izam, teror nad Slovencima, ali i kukavi~luk Italijana u
pro{lom ratu: Mi smo vi-
djeli wihove divizije! i ne
jednu-dvije... naoru`ane i
razoru`ane.
Italijanske vojne de-
monstracije nisu prestaja-
le. Prvi dani septembra
samo su pove}ali zategnu-
tost na granici, dok su se
tenkovi i motorizovane je-
dinice pojavili na vi{e
mesta. Wihove snage utvr-
|ivale su se na prostoru
Kanalske doline. Na dru-
gim sektorima vi|ene su
intenzivne patrole. Ita-
lijanska divizija Centauro
bila je raspore|ena od
Doberdoba do Gorice, kod
Gorice divizija Mantova,
a divizija Ariete ka STT.
^etvrtog septembra stigle
su nove trupe u rejon Tr`i-
~a. Savezni~ke snage u zoni
A stavqene su tako|e u
pripravnost. U isto vreme
u luku Venecija doplovilo
je devet mawih brodova
69
 FEQTON

italijanske ratne mornarice. Tako

da ih je (4. septembra) tamo bilo 12,
a me|u wima i krstarica Duka deqi
Abruci, koja je bila admiralski
brod admirala Lukana Bi|ija, ra-
zara~i Avijere i Artiqere, dva tor-
pedna broda, tri korvete, tri topov-
wa~e i jedan eskortni brod. Itali-
janski zvani~nici odbacili su notu
FNRJ da prekinu provokacije, koje
su demantovali. Borba je donela
12. septembra detaqnu procenu
rasporeda italijanskih snaga na ce-
lom sektoru ka FNRJ, navode}i je-
dinice ranga divizije i wihove zone
odgovornosti, procewuju}i da je wi- Pe{adija prati tenkove tipa {erman u toku manevra 1953.
hove snage broje oko 35.000 qudi.
Tek 12. septembra brodovi Me{ovitog zdru`enog odreda JRM septembra je te sastave u celini zatekla van mati~nih garnizona
dovedeni su, po nare|ewu Komande JRM, u punu borbenu gotovost. severoisto~no od Zagreba.
Tog dana registrovan je pokret dva razara~a iz {ibenske luke za Ovoj smotri snage i ubojne mo}i JNA kao posmatra~i prisu-
Rijeku, odakle su 14. septembra otplovili za Pulu, gde su se kon- stvovali su istaknuti gosti iz inostranstva. Britanci su predwa-
centrisali glavni sastavi eskadre JRM. [tab Eskadre nalazio se ~ili sa veteranima iz Drugog svetskog rata feldmar{alom Mont-
ve} u Puli, na {tabnim brodovima Istranka i Mornar. Posle gomerijem i generalom Xonom Hardingom. Tu su bili i zamenik na-
prijema nare|ewa za formirawe Me{ovitog odreda, komandant ~elnika gr~kog general{taba, zatim generali ameri~ke, francuske
Eskadre admiral Josip ^erni izdao je organizacijsko nare|ewe i i turske armije i {ef ameri~ke misije za isporuke vojne pomo}i
slede}eg dana borbeno uputstvo za izvr{ewe zadatka i prebazi- Jugoslaviji, general Harmoni. Jo{ krajem juna objavqeno je u {tam-
rawe plovnih objekata i sastava u rejon zone B. ^ernijevo borbe- pi da je poseta britanskog feledmar{ala Montogmerija zakazana
no uputstvo odredilo je mar{evski poredak i postupak jedinica od- za 15. septembar 1953. godine. Krajem avgusta potvr|eni su i do-
reda u toku prebazirawa u lukama zone B, zatim stepen priprav- lasci gr~ke i turske vojne delegacije. Sastavi ostalih delegacija
nosti u lukama, na~in osmatrawa mora i vazduha, postupak u slu~a- (francuske i ameri~ke) objavqeni su gotovo pred same manevre.
ju provokacija i povreda carinskog pograni~nog pojasa, prava upo- Prema ranije dogovorenom planu, britanski feldmar{al je
trebe oru`ja i na~in rada posada. Obu~enost posada u Eskadri stigao 15. septembra. Istog dana primio ga je Tito, na Tu{kancu u
odredu bila je zadovoqavaju}a. Borbena obuka posada i godi- Zagrebu, gde je organizovan prijem, a dan kasnije, 16. septembra,
{wi program artiqerijskih i torpednih ga|awa bili su zavr{eni. britanski feldmar{al je posetio qubqanski garnizon, gde ga je do-
Grupe, odredi i divizioni savladali su zdru`eno plovqewe i ~ekao pukovnik Ho~evar. Legendarni Monti je obi{ao po~asnu ~etu
osnovna takti~ka dejstva. Plovni sastavi nisu bili obu~eni u zdru- JNA u Qubqani, a 18. septembra posetio je podru~je manevara.
`enim dejstvima raznorodnih sastava u sadejstvu sa avijacijom. Posle sve~anog defilea 27. septembra 1953, snage JNA upu-
tile su se u mati~ne garnizone. Deo jedinca koje su u~estvovale na
VE LI KI MA NE VRI manevrima, za mawe od desetak dana bi}e ponovo aktiviran, ali
Najve}i deo kopnenih i vazduhoplovnih snaga JNA, koje bi ovog puta u ratnim okolnostima.
u~estvovale u odbrani slovena~kog primorja ili eventualnoj ak-
ciji na Trst, bio je daleko od bilo kakvog anga`ovawa u toj fazi IZ NE NA \E WE
krize. Izuzetak su bile snage koje su se ve} nalazile u {iroj tr- Odluka saveznika da svoja mandatna prava i upravu u zoni A
{}anskoj okolini: Odred JNA u zoni B, Prva proleterska divizi- prenesu na italijanske vlasti ozna~ila je po~etak zategnutosti oko
ja, Me{oviti zdru`eni odred, kao i snage 21. vazduhoplovne divi- Trsta i nastanak tr{}anske krize. Osmi oktobar 1953. bio je wen
zije na aerodromima Pula i Zadar, odnosno 5. pomorske zone u po~etni dan. U kasnijem razgovoru sa novinarem lista Obzerver,
Puli i okolini. Najve}i deo snaga JNA, koncentrisanih u zapad- mar{al Tito je ovako objasnio sopstveno ose}awe u tom trenutku:
noj polovini Jugoslavije, 5. vojna oblast i 3. vazduhoplovni kor- O tome uop{te nisam bio obavije{ten. Odluka je do{la kao potpu-
pus, bile su ve} od sredine avgusta 1953. anga`ovane u pripremi no iznena|ewe za nas, uprkos ~iwenici da smo gajili sumwe da se
za izvo|ewe manevra. Sticajem okolnosti veliki manevri iz sep- iza koncentracije talijanskih trupa mo`da priprema ne{to u potaji.
tembra 1953. godine (najve}i sve do onih iz 1971. godine Slo- Razlog na{e bojazni zasnivao se na uvjerewu da se takva koncentra-
boda 71) odr`ani su u vreme kada je vojno-politi~ka situacija cija talijanskih trupa ne bi mogla obaviti bez znawa saveznika ili
oko Slobodne teritorije Trsta po~ela da se komplikuje. Naredbu bar bez wihovog djelimi~nog znawa. Prvi put sam ~uo o ovoj odluci
za izvo|ewe manevara potpisao je vrhovni komandant oru`anih 8. oktobra u 10 ~asova, kada su me predstavnici Velike Britanije i
snaga FNRJ mar{al Tito 14. avgusta 1953. i u woj je nazna~eno SAD posjetili i upoznali s ovom odlukom. Ovaj postupak pogodio me
da }e se veliki pokreti na teritoriji 5. vojne oblasti izvr{iti u kao grom iz vedra neba. Iako je saop{ten na krajwe diplomatski
septembru 1953. godine. Za komandanta manevara odre|en je ge- na~in, Titu je ovo bilo krajwe te{ko saznawe i ultimatum. Za-
neral Kosta Na|, komandant 5. oblasti, a naredbom je bilo pred- padni izvori opisuju turoban izgled jugoslovenskih oficira na pri-
vi|eno podizawe dela rezervista u jedinice za izvr{ewe mane- jemu u ameri~koj ambasadi te ve~eri, pripremqenom u ~ast generala
vra. Odmah po objavqivawu naredbe, 15. avgusta, jedinice odre- Vu~kovi}a, koji se vratio sa pregovora u Sjediwenim Dr`avama.
|ene da u~estvuju u manevrima otpo~ele su ve`be. Prva polovina (nastavak u slede}em broju)

70 15. maj 2008.

 VREMEPLOV

DOGODILO SE... KNEZ MIHAILO

16. maj 1972. 28. maja 1812.
Predsedni- Potpisan Bukure{ki mirovni ugo-
ci SFRJ i vor izme|u Rusije i Otomanske im-
Rumunije Jo- perije. Na osnovu ~lana 8 Mirov-
sip Broz Ti- nog ugovora, na kome je insistirala
to i Niko- Rusija, Porta je Srbima obe}ala
lae ^au{e- amnestiju, upravqawe unutra{wim
sku pustili poslovima zemqe, prikupqawe po-
su u rad hi- reza, ali i povratak Turaka u srp-
droenergetski sistem \erdap na ske gradove. Vojno-politi~ka situa-
Dunavu cija, u kojoj se Srbija na{la posle
zakqu~ewa Bukure{kog ugovora, bi-
17. maj 1917.
la je veoma te{ka, a saznawe o po-
U Nici je umro
vratku pune turske uprave u oslobo-
srpski vojvoda
|enu Srbiju delovalo je potpuno
Radomir Putnik,
beznade`no.
proslavqeni voj-
skovo|a u bal- 29. maj 1839.
kanskim ratovi- Uspostavqeni diplomatski odnosi
ma i u Prvom Srbije i Velike Britanije.
svetskom ratu.
Pored obavqa-
28. maj 1879.
wa du`nosti u trupi, bio je profe-
sor na Vojnoj akademiji (|eneral- Ro|en je matema-
{tabna slu`ba, taktika). U balkan- ti~ar, astronom
skim i Prvom svetskom ratu, zakqu~- i geofizi~ar
no sa 1916. godinom, bio je na~elnik Milutin Milan-
[taba Vrhovne komande. U ~in voj- kovi}, osniva~
vode unapre|en je 1912. godine, u Ku- Katedre nebeske
manovskoj bici. Nosilac je najvi{ih mehanike na Be-
srpskih i inostranih odlikovawa. ogradskom uni-
verzitetu.
18. maj 1992
29. maja 1868.
Visoki komesarijat UN za izbeglice
saop{tio je da je zbog rata iz Jugo- Prilikom {etwe Ko{utwakom kod
slavije izbeglo milion i trista hi- Beograda ubijen je srpski knez Mi-
qada qudi, {to je stvorilo najve}u hailo Obrenovi}, koji je Srbiju
izbegli~ku krizu u Evropi od Drugog u~inio najja~om vojnom silom Balka-
svetskog rata. na. Ubijen je u vreme kad je dovr{a-
vao pripreme za rat protiv Oto-
24. maj 1913. manskog carstva. Na prestolu Srbi-
U znak kraqev- je bio je od 1839. do 1842. i od
skog priznawa 1860. do smrti.
za iskazanu
hrabrost u ratu 30. maj 1913.
1912-1913. go- Zakqu~en je mirovni ugovor u Lon-
dine, kraq Pe- donu izme|u ~lanica Balkanskog
tar je odliko- saveza (Bugarska, Srbija, Crna
vao Zlatnom me- Gora i Gr~ka) i Turske, kojim je
daqom za hra- okon~an Prvi balkanski rat. Tur-
brost zastave ~etrnaest peadijskih ska je tim ugovorom izgubila sve
i kowi~kih pukova prvog i drugog po- balkanske posede. Na evropskom
ziva narodne vojske. tlu ostao joj je samo Carigrad sa
okolinom.
25. maj 1993.
Usvojena Rezolucija 827 Saveta bez- 30. maj 1992.
bednosti Ujediwenih nacija o osni- Savet bezbednosti UN usvojio je re-
vawu Me|unarodnog suda za biv{u zoluciju 757, kojom su SR Jugoslavi-
Jugoslaviju. ji, zbog ume{anosti u rat u Bosni,
uvedene sankcije koje podrazumevaju
27. maj 1952. potpunu ekonomsku blokadu i prekid
U Parizu potpisan Ugovor o osniva- svih nau~nih, kulturnih i sportskih
wu Evropske zajednice za odbranu. veza sa svetom.
Mihailo M. Obre-
novi} III (18231868)
imao je trideset sedam
godina kada je 14. sep-
tembra 1860. godine po
drugi put stupio na pre-
sto. Stekao je visoko
obrazovawe, mnogo pro-
putovao za vreme koje je
proveo u izgnanstvu.
@eleo je da pripremi
Srbiju za ulogu ju`no-
slovenskog Pijemonta,
kao i da ujedini Balkan
radi kona~nog rata za
oslobo|ewe. U oblasti
unutra{we politike knez Mihailo je potpuno uredio dr-
`avnu upravu. Od wega poti~e takozvani Ministarski
savet, sa predsednikom i sedam resornih ministara,
me|u kojima je prvi put i ministar vojske.
Jedno od dostignu}a kneza Mihaila bilo je stva-
rawe narodne vojske 1861. godine. Doga|aj koji je obe-
le`io vladavinu kneza Mihaila jeste tursko bombar-
dovawe Beograda na Duhove 1862. godine. Kao direkt-
na posledica tog doga|aja, 6. maja 1867. godine turske
postaje su napustile Beograd, Smederevo, Kladovo i
[abac. Neki od osnovnih zakona doneti u vreme kneza
Mihaila bili su na snazi i u tre}oj deceniji 20. veka.
Podizawe zgrade Narodnog pozori{ta jedan je od traj-
nih darova kneza Mihaila srpskoj kulturi. Na`alost,
knez nije do`iveo 28. oktobar 1869. i otvarawe zgra-
de. Knez Mihailo je ubijen 29. maja 1868. godine u Ko-
{utwaku.
SOVJET SERBSKI
Savet (Sovjet) je, posle kneza, bio najzna~ajnija po-
liti~ka ustanova vazalne Kne`evine Srbije. Sovjet
serbski osnovao je knez Milo{ 1826. godine. Zna~aj
Saveta narednih godina bio je razli~it, a knez je nasto-
jao da ne dozvoli da mu ta institucija ograni~i vlast.
Zakon (Ustroenije) o Savetu od 9. maja 1839. regulisao
je prava Saveta i wegov na~in rada. Savet je delio za-
konodavnu vlast sa knezom, a nekim ~lanovima Zakona
prava Saveta pro{irena su u odnosu na kne`eva.
Zakonom je knezu dato pravo zakonodavne inicija-
tive, ali je istovremeno izvr{na vlast vi{e vezana za
Savet na taj na~in {to su ministri morali biti birani
iz redova savetnika. Kada bi vladar otpustio ministra
on bi se vratio u Savet. Pri izboru savetnika knez je
morao da uva`ava predloge i mi{qewa Saveta. ^itava
administracija bila je stavqena pod vlast Saveta i
kneza. Savet je u po~etku bio mo}no telo koje je uspe{no
ograni~avalo i kontrolisalo vlast kneza Milo{a.
U narednim decenijama Savet je postao slab, bi-
rokratizovan i odvojen od naroda. Savetnici su izgubi-
li politi~ku mo} dono{ewem Zakona o Dr`avnom save-
tu (1861) kneza Mihaila Obrenovi}a. Wime je Savet i
daqe ostao zakonodavni organ, ali je potvr|ivawe za-
kona bilo u kne`evoj nadle`nosti. Savetnici su svede-
ni u red ostalih ~inovnika, koje je knez postavqao i pen-
zionisao, a ministre je knez mogao da uzima i izvan Sa-
veta.
Pripremio Miqan MILKI]

71
TRADICIJE
160 GODINA OD MAJSKE SKUP[TINE U SREMSKIM KARLOVCIMA
SRPSKA VOJVODINA
Karlova~ki mitropolit
Josif Raja~i} 13. maja
1848. sazvao je Srpsku
narodnu skup{tinu,
upam}enu kao Majska
skup{tina u Sremskim
Karlovcima. Na tom skupu
doneta je odluka o osnivawu
Srpske Vojvodine, ~iji su
sastav ~inili Srem,
Barawa, Ba~ka, Banat
i delovi Vojne krajine.
Za vojvodu i zapovednika
srpske vojske izabran je
Stevan [upqikac
(17861848), Srbin, bitno smawio izglede za potpun uspeh revolucije. Na teritoriji Ugarske,
pukovnik ogulinske
regimente, a za patrijarha
Josif Raja~i}.
72
odine 1848. veliki deo Evrope bio je zahva}en plamenom revoluci-
ja. Uzroci tih pokreta i vrewa bili su razli~iti. No, skoro svuda
G prete`ni deo dru{tva tra`io je ravnopravnost sa izra`enom so-
cijalnom crtom, a ponegde i s nacionalno-oslobodila~kom osobe-
no{}u. Otuda se revolucije, koje se tada javqaju u Francuskoj,
Nema~koj, Austriji, Italiji i Ma|arskoj, me|usobno razlikuju i po pobu-
dama i po rezultatima.
Dok je u Be~u bur`oazija ru{ila Meternihovu vladu nastoje}i da
nametne nove klasne odnose, u drugim krajevima Monarhije pobune su
imale prete`no nacionalni karakter. Ustali su Italijani, ^esi, Hrvati
i Srbi u Ugarskoj, ali je za Habzbur{ku monarhiju najopasnija bila re-
volucija u Ma|arskoj, koja je izbila 15. marta. Tamo je Lajo{ Ko{ut
(18021894), borac za nezavisnost Ma|arske, stao na ~elo pokreta,
zahtevaju}i da Ma|arska dobije punu autonomiju. Ma|arska revolucija je
upla{ila be~ki dvor i naterala ga na popu{tawe. Uspesi koji su tada
postignuti pretvorili su Carstvo u dvojnu dr`avu, neku vrstu personalne
unije, gde samo li~nost vladara povezuje dve strane. Takav oblik dr`ave,
redak u istoriji, uvek je bio uvod u potpuno raskidawe veza, ili nagove-
{taj velike krize.
Ugarski sabor je ozakonio uvo|ewe ma|arskog jezika kao zvani~nog
u celom Kraqevstvu, ~ime je otvoren ubrzani proces ma|arizacije nema-
|arskih naroda. Od Srba je zahtevano da sve poslove, ukqu~uju}i tu i vo-
|ewe mati~nih kwiga po crkvama, obavqaju na ma|arskom jeziku. Novo-
ro|ena deca su u tim kwigama dobila ma|arski oblik imena (I{tvan,
umesto Stevan). Govorilo se da }e se i liturgija po srpskim crkvama ka-
snije prevesti na ma|arski jezik.
Tako otvorena i nasilna ma|arizacija izazvala je revolt Srba i
drugih delova nema|arskog stanovni{tva, ~ime je Ko{ut ve} na po~etku
prema prora~unu iz 1846. godine, `ivelo je oko 2.480.000 Rumuna,
1.850.000 Slovaka, 1.260.000 Hrvata, 1.250.000 Nemaca, 1.054.000
Srba, 49.000 Slovenaca... Ma|ari su ~inili svega 37 odsto (5.400.000),
od ukupno 14.600.000 stanovnika, pa otuda i otpor da se Ugarska kraqe-
vina proglasi ma|arskom nacionalnom dr`avom.
15. maj 2008.
 Revolucionarno raspolo`ewe obuzelo je i Srbe u ju`noj Ugar-
skoj. Prvi pokreti me|u Srbima (u Zemunu i Pan~evu) bili su u znaku
solidarnosti sa op{tim pokretom u Ugarskoj. To se pokazalo i u po-
buni seqaka u okolini Kikinde, koji su poku{ali da ostvare saradwu
sa ma|arskim seqacima. Ve} aprila 1848. jedna delegacija novosad-
skih gra|ana, koju je predvodio \or|e Stratimirovi}, pojavila se
pred Saborom u Po`unu sa unapred sastavqenim Zahtevawima u ko-
jima je tra`eno priznavawe narodnosti i jezika. Kada je tom pri-
likom pomenuta i mogu}nost ujediwewa Srba iz Ugarske sa Srbima
iz kne`evine Srbije, Ko{ut je osornim re~ima odbacio tu mogu}nost,
isti~u}i da u Ma|arskoj postoji samo ma|arska nacija, a da }e spor
sa Srbima, ako ga bude bilo, re{iti ma~em. Srbe je tada nazivao
gomilom hajduka. Ma|ari su u srpskim zahtevima, upu}enim be~kom
dvoru, videli separatisti~ke te`we, pa su Srbi odlu~ili da se sami
bore za svoja prava.
Na velikom skupu u porti Saborne crkve u Novom Sadu podnet
je izve{taj o neuspehu misije u Ugarskom saboru. Na to je razjarena
gomila dohvatila crkvene mati~ne kwige na ma|arskom jeziku i spa-
lila ih. Ne}u ja da mi se sin zove Jano{, kad mu je bog dao ime Jo-
van. Ne}u da se moj sin zove I{tvan, kad mu je kum dao ime Steva,
zabele`en je govor okupqenih seqaka. I pesnik Branko Radi~evi} je
svojom pesmom Juri{ Srba, objavqenom u Danici 12. avgusta 1848,
ovekove~io taj doga|aj.
RA JA ^I] NA SKUP [TI NI
Iako je bio zbuwen velikom provalom nasiqa, karlova~ki
mitropolit Josif Raja~i} je 13. maja 1848. sazvao srpsku narodnu
skup{tinu, upam}enu kao Majska skup{tina u Sremskim Karlov-
cima. Na tom su skupu Srbi i Hrvati otvoreno iskazali uzajamne
simpatija. Doneta je odluka o osnivawu Srpske Vojvodine, ~iji su
sastav ~inili Srem, Barawa, Ba~ka, Banat i delovi Vojne kraji-
ne. Za vojvodu i zapovednika srpske vojske izabran je Stevan [u-
pqikac (17861848), Srbin,
pukovnik ogulinske regimente,
a za patrijarha Josif Raja~i}.
Na kraju je ta skup{tina pro-
glasila politi~ki savez sa
Trojednom kraqevinom Hrvat-
skom, Dalmacijom i Slavoni-
jom, na temequ slobode i sa-
vr{ene jednakosti. Za vo|ewe
poslova Vojvodine izabran je,
uz patrijarha, Narodni odbor,
koji je po~eo pripreme za oru-
`anu odbranu odluka Majske
skup{tine, koja je odlu~ila da
za svoje zahteve tra`i odobre-
we i potvrdu Be~a. Skup{tina
je delovala u vreme kada je Patrijarh Josif Raja~i}
gra|anski rat po varo{ima ju`ne Ugarske postajao realnost.
Za Raja~i}a ka`u da je bio patrijarh sa krstom, kwigom i sa-
bqom. Potpisivao se kao privremeni upraviteq naroda. Borbu
za prava svog naroda vodi u parlamentima Pe{te, Po`una, Be~a i
Zagreba, izbegavaju}i mogu}e ratne sukobe. Obrazovawem, kultu-
rom i znawem, uspevao je da izjedna~i srpsku veru i naciju sa osta-
lim verama i nacijama u Austrougarskoj. Govore}i pet jezika (ne-
ma~ki, francuski, ruski, gr~ki, latinski), uspeo je da ubedi Evro-
pu da je pravoslavna vera hri{}anska, a ne grkonesjediwena ili
{izmati~na, da je jednaka svim drugim Hristovim priznatim vera-
ma. Uverio ju je da je srpski narod pogrdno i neta~no nazivati Ra-
cima, Vlasima, Ilirima i nekim drugim imenima.
Patrijarh Raja~i} izgradio je mnoge {kole i motivisao ugled-
ne qude da {aqu svoju decu na poznate evropske univerzitete, a u
Sremskim Karlovcima je osnovao patrijar{ijsku biblioteku i
{tampariju. Posle smrti vojvode [upqikca (decembra 1848), pa-
trijarh je preuzeo i svetovnu funkciju. Ostala je upam}ena wegova
zakletva {ajka{kim odredima. Pre borbe, on zakliwe svakog pra-
voslavnog sina da bez krajwe nu`de ne robi, koqe, pali i se~e,
prokliwe svakoga koji bi nevinu krv prolio, koji nevinost i `e-
nama i devojkama ne brani, koji ne ~uva ni plod ni muku svog sugra-
|anina, ma koje vere i nacije on bio. Ostale su zabele`ene i
wegove re~i: Budite di~ni junaci i srpske slave dostojni.
Prema o~ekivawu, Ma|ari su brzo reagovali na ovakve istu-
pe Srba. Ko{ut je pozvao Sabor da odobri buxet od 22 miliona
forinti za dizawe 200.000 vojnika, smatraju}i Srbe buntovni-
cima i rebelijantima, kojima se samo uzicom preko suda odgovo-
riti mo`e. Na drugoj strani, \or|e Stratimirovi} je 8. juna iza-
bran za glavnog zapovednika srpskih snaga, a u Srbiji je po~ela
kampawa za skupqawe dobrovoqaca. Knez Aleksandar Kara|or|e-
vi} je poklonio 12.000 forinti, a od 5. avgusta na ~elu srpskih
dobrovoqaca je Stevan Kni}anin (18071855). Smatra se da je
tada bilo oko 15.000 srpskih dobrovoqaca, od toga 2.000 kowa-
nika. Zvani~na Srbija se uzdr`ala od otvorene intervencije.
Borbe sa ma|arskom vojskom vo|ene su s promenqivom sre-
}om. Ohrabreni pobedom nad Sr-
bima kod Vr{ca, Ma|ari su odlu-
~ili da slome otpor i u va`nom
upori{tu u Sen Toma{u. Procewu-
je se da je od 25.000 do 40.000 ma-
|arskih vojnika, sa 40 topova i ja-
kom kowicom, 14. jula u tri kolone
napalo Sen Toma{, koji je brani-
lo oko 3.000 dobrovoqaca i do-
ma}ih Srba. Zbog te herojske od-
brane, grad je prozvan Srbobra-
nom. Kasnije je Stratimirovi} do-
`iveo poraz kod Perleza, a nije
uspeo da zauzme ni Veliki Be~ke-
rek. Razume se, Srbe je dr`ao en-
tuzijazam i pomo} dobrovoqaca iz
Srbije. To nije moglo nadoknaditi Vojvoda Stevan [upqikac
nedovoqnu spremnost stare{inskog kadra i nedostatak uve`banih
kowi~kih jedinica.
KRAJ MA \AR SKE RE VO LU CI JE
U me|uvremenu, be~ki dvor se spremao za obra~un sa Ma|arima.
Po{to je ugu{ena revolucija u Italiji, Josip Jela~i} je imenovan za
vrhovnog komandanta vojske u Ugarskoj i septembra 1848. krenuo na
Ma|are. Sticajem istorijskih okolnosti, Hrvati sa Jela~i}em, a Sr-
bi sa Raja~i}em, bivaju ukqu~eni u carsku vojsku, te wihov pokret gu-
bi istinski nacionalni karakter. Jela~i} je vojne operacije vodio
prema planovima i direktivama iz Austrije, pa je nakon pretrpqenog
poraza od Ma|ara, odstupio prema Be~u. S druge strane, Ko{ut je
tada planirao pohod na Be~, ali nije dobio podr{ku jednog dela vo-
de}eg oficirskog kadra.
Za slamawe revolucije be~ki dvor je pozvao u pomo} i Rusiju,
iz koje je stiglo oko 100.000 vojnika, pod komandom generala Paski-
jevi~a. Revolucija je slomqena 13. avgusta 1849, zarobqeni koman-
danti bili su obe{eni, a u selima su dejstvovale kaznene ekspedici-
je i vojni sudovi. Dva dana pre gu{ewa revolucije, Ko{ut, prvi pred-
sednik Nezavisne Ma|arske (2. maja 1849), pre{ao je u Tursku, a
odatle u Italiju, gde se pridru`io garibaldima. Pa tako, revolucija
nije re{ila dva osnovna pitawa agrarno i nacionalno. Nije ostva-
rena zamisao o stvarawu Velike Ma|arske od Karpata do Jadran-
skog mora. Revolucija 1848. zna~ajna je i po tome {to predstavqa
zavr{etak prve epohe nacionalnih preporoda. Nakon wenog neuspe-
ha, nacionalni pokreti }e promeniti i svoje idejne osnove i svoje
istorijske ciqeve.
Ne ispuniv{i ranije data obe}awa Srbima i Hrvatima, Au-
strougarska je zavela apsolutizam. Daqi razvoj doga|aja u Vojvodini
zavisio je od op{tih okolnosti u kojima se odvijala revolucija u
okviru ~itave Austrougarske carevine. Srpska Vojvodina je formal-
no postojala do 1860. godine, ali je izgubila nacionalni karakter.
Ipak, odluke Majske skup{tine }e kasnije biti jedan od osnova da
Vojvodina 1918. godine u|e u sastav Srbije.
Krsman MILO[EVI]
73
 DUHOVNOST
RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM

UTEHA V E RSK I P RAZ N I C I

15-31. maj

K
ako dugo pati i uzdi{e qudski rod na zemqi! Ali, on pre- Pravoslavni
vladava svoja stradawa samo tada kada dopre do ve~nog sja-
ja. Bog je isto~nik tog ve~nog sjaja. Prema Bogu ~ovek mora 19. maj Prenos mo{tiju svetog Save
podi}i svoj pogled. I kada zraci Bo`anstvenoga otkrivewa do- 21. maj Sveti apostol i jevan|elist Jovan Bogoslov
stignu oko qudsko, tada mu se otkriva istina, tada on zacrtava 22. maj Prenos mo{tiju svetog oca Nikolaja
Boga na Nebesima i Bo`anstveno na zemqi, tada se wegova stra- 24. maj Sveti ]irilo i Metodije, Sveti Nikodin Srpski
dawa prosvetquju. 29. maj Sveti sve{tenomu~enik Teodor Vr{a~ki;
Zato smo du`ni da ne be`imo od stradawa, nego da ih prihva- mu~enik Vuka{in
tamo kao zov, kao zahtev, kao obe}awe kao otvorena vrata u Car-
stvije Bo`ije. I mada je taj put te`ak, a ta vrata uska, oni nas bez- Rimokatoli~ki
gre{no vode prema prosvetqewu i izbavqewu. Upravo zato je re- 18. maj Presveto Trojstvo
~eno:Bla`eni su koji pla~u, jer }e se ute{iti. Kroz stradawe i 22. maj Tijelovo
utehu dolazi ~ovek prema Bogu. Jer u stradawima se o~i{}uje qudsko 30. maj Presveto Srce Isusovo
srce. I zato je re~eno: Bla`eni ~isti srcem, jer }e Boga videti. 31. maj Pre~isto Srce Mearijino
Pre svega, mi smo, dakle, du`ni da pro~istimo svoje srce.
Iz po~etka od toga {to nam nosi savremeni svet: od gordosti Jevrejski
razuma, od povr{nog materijalizma, od samo dovoqnog bezbo- 22. maj Lag baomer
`ni{tva, od isku{ewa kolektivne utopije, od sablazni nesre}e,
od opasnosti da se li{imo korena. A zatim od zlih strasti suje-
te, mr`we, zavisti, osvetni{tva; od kratkovidog koristoqubqa.
Od povr{ne radoznalosti, sveznala{tva, neodgovornosti... jer SVETI ]IRILO I METOHIJE
sve to pogani na{ `ivot i ostavqa nas bez onog najva`nijeg, bez Ova dva brata ro|ena su
svetiwe, bez ube|ewa, bez vere. Sitan ostaje na{ `ivot, kratko- u Solunu, u ku}i znamenitih i
vid i nemo}an na{ pogled, nepostojano i neverno na{e srce, bez- bogatih roditeqa. Stariji brat
bo`na na{a su{tina. Zato zaboravqamo `ivo i stvarala~ko bo- Metodije proveo je, kao oficir,
`ansko osmotri{te. U pravu je bio filozof koji je govorio ne deset godina me|u Slovenima
vidimo sunce zato {to di`emo oblake ti{ine... (makedonskim) i tako nau~io
Preko tog oblaka savremenog sveta i na{ih sopstvenih stra- slovenski jezik. Po povratku u
sti moramo i}i prema pobedi ti oblaci moraju se slegnuti. Tada Gr~ku zamona{io se, a malo iza
{iroko i duboko otvaramo unutra{we oko na{eg srca i gledamo u toga pridru`io mu se mla|i
vis, prema Bogu i u Wime sazdani svet. Tada sa ~u|ewem uvi|amo, brat Kirilo (Konstantin). Kada
da se svaki cveti} otvara za nas, da nam svaki sun~ev zrak donosi je hazarski car Kagan tra`io od
svoje otkrivewe, da nam svako qudsko srce otvara svoje tajne. cara Mihaila propovednike
Tada }emo shvatiti da smo ranije previ|ali istinsku Bo- hri{}anstva, car mu je poslao
`anstvenost, Bo`ansko poreklo na{eg Spasiteqa i Isisa Hri- bra}u ]irila i Metodija.
sta, i koliko mnogo qudi jo{ uvek propu{taju ili su ih ve} propu- Oni su prvo ubedili Kaga-
stili. Da bismo poznali Bo`anstveno, potrebno je nositi Bo`an- na i wegove doglavnike, a zatim i mnogo naroda preveli u hri-
stveno u sopstvenom srcu. Da bismo zazrcavali Boga i verovali u {}anstvo. Po povratku u Carigrad sastavili su slovensku azbu-
Boga, treba u samom sebi imati osve{tano mesto, oltar gde gori ku od 38 slova, a po~eli da prevode crkvene kwige sa gr~kog na
i svetli osve{tani plamen. Savremeni ~ovek postaje antihri- slovenski. Na poziv kneza Rastislava oti{li su u Moraviju da
{}anin zato {to je u wegovom srcu razvejano Bo`anstveno disa- {ire veru Hristovu, a umno`ene crkvene kwige podelili su sve-
we, zato {to je u du{i wegovoj ugasnuo Bo`anstveni ogaw. Zato on {tenicima da u~e omladinu. Na papin poziv stigli su u Rim gde
~ita i slu{a o na{em Spasitequ, ali Ga ne poznaje i ne vidi u se ]irilo razboleo i umro 14. februara 869. godine.
Wemu `ivoga ~oveka i delo Bo`ije. Wegovo srce se zaledilo, za- Metodije se potom vratio u Moraviju i nastavio {irewe
to on ne shvata da Bog jeste qubav. Wegov sopstveni duh je mrtav vere me|u Slovenima sve do smrti 6. aprila 885. godine. Wego-
zato on ne mo`e shvatiti da Bog jeste Duh, i da se Duh pojavquje vo delo nastavili su wegovi u~enici sa svetim Klimentom kao
u Isusu. Wegovo sopstveno oko je slepo, i zato on propu{ta da episkopom na ~elu. Pre{li su Dunav i spustili se na jug, u Make-
Bog jeste svetlost i da u Isusu nikakve tame nema. doniju (Ohrid) i tu produ`ili zapo~eti posao bra}e ]irila i
Treba samo verno i duboko otvoriti srce i do}i }e{ Isu- Metodija. [irili su veru i pismenost me|u Slovenima.
su Hristu. Bez srca, ~ovek postaje antihri{}anin.

Treba samo `iveti u Duhu (u Istini, u Divnome, u Pravedno-
me, u Dubini, u Celosnosti) i ti si kod Isusa Hrista. ^ovek li-
{en Duha postaje antihri{}anin.
Treba samo sazrcavati iz srca i u Duhu, i ugleda}e{ spasite-
qa u Wegovoj ve~noj veli~ini. Slepi ~ovek postaje antihri{}anin.
Isusu Hristu treba da se vrati savremeni ~ovek, Wegovom
Duhu, Wegovom Otkrivewu. U smirewu i pojawu on mora da se
pro~isti, da bi Wega ispovedao: da bi prihvatio `ivot kao pri-
nesenu ~a{u, da bi u svakom doga|aju `ivota tra`io put prema
Bogu; da bi nadvi{avao sebe i svet u qubavi, Duhu i Svetlosti.
To je najboqa, najdostojnija, ve~na uteha stradalnika.
Ivan A. IQIN
Iz kwige Pred buktavim zagonetkama gospodwim
Svetigora, Cetiwe 2001.
LAG BOAMER
Na Lag baomer jevrejska deca i omladina odlaze u prirodu
gde organizuju igre vojni~kog karaktera, naj~e{}e sa drvenim lu-
kovima i strelama, opona{aju}i u~enike Rabija Akibe koji su se
borili u redovima ustanika. Praznik je posve}en oslobodila~-
koj pobedi protiv Rimqana u drugom veku pre nove ere. Taj dan
se naziva i praznikom u~enika. Prekida se svaka `alost pa se
mogu obavqati ven~awa i druge svetkovine.
Postoji verovawe da je na Lag baomer umro Rabi [imon
bar Johaj, koji se smatra autorom ~uvene kabalisti~ke kwige
Zoar. U Izraelu se na taj dan mno{tvo vernika upu}uje na we-
gov grob koji se nalazi u Meronu, blizu Safeda.

15. maj 2008.

74
 VAZDUHOPLOVNA KARIKATURA
ME\UNARODNI
KONKURS
Organizatori: Ministarstvo odbrane Republike Srbije
Uprava za odnose s javno{}u i Komanda Vazduho-
plovstva i PVO Vojske Srbije, u saradwi sa
O{i{anim je`om
PRAVILNIK:
Tema: VAZDUHOPLOVSTVO
Primaju se samo originalni radovi i digitalni printovi koje
je autor potpisani sa No 1
Format radova do A3 ( 297 h 420 mm)
Rok za slawe je do 5. jula 2008.
Izlo`ba }e biti prire|ena jula/avgusta 2008. u Galeriji Ko-
mande vazduhoplovstva u Zemunu
Dodela nagrada je 2. avgusta 2008.
Nagrade: 1. nagrada pilotski sat marke Sektor
2. nagrada velika maketa aviona MiG-29
3. nagrada statua Ikara
[ezdeset karikatura odabranih za izlo`bu i katalog hon-
ori{u se (uz li~ne podatke upisati i broj ra~una za uplatu).
Radovi se ne vra}aju ostaju u vlasni{tvu organizatora i mogu
se koristiti za propagandne svrhe.
Dodatne informacije: E mail: info@jez.co.yu,
tel.: +381 11 323 22 11
Adresa za slawe radova:
O[I[ANI JE@, Resavska 28/4, 11000
B e o g r a d, Republika Srbija
GODI[WICA 4. I 5. KLASE KURSA ZA
PODOFICIRE
Radi organizovawa proslave desete godi{wice zavr-
{etka kursa za podoficire saobra}ajne slu`be, pozi-
vamo sve pripadnike 4. i 5. klase da se jave Branku Ku-
zmanovu tel. 064/1200248 ili Neboj{i Stefanovi}u
tel. 063/8461146.
75
 KONKURSI
UPRAVNI ODBOR FONDACIJE
DRAGOJLO DUDI]
raspisuje
37. nagradni kwi`evno-publicisti~ki
KONKURS
za neobjavqena originalna kwi`evna
i publicisti~ka dela o oslobodila~kim ratovima
srpskog naroda za 2008. godinu
1. Konkurs za kwi`evnost otvoren je za sve kwi`evne vrste,
romane, drame, zbirke pesama i pesme, zbirke pripovedaka,
poeme, scenarija, eseje, memoare i dokumentarna kwi`evna
dela o oslobodila~kim ratovima srpskog naroda.
Konkurs za publicistiku otvoren je za dnevnike, istorijske
i memoarske zapise, biografije, hronike, monografije, studi-
je i druge istra`iva~ke radove sa tematikom iz oslobodila~kih
ratova srpskog naroda.
Publicisti~ki radovi treba da budu autenti~ni, zasno-
vani na proverenim istorijskim izvorima i da po tematici
predstavqaju novinu. Magistarski radovi i doktorske teze u}i
}e u konkurenciju ukoliko do sada nisu objavqeni.
VOJNA PO[TA 1102 Beograd
ZA VOJNU PO[TU 2130 Beograd
KONKURS
raspisuje
za popunu slobodnih formacijskih mesta prijemom vojnika
na slu`ewu vojnog roka i vojnika u rezervi u vojnu slu`bu
po ugovoru NA ODRE\ENO VREME.
ZA VOJNI^KE DU@NOSTI
1. U vezi:
telefonista linija{, VES 71801, ..... broj izvr{ilaca 1
2.U intendantskoj slu`bi:
kuvar, VES 72403, .................................broj izvr{ilaca 1
manipulant, VES 72412, ....................... broj izvr{ilaca 1
3. U saobra}ajnoj slu`bi:
voza~ m/v, VES 72701, .......................... broj izvr{ilaca 9
4. Za ~uvarsku slu`bu:
radnik slu`be obezbe|ewa, VES 71001, broj izvr{ilaca 1
~uvar, VES 71101, .................................broj izvr{ilaca 1
USLOVI KONKURSA
Konkurisati mogu dr`avqani Republike Srbije koji is-
puwavaju slede}e uslove:
a) OP[TI USLOVI:
da je kandidat sposoban za vojnu slu`bu ({to utvr|uje na-
dle`na vojnolekarska komisija);
da kandidat nije osu|ivan za krivi~no delo na bezuslovnu
kaznu zatvora od najmawe {est meseci;
da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak za
krivi~no delo za koje se goni po slu`benoj du`nosti;
da je odslu`io vojni rok ili na drugi na~in regulisao
obavezu slu`ewa vojnog roka;
da nije stariji od 28 godina, ako se prima na du`nost u
rodu, odnosno 30 godina, ako se prima za du`nost u slu`bu.
b) POSEBNI USLOVI:
1. Za du`nost u intendantskoj slu`bi mogu konkurisati li-
ca iz rezervnog sastava bez obzira na VES ukoliko u gra|anstvu
imaju stru~nu spremu koja odgovara slu`bi u koju se primaju.
2. Za voza~e motornih vozila bez obzira na VES ukoliko
ima B i C kategoriju i da ima zavr{enu najmawe osmogodi{wu
{kolu.
76
2. Upravni odbor raspisuje konkurs na temu Mladi o
NOR-u. Pravo u~e{}a imaju sredwo{kolci i studenti, a
najboqi radovi bi}e nagra|eni.
3. Pravo u~estvovawa na konkursu imaju gra|ani
Republike Srbije i drugi zainteresovani.
4. Radove potpisati {ifrom, a u posebnom zatvorenom
kovertu dostaviti ime i prezime, adresu i {ifru autora.
Radovi se primaju do 1. jula 2008. godine.
5. Za najboqe radove iz kwi`evnosti bi}e dodeqene
tri nov~ane nagrade, i isto toliko za najboqa dela i iz
publicistike, a visina nagrade bi}e naknadno odre|ena.
6. Rukopisi koji pre zavr{etka konkursa budu -
objavqeni u bilo kom vidu, ne}e biti razmatrani.
7. Rezultati konkursa bi}e objavqeni u javnim
glasilima do 17. novembra 2008. godine.
8. Radovi treba da budu na srpskom jeziku, du`ine do
20 autorskih tabaka. Otkucane tekstove dostaviti na
adresu: Fondacija Dragojlo Dudi}, 11000 Beograd, Ul.
Savski trg br. 9/4, sa naznakom Za Konkurs.
3. Za ~uvarsku slu`bu: bilo koji VES i da ima zavr{enu
najmawe osmogodi{wu {kolu.
NA^IN KONKURISAWA:
Vojnici u rezervi molbe podnose neposredno Vojnoj po{ti
2130 Beograd.
Vojnici na slu`ewu vojnog roka molbe navedenoj vojnoj
po{ti dostavqaju preko stare{ine jedinice u kojoj se nalaze
(stare{ine komandanta bataqona, wemu ravnom ili stare{ina
na vi{em polo`aju).
U molbi se, pored ostalog, navodi ta~na adresa stanova-
wa, po{tanski broj i broj telefona za kontakt, te du`nost za
koju se konkuri{e.
Uz molbu se prila`e:
autobiografija,
uverewe o dr`avqanstvu (ne starije od {est meseci),
izvod iz mati~ne kwige ro|enih,
overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu,
uverewe iz op{tinskog suda da se protiv kandidata ne vo-
di krivi~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne starije od
{est meseci),
fotokopija vojni~ke kwi`ice, osim za `ene,
potvrda od vojnog odseka da je odslu`io vojni rok, osim
za `ene,
overena fotokopija voza~ke dozvole,
nalaz, ocena i mi{qewe vojnolekarske komisije o
sposobnosti za vojnu slu`bu (za lica koja su na odslu`ewu vo-
jnog roka neposredni prijem).
Nadle`na komisija, uz obavezan stav i mi{qewe Vo-
jnobezbednosne agencije o izvr{enoj potpunoj bezbednosnoj
proveri kandidata, iste }e uputiti nadle`noj vojnolekarskoj
komisiji, radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu, ako is-
puwavaju uslove konkursa.
Sa kandidatima koji budu izbrani za vojnu slu`bu ugovor se
zakqu~uje na period od 3 (tri) godine.
Ne}e se uzimati u razmatrawe nepotpuna i nekompletna
dokumenta kandidata, a dokumenta kandidatima koji ne budu iz-
abrani komisija ne}e vra}ati.
Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa u sred-
stvima javnog informisawa.
O izboru kandidati }e biti obave{teni u propisanom
roku.
15. maj 2008.
 Vojna po{ta 1084 Beograd DOM GARDE BEOGRAD
raspisuje RASPISUJE
PISMENO
KONKURS NADMETAWE
za obavqawe fotografskih i snimateqskih usluga
za anga`ovawe nastavnika engleskog jezika, u prostorijama Doma Garde bez restoran sale
VSS po Ugovoru o delu, u vreme odr`avawasve~anosti koje organizuje
u periodu od 1. oktobra 2008. do 30. juna 2009. godine zakupac (tre}e lice) i fotografisawa
(za 250 ~asova nastave) za potrebe Komande Garde
u garnizonima: Uslovi:
Beograd: 6 lica,
Zemun: 2 lica, 1. pravo u~e{}a imaju sva doma}a pravna lica i pre-
Novi Sad: 1 lice, duzetnici koji su za obavqawe fotografskih delatnosti
Pan~evo: 1 lice, upisani u sudski registar, a koji nisu sudski ka`wavani
Vrawe: 1 lice, i koji prihvataju obavezu da bez naknade fotografi{u
Kraqevo: 1 lice, aktivnosti Komande Garde u zoni odgovornosti (do 60 an-
Ba~ka Topola: 1 lice, ga`ovawa godi{we i izrade do 2.000 fotografija u boji
Gorwi Milanovac: 1 lice,
standardnog formata sa tih aktivnosti);
Sombor: 1 lice,
Po`arevac: 1 lice, 2. pojedina~na cena fotografija u boji standardnog
[abac: 1 lice, i formata ( 13x18 cm) ne mo`e biti ve}a od 70 dinara za
Ra{ka: 1 lice. doma}ina sve~anosti (mladence i roditeqe) i do 130 di-
nara za goste;
OP[TI USLOVI KONKURSA: 3. pre dostavqawa ponude u~esnici nadmetawa
du`ni su da se obaveste o uslovima nadmetawa i da
da je kandidat dr`avqanin Republike Srbije; ponude usaglase prema tim uslovima. O uslovima nad-
da je zavr{io filolo{ki fakultet, grupa za engles- metawa ponu|a~i se mogu obavestiti u prostorijama Do-
ki jezik; ma Garde od 12.00 do 13.30 ~asova svakog radnog dana
da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak ili pozivom na telefon 011/3600 - 470.
za krivi~no delo za koje se goni po slu`benoj du`nosti.
Sadr`aj ponude i postupak nadmetawa:
POSEBNI USLOVI KONKURSA:
1. ponuda treba da sadr`i naziv i ta~nu adresu
radno iskustvo 2-3 godine;
ponu|a~a, dokaz o upisu u sudski registar, dokaz da
sposobnost realizacije tematski odre|enih -
sadr`aja, {to }e se utvrditi tokom intervjua;
ponu|a~ nije sudski ka`wavan i da se protiv wega ne vo-
rad u radno vreme sa grupama od 8 do 12 lica; di krivi~ni postupak (navedeni dokazi mogu se dostaviti
zakqu~en ugovor o delu i pla}eni tro{kovi prevoza u originalu ili overenoj fotokopiji);
da mesta izvo|ewa nastave. 2. ponu|a~i su du`ni da u ponudi navedu cenu u di-
narima, u iznosu godi{we pau{alne naknade uve}anu sa
Uz molbu se prila`e: pripadaju}im PDV (18% ) koju treba da plate Domu Garde
uverewe o dr`avqanstvu; na osnovu prose~nog broja od 15 do 20 sve~anosti go-
izvod iz mati~ne kwige ro|enih; di{we, sa prose~no 180 gostiju (Dom ne garantuje broj
uverewe da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni sve~anosti). Ponu|a~ koji bude izabran treba da uplati
postupak; navedenu cenu u celini u roku od pet dana od dana za-
overena fotokopija diplome o zavr{enoj {koli; kqu~ewa ugovora;
kratka biografija. 3. nekompletne i ponude pristigle posle roka, te
Molbu sa tra`enim prilozima dostaviti na adresu: ponude koje nisu usagla{ene prema uslovima za nad-
Vojna po{ta 1084, metawe ne}e biti razmatrane;
11000 Beograd 4. krajwi rok za dostavqawe ponuda je 22. maj 2008.
Sa naznakom za konkurs. godine;
Neblagovremene molbe ne}e biti razmatrane. Selek-
ciju, izbor i pripremu kandidata izvr{i}e Direkcija 5. pismene ponude slati na adresu Dom Garde
PELT, a o vremenu i mestu sprovo|ewa intervjua kandidati Beograd, Gardijska br. 1, u zape~a}enom omotu sa naz-
}e biti naknadno obave{teni. O izboru }e svi kandidati nakom, Ponuda ne otvarati;
biti obave{teni pisanim putem u zakonskom roku. 6. javno otvarawe ponuda u prostorijama Doma
Oglas ostaje otvoren 15 (petnaest) dana od dana ob- Garde, dana 27. maja 2008. godine u 10.30 ~asova uz
javqivawa. prisustvo ponu|a~a;
Kontakt telefoni: 011/2063-332, 011/2063-319 i 7. najpovoqniji ponu|a~ bi}e obave{ten o izboru u
011/2064-439. roku od 7 dana od dana nadmetawa.

77
 [AH

KOM BI NA CI JA Sg4 5.Lg3 Sf2 sa odlukom. ZAVR[NICA

Gausel Ernst
Gausdal, 1992.
Beli: Kh1, Da6, Ta2, Tf1, Lc1, Lg2,
Sb1, a3, b4, c3, d3, g3, h2
Crni: Kg8, Dc6, Td8, Te8, Lh8, Se2,
Sg4, b6, c5, f7, g6, h7
Crni na potezu.
1Sh2! 2.Lf4
Na 2.Te2 Te2 3.Lf4 De6 4.Kh2
Dd5 5.Tg1 Dh5 mat.
Na 2.Tf2 Dg3 3.Tae2 Te2 4.Te2
Sf3 5.Lf3 Df3 6.Tg2 Df1 7.Kh2
Le5 sa dobitkom.
2Sf4!
Na 2Sg3!? 3.Kg1 De6 (3Le5
4.bc5! sa kompenzacijom) 4.Tff2
3.Tf4 g5! 4.bc5 Dh6 5.Db6 Dh5!
6.Le4 Sg4 7.Kg1 gf4 8.gf4 Tb8
9.Te2 Tb6 10.cb6 Dc5
0:1
STU DI JA
Za dana{wi broj ~astimo ~itao-
ce besmrtnom studijom A. Ander-
sena.
Beli: Ke7, Db1, Tb8, Td8, a3, b3
Crni: Ka5, Lb5, Se8, Sg5, a6, d2, e2,
f2, g4
Beli `rtvuje damu i daje mat u pe-
tom potezu.
1.De1!! de1D 2.Td4 Dd2 3.Ta4
La4 4.b4 Db4 5.ab4 mat.
Na 1fe1D 2.Td4 d1D itd.
ZANIMQIVOSTI EVE
SELEKTIVNA 1934..
AMNEZIJA?
Godine 1937, me|unarodni
majstor Xorx Koltanovski po-
stavio je svetski rekord u simul-
tanoj igri na slepo igrao je
protiv 34 igra~a bez gledawa na
tablu. Posle wegove smrti Wu-
jork tajms objavio je da je Mr.
Koltanovskog nad`ivela supruga
Lea, koja nije nikada nau~ila da
igra {ah i ~esto se {alila da
wen mu` nije mogao da zapamti da
donese hleb iz prodavnice.
PION I PRST Beli: Ke7, Td6
Oko 40 {ahista gledalo je Crni: Kf5, g5
prenos velikog {ahovskog me~a. Beli na potezu.
Jedan od {ahista imao je piona
mawe i gledaoci su diskutovali Uz pravilnu igru crni remizira.
koliku ima kompenzaciju. Jedan 1.Td5 Kf4 2.Kf6 g4 3.Td4 Kf3
prisutni majstor citirao je 4.Kf5 g3 5.Td3 Kf2 6.Kf4 g2 7.Td2
Fajna: Kao {to je Rjuben Fajn Kf1 8.Kf3 S1S!
Remi.
rekao, radije bih dao prst nego
piona. Velemajstor Roman Xin-
xiha{hvili je dodao: Sve za-
visi kojeg piona i koji prst!? Pripremio
Rade MILOSAVQEVI]
majstor Fide

T
UKR[TENE RE^I

RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: [eron Stoun, go,

aluminati, gvala, kera, Grig, Miha, Orid, n, Eti, krasotica, ora~, ti,

alibi, ovas, Satiros, Ivan, RIF, desetina, krov, atamani, etatist,

ibri{im, upaliti, tael, krem-pite, mot, trke, ulizica, Spal, slani,

je, Trem, vinarstvo, erg, a, krah, Roma, iako, amir, Galen, karatisti,
A
B
R
O X [
ja, potkomitet.
V
S

Pripremio @arko \OKI]

VODORAVNO: USPRAVNO:
18. Najva`niji irski pisac, Xems, 19. Ime peva~a Kokera, 20. Holivudska 1. Engleska glumica, 2. Povla~ewe sa du`nosti, 3. Mu{ko ime, Josif odmi-
Q

glumica, 21. Kori{}ewe, 22. Koji mo`e sam da se zalepi, 23. Morski gre- la, 4. Engleski pop-peva~, 5. Plod sli~an {qivi, 6. Reka u Sibiru, 7. Po-

S
ben, 24. Vrsta kozmeti~kog sredstva, 25. Hri{}anski svetac, 26. Plod hra-
sta, 27. Ostareo, otrcan, 28.Globalni kozmeti~ki veb-sajt, 29. Atletski aka- N
qoprivredni zasad, 8. @iteq drevnog Lacija, 9. Grad u Etiopiji, 10. Pajo
A
{atrova~ki, 11. Kockari, 12. Male gustine, 13. Uzvik skaka~a, 14. Pivo S
A
demski klub (skr.), 30. Prestonica Gr~ke, 31. Susedna slova azbuke, 32. In-
kvizitorska sprava za gu{ewe koja se obavijala oko vrata `rtve, 33. Ozna-
A
(str.), 15. Oznaka za elektronvolt, 16. Otpadak od sena, tar, 17. Strasnost,
19. Srodnici, 20. Vrhunski sportist, 22. Mu{ko ime, Vladimir odmila,
K

ka za nepoznatu osobu, 34. Francuski antropolog, Emanuel, 35. Vrsta 23. Mu{ko ime, 25. Omladinski odbojka{ki klub (skr.), 26. Obor, pojata,
O

`itarice, 36. Luka u Francuskoj, 37. Vrsta insekta, 38. I jo{ polovina, 28. Kutije za cigarete, 29. Reka u Africi, 30. Umetni~ki pravac dadaista,
39. Ime peva~ice Mur, 41. Qubav (tur.), 42. Mu{ki peva~ki glas, 43. Grad u 32. Biqke za rasa|ivawe, 33. Nema~ki filosof, Georg, 34. Lo{ {ahist,
Teksasu (SAD), 44. Raj iz slovenske mitologije, 45. Vrsta atmosferske pa-

w
davine, 46. Re~no ostrvo, 47. Auto-oznaka Tunisa, 48. Pokriva~i od impre-
gniranog platna, 49. Auto-oznaka Leskovca, 50. Marqivi insekti, 51. Uko-

R G
liko, 52. Tropski papagaji, 53. Ime srpskog pisca Gli{i}a, 54. Organiza-
cija ameri~kih dr`ava (skr.), 55. Poznavaoci konetike, 56. Koje je boje tra-
M
35. Francuski pesnik, {arl, 37. Pro{iveno mesto, {tep, 39. Elektronska
ra~unska ma{ine (skr.), 40. Ime peva~ice Moriset, 41. Obra|ivawe zem-
L
qe plugom, 42. Ovod dana, 43. Nakratko, za~as, 44.Najstarija epoha kamenog
doba, 46. Bilo kad, ikada, 47. Muzi~ki komad, oktet, 48. Mu{ko ime, odmi-
la, Radivoje, 49. Ime glumice Nigrinove, 51. @ensko ime, Ikonija odmila,

\
R

ve, 57. Susedna slova azbuke, 58. Jedno srpsko prezime, 59. Vrsta ukrasne 52. Ime pisca Andri}a, 53. Tre}i i prvi samoglasnik, 55. Ime revolucio-
biqke, 60. Dvocifren broj, 61. Simbol americijuma, 62. @enin otac. nara Gevare, 56. Simbol mazurijuma.

15. maj 2008.

78
Specijalno izdawe
MAGAZI NA
sa popustom
Cena 50,00
3

400 din.

240 STRANA
O savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima,
haubicama, avionima, helikopterima, bespilotnim
letelicama, satelitima, brodovima, podmornicama...
Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba
i istorija naoru`awa i vojne opreme.
U punom koloru, uz mno{tvo fotografija, Arsenal
govori i o tome kako je konstruisana, gde ispitivana
i kada kori{}ena vojna tehnika koju svet danas poznaje.

NARUXBENICA
NOVINSKI CENTAR ODBRANA
Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd
Tel: 011/3241-026, telefaks: 011/3241-363
@iro-ra~un : 840 - 49849 - 58

Naru~ujem ______________ primeraka Specijalnog izdawa Arsenal

po ceni od 350,00 dinara po primerku.
Pla}awe celokupnog iznosa, uve}anog za 100,00 din. za po{tarinu, vr{i
se unapred na `iro-ra~un NC Odbrana. Uz naruxbenicu treba poslati
dokaz o uplati, nakon ~ega isporu~ujemo publikaciju.
Kupac:______________________________________________________________________
Ulica i broj: ____________________________________________________________
Mesto:___________________________ Telefon: _____________________________

Potpis naru~ioca:
M.P. ___________________________
 Iz zbirke Vojnog muzeja

STARE KARTE
Materijal velikog kulturno-istorijskog i
umetni~kog zna~aja, koji do sada nije
izlagan, prire|en je u jedinstvenu izlo`bu
Stare karte koja }e svoje otvarawe do`iveti u
No}i muzeja 17. maja. Karte su visokog
umetni~kog kvaliteta, izuzetne kaligrafije i
ornamentike, sadr`ajne geografske celovitosti,
dok je ta~nost ucrtanih podataka primerena
vremenu u kom su nastale.
rafi~ko prikazivawe Zemqine povr{ine po~elo je u davnoj Austrije i Turske. Posle neuspele opsade Be~a 1683. po~eo je drugi
pro{losti. Pre nego {to je mogao da se slu`i pismom, ~ovek je rat (16831689), koji se zavr{io mirom u Sremskim Karlovcima. Za

G svoje prve geografske spoznaje uobli~io u crte`u. Koriste}i

dostupne materijale: kamen, kost, {koqke, drvo, ko`u, primi-
tivni ~ovek po~iwe da ucrtava poznate krajeve.
Najstarija sa~uvana karta, izra|ena na glinenoj plo~ici, pro-
na|ena je prilikom otkopavawa grada Ga-Sur u Vavilonu, a prikazuje
Vavilon i deo Mesopotamije. Wena starost se procewuje na 45.000
godina. U Kini nastaje prvi kartografski crte`. Stari Egip}ani pr-
vi premeravaju zemqi{te radi odre|ivawa granica izlivawa Nila.
Izlo`ba Stare karte iz zbirke Vojnog muzeja obuhvata
originalne geografske i vojnoistorijske karte XVII, XVIII i XIX veka,
ura|ene uglavnom u staroj grafi~koj tehnici bakroreza. Uz karte, u
posebnom odeqku izlo`be mo}i }e se videti i vedute starih gradova.
Ako ste se ikada pitali kako su veliki osvaja~i i vojskovo|e znali
preko kojih brda i dolina da se upute, a da se pri tom ne izgube, onda
je izlo`ba u Vojnom muzeju pravo mesto za vas.
U kartografskoj zbirci Vojnog muzeja iz XVI veka postoji sa-
mo jedna karta Karta Slovenije, dela Hrvatske i Bosne i samo je
ona izra|ena u najstarijoj grafi~koj tehnici drvoreza. Sve ostale
su u tehnici bakroreza, a potom bojene ru~no.
Karta Austrije iz 1752. godine zajedni~ko je delo ~uvene
porodice kartografa Vougondy. Francuz, Robert de Vougondy postao
je 1760. godine slu`beni geograf francuskog kraqa Luja XV. Zajedno
sa ocem izdao je 1757. godine veoma va`an Atlas universel, gde su sje-
dinili stare izvore sa modernim dostignu}ima u kartografiji. Kar-
tu Srbije iz XVIII veka uradio je italijanski slikar, kartograf i gra-
ver Giacomo di Rossi. Karta Rumunije i dela Srbije iz 1776. godine
nastala je u Minhenu, u radionici ~uvenog gravera Johana Mettenleite-
ra. Obojena je veoma upe~atqivo, a u dowem delu karte nalazi se gru-
pa vojnika i seqaka.
Posebna vrednost kartografske zbirke Vojnog muzeja je-
ste Atlas iz XIX veka koji je priredio a|utant kraqa Ludviga II, ne-
ma~ki general Karl Von Spruner. Atlas je objavqen 1846. godine i
sadr`i 54 karte.
Tokom XVII veka Habzbur{ka monarhija je u stalnom sukobu sa
Turskom, a to }e bitno uticati na razvoj kartografije u tim
zemqama. Kako je granica sa Turskim carstvom prolazila
Hrvatskom, Bosnom i Srbijom, po~elo je sakupqawe
ta~nih geografskih podataka o tim krajevima.
Vojni in`eweri imali su pri tom va`nu
ulogu. U tom razdobqu javqaju se sve
~e{}e karte koje prikazuju po-
dru~je ratovawa izme|u
utvr|ivawe granica odre|ena je komisija u koju su sa austrijske stra-
ne imenovani pukovnik F. L. Marsigli, vojni in`ewer J. F. Hollstein i kar-
tograf Johan Christoph Mller, a sa turske Ibrahim Efendi. Uz rad na
utvr|ivawu granice i vojni premer grani~nog zemqi{ta nastalo je
mno{tvo topografskih skica.
Austrijanci su Beograd opsedali tri puta i wime vladali
sa prekidima od 1688. do 1791. godine. U to vreme pojavquje se ve-
liki broj planova i skica grada, koji su ~esto ra|eni napamet, po
predawu, pa su malo verodostojni. U zbirci starih karata Vojnog mu-
zeja postoji nekoliko takvih planova i panorama, koji su vredna li-
kovna ostvarewa, na prvom mestu plan Gabriela Bodenehra i panora-
ma Beograda Johana Ppela.
U zbirci starih karata Vojnog muzeja ~uva se i nekoliko ve-
duta gradova iz velike Valvasorove zbirke. Johan Weikhard Valvasor
(16411693) bio je istoriograf, etnograf, topograf, crta~ i bakro-
rezac. U~estvovao je i u borbama protiv Turaka. Putovao je radi usa-
vr{avawa po Nema~koj, Italiji, Francuskoj, vajcarskoj, a bora-
vio je u Africi i u Be~u. U zamku Bogen{perku, osnovao je 1678. godi-
ne grafi~ku radionicu i {tampariju. Sa wim su sara|ivali mnogi
umetnici, izme|u ostalih i Andreas Trosdt, koji je uradio izuzetno
uspele panorame starih gradova, koje je prikazao verno, kao arhi-
tektonski prospekt. U okolinu je smestio grupe gra|ana i vojnika koji
nam pru`aju sliku stvarnosti XVII veka.
U stalnoj postavci Vojnog muzeja, u delu koji se odnosi na
borbe protiv Turaka u XVII i XVIII veku izlo`en je ve}i broj karata i
planova koji neposredno svedo~e o borbama austrijske i turske vojske
za Beograd, na primer, Bitka kod Petrovaradina 1716, Mar{ au-
strijske vojske ka Beogradu 1717, Bitka kod Ni{a izme|u austrijske i
turske vojske 1689, Opis beogradske tvr|ave sa juri{em austrijske
vojske 1688, Bitka kod Beograda 1717. To su bakrorezi koji daju pri-
li~no impresivnu sliku o tom vremenu i o qudima, wegovim `iteqima.
Priredila Dragana MARKOVI]
 VOJNI MUZEJ U NO]I MUZEJA

[ETWA ISTORIJU
KROZ
Akcenti stalne postavke
Dva su doga|aja koje }e u No}i muzeja Vojnoistorijska karta srpskih zemaqa
17. maja, obele`avaju}i 130 godina u ranom feudalizmu
postojawa, Vojni muzej ponuditi svojim Naoru`awe sredwovekovnih srpskih
ratnika
posetiocima: stalnu postavku koja Kosovska bitka 15. juna 1389. godine,
~uva tragove 14 vekova vojne borbeni raspored srpske i turske vo-
istorije i izlo`bu Stare karte u jske neposredno pred po~etak bitke
Oklopi srpskih ratnika iz 15. veka.
Galeriji. U godini u kojoj se U sli~nom oklopu je despot Stefan
navr{ava 130 godina srpsko- Lazarevi} u~estvovao u bici kod An-
turskih ratova i 90 godina gore (Ankare) na strani Bajazita Pr-
vog, kao turski vazal.
Prvog svetskog rata, {etwa Jani~arski kazan. Svaka desetina
izlo`benim postavkama Vojnog jani~ara imala je kazan i smatrano je
muzeja je hod po burnoj najve}om sramotom ako kazan u boju
padne u ruke neprijateqa.
istoriji naroda Balkanskog Kara|or|ev top
poluostrva, ~ije Maksim, ~uveni mitraqez iz balkan-
materijalne tragove skih ratova i Prvog svetskog rata
Zastave svih pe{adijskih pukova iz
Muzej ba{tini. [etwa Prvog svetskog rata sve sa~uvane. Za
tokom koje vam nudimo srpsku vojsku najve}a sramota bila je
mogu}i je putokaz za izgubiti zastavu.
Vojvodska soba sa portretima srpskih
eksponate, pored vojvoda i wihovim li~nim predmetima,
kojih se vaqa me|u kojima su ordeni, odlikovawa,
zadr`ati. e{arpe i vojvodske epoletu{ke.
Orden Belog orla, nezvani~no se sma-
tra najlep{im ordenom iz Prvog svet-
skog rata. Ustanovqen 1883. godine u
spomen na obnovu Kraqevine Srbije,
Ukazom kraqa Petra Prvog
Kara|or|evi}a iz 1915. godine dobi-
ja ukr{tene ma~eve i dodequje se za
ratne zasluge.
Granata merzer koja je pala na Kale-
megdan 1915. godine
Zvono i kormilo sa Srbije, prvog
broda Srpske ratne mornarice
Deo aviona F 117, nevidqivog,
sru{enog 27. marta 1999. godine iz-
nad Banovaca

U eksterijeru Vojnog muzeja sme{tena

je jedinstvena zbirka tenkova i topova
iz 19. i 20. veka, a me|u wima treba
izdvojiti poqsku tanketu TK-3, koja je
jedini sa~uvani primerak u svetu, od
19 proizvedenih, a sli~nog zna~aja je i
tenk pancer 1F, jedan od tri
sa~uvana primerka u svetu.
Plan Beograda iz 1717. godine,
kolorisani bakropis