Materijali u graevinarstvu 2

Kolokvijum 2

1. Veziva (podela, definicije)

Veziva su materijali koji mogu da preu iz prakastog ili itkog stanja u vrst
materijal, pri odreenim uslovima, uz fiziko-hemijske procese.
Dele se na:
ORGANSKA VEZIVA (prirodne i sintetike smole)
NEORGANSKA (mineralna) VEZIVA

ORGANSKA VEZIVA
- Smole koje omekavaju zagrevanjem a ovravaju hlaenjem ili pomou
katalizatora.
- Prirodni i vetaki bitumen
- Prirodni i vetaki polimeri
NEORGANSKA VEZIVA
- Fino mleveni, prakasti materijali, koji sa vodom obrazuju ''testa'' koja usled
fiziko-hemijskih procesa ovravaju i prime svojstva kamena.
- Dele se na HIDRAULINA i NEHIDRAULINA

NEHIDRAULINA (vazduna) VEZIVA

- To su matrijali koji pomeani sa vodom obrazuju ''plastina testa'' i koja
nakon ovravanja primaju osobine vrstih materijala, i te osobine
zadravaju samo u vazduhu.
- U ovu grupu spadaju GRAEVINSKI GIPS, GRAEVINSKI KRE, MAGNEZITNA
VEZIVA, VODENO STAKLO . . .
HIDRAULINA VEZIVA
- To su matrijali koji pomeani sa vodom obrazuju ''plastina testa'' i koja
nakon ovravanja primaju osobine vrstih materijala, i te osobine
zadravaju i u vazduhu i u vodi.
- U ovu grupu spadaju HIDRAULINI KRE, PORTLAND CEMENT, CEMENTI NA
BAZI PORTLAND CEMENTA . . .

1
2. Graevinski gips (definicija, proces proizvodnje, meanje sa vodom i
hemijske reakcije)
Prva upotreba se vezuje za Egipat.
Dobija se peenjem sedimentnog stenskog materijala ''sadre''.
Polazna sirovina se usitnjava drobljenjem i mlevenjem, a zatim se izlae
dehidrataciji (peenju), koji se odvija na razliite naine.
U toku peenja gipsa dolazi do deliminog ili potpunog izdvajanja kristalne vode.
Ureaji za proizvodnju gipsa su : rotaciona pe, kotlovi za kuvanje gipsa,
autoklavna postrojenja, vertikalne pei, komorne pei, vrtlone pei...
Temperature za peenje su izmeu 130-200C ili izmeu 900-1100C, zavisno od
vrste finalnog proizvoda.
a) Ako se sadra pee na 130-200C, dolazi do hemijske reakcije
CaSO4 * 2H2O = CaSO4 * 0,5 H2O + 1,5 H2O (kalcijumsulfat poluhidrat)
b) Ako se sadra pee na 900-1100C, dolazi do potpunog izdvajanja kristalne vode, a stvara
se CaSO4 (kalcijumsulfat ili anhidrit-bezvodni gips)
Ovaj materijal zove se ESTRIH gips, on sporo ovrava i ima visoke mehanike
karakteristike.
Kada se obian gips pomea sa vodom, dolazi do sledee reakcije
CaSO4 * 0,5 H2O + 1,5 H2O = CaSO4 * 2 H2O + q
Tada ponovo nastaje sadra. Pri ovom postupku oslobaa se velika koliina
toplote (q).
Gips reaguje sa vlagom iz vazduha, transformie se u dihidrat i gubi svoja vezivna
svojstva. Zato se pre upotrebe mora zatititi od vode i vlage.

3. Graevinski gips (vrste i svojstva gipsa)

U naoj zemlji proizvode se tuk gips, alabaster gips, malterski gips, modelarski
gips i estrih gips.
TUK GIPS se dobija peenjem sadre na 135-200C. Sastoji se od 70%
kalcijumsulfata poluhidrata (CaSO4 * 0,5 H2O). Koristi se za razna
malterisanja unutranjosti, izradu pregradnih ploa za zidve i plafone, i za
ukrasne detalje.
ALABASTER GIPS je ist, beli i fino mleveni tuk gips. Koristi se u vajarstvu,
za fina malterisanja i za ukrasne detalje.
MALTERSKI GIPS se sastoji od najmanje 70% kalcijumsulfata poluhidrata, i
najvie 30% anhidrita. Slui za izradu gipsanih i gipsno-krenih maltera.

2
 MODELARSKI GIPS dobija se peenjem sadre istoe najmanje 90% na
135-200C. Od tuka se razlikuje po finoi mliva, vezivanju i vrstoi.
ESTRIH GIPS se dobija peenjem na 900-1100C, sastoji se od bezvodnog
kalcijumsulfata i vrlo malo krea (CaO). Koristi se za obloge za podove i
zidove. Ima visoke mehanike osobine.
Poto je graevinski gips nehidraulino vezivo, znai da je postojan samo u suvoj
sredini. Voda i niske temperature ga razaraju. Postojanost prema dejstvu vode se
poveava dodavanjem sintetikih smola ili silicijuma (Si) u masu gipsa, ili
premazivanjem povrina sintetikim smolama.
Graevinski gips se smatra vatrostalnim materijalom jer se zagreva vrlo sporo, a
do razaranja dolazi 6-8 sati, pa se gipsane ploe koriste za zatitu od poara.
Prefabrikovani elementi od gipsa mogu se armirati prirodnim i vetakim
vaknima ili trskom, ali nikako elinom armaturom zbog korozije.

4. Graevinski kre
Postojbina krea je ostrvo Krit.
Spada u grupu nehidraulinih materijala.
Danas se u graevinarstvu koristi kao komponenta za dobijanje raznih vrsta
maltera, boja za kreenje i kre-silikatnih materijala.
DOBIJANjE KREA
Dobija se peenjem krenjaka CaCO3 na 900-1000C.
Reakcija koja se javlja je CaCo3 CaO + CO2
Pri ovoj reakciji nastaje kalcijumoksid negaeni (ivi) kre, bele boje i vrlo
porozan.
Ukoliko krenjak sadri i dolomit (MgCO3), u peenim komadima nai e se i
magnezijumoksid.
Prema standadima, u graevinskom kreu treba da bude najmanje 85%
CaO+MgO i najvie 8% MgO. Ako je sadraj MgO vei od 8%, to je dolomitni
graevinski kre.
Tehnoloki proces proizvodnje krea:
- Eksploatacija krenjaka u kamenolomu
- Priprema sirovine (usitnjavanje i separacija komada 8-20cm i ienje od
jalovine)
- Peenje u peima (vertikalna (ahtna) na meovito ili bono loenje i
rotaciona pe)

3
 U industrijskim uslovima, proces razlaganja krenjaka poinje na 600C, a
potpuno razlaganje na 900C. U praksi se krenjak pee na 1000-1200C.
Ako se pee na niim temperaturama, dobija se nepotpuno dekarbonatiziran
proizvod, tj. proizvod sa puno nepeenih delova.
Ako se pee na viim temperaturama ili due od obinog, dobija se ''tvrdo''
peeni kre, koji imaju manju hemijsku reaktivnost sa vodom, tj. teko se gasi.

5. Gaenje ivog krea

Kada se ivi kre pomea sa vodom, dolazi do gaenja krea, tj. do sledee
hemijske reakcije Cao+H2O = Ca(OH)2 + q
Proizvod koji se dobije je kalcijum-hidroksid, odnosno GAENI KRE.
Prilikom gaenja krea, oslobaa se velika koliina toplote, i izgleda kao da kre
kipi. Komadi krea se raspadaju na estice 0,001mm.
Osobina gaenog krea je velika specifina povrina, pa se nakon meanja sa
vodom svaka estica obavija slojem absorbovane vode. Na taj nain dobija se
velika plastinost.
Teorijski potrebna koliina vode za gaenje krea je 32% u odnosu na masu
krea, ali je zbog isparavanja vode u praksi potrebno izmeu 60-80%.
U zavisnosti od koliine vode potrebne za gaenje, razlikuju se
- HIDRATISANI KRE U PRAHU (nema slobodne vode)
- KRENO TESTO (preostaje 30-40% vode u odnosu na koliinu vezane vode)
Kreno testo se moe dobiti i dodavanjem hidratisanog krela u prahu u vodu.
Ukoliko se krenom testu dodaje jo vode, dobija se kreno mleko ili krena
voda.
Posebna tehnika gaenja krea je gaenje u vazdunoj sredini sa
poveanim sadrajem vlage. Ovo se zove postupak ''suvog gaenja''.
Traje dugo (i do nekoliko godina) ali kre ima izvanredna svojstva.
Gaenje ivog krea moe se izvesti na dva naina :
INDUSTRIJSKI POSTUPAK, ime se ubrzava proces gaenja, dobija se
hidratisani kre u prahu
U PLITKIM DRVENIM POSUDAMA, iji je proizvod kreno testo, koje se
cedi kroz reetku, i ostavlja da odstoji najmanje dve nedelje u krenoj
jami.
Kreno testo koje sadri nehidratisane delove ne sme se koristiti za spravljanje maltera,
jer tokom vremena reaguje sa vlagom, to dovodi do oteenja zidova!
Prepeeni delovi se sporo gase, i postoji opasnost od gaenja u malteru. Uslov kvaliteta
je manje od 10% prepeenih delova, krupnijih od 0,6mm!

4
6. Ovravanje krea. Vrste graevinskog krea.
Proces ovravanja krea u malterima traje od nekoliko dana do nekoliko
godina.
Odvija se na sledee naine :
- Suenjem krenog testa, usled ega dolazi do zbliavanja estica i njihovog
srastanja
- Kristalizacijom Ca(OH)2
- Karbonatizacijom, koja se odvija Ca(OH)2 + CO2 = CaCO3 + H2O
Prilikom karbonatizacije se izdvaja voda, pa se vetakim suenjem ubrzava
proces. Dodavanjem sitnozrnog punioca (npr.peska) u kreno testo ubrzava
se proces karbonatizacije.
Kreni malter NE MOE DA OVRAVA U VODI, ali je ovrsli malter postojan i u vodi.

VRSTE GRAEVINSKOG KREA

NEGAENI (ivi) KRE
- Razjeda i jako nadrauje kou i sluznice. Sa vodom burno reaguje generiui
veliku toplotu (moe uzrokovati paljenje zapaljivih materijala)!
- Na izlazu iz pei za dekarbonatizaciju dobija se negaeni kre u komadima.
- Sastoji se preteno iz CaO (kre).
- Komadi negaenog krea su higroskopni, pa ih treba to pre zagasiti.
- Uslovi kvaliteta su : manje od 5% nepeenih delova, i sadraj primesa izraen
preko gubtka mase mora biti manji od 5.5%.
- Negaeni (ivi) mleveni kre se dobija mlevenjem ivog krea do odreene
finoe. Finoa mliva je max 0,5% na situ 0.6mm, i max 10% na situ 0.09mm.
- Isporuuje se u vreama od 50kg.
GAENI KRE
Hidratisani kre (gaeni kre u prahu)
- Dobija se gaenjem CaO industrijskim putem sa dovoljnom koliinom vode.
- Gaeni kre je prah bele boje, sastojan preteno od Ca(OH)2
- Uslovi kvaliteta su:
Sadraj CO2 = max.5% za uzorak iz proizvodnje, max 7% za ostale uzorke.
Sadraj slobodne vode do 5%
estice hidratisanog krea max. 0,5% na situ 0.6mm, i max. 10% na situ
0.09mm.
- Hidratisani kre se koristi za izradu maltera i kre-silikatnih opeka, za
stabilizaciju tla . . .
- Isporuuje se u vreama od 50kg.

5
 Kreno testo (gaeni kre plastine konzistencije)
- Dobija se gaenjem ivog krea u komadu ili mlevenog ivog krea sa
odreenom koliinom vode za postizanje plastine konzistencije.
- Moe se dobiti i dodavanjem hidratisanog krea u vodu.

OSOBINE KREA
- Niska toksinost
- Rastvorljiv u vodi i kiselinama
- Paropropustan
- Jaka baza (iritantan i korozivan)
- Taka peenja na 580C, specifina masa 2200kg/m3

7. Hidraulini kre (definicija, sastav, podela prema nainu proizvodnje,

mehanizam ovravanja, istorijat, primene, najvaniji objekti).
Hidraulini kre se definie kao nesinterizovano hidraulino vezivo,
koje se po svojstvima nalazi izmeu krea i cementa.
Hidraulini kre, osim baza i oksida (CaO i MgO) sadri I kisele okside,
koji su nosioci hidraulinih svojstava. Ukupan sadraj kiselih oksida ne
prelazi 20%.
Mehanizam ovravanja hidraulinog krea:
- U prvoj fazi gaeni kre reaguje sa ugljendioksidom iz vazduha I obrazuje
kalcijum karbonat (CaCO3)
- U drugoj fazi hidrolizovani silikati, aluminati i feriti reaguju sa gaenim
kreom, obrazujui jedinjenja koja nisu rastvorljiva u vodi (CSH2O, CSH2O,
CASH2O)
Prema postupku proizvodnje razlikujemo
HLADNI hidraulini kre
VRUI hidraulini kre

HLADNI HIDRAULINI KRE

- Koristili su ga Rimljani, Grci, Egipani . . .
- Rimljani su otkrili da dodavanjem usitnjene amorfne silicije (vulkanski
pepeo) dobija se novo vezivo koje hidratie sa vodom, ovrava na
vazduhu i u vodi, I ima veu vrstou.
- Neorganske materije koje su se dodavale gaenom kreu zovu se
PUCOLANI.

6
 - Najpoznatiji objekti sagraeni hladnim hidraulinim kreom su Koloseum i
kupola hrama Pantenon (Rim), Akvadukt (Francuska), Trajanov most preko
Dunava . . .
- Upotreba ovog krea se ugasila u V veku, a primene je ponovo poela u XV
veku, ali znatno manje.

8. Pucolani (definicija, pucolansko svojstvo). Vrui hidraulini kre (proces

proizvodnje i primena)

PUCOLANI : To su neorganski materijali koji se sastoje preteno iz amorfnog SiO2, koji

reaguje sa kreom i vodom, i obrazuje hidraulino vezivo.
Pucolani sami sa vodom nemaju hidraulino svojstvo, ve ga dobijaju u prisustvu krea.

VRUI HIDRAULINI KRE

- Vrui hidraulini kre (vezivo XIX veka) zamenio je portland cement.
- Jedna od prvih fabrika za proizvodnju je 1818. u Francuskoj.
- Vrui hidraulini kre se prodavao pod nazivom Roman cement.
- U Novom Sadu, stubovi starog eleznikog mosta su pravljeni Roman
cementom.
- Vrui hidraulini kre se dobija peenjem laporovitih krenjaka sa 6-20%
gline, na 900-1000C
- U toku peenja, krenjak prelazi u CaO, a glina na okside SiO2, Al2O3, Fe2O3,
pa se stvaraju silikati, aluminati i feriti (minerali). Ovi minerali ovravaju i
u vodi u vazduhu.
- Hidraulini kre se koristi u vidu fino mlevenog praha, za maltere i izradu
betona.
- U dananje vreme, ovaj kre se koristi samo za sanacije kulturnoistorijskih
spomenika, kod kojih je primene savremenih materijala neodgovarajua.

9. Kreno-silikatna opeka (definicija, proces proizvodnje, asortiman

proizvoda)
Prvi put proizvedena 1866. u Engleskoj. U Nemakoj je proizvodnja
zapoeta u XIX veku.
Pod kreno-silikatnom opekom podrazumeva se proizvod dobijen
termikim tretiranjem pod pritiskom u sredini zasienoj vodenom
parom (autoklaviranje), sirovih proizvoda od smee kvarcnog peska,
krea i vode.

7
 Za proizvodnju, koriste se ivi mleveni kre ili hidratisani kre.
Proces proizvodnje zasniva se na ubrzanom ovravanju postupkom
autoklaviranja.
Proces proizvodnje :
- Doziranje sirovinskih komponenti
- Izrada sirovinske smee
- Transport smee do prese za oblikovanje
- Oblikovanje proizvoda
- Slaganje oblikovanih proizvoda na vagonete za autoklaviranje
- Autoklaviranje
- Sortiranje i skladitenje
Autoklaviranje vri se od 12-16 bara, 4-6 sati. to je pritisak vei,
postupak je krai.
Autoklavi su ureaji kojima se ostvaruje sredina zasiena vodenom
parom, u kojoj vladaju povien pritisak i poviena temperatura.
Na naem tritu mogu se nai sledei proizvodi :
- Pune kreno-silikatne opeke 25x12x65
- uplje kreno-silikatne opeke 25x12x65
- uplji kreno-silikatni blokovi d(250-390), (120-190), v(120-240)
- Elementi za oblaganje koji se dobijaju cepanjem punih opeka.

10. Kreno-silikatna opeka (svojstva uslovi kvaliteta)

Uslovi kvaliteta :
- Tanost mera, oblika i izgleda
- Zap.masa 600-2200 kg/m3 (opeke od 1200, blokovi od 1000)
- Odgovarajua marka opeke (10,15,20,25,30,35,40,45,50)
- Postojanost na dejstvo mraza 50 cikluda zamrzavanja i odmrzavanja (bez
vidljivih oteenja!)
- Boja kreno silikatne opeke je bela ili svetlo siva.
- Kreno silikatne opeke i blokovi koriste se za zidanje fasadnih i nefasadnih
zidova, a elemnti dobijeni cepanjem za oblaganje unutranjih i spoljanjih
povrina.
- Nisu dobri termo izolatori, koeficijenti toplotne provodljivosti (0,78-1,10
za punu opeku, a 0,49-0,78 za uplju opeku)
- Upijanje vode u granicama od 10 do 15%.
- Otporne na dejstvo agresivnih voda.

8
11. Cement (istorijski razvoj)
Polovinom XVIII veka pronaen je vrui hidrulini kre, poznat kao Roman
cement, vezivo dobijeno peenjem krenjaka, sa primesama gline (laporca).
1820 Louis Vicat (Francuska) postavio osnove za proizvodnju vrueg h.k. ali je
nije patentirao.
1824 u Engleskoj, Joseph Aspdin je patentirao Portland cement. U Americi je
proizvodnja poela polovinom XX veka.
Zbog niskih temperatura peenja, nijedna od ovih proizvodnja nije predstavljala
pravu proizvodnju.
Tek 1844. arls Donson je otkrio da grudve prepeenog materijala daju jo bolji
kvalitet. Tada je poela prava proizvodnja cementa, na viim temperaturama
(temp. sinterovanja)
1880. Godina se smatra poetkom industrijske proizvodnje portland cementa. U
svetu je tada proizvedeno 1700 tona cementa. Danas se proizvodi 2.35 biliona
tona godinje.
Ranijih godina za proizvodnju 1t klinkera, bilo je potrebno oko 40h, a danas je to
vreme skraeno na 3minuta!
Dalji razvoj se vezuje za poetak XX veka, kada su proizvedeni beli cement i
kalcijum-aluminatni cement. Beli cement dobijen mlevenjem klinkera na bazi
krenjaka i kaolina umesto gline. Aluminatni cement dobijen je meavinom
krenjaka i boksita.
Danas industrija cementa predstavlja jednu od najjaih industrija na svetu.
Najiru primenu imaju portland cementi i cementi na bazi portlanda.
Prema informacijama iz fabrike La Farge, od ukupne proizvodnje cementa,
40% utroi se za proizvodnju betona, 40% se pakuje i ima opti karakter, a 20%
se potroi u fabrikama.

9
12. Portland cement (definicije i simboli, sirovine za proizvodnju portland
cementnog klinkera)
CEMENT je hidraulino vezivo (mleveni neorganski materijal) koji pomean sa
vodom obrazuje pastu, koja veuje i ovrava, i koja zadrava mehanika svojstva
i u vodi.
PORTLAND CEMENT je proizvod dobijem mlevenjem portlan-cementnog klinkera
i ogranienih koliina gipsa (do 5%).
PORTLAND CEMENTNI KLINKER je proizvod koji se sastoji od vetakih minerala,
a dobija se peenjem do temperature sinterovanja homogenih sirovina koje
sadre Cao, SiO2, Al2O3 i Fe2O3. Za dobijanje klinkera koristi se
meavina krenjaka i gline u odnosu 3:1.
TEMPERATURA SINTEROVANjA je ona temperatura na kojoj spoljni omota
estica poinje da se topi, i pritom dolazi do spajanja estica u monolitne
agregate cementni klinker.

Proizvodnja portland cementa se sastoji iz peenja sirovinske smee i dobijanja

PC klinkera, i mlevenja PC klinkera i gipsa u portland cementu.

Sirovinsa smea za proizvodnju PC klinkera sastoji se iz osnovnih i korektivnih

sirovina.
- Osnovne (bazine) sirovine karbonatnog porekla : krenja, laporac sa
visokim sadrajem krenjaka
- Osnovne (kisele) sirovine gline, glinci, laporaste gline, tufovi, pucolani
- Korektivne sirvine imaju zadatak da poprave hemijski sastav smee. Kao
korektivne sirovine koriste se sirovine sa visokim sadrajem oksida gvoa
(piritna izgoretina).

KRENjAK
- Sirovina sa dominantnim ueem (do 75%). Ostalih 25% su glina i
korektivne sirovine.
- Primena krenjakih laporaca za proizvodnju sirovinske smee se sve vie
zamenjuje krenjak-glinom, zbog lake korekcije hemijskog sastava.
- Krenjake stene sa primesama dolomita ne smeju se koristiti, jer bi veliki
sadraj MgO razorio beton i malter.
GLINA
- Glina po hemijskom sastavu predstavlja hidratisane alumino-silikate
(oksidi aluminijuma, silicijuma i gvoa). Ovi oksidi su neophodni za
jedinjenje smee.
- Za proizvodnju PC klinkera, koriste se preteno mlae gline.

10
 Prizvodnja PC:

- Eksploatacija sirovina
- Priprema sirovina
- Skladitenje sirovina
- Peenje smee (dobijanje cem.klinkera)
- Odleavanje klinkera
- Mlevenje klinkera u cement
- Skladitenje cementa u silose
- Pakovanje i otprema cementa

13. Proizvodnja portland cementnog klinkera (mokri postupak)

U okviru mokrog postupka, obe surovine se prvo usitnjavaju.
Glina se mea sa oko 40% vode
Takva glinena kaa se sa usitnjenim krenjakom ubacuje u mlin radi finog
usitnjavanja.
Dobijena smesa se cedi, ostavlja da odlei u bazene, gde se nastavlja
homogenizacija i po potrebi menja sastav.
Sirovinski mulj se zatim pee u rotacionoj pei.
SIROVINSKE PEI (Dugake do 200m, pod nagibom 1:30, iznutra obloene
vatrostalnim opekama, rotiraju se oko svoje podune ose u toku rada. SIrovina se
ubaci u gornji deo i izae u donjem delu. U gornji deo pei uduvava se gorivo.)

100-150 500-900 900-1150 1150- 1350- <1000

1350 1500
VI
I II III IV V

ZONA I : dolazi do suenja sirovinskog mulja, izdvaja se vodena para

ZONA II : dolazi do hidratacije gline, izdvaja se kristalna voda
ZONA II : dolazi do peenja krenjaka, dolazi do reakcije CaO i produkata
raspadnute gline (SiO2, Al2O3, Fe2O3)
ZONA IV : pomenute reakcije se intenziviraju, formiraju se minerali, ali deo Cao
ostaje idalje slobodan. Kada bi se ovde prekinuo proces proizvodnje dobilo bi se
vezivo tipa hidraulini kre.
ZONA V : najtoplija zona, dolazi do deliminog topljenja polaznih komponenti
(sinterovanja) i treina mase prelazi u teno stanje. Ovde se zavravaju reakcija

11
 nastanka silikata, aluminata i alumoferita. Ovako se obrazuje PC klinker, tamno
sive boje, u obliku lopti 5-30mm.
ZONA VI : sniava se temperatura, PC klinker se delimino hladi. Glavno hlaenje
se izvodi u hladnjacim, i hlaenje je vrlo vana faza, posebno sniavanje do 300,
i mora se obaviti dovoljno brzo.

Nakon hlaenja, klinker se transportuje do skladita (silosa) gde odlei 2-4 nedelje
pre mlevenja. Ova faza je vana jer slobodni CaO reaguje sa vlagom iz vazduha.
Ako bi se pretvaranje Cao u Ca(OH)2 desilo u toku upotrebe cementa, dolo bi do
pucanja materijala.
Nakon odleavanja klinker se melje od 0.001 do 0.01mm u mlinovima sa kuglama.
Pri mlevenju dodaju mu se sadra ili anhidrit i razne supstance kao pomona
sredstva za mlevenje.
Nakon mlevenja, cement mora opet da olei u silosima bar 15 dana, kako bi
obrazovani CaSO4 * 0.5 H2O izreagovao sa vlagom i preao u sadru.
Cement se transportuje u cisternama, vozovima ili brodovima.
Pakuje se u dakove od 50kg.

14. Proizvodnja portland cementnog klinkera (suvi postupak)

Prva faza u dobijanju cemnta suvim postupkom je usitnjavanje sirovina
drobljenjem i mlevenje do praha. Zatim se
a) Sirovine sue, skladite, doziraju i formira se sirovinska smea koja se zatim dodatno
melje do dobijanja sirovinskog brana ili
b) Sirovine doziraju radi dobijanja smee, zatim se melju uz istovremeno suenje do
dobijanja sirovinskog brana.

Druga faza je
- Suenje
- Predhodno zagrevanja (dehidratacija)
- Delimina dekarbonizacija.

Ove operacije obavljaju se u ureaju koji se zove predgreja. Predgreja se sastoji iz 4

ciklona, koji omoguuju vrtlono kretanje brana i prolaz otpadnih gasova. Brano se
ugreje sa 50 do 800 za oko 25 sekundi. Kalcinacija se obavlja na 900, a zatim sirovina
ulazi u brzu rotacionu pe gde se odvija sinterizovanje na 1450. Ostale faze su iste kao
kod mokrog postupka.
- Hlaenje, Odleavanje, Mlevenje, Odleavanje, Pakovanje, Transport

12
Koji postupak primeniti?

Ako je sadraj vlage u sirovinama nizak, a sirovine se lako melju, prednost ima suvi postpak.

Ako je sadraj vlage visok, i ako se lepe u mlinu (teko se melju) prednost ima mokri postupak.
Mokri postupak ima prednost i kada je potrebno izvriti korekciju sirovinskog sastava.

Danas se vie koristi suvi postupak (oko 75%).

15.Hemijski i mineraloki sastav portland cementa. Hidratacija cementa

(formiranje strukture)
PC klinker se ne moe nai u prirodi.
Karakterie ga uglavnom konstantan hemijski sastav.
- Vezani CaO oko 65%
- SiO2 oko 20%
- Al2O3 oko 5%
- Fe2O3 oko 3%
- + primese SO3, slobodan CaO, MgO, alkalije

Meanjem PC sa vodom dobija se cementna pasta, koja vremenom ovrava.

Uzrok ove pojave je HIDRATACIJA, ija sutina nije potpuno razjanjena do danas.
U prvoj etapi hidratacije (5 do 10 sati od trenutka dodavanja vode) u pasti se zapaa
pojava vezivanja. Nakon toga zapoinje pojava ovravanja. Konani rezutat je prelazak
paste u cementni kamen.
VREME VEZIVANjA je period od momenta sipanja cementa u vodu do trenutka kada
cementna pasta izgubi plastinost. Vezivanje cementa traje do 10h, a ovravanje i do
nekoliko godina. U prvom mesecu je ovravanje intenzivno, a potom se sve vie i vie
usporava.
Proces vezivanja cementa moe se sagledati sa vie aspekata :
1. ASPEKT FORMIRANjA STRUKTURE CEMENTNOG KAMENA
2. ASPEKT PROMENE VRSTOE CEMENTNOG KAMENA
3. HEMIJSKI PROCES
4. ASPEKT ZAPREMINSKIH PROMENA
5. EGZOTERMNI PROCES (promena toplotne hidratacije).

13
 1. ASPEKT FORMIRANjA STRUKTURE CEMENTNOG KAMENA
Meanje cementa i vode posmatra se kao disperzan sistem. Voda je
disperzna sredina, a cement je disperzna faza.
Proces hidratacije zapocinje nekoliko minuta nakon meanja cementa
sa vodom. Na povrini zrna cementa poinju da se stvaraju tanki
igliasti kristali. Vremenom se broj kristala poceava, i tako se
uspostavlja prostorna veza.
Nakon 8-10 sati od meanja cementa i vode, cela pasta biva ispunjena
igliastim kristalima.
Formirani kristalni skelet se naziva aluminatna struktura.
Paralelno se razvija i silikatna struktura. Proces hidratacije silikatnih
minerala je manje intenzivan, pa silikatni kristali samo ispunjavaju
prostor izmeu aluminatnih.
Vremenom se broj silikatnih kristala poveava do faze kada silikatna
struktura praktino prekrije aluminatnu. Ovo se ispoljava ve nakon
24h, a posle 28 dana u cementnom kamenu dominira silikatna
struktura.
Proces hidratacije cementa moe nikad da se ne zavri ako pojedini
delovi cementa ostanu nehidratisani.

16.Hidratacija cementa (aspekt poveanja vrstoe)

2. ASPEKT POVEANjA VRSTOE
Razlikujemo 3 etape razvoja vrstoe cementnog kamena :
a) Poetna etapa vezivanje cementa
b) Etapa intenzivnog ovravanja cementnog kamena
c) Etapa stabilizacije kada se dostigne vrstoa koja se vremenom bitnije
ne menja
Ove etape mogu se objasniti preko faza u formiranju strukture cementnog
kamena
a) Etapa vezivanja cementa formiranje aluminatne strukture
b) Etapa intenzivnog ovravanja potiskivanje aluminatne strukture
silikatnom
c) Etapa neznatnog poveanja vrstoe faza stabilizacije silikatne
strukture
Glavni nosioci vrstoe cemntnog kamena su produkti hidratacije silikatnih
minerala. Nosioc rane vrstoe je C3S zbog naroito brzog prirataja. Nakon
njega, ne tako brz prirataj ima C2S, koji nakon dueg vremenskog perioda
izjednai vrstou sa C3S.

14
17.Hidratacija cementa kao hemijski proces i kao egzotermni proces
3. HEMIJSKI PROCES
2 C3S + 6H = C3S2H3 + 3CH + q1
2 C2S + 4H = C3S2H3 + CH + q2
C (CaO); S (SiO3) ; H (H2O)
U oba sluaja dobija se C3S2H3 trikalcijumsilikat-hidrat, poznat jo i kao
tobermoritov gel, i CH - kalcijum hidroksid.
C3A+6H = C3AH6 + q3
C3A + gips + voda = 3CaO * Al2O3 * CaSO4 * 31 H2O + q4
Obeleeni deo MINERAL ETRINGIT (usporava vezivanje).
C4AF + 2CH + 10H = C3AH6 + C3FH6 + q5

Osobine ETRINGITA :
Velika zapreminska ekspanzija
Kristali etringita se brzo razvijaju pojava omotaa koji oteavaju
pristup vode do cementa (usporavaju proces hidratacije).
U suprotnom bi vezivanje bilo veoma brzo, pa bi bilo nemogue
koristiti malter ili beton.
Ekspanzija etringita nije opasna i razaranje aluminatnih igliastih
kristala je zanemarljivo, jer ga kasnije prekrivaju silikatni kristali.

5. HIDRATACIJA CEMENTA KAO EGZOTERMNI PROCES

Prilikom hidratacija oslobaa se toplota.
Ukupna toplota hidratacije je zbir toplota koja se javljaju prilikom
hidratacije klinker minerala.
C3S i C3A imaju visoku toplotu hidratacija. Ukoliko elimo da smanjimo
toplotu hidratacije, smanjiemo sadraj C3A (C3S ne smemo zbog
vrstoe), ili grubljim mlevenjem cementa.

15
18.Hidratacija cementa kao zapreminski proces
4. HIDRATACIJA KAO ZAPREMINSKI PROCES
Koliina vode za dobijanje cementa se kree od 38% do 42% u odnosu na
masu cementa.
Mv/Mc = vodocementni faktor.
Tokom hidratacije dolazi do zapreminskih promena, pa se u cementnom
kamenu javljaju sledee vrste pora :
a) GELSKE PORE
b) KONTRAKCIONE PORE
c) KAPILARNE PORE
Gelske pore su posledica hidratacije cementa, ne moe se izbei. Ispunjene
su vodom, i ova voda se nazova gelska voda.
Kontrakcione pore nastaju usled skupljanja cementnog kamena. Takoe su
ispunjene vodom i uvek su prisutne u cementnom kamenu. Istih su
dimenzija kao i gelske pore.
Zapremina gelskih i kontrakcionih pora iznosi do 30% zapremine cementnog
kamena.
Ako je vodocementni faktor vei od 0,4 postoji voda koja ne uestvuje u
vezivanju cementa niti u ispunjavanju gelskih pora. Ta voda stvara defekte u
strukturi cementnog kamena.

19. Dodaci cementu

Zbog uteda i ouvanja resursa, portland cementni klinker se ponekad zamenjuje
otpadnim materijalima slinih osobina.
Ovi materijali se zajedno zovu dodaci cementu.
Prilikom hidratacije, stvara se CH koji nije hidraulian i kojeg voda moe isprati
iz betona ili maltera.
Kao dodatke cementu moemo koristiti : pucolane, granulisana zgura, krenjak,
sagoreli krinjac i silikatna a.
Pucolani nemaju hidraulino svojstvo, ali samleveni i pomeani sa vodom i
gipsom dobijaju vezivna svojstva.
PUCOLANI (P, Q, V, W)
U starom veku je otkriveno da dodavanjem pepela ili slinih materijala
silikatnog ili aluminatnog porekla, gaenom kreu, stvaraju se
jedinjenja vee vrstoe, koja su nerastvorljiva u vodi.

16
 U zavisnosti od naina nastanka, razlikujemo 4 vrste pucolana :
a) Prirodni pucolani
b) Prirodni pucolani aktivirani termikim postupkom
c) Vetaki pucolani silikatni letei pepeo
d) Vetaki pucolani karbonatni letei pepeo
U ovim pucolanima, sadraj reaktivnom silicijum-dioksida mora
biti >25%.
Prirodni pucolani su materijali vulkanskog ili sedimentnog porekla,
odgovarajueg mineralokog sastava.
Prirodni pucolani aktivirani termikim postupkom su materijali
vulkanskog porekla, sedimentne stene, gline i kriljci.
Silikatni letei pepeo je prakasti materijal ija zrna imaju pucolanska
svojstva. Sastoji se od SiO2, Al2O3 i malo Fe2O3.
Karbonatni letei pepeo je prakasti materijal koji ima hidraulina i/ili
pucolanska svojstva. Sastoji se od CaO, SiO2 i Al2O3. Reaktivnog
kalcijum-oksida treba da ima 10-15%.

ZGURA (S)
Zgura nastaje kao nus produkt proizvodnje sirovog gvoa u visokim
peima.
Kada se zgura naglo ohladi u vodi, dobija se granulisana zgura.
Granulisana zgura ima hidraulina svojstva ako su ispunjena dva
uslova: da 2/3 materijala ima staklastu strukturu i da je izrazito
bazian (CaO > 45%). To omoguava stvaranje kalcijum-silikata i
kalcijum-aluminata.
Za razliku od cementa, hidratacija granulisane zgure odvija se veoma
sporo.
Ako se meavini zgure i voda doda odreena koliina cementnog
klinkera ili gaenog krea, dolazi do ubrzanja procesa ovravanja.
KRENjAK (L, LL)
Krenjak je stena sedimentnog porekla koja se sastoji od kalcijum-
karbonata CaCO3, male koliine gline i magnezijum karbonata MgCO3.
Koristi se i krenjak koji ima min.75% CaCo3, <0,5% organskih
materijala, i <1,2% gline.
Krenjak iji maseni udeo organskog ugljenika ne prelazi 0,2%, a koji je
odreen prema SRPS, obeleava se sa LL.

17
 SAGORELI KRILjAC (T)
Dobija se izlaganjem kriljca temperaturi od 800C u specijalnim
peima. Dobijeni proizvod sastoji se od klinkerne faze i odreene
koliine pucolanskih oksida.
Fino samnleveni kriljac, pomean sa vodom pokazuje hidraulino
svojstvo i pucolansko svojstvo.
SILIKATNA PRAINA (D)
Nastaje pri redukciji kvarca visoke vrstoe i uglja u elektro-lunim
peima u procesu proizvodnje silikonskih legura.
Sadri najmanje 85% amorfnog silicijum-dioksida.
Silikatna praina i sagoreli kriljac se ne mogu koristiti kao dodatak
cementu u naoj zemlji.

Svojstva dodataka cementu :

Lako se melju
Velika spec. povrina
Potrebna vea koliina vode za spravljanje
Sporiji prirast vrstoe

PUNILA
Punila su vetaki ili prirodni mineralni materijali koji poboljavaju
fizika svojstva cementa.
Doziraju se do 5% u odnosu na masu PC klinkera.
Zbog malog uea, nisu propisani uslovi kvaliteta.
GIPS
Gips slui kao dodatak za regulisanje vremena vezivanja. Koristi se u
obliku :
a) Kalcijum-sulfata-dihidrata
b) Kalcijum-sulfata
c) Kalcijum-sulfata-poluhidrata
d) Bilo koja od meavina navedenih
Gips me biti prirodnog prekla ili sporedni proizvod industrijskih
procesa.
ADITIVI
Najee se dodavaju radi poboljanja uslova mlevenja
Ukupna koliina aditiva je do 1% u odnosu na masu cementa.

18
 Ako su u pitanju aditivi organskog porekla, onda se koliina smanjuje
na 0,5%.

20.Klasifikacija, oznake i sastav obinih cementa

Pod OBINIM CEMENTIMA smatraju se Portlan-cementi i cementi na bazi
portland cementa.
Klasifikacija se vri na dva naina:
a) Prema hemijskom i mineralokom sastavu na VRSTE, a vrste na TIPOVE
b) Prema mehanikim svojstvima na KLASE
Vrste obinih portland cemenata :
1. CEM I (portland cement)
2. CEM II (portland-kompozitni cement)
3. CEM III (metalurki cement)
4. CEM IV (pucolanski cement)
5. CEM V (kompozitni cement)
Dodatne oznake :
LH (low hidration) niska toplotna hidratacija
SR sulfatno otporni
B beli cementi
AC kalcijum aluminatni
CEM I (Portland cement)
Oznaava fino mleveno hidraulino vezivo koje se dobija mlevenjem
PC klinkera, kalcijum sulfata i pomonih aditiva.
CEM II (Portland-kompozitni cement)
Fino mleveno hidraulino vezivo dobijeno mlevenjem PC klinkera,
kalcijum sulfata, aditiva, i dodataka cementu (zgura, pucolani, kriljac,
krenjak) u koliini 6 do 20%, odnosno 6 do 35%.
CEM III (Metalurki cement)
Fino mleveno hidraulino vezivo koje se dobija mlevenjem PC klinkera,
kalcijum sulfata, aditiva i dodatka zgure od 36% do 95% u odnosu na
masu PC klinkera.
CEM IV (Pucolanski cement)
Fino mleveno hidraulino vezivo koje se dobija mlevenjem PC klinkera,
kalcijum sulfata, aditiva i dodataka prirodnih i/ili vetakih
pucolanskih materijala od 11 do 55% u odnosu na masu PC klinkera.
CEM V (Kompozitni cement)

19
 Fino mleveno hidraulino vezivo koje se dobija mlevenjem PC klinkera,
kalcijum sulfata, aditiva i meavinom zgure i pucolanskih materijala u
koliini 36 do 80% u odnosu na masu PC klinkera.
21. Uslovi kvaliteta obinih cemenata. Karakteristike cemenata na bazi
portland cementnog klinkera (definicija, kratak istorijski pregled i
proizvodnja)
VRSTA TIP Oznaka

CEM I Portland Cement PC CEM I

CEM II Portland-Kompozitni PC 20 S CEM II A-S
Cement zgura
PC 35 S CEM II B-S
PC 20 P CEM II A-P
prirodni pucolan
PC 35 P CEM II B-P
PC 20 Q CEM II A-Q
aktivni prirodni pucolan
PC 35 Q CEM II B-Q
PC 20 V CEM II A-V
silikatni letei pepeo
PC 35 V CEM II B-V
PC 20 W CEM II A-W
karbonatni letei pepeo
PC 35 W CEM II B-W
PC 20 L CEM II A-L
krenjak
PC 35 L CEM II B-L
PC 20 LL Krenjak, organski ugljenik CEM II A-LL
PC 35 LL <0.2% CEM II B-LL
PC 20 T CEM II A-T
PC 35 T sagoreli kriljac CEM II B-T
PC 20 D silikatna a CEM II A-D
PC 20 M CEM II A-M
kompozitni PC sa dodacima
PC 35 M CEM II B-M
CEM III Metalurki cement M 35 K Sa zgurom, klinker 35-64% CEM III / A
M 20 K Sa zgurom, klinker 20-34% CEM III / B
M5K Sa zgurom, klinker 5-19% CEM III / C
CEM IV Pucolanski cement P 35 Pucolani, do 35% CEM IV / A
P 55 Pucolani, do 55% CEM IV / B
CEM V Kompozitni cement MP 30 Pucolani do 30%, zgura do 30% CEM V / A
MP 50 Pucolani do 50%, zgura do 50% CEM V / B
A visok sadraj PC klinkera, B umeren sadraj, C nizak sadraj

KLASA (prema standardnoj vrstoi) KLASA (prema poetnoj vrstoi)

starost od 28 dana starost od 2 do 7 dana
32,5 L niska

20
 42,5 N normalna
52,5 R - visoka

PORTLAND CEMENT SA DODATKOM GRANULISANE ZGURE

Nia vrstoa pri pritisku nakon 28 dana
Manja koliina osloboene toplote
Vea koliina zgure-sporija hidratacija i obrnuto.
Vea otpornost na uticaj agresivnih materija
PORTLAND CEMENT SA DODATKOM PRIRODNIH I VETAKIH PUCOLANA
Sporije vezivanje i ovravanje
Nia poetna vrstoa
Mala koliina osloboene toplote
Poveana potreba za vodom
Otporan na agresivne materije
Mala otpornost na dejstvo mraza
PORTLAND-KOMOZITNI CEMENT
Ima osobine cementa sa dodatkom zgure i cementa sa dodatkom
pucolana
Preovlauju osobine onog kojeg ima vie
METALURKI CEMENT
Jo sporije hidratice u odnosu na PC sa dodatkom zgure
Ima niu vrstou nakon 28 dana
Otporniji je u agresivnim sredinama
PUCOLANSKI CEMENT
U odnosu na cement sa dodatkom pucolana, jo sporije hidratie
Ima sporiji prirast vrstoe
Oslobaa manje hidratacione toplote
Ima veu spec.povrinu
Otporniji na uticaj morske vode
KOMPOZITNI CEMENT
Ima osobine pucolanskih i metalurkih cemenata. Preovlauju one
kojeg ima vie
BELI PORTLAND CEMENT
Ne predstavlja specijalnu vrstu cementa, ve cement CEM I, koji se
dobija mlevenjem belog PC klinkera, gipsa, dodataka za redukovanje
beline. Ima iste osobine kao obian PC samo ima istiji hemijski sastav.

21
22.Hemijski i mineraloki sastav i osnovna svojstva kalcijum-aluminatnih
cemenata. Primena kalcijum-aluminatnih cemenata
KALCIJUM-ALUMINATNI CEMENT je mineralno hidraulino vezivo, ije su
sirovine za proizvodnju KRENjAK i BOKSIT.
Kao korektivna sirovina koristi se ist aluminijum-oksid.
Prvu industrijsku proizvodnju zapoeo je Francuski La Farge.
U tom vremenu isticane su samo prednosti u odnosu na PC (npr. da je vrstoa
kalcijum-aluminatnog cementa posle 1 dana vea od portlanda nakon 28 dana).
Primena kalcijum-aluminatnog cementa se brzo proirila po celom svetu. Kao
jedini nedostatak navodila se njegova cena.
Ovaj cement je poeo da se koristi za spravljanje betona 1920 godine.
Prvi podaci o padu vrstoe pri pritisku objavljeni su 1929 godine.
Tek 1950 objanjen je mehanizam promene vrstoe ovog cementa, i uveden je
pojam konverzija.
Preporueno je da se za spravljanje betona vodocementni faktor smanji na 0.5
Za prednapregnute konstrukcije preporuen je vodocementni faktor 0.4
1974. U Velikoj Britaniji sruila su se tri krova napravljena od prednapregnutog
betona. Od tada uvedena je zabrana korienja ovog cementa za nosee
elemente.
Razlikujemo dva tehnoloka postupka proizvodnje kalcijum-aluminatnih
cemenata : topljenje sirovine (kada je Al2O3 < 50%) i sinterovanje (kada je
Al2O3 > 50%).
Obini kalcijum aluminatni cementi dobijaju se peenjem meavine krenjaka i
boksita na 1600, nakon ega se dobijeni klinker hladi a zatim melje. Boja ovog
cementa je svetlo siva, a saadraj Al2O3 je vei od 35%.
Kalcijum aluminatni cement sa visokim sadrajem Al2O3 se dobija zagrevanjem
do temperature sinterovanja. Sadraj Al2O3 je vei od 70%. Ima svetlo sivu ili
belu boju.
Ovaj cement ima osobine da sporo vezuje a brzo ovrava, i ima veliku koliinu
osloboene toplote prilikom hidratacije.
Ima otpornost na dejstvo mraza, otpornost na slabe kiseline, na dejstvo sulfata,
a osetljiv je na alkalije.

22
23.Hidratacija i razvoj vrstoe kalcijum-aluminatnih cemenata
Kada se kalcijum-aluminatni cement pomea sa vodom, dolazi do trenutnog
rastvaranja posle 1 minuta, i do oslobaanja male koliine toplote.
U narednih 2-3 sata ne poinje proces hidratacije, i to se zove uspavani period.
U narednih 24h skoro sva voda reaguje sa cementom uz oslobaanje velike
koliine toplote. Ukoliko se ovaj proces deava naprimer u plastinoj iniji, desilo
bi se topljenje plastike.
Usled konverzije, dolazi do poveanja poroznosti i propustljivosti i do znaajnoj
smanjenja vrstoe i trajnosti kalcijum-aluminatnih cemenata.
Zbog brze hidratacije, ovi cementi imaju visoku poetnu vrstou. Najvee
poveanje vrstoe deava se u periodu 3. do 9. sata. Dalji razvoj vrstoe zavisi
od temperature sredine. Ako je temp. do 20C vrstoa e se postepeno
poveavati, a ako je preko 38C, vrstoa e naglo opadati.
Proces smanjenja vrstoe za temp. 38C poinje posle 7 dana, a za 18C posle
skoro godinu dana!
Totalna konverzija se moe postii zaparicanjem u prva 24h, ime se dobijaju
nie ali stabilne vrstoe.
Ovi cementi se koriste za vatrostalne betone i maltere, dobijanje maltera i
betona sa visokim poetnih vrstoama i dobijanje hemijski otpornih betona i
maltera, izradu brzovezujuih podloga i spravljanje tarket betona.
Ne koriste se za nosee elemente!

23
24.Definicija, primena i osnovne komponente maltera
MALTERI su vetaki kameni materijali koji nastaju kao meavina punioca i
veziva.
Koriste se za zidanje svih vrsta zidova od kamena, keramike, opeke, blokova,
lakog betona kao i za spoljanje i unutranje malterisanje, popunjavanje spojeva,
popravke i prepravke . . .
Osnovne komponente maltera su AGREGAT, VEZIVO, VODA I DODACI
MALTERIMA.

AGREGATI
Koriste se kao punioci. Oni zamenjuju deo veziva, poboljavaju neka
svojstva maltera (kao to su manje skupljanje, poveanje mehanikih
karakteristika i poboljanje termoizolacije).
U malterina se koristi samo sitni agregat (do 4mm). Vei agregat se ne
koristi jer se malteri nanose uglavnom u tankom sloju, do 3cm.
Najee se za izradu maltera koriste kvarcni pesak, mermerna zrna ili
usitnjene magmatske stene, kameno brano, perlit . . .
Agregat mora ispuniti uslove kvaliteta da bi se mogao koristiti.
VEZIVA
Vrsta veziva utie na nain ovravanja, svojstva i primenu maltera.
Veziva mogu biti organskog i neorganskog porekla.
Neorganskog porekla su : cementi (CEM I, CEM II, Beli PC, Specijalni
cementi), hidraulina veziva, graevinski kre (hidratisani i kreno
testo) i graevinski gips (malterski i tuk).
Organskog porekla su : polimerni lateksi, prakaste emulzija,
vodorastvorljivi polimeri, smole, katran i bitumen.
U odnosu na vrstu veziva malter dobija naziv (kreni, cementni,
kreno-cementni i epoksidni).
VODA
Voda je osnovna komponenta kada se koriste neorganska veziva.
Voda u spravljanju maltera ima dvostruku ulogu : tehnoloka (za
povezivanje) i hemijsku (za hidrataciju, za hemijske procese, za
ovravanje)

24
25.Dodaci malterima i podela maltera prema zapreminskoj masi i prema
broju upotrebljenih veziva
Hemijski dodaci mogu biti organskog ili neorganskog porekla, i uestvuju do 5%
mase cementa :
a) PLASTIFIKATORI poboljavaju ugradljivost i obradljivost
b) HIDROFOBI vodonepropustljivost
c) AERANTI poboljavaju ugradljivost i obradljivost i obezbeuju otpornost na
dejstvo mraza
d) AKCELERATORI ubrzavaju vezivanje i/ili ovravanje
Mineralni dodaci su neorganskog porekla, poboljavaju plastinost i produavaju
vreme za ugradnju maltera. Koriste se due od hemijskih. Neki od dodataka su
hidratisani kre ili kreno testo, a mogu se dodati i elektrofilterski pepeo,
silikatna praina, kameno brano i granulisana zgura.
Najvaniji dodatak je PLASTIFIKATOR. Poto se malteri koriste uz elemente koji
mogu vrlo brzo izvui vodu iz maltera, plastifikatori se najee dodaju malterima
koji za vezivo koriste cement. Najee se za plastifikator koristi hidratisani kre.

Klasifikacija maltera prema zapreminskoj masi :

a) LAKI (do 1500kg/m3)
b) OBINI (1500-2200kg/m3)
c) TEKI (preko 2200kg/m3)

Klasifikacija maltera prema broju upotrebljenih veziva :

a) PROSTI (jedna vrsta veziva kreni, gipsni, cementni)
b) SLOENI (dve vrste veziva kreno-cementni, kreno-gipsni)

26.Vrste i svojstva maltera u zavisnosti od primenjenog veziva

KRENI MALTER
Za zidanje i malterisanje
Dobija se meanjem hidratisanog krea ili krenog testa, peska i vode
Sastav V(kre) : V(pesak) = 1:1 do 1:4
Voda se dodaje u koliini koja je potrebna
Odlike ovog maltera :

25
 Velika plastinost, sporo i neravnomerno ovravanje i mala vrstoa.
Mora da ovrava u vazdunoj sredini i nije postojan u vodi

GIPSNI MALTER
Za unutranje malterisanje
Ili smea gipsa i vode, ili gips,voda i agregat.
Za agregat se koristi pesak ili mermer (u zrnu ili prahu).
Nisu pogodni za spoljna malterisanja jer gips nije otporan na vlagu i
mraz.

CEMENTNI MALTER
Zidanje svih vrsta zidova ispod kote terena i zidova koji su u kontaktu
sa vlagom, malterisanje pri visokoj vlanosti, kouljice i podloge,
injektiranje . . .
Osobine:
Velika vrstoa ali loija ugradljivost, veoma je postojan i trajan
Sastav - cement:pesak = 1:1 do 1:4
Dodavanje vode po potrebi
Masniji malteri vei sadraj cementa (1:1, 1:2) podloni su pojavi
prslina zbog skupljanja pri ovravanju
Posni malteri imaju loiju ugradljivost

PRODUNI MALTER (KRENO-CEMENTNI)

Koristi se za zidanje i malterisanje, i spoljanje i unutranje
Svojstva su mu izmeu krenog i cementnog (manja vrstoa od
cementnog, ali bolja ugradljivost)
Sastav - cement:kre:pesak = 1:1:5 ; 1:2:5 ; 1:1:6 ; 1:2:6

KRENO GIPSNI MALTER

Za unutranje malterisanje
Kre ima ulogu plastifikatora
Sastav : gips:kre:pesak = 1 : 3 : 9 ; 1 : 2 : 6 ; 1 : 1 : 5 ; 1 : 1.5 : 3
Prvo se meaju kre, pesak i voda, a gips se dodaje neposredno pres
malterisanje

27.Opta podela maltera prema nameni. Malteri za zidanje.

26
 Malteri se prema nameni dele na :
1) Malteri za zidanje
2) Malteri za malterisanje
3) Specijalni malteri

MALTERI ZA ZIDANjE
Slue za ostvarivanje potrebne vrstoe zida
Vrste koje se upotrebljavaju su : kreni, kreno-cementni i cementni.
Pripremaju se najee na gradilitu.
Portland cementi sa dodatkom pucolana ili sulfatno otporni cementi
dodaju se u malter za korienje u agresivnoj sredini.
Osnovni uslovi : konzistencija, sposobnost zadravanja vode, klasa
maltera, prionljivost i otpornost na dejstvo mraza.
Klase maltera za zidanje prema vrstoi nakon 28 dana svrstavaju se u
klase : M1, M2, M5, M10 i M15.
Uslov za malter za zidanje otporan na dejstvo mraza je 25 ciklusa Z/O
sa smanjenjem vrstoe do 25%.

28.Vrste maltera posebne namene. Malteri za malterisanje.

MALTERI ZA MALTERISANjE
Osnovna uloga im je zatita zida od atmosferilija, poveanje toplotne
izolacija i bolji estetski izgled.
Nanose se u nekoliko slojeva, (sloj za ostvarivanje boljeg prijanjanja,
osnovni sloj i zavrni sloj)
Ovi malteri se dele na obine i dekorativne.
Za malterisanje iznad sokle kreno-cementni, a za delove izloene
vlagi cementni.
Osnovni uslovi kvaliteta su : konzistencija, sposobnost zadravanja
vode, klasa maltera, prionljivost i otpornost na dejstvo mraza.
Klase maltera za malterisanje prema vrstoi nakon 28 dana
svrstavaju se u klase : M1, M2, M5, M10 i M15.

27
29.Dekorativni malteri.
SPECIJALNI MALTERI
a) dekorativni,
b) hidroizolacioni,
c) termoizolacioni i zvukoizolacioni,
d) reparaturni,
e) malteri za injektiranje,
f) malteri za zatitu od poara
g) kiselootporni.

DEKORATIVNI MALTERI
Uglavnom se nanose na ve omalterisane povrine
Mora da zadovolji dekorativni i estetski zahtev, otpornost na
atmosferilije i trajnost.
Uslovi kvaliteta :
- Male zapreminske deformacije (ne smeju se pojaviti prsline)
- Dobra prionljivost
- Kompatibilnost sa podlogom
- Malo upijanje vode
- Adekvatna paropropustljivost
- Otpornost na dejstvo mraza
- Postojanost na UV zraenje
- Otpornost na kisele sredine
Najee su obojeni pigmentima, vizuelni efekat se postie
dodavanjem agregata i specijalnim obradama
Kao mineralno vezivo koriste se beli cement i hidratisani kre
Podela dekorativnih maltera prema primenjenom vezivu:
a) Na bazi mineralnih veziva (cementno kreni)
b) Na bazi istih organskih veziva (polimerni)
c) Na bazi kombinovanih veziva (polimer-cementni)
Polimer-cementni materijali imaju najbolje traene uslove
kvaliteta. Najee korien polimer je polivinilacetat (PVA)

28
 Specijalne obrade povrina (u sveem stanju) su :
- Postupak zaglaivanja (zaglaeni malteri)
- Postupak upanja (valjani malteri)
- Postupak struganja (stvaraju hrapavost zaribani i strugani malter)
- Postupak prskanje (prskani malteri)
- Postupak Kulije (prvi nain je kada se koristi cement kao vezivo, efekat
se postie ispiranjem vodom pri emu otpadaju krupna zrna agregata.
Drugi nain je korienjem prozirnih akrilnih veziva, bez dalje obrade, gde
se krupnija zrna agregata proziru kroz malter)
Specijalne obrade povrina (u ovrslom stanju) su :
- Mehanikom obradom (pikovanje, tokovanje, bruenje)
- Nagrizanjem pomou kiselina
- Nagorevanjem plamenom

30.Hidroizolacioni malteri.

HIDROIZOLACIONI MALTERI
Koriste se za zatitu od vlage.
Za : bazeni, rezervoari, talonici, mostovi, tuneli . . .
Najee se prave od cementnog maltera sa hemijskim dodacima
Hemijski dodaci su : hidrofob najee, a poslednjih godina i
polimeri.
Cementni malteri (1:1 do 1:3) uglaan do crnog sjaja moe se
smatrati hidroizolacionim malterom.
Polimerni malteri nanose se do debljine 6mm, a hidroizolacioni sa
sitnozrnim agregatom od 3-5cm.
Uvek se nanose na ve omalterisanu podlogu, najee na pric
malter.
Ako je u pitanju polimerni vodonepropusni malter, pred premaz je
polimerna emulzija.

29
31.Termoizolacioni malteri.

TERMOIZOLACIONI MALTERI
To su kompozitni materijale male zap. mase <1000kg/m3
Smanjenje zap. mase postie se korienjem lakog agregata ili
poveanjem poroznosti. U praksi se koriste i kombinovano.
Za lake agregate koriste se pelit, ekspandirani polistiren,
ekspandirana glina, granulisana mineralna vuna, ljaka i tuf.
Ukoliko elimo da poveamo poroznost, to se radi korienjem
AERANATA, tj vetakim uvlaenjem vazduha u masu.
Vezivo za ove maltere je PC cement klase 32.5 i hidratisani kre.
Svojstva su : mala toplotna provodljivosti, niske mehanike
karakteristike.
Osnovna mana ovih maltera je veliko upijanje vode, pa se to reava
vodoodbojnim paropropusnim premazima.

32.Reparaturni malteri.

REPARATURNI MALTERI
Za sanaciju lokalno ili povrinski oteenih konstrukcija
U nekim sluajevima ovaj malter moe se koristiti i za preventivu.
Moraju da zadovolje niz strogih zahteva : osnovna svojstva i
posebna svojstva
Osnovna svojstva :
- Dobra prionljivost za podlogu
- Zapreminska stabilnost za vreme i posle ovravanja
- Moraju se dobro razlivati i imati malo skupljanje
- Moraju imati termiku kompatibilnost sa materijalom koji se sanira
- Moraju lako da se obrauju i pripremaju
- Moraju imati jednaka ili vea mehanika svojstva od materijala koji se
sanira
- Visoku vrednost PH faktora
- to manju otvorenu poroznost

30
 Posebna svojstva :
- Vodonepropustljivost
- Otpornost na mraz
- Otpornost na agresivne uticaje
- Otpornost na habanje
- Propustiljivost para i gasova
- Postojanost na UV zraenje
- Viskoznost

Prema nameni se dele na maltere za lokalnu i maltere za

povrinsku reparaciju.
Prema sastavu se dele na cementne, cementne sa aditivima,
mineralno modifikovane cementne, polimerno modifikovane i
polimerne.
Agregat za izradu reparaturnih maltera je najee kvarcni pesak.
Polimerni malteri se koriste za plia povrinska oteenja, a ostali
za dubinska oteenja.

33.Injekcioni malteri

INJEKCIONI MALTERI
Prema nameni:
a) Za injektiranje prslina i pukotina u AB i zidanim konstrukcijama
b) Za injektiranje kablova za prednaprezanje i za zatitu uadi
Od njih se zahteva da imaju malo upijanje i da imaju malo
skupljanje, da imaju dobre mehanike karakteristike i
kompaktnost.
Sastav ovih maltera zavisi od dimenzija pukotina.
Za injektiranje se koriste epksidne smole, cementne suspenzije,
cementni malteri, polimer cementni malteri i epoksidni malteri.
Punioc je najee kvarcno brano, a dodaci su mineralni dodaci.
Epoksidne smole (prsline do 0.3mm), ostale za ire prsline i
injektiranje kablova.

31
34. Malteri za zatitu od poara i materijali za zavrne slojeve podova

MALTERI ZA ZATITU OD POARA

Mogu se koristiti i obini malteri, ali su se u praksi bolje pokazali
obini malteri na bazi gipsa
Takoe se koriste i specijalni agregati:
- Loina i granulisana zgura
- amotni pesak i brano
- Azbestna vlakna i azbestno brano
- Ekspandirani perlit i vermikulit
- Gips
- Kre
- Aluminatni cement

MATERIJALI ZA ZAVRNE SLOJEVE PODOVA

- Polimer-cementni kompoziti (do 2cm)
- Polimerni (epoksidni) kompoziti (do 1cm)
- Nanose se preko podloge od betona ili cementne kouljice.
- Samoizravnavajui industrijski podovi podovi od polimernih materijala
koji se nanose u nekoliko milimetara
- Za veziva se koriste : PC i polimeri
- Za punioce (agregate) korise se : kvarc, kvarcit, bazalt
- Koriste se i razliiti hemijski i mineralni dodaci
- Zahtevana svojstva : prionljivost, zapreminska stabilnost, termika
kompatibilnost sa podlogom
- Potrebna svojstva : jednaka ili vea mehanika svojstva od podloge,
vrstoa, otpornost na habanje i udare, to manja poroznost, otpornost na
agresivne uticaje, estetski izgled i laka priprema i ugradnja

32
35.Spravljanje i ugraivanje maltera.
Deli se na gradilini i fabriki pripremljeni
Vrste fabriki pripremljenih : jednokomponentni (suve meavine),
dvokomponenti (suva meavina i tena komponenta)
Razmere meanja kod dvokomponentnih su strogo definisane.
Proizvoa daje uputstva za nain skladitenja, rok upotrebe, vrstu
opreme i potrebno vreme meanja, nain pripreme podloge
Pozitivne strane fabrikog pripremanja su ujednaen i kontrolisan
kvalitet, smanjenje rizika od pogrenog odabira i doziranja i
smanjenje radova na gradilitu.
Malteri se spravljaju runo ili mainski i isto tako se mogu i
ugraivati.

33