Autorke:

Mr Jelena ikanovi
Valentina Velikovi
Milica Mrdak
Mr Biljana Obradovi

Saradnici:
Sran Obradovi
Robert Mri
Sofia Gazivoda

PREDUZEE ZA VJEBU
Prirunik za uenike srednjih strunih kola

Izdavai:

Podgorica
Crna Gora
2012.

Tehniki urednik:
Dejan Stani

Lektor:
Aleksandra Delibai

tampa:
IVPE Cetinje

Tira:
1500

ISBN 978-86-7796-050-6

Copyright
Sva prava na ovaj prirunik su zadrana.
Zakonom o autorskim pravima, nijedan dio ovog prirunika, u
bilo kojoj formi ili obliku, kao i uvanje u bazi podataka ili dalje
proslijeivanje nije mogue bez odobrenja Izdavaa.

Realizaciju ovog prirunika omoguila je organizacija

KulturKontakt Austria
 PzV
PREDUZEE
za
VJEBU
Prirunik za uenike srednjih strunih kola
 Uvod
Svakodnevne tehnoloke promjene, rastua konkurencija i globalizacija, rezultuju potrebom za stalnim
razvojem i usavravanjem. Jednom steena znanja i vjetine nijesu i ne mogu biti dovoljne za lini i profe-
sionalni napredak.
U vrijeme pribliavanja Crne Gore Evropskoj Uniji, struni obrazovni sistem se orjentie na razvoj
kljunih kompetencija. Preduzetnitvo je znaajan pokreta inovacija, konkurentnosti i rasta i jedna od
osam kljunih kompetencija. Preduzetniko uenje ljudima prua mogunost da se razvijaju i primjenjuju
svoju kreativnost u raznovrsnim ekonomskim i socijalnim kontekstima. Od preduzetniki orijentisanih
ljudi potiu ideje za stvaranje bogatstva, neophodne za ekonomski rast i oni ih mogu sprovoditi u djelo.
Oni takodje mogu znaajno doprinijeti razvoju prvoklasnih javnih usluga i stvaranju uspjenog sektora
socijalnih usluga koji odgovara na potrebe drutva.
Reforma srednjeg strunog obrazovanja donijela je novine u obrazovnim programima. Posebna panja
posveena je uvoenju inovativne nastavne metode Preduzee za vjebu. Znaajnu podrku u realizaciji
ove nastavne metode pruio je ECO NET projekat, koji u Crnoj Gori realizuje austrijska organizacija Kul-
turKontakt u saradnji sa Ministarstvom prosvjete i sporta i Centrom za struno obrazovanje.
U okviru ovog projekta, izvrena je obuka nastavnika, opremljeni su kabineti za nastavu Preduzea za
vjebu, osnovan je Servis centar preduzea za vjebu, organizovani su sajmovi i promovisana je ova ino-
vativna nastavna metoda. Najvaniji momenat, kako za ECO NET, tako i za ovu vrstu nastave, bio je uvo-
enje ovog predmeta kao obaveznog, za obrazovne profile Ekonomski tehniar i Tehniar marketinga i
trgovine u kolskoj 2009/2010. godini. Od tada je Preduzee za vjebu sastavni dio crnogorskih strunih
kola.
Ovaj prirunik je namijenjen uenicima i treba da prui znaajan doprinos u obezbjeivanju kvaliteta
nastave. On obuhvata praktine teme nastave iz Preduzea za vjebu, kao to su: pronalaenje biznis ide-
je, prepoznavanje poslovne anse na tritu, izrada biznis plana, korespondencija, postupak osnivanja i
registracija preduzea, upoznavanje sa radom Servis Centra Preduzea za vjebu, organizacija preduzea,
komunikacija i priprema za sajam.
Nadamo se da e ovaj prirunik doprijeniti da razvijete nephodne vjetine i stavove koji e vam pomoi
u daljem planiranju ivota i poslovne karijere.

Podgorica,
jul 2012.
 Autorke
 Sadraj:
Preduzee za vjebu
1.1 ta je preduzee za vjebu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
1.2 Ciljevi PZV-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
1.3 Organizacija rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
1.4 Preduzee za vjebu i realno preduzee razlike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
1.5 Servis Centar preduzea za vjebu Crne Gore . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
1.5.1 Osnovni poslovi Servis Centra PZV: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
1.6 Poslovna (Biznis) ideja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
1.7 Poslovni (Biznis) plan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
1.7.1 ta treba da sadri poslovni plan? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
1.7.1.1 Naslovna strana - osoba ili tim koji je radio poslovni plan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
1.7.1.2 Pregled sadraja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
1.7.1.3 Rezime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
1.7.1.4 Vizija preduzea . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
1.7.1.5 Misija preduzea . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
1.7.1.6 Odreivanje ciljeva i zadataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
1.7.1.7 Slogan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
1.7.1.8 Analiza trita proizvoda ili usluge . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
1.7.1.9 Marketing plan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
1.7.1.10 Tehniko - tehnoloka analiza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
1.7.1.11 Analiza zatite ivotne sredine i zatite na radu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
1.7.1.12 Finansijski plan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
1.7.1.13 Vremenski plan realizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
1.7.1.14 Prilozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

Praktian rad
2.1 Registracija preduzea za vjebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
2.1.1 Potrebna dokumenta i procedura registracije PZV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
2.2 Korespondencija u vezi sa zasnivanjem radnog odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
2.2.1 Odluka o potrebi zasnivanja radnog odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
2.2.2 Konkurs o popuni slobodnih radnih mijesta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
2.2.3 Prijava radi zasnivanja radnog odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
2.2.4 Radna biografija (CV) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
2.2.5 Razgovor sa prijavljenim kandidatima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
2.2.6 Obavjetenje o izboru kandidata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
2.2.7 Ugovor o radu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
2.3 Sektori u preduzeu za vjebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
2.3.1 Sekretarijat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
2.3.2 Nabavka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
2.3.3 Prodaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
2.3.4 Marketing . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
2.3.5 Raunovodstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
2.4 Rad u sektorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
2.4.1 Sekretarijat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
2.4.2 Nabavka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
2.4.3 Prodaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
2.4.4 Obraun PDV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
2.4.5 Obraun i knjienje zarada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
2.4.5.1 Obraun zarada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
2.4.5.2 Primjer obrauna zarade za jednog radnika za januar 2012. godine . . . . . . . . . . . . . . . . 45
2.5 Rotacija poslova u preduzeu za vjebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46

Komunikacija /PR/ preduzea

3.1 Kontakt sa preduzeima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
3.2 Sajam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
3.3 Meunarodna saradnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
3.3.1 EUROPEN (cms.europen.info) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
3.3.1.1 Osnovne informacije o EUROPEN-u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
3.3.1.2 Vani projekti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
3.3.1.3 Korisna pomo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
3.3.2 ACT (www.act.at) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
3.3.2.1 Osnovne informacije o ACT-u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
3.3.2.2 Projekti od ACT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
3.3.3 Primjer iz Austrije i Crne Gore . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
3.3.3.1 Jedno crnogorsko preduzee se predstavlja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
3.3.3.2 Jedno austrijsko preduzee se predstavlja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

Literatura, Izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

Prilozi
Prilog br. 1: Odluka o potrebi zasnivanja radnog odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
Prilog br. 2: Konkurs o popuni slobodnih radnih mijesta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
Prilog br. 3: Tekst oglasa u sredstvima javnog informisanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
Prilog br. 4: Prijava radi zasnivanja radnog odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
Prilog br. 5: Primjer CV-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
Prilog br. 6: Zapisnik komisije o provjeri prispjelih prijava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
Prilog br. 7: Odluka direktora o izboru kandidata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
Prilog br.8: Obavjetenje o izboru kandidata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
Prilog br. 9: Ugovor o radu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
Prilog br.10: Upit kupca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
Prilog br.11: Opta ponuda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
Prilog br.12: Porudbenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Prilog br.13: Prijemnica - kalkulacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
Prilog br.14: Izvjetaj o obraunatim i isplaenim linim primanjima za zaposlene . . . . . . . . . . . . 87
Prilog br.15: Mjesena prijava za obraun poreza na dodatu vrijednost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
Prilog br.16: Nalozi za knjienje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
 1
za
preduzee vjebu
 U ovom poglavlju:
1.1 ta je preduzee za vjebu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
1.2 Ciljevi PZV-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
1.3 Organizacija rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
1.4 Preduzee za vjebu i realno preduzee razlike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
1.5 Servis Centar preduzea za vjebu Crne Gore . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
1.5.1 Osnovni poslovi Servis Centra PZV: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
1.6 Poslovna (Biznis) ideja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
1.7 Poslovni (Biznis) plan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
1.7.1 ta treba da sadri poslovni plan? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
1.7.1.1 Naslovna strana - osoba ili tim koji je radio poslovni plan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
1.7.1.2 Pregled sadraja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
1.7.1.3 Rezime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
1.7.1.4 Vizija preduzea . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
1.7.1.5 Misija preduzea . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
1.7.1.6 Odreivanje ciljeva i zadataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
1.7.1.7 Slogan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
1.7.1.8 Analiza trita proizvoda ili usluge . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
1.7.1.9 Marketing plan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
1.7.1.10 Tehniko - tehnoloka analiza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
1.7.1.11 Analiza zatite ivotne sredine i zatite na radu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
1.7.1.12 Finansijski plan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
1.7.1.13 Vremenski plan realizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
1.7.1.14 Prilozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
 Preduzee za vjebu 1

1.1 ta je preduzee za vjebu?

Simulacija firme...
...uenici rade,
...u zgradi kole,
...u jednoj posebnoj, za to opremljenoj prostoriji (kabinet za ekonomsku grupu predmeta),
...uz korienje raunara, faksa, skenera, tampaa... kao u realnom preduzeu,
...kupci i dobavljai su druga domaa i meunarodna preduzea za vjebu i
...sve se odvija realno, osim toka novca i robe (novac i roba su fiktivni).
Preduzee za vjebu predstavljaju inovativni oblik nastave u kome se zahtijeva sinteza: te-
orije, prakse i preduzetnikog naina razmiljanja. Ona su idealan model na kome se moe
uvjebavati privredna aktivnost i preduzetniki duh.
Preduzee za vjebu je mjesto za uenje putem simulacije preduzea sa odgovarajuim
organizacionim formama (nabavka, prodaja, marketing, raunovodstvo, kadrovi, se-
kretarijat, odjeljenje za elektronsku obradu podataka) i procesima.
Pomenuto preduzee je model preduzea koje omoguava da se simuliraju tokovi u
realnom preduzeu sa razliitim stepenom potekoa i tako postanu transparentni za
proces uenja.
Takoe, ova preduzea sarauju na nacionalnom tritu sa ostalim domaim preduzeima
za vjebu i njihovim servisnim centrom, te na meunarodnom tritu sa inostranim predu-
zeima za vjebu.
Cilj procesa uenja PZV-a je interdisciplinarno, na uenike fokusirano, simuliranje eko-
nomskih procesa i tokova, odluivanja unutar preduzea, kao i izmeu preduzea. (Npr.
uenik kao referent nabavke u PZV- u treba da primijeni svoje znanje iz poslovne eko-
nomije).
Rad u preduzeu za vjebu je promijenio kolsku situaciju, kako uionicu, tako i
socijalnu prostoriju kole. Dobro obrazovni, motivisani i fleksibilni preduzetnici i
zaposleni, mogu se uspjeno dokazati u budunosti u nekom svom malom biznisu
na privrednom tritu, koje je obiljeeno brzim promjenama u drutvu i tehnologiji.
PZV unapreuje ugled kole i moe se koristiti za pronalaenje sponzora i mentora
u privredi. Kontakt PZV u sa ostalim virtuelnim preduzeima, stvara nove odnose
prema drugim kolama u zemlji i inostranstvu i postaje osnova za nova partnerstva.

1.2 Ciljevi PZV-a 11

Primjena steenih teorijskih znanja u praksi;
Razvijanje sposobnosti za kreativnost, timski rad i komunikativnost;
Razvijanje preduzetnikog duha;
Priprema za samostalno obavljanje poslova u realnim firmama;
Uspjena saradnja sa ostalim PZV;
Primjena savremene tehnologije i savremenog naina razmiljanja;

11
 PREDUZEE za VJEBU - Prirunik za uenike srednjih strunih kola

Izrada biznis plana preduzea;

Osposobljavanje za rad u razliitim sektorima;
Uvoenje u poslovne probleme i njihovo rjeavanje;
Kreiranje marketing strategije.

1.3 Organizacija rada

Primjer organizovanja po sektorima u PZV-u

Svako preduzee za vjebu je, shodno praksi, podijeljeno na sektore (slube), koji imaju
odreene aktivnosti koje obavljaju u sklopu redovnog poslovanja. Ovdje je prikazana najed-
nostavnija organizaciona struktura sa pregledom moguih poslova.
Sekretarijat
Vodi evidenciju zaposlenih;
Vodi evidenciju primljene i otpremljene pote;
Obavlja eksternu i internu komunikaciju;
Formira imenik preduzea sa kojima sarauje;
Vodi rauna o upotrebi peata;
uva dokumentaciju vezanu za osnivanje i registraciju PZV.
Marketing
Izrada loga i slogana preduzea;
12 Izrada kataloga i ostalog propa;andnog materijala;
Praenje i istraivanje trita;
Prodaja;
Nabavka;
Politika proizvoda, asortimana i cijena;
Priprema za sajam.

12
 Preduzee za vjebu 1
Raunovodstvo
Uspostavlja voenje poslovnih knjiga (poetni bilans stanja, konta glavne knjige);
Knjii sve poslovne promjene;
Vodi evidenciju o plaanju i naplatama, i kontrolu izvrenja plaanja - izvodi;
Obraun zarada i saradnja sa sekretarijatom pri obraunu istih;
Pravi prijavu o plaanju poreza;
Sarauje sa sektorom nabavke i prodaje radi uporeivanja naplata i isplata.

Pregled poslova kue PZV-a

Ko su kupci preduzea za vjebu?

Druga preduzea za vjebu u zemlji;
Druga PZV u inostranstvu (upotreba stranih jezika);
13
Radnici PZV u zemlji i inostranstvu (kupovine radnika).
Kako PZV dolazi do kupaca?
PZV u svojoj koli: interna komunikacija u koli, npr. sopstvena oglasna tabla, posjete;
Druga PZV u zemlji ili inostranstvu: popis PZV centrale, telefonski kontakti u sluaju
poklapanja radnog vremena, u pisanoj formi ili e-mailom.

13
 PREDUZEE za VJEBU - Prirunik za uenike srednjih strunih kola

1.4 Preduzee za vjebu i realno preduzee razlike

Iako se i nastavnici i uenici trude da njihovo preduzee to vie lii na realno, ipak postoje
neke razlike koje su navedene u tabeli:

Kriteriji razlikovanja Preduzee za vjebu Stvarna firma

Rad Donose se preduzetnike
odluke kao i u stvarnosti,
ali postoji simulacija robe i
usluga
Tok novca Nema stvarnog toka novca
Preduzetniki rizik Nema preduzetnikog
rizika
Spoljni kontakt Prvenstveno sa drugim
PzV-ima (zatvorena
nacionalna privreda)
esto utie nastavnik
Kompletnost zadataka i irenje zadataka kao proces
djelatnosti uenja
Teorija i praksa Teorija i praksa su centralni
elementi
Cijeli spektar moguih
djelatnosti, roba ili usluga
Tok novca
Preduzetniki rizik
Nacionalna ekonomija
Sprovoenje zadataka i
djelatnosti je nunost
Svakodnevni rad se nalazi u
fokusu mnogih preduzea

Kriteriji razlikovanja Preduzee za vjebu Stvarna firma

Struktura organizacije
Izbor djelatnosti i proizvoda
Radno vrijeme
Kriterijumi uspjeha
...
Rotacija poslova kao
centralni elemenat uenja
Nastavnik - uenik trite Trite - preduzetnik
preduzea za vjebu
4 asa nedjeljno
Broj ansi za uenje, tj.
dinamika u sopstvenom
PzV-u, ulazna pota i broj
aktivnosti
Rotacija poslova kao
elemenat razvoja osoblja
u modernom i uspjenom
preduzeu
Normalno radno vrijeme
Dobit, dugorona pozicija
na tritu, odravanje
preduzea i radnih mjesta,
itd.

1.5 Servis Centar preduzea za vjebu Crne Gore

14 Crnogorski Servis Centar (www.serviscentarpzv.me) je osnovan u junu 2005. god. sa sjedi-
tem u Centru za struno obrazovanje. Osnovna funkcija Servis Centra je obezbjeivanje re-
alnog poslovnog okruenja preduzeima za vjebu, preuzimanjem uloge institucija sa kojima
stvarna preduzea sarauju (centralni registar privrednih subjekata, poreska uprava, banka,
fondovi osiguranja i sl.), kao i rad na unapreenju i promovisanju preduzetnikog uenja u
srednjim kolama.
Servis Centar je nosilac aktivnosti za ukljuivanje crnogorskih preduzea za vjebu u EU-
ROPEN (Asocijaciju preduzea za vjebu na nivou Evropske unije), i predstavlja sponu izme-
u domaih i preduzea za vjebu na meunarodnom tritu.

14
 Preduzee za vjebu 1
1.5.1 Osnovni poslovi Servis Centra PZV
Sprovodi postupak registracije i produetak registracije preduzea za vjebu;
Izdaje potvrdu o registraciji, odnosno o produetku registracije;
Pravi bazu podataka o registrovanim preduzeima za vjebu;
Rjeava eventualne sporove izmeu preduzea za vjebu;
Prati ispravnost i nain poslovanja preduzea i vodi evidenciju o njihovom radu;
Vri registraciju poreskog obveznika, tj.dodjeljuje poreski identifikacioni broj (PIB);
Izdaje potvrdu o prijavi kod poreske uprave, tj. PIB-u;
Vodi evidenciju PDV obveznika;
Prima obrasce o uplaenim obraunima zarada, PDV-u i drugim porezima i dabinama;
Otvara iro raun preduzeima za vjebu;
Unosi podatke o PZV-u u meunarodnu bazu podataka EUROPEN;
Postavlja na sajtu Servis Centra osnovne podatke o preduzeima, informacije, obavje-
tenja koje su vezane za rad i funkcionisanje PZV-a i njihovu komunikaciju sa ostalim
preduzeima, kako u zemlji, tako u inostranstvu;
Uvodi sistem kvaliteta rada preduzea za vjebu;
Organizuje takmienja za preduzea za vjebu;
Organizuje nacionalne sajmove preduzea za vjebu i uee na meunarodnim sajmo-
vima;
Organizuje seminare za obuku nastavnika;
Podrka kolama, uenicima i nastavnicima;
Povezivanje i umreavanje sa Servisnim Centrima drugih zemalja.

1.6 Poslovna (Biznis) ideja

Preduzee /
preuzimanje
Osnivanje Otvaranje
Marketing
Biznis plan Pravna 15
Prodaja
organizacija Nabavka
Ideja Da li postoji trite?
Da li imamo know- Dokumentacija
ta? how? Menadment
Kome Da li se isplati? osoblja
nudimo? Koliki je rizik? Rotacija posla
Plan! Ocjena

Od ideje do procvata PZV-a

15
 PREDUZEE za VJEBU - Prirunik za uenike srednjih strunih kola

Poslovna ideja kao osnova poslovnog uspjeha

Svaka uspjena ideja je u poetku samo jedno razmiljanje, prije nego to pree u poslovnu
realizaciju od strane osobe koja eli da se bavi odreenim poslom. Mogu se razlikovati interne
i eksterne poslovne ideje.
Interne koje potiu iz same osobe, tj. hobija koji moe da se razvije u poslovnu ideju.
Eksterne poslovne ideje, koje nastaju prepoznavanjem rupa na tritu, imitacijom poznatih
firmi ili osmiljavanjem potpuno novog proizvoda.
Nije svaka ideja i ansa.Treba praviti razliku izmeu ideje i anse. ansa se bazira na onome
to kupci ele. Moete imati dobru ideju, ali ako to to elite prodati ne zadovoljava bilo koju
potrebu, propae vam namjera.
Jedna ideja je poslovna ansa, ako ispunjava sljedee kriterijume:
Da li je interesantna kupcima? Da li je dovoljno atraktivna?
Da li e funkcionisati u vaem poslovnom okruenju?
Da li je trenutna situacija na tritu interesantna za realizaciju?
Da li imate sposobnost i resurse da ostvarite ideju?
Ako nemate ni sposobnost ni resurse, da li znate nekoga ko ih ima, a sa kim biste rado
radili?
Da li vjerujete da proizvod ili uslugu moete da ponudite po cijeni koja e privui kupce,
a ipak donijeti dobit?
Ova pitanja prodiskutovati i ukoliko je veina odgovora pozitivino, onda je vaa
ideja ujedno i ansa.
Kako doi do konkretnih poslovnih ideja?
Moete dati odgovore na sljedea pitanja i o njima raspravljati:
Da li postoji neka djelatnost sa kojom bi rado u budunosti radili ili se njom bavili?
Koje hobije imate i postoji li mogunost da hobi pree u neku djelatnost?
Ili konkretno, da li neki od uenika ili njihovih roditelja obavlja neku djelatnost, pa u
okviru te djelatnosti osmisliti ideju za preduzee za vjebu?
Moete li pronai neku novu djelatnost koja ne postoji, a moe da se obavlja na posto-
jeem tritu preduzea za vjebu?
Postoji li mogunost da preduzee za vjebu obavlja neku uslunu djelatnost za druga
preduzea za vjebu, kao izrada sajtova, voenje poslovnih knjiga, organizacija semina-
ra, pedicija i sl?
Trina i marketing analiza
Prije nego to izaete na trite sa poslovnom idejom, potrebno je izvriti analizu trita
kroz pitanja i odgovore:
16
Kako dobro stoji izabrana djelatnost u realnoj privredi i na tritu preduzea za vjebu?
Koliko je takvih preduzea ve formirano (konkurencija)?
Ko su kupci proizvoda i usluga preduzea za vjebu?
Koji je njihov broj?
Jesu li kupci samo radnici preduzea za vjebu, nastavnici i uenici kole?
Ko su dobavljai: druga preduzea za vjebu ili partnerska firma?

16
 Preduzee za vjebu 1
Kada je odreeno trite, potrebno je uraditi i marketing analizu:
Proizvod ili usluga, asortiman; odrediti taan broj proizvoda ili usluga (za poetak
rada manji broj, pa ete vremenom uvoditi ostale proizvode/usluge);
Politika cijena; odrediti po kojim cijenama prodavati proizvod-uslugu, izrada cjenovni-
ka (u prvom periodu moete koristiti cjenovnik partnerske firme);
Promocija i prodaja proizvoda-usluga; odrediti naine prodaje maloprodaja, prodaja
putem kataloga, interneta, kao i na koji nain se promovisati i kako e vas prepoznavati
na tritu.
Bitna stvar kod odabira proizvoda i usluga je da budu atraktivni uenicima, jer se oni nala-
ze u dvostrukoj ulozi, i kao kupci i prodavci. Takoe, nastavnik bi trebao da poznaje djelatnost
koju eli da simulira kako bi pomogao uenicima u radu.
Krug djelatnosti bi trebao biti orijentisan na trgovinu, jer je proizvodnju tee simulirati u
uionici.

Razvoj ideala VisionMissionMan

1.7 Poslovni (Biznis) plan

1.7.1 ta treba da sadri poslovni plan?
17
Poslovni plan je dokument, vremenski ogranien, koji treba da provjeri i pokae opravda-
nost preduzetnike ideje i da potencijalnim investitorima omogui uvid u profitabilnost ideje.
Ovaj plan predstavlja pisani saetak svih aktivnosti relevantnih za ostvarenje odreene
ideje. Svrha njegove izrade je da prezentira koliko je i da li je finansijski i operativno uspjean
odreeni posao, tj. odreena poslovna ideja.
Pomenuti plan treba da vam pomogne da kroz njegovu izradu precizno formuliete ideju,
sagledate uslove za njenu realizaciju, kao i potencijale, rizike i ogranienja. Svaka je poslovna
ideja jedinstvena i, stoga, i plan mora biti jedinstven.

17
 PREDUZEE za VJEBU - Prirunik za uenike srednjih strunih kola

Takoe, poslovni plan omoguava da se na objektivan nain sagleda opravdanost i mo-

gunost realizovanja odreene poslovne ideje, i ukoliko se pokae sa tehniko-tehnolokog,
ekonomskog i finansijskog aspekta kao opravdana i prihvatljiva, onda treba donijeti pozitivnu
odluku, tj. odobriti potreban iznos finansijskih sredstava i realizovati poslovnu ideju.
Meutim, poslovni plan moe da pokae da ideju ne treba realizovati zbog: nedostatka
kvalitetnih izvora, nepostojanja likvidnih kupaca, nestabilnih uslova privreivanja i dr.
Poslovni plan slui preduzeu kao vodi u buduem razvoju i osnov za obezbjeivanje ek-
sternih izvora finansiranja. Sutina je u razradi poslovne ideje koju morate provjeriti i testirati.
Svaki poslovni plan treba da sadri:
naslovnu stranicu, tj. podatke o osobi ili timu koji je radio poslovni plan,
pregled sadraja,
uvod (rezime),
viziju preduzea,
misiju preduzea,
odreivanje ciljeva i zadataka,
analizu trita proizvoda ili usluge,
marketing plan,
tehniko-tehnoloka analiza,
analiza zatite ivotne sredine i zatite na radu,
finansijski plan,
vremenski plan realizacije,
priloge.

1.7.1.1 Naslovna strana - osoba ili tim koji je radio poslovni plan
Naslovna strana biznis plana sadri naziv preduzea sa logom (ako ga posjeduje), adresu i
telefonski broj preduzea, odgovornu osobu, oznaku da se radi o biznis planu, vremensku di-
menziju za koje vrijeme je izraen biznis plan (trajanje biznis plana), naznaku da se radi o po-
vjerljivom dokumentu, ako je potrebno, navesti autora biznis plana. Ukoliko se radi biznis plan
za finansiranje, onda se navodi i naziv banke ili finansijske institucije kojoj se podnosi plan.

1.7.1.2 Pregled sadraja

Sadraj obuhvata sve djelove biznis plana, sa oznakom broja stranice na kojoj se nalazi i
omoguava da se korisnik plana s lakoom snae i pronae djelove plana.

1.7.1.3 Rezime
Rezime slui za jasnu i prodornu prezentaciju kljunih aspekata poslovne aktivnosti na
18 koju se plan odnosi. Jasno se informie o kakvom se poslu radi i istiu se najvaniji pokaza-
telji o pravom poslovnom poduhvatu. Ovaj dio biznis plana treba da privue potencijalnog
poslovnog partnera, banku i slino na finansijsku podrku. Rezime se moe uraditi i na kraju
kada se postave svi relevantni elementi koji pokazuju da e planirani posao ostvariti profit.
(Na primjer - na jednoj stranici: naziv, pravni oblik i adresa firme; podaci odgovorne
osobe, svrha biznis plana, kratak opis posla i osnovni ciljevi, kratak pregled trita,
akcije koje preduzimate da bi va posao uspio, tim koji radi sa kvalifikacijama,
potrebni iznosi sredstava i njihovo korienje, oekivani rezultati i rok kada e oni
biti realizovani).

18
 Preduzee za vjebu 1
1.7.1.4 Vizija preduzea
Pod vizijom se podrazumijeva ideja vodilja, koja formulie izjave o budunosti kojoj se tei
i koja se u principu moe dostii. Vizija je, dakle, jednostavan i iskren opis dugoronog raz-
miljanja preduzea. Na osnovu vizije moe da se razvije strategija za postizanje ovih ciljeva.
Primjer za viziju: hoemo da postanemo vodei na tritu u naoj zemlji.

1.7.1.5 Misija preduzea

U ovom dijelu biznis plana daje se kratak opis pravnog oblika firme, svrhe biznisa, kome su
proizvodi ili usluge namijenjeni, gdje je firma locirana, koje su konkurentske prednosti, ko su
kupci, odnosno ciljno trite, kao i koji su vai ukupni planovi i ambicije. Poslovnu ideju, od-
nosno preduzee treba predstaviti to jednostavnije, bez upotrebe specifinih pravnih i drugih
uskostrunih izraza.

1.7.1.6 Odreivanje ciljeva i zadataka

Ve ste se bavili prvim ciljem koji ima preduzetnik - da razvijete poslovnu ideju i u vezi
s njom uradite i poslovni plan. Za poslovni plan je vano da se definiu ciljevi samo za vau
poslovnu ideju. Da bi se uspjeno realizovao cilj, nepohodno je, meutim, mnogo truda, ener-
gije, sree, ali i mnogo novca.
Ciljevi moraju biti usklaeni sa misijom koju preduzimate i trebalo bi da budu formulisani,
tako da odreuju direktne smjernice za poslovanje, koje su definisane u narednom periodu:
ciljevi jasno definisani i precizni,
ciljevi realni i ostvarljivi,
ciljevi poreani prema prioritetima,
ciljevi mjerljivi u kvantitativnim terminima,
rokovi precizno odreeni.
Finansijski ciljevi: ciljani profit, ciljna stopa povrata sredstava...
Marketinki ciljevi: ciljani nivo proizvodnje, ciljano trino uee, ciljani nivo cijena i
drugi ciljevi.
Primjer za konkretno formulisanje cilja:
ta elim da postignem? Npr. poveanje prodaje.
Visina trokova? Npr. novi promotivni materijali i njihova cijena.
Do kada elim da postignem ovaj cilj? Npr. za tri mjeseca.
ta elim da postignem? Npr. poveanje relativnog udjela na tritu.
U kom srazmjeru? Npr. za koliko procenata ili broj kontakata.

1.7.1.7 Slogan
Slogan je kratka fraza koja treba da se vezuje za preduzee. 19
Navodimo nekoliko primjera:
Cocta, pie nae i vae mladosti.
Milka je najnjenije iskuenje od kada postoji okolada.
Nita ne moe zamijeniti puter.
Svake nedjelje novi svijet.
Kupujte kod nas, mi smo tu za vas.

19
 PREDUZEE za VJEBU - Prirunik za uenike srednjih strunih kola

Sigurno ve znate neke slogane iz reklama, jer se jednostavan slogan lako pamti.

1.7.1.8 Analiza trita proizvoda ili usluge

Analiza trita je analiza proizvoda ili usluge koja e omoguiti sagledavanje njegove tre-
nutne pozicije na tritu, kao i planiranje za budue proizvode, odnosno usluge. Dobijeni
rezultati analize treba da pokau u kojoj su mjeri proizvod ili usluga jedinstveni, razliiti ili
slini u odnosu na konkurentske proizvode i usluge na istom tritu.
proizvod/usluga: opisati proizvod/uslugu sa svim karakteristikama, namjenama, ka-
rakteristikama proizvoda, isporukom i pakovanjem proizvoda, trokovima i prodajnom
cijenom, obukom kupca;
opis djelatnosti: koliki je trini potencijal, izraen u jedinicama mjere ili u novanoj
vrijednosti,
kakva je postojea trina struktura: koliki je broj, veliina i struktura ponuaa;
analiza trine potranje za proizvodom/uslugom: koje metode istraivanja trita ko-
ristiti (ankete, informacije iz publikacija i sl.); do kojih se rezultata dolo kada je izvre-
na prethodna analiza.

1.7.1.9 Marketing plan

Marketing plan otkriva aktuelnu poziciju firme na tritu i moe se pratiti u nekoliko po-
zicija:
a. Odreivanje ciljnog trita treba da odredi ko su kupci, kako i zato kupuju i kakve su
vae prodajne mogunosti. Za odreivanje ciljnog trita potrebno je precizno odre-
diti ko su kupci, koliko potencijalnih kupaca ivi u podruju u kojem poslujete, koji
su razlozi za kupovinu proizvoda/usluge, koju potrebu kupcima zadovoljavate, na koji
nain kupci donose odluku da kupuju va, a ne konkurentski proizvod, na koji nain
va proizvod odgovara potrebama i eljama kupaca, na koji nain ete saoptiti kupcima
posebnosti vaeg proizvoda i ponude.
b. Analiza konkurencije podrazumijeva prikupljanje podataka o trinom ueu kon-
kurenata, njihovim proizvodima i strategijama. Pri tom treba odrediti koji su kljuni
konkurenti vaoj firmi (navesti najmanje tri konkurenta sa osnovnim informacijama o
njihovim proizvodima); koje su snage i slabosti konkurenata, koliko su uspjeni i imaju
li ve formiran imid, po emu se va proizvod razlikuje od konkurentskog.
c. Analiza i prognoza prodaje treba da obezbijedi informacije o tome koliko je veliko po-
tencijalno trite, da li je u porastu ili padu, da li je prodajna sezona, da li je potranja
vezana za potronju drugih proizvoda ili usluga, koliko oekujete da ete ostvariti pro-
daje po jedinicama mjere u narednom periodu od dvije i tri godine.
d. Metode prodaje i distribucije koji su uobiajeni; nain prodaje proizvoda ili usluga,
koliko iznosi prosjeni obim kupovine, kako uiniti dostupnim vae proizvode/usluge;
opisati metode i kanale distribucije (u prodavnici, potom i sl.); koju vrstu evidencije
planirate da vodite i koje postprodajne i garancijske usluge nudite.
20
e. Odreivanje cijena uz pomo kalkulacije u koju morate uvrstiti: trokove proizvodnje
ili nabavke proizvoda/usluga, planiranu cijenu koja obezbjeuje profit, pregled cijena
konkurenata i mogunost odrivosti u tim cijenama, spremnost kupca da plati cijenu,
planiranje prodaje na kredit.
f. Promocija i reklama izabrati pravi medij za reklamiranje i promociju posla, vodei ra-
una o trokovima, ali i najboljim efektima koji e se ostvariti.

20
 Preduzee za vjebu 1
1.7.1.10 Tehniko - tehnoloka analiza
Kroz ovu analizu ete doi do odgovora koji izbor opreme je potreban, da li se radi o no-
voj ili staroj tehnologiji, kakva je mogunost nabavke rezervnih djelova i njihova ugradnja,
kakvi su kapaciteti proizvodnih linija i obim proizvodnje, potreban broj radnika koji e biti
angaovan i njihova kvalifikaciona struktura. Takoe je potrebno sagledati kakvi graevinski
i poslovni objekti su potrebni, koje povrine, nain gradnje, kao i potrebnu infrastrukturu
(pristupni putevi, parking i dr.).

1.7.1.11 Analiza zatite ivotne sredine i zatite na radu

Ukoliko se realizacija projekta odnosi na neki proizvodni proces ili takvu vrstu usluga koji
podrazumijeva otpadne materijale koji mogu tetno djelovati na ivotnu sredinu, neophodno
je sagledati mogunosti skladitenja tih materijala na bezbjedan nain u skladu sa zakonskim
propisima. Naravno da savremena tehnologija omoguava smanjenje zagaena na minimum,
ali je tada rije o vrlo skupoj opremi i postavlja se pitanje kako e se taj segment odraziti na
trokove poslovanja.

1.7.1.12 Finansijski plan

Sadraj finansijskog plana
Jedan od najznaajnijih elemenata poslovnog plana jeste finansijski plan. Postizanje veine
ciljeva je povezano sa izvjesnim utrokom, te je osim vremena i energije neophodan i kapital.
Kada se govori o investiciji, misli se na postizanje cilja, a kada se govori o finansiranju, treba
razjasniti odakle dolaze sredstva. Investiranje znai kako uloiti kapital da time mogu da se
utede budui prihodi. Ukoliko se, na primjer, za cilj postavi poveanje udjela na tritu, onda
mora da se investira u reklamnu kampanju. Ukoliko bi sljedee godine, na primjer, stare ma-
ine zamijenili novim, takoe, bi nam bio potreban kapital.
Obraunavanje potrebe za kapitalom
Da biste mogli da upotpunite poslovni plan, morali biste da se pozabavite vanim pita-
njem: koji trokovi nastaju prilikom ostvarenja poslovne ideje. Naelno se mora razlikovati,
da li se radi o jednokratnim trokovima koji nastaju u fazi osnivanja (trokovi osnivanja, prvo
investiranje odnosno start-up trokovi) ili o tekuim trokovima na koje preduzetnik mora da
rauna.
Prepoznavanje potreba za kapitalom
U fazi osnivanja potreban vam je poetni kapital za prvo investiranje. Pod poetnim kapi-
talom, podrazumijeva se onaj novani iznos koji mora da stoji na raspolaganju pri otvaranju
preduzea za jednokratne nabavke djelova imovine nepohodne za rad preduzea (prvo inve-
stiranje, odnosno trokovi osnivanja). Za trokove osnivanja, koji ukljuuju opremu za rad,
raunar i slubeni auto i sl.
Trokovi osnivanja
Trokovi osnivanja su trokovi za stvaranje preduzea, npr. kupovina poslovnog prostora,
kancelarijskog nametaja. 21
Tekui trokovi za ... mjesec
Oni trokovi koji nastaju za vrijeme preduzetnike djelatnosti.
Mjeseni fiksni trokovi
Fiksni trokovi ostaju isti, nezavisno od toga da li se prodaje malo ili mnogo. Fiksni troko-
vi obuhvataju dio stanarine, struju, grijanje, kao i zdravstveno i penzijsko osiguranje.

21
 PREDUZEE za VJEBU - Prirunik za uenike srednjih strunih kola

Mjeseni varijabilni trokovi

Varijabilni trokovi rastu i smanjuju se u zavisnosti od prometa. Trokovi telefona, interne-
ta, reklame, kancelarijskog materijala i benzina.
Privatni trokovi za ... mjesec
Mora se uzeti u obzir da se trokovima preduzea dodaju i trokovi privatnog ivljenja.
Iznos potrebe za kapitalom
Obuhvata trokove osnivanja, tekue izdatke preduzea (kao i privatno ivljenje).
Kako doi do potrebnog kapitala?
Da biste mogli da pokrijete trokove potrebe za kapitalom, mora se razjasniti: koji su mo-
gui izvori finansiranja, koja sredstva vam ve stoje na raspolaganju, i iz kojih izvora dolaze.
Vlastiti kapital - vlastito finansiranje
Pod vlastitim kapitalom podrazumijeva se onaj kapital koji potie od vlasnika preduzea.
Za mlade preduzetnike ovo predstavlja jednu od prvih prepreka - da se od privatnih sred-
stava obezbijedi dovoljno kapitala. Vlastiti kapital predstavlja kasicu za kojom moe da se
posegne u sluaju nude. Zbog toga bi ova rezerva trebalo da stoji na raspolaganju, na odgo-
varajui nain u poreenju sa ukupnim kapitalom.
Obezbjeivanje vlastitog kapitala se, takoe, neposredno vezuje za pitanje koliko osoba
uestvuje u donoenju odluka. Ovo donoenja odluka moe se ograniiti izborom odgovara-
jueg pravnog oblika. Poetni kapital u PZV-u je 100.000 koji obezbjeuje SC svakom predu-
zeu za vjebu.
Strani kapital - strano finansiranje
Strani kapital obuhvata onaj novac koji preduzetnik mora da iznae za svoje preduzee.
Preduzetnik ga pozajmljuje od osoba ili institucija na odreeno vrijeme i obavezuje se da e
odreenu sumu vratiti zajedno s kamatom.

1.7.1.13 Vremenski plan realizacije

Za realizaciju svih aktivnosti treba uraditi vremenski plan. Preciziranjem rokova izbjei
e se kanjenje, a time i dodatni trokovi. Treba navesti planirane aktivnosti (izrada i ocjena
biznis plana, zatvaranje konstrukcije finansiranja, zapoljavanje, ugovaranje graevinskih ra-
dova, isporuka opreme, probna i redovna proizvodnja) i definisati vremenski rok za svaku od
njih.

1.7.1.14 Prilozi
U ovom dijelu biznis plana nalaze se svi potrebni materijali, podaci, izvori i dokumentacija
koji su od znaaja za realizaciju posla. Prilozi mogu biti i biografije, sheme, grafikoni, fakture
dobavljaa repromaterijala i sl.

22

22
 2
praktianrad
 U ovom poglavlju:
2.1 Registracija preduzea za vjebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
2.1.1 Potrebna dokumenta i procedura registracije PZV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
2.2 Korespondencija u vezi sa zasnivanjem radnog odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
2.2.1 Odluka o potrebi zasnivanja radnog odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
2.2.2 Konkurs o popuni slobodnih radnih mijesta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
2.2.3 Prijava radi zasnivanja radnog odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
2.2.4 Radna biografija (CV) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
2.2.5 Razgovor sa prijavljenim kandidatima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
2.2.6 Obavjetenje o izboru kandidata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
2.2.7 Ugovor o radu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
2.3 Sektori u preduzeu za vjebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
2.3.1 Sekretarijat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
2.3.2 Nabavka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
2.3.3 Prodaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
2.3.4 Marketing . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
2.3.5 Raunovodstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
2.4 Rad u sektorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
2.4.1 Sekretarijat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
2.4.2 Nabavka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
2.4.3 Prodaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
2.4.4 Obraun PDV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
2.4.5 Obraun i knjienje zarada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
2.4.5.1 Obraun zarada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
2.4.5.2 Primjer obrauna zarade za jednog radnika za januar 2012. godine . . . . . . . . . . . . . . . . 45
2.5 Rotacija poslova u preduzeu za vjebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
 Praktian rad 2

2.1 Registracija preduzea za vjebu

Svako preduzee za vjebu da bi zakonito poslovalo, obavezno je da se registruje kod Servis
Centra preduzea za vjebu u skladu sa vaeim propisima.
Registracija PZV obavlja se u Centralnom registru privrednih subjekata Servis Centra
preduzea za vjebu.
Registrator je lice koje upravlja Centralnim registrom Servis Centra PZV - a to su ko-
ordinatori Servis Centra preduzea za vjebu.
Osnivaka dokumentacija predstavlja dokumentaciju potrebnu za osnivanje nekog
oblika obavljanja privredne djelatnosti.
Podnosilac registracione prijave je PZV koje dostavlja dokumenta i potrebne podatke
Centralnom registru privrednih subjekata Servis Centra preduzea za vjebu.
Registracija je akt unoenja podataka u zvaninu evidenciju Centralnog registra pri-
vrednih subjekata Servis Centra preduzea za vjebu.
Potvrda o registraciji je dokument ovjeren peatom Centralnog registra Servis Centra
preduzea za vjebu i slui kao dokaz da je preduzee registrovano.
Rok za registraciju i produetak registracije preduzea za vjebu je za kolsku godinu
15. oktobar tekue godine u kojoj posluje preduzee za vjebu.
Centralni registar Servis centra preduzea za vjebu, jedino je ovlaen da vri registraciju
preduzea za vjebu. Samo preduzea koja su registrovana kod Centralnog registra Servis cen-
tra preduzea za vjebu, mogu da uestvuju u svim aktivnostima koje Servis centar organizuje.
Dunosti registratora (koordinatori Servis centra preduzea za vjebu) jesu da sprovode
postupak registracije i produetak registracije preduzea za vjebu u skladu sa vaeom pro-
cedurom i propisima, izdaju potvrde o registraciji i produetku registracije, izdaju potvrdu o
isteku registracije i izvoda iz registra.
Registrator moe da odbije da izvri registraciju ili produetak registracije preduzea za
vjebu, ukoliko dokumentacija nije potpuna ili sadri netane podatke. U tom sluaju regi-
strator je duan da vrati dokumenta licima ija je registracija odbijena i da od njih zahtijeva
da dostave traenu dokumentaciju, odnosno isprave netane podatke.
Ukoliko, dostavljena osnivaka dokumentacija ili prijava o produetku registracije sadri
sve potrebne podatke, registrator, nakon uplate takse, dodjeljuje tim dokumentima registarski
broj, odnosno registruje to lice i dostavlja mu potvrdu o registraciji i registarski broj.
Preduzee za vjebu stie svojstvo pravnog lica danom registracije u Centralnom registru
Privrednih subjekata Servis centra preduzea za vjebu. 25
Izdavanjem potvrde o registraciji registrator (koordinatori Servis centra preduzea za vje-
bu):
potvruje da privredna djelatnost ima oblik koji je opisan u osnivakoj dokumentaciji,
ukoliko u vrijeme dostavljanja dokumentacije ili naknadno nijesu utvrene nepravilno-
sti vezane za njegovo osnivanje, odnosno postojanje;

25
 PREDUZEE za VJEBU - Prirunik za uenike srednjih strunih kola

ukazuje da se oblik privredne djelatnosti smatra registrovanim u Crnoj Gori s podaci-

ma i informacijama koje su dostavljene Centralnom registru Servis centra preduzea za
vjebu i koji su dostupni na uvid javnosti;
potvruje da je potvrdom o registraciji lice koje je navedeno u potvrdi propisno regi-
strovano i da je uplaena taksa za godinu u kojoj je potvrda izdata;
potvruje da je u sluaju akcionarskog drutva, drutva s ogranienom odgovornou,
ortakog drutva, komanditnog drutva i preduzetnika, koji obavlja djelatnost pod
imenom drugaijim od njegovog vlastitog, naziv upisanog oblika privredne djelatnosti
jedinstven i da to lice ima pravo prioriteta na posjedovanje i korienje tog naziva u
odnosu na sva ostala neregistrovana ili kasnije registrovana pravna lica.
Svi oblici preduzea za vjebu (akcionarsko drutvo, drutvo sa ogranienom odgovorno-
u, komanditno drutvo, ortako drutvo i preduzetnik) registruju se na rok od godinu dana
od dana podnoenja osnivake dokumentacije ili prijave o produetku registracije.
Centralni registar privrednih subjekata Servis centra preduzea za vjebu obavezan je na
poetku kolske godine da pozove sva preduzea za vjebu da izvre registraciju ili produe
registraciju do 15. oktobra tekue godine.
Preduzea za vjebu, koja su registrovana za prethodnu kolsku godinu, imaju obavezu
da produe registraciju ukoliko se odlue za nastavak poslovanja u tekuoj kolskoj godini.
Produenje registracije vri se podnoenjem Prijave o produenju registracije Centralnom
registru Servis centra preduzea za vjebu.
Registrator (koordinatori Servis centra preduzea za vjebu) izvrie brisanje iz registra
preduzee koje nije produilo registraciju u predvienom roku i izdati obavjetenje o tome.

2.1.1 Potrebna dokumenta i procedura registracije PZV

Registracija u Centralnom registru Privrednih subjekata Servis centra preduzea
za vjebu
Za registraciju preduzea za vjebu (OD, KD, AD, DOO), koja se prvi put registruju neop-
hodno je podnijeti sljedea dokumenta:
Formular za registraciju;
Odluka ili ugovor o osnivanju;
Statut drutva.
Preduzetnik se registruje dostavljanjem registracione izjave.
Centralni registar privrednih subjekata SC PZV izdaje potvrdu o upisu u Centralni
registar.
Nakon registracije preduzea neophodno je obaviti sljedee:
Izrada peata i tambilja;
Prijava za registraciju pravnog lica (PIB);
26
Prijava za registraciju obveznika poreza na dodatu vrijednost;
Otvaranje iro-rauna.
Izrada peata i tambilja
Nakon dobijanja potvrde o registraciji, stiu se uslovi za izradu peata i tambilja, koji slue
za ovjeru dokumenata uz potpis ovlaenog lica. Peat se pravi u specijalizovanim radnjama
za izradu peata.

26
 Praktian rad 2
Prijava Poreskoj upravi Servis centra preduzea za vjebu
Radi dobijanja Poreskog identifikacionog broja, Poreskoj upravi SC PZV se predaju sljede-
a dokumenta:
Prijava za registraciju pravnog lica (PIB) - obrazac PR1;
Prijava za registraciju obveznika poreza na dodatu vrijednost;
Ovjerenu kopiju potvrde o registraciji.
Poreska uprava SC PZV izdaje potvrdu o poreskom identfikacionom broju (PIB).
Otvaranje iro-rauna kod Banke Servis centra preduzea za vjebu
iro-raun se otvara kod banke SC PZV. Preko njega preduzea za vjebu vre plaanje i
primanje uplata.
Dokumenta potrebna za otvaranje iro-rauna su:
Zahtjev za otvaranje iro-rauna;
Ovjerenu kopiju potvrde o registraciji;
Ovjerenu kopiju potvrde o poreskom identifikacionom broju (PIB).
Banka SC PZV dostavlja preduzeima za vjebu broj iro rauna, podatke o ifri i
uputstvu za korienje bankarskog softvera i uplauje 100.000,00 na ime poetnog
kapitala.
Obrasci potrebni za registraciju i produetak registracije preduzea za vjebu mogu se pro-
nai na sajtu Servis Centra preduzea www.serviscentarpzv.me.

2.2 Korespondencija u vezi sa zasnivanjem radnog

odnosa
Zasnivanje radnog odnosa, predstavlja poseban postupak, koji sprovodi poslodavac (fizi-
ko ili pravno lice), radi zapoljavanja odreenog lica ili grupe lica, koja u njemu uestvuju radi
ostvarivanja prava na rad.
Subjekti ovog postupka su: poslodavac i lica koja ele da zasnuju radni odnos.
U preduzeu za vjebu poslodavac je odgovorni nastavnik, a lica koja ele da zasnuju radni
odnos uenici.
U svakom preduzeu za vjebu, vae odreena pravila koja se moraju potovati, gdje svaki
zaposleni ima svoje mjesto i zna svoja prava i dunosti. Ona su regulisana Pravilnikom o radu
ili pojedinanim Kolektivnim ugovorom, koji mora biti u skladu sa Zakonom o radu.
Korespondencija u vezi sa zasnivanjem radnog odnosa je proces izmeu uenika koji preten-
duju na odgovarajue radno mjesto i nastavnika, koji ih izborom popunjava, a obuhvata sljedee:
Odluku o potrebi zasnivanja radnog odnosa;
Konkurs o popuni slobodnih radnih mjesta; 27
Prijavu radi zasnivanja radnog odnosa;
Radnu biografiju (CV);
Razgovor sa prijavljenim kandidatima;
Odluku o izboru kandidata;
Obavjetenje o izboru kandidata;
Ugovor o radu.

27
 PREDUZEE za VJEBU - Prirunik za uenike srednjih strunih kola

Sve navedeno, moe se oblikovati i pisati u formama poslovne i slubene korespondencije

ili, to je ei sluaj u praksi, na gotovim obrascima.

2.2.1 Odluka o potrebi zasnivanja radnog odnosa

Odluka o potrebi zasnivanja radnog odnosa u preduzeu za vjebu donosi se na poetku
kolske godine. Odluku donosi nastavnik i sastavlja se na sljedei nain:
Prilog br. 1: Odluka o potrebi zasnivanja radnog odnosa.

2.2.2 Konkurs o popuni slobodnih radnih mijesta

Konkurs o popuni slobodnih radnih mijesta treba da sadri:
naziv PZV-a, koje raspisuje konkurs,
naziv radnog mjesta,
na koje vrijeme se trai popuna radnog mjesta (odreeno ili neodreeno),
s kojim radnim vremenom (puno ili skraeno radno vrijeme),
posebni uslovi za zasnivanje radnog odnosa (odgovarajua struna sprema, odreene
radne sposobnosti za obavljanje odreenih poslova i dr.),
dokumenta koja treba priloiti uz prijavu,
adresu na koju treba poslati prijavu,
rok do kad se prijava podnosi.
Konkurs o popuni slobodnih radnih mjesta, objavljuje se na oglasnoj tabli u koli.
Prilog br. 2: Konkurs o popuni slobodnih radnih mijesta
Prilog br. 3: Tekst konkursa u sredstvima javnog informisanja

2.2.3 Prijava radi zasnivanja radnog odnosa

Svi uenici koji ele da zasnuju radni odnos sa PZV-om, mogu da podnesu prijavu na kon-
kurs. Da bi imala pravno dejstvo, prijava mora biti blagovremena, uredna i potpuna.
Prilog br. 4: Prijava radi zasnivanja radnog odnosa

2.2.4 Radna biografija (CV)

CV je skraenica za latinski izraz curriculum vitae.Curriculum - pregled, vitae - ivot.
CV je precizan i jasan dokument, koji je potreban, da se line kvalifikacije, sposobnosti i
iskustva, predstave na profesionalan nain.
Prilikom pisanja CV-a, treba se pridravati strukture koja predstavlja standard u poslov-
nom svijetu. Strukturu CV-a ine sljedei elementi:
lini podaci,
28 profil,
obrazovanje,
profesionalno iskustvo,
ostale sposobnosti.
Lini podaci
Ovaj elemanat CV-a treba da sadri:
puno ime i prezime,

28
 Praktian rad 2
kontakt-adresu,
stalnu adresu,
broj telefona,
E-mail adresu.
Standardni CV ne bi trebao da sadri line podatke kao to su: starost, nacionalnost, brani
status, hobi i drugo. Ukoliko su takvi podaci bitni za poziciju na koju se preferira ili se zahti-
jevaju tekstom oglasa za posao, piu se u zasebnom dijelu na kraju CV-a.
Profil
Profil predstavlja demonstraciju kandidatove kreativnosti i originalnosti. Prilikom pisanja
profila, potrebno je upotrijebiti odreene izraze i fraze, koji e dati lini peat u definisanju
kandidatovog profila: odgovornost, ambicioznost, adaptibilnost, sposobnost za timski rad,
mogunost putovanja, elja za daljim usavravanjem i dr.
Obrazovanje
U ovom segmentu CV-a potrebno je predstaviti:
1. Tok obrazovanja.
2. Steene titule:
ime obrazovne institucije,
period kolovanja,
titula /zvanje,
diplomski rad /naziv teme,
prosjek (u sluaju da je previsok),
usavravanje u inostranstvu,
zavreni kursevi,
pri hronolokoj prezentaciji obrazovanja, koristiti obrnuti redosljed: prvo se pred-
stavljaju diplome i kvalifikacije koje je kandidat posljednje stekao.
Profesionalno iskustvo
Zauzima centralni dio CV-a, ukoliko ga kandidat posjeduje (u suprotnom, to je segment o
obrazovanju). Pored detaljnog predstavljanja cjelokupnog radnog iskustva, potrebno je nave-
sti i sposobnosti i vjetine steene tokom profesionalnog razvoja.
Svaki korak u karijeri treba da bude adekvatno istaknut. Osnovni cilj je da se na najbolji
nain prezentuje profesionalni razvoj. Ovaj dio CV-a bi trebalo da sadri:
naziv preduzea,ustanove ili organizacije,
naziv pozicije,
lokaciju (grad/zemlju u kojoj se firma nalazi),
vrijeme provedeno u firmi (poetak/prestanak),
opis zadataka i dunosti koje je kandidat obavljao, 29
ostvarene rezultate i uspjehe,
preporuke prethodnih poslodavaca (ne bi trebalo da budu ukljueni u CV, ve se alju
kao posebna dokumenta),
u sluaju da posjeduje dugogodinje iskustvo, kandidat prezentuje detaljno samo po-
sljednjih 10 godina, a ostatak iskustva predstavlja samo u kratkim crtama,
prilikom prezentovanja profesionalnog iskustva, koristiti obrnutu hronologiju, kao kod
obrazovanja.

29
 PREDUZEE za VJEBU - Prirunik za uenike srednjih strunih kola

Ostale sposobnosti
U ovom segmentu CV-a predstavljaju se znanja, sposobnosti i vjetine, koje direktno nije-
su vezane za profesiju, ali su od vanosti za radno mjesto na koje se preferira, odnosno rad u
preduzeu. Najvanije pozicije su:
1. Poznavanje rada na raunaru:
poznavanje odreenih raunarskih programa, sa ili bez zvaninog certifikata,
poznavanje rada sa hardverom.
2. Poznavanje stranih jezika:
navode se svi jezici koji se poznaju,
navode se nivoi poznavanja jezika.
3. Ostale sposobnosti:
posjedovanje vozake dozvole,
lanstvo u profesionalnim organizacijama (predstavljanje organizatorskih sposobnosti).
Prilog br. 5: Primjer CV-a

2.2.5 Razgovor sa prijavljenim kandidatima

Nakon isteka roka za podnoenje prijava na oglas, komisija za radne odnose razmatra
prispjele prijave i sastavlja zapisnik. Komisiju ine nastavnik i dva uenika koja on odabere.
Kandidatima ije su prijave blagovremene i potpune, upuuje se poziv na razgovor i provjeru
sposobnosti.
Provjerava se struna i ukupna radna sposobnost kandidata.
Konanu odluku o izboru donosi nastavnik, koji treba da se rukovodi strunim kvalitetom
kandidata (uenik), njegovim znanjem i sposobnostima i injenicom da ispunjava sve potreb-
ne uslove predviene optim aktom preduzea.
Prilog br. 6: Zapisnik komisije o provjeri prispjelih prijava
Prilog br. 7: Odluka direktora o izboru kandidata

2.2.6 Obavjetenje o izboru kandidata

O izboru kandidata za oglaeno radno mjesto obavjetavaju se izabrani kandidat i svi ostali
uesnici konkursa.
Prilog br. 8: Obavjetenje o izboru kandidata

2.2.7 Ugovor o radu

Ugovor o radu je sporazum izmeu dvije ugovorene stranke, od kojih jedna - poslodavac,
angauje drugu - zaposlenog radnika, da u njegovo ime, za njegov raun i izvrava odreeni
rad za odreenu novanu naknadu.

30 Ugovor o radu se moe zakljuiti na: odreeno i neodreeno vrijeme.

Ugovor o radu se zakljuuje prije stupanja zaposlenog na rad u pismenom obliku i spada u
grupu formalnih ugovora.
Ugovor o radu sadri:
naziv i sjedite poslodavca,
ime, prezime i prebivalite zaposlenog,
strunu spremu i zanimanje zaposlenog,

30
 Praktian rad 2
vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja,
mjesto rada,
vrijeme trajanja ugovora na odreeno vrijeme,
dan poetka rada,
zaradu i rokove za isplatu zarade i druga primanja,
vrijeme trajanja dnevnog i nedjeljnog radnog vremena.
Prilog br. 9: Ugovor o radu

2.3 Sektori u preduzeu za vjebu

Nakon odabira poslovne ideje, broja zaposlenih radnika i partnerskog preduzea sa kojima
ete saraivati ili ne, pristupa se organizaciji rada u preduzeu za vjebu. Preporuka eksperata,
ali i dosadanja praksa je pokazala, da preduzee za vjebu ima sljedee sektore: sekretarijat,
nabavku, prodaju, raunovodstvo i marketing. Ova organizaciona shema moe da zadovolji
sve potrebe za optimalnim radom u preduzeu za vjebu. Izuzetak mogu predstavljati predu-
zea koja e se baviti bankarskim poslovima ili nekom drugom specifinom djelatnou, pa e
onda na osnovu tog sektora prilagoavati svojim potrebama.

Sektori u preduzeu za vjebu

2.3.1 Sekretarijat
Sektor sekretarijat u preduzeu za vjebu obavlja sljedee poslove:
vodi evidenciju zaposlenih (obrauje prijave za konkurs, obavlja intervjue i rasporeuje
radnike na odgovarajue radno mjesto, prijavljuje radnike na zdravstveno i penzijsko
osiguranje, otvara dosije za svakog zaposlenog radnika, vodi evidenciju o dolasku rad- 31
nika na posao i sarauje sa raunovodstvom prilikom obrauna zarada),
vodi evidenciju primljene i poslate pote,
uva dokumenta vezana za osnivanje preduzea (odluka ili ugovor o osnivanju, statut
preduzea, potvrda o registraciji, izvod iz statistike, rjeenje poreske uprave itd.),
obavlja eksternu i internu komunikaciju,
formira i aurira imenik preduzea,

31
 PREDUZEE za VJEBU - Prirunik za uenike srednjih strunih kola

izrauje i aurira potrebne obrasce (potvrde, prijave, ugovore, odluke...),

vodi rauna o upotrebi tambilja i peata.
Dokumentacija u sekretarijatu:
dosije za svakog radnika (ovaj dosije obuhvata prijava za posao i CV, odluku o prijemu
i ugovor o radu),
evidencija o dolasku radnika na posao (sl. 1),
djelovodnik,
evidencija poslate pote (sl. 2),
evidencija primljene pote (sl. 3),
adresar preduzea itd.
Radnici u ovom sektoru treba da budu fleksibilni, pouzdani, precizni i da posjeduju orga-
nizacione sposobnosti.

Evidencija o dolasku radnika na posao za dan

Redni Ime i prezime Vrijeme Vrijeme

Potpis Potpis
broj radnika dolaska odlaska
1.
2.

Slika 1 - Evidencija o dolasku radnika na posao za dan

Evidencija poslate pote

32 Redni Sektor koji

Datum Primalac Naziv dokumenta Potpis
broj alje
1.
2.

Slika 2 - Evidencija poslate pote

32
 Praktian rad 2

Evidencija primljene pote

Redni
Datum Poiljalac Naziv dokumenta Proslijeeno Potpis
broj
1.
2.

Slika 3 - Evidencija primljene pote

2.3.2 Nabavka
Sektor nabavka u preduzeu za vjebu obavlja sljedee poslove:
ispituje i prati trite nabavke,
vodi evidenciju dobavljaa (dodaje nove i brie one sa kojima vie ne sarauju, priku-
pljaju i uvaju kataloge i cjenovnike),
uporeuje prispjele ponude i odabira dobavljae sa kojima e uspostaviti poslovnu sa-
radnju,
ispituje potrebe ostalih sektora i vri nabavku za njih,
pregovara o cijenama i ostalim uslovima isporuke,
preuzima robu, sastavlja prijemnicu, vri skladitenje i vodi materijalno knjigovodstvo,
sastavlja kalkulaciju nabavnih cijena,
vodi knjigu ulaznih faktura (KUF),
vri inventarisanje,
uva kopije svih dokumenata koja su potrebna za nesmetano odvijanje poslova.
Dokumentacija u sektoru nabavke:
porudbina (sl. 4),
ulaz robe ili prijemnica,
knjiga ulaznih (primljenih) faktura (sl. 5) (u ovoj knjizi se evidentiraju sve ulazne faktu- 33
re, na kraju svakog mjeseca se zakljuuje i slui za mjeseni obraun PDV-a),
materijalno knjigovodstvo (analitike kartice za svaki proizvod) (sl. 6).
Radnici u ovom sektoru treba da budu precizni, da posjeduju pregovaraku sposobnost i
sposobnost logikog razmiljanja.

33
 PREDUZEE za VJEBU - Prirunik za uenike srednjih strunih kola

PZV G FORCE COMPANY d.o.o.

JU Srednja elektro-ekonomska kola
CRNA GORA 84000 Bijelo Polje
Voloina bb
Tel/Fax:+382 50 487 180
e-mail: gforcecompany@gmail.com
R: 999975550


Prodavac :
DOO MD COM
_____________________________

Adresa
BIJELO POLJE
_____________________________


Predmet: Porudbina br. 1 Bijelo Polje, 01. 10. 2011. god.

Redni
Naziv proizvoda Jedin. mjere Koliina Cijena
broj
1. USB Flash Drive 1GB kom 5 6,00
2. Canon MP140 kom 3 55,00
3. Office A1200 kom 7 220,00

34

Za sektor nabavke
Tomovi Nikola

Slika 4 - Porudbenica

34
 Praktian rad 2
Knjiga primljenih rauna
IZNOS
Vrijed-
Isporuilac proizvoda OBRAUNATOG
RAUN nost Vrijed- UKU-
Datum ili usluga (dobavlja) PDV-a PO
Redni nabavke nost PAN
prijema STOPAMA
broj oslobo- oporezive IZNOS
rauna Naziv, ime
Datum PDV ene od nabavke PDV-a
Broj i prezime, 0% 7% 17%
izdavanja broj PDV-a
sjedite

Slika 5 - Knjiga ulaznih (primljenih) faktura

Jed. mjere: kom.

Naziv artikla: USB
ifra: 001
Koliina Vrijednost
Nab.
Datum Opis potra-
ulaz izlaz stanje cijena duguje saldo
uje
10.11.11 Prijemnica 1. 100 - 100 2,00 200 - 200
15.11.11 Otpremnica 1. - 5 95 2,00 - 10 190

Slika 6 - Materijalno knjigovodstvo primjer analitike kartice

2.3.3 Prodaja
Sektor prodaje obavlja sljedee poslove u preduzeu za vjebu:
ispituje trite prodaje i planira prodaju za naredne periode,
odreuje asortiman u saradnji sa sektorom marketinga,
sastavlja i alje ponude,
vodi evidenciju kupaca,
informie nabavku o potrebnim koliinama i vrstama robe,
obavlja prodajne razgovore,
obrauje porudbenice (sastavlja otpremnice, fakture, priprema prodatu robu i isporu- 35
uje kupcima),
vodi evidenciju o prodatoj robi,
vodi evidenciju o uplatama kupaca i uporeuje sa raunovodstvom,
odgovara na reklamacije,
vodi evidenciju izlaznih faktura (KIF),
uva kopije svih dokumenata koja su potrebna za nesmetano odvijanje poslova.

35
 PREDUZEE za VJEBU - Prirunik za uenike srednjih strunih kola

Dokumenta u sektoru prodaje:

otpremnica,
faktura (sl. 7) (novani dokument koji se izdaje kupcu za robu koja mu je isporuena.
Na svakoj fakturi neophodno je da bude izdvojen PDV),
knjiga izlaznih faktura (sl. 8) (u ovoj knjizi se evidentiraju sve izdate fakture, zakljuuje
se na kraju svakog mjeseca i slui za mjeseni obraun PDV-a).
Radnici u ovom sektoru su komunikativni, drutveni i posjeduju pregovarake sposobno-
sti.

PZV G FORCE COMPANY

JU Srednja elektro-ekonomska kola
CRNA GORA 84000 Bijelo Polje
Voloina bb
Tel/fax: +382 50 487 180
e-mail: gforcecompany@gmail.com
.r. 999975550


Raun br. Kupac:

1 PZV MONTOBENE
_____________________________ _____________________________
Adresa:
Datum BERANE
30.10.2010. _____________________________
_____________________________


Cijena
Redni Jedin. Kolii- Cijena Uku-
Naziv artikla bez PDV %
broj mjere na sa PDV pno
PDV-a
1. USB Flash Drive 1GB Kom 1 6,67 17 7,80 7,80
2. Office A1200 Kom 1 244,44 17 286,00 286,00

36 Ukupno za uplatu: 293,80

PDV 17%: 42,69
Fakturisao, Tomovi Nikola Direktor, Drobnjak Anela

Napomena: Ukoliko ne izmirite obaveze u roku od 15 dana , zaraunaemo Vam zateznu kamatu i podni-
jeti tubu Privrednom sudu PZV.
U sluaju spora nadlean je Privredni sud PZV.

Slika 7 - Primjer fakture

36
 Praktian rad 2
Knjiga izdatih rauna
IZNOS
Vrijed- Ukupna
Kupac (primalac) Vrijed- OBRAUNATOG
RAUN nost vrijednost
Datum proizvoda ili usluge nost PDV-a PO
Redni oporezi- oporezi-
knjienja oslobo- STOPAMA
broj vog pro- vog pro-
rauna Datum Naziv, ime enog
PDV meta bez meta sa
Broj ispostav- i prezime, prometa 0% 7% 17%
broj PDV-a PDV-om
ljanja sjedite

Slika 8 - Knjiga izlaznih faktura

2.3.4 Marketing
Sektor marketing obavlja sljedee poslove u preduzeu za vjebu:
prati i istrauje trite,
izrauje logo preduzea,
odabira slogan preduzea,
izrauje vizit - karte i identifikacione kartice za sve zaposlene,
sa prodajom utvruje prodajni asortiman, vri opis proizvoda i izdvaja informacije
atraktivne za potroae,
izrauje katalog i cjenovnik,
izrauje plakate, flajere, letke, ppt prezentaciju,
izrauje homepage (web sajt),
planira i priprema preduzee za uee na sajmovima.
Radnici u ovom sektoru treba da su kreativni, da posjeduju znanje iz IT, motivisani i spre-
mni da preuzmu inicijativu.

2.3.5 Raunovodstvo
Sektor raunovodstvo obavlja sljedee poslove u preduzeu za vjebu:
otvara i vodi poslovne knjige (poetni bilans stanja, konta glavne knjige, dnevnik),
knjii sve nastale poslovne promjene,
vodi evidenciju o plaanjima i naplatama na osnovu izvoda iz banke,
37
izrauje kalkulacije prodajnih cijena,
vri obraun zarada i sarauje pri tom sa sektorom sekretarijat,
obraunava PDV i sastavlja prijavu koju dostavlja Poreskoj upravi,
sarauje sa sektorima nabavke i prodaje radi uporeivanja plaanja i naplata,
sastavlja godinji obraun (na kraju kolske godine - nije obavezno),
uva sva neophodna dokumenta koja su neophodna za obavljanje poslova.

37
 PREDUZEE za VJEBU - Prirunik za uenike srednjih strunih kola

Dokumenta koja se izrauju u raunovodstvu:

analitike i sintetike kartice u finansijskom knjigovodstvu (sl. 9),
nalog za knjienje (sl. 10),
obrazac kalkulacije (prilog br. 13),
OPD-1 - mjeseni obraun zarada (prilog br. 14),
PR-PDV 2 - mjesena prijava PDV-a (prilog br. 15).
Radnici u ovom sektoru treba da budu precizni, odgovorni, izdrljivi i strpljivi.

Konto: 270
Naziv: ULAZNI PDV
Str: 1
Redni broj
Datum Opis Duguje Potrauje Saldo
naloga
3 15.11.2011 Faktura 8 30,00 - 30,00

Slika 9 - Primjer finansijske kartice

Nalog broj _________

Redni Konto
Datum OPIS Duguje Potrauje
broj D P

Slika 10 - Primjer naloga za knjienje

2.4 Rad u sektorima

2.4.1 Sekretarijat
Prijem i ispostavljanje dokumentacije u PZV
38
Rad svakog sektora u PZV se zasniva na odreenoj dokumentaciji. Kao to smo u prvom
dijelu naveli, sektor sekretarijat svu dokumentaciju koja stigne u PZV (eksterna dokumenta-
cija) i koja nastaje u PZV (interna dokumnetacija), prima, obrauje, zavodi i ispostavlja kome
je namijenjena. Veliki dio te dokumentacije sekretarijat odlae i uva.
Svu potu namijenjenu PZV prima sekretarijat. Njegovi radnici pristigla dokumenta pre-
gledaju, sortiraju po vrsti i zavode u knjigu primljene pote. Nakon evidencije u knjizi primlje-
ne pote, dokumentacija se dostavlja slubama kojima je namijenjena.

38
 Praktian rad 2
Izlazna pota se, takoe, dostavlja sekretarijatu. Svaki sektor na kraju radnog dana dostav-
lja dokumenta koja treba poslati. Radnici ova dokumenta razvrstavaju, kontroliu, evidentira-
ju u knjizi izlazne pote i zatim alju potom, faksom ili e-mailom. Na shemama je prikazano
kretanje eksterne i interne dokumentacije u PZV.

39

Shematski prikaz pristigle pote

39
 PREDUZEE za VJEBU - Prirunik za uenike srednjih strunih kola

40

Shematski prikaz pote za slanje

2.4.2 Nabavka
Glavna funkcija nabavke je da pribavi robu i usluge traenog kvaliteta po to povoljnijim
uslovima. Proces nabavke otpoinje izdavanjem naloga za nabavku robe. Ovaj nalog moe
izdati prodajna sluba, ukoliko se radi o nabavci robe koja je predmet poslovanja PZV, ili
bilo koji drugi sektor, ukoliko je u pitanju nabavka potrebnih sredstava za obavljanje njiho-

40
 Praktian rad 2
vog posla. Na osnovu naloga, nabavka razmatra pristigle ponude i sastavlja porudbenicu
na obrascu i uz propratno pismo dostavlja dobavljau putem e-maila, pote ili faksom. Na
osnovu otpremnice dobavljaa, sastavlja se ulaz robe i vri se knjienje u materijalnom knji-
govodstvu. Ulaznu fakturu nabavka evidentira u knjizi ulaznih faktura, dok drugi primje-
rak se dostavlja raunovodstvu koje knjii u finansijskom knjigovodstvu. Proces nabavke se
zavrava plaanjem dobavljaima, popunjavanjem naloga za prenos.
Nabavka robe koja je predmet poslovanja PZV
Prije nego otpone sa radom svako preduzee za vjebu koje se bavi prodajom odree-
nih proizvoda je duno da iste nabavi od dobavljaa, odredi prodajne cijene (kalkulacija pc),
smjesti robu na zalihe. Ovaj posao obavlja nabavka u saradnji sa prodajom i raunovodstvom.
Prodaja dostavlja spisak odabranih proizvoda i njihovih koliina koje eli da ima u svom asor-
timanu i na osnovu tog nabavka sastavlja porudbenicu, koju alje e-mailom odgovornom
nastavniku, uz propratno pismo (primjer porudbenice imate na str. 32, slika 4). U sluaju
nabavke trgovake robe, tj. robe koju e PZV prodavati, dobavlja bi trebalo da bude partner-
ska firma koju ste odabrali, a fakturu sastavlja nastavnik i e-mailom dostavlja pzv. Nabavka
evidentira fakturu u knjizi ulaznih faktura (strana 32, slika 5) i otvara za svaki nabavljeni proi-
zvod analitiku karticu gdje ih vodi po koliinama i nabavnim cijenama, tj.obavlja knjienje u
materijalnom knjigovodstvu (primjer analitike kartice imate na strani 33, slika 6).
Nakon zaduenja robe nabavka popunjava nalog za prenos i plaa fakturu dobavljau. U
ovom sluaju, kad je dobavlja partnerska firma, koju predstavlja profesor, iznos sa fakture se
uplauje na iro-raun Servis Centra.
Jedan primjerak fakture nabavka dostavlja prodaji koja odreuje prodajne cijene i dostav-
lja raunovodstvu koje radi kalkulaciju prodajnih cijena. Prodaja moe tano odrediti visinu
prodajnih cijena, a moe odrediti procenat razlike u cijeni koji eli, a raunovodstvo e izra-
unati prodajne cijene na osnovu tog.
Kalkulaciju raunovodstvo knjii na nalogu za knjienje (prilog br. 16, nalog 1) ili u dnev-
niku, nakon ega se otvaraju finansijske kartice (primjer finansijske kartice imate na strani 35,
slika 9).
Nabavka od drugih preduzea za vjebu
Na osnovu ponude od drugog PZV-a iz Crne Gore, nabavka sastavlja porudbenicu i alje
PZV-prodavcu. Prodavac nakon primljene porudbine, sastavlja fakturu i dostavlja naem
preduzeu. Nabavka fakturu evidentira u knjizi ulaznih faktura, popunjava nalog za prenos
da bi platila fakturu i jedan primjerak fakture dostavlja raunovodstvu koje obavlja knjienja
u nalogu za knjienje (prilog br. 16, nalog 2) i na finansijskim karticama.

2.4.3 Prodaja
Cilj svakog preduzea je da nabavljenu robu proda i ostvari profit. Prodaja, da bi ostvarila
cilj svog poslovanja, pokuava da stupi u kontakt sa to vie kupaca i sa njima ostvari poslovnu
saradnju, slanjem odgovarajue ponude. Ponuda moe biti poslata i kao odgovor na prethodni
upit kupca. Ukoliko je zadovoljan uslovima navedenim u ponudi, kupac alje porudbenicu.
Dobijanjem porudbenice otpoinje proces prodaje. Prodajni sektor obrauje prispjelu po- 41
rudbenicu i izrauje otpremnicu koju zajedno sa robom dostavlja kupcu. Otpremnica se i
dostavlja nabavci da u materijalnom knjigovodstvu proknjii smanjenje na zalihama. Nakon
tog, prodaja izdaje izlaznu fakturu koju dostavlja kupcu. Ova faktura se evidentira u knjizi
izlaznih faktura, a jedan primjerak se dostavlja raunovodstvu radi knjienja (prilog br. 16,
nalog 3) u finansijskom knigovodstvu. Proces prodaje je zavren uplatom kupca na na iro
raun sume navedene na fakturi.

41
 PREDUZEE za VJEBU - Prirunik za uenike srednjih strunih kola

2.4.4 Obraun PDV

Preduzea za vjebu su na poetku poslovanja bila u obavezi da se registruju kao obveznici
PDV. Kao registrovani obveznici, duni su da do 15-tog u mjesecu predaju prijavu mjesenog
obrauna PDV za prethodni mjesec (prilog br. 15). Porez na dodatu vrijednost kao opti porez
na potronju, obraunava se i plaa u svim fazama prometa, s tim to pogaa samo onu vri-
jednost koja je u toj fazi dodata od strane poreskog obveznika. Dodata vrijednost predstavlja
razliku izmeu prodajne i nabavne vrijednosti. Kao poresku osnovicu PDV kod naeg predu-
zea, uzimamo sva plaanja koje je nae preduzee primilo ili e primiti od kupaca. Momenat
obraunavanja PDV nastaje u trenutku isporuke proizvoda, odnosno u trenutku izvrenja
usluge. Smatra se da je proizvod isporuen, odnosno usluga izvrena u trenutku izdavanja
rauna. U primjeni su dvije poreske stope: standardna stopa od 17% i sniena stopa od 7%. Po
snienoj stopi se oporezuju: osnovni proizvodi za ljudsku ishranu (mlijeko, hljeb, mast, ulje i
eer); ljekovi; udbenici, knjige; smjetaj u hotelima, motelima, voda za pie, osim flairane,
dnevna tampa, ulaznice za bioskope, pozorita, muzeje, parkove, kulturne i sportske prired-
be, hrana za bebe, raunarska oprema (personalni raunar koji obuhvata kuite sa tastatu-
rom, miom, monitorom i tampaem) itd. Nulta stopa se primjenjuje za izvozne transakcije i
isporuke ljekova koji se finansiraju iz Republikog fonda zdravstva. Osloboene plaanja PDV
su: usluge od javnog interesa (potanske, zdravstvene, usluge socijalne zatite, obrazovanja, iz
oblasti sporta i kulture, vjerske itd.) i specifina osloboenja.
Prijava mjesenog obrauna PDV-a (prilog br. 15) raunovodstvo moe sastaviti na osno-
vu knjige ulaznih faktura i knjige izlaznih faktura, kao na sl. primjeru.

Knjiga primljenih rauna za oktobar 2010.

Vrijed- IZNOS OBRAU-
Isporuilac proizvoda ili
RAUN nost Vrijed- UKU- NATOG PDV-a PO
Datum usluga (dobavlja)
Redni nabavke nost PAN STOPAMA
prijema
broj Naziv, ime i oslobo- oporezive IZNOS
rauna Datum PDV
Broj prezime, sje- ene od nabavke PDV-a 0% 7% 17%
izdavanja broj
dite PDV-a
Md COM Bijelo
1 10.10.10. 92 10.10.10. - - 1735,00 252,10 - - 252,10
Polje
PZV Vesele pe-
2 29.10.10. 29.10.10 - - 167,00 24,27 - - 24,27
urke Podgorica
oktobar 2010. 1902,00 276,37 276,37

Knjiga izdatih rauna za oktobar 2010.

IZNOS OBRAU- Ukupna
Kupac (primalac) Vrijed- Vrijednost
RAUN NATOG PDV-a PO vrijednost
Datum proizvoda ili usluge nost oporezi-
Redni STOPAMA oporezi-
knjienja oslobo- vog pro-
broj Datum Naziv, ime i vog pro-
rauna PDV enog meta bez
Broj ispostav- prezime, sje- 0% 7% 17% meta sa
broj prometa PDV-a
ljanja dite PDV-om
42
Montobene -
1 27.10.10. 1 27.10.10. - - 273,50 46,50 320,00
Berane
oktobar 2010. 273,50 46,50 320,00

Primjer knjige ulaznih faktura i knjige izlaznih faktura

42
 Praktian rad 2
2.4.5 Obraun i knjienje zarada
2.4.5.1 Obraun zarada
Kao i u realnom preduzeu, i u preduzeu za vjebu se vri mjeseni obraun zarada za
zaposlene radnike. Ovaj obraun je isti kao i kod realnih preduzea. Lina primanja ili zarada
radnika se iskazuje u bruto iznosu koji obuhvata neto lino primanje (neto zaradu), porez i
doprinose koje plaa zaposleni (doprinosi iz zarade). Raunovodstvo preduzea obraunava
neto zarade za radnike, kao i porez i doprinose iz linih primanja, doprinose na lina primanja
i prirez na porez.
Nain obraunavanja bruto zarade
Zarada za puno radno vrijeme od 176 asova u mjesecu obraunava se po formuli:
Zarada = Startni dio zarade + Koeficijent sloenosti uvean za minuli rad x Obraunska
vrijednost koeficijenta
Elementi za obraun bruto zarade
Elementi za obraun bruto zarade su: obraunska vrijednost koeficijenta sloenosti, startni
dio zarade i koeficijent sloenosti.
Obraunska vrijednost koeficijenta sloenosti utvrena je u mjesenom bruto iznosu od
najmanje 90,00 .
Startni dio zarade u bruto iznosu, koji ini topli obrok i 1/12 regresa za korienje godi-
njeg odmora, za period:
1. od 1. januara do 30. juna 2011. godine iznosi najmanje 55% obraunske vrijednosti ko-
eficijenta od 90,00 (49,50 ),
2. od 1. jula do 31.decembra 2011. godine iznosi najmanje 60% obraunske vrijednosti
koeficijenta (54,00 ),
3. od 1. januara do 30. juna 2012. godine iznosi najmanje 65% obraunske vrijednosti
koeficijenta (58,50 ),
4. od 1. jula do 31. decembra 2012. godine iznosi najmanje 70% obraunske vrijednosti
(63,00 ).
Obraunska vrijednost koeficijenta, koja slui kao osnovica za obraun startnog dijela za-
rade, ne moe biti manja od 90 . Startni dio zarade utvruje se u iznosu koji vai na dan
isplate zarade.
Koeficijent sloenosti je utvren ugovorom o radu, odnosno Optim ili granskim kolektiv-
nim ugovorom za odreenu strunost i sloenost poslova.
Optim kolektivnim ugovorom utvruju se osnovne grupe poslova sa koeficijentima za
utvrivanje zarade po osnovu potrebne strunosti i sloenosti poslova, i to:

43

43
 PREDUZEE za VJEBU - Prirunik za uenike srednjih strunih kola

Grupa
Zahtjevi strunosti Koef.
poslova
Ne zahtijeva se strunost
I 1,00
(nekvalifik. radnik)
Zahtijeva se struna osposobljenost
II 1,25
I stepena
Zahtijeva se struna osposobljenost
III 1,60
II stepena
Zahtijeva se strunost koja se stie srednjim obrazovanjem u
IV trajanju od dvije do tri god. 1,95
(III stepen)
Zahtijeva se strunost koja se stie srednjim obrazovanjem u
V trajanju od etiri ili vie god. 2,20
(IV stepen)
Zahtijeva se strunost koja se stie specijalizacijom na osnovu
VI srednjeg obrazovanja (visokokvalifikovani radnik) 2,45
(V stepen)
Zahtijeva se strunost koja se stie viim obrazovanjem
VII 2,80
(VI stepen)
Zahtijeva se strunost koja se stie fakultetskim, odnosno
VIII visokim obrazovanjem 3,30
(VII stepen)
Zahtijeva se strunost koja se stie magistraturom ili ovoj
IX ravnopravnoj specijalizaciji 3,60
(VII1 stepen)
Zahtijeva se strunost koja se stie doktoratom nauka
X 4,00
(VIII stepen)
Porezi i doprinosi
1. Obraun poreza na lina primanja
Mjeseni iznos poreza na lina primanja obraunava se primjenom poreske stope od
9% na bruto lino primanje (bruto zaradu).
2. Obraun doprinosa iz linih primanja
Iz linih primanja zaposlenog obraunavaju se doprinosi i to:
Penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi 15%
Zdravstveno osiguranje po stopi 8,5%
44 Osiguranje od nezaposlenosti po stopi 0,5%
Osnovicu za obraun ini bruto lino primanje (bruto zarada).
3. Obraun doprinosa na lina primanja
Na lina primanja zaposlenog obraunavaju se doprinosi i to:
Penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi 5,5%
Zdravstveno osiguranje po stopi 3,8%
Osiguranje od nezaposlenosti po stopi 0,5%

44
 Praktian rad 2
Fond rada po stopi 0,2%
Osnovicu za obraun ovih doprinosa, takoe, ini bruto lino primanje (bruto zarada).
4. Obraun prireza
Na lina primanja zaposlenog, obraunava se prirez po stopi koji propisuje lokalna sa-
mouprava. Osnovicu za obraun prireza ini obraunati porez iz linih primanja.
Preduzee za vjebu sastavlja izvjetaj o obraunatim linim primanjima na obrascu
OPD-1 koji dostavlja Poreskoj Upravi Servis Centra PZV, nakon uplate poreza i dopri-
nosa i isplate neto zarada.
Na sljedeim stranama je prikazan obraun zarade za jednog zaposlenog radnika, po-
punjen OPD-1 obrazac (prilog br. 14) i knjienje obrauna i uplata linih primanja u
raunovodstvu.

2.4.5.2 Primjer obrauna zarade za jednog radnika za januar 2012. godine

Radnik ima koeficijent 1,95 i minuli rad 0 godina
Bruto zarada = Startni dio zarade + Koeficijent sloenosti uvean za minuli rad x
Obraunska vrijednost koeficijenta
Startni dio zarade = 58,5
Koeficijent sloenosti = 1,95 bez minulog rada
Obraunska vrijednost koeficijenta = 90
Bruto zarada = 58,5 + 1,95 * 90 = 234.
Porez iz zarada = bruto zarada * 9% = 234* 9% = 21,06
Doprinosi iz zarade (na teret zaposlenih)
Doprinos pio = bruto zarada * 15% = 234* 15% = 35,10
Doprinos zdrav. = bruto zarada * 8,5% = 234 * 8,5% = 19,89
Doprinosi za osig.od nezap. = bruto zarada*0,5% = 234* 0,5 % = 1,17
Doprinosi iz zarade = 35,10+19,89+1,17 = 56,16
Neto zarada = bruto zarada - (porez+doprinosi iz zarade) = 234-(21,06 + 35,10 +
19,89 + 1,17) = 156,78
Doprinosi na zaradu (na teret poslodavca)
Doprinos pio = bruto zarada * 5,5% = 234 * 5,5% = 12,87
Doprinos zdrav. = bruto zarada * 3,8% = 234 * 3,8% = 8,89
Doprinosi za osig. od nezap. = bruto zarada * 0,5% = 234 * 0,5% = 1,17
Fond rada = bruto zarada * 0,2% = 234 * 0,2% = 0,47
Doprinosi na zaradu = 12,87 + 8,89 + 1,17 + 0,47 = 23,40
45
Prirez porezu na dohodak = porez iz zarade * 13% = 21,06 * 13% = 2,74
Ukupna sredstva za isplatu = bruto zarade + doprinosi na zaradu + prirez porezu =
234 + (12,87 + 8,89 + 1,17 + 0,47) + 2,74 = 260,14

45
 PREDUZEE za VJEBU - Prirunik za uenike srednjih strunih kola

Konto
R. br. Datum OPIS Duguje Potrauje
D P
Trokovi bruto zarada (neto plata, porez i
1. 31. 01. 2012. 520 234,00
doprinosi na teret zaposlenih)
Trokovi doprinosa na teret poslodavca i
521 26,14
prireza

450 Obaveza za neto zar. 156,78

451 Obav. za por. na zar. 21,06
452 Obav. za doprinose na teret zaposlenih 56,16
453 Obav. za doprinose na teret poslodavca 23,40
453 Obav. za prirez na porez 2,74
(obraun zarada za 01-2012)

450 Obaveza za neto zar. 156,78

2. 05. 02. 2012. 451 Obav. za por.na zar. 21,06
452 Obav. za doprinose na teret zaposlenih 56,16
453 Obav. za doprinose na teret poslodavca 24,40
453 Obav. za prirez na porez 2,74
241 iro-raun 260,14
(uplaene zarade za 01-2012.)
Knjienje obrauna i plaanja zarada

2.5 Rotacija poslova u preduzeu za vjebu

U toku rada preduzea za vjebu, potrebno je rotirati uenike sa jednog radnog mjesta
na drugo, ali ne u okviru sektora, ve meu sektorima. Promjena radnih mjesta u razliitim
sektorima je vana zbog upoznavanja sa novim poslovima. Da bi se posao u svim sektorima
obavljao kvalitetno u kontinuitetu, neophodno je da prilikom rotacije u svakom sektoru osta-
ne po jedan uenik, kako bi nove radnike uputio, kako i ta treba raditi. Kad se novi radnici
uhodaju i steknu odreena iskustva u poslu, uenici koji su prilikom rotacije ostali u starom
sektoru, prelaze u drugi sektor. Znaaj rotacije je veliki, jer se uenici tokom jedne kolske
46 godine upoznaju sa poslovima svih sektora.

46
 3
komunikacija/PR/preduzea
 U ovom poglavlju:
3.1 Kontakt sa preduzeima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
3.2 Sajam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
3.3 Meunarodna saradnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
3.3.1 EUROPEN (cms.europen.info) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
3.3.1.1 Osnovne informacije o EUROPEN-u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
3.3.1.2 Vani projekti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
3.3.1.3 Korisna pomo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
3.3.2 ACT (www.act.at) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
3.3.2.1 Osnovne informacije o ACT-u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
3.3.2.2 Projekti od ACT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
3.3.3 Primjer iz Austrije i Crne Gore . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
3.3.3.1 Jedno crnogorsko preduzee se predstavlja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
3.3.3.2 Jedno austrijsko preduzee se predstavlja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
3.3.4 Kontakti austrijskih preduzea . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
 Komunikacija /PR/ preduzea 3

3.1 Kontakt sa preduzeima

Poslovna komunikacija
Poslovni partneri svakodnevno komuniciraju zbog obavljanja posla, kupovine i prodaje
robe. Kontakti se mogu ostvariti lino, telefonom, putem pote, putem interneta itd.
Ukoliko se komunikacija ostvaruje pisanim putem, poslovnom partneru se
obraamo poslovnim pismom.
Poslovno pismo sadri sljedee elemente: zaglavlje, oznaku veze, mjesto i datum pisanja,
naziv primaoca, punu adresu primaoca, oznaku predmeta, sadrinu, broj ili vrstu priloga,
funkciju, ime i prezime lica ovlaenog za potpis, ovjeru peatom i nain otpreme. Poslovnom
pismu mogu eventualno da nedostaju samo: predmet, prilozi, nain otpreme i dostaviti.
Zaglavlje moe biti unaprijed odtampano (memorandum) ili se po potrebi moe napisati.
Ono se moe kucati na dva naina: preko cijele gornje margine ili u gornjem lijevom uglu.
Vrste poslovnih pisama:
upit kupca,
ponuda (cirkulatna, opta i posebna),
porudbenica,
reklamacija.
Upit kupca je poslovno pismo kojim kupac trai informacije o vrsti, koliini, kvalitetu,
cijeni, uslovima isporuke i plaanja robe, materijala i drugog od prodavca.
Prilog br. 10: Upit kupca
Ponuda robe je poslovno pismo kojim se nudi roba stalnim i potencijalnim kupcima.
Cirkularna ponuda se tampa u velikom broju primjeraka i alje veem broju kupaca.
Opta ponuda je pismo kojim prodavac nudi robu iz svog asortimana odreenom kupcu,
ali se ne navode detaljno uslovi prodaje.
Posebna ponuda je pismo kojim prodavac nudi robu pod posebnim uslovima kupcu za
kojeg se unaprijed odluio (uslovi podrazumijevaju - koliinu robe, rok i nain plaanja, mje-
sto i nain isporuke, i dr.).
Prilog br. 11: Opta ponuda
Porudbenica je poslovno pismo kojim kupac poruuje robu na osnovu primljene po-
nude. Osim u obliku pisma, porudbenica moe da se sastavi i u obliku obrasca. Naruujui
robu, kupac mora da bude veoma obazriv i precizan, da ne bi kasnije dolo do nesporazuma 49
i tete. Porudbenica treba da sadri:vrstu, koliinu i kvalitet traene robe, cijene, nain i rok
plaanja, rok, mjesto i nain isporuke, nain pakovanja i druge znaajne podatke o traenoj
robi. Radi prevencije moguih nesporazuma u vezi vrste robe, poeljno je da se u porudbini
pozove na oznaku ili ifru robe. Kupac koji je poslao porudbinu obavezan je da preuzme
poruenu robu.
Prilog br. 12: Porudbenica

49
 PREDUZEE za VJEBU - Prirunik za uenike srednjih strunih kola

Komunikacija telefonom
Komunikacija u dananjem vremenu, nezamisliva je bez upotrebe fiksnog telefona. Kla-
sinim (analognim) telefonskim prikljukom, omoguena je komunikacija kojom u jednom
trenutku savladavamo velike prostorne udaljenosti, obavljamo poslovne aktivnosti, zabavlja-
mo se, uimo. Savrmene IT tehnologije i instalacija digitalnih centrala omoguili su enorman
napredak, tako da putem telefonskog prikljuka moemo telefonirati, slati fax, pristupati in-
ternetu.
Komunikacija telefonom omoguava da se brzo i efikasno prikupe ili razmijene informaci-
je izmeu osoba koje nijesu u istom prostoru.
Svi vani telefonski razgovori , a pogotovo oni koji se odnose na sklapanje ugovora, obav-
ljanje poslova vezanih za novana sredstva, odreene vremenske rokove i sl, treba da se evi-
dentiraju i obavezno potvrde poslovnim pismom.
U poslovnom pismu - potvrdi telefonskog razgovora, obavezno se navodi kada je i izmeu
kojih lica obavljen telefonski razgovor i kakav je dogovor- sporazum tom prilikom postignut.
Potvrda se izrauje zbog toga to je mogue da se priliko telefoniranja neto pogreno uje ili
pribiljei, ali i zato to neko moe da obavi razgovor zlonamjerno, da bi nainio tetu. Predu-
zee koje treba da obavi neki dogovoreni posao, nee ga obaviti dok ne dobije potvrdu, osim
ako se radi o uhodanoj poslovnoj saradnji.
Opta pravila pri pozivanju telefonom su:
planirati pozive,
znati gdje se osoba koju pozivate nalazi,
ako je prethodno dogovoren razgovor, potovati termin zvanja,
unapred osmisliti to treba rei,
jasno govoriti,
pripremiti biljenicu i olovku,
pripremiti potrebnu dokumentaciju za razgovor,
biti precizan u zahtjevima,
obezbijediti tiinu u toku razgovora,
ljubazno se zahvaliti i zavriti razgovor.
Opta pravila pri primanju poziva:
izgovoriti rijei pozdrava, ime firme i svoje ime,
nakon to osoba koja je pozvala razgovor privede kraju, zahvaliti se na pozivu,
zabiljeiti razlog poziva, datum, vrijeme i ime osobe koja je pozvala.
Upotreba faksa u korespondenciji
Savremeno poslovanje i kontakti poslovnih partnera ne mogu se zamisliti bez korienja
50
faksa. To je ureaj kojim se poslovna pisma, upiti, fakture itd... u vrlo kratkom roku (nekoliko
minuta) dostavljaju na eljenu adresu. Naime, ono to je telefon za usmeno komuniciranje,
to je fax za pismeno komuniciranje. Slinost je jo vea, jer se za prenos obje komunikacije
koristi isti nain, tj. telefonska linija.
Telefaks se prikljuuje na elektrinu mreu pri emu se na veini aparata upali signalno
svjetlo (obino zelene boje), to znai da je aparat spreman za rad. eljeni tekst, tj. stranica,
stavlja se u predvieno mjesto, pazei da pri tome papir bude ravnomjerno uvuen. Sam apa-
rat e uvui papir nekoliko milimetara. Nakon toga se putem telefona bira eljeni broj, na isti
nain, kao kada se telefonira. Ukoliko je telefonska linija u redu, u telefonskoj slualici e se

50
 Komunikacija /PR/ preduzea 3
zauti neprekidan pitei zvuk. Nakon 5-6 sekundi uje se druga vrsta zvuka, slino kao kada
je telefon neispravan i kada se kae da kri. Taj zvuk oznaava da je faks spreman za slanje
poruka. Poruka se alje na komandu START. Kada je slanje stranice na kraju, faks daje zvuni
signal - obino je to isprekidan ton koji traje 5 sekundi. To znai da e nakon toga aparat zavr-
iti slanje poruke i da e izbaciti stranicu koja je poslata. Fax moe da se koristi i kao aparat za
kopiranje, tako to se postupa kao i kada se alje fax, ali se ne bira broj sa telefona. Jednostavno
se ubaci papir sa tekstom u aparat i pritisne komanda START. Meutim, ove kopije nisu trajne.
U sklopu telefaksa je i specijalni ureaj, tzv. sekretarica, koja moe da snima poruke u od-
sutnosti osobe koja ima taj aparat, a kasnije se te poruke mogu presluati.
Funkciju komunikacije telefonom, u savremeno doba, znaajno preuzima raunar.
Specijalizovani programi, uz odgovarajuu opremu, omoguavaju efikasnu i jeftinu audio/
video/tekst komunikaciju meu udaljenim sagovornicima.
Internet prezentacija
Uspjeno poslovanje se ne moe zamisliti, ukoliko se nema adekvatna promocija svog pre-
duzea, proizvoda ili usluge. Pored promocije, jedan od kljunih segmenata u uspjenom po-
slovanju je komunikacija s korisnicima proizvoda i usluga.
Internet prezentacija je nain da se oba pomenuta segmenta poslovanja omogue pri naj-
manjim trokovima, da se potencijalni kupac, provede kroz preduzee. Osnovni cilj svake
poslovne veb prezentacije je privui nove kupce i graditi dobre odnose sa postojeim.
to je internet?
Internet je globalna raunarska mrea stvorena ezdesetih godina kao projekat Ministar-
stva odbrane SAD-a i korien je iskljuivo za potrebe vojske. Danas je ova mrea preputena
svim zainteresovanim korisnicima.
Internet predstavlja mjesto sa vie servisa, od kojih su za nas znaajni World Wide Web i
e-mail.
www - omoguava da putem interneta pogledamo tekst, grafiku, zvuk, video.
e-mail - omoguava da razmjenjujemo pisma u elektronskom obliku s drugim korisnicima.
to je web?
World Wide Web je skup dokumenata (web strana) u elektronskom obliku koji su povezani
jedni sa drugima. Dokumenti koji se nalaze na webu mogu biti tekstualni, slike, zvuk ili video,
ili kombinacija nekih tipova. Ti dokumenti su smjeteni na kompjuterima koji se zovu serveri,
a nalaze se na raznim mjestima irom svijeta.
Web je servis na kojem su u najveem broju, postavljene multimedijalne prezentacije pre-
duzea, linosti, organizacije ili dogaaja. Danas skoro da nema novina, koje nemaju svoju web
verziju, a, takoe, se veliki dio poslovanja obavlja putem interneta (tzv. elektronsko poslovanje).
to ini web?
Web se sastoji od:
51
personalnog raunara,
programa za prikazivanje web strana (browser software),
veze sa internet provajderom,
servera na kojima se nalaze podaci.
Danas je u upotrebi nekoliko programa (takozvanih browsera), meu kojima se najpopu-
larniji Mozila FireFox, Opera, Internet Explorer.
Kod nas u Crnoj Gori, internet provajder je Internet Crne Gore.

51
 PREDUZEE za VJEBU - Prirunik za uenike srednjih strunih kola

Kako radi web?

Web strane su smjetene na web serverima irom svijeta. Unoenjem URL adrese (Uniform
Resource Locator - jedinstvene elektronske adrese) web strane u na browser ili klikom na
link, alje se zahtjev serveru na kojem se nalazi ta strana. Server alje stranu na na raunar, a
na web browser nam je pokazuje na ekranu.
ta su web strane?
Web strane su elektronski dokumenti koji su pisani na raunskom jeziku, koji se zove
HTML (Hypertext Markup Language). HTML je opisni jezik, a ne programski i u svakom
kodu ima sadraj i opis kako taj sadraj treba da izgleda.
Web strane mogu da sadre tekst, slike, video klipove, animacije, zvuk, a mogu da budu
interaktivne u smislu da na njima moemo da ukucamo i ostavimo neke svoje podatke. Svaka
strana ima jednoznanu adresu koja se zove URL (Uniform Resource Locator) koja odreuje
njenu adresu na serveru.
Web strana obino sadri hiperlinkove na druge web strane. Hiperlinkovi su tekst ili slike
koje vode do URL drugih web strana.
to su web sajtovi?
Websajt (website) jedna ili vie web strana posveenih istoj tematici (na primjer jednoj
osobi, poslu, organizaciji ili temi kao to je sport, muzika...). Prva strana se zove home page
i ona predstavlja sadraj sajta. S prve strane se klikom na hiperlinkove pristupa ostalim web
stranama sajta.
Korisnik web stranici moe pristupiti na nekoliko naina:
direktnim unoenjem adrese,
odabiranjem hiperlinka stranice na koju eli otii,
otvaranjem liste postojeih stranica i biranjem ve postojee stranice ili biranjem adrese
iz liste unesenih adresa u bookmark.
Za uspjenu internacionalizaciju PZV-a putem interneta, od presudnog je znaaja pozna-
vanje stranih, a posebno engleskog jezika. Engleski jezik postaje sve prihvaeniji poslovni
jezik u meunarodnim razmjerama.
Softver za izradu web strana
Kako smo ve ranije spomenuli, Web strane su dokumeti pisani HTML-om. Profesionalni
Web dizajneri piu direktno HTML kod. Takav nain kretanja Web stranica omoguava vie
opcija i precizniju izradu.
Za one koji nisu profesionalni Web dizajneri, postoje programi, koji na osnovu vizuel-
no uklopljenih elemenata generiu HTML kod. Jedan od takvih programa je FrontPage, koji
emo koristiti za izradu naih Web sajtova. On moe biti dio paketa Microsoft Office ili se dis-
tribuira kao zaseban program. Pored ovog programa, specijalizovanog za izradu Web strana
i drugi programi su u stanju da generiu HTML kod (na primjer, MS Word). Bez obzira na
52 softwer koji e se koristiti, potrebno je prethodno izvriti pripremne radnje.
Priprema za izradu web sajta
Pripremne radnje predstavljaju odreivanje sadraja koji e se nai na prezentaciji, broj i
raspored strana i vizuelni identitet cijele prezentacije. Ako elimo da prezentacija bude kvali-
tetno napravljena, mora se potovati nekoliko pravila.
Prilikom predstavljanja PZV-a potrebno je da se u prezentaciji jasno navede ime se ono
bavi. Takoe je veoma bitno navesti nain na koji je mogue stupiti u kontakt sa istim, naru-

52
 Komunikacija /PR/ preduzea 3
iti robu ili uslugu. Potrebno je da se navede i sjedite preduzea. Poeljno je da se na internet
prezentaciji nae katalog proizvoda ili usluga sa cijenama, kao i uslovi poslovanja.
Web prezentacija mora biti jedinstvena, prepoznatljiva i korisniki usmjerena.
Na internetu vai pravilo da se teko dobija druga ansa za popravljanje prvog utiska.
Neohodno je da se kompanija predstavi najbolje to moe, kako se ne bi rizikovalo da po-
sjetioci budu razoarani na samom startu. Razoaran posjetilac, teko se odluuje da ponovo
posjeti sajt kojim nije bio zadovoljan. U preko 90% sluajeva posjetilac nikad vie nee posje-
titi sajt kojim nije bio zadovoljan.
Od velikog znaaja je odabir dobrog imena adrese na internetu. Potrebno je ime koje se
lako pamti i dovodi u vezu sa djelatnou, sadrajem, proizvodom ili uslugom koji se promo-
viu.
Sljedei korak je odluka o provajderu, a to znai da li e prezentacija biti postavljena na
sopstvenom serveru ili na serveru nekog profesionalnog provajdera. Preporuka je da sajt treba
dizajnirati, tako da bude prijateljski za korisnike - u prvi plan se stavlja njegova funkcional-
nost i brzina uitavanja.
Promovisanje web prezentacije moe se obaviti prijavljivanjem na pretraivae, postavlja-
njem plaenih banera, razmjenom linkova i banera sa drugim sajtovima, putem e-maila, ili
putem tradicionalnih medija (tampa, televizija, i sl.).
Jako je vano aurirati sajt redovno, kako bi korisnici bili privueni da ga ponovo posjete.
Ureiva sajta ne smije dozvoliti da informacije na njemu nisu aktuelne.
Ako uenici ili profesor nemaju dovoljno vremena i internet znanja, tada je mnogo bolje da
iskoriste poznanstva i veze, da bi angaovali onog ko e im pomoi.

3.2 Sajam
Uee na sajmu preduzea za vjebu
Sajam preduzea za vjebu je svakako jedan od najvanijih dogaaja u radu i postojanju
PZV-a. Priprema i uestvovanje na sajmu kod uenika podstiu visok stepen odgovornosti i
motivisanosti za predstavljanje svoje firme, kole i steenih sposobnosti i znanja. Sve aktiv-
nosti priprema, putovanja i uea na sajmu, uenici prihvataju sa oduevljenjem kao bogato
iskustvo koje e im pomoi u linoj i profesionalnoj afirmaciji.
Faze uestvovanja na sajmu:
odluka o uestvovanju,
faza planiranja,
priprema,
sajam - uee,
poslije sajma.
53
Odluka za uestvovanje na sajmu se odnosi na nekoliko kljunih koraka:
ukljuivanje uenika,
odobrenje od strane uprave kole,
dogovor s partnerskim preduzeem,
pokrivanje trokova,
prijava kod organizatora sajma.

53
 PREDUZEE za VJEBU - Prirunik za uenike srednjih strunih kola

Faza planiranja
Planiranje je od velike vanosti za uspjeno uestvovanje na sajmu, jer kada ste ve na
sajmu teko da ete imati vremena i sredstava za nabavljanje dokumenta i materijala koje ste
zaboravili.
Kod utvrivanja ciljeva treba voditi rauna o tome da e zavisno o kojem se proizvodu radi
(roba iroke potronje, investicijska dobra, usluna djelatnost), ciljevi sajma i tome odgovara-
jue mjere biti vrlo razliite. Dakle i za posjetioce i izlagae postoje razliite vrste jednog sajma.
Ciljevi sajma i istraivanje trita:
poveanje prometa,
provjera konkurentnosti,
prepoznavanje trendova razvitka,
kooperacija,
provjera situacije u brani i trendova budunosti,
upoznavanje novih trita i dr.
Ciljevi proizvoda i asortimana:
provjeravanje prihvaenosti aktuelnog asortimana na tritu,
prezentacija prototipova,
prezentacija inovacija u proizvodnom programu,
otkrivanje novih zahtjeva u asortimanu,
demonstracija proizvoda i dr.
Ciljevi distribucije:
procjena vanosti pojedinih stepena trgovanja/trgovine,
kooperacija i dr.
Cjenovni ciljevi:
sajamski popusti i dr.
U fazi pripreme morate voditi rauna i o sljedeim stavkama:
Planiranje vremena
Svaki proces planiranja aktivnosti neminovno prati i proces planiranja i utvrivanja orijen-
tacionog vremenskog rasporeda za realizaciju definisanih ciljeva. To bi trebalo uraditi zajedno
sa podjelom zadataka po sektorima.
Kalkulacija trokova sajma: zakup tanda, unos u katalog sajma, promotivni materijal,
odjea za prodavce, trokovi osoblja (prevoza, smjetaja i ishrane), trokovi transporta ekspo-
nata za tand, uzorci proizvoda, potrebe za ureenje tanda (makaze, kanap, spajalice, ljepilo,
54 selotejp, ljepljiva traka sa dvije strane, posluenje (bomboni, kolai, pie), posue, mirisi, mu-
zika...
Priprema
Izbor uenika za sajam i precizna podjela odgovornosti po sektorima: Ko e ta da radi
(ko je zaduen za razgovore sa posjetiocima tanda, novinarima, ocjenjivaima, obuka kadro-
va, ko za dizajn, ko za fakture, obilazak drugih tandova, propag. materijal...)?
U podjeli poslova treba dodijeliti jasne, nedvosmislene nadlenosti i imenovati zamjenike.
Kod pripreme za uestvovanje na sajmu, treba ukljuiti sve uenike i podijeliti im zadatke po
slubama, kao i zadatke na samom sajmu i poslije sajma.

54
 Komunikacija /PR/ preduzea 3
Marketing (planiranje i oblikovanje tanda, dekoracija, planiranje propagandnih mjera,
izrada letaka, kataloga, broura, pozivnica, vizit - karata, demontaa tanda i uredno pakova-
nje), sekretarijat (izrada prodajne dokumentacije, planiranje mjera za zaposlene, usklaiva-
nje rada, pomaganje pri namjetanju tanda...), raunovodstvo (obrauni, kontrola trokova,
obrada dokumentacije, praenje plaanja, plaanje, fakturisanje...), nabavna i prodajna sluba
(nabavka reklamnih poklona, uzoraka proizvoda, obilasci drugih tandova na sajmu, prodaja
proizvoda i doekivanje posjetilaca tanda, kupovina od drugih PZV-a...).
Sve ove zadatke dijeli menader preduzea. Uspjeh na sajmu zavisi od strune pripreme
uenika.
Oblikovanje izlobenog prostora (tanda)
Oblikovanje tanda u prvom redu zavisi od djelatnosti i proizvoda koje neko preduzee
nudi. Oblikovanje tanda za proizvodna (investicijska) dobra, znatno se razlikuje od obliko-
vanja tanda za robu iroke potronje ili uslune djelatnosti.
tand je veliki trodimenzionalni promotivni plakat preduzea koji mora motivisati da se
pogleda i posjeti, jer ima neto karakteristino, to pobuuje panju posmatraa i zaokupljuje
njegov interes.
Morate voditi rauna o veliini tanda (vidjeti plan hale):
Uzeti tane mjere tanda kao pretpostavku planiranja i vidjeti o kojoj vrsti tanda
se radi.
Vrste tanda
Postoji vie vrsta tandova:
tand u nizu (jedna otvorena strana),
ugaoni tand (dvije otvorene strane),
eoni tand (tri otvorene strane),
blok-tand ili tand - ostrvo (otvoreni, pristup sa svih strana mogu).
Osmisliti dizajn tanda.
Voditi rauna o interesantnosti za posjetioce, originalnosti, bojama i njihovom skladu,
proizvodima i kako ete sve to uklopiti i postaviti, tako da na najbolji nain predstavite vae
proizvode (usluge) i preduzee.
Osnovna pravila:
izazivanje panje,
prepoznatljivost meu strankama,
stranke e ga se sjeati,
omoguava razgovore sa strankama,
radno mjesto za osoblje tanda,
55
fleksibilnost u toku sajma.
Karakteristike:
tand koji privlai posjetioce (svjetlo, boja, pokreti),
tand kao oaza (prijatan za oko i udoban za poslovanje).
Koncepcija:
predstavljanje preduzea,
prezentacija proizvoda i uslunih djelatnosti,

55
 PREDUZEE za VJEBU - Prirunik za uenike srednjih strunih kola

komunikacija sa strankama.
Planiranje tanda:
djelovanje na daljinu,
efekt radoznalosti,
privlaan za kupca,
prijatan za posjetioce.
Ureenje tanda:
prilagoavanje tanda slici o preduzeu (poslovni identitet, ouvanje uobiajene slike o
preduzeu meu stalnim kupcima)
ako je mogue: trodimenzionalno predstavljanje promotivne kampanje,
utvrivanje stila, boja, svjetla i ureenja u skladu sa slikom koju javnost treba da ima o
firmi,
oblikovanje tanda mora biti orijentisano na kupca, a ne na proizvod,
koristiti kreativne tehnike.
Oprema tanda
Oblikovanje tanda - check-lista
Kao to je reeno, morate sve pripremiti kako ne biste bili nespremni na sajmu, zato je
najbolja chek lista:

Check-lista - oblikovanje tanda koliina

1. Oprema tanda:
Eksponati, dekoracija (plakati, pravi proizvodi logo, organigram,
cvijee, baloni, lampice, ...)
Ugoavanje (ajevi, sokovi, bomboni, kolai posue, potreptine za
serviranje)
Projekcijski ureaji (grafoskop, projektor, video, TV...)
Tabla s natpisom (svijetlei/neonski natpis) i rasvjeta
Ureenje: bar, mjesto za sjedenje, stolovi, stoljnjak, vitrine, garderoba
za uesnike
Muzika: muzika linija cd-i, zvunici
Kompjuter: laptop, tampa
Velika kutija za ostavljanje svega to ne treba da se vidi
56 Mirisi: aroma lampica, eterina ulja
Platno za dekoraciju i pokrivanje
Alat i produni kabal, ivai pribor, kanapi
2. Kancelarijski materijal i ureaji:
Pisai pribor: olovka, hemijska olovka, flomasteri, gumica za brisanje,
papir, indigo-papir, papir za pisma i koverte

56
 Komunikacija /PR/ preduzea 3
Check-lista - oblikovanje tanda koliina
Digitron
Poslovna dokumentacija: porudbine, rauni, raun gotovinske pro-
daje, narudbenice, ekove, peat, jastui za peat
Katalozi (u boji i crno-bijeli kopije)
Promotivna sredstva (leci, naljepnice, reklamni film, promotivni
pokloni, materijal za nagradne igre...)
Razliiti kancelarijski materijali: makaze, spajalice, selotejp, ljepilo u
stiku, ljepilo, peat
Registratori, kese
Materijali za nagradnu igru i cijene, zagonetka
3. Ostalo
Materijali za unapreenje promotivne aktivnosti i degustacije

Ova check-lista ne obvezuje na potpuno ispunjavanje, i zato se treba i moe prilagoditi

potrebama sopstvenog preduzea za vjebu.
Promotivne mjere (politika komunikacije)
Na sajmu bi trebalo, ukoliko je mogue, koristiti sva mogua promotivna sredstva i svaki
medij. Mislite jo i na mogunosti prezentiranja vae promotivne poruke i u trodimenzional-
nom obliku.
Osnovna pravila za oblikovanje promotivnih sredstava
sva promotivna sredstva treba meusobno uskladiti,
LOGO mora uvijek biti prisutan,
promotivna sredstva dio su poslovnog identiteta,
jedinstvena linija promotivnih sredstava,
korist za kupca mora uvijek biti vidljiva,
poetna strana kataloga sa logom u centru.
Promotivni materijal
reklamni tekst,
prikazati pozitivne strane,
potroa u fokusu,
nabrajanje posebno vanih argumenata, ali treba izbjegavati superlative,
57
bez skraenica i stranih rijei.
Slike
mozak ih automatski obrauje,
imaju jak emocionalni uinak,
bolje se uoavaju.

57
 PREDUZEE za VJEBU - Prirunik za uenike srednjih strunih kola

Boje
Vrlo dobro prenose reklamne poruke. Imaju jak emocionalni efekat, pobuuju panju i
izazivaju asocijacije.

podsticajna prirodna

prijatna snana

Oblikovanje promotivnog materijala i prodajne dokumentacije

Oblikovanje promotivnih sredstava
plakati i posteri,
katalog,
leci,
oglas u katalogu sajma,
pokloni za kupce,
vizitkarte.
Katalog
karakteristino oblikovana naslovna stranica sa logom i imenom firme, koja se ne moe
zamijeniti nekom drugom,
jasna, pregledna struktura,
koristite slike - velike ilustracije djeluju bolje,
tekst navesti uvijek odmah kod proizvoda,
mora sadrati postupak narudbe, uslove, prava kupaca,
format: max. A4,
navesti ime PZV-a, adresu, telefon, faks, e-mail.
Broura/flajer
presavijen (1/3 A4),
mora imati djelovanje i u boji i kao crno-bijeli - mogunost kopiranja!
boje uskladiti s logom.
Letak
jednostavno, pregledno, plakatno oblikovanje,
izraajan glavni naslov,
jasna, pregledna struktura teksta,
58 ime preduzea i logo smjestiti na upadljivo mjesto,
koristiti vizuelne elemente,
koristiti rijei kao novo, gratis...,
kreativnost!
Plakati i posteri
brzo posredovanje poruke na prvi pogled,
mogu prenositi samo JEDNU poruku- poruku reklame sroiti kratko,

58
 Komunikacija /PR/ preduzea 3
vano je imati neto to privlai pogled (npr. fotografija),
samo kratak tekst,
ne zaboraviti logo.
Prodajna dokumentacija
cjenovnici,
formulari za kontakt sa strankama,
narudbenica,
formulari za raun i otpremnicu,
otpremnica i raun.
Provjerite mogu li se oni pomou laptopa odtampati na tandu.
Ako DA: formulare pripremiti na PC-u.
Ako NE: formulare pripremiti za ispisivanje rukom i kopirati - ne zaboravite digitron.
Ukoliko se radi o meunarodnom sajmu, prodajnu dokumentaciju uraditi i na engleskom
jeziku.
Neposredno uee na sajmu
Ako je sve dobro pripremljeno, samo uee e biti uspjeno. Kako je sve usmjereno ka po-
troau, prilikom oblikovanja tanda na sajmu se mora voditi rauna o zonama komunikacije.
Zone komunkacije na tandu:
Zona gledanja: probuditi interes, predstaviti uspjehe, prezentovati korist za kupca;
Zona za (prod.) razgovor: priprema i sprovoenje razgovora;
Zona snadbijevanja: skladitenje materijala, ugoavanje posjetioca.
Prodajni razgovor
Dobra priprema osoblja tanda je od velike vanosti. Uloge treba podijeliti prema njiho-
vim afinitetima. Ukoliko se radi o meunarodnom sajmu, potrebno je da osoblje zna engleski
jezik.
Priprema kadrova (uenika) za uee na sajmu
Podruja kolovanja na koje treba obratiti panju: prodajni razgovor, ponaanje, zadaci,
nastup, znanje stranih jezika, znanje o proizvodu, tehnika prodaje .
Organizovati i sprovesti mjere obuavanja u okviru redovne nastave PZV-a.
Faze prodajnog razgovora
Pozdrav
Uspostavljanje kontakta:
odmah pozdraviti, 59
ljubazan ton,
kontakt oima,
dranje tijela, kontakt pogledom,
pozdrav usmjeriti kupcu,
pozdraviti i kad ve posluujemo druge kupce,
djelovati oputeno.

59
 PREDUZEE za VJEBU - Prirunik za uenike srednjih strunih kola

Otkrivanje potrebe
Na poetku razgovora osoblje tanda treba, primjenom odgovarajuih tehnika pitanja da
otkrije koji su zahtjevi, oekivanja, problemi i ciljevi kupca.
Pitanja mogu biti:
otvorena pitanja (to? Zato? Kako? Kada? Koji? emu? S kojom svrhom?),
zatvorena (sa odgovorima DA ili NE ),
pitanja alternative (izbor izmeu dvije ili vie alternativa),
pitanja sugestije...
Aktivno sluanje
posmatranje kupca (govor tijela),
primati informacije i pravilno reagovati.
Prodajni razgovor u uem smislu obuhvata:
demonstraciju robe
razumljivost,
aktivirati kupca (podijeliti kupce na nezainteresovane, kriticne, korektne, lojalne...),
pozitivan stav,
pohvaliti kupca,
prigovore kupca pozitivno tretirati;
opis robe (popisati sve to se zna o robi i to treba da naui osoblje koje stoji na tandu)
proizvoa - marka,
sastav,
osnovna i dodatna korist,
cijena, uslovi plaanja i dostave,
garancija, servis, dodatne usluge,
mogunosti upotrebe.
Argumentacija cijene
Vano je cijenu spomenuti u pravo vrijeme, najbolje upakovanu kod objanjavanja kori-
snosti proizvoda, kako kupac ne bi pretrpio ok.
Pravila za argumentaciju cijene:
cijenu navesti uvjerljivivim i sigurnim tonom (prodavac mora i sam biti uvjeren u vri-
jednost i korisnost proizvoda, kao i u prikladnost cijene),
cijenu navesti u kombinaciji s korisnou robe (vrijednost-cijena-vrijednost metoda),
kupac e za robu koja mu se svia izdvojiti i vie novaca,
cijene treba objasniti, a ne braniti,
60 ne koristite pojmove skup/o i jeftin/o.
Opta pravila ponaanja
iskoristiti vrijeme,
tanost,
vjerovati u proizvod/ uslunu djelatnost,
pokazati interes za problem kupca,
dobro sluati kupca,

60
 Komunikacija /PR/ preduzea 3
kupcu davati ciljane informacije,
bez nezgoda pri demonstraciji,
ostati pribran u svakoj situaciji.
Jezik prodavca:
pozitivno
bogat rjenik,
jednostavno, kratko, jezgrovito i strukturirano izraavanje,
kretati se na nivou kupca.
negativno
,,uplje parole,
nerazumljiv struan jezik,
pretjerivanja,
superlativi,
ponavljanja istih rijei,
potapalice (aaa, ovaj, onaj...),
sleng, ekstreman dijalekt.
Oprotaj
pojaavanje odluke,
Dobro ste izabrali!
Dugo ete uivati u ovom proizvodu!.
Prodajni je razgovor je zakljuen kada kupac ode sa tanda, a ne kad se raun potpie. Do-
bar prodavac e dati kupcu osjeaj da se u sluaju problema u svako doba moe obratiti njemu
i jo jednom e ga pozdraviti.
Rad na tandu je veoma odgovoran posao. Zbog toga treba dobro povesti rauna koje ue-
nike odbrati za taj posao. Oni moraju biti savjesni, kreativni, ljubazni i struni. Treba odrediti
vostvo tanda koje rjeava eventualne probleme na tandu i pred novinarima i ostalima pred-
stavlja svoje PZV.
Poslije sajma
Sajam se ne zavrava nakon zatvaranja. Obrada nakon sajma traje due nego sama pripre-
ma, zato je vano unaprijed odrediti kako e aktivnosti poslije sajma biti podijeljene i ko e
preuzeti koje zadatke.
Marketing vri obradu elja kupaca i alje zahvalnice sponzorima. Analizira promotivni
materijal drugih PZV koji je donesen sa sajma i potvrdu o ueu smjeta u dokume
ntaciju.
Prodaja obrauje narudbe, a nabavka vri dopunu asortimana ako je potrebno.
Raunovodstvo kontrolie plaanja i provjerava uplate (podsjea one koji nisu izmirili
obaveze). 61

Zajedno se analiziraju sajamske biljeke, rezultati istraivanja trita, liste novih konta-
kata sa sajma...
Svaki uenik (uesnik sajma) mora sastaviti svoj izvjetaj sa sajma. Izvjetaj bi trebalo
da sadri podatke o mjestu, vremenu odravanja sajma, konkurenciji, prodajnim raz-
govorima koje je obavio, pregledu kupovina, saradnji i raspoloenju tima, rjeavanju
konfliktnih situacija, linim utiscima.

61
 PREDUZEE za VJEBU - Prirunik za uenike srednjih strunih kola

Kontrola uspjeha (Jesu li ostvareni ciljevi sajma?) Zato je najbolje ispuniti Anketu, koja
e dati odgovore jakih i slabih strana sajma i donijeti zakljuak da li su ispunjeni po-
stavljeni ciljevi sajma.

3.3 Meunarodna saradnja

3.3.1 EUROPEN (cms.europen.info)
3.3.1.1 Osnovne informacije o EUROPEN-u
a) ta je EUROPEN
EUROPEN-PEN International je svjetska mrea preduzea za vjebu. Mrea se sastoji od
7500 preduzea za vjebu u 42 zemlje. EUROPEN je neprofitna organizacija koja je osnovana
1997. godine. Osnivaki lanovi EUROPEN-a su obrazovne institucije iz sljedecih zemalja:
Austrija, Kanada, Danska, Finska, Francuska, Njemaka, Velika Britanija, Holandija, vedska,
panija i vajcarska. Buduci lanovi bie zemlje sa Balkana, poput Srbije ili Crne Gore.
Ova asocijacija organizuje sastanke svojih lanova dva puta godinje u razliitim zemljama
lanicama. Ona ima upravni komitet koji ine tri menadera centralnih kancelarija koji se
sistemom rotacije mijenjaju svake godine. Koordinacioni centar ima sjedite u Njemakoj i
izmeu ostalog, odgovoran je za PR i koordinaciju razliitih centralnih kancelarija. Porijeklo
preduzea za vjebu moe se nai u literature i u 17. vijeku.
b) ta radi EUROPEN?
Misija EUROPEN-PEN International je da podri, koordinira i razvija servise koji e do-
dati vrijednost aktivnostima koje se sprovode u nacionalnim mreama njihovih lanova; da
promovie i unaprijedi koncept uenja u i iz simuliranog poslovnog okruenja i da promovie
koncept preduzea za vjebu u drugim zemljama.
Aktivnosti koje EUROPEN sprovodi su:
Organizovanje meunarodnih sajmova preduzea za vjebu;
Promovisanje meunarodne razmjene uenika i trenera;
Organizovanje meunarodnih seminara i radionica za trenere;
Organizovanje transnacionalnih projekata;
Razvijanje kriterijuma za kurikulume za uenike poslovnih kola, koleda i univerziteta;
Razvijanje softvera za dobrobit centralnih kancelarija i preduzea za vjebu;
Iniciranje istraivakih projekata za razvoj softvera za dobrobit preduzeca, privatnih
korisnika, obrazovnih institucija i praktikanata u preduzeima za vjebu.

3.3.1.2 Vani projekti

a) EUROPEN kvalifikacioni sertifikat- Projekat Leonardo
62 Leonardo je projekat koji ima sljedee ciljeve, da:
Pobolja kvalitet obuke putem preduzea za vjebu;
Unaprijedi vjetine i kompetencije polaznika - razvijanje zajednikog kvalitetnog stan-
darda obuke za preduzea za vjebu;
Pobolja veze sa poslovnim svijetom;
Postigne zajedniki sertifikat za obuku za preduzea za vjebu, koji bi bio transnacio-
nalno priznat;

62
 Komunikacija /PR/ preduzea 3
Obezbijedi veu mobilnost radne snage kroz priznavanje transnacionalnog standarda
kvaliteta obuke;
Obezbijedi sertifikate priznate od strane obrazovnih institucija i preduzeca u svim par-
tnerskim zemljama.
b) Meunarodna platforma za ocjenjivanje PEP (http://pep.zuef.de)
PEP (Power Enterprise Project) projekat je osmiljen da podigne nivo kvaliteta interakcije
meu lanovima. Uesnici imaju priliku da procijene performanse poslovanja drugih predu-
zea za vjebu, na osnovu odreenih kriterijuma. Sistem procjenjivanja koji se koristi za ovaj
zadatak, omogucava svakom lanu da efikasno prati sopstveni standard kvaliteta.
Ako elite da zatraite PEP nalog, vae preduzee za vjebu mora biti registrovano u bazi
podataka Centra za kliring sa validnom ifrom preduzea. Pored toga, preduzeu za vjebu
je dozvoljeno da bude dio PEP mree, samo ako je relevantna Centralna kancelarija vec regi-
strovana u PEP mrei.

3.3.1.3 Korisna pomo

a) Publikacije (flajeri, bilteni)
EUROPEN objavljuje biltene, koje moete da pogledate na sajtu ili ih moete naruiti pu-
tem e-maila. Tu su i interesantni flajeri o EUROPEN-u. Neke primjere moete pronai na
sljedeim sajtovima:
http://cms.europen.info/fileadmin/Bulletin/Bulletin34.pdf
http://cms.europen.info/fileadmin/EUROPEN_Flyer/0709-14_Flyer_Europen.pdf
b) Podaci za meunarodne sajmove
Web stranicu EUROPEN-a uvijek vrijedi posjetiti, jer cete tamo naci neke korisne infor-
macije, kao na primjer datume sajmova ili neke linkove u vezi sa pozivima za dostavljanje
predloga i projekata.

3.3.2 ACT (www.act.at)

3.3.2.1 Osnovne informacije o ACT-u
a) ta je ACT
ACT je projekat Odsjeka za struno obrazovanje federalnog Ministarstva za prosvjetu,
umjetnost i kulturu, koji predstavlja servis centar za sva austrijska preduzea za vjebu. ACT
je pokretaki motor austrijskog trita preduzea za vjebu, njegov pedagoko-organizacioni
centar i veza za austrijska preduzea za vjebu sa meunarodnom mreom preduzea za vje-
bu.
b) ta radi ACT?
Usluge koje ACT prua preduzeima za vjebu su: spoljna trgovina, bankarstvo, elektron-
sko poslovanje, knjigovodstvo, strani jezici, socijalno osiguranje, upotreba kreditnih kartica,
RailCargo, RoadTrans, kao i usluge koje pruaju pota, sud, poreska uprava, uprava carina, 63
privredna komora i nadleni organ za trgovinu.
Ostale usluge su: meunarodni kontakti, informacije i publikacije, savjetovanje i podrka,
upravljanje kvalitetom, podrka inovacijama, idejama i konceptima, osnivanje preduzea i
preduzetnitvo, prenoenje know-how-a, obezbjeivanje nacionalnih i meunarodnih konta-
kata, partnerstava, kao i projekata, organizacija nacionalnih i meunarodnih dogaaja.

63
 PREDUZEE za VJEBU - Prirunik za uenike srednjih strunih kola

c) Preduzea i mentorstvo
U odnosu na njenu veliinu, Austrija je velika sila u svijetu preduzea za vjebu. To je prva
drava u Evropi koja je uvela preduzea za vjebu u trgovinskim kolama kao obavezan pred-
met (1993.). U drugim tipovima kola, preduzee za vjebu je izborni predmet ili fakultativni
predmet. U Austriji trenutno postoji gotovo 850 preduzea za vjebu.
ACT kroz mentorstvo Europen-a, preuzima ukljuenje nacionalnih centrala i preduzea za
vjebu u meunarodno trite preduzea za vjebu. Takoe, ACT je trenutno mentor predu-
zea za vjebu i servis centara za sljedee zemlje: Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju,
Srbiju, Moldaviju, Crnu Goru, Kosovo (zajedno sa vajcarskom).

3.3.2.2 Projekti od ACT

a) Lifelong Learning Programm (LLP) - Program cjeloivotnog uenja
U okviru LLP-a Evropske unije razrauju se strategije i preporuke za obaveznu upotrebu
preduzea za vjebu u strunim institucijama, naroito za implementaciju preduzea za vje-
bu u nastavni plan. Projektni partneri su Litvanija i Bugarska.
b) Privredna komora i pretraga preduzea za vjebu (sa stranim jezicima)
Privredna komora ACT-a je ustanova u okviru ACT servis centra austrijskih preduzea za
vjebu koja podrava kontakt izmeu preduzea za vjebu i njihovih (meunarodnih) poslov-
nih partnera. Ponuda obuhvata:
Potragu za preduzeima za vjebu u Austriji i u inostranstvu; za proizvodima i poslova-
njem preduzea za vjebu; po NACE Codes;
Informacije o meunarodnim poslovima banaka, o spoljnoj trgovini i terminima saj-
mova u zemlji i inostranstvu.
c) Znak kvaliteta PZV
U Austriji postoji od kolske godine 2002/2003. veliki pokret poboljanja kvaliteta pre-
duzea za vjebu - takmienje oznaka kvaliteta preduzea za vjebu. Od kolske godine
2011/2012. se rad preduzea za vjebu orjentie po konceptu PZV 2020. koji je razvijen od
strane radne grupe PZV Austrija i Instituta za poslovno obrazovanje i razvoj Univerziteta
Graca. Time je oznaka kvaliteta izmeu ostalog, proirena na model Plan - Do - Check - Act.
Centralni element rada preduzea za vjebu je kompletan, odrivi i samoodgovoran rad (act)
od strane uenika, kao i predavaa. Ciljevi oznake kvaliteta su:
Poveati i osigurati kvalitet rada preduzea za vjebu, to znai kontinuirani razvoj ue-
nja i rada u preduzeu za vjebu;
Umreavanje preduzea za vjebu sa svim predmetima u skladu sa namjerama nastav-
nog plana;
Usvojiti i implementirati model Plan - Do - Check - Act;
Prepoznavanje mogunosti tog modela kod preduzetnikog i pedagokog korienja;
64 Predstaviti rad preduzea za vjebu javnosti;
Dodjela sertifikata oznaka kvaliteta preduzea za vjebu.
d) ACT Publikacije
U rubrici ACT publikacije moe se nai mnogo korisnih dokumenata za svakodnevni
rad preduzea za vjebu. Na primjer, dokumenta za osnivanje preduzea, za pripremu saj-
mova, organizacioni koncepti i puno dokumenata na stranim jezicima, kao to su primjeri za
poslovna pisma na engleskom i konverzacija putem telefona.

64
 Komunikacija /PR/ preduzea 3
3.3.3 Primjer iz Austrije i Crne Gore
3.3.3.1 Jedno crnogorsko preduzee se predstavlja

PZV HONEY BEE d.o.o.

ivite slatkim ivotom
Adresa: Ul. Kralja Nikole 95, Podgorica, Crna Gora
Kontakt telefon: 020/622-202
E-mail: pzvhoneybee@yahoo.com
Web sait: pzvhoneybee.webs.com
PIB: 0202011-12
OPIS
Preduzee za vjebu Honey Bee iz Podgorice osnovano je u oktobru 2011. godine. Zada-
tak preduzea je prodaja meda i mednih proizvoda, koji potiu iz ekoloki najistijih podruja
Crne Gore. Med je organski proizvod, veoma traen u svijetu, a odlikuje ga bogat asortiman
proizvoda. Asortiman preduzea obuhvata razne vrste meda. Pored meda, proizvodi propolis,
sae i medovau, kao i ljekovite preparate. Snadbijevanje navedenim proizvodima i adekvat-
no opremanje tanda na sajmovima u Budvi i Plovdivu, omoguio je PELARSKI SAVEZ
CG, koje je zapravo realno preduzee. Cilj preduzea Honey bee je da se steknu odreena
iskustva:
kako da se na najbolji mogui nain predstavi preduzee,
kako poslovati sa kupcima,
kako poslovati sa dobavljaima,
uspjeno reklamiranje proizvoda,
ljubaznost osoblja.
komunikacija sa drugim preduzeima, kako na domaem, tako i na inostranom tritu.
Preduzee Honey Bee je registrovano u Privrednom sudu - Podgorica (SCPZV), u Po-
reskoj upravi-Podgorica (SCPZV) i u Zavodu za statistiku (SCPZV). Takodje, preduzee ima
otvoren raun u banci, radi transakcije novca prilikom kupovine i prodaje robe, plaanja za-
rada i doprinosa zaposlenih, kao i obaveza po osnovu poreza.
ASORTIMAN 65
Preduzee Honey Bee se svakodnevno trudi da pobolja i povea svoj asortiman na za-
dovoljstvo potroaa, vodei rauna o kvalitetu i cijenama proizvoda. Proizvodi preduzea su:
lipov med, planinski med, umski med, bagremov med, livadski med, propolis, sae i medo-
vaa.
Proizvodi preduzea Honey Bee daruju snagu i zdravlje, jer potiu iz netaknute prirode.

65
 PREDUZEE za VJEBU - Prirunik za uenike srednjih strunih kola

RAD PREDUZEA
Preduzee Honey Bee je podijeljeno u 4 sektora i ima 17 zaposlenih, od kojih je jedan
zaposleni izvrni direktor, koji prati rad preduzea u svim sektorima. Koordinator preduzea
je profesor. Polazei od obima, vrste i prirode posla, sa ciljem da se efikasno, racionalno, bla-
govremeno, struno i kvalitetno obavi, preduzee mora biti organizovano po funkcionalnom
principu i svaki sektor mora preuzeti svoju obavezu. Rad u ovim sektorima kod uenika ra-
zvija odgovornost.
Klju uspjeha preduzea Honey bee je umjenost, tanost, brzina, urednost i efikasnost.
PreduzeeHoney Bee je, aprila 2012.godine, uestvovalo na Meunarodnom sajmu predu-
zea za vjebu u Plovdivu, gdje im je uruena diploma za najoriginalniji tand. Veliki uspjeh
je ostvaren i na Internacionalnom sajmu Budva 12./13.03.2012. gdje je osvojilo prvo mje-
sto. Odlike preduzea Honey Bee na sajmovima su: dobro opremljen tand, irok asorti-
man proizvoda (razne vrste meda, propolis, sae, medovaa...), razni reklamni materijali
(katalozi, flajeri, cjenovnici, vizit-kartice, leci, ID kartice, fakture, otpremnice, porudbenice,
naljepnice, ambalae, asopisi... ), ljubaznost zaposlenih (obuenih u kostime pelica i pela-
ra, koji su privlaili panju prisutnih) i dobro organizovan tim.
Iskustvo u radu u okviru preduzea Honey bee, omoguava da u budunosti budu jo
uspjeniji.

I zato poslujte sa Honey Bee !!!

66

66
 Komunikacija /PR/ preduzea 3
3.3.3.2 Jedno austrijsko preduzee se predstavlja

CHAMELEON GmbH
BHAK/BHAS Zwettl
Hammerweg 1, 3910 ZWETTL
AUSTRIA
+43/2822/52380
email: chameleon@1224.uebungsfirmen.at
Preduzee Chameleon, osnovano je 2001. godine. Mi smo mlad i motivisan tim, koji je
specijaliziran za planiranje dogaaja - od organizovanja koncerata David Guetta-e do ekster-
mnih sportskih dogaaja. Moemo isplanirati svaki dogaaj koji zamislite, bez obzira na to
koliko su vae ideje neobine. Trudimo se da se prilagodimo eljama i potrebama naih kupa-
ca, kakve god one bile.
Pored toga, nudimo irok asortiman proizvoda - od robe, do sportske opreme visokog
kvaliteta.
Iskusite Chameleon i dozvolite nam da vas zadivimo naim fantastinim dogaajima koji
cete pamtiti cio ivot .
Nadamo se da cemo biti u stanju da prevaziemo vaa oekivanja!
Vie informacija o naem preduzeu moete nai na naoj web stranici:
http://www.bhak-bhas-zwettl.ac.at/uefa-chameleon/index.php?lang=en

67

67
Literatura, Izvori
1. Ekonomija i preduzetnitvo - Prirunik za preduzee za vjebu, KulturKontakt Austri-
ja, Podgorica, 2009.
2. Grupa autora: Prirunik za rad u virtuelnom preduzeu, Ministarstvo prosvete Re-
publike Srbije Beograd, KulturKontakt Austrija, GTZ - Nemako drutvo za tehniku
saradnju, Privredno drutvo Prosvetni pregled d.o.o., Beograd.
3. Miroslava Gruji, Milena Stegenek i Elizabeta arkovi: Savremena poslovna kore
spondencija, Zavod za udbenike, Beograd, 1996.
4. Vesna Bulatovi: Poslovna komunikacija i birotehnika, CSO, Podgorica, 2011.
5. Grupa autora: Od ideje do biznisa, Prirunik za nastavnike preduzea za vjebu, Trgo-
vinsko knjiarsko drutvo ahinpai, Sarajevo.
6. Uputstvo za obraun bruto zarada, Slubeni list CG broj 5/11, Podgorica, 2011.
7. Zakon o porezu na dodatu vrijednost, Slubeni list RCG broj 65/2001, Podgorica, 2001.
8. Zakon o porezu na dodatu vrijednost, Slubeni list RCG broj 12/2002, Podgorica, 2002.
9. http://www.act.at/
10. http://cms.europen.info/
prilozi
 Prilozi:
Prilog br. 1: Odluka o potrebi zasnivanja radnog odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
Prilog br. 2: Konkurs o popuni slobodnih radnih mijesta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
Prilog br. 3: Tekst oglasa u sredstvima javnog informisanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
Prilog br. 4: Prijava radi zasnivanja radnog odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
Prilog br. 5: Primjer CV-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
Prilog br. 6: Zapisnik komisije o provjeri prispjelih prijava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
Prilog br. 7: Odluka direktora o izboru kandidata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
Prilog br.8: Obavjetenje o izboru kandidata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
Prilog br. 9: Ugovor o radu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
Prilog br.10: Upit kupca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
Prilog br.11: Opta ponuda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
Prilog br.12: Porudbenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Prilog br.13: Prijemnica - kalkulacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
Prilog br.14: Izvjetaj o obraunatim i isplaenim linim primanjima za zaposlene . . . . . . . . . . . . 87
Prilog br.15: Mjesena prijava za obraun poreza na dodatu vrijednost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
Prilog br.16: Nalozi za knjienje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
 Prilozi

Prilog br. 1: Odluka o potrebi zasnivanja radnog odnosa

NAZIV PZV
NAZIV KOLE
Broj: ________
Grad, _________.g.

Na osnovu l. 36. Zakona o radu (Sl. list RCG 43/03) i lana 28. Statuta _________________
Direktor _______________________________, dana __________.godine, donosi sljedeu

ODLU K U
O
potrebi zasnivanja radnog odnosa

1. Objaviti konkurs za popunu slobodnog radnog mjesta:

1) Radno mjesto ______________________________________________________

na _____________________________ vrijeme (odreeno ili neodreeno)
sa _____________________________ radnim vremenom (puno ili skraeno vrijeme)
sa _____________________________ izvriocem (broj izvrilaca)
2) Radno mjesto ______________________________________________________
na _____________________________ vrijeme (odreeno ili neodreeno)
sa _____________________________ radnim vremenom (puno ili skraeno vrijeme)
sa _____________________________ izvriocem (broj izvrilaca)

2. Javni oglas raspisati u skladu sa uslovima radnog mjesta utvrenim u Praviliniku o

organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka ______________________
(naziv PZV).

3. Za realizaciju ove Odluke zaduuje se pravna sluba.

4. Ova odluka stupa na snagu danom donoenja.

Obrazloenje

Sagledavajui organizaciju rada i poslovanja ___________________________ (naziv PZV)

ocijenjeno je da postoji potreba da se odreena radna mjesta otvore, a radi neometanog i
kontinuiranog odvijanja procesa rada u pojedinim organizacionim djelovima ovog Preduzea. 73

Sa navedenih razloga donijeta je Odluka kao u dispozitivu.

Dostavljeno: M. P. DIREKTOR,
- Pravnoj sl.
- a/a ______________________

73
 PREDUZEE za VJEBU - Prirunik za uenike srednjih strunih kola

Prilog br. 2: Konkurs o popuni slobodnih radnih mijesta

Naziv PZV_______________________
Grad____________________________

KON K U R S
o
popuni slobodnih radnih mjesta

1) SEKTOR MARKETING:
-- Srednja struna sprema,
-- Aktivno znanje engleskog jezika,
-- Aktivno poznavanje rada na raunaru i programa (EXCEL i WORD),
-- Minimum 2 godine radnog iskustva,
-- Vozaka dozvola B kategorije,
-- Na _____________ vrijeme,
-- Sa ______________ radnim vremenom.

2) SEKTOR OPTE SLUBE:

-- Srednja struna sprema,
-- Perfektno znanje engleskog jeezika,
-- Aktivno poznavanje rada na raunaru i programa (EXCEL i WORD),
-- Ambiciozna, energina, odgovorna,
-- Na______________ vrijeme,
-- Sa ______________ radnim vremenom.

Poeljno:
-- Radno iskustvo na slinim poslovima,
-- Poznavanje jo jednog stranog jezika,
-- Vozaka dozvola B kategorije,
-- Certifikati za poslovnu korespondenciju.

Va CV sa prijavom, moete poslati u roku od 8 dana od dana objavljivanja konkursa na

74 oglasnoj tabli u koli:

Naziv PZV ________________________________________________

adresa ___________________________________________________

e- mail ___________________________________________________

74
 Prilozi

Prilog br. 3: Tekst oglasa u sredstvima javnog informisanja

Sto se tie oglasa u sredstvima javnog informisanja, on je istog sadraja kao i oglas o popuni
slobodnih radnih mjesta koji se alje Zavodu za zapoljavanje (prilog br. 2)

PATELA d.o.o. Kotor

...poziva mlade, obrazovane, ambiciozne i strune, da se prijave na:

KON K U R S
za radna mjesta na neodreeno i puno radno vrijeme:

1) SEKTOR MARKETING:
-- Visoka struna sprema,
-- Aktivno znanje engleskog jezika,
-- Aktivno poznavanje rada na raunaru i programa (EXCEL i WORD),
-- Minimum 2 godine radnog iskustva,
-- Vozaka dozvola B kategorije,
-- Na______________ vrijeme,
-- Sa______________ radnim vremenom.

2) SEKTOR OPTE SLUBE:

-- Via struna sprema,
-- Perfektno znanje engleskog jezika,
-- Aktivno poznavanje rada na raunaru i programa (EXCEL i WORD),
-- Ambiciozna, energina, odgovorna,
-- Na______________ vrijeme,
-- Sa______________ radnim vremenom.

Poeljno:
-- Radno iskustvo na slinim poslovima,
-- Poznavanje jo jednog stranog jezika,
-- Vozaka dozvola B kategorije,
-- Certifikati za poslovnu korespondenciju.

Va CV sa prijavom, moete poslati u roku od 8 dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli 75

u koli:

Naziv PZV________________________________________________
adresa ___________________________________________________
e- mail___________________________________________________

PATELA d.o.o. Dobrota b.b. 85300 Kotor ili na mail: patela777@gmail.com

75
 PREDUZEE za VJEBU - Prirunik za uenike srednjih strunih kola

Prilog br. 4: Prijava radi zasnivanja radnog odnosa

P R I J AVA Z A P O S AO

___________________________________ (ime i prezime kandidata)

___________________________________ (mjesto i adresa stanovanja)
___________________________________ (kontakt telefon)
___________________________________ (e-mail)

NAZIV PZV

______________________________

______________________________
(Grad, Adresa)

Predmet: Prijava na konkurs

U vezi sa konkursom koji je objavljen na oglasnoj tabli kole ________________________

dana _________ 201 __ g. prijavljujem se na radno mjesto, u sektoru marketing na odreeno
vrijeme, sa punim radnim vremenom.

U prilogu prijave dostavljam:

1. CV,
2. Ljekarsko uvjerenje,
3. Fotokopiju svjedoanstva o zavrenom drugom razredu srednje kole,
4. Druge dokaze o isunjavanju posebnih uslova (uvjerenje o znanju stranih jezika i pozna-
vanje rada na raunaru).

U _______________

Dana Podnosilac prijave,

76 ________________________ ________________________

76
 Prilozi

Prilog br. 5: Primjer CV-a

Line informacije

Ime Marko Markovi

Adresa Kotor, Stari Grad 777
Telefon +382 67 444 777
E-mail markomarkovic@t-com.me
Datum roenja 07. 09. 1987

Profil

Drutvene vjetine Radan; odgovoran i ambiciozan; samostalan; snana volja

i predanost poslu; sposoban za individualni i timski rad;
istaknute komunikacione sposobnosti

Obrazovanje

Datumi (od - do) Septembar 2005 - Januar 2009.

Ime institucije Univerzitet Crne Gore, Ekonomski fakultet
Glavne teme Principi Ekonomije, Menadment Ljudskih Resursa,
Strategijski Menadment
Steena kvalifikacija Beelor u menadmentu

Radno iskustvo

Datumi (od - do) Maj 2011 - Oktobar 2011.

Ime i adresa JKP (Javno Komunalno Preduzee) Kotor
poslodavca
Vrsta posla Javni Servis
Pozicija Menader Projekta
Zaduenja i Planiranje, organizacija, kontrola, nadgledanje i koordinacija
odgovornosti projekta, kao i saradnja sa glavnim donatorom Italianskim
Ministarstvom Ambijenta i Optinom Kotor

Line sposobnosti

Poznavanje jezika
Engleski itanje - odlino; pisanje - odlino; konverzacija - odlina
Italijanski itanje - odlino; pisanje - odlino; konverzacija - odlina
77
Tehnike sposobnosti MS Office (Excel, Outlook express, Word), Corel Draw, Internet

Vozaka dozvola B kategorija

77
 PREDUZEE za VJEBU - Prirunik za uenike srednjih strunih kola

Prilog br. 6: Zapisnik komisije o provjeri prispjelih prijava

Z A PI SN I K

Sa _____ sastanka Komisije za radne odnose _____________________________________

Odrane _______________ . godine, sa poetkom u ___________ asova.

Sastanku su prisustvovali: _____________________________________________________

_________________________________________________________________________

Odsutni su: ________________________________________________________________

Predsjednik Komisije _______________________________________ predloio je sljedei

(ime i prezime)
Dnevni red
1. Izbor kandidata po oglasu objavljenom ________________________________ za prijem
radnika na poslove ___________________________________________________ .

Predloeni dnevni red je jednoglasno usvojen.

Taka 1.

Predsjednik Komisije za radne odnose je konstatovao da je prispjelo ________ prijava,

podsjetio na uslove raspisanog konkursa i predloio da se sve prijave pregledaju. Pregledom
prijava i dokumenata Komisija je utvrdila:
da su prijave __________________________ , _____________________________ ,
i _________________________ , _________________________ neblagovremene.
da prijava ________________________________ , ne ispunjava uslove oglasa, i
da je prijava ________________________________ , nepotpuna.

Komisija je takoe utvrdila da ostali prijavljeni kandidati ispunjavaju uslove konkursa i to:
____________________________,
____________________________,
____________________________,
____________________________,
____________________________.

78 Komisija je donijela
ODLUKU

1. Sve kandidate, koji ispunjavaju uslove konkursa, pozvati na provjeru radne i strune
sposobnosti dana ________________________ godine.

Zapisniar, Predsjednik Komisije,

_____________________ _____________________

78
 Prilozi

Prilog br. 7: Odluka direktora o izboru kandidata

NAZIV PZV
GRAD
Broj: _________
Grad, ______________.god.

Na osnovu lana 39. Zakona o radu (Sl. list CG br. 49/08) i lana 28. Statuta _________________
preduzea _______________ (ime grada), dana _______.godine, donosi

ODLU K U
o
izboru kandidata

Kandidat,_________________________ iz _________________, PRIMA SE u radni odnos

na neodreeno vrijeme /odreeno vrijeme od __ mjeseci/ za obavljanje poslova radnog mjesta
_______________________.
Sa izabranim kandidatom zakljuie se Ugovor o radu u skladu sa Zakonom i Kolektivnim
ugovorom.

Izabrani kandidat e ostvarivati prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa danom

poetka rada u ______________________(naziv preduzea).

Obrazloenje

Dana, _______.god, na osnovu Odluke br. _______ raspisan je javni konkurs za zasnivanje
radnog odnosa na neodreeno vrijeme /odreeno vrijeme od___ mjeseci/, za obavljanje
poslova radnog mjesta _________________________, a u skladu sa uslovima utvrenim
Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka __________________
(naziv firme).

U postupku odluivanja o izboru kandidata po raspisanom konkursu utvreno je da _________

___________________ ispunjava traene uslove, pa je odluio kao u dispozitivu ove Odluke.

PRAVNA POUKA: Protiv ove Odluke moe se pokrenuti postupak kod

Nadlenog suda u roku od 15 dana od dana prijema.

DOSTAVLJENO: DIREKTOR, 79
- Izabranom kandidatu ______________________
- Pravnoj slubi
- A/a

79
 PREDUZEE za VJEBU - Prirunik za uenike srednjih strunih kola

Prilog br.8: Obavjetenje o izboru kandidata

____________________________________________
(naziv firme poslodavca)
____________________________________________
(sjedite poslodavca)
____________________________________________
(djelovodni broj i datum)

U vezi sa konkursom za radno mjesto ___________________________________________

____________________ na _______________________ (odreeno - neodreeno vrijeme),
sa _________________________ radnim vremenom (punim - skraenim), koji je objavljen
na oglasnoj tabli kole ________________________ dana ____________ 20 _____ . godine

O b a v j e t a v a m o Va s

Da je direktor ______________________________________________________________
Dana _____________ 20 _____ . godine izabrao kandidata __________________________
_____________________________ iz ______________________________ , sa zavrenim
_____________________________ (drugim razredom srednje kole), koji u potpunosti
ispunjava uslove konkursa.

D i r e k t o r,
M. P.
______________________

80

80
 Prilozi

Prilog br. 9: Ugovor o radu

NAZIV PZV
Ime grada,_______.god.

Na osnovu Konkursa od ____________________ na oglasnoj tabli kole, lana 24 taka 1,

lana 25 taka 1 Zakona o radu (Sl. list RCG br. 49/08) kao i na osnovu lana 23 Statuta
__________________, kojeg zastupa direktor ____________ _____________iz ___________
i __________________________________, sa zavrenim drugim razredom srednje kole u
____________ zakljuili su:

UGOVOR O R A DU

lan 1.

Ovim Ugovorom, u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom i optim aktima poslodavaca,

reguliu se meusobna prava, obaveze i odgovornosti zaposlenog i poslodavaca.

lan 2.

Zaposleni zasniva radni odnos na odreeno vrijeme kao _____________________________

_________, prema tome sa punim radnim vremenom od ________ 201 __. godine zakljueno
sa ______ 201 ___.godine.

lan 3.

Zaposleni se rasporeuje na poslove radnog mjesta ________________________________

____ koje je optim aktom o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mijesta utvren
_______stepen strune spreme, zanimanje _______________________________.

lan 4.

Poslodavac ovim Ugovorom povjerava zaposlenom, a zaposleni prihvata, obavljanje poslova

i zadataka iz lana 3 ovog ugovora, a koji su utvreni u optem aktu o sistematizaciji radnih
mijesta poslodavaca.

lan 5.
81
Kada to zahtjeva proces i organizacija rada, zaposleni moze biti rasporeen na drugo radno
mjesto kod poslodavca koje odgovara stepenu i vrsti njegove strune spreme, znanju i
sposobnostima.
U sluajevima utvrenim zakonom zaposleni moe, bez njegove saglasnosti, biti privremeno
rasporeen na rad ije obavljanje zahtijeva nii stepen strune spreme.

81
 PREDUZEE za VJEBU - Prirunik za uenike srednjih strunih kola

lan 6.

Zaposleni ima pravo na zaradu, naknade i druga primanja koje ce poslodavac obraunavati i
isplaivati u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

lan 7.

Poslodavac je duan da zaposlenom obezbijedi potrebne uslove rada i propisana sredstva

zatite na radu, odreeno radno vrijeme i druga prava iz radnog odnosa u skladu sa Zakonom
i kolektivnim ugovorom.

lan 8.

Zaposleni prihvata sljedece obaveze:

-- da povjerene poslove radnog mjesta obavlja savjesno, kvalitetno i u roku,
-- da se pri obavljanu poslova radnog mjesta u svemu pridrava utvrene organizacije i
normativa rada,
-- da se pridrava propisanog radnog vremena i radne discipline,
-- da uva sredstva rada i pridrava se mjera i propisa zatite na radu i da se pridrava
drugih obaveza koje su utvrene zakonom, kolektivnim ugovorom i optim aktima
poslodavca

lan 9.

Za ostvarivanje prava po ovom Ugovoru odgovoran je poslodavac.

Zatitu prava zaposleni ostvaruje pred nadlenim organima poslodavca, inspekcijom i
nadlenim sudom.

lan 10.

Ovaj Ugovor se smatra zakljuenim kada ga u ime poslodavca potpie ovlaeno lice i lice koje
zasniva radni odnos.

lan 11.

U slucaju spora povodom odredba ovog Ugovora nadlean je Sud opste nadlenosti u
82 ____________________ .
Ovaj Ugovor je sainjen u etiri istovjetna primjerka, jedan za zaposlenog, dva za poslodavca
i jedan za inspekciju rada.

Zaposleni, M. P. Poslodavac,

82
 Prilozi

Prilog br.10: Upit kupca

 PZV Patela d.o.o.

Dobrota bb, 85330 Kotor, Crna Gora; Tel/fax +382 32 322 654; e-mail: patela777@gmail.com
PIB 0172009; .r.: 467935765998635558

 Kotor, ________________

PLANINSKI SIRKO MILK

- Sluba prodaje -

Vuka Karadia br. 15

84210 PLJEVLJA

Predmet: Upit

Potovani,

Ove godine nae preduzee je otpoelo sa radom. Zainteresovani smo za saradnju sa Vama,
pa Vas molimo da nam dostavite katalog sa cjenovnikom Vaih proizvoda. Posebno smo
zainteresovani za Vae, nadaleko uvene, mlijene proizvode.
Nadamo se da emo imati uspjenu saradnju na obostrano zadovoljstvo.

S potovanjem,

ef nabavke, Direktor,

____________________ ________________
/Kovaevi Milijana/ /Trivi Aleksandra/
83

83
 PREDUZEE za VJEBU - Prirunik za uenike srednjih strunih kola

Prilog br.11: Opta ponuda

PZV PLANINSKI SIRKO-MILK d.o.o. Pljevlja

Vuka Karadia br. 15, 84210 Pljevlja
e-mail: planinskisirkomilk@gmail.com
iro-raun br. 622389623156124955

PZV Patela doo Pljevlja, ___________________

- sluba nabavke -

Dobrota bb
85330 KOTOR

Predmet: Ponuda

Potovani,

Na osnovu Vaeg zahtjeva za cjenovnik naih proizvoda od ______________.g. dostavljamo

vam isti:

Jedinica Cijena bez Cijena sa

R. br. Naziv proizvoda
mjere PDV-a PDV-om
1. Pljevaljski kajmak kg 10,26 12,00
2. Kajmak iz mjeine kg 17,10 20,00
3. Sir - punomasni kg 4,28 5,00
4. Sir trapist kg 6,84 8,00
5. Kozji sir kg 8,55 10,00
6. Nemasni tvrdi sir kg 3,38 4,00

Cijene su vaee do __________.g. Rok plaanja je 10 dana po prijemu robe.

Mjesto isporuke je franko Va magacin, tri dana nakon ispostavljanja porudbenice.

84
S potovanjem.

ef prodaje,
M. P. _________________
/ljuki Milko/

84
 Prilozi

Prilog br.12: Porudbenica

 PZV Patela d.o.o.

Dobrota bb, 85330 Kotor, Crna Gora; Tel/fax +382 32 322 654; e-mail: patela777@gmail.com
PIB 0172009; .r.: 467935765998635558

 Kotor, ________________

PLANINSKI SIRKO MILK

- Sluba prodaje -

Vuka Karadia br. 15

84210 PLJEVLJA

Predmet: Porudbenica br. ______

Potovani,

U vezi sa Vaom ponudom od ________ god. Molimo Vas da nam po prijemu ove porudbenice
isporuite sljedeu robu:

R. br. Naziv proizvoda Jed. mj. Kol. Cijena

1. Nemasni tvrdi sir kg 1 4,00
2. Pljevaljski kajmak kg 1 12.00

Plaanje e se izvriti odmah po prijemu Vaeg rauna.

S potovanjem,

ef nabavke, Direktor,

____________________ ________________
85
/Kovaevi Milijana/ /Trivi Aleksandra/

85
 PREDUZEE za VJEBU - Prirunik za uenike srednjih strunih kola

Prilog br.13: Prijemnica - kalkulacija

Naziv firme: G FORCE

Adresa: Voloina bb
Bijelo Polje
PIB 0042006
 Dobavlja: Md COM
 Broj rauna otpremnice: 18/2011

P R I J E M N I C A K A L K U L AC I JA b r. 1

Na- Na- Pro- Pro-

Nab. Ulazni Prod. Izl.
Ulazni bavna bavna RUC Izl. dajna dajna
Redni Jed. Naziv cijena PDV RUC cij. PDV
Kol. PDV cijena vrijed. po PDV cijena vrijed-
broj mjere artikla bez po svega bez po
svega sa sa jed. svega sa nost
PDV jed. PDV jed.
PDV PDV PDV PDV
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
(3*5) (4+5) (3*7) (4*rc%) (3*9) (4+9) (11*pdv) (3*12) (11+12) (3*14)
USB
Flash
1. kom. 5 5,13 0,87 4,35 6,00 30,00 3,42 17,10 8,55 1,45 7,27 10,00 50,00
drive
1Gb
Canon
2. kom. MP 3 47,01 7,99 23,97 55,00 165,00 21,37 64,11 68,38 11,62 34,86 80,00 240,00
140

Office
3. kom. 7 188,03 31,97 223,78 220,00 1540,00 76,93 538,51 264,96 45,04 315,31 310,00 2170,00
A1200

252,10 1735,00 619,66 357,44 2460,00

Robu primio, ______________________

Datum prijema, ____________________ Kalkulisao, ______________________

86

86
 Prilozi

Prilog br.14: Izvjetaj o obraunatim i isplaenim linim

primanjima za zaposlene
Izvjetaj o obraunatim i isplaenim linim primanjima za zaposlene

za Mjesec I0I1I Godina I2I0I1I2I

0.1 ORIGINALAN x

0.2 IZMIJENJEN

1. PODACI O POSLODAVCU ODNOSNO ISPLATIOCU

1.1. PIB I__I__I__I__I__I__I__I__I __I__I__I__I__I 1.2. Naziv G FORCE COMPANY

1.3. Raun..................................................... 1.4.Adresa: Volodjina bb 1.5. Tel/Fax050-487-780

2. VRSTA LINOG PRIMANJA

2.1.Obraunski period za koji se vri isplata zarada od I 0 I 1 I / I 0 I 1 I / I 2 I 0 I 1 I 2 I d o I 3 I 1 I / I 0 I 1 I /I 2 I 0 I 1 I 2 I

OPIS IZNOS
(1) (2)
2.2. Zarade 234.00
2.3. Naknade zarada
2.4. Druga primanja
2.5. Ukupna bruto lina primanja (2.2.+ 2.3.+2.4.) 234.00

3. POREZ IZ LINIH PRIMANJA

OPIS IZNOS
(1) (2)

3.1. Prosjean broj zaposlenih u obraunskom periodu 1

3.2. Najvei broj zaposlenih (u jednom mjesecu obraunskog perioda) 1
3.3. Ukupna bruto lina primanja 234.00

3.4. Porez 21.06

4. DOPRINOSI IZ I NA LINA PRIMANJA

OPIS Penzijsko i Zdravstveno Osiguranje od Za Fond rada Ukupni
(1) invalidsko osiguranje nezaposlenosti doprinosi
osiguranje (3) (4) (5)
(2) (6)=2+3+4+5
4.1. ZAPOSLENI 35.10 19.89 1.17 ______________ 56.16
4.2. POSLODAVAC 12.87 8.89 1.17 0.47 23.40

5. PRIREZ POREZU NA DOHODAK FIZIKIH LICA 2.74

Izjavljujem, pod krivinom i materijalnom odgovornou, da su navedeni podaci tani.

Potpis ovlaenog lica_________________ PIB: I__I__I__I__I__I__I__I__I__I__I__I__I__I Datum: I _ I _ I / I _ I _ I / I _ I _ I _ I _ I

M. P.

POPUNJAVA PORESKA UPRAVA

Broj dokumenta: /.................... Datum prijema: I__I__I / I__I__I / I__I__I__I__I
Prezime i ime ovlacenog slubenika: .. Potpis:..........................
87

87
 PREDUZEE za VJEBU - Prirunik za uenike srednjih strunih kola

Prilog br.15: Mjesena prijava za obraun poreza na dodatu

vrijednost

PZV PORESKA UPRAVA

SERVIS CENTAR CRNOGORSKIH PREDUZEA ZA VJEBU
81000 Podgorica, Rimski trg 45 V sprat
Tel/fax 081.234.659; E-mail serviscentarpzv@gmail.com URL www.serviscentarpzv.edu.cg.yu
999928856 Business Bank

MJESENA PRIJAVA ZA OBRAUN POREZA NA DODATU VRIJEDNOST PR PDV 2

Poreski period: Poreski Identifikacioni broj PIB
1. 1 0 2. 0 0 0 6
Godina 2 0 1 0 Izmijenjena 0 4 2
Mjesec 1 mjesena prijava
Naziv (Pravno lice), prezime i ime (fiziko lice)
3. G FORCE COMPANY 4. ifra djelatnosti 5 1 6 4 0

Adresa
5. Ulica VOLOINA Broj BB Grad BIJELO POLJE
Telefon
Ovlaeno lice 0 5 0 3 9 9 2 7 1 5 0 3 2
PIB
6. Telefon
Prezime i ime DROBNJAK ANELA +38220487180
Adresa NIKOLJAC BB,BIJELO POLJE
Datum likvidacije ili prestanka
/ / / - -
7. 8. PDV
registracioni broj

9. BEZ TRANSAKCIJA TOKOM PORESKOG PERIODA

10. OPOREZIVI PROMET (ISPORUKE) PO STOPI OD 17% 273.50

11. OPOREZIVI PROMET (ISPORUKE) PO STOPI OD 7%

12. OPOREZIVI PROMET (ISPORUKE) PO STOPI OD 0%

13. OSLOBOENI PROMET ISPORUKE

IZLAZNI PDV NA ISPORUKE PROIZVODA I USLUGA IZLAZNI PDV ULAZNI PDV

14. PDV NA DOMAI PROMET PROIZVODA I USLUGA PO STOPI OD 17% 46.50

15. PDV NA DOMAI PROMET PROIZVODA I USLUGA PO STOPI OD 7% -

ULAZNI PDV (PRETPOREZ) PRI NABAVCI PROIZVODA I USLUGA

16. ULAZNI PDV NA DOMAI PROMET PROIZVODA I USLUGA 276.37

17. PDV PLAEN NA UVOZ

18. PDV NA USLUGE INOSTRANIH LICA

19. PAUALNA NADOKNADA PO STOPI OD 5%

OBRAUN OBAVEZE / KREDIT

20. UKUPAN IZLAZNI PDV NA ISPORUKE (IZNOS IZ KOLONA 14+15+18) 46.50

21. UKUPAN ULAZNI PDV PRETPOREZ (16+17+18+19) 276.37

22. ULAZNI PDV BEZ PRAVA NA ODBITAK

23. ULAZNI PDV SA PRAVOM NA ODBITAK (21-22) 276.37

24. DOSPJELI PDV ZA UPLATU (20-23) -

88
25. PDV KREDIT (23-20) 229.87
ZAHTIJEVAM POVRAAJ PDV KREDITA SA REDNOG BROJA 25
26. DZ DADYY
(ZAOKRUITI DA ILI NE) NE
Izjavljujem pod punom materijalnom i krivinom odgovornou da su navedeni podaci tani

DROBNJAK ANELA
______________________

Datum podnoenja prijave 05.11.2010.GOD. M.P Potpis ovlaenog lica

Popunjava PZV Poreska uprava

Broj dokumenta _ _/_ _-_ _ _____________ Datum prijema__/__/___ Datum obrade __/__/____

Prezime i ime ovlaenog slubenika..

88
 Prilozi

Prilog br.16: Nalozi za knjienje

Konto
R. br. Datum OPIS Duguje Potrauje
D P
1. 10.10.11. 134 Roba 2460,00
270 Ulazni PDV 17% 252,10
433-1 Dobavlja Md com 1735,00
1344 Ukalk. PDV 17% 357,44
1349 Ukalk. raz.u cijeni 619,66

(kalkulacija br. 1 - Md com raun 18/2011)

Nalog br. 1 - Knjienje zaduenja robe

Konto
R. br. Datum OPIS Duguje Potrauje
D P
1. 29.10.11. 551 Trokovi poslovanja 142,73
270 Ulazni PDV 17% 24,27
433-2 Dobavlja - Vesele peurke 167,00

(kupovina robe - raun 5/2011)

Nalog br. 2 - Knjienje nabavljene robe od drugih PZV

Konto
R. br. Datum OPIS Duguje Potrauje
D P
1. 30.10.11. 202-1 Kupac-Montobene 293,80
602 Prihod od prod. 17% 251,11
470 Obra. PDV 17% (izlazni PDV) 42,69 89

(izlazna faktura br. 1)

Nalog br. 3 - Knjienje izlazne (prodajne) fakture

89
CIP
,

ISBN 978-86-7796-050-6 (Centar za struno obrazovanje)

ISBN 978-9940-9221-1-5 (KulturKontakt Austria)

COBISS.CG-ID 20623888